• а 196
  • А 54
  • авај 1
  • Авај 1
  • Ага 1
  • АГА 1
  • ага 26
  • агама 1
  • Агапија 7
  • Агапије 1
  • Агапији 1
  • Агапијине 1
  • Агапијо 1
  • Агапију 2
  • аге 6
  • аги 6
  • аго 4
  • агом 1
  • агу 4
  • Адександар 1
  • Адени 1
  • Аденистан 4
  • Аденистана 2
  • адет 1
  • аждају 1
  • азура 1
  • ај 1
  • Ај 1
  • АКАДЕМИЈА 1
  • акбар 2
  • акл 1
  • Ако 14
  • ако 42
  • акрепи 1
  • ал 1
  • Алај 1
  • Алах 3
  • алем 2
  • алема 1
  • Али 36
  • али 51
  • алком 1
  • алоје 1
  • ама 1
  • Ама 2
  • амајлију 3
  • Аман 5
  • аманет 5
  • амин 1
  • амо 1
  • Анадолија 1
  • Анадолије 2
  • анадолијском 1
  • анђела 1
  • анђели 2
  • анђео 1
  • антерију 1
  • арабе 1
  • арабом 2
  • арабу 2
  • Аранђеловим 1
  • Аранђео 1
  • Арапа 2
  • Арапи 1
  • Арапин 2
  • Арапина 3
  • Арапину 1
  • Арапкиња 1
  • арапски 2
  • арапскик 1
  • арапским 1
  • арапских 1
  • арапском 2
  • Арбанаса 2
  • арбанашке 1
  • Арбанашкињи 1
  • Арбанашкињу 1
  • арњеви 1
  • аршин 1
  • Асас 1
  • аскери 1
  • аспрама 1
  • аспре 5
  • аспри 5
  • аспру 1
  • атлаза 3
  • Атонској 1
  • аферим 2
  • Аферим 3
  • Ахмед 1
  • Аџем 1
  • бабама 1
  • бабе 1
  • Бабе 1
  • Багдада 1
  • бадава 1
  • бадем 1
  • бајадери 1
  • Бајазит 1
  • бајаху 1
  • бајиру 1
  • бакарне 1
  • бакра 1
  • Балкана 1
  • Балтаџије 1
  • бар 6
  • Барјактар 1
  • батали 1
  • баца 2
  • бацаше 1
  • баце 2
  • баци 3
  • баш 14
  • Баш 7
  • баша 4
  • баше 1
  • баши 3
  • башкари 1
  • башта 2
  • баште 2
  • баштина 1
  • башту 3
  • башу 1
  • бденија 2
  • БЕГ 1
  • бег 10
  • бега 5
  • бегам 1
  • беглер 1
  • Беглер 1
  • бегове 1
  • бегови 1
  • бегом 1
  • бегу 4
  • беде 1
  • беди 1
  • бедиш 1
  • бедни 1
  • бедрима 2
  • бедру 1
  • беду 1
  • Беже 2
  • беже 4
  • бежи 1
  • без 15
  • Без 2
  • безазленим 1
  • бези 1
  • бејах 3
  • бејаше 5
  • бела 3
  • беле 8
  • бели 2
  • белим 8
  • белих 6
  • бело 1
  • белог 9
  • белој 1
  • белом 11
  • белу 3
  • беља 1
  • бео 2
  • берат 2
  • Бертолдин 1
  • Бертолдов 1
  • бесан 1
  • бесних 1
  • бесно 2
  • бесном 1
  • бесомучан 1
  • бесомучна 2
  • Беху 1
  • беху 24
  • Бечкереку 1
  • Беше 1
  • беше 39
  • би 80
  • бивала 1
  • бијаше 1
  • бије 1
  • бијем 1
  • била 28
  • Била 3
  • биле 3
  • били 3
  • Било 2
  • било 49
  • биљура 2
  • бињишима 1
  • бињишу 1
  • био 29
  • Био 5
  • бисер 2
  • бисера 3
  • бисерне 1
  • бисером 1
  • бистар 1
  • Бистра 1
  • бистра 2
  • бистре 2
  • бистрим 1
  • бистрог 2
  • бистром 2
  • бити 18
  • Биће 3
  • биће 6
  • бих 9
  • бише 1
  • блага 2
  • благи 4
  • благим 1
  • Благо 1
  • благо 3
  • благовала 1
  • благовјерни 1
  • благом 1
  • благосиљати 1
  • благосиљаш 1
  • благослов 1
  • Благослови 1
  • благослови 2
  • благословио 4
  • благослову 1
  • благочестиви 1
  • блажена 1
  • блед 1
  • бледа 5
  • бледим 1
  • бледо 3
  • бледожутом 1
  • бледожуту 1
  • бледоплавог 1
  • бледу 1
  • блејање 2
  • ближе 1
  • близа 1
  • близини 1
  • близу 4
  • блистава 1
  • блиставим 1
  • блистала 1
  • Бог 51
  • бога 1
  • Бога 14
  • богаљ 2
  • богаља 4
  • богаство 1
  • богата 1
  • богате 1
  • богатим 2
  • богато 7
  • богатства 1
  • богаштини 1
  • Богме 1
  • богме 3
  • Бого 1
  • Богом 4
  • богородице 3
  • богродице 1
  • Богу 19
  • боже 1
  • Боже 15
  • божијим 1
  • божја 9
  • божје 1
  • божјег 1
  • божјега 1
  • божји 1
  • божјим 1
  • божју 3
  • божур 1
  • бој 4
  • боја 3
  • бојама 2
  • Бојана 1
  • боје 4
  • Бојим 1
  • бојим 6
  • бојиш 1
  • бокал 1
  • бокалом 1
  • Бокаре 1
  • бола 1
  • болан 2
  • Болеснике 1
  • болест 1
  • болећиво 1
  • Боли 1
  • боли 3
  • боља 1
  • Боље 1
  • боље 5
  • борје 1
  • босиљак 3
  • Босиљка 1
  • босиљка 4
  • босоног 1
  • босонога 1
  • Боспором 1
  • Боспору 2
  • Бостанџија 1
  • бостанџија 2
  • бостанџије 1
  • брада 1
  • браде 1
  • брадом 1
  • браду 1
  • брајко 1
  • бране 1
  • брани 2
  • бранити 1
  • брата 1
  • брате 2
  • братија 1
  • брату 1
  • Браћо 1
  • браћо 3
  • брдо 1
  • бре 1
  • брежуљку 1
  • брже 2
  • брзе 1
  • брзим 1
  • брзо 9
  • брзом 1
  • брзоногих 1
  • брзописци 1
  • брзохотце 1
  • брзу 1
  • бриге 2
  • бригом 1
  • брижљиво 1
  • бризну 4
  • брилијантима 1
  • бринете 1
  • брини 1
  • бродови 1
  • бројаницама 1
  • бројанице 1
  • брујање 1
  • брци 1
  • брчка 2
  • брчкају 1
  • брчкајући 1
  • бубрег 1
  • будан 1
  • буде 14
  • будем 1
  • будеш 3
  • буди 1
  • Буди 1
  • будна 1
  • буду 1
  • буздована 1
  • буздоване 1
  • буздованом 1
  • бујицу 1
  • буктињу 1
  • Булбулџи 1
  • бумбар 2
  • бумбара 2
  • бунила 1
  • бунило 1
  • бунилу 1
  • буните 1
  • бунцала 1
  • бурунтијама 1
  • бурунџук 1
  • бусени 1
  • бућкање 1
  • буџом 1
  • вади 1
  • вазда 2
  • вајде 2
  • вала 2
  • Вала 6
  • Валах 1
  • валима 1
  • Ваља 3
  • ваља 7
  • ваљада 3
  • ваљало 1
  • ваљаше 2
  • вам 13
  • вама 1
  • варају 1
  • варница 2
  • вас 9
  • васеленском 1
  • Василију 1
  • ватра 1
  • Ватра 1
  • ватре 2
  • ватренијим 1
  • ваша 1
  • ваших 1
  • вашом 1
  • вашу 1
  • ведра 1
  • ведро 1
  • ведром 1
  • веђа 1
  • веђама 2
  • веђе 1
  • вежу 1
  • веза 1
  • везала 2
  • везана 1
  • везеним 1
  • везеног 1
  • везивао 1
  • везиваху 2
  • везир 21
  • Везир 6
  • везира 14
  • везире 2
  • везири 1
  • везирима 1
  • везиров 2
  • ВЕЗИРОВА 3
  • везирова 6
  • везирове 1
  • везировом 1
  • везиром 1
  • везирстро 1
  • везиру 13
  • везом 1
  • везу 2
  • везују 1
  • ВЕКА 2
  • вели 1
  • велика 7
  • великаш 1
  • Великаш 1
  • велике 2
  • Велики 3
  • велики 7
  • великим 7
  • великих 4
  • велико 8
  • великог 3
  • великој 3
  • Великом 1
  • великом 5
  • велику 8
  • велим 2
  • Велимир 1
  • велите 1
  • велиш 2
  • венцима 1
  • вењак 1
  • вењака 2
  • вењаком 2
  • вера 3
  • веран 2
  • Вере 1
  • вере 3
  • верма 1
  • вермаш 1
  • верна 1
  • верне 1
  • вером 1
  • веру 1
  • верује 1
  • верујте 1
  • весела 1
  • веселе 1
  • весели 1
  • Весели 1
  • веселим 1
  • весело 3
  • весеља 1
  • весеље 2
  • весео 2
  • ветар 2
  • ветровима 1
  • Већ 1
  • већ 34
  • веће 2
  • већи 1
  • већина 1
  • Већином 1
  • већих 1
  • већма 1
  • вече 3
  • вечерашње 1
  • вечери 1
  • вечерње 1
  • Вечерње 1
  • вечерњи 1
  • вечерњу 1
  • вечером 1
  • вечна 1
  • вечно 1
  • вештица 1
  • ви 3
  • вид 1
  • виде 11
  • Виде 2
  • видев 1
  • видела 14
  • Видела 2
  • видели 1
  • видело 1
  • видео 3
  • видесмо 2
  • видети 2
  • Видех 1
  • видех 4
  • види 10
  • видим 20
  • Видим 3
  • видимо 2
  • видите 1
  • видиш 12
  • видљив 1
  • Видох 1
  • видох 2
  • видоше 1
  • видрасте 1
  • виђала 1
  • виђаше 1
  • виђење 1
  • вије 1
  • вијеш 1
  • вика 1
  • викаше 4
  • вике 1
  • викну 17
  • Викну 2
  • виком 1
  • вику 1
  • вила 1
  • вилајет 2
  • вилајету 1
  • виле 1
  • вили 1
  • Вилиндару 2
  • вина 4
  • вино 1
  • виноград 1
  • виногради 1
  • вином 4
  • вину 1
  • вињаге 1
  • вириле 1
  • вис 6
  • висаше 1
  • висило 1
  • висину 1
  • висок 1
  • висока 3
  • високе 2
  • високи 2
  • високим 1
  • високих 1
  • високо 5
  • високог 2
  • високом 4
  • високу 1
  • вите 1
  • витез 1
  • витим 3
  • витица 1
  • витког 2
  • витокриле 1
  • Витороги 1
  • витоструке 1
  • вихар 1
  • вихну 1
  • виче 4
  • Вичу 1
  • вичући 2
  • виш 2
  • вишаху 1
  • више 23
  • вјеки 1
  • вјеков 1
  • владаше 2
  • владика 1
  • владике 1
  • владико 1
  • властелинскога 1
  • власти 1
  • во 1
  • Во 1
  • вода 2
  • воде 22
  • водећи 2
  • води 3
  • водила 1
  • водиле 1
  • водим 3
  • водити 1
  • водицом 1
  • водише 2
  • водом 5
  • водоскоке 1
  • водоскоцима 1
  • воду 4
  • вођ 3
  • вођа 1
  • вођину 1
  • вођко 1
  • вођом 2
  • војвода 1
  • војводе 1
  • војне 1
  • војник 1
  • војника 1
  • војска 2
  • војске 1
  • волео 1
  • волим 1
  • Волим 1
  • волујска 1
  • волујским 1
  • воља 2
  • Вољан 2
  • воље 3
  • вољи 2
  • восак 1
  • воска 2
  • вранаца 1
  • вранца 1
  • вранцу 1
  • врапци 1
  • врат 1
  • врата 8
  • вратанца 2
  • вратим 1
  • вратима 3
  • Вратих 1
  • врату 2
  • враћаше 1
  • вреди 2
  • вредило 1
  • вредна 1
  • Време 1
  • време 5
  • времена 3
  • Врзох 1
  • врисак 1
  • врискаше 2
  • вриске 2
  • вриском 1
  • врисну 2
  • вриснуше 1
  • врло 6
  • врљикама 2
  • врпци 1
  • врпцом 1
  • врсти 1
  • врх 1
  • врху 1
  • вукао 1
  • вуци 1
  • га 127
  • ГАВРАН 1
  • Гавран 37
  • Гаврана 7
  • Гавране 3
  • Гавранов 1
  • ГАВРАНОВА 1
  • гавранове 1
  • Гаврановој 1
  • Гавраном 1
  • гаврански 1
  • Гаврану 4
  • Гавро 3
  • гаду 1
  • газда 1
  • гази 4
  • газим 3
  • Гаров 1
  • гаров 3
  • гарова 2
  • гарове 1
  • гарову 1
  • гасе 1
  • гаси 2
  • гатки 1
  • гатку 1
  • гвоздене 1
  • гвозденим 1
  • гвозденом 1
  • Где 1
  • где 23
  • гине 1
  • глава 4
  • главама 2
  • главе 3
  • глави 10
  • главна 1
  • главне 1
  • главни 1
  • главним 4
  • главних 1
  • Главно 1
  • главног 1
  • главном 1
  • главом 4
  • главу 13
  • гладећи 1
  • глади 2
  • гладна 1
  • глађаше 1
  • глас 6
  • гласа 4
  • гласно 8
  • гласном 1
  • гласовима 1
  • гласом 11
  • глеве 1
  • гледа 5
  • Гледај 1
  • гледај 3
  • гледају 2
  • гледајући 3
  • гледала 1
  • Гледам 1
  • гледам 4
  • гледао 2
  • гледати 1
  • гледах 3
  • гледаху 3
  • гледаш 2
  • гледаше 15
  • Гледаше 2
  • глисом 1
  • глодати 1
  • гломазну 1
  • глосом 1
  • гмиже 1
  • гњездо 2
  • говор 1
  • говораху 1
  • говораше 4
  • говоре 5
  • говори 10
  • говориле 2
  • говорили 2
  • говорим 2
  • говорио 6
  • Говорите 1
  • говорити 1
  • говориш 5
  • год 14
  • годило 1
  • година 21
  • Годинама 1
  • годинама 3
  • године 5
  • годину 3
  • голе 2
  • голим 2
  • гологлав 1
  • гологлава 1
  • гологлави 1
  • гологлаво 1
  • голоруке 1
  • голуб 2
  • голубова 1
  • голубом 2
  • гомила 1
  • гомилама 1
  • гомиле 10
  • гомили 1
  • гомилица 2
  • гомилице 1
  • гомилу 2
  • горе 9
  • Гори 1
  • гори 3
  • горка 1
  • горких 1
  • горко 2
  • горког 1
  • горње 1
  • горњем 1
  • горњи 3
  • горостасна 1
  • горске 1
  • горски 1
  • горско 1
  • горског 1
  • гору 1
  • Гору 1
  • горчином 1
  • ГОСПОД 1
  • Господ 6
  • господар 1
  • господара 1
  • Господе 3
  • господско 1
  • господскога 1
  • господство 3
  • Господу 1
  • госпоштина 1
  • госпоштине 2
  • госпоштини 1
  • госте 2
  • гости 5
  • готов 1
  • готово 3
  • гр 1
  • грабећи 1
  • град 3
  • гради 1
  • граду 1
  • грађе 1
  • грађевина 1
  • грађевину 1
  • граја 1
  • гракну 1
  • гранама 1
  • гране 3
  • грануло 1
  • грања 1
  • грање 3
  • граор 1
  • Граорасте 1
  • граорастих 1
  • грдној 1
  • грдосије 1
  • грђи 1
  • греје 1
  • греха 1
  • грехом 1
  • грехота 1
  • греши 1
  • грешимо 1
  • грешник 1
  • грешника 2
  • грешно 1
  • грешност 1
  • гривнама 1
  • Гркињи 1
  • Гркињу 1
  • гркљан 1
  • грлица 1
  • грло 4
  • грлом 2
  • грлу 1
  • грм 1
  • грма 1
  • грмљавина 2
  • грмљавини 1
  • грмљавину 1
  • грмова 1
  • грмом 1
  • гроб 3
  • гроба 3
  • гробље 1
  • гробницу 2
  • гробова 1
  • гробу 1
  • гроздове 1
  • грозни 1
  • грозница 1
  • грозници 1
  • грозном 1
  • громкијим 1
  • громким 1
  • громко 1
  • громове 1
  • громовима 1
  • грош 2
  • грубим 1
  • грубо 1
  • грубог 1
  • грубом 1
  • грува 1
  • Грувала 1
  • грували 1
  • грудве 2
  • Груди 1
  • груди 9
  • грудима 1
  • грудма 1
  • Грцајући 1
  • грцајући 3
  • грчевито 2
  • губих 1
  • губљаше 1
  • гује 2
  • гунгула 1
  • гунђају 1
  • гуњцу 1
  • гураху 1
  • гурну 2
  • гусари 1
  • гуслари 1
  • гусле 3
  • густа 1
  • густе 1
  • густим 3
  • густих 1
  • густој 2
  • густом 1
  • густу 3
  • гутам 1
  • гуташе 2
  • гутљај 3
  • гушећи 1
  • Да 16
  • да 718
  • давало 1
  • давнашња 1
  • давно 5
  • даде 12
  • дадем 1
  • дадоше 3
  • дажди 1
  • дажду 1
  • Дај 2
  • дај 8
  • дајте 3
  • дала 2
  • далека 2
  • далеко 8
  • дали 1
  • Далмације 1
  • даље 8
  • даљини 2
  • дамо 1
  • дан 15
  • дана 23
  • данак 2
  • Данас 1
  • данас 12
  • данашњу 1
  • дангуба 1
  • дане 1
  • дању 1
  • дао 17
  • дати 1
  • даће 1
  • даћу 2
  • дахатом 1
  • дахну 1
  • дахом 2
  • два 17
  • Два 2
  • Двадесет 1
  • двадесет 6
  • дванаесторо 1
  • дванајест 12
  • дванајст 1
  • ДВЕ 1
  • две 19
  • Две 4
  • двери 2
  • двеста 2
  • двоје 1
  • двојица 1
  • двојици 2
  • двојница 1
  • двојнице 2
  • двојницу 1
  • двокатној 1
  • двор 1
  • двора 2
  • дворане 2
  • дворанка 1
  • дворанке 2
  • дворанства 1
  • дворану 2
  • дворац 1
  • дворбу 1
  • дворе 1
  • двори 3
  • Дворкиње 1
  • дворовима 1
  • дворских 1
  • дворско 1
  • двору 3
  • дворца 1
  • дворцу 1
  • де 1
  • дебелим 1
  • дебелом 1
  • дебељко 1
  • деведесет 1
  • девет 2
  • девојака 9
  • девојачка 1
  • девојачких 1
  • девојачког 2
  • девојка 6
  • девојкама 1
  • Девојкама 1
  • девојке 9
  • девојку 1
  • девојци 1
  • девојчица 2
  • девчурми 1
  • деда 3
  • дедо 1
  • Дедо 1
  • Делија 1
  • део 2
  • дер 3
  • Дервиш 1
  • дервиш 3
  • дервиша 2
  • дервишева 1
  • дервишу 1
  • Десет 1
  • десет 3
  • десетак 2
  • десеторица 1
  • десила 1
  • десна 1
  • десни 4
  • десно 10
  • десног 1
  • десној 2
  • десном 6
  • десну 3
  • деспотом 1
  • дете 19
  • детета 3
  • дететом 2
  • детету 3
  • детињски 1
  • деца 2
  • деце 1
  • Децо 1
  • децо 3
  • децом 2
  • децу 4
  • дечака 5
  • Дечане 1
  • Дечански 1
  • дечански 6
  • дечанског 1
  • Дечанског 1
  • дечко 1
  • дибе 2
  • диби 1
  • Дивана 1
  • дивећи 1
  • диви 1
  • дивље 1
  • дивљом 1
  • дивљу 1
  • дивне 1
  • дивни 1
  • дивним 2
  • дивно 3
  • дивнога 1
  • дивном 1
  • дивну 1
  • дивотнога 1
  • дигао 1
  • дигла 1
  • дигне 2
  • дигоше 2
  • диже 15
  • Диже 2
  • дижући 1
  • дизасмо 1
  • дизаше 1
  • дизгини 1
  • дима 1
  • димискије 3
  • дира 1
  • дихала 1
  • дихаше 3
  • дише 2
  • длан 2
  • длану 1
  • дна 2
  • дно 1
  • дну 2
  • до 44
  • доба 1
  • добар 3
  • добио 1
  • добра 5
  • добре 3
  • Добри 1
  • добри 6
  • добро 26
  • доброга 1
  • доброј 1
  • добром 1
  • доброта 1
  • доброти 2
  • добротом 1
  • добру 1
  • доведе 1
  • доведи 1
  • доведох 1
  • доведоше 1
  • доведу 2
  • довезла 1
  • довезоше 1
  • довео 1
  • Довикаше 1
  • довикиваху 1
  • довољно 2
  • доврши 2
  • довршиваху 1
  • Доганџија 1
  • договор 1
  • дода 2
  • додирну 1
  • Дође 1
  • дође 13
  • дођосмо 1
  • Дођосмо 1
  • дођох 2
  • дођоше 5
  • доживела 1
  • доживети 1
  • доживех 1
  • доживим 2
  • док 17
  • Док 4
  • докле 2
  • Долазећи 1
  • долази 3
  • долазио 1
  • долама 2
  • доламама 5
  • доламе 2
  • долами 2
  • доламу 1
  • доласком 1
  • Доле 1
  • доле 6
  • долете 1
  • долину 2
  • дољу 1
  • дом 1
  • дома 2
  • домаће 1
  • домаћин 1
  • домаћина 3
  • домаћини 1
  • домаћинима 1
  • домаћица 1
  • домиле 1
  • дому 2
  • донела 1
  • донеле 1
  • Донели 1
  • донео 1
  • донесе 2
  • донесоше 1
  • донесу 1
  • донети 1
  • доноси 1
  • доносиле 1
  • доносило 1
  • доношаше 1
  • Доњи 1
  • доњим 1
  • допрате 1
  • допратили 1
  • доратастих 1
  • досади 1
  • досетку 1
  • доста 5
  • достојанство 1
  • ДОСУДИЛА 1
  • дотакну 2
  • дотле 3
  • дотрча 1
  • Дотрча 1
  • дотрчаше 1
  • дотрче 1
  • доћи 2
  • дохвати 8
  • дохотке 1
  • дочека 3
  • дочекале 1
  • дочекали 1
  • дочекам 1
  • Дочеках 1
  • дочекиваху 1
  • дочекује 1
  • дош 1
  • дошав 1
  • дошао 4
  • дошла 3
  • дошли 2
  • дошло 3
  • драге 1
  • драги 1
  • драгим 1
  • драго 1
  • драгог 5
  • дрва 1
  • дрвене 1
  • дрвену 3
  • дрвета 3
  • дрвље 1
  • дрвљем 1
  • дрвљу 2
  • дрво 2
  • државна 1
  • држали 1
  • држао 1
  • држаху 2
  • држећи 1
  • Држи 1
  • дркташе 1
  • дркћу 1
  • дркћући 1
  • дробног 1
  • друга 1
  • друге 16
  • Други 1
  • други 9
  • другим 4
  • другима 1
  • других 3
  • Друго 1
  • друго 15
  • другог 1
  • другога 1
  • другој 3
  • другом 4
  • другу 6
  • друкчије 4
  • друм 1
  • дрхтавици 1
  • дрхћу 1
  • дршка 2
  • дубок 1
  • дубоке 1
  • дубоким 1
  • дубоко 5
  • дува 1
  • дувару 1
  • дуваше 1
  • Дуваше 1
  • дуг 1
  • Дугачки 1
  • дугачким 2
  • дугачко 1
  • дугачком 1
  • дугачку 2
  • дуге 4
  • дуги 4
  • дугим 5
  • дугине 2
  • дугих 2
  • Дуго 1
  • дуго 15
  • дугу 1
  • Дуж 1
  • дуж 2
  • дуже 2
  • дужег 1
  • дужем 1
  • дужи 1
  • дужим 1
  • дуката 2
  • Дулбендара 1
  • Дурмитора 1
  • духовник 1
  • духовнике 1
  • духовнику 2
  • духовноме 1
  • душа 7
  • Душан 1
  • Душе 1
  • душе 7
  • душице 1
  • душицу 1
  • душо 1
  • душом 1
  • душу 11
  • Ђаво 1
  • ђавоља 1
  • ђака 1
  • ђаке 1
  • ђаком 1
  • ђакон 1
  • ђаконијом 1
  • Ђаци 1
  • ђаци 2
  • ђацима 1
  • ђаче 8
  • ђинђувама 1
  • Ђорђе 1
  • Ђулбахар 1
  • Ђулбахару 1
  • ђурђевак 1
  • ђурђевка 1
  • Ђурђем 1
  • Е 11
  • е 2
  • евангеље 2
  • евнуси 2
  • евнусима 1
  • евнуха 3
  • Ево 21
  • ево 23
  • еј 2
  • Еј 5
  • Ене 2
  • ене 3
  • Ено 2
  • Ето 13
  • ето 7
  • ефендија 1
  • ех 1
  • Ех 3
  • жали 1
  • жалио 1
  • жалиш 1
  • жалосним 1
  • жалосну 1
  • жалост 1
  • жалостиво 2
  • жалостиву 1
  • жао 3
  • жедан 1
  • жедна 1
  • жеђ 4
  • жеђи 3
  • желела 1
  • желио 1
  • жеља 3
  • жељи 1
  • жељу 1
  • жена 13
  • Жена 2
  • женама 2
  • жене 15
  • жени 1
  • жено 5
  • женска 2
  • Женска 2
  • женскадија 1
  • женске 1
  • женски 1
  • женско 2
  • женској 2
  • женску 2
  • жену 5
  • жеравицама 1
  • жешћим 1
  • жив 7
  • жива 10
  • живе 3
  • живети 1
  • Живи 1
  • живи 2
  • живим 2
  • живиш 1
  • живље 2
  • живо 5
  • живој 4
  • живот 4
  • живота 2
  • животу 3
  • живу 3
  • жиле 2
  • жица 2
  • жице 3
  • жицом 1
  • жубор 2
  • жуди 1
  • жудим 1
  • жудиш 2
  • жут 2
  • жуте 3
  • жутим 4
  • жутога 1
  • жутој 1
  • жутом 1
  • жуту 1
  • за 143
  • За 5
  • забава 1
  • забадава 1
  • забацили 1
  • заблеја 1
  • заболе 1
  • заболело 1
  • заборавила 2
  • заборавим 1
  • заборавио 1
  • Заборавих 1
  • забран 1
  • завесе 1
  • завет 2
  • заветовала 1
  • заветом 2
  • завидљивци 1
  • завија 1
  • завијен 1
  • завијено 2
  • завирим 1
  • завитла 1
  • завичај 3
  • завичајем 2
  • завичају 1
  • завоја 1
  • заврши 1
  • загази 1
  • загазио 1
  • загаси 1
  • загасим 1
  • загаситим 1
  • загасито 3
  • загачу 1
  • Загледа 1
  • загледа 2
  • загледала 2
  • загледах 1
  • загледаше 1
  • Загорице 1
  • загорчао 1
  • Заграбих 1
  • загрејало 1
  • загрле 1
  • загрли 3
  • загрлиле 1
  • загушеним 1
  • Загушљиво 1
  • задену 2
  • задивила 1
  • задовољна 2
  • задовољно 2
  • задркта 1
  • задркташе 2
  • задрмају 1
  • задужбина 1
  • задушницама 1
  • зађе 2
  • зажареном 1
  • зажели 1
  • зажелим 1
  • зажмури 1
  • Зазвекеташе 1
  • зазвекта 1
  • зазвечале 1
  • зазвижда 2
  • зазвиждаше 1
  • зазвонише 1
  • зазор 2
  • заиска 2
  • Заиста 1
  • заједно 6
  • зајеча 4
  • заклали 1
  • Заклех 1
  • заклињах 1
  • заклони 2
  • закоље 1
  • закрешта 1
  • закрешти 1
  • закука 1
  • закукаше 1
  • закуца 2
  • закуцаше 1
  • залепише 1
  • заливене 1
  • залогај 1
  • залупа 1
  • залутати 1
  • заљуља 1
  • замену 1
  • замери 1
  • замерио 1
  • замерити 1
  • замериш 1
  • замисли 4
  • замислио 1
  • замишљена 3
  • замишљеним 1
  • замишљено 1
  • замоли 1
  • Замоли 1
  • замолио 1
  • замолићу 2
  • Замолих 1
  • замуца 1
  • Занела 1
  • занемила 1
  • занео 2
  • занесох 1
  • заносећи 1
  • заносим 2
  • зао 1
  • заогрне 1
  • заогрнуше 1
  • запада 1
  • западнога 1
  • западу 1
  • запазила 1
  • запале 1
  • запали 2
  • запалила 2
  • запалили 1
  • запалићу 1
  • запамти 1
  • запамтила 1
  • запамтити 1
  • запамтићеш 1
  • запевање 1
  • запеваше 4
  • запињу 1
  • запињући 1
  • записано 1
  • записао 1
  • запита 3
  • запитати 1
  • запитах 1
  • Запишташе 1
  • Заплака 1
  • заплакала 1
  • заплакаше 2
  • запленише 1
  • заплењену 1
  • запљускивали 1
  • запљусну 1
  • заповедам 1
  • заповеди 1
  • заповест 4
  • запојала 1
  • запомагања 1
  • запомагао 1
  • запомагаху 1
  • запомагаше 1
  • запрепашћена 1
  • Зар 1
  • зар 3
  • заравањ 1
  • зарасле 1
  • зарасте 1
  • заробише 1
  • зарфовима 1
  • засведочи 1
  • засветли 1
  • засветлише 1
  • Засвираше 1
  • засеваше 1
  • заседу 1
  • засели 1
  • засену 2
  • засијаше 1
  • заспа 1
  • заспала 1
  • заспао 1
  • заспах 1
  • заспи 1
  • застаде 1
  • Застаде 1
  • засташе 1
  • застиђен 1
  • застиђено 1
  • Застор 1
  • засторе 1
  • застрвен 1
  • застрвене 1
  • застрвеном 1
  • застрла 1
  • застругу 1
  • заступник 1
  • засузише 1
  • затварао 1
  • затворене 1
  • Затече 1
  • затим 1
  • зато 2
  • затресе 1
  • заћута 1
  • заћутало 1
  • заузимањем 1
  • заустави 1
  • захвалимо 2
  • захвалити 1
  • захитила 1
  • захода 1
  • заходно 1
  • заходу 1
  • захтеваше 1
  • захучи 1
  • заценила 1
  • зачеља 2
  • зачељу 1
  • зачу 1
  • зачудили 1
  • зачуђен 1
  • зашапутала 1
  • зашарени 1
  • зашто 1
  • Зашто 1
  • зашушта 1
  • зашушти 1
  • збијаш 1
  • збило 2
  • збиља 1
  • због 1
  • Збогом 1
  • збор 1
  • збуњена 1
  • збуњено 1
  • звала 1
  • звали 1
  • звало 2
  • звао 1
  • Звао 1
  • звездама 1
  • звезде 1
  • звезди 1
  • звезду 1
  • звека 1
  • звеком 1
  • зверад 3
  • зверади 1
  • зверовима 1
  • звиждаше 1
  • звиждиш 1
  • звиждукање 1
  • звонаре 1
  • зглавака 1
  • згодом 1
  • згрешио 2
  • Згрози 1
  • здравља 1
  • здравље 8
  • зебње 1
  • зелене 6
  • зеленило 1
  • зеленим 6
  • зелених 2
  • зелено 3
  • зеленог 3
  • зеленој 1
  • зеленом 2
  • зелену 4
  • земља 1
  • земље 7
  • земљи 4
  • земљо 1
  • земљу 9
  • зеницама 2
  • зет 2
  • зету 2
  • зибелина 2
  • зибелинима 1
  • зид 1
  • зида 1
  • Зидао 2
  • зидина 1
  • зидинама 2
  • зидине 1
  • зидова 1
  • зидови 1
  • зидовима 3
  • зиду 1
  • зиме 1
  • злата 8
  • Златан 1
  • златан 2
  • златна 2
  • златне 4
  • златни 3
  • златним 13
  • златно 1
  • златној 1
  • златном 1
  • златну 4
  • злато 3
  • Златом 1
  • златом 6
  • зло 1
  • злосрећни 1
  • злочин 1
  • Злочин 1
  • Змајеви 1
  • Змајевој 1
  • змија 2
  • змије 2
  • змију 1
  • Зна 1
  • зна 10
  • знађаше 3
  • знају 3
  • знак 1
  • знала 2
  • Знам 5
  • знам 7
  • знамо 3
  • Знао 1
  • знате 1
  • знати 1
  • значи 2
  • значило 1
  • значке 1
  • значку 1
  • Знаш 2
  • знаш 9
  • зобљу 1
  • зобница 1
  • зове 3
  • зовем 1
  • зографе 1
  • Зорка 1
  • зором 4
  • зору 2
  • зрак 1
  • зраке 1
  • зраку 1
  • зрачне 1
  • зреле 1
  • зрелим 1
  • зрно 2
  • зуба 1
  • зубетине 1
  • зубима 1
  • зубма 3
  • зубуну 1
  • зујаше 1
  • зулове 1
  • зулумћарима 1
  • зумбул 1
  • зумбула 1
  • зумбулима 1
  • и 1047
  • И 54
  • Ибра 1
  • Ибраим 1
  • ибрик 1
  • Ибриктара 1
  • ибришима 2
  • Ива 6
  • Иван 6
  • Ивана 2
  • Иване 1
  • Ивановим 1
  • Ивањ 3
  • Ивањдан 1
  • ивањског 1
  • Ивањског 1
  • Иве 2
  • Иви 4
  • Ивица 1
  • Иво 5
  • Ивом 2
  • Иву 10
  • иглом 1
  • игра 5
  • играња 1
  • играчицама 1
  • играчице 1
  • игре 1
  • игуман 10
  • Игуман 2
  • игумана 3
  • игуманом 1
  • игуману 2
  • иде 11
  • идем 2
  • Иди 2
  • иду 1
  • иђаху 1
  • иђаше 3
  • ижљуби 1
  • из 119
  • ИЗ 2
  • Из 5
  • Иза 12
  • иза 24
  • изађе 10
  • Изађе 3
  • изађосмо 1
  • изађоше 2
  • изаћи 1
  • изашла 2
  • изашле 1
  • изашло 1
  • избавио 1
  • изби 1
  • избуљио 1
  • Извади 4
  • извади 9
  • извадио 1
  • изванредним 1
  • изванредно 1
  • изведем 1
  • изведено 1
  • изведоше 1
  • извежене 1
  • извезен 2
  • извезена 1
  • извезене 1
  • извезеним 1
  • извезену 1
  • извезла 2
  • извештај 1
  • изви 1
  • извија 1
  • извијала 1
  • извијање 1
  • извијаше 1
  • извикали 1
  • извиле 2
  • извини 1
  • извор 2
  • извора 1
  • извору 2
  • извршила 1
  • извуку 1
  • извуче 1
  • изгледа 2
  • изгледати 1
  • Изгледаху 1
  • Изгледаше 1
  • изгледаше 2
  • изговараше 1
  • изгоре 2
  • Изгруваше 1
  • изгубиле 1
  • изгубити 1
  • изда 1
  • издаје 1
  • издалека 1
  • Издање 1
  • издахну 1
  • издељану 1
  • издигнуле 1
  • издиже 1
  • издржавао 1
  • издрпана 1
  • изидем 1
  • изиди 1
  • излазу 1
  • излеће 1
  • излизаним 1
  • измаче 1
  • измеђ 1
  • Између 2
  • између 9
  • изменило 1
  • измиче 1
  • измоли 1
  • измолила 1
  • изнад 5
  • изнели 1
  • изнемогла 1
  • изнемоглим 1
  • изненадни 1
  • изнесе 1
  • изнесеш 1
  • изнесу 1
  • изнеше 1
  • изниче 1
  • износи 1
  • изнутра 1
  • изобила 1
  • израз 1
  • изрезана 1
  • изумила 1
  • икада 1
  • икако 1
  • икога 1
  • Икокија 1
  • икона 1
  • иконама 2
  • иконе 3
  • Иконија 129
  • ИКОНИЈА 5
  • Иконије 14
  • иконији 1
  • Иконији 20
  • Иконијине 1
  • Иконијином 1
  • Иконијо 9
  • Иконијом 2
  • Иконију 16
  • Иконом 1
  • иконостаса 1
  • иконостасу 1
  • икону 5
  • ил 2
  • Или 1
  • или 14
  • илустрована 1
  • им 14
  • Има 1
  • има 27
  • имадосмо 1
  • имађах 1
  • имађаху 1
  • имађаше 2
  • имају 2
  • имала 1
  • имали 1
  • Имало 1
  • Имам 1
  • имам 8
  • имамо 5
  • имање 1
  • имао 4
  • имаовину 1
  • имати 1
  • имаш 2
  • име 16
  • имена 1
  • инако 1
  • Индије 1
  • индијске 1
  • инок 1
  • искао 1
  • искезио 1
  • искинуо 1
  • искићен 1
  • искићени 2
  • искочи 2
  • искрсну 1
  • искука 1
  • искупи 1
  • искупила 1
  • искупили 1
  • Искупили 1
  • искупило 2
  • Искупише 1
  • искупише 4
  • искупљао 1
  • искусан 1
  • искушавањима 1
  • испаде 1
  • Испадоше 1
  • испало 1
  • испеку 1
  • испи 1
  • исписала 1
  • исписали 2
  • исписане 1
  • исписани 1
  • исписано 1
  • испише 2
  • исплазио 1
  • исплака 1
  • исплаче 3
  • исплетена 1
  • исплетене 1
  • исповедаше 1
  • исповедим 1
  • исповедио 1
  • Испод 1
  • испод 17
  • испосник 1
  • исправи 1
  • испред 5
  • испреткане 1
  • исприча 6
  • испричам 1
  • испричах 1
  • испричаше 1
  • испросити 1
  • испуни 1
  • испунио 1
  • испунити 1
  • исти 2
  • истина 7
  • истини 1
  • истину 1
  • Истину 1
  • исто 8
  • истог 2
  • истога 1
  • истом 2
  • Истом 3
  • историјски 1
  • источник 1
  • Исус 2
  • исцеди 1
  • их 27
  • Их 3
  • Ич 2
  • ишарало 1
  • ишаране 1
  • ишла 3
  • ишло 1
  • иште 1
  • ишчекивати 1
  • ишчупа 3
  • ишчупала 1
  • ишчупао 1
  • ишчупати 3
  • Ја 12
  • ја 38
  • јабуке 1
  • Јабуке 1
  • јабуку 1
  • јабучасте 1
  • Јабучило 1
  • Јабучиловим 1
  • јабучицама 1
  • јаве 1
  • јави 4
  • јавно 1
  • јаглук 2
  • јагње 1
  • јадна 2
  • Јадна 2
  • јадне 3
  • јадник 1
  • јаднице 1
  • јадно 3
  • јадног 2
  • јал 1
  • јалово 1
  • јаничар 1
  • Јаничар 12
  • Јаничара 5
  • Јаничари 2
  • јаничарски 1
  • јаничарских 1
  • јаничарском 2
  • Јанко 1
  • Јаох 1
  • јаре 1
  • јарости 1
  • јасан 1
  • јасенова 1
  • јасним 1
  • јасно 2
  • јастребовим 1
  • јастуци 1
  • јата 1
  • јатагане 1
  • јато 1
  • јауком 1
  • јахати 1
  • Јахач 1
  • јахач 2
  • јахаше 3
  • јача 1
  • јаче 2
  • јачи 1
  • јачим 1
  • јаша 1
  • ЈЕ 2
  • Је 3
  • је 557
  • јеванђеља 1
  • Један 4
  • један 41
  • једанпут 2
  • једаред 1
  • једва 11
  • једем 1
  • јединче 3
  • Једна 3
  • једна 34
  • једнако 6
  • једне 22
  • једни 2
  • једним 5
  • једних 1
  • једно 16
  • једног 11
  • Једнога 2
  • једнога 7
  • једној 9
  • једном 22
  • једну 34
  • Једрена 1
  • Једрену 2
  • једрилима 1
  • језа 1
  • језик 1
  • језиком 1
  • јек 1
  • јексера 1
  • јелек 3
  • јелека 1
  • јелени 1
  • јелеци 1
  • јелчије 1
  • јеменијама 1
  • јемце 1
  • јеном 1
  • јер 18
  • јеромонах 1
  • Јеротија 1
  • Јеротије 1
  • Јеротију 1
  • Јерусалим 1
  • Јерусалиму 7
  • Јес 1
  • јесам 3
  • јеси 1
  • Јеси 1
  • јесмо 1
  • Јест 3
  • јесте 1
  • Јесте 4
  • јестивом 1
  • јецање 1
  • јечању 1
  • јечаше 2
  • јечи 1
  • Јован 2
  • Јована 15
  • Јоване 1
  • Јованом 1
  • Јовану 4
  • Јованци 1
  • јој 102
  • Јок 1
  • јоргована 1
  • јоргованови 1
  • Још 4
  • још 41
  • ју 2
  • Јуду 1
  • јунак 2
  • јунака 1
  • јунаком 1
  • јунаку 1
  • јунацима 1
  • јуначан 1
  • јуначки 1
  • јуначким 1
  • јуначко 2
  • јуначког 1
  • јуначку 1
  • јунаштво 2
  • јунаштву 3
  • Јурила 1
  • Јутрења 1
  • јутрење 2
  • јутром 1
  • Јутрос 1
  • јутрос 3
  • јутру 1
  • К 2
  • к 21
  • ка 1
  • кавезе 1
  • кавезова 1
  • Кад 33
  • кад 78
  • када 1
  • Када 1
  • кадајифом 1
  • кади 1
  • кадија 1
  • кадионицу 1
  • кадифа 1
  • кадифаста 1
  • кадифе 8
  • кадифени 1
  • кадифи 3
  • кадифу 2
  • кадра 1
  • кадуна 5
  • кадуне 4
  • кадуном 5
  • кадуну 1
  • каже 11
  • кажем 10
  • кажемо 1
  • кажеш 1
  • кажи 2
  • кажите 1
  • кажу 2
  • Каза 1
  • каза 2
  • казала 1
  • казао 3
  • казати 4
  • Казаћу 1
  • казаше 1
  • Казаше 1
  • казивати 2
  • казивах 1
  • казиваху 1
  • казна 1
  • казуј 1
  • Казуј 4
  • казује 2
  • казујем 1
  • казујеш 1
  • казујте 1
  • кајику 2
  • Кајиру 1
  • кајиши 1
  • кајмаку 1
  • какав 1
  • каква 3
  • какве 1
  • Какве 1
  • каквим 1
  • какво 2
  • каквог 2
  • каквој 3
  • каквом 2
  • Како 6
  • како 99
  • калајисаног 1
  • калдрме 2
  • калпак 1
  • калпаке 1
  • калпаком 1
  • калпаци 1
  • калпацима 1
  • калуђеђерима 1
  • Калуђер 2
  • калуђер 7
  • калуђера 7
  • калуђере 1
  • Калуђери 1
  • калуђери 12
  • калуђерима 2
  • Калуђерове 1
  • калуђерског 1
  • калуђеру 2
  • камен 3
  • камена 6
  • камени 1
  • камену 1
  • камења 5
  • камењара 1
  • камење 2
  • камењем 2
  • камењу 1
  • камилавком 2
  • камилавку 4
  • камиљој 1
  • камо 1
  • Камо 1
  • камџије 1
  • камџијом 1
  • кандила 2
  • кандиоце 1
  • канџама 1
  • као 170
  • Као 6
  • кап 5
  • капама 1
  • капе 1
  • капи 1
  • Капи 1
  • капију 1
  • капља 1
  • капљи 1
  • капљице 1
  • Капу 3
  • капуџи 2
  • Кара 1
  • Караконџул 1
  • каранфил 1
  • каранфила 2
  • каранфилима 1
  • касаху 1
  • Касија 1
  • касом 1
  • кат 1
  • каурима 1
  • Кауркиња 1
  • кауркиња 2
  • кауркињама 1
  • кафтанима 2
  • кафтаном 1
  • кафтану 1
  • кахо 1
  • кашику 1
  • кашљуцајући 1
  • кашљуцањем 1
  • кашљуцне 1
  • кашмирских 1
  • квари 1
  • кебо 1
  • кедра 1
  • кедрова 1
  • кедрово 1
  • кепец 1
  • Керешевића 1
  • кеса 1
  • кесе 1
  • кестенова 1
  • кесу 2
  • Кизлар 14
  • кијамета 1
  • кијосака 1
  • ким 1
  • кинеског 1
  • кип 1
  • кипреса 1
  • кипресова 1
  • кита 6
  • китама 1
  • ките 2
  • киту 3
  • кићанкама 1
  • клања 2
  • клањајући 1
  • клањале 1
  • клањамо 1
  • клањаху 1
  • клах 1
  • клекну 1
  • клецаху 1
  • клече 1
  • клизаху 1
  • кликћући 1
  • клира 1
  • клицања 1
  • клобука 1
  • клону 1
  • клупа 1
  • клупици 1
  • клупицу 1
  • клупу 1
  • клупче 2
  • кљуном 2
  • кљуну 1
  • кметови 1
  • кнеже 2
  • Кнез 1
  • кнез 11
  • кнеза 1
  • кнезове 1
  • кнезови 2
  • кнезом 1
  • кнезу 4
  • књига 1
  • књиге 1
  • књигу 5
  • књизи 1
  • Ко 1
  • ко 16
  • ковчама 1
  • ковче 1
  • Кога 1
  • кога 16
  • код 4
  • кожи 2
  • кожне 1
  • кожног 1
  • кожном 1
  • кожом 1
  • која 32
  • које 33
  • којега 3
  • који 73
  • којим 6
  • којима 9
  • којих 7
  • којој 8
  • којом 1
  • коју 22
  • кола 3
  • колена 6
  • коленима 2
  • колено 2
  • колибе 1
  • колика 1
  • Колико 2
  • колико 8
  • колима 1
  • коло 1
  • колу 1
  • комадић 1
  • Комарац 1
  • коме 17
  • комшијница 2
  • конак 6
  • конака 11
  • конаку 3
  • конац 1
  • конаци 1
  • кондаке 1
  • конђе 1
  • конђом 1
  • конци 2
  • Коњ 1
  • коњ 2
  • коња 5
  • коњаника 5
  • коње 2
  • коњима 1
  • коњска 2
  • коњу 5
  • коњушара 1
  • коњушари 1
  • Коњушари 1
  • копаоника 1
  • Копаоника 1
  • копкало 1
  • копља 1
  • копље 2
  • копљем 2
  • копреном 2
  • корак 3
  • корака 1
  • кораку 4
  • корана 1
  • корацима 1
  • корачаја 2
  • корачаји 2
  • корачајући 1
  • корачаху 5
  • корачаше 4
  • корито 1
  • корице 2
  • корњача 1
  • кос 1
  • Кос 1
  • коса 2
  • косама 1
  • Косанчић 1
  • косе 6
  • коси 4
  • косини 1
  • косић 1
  • косо 1
  • Косову 1
  • косом 2
  • кости 3
  • кострети 1
  • костретне 2
  • косу 3
  • котарица 1
  • котлић 3
  • котлићима 1
  • коштац 1
  • кошуље 1
  • кошуљу 3
  • кошуту 1
  • крај 2
  • краја 4
  • крајеве 1
  • крајичак 1
  • крају 3
  • краља 1
  • КРАЉЕВСКА 1
  • красних 1
  • кратка 1
  • кратке 1
  • кратким 1
  • кратко 1
  • кратког 1
  • краћим 1
  • крв 3
  • крвава 1
  • крвавом 1
  • крви 2
  • крвљу 2
  • крене 1
  • крену 1
  • крећемо 1
  • креча 1
  • крештавим 1
  • крешући 1
  • крива 1
  • криве 2
  • кривицу 1
  • криво 1
  • крије 1
  • кријемо 1
  • крила 3
  • крилати 1
  • крилима 2
  • крило 2
  • крилом 1
  • криновима 1
  • кристалне 1
  • кристални 1
  • крити 2
  • кришку 1
  • крмезове 1
  • кров 1
  • крова 1
  • кроз 35
  • кроја 1
  • крока 3
  • кроком 1
  • крочити 2
  • крочише 1
  • крпа 2
  • крпе 1
  • крс 1
  • крст 2
  • крстите 1
  • крстићи 1
  • крстове 1
  • крстом 3
  • крупна 1
  • крупне 4
  • крупним 5
  • крупног 1
  • Крусе 1
  • крушке 1
  • крушком 1
  • крчаг 4
  • крчага 1
  • крчагом 1
  • крџава 1
  • ктиторке 1
  • кћер 1
  • кћери 5
  • кћи 2
  • кубе 2
  • кубета 2
  • кубурама 1
  • куд 6
  • куда 2
  • кудгод 1
  • кудравим 1
  • кузум 1
  • кукавица 2
  • кукавице 1
  • кукавици 1
  • кукам 1
  • кукастим 2
  • кукаху 1
  • Кукњава 1
  • кукњавом 1
  • кукоља 1
  • куле 2
  • кума 1
  • кумашина 1
  • куми 1
  • кумио 1
  • кумицу 1
  • кунтуш 1
  • кунтушима 1
  • купе 1
  • купим 1
  • купио 1
  • купих 1
  • Курдистана 1
  • кута 1
  • куту 2
  • кућа 1
  • Кућа 1
  • куће 2
  • кући 4
  • кућом 1
  • кућу 4
  • куца 1
  • куцању 1
  • куцну 1
  • куцнути 1
  • л 14
  • лабудовски 1
  • лав 1
  • лаганим 1
  • Лазар 2
  • лазну 1
  • Лазнуше 1
  • лаким 1
  • лакну 1
  • лакнуло 1
  • Лакнуће 1
  • лаком 1
  • лакомислености 1
  • Лала 4
  • лале 1
  • лалета 2
  • лалетима 1
  • ланац 3
  • ланцу 1
  • ланчићима 1
  • лапи 1
  • лебде 1
  • лебдела 1
  • лебдећи 1
  • лева 1
  • леве 1
  • леви 1
  • лево 8
  • левог 1
  • левој 1
  • левом 6
  • леву 2
  • легала 1
  • легла 1
  • лед 1
  • леда 1
  • леђа 1
  • лежаху 1
  • Лежимир 5
  • Лежимира 7
  • Лежимиру 3
  • Лежимирцима 1
  • леје 1
  • леп 1
  • лепа 4
  • лепи 1
  • лепих 2
  • Лепо 1
  • лепо 23
  • лепој 1
  • лепоте 5
  • лепоти 2
  • лепотом 1
  • лепршаху 1
  • лептира 1
  • лепушкасте 1
  • лепша 1
  • лепше 6
  • лепших 1
  • леске 1
  • лествицу 1
  • лета 1
  • летњој 1
  • лету 1
  • летургија 1
  • летургији 1
  • летургију 2
  • ли 38
  • ливадама 1
  • Ливана 2
  • лимунова 1
  • липа 3
  • Липавице 1
  • Липавицу 1
  • липе 3
  • липи 1
  • Липовици 1
  • Липовицу 1
  • липсати 1
  • липу 1
  • лисичинама 1
  • листа 3
  • листине 1
  • листином 1
  • литијом 1
  • литургија 2
  • лица 2
  • лице 8
  • лицем 5
  • лицу 8
  • личан 1
  • лична 1
  • лично 1
  • личном 1
  • лишће 2
  • лоју 1
  • ломи 1
  • ломим 1
  • ломио 1
  • Ломисмо 1
  • лонац 2
  • лонцу 2
  • луг 2
  • луга 1
  • лугова 1
  • луговима 1
  • луд 1
  • луда 3
  • луде 2
  • лудог 1
  • лудој 2
  • лудости 1
  • лудује 1
  • лук 2
  • лука 1
  • лупаше 2
  • љета 3
  • љубав 1
  • љубави 1
  • љубављу 1
  • љуби 4
  • љубичастом 1
  • љубичице 1
  • љубичицу 1
  • људе 5
  • Људи 1
  • људи 8
  • људма 3
  • људска 1
  • људске 1
  • људског 1
  • љуљаше 1
  • љускама 1
  • љут 1
  • љутито 2
  • љуто 1
  • ма 2
  • магла 1
  • маглицу 1
  • магловити 1
  • мазио 1
  • Мајка 1
  • мајка 12
  • МАЈКА 3
  • мајке 5
  • мајкине 1
  • Мајкино 1
  • мајкину 1
  • Мајко 1
  • мајко 7
  • мајку 3
  • мајсторе 2
  • мајстори 1
  • мајсторија 1
  • мајсторима 1
  • мајци 6
  • макар 1
  • Македоније 1
  • Макрена 2
  • Макрени 3
  • Макреном 1
  • Макрену 1
  • Мал 1
  • мала 2
  • мален 1
  • малени 1
  • малечак 1
  • мали 10
  • Мали 2
  • малим 3
  • малих 1
  • малко 1
  • мало 43
  • Мало 5
  • малог 3
  • маломе 2
  • манастар 1
  • манастир 4
  • манастира 6
  • манастире 1
  • Манастирска 1
  • манастирско 2
  • манастирског 2
  • манастирском 1
  • манастиру 1
  • мангура 1
  • мангуре 1
  • манђијом 1
  • мантији 1
  • мањ 1
  • мања 1
  • мање 5
  • мањих 1
  • мању 1
  • Мара 2
  • Мариновићеву 1
  • Марица 1
  • Марка 1
  • Марти 1
  • масти 1
  • мастилом 1
  • матер 2
  • матере 4
  • матери 2
  • материнско 1
  • мати 8
  • матора 1
  • мах 2
  • махати 1
  • Махмуд 3
  • махне 3
  • махну 3
  • махнув 1
  • маховина 1
  • маховином 2
  • маховину 2
  • махом 2
  • мачевима 1
  • маши 2
  • ме 57
  • медвеђе 1
  • меденице 1
  • медом 1
  • међедином 1
  • Међу 5
  • међу 8
  • Мејрима 1
  • Мејриму 1
  • меканим 1
  • мекано 1
  • меки 1
  • меким 2
  • меку 1
  • мемљиве 1
  • Мене 1
  • мене 25
  • мени 16
  • мери 1
  • Мерима 1
  • мерџана 2
  • месец 1
  • места 1
  • мествама 1
  • местима 1
  • место 4
  • месту 1
  • метака 1
  • метали 1
  • металну 1
  • метанисаше 1
  • метну 2
  • метнуо 1
  • меће 1
  • Мехемед 1
  • Мехмеда 1
  • мешала 1
  • ми 121
  • миг 1
  • МИЈАТОВИЋ 2
  • мила 3
  • Милан 1
  • Милана 2
  • миле 1
  • Миленка 2
  • Миленко 2
  • Миленкова 2
  • Миленкове 1
  • Миленково 1
  • Миленку 2
  • Милету 1
  • Милина 4
  • милина 6
  • милине 2
  • милину 1
  • мило 4
  • Милован 1
  • Миловане 1
  • миловаше 2
  • милокрвно 1
  • милост 2
  • милости 3
  • милостив 1
  • милостиви 1
  • милостима 2
  • Милош 1
  • милошћу 1
  • милује 1
  • Милутина 1
  • мимо 4
  • минђушама 1
  • мира 2
  • мирис 3
  • мирисе 1
  • мирисна 4
  • мирисно 1
  • мирисног 1
  • мирисном 1
  • мирисом 2
  • миришљаву 1
  • мирна 3
  • мирно 7
  • миром 1
  • мироноше 1
  • миру 1
  • мисао 1
  • Мисира 2
  • Мисирлијке 2
  • мисли 4
  • мислила 2
  • Мислила 2
  • мислили 1
  • мислим 1
  • Мислим 1
  • мислима 1
  • мислиш 3
  • Мита 1
  • митом 1
  • Михал 1
  • Мицко 1
  • мишице 1
  • мишицу 1
  • мишке 2
  • мишку 1
  • Мишљах 1
  • мишљах 2
  • Мишљаху 1
  • Мишљаше 2
  • млад 3
  • Млада 1
  • млада 12
  • младе 8
  • Млади 1
  • млади 2
  • младим 2
  • младићскога 1
  • младих 3
  • младо 5
  • младог 1
  • младога 2
  • младом 1
  • младоме 1
  • младост 1
  • младости 3
  • младу 1
  • млађи 1
  • млаз 1
  • млазови 1
  • млазовима 1
  • млека 1
  • млеко 2
  • млеком 2
  • млетачке 1
  • млетачки 1
  • млечним 1
  • млечност 2
  • млечности 1
  • млинови 1
  • Многаја 1
  • многаја 2
  • многе 1
  • Многе 1
  • Многи 1
  • многим 1
  • многих 2
  • Много 4
  • много 8
  • многоме 1
  • множи 1
  • мном 1
  • мноштвом 1
  • моба 1
  • мог 2
  • мога 10
  • могадијах 1
  • могао 3
  • могах 1
  • могаше 16
  • могла 4
  • могли 1
  • могло 1
  • могох 1
  • могу 16
  • Можда 1
  • можда 3
  • може 29
  • можемо 2
  • можеш 1
  • мозак 1
  • Мозак 1
  • мозга 1
  • мој 18
  • Моја 1
  • МОЈА 1
  • моја 26
  • Моје 2
  • моје 23
  • моји 3
  • мојим 1
  • мојима 1
  • мојих 3
  • мојој 6
  • мојом 1
  • моју 9
  • молбом 1
  • моле 1
  • моли 1
  • Моли 1
  • Молим 2
  • молим 6
  • Молио 1
  • молио 2
  • молитава 2
  • молитве 2
  • мољаше 3
  • момак 1
  • момака 4
  • момачкога 1
  • моме 5
  • момка 4
  • момчадија 1
  • момчадије 1
  • монастирско 1
  • мора 1
  • морадоше 1
  • морам 1
  • Море 3
  • море 4
  • морске 2
  • морски 1
  • морској 1
  • морском 1
  • мору 2
  • Москве 1
  • мотком 1
  • мрак 1
  • мрамора 6
  • мраморне 2
  • мраморни 2
  • мраморних 1
  • мраморноме 1
  • мрачна 1
  • мрачну 1
  • мрдну 2
  • мрк 1
  • мрки 1
  • мркој 1
  • мрком 1
  • мрмља 1
  • мртва 3
  • мртвачким 1
  • мртве 1
  • мршава 1
  • му 103
  • мува 1
  • мудра 1
  • мудро 1
  • мужа 2
  • мужем 1
  • мука 4
  • мукама 2
  • муке 7
  • муком 8
  • муку 2
  • муња 1
  • муњама 1
  • муње 1
  • Муње 1
  • Муслимане 1
  • Мусломанима 1
  • Муфтије 1
  • Мухамедових 1
  • муцаше 1
  • мучи 1
  • мучим 1
  • мучити 1
  • мучиш 1
  • мушка 1
  • мушке 3
  • мушко 3
  • На 22
  • на 328
  • навали 4
  • Навалише 1
  • навалише 2
  • навалом 1
  • наваљивањима 1
  • нави 1
  • навлачите 1
  • наводима 1
  • наводнише 2
  • навратком 1
  • навуче 1
  • нагла 1
  • нагло 1
  • нагнем 1
  • награду 1
  • нагрнуо 2
  • над 4
  • нада 1
  • надам 1
  • надања 1
  • надгробна 1
  • надзорник 1
  • надзорника 1
  • надимаху 1
  • надметали 1
  • надметаху 2
  • надроби 1
  • нађе 5
  • нађем 1
  • нађосмо 1
  • нађох 5
  • Нађоше 1
  • назвах 1
  • Наиђе 1
  • наиђе 4
  • наишао 1
  • Нај 1
  • најбистрије 1
  • Најближе 1
  • најближи 1
  • најближом 1
  • најбољом 1
  • најбољу 1
  • највеће 1
  • највећим 1
  • највише 3
  • највишом 1
  • најдубљим 1
  • најежим 1
  • Најживље 1
  • најлепше 3
  • најлепшем 1
  • најлепши 1
  • најлепших 1
  • најмања 1
  • најмилије 1
  • најмлађа 1
  • најмлађој 1
  • Најпосле 1
  • најпосле 7
  • најпре 8
  • најсрећнији 1
  • најстарији 1
  • најстаријих 2
  • Најтеже 1
  • наказива 1
  • накашља 1
  • накит 1
  • накитом 1
  • накићено 1
  • накуповах 1
  • налазим 1
  • наливено 1
  • нам 18
  • нама 5
  • намести 1
  • Наместила 1
  • наместиле 1
  • наместили 1
  • Наместио 1
  • намештених 1
  • намештено 1
  • намиришем 1
  • намислила 1
  • намршти 1
  • намрштио 1
  • нана 1
  • Нано 2
  • нано 4
  • наном 1
  • нанос 1
  • нањуши 1
  • наоколо 1
  • наоружаних 1
  • наочари 2
  • напајане 1
  • напасти 2
  • напи 1
  • напије 2
  • напијем 1
  • написано 1
  • НАПИСАО 2
  • написаше 1
  • Напише 1
  • напоји 1
  • напојио 2
  • напојити 1
  • напојише 1
  • напоље 1
  • напред 6
  • напрезањем 1
  • напунићу 1
  • напунише 1
  • нареди 3
  • наредила 1
  • наредићу 1
  • наредих 1
  • нарицала 1
  • нарицати 1
  • народ 16
  • Народ 3
  • народа 10
  • Народе 1
  • народе 3
  • народну 1
  • народу 6
  • нарочито 1
  • наруч 1
  • наручју 2
  • нас 18
  • насвира 1
  • наслони 2
  • наслонила 1
  • наслоњено 1
  • насмеја 7
  • насмејала 2
  • насмејали 1
  • насмејаше 1
  • насмехнула 1
  • наспе 1
  • Насрадин 2
  • настави 5
  • настаде 1
  • настајала 1
  • настану 2
  • наступише 1
  • Насу 1
  • насуте 1
  • натегом 1
  • наточи 1
  • натписом 1
  • натраг 5
  • натрашке 1
  • наћи 2
  • Научи 1
  • научи 2
  • научила 1
  • научио 1
  • научићу 1
  • Научићу 1
  • научиш 1
  • нахвали 1
  • нахранити 1
  • начин 1
  • начинио 1
  • начиниш 1
  • начинише 2
  • начињени 1
  • начичкане 1
  • наџаке 2
  • наш 4
  • нашалих 1
  • нашао 4
  • наше 8
  • нашег 4
  • нашега 3
  • нашем 2
  • наши 2
  • нашима 1
  • нашла 1
  • нашој 2
  • нашу 2
  • не 189
  • Не 29
  • неба 2
  • небеског 1
  • небесних 1
  • небо 1
  • небом 1
  • небу 3
  • неверица 1
  • невесела 2
  • невеселија 1
  • невеселији 1
  • невесело 2
  • невиности 1
  • невоља 1
  • невоље 2
  • невољи 2
  • невољник 1
  • невољника 1
  • негда 1
  • негде 2
  • неге 1
  • Него 14
  • него 48
  • недеља 1
  • недеље 1
  • недра 3
  • недрима 2
  • нежна 2
  • нежно 2
  • незграпно 1
  • незнам 1
  • незнана 1
  • неисцрпне 1
  • нек 4
  • Нека 10
  • нека 43
  • некад 1
  • Некада 1
  • некада 2
  • некадашње 1
  • некадашњег 1
  • некакав 1
  • некакве 2
  • некаквим 1
  • некаквог 2
  • некаквом 1
  • некакву 1
  • некаки 1
  • некако 3
  • неке 7
  • Неки 1
  • неки 9
  • неким 2
  • Неко 2
  • неко 8
  • неколике 2
  • неколики 1
  • Неколико 1
  • неколико 26
  • неком 4
  • некрстом 1
  • некрштена 1
  • неку 7
  • некуд 3
  • нема 8
  • немам 1
  • Немам 1
  • немаш 1
  • немир 1
  • немирно 1
  • немо 2
  • немој 2
  • Немој 4
  • Немојте 1
  • немојте 2
  • немоћан 1
  • ненада 2
  • необично 1
  • непомично 2
  • неправду 2
  • неправилно 1
  • непрекидно 1
  • непрекидној 1
  • непрестано 1
  • неранџи 1
  • неруке 1
  • несвесно 1
  • несвоје 1
  • несретњицу 1
  • несрећа 1
  • несреће 1
  • несрећни 2
  • несрећник 1
  • несрећника 2
  • несрећником 1
  • несрећнику 1
  • несрећу 1
  • нестаде 1
  • нестало 1
  • нестрпљиво 1
  • неће 5
  • нећете 1
  • нећеш 2
  • нећу 4
  • нечастиви 1
  • нечега 1
  • нечовече 1
  • Нешто 1
  • нешто 41
  • Ни 1
  • ни 52
  • нигде 1
  • низ 9
  • низа 2
  • низови 1
  • Није 10
  • није 56
  • никад 5
  • Никада 1
  • никада 2
  • никако 2
  • никне 1
  • Нико 1
  • нико 7
  • никога 1
  • Никодија 12
  • Никодије 21
  • Никодијем 1
  • Никодију 5
  • ником 1
  • никоме 1
  • нисам 10
  • Нисам 4
  • Ниси 1
  • ниси 8
  • ниска 2
  • ниске 1
  • ниским 1
  • ниско 3
  • ниском 1
  • нису 6
  • нит 5
  • Нити 2
  • нити 5
  • ничега 1
  • ничему 1
  • нишани 1
  • Ништа 1
  • ништа 15
  • Но 1
  • нов 1
  • нова 1
  • новац 1
  • новим 1
  • ново 1
  • новога 3
  • новом 2
  • новоме 1
  • нову 1
  • новца 1
  • новце 1
  • нога 1
  • ногама 1
  • ноге 8
  • ногу 5
  • нож 1
  • ножеве 1
  • ножевима 1
  • ножем 3
  • ноздрвама 1
  • нози 1
  • ноја 1
  • нојевога 1
  • ноктију 1
  • нокту 1
  • нос 2
  • носе 1
  • носећи 2
  • носи 8
  • носила 2
  • носили 1
  • Носили 1
  • носилима 1
  • носим 2
  • носимо 1
  • Носио 1
  • носио 4
  • носити 1
  • носиш 1
  • ноћ 3
  • ноћас 2
  • ноћи 3
  • ноћу 1
  • ношаху 4
  • ношаше 2
  • нубијска 1
  • нумеру 1
  • Нурисаба 1
  • њ 7
  • ње 28
  • њега 27
  • његов 8
  • Његова 2
  • његова 6
  • његове 5
  • његовим 4
  • његових 3
  • његово 4
  • његовог 3
  • његовога 1
  • његовој 4
  • његовом 4
  • његову 6
  • њезиних 1
  • Њему 1
  • њему 6
  • њен 4
  • њена 4
  • њене 9
  • Њени 1
  • њеним 1
  • њених 5
  • Њено 1
  • њено 2
  • њеног 8
  • њеној 1
  • њеном 2
  • њену 6
  • њиве 1
  • њим 4
  • њима 11
  • њиме 6
  • њине 1
  • њих 25
  • њихов 3
  • Њихови 1
  • њихову 1
  • њој 11
  • њојзи 1
  • њом 2
  • њоме 5
  • њу 11
  • њушаше 1
  • њушка 1
  • о 46
  • О 9
  • оба 5
  • обавијен 1
  • обавила 1
  • обадвоје 1
  • обале 1
  • обали 1
  • обалом 1
  • Обалом 1
  • обамр 1
  • обамрлу 1
  • обасипаше 1
  • обасјало 1
  • обасуо 2
  • обвеселих 1
  • обе 10
  • Обе 4
  • обема 4
  • обеси 1
  • обећах 1
  • обешени 1
  • обиђе 1
  • обиђосмо 1
  • обилазаше 1
  • обилазила 1
  • Обилић 1
  • обичају 1
  • обично 1
  • обичну 1
  • објасни 1
  • облак 1
  • облаке 2
  • облаком 1
  • облакшај 1
  • облачи 2
  • Облачић 1
  • облачке 1
  • облетао 1
  • облетаху 1
  • облеташе 5
  • облизну 1
  • облика 1
  • облику 1
  • облих 1
  • обнаженим 1
  • обнажи 1
  • обнови 1
  • обновљена 1
  • ободраваше 1
  • обојица 1
  • оборили 1
  • образ 2
  • образа 1
  • образе 3
  • образи 1
  • образима 1
  • обрасла 2
  • обрва 1
  • обрвама 1
  • Обреновића 1
  • обриса 1
  • обрни 1
  • обрну 1
  • обузе 1
  • обује 1
  • обуче 1
  • обучена 2
  • обучени 2
  • обучено 1
  • Ова 5
  • ова 9
  • овај 18
  • овакав 2
  • оваким 1
  • Овако 1
  • овако 9
  • овамо 1
  • оваца 2
  • Овда 1
  • овда 4
  • Овде 1
  • овде 24
  • ове 12
  • Ове 2
  • Ови 1
  • ови 2
  • овим 3
  • овима 1
  • ових 3
  • ово 19
  • Ово 3
  • овог 7
  • овога 8
  • ОВОЈ 1
  • овој 6
  • оволиком 1
  • оволику 1
  • овом 5
  • овоме 3
  • ову 10
  • овца 3
  • оглани 3
  • огледалу 1
  • огледаше 1
  • оглу 1
  • огњишта 2
  • ограда 1
  • ограде 1
  • огрануло 1
  • Огрејах 1
  • Огрешила 1
  • огрешим 2
  • огрешите 1
  • од 309
  • Од 9
  • одабрани 1
  • одавно 1
  • одајама 1
  • одаји 1
  • одакле 1
  • одатле 1
  • одблеском 1
  • одважно 2
  • одваја 1
  • одвајали 1
  • одведе 1
  • одведоше 2
  • Одвеза 1
  • одвезоше 1
  • одвела 1
  • одвикну 1
  • одводи 1
  • одводио 1
  • одвођење 1
  • одвоји 1
  • одвојише 1
  • одгајити 1
  • одговори 9
  • одговорила 1
  • одговорише 1
  • одгурну 1
  • одгурнув 1
  • Оде 1
  • оде 2
  • одевен 1
  • одевена 1
  • одевени 1
  • одевених 1
  • одеждама 1
  • одежди 1
  • одеждом 1
  • одеће 1
  • одзвижда 1
  • одзиве 1
  • одзивима 1
  • одјекујући 1
  • одјури 1
  • одкуда 1
  • одлакша 1
  • одлете 2
  • одликовао 1
  • одломив 1
  • одмаже 1
  • одмах 14
  • Одмах 2
  • одмаче 2
  • Одмерих 1
  • одметника 1
  • одмиле 1
  • одмицаху 1
  • одмичу 1
  • однела 1
  • однели 1
  • однесе 1
  • однеси 2
  • однесох 2
  • однесоше 1
  • Однесоше 1
  • однети 1
  • однеше 1
  • односила 1
  • одобрава 1
  • одобравање 1
  • одовуд 1
  • одонуд 1
  • одох 2
  • Одоше 1
  • одоше 3
  • одреди 1
  • одреше 1
  • одрубити 1
  • одсекоше 1
  • одслужише 1
  • одступише 1
  • одсудно 1
  • одушевљењу 1
  • оживи 1
  • озбиљан 1
  • озбиљно 6
  • озго 2
  • оздо 2
  • ој 1
  • Ој 2
  • ока 6
  • окађена 1
  • окамениле 1
  • оквира 1
  • оквиру 2
  • оке 1
  • окићеним 1
  • око 39
  • Око 6
  • оковани 1
  • оковану 1
  • околини 1
  • оком 2
  • окрене 1
  • Окренем 1
  • окрену 2
  • окренула 1
  • окренути 1
  • окренуше 1
  • Окретаху 1
  • Окрете 2
  • окрете 7
  • окретности 1
  • окреће 1
  • окрећу 1
  • округли 1
  • окружила 1
  • олова 1
  • олтар 2
  • олтара 3
  • олтару 1
  • олуј 1
  • олујину 1
  • омакне 1
  • омален 1
  • омилиле 1
  • омразу 1
  • омрзнух 1
  • он 29
  • Он 9
  • Она 10
  • она 28
  • онај 14
  • онаквих 1
  • онаких 1
  • онако 15
  • онда 93
  • онде 4
  • оне 9
  • они 8
  • оним 3
  • онима 1
  • оних 5
  • Оно 1
  • оно 31
  • оног 3
  • онога 5
  • оној 4
  • оном 4
  • ономе 3
  • ону 7
  • опадају 1
  • опази 1
  • Опазише 1
  • опалише 1
  • опанке 2
  • опасани 1
  • оперваженим 1
  • Опет 4
  • опет 50
  • опишем 1
  • оплетена 1
  • опљачкају 1
  • опојава 1
  • опорави 1
  • оправив 1
  • опраштала 1
  • опрема 1
  • опросте 1
  • Опрости 2
  • опрости 5
  • опростила 1
  • опростим 1
  • опростити 1
  • опроштајне 2
  • опроштају 1
  • опроштени 1
  • опсекох 1
  • опсенарских 1
  • опточен 1
  • опточено 1
  • опуту 1
  • ордију 1
  • ори 1
  • орла 1
  • орлових 1
  • орта 2
  • оружаним 1
  • оружаних 1
  • оружја 1
  • оружје 2
  • осам 1
  • осамдесет 1
  • осамнајест 1
  • освајању 1
  • ОСВЕТА 2
  • освета 3
  • Освета 5
  • освети 4
  • осветим 1
  • осветио 2
  • осветлише 1
  • освету 1
  • освећеном 1
  • освојио 1
  • осврни 1
  • оседила 1
  • оседио 1
  • осети 1
  • Осети 1
  • осећала 2
  • осећања 1
  • осећао 1
  • осећаше 1
  • ослободи 1
  • ослушкујем 1
  • Осман 2
  • Османлија 1
  • осмех 1
  • осмеха 1
  • осмехом 2
  • осмоугли 2
  • особито 1
  • Оста 2
  • оста 6
  • оставама 1
  • оставе 1
  • Остави 1
  • остави 7
  • оставила 1
  • оставим 1
  • оставиш 1
  • оставише 2
  • оставку 1
  • остављам 1
  • остављен 1
  • оставте 2
  • остаде 1
  • остајаше 1
  • остала 1
  • остану 2
  • остао 1
  • остарех 1
  • Остах 1
  • остах 2
  • осу 1
  • осудили 1
  • Отац 2
  • отац 21
  • отварај 1
  • отвараш 1
  • отвараше 1
  • отворена 1
  • отворени 2
  • отвореним 2
  • Отвори 1
  • отвори 6
  • отворио 1
  • оте 1
  • отели 1
  • отео 1
  • отера 1
  • отеше 1
  • отиде 2
  • отиди 1
  • Отидох 1
  • отимали 1
  • отимаше 1
  • отимљу 1
  • отишао 1
  • откидоше 1
  • откинуле 1
  • откинуо 1
  • отклони 1
  • откуца 1
  • отму 1
  • отпаднике 1
  • отпеваше 1
  • отпрате 1
  • отровано 1
  • отрчим 1
  • отскочило 1
  • Отуда 1
  • охрабрих 1
  • Оца 1
  • оца 16
  • оцем 2
  • оцепљена 1
  • оцепљено 1
  • оцу 8
  • очаране 1
  • Оче 1
  • оче 9
  • очевидно 4
  • очекивања 1
  • очекиваху 1
  • очи 35
  • очију 7
  • очима 21
  • очита 1
  • очњи 1
  • очупах 1
  • Оџа 1
  • Оџаковића 2
  • оштра 1
  • оштре 1
  • оштро 3
  • па 233
  • Па 36
  • Павков 1
  • пада 1
  • падаху 1
  • падаше 2
  • паде 12
  • падиша 1
  • Падиша 1
  • Падишах 1
  • Падише 2
  • падишину 1
  • падне 6
  • падну 1
  • падох 2
  • Падоше 1
  • пажљиво 1
  • пази 1
  • Пази 1
  • пазуво 1
  • пакла 1
  • паклене 1
  • пакосници 1
  • пала 3
  • пале 1
  • пали 1
  • палила 1
  • памет 4
  • памети 9
  • паметна 2
  • Паметнији 1
  • паметним 1
  • паметно 1
  • памећу 1
  • памтиш 1
  • панцијер 1
  • панцијера 1
  • панцире 1
  • панцирима 1
  • пањ 3
  • пањева 1
  • папагаја 2
  • папагајева 1
  • папучама 1
  • папучом 1
  • пар 2
  • парку 1
  • парче 9
  • парченце 1
  • пас 3
  • паса 4
  • пасима 1
  • пасло 1
  • пасом 1
  • пастир 3
  • пастирче 3
  • пастрмка 1
  • патим 1
  • патос 1
  • патосан 1
  • Патријар 2
  • патријара 1
  • Патријара 1
  • патријаркови 1
  • патријарковим 1
  • патријарси 1
  • патријару 1
  • Патријару 2
  • паунови 1
  • паучина 1
  • паучине 1
  • пафтама 2
  • паша 4
  • паше 3
  • певајући 1
  • Певали 1
  • Певало 1
  • певања 1
  • певаху 1
  • певачица 2
  • певачицама 1
  • певачице 1
  • певница 1
  • певнице 1
  • певницом 1
  • певце 1
  • Пегаз 1
  • педесет 2
  • педљи 1
  • Пејика 1
  • пеку 1
  • пелена 1
  • пене 1
  • пеном 1
  • пењаше 1
  • пењући 1
  • пера 1
  • перваз 1
  • первазима 1
  • первазом 2
  • Перзијанаца 1
  • Перзије 1
  • перзијски 1
  • перзијским 1
  • перзијског 1
  • перзијску 1
  • перивоја 1
  • перивоју 2
  • перја 2
  • перјаница 2
  • перјанице 2
  • перјаницу 1
  • перјем 1
  • персијски 1
  • персијским 2
  • песма 4
  • песме 1
  • песму 3
  • песник 2
  • песнике 1
  • песницу 1
  • пет 4
  • Петар 1
  • Пети 1
  • петка 1
  • Петке 1
  • петнајест 3
  • петолисну 1
  • Петрија 3
  • Петрију 1
  • Пећ 1
  • Пећи 1
  • пећине 8
  • пећини 6
  • пећину 7
  • пећском 1
  • пехарима 1
  • Пехарникова 1
  • печат 1
  • пипну 1
  • писале 1
  • писали 1
  • писком 1
  • Писма 1
  • писмену 1
  • писмо 1
  • пита 3
  • питај 1
  • питали 1
  • питам 1
  • питање 1
  • питаху 1
  • питаше 5
  • пише 1
  • пиштаљку 2
  • пиштоља 1
  • пиштоље 2
  • плаве 4
  • плави 2
  • плавим 6
  • плавог 4
  • плавом 1
  • плавоме 1
  • плакајући 1
  • плакати 2
  • Плакаће 1
  • пламен 1
  • пламена 1
  • планина 2
  • планине 2
  • планини 4
  • планину 2
  • плати 1
  • платио 1
  • платна 3
  • платно 1
  • платном 1
  • плаћао 1
  • плаховит 1
  • плач 2
  • плача 2
  • плаче 1
  • Плачем 2
  • плачемо 1
  • плачеш 4
  • плачи 1
  • плачним 1
  • плашила 1
  • плени 1
  • плећа 3
  • плећима 2
  • пловљаху 1
  • плод 1
  • плоча 3
  • плоче 1
  • плочу 2
  • Пљесну 1
  • По 10
  • по 104
  • поабано 1
  • победило 1
  • побеснех 1
  • побледе 1
  • побожни 2
  • побожно 3
  • побојаваше 1
  • побољеваше 1
  • поборавиш 1
  • поваља 1
  • Поведе 1
  • поведе 3
  • повела 1
  • повео 1
  • поветарац 1
  • поветарцем 1
  • повија 1
  • повије 1
  • повијеним 1
  • повикаше 4
  • повисока 1
  • повисоко 1
  • повиче 2
  • повише 1
  • повратила 2
  • повратим 1
  • повратку 1
  • поврх 4
  • повуче 1
  • повученим 1
  • погађам 1
  • погазе 1
  • погачама 1
  • погаче 3
  • погачу 3
  • погине 2
  • погинем 1
  • погинуо 1
  • погинути 1
  • поглед 1
  • погледа 11
  • погледај 4
  • погледају 2
  • погледајући 1
  • погледала 1
  • погледам 2
  • погледати 10
  • погледаше 2
  • погледе 3
  • погледи 2
  • погледом 3
  • погну 1
  • погнут 1
  • погнуте 1
  • погоде 1
  • Под 1
  • под 31
  • подаве 1
  • подај 1
  • подели 1
  • поделила 1
  • подесио 1
  • подигао 3
  • подигне 2
  • подигни 1
  • подигнув 1
  • подигнути 1
  • Подигох 1
  • подигох 3
  • подигоше 2
  • Подиђе 1
  • Подиже 1
  • подиже 14
  • подизао 1
  • подизаше 2
  • подишла 1
  • подлогу 1
  • подне 2
  • поднесе 1
  • подржаваху 1
  • подружја 1
  • Подсвојкиња 1
  • подужу 1
  • подузела 1
  • подухвати 1
  • Пође 1
  • пође 5
  • пођемо 1
  • пођеш 1
  • Пођи 1
  • пођоше 1
  • Пођоше 1
  • пођу 1
  • пожалила 1
  • пожара 1
  • пожуримо 1
  • пожуте 1
  • пожутесмо 1
  • поздарвља 1
  • поздрављали 1
  • поздравље 1
  • позеленио 1
  • позивље 1
  • позлаћене 1
  • позлаћеним 3
  • позлаћених 1
  • позледише 1
  • познадоше 1
  • Познајем 2
  • Познајеш 1
  • познају 1
  • познала 3
  • познао 1
  • познати 2
  • позни 1
  • позно 1
  • позову 1
  • поиграти 1
  • појавише 1
  • појала 1
  • појање 1
  • појао 1
  • појас 1
  • појаса 4
  • појасе 1
  • појаха 1
  • поје 2
  • поједе 1
  • поједу 1
  • поји 1
  • појила 1
  • појурише 1
  • покадише 1
  • покажем 2
  • покажи 1
  • покажу 1
  • показа 3
  • показав 2
  • показао 1
  • показаше 1
  • покајник 1
  • Покајте 1
  • покваси 1
  • поклон 2
  • поклоненија 1
  • поклони 4
  • поклонила 1
  • поклонима 2
  • поклонио 2
  • поклоном 1
  • покојника 1
  • покоримо 1
  • покорна 1
  • покошене 1
  • покрене 1
  • покренуо 1
  • покренути 1
  • покри 1
  • покривена 2
  • покривени 1
  • покривеним 1
  • покривено 3
  • покривеном 1
  • покрхаше 1
  • покуцала 1
  • пола 3
  • полагано 15
  • полазак 1
  • Полазећи 1
  • полази 1
  • полетеше 1
  • половина 1
  • половину 1
  • положи 5
  • Положише 1
  • поломи 1
  • полумесецом 1
  • полуобамрла 1
  • полусавлађиваним 1
  • поља 2
  • пољани 2
  • поље 3
  • пољски 1
  • пољу 3
  • пољубе 1
  • пољуби 8
  • пољубив 1
  • пољубим 1
  • пољуљала 1
  • пољупцима 1
  • помагаше 1
  • помаже 2
  • помену 3
  • Поменух 1
  • померих 1
  • пометем 1
  • помешало 1
  • помилуј 2
  • помињала 1
  • помињао 1
  • помиње 1
  • помињући 1
  • помисли 2
  • помислим 1
  • помишљао 1
  • помогао 1
  • помогне 3
  • помогну 2
  • помогоше 1
  • помодре 1
  • помодрелим 1
  • Помози 2
  • помоли 1
  • поморанџе 1
  • поморанџи 2
  • поморанџина 2
  • помоћ 1
  • помоћи 1
  • помоћнице 1
  • помрчао 1
  • понављаше 2
  • понедеоника 1
  • понеки 1
  • понели 1
  • понео 1
  • понесе 2
  • Понех 1
  • пониског 1
  • поновише 2
  • поноса 2
  • поносити 2
  • поносито 1
  • поносној 1
  • поноћи 2
  • поношаше 1
  • понуде 1
  • поњаве 1
  • поњаву 1
  • поодавна 1
  • поодрастеш 1
  • поочим 1
  • поочиме 1
  • Поочиме 1
  • попа 1
  • попадају 1
  • попова 1
  • попове 1
  • попови 4
  • поповима 1
  • попретио 1
  • попричати 1
  • попрскаше 2
  • попрскиване 1
  • попу 2
  • попустити 1
  • Поразговара 1
  • поразговараше 1
  • поред 26
  • Поред 3
  • поређало 1
  • поређани 1
  • поробише 1
  • порта 1
  • порте 1
  • порти 2
  • порту 3
  • порубљена 1
  • порука 1
  • поручаше 1
  • поручи 1
  • Поручише 1
  • поручује 1
  • порушену 1
  • порушили 1
  • порцелана 1
  • посаветова 1
  • посади 5
  • посадив 1
  • посадило 1
  • посадио 1
  • посадити 1
  • Посадише 1
  • посвети 2
  • посветио 1
  • поседи 1
  • посинка 1
  • посипљу 1
  • посла 11
  • послала 1
  • послао 3
  • послати 1
  • послах 1
  • после 15
  • После 3
  • последња 1
  • ПОСЛЕДЊЕ 1
  • последње 2
  • последњем 1
  • последњи 2
  • последњих 1
  • последњој 1
  • последњу 1
  • послове 1
  • пословица 1
  • пословицама 1
  • послу 1
  • послуже 1
  • послуживали 1
  • послужићемо 1
  • послушах 1
  • Послушаше 1
  • Посљедице 1
  • посматрање 1
  • посна 1
  • посоли 1
  • посрће 1
  • поста 2
  • постави 1
  • поставом 1
  • постао 4
  • постара 1
  • постеље 4
  • постојало 2
  • постом 1
  • посут 1
  • посута 1
  • посуте 1
  • потамнеше 1
  • потапка 1
  • потегоше 1
  • потекла 1
  • потекоше 1
  • потера 1
  • потискиваху 1
  • потискује 1
  • потицаху 1
  • потколенице 1
  • поткрепише 1
  • Поток 1
  • поток 10
  • потока 5
  • потоком 1
  • потоку 3
  • потомака 1
  • поточић 1
  • поточићима 1
  • потпис 1
  • потраже 2
  • потражи 1
  • потрајало 1
  • потресени 1
  • потресеним 1
  • потрошим 2
  • потрудим 1
  • потрча 2
  • потрчали 1
  • потскакују 1
  • потскочише 1
  • потурчиће 1
  • поћерке 1
  • поћута 4
  • поуздано 2
  • поуздања 1
  • похита 1
  • поцрвене 1
  • поцрнео 1
  • поцрнио 1
  • поче 22
  • почела 2
  • почело 1
  • почео 1
  • почетак 3
  • Почех 1
  • почињем 1
  • почне 1
  • почнеш 1
  • почну 1
  • Почупах 1
  • пошао 1
  • поширок 2
  • поширока 1
  • пошкропи 1
  • пошкропише 1
  • пошла 1
  • пошло 1
  • пошље 3
  • пошљеш 1
  • пошљи 2
  • пошљу 1
  • поштену 1
  • поштовање 1
  • поштовањем 3
  • права 1
  • правда 2
  • праве 1
  • праведно 2
  • право 16
  • Право 2
  • правог 1
  • праву 1
  • праг 4
  • прага 1
  • празник 1
  • празника 1
  • празно 1
  • празну 1
  • прамен 1
  • праменова 1
  • праменове 1
  • праменовима 1
  • прапорцима 2
  • прате 1
  • пратио 1
  • пратњом 1
  • пратњу 1
  • праћака 1
  • прахом 1
  • прашташ 1
  • прва 2
  • прве 1
  • први 7
  • Првих 1
  • Прво 3
  • прво 6
  • првог 1
  • првом 1
  • прву 1
  • пре 16
  • Пре 4
  • пребацивали 1
  • пребледе 4
  • преболе 1
  • превалило 1
  • преведе 2
  • преврнула 1
  • преврнуо 1
  • Преврташе 1
  • прегнуо 1
  • преграде 1
  • прегрши 1
  • Пред 4
  • пред 43
  • преда 3
  • предаду 1
  • предам 1
  • предао 1
  • предена 1
  • предигао 1
  • предигла 1
  • предобри 1
  • предсретнем 1
  • предузе 2
  • предузеће 1
  • предузме 1
  • предусретало 1
  • пређосмо 1
  • прекади 1
  • прекиде 1
  • преким 2
  • преклиње 1
  • преко 17
  • Преко 2
  • прекољем 1
  • прекор 1
  • прекора 2
  • прекорно 1
  • прекрилио 1
  • Прекрсти 1
  • прекрсти 10
  • прекрштеним 2
  • прелазећи 1
  • преливају 1
  • преливао 2
  • прелије 1
  • Према 2
  • према 7
  • преминуо 1
  • премишљаше 1
  • пренеражени 1
  • преноће 1
  • преноћим 1
  • препаднеш 1
  • препадох 1
  • Препадох 1
  • препадоше 1
  • препала 7
  • препланак 2
  • преплашене 1
  • Препоручује 1
  • препукло 1
  • пресвиснути 1
  • пресецао 1
  • пресече 3
  • прескакале 1
  • престава 1
  • престолу 1
  • престоним 1
  • престрављене 1
  • престрављено 1
  • пресуди 1
  • претвара 1
  • претворила 1
  • претворио 1
  • претећи 1
  • претискао 1
  • претисла 2
  • претисну 2
  • претрнула 1
  • пречагама 2
  • пречац 1
  • пречекао 1
  • пречи 1
  • при 4
  • прибере 1
  • прибирали 1
  • прибирање 1
  • прибра 2
  • привеза 1
  • привезано 1
  • привиђа 1
  • привика 1
  • привикаше 1
  • Привикаше 1
  • пригрли 3
  • придевени 1
  • придигоше 1
  • придржава 1
  • Приђе 2
  • приђе 8
  • Приђоше 1
  • прижељкивања 1
  • призивљем 1
  • признавали 1
  • признавао 1
  • признаде 1
  • Признајем 1
  • Признајеш 1
  • признам 1
  • призор 2
  • пријатељ 2
  • пријатељу 2
  • пријатним 1
  • приклони 1
  • прикован 1
  • прикопчани 1
  • прикрајка 1
  • прикривка 1
  • прилика 1
  • прилику 1
  • прилици 1
  • приличаше 1
  • приличи 1
  • приличило 2
  • прилично 1
  • прилога 1
  • приметан 1
  • прими 1
  • примиш 1
  • примљени 1
  • принесе 1
  • Принесе 1
  • припадаше 1
  • ПРИПОВЕТКА 2
  • приповетке 1
  • ПРИПОВЕТЦИ 1
  • прирасте 1
  • природни 1
  • Прискочи 1
  • прискочише 1
  • прислонив 1
  • прислушкиваше 1
  • приснило 1
  • пристајала 1
  • пристајаху 1
  • пристајош 1
  • пристане 1
  • приступио 2
  • приступише 1
  • притврђени 1
  • притврђиваше 1
  • притискаше 1
  • притиснуо 2
  • притрча 1
  • Притрчаше 2
  • прихвата 1
  • прихватан 1
  • прихваташе 1
  • прихвате 1
  • прихвати 10
  • прихватила 1
  • прихватили 1
  • прихватити 1
  • прича 5
  • причај 2
  • причала 2
  • причало 2
  • причати 1
  • причаху 2
  • причаш 1
  • причаше 5
  • приче 1
  • причесте 1
  • причести 1
  • причестио 1
  • причестише 2
  • причешће 1
  • причешћивао 1
  • причешћивати 1
  • причинио 1
  • причу 1
  • прљаву 1
  • проба 1
  • пробада 1
  • пробадати 1
  • пробере 1
  • проберемо 1
  • пробијаше 1
  • пробила 1
  • пробрани 1
  • пробраше 1
  • пробуди 1
  • пробудила 2
  • пробудио 1
  • Пробудих 1
  • проведе 1
  • проведеш 1
  • проведоше 2
  • проведу 1
  • провиривала 1
  • провириваху 1
  • проводиле 1
  • прогледао 1
  • проговарајући 1
  • проговори 6
  • проговорио 1
  • прогунђа 1
  • продају 1
  • продао 1
  • прође 5
  • прођем 1
  • Прођем 1
  • прођеш 1
  • Прођоше 1
  • прођоше 2
  • прозбори 3
  • прозборити 1
  • прозва 1
  • прозвао 1
  • прозора 1
  • прозоре 2
  • прозори 1
  • прозором 1
  • прозору 1
  • прозреле 1
  • проконзула 1
  • прокупачког 1
  • Прокупља 1
  • Прокупље 1
  • Прокупљу 1
  • пролазак 1
  • Пролазећи 1
  • пролазио 1
  • пролетња 1
  • пролећа 1
  • пролеће 1
  • пролије 1
  • пролио 1
  • промаша 1
  • промешкољи 1
  • промицаше 1
  • промуклим 2
  • промумла 1
  • промуца 4
  • пронесе 1
  • пронесоше 1
  • пронесу 1
  • проносило 1
  • пропаде 1
  • пропаднемо 1
  • пропланку 1
  • пропојала 1
  • пропоји 2
  • просед 1
  • проседа 1
  • проседих 1
  • просечени 1
  • проси 1
  • просио 1
  • просипаше 1
  • проспе 2
  • Проста 1
  • проста 3
  • просте 1
  • Прости 1
  • прости 3
  • простиркама 1
  • Просто 1
  • просто 7
  • простој 1
  • простоти 1
  • пространи 1
  • пространоме 2
  • просу 2
  • Просу 2
  • противила 1
  • протресе 1
  • Протрех 1
  • протрља 1
  • протрљаше 1
  • протрча 1
  • прочитам 2
  • прошапута 1
  • прошаране 1
  • прошетају 1
  • прошивати 1
  • прошло 2
  • прошлост 1
  • прса 5
  • прсима 4
  • прсну 1
  • прсте 1
  • прсти 1
  • прстима 3
  • прстом 2
  • пружала 1
  • пружали 1
  • пружаху 1
  • пруже 1
  • пружи 3
  • пружило 1
  • прштања 1
  • пса 3
  • псето 1
  • псима 1
  • псовком 3
  • птицама 1
  • пузећи 2
  • пузи 1
  • пуки 1
  • пун 3
  • пуна 1
  • пуначка 1
  • пуно 7
  • пуној 1
  • пуну 1
  • пупољка 1
  • пусте 1
  • Пусти 2
  • пусти 9
  • пустиле 1
  • пустили 1
  • Пустите 2
  • пустој 1
  • пут 13
  • пута 12
  • путем 6
  • путник 1
  • путу 1
  • пуцад 1
  • пуце 1
  • пуцетима 1
  • пушака 1
  • пушке 4
  • пушком 1
  • пуштаху 1
  • пушташ 1
  • пушташе 2
  • пчеле 1
  • работи 1
  • рабри 1
  • равних 1
  • раде 1
  • Раде 1
  • раденицима 1
  • Радетића 1
  • радила 1
  • радим 2
  • радознало 1
  • радом 1
  • радосним 1
  • радосно 2
  • радост 4
  • радостан 1
  • радости 4
  • радошћу 1
  • радује 1
  • разабра 1
  • разапетим 1
  • разастрв 1
  • разастре 1
  • Разбибрига 1
  • развалинама 1
  • разведри 2
  • развесели 1
  • разветри 1
  • разви 1
  • развија 1
  • развије 1
  • развила 1
  • развило 1
  • развио 1
  • разгања 1
  • разговара 1
  • разговарати 1
  • разговетније 1
  • разговетно 3
  • разговор 3
  • разговора 3
  • разгореше 1
  • Раздера 1
  • раздра 1
  • раздрага 1
  • раздраганост 1
  • разиграли 1
  • разиђоше 1
  • разјапљеним 1
  • разјарених 1
  • размакли 1
  • разместиле 1
  • разместише 1
  • размилише 1
  • размота 1
  • Размота 1
  • разнеле 1
  • разнесе 1
  • разних 3
  • разнобојне 2
  • разнобојних 1
  • разнога 1
  • разорио 1
  • разрогаченим 1
  • разрогачише 1
  • разумевала 1
  • разумеваше 2
  • разумедох 1
  • разумела 1
  • разуму 1
  • раја 4
  • раје 4
  • раји 3
  • рајине 1
  • рајо 5
  • Рајске 1
  • рају 3
  • Ракетић 3
  • ракије 3
  • ракијом 1
  • раме 2
  • рамена 7
  • раменима 2
  • рамену 3
  • рана 3
  • ране 1
  • раније 1
  • рано 2
  • рањено 1
  • раси 1
  • расипање 1
  • раскиде 1
  • раскидоше 1
  • раскине 1
  • расклопи 1
  • расклопише 1
  • раскоштвом 1
  • распитај 1
  • распитивало 2
  • расплакале 1
  • расплаче 1
  • расплачем 1
  • раст 2
  • раста 1
  • растајали 1
  • растајемо 1
  • растапаше 1
  • растопила 1
  • растопише 1
  • растрезни 1
  • растужена 1
  • растурених 1
  • расхладио 1
  • ратова 1
  • рахатлуком 1
  • рахтови 1
  • Рахтови 1
  • рахтовима 2
  • раширеним 2
  • раширио 2
  • рашчистили 1
  • рвало 1
  • рђа 1
  • ред 1
  • редови 2
  • редовима 1
  • редом 2
  • реду 4
  • режећи 1
  • резаног 1
  • рекав 1
  • рекавши 1
  • рекао 2
  • рекла 5
  • рекли 1
  • Рекнем 1
  • рекох 12
  • Рекох 2
  • рекоше 2
  • реку 1
  • репа 1
  • реповима 2
  • ресама 2
  • ретки 1
  • ретко 1
  • рећи 4
  • реци 2
  • реците 1
  • реч 12
  • РЕЧЕ 1
  • рече 93
  • реченице 1
  • речи 25
  • речима 2
  • речју 2
  • решеткама 1
  • решетке 2
  • решетком 1
  • решетку 5
  • рибе 1
  • рибицу 1
  • РИЗВАН 1
  • Ризван 25
  • Ризвана 2
  • Ризванова 1
  • Рикабдара 1
  • рикао 1
  • римских 1
  • Риналдини 1
  • Риналдо 1
  • рисовуљ 5
  • Ристифоре 1
  • ричући 1
  • риџали 1
  • ришћанску 1
  • Робинзон 1
  • робињица 3
  • робињицама 1
  • робињице 4
  • робињицу 1
  • робињу 1
  • робље 1
  • робљем 1
  • род 1
  • рода 1
  • родбине 1
  • родбину 2
  • роде 1
  • родила 1
  • родитељ 1
  • родом 1
  • рођен 1
  • рока 1
  • роман 1
  • Романи 1
  • роморећи 1
  • ромором 1
  • рони 1
  • ропсто 1
  • роса 1
  • рубац 1
  • рубина 2
  • рубинима 3
  • рубља 1
  • руву 2
  • рудину 1
  • ружа 2
  • ружама 1
  • руже 2
  • ружи 1
  • ружом 2
  • ружу 5
  • рузмарина 1
  • Рука 1
  • рука 3
  • рукав 3
  • рукава 5
  • рукавима 2
  • рукавица 1
  • рукама 18
  • руке 15
  • руком 20
  • руку 29
  • Румелија 1
  • румен 1
  • румени 1
  • руменила 1
  • руменило 1
  • руменим 2
  • Руменлије 1
  • руменог 4
  • руменога 1
  • руменом 1
  • румену 2
  • Румили 1
  • руци 8
  • ручају 1
  • ручицама 1
  • ручка 1
  • с 130
  • С 3
  • Са 1
  • са 150
  • саблазнио 1
  • сабља 1
  • сабљама 1
  • сабље 2
  • сабљи 1
  • сабљом 4
  • сабљу 2
  • сабор 1
  • сабором 1
  • сабору 6
  • Сав 1
  • сав 12
  • Саве 1
  • саветом 1
  • сави 3
  • савијајући 1
  • савијало 1
  • савијаше 1
  • савију 1
  • савио 1
  • савлада 1
  • савршено 1
  • сагибала 1
  • сагледамо 1
  • сагледао 1
  • саграде 1
  • сагради 2
  • саградио 3
  • саграђен 1
  • сад 35
  • Сад 6
  • сада 9
  • саде 2
  • сазидам 1
  • Сазидао 1
  • сазнао 1
  • сазове 1
  • сакриваше 1
  • сакрио 1
  • салите 1
  • Сам 2
  • сам 60
  • Сама 1
  • сама 13
  • само 52
  • самог 9
  • самој 5
  • самом 1
  • самоуцима 1
  • самрти 1
  • самртнички 1
  • самртнога 1
  • самртноме 1
  • саму 5
  • самурима 1
  • сан 3
  • Санџак 3
  • санџак 4
  • сањива 1
  • сарај 1
  • Сарај 1
  • сараја 1
  • Сараја 1
  • Сарају 1
  • сарколима 1
  • саркофаг 1
  • сасвим 1
  • састави 2
  • саставља 1
  • састали 1
  • сасух 1
  • сафир 1
  • сафира 1
  • сафирима 1
  • сафирне 1
  • сафирни 1
  • сахат 1
  • сахрани 1
  • Сахранићу 1
  • сахтијана 1
  • сачува 1
  • сачувај 1
  • Св 16
  • св 4
  • Сва 1
  • сва 13
  • свагда 4
  • Свадба 1
  • свадбе 1
  • свака 8
  • Сваке 1
  • сваке 9
  • Сваки 1
  • сваки 2
  • сваким 1
  • свако 1
  • сваковрсних 1
  • сваког 1
  • свакога 2
  • Свакога 2
  • Свакој 1
  • свакој 3
  • свакојаким 2
  • свакојако 1
  • свакојаком 1
  • сваком 4
  • свакоме 2
  • свакому 1
  • сваку 1
  • Сваку 1
  • свануло 1
  • свачега 1
  • Свашта 1
  • Све 5
  • све 96
  • свега 1
  • Свега 1
  • свекра 1
  • свекрве 1
  • свекру 1
  • свему 3
  • Свет 2
  • свет 4
  • света 11
  • светаца 1
  • свете 2
  • Свети 4
  • свети 6
  • светим 1
  • светина 1
  • Светина 2
  • светине 1
  • светини 1
  • светиња 1
  • светињи 1
  • светињу 1
  • светити 1
  • светло 1
  • светлости 1
  • светлуцаху 1
  • светог 3
  • Светој 1
  • светом 3
  • светоме 1
  • Светоме 3
  • Свету 1
  • свету 6
  • светуј 1
  • свећа 1
  • свећице 1
  • свећу 3
  • свецем 1
  • свецима 1
  • свечаностима 1
  • сви 11
  • Сви 2
  • свиди 2
  • свикну 1
  • свикнути 1
  • свиле 3
  • свилене 1
  • свилени 1
  • свиленим 2
  • свиленог 2
  • свиленога 1
  • свиленој 1
  • свиленом 2
  • свилену 1
  • свили 2
  • свилу 4
  • свим 3
  • свима 4
  • свирац 1
  • свирачица 1
  • свирка 1
  • свирке 2
  • свирца 1
  • свита 1
  • свитање 1
  • свите 1
  • свити 1
  • свитом 1
  • свих 3
  • свог 1
  • свога 16
  • свода 1
  • свој 8
  • своја 5
  • своје 45
  • својим 19
  • својима 1
  • својих 3
  • својој 11
  • својом 11
  • својски 1
  • своју 22
  • свом 5
  • своме 10
  • Сврнуо 1
  • сврнуо 3
  • сврнух 1
  • свршетак 1
  • свршетка 2
  • сврши 2
  • свршило 1
  • свршио 1
  • свршише 1
  • сву 1
  • свуда 3
  • се 602
  • себе 11
  • себи 20
  • сед 1
  • седам 5
  • седамнаестом 2
  • седе 3
  • седела 1
  • седеле 1
  • седело 1
  • седео 1
  • седефа 6
  • седефли 1
  • Седефли 2
  • Седи 1
  • седи 4
  • Седите 1
  • седла 4
  • седлима 1
  • седло 2
  • седлу 1
  • седме 1
  • седмогодишше 1
  • седне 2
  • седнем 2
  • седнеш 1
  • седну 1
  • седој 1
  • седоше 1
  • седу 1
  • сеђаше 2
  • сејо 1
  • секирама 1
  • секиру 1
  • села 12
  • селамлик 1
  • селамлика 1
  • Село 1
  • село 14
  • селу 4
  • сељака 4
  • сељакиња 1
  • сељана 1
  • Сељани 1
  • сељани 7
  • сељанима 1
  • сељанка 10
  • Сељанка 4
  • сељанкама 1
  • сељанку 1
  • сељанци 1
  • сељаци 4
  • сељаче 1
  • семе 1
  • сенка 1
  • сенке 1
  • сестра 1
  • сестре 1
  • сестри 1
  • сестро 2
  • сестру 1
  • сетили 1
  • сетим 1
  • сетих 1
  • сетна 2
  • сетно 1
  • сетност 1
  • сећање 1
  • сече 1
  • сечем 1
  • си 40
  • сива 1
  • сиво 1
  • сивог 1
  • сиграња 1
  • сијну 1
  • сила 2
  • силав 1
  • силава 1
  • силавима 1
  • силаву 1
  • силе 2
  • силество 1
  • силеџија 1
  • сили 1
  • Силиктар 2
  • Силиктара 2
  • силно 3
  • силног 4
  • силном 1
  • силом 1
  • силу 1
  • Сима 5
  • Симе 2
  • Сими 1
  • Симине 1
  • Симо 1
  • Симу 2
  • син 5
  • сина 9
  • Сине 1
  • сине 4
  • синији 1
  • синију 2
  • синко 1
  • синови 1
  • синовца 1
  • Синоћ 1
  • сину 1
  • синчића 3
  • синчићем 1
  • сиње 1
  • сињи 1
  • сињој 1
  • сипље 1
  • сира 1
  • Сиромах 1
  • сиромах 2
  • сиротиња 1
  • сиротиње 4
  • сиротињи 5
  • сиротињске 1
  • сиротињски 1
  • сиротињу 3
  • сиротицу 1
  • сироче 1
  • сиру 1
  • Сирф 2
  • ситним 1
  • ситних 1
  • Ситнице 1
  • ситном 1
  • сиџаде 3
  • сиџадета 2
  • сјајне 1
  • сјајности 1
  • сјајну 1
  • Скадра 1
  • скакањем 1
  • скакућу 1
  • скаменила 2
  • скаменило 1
  • скамених 1
  • скаменише 1
  • скапље 2
  • скачу 1
  • скидајући 1
  • скидаше 2
  • скиде 3
  • скине 3
  • склапајући 1
  • Склоних 1
  • склопив 1
  • склопивши 1
  • склопило 1
  • склопим 1
  • склопљеним 1
  • скокове 1
  • скоро 4
  • скорупа 1
  • скоте 1
  • скотина 3
  • скочи 4
  • скочила 1
  • Скочише 1
  • скочише 2
  • скратницима 1
  • скривио 1
  • скристалисали 1
  • скрлетним 2
  • скрлетној 1
  • скроб 1
  • скрушено 1
  • скупио 1
  • скупо 1
  • скупоценим 1
  • скуте 2
  • скутови 1
  • слабије 2
  • слабо 1
  • Слабо 1
  • Слава 2
  • слава 5
  • славе 2
  • слави 1
  • славом 1
  • славу 4
  • славуја 1
  • славујем 1
  • славуји 1
  • Слађе 1
  • слажем 1
  • сланика 1
  • сласт 1
  • слатка 1
  • слатке 1
  • слатко 6
  • слаткогласно 1
  • Слах 2
  • слегли 1
  • Следи 1
  • слемена 1
  • слепац 1
  • Слепац 1
  • слепе 1
  • слетио 1
  • слив 2
  • сликама 1
  • слике 1
  • слободан 1
  • слободи 1
  • Слободно 1
  • слободно 3
  • сложише 2
  • сложно 2
  • слонове 1
  • слуга 1
  • слуге 1
  • слугу 1
  • служба 1
  • службу 3
  • служе 1
  • служи 3
  • служимо 1
  • служио 1
  • служиш 1
  • служише 1
  • слутим 1
  • слутити 1
  • случајно 1
  • слуша 3
  • слушај 2
  • Слушај 3
  • слушајући 1
  • слушала 1
  • слушам 1
  • Слушам 2
  • Слушао 1
  • слушао 2
  • слушати 1
  • смањује 1
  • смарагдима 2
  • смарагдом 1
  • сме 1
  • смедоше 1
  • смеђе 1
  • смеђу 1
  • смеј 2
  • смејала 1
  • смејати 1
  • смејем 1
  • смела 1
  • смем 1
  • смеран 1
  • смерно 8
  • смерној 1
  • смета 1
  • сметњи 1
  • сметох 1
  • смилуј 1
  • Смиља 1
  • смиље 2
  • Смирила 1
  • смишљено 1
  • смо 11
  • смрт 5
  • смрти 4
  • смрћу 2
  • смрче 1
  • смукове 1
  • Смукове 1
  • сна 3
  • снабдевала 1
  • снага 1
  • снаге 1
  • снађе 1
  • снажном 1
  • снаси 2
  • снахо 3
  • снахом 1
  • снаху 1
  • снебиваше 1
  • снева 1
  • сневала 2
  • сневам 1
  • снега 1
  • снесе 1
  • снива 2
  • сниском 2
  • снове 3
  • снови 2
  • сноси 1
  • сносим 1
  • сну 4
  • снужден 1
  • снуждио 1
  • соба 1
  • собом 2
  • совре 4
  • совру 1
  • соколова 1
  • соколове 1
  • Соколови 1
  • Соколових 1
  • Солака 1
  • Солуна 2
  • сољу 1
  • сотона 2
  • сотони 1
  • сотону 1
  • софе 3
  • софи 1
  • софом 2
  • софу 2
  • сочном 1
  • спава 1
  • спавао 1
  • спавате 1
  • спазила 1
  • спали 1
  • спалише 1
  • Спаси 1
  • Спасите 1
  • Спахи 1
  • Спахија 1
  • спахије 1
  • Спахије 1
  • спод 1
  • споду 1
  • споменка 1
  • спомиње 1
  • спрам 1
  • спрату 1
  • спреда 1
  • спрема 1
  • спремајући 1
  • спремаху 1
  • спреми 2
  • спремила 1
  • спровода 1
  • спроводом 1
  • спусти 5
  • спушта 2
  • спуштајући 1
  • спушташе 1
  • Срам 1
  • Србе 1
  • Србин 1
  • Србина 1
  • Србине 1
  • Србину 1
  • срдито 2
  • срдњи 1
  • сребра 5
  • сребрн 2
  • сребрна 2
  • сребрнастом 1
  • сребрне 8
  • сребрни 1
  • сребрним 12
  • сребрних 2
  • сребрно 1
  • сребрног 1
  • сребрном 3
  • сребрну 5
  • сребро 2
  • сред 4
  • среди 1
  • средини 3
  • средином 1
  • сретање 2
  • срећа 4
  • среће 7
  • срећи 1
  • срећна 4
  • срећне 1
  • срећнија 1
  • срећнији 1
  • срећно 1
  • срећу 2
  • срицање 1
  • сриче 1
  • срме 2
  • Српкиња 1
  • српска 1
  • СРПСКА 1
  • српске 2
  • српски 7
  • српског 1
  • српску 3
  • сртах 1
  • сртлијашем 1
  • срца 6
  • Срце 2
  • срце 35
  • срцем 2
  • срцу 4
  • срџбе 1
  • стада 2
  • Стаде 1
  • стаде 5
  • стадо 4
  • стаза 1
  • стазе 1
  • стази 1
  • стајала 2
  • стајао 4
  • стакла 1
  • Стала 1
  • Стамбол 2
  • Стамбола 2
  • стамболским 2
  • Стамболу 1
  • СТАМБОЛУ 1
  • Стамбул 2
  • стане 1
  • стани 1
  • станио 1
  • Станко 1
  • стану 2
  • станује 2
  • стар 2
  • Стара 2
  • стара 3
  • Старац 2
  • старац 9
  • старе 5
  • старешини 1
  • старешинству 1
  • Стари 1
  • стари 11
  • старим 1
  • старински 1
  • старих 2
  • старо 2
  • старог 4
  • старога 3
  • стародревни 1
  • старом 2
  • старост 2
  • стару 4
  • старца 3
  • старци 1
  • Старцу 1
  • старцу 5
  • стасом 1
  • ствари 1
  • сте 8
  • Стеве 1
  • стегао 1
  • стегну 2
  • стегоше 1
  • стеже 2
  • стекох 1
  • стени 1
  • стену 2
  • степене 1
  • Стефан 1
  • стигла 2
  • стигне 2
  • стигнемо 2
  • стигну 1
  • стигоше 1
  • стида 1
  • стидљива 1
  • стидљивост 2
  • стидљиву 1
  • стиже 6
  • стисне 1
  • стиховима 1
  • стиша 1
  • сто 3
  • стовариште 1
  • стојала 1
  • стојали 1
  • стојало 1
  • Стојан 13
  • Стојана 1
  • Стојану 1
  • стојао 2
  • стојаху 1
  • стојаше 1
  • стоје 1
  • стоји 2
  • стојимо 1
  • столац 1
  • столичицама 1
  • столу 1
  • стопе 1
  • стопиле 1
  • стотина 1
  • стотине 2
  • стотину 2
  • сточић 1
  • сточића 2
  • стравом 2
  • стража 1
  • страже 1
  • страна 5
  • странама 1
  • стране 17
  • страни 4
  • страну 4
  • страх 4
  • страха 1
  • страхом 1
  • страхопоштовањем 1
  • страшан 1
  • страшна 1
  • страшни 3
  • страшнија 1
  • страшно 1
  • Страшно 2
  • страшноме 1
  • страшну 1
  • стреју 1
  • стрела 1
  • стреле 1
  • стреоник 1
  • стреоницама 1
  • стресе 1
  • стресем 1
  • стрина 2
  • стрини 2
  • стрину 1
  • стриче 1
  • строгим 1
  • стропошта 1
  • стрпељиво 1
  • струјила 1
  • струк 1
  • струка 2
  • стуб 1
  • стуба 2
  • стубац 1
  • студене 1
  • студену 1
  • су 58
  • суботе 1
  • Суботе 1
  • сув 1
  • суве 1
  • сувог 3
  • сувоњав 1
  • сувоњавог 1
  • сувоти 1
  • суд 7
  • суда 1
  • судбину 1
  • суди 2
  • судио 1
  • судите 1
  • судише 1
  • суднице 1
  • судницом 1
  • судницу 3
  • судом 1
  • суду 1
  • суђен 2
  • сужњем 1
  • суза 3
  • сузама 5
  • СУЗЕ 1
  • сузе 10
  • сузну 1
  • сузу 1
  • сукна 4
  • сукњу 1
  • Сулејманији 1
  • Султан 3
  • султан 4
  • султана 1
  • султанија 10
  • Султанија 7
  • Султаније 1
  • султаније 2
  • султанији 2
  • султанијом 2
  • султанију 2
  • султаном 1
  • суну 2
  • сунуше 1
  • сунца 5
  • Сунце 2
  • сунце 3
  • сунцем 1
  • сунцу 4
  • сунчев 1
  • сунчевом 1
  • Супкиња 1
  • супрот 1
  • сурово 1
  • суседних 1
  • сусрела 1
  • сутоњи 1
  • сутра 3
  • Сутра 3
  • суха 1
  • сухога 1
  • Та 1
  • та 5
  • таваница 1
  • таванице 2
  • Тада 3
  • тазе 1
  • тај 4
  • тајна 1
  • тајне 1
  • Тајне 1
  • тајни 1
  • тајности 1
  • тајну 1
  • Таква 1
  • таквог 1
  • такву 1
  • таких 1
  • тако 31
  • Тако 9
  • Таковски 1
  • таламбаси 1
  • таламбасима 1
  • талас 3
  • таласе 2
  • таласи 1
  • талијански 1
  • таман 1
  • тамбурама 1
  • тамбуре 2
  • тамјаном 1
  • тамно 2
  • тамну 1
  • тамо 10
  • танак 1
  • танке 1
  • танки 2
  • танким 2
  • танких 3
  • танко 1
  • танког 1
  • танком 3
  • танконоге 1
  • танкострука 3
  • танку 3
  • татарском 1
  • тачкама 1
  • твога 3
  • твој 4
  • Твоја 1
  • твоја 5
  • твоје 9
  • твоји 1
  • твојих 1
  • твојој 5
  • твојом 4
  • твоју 3
  • твоме 5
  • Те 2
  • те 92
  • тебе 12
  • Теби 1
  • теби 8
  • тегобе 1
  • тежак 1
  • тежим 1
  • тек 20
  • Тек 7
  • тело 1
  • темеља 2
  • темена 3
  • тепа 1
  • тепајући 1
  • тепелуцима 1
  • теразијама 1
  • терају 1
  • терет 1
  • тесно 1
  • тетивом 1
  • тетке 1
  • тешкајући 1
  • тешке 3
  • тешки 3
  • тешким 1
  • тешких 1
  • тешко 6
  • тешкога 1
  • ти 118
  • Ти 9
  • тигровом 1
  • тиквицом 1
  • тили 1
  • тим 5
  • тимар 1
  • Тимар 1
  • тиме 2
  • титлама 1
  • тих 1
  • тиха 1
  • тихи 3
  • тихим 2
  • тихо 16
  • тихог 1
  • тихом 1
  • тица 3
  • тицама 2
  • тице 2
  • тици 1
  • Тицо 1
  • тицом 1
  • тишини 1
  • ткана 1
  • тканица 2
  • тканице 2
  • тканицу 2
  • То 6
  • то 88
  • тобож 3
  • тобом 5
  • Тога 1
  • тога 12
  • тој 1
  • тојагама 1
  • токама 1
  • токамо 1
  • токе 3
  • толиких 1
  • толико 7
  • толикој 1
  • том 14
  • томе 8
  • топи 1
  • топило 1
  • топлина 2
  • Топлице 4
  • Топлици 3
  • Топлицу 2
  • топличку 1
  • топло 2
  • топола 1
  • тополе 2
  • тополом 1
  • тополски 1
  • топузе 1
  • топузином 1
  • торбицу 1
  • траве 1
  • трави 2
  • травом 2
  • траг 1
  • тражећи 1
  • тражи 1
  • трајаше 1
  • траје 1
  • трапезарије 1
  • трапезарији 1
  • трапезарију 2
  • тргла 1
  • тргну 1
  • трговачки 1
  • тргох 1
  • Тргох 1
  • треба 19
  • требају 1
  • Требало 1
  • требаће 1
  • Требаш 1
  • тренем 1
  • тренут 2
  • тренутака 4
  • тренути 1
  • тренутку 2
  • тренућа 1
  • трепавица 2
  • трепавицама 1
  • трепавице 3
  • трепет 1
  • трепетљика 1
  • трептали 1
  • трепташе 1
  • трепћући 2
  • тресаше 1
  • тресем 1
  • тресну 1
  • трећем 3
  • трећи 3
  • трећим 1
  • Трже 1
  • Три 2
  • три 23
  • тринајсто 1
  • триста 1
  • трку 1
  • трње 1
  • троје 1
  • тројих 1
  • тројици 2
  • троножним 1
  • тропаре 1
  • троструком 1
  • трошиш 1
  • труну 1
  • труо 1
  • трче 1
  • трчи 1
  • Ту 5
  • ту 7
  • туга 3
  • туге 2
  • тугује 1
  • туђој 1
  • тужна 2
  • тужно 5
  • тужном 1
  • тукао 1
  • тумарне 2
  • тумачи 1
  • Турака 4
  • турбана 1
  • турбанима 3
  • турбаном 2
  • турбану 1
  • Турке 1
  • туркизима 1
  • Туркиња 1
  • турска 3
  • турске 5
  • турски 6
  • турским 1
  • турских 2
  • турско 1
  • турског 1
  • турскога 2
  • турску 1
  • Турци 14
  • Турцима 6
  • турчим 1
  • Турчин 6
  • Турчина 2
  • Турчиновим 1
  • Турчином 1
  • Тутучи 1
  • Тутуџи 1
  • тући 1
  • ћасе 1
  • ће 56
  • ћелија 1
  • ћелијца 1
  • ћеманетима 1
  • ћемо 2
  • ћерамида 1
  • ћерамиде 1
  • ћери 2
  • ћерка 2
  • ћете 1
  • ћехаја 2
  • Ћехаја 2
  • ћеш 12
  • ћилим 1
  • ћилима 2
  • ћилимима 2
  • ћилимове 1
  • ћилимови 1
  • ћилимовима 1
  • ћилиму 1
  • ћошака 2
  • ћошка 2
  • ћошке 1
  • ћошки 1
  • ћу 16
  • ћуди 1
  • ћурковима 1
  • ћутања 1
  • ћутању 1
  • ћуташе 4
  • ћутећки 1
  • Ћути 1
  • У 42
  • у 444
  • убија 1
  • убије 3
  • убите 1
  • убица 1
  • убрус 1
  • убрусом 1
  • уведе 2
  • увеле 1
  • увиле 1
  • уврати 1
  • углачаног 1
  • угледав 1
  • угледам 1
  • угледасмо 1
  • углова 1
  • углови 1
  • угодницу 1
  • угојена 1
  • Уграбим 1
  • угуше 1
  • удавим 1
  • удадби 1
  • удајем 1
  • удајеш 1
  • ударајући 1
  • ударати 1
  • удараше 2
  • Удари 3
  • удари 5
  • ударила 3
  • ударих 1
  • ударише 1
  • Ударише 2
  • ударом 2
  • ударцима 1
  • удовац 1
  • удовица 3
  • удовице 1
  • удоље 1
  • удуби 1
  • удубио 1
  • уђе 9
  • уђосмо 1
  • уђоше 1
  • ужареним 1
  • Уз 1
  • уз 9
  • узабра 1
  • узаврео 1
  • узалудно 1
  • узаман 3
  • узбуђен 1
  • узбуђена 2
  • узбуђено 1
  • узбуђеност 1
  • узбуђености 1
  • узбунило 1
  • узбурка 1
  • узвијаху 1
  • узвицима 1
  • узврпољио 1
  • узгред 2
  • уздах 1
  • уздахнем 1
  • уздахнув 1
  • уздигнутим 1
  • уздисање 1
  • уздркталим 2
  • Уздрктаним 1
  • уздрма 2
  • узе 13
  • Узе 2
  • узела 3
  • узеле 1
  • Узенгије 1
  • узенгију 1
  • Узех 1
  • узеше 3
  • узјаха 1
  • узмаче 1
  • узме 2
  • узмемо 1
  • уједе 1
  • укипила 1
  • укоченим 1
  • укочено 1
  • укрштају 1
  • улаз 1
  • улазила 1
  • улазило 1
  • улема 1
  • улеме 1
  • улицама 1
  • улице 1
  • улицу 5
  • уља 1
  • уље 1
  • умем 1
  • уместо 2
  • умиваше 1
  • умије 1
  • умиљато 1
  • умио 1
  • умирао 1
  • умираше 1
  • умирем 1
  • умири 1
  • Умише 1
  • умлати 1
  • умољенице 1
  • умора 1
  • умори 1
  • уморим 1
  • уморите 1
  • уморити 1
  • уморна 3
  • умре 2
  • умрем 1
  • умрети 1
  • умрех 1
  • умрла 3
  • умро 2
  • умукнуше 1
  • унеси 1
  • унесу 1
  • унети 1
  • унука 1
  • унуку 1
  • унутра 11
  • уочила 1
  • упаде 1
  • упита 8
  • упитаће 1
  • упитах 2
  • упиташе 1
  • упознао 1
  • упознаћу 1
  • упорно 1
  • упре 2
  • упрскана 1
  • упути 1
  • упутиш 1
  • урвина 1
  • урвинама 1
  • урезана 1
  • урнебес 1
  • усаветујеш 1
  • усади 1
  • усађене 1
  • усађено 1
  • усана 3
  • усијаним 1
  • усијано 1
  • уски 2
  • уским 1
  • усклик 1
  • ускомеша 1
  • уснама 2
  • усне 3
  • успавано 1
  • усплахирена 1
  • усплахирене 1
  • усправи 1
  • усред 3
  • уста 9
  • Устави 1
  • устави 2
  • уставио 1
  • устављао 1
  • устаде 3
  • устајала 1
  • устакну 1
  • усталаса 1
  • усталасаним 1
  • устанак 1
  • устане 2
  • Устани 1
  • Усташе 1
  • устма 1
  • устреба 1
  • усхићена 1
  • утве 2
  • утврђену 1
  • утврђује 1
  • утегнуте 1
  • утекох 2
  • утехе 1
  • утеху 1
  • утече 1
  • утешити 1
  • утишају 1
  • уторак 1
  • утрле 1
  • ућулише 1
  • ућута 2
  • ућутао 1
  • ухвате 1
  • ухвати 1
  • ухватило 1
  • ухватио 1
  • ухо 4
  • уцвелићеш 1
  • уцвелиш 1
  • уцвељена 1
  • уцвељено 1
  • учене 1
  • учи 1
  • учини 5
  • учинила 1
  • учинио 1
  • учинити 1
  • учиних 2
  • учиниш 1
  • учинише 1
  • учитељу 1
  • учтивошћу 1
  • ушао 1
  • ушима 1
  • уштинух 1
  • фајда 1
  • фењерима 1
  • фереџом 1
  • ферман 2
  • фистану 1
  • Франкистан 1
  • Френгистан 1
  • Френгистана 1
  • фрком 1
  • фукари 1
  • хазна 1
  • хазне 1
  • хајде 2
  • Хајде 2
  • хајдмо 1
  • Хајдмо 1
  • хајдук 1
  • Хајдук 1
  • Хајдука 1
  • хајдука 2
  • хајдуке 2
  • хајдуковао 1
  • хајдуцима 1
  • Хајдучком 1
  • хајком 1
  • халвом 1
  • ханџар 2
  • ханџаре 2
  • ханџарима 1
  • харамбаша 2
  • Харамбаша 3
  • харамбаше 1
  • харем 3
  • харема 3
  • харему 4
  • хасеки 1
  • хатова 2
  • хату 1
  • хвала 2
  • Хвала 5
  • хвале 1
  • хвалили 1
  • Хвалим 2
  • Хвалимо 2
  • хвата 2
  • хватаху 1
  • Хе 1
  • Хербаџије 1
  • хижмет 1
  • хиљада 4
  • хиљаду 4
  • Хиндустан 1
  • Хиндустана 1
  • хиндустанских 1
  • хитре 2
  • хитро 1
  • хитрога 1
  • хладна 1
  • хладне 1
  • хладном 1
  • хладовини 1
  • хладовином 1
  • хладу 1
  • хлеба 1
  • хода 1
  • Ходи 2
  • Ходите 1
  • ходник 2
  • ходника 1
  • хоћ 2
  • Хоће 1
  • хоће 10
  • хоћете 1
  • хоћеш 1
  • Хоћу 1
  • хоћу 5
  • хоџа 1
  • хоџе 2
  • храма 1
  • хране 1
  • храни 3
  • Хранила 1
  • хранила 2
  • Христа 1
  • Христовом 1
  • христољубиви 1
  • Христос 1
  • Христу 1
  • хришћанском 1
  • хтеде 1
  • Хтеде 1
  • хтедох 3
  • хтедоше 1
  • хтео 2
  • ХУСЕЈИН 1
  • Хусејин 32
  • Хусејина 1
  • Хусејину 3
  • цакли 1
  • цар 18
  • Цар 2
  • цара 16
  • царев 14
  • царева 8
  • цареве 3
  • цареви 5
  • царевим 2
  • царевина 1
  • царевине 2
  • царевини 2
  • царевину 1
  • царевих 1
  • царево 1
  • царевој 3
  • царевом 4
  • цареву 2
  • царем 1
  • Цариград 1
  • цариградске 2
  • царића 1
  • Царица 1
  • царицу 1
  • царска 3
  • царске 4
  • Царски 1
  • царски 7
  • царским 2
  • царско 1
  • царског 1
  • Царској 1
  • царској 3
  • царском 1
  • царску 4
  • царства 1
  • цару 11
  • цвет 4
  • цвета 4
  • цветне 1
  • Цветне 1
  • цветноме 1
  • цветови 1
  • цветом 1
  • цвету 2
  • цвећа 5
  • цвеће 3
  • цвркућући 1
  • цев 1
  • цекин 1
  • целива 6
  • целивају 1
  • целивам 1
  • Цело 1
  • цело 2
  • целог 2
  • целој 1
  • целу 2
  • ЦЕНА 2
  • Цео 2
  • цепаху 1
  • циганчице 1
  • цикну 1
  • цитрама 1
  • цитре 1
  • црвене 9
  • црвени 3
  • црвеним 10
  • црвеног 6
  • црвеној 2
  • црвеном 3
  • црвену 3
  • цркава 1
  • црква 15
  • црквама 1
  • цркве 21
  • црквена 1
  • црквене 1
  • црквених 1
  • црквењаку 1
  • цркви 15
  • црквице 2
  • црквици 1
  • црквицу 1
  • цркву 26
  • цркне 1
  • црна 1
  • црне 4
  • црни 8
  • црним 8
  • црних 4
  • црног 4
  • црнога 1
  • црној 1
  • црном 3
  • црну 1
  • црнца 1
  • црња 1
  • црње 1
  • чак 6
  • чакшире 1
  • чалмама 1
  • чалми 1
  • чалмом 2
  • чалму 1
  • чарање 1
  • чарапа 1
  • чарапе 2
  • чараш 1
  • чаролије 1
  • чаршија 1
  • чаршијом 1
  • час 13
  • часа 6
  • часак 2
  • часни 1
  • часова 1
  • частио 1
  • часу 3
  • чауша 1
  • чауши 1
  • чаша 1
  • чашу 1
  • чврсто 1
  • чвршће 1
  • ЧЕД 2
  • чедност 1
  • чедо 3
  • Чекај 1
  • чекај 3
  • чекају 1
  • Чекају 1
  • чекајући 1
  • чекрк 1
  • чела 3
  • челе 1
  • челенака 1
  • челенкама 1
  • челенке 1
  • челенку 1
  • челенци 1
  • челик 1
  • чело 5
  • челом 4
  • челу 3
  • чељустима 1
  • чему 1
  • черкески 1
  • чесама 1
  • чесме 2
  • чесму 1
  • честити 4
  • честитога 1
  • често 2
  • чета 4
  • четворица 1
  • четвороношке 5
  • четврт 1
  • чете 1
  • чети 2
  • четинара 1
  • четири 8
  • четом 2
  • Четрдесет 1
  • четрнајест 1
  • чету 2
  • чизмама 1
  • чизме 2
  • чијом 1
  • Чим 1
  • чим 4
  • чине 1
  • чини 3
  • чинију 1
  • Чинило 1
  • чинило 2
  • чинио 2
  • чините 1
  • чинити 1
  • чиниш 2
  • Чињаше 1
  • чиста 2
  • чистину 2
  • Чисто 1
  • чисто 6
  • чистог 1
  • чита 4
  • читаве 1
  • читаву 1
  • читају 1
  • читам 1
  • читати 1
  • Читиво 1
  • чича 11
  • Чича 3
  • чобанска 1
  • човек 14
  • човека 7
  • човечијем 1
  • човечним 1
  • чок 1
  • чорбаџија 1
  • чоси 1
  • чохе 3
  • чохом 1
  • чоху 2
  • Чу 1
  • чу 6
  • чува 3
  • чувају 1
  • чувала 1
  • чувао 1
  • чувати 1
  • чувах 2
  • Чувен 1
  • чуда 2
  • чудан 1
  • чудесима 1
  • чудесном 1
  • чуди 1
  • чудна 1
  • чудновате 1
  • чудновато 1
  • чудо 6
  • чудотворних 1
  • чујаше 1
  • чује 7
  • чујем 1
  • чујеш 1
  • Чујеш 1
  • чују 1
  • чула 1
  • чуло 2
  • чуо 1
  • чупала 1
  • чусмо 1
  • чутура 1
  • чутурице 1
  • чутурицу 1
  • чутуру 1
  • чуше 3
  • џадом 1
  • џамији 1
  • џамију 1
  • џанум 1
  • џбун 1
  • џбуну 1
  • џбуње 1
  • џиновске 1
  • џубетима 1
  • Џумбусаре 1
  • ш 1
  • шаку 1
  • шала 2
  • шалвара 2
  • шалварама 2
  • шалваре 3
  • шале 1
  • шалим 1
  • шалиш 1
  • шаловима 1
  • шалу 1
  • шамију 2
  • шапат 1
  • шапатом 1
  • шапе 1
  • шапну 2
  • шапуташе 1
  • шапутне 2
  • шапуће 4
  • шарама 1
  • шарац 1
  • шаре 1
  • шарена 2
  • шарене 2
  • шареним 4
  • шарених 1
  • шаренице 2
  • шареницу 3
  • шареног 1
  • шаренога 2
  • шареној 1
  • шареном 1
  • шаров 1
  • Шаров 1
  • шарова 2
  • шарове 1
  • шарову 1
  • шару 1
  • шатор 1
  • шаторским 1
  • шејика 1
  • Шекер 6
  • шенице 1
  • шербет 3
  • шербета 1
  • шербетом 2
  • шесдесет 1
  • шест 10
  • шестоперне 1
  • шетаоце 1
  • шеће 1
  • шећерлему 1
  • шећу 1
  • шикну 1
  • шиљастим 1
  • шиљату 1
  • шимширове 1
  • шипраг 1
  • шипрага 1
  • шипрагу 2
  • шири 3
  • ширитом 1
  • широке 3
  • широким 4
  • широко 2
  • широкој 1
  • широку 1
  • широм 1
  • шкољка 1
  • шкољке 1
  • шкољки 2
  • шкргутну 1
  • шкропи 1
  • шлем 2
  • шлемове 1
  • шлемовима 1
  • шљокица 1
  • шљокицама 2
  • шљунка 1
  • шљунком 1
  • шта 39
  • Шта 8
  • штаком 4
  • штаку 2
  • штапу 1
  • штета 1
  • штити 1
  • штитови 2
  • што 118
  • Што 8
  • шубарицама 1
  • шубаром 1
  • шума 2
  • шумарице 2
  • шумарици 1
  • шумарицу 1
  • шуме 1
  • шуми 5
  • шумицама 1
  • шумним 1
  • шумског 1
  • шушањ 1
23715 matches
ем друкчије него »Караконџул-ефендија«, а он мени опет за то тепа: »џанум« и »кузум«, срце моје 
пометем; ломим се тамо где ме не треба, а нисам тамо где ме треба!{S} Није друго него и мој шар 
 као млеко; пред њима два златна стуба, а око оба стуба увиле се гране од белог и плавог јоргов 
б сахрани!{S} Ја сам луда женска глава, а срце ми је уцвељено и отровано; али ти си хладна и па 
али ти си хладна и паметна мушка глава, а срце ти није само јуначко него добро и праведно.{S} Т 
ње се разместише у гомилице дуж зидова, а евнуси чак доле у дну дворане.{S} Две робињице донесу 
ки одевена.{S} Сељанка је била Иконија, а пуначка Туркиња била је кадуна Хусејин-аге, која је к 
p>»Ово нешто није добро!« рече Иконија, а сва претрнула беше. »Седите ви овде где сте, <pb n="2 
орка«; Арбанашкињи је било име Петрија, а у харему су јој дали име »Ђулбахар« или »пролетња руж 
и освећеном водицом своју киту босиљка, а у који ће побожни народ да спушта бакарне мангуре и п 
»има једна млада удовица тобож сељанка, а није него од старога властелинскога рода; ми сељаци к 
> <p>»Вала моје си срце давно ишчупала, а данас си ми из потока памет преврнула.{S} Ја ли си ве 
ише кнез и главни домаћин из њена села, а дођоше после и калуђери и попови и одоше сви у велику 
био харамбаша Стојан са кнезом од села, а десно и лево од њих посадило се на троножним столичиц 
скусан војник, постави страже око села, а кнезу каза да ће му главу својом сабљом одрубити, ако 
име свога оца.{S} Где би ми памет била, а куд би ми душа стигла, кад бих сад како се шалиш, »за 
ога ми би ова чаршија од чуди занемила, а сам цар и везир потрчали би да им посипљу пут аспрама 
да бледо било, владаше сад мирна збиља, а испод ње један тихи али тек видљив нанос дубоке туге. 
ко чела.{S} У десној руци држаху копља, а о бедрима ношаху криве димискије.{S} И опрема коњска  
 зајеча јадник Гавран гушећи се сузама, а народ то прихвати, па се као благи талас поваља вика: 
у ногу Хербаџије, у скрлетним доламама, а са тигровом кожом о левом рамену; у рукама ношаху пуш 
укама ношаху пушке са сребрним пафтама, а у силаву ханџаре и пиштоље све у сребро заливене.</p> 
алуђери све више и више везу гласовима, а ми се јаднице расплакале па плачи!{S} Ех, Бого мој, о 
а златне корице беху посуте смарагдима, а којега дршка од слонове кости беше упрскана туркизима 
 ни од смрти.{S} Овде сам међу својима, а ето је се црква из урвина дигла и пропојала!«</p> <p> 
веним силавима, дуге пушке на раменима, а за калпаком по једну дрвену кашику.</p> <p>Хусејину м 
латни штитови искићени плавим сафирима, а коњушари ношаху на глави беле калпаке, а поврх белих  
И онда настави пут свој брзим корацима, а сетна и замишљена.</p> </div> <pb n="21" /> <div type 
у га да поји тропаре и кондаке свецима, а ако га оставиш у манастиру девет година може свикнути 
ах посла људе да ухвате и вежу Гаврана, а кнезу поручи: да рано зором сазове све село и старо и 
Ибра, и искупи се народ са свих страна, а кнез и кметови од Лежимира, баш као домаћини, све гол 
блага Хиндустана, и памети Френгистана, а сјајности Османлија, ништа веће нема!«</p> <p>»Вољан  
јест Арапкиња, па дванајест белих жена, а иза њих 24 младих девојака од петнајест до осамнајест 
и голуб за голубом падаше му на рамена, а он једног по једног гуташе као шећерлему.{S} Кад већ  
нека црква пропоји као твоја задужбина, а на славу Бога, који је један и исти и Мусломанима и к 
вао.{S} Било му је око шесдесет година, а већ петнајест година како се његово име по народу са  
х на праг од цркве.{S} Тргох се из сна, а срце ми још једнако лупаше као да хоће из груди да ис 
 среди ношаше копље са три коњска репа, а она двојица поред њега забацили на рамена шестоперне  
{S} Овако нешто нема ни у турског цара, а камо ли у његова везира!«</p> <p>»Е, сестро моја«, ре 
све од самог црвеног ибришима и сребра, а седла им покривена у једних жутом, а у других љубичас 
.« Доњи му је кат био од белог мрамора, а горњи од стакла и резаног кедра са Ливана.{S} Некада  
ма од белог, руменог и зеленог мрамора, а по зидовима застрвен богатим перзијским ћилимовима.{S 
пелуцима.{S} Дођосмо пред главна врата, а она све од самог сребра белог као млеко; пред њима дв 
ке стојао је осмоугли сточић од седефа, а на сваком од њих по једна кита од зумбула или по једн 
г једног богаља, који сав сед као овца, а мрк у лицу као труо пањ, пузећи четвороношке обилазаш 
сам те познала прво по очима твога оца, а друго по куцању мога срца!«</p> <p>И онда Иконија бри 
њену старост скине тешки камен са срца, а са душе њене црни облак, који сузама дажди, онда измо 
ата и просто се заценила била од плача, а Петрија клече на ћилим и обасипаше јој руку пољупцима 
са шареним фењерима ишло, нешто напред, а нешто по странама њеног спровода.</p> <p>Око поноћи И 
у камилавку од сивог сукна доле на под, а змије све једна преко друге навалише да се у њу као у 
помену најпре двојици тројици око себе, а ови изнеше пред суд, уз одобравање светине, те и суд  
оврх кога облетаху витокриле беле утве, а по коме тамо даље пловљаху трговачки и царски бродови 
а, да се црква и конаци око ње саграде, а после и да је брани од сваке напасти, док је год жив. 
-бега, да старог Јаничара пусти да иде, а да га не пита куда. </p> <pb n="59" /> <p>Пред полаза 
чашу пелена.</p> <p>»За то што не може, а не може зато што нећу, а нећу за то што сам се везала 
 добро и праведно.{S} Ти видиш како је, а ја само да ти кажем, да баш онда, кад ме придигоше, н 
свету изгубити и залутати међу несвоје, а моји ће ме узалудно ишчекивати и изгледати!{S} О мајк 
у цркву, да слушам како наши ђаци поје, а оно дотрче они страшни Арапи, (буди Бог с нама!) па м 
 коњушари ношаху на глави беле калпаке, а поврх белих шалвара плаве доламе.</p> <p>Па онда наиђ 
, од којих једни држаху сребрне наџаке, а други голе сабље димискије.{S} Било их је страшно пог 
ухога злата, и обуче чизме цариградске, а устакну калпак и челенку, десет пера дванајст челенак 
у се проводиле, ватре су се прескакале, а већ око поноћи млада женскадија навали с венцима од и 
Ту су обе кадуне на једна врата изашле, а на другој страни Кизлар-ага отвори једна по ниска вра 
 од лепших, клањале би јој се до земље, а нека би се сагибала да је и скуте љуби.{S} Ту би је ћ 
ако весела и онако мила на зелено поље, а оно се све зашарени као да је на њ пала кита шаренога 
је сунце било отскочило за једно копље, а цело се село искупило пред судницом.</p> <p>У зачељу  
ше на клупу испод липе близу оне чесме, а маломе Иви рекоше да иде да гледа свете слике, што бе 
не измиче; у зубима носе голе јатагане, а у рукама једни криве димискије а други гвоздене топуз 
као грмљавина, и разнесе на све стране, а како се он губљаше у даљини прихватан од гомиле до го 
за њима остала свита.{S} Многе се жене, а богме и понеки људи, кад видоше овај <pb n="105" /> р 
ма замерио, те су га осудили да погине, а он замолио цара да бар пред смрт види своју мајку; а  
ивају у све дугине боје; погледам горе, а кубета све од бистрог плавог камена драгог, па покрив 
токе сјајне, једне вите а друге салите, а на трећим гује исплетене, повисоко издигнуле главе, у 
а за седам година, нека у трње зарасте, а после нека је село предузме и сиротињи подели.</p> <p 
етима, зумбулима и криновима у пролеће, а ружама и каранфилима преко лета.</p> <p>Била је милин 
ехаја-кадуна са своје четири помоћнице, а иза њих дванајест Арапкиња, па дванајест белих жена,  
и њене потамнеше у две крупне љубичице, а кроз њих засеваше муње.</p> <p>»Срам те било, гаду од 
 куд моја нана?«</p> <p>Тек он то рече, а из шумарице зајеча јасан женски глас: »Ој, Иване сине 
ла?« питаше калуђер.</p> <p>»Нисам оче, а ударила сам преким путем.{S} Мислила сам да стигнемо  
конија виде шта је.</p> <p>Ако не више, а оно бар стотину Турака коњаника беше се развило у лан 
, кукавици мени сињој!{S} А моји снови, а моја надања?!« </p> <pb n="46" /> <p>Па онда би јој с 
Поменух то једном поодавна Хусејин-аги, а он јави везиру, а везир посла на све стране, и нашем  
ви шеће, и златним папучама цвеће гази, а на јадно своје село и не мисли!«</p> <p>»Видим!« рече 
а овде кажу да говоре турски и арапски, а оно све те тице погледају право и оштро у <pb n="95"  
о зна, можда су га Турци већ и заклали, а ако нису, потурчиће га! »Еј, кукавици мени сињој!{S}  
ја није разумела на што Иконија нишани, а опет Иконија не би ни могла да разговетније каже оно, 
и ми се да ми се срце почело да камени, а грло претвара у пиштаљку од горког сувог дрвета, те в 
скије.{S} Било их је страшно погледати, а тешко је било казати ко је грђи од кога. »Нека Бог са 
а ћу те и јутром и вечером благосиљати, а на самртноме часу моме рећи:{S} Бог нека даде оцу Ник 
ленкова душа на ономе свету мирна бити, а ја ћу те и јутром и вечером благосиљати, а на самртно 
 вам кажите мојој Макрени и кума Марти, а Бога ми реците и кнезу и свему селу: аманет вам онај  
ке милости према мени, простој сељанци, а ти си добар као добар дан, и ако си везир турскога ца 
м реду у жутој, они у другом у црвеној, а они у трећем у зеленој свили.{S} Изгледаху као жива б 
као да га преклиње, да не говори о њој, а леву притискаше на срце.{S} А кад се осу грмљавина од 
ос праведно рече један страшни грешник, а сада примљени и опроштени покајник пред Богом.{S} У и 
абим као прилику и као нагнем да бегам, а оно оне две танке циганчице скакућу испред мене!{S} Н 
у велику и стару липу.{S} Истом седнем, а оно се проспе жубор, шапуће лишће, шапуће, шапуће, па 
шаху у сунчевом зраку под плавим небом, а славуји у слободи певаху, како је слатко ропсто љубав 
азаћу вам право као пред божијим судом, а да би на страшноме суду мање казивати имао.{S} Зна се 
ц од седефа пред султанијом и Иконијом, а по синији разместиле плаве ћасе од кинеског порцелана 
ј други с црвеном и високом камилавком, а обојица у џубетима од дибе с навратком и <pb n="74" / 
ећа; у једну руку узе чутурицу с вином, а у другу крчаг и — пође право у планину к пећини Гавра 
роговори нешто турски са Шекер-кадуном, а ова онда рече Иконији: како мора да <pb n="77" /> је  
за то што сам се везала другим заветом, а везала сам се заветом за то што је то тако воља божја 
а, а седла им покривена у једних жутом, а у других љубичастом чохом, по којој се пружаху шаре о 
а на десном крају од ћилима пред софом, а поред једног сточића од сребрне срме, на коме је стај 
ћена гледаше све ово чудо и господство, а час опет поносито и с фрком дижући главу у вис, као д 
иповици пречекао, најпре је лепо молио, а најпосле у великој срдњи попретио да ће га запамтити. 
идео муку за неколико часова па свршио, а ја остах да кукам без гроба а до мога гроба!{S} Нека  
во да кажем ма што, што би те заболело, а видим да ти је срце болећиво.{S} Него не треба да те  
је море на тишини сунцем успавано било, а опет бесно у њу грували и пребацивали је млазовима од 
ечности <pb n="79" /> у тамно зеленило, а из овога у топло руменило.{S} Отуда је дошло и име ко 
с.{S} Срце нам се било давно скаменило, а и шта ће срце робињицама?!{S} А данас си нам ти, твој 
е да нас остави да до краја пропаднемо, а одмах за тим имамо да захвалимо оној жени, доброј и с 
 да би с неруке јој је и много заходно, а посна посла у Св. Јована а мршава у Лежимиру.{S} Ех ш 
} На мукама ће липсати као бесно псето, а зверад ће му кости глодати !« рече једна комшијница.< 
главом, по нека закрешти нешто, срдито, а по нека прогунђа нешто, па се окрене од мене, као нећ 
за обе руке и посади га на своје место, а сам се спусти поред њега.{S} Старцу се наводнише очи, 
ам!{S} Смукове видети, то је тек нешто, а ово је тек шала!«</p> <p>У том дервиш подиже у вис св 
ака и двеста девојака удари све у ногу, а оно као да игра један момак и једна девојка.{S} Па не 
реве отпаднике, који цару рају опадају, а код раје цара у омразу воде!«</p> <p>»Нико те за то н 
а чинити, честити беже, уцвелићеш рају, а велика ти фајда бити неће, јер су махом крџава деца у 
ђаше игуман водећи левом руком Иконију, а за њима остала свита.{S} Многе се жене, а богме и пон 
ебо, да отклони цркву да и анђели чују, а ми све младе жене и девојке пожутесмо као смиље; ђаци 
х те од ње и однесох те у моме наручју, а ти стегао у ручицама ово парче од рукава њеног.{S} Не 
 ти јахати белог коња на црвеном седлу, а о бедрима уместо сабље носити велики крст, па да њиме 
 танким грлом нешто о новом Јерусалиму, а оно се <pb n="87" /> свима диже коса на глави, и мисл 
на крила папагајева на сниском турбану, а у руци са шареном штаком са прапорцима горе на врху.{ 
чин дохвати десном руком и силно тргну, а у исто време левом руком грубо гурну Иконију.{S} Икон 
је лепше приличило, да на своме рамену, а испред цара носи сјајну сабљу цареву, која се на сунц 
 целу своју прошлост и жалосну судбину, а она опет њима причаше како су јој сина отели и како с 
аку.{S} Одмерих и нађох густу маховину, а под њом плочу од камена.{S} Почупах маховину рукама,  
, кажи свакому духовнику, свакоме попу, а и сваком брату Србину: поздравље ти од оца Никодија,  
поодавна Хусејин-аги, а он јави везиру, а везир посла на све стране, и нашем Патријару, и у Све 
је за здравље моме Иви ако је у животу, а нека му је за душу ако у животу није!«</p> <p>Сутра д 
о што не може, а не може зато што нећу, а нећу за то што сам се везала другим заветом, а везала 
х водише, беху сви обучени у жуту чоху, а опасани стамболским пасима од жуте свиле.</p> <pb n=" 
квице!{S} Биће то твојој мајци за душу, а теби за здравље.</p> <p>Удари се Ризван руком о колен 
х је.{S} Како знате она умре на пречац, а ја остах сам.{S} Понех се и побеснех мало, али још не 
е!«</p> <p>»Не може за то што ти нећеш, а ти нећеш за то што си се неком другом поклонила!{S} А 
 нешто што би ти годило и за чим жудиш, а што ми овде не можемо да знамо док нам ти не кажеш?!« 
 весео.</p> <p>»Да ми, аго, не замериш, а и цар да ми опрости, једва би смела рећи да га видох! 
{S} Њихови рахтови беху од сувог злата; а о седла од плаве кадифе беху притврђени златни штитов 
јој се надметаху редом све дугине боје; а у руци ношаше велику киту босиљка и један слив жутога 
ламе, на прсима панцире и токе сребрне; а са десног рамена висаше низ плећа стреоник од црвене  
оже свикнути и како се литургија служи; а за више не питај јер више ни у мене нема!«</p> <p>»Хв 
 лепша од сваке девојке у свој Топлици; а вредна је и паметна је; удовица је, удовац сам што да 
ао кристални бокал са црвеним шербетом; а на левом крају, према њој стојала је поред сребрног с 
о је што видим да се тобом много занео; а после, газда је, код њега би благовала.{S} Много ми ш 
цара да бар пред смрт види своју мајку; а цар, као милостив цар, посла да се сужњем последња же 
.{S} Две му речи прочитам <pb n="12" /> а три ни обрни ни осврни.{S} Ја како су писали царски б 
љ, шатор је њихов завичај <pb n="58" /> а јунаку је доста да у сабљи својој има сестру.{S} Ти с 
менило, а и шта ће срце робињицама?!{S} А данас си нам ти, твојом добротом, растопила у ове суз 
свети?!«</p> <p>»Да се теби освети?!{S} А што да ти се освети?« упаде јој Стојан у реч, па се н 
не од мене, као неће ни да ме гледа!{S} А ја сама себи велим:{S} Боже благи, може бити они то с 
 иду, као оно што пас нањуши зверад!{S} А сад се ево пометем; ломим се тамо где ме не треба, а  
а се намрштио и виче:{S} Покајте се!{S} А високо са свода <pb n="10" /> у олтару, и изнад понис 
ниси видела баш оно што је најлепше!{S} А лепо сви они прођоше мимо тебе а испред Падише!«</p>  
урчиће га! »Еј, кукавици мени сињој!{S} А моји снови, а моја надања?!« </p> <pb n="46" /> <p>Па 
на, да га Бог убије!{S} Па то је он!{S} А, чекај скоте један!« викну Стојан пун јарости, па одм 
ћ и Стојану давно суђен данак дош'о!{S} А, вере ми, волео бих, снахо, да су ми арбанашке пушке  
а је и њега видети па да очи засену!{S} А право да кажем, учини ми се да сам те очи и то чело н 
ољан си, аго, да с нама шалу збијаш!{S} А ко зна?{S} Свашта може да буде у вас Турака!« — одгов 
рођоше после по редовима дворанства.{S} А друге две донесоше у сребрним котлићима миришљаву вод 
ледаше. »Што ме гледаш?« запитах га.{S} А он: »Гледам те да л’ си човек, да ти аманет дадем!« А 
о верне слуге нашега цара честитога.{S} А ако ли сте по каквој другој работи царској, казујте,  
и крупна пуцад као грудве од бисера.{S} А с једне и друге стране поред певница стоје патријарси 
р и немоћан како је, само ти одмаже.{S} А док ти мали Иво за помоћ прирасте, требаће доста годи 
пакосници више извикали него што је.{S} А најпосле жено ко је без греха и без махне?{S} Главно  
те причесте!« рече ми отац Никодије.{S} А ја се препадох, срце ми залупа силно и ја падох на пр 
нека ме се махне!{S} Нека не лудује.{S} А већ ако хоћ да тумарне у свет, нека га, нек тумарне,  
не може бити друго, него баш говоре.{S} А шта могу друго да говоре него: »А шта ће ова сељанка  
ри о њој, а леву притискаше на срце.{S} А кад се осу грмљавина од клицања и кад се из ње изви о 
ете своје и пољуби га у десни образ.{S} А Иван бризну плакати, и кроз сузе гледаше у своја два  
марне, неће село за њим пресвиснути.{S} А ако ће да пали што има, боље нека све то поклони свет 
 свети оче, толико се изумила нисам.{S} А да јесам, ех, право да ти кажем, има других соколова  
и, да је само видиш одмах би познао.{S} А да јој видиш синчића од седам година, твоје соколове  
 Чим он овде стигне предузеће стадо.{S} А ти ћеш, ако Бог да, да будеш пастир божјега стада.{S} 
у Никодију кад га је овај причестио.{S} А ја сам се оцу твоме заветовала: да ћу, ако ми Бог и м 
год народа српског.{S} И треба тако.{S} А сад браћо у здравље ктиторке овог светог храма, у здр 
несе камена и дрвене грађе за цркву.{S} А сваке суботе она и друге жене из села, доносиле су ра 
, или стидљива момка, кад је у колу.{S} А стидљивост и чедност баш требају свакој девојци као ц 
даше то на једну то на другу страну.{S} А његов Јабучило, као да се поношаше накитом и јунаком  
 решетку, па оштро гледаше на улицу.{S} А срце јој поче живље да куца, не знађаше ни сама зашто 
 и не пушташе Ивана са груди својих.{S} А оно сироче, све бледо и престрављено, обема се рукама 
лом везивао црни као кадифени рубац.{S} А овде не рече ни речи, кад је Кизлар-ага и Капу-ага за 
сом: »Ако ћете тако, што ће вам суд?{S} А кад нећете суд где ће да се нађе правда?«</p> <p>Свет 
воје муке, кад си овакав дан доживела!« А они који беху далеко од ње, довикиваху јој: »Ама изид 
нда теби оче, на овој великој радости!« а очима показа на своје дете.</p> <p>»Е, ово је моје до 
 »Господе помилуј!{S} Господе помилуј!« а кад му ја назвах Бога и упитах за здравље, ништа ми н 
аманет дадем!« А ја рекох: »Баш јесам!« А он онда: »На седамнаестом кораку од прага на пећини и 
те да л’ си човек, да ти аманет дадем!« А ја рекох: »Баш јесам!« А он онда: »На седамнаестом ко 
а два пута живо рече: »Аферим, аферим!« а све њене дворанке поновише за њом: »Аферим!!« На једа 
а свршио, а ја остах да кукам без гроба а до мога гроба!{S} Нека га, скотина једна!»</p> <p>Из  
 танком белом чалмом, из које се спреда а изнад чела узвијаху две челенке од драгог камења, у к 
-бегу, крока господскога, витког струка а високог раста.</p> <p>Како је и где је најмлађа кћи ц 
 Седефли-шкољки на Боспору, рано легала а зором устајала.{S} Много пута није могла по целу ноћ  
им црвеним калпацима са дугим кићанкама а од плавог ибришима.</p> <p>Одмах иза овога проведоше  
ли, ако хоћете да вам глеве на раменима а слемена над главама остану!«</p> <p>»А што ће стрина  
трука тесно прикопчани златним пуцетима а на грудма широм отворени, да кроз танку маглицу од св 
,стојало је привезано златним ланчићима а на сребрним пречагама стотине папагаја шаренога перја 
ај бој голоруке раје с оружаним Турцима а већ пламен изби из крова црквена и из конака манастир 
ого заходно, а посна посла у Св. Јована а мршава у Лежимиру.{S} Ех шта ћеш остарех и ево лепо в 
ничар паде на колена, сави руке на прса а главу нави на лево раме склопив трепавице.{S} Па кад  
<p>Поток је био поширок добра три хвата а дубок по средини око две стопе.{S} Бистра му је вода  
звезен.{S} Узенгије су му биле од злата а тако и дизгини, са којих је висило на свакој страни п 
брну штаку у руци и бројанице од седефа а златну камилавку на глави; па би тек с вриском скочил 
ше!{S} А лепо сви они прођоше мимо тебе а испред Падише!«</p> <p>»Ја се, Бога ми, бејах загледа 
ија, док султанија пребледе, па се диже а девојке вриснуше престрављене.{S} Кизлар-ага викну дв 
агане, а у рукама једни криве димискије а други гвоздене топузе.</p> <p>Испадоше напред кнезови 
, онда високи дервиш поче да се смањује а у исто време да се шири, док не поста шири него дужи, 
по долами троје токе сјајне, једне вите а друге салите, а на трећим гује исплетене, повисоко из 
им и уским ножем пробадати своје мишице а великом једном иглом прошивати усне своје.{S} Згрози  
је сама видела, па јој се очи разгореше а лице засветли; — »Да ти видиш Топлицу Милана, кад се  
аре и шаловима из Индије; дуж софе дуги а уски јастуци од црвене и зелене <pb n="80" /> кадифе, 
дебелим зидинама просечени су били дуги а уски прозори, који пуштаху само по неколико праменова 
ље пре времена оседила.{S} Према густој а седој коси чудновато пристајаху њене крупне и још јед 
та:</p> <p>»Што плачеш?!</p> <p>»Плачем а незнам ни сама за што,« рече Иконија, просто грцајући 
ледам Арапина, сва се стресем и најежим а не знам ни сама за што!«</p> <p>Прођоше као с литијом 
 како се његово име по народу са славом а међу Турцима са стравом проносило.{S} Био је висок и  
 је била поширока порта, обрасла ниском а густом травом; овде онде по нека надгробна плоча с из 
излар-ага и Капу-ага, онај први с белом а овај други с црвеном и високом камилавком, а обојица  
лужићемо вас са свим што нам је Бог дао а са радосним срцем, како и треба да служимо верне слуг 
усејин-аги.{S} Хусејин, јуначан Јаничар а пуки сиромах, одмах је узе себи за жену и од милости  
>»Знам ја, не можеш ти бити царев везир а да ниси турске вере.{S} Ето какве сам среће ја: нађох 
 нешто тихог руменила у млечност његову а под танком и лаком копреном од сунца.{S} После дужег  
илокрвно лице и зујаше јој некакву дугу а жалостиву песму. »Шта ли ми ти тако тужно причаш?« пи 
едне колибе, коју му на једном брежуљку а у сувоти подигоше сељаци.{S} У томе, што после онакви 
ли је сад на сабору мало ко имао секиру а још мање косу.{S} Турци су имали и пиштоље у кубурама 
> <front> <div type="titlepage"> <pb n="а" /> <head>ИКОНИЈА</head> <head>ВЕЗИРОВА МАЈКА</head>  
рекрштеним рукама ћуташе и гледаше пред-а-се.</p> <p>Ризван-бег зачуђен погледа на старог Јанич 
 бледа и корачаше гледајући смерно пред-а-се.</p> <p>Калуђери дечански дивно одслужише летургиј 
 у сред потока да се мало брчка.</p> <p>А поток као да беше уставио сав свој жубор, да пусти са 
Ево је овде!« И показаше где је.</p> <p>А Иконији се смрче и одсекоше јој се ноге.{S} Сва пребл 
и гарова, како ће они без мене!«</p> <p>А шаров и гаров чуше да њихов мали пријатељ њих спомиње 
да ти каже: не брини се за нас!«</p> <p>А Иван се онда кроз плач насмеја и потапка најпре гаров 
 што о светом граду Јерусалиму!«</p> <p>А Агапија устане, умије се, напије се воде, и онда седн 
ари, протрља очи па проговори :</p> <p>«А ене! одкуда ти Иконијо, добра жено!«</p> <p>»Благосло 
препала?</p> <p>»Нисам!« рече Иконија. »А и што би ?{S} Какве сам ја смукове виђала у нашој пла 
е.{S} А шта могу друго да говоре него: »А шта ће ова сељанка овде?!« Па онда ми се опет учини д 
же бити они то сад по арапски гунђају: »а шта ће та сељанка овде?{S} Није њој место овде!«</p>  
леда.{S} Срце му се раздрага па викну: »А, бре, синови цареви, аферим!«</p> <p>За њима иђаше је 
ечи »матере Ризвана везира«, дода још: »а подружја Миленка Хајдука, кога Бог да прости!« И најп 
и он приђе к руци оца Никодија.</p> <p>»А да те не сметох у каквом светом послу?!« настави она  
е султанија тихо руком дотакну.</p> <p>»А? шта велиш?« питаше Иконија Агапију, као да, се из сн 
Јована да видимо оца Никодија!«</p> <p>»А што "ћемо тамо, нано?« упита Ива одломив себи добру к 
удој памети где сам их видела!«</p> <p>»А како ти се свиди царев пролазак?« упита ага да би пов 
ам да је царевом везиру водим!«</p> <p>»А што ће стрина Иконија цару и царевом везиру?« опет пи 
 божје да пођемо оцу Никодију!«</p> <p>»А ово стадо? ко ће да га чува?« рече мали пастир невесе 
 а слемена над главама остану!«</p> <p>»А што ће стрина Иконија у Стамболу?« повикаше сељани.</ 
оно да је да султанија чује!{S} Еј, еј, авај нама!« доврши Иконија тихо, па се љуљаше то на дес 
лу и рече тужно: </p> <pb n="94" /> <p>»Авај мени!{S} Аман, мајко, казуј што ти је?«</p> <p>»Бо 
 изађоше из села, Иконија викну: »Аман, ага, стани мало!{S} Заборавих нешто да мојима на аманет 
ађаху муке да је утишају.</p> <p>»Знаш, ага«, рече кнез као да извини ову олујину, »у нашега на 
како ти се свиди царев пролазак?« упита ага да би повео разговор другим путем.</p> <p>»Е, па ни 
док имадосмо своје цареве!{S} Да ти мој ага чујеш, кад наши гуслари стану казивати како је нека 
/p> <p>Иза њих јахаше на високом вранцу Ага јаничарски.{S} Носио је кунтуш од зеленог атлаза оп 
одвојише и одступише натраг.{S} Хусејин-ага, једва стиже да Иконији прозбори: »Иди само са Шеке 
ава заболе.</p> <p>У јутру дође Хусејин-ага са својим Турцима и с арабом пред њену кућу.{S} Ико 
су у Вилиндару.</p> <p>И ако је Хусејин-ага из везирове кесе плаћао све мајсторе, Иконија покре 
" /> <p>Иконија, Шекер-кадуна и Хусејин-ага довезоше се на везировом кајику из Стамбола у Адени 
ad>IV</head> <head>РИЗВАН-БЕГ И ХУСЕЈИН-АГА</head> <pb n="52" /> <pb n="53" /> <p>Међу дивним д 
е жене, диже се граја, и кнез и Хусејин-ага имађаху муке да је утишају.</p> <p>»Знаш, ага«, реч 
>»Ваља да треба цару!« прихвати Хусејин-ага, који је као сваки Јаничар српски говорио. »Биће да 
.</p> <milestone unit="*" /> <p>Хусејин-ага је предао своме орта-баши писмену заповест Румили-Б 
о Бог да зором крећемо!«</p> <p>Хусејин-ага, као искусан војник, постави страже око села, а кне 
</p> <p>На један знак султаније, Кизлар-ага уведе унутра једног дервиша, високог, сувоњавог, цр 
евојке вриснуше престрављене.{S} Кизлар-ага викну две три оштре речи дервишу, те овај баци свој 
тили <pb n="84" /> да уђе унутра Кизлар-ага са дванајест црних евнуха, за њима дванајест дечака 
ме бајиру дочекали су их везиров Кизлар-ага и Капу-ага, онај први с белом а овај други с црвено 
} А овде не рече ни речи, кад је Кизлар-ага и Капу-ага заогрнуше као неким кафтаном од загасито 
врата изашле, а на другој страни Кизлар-ага отвори једна по ниска вратанца од седефа и пусти ун 
тним ширитом.{S} Кад јој је црни Кизлар-ага приступио, она се само сва стресе и побледе.{S} Мал 
злаћеним решеткама, онда се црни Кизлар-ага окрену целој свити, па само махну руком.{S} На мах  
да сам брзо измаче.{S} Оста само Кизлар-ага, његових шест Арапа, и Иконија са Шекер-кадуном пре 
огледе из девојачког ока.</p> <p>Кизлар-ага проведе Иконију кроз неколико лепо намештених соба, 
кер-кадуном пред вратима.</p> <p>Кизлар-ага закуца сребрном алком те се на мах оба крила раскло 
очекали су их везиров Кизлар-ага и Капу-ага, онај први с белом а овај други с црвеном и високом 
 рече ни речи, кад је Кизлар-ага и Капу-ага заогрнуше као неким кафтаном од загасито зелене теш 
 бели евнуси и бостанџије па и сам Капу-ага, одвојише и одступише натраг.{S} Хусејин-ага, једва 
си видела ни Кизлар-агу са његовим Кара-агама, ни Капи-агу с његовим белим евнусима, ни царева  
зну и једна и друга у гласно јецање.{S} Агапија јој паде око врата и просто се заценила била од 
то о светом граду Јерусалиму!«</p> <p>А Агапија устане, умије се, напије се воде, и онда седне  
ева посла нису чиста посла!«</p> <p>Кад Агапија преведе шта Иконија рече, султанија се слатко н 
 знала.</p> <p>Гркињи је било право име Агапија, али су је у харему, као робињу, звали »Нурисаб 
зе..</p> <p>»Нека нас да плачемо!« рече Агапија. »Од како смо сиње кукавице изгубиле мајке наше 
евачице.{S} Султанија јој нешто рече, и Агапија јој преведе; али она не чу.{S} И опет јој то по 
гла по целу ноћ да спава, и онда би јој Агапија причала шта је видела у Јерусалиму, где је као  
 неко гњездо савију.{S} Султанија преко Агапије запита Иконију да л’ се није препала?</p> <p>»Н 
 би се слатко насмејала, па би тек опет Агапији рекла: »Хајде ти сад после ове веселе Џумбусаре 
, најпре на продају изнели. </p> <p>Ове Агапијине приче о Јерусалиму, о гробу Христовом,, о чуд 
 испред мене!{S} Него, ако ниси сањива, Агапијо, причај нам што о светом граду Јерусалиму!«</p> 
.</p> <p>»А? шта велиш?« питаше Иконија Агапију, као да, се из сна пробудила.</p> <p>»Султанија 
конија приђе, те пољуби у образе најпре Агапију па онда и Петрију, бризну и једна и друга у гла 
.{S} Иза ових наступише риџали царства, аге од Дивана и од царској Сараја, кади-аскери, беглер- 
еведесет година, узе реч:</p> <p>»Аман, аге и бегови, ако сте царској раји дошли на весеље, доб 
="98" /> <p>Везир је купио био од Осман-аге прокупачког Лежимир и још три села у околини, начин 
с упорно противила наваљивањима Хусејин-аге и његове кадуне да се фереџом заогрне, па прође кро 
 пуначка Туркиња била је кадуна Хусејин-аге, која је као Српкиња девојка носила име Марица.{S}  
ући полагано, али без страха иза Кизлар-аге; »вала ни ђавоља стража око пакла не може бити ни ц 
шла од Санџак-бега заповест: да Хусејин-аги без разговора предаду Иконију да је води у Стамбол. 
.{S} Поменух то једном поодавна Хусејин-аги, а он јави везиру, а везир посла на све стране, и н 
{S} Али ту Иконија, на супрот и Хусејин-аги и свима мајсторима и свом селу захтеваше, да се при 
г од Прокупља даде је на поклон Хусејин-аги.{S} Хусејин, јуначан Јаничар а пуки сиромах, одмах  
и дао га своме старом пријатељу Хусејин-аги.{S} Хусејин је дао везиру своју поштену јуначку реч 
его што је то приличило новоме Силиктар-аги, сиво-оком Ризван-бегу, крока господскога, витког с 
ин сав радостан и весео.</p> <p>»Да ми, аго, не замериш, а и цар да ми опрости, једва би смела  
и бабама кауркињама!«</p> <p>»Вољан си, аго, да с нама шалу збијаш!{S} А ко зна?{S} Свашта може 
асмеја и рече Хусејину:</p> <p>»Баш му, аго, молим те кажи, да човек не мисли да сам се од њега 
ија, ништа веће нема!«</p> <p>»Вољан си аго да тако говориш; ама да могу сада да прошетају овом 
и: »Иди само са Шекер-кадуном за Кизлар-агом и не бој се ништа!« па се онда сам брзо измаче.{S} 
оницама о плећима.</p> <p>»Гледај нашег агу, гледај!« викну Хусејин Иконији, па је у свом одуше 
злар-агу са његовим Кара-агама, ни Капи-агу с његовим белим евнусима, ни царева Силиктара, који 
а?!{S} Па ти онда ниси видела ни Кизлар-агу са његовим Кара-агама, ни Капи-агу с његовим белим  
султан га узме у сарај за свог Силиктар-агу.{S} То се високо дворско достојанство свагда давало 
-</p> <p>Робинзон Крусе...{S}1.-</p> <p>Адександар Велики ...{S} 1.20 </p> <p>Два брата ... -.{ 
о је Махмуд-паша, као песник носио име »Адени«, то се и његов овај дворац прозвао »Аденистан«.< 
а Боспору, има - један који се зове:{S} Аденистан.</p> <p>Чувен је био са лепоте многих својих  
стан«.</p> <p>Султан Ибраим поклонио је Аденистан своме зету Ризван-бегу, кад му је кћер Мејрим 
ше се на везировом кајику из Стамбола у Аденистан.</p> <p>На мраморноме бајиру дочекали су их в 
ни«, то се и његов овај дворац прозвао »Аденистан«.</p> <p>Султан Ибраим поклонио је Аденистан  
арев, везир царев и господар од дивнога Аденистана.</p> <p>Свадба се његова обавила са свечанос 
e unit="*" /> <p>У пространоме перивоју Аденистана било је по више ћошака и малих конака.{S} По 
<p>»Беже!« поче калуђер; »има ред и има адет у царевој земљи.{S} Најтеже је раји и до срца је б 
белом коњу, витим копљем пробада зелену аждају; Св. Јован у мркој камиљој кожи с мрком тиквицом 
за облачке од сребра на плавоме небу од азура.</p> <p>Кад би на спрам оног прозора са решетком, 
то што си се неком другом поклонила!{S} Ај« гракну Гавран, тресну једном грозном псовком и шкрг 
дном грозном псовком и шкргутну зубма; »ај, да га знам ко је тај, коме не треба да се вера по ш 
Д.{S} МИЈАТОВИЋ</p> <p>СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА</p> <p>ДОСУДИЛА ЈЕ ОВОЈ ПРИПОВЕТЦИ</p> <p>Мар 
неколико пута: »Алах акбар !...{S} Алах акбар !...{S} Велики је Бог!«</p> <p>Ризван метну оно п 
 понављаше тихо по неколико пута: »Алах акбар !...{S} Алах акбар !...{S} Велики је Бог!«</p> <p 
е и од мене рекоше: »Мал дер Хиндустан, акл дер Френгистан, хижмет дер али Осман,« »преко блага 
лим се нешто, да л’ је моја мати жива«, Ако је жива, па се мучи у сиротињи док ја газим по свил 
ћ патријару с поклонима и с молбом, да, ако већ сам не може, пошље кога да цркву мироноше и да  
зван; »нека потрошим и двадесет хиљада, ако само тиме могу да купим теби за твоје старе дане не 
си и сама на овоме свету уцвељена била, ако је добро ово што учиних, нека је за здравље моме Ив 
 шта наказива па заврши: »Оче Никодије, ако је усаветујеш те пристане, ево од мене прилога Свет 
а, узе реч:</p> <p>»Аман, аге и бегови, ако сте царској раји дошли на весеље, добро сте нам дош 
понављаше кнез, — »без разговора, вели, ако хоћете да вам глеве на раменима а слемена над глава 
ко слушала, да већ не може срећна бити, ако јој га султан не поклони.{S} Тако је Ризван-бег пос 
 да ће му главу својом сабљом одрубити, ако би Иконије преко ноћ нестало.{S} Сељани се искупише 
вом бригом и да ћу нашега Иву одгајити, ако ми Бог помогне, те да прихвати да сам чува добро им 
покривено бусени.{S} Али ако си ми син, ако хоћеш да се твојој мајци бар под њену старост скине 
. »Ако пође тако и даље, како је пошао, ако слуша и учи како је почео, ето једнога дана од твој 
циганчице скакућу испред мене!{S} Него, ако ниси сањива, Агапијо, причај нам што о светом граду 
 ја сам се оцу твоме заветовала: да ћу, ако ми Бог и мајка божја помогну, испунити му његову по 
де стигне предузеће стадо.{S} А ти ћеш, ако Бог да, да будеш пастир божјега стада.{S} О да ми Б 
пре двадесет и толико година отео, жив; ако је жив, биће да је, као и отац што му беше, јуначко 
се гази.{S} Пази беже, да не падне крв; ако падне, на твоју ће главу!«</p> <p>Раздера се вођ ту 
ј за њу.{S} Ако је жива, доведи је амо; ако је умрла, подај сиротињи хиљаду аспри и сагради чес 
 година.{S} Него пошљи по ово једно!{S} Ако уцвелиш кога, биће само једну жену.{S} Плакаће, па  
лудој јал’ поносној памет повратила.{S} Ако ми до захода сунца у уторак не пошљеш реч да приста 
 моја, рече Господ!« Мишљаше о томе.{S} Ако је истина да је Бог казао, онда је грешно што људи  
едеш на миру и без бриге поред мене.{S} Ако мислиш, да ћеш бити срећнија међу својим људма, доб 
 да јој не дира у цркве и манастире.{S} Ако ти не вермаш царску реч, раја је верма, и не дамо д 
га Светоме Јовану пет стотина аспри.{S} Ако не ће, слободно јој реци да ћу од себе чуда учинити 
ди у село које знаш, распитај за њу.{S} Ако је жива, доведи је амо; ако је умрла, подај сиротињ 
е и невоље, и бранити рају сиротињу.{S} Ако икако може бити дај нам сина на књигу.{S} Нека се н 
га да поји тропаре и кондаке свецима, а ако га оставиш у манастиру девет година може свикнути и 
зна, можда су га Турци већ и заклали, а ако нису, потурчиће га! »Еј, кукавици мени сињој!{S} А  
верне слуге нашега цара честитога.{S} А ако ли сте по каквој другој работи царској, казујте, на 
рне, неће село за њим пресвиснути.{S} А ако ће да пали што има, боље нека све то поклони светом 
 сам друго него једна проста жена, која ако је и видела нешто мало среће, то јој није дуго потр 
вати како је некада у нас било!{S} Вала ако није и лепше било, није мање!«</p> <p>»Јок вала!« р 
ади у срце мога детета по које зрно, па ако буде божја воља, оно ће да никне и плод донесе.{S}  
се Иконија ноћас спреми, па да се сутра ако Бог да зором крећемо!«</p> <p>Хусејин-ага, као иску 
зван се мало насмеја.</p> <p>»Прости ме ако кажем, што се не ваља.{S} Стара сам, бога ми, годин 
о је младо пастирче, сељаче једно, коме ако је било највише осам година, Дуваше у незграпно изд 
и домаћинима, мољаше све да јој опросте ако се на овом свету видели не би прекрсти се и седе у  
на прса и поклони се своме старешини, и ако овај чак ни слутити није могао, да га је иза оне ре 
сељанци, а ти си добар као добар дан, и ако си везир турскога цара!«</p> <p>Ризван се мало насм 
p> <p>»Јесте, брате, све ми је казао, и ако ништа у томе новога није било!«</p> <p>»Па шта си м 
казати и ако ми је зазор за по нешто, и ако се за друго опет бојим да душу не огрешим.{S} Ево м 
уде.{S} Пусти ме да идем да га видим; и ако сам позни и последњи, опет да му срећу зажелим!{S}  
p> <p>»Вала ћу ти поочиме, све казати и ако ми је зазор за по нешто, и ако се за друго опет бој 
 само јединче моје.«</p> <p>Али Турци и ако не касаху, опет одмицаху с робљем својим.{S} Окрета 
арском иконостасу у Вилиндару.</p> <p>И ако је Хусејин-ага из везирове кесе плаћао све мајсторе 
шиш толико«, прихвати благо Иконија; »и ако си царев везир, опет и твоја хазна има дно своје!«< 
што учиних, нека је за здравље моме Иви ако је у животу, а нека му је за душу ако у животу није 
дљи црне земље покривено бусени.{S} Али ако си ми син, ако хоћеш да се твојој мајци бар под њен 
 да куца, не знађаше ни сама зашто, мањ ако није што јој Хусејин оно онако из ненада викну.</p> 
е се махне!{S} Нека не лудује.{S} А већ ако хоћ да тумарне у свет, нека га, нек тумарне, неће с 
и ако је у животу, а нека му је за душу ако у животу није!«</p> <p>Сутра дан, опет пред зору, И 
Мало час па Иконија виде шта је.</p> <p>Ако не више, а оно бар стотину Турака коњаника беше се  
добро ђаче!« рече ведро отац Никодије. »Ако пође тако и даље, како је пошао, ако слуша и учи ка 
у планини.{S} Опет сама себи говораше: »Ако је тако, онда не ваља оно што село учини!«</p> <p>И 
о својим <pb n="44" /> громким гласом: »Ако ћете тако, што ће вам суд?{S} А кад нећете суд где  
икодију и овога и онога света!«</p> <p>»Ако ће да иде све по реду, имаш ти мало по дуже до самр 
и се по недрима размилише хладне гује и акрепи; утекох из пећине на поље.{S} Сунце већ беше огр 
јити могу, ја те гладна нахранити могу, ал’ ти, Гавране, никад опростити не могу!{S} Него кажу, 
биљан и смеран.</p> <p>»Ево Асас-баше и Алај-чауши, трче да јаве да иде Падишах.{S} Отвори добр 
о по неколико пута: »Алах акбар !...{S} Алах акбар !...{S} Велики је Бог!«</p> <p>Ризван метну  
/p> <p>»Од толиких радости којима ме је Алах (нека му је слава!) обасуо, ова данас није најмања 
уком, понављаше тихо по неколико пута: »Алах акбар !...{S} Алах акбар !...{S} Велики је Бог!«</ 
не, повисоко издигнуле главе, у главама алем камен драги, на токамо пуце под гр’оцем, и у њему  
лику звезду од рубина са полумесецом од алем-камена изнад ње.{S} И коњ и јахач трептали су на с 
агдом, око кога се савијало три низа од алема, рубина и сафира.{S} Златом оковани кајиши са дуг 
вако из ненада изниче човек из шипрага, али савлада свој немир па рече:</p> <p>»Бог с тобом, Га 
одиже у вис своју камилавку пуну змија, али с муком и напрезањем као да је свака од олова; прот 
p> <p>Гркињи је било право име Агапија, али су је у харему, као робињу, звали »Нурисаба«, што з 
зати.{S} Видим да је мука и мајсторија, али то се у нас не би звало да је игра.{S} У нас је, и  
есницу.</p> <p>Иконија се није препала, али које од стида са онаких речи, које од срџбе поцрвен 
штовањем.{S} На весеља није никад ишла, али где год би се десила болест или смрт у кући, ту је  
ажели!«</p> <p>»Жена и није свуда жена, али је мати свуда мати!« рече Хусејин благо. »Није то < 
е било ни педесет <pb n="60" /> година, али је од туге и од невоље пре времена оседила.{S} Прем 
ан, саграђен сасвим близу обале морске, али не баш врло далеко од главног конака и од великог х 
.{S} Он јој тобож помагаше да се дигне, али јој на ухо полагано шапну: »Не рекох ли ти, да ћу т 
ђурђевак.{S} Она се маши да га подигне, али је Иконија нагло прихвати за руку и викну: »Не, кће 
луђери и сви гости на Иконију да седне, али их она смерно мољаше да је пусте да њих, као најмил 
народа, на које наиђе беху усплахирене, али нико не знађаше шта се збило.</p> <p>Мало час па Ик 
вала од људи и од зверади да не погине, али му у срцу никада опраштала нисам.{S} Али кад је мен 
а призивљем Бога и Св. Јована за јемце, али ми верујте, да нисам ни помишљао да може да изађе н 
се даде на смеј па се слатко насмејаше, Али се Иконија није смејала него се баш била препала.</ 
: нађох сина кога ми Јаничари одведоше, али ми га турска вера оте, да од њега турска срећа град 
} Гавран је истина мало чудновате ћуди, али биће да су га завидљивци и пакосници више извикали  
ам за њ и поклон, малечак и сиротињски, али је у мога везира срце велико и господско, па ће да  
p>»То је оно што ми је зазор попричати, али видим није инако већ да ти све кажем!«</p> <p>И онд 
ј књизи.{S} Твоја мајка не ће доживети, али опет за то може бити да ћеш ти јахати белог коња на 
 говориле српски, истина мало заносећи, али тек српски.{S} Колико је било танких робињица и брз 
на помодрелим уснама, промуклим гласом, али <pb n="32" /> све слабије и слабије, она само муцаш 
рештавим и нешто мало загушеним глисом, али тек разговетно, проговори неколико речи, од којих ј 
, и полагано клизаху се низ њено бледо, али савршено мирно лице; око углова од усана станио се  
е света, који се око вењака скупио био, али већина калуђера није видела шта би, него својски до 
 Златан конац беше поцрнео и позеленио, али плави и црвени конци беху још једнако живе боје Јед 
{S} Миленково имање истина није велико, али чича Сима не само да не може да ти помаже него, она 
остах сам.{S} Понех се и побеснех мало, али још не сврнух с памети.{S} Једнога дана случајно уд 
гледаше у свога унука.{S} Беше му мило, али не могаше ништа друго да каже него: »Тако, синко, т 
смо Соколови.{S} По срцу можда и јесмо, али нит имамо крила нит очију Соколових.{S} Нити знаш к 
Иконија самој себи корачајући полагано, али без страха иза Кизлар-аге; »вала ни ђавоља стража о 
 По твојој доброти ти би и пролио сузу, али ко ће наћи попа да ми гроб прелије и прекади и да м 
решетку.{S} Не могаше да скине решетку, али не скидаше погледа свога са ње, докле га поносити к 
сник; хтедох их послати Светоме Јовану, али умрех пре него послах и пре него наредих.{S} Устани 
приличи царевој кћери и царевом везиру, али што ће усред тога једна проста и стара Супкиња сеља 
 која би кадра била царевину да уздрма; али је грехота да луда раја једнога дана узаман гине и  
 јој нешто рече, и Агапија јој преведе; али она не чу.{S} И опет јој то поновише, кад је султан 
де се водити и посадити као да је дете; али чим му везир пусти руку он се диже на ноге, одмаче  
м вас обе, јер видим да сте добре душе; али не могу да волим службу вашу.{S} Боли ме ево овде«  
гме бих вам о томе могао много причати; али нека не вреди!«</p> <p>И онда чича Сима ућута, и ни 
лава, а срце ми је уцвељено и отровано; али ти си хладна и паметна мушка глава, а срце ти није  
 како страшан!« одговори Иконија мирно; али опет ти само мени њега покажи!«</p> <p>У том прође  
сад велим: хоћу ћери моја што год могу; али оно што ја могу није много.{S} Научићу га да чита,  
оји то знамо, кријемо ту народну тајну; али бадава крити, да је само видиш одмах би познао.{S}  
о ми то, мајко, и раније не помену?!{S} Али нека је у добри час!{S} Ево ћу испросити у цара фер 
аш душе рекла бих ти: не греши душе!{S} Али човек који се крије по шипрагу да види како жена је 
ије да није лепо, баш је много лепо!{S} Али оно да је да султанија чује!{S} Еј, еј, авај нама!« 
и сам, жено, згрешио више него Богу!{S} Али јесте, ево видим, Бог ми се свети.{S} Његова освета 
S} Пред прве певце малко је заспала.{S} Али се брзо тргла, јер јој се приснило да види Гаврана  
ама тући <pb n="30" /> се с Турцима.{S} Али је сад на сабору мало ко имао секиру а још мање кос 
рф-вилајет и да ти је мати кауркиња.{S} Али каква кауркиња?{S} Сељанка са очима једне хасеки-ка 
војом четом одмах к Лежимиру похита.{S} Али им дође порука од Иконије, да тога не чине.{S} Не в 
ркви да повратим половину од оставе.{S} Али све узаман!{S} Дочеках је с ову страну Липавице; ви 
 је тако и само везир желио да буде.{S} Али ту Иконија, на супрот и Хусејин-аги и свима мајстор 
љах негда да ми дом као сунце греје.{S} Али ето, у место једне грудве снега, пала је на мене пл 
ина ником и ни на што пожалила није.{S} Али је из дана у дан бивала све невеселија.{S} Тек би с 
рочити најпосле још који корак даље.{S} Али им се најпосле досади, Један од њих положи главу ме 
 скоро по неки пут и да ме расплаче.{S} Али ти нећу крити, јесам тужна, и чини ми се да ми се с 
о педљи црне земље покривено бусени.{S} Али ако си ми син, ако хоћеш да се твојој мајци бар под 
 су!{S} Сви сте ми добри и предобри.{S} Али кад прођем поред оних ваших тица са кратким кукасти 
ли му у срцу никада опраштала нисам.{S} Али кад је мене Бог милостиви оволиком радошћу данас бл 
ли жудим <pb n="96" /> за завичајем.{S} Али има друго нешто што знам.{S} Стара сам, свакога час 
 прекољем и да се крви њене напијем.{S} Али ми сотона шапну »Море то није ништа! та сласт за кр 
тима дотакну спод под њеном папучом.{S} Али већ трећи дан Иконија не могаше да сноси ово чудо о 
акуповах земље, и виноград и забран.{S} Али не зна село чијом муком то би.{S} Ваља да вам испри 
да, кроз коју се улазило у манастир.{S} Али су Турци у време ратова с деспотом Ђурђем град пору 
е.{S} Мало даље, па угледасмо цркву.{S} Али каква црква!{S} Из темеља па за један аршин све о с 
 двојици сељака да га унесу у цркву.{S} Али се Гавран никако не даде унети, него пузећи четворо 
ара, то само она и Ризван-бег знају.{S} Али тек Мејрима, коју је Султан као најлепше и најбистр 
ео оних домаћина што судише Гаврану.{S} Али Гавран бејаше још жив.{S} Био је оседио, у лицу поц 
годинама могла је бити кћи Хусејину.{S} Али она се не могаше довољно да нахвали Иконији, колико 
нека језа као да је ушао у гробницу.{S} Али чим му се очи мало свикну, одмах му се око срца про 
ма.{S} Хтеде да га запита: »Шта велиш?« али не могаше уста да отвори.</p> <p>У том тренутку рас 
кољи се, кашљуцне два три пута, па тиха али и прекорно рече:</p> <p>»Не ваља то тако, снахо!{S} 
одговорила: да га молим да ми не замери али да не могу.{S} Није да му махне налазим него нећу д 
 сад мирна збиља, а испод ње један тихи али тек видљив нанос дубоке туге.{S} И мушко и женско,  
ндустан, акл дер Френгистан, хижмет дер али Осман,« »преко блага Хиндустана, и памети Френгиста 
 речи прозборити. </p> <pb n="28" /> <p>Али се брзо прибра.{S} Прекрсти се, промуца: »Помози ми 
божју, и видесмо угодницу божју!</p> <p>Али се Иконија снебиваше да изађе на горњи мраморни пра 
асведочи своје велико поштовање.</p> <p>Али није дуго постојало, па он сам признаде: да мати ње 
омачкога.{S} Народ се развесели.</p> <p>Али нико се на томе сабору није осећао срећнији од Икон 
може бити ни црња ни страшнија!«</p> <p>Али се призор овај брзо замену другим.</p> <p>Уз широке 
ицу, оставте само јединче моје.«</p> <p>Али Турци и ако не касаху, опет одмицаху с робљем своји 
p>»Ја сам боља од бумбара,« рече ружи, »али те бистра вода може однети ноћас до на груди каквој 
чекивања мојих испунио«, рече Иконија; »али ми остаде једна жеља на празно.{S} Мислила сам, как 
д јој царева рука срце ишчупа!«</p> <p>»Али ти не знаш да је умрла!{S} Добри мој Лала, ево сад  
тима.</p> <p>Кизлар-ага закуца сребрном алком те се на мах оба крила расклопише.{S} Иза врата с 
рну и једну златну кадионицу, баце у њу алоје и још неке индијске мирисе и покадише њима најпре 
«</p> <p>»Вољан си аго да тако говориш; ама да могу сада да прошетају овом чаршијом само <pb n= 
оји беху далеко од ње, довикиваху јој: »Ама изиди на горњи праг од цркве, да те сви видимо!?{S} 
 сребрне аспре!« </p> <pb n="41" /> <p>»Ама истину ли »говориш?« повикаше сељани са више страна 
рђену перјаницу, на челу између оба ока амајлију са крупним једним смарагдом, око кога се савиј 
} Узех од тебе ово парче и чувах га као амајлију.{S} Сиромах сам да ти радост моју богатим покл 
лоном покажем.{S} Рекох да ти носим ову амајлију!«</p> <p>Ризван скочи на ноге.{S} Уздрктаним р 
о: </p> <pb n="94" /> <p>»Авај мени!{S} Аман, мајко, казуј што ти је?«</p> <p>»Бојим се, било б 
то је грло доносило викаше непрекидно: »Аман вам Турци, оставте ми чедо моје!{S} Ево просто вам 
ад већ изађоше из села, Иконија викну: »Аман, ага, стани мало!{S} Заборавих нешто да мојима на  
реко деведесет година, узе реч:</p> <p>»Аман, аге и бегови, ако сте царској раји дошли на весељ 
на чекрк окреће, те казује....«</p> <p>»Аман! куд си пошла, шта си намислила!« прекиде је Хусеј 
а зајеча: »Иконијо, јадна моја Иконијо, аманет ти отац мој и аманет ти дете наше!« Заклех му се 
 а Бога ми реците и кнезу и свему селу: аманет вам онај невољник у планини; немојте да огрешите 
и мало!{S} Заборавих нешто да мојима на аманет оставим!«</p> <p>Хусејин устави своју чету и ара 
адна моја Иконијо, аманет ти отац мој и аманет ти дете наше!« Заклех му се да ћу му оца чувати  
 А он: »Гледам те да л’ си човек, да ти аманет дадем!« А ја рекох: »Баш јесам!« А он онда: »На  
еби, Боже, слава теби! во вјеки вјеков, амин!« </p> <pb n="100" /> <p>То је био несрећни Гавран 
спитај за њу.{S} Ако је жива, доведи је амо; ако је умрла, подај сиротињи хиљаду аспри и саград 
х по луговима од најлепших дрва, што их Анадолија и Румелија имају.{S} У пространоме парку њего 
уменлије, кедрова са Ливана, кипреса из Анадолије.{S} Цветне баште попрскиване водоскоцима и на 
е и частио песнике из Перзије, Мисира и Анадолије, и учене хоџе и улеме из све турске царевине. 
алета.</p> <p>Иза њих на високом једном анадолијском хату јабучасте боје, јахаше леп млад човек 
аше народу озбиљно: да му је Бог послао анђела, који га је бистром водом расхладио и вином напо 
ани сликама светаца и небесних прилика, анђели с дугим крилима и с мачевима високо уздигнутим;  
кубе горе у кебо, да отклони цркву да и анђели чују, а ми све младе жене и девојке пожутесмо ка 
лим гласом промуца: »Ти си ... божји... анђео!«</p> <p>Иконији је срце било пуно тегобе, па ни  
а опточен широким первазом од зибелина, антерију од истог таквог атлаза с рукавима од белог атл 
нило доласком турских коњаника и шарене арабе.{S} Искупише се сељани пред судницу, те чуше од к 
 санџак-бег од Топлице дао, и са једном арабом, покривеном зеленим шаторским платном, падне пре 
 дође Хусејин-ага са својим Турцима и с арабом пред њену кућу.{S} Иконија се ижљуби са Макреном 
им!«</p> <p>Хусејин устави своју чету и арабу.{S} Викну сељанима, који издалека жалостиво гледа 
свету видели не би прекрсти се и седе у арабу.</p> <p>Кад већ изађоше из села, Иконија викну: » 
еду и облакшај душу своју на теразијама Аранђеловим!«</p> <p>Гавран заиска још један гутљај рак 
 свакога часа и кад се не надам може ме Аранђео крилима куцнути да му душу предам, па ме страх  
 даље у ходник, пружали су се редови од Арапа, од којих једни држаху сребрне наџаке, а други го 
.{S} Оста само Кизлар-ага, његових шест Арапа, и Иконија са Шекер-кадуном пред вратима.</p> <p> 
аши ђаци поје, а оно дотрче они страшни Арапи, (буди Бог с нама!) па ме извуку напоље да гледам 
једна сељанка трчи за њима.{S} Један се Арапин одвоји од чете па појаха натраг њој у сретање.{S 
је стропошта на земљу као мртва.</p> <p>Арапин је гледаше за неколико тренутака, па онда скочи  
оје дете!«</p> <p>Као да није ни видела Арапина, она протрча мимо њега дркћући све то краћим и  
S} Просу турску бујицу прекора на црног Арапина, куцну га буздованом и два и три пута у плећа т 
него ми тако долази свагда, чим угледам Арапина, сва се стресем и најежим а не знам ни сама за  
ичући: »По Богу сестро, не дај ме црном Арапину, ево га де ми црним канџама срце хоће да ишчупа 
е четири помоћнице, а иза њих дванајест Арапкиња, па дванајест белих жена, а иза њих 24 младих  
и ова деца овде кажу да говоре турски и арапски, а оно све те тице погледају право и оштро у <p 
{S} Боже благи, може бити они то сад по арапски гунђају: »а шта ће та сељанка овде?{S} Није њој 
 сиџаде, стаде на њ’ проговори неколико арапскик речи, па се онда узе ударати у главу буџом јед 
таоце поздрављали персијским стиховима, арапским наводима из корана и турским пословицама.{S} О 
царски јелек: дванајест као млеко белих арапских хатова, с густим и до земље црним реповима.{S} 
S} Загушљиво закрешта некаквом, ваља да арапском псовком, завитла троструком татарском камџијом 
 <p>Иза њих јахаше Спахи-баша на дивном арапском коњу.{S} Био је одевен као и друге спахије сам 
ојом главом, да нико од бесних Турака и Арбанаса не смета, да се црква и конаци око ње саграде, 
{S} Поручише нам калуђери Дечански: ето Арбанаса на манастар!{S} Ломисмо се забадава око манаст 
 А, вере ми, волео бих, снахо, да су ми арбанашке пушке срце разнеле, него што ето доживех да т 
у, звали »Нурисаба«, што значи »Зорка«; Арбанашкињи је било име Петрија, а у харему су јој дали 
оје жене једну Гркињу из Солуна и једну Арбанашкињу из Скадра.{S} Обе су говориле српски, истин 
Иконија подиже један крај платна, којим арњеви беху покривени, па викну:</p> <p>»О, Ристифоре и 
и каква црква!{S} Из темеља па за један аршин све о самог црвеног мерџана; па онда зидови све д 
и Јаничар озбиљан и смеран.</p> <p>»Ево Асас-баше и Алај-чауши, трче да јаве да иде Падишах.{S} 
аге од Дивана и од царској Сараја, кади-аскери, беглер-бези паше и везири, све то са сабљама и  
р и везир потрчали би да им посипљу пут аспрама!«</p> <p>Јаничар се насмеја, па махну руком као 
ити да му се сотона, коме је он душу за аспре продао, осветио.{S} Бог се друкчије свети. »Освет 
, испод ћерамида лонац; у лонцу сребрне аспре!« </p> <pb n="41" /> <p>»Ама истину ли »говориш?« 
их се у пећину, подигох све до последње аспре и одох кући пун радости, Да вам не дужим!{S} Ђаво 
ћу падишину поче сад да се бије грабећи аспре са калдрме. </p> <pb n="72" /> <p>»Виде ли цара?« 
ву мишицу.{S} Јест, бејах будан и то су аспре што се беле!{S} Заграбих руком и сасух две три пр 
мене прилога Светоме Јовану пет стотина аспри.{S} Ако не ће, слободно јој реци да ћу од себе чу 
угачку кесу, па између многих мангура и аспри огледаше да руком, која дркташе извади сребрн гро 
мо; ако је умрла, подај сиротињи хиљаду аспри и сагради чесму уз друм, нек жедан путник жеђ гас 
спод те плоче има лонац, у лонцу хиљаду аспри; стекох их као хајдук, чувах их као испосник; хте 
 цареве бацаше читаву дажду од сребрних аспри у гомиле света, који са још ватренијим узвицима з 
пушта бакарне мангуре и по коју сребрну аспру.</p> <p>Нешто снажном својом руком, нешто слатко- 
м од зибелина, антерију од истог таквог атлаза с рукавима од белог атлаза, широке шалваре од цр 
истог таквог атлаза с рукавима од белог атлаза, широке шалваре од црвене чохе и жуте чизме.{S}  
ничарски.{S} Носио је кунтуш од зеленог атлаза опточен широким первазом од зибелина, антерију о 
 и зографе, који су били на Светој Гори Атонској и који су се хвалили и Иконији и народу, да су 
драга па викну: »А, бре, синови цареви, аферим!«</p> <p>За њима иђаше једна чета »Бостанџија« о 
 сврши она два пута живо рече: »Аферим, аферим!« а све њене дворанке поновише за њом: »Аферим!! 
се песма сврши она два пута живо рече: »Аферим, аферим!« а све њене дворанке поновише за њом: » 
« а све њене дворанке поновише за њом: »Аферим!!« На један миг, оне две шербет-девојке крочише  
="88" /> својим сребрним гласом викну: »Аферим!« И опет шербет-девојке прискочише играчицама и  
икој мери одликовао, да је велики везир Ахмед-паша јавно признавао да се само његовом личном ју 
ајбољу децу, па их носи да му служе као Аџем-оглани и Ич-оглани.{S} Ево се још нису утрле сузе  
а из харема, па ће да проба да их храни бабама кауркињама!«</p> <p>»Вољан си, аго, да с нама ша 
ј извор иза цркве, те умиваше лице, јер бабе причаху како од те воде јача вид очњи, и како је ч 
им канџама срце хоће да ишчупа!«</p> <p>Бабе неке дођоше те јој бајаху свака на свој начин.{S}  
 се, као врло млад јаничар при освајању Багдада од Перзијанаца у толикој мери одликовао, да је  
то знамо, кријемо ту народну тајну; али бадава крити, да је само видиш одмах би познао.{S} А да 
са крупним црним зеницама, са очима као бадем повијеним, са дугим свиленим трепавицама, са вити 
, зелене и беле; око паса танки свилени бајадери, по којима златна и сребрна жица беше извезла  
 из цркава, јер је још на Косову Султан Бајазит дао своју царску реч раји да јој не дира у цркв 
ишчупа!«</p> <p>Бабе неке дођоше те јој бајаху свака на свој начин.{S} Пети дан Иконија се већ  
мбола у Аденистан.</p> <p>На мраморноме бајиру дочекали су их везиров Кизлар-ага и Капу-ага, он 
ка, а у који ће побожни народ да спушта бакарне мангуре и по коју сребрну аспру.</p> <p>Нешто с 
носи у руци мален котлић од калајисаног бакра, у који ће отац Никодије овда и онда да напоји ос 
траноме парку његовом било је грмова са Балкана, четинара с Дурмитора, јасенова с Копаоника, ли 
кна.{S} Иза бостанџија корачаху сложно »Балтаџије« са скрлетним доламама и белим турбанима, нос 
осудили да погине, а он замолио цара да бар пред смрт види своју мајку; а цар, као милостив цар 
те поред себе имам, и да се потрудим да бар старост своју проведеш на миру и без бриге поред ме 
емље.{S} Жена ми говораше: »Море однеси бар пола цркви, да ти се не освети Бог!« Не послушах је 
си ми син, ако хоћеш да се твојој мајци бар под њену старост скине тешки камен са срца, а са ду 
ко се сав топи од милине што је подесио бар оно, што пада на три прва корака.{S} Просто не мога 
 виде шта је.</p> <p>Ако не више, а оно бар стотину Турака коњаника беше се развило у ланац па  
> <p>Писма из Москве ...{S} 1.- </p> <p>Барјактар Бојана ... -.{S}40 </p> <p>Мицко Харамбаша .. 
 па махну руком као да каже; »Море жено батали ти то!«</p> <p>»Да ти видиш Топлицу Милана,« поч 
а пастрмка, вади цвет из косе, љуби га, баца у воду и мрмља чаролије.{S} Хе, душо моја, зар то  
 села, и поља и њиве и народ који ће да баца капе под пазуво па да се клања и да виче »благосло 
.{S} Виде још како неки из свите цареве бацаше читаву дажду од сребрних аспри у гомиле света, к 
једну сребрну и једну златну кадионицу, баце у њу алоје и још неке индијске мирисе и покадише њ 
чким носилима у планину, да га у пећину баце.</p> <p>»Нека га, скотина једна, нека цркне!« рече 
 грош.{S} Најпосле га дохвати, стегну и баци га јуначки своме унуку у котлић.</p> <p>»Их, болан 
кну две три оштре речи дервишу, те овај баци своју високу и шиљату камилавку од сивог сукна дол 
 прикривка гледао; да се онда као богаљ баци у пећину где је оставку предигао, па да се ту оста 
х страна, а кнез и кметови од Лежимира, баш као домаћини, све гологлави дочекиваху госте.</p> < 
 светињу виде!«</p> <p>»Јесте, Бога ми, баш царски рисовуљ!« одговори отац Никодије с пуно поуз 
ајде, и ово је лепо, није да није лепо, баш је много лепо!{S} Али оно да је да султанија чује!{ 
да у онај тополски луг с оне стране.{S} Баш нигде ни сенке од каквог човека.</p> <p>У џбуну пор 
идиш како је, а ја само да ти кажем, да баш онда, кад ме придигоше, несрећни Гавран (да га Бог  
слимане поздарвља!{S} Па ти ниси видела баш оно што је најлепше!{S} А лепо сви они прођоше мимо 
рађен сасвим близу обале морске, али не баш врло далеко од главног конака и од великог харема.< 
онији, па је у свом одушевљењу гурну не баш врло нежно.{S} И онда сави руке на прса и поклони с 
и рече: »Лепо је, лепо је!{S} Ове иконе баш као у Вилиндару!{S} Него хајде сад да те ја водим у 
ше, Али се Иконија није смејала него се баш била препала.</p> <p>У том уђе четрнајест младих де 
Гледаше једнако за њим: срце јој лупаше баш као да се нешто препала била, и једва дихаше.{S} Ка 
ујем.{S} Јест, не може бити друго, него баш говоре.{S} А шта могу друго да говоре него: »А шта  
кве царске да остану!«</p> <p>»Је ли то баш царски рисовуљ?« упита Иконија радознало и опет као 
ад је у колу.{S} А стидљивост и чедност баш требају свакој девојци као цвету мирис и боја!{S} Б 
овек, да ти аманет дадем!« А ја рекох: »Баш јесам!« А он онда: »На седамнаестом кораку од прага 
 својој ово изванредно расипање новца; »баш нека и отац Никодије запамти кад је наш Иво први пу 
изведем!« рече Хусејин Иконији.</p> <p>»Баш се не бих препала па да је како страшан!« одговори  
а се и рече полагано сама себи:</p> <p>»Баш хвала Богу, те нема никога, ни да ме види ни да ме  
 па се насмеја и рече Хусејину:</p> <p>»Баш му, аго, молим те кажи, да човек не мисли да сам се 
н! чича Сима даде сребрн грош!«</p> <p>»Баш!« рече старац кашљуцајући и као да објасни снаси св 
пита: »је ли да је лепа песма?«</p> <p>»Баш је лепа!« одговори Иконија; »Много лепа!{S} Занела  
ебрне жице.</p> <p>Иза њих јахаше Спахи-баша на дивном арапском коњу.{S} Био је одевен као и др 
рху.{S} Поред њега је стајао и Булбулџи-баша, надзорник славуја, са крилом јастребовим у челенц 
ри речи у четири ока.</p> <p>Кад капуџи-баша поднесе овакав извештај Ризван-бегу, овај заповеди 
задивила кад виде како, само што Тутуџи-баша зазвекта својим прапорцима, свака од оних тица при 
ичар озбиљан и смеран.</p> <p>»Ево Асас-баше и Алај-чауши, трче да јаве да иде Падишах.{S} Отво 
 /> <p>Хусејин-ага је предао своме орта-баши писмену заповест Румили-Беглер-бега, да старог Јан 
ано.{S} Кад чусмо у Једрену, рекох орта-баши:{S} Знао сам да ће да буде.{S} Пусти ме да идем да 
ира стари један Јаничар.{S} Каза капуџи-баши да се зове Хусејин, да је чорбаџија Доганџија које 
 и камењу: како се Иконија овде, шири и башкари!« Па онда опет њему липа тихо шапуће: »Кад челе 
 у зеленој свили.{S} Изгледаху као жива башта од лалета.</p> <p>Иза њих на високом једном анадо 
/p> <p>Сама ћошка блистала је као да је башта од разнобојних лалета: по споду персијски ћилимов 
сметњи.{S} Ови царски двори, ове царске баште сва ова госпоштина што се цакли у диби и кадифи,  
Ливана, кипреса из Анадолије.{S} Цветне баште попрскиване водоскоцима и напајане поточићима, ко 
р, цркву послуживали и дохотке са њених баштина прибирали.{S} Патријар нареди: да се црква посв 
е.{S} Пролазећи с оваким спроводом кроз башту, она би се сама у себи насмејала и рекла:</p> <p> 
што!«</p> <p>Прођоше као с литијом кроз башту, мимо неколико кијосака, мимо многе чесме мраморн 
 кроз неко смиље изађосмо у једну дивну башту.{S} Сунце грануло па обасјало цвеће, да ти очи за 
има је Иконија нарочито запазила Тутучи-башу, надзорника папагаја, са два шарена крила папагаје 
 посвети цркву и одмах ударише у велика бденија.{S} Милина је било погледати на оној лепој летњ 
и.{S} Оста у порти на трави до свршетка бденија.{S} Око ње се искупише кнез и главни домаћин из 
лењену на сабору код Св. Јована, Санџак-бег од Прокупља даде је на поклон Хусејин-аги.{S} Хусеј 
још десетак коњаника, које му је санџак-бег од Топлице дао, и са једном арабом, покривеном зеле 
 води у Стамбол. »И још поручује Санџак-бег«, понављаше кнез, — »без разговора, вели, ако хоћет 
 добри час, верна рајо!« рече ми санџак-бег; »неће ти на јалово бити.{S} Валах и онако има по в 
 је кћер Мејриму за жену дао.{S} Ризван-бег се, као врло млад јаничар при освајању Багдада од П 
га султан не поклони.{S} Тако је Ризван-бег постао зет царев, везир царев и господар од дивнога 
 младог Силиктара, то само она и Ризван-бег знају.{S} Али тек Мејрима, коју је Султан као најле 
18910_C4"> <head>IV</head> <head>РИЗВАН-БЕГ И ХУСЕЈИН-АГА</head> <pb n="52" /> <pb n="53" /> <p 
!«</p> <milestone unit="*" /> <p>Ризван-бег је чинио све што год је могао, да му мати буде задо 
> <pb n="92" /> <pb n="93" /> <p>Ризван-бег је чинио све што велика сила и још веће богаство мо 
таше и гледаше пред-а-се.</p> <p>Ризван-бег зачуђен погледа на старог Јаничара, па на ону ткани 
ог.{S} Народ закука иза гласа и поче да бега на све стране.</p> <p>Међу тим су Турци једним уда 
 те чуше од кнеза да је дошла од Санџак-бега заповест: да Хусејин-аги без разговора предаду Ико 
ру, да је о јунаштву и о доброти Ризван-бега толико слушала, да већ не може срећна бити, ако јо 
а берат, којим га цар утврђује за Тимар-бега из Лежимира, и други берат којим цар одобрава да И 
рта-баши писмену заповест Румили-Беглер-бега, да старог Јаничара пусти да иде, а да га не пита  
{S} Уграбим као прилику и као нагнем да бегам, а оно оне две танке циганчице скакућу испред мен 
ивана и од царској Сараја, кади-аскери, беглер-бези паше и везири, све то са сабљама и ханџарим 
своме орта-баши писмену заповест Румили-Беглер-бега, да старог Јаничара пусти да иде, а да га н 
 и са царским бурунтијама на све санџак-бегове и на све паше.</p> <p>У Прокупљу је већ сазнао д 
ет година, узе реч:</p> <p>»Аман, аге и бегови, ако сте царској раји дошли на весеље, добро сте 
само зато, да са царевим везиром Ризван-бегом проговори две три речи у четири ока.</p> <p>Кад к 
м, исприча овако:</p> <p>»Отидох санџак-бегу у Прокупље. »У нашем селу,« рекох му, »има једна м 
уџи-баша поднесе овакав извештај Ризван-бегу, овај заповеди да му Јаничара одмах у селамлик дов 
о новоме Силиктар-аги, сиво-оком Ризван-бегу, крока господскога, витког струка а високог раста. 
поклонио је Аденистан своме зету Ризван-бегу, кад му је кћер Мејриму за жену дао.{S} Ризван-бег 
ожја и богородице!{S} Спаси ме од сваке беде и напасти од овога лудог човека!«</p> <p>И онда на 
браза људског, и човек који сме тако да беди једну жену, како ти мене бедиш, нема душе и није ч 
е тако да беди једну жену, како ти мене бедиш, нема душе и није човек.{S} Иди од мене један неч 
ла буктињу да разгања мрак који је нас, бедни српски народ притиснуо.{S} Њено ће име да се <pb  
ела.{S} У десној руци држаху копља, а о бедрима ношаху криве димискије.{S} И опрема коњска била 
јахати белог коња на црвеном седлу, а о бедрима уместо сабље носити велики крст, па да њиме бла 
ј камиљој кожи с мрком тиквицом о левом бедру, подигао је у вис крст од сувог шумског грања, па 
нула на оног несрећника, који је сву ту беду причинио. »Нека га, нека још на овоме свету осети  
је верма, и не дамо да се гази.{S} Пази беже, да не падне крв; ако падне, на твоју ће главу!«</ 
се и рекох: »Немој тога чинити, честити беже, уцвелићеш рају, а велика ти фајда бити неће, јер  
дам година, твоје соколове очи, честити беже, прозреле би одмах Оџаковића, који је рођен да буд 
ј мали твој син?«</p> <p>»Јесте честити беже!« рече Иконија грцајући; сва се тресаше као да је  
ред њу те је заклони од Турака.</p> <p>»Беже!« поче калуђер; »има ред и има адет у царевој земљ 
е да не буде горе, много горе!«</p> <p>»Беже!« рече отац Никодије одважно. »Ово је дете ђаче ма 
 с вриском скочила с постеље и нагла да бежи вичући: »По Богу сестро, не дај ме црном Арапину,  
а од сукна, загасито зеленим кафтанима, без оружја и само са дугачким зеленим доламама, којих с 
> <p>Јадна Иконија ништа не осећаше.{S} Без капи крви у лицу, бледа ко крпа, с очима укоченим с 
сабљом да сечем и копљем да погађам.{S} Без тебе Ризван данас не би био царев везир!« </p> <pb  
 Пре него ме је цар (коме нека се слава без краја множи!) обасуо милостима, ја сам прву милост  
 као цвету мирис и боја!{S} Бога ми, па без тога се у нас не би никад могло ни поиграти!«</p> < 
и него што је.{S} А најпосле жено ко је без греха и без махне?{S} Главно је што видим да се тоб 
кох плочу са свих страна, подигох је не без муке.{S} Испод ње беху две ћерамиде, испод ћерамида 
е.{S} А најпосле жено ко је без греха и без махне?{S} Главно је што видим да се тобом много зан 
да бар старост своју проведеш на миру и без бриге поред мене.{S} Ако мислиш, да ћеш бити срећни 
од Санџак-бега заповест: да Хусејин-аги без разговора предаду Иконију да је води у Стамбол. »И  
 да огрешите душе те да скапље од глади без мене!{S} Збогом сад, и нека вам је Бог и Свети Јова 
ија самој себи корачајући полагано, али без страха иза Кизлар-аге; »вала ни ђавоља стража око п 
овог нашег шарова и гарова, како ће они без мене!«</p> <p>А шаров и гаров чуше да њихов мали пр 
 некуд стару икону богородице; живим ти без бриге као бубрег у лоју!{S} Ја га не зовем друкчије 
о часова па свршио, а ја остах да кукам без гроба а до мога гроба!{S} Нека га, скотина једна!»< 
ац Никодије ни црква Св. Јована не могу без њега да буду.{S} Милина јој беше да слуша како Ива  
оручује Санџак-бег«, понављаше кнез, — »без разговора, вели, ако хоћете да вам глеве на раменим 
на западу, својим млечним лицем, својим безазленим погледом и својим витим стасом изгледаше као 
 од царској Сараја, кади-аскери, беглер-бези паше и везири, све то са сабљама и ханџарима драги 
испред Падише!«</p> <p>»Ја се, Бога ми, бејах загледала у твога везира.{S} Вала доста је и њега 
е десном руком за леву мишицу.{S} Јест, бејах будан и то су аспре што се беле!{S} Заграбих руко 
во лепо видим где ми мозак лапи!{S} Док бејах млађи, могадијах да намиришем од куда Турци иду,  
не скидаше очију с њеног лица, које сад бејаше још лепше како стидљивост и узбуђеност растопише 
ножем, или умлати мотком, или обеси, не бејаше доста светини.{S} То би таман било да му се учин 
 сељаци потегоше ножеве.{S} У народа не бејаше ни пушака ни пиштоља, него му је ваљало тојагама 
женско, пред судницу.</p> <p>Гаврана не бејаше у селу већ неколико дана.{S} Неко рече да га је  
аћина што судише Гаврану.{S} Али Гавран бејаше још жив.{S} Био је оседио, у лицу поцрнио и вука 
урбана, уз златни шлем, извијала висока бела перјаница, што му накит на коњу беше од злата, и ш 
по кратка, густа, проседа брада, долама бела, као да је од сребрне тканице, по њојзи крупна пуц 
оз загасито-зелено лишће и кроз ките од бела мирисна цвећа провириваху <pb n="75" /> зреле помо 
и: очи избуљио, па их на горе преврнуо, беле зубетине искезио, црни му образи грчевито дркћу ка 
у грували и пребацивали је млазовима од беле пене, кад се море ричући рвало с ветровима.{S} Изм 
огледалу, поврх кога облетаху витокриле беле утве, а по коме тамо даље пловљаху трговачки и цар 
 Јест, бејах будан и то су аспре што се беле!{S} Заграбих руком и сасух две три прегрши у недра 
од седефа, који се на сунцу преливао из беле млечности <pb n="79" /> у тамно зеленило, а из ово 
азнобојне свиле, жуте, црвене, зелене и беле; око паса танки свилени бајадери, по којима златна 
им сафирима, а коњушари ношаху на глави беле калпаке, а поврх белих шалвара плаве доламе.</p> < 
к, раздра кошуљу на недрима, обнажи јој беле груди и спусти своју гломазну црну шаку на њих.{S} 
и видех Иконију како с још неким женама бели платно.{S} Склоних се мало иза једне тополе, и гле 
, па само махну руком.{S} На мах се сви бели евнуси и бостанџије па и сам Капу-ага, одвојише и  
а девојка — с црном косом, црним очима, белим челом и руменим лицем, сва обучена у црвену свилу 
м једна гомила кадија, хоџа и улема, са белим турбанима, зеленим кафтанима и меким чизмама од ц 
алвара, са златним токама на прсима, са белим сарколима са златним первазом и златним челенкама 
S} На глави ношаху позлаћене шлемове са белим ниским турбаном око чела.{S} У десној руци држаху 
жно »Балтаџије« са скрлетним доламама и белим турбанима, носећи у рукама сребрне наџаке.</p> <p 
у златној коси, с плавим очима, с лицем белим као да је млеком наливено, и сва у бледожуту свил 
говим Кара-агама, ни Капи-агу с његовим белим евнусима, ни царева Силиктара, који сабљу цареву  
под најближом тополом, обриса се једним белим убрусом, навуче брзо чарапе, обује опанке и још п 
девет робињица уз обичну пратњу црних и белих евнуха, да је од њеног конака допрате у харем.{S} 
трећи царски јелек: дванајест као млеко белих арапских хатова, с густим и до земље црним репови 
за њих дванајест Арапкиња, па дванајест белих жена, а иза њих 24 младих девојака од петнајест д 
е и с друге стране по шест црних и шест белих евнуха, неколико бостанџија и повише других дворс 
амо да се чује бућкање од сиграња њених белих ногу са бистрим валима.</p> <p>Ова млада жена, ко 
и ношаху на глави беле калпаке, а поврх белих шалвара плаве доламе.</p> <p>Па онда наиђе Једна  
{S} Мишљах да је предсретнем, па да јој бело грло зубма прекољем и да се крви њене напијем.{S}  
главна врата, а она све од самог сребра белог као млеко; пред њима два златна стуба, а око оба  
друге спахије само што је се из његовог белог турбана, уз златни шлем, извијала висока бела пер 
рани и дуги ходник, патосан звездама од белог, руменог и зеленог мрамора, а по зидовима застрве 
ју од истог таквог атлаза с рукавима од белог атлаза, широке шалваре од црвене чохе и жуте чизм 
туба, а око оба стуба увиле се гране од белог и плавог јоргована; загледах боље и пипну прстом, 
а од једнога двора, у коме се низови од белог и руменог мрамора надметаху својом лепотом, пењућ 
»Седефли-шкољка.« Доњи му је кат био од белог мрамора, а горњи од стакла и резаног кедра са Лив 
 млаз кристалне бистре воде у корито од белог камена сланика на коме се још познају главе од ри 
и опет за то може бити да ћеш ти јахати белог коња на црвеном седлу, а о бедрима уместо сабље н 
ог у годинама, са три црне перјанице на белој чалми у бињишу од сребрне жице и на белом коњу.{S 
вима, са млеком, сртлијашем, кадајифом, белом и руменом халвом, рахатлуком и свакојаком другом  
нутим; Св. Ђорђе у скрлетној долами, на белом коњу, витим копљем пробада зелену аждају; Св. Јов 
лој чалми у бињишу од сребрне жице и на белом коњу.{S} Виде још како неки из свите цареве бацаш 
алмама.{S} Иза њих заступник Муфтије са белом чалмом и у белом кафтану.{S} Иза ових наступише р 
оме.{S} На сну ми дође старац с великом белом брадом до <pb n="40" /> испод појаса, наслони се  
и је носио златан шлем, обавијен танком белом чалмом, из које се спреда а изнад чела узвијаху д 
окицама међу црним ресама, и са сниском белом конђом, коју је низ образе с грлом везивао црни к 
има укоченим с устма отвореним, с пеном белом и крвавом на помодрелим уснама, промуклим гласом, 
иров Кизлар-ага и Капу-ага, онај први с белом а овај други с црвеном и високом камилавком, а об 
х заступник Муфтије са белом чалмом и у белом кафтану.{S} Иза ових наступише риџали царства, аг 
оз Стамбул и Боспором на кајику онако у белом зубуну, са шљокицама међу црним ресама, и са снис 
 грм и одмах отвори шареницу.{S} Извади белу једну погачу, отвори једну застругу скорупа, и јед 
ог мерџана.{S} Коњ му је на глави носио белу, у сребрно лале утврђену перјаницу, на челу између 
конија ћутећки извади из шаренице једну белу погачу, једну румену јабуку, пар шарених чарапа и  
и се стеже срце и за један тренут поста беља од креча на дувару од суднице.{S} Него се брзо при 
пећини, кад тамо седи на камену старац, бео <pb n="47" /> као овца, па чита велику једну књигу  
<p>»Од некуд искрсну отац Никодије, сав бео као овца, узе ме за руку и рече »хајде, да видиш тв 
асти, док је год жив.{S} Везир му преда берат, којим га цар утврђује за Тимар-бега из Лежимира, 
ђује за Тимар-бега из Лежимира, и други берат којим цар одобрава да Иконија обнови цркву св. Јо 
1.20 </p> <p>Мерима ...{S} 1.20 </p> <p>Бертолдин син Бертолдов ...{S} 1.20 </p> <p>Писма из Мо 
ерима ...{S} 1.20 </p> <p>Бертолдин син Бертолдов ...{S} 1.20 </p> <p>Писма из Москве ...{S} 1. 
чупати!«</p> <p>Гавран се окрете па као бесан пас одјури натраг у луг на потоку.</p> <p>Иконија 
ојом сабљом и својом главом, да нико од бесних Турака и Арбанаса не смета, да се црква и конаци 
 и осветио!{S} На мукама ће липсати као бесно псето, а зверад ће му кости глодати !« рече једна 
 на тишини сунцем успавано било, а опет бесно у њу грували и пребацивали је млазовима од беле п 
ута у плећа те овај скочи у седло, па у бесном трку заједно с вођом стиже чету, која сад потера 
 Слушај,« и опет цикну Гавран као да је бесомучан. »Слушај, што ћу да ти кажем: остављам ти рок 
ча за Турцима.{S} Јурила је за њима као бесомучна.{S} Грувала се у груди, чупала своје косе и ш 
ко јадне Иконије.{S} Ова се отимаше као бесомучна и не пушташе Ивана са груди својих.{S} А оно  
е по два на <pb n="68" /> једнога коња, беху одевени у црвену чоху са високим црвеним калпацима 
и зелене кадифе златом богато извежене, беху око витког им струка тесно прикопчани златним пуце 
есет и четири коњушара, који их водише, беху сви обучени у жуту чоху, а опасани стамболским пас 
има, који из мраморних чесама потицаху, беху прошаране шумицама од поморанџи, лимунова и неранџ 
ка, све по четворица у једној врсти.{S} Беху обучени они у првом реду у жутој, они у другом у ц 
 две челенке од драгог камења, у којима беху усађене перјанице од црнога нојевога перја.{S} Зас 
ићен ханџар.{S} Рахтови његовога вранца беху све од самог сребра.{S} Поред њега корачаху и с је 
ка света топлина.{S} И десни и леви зид беху исписани сликама светаца и небесних прилика, анђел 
p>Најближе гомиле народа, на које наиђе беху усплахирене, али нико не знађаше шта се збило.</p> 
озледише многоме срцу ране, које још не беху зарасле.{S} Кукњава и тужно запевање пронесоше се  
на, подигох је не без муке.{S} Испод ње беху две ћерамиде, испод ћерамида лонац; у лонцу сребрн 
 очи, па је гледаху непомично као да се беху окамениле.{S} И тек када Иконија приђе, те пољуби  
 сувог злата; а о седла од плаве кадифе беху притврђени златни штитови искићени плавим сафирима 
ним рахтовима; о седла од црвене кадифе беху и с једне и с друге стране обешени округли сребрни 
едан черкески нож, којега златне корице беху посуте смарагдима, а којега дршка од слонове кости 
 подиже један крај платна, којим арњеви беху покривени, па викну:</p> <p>»О, Ристифоре и ти Мил 
угачким зеленим доламама, којих скутови беху подигнути па за појас придевени, са жутим шалварам 
земље црним реповима.{S} Њихови рахтови беху од сувог злата; а о седла од плаве кадифе беху при 
изванредним и великим милостима.{S} Сви беху дубоко потресени и смерно пише у славу божју.{S} Н 
кад си овакав дан доживела!« А они који беху далеко од ње, довикиваху јој: »Ама изиди на горњи  
Страшно их је било погледати: разиграли беху коње у кратке скокове, да погазе ко се не измиче;  
су Јаничари, само што им високи калпаци беху од црвеног сукна.{S} Иза бостанџија корачаху сложн 
о и позеленио, али плави и црвени конци беху још једнако живе боје Једна страна ове крпе не беш 
 по плећима до испод појаса; шалваре им беху од разнобојне свиле, жуте, црвене, зелене и беле;  
рекоше да иде да гледа свете слике, што беху исписане на зидовима испод некадашње звонаре.</p>  
="b" /> <p>Мита Павков</p> <p>у Великом Бечкереку.</p> <p>Препоручује своје богато стовариште</ 
а султанија, која разумеваше перзијски, беше усхићена, и кад се песма сврши она два пута живо р 
чи крчаг водом и док стиже пред пећину, беше већ лепо свануло.{S} Застаде мало и прислушкиваше. 
арац трепћући гледаше у свога унука.{S} Беше му мило, али не могаше ништа друго да каже него: » 
да се мало брчка.</p> <p>А поток као да беше уставио сав свој жубор, да пусти само да се чује б 
тки призор гласно заплакаше.{S} Иконија беше бледа и корачаше гледајући смерно пред-а-се.</p> < 
о моја! не дај ме!«</p> <p>Иконија која беше под ударом Турчиновим полуобамрла, чу вику свога д 
више, а оно бар стотину Турака коњаника беше се развило у ланац па потискиваху сав народ ка црк 
ћу за тобом!«</p> <p>Иконија се препала беше кад овако из ненада изниче човек из шипрага, али с 
ушицу, што као мирисна маховина застрла беше стену, која одмах десно од грма беше пробила зелен 
е добро!« рече Иконија, а сва претрнула беше. »Седите ви овде где сте, <pb n="27" /> док ја отр 
ван скочи на ноге.{S} Уздрктаним рукама беше раширио оно парче од рукава своје матере.{S} Гледа 
 помогоше јој да се дигне.{S} Међу њима беше и — Гавран Ракетић.{S} Он јој тобож помагаше да се 
е куће владика цркви!«</p> <p>Чича Сима беше извадио иза појаса неку дугачку кесу, па између мн 
ла беше стену, која одмах десно од грма беше пробила зелену рудину.</p> <p>На једанпут се оба п 
и дивно лепих девојака.{S} У сваке коса беше оплетена у стотине танких витица, па падаше по пле 
јадери, по којима златна и сребрна жица беше извезла свакојако цвеће; јелеци махом од црвене и  
нако живе боје Једна страна ове крпе не беше порубљена; из ње вишаху конци неправилно, као да ј 
траг у луг на потоку.</p> <p>Иконија се беше чисто скаменила.{S} Тако оста за неколико тренутак 
обожно погледа к небу.</p> <p>Ризван се беше снуждио и замислио.{S} По дужем ћутању узе да гово 
том да му се како не омакне.{S} Тако се беше занео, да не чу кад Иконија с Ивом уђе, па не диже 
ког платна.{S} На једном крају то парче беше опточено шареним везом, у коме се плаве звезде и ц 
агдима, а којега дршка од слонове кости беше упрскана туркизима, рубинима и брилијантима.{S} По 
не могу без њега да буду.{S} Милина јој беше да слуша како Ива прича колико се пута преко дана  
атра му беше подузела образе; сув језик беше исплазио.{S} Иконија извади из шаренице један убру 
а.</p> <p>Гавран се у једном куту савио беше у клупче па тешко дихаше.{S} Ватра му беше подузел 
 шипраг, који у хладу од топола загазио беше у поток, па <pb n="17" /> одатле три пута једно за 
ко весео био, у велико гробље претворио беше.</p> <p>»Слушај, црни калуђеру, и слушај луда рајо 
дну дрвену кашику.</p> <p>Хусејину мило беше да их гледа.{S} Срце му се раздрага па викну: »А,  
вореним и човечним лицем, који очевидно беше вођ чети. »Не бој се рајо!{S} Казуј само је ли овд 
о облеташе испод златне таванице и лепо беше погледати их.{S} Један паде на софу, између султан 
удубио у срицање једне речи, коју добро беше притиснуо прстом да му се како не омакне.{S} Тако  
 водом, чутуру с вином, и све друго што беше донела и изађе из пећине.</p> <p>Кад дахну мирисом 
 синовца Стојана харамбаше који погинуо беше, и да га позову да са својом четом одмах к Лежимир 
 као да га нека сила потискује, нагрнуо беше к зидинама манастира.</p> <p>»Ово нешто није добро 
во и не трепћући у везира.</p> <p>Везир беше очевидно и сам узбуђен.{S} Био је сав блед, и на т 
 утекох из пећине на поље.{S} Сунце већ беше огрануло.{S} Огрејах се и дођох себи; охрабрих се  
е у клупче па тешко дихаше.{S} Ватра му беше подузела образе; сув језик беше исплазио.{S} Икони 
о је жив, биће да је, као и отац што му беше, јуначког срца и плаховит на неправду; биће да се  
ка бела перјаница, што му накит на коњу беше од злата, и што поред коња његова корачаху по шест 
м гранама од рузмарина.{S} Златан конац беше поцрнео и позеленио, али плави и црвени конци беху 
{S} У дну дворане, према султанији, два би нубијска горостасна црнца размакли тешке завесе, па  
е замериш, а и цар да ми опрости, једва би смела рећи да га видох!«</p> <p>»Их, како јадна да н 
ного занео; а после, газда је, код њега би благовала.{S} Много ми што шта наказива па заврши: » 
 вам право као пред божијим судом, а да би на страшноме суду мање казивати имао.{S} Зна село ка 
 се свиди царев пролазак?« упита ага да би повео разговор другим путем.</p> <p>»Е, па није шала 
ојска иде кудгод великом џадом, па и да би с неруке јој је и много заходно, а посна посла у Св. 
и оде.</p> <milestone unit="*" /> <p>Да би стигла дома још за видела, Иконија удари преким путе 
.</p> <p>Свакога петка пред вече, млада би султанија послала своју Ћехаја-кадуну, са још две ка 
гоше сребрну синију и однесоше.{S} Тада би млада султанија ударила длан о длан.{S} У дну дворан 
посади поред себе на софу. </p> <p>Тада би робињице донеле велику једну сребрну синију, намести 
а би се за мало и дошла к себи, па онда би се гласно заплакала и узела нарицати за својим детет 
ага не изда и сузе не угуше.{S} Па онда би пала у бунило, бунцала како је Иван постао пастир ст 
надања?!« </p> <pb n="46" /> <p>Па онда би јој се горка туга свом горчином својом окренула на о 
није могла по целу ноћ да спава, и онда би јој Агапија причала шта је видела у Јерусалиму, где  
 неку досетку Насрадин-хоџе.{S} Иконија би се слатко насмејала, па би тек опет Агапији рекла: » 
ви луде раје.{S} Знам да нема силе која би кадра била царевину да уздрма; али је грехота да луд 
ших, клањале би јој се до земље, а нека би се сагибала да је и скуте љуби.{S} Ту би је ћехаја-к 
идовима.</p> <p>Тек иза овога настајала би права забава, у којој би свагда било певања, играња  
ашла усред поља и усред лугова, осећала би се детињски срећна.{S} Чинило би јој се да јој је св 
ином је била у неком бунилу.{S} Смирила би се за мало и дошла к себи, па онда би се гласно запл 
6" /> уморна.{S} Овда и онда прихватила би се за најближи стубац од вењака и мало се на њ насло 
гу те да види шта ја данас видех, зубма би му гркљан искинуо, његовом се крвљу напојио, да зага 
и свакојаком другом ђаконијом.{S} Једна би се висока и танкострука девојка — с црном косом, црн 
зећи с оваким спроводом кроз башту, она би се сама у себи насмејала и рекла:</p> <p>»Боже, Боже 
.{S} Иконија би се слатко насмејала, па би тек опет Агапији рекла: »Хајде ти сад после ове весе 
ћи четвороношке обилазаше око цркве, па би се пред сваким од тројих врата устављао да повиче:</ 
ћошка свога конака загледала у море, па би сетно пољуљала главом то на десно то на лево, и тек  
 седефа а златну камилавку на глави; па би тек с вриском скочила с постеље и нагла да бежи вичу 
или!{S} Та ево ме и сама се смејем!« Па би се опет тихо насмехнула. </p> <pb n="83" /> <p>У хар 
ио, али већина калуђера није видела шта би, него својски довршиваху своје »многаја љета«.</p> < 
ра на плавоме небу од азура.</p> <p>Кад би на спрам оног прозора са решетком, <pb n="71" /> мла 
p> <p>Проста ова млада сељанка, кад год би се нашла усред поља и усред лугова, осећала би се де 
 На весеља није никад ишла, али где год би се десила болест или смрт у кући, ту је Иконија била 
ога оца.{S} Где би ми памет била, а куд би ми душа стигла, кад бих сад како се шалиш, »за младо 
жем, има других соколова за које знам е би ме кликћући понели у своје гњездо, нити бих и онда п 
јала. </p> <pb n="99" /> <p>Кад већ све би готово, остајаше само да се на десном зиду у женској 
ишке, па је увеле у велику дворану, где би јој млада султанија изашла пола пута у сретање, прет 
да сам чува добро име свога оца.{S} Где би ми памет била, а куд би ми душа стигла, кад бих сад  
ма: »Освета је моја, рече Господ!« које би јој громко зазвечале.{S} И сад јој се чинило, да те  
</p> <pb n="83" /> <p>У харему дочекале би је ките од робињица све лепше од лепших, клањале би  
д робињица све лепше од лепших, клањале би јој се до земље, а нека би се сагибала да је и скуте 
је соколове очи, честити беже, прозреле би одмах Оџаковића, који је рођен да буде велики човек. 
ажем: остављам ти рока још три дана, не би л’ ти се лудој јал’ поносној памет повратила.{S} Ако 
 Јовану, да му је свећа пред свецем, не би ли га од лудости избавио!«</p> <p>Поразговара се још 
 босиљак и ову свећу Светоме Јовану, не би ли ти помогао, да једнога дана ти из његове цркве из 
 од пећине нешто камења и пањева, да не би зверад унутра улазила.</p> <p>И трећи дан зором отид 
а што Иконија нишани, а опет Иконија не би ни могла да разговетније каже оно, што је мислила.{S 
е и другога дома господара, бојим се не би ни на једног дошло колико је право!{S} Не, не, свети 
 опросте ако се на овом свету видели не би прекрсти се и седе у арабу.</p> <p>Кад већ изађоше и 
 <p>«Био би ти царев везир и кад цар не би хтео, јер то тако стоји у твојој звезди записано!« р 
ја!{S} Бога ми, па без тога се у нас не би никад могло ни поиграти!«</p> <p>Султанија није разу 
е мука и мајсторија, али то се у нас не би звало да је игра.{S} У нас је, и кад се весели и кад 
да погађам.{S} Без тебе Ризван данас не би био царев везир!« </p> <pb n="56" /> <p>«Био би ти ц 
 господство?{S} Бог и душа знам их, пре би се насмејали него зачудили!{S} Та ево ме и сама се с 
мироноше и да одреди три калуђера, који би прихватили манастир, цркву послуживали и дохотке са  
ала и рекла:</p> <p>»Боже, Боже! шта ли би моји сељаци рекли, да сад некуд из прикрајка гледају 
ди занемила, а сам цар и везир потрчали би да им посипљу пут аспрама!«</p> <p>Јаничар се насмеј 
санчић и Милан од наше Топлице, Бога ми би ова чаршија од чуди занемила, а сам цар и везир потр 
 мојих гробова.{S} По твојој доброти ти би и пролио сузу, али ко ће наћи попа да ми гроб прелиј 
Нано, не дај ме нано!«</p> <p>Одмах јој би јасно шта се збило, па потрча за Турцима.{S} Јурила  
вога настајала би права забава, у којој би свагда било певања, играња и опсенарских престава.{S 
ана у дан бивала све невеселија.{S} Тек би се са ћошка свога конака загледала у море, па би сет 
ла главом то на десно то на лево, и тек би јој се по неки тешки уздах из груди откинуо.</p> <p> 
езиних горких осећања и црних мисли тек би се овда и онда пресецао речима: »Освета је моја, реч 
бро виђаше нит добро чујаше.</p> <p>Тек би га овда и онда Иконија по рамену <pb n="24" /> живо  
} Био је оседио, у лицу поцрнио и вукао би се четвороношке од пећине до једне колибе, коју му н 
арев везир!« </p> <pb n="56" /> <p>«Био би ти царев везир и кад цар не би хтео, јер то тако сто 
ће му главу својом сабљом одрубити, ако би Иконије преко ноћ нестало.{S} Сељани се искупише на  
на жеља на празно.{S} Мислила сам, како би лепо било, да на овој слави нашег села и наше цркве  
азуј што ти је?«</p> <p>»Бојим се, било би дуго да ти све казујем.{S} Нити је право да кажем ма 
сећала би се детињски срећна.{S} Чинило би јој се да јој је свака тица певачица неки род, свако 
и обеси, не бејаше доста светини.{S} То би таман било да му се учини милост за коју он и моли.{ 
бран.{S} Али не зна село чијом муком то би.{S} Ваља да вам испричам све, јер по из даље иде поч 
 је Иконија запамтила прво вече и често би о њему и причала.</p> <p>На један знак султаније, Ки 
.{S} Нити је право да кажем ма што, што би те заболело, а видим да ти је срце болећиво.{S} Него 
</p> <p>»Нисам!« рече Иконија. »А и што би ?{S} Какве сам ја смукове виђала у нашој планини па  
и по Богу кћери.{S} Говорите ми као што би мајци својој говориле.{S} Ходите да вас као децу мој 
га у моме двору?{S} Да ли има нешто што би ти годило и за чим жудиш, а што ми овде не можемо да 
и се сагибала да је и скуте љуби.{S} Ту би је ћехаја-кадуна и још једна' дворанка узеле под миш 
ли бадава крити, да је само видиш одмах би познао.{S} А да јој видиш синчића од седам година, т 
 пожалила није.{S} Али је из дана у дан бивала све невеселија.{S} Тек би се са ћошка свога кона 
} Ударише сузе и Иконији и од тога часа бијаше јој лакнуло.</p> <p>»Нисам мислила да вас распла 
здравље и срећу падишину поче сад да се бије грабећи аспре са калдрме. </p> <pb n="72" /> <p>»В 
 нашао.{S} Од тебе сам научио да пушком бијем, сабљом да сечем и копљем да погађам.{S} Без тебе 
и су на сунцу од злата и драгог камења, Била је милина погледати их.{S} Јахач сеђаше као да је  
јчица од дванајест година <pb n="82" /> била, и шта је видела у Кајиру где су је гусари који је 
личаше да је било мило погледати је.{S} Била је млада; највише да јој је било двадесет и пет го 
тир Св. Јована.{S} Манастирска је црква била мала, ниска и мрачна.{S} У дебелим зидинама просеч 
заветом за то што је то тако воља божја била.{S} Ето, ви’ш, не може!«</p> <p>»Не може за то што 
а болест или смрт у кући, ту је Иконија била прва да помогне и саветом и радом, и да одлакша ре 
аху криве димискије.{S} И опрема коњска била је богата, све од самог црвеног ибришима и сребра, 
 јој лупаше баш као да се нешто препала била, и једва дихаше.{S} Као да јој све мисли, све срце 
ин.{S} Пети дан Иконија се већ предигла била.</p> <p>Тога дана по заходу сунца паде у село хара 
 ружу, која се истом из пупољка развила била.{S} Из луга, с оне стране, један кос звиждаше нека 
они у наруч.{S} Колико ми је дотле мила била, толико је од тога часа омрзнух.{S} Мишљах да је п 
јој паде око врата и просто се заценила била од плача, а Петрија клече на ћилим и обасипаше јој 
ову последњу жељу.{S} Јутрос сам изашла била на гроб твоме оцу и рекла му: да мој завет <pb n=" 
ри овако:</p> <p>»Моја је давнашња жеља била да те нађем, да те поред себе имам, и да се потруд 
 која си и сама на овоме свету уцвељена била, ако је добро ово што учиних, нека је за здравље м 
анка је била Иконија, а пуначка Туркиња била је кадуна Хусејин-аге, која је као Српкиња девојка 
аје.{S} Знам да нема силе која би кадра била царевину да уздрма; али је грехота да луда раја је 
е на том извору умио.</p> <p>Иконија је била довезла на волујским колима старога чича Симу.{S}  
дуг разговор са својом кадуном, која је била једна од оних девојака, што их Турци на сабору код 
а жена по турски одевена.{S} Сељанка је била Иконија, а пуначка Туркиња била је кадуна Хусејин- 
на кита црвеног каранфила.{S} Милина је била погледати та два низа од лепих девојака, разнобојн 
 те да га загрли.</p> <p>Око црквице је била поширока порта, обрасла ниском а густом травом; ов 
ла између живота и смрти.{S} Већином је била у неком бунилу.{S} Смирила би се за мало и дошла к 
тоји близу зачеља од совре.{S} Много је била бледа и <pb n="106" /> уморна.{S} Овда и онда прих 
тина око њега и око суда, која је дотле била мирна да је једва дихала, сада се уздрма као тежак 
ка и мирисна шербета.</p> <p>Иконија се била сва у ухо претворила, па растужена замишљено гледа 
 воде к џамији Сулејманији, искупила се била светина у густим шареним гомилама.{S} Живи ланац о 
овек.{S} Његова долама од црвене кадифе била је тако богато златом извезена, да је једва овде и 
добро име свога оца.{S} Где би ми памет била, а куд би ми душа стигла, кад бих сад како се шали 
Али се Иконија није смејала него се баш била препала.</p> <p>У том уђе четрнајест младих девоја 
ружама и каранфилима преко лета.</p> <p>Била је милина озго са ћошке, погледати преко овог шаре 
паса ханџар, којега су и корице и дршка биле смарагдима и рубинима богато ишаране.{S} На глави  
ом и бисером извезен.{S} Узенгије су му биле од злата а тако и дизгини, са којих је висило на с 
улбахар« или »пролетња ружа«.{S} Обе су биле младе, бистре, брзе да разуму што им Иконија каже, 
ате онако, како су је у харем допратили били.{S} Тако је и било, само што је сад ваљада стотину 
Солуна неке мајсторе и зографе, који су били на Светој Гори Атонској и који су се хвалили и Ико 
чна.{S} У дебелим зидинама просечени су били дуги а уски прозори, који пуштаху само по неколико 
ко, казуј што ти је?«</p> <p>»Бојим се, било би дуго да ти све казујем.{S} Нити је право да каж 
аџаке, а други голе сабље димискије.{S} Било их је страшно погледати, а тешко је било казати ко 
уковао, па је и Иконију снахом звао.{S} Било му је око шесдесет година, а већ петнајест година  
јала би права забава, у којој би свагда било певања, играња и опсенарских престава.{S} Најживље 
/> <p>У пространоме перивоју Аденистана било је по више ћошака и малих конака.{S} По најлепши ј 
а.{S} Засвираше и запеваше да је милина било слушати.{S} Певали су неку перзијску песму: како ј 
на лево; као тешкајући се што је то све било па прошло.</p> <p>У том уђоше у дворану две, као к 
 натраг њој у сретање.{S} Страшно га је било погледати: очи избуљио, па их на горе преврнуо, бе 
о чисто, и све јој тако приличаше да је било мило погледати је.{S} Била је млада; највише да јо 
 ударише у велика бденија.{S} Милина је било погледати на оној лепој летњој ноћи, како је народ 
ди старац Јанко из села Јабуке, коме је било преко деведесет година, узе реч:</p> <p>»Аман, аге 
Иконија није ни знала.</p> <p>Гркињи је било право име Агапија, али су је у харему, као робињу, 
аба«, што значи »Зорка«; Арбанашкињи је било име Петрија, а у харему су јој дали име »Ђулбахар« 
је.{S} Била је млада; највише да јој је било двадесет и пет година.{S} Преко рамена носила је ј 
дарати у главу буџом једном, у којој је било пола оке јексера усађено, па онда дугим и уским но 
гору пред светим иконама.</p> <p>Тек је било подне превалило и весеље се на све стране најлепше 
адо пастирче, сељаче једно, коме ако је било највише осам година, Дуваше у незграпно издељану д 
и Гавран уздахнув тешко; »Ето, овако је било.{S} Не смем да призивљем Бога и Св. Јована за јемц 
ојан јој рече да му исприча све како је било.{S} Иконија узе да прича све по реду, па кад дође  
 па рече;</p> <p>»Ти памтиш све како је било !?{S} Док си био наш уста у Сарају, никад ми ништа 
 Кад калуђери чуше све шта је и како је било, препадоше се и не смедоше му читати опроштајне мо 
конији и Чича Сими све шта је и како је било: како је Гавран из гласа кумио да му жиле потколен 
 заносећи, али тек српски.{S} Колико је било танких робињица и брзоногих дечака од 12 година у  
ило их је страшно погледати, а тешко је било казати ко је грђи од кога. »Нека Бог сачува сваког 
акале па плачи!{S} Ех, Бого мој, оно је било појање да мртве оживи! .{S}Јес, није вајде, и ово  
род ка цркви у гомилу.{S} Страшно их је било погледати: разиграли беху коње у кратке скокове, д 
е казао, и ако ништа у томе новога није било!«</p> <p>»Па шта си му рекла?«</p> <p>»Оно исто шт 
цркве исплаче и искука.{S} Још јој није било ни педесет <pb n="60" /> година, али је од туге и  
о није као ево ти данас.{S} Срце нам се било давно скаменило, а и шта ће срце робињицама?!{S} А 
стили оно клупче од људи и жена, што се било склопило око јадне Иконије.{S} Ова се отимаше као  
кроз њих засеваше муње.</p> <p>»Срам те било, гаду од човека!« рече она срдито. »Да имаш душе р 
 <milestone unit="*" /> <p>Тек је сунце било отскочило за једно копље, а цело се село искупило  
божји... анђео!«</p> <p>Иконији је срце било пуно тегобе, па ни једне речи не проговори.{S} Ост 
 конци неправилно, као да је цело парче било оцепљено.</p> <p>»Шта је ово, Лала?« питаше везир  
да у нас било!{S} Вала ако није и лепше било, није мање!«</p> <p>»Јок вала!« рече поуздано стар 
је у харем допратили били.{S} Тако је и било, само што је сад ваљада стотину дечака, са шареним 
анки сунчев препланак.{S} Све је на њој било чисто, и све јој тако приличаше да је било мило по 
оставте ми чедо моје!{S} Ево просто вам било, убите мене несретњицу, оставте само јединче моје. 
нџи, лимунова и неранџи.{S} Међу дрвљем било је намештено хиљаду великих кавезова са птицама св 
а имају.{S} У пространоме парку његовом било је грмова са Балкана, четинара с Дурмитора, јасено 
не бејаше доста светини.{S} То би таман било да му се учини милост за коју он и моли.{S} Него њ 
ра са Ливана.{S} Некада је кедрово дрво било све покривено љускама од седефа, који се на сунцу  
чи.{S} На лицу, које је сад вазда бледо било, владаше сад мирна збиља, а испод ње један тихи ал 
не старе крушке.{S} Иконији је сад мало било што гости Макрену и њеног Марка, него нађе и некак 
и својим сузама.</p> <p>Сад се све село било узбунило доласком турских коњаника и шарене арабе. 
и кад је море на тишини сунцем успавано било, а опет бесно у њу грували и пребацивали је млазов 
је нежно материнско срце на смрт рањено било.</p> <p>У том долете на коњу сам вођа турски.{S} П 
на празно.{S} Мислила сам, како би лепо било, да на овој слави нашег села и наше цркве буде с н 
ари стану казивати како је некада у нас било!{S} Вала ако није и лепше било, није мање!«</p> <p 
се мишљах: еј, Боже, тако је то и у нас било док имадосмо своје цареве!{S} Да ти мој ага чујеш, 
х зидина подигао.</p> <p>Вечерње се већ било свршило кад Иконија са малим Ивом дође на капију в 
<pb n="102" /> под саму стреју од самог биљура, па се на сунцу преливају у све дугине боје; пог 
камо пуце под гр’оцем, и у њему чаша од биљура; па облачи ковче и чакшире, на ковчама триста тр 
е млетачке чохе, неко са кунтушима и са бињишима од дибе-тканице златном и сребрном жицом испре 
 са три црне перјанице на белој чалми у бињишу од сребрне жице и на белом коњу.{S} Виде још как 
врану.{S} Али Гавран бејаше још жив.{S} Био је оседио, у лицу поцрнио и вукао би се четвороношк 
p>Везир беше очевидно и сам узбуђен.{S} Био је сав блед, и на трећем кораку стаде и гледаше она 
а међу Турцима са стравом проносило.{S} Био је висок и личан човек; кроз мрки препланак од сунц 
 Спахи-баша на дивном арапском коњу.{S} Био је одевен као и друге спахије само што је се из њег 
нојевога перја.{S} Застор његовог седла био је од зелене кадифе златом и бисером извезен.{S} Уз 
глас: »Ој, Иване сине, мајци својој жив био, где си?«</p> <p>»Ево мене на Змајевој стени!« одви 
д челом јуначким?«</p> <p>Кос као да је био слетио у шипраг, који у хладу од топола загазио беш 
немо на вечерњу«.</p> <p>»На вечерњи је био Гавран Ракетић.{S} Молио ме је да ти говорим да за  
ошака и малих конака.{S} По најлепши је био један, саграђен сасвим близу обале морске, али не б 
Липовицу.</p> <pb n="16" /> <p>Поток је био поширок добра три хвата а дубок по средини око две  
 се зове:{S} Аденистан.</p> <p>Чувен је био са лепоте многих својих ћошака растурених по лугови 
лико хајдука оружаних до зуба.{S} Он је био поочим Иконијином Миленку, који је у његовој чети х 
ов, амин!« </p> <pb n="100" /> <p>То је био несрећни Гавран, кога је Иконија дала донети из пла 
 нам о оном старцу у Јерусалиму, што је био заспао па се пробудио тек после осамдесет година!«< 
слушкиваше.{S} Заиста, сад ово већ није био сан, него на јави чу како Гавран јечи : »воде ... в 
не порте некада је на све четири стране био град са четири куле на четири краја, и једном главн 
>У зачељу на једној клупици, посадио се био харамбаша Стојан са кнезом од села, а десно и лево  
а с црном грубом камилавком, прегнуо се био над дугачком једном листином, коју је на столу разв 
погађам.{S} Без тебе Ризван данас не би био царев везир!« </p> <pb n="56" /> <p>«Био би ти царе 
Ти памтиш све како је било !?{S} Док си био наш уста у Сарају, никад ми ништа помињао ниси!«</p 
елите?« настави Гавран. »Тада још нисам био сврнуо с памети.{S} Пробудих се и најпре рекох себи 
е и Иконија, по коју је кнез већ послао био.{S} Казаше јој шта је и како је.</p> <p>Иконији се  
да се овај који је мало час онако весео био, у велико гробље претворио беше.</p> <p>»Слушај, цр 
едном листином, коју је на столу развио био.{S} Наместио био на нос велике неке наочари у дебел 
ој летњој ноћи, како је народ прекрилио био порту око цркве, па се ућутао једва дише, само да ч 
емед у својој најмлађој сестри поклонио био.</p> <p>Дугачки редови од тамно зелених кипресова о 
="*" /> <pb n="98" /> <p>Везир је купио био од Осман-аге прокупачког Лежимир и још три села у о 
гомиле света, који се око вењака скупио био, али већина калуђера није видела шта би, него својс 
цркву, коју сам ја мојим грехом разорио био!{S} Слава теби, Боже, слава теби! во вјеки вјеков,  
оју је на столу развио био.{S} Наместио био на нос велике неке наочари у дебелом кожном оквиру, 
лаве од римских војника.{S} Можда је то био саркофаг каквог силног проконзула; сад се обично вр 
адашње звонаре.</p> <p>Калуђер се нешто био узврпољио, не могаше довољно да кашљуцањем спреми г 
вао се »Седефли-шкољка.« Доњи му је кат био од белог мрамора, а горњи од стакла и резаног кедра 
ио царев везир!« </p> <pb n="56" /> <p>«Био би ти царев везир и кад цар не би хтео, јер то тако 
као да се горе негде топило злато, меки бисер и плави сафир, па се млазови спуштајући се доле с 
е Махмуд-паша, те у тој шкољки затварао бисер, који му је султан Мехемед у својој најмлађој сес 
кој страни по дванајест кита од дробног бисера и толико од крупног мерџана.{S} Коњ му је на гла 
це, по њојзи крупна пуцад као грудве од бисера.{S} А с једне и друге стране поред певница стоје 
т, него јоргованови цветови начињени од бисера и од драгог камења. »Боже благи!« рекох, »да сил 
ристалисали пре, него што су се златне, бисерне и сафирне капљице откинуле да као блистава роса 
 седла био је од зелене кадифе златом и бисером извезен.{S} Узенгије су му биле од злата а тако 
Па ме онда поведе све за руку; пређосмо бистар један поточић, па онда кроз неко смиље изађосмо  
та а дубок по средини око две стопе.{S} Бистра му је вода струјила преко чистог горског шљунка  
ам боља од бумбара,« рече ружи, »али те бистра вода може однети ноћас до на груди каквој вили!< 
едих веђа светлуцаху два сива, необично бистра ока; дуги седи брци падаху му на рамена као у ст 
 »пролетња ружа«.{S} Обе су биле младе, бистре, брзе да разуму што им Иконија каже, срећне да п 
ји кроз дрвену цев сипље млаз кристалне бистре воде у корито од белог камена сланика на коме се 
 бућкање од сиграња њених белих ногу са бистрим валима.</p> <p>Ова млада жена, која сад већ има 
чкајући се за неколико тренутака у сред бистрог потока, под одблеском руменога неба на западу,  
не боје; погледам горе, а кубета све од бистрог плавог камена драгог, па покривена златним тепе 
се нашалих и рекох цвету: боље ти је на бистром потоку него на пустој глави удовице.{S} Или так 
 да му је Бог послао анђела, који га је бистром водом расхладио и вином напојио, и који му је п 
ом детету; премишљаше шта ли ће од њега бити; ко зна, можда су га Турци већ и заклали, а ако ни 
беже, уцвелићеш рају, а велика ти фајда бити неће, јер су махом крџава деца у сиротиње од после 
 ће Миленкова душа на ономе свету мирна бити, а ја ћу те и јутром и вечером благосиљати, а на с 
а толико слушала, да већ не може срећна бити, ако јој га султан не поклони.{S} Тако је Ризван-б 
чиниш неправду и мени.{S} Од тога ништа бити не може!«</p> <p>»Зашто не може« упита Гавро горко 
царев везир!«</p> <p>»Па зар је несрећа бити царев везир?« упита везир с осмехом.</p> <p>»Знам  
ја сама себи велим:{S} Боже благи, може бити они то сад по арапски гунђају: »а шта ће та сељанк 
} Слушам и ослушкујем.{S} Јест, не може бити друго, него баш говоре.{S} А шта могу друго да гов 
»Прво и прво све ми се чини, да не може бити, да ја теби и царевој кћери нисам овде на сметњи.{ 
вала ни ђавоља стража око пакла не може бити ни црња ни страшнија!«</p> <p>Али се призор овај б 
ивој срце ишчупати?« Поочиме да ли може бити, што се мени привиђа у овом тужном часу, да је она 
ранити рају сиротињу.{S} Ако икако може бити дај нам сина на књигу.{S} Нека се не ломи по гори  
јка не ће доживети, али опет за то може бити да ћеш ти јахати белог коња на црвеном седлу, а о  
е »Шекер-Мара«.{S} По годинама могла је бити кћи Хусејину.{S} Али она се не могаше довољно да н 
Не знамо ми то!« прихвати чича. »Пре ће бити да му се сотона, коме је он душу за аспре продао,  
с осмехом.</p> <p>»Знам ја, не можеш ти бити царев везир а да ниси турске вере.{S} Ето какве са 
 рече ми санџак-бег; »неће ти на јалово бити.{S} Валах и онако има по више година како не дизас 
бриге поред мене.{S} Ако мислиш, да ћеш бити срећнија међу својим људма, добро, ево ћу да ти са 
ошљи по ово једно!{S} Ако уцвелиш кога, биће само једну жену.{S} Плакаће, па ће се окренути, на 
 и толико година отео, жив; ако је жив, биће да је, као и отац што му беше, јуначког срца и пла 
, јуначког срца и плаховит на неправду; биће да се царевим везирима замерио, те су га осудили д 
. Јована подигне себи нешто црквице!{S} Биће то твојој мајци за душу, а теби за здравље.</p> <p 
вран је истина мало чудновате ћуди, али биће да су га завидљивци и пакосници више извикали него 
есте, видим да не треба да те боли, јер биће да сва моја сетност долази од луде памети једне ст 
да је цару жао«, рече Хусејин озбиљно, »биће да је цару жао да храни рибе морске девојкама из х 
и је као сваки Јаничар српски говорио. »Биће да треба цару, кад царску заповест имам да је царе 
ом везиру?« опет питаху сељани.</p> <p>»Биће да је цару жао«, рече Хусејин озбиљно, »биће да је 
S} Хоћу у њој да се удавим.{S} Огрешила бих душу, кад не бих казала, да је твоја жена једно доб 
!« рече она срдито. »Да имаш душе рекла бих ти: не греши душе!{S} Али човек који се крије по ши 
амет била, а куд би ми душа стигла, кад бих сад како се шалиш, »за младости за лепоте моје«, уз 
 моје«, узела себи другог мужа?!{S} Кад бих моју дворбу поделила између мога свекра, чича Симе, 
и. »Освета је моја, рече Господ!« Богме бих вам о томе могао много причати; али нека не вреди!« 
се удавим.{S} Огрешила бих душу, кад не бих казала, да је твоја жена једно добро дете и праве ц 
рече Хусејин Иконији.</p> <p>»Баш се не бих препала па да је како страшан!« одговори Иконија ми 
ме кликћући понели у своје гњездо, нити бих и онда пристајала да слажем моју песму с црним Гавр 
суђен данак дош'о!{S} А, вере ми, волео бих, снахо, да су ми арбанашке пушке срце разнеле, него 
аше планине.{S} Змајеви водише облаке и бише се муњама и громовима.{S} Удари град и поломи грањ 
енгистан, хижмет дер али Осман,« »преко блага Хиндустана, и памети Френгистана, а сјајности Осм 
S} Ево ћу испросити у цара ферман; даћу блага колико год устреба да се црква сагради, да јој се 
кад је црква Св. Јована појала.{S} Боже благи! кад се сетим кад једном дођоше калуђери из Пећи  
гледа!{S} А ја сама себи велим:{S} Боже благи, може бити они то сад по арапски гунђају: »а шта  
ени од бисера и од драгог камења. »Боже благи!« рекох, »да силног богатства и дивне лепоте!{S}  
 сузама, а народ то прихвати, па се као благи талас поваља вика: »Бог ти дао!{S} Бог те благосл 
чисто га ево и сад гледам; крупне очи с благим погледом, дуге косе пале на рамена, по кратка, г 
ше као да је прикован за седло, и тихо, благо, готово смерно погледаше то на једну то на другу  
Не треба да се трошиш толико«, прихвати благо Иконија; »и ако си царев везир, опет и твоја хазн 
, али је мати свуда мати!« рече Хусејин благо. »Није то <pb n="62" /> друкчије ни у нас, који с 
све гологлави дочекиваху госте.</p> <p>»Благо вама с вашом Иконијом!« говораху гости Лежимирцим 
о занео; а после, газда је, код њега би благовала.{S} Много ми што шта наказива па заврши: »Оче 
ко изведено црвеним мастилом: за Христа благовјерни цар Стефан; па виш ову златну печат о црвен 
и је Цариград освојио.{S} Сазидао га је благом, које му је дошло као његов део од богате плени  
рна бити, а ја ћу те и јутром и вечером благосиљати, а на самртноме часу моме рећи:{S} Бог нека 
то сабље носити велики крст, па да њиме благосиљаш села, и поља и њиве и народ који ће да баца  
му се маши за руку, заиска смерно његов благослов и онда поче да говори гласно, да се на далеко 
!{S} Бог те благословио!«</p> <p>Игуман благослови руком богаља па рече двојици сељака да га ун 
пе под пазуво па да се клања и да виче »благослови Свети владико!« Еј, Боже, да ми је онда да т 
одкуда ти Иконијо, добра жено!«</p> <p>»Благослови свети оче!« рече Иконија смерно, па приђе ду 
с друге стране.{S} Вичу јој: »Е, Бог те благословио!« »Е, Бог ти дао и овога и онога света!« »Н 
лас поваља вика: »Бог ти дао!{S} Бог те благословио!«</p> <p>Игуман благослови руком богаља па  
ред Богом и пред људма!»</p> <p>»Бог те благословио!{S} Бог ти дао!» зајеча јадник Гавран гушећ 
не Бог милостиви оволиком радошћу данас благословио, хоћу ево и ја њему да опростим.{S} Гавране 
 опроштају који си од Иконије добио, по благослову који ја од светог патријара имам по сили вла 
братија моја, децо моја, христољубиви и благочестиви народе!{S} За ову велику данашњу радост на 
 га, па је онда пружи Иконији која, сва блажена прекрсти се и целива, па онда пољубив руку калу 
е очевидно и сам узбуђен.{S} Био је сав блед, и на трећем кораку стаде и гледаше онако исто нем 
 везана, гологлава, босонога, издрпана, бледа и тако изнемогла, да му ноге клецаху, те га два м 
цу.{S} Она изгледаше збуњена, узбуђена, бледа и замишљена.{S} Гледаше једнако за њим: срце јој  
та не осећаше.{S} Без капи крви у лицу, бледа ко крпа, с очима укоченим с устма отвореним, с пе 
близу зачеља од совре.{S} Много је била бледа и <pb n="106" /> уморна.{S} Овда и онда прихватил 
ризор гласно заплакаше.{S} Иконија беше бледа и корачаше гледајући смерно пред-а-се.</p> <p>Кал 
 него оста поред врата на свом месту, с бледим лицем и плачним очима.</p> <p>У томе се појавише 
живе очи.{S} На лицу, које је сад вазда бледо било, владаше сад мирна збиља, а испод ње један т 
а са груди својих.{S} А оно сироче, све бледо и престрављено, обема се рукама ухватило за њен д 
епавица, и полагано клизаху се низ њено бледо, али савршено мирно лице; око углова од усана ста 
о велика и танкострука млада девојка са бледожутом ружом у златној коси, с плавим очима, с лице 
елим као да је млеком наливено, и сва у бледожуту свилу обучена.</p> <p>Кад се ни султанија ни  
астих очију, којих се граор преливао из бледоплавог споменка у тамну љубичицу; млечност њеног л 
, један бумбар облеташе једну петолисну бледу ружу, која се истом из пупољка развила била.{S} И 
 просу блејање, некако мекано и радосно блејање, у које се растапаше звека меденице о вођину вр 
дари у одзиве, те се по оном пољу просу блејање, некако мекано и радосно блејање, у које се рас 
p> <p>»Ето, на несрећу моју не нађох се ближе!« поче Стојан посадив се на једну клупицу поред ч 
 пољани испред манастира пуно народа из близа и из далека, Болеснике оставише да преноће у цркв 
аше јој игуман и неколики гости у њеној близини, дотрчаше и неке жене из гомиле света, који се  
 помогне.{S} Изађе на двор и виде да је близу свитање.{S} Узе у торбицу једну погачу, црна лука 
> <p>У порти седоше на клупу испод липе близу оне чесме, а маломе Иви рекоше да иде да гледа св 
нише јој по вољи и оставише је да стоји близу зачеља од совре.{S} Много је била бледа и <pb n=" 
 најлепши је био један, саграђен сасвим близу обале морске, али не баш врло далеко од главног к 
серне и сафирне капљице откинуле да као блистава роса попадају по персијским ћилимима, чоси и к 
конака и ове ограде виле су се ситним и блиставим шљунком насуте стазе кроз широке цветне леје, 
новске утве грдосије.</p> <p>Сама ћошка блистала је као да је башта од разнобојних лалета: по с 
едне и с друге стране.{S} Вичу јој: »Е, Бог те благословио!« »Е, Бог ти дао и овога и онога све 
 Вичу јој: »Е, Бог те благословио!« »Е, Бог ти дао и овога и онога света!« »Ниси ти само везиро 
пољуби.</p> <p>. »Па сад, оче Никодије, Бог па ти!« поче Иконија. »Ево ти доведох мога сина да  
ише него Богу!{S} Али јесте, ево видим, Бог ми се свети.{S} Његова освета није као људска.{S} Е 
њена нога стајала, па зајеча: »Иконијо, Бог ти дао и овога и онога света, опрости ми кад си ми  
о матора жена заносим као неко дете!{S} Бог с тобом Иконијо!«</p> <p>То рече па се спусти под о 
лаги талас поваља вика: »Бог ти дао!{S} Бог те благословио!«</p> <p>Игуман благослови руком бог 
 људма!»</p> <p>»Бог те благословио!{S} Бог ти дао!» зајеча јадник Гавран гушећи се сузама, а н 
е данас најсрећнији дан мога живота.{S} Бог ми је дао да доживим радост да видим да ова црква о 
је он душу за аспре продао, осветио.{S} Бог се друкчије свети. »Освета је моја, рече Господ!« Б 
ек жедан путник жеђ гаси и нек каже:{S} Бог да прости!{S} Ево ти пет кеса за пут одовуд и одону 
љати, а на самртноме часу моме рећи:{S} Бог нека даде оцу Никодију и овога и онога света!«</p>  
 да виде ово моје чудо и господство?{S} Бог и душа знам их, пре би се насмејали него зачудили!{ 
> <p>»Па то је он, скотина једна, да га Бог убије!{S} Па то је он!{S} А, чекај скоте један!« ви 
елазећи кроз долину смрти, нашао, да га Бог на излазу из ње дочекује изванредним и великим мило 
ад ме придигоше, несрећни Гавран (да га Бог убије!) приђе па сав жут и сав у дрхтавици рече ми  
 још: »а подружја Миленка Хајдука, кога Бог да прости!« И најпосле морадоше јој попустити, и на 
е било казати ко је грђи од кога. »Нека Бог сачува свакога да их и у <pb n="76" /> сну снива!«  
е могу!{S} Него кажу, који знају, да је Бог рекао: »освета је моја!« Моли му се, да ти се он не 
 Мишљаше о томе.{S} Ако је истина да је Бог казао, онда је грешно што људи отимљу од њега освет 
жени, доброј и смерној, од суза које је Бог ову цркву и саградио, како јутрос праведно рече јед 
ар !...{S} Алах акбар !...{S} Велики је Бог!«</p> <p>Ризван метну оно парче рукава у своја недр 
 да се мало прихвате.</p> <p>»Све ми је Бог преко молитава мојих и преко очекивања мојих испуни 
 без мене!{S} Збогом сад, и нека вам је Бог и Свети Јован свима на помоћи!«</p> </div> <pb n="6 
и, и послужићемо вас са свим што нам је Бог дао а са радосним срцем, како и треба да служимо ве 
тријара имам по сили власти коју нам је Бог дао, и са вером у источник неисцрпне милости коју н 
Гавран причаше народу озбиљно: да му је Бог послао анђела, који га је бистром водом расхладио и 
рквама божјим, о искушавањима кроз које Бог по некад води свој народ, и како је народ, који је  
ада опраштала нисам.{S} Али кад је мене Бог милостиви оволиком радошћу данас благословио, хоћу  
о: освета је моја!«</p> <p>»Па то му се Бог ето и осветио!{S} На мукама ће липсати као бесно пс 
ало и ишарало у тај лепи сан, који даће Бог да је на добро као и све што је на добро испало!«</ 
н, па ко зна чедо моје, шта је све теби Бог записао у својој књизи.{S} Твоја мајка не ће доживе 
, а оно дотрче они страшни Арапи, (буди Бог с нама!) па ме извуку напоље да гледам дервиша и ње 
 будеш пастир божјега стада.{S} О да ми Бог хоће дати да доживим да то очима видим, па да мирно 
гом и да ћу нашега Иву одгајити, ако ми Бог помогне, те да прихвати да сам чува добро име свога 
 се оцу твоме заветовала: да ћу, ако ми Бог и мајка божја помогну, испунити му његову последњу  
неси бар пола цркви, да ти се не освети Бог!« Не послушах је.{S} Како знате она умре на пречац, 
.{S} Ја како су писали царски брзописци Бог им судио!{S} Ја што ћеш, нису мислили каква ће врем 
 »у нашега народа има пословица: не дао Бог детету што му га мати зажели!«</p> <p>»Жена и није  
тигне предузеће стадо.{S} А ти ћеш, ако Бог да, да будеш пастир божјега стада.{S} О да ми Бог х 
конија ноћас спреми, па да се сутра ако Бог да зором крећемо!«</p> <p>Хусејин-ага, као искусан  
испало!«</p> <p>»Нека буде у свему како Бог хоће! није ме већ више сртах ни од смрти.{S} Овде с 
дију на књигу, па нека буде од њега што Бог хоћ.{S} Ти знаш да нисам жалио да погинем за крс ча 
 тако, снахо!{S} Не ваља се светити јер Бог је казао: освета је моја!«</p> <p>»Па то му се Бог  
е, не дајте нас! тако се свакоме од вас Бог на невољи нашао!« викаше она иза гласа и запомагаше 
узе за тим да говори. »Када ти је отац (Бог да му душу прости!) умирао од тешких рана, рекао ми 
ти, па се као благи талас поваља вика: »Бог ти дао!{S} Бог те благословио!«</p> <p>Игуман благо 
им онај велики раст.{S} Рекнем у себи: »Бог и душа: као да горско дрвље ромором овим измеђ себе 
али савлада свој немир па рече:</p> <p>»Бог с тобом, Гавро, какав је то почетак од разговора?«< 
 пењаше док не зађе за облаке!«</p> <p>»Бог и душа, сврнуо је с памети!« повикаше неки из гомил 
сто и пред Богом и пред људма!»</p> <p>»Бог те благословио!{S} Бог ти дао!» зајеча јадник Гавра 
о тебе а испред Падише!«</p> <p>»Ја се, Бога ми, бејах загледала у твога везира.{S} Вала доста  
 очи и ту светињу виде!«</p> <p>»Јесте, Бога ми, баш царски рисовуљ!« одговори отац Никодије с  
 Иван Косанчић и Милан од наше Топлице, Бога ми би ова чаршија од чуди занемила, а сам цар и ве 
ко кажем, што се не ваља.{S} Стара сам, бога ми, године су!{S} Сви сте ми добри и предобри.{S}  
: »ову жену као да није сељанка родила; Бога ми је ево сад лепша од сваке девојке у свој Топлиц 
акој девојци као цвету мирис и боја!{S} Бога ми, па без тога се у нас не би никад могло ни поиг 
ам кажите мојој Макрени и кума Марти, а Бога ми реците и кнезу и свему селу: аманет вам онај не 
и се крстите, имамо само једног и истог Бога.{S} Немој да плачеш!{S} Немој да грешимо Богу!{S}  
та жив, сељани гледаше као неко чудо од Бога.{S} Сам Гавран причаше народу озбиљно: да му је Бо 
 овако је било.{S} Не смем да призивљем Бога и Св. Јована за јемце, али ми верујте, да нисам ни 
о пута, прошапута: »Еј, тешко мени и до Бога мога!« Па онда се исправи и одважно рече:</p> <p>» 
пропоји као твоја задужбина, а на славу Бога, који је један и исти и Мусломанима и каурима!«</p 
S} Господе помилуј!« а кад му ја назвах Бога и упитах за здравље, ништа ми не одговори него уте 
p>»Е, царска кћери,« одговори Иконија, »Бога ми ти ја не умем ништа казати.{S} Видим да је мука 
ји, колико јој је стари Јаничар добар. »Бога ми«, рече, »носи ме као мало воде на длану, радим  
ни од црквених врата, седео је на земљи богаљ Гавран.{S} Свет нагрнуо око ње и с једне и с друг 
ију из прикривка гледао; да се онда као богаљ баци у пећину где је оставку предигао, па да се т 
ет и шест година, кахо сам хранила овог богаља, кога ево видите овде поред твојих ногу.{S} Хран 
арод највише савијаше око старог једног богаља, који сав сед као овца, а мрк у лицу као труо па 
 трећи дан зором отиде Иконија да обиђе богаља.{S} Кад му донесе крчаг воде са извора, Гавран ј 
словио!«</p> <p>Игуман благослови руком богаља па рече двојици сељака да га унесу у цркву.{S} А 
је чинио све што велика сила и још веће богаство могу да помогну једном добром сину, да матери  
е димискије.{S} И опрема коњска била је богата, све од самог црвеног ибришима и сребра, а седла 
агом, које му је дошло као његов део од богате плени цариградске.{S} У томе је двору он <pb n=" 
зеленог мрамора, а по зидовима застрвен богатим перзијским ћилимовима.{S} Дуж целог ходника, и  
јлију.{S} Сиромах сам да ти радост моју богатим поклоном покажем.{S} Рекох да ти носим ову амај 
рице и дршка биле смарагдима и рубинима богато ишаране.{S} На глави је носио златан шлем, обави 
ком Бечкереку.</p> <p>Препоручује своје богато стовариште</p> <p>— сваковрсних књига —</p> <p>Р 
уте чизме.{S} За свиленим пасом имађаше богато искићен ханџар.{S} Рахтови његовога вранца беху  
 махом од црвене и зелене кадифе златом богато извежене, беху око витког им струка тесно прикоп 
ва долама од црвене кадифе била је тако богато златом извезена, да је једва овде и онде кроз гр 
а Шекер-кадуном остави у једној са врло богато застрвеном софом.{S} Мало час па уђе унутра Ћеха 
 петнајест до осамнајест година, све то богато обучено и накићено, у руву од разних боја и разн 
камења. »Боже благи!« рекох, »да силног богатства и дивне лепоте!{S} Овако нешто нема ни у турс 
 дворцу причало се да му по лепоти и по богаштини мало равних има.{S} Зидао га је још Махмуд-па 
еној свиленој врпци!{S} Царски рисовуљ, богме, ја како!«</p> <p>»Хвалимо те Боже!« рече Иконија 
зно и уморна, мислиш, да <pb n="103" /> богме, на причешће које ћеш данас да примиш, па све се  
е свети. »Освета је моја, рече Господ!« Богме бих вам о томе могао много причати; али нека не в 
 њима остала свита.{S} Многе се жене, а богме и понеки људи, кад видоше овај <pb n="105" /> рет 
 се јаднице расплакале па плачи!{S} Ех, Бого мој, оно је било појање да мртве оживи! .{S}Јес, н 
ли и кадифи, како ће то да изгледа пред Богом који све види и све зна?!«</p> <p>»Пре је давно у 
а; нека ти је од мене све просто и пред Богом и пред људма!»</p> <p>»Бог те благословио!{S} Бог 
сада примљени и опроштени покајник пред Богом.{S} У име наше свете цркве, у име нашег светог Па 
оношке пузи, и да га чује: како је куми Богом и Св. Јованом да му да кап воде, јер сав гори од  
крсти се и рече:</p> <p>»О Боже и света богородице, не дајте ми да душу своју огрешим!</p> <p>О 
 и рече гласно:</p> <p>»О мајко божја и богородице!{S} Спаси ме од сваке беде и напасти од овог 
и, чак ми је донео од некуд стару икону богородице; живим ти без бриге као бубрег у лоју!{S} Ја 
ти се и рече полагано: »О мајко божја и богродице!{S} Помози ми сада!«</p> <p>Па се онда опет о 
 кроз тебе добра чини.{S} Нека је слава Богу, који је дао да има доброта женска!«</p> </div> <p 
за крс часни и веру ришћанску.{S} Хвала Богу ево и умирем што се клах са некрстом.{S} Истом дан 
е полагано сама себи:</p> <p>»Баш хвала Богу, те нема никога, ни да ме види ни да ме чује како  
 л’ вила.{S} Друго није!«</p> <p>»Хвала Богу, ни једно ни друго!{S} Шта сам друго него једна пр 
Иконом Св. Петке, запали га и помоли се Богу да јој помогне.{S} Изађе на двор и виде да је близ 
 хоћу, заповедам му како хоћу, молим се Богу по српски, чак ми је донео од некуд стару икону бо 
ран мирно.</p> <p>»Признајеш ли да си и Богу и људма тешко згрешио?«</p> <p>»Признајем!{S} И са 
ох мога сина да га упутиш како да служи Богу и народу, како и сам што служиш.{S} Знам, ниси заб 
рича колико се пута преко дана калуђери Богу моле, и како он помаже црквењаку да наспе уље у ка 
и игуман дечански узе дивно говорити: о Богу, о народу, о црквама божјим, о искушавањима кроз к 
в руку калуђеру рече, тихо: »Хвала прво Богу па онда теби оче, на овој великој радости!« а очим 
> <p>»Теби сам, жено, згрешио више него Богу!{S} Али јесте, ево видим, Бог ми се свети.{S} Њего 
 Милутина, и у њој се на коленима молио Богу за сиротињу српску, и кад се дигао, чуо је из олта 
S} Немој да плачеш!{S} Немој да грешимо Богу!{S} По његовој смо се вољи — нека му је слава! — д 
обојаваше да не умре и мољаше се гласно Богу, да је још не позивље на онај свет, док не чује, д 
ао робињице.{S} Лакнуће ми да сте ми по Богу кћери.{S} Говорите ми као што би мајци својој гово 
Молим те, као оца, као што ми и јеси по Богу отац, светуј га нека ме се махне!{S} Нека не лудуј 
а с постеље и нагла да бежи вичући: »По Богу сестро, не дај ме црном Арапину, ево га де ми црни 
оме имамо да захвалимо?{S} Прво Господу Богу, који ево и у овој прилици показа да неће да нас о 
у себи насмејала и рекла:</p> <p>»Боже, Боже! шта ли би моји сељаци рекли, да сад некуд из прик 
ојим грехом разорио био!{S} Слава теби, Боже, слава теби! во вјеки вјеков, амин!« </p> <pb n="1 
ку силу и господство, ја се мишљах: еј, Боже, тако је то и у нас било док имадосмо своје цареве 
ди, па макар ја то и не гледала.{S} Еј, Боже мој, опрости ми што се заносим, те будна моје стар 
да виче »благослови Свети владико!« Еј, Боже, да ми је онда да твој отац устане из гроба, па да 
оба, кад је црква Св. Јована појала.{S} Боже благи! кад се сетим кад једном дођоше калуђери из  
а ме гледа!{S} А ја сама себи велим:{S} Боже благи, може бити они то сад по арапски гунђају: »а 
икаше у глас: »Слава нека ти је Господе Боже, што ме грешника пушташ у цркву, коју си ти сам од 
а устављао да повиче:</p> <p>»Хвалим те Боже, који си великом твојом и чудесном милошћу подигао 
сломанима и каурима!«</p> <p>»Хвалим те боже!{S} Ево сад нађох мог сина!« промуца Иконија кроз  
ише ни у мене нема!«</p> <p>»Хвалимо те Боже! куд ћеш више оче Никодије?{S} Од твоје шенице у к 
уљ, богме, ја како!«</p> <p>»Хвалимо те Боже!« рече Иконија побожно. »Пусти ме, оче Никодије, д 
ра.{S} Прекрсти се, промуца: »Помози ми Боже и Свети Јоване!« па чврсто држећи свога Иву за рук 
очи горе, прекрсти се и рече:</p> <p>»О Боже и света богородице, не дајте ми да душу своју огре 
начињени од бисера и од драгог камења. »Боже благи!« рекох, »да силног богатства и дивне лепоте 
 сама у себи насмејала и рекла:</p> <p>»Боже, Боже! шта ли би моји сељаци рекли, да сад некуд и 
поче:</p> <p>»Казаћу вам право као пред божијим судом, а да би на страшноме суду мање казивати  
да озго са небеског плавог кубета мајка божја на њу гледа. »О мајко божја«, шапуташе Иконија; » 
е заветовала: да ћу, ако ми Бог и мајка божја помогну, испунити му његову последњу жељу.{S} Јут 
ам се заветом за то што је то тако воља божја била.{S} Ето, ви’ш, не може!«</p> <p>»Не може за  
е мога детета по које зрно, па ако буде божја воља, оно ће да никне и плод донесе.{S} Научи га  
удно ишчекивати и изгледати!{S} О мајко божја смилуј се и сачувај ме тога!«</p> <p>Иконија се п 
убета мајка божја на њу гледа. »О мајко божја«, шапуташе Иконија; »о Мајко божја, која си и сам 
, прекрсти се и рече полагано: »О мајко божја и богродице!{S} Помози ми сада!«</p> <p>Па се онд 
ајко божја«, шапуташе Иконија; »о Мајко божја, која си и сама на овоме свету уцвељена била, ако 
и к небу и рече гласно:</p> <p>»О мајко божја и богородице!{S} Спаси ме од сваке беде и напасти 
боравила.{S} Тако ћемо сине мој, у име, божје да пођемо оцу Никодију!«</p> <p>»А ово стадо? ко  
унцала како је Иван постао пастир стада божјег, како носи сребрну штаку у руци и бројанице од с 
} А ти ћеш, ако Бог да, да будеш пастир божјега стада.{S} О да ми Бог хоће дати да доживим да т 
 с промуклим гласом промуца: »Ти си ... божји... анђео!«</p> <p>Иконији је срце било пуно тегоб 
о говорити: о Богу, о народу, о црквама божјим, о искушавањима кроз које Бог по некад води свој 
 дубоко потресени и смерно пише у славу божју.{S} Напише и Патријару пећском и васеленском и св 
да нашима на дому кажемо: видесмо цркву божју, и видесмо угодницу божју!</p> <p>Али се Иконија  
видесмо цркву божју, и видесмо угодницу божју!</p> <p>Али се Иконија снебиваше да изађе на горњ 
речи, које од срџбе поцрвене као црвени божур.{S} Граорасте очи њене потамнеше у две крупне љуб 
мо са Шекер-кадуном за Кизлар-агом и не бој се ништа!« па се онда сам брзо измаче.{S} Оста само 
лицем, који очевидно беше вођ чети. »Не бој се рајо!{S} Казуј само је ли овде Иконија из Лежими 
мо вазда цару покорна раја!«</p> <p>»Не бој се рајо!« викну млад један Турчин с отвореним и чов 
рошло ни четврт часа, од како поче овај бој голоруке раје с оружаним Турцима а већ пламен изби  
ребају свакој девојци као цвету мирис и боја!{S} Бога ми, па без тога се у нас не би никад могл 
 и хиндустанских танких тканица, разних боја и разних облика неко у ћурковима од црвене млетачк 
то обучено и накићено, у руву од разних боја и разнога кроја.{S} Све то прође поред Султаније и 
аз, у коме су талијански мајстори живим бојама исписали како се поносити паунови по цветноме по 
 са дивним шарама у меканим и загаситим бојама, на три стране уз прозоре ниске софе од крмезове 
 из Москве ...{S} 1.- </p> <p>Барјактар Бојана ... -.{S}40 </p> <p>Мицко Харамбаша ...{S} 3.50  
ви и црвени конци беху још једнако живе боје Једна страна ове крпе не беше порубљена; из ње виш 
, у којој се надметаху редом све дугине боје; а у руци ношаше велику киту босиљка и један слив  
, па се на сунцу преливају у све дугине боје; погледам горе, а кубета све од бистрог плавог кам 
оком једном анадолијском хату јабучасте боје, јахаше леп млад човек.{S} Његова долама од црвене 
мога сина Иве и другога дома господара, бојим се не би ни на једног дошло колико је право!{S} Н 
па тек онда бризну у глас да плаче; »Не бојим се ништа!{S} Него ми је .... жао овог нашег шаров 
лепо да пази!« </p> <pb n="9" /> <p>»Не бојим се!« рече Иван, па тек онда бризну у глас да плач 
од цара ме није страх.{S} Него се друго бојим, друго нешто, друго!« и иконији грчевито задркташ 
зор за по нешто, и ако се за друго опет бојим да душу не огрешим.{S} Ево ми тек сада сијну, и е 
</p> <p>»Ево шта је«, предузе Иконија; »бојим се да је мој син, кога ми цар пре двадесет и толи 
 Аман, мајко, казуј што ти је?«</p> <p>»Бојим се, било би дуго да ти све казујем.{S} Нити је пр 
то плачеш, дете моје ?{S} Ваља да се не бојиш доброга оца Никодија ?{S} Он ће тебе лепо да пази 
ебрне срме, на коме је стајао кристални бокал са црвеним шербетом; а на левом крају, према њој  
њој стојала је поред сребрног сточића с бокалом са жутим шербетом једна исто тако велика и танк 
е, па застрвене овде и онде ћилимима из Бокаре и шаловима из Индије; дуж софе дуги а уски јасту 
оленице не пеку, како је запомагао и од бола рикао кад су му усијано камење под колена метали,  
која то гледаше, дивећи се старцу. »Их, болан! чича Сима даде сребрн грош!«</p> <p>»Баш!« рече  
начки своме унуку у котлић.</p> <p>»Их, болан!« привика момчадија, која то гледаше, дивећи се с 
стира пуно народа из близа и из далека, Болеснике оставише да преноће у цркви и око цркве.{S} С 
је никад ишла, али где год би се десила болест или смрт у кући, ту је Иконија била прва да помо 
о би те заболело, а видим да ти је срце болећиво.{S} Него не треба да те боли, и немаш шта да ж 
е; али не могу да волим службу вашу.{S} Боли ме ево овде« (па Иконија метну руку на срце), »да  
 земљи.{S} Најтеже је раји и до срца је боли, кад цар сваке седме године пробере нашу најбољу д 
тицу.{S} Јесте, видим да не треба да те боли, јер биће да сва моја сетност долази од луде памет 
е срце болећиво.{S} Него не треба да те боли, и немаш шта да жалиш.{S} Ти ми чиниш толико, коли 
низ воду: </p> <pb n="18" /> <p>»Ја сам боља од бумбара,« рече ружи, »али те бистра вода може о 
есвиснути.{S} А ако ће да пали што има, боље нека све то поклони светоме Јовану, да му је свећа 
х те кад прође у манастир и рекох себи: боље да је дочекам овде па да из њених уста чујем живот 
чију ми! него се нашалих и рекох цвету: боље ти је на бистром потоку него на пустој глави удови 
а дана ти из његове цркве изнесеш свећу боље среће и босиљак мира у твој народ.«</p> <p>Пред са 
е од белог и плавог јоргована; загледах боље и пипну прстом, кад оно није природни цвет, него ј 
своју густу смеђу косу, и рече:</p> <p>«Боље да те ја у коси носим, него да те онај црни бумбар 
 шећу, и како јелени кроз младо, зелено борје скачу; сама таваница урезана дубоко и високо, као 
његове цркве изнесеш свећу боље среће и босиљак мира у твој народ.«</p> <p>Пред саму цркву Икон 
11" /> палила, упути Иву како да положи босиљак и восак пред икону Св. Јована, па онда с ведром 
кавши му: »Нај, сине, унеси ти сам овај босиљак и ову свећу Светоме Јовану, не би ли ти помогао 
ив је на прса.{S} У десној му руци кита босиљка, па њоме шкропи сваког ко приђе икону да целива 
ијски роман ...{S} 3.-</p> <p>Велимир и Босиљка ...{S} 2.-</p> <p>Робинзон Крусе...{S}1.-</p> < 
 да напоји освећеном водицом своју киту босиљка, а у који ће побожни народ да спушта бакарне ма 
угине боје; а у руци ношаше велику киту босиљка и један слив жутога воска.</p> <p>Кад изађе она 
она даде Иви онај слив воска и ону киту босиљка рекавши му: »Нај, сине, унеси ти сам овај босиљ 
ај што га је видео; »јер иде гологлав и босоног по шуми, грува се у прса и жалосним гласом виче 
оше из шуме Гаврана, везана, гологлава, босонога, издрпана, бледа и тако изнемогла, да му ноге  
ереџом заогрне, па прође кроз Стамбул и Боспором на кајику онако у белом зубуну, са шљокицама м 
b n="53" /> <p>Међу дивним дворовима на Боспору, има - један који се зове:{S} Аденистан.</p> <p 
>Иконија је и овде, у Седефли-шкољки на Боспору, рано легала а зором устајала.{S} Много пута ни 
и калпаци беху од црвеног сукна.{S} Иза бостанџија корачаху сложно »Балтаџије« са скрлетним дол 
ест црних и шест белих евнуха, неколико бостанџија и повише других дворских слугу.{S} Међу овим 
ерим!«</p> <p>За њима иђаше једна чета »Бостанџија« одевених и наоружаних онако као што су Јани 
у руком.{S} На мах се сви бели евнуси и бостанџије па и сам Капу-ага, одвојише и одступише натр 
ле на рамена, по кратка, густа, проседа брада, долама бела, као да је од сребрне тканице, по њо 
оког, сувоњавог, црне масти и дуге црне браде.</p> <p>Он разастре своје поабано сиџаде, стаде н 
} На сну ми дође старац с великом белом брадом до <pb n="40" /> испод појаса, наслони се на дрв 
 се наводнише очи, и гладећи седу своју браду руком, понављаше тихо по неколико пута: »Алах акб 
амети !« привикаше други; »има тога мој брајко, те још како!«</p> <p>»Пустите човека, коме се с 
иротињу од силеџија, царевих одметника, бране.{S} Ето од цара ме није страх.{S} Него се друго б 
 конаци око ње саграде, а после и да је брани од сваке напасти, док је год жив.{S} Везир му пре 
бри овај злосрећни народ и да га крстом брани!« Ето, настави Иконија па руком глађаше зулове у  
е јунаштво живети кроз муке и невоље, и бранити рају сиротињу.{S} Ако икако може бити дај нам с 
ександар Велики ...{S} 1.20 </p> <p>Два брата ... -.{S}70 </p> <p>Петар Велики у Хајдучком стан 
јали, стари му калуђер рече: »Молим те, брате, кад будеш пролазио кроз српске крајеве, кажи сва 
ђер говорио што о мени?«</p> <p>»Јесте, брате, све ми је казао, и ако ништа у томе новога није  
чански и поче овако :</p> <p>»Во Христу братија моја, децо моја, христољубиви и благочестиви на 
ому духовнику, свакоме попу, а и сваком брату Србину: поздравље ти од оца Никодија, нашао је у  
е брзо прибра.</p> <p>»Немојте, народе, браћо и сестре моје, да се бринете и буните, те ново ка 
рода српског.{S} И треба тако.{S} А сад браћо у здравље ктиторке овог светог храма, у здравље н 
ца Никодија на страну.</p> <p>»Не дајте браћо!« врискаше Иконија.</p> <p>»Народе не дај се зулу 
зеним рукавима од своје кошуље.</p> <p>»Браћо и народе, не дајте нас! тако се свакоме од вас Бо 
 се к стази једној, која се извијаше уз брдо из једне удоље; њушка им задркта како за неколико  
а.{S} Срце му се раздрага па викну: »А, бре, синови цареви, аферим!«</p> <p>За њима иђаше једна 
ћине до једне колибе, коју му на једном брежуљку а у сувоти подигоше сељаци.{S} У томе, што пос 
о за другим, и то све јаче и јаче и све брже и брже, одзвижда нову једну своју нумеру.</p> <p>» 
угим, и то све јаче и јаче и све брже и брже, одзвижда нову једну своју нумеру.</p> <p>»Шта ли  
ња ружа«.{S} Обе су биле младе, бистре, брзе да разуму што им Иконија каже, срећне да погоде шт 
човека!«</p> <p>И онда настави пут свој брзим корацима, а сетна и замишљена.</p> </div> <pb n=" 
водом и дадоше јој гутљај ракије, те се брзо опорави.{S} Оста у порти на трави до свршетка бден 
 прве певце малко је заспала.{S} Али се брзо тргла, јер јој се приснило да види Гаврана како ка 
розборити. </p> <pb n="28" /> <p>Али се брзо прибра.{S} Прекрсти се, промуца: »Помози ми Боже и 
 креча на дувару од суднице.{S} Него се брзо прибра.</p> <p>»Немојте, народе, браћо и сестре мо 
 обриса се једним белим убрусом, навуче брзо чарапе, обује опанке и још притврђиваше опуту на л 
ђом стиже чету, која сад потера касом и брзо зађе за једну шумарицу.</p> <p>Није дуго постојало 
и страшнија!«</p> <p>Али се призор овај брзо замену другим.</p> <p>Уз широке мраморне степене и 
агом и не бој се ништа!« па се онда сам брзо измаче.{S} Оста само Кизлар-ага, његових шест Арап 
на се стиша и суд узе да суди.</p> <p>У брзо се свих дванајест најстаријих домаћина сложише да  
најем!{S} И само молим суд да се уморим брзом смрћу, јер муке које ме стегоше, не могу да сноси 
ки.{S} Колико је било танких робињица и брзоногих дечака од 12 година у доњим одајама.{S} Икони 
 ни осврни.{S} Ја како су писали царски брзописци Бог им судио!{S} Ја што ћеш, нису мислили как 
оговор шта да раде.{S} Мишљаху да пошљу брзохотце да потраже Милету, синовца Стојана харамбаше  
во је« викну Гавран; »само вас молим за брзу смрт.{S} Мозак ми је узаврео од вриске жена и пршт 
ар старост своју проведеш на миру и без бриге поред мене.{S} Ако мислиш, да ћеш бити срећнија м 
уд стару икону богородице; живим ти без бриге као бубрег у лоју!{S} Ја га не зовем друкчије нег 
е да ћу му оца чувати и мојом и његовом бригом и да ћу нашега Иву одгајити, ако ми Бог помогне, 
p>Калуђер се накашља мало, сави рисовуљ брижљиво, па онда рече:</p> <p>»Што обећах твоме Миленк 
бразе најпре Агапију па онда и Петрију, бризну и једна и друга у гласно јецање.{S} Агапија јој  
p>»Не бојим се!« рече Иван, па тек онда бризну у глас да плаче; »Не бојим се ништа!{S} Него ми  
уцању мога срца!«</p> <p>И онда Иконија бризну плакати.</p> <p>Везир јој миловаше руку, пусти ј 
је и пољуби га у десни образ.{S} А Иван бризну плакати, и кроз сузе гледаше у своја два пса.</p 
сти беше упрскана туркизима, рубинима и брилијантима.{S} Поведе старца за обе руке и посади га  
јте, народе, браћо и сестре моје, да се бринете и буните, те ново какво зло на село навлачите.{ 
и гаров те љуби!{S} Хоће да ти каже: не брини се за нас!«</p> <p>А Иван се онда кроз плач насме 
е тамо даље пловљаху трговачки и царски бродови разапетим једрилима као џиновске утве грдосије. 
pb n="104" /> са високом штаком и црним бројаницама, корачаше полагано као нека страшна светиња 
ожјег, како носи сребрну штаку у руци и бројанице од седефа а златну камилавку на глави; па би  
 гомиле, диже се око совре слаткогласно брујање калуђерског »Многаја љета!«</p> <p>Јадна Икониј 
ва сива, необично бистра ока; дуги седи брци падаху му на рамена као у старих јунака који с оно 
чараш.{S} Стала та ћерка у сред потока, брчка се као сребрна пастрмка, вади цвет из косе, љуби  
> <p>Устави се у сред потока да се мало брчка.</p> <p>А поток као да беше уставио сав свој жубо 
проконзула; сад се обично врапци у њему брчкају весело цвркућући,</p> <p>Око црквене порте нека 
сад већ имађаше сина ђака у Св. Јована, брчкајући се за неколико тренутака у сред бистрог поток 
кону богородице; живим ти без бриге као бубрег у лоју!{S} Ја га не зовем друкчије него »Каракон 
ом руком за леву мишицу.{S} Јест, бејах будан и то су аспре што се беле!{S} Заграбих руком и са 
 збијаш!{S} А ко зна?{S} Свашта може да буде у вас Турака!« — одговорише му неки из гомиле. </p 
е тугује, све као моба.{S} И не може да буде игра друкчије, него кад се поведе коло, па се пови 
, рекох орта-баши:{S} Знао сам да ће да буде.{S} Пусти ме да идем да га видим; и ако сам позни  
у радост нашу, за ову утеху, која ће да буде и нама и дуго после нас, онима који иза нас настан 
 рече поуздано стари Јаничар; »лепше да буде не може.{S} Паметнији и од тебе и од мене рекоше:  
{S} Још коју годину, па ће мој конак да буде неколико педљи црне земље покривено бусени.{S} Али 
ле би одмах Оџаковића, који је рођен да буде велики човек.{S} Ја сам твој човек, и што имам хле 
а«.{S} То је тако и само везир желио да буде.{S} Али ту Иконија, на супрот и Хусејин-аги и свим 
} Дај га оцу Никодију на књигу, па нека буде од њега што Бог хоћ.{S} Ти знаш да нисам жалио да  
е што је на добро испало!«</p> <p>»Нека буде у свему како Бог хоће! није ме већ више сртах ни о 
а на овој слави нашег села и наше цркве буде с нама стари отац Никодије.{S} Поменух то једном п 
 с миром носимо то једно дете, те да не буде горе, много горе!«</p> <p>»Беже!« рече отац Никоди 
 чинио све што год је могао, да му мати буде задовољна.</p> <p>Свакога понедеоника долазио је с 
у срце мога детета по које зрно, па ако буде божја воља, оно ће да никне и плод донесе.{S} Науч 
суђен данак дође!«</p> <p>»Па зар ја да будем монастирско ђаче?« упита дечко све невеселији, па 
зеће стадо.{S} А ти ћеш, ако Бог да, да будеш пастир божјега стада.{S} О да ми Бог хоће дати да 
 му калуђер рече: »Молим те, брате, кад будеш пролазио кроз српске крајеве, кажи свакому духовн 
уторак не пошљеш реч да пристајош да ми будеш домаћица, онда за оно што ће да те снађе, не жали 
аман гине и да ти с њоме муку мучиш.{S} Буди отац сиротињи, <pb n="43" /> и веран слуга царев:  
 поје, а оно дотрче они страшни Арапи, (буди Бог с нама!) па ме извуку напоље да гледам дервиша 
Боже мој, опрости ми што се заносим, те будна моје старе снове сневам! »Сине, мој, немој да пла 
ни црква Св. Јована не могу без њега да буду.{S} Милина јој беше да слуша како Ива прича колико 
</p> <p>Међу тим су Турци једним ударом буздована оборили оца Никодија, и рашчистили оно клупче 
оред њега забацили на рамена шестоперне буздоване.{S} Иза њих корачаху сложно дванаесторо дечак 
јицу прекора на црног Арапина, куцну га буздованом и два и три пута у плећа те овај скочи у сед 
а коњу сам вођа турски.{S} Просу турску бујицу прекора на црног Арапина, куцну га буздованом и  
 њену душу вечно гори, него је запалила буктињу да разгања мрак који је нас, бедни српски народ 
горе на врху.{S} Поред њега је стајао и Булбулџи-баша, надзорник славуја, са крилом јастребовим 
е ја у коси носим, него да те онај црни бумбар љуби!»</p> <p>Па онда — подиже сукњу до колена и 
џбуну поред кога Иконија стојаше, један бумбар облеташе једну петолисну бледу ружу, која се ист 
и устаде.{S} Падоше јој погледи на оног бумбара што облеташе ружу, отера га махнув руком, узабр 
: </p> <pb n="18" /> <p>»Ја сам боља од бумбара,« рече ружи, »али те бистра вода може однети но 
.</p> <p>У том тренутку растрезни је из бунила нов врисак њеног детета : »Нано, не дај ме нано! 
а и сузе не угуше.{S} Па онда би пала у бунило, бунцала како је Иван постао пастир стада божјег 
ота и смрти.{S} Већином је била у неком бунилу.{S} Смирила би се за мало и дошла к себи, па онд 
е, браћо и сестре моје, да се бринете и буните, те ново какво зло на село навлачите.{S} Царској 
 не угуше.{S} Па онда би пала у бунило, бунцала како је Иван постао пастир стада божјег, како н 
пратњом од десет коњаника, и са царским бурунтијама на све санџак-бегове и на све паше.</p> <p> 
кад се јунак узме да облачи, прво меће, бурунџук кошуљу, нит’ је ткана нити је предена, већ од  
уде неколико педљи црне земље покривено бусени.{S} Али ако си ми син, ако хоћеш да се твојој ма 
ав свој жубор, да пусти само да се чује бућкање од сиграња њених белих ногу са бистрим валима.< 
ик речи, па се онда узе ударати у главу буџом једном, у којој је било пола оке јексера усађено, 
 потока, брчка се као сребрна пастрмка, вади цвет из косе, љуби га, баца у воду и мрмља чаролиј 
днако живе очи.{S} На лицу, које је сад вазда бледо било, владаше сад мирна збиља, а испод ње ј 
ој работи царској, казујте, нам, ми смо вазда цару покорна раја!«</p> <p>»Не бој се рајо!« викн 
имам нека изгоре, није ми <pb n="15" /> вајде имати га и ето ме одох у свет да се турчим!«</p>  
ло појање да мртве оживи! .{S}Јес, није вајде, и ово је лепо, није да није лепо, баш је много л 
 казивати како је некада у нас било!{S} Вала ако није и лепше било, није мање!«</p> <p>»Јок вал 
 ми, бејах загледала у твога везира.{S} Вала доста је и њега видети па да очи засену!{S} А прав 
е и лепше било, није мање!«</p> <p>»Јок вала!« рече поуздано стари Јаничар; »лепше да буде не м 
лагано, али без страха иза Кизлар-аге; »вала ни ђавоља стража око пакла не може бити ни црња ни 
 Гавран Ракетић испаде пред њу.</p> <p>»Вала Иконијо, тек сад разумедох што се памети људске ок 
онда се исправи и одважно рече:</p> <p>»Вала ћу ти поочиме, све казати и ако ми је зазор за по  
.{S} Ето сам већ и заборавила!«</p> <p>»Вала моје си срце давно ишчупала, а данас си ми из пото 
S} Иди од мене један нечовече!«</p> <p>»Вала, жено, запамтићеш ти мене!{S} Слушај,« и опет цикн 
санџак-бег; »неће ти на јалово бити.{S} Валах и онако има по више година како не дизасмо децу у 
 од сиграња њених белих ногу са бистрим валима.</p> <p>Ова млада жена, која сад већ имађаше син 
 уједе.{S} Загушљиво закрешта некаквом, ваља да арапском псовком, завитла троструком татарском  
} Али не зна село чијом муком то би.{S} Ваља да вам испричам све, јер по из даље иде почетак ов 
ече:</p> <p>»Што плачеш, дете моје ?{S} Ваља да се не бојиш доброга оца Никодија ?{S} Он ће теб 
 како је најпосле обамр’о, и како су га ваља да већ мртва, однели на мртвачким носилима у плани 
:</p> <p>»Не ваља то тако, снахо!{S} Не ваља се светити јер Бог је казао: освета је моја!«</p>  
ма себи говораше: »Ако је тако, онда не ваља оно што село учини!«</p> <p>И другу ноћ не могаше  
</p> <p>»Прости ме ако кажем, што се не ваља.{S} Стара сам, бога ми, године су!{S} Сви сте ми д 
добра чините и ти и сви твоји, већ и не ваља, хоће скоро по неки пут и да ме расплаче.{S} Али т 
па тиха али и прекорно рече:</p> <p>»Не ваља то тако, снахо!{S} Не ваља се светити јер Бог је к 
а у Стамболу?« повикаше сељани.</p> <p>»Ваља да треба цару!« прихвати Хусејин-ага, који је као  
или.{S} Тако је и било, само што је сад ваљада стотину дечака, са шареним фењерима ишло, нешто  
Да вам не дужим!{S} Ђаво ми рече: »ниси ваљада луд да носиш калуђерима, који и онако имају свач 
да жалиш.{S} Ти ми чиниш толико, колико ваљада од како је царевине ни један син, дошав до силе  
бејаше ни пушака ни пиштоља, него му је ваљало тојагама, врљикама, секирама и косама тући <pb n 
в не однесе даље низ ову живу реку која ваљаше, злато, сребро и драго камење.</p> <p>Иконија га 
јући тиме грмљавини која се за султаном ваљаше низ улицу.</p> <p>Иконија је сад у ономе, што јо 
ледње аспре и одох кући пун радости, Да вам не дужим!{S} Ђаво ми рече: »ниси ваљада луд да носи 
 зна село чијом муком то би.{S} Ваља да вам испричам све, јер по из даље иде почетак овог мог ј 
, — »без разговора, вели, ако хоћете да вам глеве на раменима а слемена над главама остану!«</p 
ече Гавран. »Знам да умрети морам, нека вам се исповедим као на последњем часу!«</p> <p>И онда, 
д глади без мене!{S} Збогом сад, и нека вам је Бог и Свети Јован свима на помоћи!«</p> </div> < 
 громким гласом: »Ако ћете тако, што ће вам суд?{S} А кад нећете суд где ће да се нађе правда?« 
p> <p>»О, Ристифоре и ти Миловане, душе вам кажите мојој Макрени и кума Марти, а Бога ми реците 
 грло доносило викаше непрекидно: »Аман вам Турци, оставте ми чедо моје!{S} Ево просто вам било 
 и рече им: </p> <pb n="81" /> <p>»Тако вам очију, децо моја, немојте ме више мучити!{S} Волим  
ци, оставте ми чедо моје!{S} Ево просто вам било, убите мене несретњицу, оставте само јединче м 
 ми реците и кнезу и свему селу: аманет вам онај невољник у планини; немојте да огрешите душе т 
 му дадоше па онда поче:</p> <p>»Казаћу вам право као пред божијим судом, а да би на страшноме  
Освета је моја, рече Господ!« Богме бих вам о томе могао много причати; али нека не вреди!«</p> 
логлави дочекиваху госте.</p> <p>»Благо вама с вашом Иконијом!« говораху гости Лежимирцима.{S}  
Јеси ли ти то, Иконијо, или ме очи моје варају?« рече. </p> <pb n="49" /> <p>Она му ништа не од 
сталасаним кроком, крешући праменове од варница из калдрме, свој лабудовски врат час савијајући 
веђе и просипаше кроз оба ока прамен од варница. </p> <pb n="38" /> <p>»То је оно што ми је заз 
е јој лакнуло.</p> <p>»Нисам мислила да вас расплачем децо!« рече Иконија, као да је осећала да 
 би мајци својој говориле.{S} Ходите да вас као децу моју пољубим!«</p> <p>Обе младе жене разро 
е« (па Иконија метну руку на срце), »да вас гледам као робињице.{S} Лакнуће ми да сте ми по Бог 
ароде, не дајте нас! тако се свакоме од вас Бог на невољи нашао!« викаше она иза гласа и запома 
шника.{S} Ето шта учиних и од себе и од вас.{S} Право је да ме уморите!«</p> <p>Гавран паде на  
 моја, немојте ме више мучити!{S} Волим вас обе, јер видим да сте добре душе; али не могу да во 
.</p> <p>»Право је« викну Гавран; »само вас молим за брзу смрт.{S} Мозак ми је узаврео од вриск 
еље, добро сте нам дошли, и послужићемо вас са свим што нам је Бог дао а са радосним срцем, как 
!{S} А ко зна?{S} Свашта може да буде у вас Турака!« — одговорише му неки из гомиле. </p> <pb n 
 божју.{S} Напише и Патријару пећском и васеленском и свима другима.{S} Па се онда опет диже иг 
дно моје ђаче носи!{S} Ено је даде попу Василију, који за десном певницом глас води!{S} Ех, да  
савио беше у клупче па тешко дихаше.{S} Ватра му беше подузела образе; сув језик беше исплазио. 
вран не могаше познати, јер још трајаше ватра у његовој глави и магла у његовим очима.{S} Полаз 
усле, причало се, шале су се проводиле, ватре су се прескакале, а већ око поноћи млада женскади 
лабо је ко и спавао.{S} Певало се поред ватре уз гусле, причало се, шале су се проводиле, ватре 
брних аспри у гомиле света, који са још ватренијим узвицима за здравље и срећу падишину поче са 
рчин. »Сваки разговор само је дангуба и ваша штета.{S} Пустите да с миром носимо то једно дете, 
 предобри.{S} Али кад прођем поред оних ваших тица са кратким кукастим кљуном и зеленим, плавим 
 дочекиваху госте.</p> <p>»Благо вама с вашом Иконијом!« говораху гости Лежимирцима.{S} И гурах 
добре душе; али не могу да волим службу вашу.{S} Боли ме ево овде« (па Иконија метну руку на ср 
чињем да видим, како овај камен сињи из ведра неба паде, да нас живе у гроб сахрани!{S} Ја сам  
p> <p>»Е, ово је моје добро ђаче!« рече ведро отац Никодије. »Ако пође тако и даље, како је пош 
 восак пред икону Св. Јована, па онда с ведром душом и лаким срцем изађе из цркве да потражи оц 
дићскога здравља; испод густих проседих веђа светлуцаху два сива, необично бистра ока; дуги сед 
 нешто да ти говорим!« Па мрдну очима и веђама показав на дете, што је очевидно значило, да има 
уђе, па не диже главе нити мрдну густим веђама.</p> <p>Иконија ћутећки извади из шаренице једну 
ој Стојан у реч, па се намршти, састави веђе и просипаше кроз оба ока прамен од варница. </p> < 
арости, па одмах посла људе да ухвате и вежу Гаврана, а кнезу поручи: да рано зором сазове све  
у ружу.{S} Одвеза опанке, скиде чарапе, веза их једном врпцом све заједно, и устаде.{S} Падоше  
 то што сам се везала другим заветом, а везала сам се заветом за то што је то тако воља божја б 
 зато што нећу, а нећу за то што сам се везала другим заветом, а везала сам се заветом за то шт 
" /> <p>У том доведоше из шуме Гаврана, везана, гологлава, босонога, издрпана, бледа и тако изн 
акриваше га од погледа турских танким и везеним рукавима од своје кошуље.</p> <p>»Браћо и народ 
; у Ивановим рукама оста половина њеног везеног рукава.{S} Турчин понесе Иву у наручју као риби 
елом конђом, коју је низ образе с грлом везивао црни као кадифени рубац.{S} А овде не рече ни р 
пљачкају и запале; други опет хватаху и везиваху младе и лепушкасте девојке.</p> <p>Није прошло 
у коме се плаве звезде и црвени крстићи везиваху у ланац златним гранама од рузмарина.{S} Злата 
S} Тако је Ризван-бег постао зет царев, везир царев и господар од дивнога Аденистана.</p> <p>Св 
ни од сваке напасти, док је год жив.{S} Везир му преда берат, којим га цар утврђује за Тимар-бе 
доврши и да се црква изнутра испише.{S} Везир је пратио својој мајци из Солуна неке мајсторе и  
одавна Хусејин-аги, а он јави везиру, а везир посла на све стране, и нашем Патријару, и у Свету 
зар је несрећа бити царев везир?« упита везир с осмехом.</p> <p>»Знам ја, не можеш ти бити царе 
кад те видех жива, нађох те да си царев везир!«</p> <p>»Па зар је несрећа бити царев везир?« уп 
сабљи својој има сестру.{S} Ти си царев везир.{S} Великаш треба да има и велико срце.{S} Ти си  
прихвати благо Иконија; »и ако си царев везир, опет и твоја хазна има дно своје!«</p> <p>»Нека  
 </p> <pb n="56" /> <p>«Био би ти царев везир и кад цар не би хтео, јер то тако стоји у твојој  
!«</p> <p>»Па зар је несрећа бити царев везир?« упита везир с осмехом.</p> <p>»Знам ја, не може 
/p> <p>»Знам ја, не можеш ти бити царев везир а да ниси турске вере.{S} Ето какве сам среће ја: 
} Без тебе Ризван данас не би био царев везир!« </p> <pb n="56" /> <p>«Био би ти царев везир и  
но наиђе на праг од селамлика, млади се везир диже са свога перзијског сиџадета, пружи према ст 
а сам везирова мајка?!«</p> <p>Млади се везир замисли дубоко.{S} Изгледаше снужден и по дуго ћу 
љено.</p> <p>»Шта је ово, Лала?« питаше везир подигнув у вис онај комадић платна и не скидајући 
а чаршија од чуди занемила, а сам цар и везир потрчали би да им посипљу пут аспрама!«</p> <p>Ја 
 младу султанију снаху твоју!»</p> <p>И везир је узе за руку као неко дете, и кроз она вратанца 
 Махмуд-паша Михал-оглу, песник, велики везир и зет султана Мехмеда, који је Цариград освојио.{ 
 у толикој мери одликовао, да је велики везир Ахмед-паша јавно признавао да се само његовом лич 
, а ти си добар као добар дан, и ако си везир турскога цара!«</p> <p>Ризван се мало насмеја.</p 
е Ризвана везира«.{S} То је тако и само везир желио да буде.{S} Али ту Иконија, на супрот и Хус 
и и посадити као да је дете; али чим му везир пусти руку он се диже на ноге, одмаче се са сиџад 
ај!» викну Хусејин Иконији; »ево га наш везир!«</p> <p>Иконија наслони чело на решетку, па оштр 
<milestone unit="*" /> <pb n="98" /> <p>Везир је купио био од Осман-аге прокупачког Лежимир и ј 
ше право и не трепћући у везира.</p> <p>Везир беше очевидно и сам узбуђен.{S} Био је сав блед,  
p>И онда Иконија бризну плакати.</p> <p>Везир јој миловаше руку, пусти је мало да се исплаче, п 
сијским ћилимима, чоси и кадифи.</p> <p>Везир је овај дивни мали конак дао својој мајци Иконији 
е, да од њега турска срећа гради царева везира!{S} Цар има пуно везира; ја имађах само једног с 
ач, и сад први пут</p> <p>загрли царева везира као свога сина.</p> <milestone unit="*" /> <pb n 
а ни у турског цара, а камо ли у његова везира!«</p> <p>»Е, сестро моја«, рече ми отац Никодије 
осле те свадбе, јави се у конаку новога везира стари један Јаничар.{S} Каза капуџи-баши да се з 
Ја се, Бога ми, бејах загледала у твога везира.{S} Вала доста је и њега видети па да очи засену 
атанца од седефа и пусти унутра младога везира.</p> <p>Иконија је стајала поред софе, као да се 
он, малечак и сиротињски, али је у мога везира срце велико и господско, па ће да га прими од Ху 
> је остави саму у овој одаји да дочека везира, који ће јој кроз који час доћи. </p> <p>Ту су о 
ена заузимањем »Иконије, матере Ризвана везира«.{S} То је тако и само везир желио да буде.{S} А 
теваше, да се при пречи »матере Ризвана везира«, дода још: »а подружја Миленка Хајдука, кога Бо 
шах.{S} Отвори добро очи кад ти покажем везира, да га добро видиш, да се не препаднеш кад те по 
ћа гради царева везира!{S} Цар има пуно везира; ја имађах само једног сина!«</p> <p>»Ни моја ве 
ла да прича по неку причу из »Четрдесет везира,« коју је у харему научила и, као и по неку досе 
менила, и гледаше право и не трепћући у везира.</p> <p>Везир беше очевидно и сам узбуђен.{S} Би 
а цара каже »сине!« — »Хвала ти, цареви везире!{S} Свега има изобила у двору твоме, и колико ми 
ти не кажеш?!«</p> <p>»Хвала ти, цареви везире!« рече Иконија, која никако не могаше да везиру  
Сараја, кади-аскери, беглер-бези паше и везири, све то са сабљама и ханџарима драгим камењем ок 
лаховит на неправду; биће да се царевим везирима замерио, те су га осудили да погине, а он замо 
Хусејин! »Хајде да се полази; далеко је везиров конак.«</p> <milestone unit="*" /> <p>Иконија,  
 <p>На мраморноме бајиру дочекали су их везиров Кизлар-ага и Капу-ага, онај први с белом а овај 
у тренутку највеће своје славе Иконија, везирова мајка!</p> </div> </body> <back> <div type="no 
pb n="4" /> <pb n="5" /> <head>ИКОНИЈА, ВЕЗИРОВА МАЈКА.</head> <p>На једном пропланку са сочном 
овај нешто магловити говор значи: да је везирова мајка уморна, па се диже, опрости се с њоме и  
е и почне да јој прича, и прича јој док везирова мајка не падне у тихи сан.</p> </div> <pb n="9 
сто ми онда рече:{S} Зар не знаш да сам везирова мајка?!«</p> <p>Млади се везир замисли дубоко. 
д ти и колико год ти треба да живиш као везирова мајка!«</p> <p>»Не треба да се трошиш толико«, 
о и овога и онога света!« »Ниси ти само везирова мајка, него си ти мајка све ове јадне сиротиње 
<pb n="1" /> <head>ИКОНИЈА</head> <head>ВЕЗИРОВА МАЈКА</head> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ XVII.{S} ВЕКА</p 
<pb n="а" /> <head>ИКОНИЈА</head> <head>ВЕЗИРОВА МАЈКА</head> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ИЗ XVII.{S}  
линдару.</p> <p>И ако је Хусејин-ага из везирове кесе плаћао све мајсторе, Иконија покрене свој 
кер-кадуна и Хусејин-ага довезоше се на везировом кајику из Стамбола у Аденистан.</p> <p>На мра 
ошао у Стамбол само зато, да са царевим везиром Ризван-бегом проговори две три речи у четири ок 
ног сина!«</p> <p>»Ни моја вера ни моје везирстро,« рече Ризван потресеним глосом, »нису могли  
 рече Иконија, која никако не могаше да везиру и зету турскога цара каже »сине!« — »Хвала ти, ц 
меја.</p> <p>»Слободно ми се смеј царев везиру!{S} И још ћеш се смејати мојој простоти, само сл 
страхопоштовањем удараше темена младоме везиру, и стаде као кип с рукама на прса прекрштеним.</ 
 једном поодавна Хусејин-аги, а он јави везиру, а везир посла на све стране, и нашем Патријару, 
сет хиљада!{S} Истину ли говориш цареви везиру?!« рече Иконија, па уста силно узбуђена.</p> <p> 
рла!{S} Добри мој Лала, ево сад царевом везиру добро да учиниш!{S} Пођи у Сирф-вилајет, отиди у 
 кад царску заповест имам да је царевом везиру водим!«</p> <p>»А што ће стрина Иконија цару и ц 
то лепо приличи царевој кћери и царевом везиру, али што ће усред тога једна проста и стара Супк 
»А што ће стрина Иконија цару и царевом везиру?« опет питаху сељани.</p> <p>»Биће да је цару жа 
им поштовањем ниско погнут приђе младом везиру, положи му на колено ону танку свилену тканицу,  
ријатељу Хусејин-аги.{S} Хусејин је дао везиру своју поштену јуначку реч, да ће да чува својом  
погледа у оно парче рубља, па онда опет везиру право у лице и рече уздркталим гласом:</p> <p>»П 
ми сада!«</p> <p>Па се онда опет окрену везиру и узе да говори:</p> <p>»Што ће мени конак?!{S}  
ом крају то парче беше опточено шареним везом, у коме се плаве звезде и црвени крстићи везиваху 
а полагано сриче тајне реченице у ономе везу.{S} Па онда га подиже у вис, са поштовањем, у које 
 смиље; ђаци и калуђери све више и више везу гласовима, а ми се јаднице расплакале па плачи!{S} 
о том детету говоре, и видим да се за њ везују пусти снови луде раје.{S} Знам да нема силе која 
 МАЈКА</head> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ XVII.{S} ВЕКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЧЕД.{S} МИЈАТОВИЋ</p> <p>СРП 
/head> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ИЗ XVII.{S} ВЕКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЧЕД.{S} МИЈАТОВИЋ</p> <gap u 
бег«, понављаше кнез, — »без разговора, вели, ако хоћете да вам глеве на раменима а слемена над 
чинити, честити беже, уцвелићеш рају, а велика ти фајда бити неће, јер су махом крџава деца у с 
сто не могаше да се насвира.</p> <p>Два велика чобанска пса лежаху поред његових ногу.{S} Дуго  
адин Оџа ...{S} 1.50 </p> <p>Разбибрига велика, илустрована ...{S} 1.- </p> <p>Делија девојка . 
ост.{S} Чињаше јој се ова шума као нека велика, тамјаном окађена црква, и као да озго са небеск 
калом са жутим шербетом једна исто тако велика и танкострука млада девојка са бледожутом ружом  
="93" /> <p>Ризван-бег је чинио све што велика сила и још веће богаство могу да помогну једном  
 попова посвети цркву и одмах ударише у велика бденија.{S} Милина је било погледати на оној леп 
ој има сестру.{S} Ти си царев везир.{S} Великаш треба да има и велико срце.{S} Ти си га имао и  
ко срце.{S} Ти си га имао и пре него си великаш царев постао.{S} Сад не квари ништа да знаш: да 
толу развио био.{S} Наместио био на нос велике неке наочари у дебелом кожном оквиру, па се кроз 
ад Иконија са малим Ивом дође на капију велике куле.{S} Ту она даде Иви онај слив воска и ону к 
 је још Махмуд-паша Михал-оглу, песник, велики везир и зет султана Мехмеда, који је Цариград ос 
 »Алах акбар !...{S} Алах акбар !...{S} Велики је Бог!«</p> <p>Ризван метну оно парче рукава у  
 одмах Оџаковића, који је рођен да буде велики човек.{S} Ја сам твој човек, и што имам хлеба је 
ијанаца у толикој мери одликовао, да је велики везир Ахмед-паша јавно признавао да се само њего 
 порушили и цркву запалили, те је после велики војвода Раде Облачић оправив цркву, нешто ћелија 
 седлу, а о бедрима уместо сабље носити велики крст, па да њиме благосиљаш села, и поља и њиве  
ада у своме животу имала, двори на овај велики дан за њу.{S} И учинише јој по вољи и оставише ј 
њ.{S} Окренем се, погледам и видим онај велики раст.{S} Рекнем у себи: »Бог и душа: као да горс 
бинзон Крусе...{S}1.-</p> <p>Адександар Велики ...{S} 1.20 </p> <p>Два брата ... -.{S}70 </p> < 
 <p>Два брата ... -.{S}70 </p> <p>Петар Велики у Хајдучком стану ... .{S}50 </p> <p>Тајне двора 
ниског иконостаса, Исус раширио руке па великим очима и замишљеним погледом гледа да л’ ће ко д 
ња чета шејика потомака Мухамедових, са великим зеленим чалмама.{S} Иза њих заступник Муфтије с 
сло је стадо оваца.{S} У хладовини, под великим једним грмом, седело је младо пастирче, сељаче  
 на излазу из ње дочекује изванредним и великим милостима.{S} Сви беху дубоко потресени и смерн 
м и цветом у једно исто време, или оним великим и шареним тицама са кукастим широким кљуном, шт 
као паучина, завијено.{S} Кад поче и то великим и грубим својим прстима да развија, руке му зад 
тиле плаве ћасе од кинеског порцелана у великим позлаћеним зарфовима, са млеком, сртлијашем, ка 
ак некаки слепац прогледао кад се поред великих молитава три пут пред јутрење на том извору уми 
 попови у цркви поје и читају дванајест великих јеванђеља.{S} Многи се старци заплакаше.</p> <p 
S} Међу дрвљем било је намештено хиљаду великих кавезова са птицама свакојаким, од малог царића 
{S} Ударише и оним широким путем између великих поморанџи, са којих кроз загасито-зелено лишће  
Симо, који је ретко кад шта говорио, на велико чудо Иконије и њених комшијница, промешкољи се,  
у грлу... немам речи да опишем какво је велико добро овим своме народу учинила.{S} Није само за 
е штити.{S} Миленково имање истина није велико, али чича Сима не само да не може да ти помаже н 
 сину, да матери својој засведочи своје велико поштовање.</p> <p>Али није дуго постојало, па он 
и сиротињски, али је у мога везира срце велико и господско, па ће да га прими од Хусејина!«</p> 
 царев везир.{S} Великаш треба да има и велико срце.{S} Ти си га имао и пре него си великаш цар 
о се кров саставља и како се по средини велико кубе лепо извија.</p> <p>Преко зиме и с пролећа  
вај који је мало час онако весео био, у велико гробље претворио беше.</p> <p>»Слушај, црни калу 
мно зелених кипресова одвајали су га од великог перивоја.{S} Око самог конака извиле се старе л 
 баш врло далеко од главног конака и од великог харема.</p> <p>Звао се »Седефли-шкољка.« Доњи м 
 На једној од главних стаза, које су од великог дворца водиле к обали морској, између свака два 
 строгим постом спремила да се сутра на великој летургији причести, па које од узбуђености, кој 
ала прво Богу па онда теби оче, на овој великој радости!« а очима показа на своје дете.</p> <p> 
као, најпре је лепо молио, а најпосле у великој срдњи попретио да ће га запамтити. _</p> <p>»Па 
 и уским ножем пробадати своје мишице а великом једном иглом прошивати усне своје.{S} Згрози се 
 се не чује да царева војска иде кудгод великом џадом, па и да би с неруке јој је и много заход 
повиче:</p> <p>»Хвалим те Боже, који си великом твојом и чудесном милошћу подигао цркву, коју с 
орана и турским пословицама.{S} О самом великом дворцу причало се да му по лепоти и по богаштин 
 гуњцу моме.{S} На сну ми дође старац с великом белом брадом до <pb n="40" /> испод појаса, нас 
"> <pb n="b" /> <p>Мита Павков</p> <p>у Великом Бечкереку.</p> <p>Препоручује своје богато стов 
ац, бео <pb n="47" /> као овца, па чита велику једну књигу оковану у злато као евангеље.{S} Кад 
а софу. </p> <p>Тада би робињице донеле велику једну сребрну синију, наместиле је на осмоугли с 
 редом све дугине боје; а у руци ношаше велику киту босиљка и један слив жутога воска.</p> <p>К 
дворанка узеле под мишке, па је увеле у велику дворану, где би јој млада султанија изашла пола  
после и калуђери и попови и одоше сви у велику трапезарију, да се мало прихвате.</p> <p>»Све ми 
љубиви и благочестиви народе!{S} За ову велику данашњу радост нашу, за ову утеху, која ће да бу 
 су на широким прсима Јабучиловим једну велику звезду од рубина са полумесецом од алем-камена и 
м по перивоју мало; седнем тамо под ону велику и стару липу.{S} Истом седнем, а оно се проспе ж 
ет <pb n="13" /> његов, то ти ево и сад велим: хоћу ћери моја што год могу; али оно што ја могу 
 неће ни да ме гледа!{S} А ја сама себи велим:{S} Боже благи, може бити они то сад по арапски г 
нко, историјски роман ...{S} 3.-</p> <p>Велимир и Босиљка ...{S} 2.-</p> <p>Робинзон Крусе...{S 
нез са зачеља.</p> <p>»Сврнуо с памети, велите?« настави Гавран. »Тада још нисам био сврнуо с п 
нија тихо руком дотакну.</p> <p>»А? шта велиш?« питаше Иконија Агапију, као да, се из сна пробу 
пним очима.{S} Хтеде да га запита: »Шта велиш?« али не могаше уста да отвори.</p> <p>У том трен 
ећ око поноћи млада женскадија навали с венцима од ивањског цвећа на онај извор иза цркве, те у 
t="*" /> <p>Одоше гости одабрани да под вењак седну за совру.{S} Посадише игумана дечанског у в 
 прихватила би се за најближи стубац од вењака и мало се на њ наслонила.</p> <p>Дође време да с 
 неке жене из гомиле света, који се око вењака скупио био, али већина калуђера није видела шта  
 се мало прихвати ручка.{S} Под главним вењаком већ засели кнезови с калуђеђерима и поповима.{S 
аше.{S} Послушаше мало како под главним вењаком калуђери и попови отпеваше нешто.{S} На многим  
ађах само једног сина!«</p> <p>»Ни моја вера ни моје везирстро,« рече Ризван потресеним глосом, 
 ми Јаничари одведоше, али ми га турска вера оте, да од њега турска срећа гради царева везира!{ 
 га знам ко је тај, коме не треба да се вера по шипрагу те да види шта ја данас видех, зубма би 
ди свој народ, и како је народ, који је веран остао прелазећи кроз долину смрти, нашао, да га Б 
{S} Буди отац сиротињи, <pb n="43" /> и веран слуга царев: пошљи малог Оџаковића у Стамбул, нек 
 Стојану давно суђен данак дош'о!{S} А, вере ми, волео бих, снахо, да су ми арбанашке пушке срц 
еш ти бити царев везир а да ниси турске вере.{S} Ето какве сам среће ја: нађох сина кога ми Јан 
" /> друкчије ни у нас, који смо турске вере.{S} Него кнеже и царева рајо има мени петнајест ко 
конија, па уста силно узбуђена.</p> <p>»Вере ми се не шалим!« одговори Ризван мирно и озбиљно.< 
S} Ако ти не вермаш царску реч, раја је верма, и не дамо да се гази.{S} Пази беже, да не падне  
 дира у цркве и манастире.{S} Ако ти не вермаш царску реч, раја је верма, и не дамо да се гази. 
лужи цару и царевини !« — »У добри час, верна рајо!« рече ми санџак-бег; »неће ти на јалово бит 
радосним срцем, како и треба да служимо верне слуге нашега цара честитога.{S} А ако ли сте по к 
о сили власти коју нам је Бог дао, и са вером у источник неисцрпне милости коју нам је Господ И 
а нисам жалио да погинем за крс часни и веру ришћанску.{S} Хвала Богу ево и умирем што се клах  
пре своје погледе у њу.{S} Не могаше да верује, да је то она. »Јеси ли ти то, Иконијо, или ме о 
вљем Бога и Св. Јована за јемце, али ми верујте, да нисам ни помишљао да може да изађе на ово к 
ив жутога воска.</p> <p>Кад изађе онако весела и онако мила на зелено поље, а оно се све зашаре 
 Агапији рекла: »Хајде ти сад после ове веселе Џумбусаре (тако је почела да зове Ђулбахару) при 
звало да је игра.{S} У нас је, и кад се весели и кад се тугује, све као моба.{S} И не може да б 
p> <p>Касија Царица ...{S} 1.60 </p> <p>Весели двори Иве Загорице ...{S} 1.60</p> <p>Смиља ...{ 
војницу почетак од некаквог кола.{S} По веселим очима његовим и по зажареном лицу, видело се ка 
њеним малим ђаком.{S} И лепо поручаше и весело се поразговараше.{S} Послушаше мало како под гла 
 поветарцем, који из двојница умиљато и весело дуваше.{S} Просу се вино, просу се и песма и зат 
ла; сад се обично врапци у њему брчкају весело цвркућући,</p> <p>Око црквене порте некада је на 
у Иконију с љубављу и поштовањем.{S} На весеља није никад ишла, али где год би се десила болест 
и бегови, ако сте царској раји дошли на весеље, добро сте нам дошли, и послужићемо вас са свим  
а.</p> <p>Тек је било подне превалило и весеље се на све стране најлепше загрејало, кад се од ј 
« упита је стари Хусејин сав радостан и весео.</p> <p>»Да ми, аго, не замериш, а и цар да ми оп 
м као да се овај који је мало час онако весео био, у велико гробље претворио беше.</p> <p>»Слуш 
сабор ускомеша, као кад изненадни вихар ветар таласе узбурка.{S} Народ као да га нека сила поти 
речи више не говори чича него да јој их ветар доноси из оне пећине у планини.{S} Опет сама себи 
д беле пене, кад се море ричући рвало с ветровима.{S} Између конака и ове ограде виле су се сит 
<p>»Не, не, није друге, мој добри Лала, већ да поред мене седнеш!{S} Ово је твоја кућа.{S} Пре  
 кошуљу, нит’ је ткана нити је предена, већ од суха злата исплетена, на кошуљу челик панцијера, 
олико ми добра чините и ти и сви твоји, већ и не ваља, хоће скоро по неки пут и да ме расплаче. 
о.{S} Било му је око шесдесет година, а већ петнајест година како се његово име по народу са сл 
се проводиле, ватре су се прескакале, а већ око поноћи млада женскадија навали с венцима од ива 
ка ме се махне!{S} Нека не лудује.{S} А већ ако хоћ да тумарне у свет, нека га, нек тумарне, не 
 бој голоруке раје с оружаним Турцима а већ пламен изби из крова црквена и из конака манастирск 
конији се чинило као да се њен мали Ива већ у неку руку посветио, да већ сада ни отац Никодије  
 доброти Ризван-бега толико слушала, да већ не може срећна бити, ако јој га султан не поклони.{ 
н мали Ива већ у неку руку посветио, да већ сада ни отац Никодије ни црква Св. Јована не могу б 
 најпосле обамр’о, и како су га ваља да већ мртва, однели на мртвачким носилима у планину, да г 
> <p>»Е, па само да почнеш као ђаче, па већ кад мало поодрастеш и научиш књигу и летургију, онд 
лагано као нека страшна светиња.{S} Кад већ стиже пред саму цркву, Иконија му се маши за руку,  
 по једног гуташе као шећерлему.{S} Кад већ не оста више ни један, онда високи дервиш поче да с 
пет запојала. </p> <pb n="99" /> <p>Кад већ све би готово, остајаше само да се на десном зиду у 
 прекрсти се и седе у арабу.</p> <p>Кад већ изађоше из села, Иконија викну: »Аман, ага, стани м 
валима.</p> <p>Ова млада жена, која сад већ имађаше сина ђака у Св. Јована, брчкајући се за нек 
да посрће и сузе да рони.{S} Камо да је већ и Стојану давно суђен данак дош'о!{S} А, вере ми, в 
ове и на све паше.</p> <p>У Прокупљу је већ сазнао да је Иконија жива.</p> <p>Једнога дана он с 
ека буде у свему како Бог хоће! није ме већ више сртах ни од смрти.{S} Овде сам међу својима, а 
а на свој начин.{S} Пети дан Иконија се већ предигла била.</p> <p>Тога дана по заходу сунца пад 
тарих зидина подигао.</p> <p>Вечерње се већ било свршило кад Иконија са малим Ивом дође на капи 
а у пиштаљку од горког сувог дрвета, те већ и њиме не могу ни да уздахнем, ни да сузе гутам!«</ 
епи; утекох из пећине на поље.{S} Сунце већ беше огрануло.{S} Огрејах се и дођох себи; охрабрих 
чаг водом и док стиже пред пећину, беше већ лепо свануло.{S} Застаде мало и прислушкиваше.{S} З 
 с њима дође и Иконија, по коју је кнез већ послао био.{S} Казаше јој шта је и како је.</p> <p> 
 дотакну спод под њеном папучом.{S} Али већ трећи дан Иконија не могаше да сноси ово чудо од св 
од њега бити; ко зна, можда су га Турци већ и заклали, а ако нису, потурчиће га! »Еј, кукавици  
 удовице.{S} Или тако нешто.{S} Ето сам већ и заборавила!«</p> <p>»Вала моје си срце давно ишчу 
 прихвати ручка.{S} Под главним вењаком већ засели кнезови с калуђеђерима и поповима.{S} Икониј 
ало и прислушкиваше.{S} Заиста, сад ово већ није био сан, него на јави чу како Гавран јечи : »в 
тријару с поклонима и с молбом, да, ако већ сам не може, пошље кога да цркву мироноше и да одре 
е зазор попричати, али видим није инако већ да ти све кажем!«</p> <p>И онда Иконија исприча как 
удницу.</p> <p>Гаврана не бејаше у селу већ неколико дана.{S} Неко рече да га је видео у шуми и 
њ дан, празник цркве св. Јована.</p> <p>Већ у очи самог празника искупило се на пољани испред м 
енгистана, а сјајности Османлија, ништа веће нема!«</p> <p>»Вољан си аго да тако говориш; ама д 
-бег је чинио све што велика сила и још веће богаство могу да помогну једном добром сину, да ма 
а је давно умро, умро је и стари кнез и већи део оних домаћина што судише Гаврану.{S} Али Гавра 
ета, који се око вењака скупио био, али већина калуђера није видела шта би, него својски доврши 
онија лебдела између живота и смрти.{S} Већином је била у неком бунилу.{S} Смирила би се за мал 
арица са свакојаким јестивом, и по више већих и мањих чутура, и спремаху се да се лепо проведу. 
а поморанџина дрвета стојаху.{S} Још се већма задивила кад виде како, само што Тутуџи-баша зазв 
дефли-шкољке.</p> <p>Свакога петка пред вече, млада би султанија послала своју Ћехаја-кадуну, с 
stone unit="*" /> <pb n="45" /> <p>Пред вече тога дана дођоше жене, те причаше Иконији и Чича С 
.{S} Најживље је Иконија запамтила прво вече и често би о њему и причала.</p> <p>На један знак  
>»Ево не могу да тренем!{S} Цело ми оно вечерашње <pb n="89" /> чудо игра једнако пред очима.{S 
 ево нађосмо да га још имамо!</p> <p>Те вечери обе младе жене испричаше Иконији целу своју прош 
 прихвати се мало, па да се пожуримо до вечерње да стигнемо до Св. Јована да видимо оца Никодиј 
ој страни старих зидина подигао.</p> <p>Вечерње се већ било свршило кад Иконија са малим Ивом д 
сам да стигнемо на вечерњу«.</p> <p>»На вечерњи је био Гавран Ракетић.{S} Молио ме је да ти гов 
им путем.{S} Мислила сам да стигнемо на вечерњу«.</p> <p>»На вечерњи је био Гавран Ракетић.{S}  
свету мирна бити, а ја ћу те и јутром и вечером благосиљати, а на самртноме часу моме рећи:{S}  
лира и у име сиротиње раје, нека јој је вечна хвала!{S} Немам речи... и које речи имам ево ми з 
само запалила свећу да јој за њену душу вечно гори, него је запалила буктињу да разгања мрак ко 
 из потока памет преврнула.{S} Ја ли си вештица, ја л’ вила.{S} Друго није!«</p> <p>»Хвала Богу 
што је то тако воља божја била.{S} Ето, ви’ш, не може!«</p> <p>»Не може за то што ти нећеш, а т 
 Иконија, а сва претрнула беше. »Седите ви овде где сте, <pb n="27" /> док ја отрчим и видим шт 
атер.{S} И ја и ти, и ми који клањамо и ви који се крстите, имамо само једног и истог Бога.{S}  
, јер бабе причаху како од те воде јача вид очњи, и како је чак некаки слепац прогледао кад се  
 прстима да развија, руке му задркташе, виде да не може да развије, па са најдубљим поштовањем  
ишу од сребрне жице и на белом коњу.{S} Виде још како неки из свите цареве бацаше читаву дажду  
а сад некуд из прикрајка гледају, па да виде ово моје чудо и господство?{S} Бог и душа знам их, 
им очима, као да очекиваху стрпељиво да виде хоће ли мали свирац крочити најпосле још који кора 
та се збило.</p> <p>Мало час па Иконија виде шта је.</p> <p>Ако не више, а оно бар стотину Тура 
аху своју радост.{S} Витороги вођ оваца виде је оздо са паше, па заблеја и два и три пута и пођ 
а стојаху.{S} Још се већма задивила кад виде како, само што Тутуџи-баша зазвекта својим прапорц 
 Тек кад је уведе за руку у кућу, и кад виде оца Миленкова у крај огњишта нађе речи.</p> <p>»Ет 
лача пољуби га у руку.{S} Стојан кад је виде онако порушену и сузну, не могаше ни речи да прозб 
Богу да јој помогне.{S} Изађе на двор и виде да је близу свитање.{S} Узе у торбицу једну погачу 
њи мраморни праг од цркве, па да је сви виде и гледају, него оста поред врата на свом месту, с  
обри час дођох да моје очи и ту светињу виде!«</p> <p>»Јесте, Бога ми, баш царски рисовуљ!« одг 
спре са калдрме. </p> <pb n="72" /> <p>»Виде ли цара?« упита је стари Хусејин сав радостан и ве 
е и дођох себи; охрабрих се и обвеселих видев пуна недра сребра.{S} Вратих се у пећину, подигох 
 из њених уста чујем живот или смрт.{S} Видела си Оца Никодија?«</p> <p>»Видела сам га.{S} Него 
<p>Како је и где је најмлађа кћи царева видела младог Силиктара, то само она и Ризван-бег знају 
unit="*" /> <p>Да би стигла дома још за видела, Иконија удари преким путем на поток Липовицу.</ 
но поноса казује, као нешто што је сама видела, па јој се очи разгореше а лице засветли; — »Да  
а у тамну љубичицу; млечност њеног лица видела се кроз танки сунчев препланак.{S} Све је на њој 
чини ми се да сам те очи и то чело неге видела, па се занесох тражећи по мојој лудој памети где 
а, и онда би јој Агапија причала шта је видела у Јерусалиму, где је као девојчица од дванајест  
ест година <pb n="82" /> била, и шта је видела у Кајиру где су је гусари који је на мору зароби 
ка скупио био, али већина калуђера није видела шта би, него својски довршиваху своје »многаја љ 
о него једна проста жена, која ако је и видела нешто мало среће, то јој није дуго потрајало!«</ 
дете! моје дете!«</p> <p>Као да није ни видела Арапина, она протрча мимо њега дркћући све то кр 
а да не видиш цара?!{S} Па ти онда ниси видела ни Кизлар-агу са његовим Кара-агама, ни Капи-агу 
ским Муслимане поздарвља!{S} Па ти ниси видела баш оно што је најлепше!{S} А лепо сви они прођо 
је.</p> <p>»Кад сам те на подне с царем видела, почела сам да слутим.{S} Сад сам те познала прв 
ражећи по мојој лудој памети где сам их видела!«</p> <p>»А како ти се свиди царев пролазак?« уп 
рт.{S} Видела си Оца Никодија?«</p> <p>»Видела сам га.{S} Него немој да овде стојимо.{S} Хајдмо 
све да јој опросте ако се на овом свету видели не би прекрсти се и седе у арабу.</p> <p>Кад већ 
елим очима његовим и по зажареном лицу, видело се како се сав топи од милине што је подесио бар 
ећ неколико дана.{S} Неко рече да га је видео у шуми изнад медвеђе пећине. »Као да нису чиста п 
та посла с њиме!« причаше тај што га је видео; »јер иде гологлав и босоног по шуми, грува се у  
 »Мене је он на црње муке метнуо; он је видео муку за неколико часова па свршио, а ја остах да  
сагледамо, те да нашима на дому кажемо: видесмо цркву божју, и видесмо угодницу божју!</p> <p>А 
 на дому кажемо: видесмо цркву божју, и видесмо угодницу божју!</p> <p>Али се Иконија снебиваше 
у твога везира.{S} Вала доста је и њега видети па да очи засену!{S} А право да кажем, учини ми  
планини па се плашила нисам!{S} Смукове видети, то је тек нешто, а ово је тек шала!«</p> <p>У т 
идим, и опет од несреће моје што кад те видех жива, нађох те да си царев везир!«</p> <p>»Па зар 
S} Она се расклопи као двери у цркви, и видех златну лествицу на којој се старац пењаше док не  
на случајно ударих на поток Липавицу, и видех Иконију како с још неким женама бели платно.{S} С 
вера по шипрагу те да види шта ја данас видех, зубма би му гркљан искинуо, његовом се крвљу нап 
ав је то почетак од разговора?«</p> <p>»Видех те где чараш.{S} Стала та ћерка у сред потока, бр 
ме не треба да се вера по шипрагу те да види шта ја данас видех, зубма би му гркљан искинуо, ње 
главу у вис, као да нестрпљиво тражи да види да ли се крилати Пегаз застиђен сакрио за облачке  
и се брзо тргла, јер јој се приснило да види Гаврана како као корњача четвороношке пузи, и да г 
} Али човек који се крије по шипрагу да види како жена једна гази поток, нема образа људског, и 
ћа према срећи једне младе матере, која види како јој је јединче пошло путем среће и славе?{S}  
ко ће то да изгледа пред Богом који све види и све зна?!«</p> <p>»Пре је давно умрла него да је 
 понедеоника долазио је сам лично да је види, и да с њоме поседи мало на шареној ћошки седефли- 
аш хвала Богу, те нема никога, ни да ме види ни да ме чује како се овако матора жена заносим ка 
 да твој отац устане из гроба, па да те види, па макар ја то и не гледала.{S} Еј, Боже мој, опр 
ине, а он замолио цара да бар пред смрт види своју мајку; а цар, као милостив цар, посла да се  
инио за своју мајку сиротицу.{S} Јесте, видим да не треба да те боли, јер биће да сва моја сетн 
исли!«</p> <p>»Видим!« рече јој Ризван; видим, жудиш за завичајем!«</p> <p>»Не знам ти ни сама  
»Бога ми ти ја не умем ништа казати.{S} Видим да је мука и мајсторија, али то се у нас не би зв 
да није све јунаштво знати погинути.{S} Видим е није мање јунаштво живети кроз муке и невоље, и 
 да кажем ма што, што би те заболело, а видим да ти је срце болећиво.{S} Него не треба да те бо 
а ће да буде.{S} Пусти ме да идем да га видим; и ако сам позни и последњи, опет да му срећу заж 
у такву гатку.« Него опет копкало ме да видим има ли плоча на седамнаестом кораку.{S} Одмерих и 
к сада сијну, и ево тек сада почињем да видим, како овај камен сињи из ведра неба паде, да нас  
.{S} Бог ми је дао да доживим радост да видим да ова црква опет пропоји на славу његову.{S} Мој 
ми Бог хоће дати да доживим да то очима видим, па да мирно умрем, кад ми суђен данак дође!«</p> 
 од среће <pb n="78" /> од среће што те видим, и опет од несреће моје што кад те видех жива, на 
лушам шта сељани о том детету говоре, и видим да се за њ везују пусти снови луде раје.{S} Знам  
и јачи шушањ.{S} Окренем се, погледам и видим онај велики раст.{S} Рекнем у себи: »Бог и душа:  
 где сте, <pb n="27" /> док ја отрчим и видим шта је.{S} Ходи Иво с наном твојом!«</p> <p>Узе И 
о је оно што ми је зазор попричати, али видим није инако већ да ти све кажем!«</p> <p>И онда Ик 
ичар састави трепавице) кад очи склопим видим њене очи!{S} Узех од тебе ово парче и чувах га ка 
решио више него Богу!{S} Али јесте, ево видим, Бог ми се свети.{S} Његова освета није као људск 
 унутра!« Ја као завирим у цркву и лепо видим, где на јеном престолу, десно од олтара, седи цар 
имиру.{S} Ех шта ћеш остарех и ево лепо видим где ми мозак лапи!{S} Док бејах млађи, могадијах  
без греха и без махне?{S} Главно је што видим да се тобом много занео; а после, газда је, код њ 
е ме више мучити!{S} Волим вас обе, јер видим да сте добре душе; али не могу да волим службу ва 
што се клах са некрстом.{S} Истом данас видим да није све јунаштво знати погинути.{S} Видим е н 
а јадно своје село и не мисли!«</p> <p>»Видим!« рече јој Ризван; видим, жудиш за завичајем!«</p 
до вечерње да стигнемо до Св. Јована да видимо оца Никодија!«</p> <p>»А што "ћемо тамо, нано?«  
изиди на горњи праг од цркве, да те сви видимо!?{S} Има нас који дођосмо из далека; дај да ти о 
 кахо сам хранила овог богаља, кога ево видите овде поред твојих ногу.{S} Хранила сам га и чува 
о моја«, рече ми отац Никодије; »то је, видиш, српски цар Лазар саградио овде за своје Србе.{S} 
икодије с пуно поуздања и поноса. »Ево, видиш, на кожи написано; па видиш ово прво писмо златно 
 овца, узе ме за руку и рече »хајде, да видиш твоју цркву!« И онда као обиђосмо цркву уђосмо и  
ше не растајемо!{S} Ходи да те водим да видиш младу султанију снаху твоју!»</p> <p>И везир је у 
носа. »Ево, видиш, на кожи написано; па видиш ово прво писмо златно исписано; па погледај ово д 
га видох!«</p> <p>»Их, како јадна да не видиш цара?!{S} Па ти онда ниси видела ни Кизлар-агу са 
мо јуначко него добро и праведно.{S} Ти видиш како је, а ја само да ти кажем, да баш онда, кад  
очи разгореше а лице засветли; — »Да ти видиш Топлицу Милана, кад се јунак узме да облачи, прво 
»Море жено батали ти то!«</p> <p>»Да ти видиш Топлицу Милана,« поче Иконија да с пуно поноса ка 
само видиш одмах би познао.{S} А да јој видиш синчића од седам година, твоје соколове очи, чест 
дну тајну; али бадава крити, да је само видиш одмах би познао.{S} А да јој видиш синчића од сед 
 очи кад ти покажем везира, да га добро видиш, да се не препаднеш кад те после пред њега изведе 
на збиља, а испод ње један тихи али тек видљив нанос дубоке туге.{S} И мушко и женско, и старо  
н!{S} Дочеках је с ову страну Липавице; видох је <pb n="42" /> како гази поток; заклињах је да  
ну <pb n="19" /> у човечијем облику.{S} Видох те кад прође у манастир и рекох себи: боље да је  
а ми опрости, једва би смела рећи да га видох!«</p> <p>»Их, како јадна да не видиш цара?!{S} Па 
оге се жене, а богме и понеки људи, кад видоше овај <pb n="105" /> ретки призор гласно заплакаш 
 тихо таламбаси, потскочише обе хитре и видрасте Мисирлијке као два кадифаста и златним прахом  
. »А и што би ?{S} Какве сам ја смукове виђала у нашој планини па се плашила нисам!{S} Смукове  
ба да се прекрсти, јер старац нит добро виђаше нит добро чујаше.</p> <p>Тек би га овда и онда И 
 да се сужњем последња жеља за последње виђење испуни!«.</p> <p>Заплака се Иконија, закукаше же 
е је да је из дана у дан гледаш како се вије као кукавица!« И онда ме нечастиви научи шта да ра 
то ето доживех да те опет гледам где се вијеш као тужна кукавица!«</p> <p>И онда Стојан опет ућ 
 прихвати, па се као благи талас поваља вика: »Бог ти дао!{S} Бог те благословио!«</p> <p>Игума 
</p> <p>»Народе не дај се зулумћарима!« викаше отац Никодије, па се голим рукама дохвати у кошт 
се свакоме од вас Бог на невољи нашао!« викаше она иза гласа и запомагаше.</p> <p>Отац Никодије 
раку удараше челом о мраморни патос, па викаше у глас: »Слава нека ти је Господе Боже, што ме г 
упала своје косе и што је грло доносило викаше непрекидно: »Аман вам Турци, оставте ми чедо мој 
чином.</p> <p>Диже се просто урнебес од вике, вриске и запомагања.</p> <p>Прискочи нешто момчад 
 сноси ово чудо од своје госпоштине.{S} Викну их обе и рече им: </p> <pb n="81" /> <p>»Тако вам 
p>Хусејин устави своју чету и арабу.{S} Викну сељанима, који издалека жалостиво гледаху за њима 
/p> <p>»Дај то дете овамо! цару треба!« викну Турчин.</p> <p>Окрете се сав онај свет око Икониј 
има.</p> <p>»Гледај нашег агу, гледај!« викну Хусејин Иконији, па је у свом одушевљењу гурну не 
 Па то је он!{S} А, чекај скоте један!« викну Стојан пун јарости, па одмах посла људе да ухвате 
ај, црни калуђеру, и слушај луда рајо!« викну Турчин. »Сваки разговор само је дангуба и ваша шт 
покорна раја!«</p> <p>»Не бој се рајо!« викну млад један Турчин с отвореним и човечним лицем, к 
<p>»Тицо моја, је л’ то мени звиждиш ?« викну Иконија својим јасним и пријатним гласом тици пре 
аврану како суд нађе.</p> <p>»Право је« викну Гавран; »само вас молим за брзу смрт.{S} Мозак ми 
<p>»Е сад, отварај очи и добро гледај!» викну Хусејин Иконији; »ево га наш везир!«</p> <p>Икони 
ке вриснуше престрављене.{S} Кизлар-ага викну две три оштре речи дервишу, те овај баци своју ви 
ије што јој Хусејин оно онако из ненада викну.</p> <p>Три млада момка, лична и висока, у панцир 
/p> <p>Кад већ изађоше из села, Иконија викну: »Аман, ага, стани мало!{S} Заборавих нешто да мо 
платна, којим арњеви беху покривени, па викну:</p> <p>»О, Ристифоре и ти Миловане, душе вам каж 
 да их гледа.{S} Срце му се раздрага па викну: »А, бре, синови цареви, аферим!«</p> <p>За њима  
ждукање двојнице стаде и младо пастирче викну: »Ој шарове, ој гарове, је л’ нам иде од куд моја 
али је Иконија нагло прихвати за руку и викну: »Не, кћери царева!{S} Ова дервишева посла нису ч 
из руку разјарених сељака.{S} Стојан им викну љутито својим <pb n="44" /> громким гласом: »Ако  
ет <pb n="88" /> својим сребрним гласом викну: »Аферим!« И опет шербет-девојке прискочише играч 
а, сада се уздрма као тежак талас, па с виком писком и псовком навали на Гаврана да га жива рас 
е под ударом Турчиновим полуобамрла, чу вику свога детета; подиже се на једну руку, и збуњено п 
т преврнула.{S} Ја ли си вештица, ја л’ вила.{S} Друго није!«</p> <p>»Хвала Богу, ни једно ни д 
ри ништа да знаш: да ти је завичај Сирф-вилајет и да ти је мати кауркиња.{S} Али каква кауркиња 
 везиру добро да учиниш!{S} Пођи у Сирф-вилајет, отиди у село које знаш, распитај за њу.{S} Ако 
више година како не дизасмо децу у овом вилајету.{S} Време је да проберемо јуначко семе за царс 
етровима.{S} Између конака и ове ограде виле су се ситним и блиставим шљунком насуте стазе кроз 
да може однети ноћас до на груди каквој вили!</p> <p>Па онда изађе из воде, посади се на један  
епо је, лепо је!{S} Ове иконе баш као у Вилиндару!{S} Него хајде сад да те ја водим у једну дру 
м онако како су на царском иконостасу у Вилиндару.</p> <p>И ако је Хусејин-ага из везирове кесе 
ву гробницу и односила му нешто хране и вина.{S} Сваке године на Ивањдан, ишла је она да се на  
е очи и руке’ сунуше јој неколико капљи вина у уста. познадоше да није мртва.</p> <p>Положише ј 
на после кратког времена опет суну мало вина у уста, он облизну своје суве усне, па с муком и с 
жи га несрећнику на главу и суну му кап вина у отворена уста.</p> <p>Он се устави у јечању; с м 
ца умиљато и весело дуваше.{S} Просу се вино, просу се и песма и затресе се земља од хитрога кр 
ћа.{S} Подигох кућу, накуповах земље, и виноград и забран.{S} Али не зна село чијом муком то би 
ква сагради, да јој се земље, млинови и виногради купе, даћу да се доведу калуђери па нека цркв 
ћу слободно да признам да сам хранила и вином појила горске хајдуке, јер нас сиротињу од силеџи 
а, који га је бистром водом расхладио и вином напојио, и који му је проговорио само ове неколик 
тави поред њега крчаг с водом, чутуру с вином, и све друго што беше донела и изађе из пећине.</ 
и на плећа; у једну руку узе чутурицу с вином, а у другу крчаг и — пође право у планину к пећин 
цима понуде у погачама, сиру, кајмаку и вину.{S} Иконија је готово из дана у дан ишла на грађев 
леном косом, пружило се џбуње од леске, вињаге, дивље руже, мирисно дахом цвета од орлових нокт 
 седеле на софи једној под прозором, па вириле кроз решетку доле на улицу.{S} Иза њих је стајао 
 је ово, Лала?« питаше везир подигнув у вис онај комадић платна и не скидајући ока с њега.</p>  
це у ономе везу.{S} Па онда га подиже у вис, са поштовањем, у које се мешала љубав и побожни ст 
тек шала!«</p> <p>У том дервиш подиже у вис своју камилавку пуну змија, али с муком и напрезање 
ом тиквицом о левом бедру, подигао је у вис крст од сувог шумског грања, па се намрштио и виче: 
стегну усне подиже десну руку претећи у вис и стисне песницу.</p> <p>Иконија се није препала, а 
 опет поносито и с фрком дижући главу у вис, као да нестрпљиво тражи да види да ли се крилати П 
цире и токе сребрне; а са десног рамена висаше низ плећа стреоник од црвене кадифе, златом изве 
 од злата а тако и дизгини, са којих је висило на свакој страни по дванајест кита од дробног би 
е радује гледајући како зидине одмичу у висину, како се кров саставља и како се по средини вели 
Турцима са стравом проносило.{S} Био је висок и личан човек; кроз мрки препланак од сунца проби 
белог турбана, уз златни шлем, извијала висока бела перјаница, што му накит на коњу беше од зла 
ојаком другом ђаконијом.{S} Једна би се висока и танкострука девојка — с црном косом, црним очи 
 викну.</p> <p>Три млада момка, лична и висока, у панцирима и са сребрним шлемовима иђаху у кор 
 уђоше у дворану две, као капља, младе, високе, витоструке и танконоге Мисирлијке, с обнаженим  
ноктију.{S} С оне стране воде извиле се високе тополе, па пустиле гране над потоком, као да хоћ 
{S} Кад већ не оста више ни један, онда високи дервиш поче да се смањује а у исто време да се ш 
 онако као што су Јаничари, само што им високи калпаци беху од црвеног сукна.{S} Иза бостанџија 
ога коња, беху одевени у црвену чоху са високим црвеним калпацима са дугим кићанкама а од плаво 
зила између позлаћених клобука Пејика и високих перјаница Солака, Турчина једног у годинама, са 
се намрштио и виче:{S} Покајте се!{S} А високо са свода <pb n="10" /> у олтару, и изнад пониско 
ка, анђели с дугим крилима и с мачевима високо уздигнутим; Св. Ђорђе у скрлетној долами, на бел 
ама, са витим дугим и као лук од стреле високо повученим обрвама.</p> <p>Зазвекеташе цитре и та 
 у сарај за свог Силиктар-агу.{S} То се високо дворско достојанство свагда давало најлепшем међ 
е скачу; сама таваница урезана дубоко и високо, као да се горе негде топило злато, меки бисер и 
Кизлар-ага уведе унутра једног дервиша, високог, сувоњавог, црне масти и дуге црне браде.</p> < 
егу, крока господскога, витког струка а високог раста.</p> <p>Како је и где је најмлађа кћи цар 
кама на глави.</p> <p>Иза њих јахаше на високом вранцу Ага јаничарски.{S} Носио је кунтуш од зе 
жива башта од лалета.</p> <p>Иза њих на високом једном анадолијском хату јабучасте боје, јахаше 
зденом ланцу о врату, <pb n="104" /> са високом штаком и црним бројаницама, корачаше полагано к 
ј први с белом а овај други с црвеном и високом камилавком, а обојица у џубетима од дибе с навр 
 оштре речи дервишу, те овај баци своју високу и шиљату камилавку од сивог сукна доле на под, а 
аму, по долами троје токе сјајне, једне вите а друге салите, а на трећим гује исплетене, повисо 
ојне свиле, којима су се јунак зумбул и витез каранфил надметали за зрачне погледе из девојачко 
орђе у скрлетној долами, на белом коњу, витим копљем пробада зелену аждају; Св. Јован у мркој к 
еним, са дугим свиленим трепавицама, са витим дугим и као лук од стреле високо повученим обрвам 
ем, својим безазленим погледом и својим витим стасом изгледаше као да је девојка.</p> <p>Опет ј 
аке коса беше оплетена у стотине танких витица, па падаше по плећима до испод појаса; шалваре и 
во-оком Ризван-бегу, крока господскога, витког струка а високог раста.</p> <p>Како је и где је  
кадифе златом богато извежене, беху око витког им струка тесно прикопчани златним пуцетима а на 
м морском огледалу, поврх кога облетаху витокриле беле утве, а по коме тамо даље пловљаху тргов 
аним скакањем казиваху своју радост.{S} Витороги вођ оваца виде је оздо са паше, па заблеја и д 
 дворану две, као капља, младе, високе, витоструке и танконоге Мисирлијке, с обнаженим рукама и 
ав се сабор ускомеша, као кад изненадни вихар ветар таласе узбурка.{S} Народ као да га нека сил 
S} Трже се и разабра се тек кад Хусејин вихну: »Ево Падише!«</p> <p>Јаничар паде на колена, сав 
аца капе под пазуво па да се клања и да виче »благослови Свети владико!« Еј, Боже, да ми је онд 
д сувог шумског грања, па се намрштио и виче:{S} Покајте се!{S} А високо са свода <pb n="10" /> 
 у сну чу како Гавран изнемоглим гласом виче: »воде... воде... кап воде!« Пође к пећини, кад та 
шуми, грува се у прса и жалосним гласом виче: »Господе помилуј!{S} Господе помилуј!« а кад му ј 
о око ње и с једне и с друге стране.{S} Вичу јој: »Е, Бог те благословио!« »Е, Бог ти дао и ово 
иском скочила с постеље и нагла да бежи вичући: »По Богу сестро, не дај ме црном Арапину, ево г 
н паде на колена и поче да целива земљу вичући: »Опрости ми, земљо!{S} Опрости ми!«</p> <p>Свет 
језиком лазну Иву у образ.</p> <p>»Ето, виш, и гаров те љуби!{S} Хоће да ти каже: не брини се з 
м: за Христа благовјерни цар Стефан; па виш ову златну печат о црвеној свиленој врпци!{S} Царск 
трана ове крпе не беше порубљена; из ње вишаху конци неправилно, као да је цело парче било оцеп 
 — данас састали да се, до његове воље, више не растајемо!{S} Ходи да те водим да видиш младу с 
 пањ да се сече, онда се подиже и тихо, више сам у себи, прозбори: »Падиша чок јаша!« (да живи  
> <p>И онда чича Сима ућута, и ништа га више не могаше покренути да са женама говори.</p> <p>Те 
викнути и како се литургија служи; а за више не питај јер више ни у мене нема!«</p> <p>»Хвалимо 
истину ли »говориш?« повикаше сељани са више страна.</p> <p>»Протрех очи; уштинух се десном рук 
ј се наводнише.</p> <p>Привикаше јој са више страна да каже шта је то друго.</p> <p>»Ево шта је 
уташе као шећерлему.{S} Кад већ не оста више ни један, онда високи дервиш поче да се смањује а  
ожутесмо као смиље; ђаци и калуђери све више и више везу гласовима, а ми се јаднице расплакале  
>»Тако вам очију, децо моја, немојте ме више мучити!{S} Волим вас обе, јер видим да сте добре д 
с па Иконија виде шта је.</p> <p>Ако не више, а оно бар стотину Турака коњаника беше се развило 
ледах је:{S} Што је дуже гледах, све се више губих.{S} Рекох себи: »ову жену као да није сељанк 
</p> <p>»Чујеш ли ме, Иконијо! овако се више не може.{S} Данас ћеш једном твојом речју да од ме 
о као смиље; ђаци и калуђери све више и више везу гласовима, а ми се јаднице расплакале па плач 
ли биће да су га завидљивци и пакосници више извикали него што је.{S} А најпосле жено ко је без 
але.{S} И сад јој се чинило, да те речи више не говори чича него да јој их ветар доноси из оне  
ужно. .</p> <p>»Теби сам, жено, згрешио више него Богу!{S} Али јесте, ево видим, Бог ми се свет 
на јалово бити.{S} Валах и онако има по више година како не дизасмо децу у овом вилајету.{S} Вр 
баша посла неколике своје хајдуке са по више сељана да по шуми потраже Гаврана и да га доведу.< 
страноме перивоју Аденистана било је по више ћошака и малих конака.{S} По најлепши је био један 
о котарица са свакојаким јестивом, и по више већих и мањих чутура, и спремаху се да се лепо про 
литургија служи; а за више не питај јер више ни у мене нема!«</p> <p>»Хвалимо те Боже! куд ћеш  
буде у свему како Бог хоће! није ме већ више сртах ни од смрти.{S} Овде сам међу својима, а ето 
нема!«</p> <p>»Хвалимо те Боже! куд ћеш више оче Никодије?{S} Од твоје шенице у којој како наро 
ио!{S} Слава теби, Боже, слава теби! во вјеки вјеков, амин!« </p> <pb n="100" /> <p>То је био н 
 Слава теби, Боже, слава теби! во вјеки вјеков, амин!« </p> <pb n="100" /> <p>То је био несрећн 
 На лицу, које је сад вазда бледо било, владаше сад мирна збиља, а испод ње један тихи али тек  
у оној непрекидној сутоњи што у црквици владаше.{S} Кад човек први пут уђе унутра, подухвати га 
е почео, ето једнога дана од твоје куће владика цркви!«</p> <p>Чича Сима беше извадио иза појас 
стране поред певница стоје патријарси и владике у златним одеждама, и као чекајући нешто поглед 
да се клања и да виче »благослови Свети владико!« Еј, Боже, да ми је онда да твој отац устане и 
а тобож сељанка, а није него од старога властелинскога рода; ми сељаци који то знамо, кријемо т 
оји ја од светог патријара имам по сили власти коју нам је Бог дао, и са вером у источник неисц 
о био!{S} Слава теби, Боже, слава теби! во вјеки вјеков, амин!« </p> <pb n="100" /> <p>То је би 
 игуман дечански и поче овако :</p> <p>»Во Христу братија моја, децо моја, христољубиви и благо 
 од бумбара,« рече ружи, »али те бистра вода може однети ноћас до на груди каквој вили!</p> <p> 
 средини око две стопе.{S} Бистра му је вода струјила преко чистог горског шљунка тихо роморећи 
на јави чу како Гавран јечи : »воде ... воде ... кап воде !«</p> <p>Иконија се прекрсти па уђе  
ачу самртнички шапат Гавранов: »воде... воде... кап воде... за живот и здравље твога Ивана!«</p 
Гавран изнемоглим гласом виче: »воде... воде... кап воде!« Пође к пећини, кад тамо седи на каме 
ама стамболским, које од старога сараја воде к џамији Сулејманији, искупила се била светина у г 
да обиђе богаља.{S} Кад му донесе крчаг воде са извора, Гавран је замоли, да му га дода да се н 
поред невољника, заједно с крчагом тазе воде, коју је у планини захитила.{S} И сада је Гавран н 
ета од орлових ноктију.{S} С оне стране воде извиле се високе тополе, па пустиле гране над пото 
ток.</p> <p>Подиђе је милина од студене воде.{S} Ко зна можда је и студену воду подишла топлина 
 дрвену цев сипље млаз кристалне бистре воде у корито од белог камена сланика на коме се још по 
p>А Агапија устане, умије се, напије се воде, и онда седне поред Иконијине постеље и почне да ј 
иваше лице, јер бабе причаху како од те воде јача вид очњи, и како је чак некаки слепац проглед 
ди каквој вили!</p> <p>Па онда изађе из воде, посади се на један пањ под најближом тополом, обр 
им јасним и пријатним гласом тици преко воде.</p> <p>Проста ова млада сељанка, кад год би се на 
бар. »Бога ми«, рече, »носи ме као мало воде на длану, радим с њиме што хоћу, заповедам му како 
ко Гавран јечи : »воде ... воде ... кап воде !«</p> <p>Иконија се прекрсти па уђе унутра.</p> < 
ки шапат Гавранов: »воде... воде... кап воде... за живот и здравље твога Ивана!«</p> <p>Иконија 
оглим гласом виче: »воде... воде... кап воде!« Пође к пећини, кад тамо седи на камену старац, б 
е куми Богом и Св. Јованом да му да кап воде, јер сав гори од жеђи.</p> <p>Сутра дан Иконија је 
 рају опадају, а код раје цара у омразу воде!«</p> <p>»Нико те за то не пита!« рече Турчин прек 
ан, него на јави чу како Гавран јечи : »воде ... воде ... кап воде !«</p> <p>Иконија се прекрст 
а опет зачу самртнички шапат Гавранов: »воде... воде... кап воде... за живот и здравље твога Ив 
чу како Гавран изнемоглим гласом виче: »воде... воде... кап воде!« Пође к пећини, кад тамо седи 
.{S} Па онда полагано корачаше иза њега водећи старца за руку.</p> <p>Мали се Ива окрете, па уг 
е саградио!«</p> <p>За њим иђаше игуман водећи левом руком Иконију, а за њима остала свита.{S}  
, о искушавањима кроз које Бог по некад води свој народ, и како је народ, који је веран остао п 
аги без разговора предаду Иконију да је води у Стамбол. »И још поручује Санџак-бег«, понављаше  
 Василију, који за десном певницом глас води!{S} Ех, да ли он, чедо моје, зна сад да га деда и  
а допрате у харем.{S} Иконија је свагда водила собом и своје две поћерке.{S} Пролазећи с оваким 
лавних стаза, које су од великог дворца водиле к обали морској, између свака два поморанџина др 
у Вилиндару!{S} Него хајде сад да те ја водим у једну другу српску цркву!« Па ме онда поведе св 
 воље, више не растајемо!{S} Ходи да те водим да видиш младу султанију снаху твоју!»</p> <p>И в 
рску заповест имам да је царевом везиру водим!«</p> <p>»А што ће стрина Иконија цару и царевом  
ац са учтивошћу правог Турчина, даде се водити и посадити као да је дете; али чим му везир пуст 
икодије овда и онда да напоји освећеном водицом своју киту босиљка, а у који ће побожни народ д 
на олуј у сред наше планине.{S} Змајеви водише облаке и бише се муњама и громовима.{S} Удари гр 
ом; двадесет и четири коњушара, који их водише, беху сви обучени у жуту чоху, а опасани стамбол 
ок на једном извору у шуми наточи крчаг водом и док стиже пред пећину, беше већ лепо свануло.{S 
 шаренице један убрус, добро га покваси водом из крчага, положи га несрећнику на главу и суну м 
едоше је из цркве; попрскаше је хладном водом и дадоше јој гутљај ракије, те се брзо опорави.{S 
е Бог послао анђела, који га је бистром водом расхладио и вином напојио, и који му је проговори 
проговори.{S} Остави поред њега крчаг с водом, чутуру с вином, и све друго што беше донела и из 
ико кијосака, мимо многе чесме мраморне водоскоке и шарене кавезе с тицама.{S} Ударише и оним ш 
 Анадолије.{S} Цветне баште попрскиване водоскоцима и напајане поточићима, који из мраморних че 
 ружу из косе, пољуби је и пусти је низ воду: </p> <pb n="18" /> <p>»Ја сам боља од бумбара,« р 
мка, вади цвет из косе, љуби га, баца у воду и мрмља чаролије.{S} Хе, душо моја, зар то није ча 
донесоше у сребрним котлићима миришљаву воду од руже, па китама од црвеног каранфила пошкропише 
дене воде.{S} Ко зна можда је и студену воду подишла топлина од њене милине!</p> <p>Устави се у 
, на твоју ће главу!«</p> <p>Раздера се вођ турски љутито на своје људе.{S} Скочише њих десетор 
им и човечним лицем, који очевидно беше вођ чети. »Не бој се рајо!{S} Казуј само је ли овде Ико 
ањем казиваху своју радост.{S} Витороги вођ оваца виде је оздо са паше, па заблеја и два и три  
о било.</p> <p>У том долете на коњу сам вођа турски.{S} Просу турску бујицу прекора на црног Ар 
е, у које се растапаше звека меденице о вођину врату.</p> <pb n="7" /> <p>Сељанка се спусти под 
своју руку, посоли га и пружи те јој га вођко из руке поједе.</p> <p>»Ево да ти кажем!« предузе 
 њој; и све се стадо усталаса, крену за вођом, удари у одзиве, те се по оном пољу просу блејање 
очи у седло, па у бесном трку заједно с вођом стиже чету, која сад потера касом и брзо зађе за  
ли и цркву запалили, те је после велики војвода Раде Облачић оправив цркву, нешто ћелија и трап 
 чаршијом само <pb n="73" /> три српске војводе Милош Обилић Иван Косанчић и Милан од наше Топл 
урско оружје победило.{S} По повратку с војне, султан га узме у сарај за свог Силиктар-агу.{S}  
ећемо!«</p> <p>Хусејин-ага, као искусан војник, постави страже око села, а кнезу каза да ће му  
на коме се још познају главе од римских војника.{S} Можда је то био саркофаг каквог силног прок 
Лежимир?!{S} Ништа се не чује да царева војска иде кудгод великом џадом, па и да би с неруке јо 
ођење мушке +++деце+++ рајине, којим се војска турска и +++државна+++ ***служба ***снабдевала * 
о најлепшем међу младим јунацима турске војске.{S} И сви су Турци признавали, да никоме није ле 
давно суђен данак дош'о!{S} А, вере ми, волео бих, снахо, да су ми арбанашке пушке срце разнеле 
, децо моја, немојте ме више мучити!{S} Волим вас обе, јер видим да сте добре душе; али не могу 
видим да сте добре душе; али не могу да волим службу вашу.{S} Боли ме ево овде« (па Иконија мет 
оше да није мртва.</p> <p>Положише је у волујска кола на меку подлогу од тек покошене траве, ко 
умио.</p> <p>Иконија је била довезла на волујским колима старога чича Симу.{S} С њоме је дошла  
 детета по које зрно, па ако буде божја воља, оно ће да никне и плод донесе.{S} Научи га колико 
ала сам се заветом за то што је то тако воља божја била.{S} Ето, ви’ш, не може!«</p> <p>»Не мож 
да их храни бабама кауркињама!«</p> <p>»Вољан си, аго, да с нама шалу збијаш!{S} А ко зна?{S} С 
ти Османлија, ништа веће нема!«</p> <p>»Вољан си аго да тако говориш; ама да могу сада да проше 
слава! — данас састали да се, до његове воље, више не растајемо!{S} Ходи да те водим да видиш м 
оје село, да и оно само, од драге своје воље, снесе камена и дрвене грађе за цркву.{S} А сваке  
ка, коме се суди, да се исприча до миле воље!« рече озбиљно кнез са зачеља.</p> <p>»Сврнуо с па 
ј да грешимо Богу!{S} По његовој смо се вољи — нека му је слава! — данас састали да се, до њего 
ј велики дан за њу.{S} И учинише јој по вољи и оставише је да стоји близу зачеља од совре.{S} М 
ила, упути Иву како да положи босиљак и восак пред икону Св. Јована, па онда с ведром душом и л 
велику киту босиљка и један слив жутога воска.</p> <p>Кад изађе онако весела и онако мила на зе 
лике куле.{S} Ту она даде Иви онај слив воска и ону киту босиљка рекавши му: »Нај, сине, унеси  
 <p>Удари други царски јелек: дванајест вранаца са сребрним рахтовима; о седла од црвене кадифе 
ато искићен ханџар.{S} Рахтови његовога вранца беху све од самог сребра.{S} Поред њега корачаху 
глави.</p> <p>Иза њих јахаше на високом вранцу Ага јаничарски.{S} Носио је кунтуш од зеленог ат 
каквог силног проконзула; сад се обично врапци у њему брчкају весело цвркућући,</p> <p>Око цркв 
 од варница из калдрме, свој лабудовски врат час савијајући ниско као да се клања до земље сиро 
 се на мах оба крила расклопише.{S} Иза врата стојао је и с једне и с друге стране по један лав 
.</p> <p>Кад стигоше пред лепо изрезана врата од једнога двора, у коме се низови од белог и рум 
тним тепелуцима.{S} Дођосмо пред главна врата, а она све од самог сребра белог као млеко; пред  
доћи. </p> <p>Ту су обе кадуне на једна врата изашле, а на другој страни Кизлар-ага отвори једн 
 је сви виде и гледају, него оста поред врата на свом месту, с бледим лицем и плачним очима.</p 
 гласно јецање.{S} Агапија јој паде око врата и просто се заценила била од плача, а Петрија кле 
о цркве, па би се пред сваким од тројих врата устављао да повиче:</p> <p>»Хвалим те Боже, који  
Према њој, на другој страни од црквених врата, седео је на земљи богаљ Гавран.{S} Свет нагрнуо  
страни Кизлар-ага отвори једна по ниска вратанца од седефа и пусти унутра младога везира.</p> < 
е узе за руку као неко дете, и кроз она вратанца од седефа одведе је унутра у харем.</p> <miles 
једнако пред очима.{S} Истом се мислим, вратим у цркву, да слушам како наши ђаци поје, а оно до 
 Арапа, и Иконија са Шекер-кадуном пред вратима.</p> <p>Кизлар-ага закуца сребрном алком те се  
ама, и као чекајући нешто погледајући к вратима. »Кога ли то чекају?« упитах. »Чекају тебе, да  
конија отиде па се намести пред главним вратима од цркве.{S} Ту хтеде да дочека игумана и духов 
и обвеселих видев пуна недра сребра.{S} Вратих се у пећину, подигох све до последње аспре и одо 
са гвозденим крстом о гвозденом ланцу о врату, <pb n="104" /> са високом штаком и црним бројани 
је се растапаше звека меденице о вођину врату.</p> <pb n="7" /> <p>Сељанка се спусти под онај г 
Дечане неки Србин из Далмације, који се враћаше из поклоненија у Јерусалиму, па нам узгред прич 
рука од Иконије, да тога не чине.{S} Не вреди да због ње икога ма само глава заболе.</p> <p>У ј 
о томе могао много причати; али нека не вреди!«</p> <p>И онда чича Сима ућута, и ништа га више  
си ти мајка све ове јадне сиротиње!« »Е вредило је да прођеш кроз све твоје муке, кад си овакав 
епша од сваке девојке у свој Топлици; а вредна је и паметна је; удовица је, удовац сам што да с 
ако не дизасмо децу у овом вилајету.{S} Време је да проберемо јуначко семе за царску ордију!« П 
а и мало се на њ наслонила.</p> <p>Дође време да се диже у славу.{S} Усташе сви на ноге и игума 
у са зрелим родом и цветом у једно исто време, или оним великим и шареним тицама са кукастим ши 
ти десном руком и силно тргну, а у исто време левом руком грубо гурну Иконију.{S} Иконија врисн 
соки дервиш поче да се смањује а у исто време да се шири, док не поста шири него дужи, па се он 
е улазило у манастир.{S} Али су Турци у време ратова с деспотом Ђурђем град порушили и цркву за 
знати..</p> <p>Кад му она после кратког времена опет суну мало вина у уста, он облизну своје су 
 година, али је од туге и од невоље пре времена оседила.{S} Према густој а седој коси чудновато 
о!{S} Ја што ћеш, нису мислили каква ће времена да настану и на каквим ће самоуцима цркве царск 
/p> <p>Од тога часа померих памећу !{S} Врзох се око ње као сенка њена.{S} Слах јој и моју и ње 
том тренутку растрезни је из бунила нов врисак њеног детета : »Нано, не дај ме нано!«</p> <p>Од 
ија на страну.</p> <p>»Не дајте браћо!« врискаше Иконија.</p> <p>»Народе не дај се зулумћарима! 
гаху и кукаху.{S} Мали Иво из све снаге врискаше: »Нано, нано моја! не дај ме!«</p> <p>Иконија  
</p> <p>Диже се просто урнебес од вике, вриске и запомагања.</p> <p>Прискочи нешто момчадије вр 
за брзу смрт.{S} Мозак ми је узаврео од вриске жена и прштања манастирског пожара.{S} Спасите м 
 златну камилавку на глави; па би тек с вриском скочила с постеље и нагла да бежи вичући: »По Б 
м руком грубо гурну Иконију.{S} Иконија врисну и паде на земљу; у Ивановим рукама оста половина 
те се сав онај свет око Иконије.{S} Она врисну да се на далеко чуло, па само још чвршће пригрли 
ултанија пребледе, па се диже а девојке вриснуше престрављене.{S} Кизлар-ага викну две три оштр 
дно са Шекер-кадуном остави у једној са врло богато застрвеном софом.{S} Мало час па уђе унутра 
а саде-свилу и из ње извади једно парче врло танког платна.{S} На једном крају то парче беше оп 
 да то целива, и мали се Ива полагано и врло смишљено прекрсти, издиже се на прсти и једва дохв 
риму за жену дао.{S} Ризван-бег се, као врло млад јаничар при освајању Багдада од Перзијанаца у 
н сасвим близу обале морске, али не баш врло далеко од главног конака и од великог харема.</p>  
и, па је у свом одушевљењу гурну не баш врло нежно.{S} И онда сави руке на прса и поклони се св 
ни пиштоља, него му је ваљало тојагама, врљикама, секирама и косама тући <pb n="30" /> се с Тур 
магања.</p> <p>Прискочи нешто момчадије врљикама; неки сељаци потегоше ножеве.{S} У народа не б 
виш ову златну печат о црвеној свиленој врпци!{S} Царски рисовуљ, богме, ја како!«</p> <p>»Хвал 
за опанке, скиде чарапе, веза их једном врпцом све заједно, и устаде.{S} Падоше јој погледи на  
сторо дечака, све по четворица у једној врсти.{S} Беху обучени они у првом реду у жутој, они у  
 совру.{S} Посадише игумана дечанског у врх совре, па онда калуђере и попове све по старешинств 
са шареном штаком са прапорцима горе на врху.{S} Поред њега је стајао и Булбулџи-баша, надзорни 
жив.{S} Био је оседио, у лицу поцрнио и вукао би се четвороношке од пећине до једне колибе, кој 
и жеђи полагано скапље или да га горски вуци жива поједу.{S} Кућа да му се до темеља спали; зем 
</p> <p>»Па то је он, скотина једна, да га Бог убије!{S} Па то је он!{S} А, чекај скоте један!« 
ори добро очи кад ти покажем везира, да га добро видиш, да се не препаднеш кад те после пред ње 
, и крвава у лицу дигоше га на руке, да га изнесу на чистину.</p> <p>Харамбаша Стојан скочи, те 
озном псовком и шкргутну зубма; »ај, да га знам ко је тај, коме не треба да се вера по шипрагу  
 ако овај чак ни слутити није могао, да га је иза оне решетке гледао један Јаничар.</p> <p>Наиђ 
 прелазећи кроз долину смрти, нашао, да га Бог на излазу из ње дочекује изванредним и великим м 
ели на мртвачким носилима у планину, да га у пећину баце.</p> <p>»Нека га, скотина једна, нека  
јој стрини, свакој снаси одговорила: да га молим да ми не замери али да не могу.{S} Није да му  
азујеш?{S} Да л’ да газим поток, ил’ да га не газим?!« рече Иконија, поћута мало, насмеја се и  
, да старог Јаничара пусти да иде, а да га не пита куда. </p> <pb n="59" /> <p>Пред полазак из  
 руком богаља па рече двојици сељака да га унесу у цркву.{S} Али се Гавран никако не даде унети 
м писком и псовком навали на Гаврана да га жива раскине.{S} Изгруваше га, и крвава у лицу дигош 
е Иконија. »Ево ти доведох мога сина да га упутиш како да служи Богу и народу, како и сам што с 
{S} Ех, да ли он, чедо моје, зна сад да га деда и мајка његова очима прате!«</p> <p>»Ћути, снах 
 немо својим крупним очима.{S} Хтеде да га запита: »Шта велиш?« али не могаше уста да отвори.</ 
дом гледа да л’ ће ко да му приђе те да га загрли.</p> <p>Око црквице је била поширока порта, о 
езира срце велико и господско, па ће да га прими од Хусејина!«</p> <p>Хусејин се опет подиже на 
икодију!«</p> <p>»А ово стадо? ко ће да га чува?« рече мали пастир невесело.</p> <p>»Ето га Мил 
стиле гране над потоком, као да хоће да га сребрним рукама загрле.</p> <p>Кад Иконија стиже на  
селу већ неколико дана.{S} Неко рече да га је видео у шуми изнад медвеђе пећине. »Као да нису ч 
ојана харамбаше који погинуо беше, и да га позову да са својом четом одмах к Лежимиру похита.{S 
ако као корњача четвороношке пузи, и да га чује: како је куми Богом и Св. Јованом да му да кап  
 сељана да по шуми потраже Гаврана и да га доведу.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тек је сунце б 
 крстом рабри овај злосрећни народ и да га крстом брани!« Ето, настави Иконија па руком глађаше 
мка подржаваху.</p> <p>Стојан нареди да га одреше, и да му пруже залогај погаче и гутљај ракије 
 од глади и жеђи полагано скапље или да га горски вуци жива поједу.{S} Кућа да му се до темеља  
р да ми опрости, једва би смела рећи да га видох!«</p> <p>»Их, како јадна да не видиш цара?!{S} 
 султанијом ђурђевак.{S} Она се маши да га подигне, али је Иконија нагло прихвати за руку и вик 
м да ће да буде.{S} Пусти ме да идем да га видим; и ако сам позни и последњи, опет да му срећу  
дизаше десну руку према игуману, као да га преклиње, да не говори о њој, а леву притискаше на с 
р ветар таласе узбурка.{S} Народ као да га нека сила потискује, нагрнуо беше к зидинама манасти 
чи да прозбори, него јечаше само као да га је тешки терет претискао.{S} Тек кад је уведе за рук 
 ове сузе лед око њега и ево нађосмо да га још имамо!</p> <p>Те вечери обе младе жене испричаше 
, кад ме придигоше, несрећни Гавран (да га Бог убије!) приђе па сав жут и сав у дрхтавици рече  
тајне реченице у ономе везу.{S} Па онда га подиже у вис, са поштовањем, у које се мешала љубав  
м ти без бриге као бубрег у лоју!{S} Ја га не зовем друкчије него »Караконџул-ефендија«, а он м 
, сребро и драго камење.</p> <p>Иконија га је добро уочила.{S} Њени се погледи залепише за њ, и 
} А већ ако хоћ да тумарне у свет, нека га, нек тумарне, неће село за њим пресвиснути.{S} А ако 
укам без гроба а до мога гроба!{S} Нека га, скотина једна!»</p> <p>Из свога кута до огњишта, ст 
ка, који је сву ту беду причинио. »Нека га, нека још на овоме свету осети шта су паклене муке,  
нину, да га у пећину баце.</p> <p>»Нека га, скотина једна, нека цркне!« рече Иконија горко. »Ме 
е гледаше у своја два пса.</p> <p>Мајка га миловаше руком по челу и по образима.{S} И самој јој 
о самог конака извиле се старе липе, па га чисто загрлиле мирисном хладовином и меким облаком о 
њих спомиње.{S} Приђоше му полагано; па га невесело загледаше.{S} Лазнуше му руке.{S} Гаров се  
 ишчупати?«</p> <p>Иконија се окрете па га погледа немо својим крупним очима.{S} Хтеде да га за 
а оног бумбара што облеташе ружу, отера га махнув руком, узабра ружу, принесе је к уснама своји 
</p> <p>И онда чича Сима ућута, и ништа га више не могаше покренути да са женама говори.</p> <p 
 залогај погаче и гутљај ракије.{S} Кад га тако мало поткрепише, онда Стојан поче:</p> <p>»Знаш 
Тако је исто говорио и оцу Никодију кад га је овај причестио.{S} А ја сам се оцу твоме заветова 
шиваху своје »многаја љета«.</p> <p>Кад га свршише, онда сви скочише иза совре пренеражени и ис 
љу, добро си ми дошао!«</p> <p>И поведе га за руку и посади поред себе на сиџаде.{S} Старац са  
и не скидаше погледа свога са ње, докле га поносити коњ његов не однесе даље низ ову живу реку  
дркташе извади сребрн грош.{S} Најпосле га дохвати, стегну и баци га јуначки своме унуку у котл 
ар!« — Ене, ене, погледај на десно; ене га изађе из олтара и изнесе неку књигу!{S} Ја колика је 
 тако изнемогла, да му ноге клецаху, те га два момка подржаваху.</p> <p>Стојан нареди да га одр 
ја се диже са постеље, <pb n="36" /> те га пред кућом дочека кукњавом.{S} Грцајући од плача пољ 
најпосле у великој срдњи попретио да ће га запамтити. _</p> <p>»Па то је он, скотина једна, да  
ци већ и заклали, а ако нису, потурчиће га! »Еј, кукавици мени сињој!{S} А моји снови, а моја н 
 чвршће пригрли дете своје, и сакриваше га од погледа турских танким и везеним рукавима од свој 
аврана да га жива раскине.{S} Изгруваше га, и крвава у лицу дигоше га на руке, да га изнесу на  
арче од рукава своје матере.{S} Гледаше га раширеним зеницама, као да полагано сриче тајне рече 
Шта ли ми ти тако тужно причаш?« питаше га Иконија склапајући своје дуге трепавице, па, слушају 
дмиле до пред царске двери и причестише га</p> <milestone unit="*" /> <p>Одоше гости одабрани д 
S} Изгруваше га, и крвава у лицу дигоше га на руке, да га изнесу на чистину.</p> <p>Харамбаша С 
 да потражи оца Никодија.</p> <p>Нађоше га у трапезарији.</p> <p>Отац Никодије, омален, сувоњав 
 виђаше нит добро чујаше.</p> <p>Тек би га овда и онда Иконија по рамену <pb n="24" /> живо пок 
ебрна пастрмка, вади цвет из косе, љуби га, баца у воду и мрмља чаролије.{S} Хе, душо моја, зар 
а кукњавом.{S} Грцајући од плача пољуби га у руку.{S} Стојан кад је виде онако порушену и сузну 
ада сељанка пригрли дете своје и пољуби га у десни образ.{S} А Иван бризну плакати, и кроз сузе 
.{S} Поведе старца за обе руке и посади га на своје место, а сам се спусти поред њега.{S} Старц 
обро га покваси водом из крчага, положи га несрећнику на главу и суну му кап вина у отворена ус 
биљно: да му је Бог послао анђела, који га је бистром водом расхладио и вином напојио, и који м 
у, да му је свећа пред свецем, не би ли га од лудости избавио!«</p> <p>Поразговара се још мало  
 кандиоце пред Иконом Св. Петке, запали га и помоли се Богу да јој помогне.{S} Изађе на двор и  
вник рече да је потпис царев.{S} Замоли га да пусти и Иву да то целива, и мали се Ива полагано  
ову, надроби скроб у своју руку, посоли га и пружи те јој га вођко из руке поједе.</p> <p>»Ево  
ја уста.{S} Приђе опет к старцу, загрли га, извади иза свога свиленога паса па у његов силав за 
па да ми гроб прелије и прекади и да ми га о задушницама опојава?{S} Сахранићу се овде као незн 
 сина кога ми Јаничари одведоше, али ми га турска вера оте, да од њега турска срећа гради царев 
ете.{S} Принесе икону старцу и пошкропи га, па је онда пружи Иконији која, сва блажена прекрсти 
аш треба да има и велико срце.{S} Ти си га имао и пре него си великаш царев постао.{S} Сад не к 
ад човек први пут уђе унутра, подухвати га нека језа као да је ушао у гробницу.{S} Али чим му с 
горе, није ми <pb n="15" /> вајде имати га и ето ме одох у свет да се турчим!«</p> <p>»Што ћу м 
.{S} Најпосле га дохвати, стегну и баци га јуначки своме унуку у котлић.</p> <p>»Их, болан!« пр 
оно ће да никне и плод донесе.{S} Научи га колико ти знаш, па ће Миленкова душа на ономе свету  
нијо, гледај то наше јадно дете!{S} Дај га оцу Никодију на књигу, па нека буде од њега што Бог  
 у своју руку, посоли га и пружи те јој га вођко из руке поједе.</p> <p>»Ево да ти кажем!« пред 
ла, да већ не може срећна бити, ако јој га султан не поклони.{S} Тако је Ризван-бег постао зет  
 као што ми и јеси по Богу отац, светуј га нека ме се махне!{S} Нека не лудује.{S} А већ ако хо 
ла си Оца Никодија?«</p> <p>»Видела сам га.{S} Него немој да овде стојимо.{S} Хајдмо, можемо се 
 овде поред твојих ногу.{S} Хранила сам га и чувала од људи и од зверади да не погине, али му у 
 сам твој човек, и што имам хлеба једем га у царево и у твоје здравље.{S} Слушам шта сељани о т 
олико тренућа живо њушаше мирис, што им га тихи поветарац <pb n="6" /> доношаше; кудравим репов 
год жив.{S} Везир му преда берат, којим га цар утврђује за Тимар-бега из Лежимира, и други бера 
 нано, не дај ме Турцима!«</p> <p>Један га Турчин дохвати десном руком и силно тргну, а у исто  
обедило.{S} По повратку с војне, султан га узме у сарај за свог Силиктар-агу.{S} То се високо д 
олини, начинио од њих један тимар и дао га своме старом пријатељу Хусејин-аги.{S} Хусејин је да 
 по богаштини мало равних има.{S} Зидао га је још Махмуд-паша Михал-оглу, песник, велики везир  
} Отуда је дошло и име конаку.{S} Зидао га је Махмуд-паша, те у тој шкољки затварао бисер, који 
а, који је Цариград освојио.{S} Сазидао га је благом, које му је дошло као његов део од богате  
гу сестро, не дај ме црном Арапину, ево га де ми црним канџама срце хоће да ишчупа!«</p> <p>Баб 
ро гледај!» викну Хусејин Иконији; »ево га наш везир!«</p> <p>Иконија наслони чело на решетку,  
9" /> <p>Она му ништа не одговори, него га само гледаше.</p> <p>Гавран се с муком и с јауком по 
а поји тропаре и кондаке свецима, а ако га оставиш у манастиру девет година може свикнути и как 
распитивало се, па све узаман !{S} Како га у онај страшни дан нестаде, пропаде му и траг!«</p>  
аху поред његових ногу.{S} Дуго и мирно га гледаху својим паметним очима, као да очекиваху стрп 
појаха натраг њој у сретање.{S} Страшно га је било погледати: очи избуљио, па их на горе преврн 
а извади из шаренице један убрус, добро га покваси водом из крчага, положи га несрећнику на гла 
 рече мали пастир невесело.</p> <p>»Ето га Милован иде оздо из села.{S} Чим он овде стигне пред 
 десно од олтара, седи цар Лазар, чисто га ево и сад гледам; крупне очи с благим погледом, дуге 
су чиста посла с њиме!« причаше тај што га је видео; »јер иде гологлав и босоног по шуми, грува 
воде са извора, Гавран је замоли, да му га дода да се напије.{S} Кад се добро напи, лакну му и  
има пословица: не дао Бог детету што му га мати зажели!«</p> <p>»Жена и није свуда жена, али је 
 мешала љубав и побожни страх, претисну га на своје чело, па на своја уста, па на своје срце, и 
 бујицу прекора на црног Арапина, куцну га буздованом и два и три пута у плећа те овај скочи у  
ина мало чудновате ћуди, али биће да су га завидљивци и пакосници више извикали него што је.{S} 
та ли ће од њега бити; ко зна, можда су га Турци већ и заклали, а ако нису, потурчиће га! »Еј,  
е да се царевим везирима замерио, те су га осудили да погине, а он замолио цара да бар пред смр 
 од тамно зелених кипресова одвајали су га од великог перивоја.{S} Око самог конака извиле се с 
ли, како је најпосле обамр’о, и како су га ваља да већ мртва, однели на мртвачким носилима у пл 
 много.{S} Научићу га да чита, упознаћу га с титлама и скратницима, научићу га да поји тропаре  
гаврански падне на моје гране, замолићу га да пошље своје гавранове да одлете до Лежимира, нека 
о ћу да ти сазидам конак тамо, напунићу га сваком згодом, наредићу да ти се из моје хазне издај 
аћу га с титлама и скратницима, научићу га да поји тропаре и кондаке свецима, а ако га оставиш  
 оно што ја могу није много.{S} Научићу га да чита, упознаћу га с титлама и скратницима, научић 
 очи!{S} Узех од тебе ово парче и чувах га као амајлију.{S} Сиромах сам да ти радост моју богат 
па ме гледаше. »Што ме гледаш?« запитах га.{S} А он: »Гледам те да л’ си човек, да ти аманет да 
{S} Кад му донесе крчаг воде са извора, Гавран је замоли, да му га дода да се напије.{S} Кад се 
омоћ прирасте, требаће доста година.{S} Гавран је истина мало чудновате ћуди, али биће да су га 
S} Она се одмаче један корак натраг.{S} Гавран пољуби земљу, где је мало час њена нога стајала, 
<p>Пођоше заједно и ћуташе обадвоје.{S} Гавран не скидаше очију с њеног лица, које сад бејаше ј 
 јој да се дигне.{S} Међу њима беше и — Гавран Ракетић.{S} Он јој тобож помагаше да се дигне, а 
опреном од сунца.{S} После дужег ћутања Гавран ће рећи:</p> <p>»Је л’ ти калуђер говорио што о  
оју је у планини захитила.{S} И сада је Гавран не могаше познати, јер још трајаше ватра у његов 
Сими све шта је и како је било: како је Гавран из гласа кумио да му жиле потколенице не пеку, к 
«</p> <p>И онда Иконија исприча како је Гавран одавно облетао око ње, како ју је просио и преко 
и сељака да га унесу у цркву.{S} Али се Гавран никако не даде унети, него пузећи четвороношке у 
стиви научи шта да радим!«</p> <p>Ту се Гавран заустави.{S} Загледа се преда се у земљу и поћут 
тве!« </p> <p>И онда му их он очита, те Гавран, плакајући у глас као мало дете, одмиле до пред  
ез Гаврана.</p> <p>»И хоћу кнеже!« рече Гавран. »Знам да умрети морам, нека вам се исповедим ка 
е се да мене, новога Јуду судите!« рече Гавран мирно.</p> <p>»Признајеш ли да си и Богу и људма 
ше се грање под неком силном навалом, и Гавран Ракетић испаде пред њу.</p> <p>»Вала Иконијо, те 
910_C1"> <head>I</head> <head>ИКОНИЈА И ГАВРАН.</head> <pb n="4" /> <pb n="5" /> <head>ИКОНИЈА, 
жа и утешити се!«</p> <p>»Ето!« настави Гавран уздахнув тешко; »Ето, овако је било.{S} Не смем  
> <p>»Сврнуо с памети, велите?« настави Гавран. »Тада још нисам био сврнуо с памети.{S} Пробуди 
них домаћина што судише Гаврану.{S} Али Гавран бејаше још жив.{S} Био је оседио, у лицу поцрнио 
ивао, дотле се у једном куту цркве црни Гавран исповедаше тројици калуђера, Кад калуђери чуше с 
да баш онда, кад ме придигоше, несрећни Гавран (да га Бог убије!) приђе па сав жут и сав у дрхт 
p> <pb n="100" /> <p>То је био несрећни Гавран, кога је Иконија дала донети из планине, па наре 
гословио!{S} Бог ти дао!» зајеча јадник Гавран гушећи се сузама, а народ то прихвати, па се као 
црквених врата, седео је на земљи богаљ Гавран.{S} Свет нагрнуо око ње и с једне и с друге стра 
и гледаше као неко чудо од Бога.{S} Сам Гавран причаше народу озбиљно: да му је Бог послао анђе 
 на вечерњу«.</p> <p>»На вечерњи је био Гавран Ракетић.{S} Молио ме је да ти говорим да за њега 
 већ није био сан, него на јави чу како Гавран јечи : »воде ... воде ... кап воде !«</p> <p>Ико 
ање, заспа.</p> <p>И опет у сну чу како Гавран изнемоглим гласом виче: »воде... воде... кап вод 
е неком другом поклонила!{S} Ај« гракну Гавран, тресну једном грозном псовком и шкргутну зубма; 
 како суд нађе.</p> <p>»Право је« викну Гавран; »само вас молим за брзу смрт.{S} Мозак ми је уз 
тићеш ти мене!{S} Слушај,« и опет цикну Гавран као да је бесомучан. »Слушај, што ћу да ти кажем 
ина сложише да за овако страшну кривицу Гавран треба главом да плати.{S} Кнез устаде и каза Гав 
ју жеђ за тобом!« </p> <pb n="20" /> <p>Гавран сав помодре у лицу, очи му се засветлише црвеним 
онија се прекрсти па уђе унутра.</p> <p>Гавран се у једном куту савио беше у клупче па тешко ди 
 одговори, него га само гледаше.</p> <p>Гавран се с муком и с јауком подиже на колена и паде на 
вас.{S} Право је да ме уморите!«</p> <p>Гавран паде на колена и поче да целива земљу вичући: »О 
уди, живој ће ти срце ишчупати!«</p> <p>Гавран се окрете па као бесан пас одјури натраг у луг н 
воју на теразијама Аранђеловим!«</p> <p>Гавран заиска још један гутљај ракије, повуче добро из  
, па с виком писком и псовком навали на Гаврана да га жива раскине.{S} Изгруваше га, и крвава у 
ке са по више сељана да по шуми потраже Гаврана и да га доведу.</p> <milestone unit="*" /> <p>Т 
<pb n="39" /> <p>У том доведоше из шуме Гаврана, везана, гологлава, босонога, издрпана, бледа и 
 истини, о мање ти је!« ободраваше кнез Гаврана.</p> <p>»И хоћу кнеже!« рече Гавран. »Знам да у 
брзо тргла, јер јој се приснило да види Гаврана како као корњача четвороношке пузи, и да га чуј 
и, па одмах посла људе да ухвате и вежу Гаврана, а кнезу поручи: да рано зором сазове све село  
 и мушко и женско, пред судницу.</p> <p>Гаврана не бејаше у селу већ неколико дана.{S} Неко реч 
ише, онда Стојан поче:</p> <p>»Знаш ли, Гавране, што смо се јутрос искупили?«</p> <p>»Искупили  
у, ја те гладна нахранити могу, ал’ ти, Гавране, никад опростити не могу!{S} Него кажу, који зн 
вио, хоћу ево и ја њему да опростим.{S} Гавране, нека ти је проста од мене свака моја суза, сва 
онда Иконија опет зачу самртнички шапат Гавранов: »воде... воде... кап воде... за живот и здрав 
id="SRP18910_C2"> <head>II</head> <head>ГАВРАНОВА ОСВЕТА.</head> <pb n="22" /> <pb n="23" /> <p 
 моје гране, замолићу га да пошље своје гавранове да одлете до Лежимира, нека загачу дрвљу и ка 
крчаг и — пође право у планину к пећини Гаврановој.</p> <p>Имало је скоро сахат хода до пећине. 
пристајала да слажем моју песму с црним Гавраном!«</p> <p>»Па да му кажем да се ничему не нада! 
и липи: »Чекај ти мирисна сејо, кад цар гаврански падне на моје гране, замолићу га да пошље сво 
 главом да плати.{S} Кнез устаде и каза Гаврану како суд нађе.</p> <p>»Право је« викну Гавран;  
е, те и суд пресуди овако:</p> <p>Да се Гаврану, за његов грозни злочин, испеку најпре жиле под 
ађе и сам игуман у пуној одежди па рече Гаврану:</p> <p>»По опроштају који си од Иконије добио, 
нез и већи део оних домаћина што судише Гаврану.{S} Али Гавран бејаше још жив.{S} Био је оседио 
 кад ми дође пре шест недеља.{S} Немој, Гавро, да чиниш неправду и мени.{S} Од тога ништа бити  
вој немир па рече:</p> <p>»Бог с тобом, Гавро, какав је то почетак од разговора?«</p> <p>»Видех 
 не може!«</p> <p>»Зашто не може« упита Гавро горко као да испи чашу пелена.</p> <p>»За то што  
их засеваше муње.</p> <p>»Срам те било, гаду од човека!« рече она срдито. »Да имаш душе рекла б 
видим да се тобом много занео; а после, газда је, код њега би благовала.{S} Много ми што шта на 
рије по шипрагу да види како жена једна гази поток, нема образа људског, и човек који сме тако  
ску реч, раја је верма, и не дамо да се гази.{S} Пази беже, да не падне крв; ако падне, на твој 
по трави шеће, и златним папучама цвеће гази, а на јадно своје село и не мисли!«</p> <p>»Видим! 
у Липавице; видох је <pb n="42" /> како гази поток; заклињах је да ме не убија.{S} Она ме одгур 
p>»Шта ли ми ти то казујеш?{S} Да л’ да газим поток, ил’ да га не газим?!« рече Иконија, поћута 
о је жива, па се мучи у сиротињи док ја газим по свили и кадифи, како ће то да изгледа пред Бог 
?{S} Да л’ да газим поток, ил’ да га не газим?!« рече Иконија, поћута мало, насмеја се и рече п 
есело загледаше.{S} Лазнуше му руке.{S} Гаров се ослободи, подиже главу па језиком лазну Иву у  
 лазну Иву у образ.</p> <p>»Ето, виш, и гаров те љуби!{S} Хоће да ти каже: не брини се за нас!« 
 њ пала кита шаренога цвећа.{S} Шаров и гаров узеше да радосно потскакују, час испред ње, час у 
како ће они без мене!«</p> <p>А шаров и гаров чуше да њихов мали пријатељ њих спомиње.{S} Приђо 
онда кроз плач насмеја и потапка најпре гарова па онда и шарова по глави.</p> <milestone unit=" 
Него ми је .... жао овог нашег шарова и гарова, како ће они без мене!«</p> <p>А шаров и гаров ч 
 и младо пастирче викну: »Ој шарове, ој гарове, је л’ нам иде од куд моја нана?«</p> <p>Тек он  
 даде по једно парченце погаче шарову и гарову, надроби скроб у своју руку, посоли га и пружи т 
икона, пред којима се кандила никада не гасе, особито су се омилиле Иконији.{S} Петрија је опет 
ади чесму уз друм, нек жедан путник жеђ гаси и нек каже:{S} Бог да прости!{S} Ево ти пет кеса з 
један шербет, који новом жеђи стару жеђ гаси, да жеђ никад не загаси.</p> <p>Стаде свирка, као  
та човек не снива?{S} Слушао сам хиљаду гатки о оставама па сам себи у сну испричах једну такву 
 па сам себи у сну испричах једну такву гатку.« Него опет копкало ме да видим има ли плоча на с 
 у рукама једни криве димискије а други гвоздене топузе.</p> <p>Испадоше напред кнезови и калуђ 
ан дечански, у широкој црној мантији са гвозденим крстом о гвозденом ланцу о врату, <pb n="104" 
кој црној мантији са гвозденим крстом о гвозденом ланцу о врату, <pb n="104" /> са високом штак 
!« Ја као завирим у цркву и лепо видим, где на јеном престолу, десно од олтара, седи цар Лазар, 
 »Ој, Иване сине, мајци својој жив био, где си?«</p> <p>»Ево мене на Змајевој стени!« одвикну п 
н корак натраг.{S} Гавран пољуби земљу, где је мало час њена нога стајала, па зајеча: »Иконијо, 
ија причала шта је видела у Јерусалиму, где је као девојчица од дванајест година <pb n="82" />  
од мишке, па је увеле у велику дворану, где би јој млада султанија изашла пола пута у сретање,  
ати да сам чува добро име свога оца.{S} Где би ми памет била, а куд би ми душа стигла, кад бих  
ко, што ће вам суд?{S} А кад нећете суд где ће да се нађе правда?«</p> <p>Светина се стиша и су 
, а сва претрнула беше. »Седите ви овде где сте, <pb n="27" /> док ја отрчим и видим шта је.{S} 
, синко, тако!«</p> <p>Чу отац Никодије где неко иза њега говори, па се окрете.{S} Принесе икон 
почетак од разговора?«</p> <p>»Видех те где чараш.{S} Стала та ћерка у сред потока, брчка се ка 
во Иконије!{S} Ево је овде!« И показаше где је.</p> <p>А Иконији се смрче и одсекоше јој се ног 
трука а високог раста.</p> <p>Како је и где је најмлађа кћи царева видела младог Силиктара, то  
ањем.{S} На весеља није никад ишла, али где год би се десила болест или смрт у кући, ту је Икон 
 значку. .</p> <p>»Казуј, роде, да л си где год скоро сагледао мушко око под челом јуначким?«</ 
е занесох тражећи по мојој лудој памети где сам их видела!«</p> <p>»А како ти се свиди царев пр 
ака, па се разиђоше по сабору ударајући где кога стигну сабљом или топузином.{S} Неки од њих по 
но. »Пусти ме, оче Никодије, да целивам где је царска рука царско име исписала!«</p> <p>И Икони 
 него што ето доживех да те опет гледам где се вијеш као тужна кукавица!«</p> <p>И онда Стојан  
{S} Ех шта ћеш остарех и ево лепо видим где ми мозак лапи!{S} Док бејах млађи, могадијах да нам 
{S} А сад се ево пометем; ломим се тамо где ме не треба, а нисам тамо где ме треба!{S} Није дру 
м се тамо где ме не треба, а нисам тамо где ме треба!{S} Није друго него и мој шарац поче да по 
танку маглицу од свилене паучине покажу где нежна милина девојачка још једнако тихо снева снове 
дао; да се онда као богаљ баци у пећину где је оставку предигао, па да се ту остави да од глади 
="82" /> била, и шта је видела у Кајиру где су је гусари који је на мору заробише, најпре на пр 
рехота да луда раја једнога дана узаман гине и да ти с њоме муку мучиш.{S} Буди отац сиротињи,  
<p>»Није паметно што говориш.{S} Женска глава треба мушке руке руке да је штити.{S} Миленково и 
е у гроб сахрани!{S} Ја сам луда женска глава, а срце ми је уцвељено и отровано; али ти си хлад 
овано; али ти си хладна и паметна мушка глава, а срце ти није само јуначко него добро и праведн 
е.{S} Не вреди да због ње икога ма само глава заболе.</p> <p>У јутру дође Хусејин-ага са својим 
 да вам глеве на раменима а слемена над главама остану!«</p> <p>»А што ће стрина Иконија у Стам 
 исплетене, повисоко издигнуле главе, у главама алем камен драги, на токамо пуце под гр’оцем, и 
е чу кад Иконија с Ивом уђе, па не диже главе нити мрдну густим веђама.</p> <p>Иконија ћутећки  
ећим гује исплетене, повисоко издигнуле главе, у главама алем камен драги, на токамо пуце под г 
г камена сланика на коме се још познају главе од римских војника.{S} Можда је то био саркофаг к 
агдима и рубинима богато ишаране.{S} На глави је носио златан шлем, обавијен танком белом чалмо 
лену кадифу опет златом извезену.{S} На глави ношаху позлаћене шлемове са белим ниским турбаном 
златним первазом и златним челенкама на глави.</p> <p>Иза њих јахаше на високом вранцу Ага јани 
оно се <pb n="87" /> свима диже коса на глави, и мислиш диже се кубе горе у кебо, да отклони цр 
ико од крупног мерџана.{S} Коњ му је на глави носио белу, у сребрно лале утврђену перјаницу, на 
ојанице од седефа а златну камилавку на глави; па би тек с вриском скочила с постеље и нагла да 
и плавим сафирима, а коњушари ношаху на глави беле калпаке, а поврх белих шалвара плаве доламе. 
ознати, јер још трајаше ватра у његовој глави и магла у његовим очима.{S} Полазећи Иконија, нав 
 ти је на бистром потоку него на пустој глави удовице.{S} Или тако нешто.{S} Ето сам већ и забо 
тапка најпре гарова па онда и шарова по глави.</p> <milestone unit="*" /> <p>На једној косини к 
ена златним тепелуцима.{S} Дођосмо пред главна врата, а она све од самог сребра белог као млеко 
а онда кнезове од суседних села и друге главне људе.{S} Навалише и игуман и калуђери и сви гост 
а бденија.{S} Око ње се искупише кнез и главни домаћин из њена села, а дођоше после и калуђери  
/p> <p>Иконија отиде па се намести пред главним вратима од цркве.{S} Ту хтеде да дочека игумана 
народ да се мало прихвати ручка.{S} Под главним вењаком већ засели кнезови с калуђеђерима и поп 
разговараше.{S} Послушаше мало како под главним вењаком калуђери и попови отпеваше нешто.{S} На 
/head> <pb n="64" /> <pb n="65" /> <p>У главним улицама стамболским, које од старога сараја вод 
е слатко ропсто љубави.{S} На једној од главних стаза, које су од великог дворца водиле к обали 
ле жено ко је без греха и без махне?{S} Главно је што видим да се тобом много занео; а после, г 
обале морске, али не баш врло далеко од главног конака и од великог харема.</p> <p>Звао се »Сед 
а четири куле на четири краја, и једном главном и највишом на средини западнога зида, кроз коју 
а за овако страшну кривицу Гавран треба главом да плати.{S} Кнез устаде и каза Гаврану како суд 
 загледала у море, па би сетно пољуљала главом то на десно то на лево, и тек би јој се по неки  
ч, да ће да чува својом сабљом и својом главом, да нико од бесних Турака и Арбанаса не смета, д 
="95" /> мене, па некако мудро задрмају главом, по нека закрешти нешто, срдито, а по нека прогу 
чар паде на колена, сави руке на прса а главу нави на лево раме склопив трепавице.{S} Па кад је 
одом из крчага, положи га несрећнику на главу и суну му кап вина у отворена уста.</p> <p>Он се  
е му руке.{S} Гаров се ослободи, подиже главу па језиком лазну Иву у образ.</p> <p>»Ето, виш, и 
ачки цекин.</p> <p>У том калуђер подиже главу, скиде полагано тешке наочари, протрља очи па про 
 дахом, и зажмури.{S} Други живо окрете главу, па се удуби у посматрање једне пчеле, која задов 
да не падне крв; ако падне, на твоју ће главу!«</p> <p>Раздера се вођ турски љутито на своје љу 
показао како је готов да за цара положи главу на пањ да се сече, онда се подиже и тихо, више са 
се најпосле досади, Један од њих положи главу међу шапе, шикну на нос тешким и шумним дахом, и  
 косу и два и три пута, као да разветри главу и разведри памет, па најпосле нађе како ће и поче 
о, а час опет поносито и с фрком дижући главу у вис, као да нестрпљиво тражи да види да ли се к 
цима, свака од оних тица приклони ниско главу клањајући се, па онда, истина крештавим и нешто м 
арапскик речи, па се онда узе ударати у главу буџом једном, у којој је било пола оке јексера ус 
 страже око села, а кнезу каза да ће му главу својом сабљом одрубити, ако би Иконије преко ноћ  
ред њега.{S} Старцу се наводнише очи, и гладећи седу своју браду руком, понављаше тихо по некол 
авку предигао, па да се ту остави да од глади и жеђи полагано скапље или да га горски вуци жива 
емојте да огрешите душе те да скапље од глади без мене!{S} Збогом сад, и нека вам је Бог и Свет 
p> <p>»Ја те жедна напојити могу, ја те гладна нахранити могу, ал’ ти, Гавране, никад опростити 
м брани!« Ето, настави Иконија па руком глађаше зулове у свога синчића: »Ето, тако ти је отац г 
рече, а из шумарице зајеча јасан женски глас: »Ој, Иване сине, мајци својој жив био, где си?«</ 
 попу Василију, који за десном певницом глас води!{S} Ех, да ли он, чедо моје, зна сад да га де 
аше челом о мраморни патос, па викаше у глас: »Слава нека ти је Господе Боже, што ме грешника п 
ње!« </p> <pb n="29" /> <p> Запишташе у глас жене, којима Турци при последњој »девчурми«<ref ta 
 му их он очита, те Гавран, плакајући у глас као мало дете, одмиле до пред царске двери и приче 
им се!« рече Иван, па тек онда бризну у глас да плаче; »Не бојим се ништа!{S} Него ми је .... ж 
онака манастирског.{S} Народ закука иза гласа и поче да бега на све стране.</p> <p>Међу тим су  
ас Бог на невољи нашао!« викаше она иза гласа и запомагаше.</p> <p>Отац Никодије искочи напред  
кама ухватило за њен десни рукав, па из гласа запеваше: »Јаох, моја нано, не дај ме Турцима!«</ 
та је и како је било: како је Гавран из гласа кумио да му жиле потколенице не пеку, како је зап 
нгеље.{S} Кад је опази, он поче да чита гласно, реч по реч: »Освета... је... моја! рече Господ! 
па се побојаваше да не умре и мољаше се гласно Богу, да је још не позивље на онај свет, док не  
е за мало и дошла к себи, па онда би се гласно заплакала и узела нарицати за својим дететом, до 
ожно прекрсти, подиже очи к небу и рече гласно:</p> <p>»О мајко божја и богородице!{S} Спаси ме 
 место овде!«</p> <p>Ризван се слатко и гласно насмеја.</p> <p>»Слободно ми се смеј царев везир 
о његов благослов и онда поче да говори гласно, да се на далеко чуло: »Свети оче, ово је данас  
видоше овај <pb n="105" /> ретки призор гласно заплакаше.{S} Иконија беше бледа и корачаше глед 
нда и Петрију, бризну и једна и друга у гласно јецање.{S} Агапија јој паде око врата и просто с 
ешто снажном својом руком, нешто слатко-гласном својом речју, Иконија отвараш себи и своме свек 
е; ђаци и калуђери све више и више везу гласовима, а ми се јаднице расплакале па плачи!{S} Ех,  
ох у каквом светом послу?!« настави она гласом у коме трепташе некакав чудан израз зебње и прек 
кну љутито својим <pb n="44" /> громким гласом: »Ако ћете тако, што ће вам суд?{S} А кад нећете 
т везиру право у лице и рече уздркталим гласом:</p> <p>»Познајем мој рукав!{S} Познајем и тебе. 
>И опет у сну чу како Гавран изнемоглим гласом виче: »воде... воде... кап воде!« Пође к пећини, 
крвавом на помодрелим уснама, промуклим гласом, али <pb n="32" /> све слабије и слабије, она са 
оје суве усне, па с муком и с промуклим гласом промуца: »Ти си ... божји... анђео!«</p> <p>Икон 
нија опет <pb n="88" /> својим сребрним гласом викну: »Аферим!« И опет шербет-девојке прискочиш 
ног по шуми, грува се у прса и жалосним гласом виче: »Господе помилуј!{S} Господе помилуј!« а к 
викну Иконија својим јасним и пријатним гласом тици преко воде.</p> <p>Проста ова млада сељанка 
а рукава, и показав јој, упита је тихим гласом:</p> <p>»Познајеш ли ово?«</p> <p>Она погледа у  
ваку реч старац изговараше све то јачим гласом, планина прихваташе сваку реч громкијим одзивима 
»без разговора, вели, ако хоћете да вам глеве на раменима а слемена над главама остану!«</p> <p 
не чесме, а маломе Иви рекоше да иде да гледа свете слике, што беху исписане на зидовима испод  
па се окрене од мене, као неће ни да ме гледа!{S} А ја сама себи велим:{S} Боже благи, може бит 
 па великим очима и замишљеним погледом гледа да л’ ће ко да му приђе те да га загрли.</p> <p>О 
ебеског плавог кубета мајка божја на њу гледа. »О мајко божја«, шапуташе Иконија; »о Мајко божј 
кашику.</p> <p>Хусејину мило беше да их гледа.{S} Срце му се раздрага па викну: »А, бре, синови 
 од тешких рана, рекао ми је: »Иконијо, гледај то наше јадно дете!{S} Дај га оцу Никодију на књ 
ма о плећима.</p> <p>»Гледај нашег агу, гледај!« викну Хусејин Иконији, па је у свом одушевљењу 
ним.</p> <p>»Е сад, отварај очи и добро гледај!» викну Хусејин Иконији; »ево га наш везир!«</p> 
звезеним стреоницама о плећима.</p> <p>»Гледај нашег агу, гледај!« викну Хусејин Иконији, па је 
сељаци рекли, да сад некуд из прикрајка гледају, па да виде ово моје чудо и господство?{S} Бог  
орни праг од цркве, па да је сви виде и гледају, него оста поред врата на свом месту, с бледим  
д Султаније и Иконије чисто са страхом, гледајући преда се и склопивши руке на појасе.</p> <p>Д 
ешто разумевала, него само да се радује гледајући како зидине одмичу у висину, како се кров сас 
акаше.{S} Иконија беше бледа и корачаше гледајући смерно пред-а-се.</p> <p>Калуђери дечански ди 
оба, па да те види, па макар ја то и не гледала.{S} Еј, Боже мој, опрости ми што се заносим, те 
уди Бог с нама!) па ме извуку напоље да гледам дервиша и његове змије.{S} Уграбим као прилику и 
ара, седи цар Лазар, чисто га ево и сад гледам; крупне очи с благим погледом, дуге косе пале на 
па Иконија метну руку на срце), »да вас гледам као робињице.{S} Лакнуће ми да сте ми по Богу кћ 
азнеле, него што ето доживех да те опет гледам где се вијеш као тужна кукавица!«</p> <p>И онда  
 »Што ме гледаш?« запитах га.{S} А он: »Гледам те да л’ си човек, да ти аманет дадем!« А ја рек 
потока, на коме је Иконију из прикривка гледао; да се онда као богаљ баци у пећину где је остав 
ти није могао, да га је иза оне решетке гледао један Јаничар.</p> <p>Наиђе за тим једна гомила  
оја се на сунцу од силног драгог камења гледати није дала, него што је то приличило новоме Сили 
дне тополе, и гледах је:{S} Што је дуже гледах, све се више губих.{S} Рекох себи: »ову жену као 
{S} Склоних се мало иза једне тополе, и гледах је:{S} Што је дуже гледах, све се више губих.{S} 
, па није шала, царевина је то!{S} Како гледах оволику силу и господство, ја се мишљах: еј, Бож 
 поред његових ногу.{S} Дуго и мирно га гледаху својим паметним очима, као да очекиваху стрпељи 
p>Обе младе жене разрогачише очи, па је гледаху непомично као да се беху окамениле.{S} И тек ка 
Викну сељанима, који издалека жалостиво гледаху за њима.{S} Дотрча неколико момака.</p> <p>Икон 
 на дрвену штаку па ме гледаше. »Што ме гледаш?« запитах га.{S} А он: »Гледам те да л’ си човек 
атко траје Слађе је да је из дана у дан гледаш како се вије као кукавица!« И онда ме нечастиви  
 јечању; с муком и полагано отвори очи, гледаше је дуго и дуго, и очевидно не могаше је познати 
буњена, узбуђена, бледа и замишљена.{S} Гледаше једнако за њим: срце јој лупаше баш као да се н 
ио оно парче од рукава своје матере.{S} Гледаше га раширеним зеницама, као да полагано сриче та 
 која иза леђа јаничарских запрепашћена гледаше све ово чудо и господство, а час опет поносито  
.{S} А Иван бризну плакати, и кроз сузе гледаше у своја два пса.</p> <p>Мајка га миловаше руком 
та на земљу као мртва.</p> <p>Арапин је гледаше за неколико тренутака, па онда скочи с коња, ра 
ојаса, наслони се на дрвену штаку па ме гледаше. »Што ме гледаш?« запитах га.{S} А он: »Гледам  
јала поред софе, као да се скаменила, и гледаше право и не трепћући у везира.</p> <p>Везир беше 
је сав блед, и на трећем кораку стаде и гледаше онако исто немо и укочено у Иконију, као и она  
ачаја, па с прекрштеним рукама ћуташе и гледаше пред-а-се.</p> <p>Ризван-бег зачуђен погледа на 
ен у пећини зверовима, оста жив, сељани гледаше као неко чудо од Бога.{S} Сам Гавран причаше на 
. </p> <pb n="25" /> <p>Старац трепћући гледаше у свога унука.{S} Беше му мило, али не могаше н 
>Она му ништа не одговори, него га само гледаше.</p> <p>Гавран се с муком и с јауком подиже на  
еде не проговарајући ни речи, него само гледаше непомично у очи његове.{S} Он седе поред ње.{S} 
 ухо претворила, па растужена замишљено гледаше у младе певачице.{S} Султанија јој нешто рече,  
онија наслони чело на решетку, па оштро гледаше на улицу.{S} А срце јој поче живље да куца, не  
»Их, болан!« привика момчадија, која то гледаше, дивећи се старцу. »Их, болан! чича Сима даде с 
истина крештавим и нешто мало загушеним глисом, али тек разговетно, проговори неколико речи, од 
и као бесно псето, а зверад ће му кости глодати !« рече једна комшијница.</p> <p>»Не знамо ми т 
а, обнажи јој беле груди и спусти своју гломазну црну шаку на њих.{S} С разјапљеним чељустима,  
моје везирстро,« рече Ризван потресеним глосом, »нису могли да отму моје срце од тебе.{S} Ја им 
начинише две, тек за тили часак поче да гмиже по ћилиму силество змија, док султанија пребледе, 
је знам е би ме кликћући понели у своје гњездо, нити бих и онда пристајала да слажем моју песму 
ко друге навалише да се у њу као у неко гњездо савију.{S} Султанија преко Агапије запита Икониј 
лтанија помисли да овај нешто магловити говор значи: да је везирова мајка уморна, па се диже, о 
.</p> <p>»Благо вама с вашом Иконијом!« говораху гости Лежимирцима.{S} И гураху се, да се подав 
<p>»Нека потрошим десет хиљада дуката!« говораше одсудно и топло Ризван; »нека потрошим и дваде 
ја!« Моли му се, да ти се он не свети!« говораше Иконија озбиљно и тужно. .</p> <p>»Теби сам, ж 
оне пећине у планини.{S} Опет сама себи говораше: »Ако је тако, онда не ваља оно што село учини 
 подигох кућу и купих земље.{S} Жена ми говораше: »Море однеси бар пола цркви, да ти се не осве 
него баш говоре.{S} А шта могу друго да говоре него: »А шта ће ова сељанка овде?!« Па онда ми с 
ерјем, за које ми ова деца овде кажу да говоре турски и арапски, а оно све те тице погледају пр 
ји с онога света овоме свету кроз гусле говоре. </p> <p>Стојан је дошао право дому некадашњег с 
авље.{S} Слушам шта сељани о том детету говоре, и видим да се за њ везују пусти снови луде раје 
.{S} Јест, не може бити друго, него баш говоре.{S} А шта могу друго да говоре него: »А шта ће о 
> <p>Чу отац Никодије где неко иза њега говори, па се окрете.{S} Принесе икону старцу и пошкроп 
>Па се онда опет окрену везиру и узе да говори:</p> <p>»Што ће мени конак?!{S} Још коју годину, 
о и замислио.{S} По дужем ћутању узе да говори овако:</p> <p>»Моја је давнашња жеља била да те  
а смерно његов благослов и онда поче да говори гласно, да се на далеко чуло: »Свети оче, ово је 
<p>»Ево да ти кажем!« предузе за тим да говори. »Када ти је отац (Бог да му душу прости!) умира 
а више не могаше покренути да са женама говори.</p> <p>Те ноћи Иконија не могаше за дуго оком т 
рема игуману, као да га преклиње, да не говори о њој, а леву притискаше на срце.{S} А кад се ос 
И сад јој се чинило, да те речи више не говори чича него да јој их ветар доноси из оне пећине у 
о је покренуо чак и оца Никодија да јој говори, како ју је на потоку Липовици пречекао, најпре  
ки пољски цвет жива реч којом поље срцу говори.</p> <p>Опет косић зазвижда другу неку и мало по 
{S} Говорите ми као што би мајци својој говориле.{S} Ходите да вас као децу моју пољубим!«</p>  
 једну Арбанашкињу из Скадра.{S} Обе су говориле српски, истина мало заносећи, али тек српски.{ 
Синоћ смо о оцу Никодију дуго говорили, говорили смо с игуманом кога је Патријар послао, легла  
 тумачи. »Синоћ смо о оцу Никодију дуго говорили, говорили смо с игуманом кога је Патријар посл 
ио Гавран Ракетић.{S} Молио ме је да ти говорим да за њега пођеш!«</p> <p>»Да чудна ли човека!« 
пезарије мало у порту, имам нешто да ти говорим!« Па мрдну очима и веђама показав на дете, што  
 стари чича Симо, који је ретко кад шта говорио, на велико чудо Иконије и њених комшијница, про 
н-ага, који је као сваки Јаничар српски говорио. »Биће да треба цару, кад царску заповест имам  
вице изгубиле мајке наше, нико нам тако говорио није као ево ти данас.{S} Срце нам се било давн 
ако ти је отац говорио.{S} Тако је исто говорио и оцу Никодију кад га је овај причестио.{S} А ј 
авран ће рећи:</p> <p>»Је л’ ти калуђер говорио што о мени?«</p> <p>»Јесте, брате, све ми је ка 
 у свога синчића: »Ето, тако ти је отац говорио.{S} Тако је исто говорио и оцу Никодију кад га  
 Лакнуће ми да сте ми по Богу кћери.{S} Говорите ми као што би мајци својој говориле.{S} Ходите 
сви на ноге и игуман дечански узе дивно говорити: о Богу, о народу, о црквама божјим, о искушав 
уката!{S} Двадесет хиљада!{S} Истину ли говориш цареви везиру?!« рече Иконија, па уста силно уз 
чима прате!«</p> <p>»Ћути, снахо, много говориш за цркву!« рече јој старац тихо, па погледа пол 
еће нема!«</p> <p>»Вољан си аго да тако говориш; ама да могу сада да прошетају овом чаршијом са 
да се удајем!«</p> <p>»Није паметно што говориш.{S} Женска глава треба мушке руке руке да је шт 
« </p> <pb n="41" /> <p>»Ама истину ли »говориш?« повикаше сељани са више страна.</p> <p>»Протр 
ЦИ</p> <p>Мариновићеву награду за 1891. год.</p> <milestone unit="-" /> <p>ЦЕНА: К.{S} 1.50</p> 
е.</p> <p>Проста ова млада сељанка, кад год би се нашла усред поља и усред лугова, осећала би с 
е Миленку на самрти, што ти казивах кад год си ми помињала завет <pb n="13" /> његов, то ти ево 
.{S} На весеља није никад ишла, али где год би се десила болест или смрт у кући, ту је Иконија  
чку. .</p> <p>»Казуј, роде, да л си где год скоро сагледао мушко око под челом јуначким?«</p> < 
е као једно добро и светло име докле је год народа српског.{S} И треба тако.{S} А сад браћо у з 
 и да је брани од сваке напасти, док је год жив.{S} Везир му преда берат, којим га цар утврђује 
олазећи данас к цркви, ниси ли се с ким год на путу сусрела?« питаше калуђер.</p> <p>»Нисам оче 
росити у цара ферман; даћу блага колико год устреба да се црква сагради, да јој се земље, млино 
з моје хазне издаје што год ти и колико год ти треба да живиш као везирова мајка!«</p> <p>»Не т 
 ти ево и сад велим: хоћу ћери моја што год могу; али оно што ја могу није много.{S} Научићу га 
t="*" /> <p>Ризван-бег је чинио све што год је могао, да му мати буде задовољна.</p> <p>Свакога 
едићу да ти се из моје хазне издаје што год ти и колико год ти треба да живиш као везирова мајк 
одину дана како ми не да мира.{S} И што год има у мене женске родбине, све је то поклонима и ми 
оме двору?{S} Да ли има нешто што би ти годило и за чим жудиш, а што ми овде не можемо да знамо 
анких робињица и брзоногих дечака од 12 година у доњим одајама.{S} Иконија није ни знала.</p> < 
 јој није било ни педесет <pb n="60" /> година, али је од туге и од невоље пре времена оседила. 
ли Иво за помоћ прирасте, требаће доста година.{S} Гавран је истина мало чудновате ћуди, али би 
лово бити.{S} Валах и онако има по више година како не дизасмо децу у овом вилајету.{S} Време ј 
али; земљу да нико не прихвата за седам година, нека у трње зарасте, а после нека је село преду 
нао.{S} А да јој видиш синчића од седам година, твоје соколове очи, честити беже, прозреле би о 
ка.</p> <p>»Затече ме једном, пре седам година олуј у сред наше планине.{S} Змајеви водише обла 
че једно, коме ако је било највише осам година, Дуваше у незграпно издељану двојницу почетак од 
 син, кога ми цар пре двадесет и толико година отео, жив; ако је жив, биће да је, као и отац шт 
има, а ако га оставиш у манастиру девет година може свикнути и како се литургија служи; а за ви 
; највише да јој је било двадесет и пет година.{S} Преко рамена носила је једну шареницу, у кој 
 <pb n="101" /> нечега.{S} Пре тако пет година, дође у Дечане неки Србин из Далмације, који се  
ла Јабуке, коме је било преко деведесет година, узе реч:</p> <p>»Аман, аге и бегови, ако сте ца 
спао па се пробудио тек после осамдесет година!«</p> <milestone unit="*" /> <p>Ризван-бег је чи 
снахом звао.{S} Било му је око шесдесет година, а већ петнајест година како се његово име по на 
лиму, где је као девојчица од дванајест година <pb n="82" /> била, и шта је видела у Кајиру где 
дих девојака од петнајест до осамнајест година, све то богато обучено и накићено, у руву од раз 
је око шесдесет година, а већ петнајест година како се његово име по народу са славом а међу Ту 
кву, први пут сад после двадесет и шест година.{S} На сваком трећем кораку удараше челом о мрам 
е село зна да има преко двадесет и шест година, кахо сам хранила овог богаља, кога ево видите о 
хом крџава деца у сиротиње од последњих година.{S} Него пошљи по ово једно!{S} Ако уцвелиш кога 
ло се на троножним столичицама по шест, годинама најстаријих домаћина.{S} Око њих се слегли сељ 
уђери па се смерно и дубоко клањаху.{S} Годинама најстарији кнез седи старац Јанко из села Јабу 
д милости прозва је »Шекер-Мара«.{S} По годинама могла је бити кћи Хусејину.{S} Али она се не м 
оких перјаница Солака, Турчина једног у годинама, са три црне перјанице на белој чалми у бињишу 
 што се не ваља.{S} Стара сам, бога ми, године су!{S} Сви сте ми добри и предобри.{S} Али кад п 
 св. Јована.</p> <p>Требало је пуно две године да се грађевина са свим доврши и да се црква изн 
дносила му нешто хране и вина.{S} Сваке године на Ивањдан, ишла је она да се на развалинама црк 
 и до срца је боли, кад цар сваке седме године пробере нашу најбољу децу, па их носи да му служ 
раше и однеше из овога краја пре четири године.{S} Не може цар да опет сад иште живу крв ове ја 
о рекох мојој стрини Јованци кад ми пре годину дана први пут дође по твојој жељи; и оно исто шт 
века!« рече Иконија озбиљно. »Ево скоро годину дана како ми не да мира.{S} И што год има у мене 
/p> <p>»Што ће мени конак?!{S} Још коју годину, па ће мој конак да буде неколико педљи црне зем 
а погазе ко се не измиче; у зубима носе голе јатагане, а у рукама једни криве димискије а други 
их једни држаху сребрне наџаке, а други голе сабље димискије.{S} Било их је страшно погледати,  
лумћарима!« викаше отац Никодије, па се голим рукама дохвати у коштац с једним Турчином.</p> <p 
о онога како Турци полетеше по сабору с голим ножевима, и како јој отеше Иву, она од једанпут з 
« причаше тај што га је видео; »јер иде гологлав и босоног по шуми, грува се у прса и жалосним  
У том доведоше из шуме Гаврана, везана, гологлава, босонога, издрпана, бледа и тако изнемогла,  
тови од Лежимира, баш као домаћини, све гологлави дочекиваху госте.</p> <p>»Благо вама с вашом  
кону да целива.{S} Поред њега десно иде гологлаво мало ђаче; носи у руци мален котлић од калаји 
о ни четврт часа, од како поче овај бој голоруке раје с оружаним Турцима а већ пламен изби из к 
 не разумеваше, па из ње поче да излеће голуб за голубом, носећи у кљуну по један струк ђурђевк 
ко насмеја.{S} У томе дервиш зазвижда и голуб за голубом падаше му на рамена, а он једног по је 
царића па до орла камењара; док се јата голубова и грлица лепршаху у сунчевом зраку под плавим  
еваше, па из ње поче да излеће голуб за голубом, носећи у кљуну по један струк ђурђевка.{S} Чит 
а.{S} У томе дервиш зазвижда и голуб за голубом падаше му на рамена, а он једног по једног гута 
едан Јаничар.</p> <p>Наиђе за тим једна гомила кадија, хоџа и улема, са белим турбанима, зелени 
купила се била светина у густим шареним гомилама.{S} Живи ланац од Јаничара с муком је издржава 
ако се он губљаше у даљини прихватан од гомиле до гомиле, диже се око совре слаткогласно брујањ 
за руку и потрча цркви.</p> <p>Најближе гомиле народа, на које наиђе беху усплахирене, али нико 
Миленка хајдука!?«</p> <p>Из преплашене гомиле народа повикаше неке жене: »Ево Иконије!{S} Ево  
уком отвараше пут калуђерима кроз густе гомиле народа.</p> <p>Игуман дечански, у широкој црној  
 њеној близини, дотрчаше и неке жене из гомиле света, који се око вењака скупио био, али већина 
, сврнуо је с памети!« повикаше неки из гомиле.</p> <p>»Шта сврнуо с памети !« привикаше други; 
 у вас Турака!« — одговорише му неки из гомиле. </p> <pb n="61" /> <p>У том навалише и жене, па 
 лаганим мукама уморити.</p> <p>Неко из гомиле, и то једна жена помену најпре двојици тројици о 
губљаше у даљини прихватан од гомиле до гомиле, диже се око совре слаткогласно брујање калуђерс 
бацаше читаву дажду од сребрних аспри у гомиле света, који са још ватренијим узвицима за здрављ 
а.{S} Око њих се слегли сељани у густој гомили. </p> <pb n="39" /> <p>У том доведоше из шуме Га 
умарицу.</p> <p>Није дуго постојало, па гомилица сељака и сељакиња наиђе на обамрлу Иконију.{S} 
отпеваше нешто.{S} На многим местима из гомилица народа поче да се диже песма.{S} Мало даље на  
појасе.</p> <p>Дворкиње се разместише у гомилице дуж зидова, а евнуси чак доле у дну дворане.{S 
нац па потискиваху сав народ ка цркви у гомилу.{S} Страшно их је било погледати: разиграли беху 
раш себи и своме свекру пута кроз густу гомилу света, док не стиже до оца Никодија.{S} Па онда  
 у руци са шареном штаком са прапорцима горе на врху.{S} Поред њега је стајао и Булбулџи-баша,  
е било погледати: очи избуљио, па их на горе преврнуо, беле зубетине искезио, црни му образи гр 
же коса на глави, и мислиш диже се кубе горе у кебо, да отклони цркву да и анђели чују, а ми св 
ром носимо то једно дете, те да не буде горе, много горе!«</p> <p>»Беже!« рече отац Никодије од 
ница урезана дубоко и високо, као да се горе негде топило злато, меки бисер и плави сафир, па с 
> <p>Уз широке мраморне степене изађоше горе у пространи и дуги ходник, патосан звездама од бел 
ати се обема рукама за чело, подиже очи горе, прекрсти се и рече:</p> <p>»О Боже и света богоро 
у преливају у све дугине боје; погледам горе, а кубета све од бистрог плавог камена драгог, па  
о једно дете, те да не буде горе, много горе!«</p> <p>»Беже!« рече отац Никодије одважно. »Ово  
 Св. Јованом да му да кап воде, јер сав гори од жеђи.</p> <p>Сутра дан Иконија је радила своје  
сторе и зографе, који су били на Светој Гори Атонској и који су се хвалили и Иконији и народу,  
апалила свећу да јој за њену душу вечно гори, него је запалила буктињу да разгања мрак који је  
ам сина на књигу.{S} Нека се не ломи по гори као отац што му се ломио, него нека стане у цркву  
</p> <pb n="46" /> <p>Па онда би јој се горка туга свом горчином својом окренула на оног несрећ 
евесела и замишљена.{S} Цео низ њезиних горких осећања и црних мисли тек би се овда и онда прес 
котина једна, нека цркне!« рече Иконија горко. »Мене је он на црње муке метнуо; он је видео мук 
же!«</p> <p>»Зашто не може« упита Гавро горко као да испи чашу пелена.</p> <p>»За то што не мож 
а камени, а грло претвара у пиштаљку од горког сувог дрвета, те већ и њиме не могу ни да уздахн 
у руком.{S} Дервиш онда извади из своје горње костретне одеће једну прљаву кесу, отвори је, и и 
свитом својом у џамију прође.</p> <p>На горњем спрату у једној двокатној кући, седела је иза ши 
 Доњи му је кат био од белог мрамора, а горњи од стакла и резаног кедра са Ливана.{S} Некада је 
<p>Али се Иконија снебиваше да изађе на горњи мраморни праг од цркве, па да је сви виде и гледа 
ко од ње, довикиваху јој: »Ама изиди на горњи праг од цркве, да те сви видимо!?{S} Има нас који 
оране, према султанији, два би нубијска горостасна црнца размакли тешке завесе, па пустили <pb  
а признам да сам хранила и вином појила горске хајдуке, јер нас сиротињу од силеџија, царевих о 
 глади и жеђи полагано скапље или да га горски вуци жива поједу.{S} Кућа да му се до темеља спа 
.{S} Рекнем у себи: »Бог и душа: као да горско дрвље ромором овим измеђ себе разговара!{S} Слуш 
Бистра му је вода струјила преко чистог горског шљунка тихо роморећи.{S} Обалом на коју се дола 
же црквењаку да наспе уље у кандила што гору пред светим иконама.</p> <p>Тек је било подне прев 
ве стране, и нашем Патријару, и у Свету Гору; распитивало се и распитивало се, па све узаман !{ 
/> <p>Па онда би јој се горка туга свом горчином својом окренула на оног несрећника, који је св 
 источник неисцрпне милости коју нам је Господ Исус Христос отворио, ја ћу да ти читам опроштај 
реч по реч: »Освета... је... моја! рече Господ!« Сваку реч старац изговараше све то јачим гласо 
е друкчије свети. »Освета је моја, рече Господ!« Богме бих вам о томе могао много причати; али  
 пресецао речима: »Освета је моја, рече Господ!« које би јој громко зазвечале.{S} И сад јој се  
речи чича Симине: »Освета је моја, рече Господ!« Мишљаше о томе.{S} Ако је истина да је Бог каз 
ве неколике речи: »Освета је моја, рече Господ!«</p> <p>У самој ствари Иконија му је сваке Субо 
I</head> <head>„ОСВЕТА ЈЕ МОЈА!{S} РЕЧЕ ГОСПОД"</head> <pb n="34" /> <pb n="35" /> <p>Три дана  
ван-бег постао зет царев, везир царев и господар од дивнога Аденистана.</p> <p>Свадба се његова 
чича Симе, мога сина Иве и другога дома господара, бојим се не би ни на једног дошло колико је  
осним гласом виче: »Господе помилуј!{S} Господе помилуј!« а кад му ја назвах Бога и упитах за з 
ос, па викаше у глас: »Слава нека ти је Господе Боже, што ме грешника пушташ у цркву, коју си т 
рува се у прса и жалосним гласом виче: »Господе помилуј!{S} Господе помилуј!« а кад му ја назва 
ски, али је у мога везира срце велико и господско, па ће да га прими од Хусејина!«</p> <p>Хусеј 
иктар-аги, сиво-оком Ризван-бегу, крока господскога, витког струка а високог раста.</p> <p>Како 
јка гледају, па да виде ово моје чудо и господство?{S} Бог и душа знам их, пре би се насмејали  
ких запрепашћена гледаше све ово чудо и господство, а час опет поносито и с фрком дижући главу  
на је то!{S} Како гледах оволику силу и господство, ја се мишљах: еј, Боже, тако је то и у нас  
стану, коме имамо да захвалимо?{S} Прво Господу Богу, који ево и у овој прилици показа да неће  
 царски двори, ове царске баште сва ова госпоштина што се цакли у диби и кадифи, све то лепо пр 
ја не могаше да сноси ово чудо од своје госпоштине.{S} Викну их обе и рече им: </p> <pb n="81"  
 царевине ни један син, дошав до силе и госпоштине није учинио за своју мајку сиротицу.{S} Јест 
е у чинију млека, тако сам ти ја у овој госпоштини.{S} Хоћу у њој да се удавим.{S} Огрешила бих 
ољаше да је пусте да њих, као најмилије госте, које је икада у своме животу имала, двори на ова 
 као домаћини, све гологлави дочекиваху госте.</p> <p>»Благо вама с вашом Иконијом!« говораху г 
 га</p> <milestone unit="*" /> <p>Одоше гости одабрани да под вењак седну за совру.{S} Посадише 
.{S} Навалише и игуман и калуђери и сви гости на Иконију да седне, али их она смерно мољаше да  
</p> <p>Притрчаше јој игуман и неколики гости у њеној близини, дотрчаше и неке жене из гомиле с 
крушке.{S} Иконији је сад мало било што гости Макрену и њеног Марка, него нађе и некаквог кумаш 
»Благо вама с вашом Иконијом!« говораху гости Лежимирцима.{S} И гураху се, да се подаве, ко ће  
по јаничарском обичају, показао како је готов да за цара положи главу на пањ да се сече, онда с 
да је прикован за седло, и тихо, благо, готово смерно погледаше то на једну то на другу страну. 
ма, сиру, кајмаку и вину.{S} Иконија је готово из дана у дан ишла на грађевину, није што се тоб 
а. </p> <pb n="99" /> <p>Кад већ све би готово, остајаше само да се на десном зиду у женској цр 
ма алем камен драги, на токамо пуце под гр’оцем, и у њему чаша од биљура; па облачи ковче и чак 
ље и срећу падишину поче сад да се бије грабећи аспре са калдрме. </p> <pb n="72" /> <p>»Виде л 
 и бише се муњама и громовима.{S} Удари град и поломи грање у шуми.{S} Муње цепаху громове око  
 Турци у време ратова с деспотом Ђурђем град порушили и цркву запалили, те је после велики војв 
орте некада је на све четири стране био град са четири куле на четири краја, и једном главном и 
урска вера оте, да од њега турска срећа гради царева везира!{S} Цар има пуно везира; ја имађах  
ањива, Агапијо, причај нам што о светом граду Јерусалиму!«</p> <p>А Агапија устане, умије се, н 
драге своје воље, снесе камена и дрвене грађе за цркву.{S} А сваке суботе она и друге жене из с 
/p> <p>Требало је пуно две године да се грађевина са свим доврши и да се црква изнутра испише.{ 
Иконија је готово из дана у дан ишла на грађевину, није што се тобож у том нешто разумевала, не 
лака се Иконија, закукаше жене, диже се граја, и кнез и Хусејин-ага имађаху муке да је утишају. 
то си се неком другом поклонила!{S} Ај« гракну Гавран, тресну једном грозном псовком и шкргутну 
црвени крстићи везиваху у ланац златним гранама од рузмарина.{S} Златан конац беше поцрнео и по 
а сејо, кад цар гаврански падне на моје гране, замолићу га да пошље своје гавранове да одлете д 
оде извиле се високе тополе, па пустиле гране над потоком, као да хоће да га сребрним рукама за 
 златна стуба, а око оба стуба увиле се гране од белог и плавог јоргована; загледах боље и пипн 
 изађосмо у једну дивну башту.{S} Сунце грануло па обасјало цвеће, да ти очи засену од јаре.{S} 
 подигао је у вис крст од сувог шумског грања, па се намрштио и виче:{S} Покајте се!{S} А висок 
и, кад иза ње зашушта џбун, покрхаше се грање под неком силном навалом, и Гавран Ракетић испаде 
да је једва овде и онде кроз гроздове и грање од злата кадифа провиривала.{S} На прсима је носи 
ама и громовима.{S} Удари град и поломи грање у шуми.{S} Муње цепаху громове око мене, једва жи 
 смеђе косе, граорастих очију, којих се граор преливао из бледоплавог споменка у тамну љубичицу 
 од срџбе поцрвене као црвени божур.{S} Граорасте очи њене потамнеше у две крупне љубичице, а к 
дна, повисока, танкострука, смеђе косе, граорастих очију, којих се граор преливао из бледоплаво 
дао нашој цркви.{S} Па сам ти на невољи грдној.{S} Две му речи прочитам <pb n="12" /> а три ни  
и разапетим једрилима као џиновске утве грдосије.</p> <p>Сама ћошка блистала је као да је башта 
погледати, а тешко је било казати ко је грђи од кога. »Нека Бог сачува свакога да их и у <pb n= 
а коју мишљах негда да ми дом као сунце греје.{S} Али ето, у место једне грудве снега, пала је  
го што је.{S} А најпосле жено ко је без греха и без махне?{S} Главно је што видим да се тобом м 
илошћу подигао цркву, коју сам ја мојим грехом разорио био!{S} Слава теби, Боже, слава теби! во 
и кадра била царевину да уздрма; али је грехота да луда раја једнога дана узаман гине и да ти с 
 срдито. »Да имаш душе рекла бих ти: не греши душе!{S} Али човек који се крије по шипрагу да ви 
г Бога.{S} Немој да плачеш!{S} Немој да грешимо Богу!{S} По његовој смо се вољи — нека му је сл 
како јутрос праведно рече један страшни грешник, а сада примљени и опроштени покајник пред Бого 
е на мене планина од леда и претисла ме грешника.{S} Ето шта учиних и од себе и од вас.{S} Прав 
 »Слава нека ти је Господе Боже, што ме грешника пушташ у цркву, коју си ти сам од суза добре ј 
 Ако је истина да је Бог казао, онда је грешно што људи отимљу од њега освету његову!{S} Пред п 
ме да се патим у пећини, одакле је моја грешност као поток потекла.{S} И ево ми се он кроз тебе 
свиленом копреном око паса, са сребрним гривнама око облих зглавака на рукама и на ногама, са с 
ајама.{S} Иконија није ни знала.</p> <p>Гркињи је било право име Агапија, али су је у харему, к 
, дао јој је из харема своје жене једну Гркињу из Солуна и једну Арбанашкињу из Скадра.{S} Обе  
да види шта ја данас видех, зубма би му гркљан искинуо, његовом се крвљу напојио, да загасим мо 
о орла камењара; док се јата голубова и грлица лепршаху у сунчевом зраку под плавим небом, а сл 
ми се да ми се срце почело да камени, а грло претвара у пиштаљку од горког сувог дрвета, те већ 
 се у груди, чупала своје косе и што је грло доносило викаше непрекидно: »Аман вам Турци, остав 
 не могаше довољно да кашљуцањем спреми грло, скиде камилавку, пронесе прсте кроз косу и два и  
ишљах да је предсретнем, па да јој бело грло зубма прекољем и да се крви њене напијем.{S} Али м 
х!{S} Ђаци патријаркови запеваше танким грлом нешто о новом Јерусалиму, а оно се <pb n="87" />  
ском белом конђом, коју је низ образе с грлом везивао црни као кадифени рубац.{S} А овде не реч 
ечи... и које речи имам ево ми запињу у грлу... немам речи да опишем какво је велико добро овим 
 n="7" /> <p>Сељанка се спусти под онај грм и одмах отвори шареницу.{S} Извади белу једну погач 
застрла беше стену, која одмах десно од грма беше пробила зелену рудину.</p> <p>На једанпут се  
е!«</p> <p>Диже се усклик од народа као грмљавина, и разнесе на све стране, а како се он губљаш 
еву притискаше на срце.{S} А кад се осу грмљавина од клицања и кад се из ње изви оно »многаја љ 
аша!« (да живи падиша!) одјекујући тиме грмљавини која се за султаном ваљаше низ улицу.</p> <p> 
одзивима, док се ови не сложише у праву грмљавину.{S} Кад и последњи јек у даљини издахну, онда 
{S} У пространоме парку његовом било је грмова са Балкана, четинара с Дурмитора, јасенова с Коп 
аца.{S} У хладовини, под великим једним грмом, седело је младо пастирче, сељаче једно, коме ако 
едњу жељу.{S} Јутрос сам изашла била на гроб твоме оцу и рекла му: да мој завет <pb n="8" /> ни 
 пролио сузу, али ко ће наћи попа да ми гроб прелије и прекади и да ми га о задушницама опојава 
 сињи из ведра неба паде, да нас живе у гроб сахрани!{S} Ја сам луда женска глава, а срце ми је 
а ја остах да кукам без гроба а до мога гроба!{S} Нека га, скотина једна!»</p> <p>Из свога кута 
сова па свршио, а ја остах да кукам без гроба а до мога гроба!{S} Нека га, скотина једна!»</p>  
е, да ми је онда да твој отац устане из гроба, па да те види, па макар ја то и не гледала.{S} Е 
и је мало час онако весео био, у велико гробље претворио беше.</p> <p>»Слушај, црни калуђеру, и 
подухвати га нека језа као да је ушао у гробницу.{S} Али чим му се очи мало свикну, одмах му се 
у је сваке Суботе обилазила његову живу гробницу и односила му нешто хране и вина.{S} Сваке год 
где у овој туђој земљи, далеко од мојих гробова.{S} По твојој доброти ти би и пролио сузу, али  
 <p>Ове Агапијине приче о Јерусалиму, о гробу Христовом,, о чудесима чудотворних икона, пред ко 
 извезена, да је једва овде и онде кроз гроздове и грање од злата кадифа провиривала.{S} На прс 
и овако:</p> <p>Да се Гаврану, за његов грозни злочин, испеку најпре жиле под коленима и то уси 
 недра!{S} Почех да се тресем као да ме грозница ухвати; учини ми се да ми се по недрима размил 
ја грцајући; сва се тресаше као да је у грозници; клекну на земљу, па обема рукама пригрли Иву  
ла!{S} Ај« гракну Гавран, тресну једном грозном псовком и шкргутну зубма; »ај, да га знам ко је 
им гласом, планина прихваташе сваку реч громкијим одзивима, док се ови не сложише у праву грмља 
ан им викну љутито својим <pb n="44" /> громким гласом: »Ако ћете тако, што ће вам суд?{S} А ка 
вета је моја, рече Господ!« које би јој громко зазвечале.{S} И сад јој се чинило, да те речи ви 
д и поломи грање у шуми.{S} Муње цепаху громове око мене, једва жив утекох у пећину.{S} Не мога 
мајеви водише облаке и бише се муњама и громовима.{S} Удари град и поломи грање у шуми.{S} Муње 
арцу. »Их, болан! чича Сима даде сребрн грош!«</p> <p>»Баш!« рече старац кашљуцајући и као да о 
ше да руком, која дркташе извади сребрн грош.{S} Најпосле га дохвати, стегну и баци га јуначки  
а, завијено.{S} Кад поче и то великим и грубим својим прстима да развија, руке му задркташе, ви 
силно тргну, а у исто време левом руком грубо гурну Иконију.{S} Иконија врисну и паде на земљу; 
 сувоњав, жут у лицу, просед, у раси од грубог црног сукна с црном грубом камилавком, прегнуо с 
д, у раси од грубог црног сукна с црном грубом камилавком, прегнуо се био над дугачком једном л 
о; »јер иде гологлав и босоног по шуми, грува се у прса и жалосним гласом виче: »Господе помилу 
{S} Јурила је за њима као бесомучна.{S} Грувала се у груди, чупала своје косе и што је грло дон 
сунцем успавано било, а опет бесно у њу грували и пребацивали је млазовима од беле пене, кад се 
 сунце греје.{S} Али ето, у место једне грудве снега, пала је на мене планина од леда и претисл 
брне тканице, по њојзи крупна пуцад као грудве од бисера.{S} А с једне и друге стране поред пев 
кћући све то краћим и тежим дахатом.{S} Груди јој се надимаху као да хоће да прсну.{S} Још неко 
 те бистра вода може однети ноћас до на груди каквој вили!</p> <p>Па онда изађе из воде, посади 
а земљу, па обема рукама пригрли Иву на груди своје.</p> <p>»Дај то дете овамо! цару треба!« ви 
аше као бесомучна и не пушташе Ивана са груди својих.{S} А оно сироче, све бледо и престрављено 
аму!{S} Ова рука која жуди да ти милује груди, живој ће ти срце ишчупати!«</p> <p>Гавран се окр 
здра кошуљу на недрима, обнажи јој беле груди и спусти своју гломазну црну шаку на њих.{S} С ра 
це ми још једнако лупаше као да хоће из груди да искочи!«</p> <p>»Е па то је!« узе мудра Макрен 
 и тек би јој се по неки тешки уздах из груди откинуо.</p> <p>»Ти си, мајко, сетна невесела?« у 
 за њима као бесомучна.{S} Грувала се у груди, чупала своје косе и што је грло доносило викаше  
вета подизаше од лепоте ових девојачких груди, испод којих је нежно материнско срце на смрт рањ 
коноге Мисирлијке, с обнаженим рукама и грудима, утегнуте танком свиленом копреном око паса, са 
 тесно прикопчани златним пуцетима а на грудма широм отворени, да кроз танку маглицу од свилене 
/> те га пред кућом дочека кукњавом.{S} Грцајући од плача пољуби га у руку.{S} Стојан кад је ви 
> <p>»Јесте честити беже!« рече Иконија грцајући; сва се тресаше као да је у грозници; клекну н 
} И самој јој се очи сузама напунише па грцајући рече:</p> <p>»Што плачеш, дете моје ?{S} Ваља  
м ни сама за што,« рече Иконија, просто грцајући. »Плачем од среће <pb n="78" /> од среће што т 
, беле зубетине искезио, црни му образи грчевито дркћу као кад се љут пас режећи спрема да ујед 
о бојим, друго нешто, друго!« и иконији грчевито задркташе углови од усана и очи јој се наводни 
 је:{S} Што је дуже гледах, све се више губих.{S} Рекох себи: »ову жену као да није сељанка род 
, и разнесе на све стране, а како се он губљаше у даљини прихватан од гомиле до гомиле, диже се 
се да ми се по недрима размилише хладне гује и акрепи; утекох из пећине на поље.{S} Сунце већ б 
 једне вите а друге салите, а на трећим гује исплетене, повисоко издигнуле главе, у главама але 
јој под очима промицаше као нека шарена гунгула, једва спазила између позлаћених клобука Пејика 
 благи, може бити они то сад по арапски гунђају: »а шта ће та сељанка овде?{S} Није њој место о 
 Остах у пећини да преноћим и заспах на гуњцу моме.{S} На сну ми дође старац с великом белом бр 
ијом!« говораху гости Лежимирцима.{S} И гураху се, да се подаве, ко ће пре да стигне до ње, да  
тргну, а у исто време левом руком грубо гурну Иконију.{S} Иконија врисну и паде на земљу; у Ива 
усејин Иконији, па је у свом одушевљењу гурну не баш врло нежно.{S} И онда сави руке на прса и  
ила, и шта је видела у Кајиру где су је гусари који је на мору заробише, најпре на продају изне 
ареве!{S} Да ти мој ага чујеш, кад наши гуслари стану казивати како је некада у нас било!{S} Ва 
ака који с онога света овоме свету кроз гусле говоре. </p> <p>Стојан је дошао право дому некада 
о и спавао.{S} Певало се поред ватре уз гусле, причало се, шале су се проводиле, ватре су се пр 
ерити <pb n="14" /> што ћу да те као уз гусле да питам: ћери мила, што се не удајеш, за младост 
м, дуге косе пале на рамена, по кратка, густа, проседа брада, долама бела, као да је од сребрне 
ја с муком отвараше пут калуђерима кроз густе гомиле народа.</p> <p>Игуман дечански, у широкој  
јест као млеко белих арапских хатова, с густим и до земље црним реповима.{S} Њихови рахтови бех 
Сулејманији, искупила се била светина у густим шареним гомилама.{S} Живи ланац од Јаничара с му 
с Ивом уђе, па не диже главе нити мрдну густим веђама.</p> <p>Иконија ћутећки извади из шарениц 
чицама румен младићскога здравља; испод густих проседих веђа светлуцаху два сива, необично бист 
од невоље пре времена оседила.{S} Према густој а седој коси чудновато пристајаху њене крупне и  
домаћина.{S} Око њих се слегли сељани у густој гомили. </p> <pb n="39" /> <p>У том доведоше из  
е била поширока порта, обрасла ниском а густом травом; овде онде по нека надгробна плоча с изли 
а отвараш себи и своме свекру пута кроз густу гомилу света, док не стиже до оца Никодија.{S} Па 
, па је онда задену испод конђе у своју густу смеђу косу, и рече:</p> <p>«Боље да те ја у коси  
седамнаестом кораку.{S} Одмерих и нађох густу маховину, а под њом плочу од камена.{S} Почупах м 
њиме не могу ни да уздахнем, ни да сузе гутам!«</p> <p>Пљесну се сиромах Ризван руком по челу и 
 ноздрвама, разрогаченим ужареним очима гуташе милину, која се као мирис од цвета подизаше од л 
аше му на рамена, а он једног по једног гуташе као шећерлему.{S} Кад већ не оста више ни један, 
 одреше, и да му пруже залогај погаче и гутљај ракије.{S} Кад га тако мало поткрепише, онда Сто 
попрскаше је хладном водом и дадоше јој гутљај ракије, те се брзо опорави.{S} Оста у порти на т 
еловим!«</p> <p>Гавран заиска још један гутљај ракије, повуче добро из једне чутурице, коју му  
о!{S} Бог ти дао!» зајеча јадник Гавран гушећи се сузама, а народ то прихвати, па се као благи  
да може да изађе на ово како је изашло! да ће робље да се одводи, да ће крв да се пролије и да  
а улаз од пећине нешто камења и пањева, да не би зверад унутра улазила.</p> <p>И трећи дан зоро 
ши писмену заповест Румили-Беглер-бега, да старог Јаничара пусти да иде, а да га не пита куда.  
едузеће стадо.{S} А ти ћеш, ако Бог да, да будеш пастир божјега стада.{S} О да ми Бог хоће дати 
ка.{S} Не зна човек шта пре да погледа, да л’ људе да л’ коње.{S} Спахије све по лепоти и јунаш 
} Огрешила бих душу, кад не бих казала, да је твоја жена једно добро дете и праве царске милост 
и о доброти Ризван-бега толико слушала, да већ не може срећна бити, ако јој га султан не поклон 
нога, издрпана, бледа и тако изнемогла, да му ноге клецаху, те га два момка подржаваху.</p> <p> 
. _</p> <p>»Па то је он, скотина једна, да га Бог убије!{S} Па то је он!{S} А, чекај скоте једа 
фе била је тако богато златом извезена, да је једва овде и онде кроз гроздове и грање од злата  
Отвори добро очи кад ти покажем везира, да га добро видиш, да се не препаднеш кад те после пред 
о од бесних Турака и Арбанаса не смета, да се црква и конаци око ње саграде, а после и да је бр 
 уз обичну пратњу црних и белих евнуха, да је од њеног конака допрате у харем.{S} Иконија је св 
га ли то чекају?« упитах. »Чекају тебе, да те причесте!« рече ми отац Никодије.{S} А ја се преп 
јој: »Ама изиди на горњи праг од цркве, да те сви видимо!?{S} Има нас који дођосмо из далека; д 
: разиграли беху коње у кратке скокове, да погазе ко се не измиче; у зубима носе голе јатагане, 
ако овај камен сињи из ведра неба паде, да нас живе у гроб сахрани!{S} Ја сам луда женска глава 
као овца, узе ме за руку и рече »хајде, да видиш твоју цркву!« И онда као обиђосмо цркву уђосмо 
о подужу значку. .</p> <p>»Казуј, роде, да л си где год скоро сагледао мушко око под челом јуна 
ма, и не дамо да се гази.{S} Пази беже, да не падне крв; ако падне, на твоју ће главу!«</p> <p> 
е »благослови Свети владико!« Еј, Боже, да ми је онда да твој отац устане из гроба, па да те ви 
онија побожно. »Пусти ме, оче Никодије, да целивам где је царска рука царско име исписала!«</p> 
хита.{S} Али им дође порука од Иконије, да тога не чине.{S} Не вреди да због ње икога ма само г 
>»Немојте, народе, браћо и сестре моје, да се бринете и буните, те ново какво зло на село навла 
е погледе у њу.{S} Не могаше да верује, да је то она. »Јеси ли ти то, Иконијо, или ме очи моје  
ш не позивље на онај свет, док не чује, да је црква опет запојала. </p> <pb n="99" /> <p>Кад ве 
 га, и крвава у лицу дигоше га на руке, да га изнесу на чистину.</p> <p>Харамбаша Стојан скочи, 
а се подаве, ко ће пре да стигне до ње, да јој руку као светињи каквој пољубе.</p> <p>После се  
руку према игуману, као да га преклиње, да не говори о њој, а леву притискаше на срце.{S} А кад 
ему станује.{S} Да је непрестано дворе, да су поред ње и на њену службу и дању и ноћу, дао јој  
ог рекао: »освета је моја!« Моли му се, да ти се он не свети!« говораше Иконија озбиљно и тужно 
раху гости Лежимирцима.{S} И гураху се, да се подаве, ко ће пре да стигне до ње, да јој руку ка 
 и Св. Јована за јемце, али ми верујте, да нисам ни помишљао да може да изађе на ово како је из 
ри одведоше, али ми га турска вера оте, да од њега турска срећа гради царева везира!{S} Цар има 
ту.{S} Сунце грануло па обасјало цвеће, да ти очи засену од јаре.{S} Мало даље, па угледасмо цр 
свима мајсторима и свом селу захтеваше, да се при пречи »матере Ризвана везира«, дода још: »а п 
Иконија не знађаше чему пре да се диви, да ли овом дрвљу са зрелим родом и цветом у једно исто  
 говораше: »Море однеси бар пола цркви, да ти се не освети Бог!« Не послушах је.{S} Како знате  
колико год устреба да се црква сагради, да јој се земље, млинови и виногради купе, даћу да се д 
ко је изашло! да ће робље да се одводи, да ће крв да се пролије и да ће света црква да изгоре.{ 
 муком је издржавао ове таласе од људи, да не запљусну онај отворени пут средином улице, који с 
«</p> <p>»Пустите човека, коме се суди, да се исприча до миле воље!« рече озбиљно кнез са зачељ 
ну:</p> <p>»Баш му, аго, молим те кажи, да човек не мисли да сам се од њега препала.{S} Није, н 
е војске.{S} И сви су Турци признавали, да никоме није лепше приличило, да на своме рамену, а и 
оже, Боже! шта ли би моји сељаци рекли, да сад некуд из прикрајка гледају, па да виде ово моје  
крчаг воде са извора, Гавран је замоли, да му га дода да се напије.{S} Кад се добро напи, лакну 
им пуцетима а на грудма широм отворени, да кроз танку маглицу од свилене паучине покажу где неж 
ем:</p> <p>»Прво и прво све ми се чини, да не може бити, да ја теби и царевој кћери нисам овде  
шербет, који новом жеђи стару жеђ гаси, да жеђ никад не загаси.</p> <p>Стаде свирка, као да у и 
на ухо полагано шапну: »Не рекох ли ти, да ћу ти живој срце ишчупати?«</p> <p>Иконија се окрете 
ем!«</p> <p>»Не знам ти ни сама казати, да ли жудим <pb n="96" /> за завичајем.{S} Али има друг 
и прво све ми се чини, да не може бити, да ја теби и царевој кћери нисам овде на сметњи.{S} Ови 
емо ту народну тајну; али бадава крити, да је само видиш одмах би познао.{S} А да јој видиш син 
последње аспре и одох кући пун радости, Да вам не дужим!{S} Ђаво ми рече: »ниси ваљада луд да н 
 грозном псовком и шкргутну зубма; »ај, да га знам ко је тај, коме не треба да се вера по шипра 
га.{S} А он: »Гледам те да л’ си човек, да ти аманет дадем!« А ја рекох: »Баш јесам!« А он онда 
Моја је давнашња жеља била да те нађем, да те поред себе имам, и да се потрудим да бар старост  
и видиш како је, а ја само да ти кажем, да баш онда, кад ме придигоше, несрећни Гавран (да га Б 
вата и туга ми срце стеже кад помислим, да ће кости да ми труну негде у овој туђој земљи, далек 
у Пећ патријару с поклонима и с молбом, да, ако већ сам не може, пошље кога да цркву мироноше и 
 да чува својом сабљом и својом главом, да нико од бесних Турака и Арбанаса не смета, да се црк 
средином улице, који се чувао слободан, да њиме султан са свитом својом у џамију прође.</p> <p> 
S} Каза капуџи-баши да се зове Хусејин, да је чорбаџија Доганџија које чувају стари Сарај у Јед 
д Перзијанаца у толикој мери одликовао, да је велики везир Ахмед-паша јавно признавао да се сам 
зван-бег је чинио све што год је могао, да му мати буде задовољна.</p> <p>Свакога понедеоника д 
, и ако овај чак ни слутити није могао, да га је иза оне решетке гледао један Јаничар.</p> <p>Н 
ћу Светоме Јовану, не би ли ти помогао, да једнога дана ти из његове цркве изнесеш свећу боље с 
тао прелазећи кроз долину смрти, нашао, да га Бог на излазу из ње дочекује изванредним и велики 
ај се Србине!«</p> <p>»И ја сам слушао, да је Никодије отишао у Јерусалим, па тамо и преминуо р 
ави, и мислиш диже се кубе горе у кебо, да отклони цркву да и анђели чују, а ми све младе жене  
олагано и застиђено на десно и на лево, да ли није кога саблазнио,</p> <p>И летургија се сврши. 
ама кауркињама!«</p> <p>»Вољан си, аго, да с нама шалу збијаш!{S} А ко зна?{S} Свашта може да б 
 како не омакне.{S} Тако се беше занео, да не чу кад Иконија с Ивом уђе, па не диже главе нити  
кљан искинуо, његовом се крвљу напојио, да загасим моју жеђ за тобом!« </p> <pb n="20" /> <p>Га 
 њен мали Ива већ у неку руку посветио, да већ сада ни отац Никодије ни црква Св. Јована не мог 
е мајсторе, Иконија покрене своје село, да и оно само, од драге своје воље, снесе камена и дрве 
зно.{S} Мислила сам, како би лепо било, да на овој слави нашег села и наше цркве буде с нама ст 
омко зазвечале.{S} И сад јој се чинило, да те речи више не говори чича него да јој их ветар дон 
казав на дете, што је очевидно значило, да има нешто што не може пред дететом да јој каже.</p>  
навали, да никоме није лепше приличило, да на своме рамену, а испред цара носи сјајну сабљу цар 
благослов и онда поче да говори гласно, да се на далеко чуло: »Свети оче, ово је данас најсрећн 
 дође пре шест недеља.{S} Немој, Гавро, да чиниш неправду и мени.{S} Од тога ништа бити не може 
ену, и да је дошао у Стамбол само зато, да са царевим везиром Ризван-бегом проговори две три ре 
 ће онда рећи:</p> <p>»Мислим се нешто, да л’ је моја мати жива«, Ако је жива, па се мучи у сир 
дош'о!{S} А, вере ми, волео бих, снахо, да су ми арбанашке пушке срце разнеле, него што ето дож 
ток као да беше уставио сав свој жубор, да пусти само да се чује бућкање од сиграња њених белих 
ма.{S} Истом се мислим, вратим у цркву, да слушам како наши ђаци поје, а оно дотрче они страшни 
аше да не умре и мољаше се гласно Богу, да је још не позивље на онај свет, док не чује, да је ц 
 који су се хвалили и Иконији и народу, да су иконе исписали са свим онако како су на царском и 
тити не могу!{S} Него кажу, који знају, да је Бог рекао: »освета је моја!« Моли му се, да ти се 
опови и одоше сви у велику трапезарију, да се мало прихвате.</p> <p>»Све ми је Бог преко молита 
оље нека све то поклони светоме Јовану, да му је свећа пред свецем, не би ли га од лудости изба 
однели на мртвачким носилима у планину, да га у пећину баце.</p> <p>»Нека га, скотина једна, не 
тво могу да помогну једном добром сину, да матери својој засведочи своје велико поштовање.</p>  
ену о удадби, просто и јасно рече цару, да је о јунаштву и о доброти Ризван-бега толико слушала 
што се мени привиђа у овом тужном часу, да је она рђа од човека довео Турке да се мени освети?! 
ји за десном певницом глас води!{S} Ех, да ли он, чедо моје, зна сад да га деда и мајка његова  
е дао везиру своју поштену јуначку реч, да ће да чува својом сабљом и својом главом, да нико од 
тним прахом посута лептира.{S} Не знаш, да л' тамбуре дрхћу под манђијом дивотнога девојачког к 
д ти покажем везира, да га добро видиш, да се не препаднеш кад те после пред њега изведем!« реч 
ослао, легла си позно и уморна, мислиш, да <pb n="103" /> богме, на причешће које ћеш данас да  
 и без бриге поред мене.{S} Ако мислиш, да ћеш бити срећнија међу својим људма, добро, ево ћу д 
о.{S} А ја сам се оцу твоме заветовала: да ћу, ако ми Бог и мајка божја помогну, испунити му ње 
ја дала донети из планине, па наредила: да му се у конаку манастирском даде једна ћелијца при з 
 мојој стрини, свакој снаси одговорила: да га молим да ми не замери али да не могу.{S} Није да  
ије дуго постојало, па он сам признаде: да мати његова не изгледа да је срећна и задовољна.{S}  
 баштина прибирали.{S} Патријар нареди: да се црква посвети у очи самог Ивањ-дна, и посла умест 
.{S} Па не знаш шта је лепше погледати: да ли стидљиву девојку, или стидљива момка, кад је у ко 
ли да овај нешто магловити говор значи: да је везирова мајка уморна, па се диже, опрости се с њ 
 ухвате и вежу Гаврана, а кнезу поручи: да рано зором сазове све село и старо и младо, и мушко  
узама дажди, онда измоли у цара ферман: да сиротиња раја на оним урвинама од св. Јована подигне 
.{S} Сам Гавран причаше народу озбиљно: да му је Бог послао анђела, који га је бистром водом ра 
за да је дошла од Санџак-бега заповест: да Хусејин-аги без разговора предаду Иконију да је води 
ашла била на гроб твоме оцу и рекла му: да мој завет <pb n="8" /> нисам заборавила.{S} Тако ћем 
 постао.{S} Сад не квари ништа да знаш: да ти је завичај Сирф-вилајет и да ти је мати кауркиња. 
на коме је Иконију из прикривка гледао; да се онда као богаљ баци у пећину где је оставку преди 
 тешке завесе, па пустили <pb n="84" /> да уђе унутра Кизлар-ага са дванајест црних евнуха, за  
 и кумицу те и њих посади <pb n="26" /> да заједно ручају с њеним малим ђаком.{S} И лепо поруча 
 нас било док имадосмо своје цареве!{S} Да ти мој ага чујеш, кад наши гуслари стану казивати ка 
јој мајци Иконији да у њему станује.{S} Да је непрестано дворе, да су поред ње и на њену службу 
 каквом смрћу да се несрећник умори.{S} Да се убије из пушке, или закоље ножем, или умлати мотк 
није што криво од кога у моме двору?{S} Да ли има нешто што би ти годило и за чим жудиш, а што  
ру.</p> <p>»Шта ли ми ти то казујеш?{S} Да л’ да газим поток, ил’ да га не газим?!« рече Икониј 
> <p>»Шта ли ми ти то казујеш?{S} Да л’ да газим поток, ил’ да га не газим?!« рече Иконија, поћ 
о казујеш?{S} Да л’ да газим поток, ил’ да га не газим?!« рече Иконија, поћута мало, насмеја се 
ега, да старог Јаничара пусти да иде, а да га не пита куда. </p> <pb n="59" /> <p>Пред полазак  
аћу вам право као пред божијим судом, а да би на страшноме суду мање казивати имао.{S} Зна село 
вети оче, толико се изумила нисам.{S} А да јесам, ех, право да ти кажем, има других соколова за 
 да је само видиш одмах би познао.{S} А да јој видиш синчића од седам година, твоје соколове оч 
Знам ја, не можеш ти бити царев везир а да ниси турске вере.{S} Ето какве сам среће ја: нађох с 
он приђе к руци оца Никодија.</p> <p>»А да те не сметох у каквом светом послу?!« настави она гл 
е, кад се износи света тајна, кад треба да се прекрсти, јер старац нит добро виђаше нит добро ч 
у сиротицу.{S} Јесте, видим да не треба да те боли, јер биће да сва моја сетност долази од луде 
ај, да га знам ко је тај, коме не треба да се вера по шипрагу те да види шта ја данас видех, зу 
 царска заповест.{S} Ич-оглани не треба да знају за завичај и за родбину.{S} Цар је њихов родит 
а ти је срце болећиво.{S} Него не треба да те боли, и немаш шта да жалиш.{S} Ти ми чиниш толико 
ш као везирова мајка!«</p> <p>»Не треба да се трошиш толико«, прихвати благо Иконија; »и ако си 
г дао а са радосним срцем, како и треба да служимо верне слуге нашега цара честитога.{S} А ако  
издаје што год ти и колико год ти треба да живиш као везирова мајка!«</p> <p>»Не треба да се тр 
зло на село навлачите.{S} Царској треба да се покоримо.{S} Није ме страх да пред цара изидем, ј 
{S} Ти си царев везир.{S} Великаш треба да има и велико срце.{S} Ти си га имао и пре него си ве 
а ферман; даћу блага колико год устреба да се црква сагради, да јој се земље, млинови и виногра 
ске девојкама из харема, па ће да проба да их храни бабама кауркињама!«</p> <p>»Вољан си, аго,  
имира, и други берат којим цар одобрава да Иконија обнови цркву св. Јована.</p> <p>Требало је п 
е крв да се пролије и да ће света црква да изгоре.{S} У зао час хтедох да се осветим Иконији, з 
ли смрт у кући, ту је Иконија била прва да помогне и саветом и радом, и да одлакша речима од ут 
к рече да је потпис царев.{S} Замоли га да пусти и Иву да то целива, и мали се Ива полагано и в 
рански падне на моје гране, замолићу га да пошље своје гавранове да одлете до Лежимира, нека за 
 га с титлама и скратницима, научићу га да поји тропаре и кондаке свецима, а ако га оставиш у м 
о што ја могу није много.{S} Научићу га да чита, упознаћу га с титлама и скратницима, научићу г 
 ти се свиди царев пролазак?« упита ага да би повео разговор другим путем.</p> <p>»Е, па није ш 
је ни црква Св. Јована не могу без њега да буду.{S} Милина јој беше да слуша како Ива прича кол 
ом, да, ако већ сам не може, пошље кога да цркву мироноше и да одреди три калуђера, који би при 
 грђи од кога. »Нека Бог сачува свакога да их и у <pb n="76" /> сну снива!« рече Иконија самој  
и аго да тако говориш; ама да могу сада да прошетају овом чаршијом само <pb n="73" /> три српск 
е осветим Иконији, за коју мишљах негда да ми дом као сунце греје.{S} Али ето, у место једне гр 
ликим очима и замишљеним погледом гледа да л’ ће ко да му приђе те да га загрли.</p> <p>Око црк 
сам признаде: да мати његова не изгледа да је срећна и задовољна.{S} Она се истина ником и ни н 
Свети владико!« Еј, Боже, да ми је онда да твој отац устане из гроба, па да те види, па макар ј 
ра, у који ће отац Никодије овда и онда да напоји освећеном водицом своју киту босиљка, а у кој 
бљем својим.{S} Окретаху се овда и онда да погледају стуб од дима и пламена који се из манастир 
извора, Гавран је замоли, да му га дода да се напије.{S} Кад се добро напи, лакну му и разведри 
, постави страже око села, а кнезу каза да ће му главу својом сабљом одрубити, ако би Иконије п 
 Богу, који ево и у овој прилици показа да неће да нас остави да до краја пропаднемо, а одмах з 
е сељани пред судницу, те чуше од кнеза да је дошла од Санџак-бега заповест: да Хусејин-аги без 
ми суђен данак дође!«</p> <p>»Па зар ја да будем монастирско ђаче?« упита дечко све невеселији, 
, и како је покренуо чак и оца Никодија да јој говори, како ју је на потоку Липовици пречекао,  
</p> <p>И трећи дан зором отиде Иконија да обиђе богаља.{S} Кад му донесе крчаг воде са извора, 
 ти видиш Топлицу Милана,« поче Иконија да с пуно поноса казује, као нешто што је сама видела,  
!«</p> <p>И другу ноћ не могаше Иконија да заспи дуго и дуго.{S} Преврташе се немирно то на јед 
ови руком богаља па рече двојици сељака да га унесу у цркву.{S} Али се Гавран никако не даде ун 
 милине!</p> <p>Устави се у сред потока да се мало брчка.</p> <p>А поток као да беше уставио са 
 јој се до земље, а нека би се сагибала да је и скуте љуби.{S} Ту би је ћехаја-кадуна и још јед 
воје гњездо, нити бих и онда пристајала да слажем моју песму с црним Гавраном!«</p> <p>»Па да м 
илиле Иконији.{S} Петрија је опет знала да прича по неку причу из »Четрдесет везира,« коју је у 
 речи, од којих је неке Икокија познала да су турске.</p> <p>Кад стигоше пред лепо изрезана вра 
 децо!« рече Иконија, као да је осећала да је у неколико крива за њине сузе..</p> <p>»Нека нас  
тек с вриском скочила с постеље и нагла да бежи вичући: »По Богу сестро, не дај ме црном Арапин 
а нишани, а опет Иконија не би ни могла да разговетније каже оно, што је мислила.{S} Султанија  
а је онда сама узела под мишку и повела да је посади поред себе на софу. </p> <p>Тада би робињи 
ле ове веселе Џумбусаре (тако је почела да зове Ђулбахару) причај нам о оном старцу у Јерусалим 
ако:</p> <p>»Моја је давнашња жеља била да те нађем, да те поред себе имам, и да се потрудим да 
јаше јој лакнуло.</p> <p>»Нисам мислила да вас расплачем децо!« рече Иконија, као да је осећала 
> <p>Иконија се строгим постом спремила да се сутра на великој летургији причести, па које од у 
у мајку; а цар, као милостив цар, посла да се сужњем последња жеља за последње виђење испуни!«. 
ви слатке снове сневала, тога дана чула да ће да је проси у мајке, — шта је та срећа према срећ 
е.{S} Загушљиво закрешта некаквом, ваља да арапском псовком, завитла троструком татарском камџи 
 не зна село чијом муком то би.{S} Ваља да вам испричам све, јер по из даље иде почетак овог мо 
/p> <p>»Што плачеш, дете моје ?{S} Ваља да се не бојиш доброга оца Никодија ?{S} Он ће тебе леп 
 је најпосле обамр’о, и како су га ваља да већ мртва, однели на мртвачким носилима у планину, д 
тамболу?« повикаше сељани.</p> <p>»Ваља да треба цару!« прихвати Хусејин-ага, који је као сваки 
> <p>»Вољан си аго да тако говориш; ама да могу сада да прошетају овом чаршијом само <pb n="73" 
 дркћу као кад се љут пас режећи спрема да уједе.{S} Загушљиво закрешта некаквом, ваља да арапс 
че и то великим и грубим својим прстима да развија, руке му задркташе, виде да не може да разви 
мо до вечерње да стигнемо до Св. Јована да видимо оца Никодија!«</p> <p>»А што "ћемо тамо, нано 
еколике своје хајдуке са по више сељана да по шуми потраже Гаврана и да га доведу.</p> <milesto 
иком писком и псовком навали на Гаврана да га жива раскине.{S} Изгруваше га, и крвава у лицу ди 
ше.</p> <p>Привикаше јој са више страна да каже шта је то друго.</p> <p>»Ево шта је«, предузе И 
ћи да га видох!«</p> <p>»Их, како јадна да не видиш цара?!{S} Па ти онда ниси видела ни Кизлар- 
 што ћеш, нису мислили каква ће времена да настану и на каквим ће самоуцима цркве царске да ост 
</p> <p>»Е па то је!« узе мудра Макрена да тумачи. »Синоћ смо о оцу Никодију дуго говорили, гов 
опоји на славу његову.{S} Моје село зна да има преко двадесет и шест година, кахо сам хранила о 
поче Иконија. »Ево ти доведох мога сина да га упутиш како да служи Богу и народу, како и сам шт 
спод!« Мишљаше о томе.{S} Ако је истина да је Бог казао, онда је грешно што људи отимљу од њега 
S} Сваке године на Ивањдан, ишла је она да се на развалинама цркве исплаче и искука.{S} Још јој 
га и око суда, која је дотле била мирна да је једва дихала, сада се уздрма као тежак талас, па  
е онда да твој отац устане из гроба, па да те види, па макар ја то и не гледала.{S} Еј, Боже мо 
ађе на горњи мраморни праг од цркве, па да је сви виде и гледају, него оста поред врата на свом 
S} Ето нека се Иконија ноћас спреми, па да се сутра ако Бог да зором крећемо!«</p> <p>Хусејин-а 
мрзнух.{S} Мишљах да је предсретнем, па да јој бело грло зубма прекољем и да се крви њене напиј 
е дати да доживим да то очима видим, па да мирно умрем, кад ми суђен данак дође!«</p> <p>»Па за 
ци у пећину где је оставку предигао, па да се ту остави да од глади и жеђи полагано скапље или  
е: »Иво, дете моје прихвати се мало, па да се пожуримо до вечерње да стигнемо до Св. Јована да  
има уместо сабље носити велики крст, па да њиме благосиљаш села, и поља и њиве и народ који ће  
, да сад некуд из прикрајка гледају, па да виде ово моје чудо и господство?{S} Бог и душа знам  
онији.</p> <p>»Баш се не бих препала па да је како страшан!« одговори Иконија мирно; али опет т 
 рекох себи: боље да је дочекам овде па да из њених уста чујем живот или смрт.{S} Видела си Оца 
зира.{S} Вала доста је и њега видети па да очи засену!{S} А право да кажем, учини ми се да сам  
арод који ће да баца капе под пазуво па да се клања и да виче »благослови Свети владико!« Еј, Б 
оју песму с црним Гавраном!«</p> <p>»Па да му кажем да се ничему не нада!«</p> <p>»Молим те, ка 
и би и пролио сузу, али ко ће наћи попа да ми гроб прелије и прекади и да ми га о задушницама о 
га осудили да погине, а он замолио цара да бар пред смрт види своју мајку; а цар, као милостив  
ном, а ова онда рече Иконији: како мора да <pb n="77" /> је остави саму у овој одаји да дочека  
била царевину да уздрма; али је грехота да луда раја једнога дана узаман гине и да ти с њоме му 
завичај <pb n="58" /> а јунаку је доста да у сабљи својој има сестру.{S} Ти си царев везир.{S}  
запита: »Шта велиш?« али не могаше уста да отвори.</p> <p>У том тренутку растрезни је из бунила 
укавица!« И онда ме нечастиви научи шта да радим!«</p> <p>Ту се Гавран заустави.{S} Загледа се  
Сељани се искупише на тајни договор шта да раде.{S} Мишљаху да пошљу брзохотце да потраже Милет 
} Него не треба да те боли, и немаш шта да жалиш.{S} Ти ми чиниш толико, колико ваљада од како  
каш царев постао.{S} Сад не квари ништа да знаш: да ти је завичај Сирф-вилајет и да ти је мати  
цем Никодијем, посаветова свога синчића да у свему лепо слуша</p> <p>старог калуђера, па се онд 
 да га горски вуци жива поједу.{S} Кућа да му се до темеља спали; земљу да нико не прихвата за  
ичарском обичају, показао како је готов да за цара положи главу на пањ да се сече, онда се поди 
ло! да ће робље да се одводи, да ће крв да се пролије и да ће света црква да изгоре.{S} У зао ч 
едан путник жеђ гаси и нек каже:{S} Бог да прости!{S} Ево ти пет кеса за пут одовуд и одонуд!«< 
: »а подружја Миленка Хајдука, кога Бог да прости!« И најпосле морадоше јој попустити, и написа 
и ишарало у тај лепи сан, који даће Бог да је на добро као и све што је на добро испало!«</p> < 
е предузеће стадо.{S} А ти ћеш, ако Бог да, да будеш пастир божјега стада.{S} О да ми Бог хоће  
ја ноћас спреми, па да се сутра ако Бог да зором крећемо!«</p> <p>Хусејин-ага, као искусан војн 
за тим да говори. »Када ти је отац (Бог да му душу прости!) умирао од тешких рана, рекао ми је: 
ди!{S} Ех, да ли он, чедо моје, зна сад да га деда и мајка његова очима прате!«</p> <p>»Ћути, с 
 баш као у Вилиндару!{S} Него хајде сад да те ја водим у једну другу српску цркву!« Па ме онда  
ма за здравље и срећу падишину поче сад да се бије грабећи аспре са калдрме. </p> <pb n="72" /> 
/p> <milestone unit="*" /> <p>Оде народ да се мало прихвати ручка.{S} Под главним вењаком већ з 
киту босиљка, а у који ће побожни народ да спушта бакарне мангуре и по коју сребрну аспру.</p>  
ужим!{S} Ђаво ми рече: »ниси ваљада луд да носиш калуђерима, који и онако имају свачега доста?« 
</p> <p>»Признајем!{S} И само молим суд да се уморим брзом смрћу, јер муке које ме стегоше, не  
во Асас-баше и Алај-чауши, трче да јаве да иде Падишах.{S} Отвори добро очи кад ти покажем вези 
дром душом и лаким срцем изађе из цркве да потражи оца Никодија.</p> <p>Нађоше га у трапезарији 
е, замолићу га да пошље своје гавранове да одлете до Лежимира, нека загачу дрвљу и камењу: како 
клони се кнезу и домаћинима, мољаше све да јој опросте ако се на овом свету видели не би прекрс 
ма старцу обе руке, притрча му, не даде да темена, него му по турски паде на једно па на друго  
еда немо својим крупним очима.{S} Хтеде да га запита: »Шта велиш?« али не могаше уста да отвори 
д главним вратима од цркве.{S} Ту хтеде да дочека игумана и духовнике, који ће из конака доћи д 
у оне чесме, а маломе Иви рекоше да иде да гледа свете слике, што беху исписане на зидовима исп 
има да развија, руке му задркташе, виде да не може да развије, па са најдубљим поштовањем ниско 
да јој помогне.{S} Изађе на двор и виде да је близу свитање.{S} Узе у торбицу једну погачу, црн 
 намислила!« прекиде је Хусејин! »Хајде да се полази; далеко је везиров конак.«</p> <milestone  
на човек шта пре да погледа, да л’ људе да л’ коње.{S} Спахије све по лепоти и јунаштву пробран 
Стојан пун јарости, па одмах посла људе да ухвате и вежу Гаврана, а кнезу поручи: да рано зором 
ише натраг.{S} Хусејин-ага, једва стиже да Иконији прозбори: »Иди само са Шекер-кадуном за Кизл 
и верујте, да нисам ни помишљао да може да изађе на ово како је изашло! да ће робље да се одвод 
алу збијаш!{S} А ко зна?{S} Свашта може да буде у вас Турака!« — одговорише му неки из гомиле.  
ија, руке му задркташе, виде да не може да развије, па са најдубљим поштовањем ниско погнут при 
елико, али чича Сима не само да не може да ти помаже него, онако стар и немоћан како је, само т 
д се тугује, све као моба.{S} И не може да буде игра друкчије, него кад се поведе коло, па се п 
пробудила из тешкога сна па још не може да се прибере.</p> <p>Неколико жена и људи помогоше јој 
жа«.{S} Обе су биле младе, бистре, брзе да разуму што им Иконија каже, срећне да погоде што она 
сприча све како је било.{S} Иконија узе да прича све по реду, па кад дође до онога како Турци п 
вда?«</p> <p>Светина се стиша и суд узе да суди.</p> <p>У брзо се свих дванајест најстаријих до 
 <p>Па се онда опет окрену везиру и узе да говори:</p> <p>»Што ће мени конак?!{S} Још коју годи 
ждио и замислио.{S} По дужем ћутању узе да говори овако:</p> <p>»Моја је давнашња жеља била да  
 него и мој шарац поче да посрће и сузе да рони.{S} Камо да је већ и Стојану давно суђен данак  
по, баш је много лепо!{S} Али оно да је да султанија чује!{S} Еј, еј, авај нама!« доврши Икониј 
ишта! та сласт за кратко траје Слађе је да је из дана у дан гледаш како се вије као кукавица!«  
и је био Гавран Ракетић.{S} Молио ме је да ти говорим да за њега пођеш!«</p> <p>»Да чудна ли чо 
засмо децу у овом вилајету.{S} Време је да проберемо јуначко семе за царску ордију!« Препадох с 
{S} И учинише јој по вољи и оставише је да стоји близу зачеља од совре.{S} Много је била бледа  
 учиних и од себе и од вас.{S} Право је да ме уморите!«</p> <p>Гавран паде на колена и поче да  
 све ове јадне сиротиње!« »Е вредило је да прођеш кроз све твоје муке, кад си овакав дан доживе 
 n="42" /> како гази поток; заклињах је да ме не убија.{S} Она ме одгурну, и ја падох сотони у  
ла.{S} Тако ћемо сине мој, у име, божје да пођемо оцу Никодију!«</p> <p>»А ово стадо? ко ће да  
{S}Јес, није вајде, и ово је лепо, није да није лепо, баш је много лепо!{S} Али оно да је да су 
да ми не замери али да не могу.{S} Није да му махне налазим него нећу да се удајем!«</p> <p>»Ни 
вана и на Лежимир?!{S} Ништа се не чује да царева војска иде кудгод великом џадом, па и да би с 
су, да је она рђа од човека довео Турке да се мени освети?!«</p> <p>»Да се теби освети?!{S} А ш 
у и на каквим ће самоуцима цркве царске да остану!«</p> <p>»Је ли то баш царски рисовуљ?« упита 
раја, и кнез и Хусејин-ага имађаху муке да је утишају.</p> <p>»Знаш, ага«, рече кнез као да изв 
.{S} Женска глава треба мушке руке руке да је штити.{S} Миленково имање истина није велико, али 
 чича Симе; »Шта ћеш?{S} Људи нас хвале да смо Соколови.{S} По срцу можда и јесмо, али нит имам 
<pb n="14" /> што ћу да те као уз гусле да питам: ћери мила, што се не удајеш, за младости за л 
тне, бисерне и сафирне капљице откинуле да као блистава роса попадају по персијским ћилимима, ч 
зађе на ово како је изашло! да ће робље да се одводи, да ће крв да се пролије и да ће света црк 
даше на улицу.{S} А срце јој поче живље да куца, не знађаше ни сама зашто, мањ ако није што јој 
кад прође у манастир и рекох себи: боље да је дочекам овде па да из њених уста чујем живот или  
 густу смеђу косу, и рече:</p> <p>«Боље да те ја у коси носим, него да те онај црни бумбар љуби 
 (буди Бог с нама!) па ме извуку напоље да гледам дервиша и његове змије.{S} Уграбим као прилик 
{S} Знао сам да ће да буде.{S} Пусти ме да идем да га видим; и ако сам позни и последњи, опет д 
егова освета није као људска.{S} Ево ме да се патим у пећини, одакле је моја грешност као поток 
едну такву гатку.« Него опет копкало ме да видим има ли плоча на седамнаестом кораку.{S} Одмери 
ло се на њ наслонила.</p> <p>Дође време да се диже у славу.{S} Усташе сви на ноге и игуман деча 
ервиш поче да се смањује а у исто време да се шири, док не поста шири него дужи, па се онда окр 
видиш Топлицу Милана, кад се јунак узме да облачи, прво меће, бурунџук кошуљу, нит’ је ткана ни 
 српски народ притиснуо.{S} Њено ће име да се <pb n="107" /> помиње као једно добро и светло им 
 да ћу ти живој срце ишчупати?« Поочиме да ли може бити, што се мени привиђа у овом тужном часу 
иљно. »Ево скоро годину дана како ми не да мира.{S} И што год има у мене женске родбине, све је 
вана.</p> <p>Требало је пуно две године да се грађевина са свим доврши и да се црква изнутра ис 
дохвати један крајичак од кожне листине да пољуби.</p> <p>. »Па сад, оче Никодије, Бог па ти!«  
е да разуму што им Иконија каже, срећне да погоде што она и помисли и хитре да послуже.</p> <p> 
аваљивањима Хусејин-аге и његове кадуне да се фереџом заогрне, па прође кроз Стамбул и Боспором 
а седне поред Иконијине постеље и почне да јој прича, и прича јој док везирова мајка не падне у 
чи!{S} Ех, Бого мој, оно је било појање да мртве оживи! .{S}Јес, није вајде, и ово је лепо, ниј 
и се мало, па да се пожуримо до вечерње да стигнемо до Св. Јована да видимо оца Никодија!«</p>  
ахија коњаника.{S} Не зна човек шта пре да погледа, да л’ људе да л’ коње.{S} Спахије све по ле 
S} И гураху се, да се подаве, ко ће пре да стигне до ње, да јој руку као светињи каквој пољубе. 
д злата.{S} Иконија не знађаше чему пре да се диви, да ли овом дрвљу са зрелим родом и цветом у 
ћне да погоде што она и помисли и хитре да послуже.</p> <p>Првих дана приступише јој погнуте, с 
трос искупили?«</p> <p>»Искупили сте се да мене, новога Јуду судите!« рече Гавран мирно.</p> <p 
и нећу крити, јесам тужна, и чини ми се да ми се срце почело да камени, а грло претвара у пишта 
асену!{S} А право да кажем, учини ми се да сам те очи и то чело неге видела, па се занесох траж 
 као да ме грозница ухвати; учини ми се да ми се по недрима размилише хладне гује и акрепи; уте 
unit="*" /> <p>Сутра дан, спремајући се да пођу на јутрење, Иконија исприча својој Макрени шта  
се детињски срећна.{S} Чинило би јој се да јој је свака тица певачица неки род, свако лепо дрво 
Ево шта је«, предузе Иконија; »бојим се да је мој син, кога ми цар пре двадесет и толико година 
а.{S} О самом великом дворцу причало се да му по лепоти и по богаштини мало равних има.{S} Зида 
ој и аманет ти дете наше!« Заклех му се да ћу му оца чувати и мојом и његовом бригом и да ћу на 
ише већих и мањих чутура, и спремаху се да се лепо проведу.</p> <p>Јутрења и литургија служише  
га Иву одгајити, ако ми Бог помогне, те да прихвати да сам чува добро име свога оца.{S} Где би  
ите да с миром носимо то једно дете, те да не буде горе, много горе!«</p> <p>»Беже!« рече отац  
 из далека; дај да ти очи сагледамо, те да нашима на дому кажемо: видесмо цркву божју, и видесм 
гледом гледа да л’ ће ко да му приђе те да га загрли.</p> <p>Око црквице је била поширока порта 
 у планини; немојте да огрешите душе те да скапље од глади без мене!{S} Збогом сад, и нека вам  
ледаш?« запитах га.{S} А он: »Гледам те да л’ си човек, да ти аманет дадем!« А ја рекох: »Баш ј 
 коме не треба да се вера по шипрагу те да види шта ја данас видех, зубма би му гркљан искинуо, 
ће моје што кад те видех жива, нађох те да си царев везир!«</p> <p>»Па зар је несрећа бити царе 
нез, — »без разговора, вели, ако хоћете да вам глеве на раменима а слемена над главама остану!« 
што би мајци својој говориле.{S} Ходите да вас као децу моју пољубим!«</p> <p>Обе младе жене ра 
амо је дангуба и ваша штета.{S} Пустите да с миром носимо то једно дете, те да не буде горе, мн 
ет вам онај невољник у планини; немојте да огрешите душе те да скапље од глади без мене!{S} Збо 
е, али их она смерно мољаше да је пусте да њих, као најмилије госте, које је икада у своме живо 
везиру своју поштену јуначку реч, да ће да чува својом сабљом и својом главом, да нико од бесни 
тке снове сневала, тога дана чула да ће да је проси у мајке, — шта је та срећа према срећи једн 
ену, рекох орта-баши:{S} Знао сам да ће да буде.{S} Пусти ме да идем да га видим; и ако сам поз 
ашњу радост нашу, за ову утеху, која ће да буде и нама и дуго после нас, онима који иза нас нас 
 рибе морске девојкама из харема, па ће да проба да их храни бабама кауркињама!«</p> <p>»Вољан  
а везира срце велико и господско, па ће да га прими од Хусејина!«</p> <p>Хусејин се опет подиже 
 ће вам суд?{S} А кад нећете суд где ће да се нађе правда?«</p> <p>Светина се стиша и суд узе д 
љаш села, и поља и њиве и народ који ће да баца капе под пазуво па да се клања и да виче »благо 
у Никодију!«</p> <p>»А ово стадо? ко ће да га чува?« рече мали пастир невесело.</p> <p>»Ето га  
ће село за њим пресвиснути.{S} А ако ће да пали што има, боље нека све то поклони светоме Јован 
 и овога и онога света!«</p> <p>»Ако ће да иде све по реду, имаш ти мало по дуже до самртнога ч 
је зрно, па ако буде божја воља, оно ће да никне и плод донесе.{S} Научи га колико ти знаш, па  
а ми будеш домаћица, онда за оно што ће да те снађе, не жали ни на кога до на себе саму!{S} Ова 
оји ево и у овој прилици показа да неће да нас остави да до краја пропаднемо, а одмах за тим им 
им теби за твоје старе дане нешто среће да у њој поборавиш жалост своје младости, па нисам скуп 
лико година отео, жив; ако је жив, биће да је, као и отац што му беше, јуначког срца и плаховит 
ачког срца и плаховит на неправду; биће да се царевим везирима замерио, те су га осудили да пог 
је истина мало чудновате ћуди, али биће да су га завидљивци и пакосници више извикали него што  
 видим да не треба да те боли, јер биће да сва моја сетност долази од луде памети једне старе и 
 цару жао«, рече Хусејин озбиљно, »биће да је цару жао да храни рибе морске девојкама из харема 
као сваки Јаничар српски говорио. »Биће да треба цару, кад царску заповест имам да је царевом в 
зиру?« опет питаху сељани.</p> <p>»Биће да је цару жао«, рече Хусејин озбиљно, »биће да је цару 
 <p>»Ето, виш, и гаров те љуби!{S} Хоће да ти каже: не брини се за нас!«</p> <p>А Иван се онда  
 пустиле гране над потоком, као да хоће да га сребрним рукама загрле.</p> <p>Кад Иконија стиже  
исли, претисну чело прстима као да хоће да из мозга исцеди сећање, па се онда опет усправи и ре 
м.{S} Груди јој се надимаху као да хоће да прсну.{S} Још неколико корачаја, па се под новим и с 
у, ево га де ми црним канџама срце хоће да ишчупа!«</p> <p>Бабе неке дођоше те јој бајаху свака 
 да раде.{S} Мишљаху да пошљу брзохотце да потраже Милету, синовца Стојана харамбаше који погин 
 се исплака и умири.{S} Стојан јој рече да му исприча све како је било.{S} Иконија узе да прича 
 црвену шару, за коју јој духовник рече да је потпис царев.{S} Замоли га да пусти и Иву да то ц 
 у селу већ неколико дана.{S} Неко рече да га је видео у шуми изнад медвеђе пећине. »Као да нис 
иска смерно његов благослов и онда поче да говори гласно, да се на далеко чуло: »Свети оче, ово 
 многим местима из гомилица народа поче да се диже песма.{S} Мало даље на пољани зазвиждаше дво 
нице, и талас од момака и девојака поче да се повија под поветарцем, који из двојница умиљато и 
 које нико не разумеваше, па из ње поче да излеће голуб за голубом, носећи у кљуну по један стр 
е!«</p> <p>Гавран паде на колена и поче да целива земљу вичући: »Опрости ми, земљо!{S} Опрости  
рског.{S} Народ закука иза гласа и поче да бега на све стране.</p> <p>Међу тим су Турци једним  
се начинише две, тек за тили часак поче да гмиже по ћилиму силество змија, док султанија пребле 
 као евангеље.{S} Кад је опази, он поче да чита гласно, реч по реч: »Освета... је... моја! рече 
ба!{S} Није друго него и мој шарац поче да посрће и сузе да рони.{S} Камо да је већ и Стојану д 
 више ни један, онда високи дервиш поче да се смањује а у исто време да се шири, док не поста ш 
p> <p>»Ево Асас-баше и Алај-чауши, трче да јаве да иде Падишах.{S} Отвори добро очи кад ти пока 
ешто често побољеваше, па се побојаваше да не умре и мољаше се гласно Богу, да је још не позивљ 
седам певачица.{S} Засвираше и запеваше да је милина било слушати.{S} Певали су неку перзијску  
 божју!</p> <p>Али се Иконија снебиваше да изађе на горњи мраморни праг од цркве, па да је сви  
авран Ракетић.{S} Он јој тобож помагаше да се дигне, али јој на ухо полагано шапну: »Не рекох л 
их очију да скине решетку.{S} Не могаше да скине решетку, али не скидаше погледа свога са ње, д 
а упре своје погледе у њу.{S} Не могаше да верује, да је то она. »Јеси ли ти то, Иконијо, или м 
{S} Али већ трећи дан Иконија не могаше да сноси ово чудо од своје госпоштине.{S} Викну их обе  
е!« рече Иконија, која никако не могаше да везиру и зету турскога цара каже »сине!« — »Хвала ти 
на три прва корака.{S} Просто не могаше да се насвира.</p> <p>Два велика чобанска пса лежаху по 
.{S} Иза сваке њене речи, обе припадаше да јој скуте целивају, или да прстима дотакну спод под  
 између многих мангура и аспри огледаше да руком, која дркташе извади сребрн грош.{S} Најпосле  
нију да седне, али их она смерно мољаше да је пусте да њих, као најмилије госте, које је икада  
ој било чисто, и све јој тако приличаше да је било мило погледати је.{S} Била је млада; највише 
гу без њега да буду.{S} Милина јој беше да слуша како Ива прича колико се пута преко дана калуђ 
рвену кашику.</p> <p>Хусејину мило беше да их гледа.{S} Срце му се раздрага па викну: »А, бре,  
 шаренога цвећа.{S} Шаров и гаров узеше да радосно потскакују, час испред ње, час уз њу и с дес 
з близа и из далека, Болеснике оставише да преноће у цркви и око цркве.{S} Слабо је ко и спавао 
погледати је.{S} Била је млада; највише да јој је било двадесет и пет година.{S} Преко рамена н 
 дванајест најстаријих домаћина сложише да за овако страшну кривицу Гавран треба главом да плат 
 из манастира у небо дизаше.{S} Опазише да једна сељанка трчи за њима.{S} Један се Арапин одвој 
 а змије све једна преко друге навалише да се у њу као у неко гњездо савију.{S} Султанија преко 
ј неколико капљи вина у уста. познадоше да није мртва.</p> <p>Положише је у волујска кола на ме 
пе близу оне чесме, а маломе Иви рекоше да иде да гледа свете слике, што беху исписане на зидов 
а!« рече поуздано стари Јаничар; »лепше да буде не може.{S} Паметнији и од тебе и од мене рекош 
 без мене!«</p> <p>А шаров и гаров чуше да њихов мали пријатељ њих спомиње.{S} Приђоше му полаг 
 да се мајка Ризванова звала Иконија, и да је из села Лежимира у Топлици.{S} Сад је све то иска 
 Стојана харамбаше који погинуо беше, и да га позову да са својом четом одмах к Лежимиру похита 
у.</p> <p>Стојан нареди да га одреше, и да му пруже залогај погаче и гутљај ракије.{S} Кад га т 
ника долазио је сам лично да је види, и да с њоме поседи мало на шареној ћошки седефли-шкољке.< 
а како као корњача четвороношке пузи, и да га чује: како је куми Богом и Св. Јованом да му да к 
а да те нађем, да те поред себе имам, и да се потрудим да бар старост своју проведеш на миру и  
ла прва да помогне и саветом и радом, и да одлакша речима од утехе и својим сузама.</p> <p>Сад  
ја које чувају стари Сарај у Једрену, и да је дошао у Стамбол само зато, да са царевим везиром  
ише сељана да по шуми потраже Гаврана и да га доведу.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тек је сунц 
а баца капе под пазуво па да се клања и да виче »благослови Свети владико!« Еј, Боже, да ми је  
а војска иде кудгод великом џадом, па и да би с неруке јој је и много заходно, а посна посла у  
 да крстом рабри овај злосрећни народ и да га крстом брани!« Ето, настави Иконија па руком глађ 
да се одводи, да ће крв да се пролије и да ће света црква да изгоре.{S} У зао час хтедох да се  
рква и конаци око ње саграде, а после и да је брани од сваке напасти, док је год жив.{S} Везир  
да луда раја једнога дана узаман гине и да ти с њоме муку мучиш.{S} Буди отац сиротињи, <pb n=" 
не може, пошље кога да цркву мироноше и да одреди три калуђера, који би прихватили манастир, цр 
аћи попа да ми гроб прелије и прекади и да ми га о задушницама опојава?{S} Сахранићу се овде ка 
ти ми кад си ми живот повратила, реци и да ми прашташ!«</p> <p>»Ја те жедна напојити могу, ја т 
године да се грађевина са свим доврши и да се црква изнутра испише.{S} Везир је пратио својој м 
м, па да јој бело грло зубма прекољем и да се крви њене напијем.{S} Али ми сотона шапну »Море т 
у оца чувати и мојом и његовом бригом и да ћу нашега Иву одгајити, ако ми Бог помогне, те да пр 
а знаш: да ти је завичај Сирф-вилајет и да ти је мати кауркиња.{S} Али каква кауркиња?{S} Сељан 
већ и не ваља, хоће скоро по неки пут и да ме расплаче.{S} Али ти нећу крити, јесам тужна, и чи 
занемила, а сам цар и везир потрчали би да им посипљу пут аспрама!«</p> <p>Јаничар се насмеја,  
ој прилици показа да неће да нас остави да до краја пропаднемо, а одмах за тим имамо да захвали 
је оставку предигао, па да се ту остави да од глади и жеђи полагано скапље или да га горски вуц 
 Замолих и оца Никодија, и хтедох цркви да повратим половину од оставе.{S} Али све узаман!{S} Д 
ла сам га и чувала од људи и од зверади да не погине, али му у срцу никада опраштала нисам.{S}  
кав извештај Ризван-бегу, овај заповеди да му Јаничара одмах у селамлик доведе.</p> <p>Кад стар 
 па се диже, опрости се с њоме и нареди да је опет у њен конак отпрате онако, како су је у харе 
 момка подржаваху.</p> <p>Стојан нареди да га одреше, и да му пруже залогај погаче и гутљај рак 
д Иконије, да тога не чине.{S} Не вреди да због ње икога ма само глава заболе.</p> <p>У јутру д 
 у вис, као да нестрпљиво тражи да види да ли се крилати Пегаз застиђен сакрио за облачке од ср 
његове воље, више не растајемо!{S} Ходи да те водим да видиш младу султанију снаху твоју!»</p>  
 до на себе саму!{S} Ова рука која жуди да ти милује груди, живој ће ти срце ишчупати!«</p> <p> 
још једнако лупаше као да хоће из груди да искочи!«</p> <p>»Е па то је!« узе мудра Макрена да т 
ћи главу у вис, као да нестрпљиво тражи да види да ли се крилати Пегаз застиђен сакрио за облач 
b n="77" /> је остави саму у овој одаји да дочека везира, који ће јој кроз који час доћи. </p>  
ултан Бајазит дао своју царску реч раји да јој не дира у цркве и манастире.{S} Ако ти не вермаш 
вни мали конак дао својој мајци Иконији да у њему станује.{S} Да је непрестано дворе, да су пор 
обудила.</p> <p>»Султанија пита: »је ли да је лепа песма?«</p> <p>»Баш је лепа!« одговори Икони 
рече Гавран мирно.</p> <p>»Признајеш ли да си и Богу и људма тешко згрешио?«</p> <p>»Признајем! 
ворила: да га молим да ми не замери али да не могу.{S} Није да му махне налазим него нећу да се 
ољи — нека му је слава! — данас састали да се, до његове воље, више не растајемо!{S} Ходи да те 
е Ризван потресеним глосом, »нису могли да отму моје срце од тебе.{S} Ја имам једну матер.{S} И 
бе припадаше да јој скуте целивају, или да прстима дотакну спод под њеном папучом.{S} Али већ т 
 да од глади и жеђи полагано скапље или да га горски вуци жива поједу.{S} Кућа да му се до теме 
евим везирима замерио, те су га осудили да погине, а он замолио цара да бар пред смрт види свој 
, аго, молим те кажи, да човек не мисли да сам се од њега препала.{S} Није, него ми тако долази 
о, што је мислила.{S} Султанија помисли да овај нешто магловити говор значи: да је везирова мај 
настирском даде једна ћелијца при земљи да у њој до смрти станује.</p> <p>У очи самог Ивањ-дна, 
»О Боже и света богородице, не дајте ми да душу своју огрешим!</p> <p>Опет покри лице рукама и  
 вас гледам као робињице.{S} Лакнуће ми да сте ми по Богу кћери.{S} Говорите ми као што би мајц 
 <p>»Баш хвала Богу, те нема никога, ни да ме види ни да ме чује како се овако матора жена зано 
е већ и њиме не могу ни да уздахнем, ни да сузе гутам!«</p> <p>Пљесну се сиромах Ризван руком п 
ешто, па се окрене од мене, као неће ни да ме гледа!{S} А ја сама себи велим:{S} Боже благи, мо 
 Богу, те нема никога, ни да ме види ни да ме чује како се овако матора жена заносим као неко д 
 сувог дрвета, те већ и њиме не могу ни да уздахнем, ни да сузе гутам!«</p> <p>Пљесну се сирома 
one unit="*" /> <p>Одоше гости одабрани да под вењак седну за совру.{S} Посадише игумана дечанс 
 од кијамета на пољу.{S} Остах у пећини да преноћим и заспах на гуњцу моме.{S} На сну ми дође с 
ељанка овде?!« Па онда ми се опет учини да раст захучи липи: »Чекај ти мирисна сејо, кад цар га 
е пробере нашу најбољу децу, па их носи да му служе као Аџем-оглани и Ич-оглани.{S} Ево се још  
хтавици рече ми на ухо: »Не рекох ли ти да ћу ти живој срце ишчупати?« Поочиме да ли може бити, 
ити, ако ми Бог помогне, те да прихвати да сам чува добро име свога оца.{S} Где би ми памет бил 
божјега стада.{S} О да ми Бог хоће дати да доживим да то очима видим, па да мирно умрем, кад ми 
е ће доживети, али опет за то може бити да ћеш ти јахати белог коња на црвеном седлу, а о бедри 
амо ми то!« прихвати чича. »Пре ће бити да му се сотона, коме је он душу за аспре продао, освет 
ми срце стеже кад помислим, да ће кости да ми труну негде у овој туђој земљи, далеко од мојих г 
само по неколико праменова од светлости да се укрштају у оној непрекидној сутоњи што у црквици  
и-Беглер-бега, да старог Јаничара пусти да иде, а да га не пита куда. </p> <pb n="59" /> <p>Пре 
та, и ништа га више не могаше покренути да са женама говори.</p> <p>Те ноћи Иконија не могаше з 
е надам може ме Аранђео крилима куцнути да му душу предам, па ме страх хвата и туга ми срце сте 
 цар да ми опрости, једва би смела рећи да га видох!«</p> <p>»Их, како јадна да не видиш цара?! 
ана и духовнике, који ће из конака доћи да почну службу.{S} Према њој, на другој страни од цркв 
 аспри.{S} Ако не ће, слободно јој реци да ћу од себе чуда учинити, запалићу све што имам нека  
ако порушену и сузну, не могаше ни речи да прозбори, него јечаше само као да га је тешки терет  
имам ево ми запињу у грлу... немам речи да опишем какво је велико добро овим своме народу учини 
ковића у Стамбул, нека се за рана научи да служи цару и царевини !« — »У добри час, верна рајо! 
тари један Јаничар.{S} Каза капуџи-баши да се зове Хусејин, да је чорбаџија Доганџија које чува 
ред султанијом ђурђевак.{S} Она се маши да га подигне, али је Иконија нагло прихвати за руку и  
{S} Има нас који дођосмо из далека; дај да ти очи сагледамо, те да нашима на дому кажемо: видес 
p> <p>Неколико жена и људи помогоше јој да се дигне.{S} Међу њима беше и — Гавран Ракетић.{S} О 
е старе снове сневам! »Сине, мој, немој да плачеш!«</p> <p>Па рекав то, млада сељанка пригрли д 
стог Бога.{S} Немој да плачеш!{S} Немој да грешимо Богу!{S} По његовој смо се вољи — нека му је 
мамо само једног и истог Бога.{S} Немој да плачеш!{S} Немој да грешимо Богу!{S} По његовој смо  
?«</p> <p>»Видела сам га.{S} Него немој да овде стојимо.{S} Хајдмо, можемо се и путем разговара 
 ти ја у овој госпоштини.{S} Хоћу у њој да се удавим.{S} Огрешила бих душу, кад не бих казала,  
к?!{S} Још коју годину, па ће мој конак да буде неколико педљи црне земље покривено бусени.{S}  
ва око манастира, док дотрча један инок да нам каже: дође човек и рече: спалише Турци Св. Јован 
да треба цару, кад царску заповест имам да је царевом везиру водим!«</p> <p>»А што ће стрина Ик 
њ везују пусти снови луде раје.{S} Знам да нема силе која би кадра била царевину да уздрма; али 
> <p>»И хоћу кнеже!« рече Гавран. »Знам да умрети морам, нека вам се исповедим као на последњем 
 правда.{S} Њему ћу слободно да признам да сам хранила и вином појила горске хајдуке, јер нас с 
 те на подне с царем видела, почела сам да слутим.{S} Сад сам те познала прво по очима твога оц 
дарила сам преким путем.{S} Мислила сам да стигнемо на вечерњу«.</p> <p>»На вечерњи је био Гавр 
у Једрену, рекох орта-баши:{S} Знао сам да ће да буде.{S} Пусти ме да идем да га видим; и ако с 
и чувах га као амајлију.{S} Сиромах сам да ти радост моју богатим поклоном покажем.{S} Рекох да 
 сам да ће да буде.{S} Пусти ме да идем да га видим; и ако сам позни и последњи, опет да му сре 
црним Гавраном!«</p> <p>»Па да му кажем да се ничему не нада!«</p> <p>»Молим те, као оца, као ш 
 пушком бијем, сабљом да сечем и копљем да погађам.{S} Без тебе Ризван данас не би био царев ве 
 тешко; »Ето, овако је било.{S} Не смем да призивљем Бога и Св. Јована за јемце, али ми верујте 
је.{S} Уграбим као прилику и као нагнем да бегам, а оно оне две танке циганчице скакућу испред  
 тек сада сијну, и ево тек сада почињем да видим, како овај камен сињи из ведра неба паде, да н 
да.{S} О да ми Бог хоће дати да доживим да то очима видим, па да мирно умрем, кад ми суђен дана 
а своју мајку сиротицу.{S} Јесте, видим да не треба да те боли, јер биће да сва моја сетност до 
ми ти ја не умем ништа казати.{S} Видим да је мука и мајсторија, али то се у нас не би звало да 
жем ма што, што би те заболело, а видим да ти је срце болећиво.{S} Него не треба да те боли, и  
ог ми је дао да доживим радост да видим да ова црква опет пропоји на славу његову.{S} Моје село 
шта сељани о том детету говоре, и видим да се за њ везују пусти снови луде раје.{S} Знам да нем 
еха и без махне?{S} Главно је што видим да се тобом много занео; а после, газда је, код њега би 
ише мучити!{S} Волим вас обе, јер видим да сте добре душе; али не могу да волим службу вашу.{S} 
 клах са некрстом.{S} Истом данас видим да није све јунаштво знати погинути.{S} Видим е није ма 
 више не растајемо!{S} Ходи да те водим да видиш младу султанију снаху твоју!»</p> <p>И везир ј 
да те поред себе имам, и да се потрудим да бар старост своју проведеш на миру и без бриге поред 
 по нешто, и ако се за друго опет бојим да душу не огрешим.{S} Ево ми тек сада сијну, и ево тек 
и, свакој снаси одговорила: да га молим да ми не замери али да не могу.{S} Није да му махне нал 
н Ракетић.{S} Молио ме је да ти говорим да за њега пођеш!«</p> <p>»Да чудна ли човека!« рече Ик 
p> <p>»Ево да ти кажем!« предузе за тим да говори. »Када ти је отац (Бог да му душу прости!) ум 
рекора самој себи.</p> <p>»Ево се мучим да прочитам овај рисовуљ који је још цар Душан дао нашо 
ако страшну кривицу Гавран треба главом да плати.{S} Кнез устаде и каза Гаврану како суд нађе.< 
тебе сам научио да пушком бијем, сабљом да сечем и копљем да погађам.{S} Без тебе Ризван данас  
 чује: како је куми Богом и Св. Јованом да му да кап воде, јер сав гори од жеђи.</p> <p>Сутра д 
, да има нешто што не може пред дететом да јој каже.</p> <p>У порти седоше на клупу испод липе  
 речи, коју добро беше притиснуо прстом да му се како не омакне.{S} Тако се беше занео, да не ч 
зреле би одмах Оџаковића, који је рођен да буде велики човек.{S} Ја сам твој човек, и што имам  
је готов да за цара положи главу на пањ да се сече, онда се подиже и тихо, више сам у себи, про 
да, да будеш пастир божјега стада.{S} О да ми Бог хоће дати да доживим да то очима видим, па да 
велики везир Ахмед-паша јавно признавао да се само његовом личном јунаштву и његовој окретности 
ини.{S} Нека је слава Богу, који је дао да има доброта женска!«</p> </div> <pb n="51" /> <div t 
ћнији дан мога живота.{S} Бог ми је дао да доживим радост да видим да ова црква опет пропоји на 
е Хусејин озбиљно, »биће да је цару жао да храни рибе морске девојкама из харема, па ће да проб 
не, све је то поклонима и митом подизао да ме као кошуту хајком терају на његову заседу.{S} Сва 
 вас расплачем децо!« рече Иконија, као да је осећала да је у неколико крива за њине сузе..</p> 
кад не загаси.</p> <p>Стаде свирка, као да у исти тренут све жице попрскаше.{S} И обе играчице  
 густа, проседа брада, долама бела, као да је од сребрне тканице, по њојзи крупна пуцад као гру 
.{S} Гледаше га раширеним зеницама, као да полагано сриче тајне реченице у ономе везу.{S} Па он 
о га гледаху својим паметним очима, као да очекиваху стрпељиво да виде хоће ли мали свирац кроч 
е прсте кроз косу и два и три пута, као да разветри главу и разведри памет, па најпосле нађе ка 
> <p>Иконија је стајала поред софе, као да се скаменила, и гледаше право и не трепћући у везира 
поле, па пустиле гране над потоком, као да хоће да га сребрним рукама загрле.</p> <p>Кад Икониј 
лади јахач упре своје погледе на њ, као да је хтео силом својих очију да скине решетку.{S} Не м 
а таваница урезана дубоко и високо, као да се горе негде топило злато, меки бисер и плави сафир 
 другу страну.{S} А његов Јабучило, као да се поношаше накитом и јунаком својим, корачаше устал 
ена; из ње вишаху конци неправилно, као да је цело парче било оцепљено.</p> <p>»Шта је ово, Лал 
осито и с фрком дижући главу у вис, као да нестрпљиво тражи да види да ли се крилати Пегаз заст 
шта велиш?« питаше Иконија Агапију, као да, се из сна пробудила.</p> <p>»Султанија пита: »је ли 
 подизаше десну руку према игуману, као да га преклиње, да не говори о њој, а леву притискаше н 
аст.{S} Рекнем у себи: »Бог и душа: као да горско дрвље ромором овим измеђ себе разговара!{S} С 
о погледаше око себе, <pb n="31" /> као да се пробудила из тешкога сна па још не може да се при 
то препала била, и једва дихаше.{S} Као да јој све мисли, све срце, сва душа одоше низ улицу, и 
 уђе унутра, подухвати га нека језа као да је ушао у гробницу.{S} Али чим му се очи мало свикну 
 се, замисли, претисну чело прстима као да хоће да из мозга исцеди сећање, па се онда опет успр 
ихар ветар таласе узбурка.{S} Народ као да га нека сила потискује, нагрнуо беше к зидинама мана 
сије.</p> <p>Сама ћошка блистала је као да је башта од разнобојних лалета: по споду персијски ћ 
, један кос звиждаше некакве значке као да у металну пиштаљку дува.</p> <p>»Тицо моја, је л’ то 
е жице попрскаше.{S} И обе играчице као да се у лету скаменише, тако засташе лебдећи за један ч 
дом и својим витим стасом изгледаше као да је девојка.</p> <p>Опет јој дође нова једна мисао.{S 
илина погледати их.{S} Јахач сеђаше као да је прикован за седло, и тихо, благо, готово смерно п 
з сна, а срце ми још једнако лупаше као да хоће из груди да искочи!«</p> <p>»Е па то је!« узе м 
че Иконија грцајући; сва се тресаше као да је у грозници; клекну на земљу, па обема рукама приг 
шају.</p> <p>»Знаш, ага«, рече кнез као да извини ову олујину, »у нашега народа има пословица:  
а велика, тамјаном окађена црква, и као да озго са небеског плавог кубета мајка божја на њу гле 
<p>»Баш!« рече старац кашљуцајући и као да објасни снаси својој ово изванредно расипање новца;  
 зелено поље, а оно се све зашарени као да је на њ пала кита шаренога цвећа.{S} Шаров и гаров у 
 Турчина, даде се водити и посадити као да је дете; али чим му везир пусти руку он се диже на н 
ка да се мало брчка.</p> <p>А поток као да беше уставио сав свој жубор, да пусти само да се чуј 
уну змија, али с муком и напрезањем као да је свака од олова; протресе је мало као да је зобниц 
грши у недра!{S} Почех да се тресем као да ме грозница ухвати; учини ми се да ми се по недрима  
коси, с плавим очима, с лицем белим као да је млеком наливено, и сва у бледожуту свилу обучена. 
 и поћута.{S} Цео збор ћуташе муком као да је у цркви.</p> <p>»Казуј све право по истини, о мањ 
>Јаничар се насмеја, па махну руком као да каже; »Море жено батали ти то!«</p> <p>»Да ти видиш  
тужно запевање пронесоше се сабором као да се овај који је мало час онако весео био, у велико г 
не!{S} Слушај,« и опет цикну Гавран као да је бесомучан. »Слушај, што ћу да ти кажем: остављам  
p>»Зашто не може« упита Гавро горко као да испи чашу пелена.</p> <p>»За то што не може, а не мо 
абудовски врат час савијајући ниско као да се клања до земље сиротињи и фукари, која иза леђа ј 
је свака од олова; протресе је мало као да је зобница са зобљу, промумла некакве речи, које ник 
среће и славе?{S} Иконији се чинило као да се њен мали Ива већ у неку руку посветио, да већ сад 
 речи да прозбори, него јечаше само као да га је тешки терет претискао.{S} Тек кад је уведе за  
та девојака удари све у ногу, а оно као да игра један момак и једна девојка.{S} Па не знаш шта  
гачише очи, па је гледаху непомично као да се беху окамениле.{S} И тек када Иконија приђе, те п 
око под челом јуначким?«</p> <p>Кос као да је био слетио у шипраг, који у хладу од топола загаз 
 не чу у оној ори, па паде на земљу као да је муња ударила.</p> <p>Притрчаше јој игуман и некол 
ише губих.{S} Рекох себи: »ову жену као да није сељанка родила; Бога ми је ево сад лепша од сва 
м дахатом.{S} Груди јој се надимаху као да хоће да прсну.{S} Још неколико корачаја, па се под н 
једнако за њим: срце јој лупаше баш као да се нешто препала била, и једва дихаше.{S} Као да јој 
аше: »Моје дете! моје дете!«</p> <p>Као да није ни видела Арапина, она протрча мимо њега дркћућ 
видео у шуми изнад медвеђе пећине. »Као да нису чиста посла с њиме!« причаше тај што га је виде 
имира у Топлици.{S} Сад је све то искао да му се опет разговетно каже, и онда се крене пут Топл 
се пред сваким од тројих врата устављао да повиче:</p> <p>»Хвалим те Боже, који си великом твој 
е, али ми верујте, да нисам ни помишљао да може да изађе на ово како је изашло! да ће робље да  
е паше.</p> <p>У Прокупљу је већ сазнао да је Иконија жива.</p> <p>Једнога дана он са својом че 
ред запленише.{S} И пре је од ње слушао да се мајка Ризванова звала Иконија, и да је из села Ле 
изумила нисам.{S} А да јесам, ех, право да ти кажем, има других соколова за које знам е би ме к 
ега видети па да очи засену!{S} А право да кажем, учини ми се да сам те очи и то чело неге виде 
уго да ти све казујем.{S} Нити је право да кажем ма што, што би те заболело, а видим да ти је с 
што јој је тешко.</p> <p>»Па добро, ево да ти све и кажем:</p> <p>»Прво и прво све ми се чини,  
ој га вођко из руке поједе.</p> <p>»Ево да ти кажем!« предузе за тим да говори. »Када ти је ота 
етним очима, као да очекиваху стрпељиво да виде хоће ли мали свирац крочити најпосле још који к 
 ништа веће нема!«</p> <p>»Вољан си аго да тако говориш; ама да могу сада да прошетају овом чар 
p> <p>«Боље да те ја у коси носим, него да те онај црни бумбар љуби!»</p> <p>Па онда — подиже с 
 зна?!«</p> <p>»Пре је давно умрла него да је жива«, прихвати Хусејин. »Кауркиња слабо кад преб 
ло, да те речи више не говори чича него да јој их ветар доноси из оне пећине у планини.{S} Опет 
д рукава њеног.{S} Не могох дуго и дуго да заборавим поглед, којим ме је твоја мати погледала к 
 ти је?«</p> <p>»Бојим се, било би дуго да ти све казујем.{S} Нити је право да кажем ма што, шт 
Беше му мило, али не могаше ништа друго да каже него: »Тако, синко, тако!«</p> <p>Чу отац Никод 
о, него баш говоре.{S} А шта могу друго да говоре него: »А шта ће ова сељанка овде?!« Па онда м 
 што Бог хоћ.{S} Ти знаш да нисам жалио да погинем за крс часни и веру ришћанску.{S} Хвала Богу 
зира«.{S} То је тако и само везир желио да буде.{S} Али ту Иконија, на супрот и Хусејин-аги и с 
 је било: како је Гавран из гласа кумио да му жиле потколенице не пеку, како је запомагао и од  
ио, а најпосле у великој срдњи попретио да ће га запамтити. _</p> <p>»Па то је он, скотина једн 
ост у тебе нашао.{S} Од тебе сам научио да пушком бијем, сабљом да сечем и копљем да погађам.{S 
и замишљеним погледом гледа да л’ ће ко да му приђе те да га загрли.</p> <p>Око црквице је била 
је <pb n="11" /> палила, упути Иву како да положи босиљак и восак пред икону Св. Јована, па онд 
 ти доведох мога сина да га упутиш како да служи Богу и народу, како и сам што служиш.{S} Знам, 
ке цркве.{S} Наместила се иза њега тако да му је могла на ухо да шапутне кад се чита евангеље,  
а образа људског, и човек који сме тако да беди једну жену, како ти мене бедиш, нема душе и ниј 
мајсторија, али то се у нас не би звало да је игра.{S} У нас је, и кад се весели и кад се тугуј 
>Везир јој миловаше руку, пусти је мало да се исплаче, па је онда тихо запита:</p> <p>»Што плач 
ужна, и чини ми се да ми се срце почело да камени, а грло претвара у пиштаљку од горког сувог д 
јаше доста светини.{S} То би таман било да му се учини милост за коју он и моли.{S} Него њега т 
 Али се брзо тргла, јер јој се приснило да види Гаврана како као корњача четвороношке пузи, и д 
аш царску реч, раја је верма, и не дамо да се гази.{S} Пази беже, да не падне крв; ако падне, н 
 поче да посрће и сузе да рони.{S} Камо да је већ и Стојану давно суђен данак дош'о!{S} А, вере 
 онима који иза нас настану, коме имамо да захвалимо?{S} Прво Господу Богу, који ево и у овој п 
 краја пропаднемо, а одмах за тим имамо да захвалимо оној жени, доброј и смерној, од суза које  
ко цркве, па се ућутао једва дише, само да чује, како калуђери и попови у цркви поје и читају д 
раведно.{S} Ти видиш како је, а ја само да ти кажем, да баш онда, кад ме придигоше, несрећни Га 
очима у матер своју.</p> <p>»Е, па само да почнеш као ђаче, па већ кад мало поодрастеш и научиш 
тина није велико, али чича Сима не само да не може да ти помаже него, онако стар и немоћан како 
<p>Кад већ све би готово, остајаше само да се на десном зиду у женској цркви испише: како је цр 
е уставио сав свој жубор, да пусти само да се чује бућкање од сиграња њених белих ногу са бистр 
тобож у том нешто разумевала, него само да се радује гледајући како зидине одмичу у висину, как 
и за чим жудиш, а што ми овде не можемо да знамо док нам ти не кажеш?!«</p> <p>»Хвала ти, царев 
а у ове сузе лед око њега и ево нађосмо да га још имамо!</p> <p>Те вечери обе младе жене исприч 
м у цара је правда.{S} Њему ћу слободно да признам да сам хранила и вином појила горске хајдуке 
 нешто био узврпољио, не могаше довољно да кашљуцањем спреми грло, скиде камилавку, пронесе прс 
сејину.{S} Али она се не могаше довољно да нахвали Иконији, колико јој је стари Јаничар добар.  
ије лепо, баш је много лепо!{S} Али оно да је да султанија чује!{S} Еј, еј, авај нама!« доврши  
вакога понедеоника долазио је сам лично да је види, и да с њоме поседи мало на шареној ћошки се 
брога оца Никодија ?{S} Он ће тебе лепо да пази!« </p> <pb n="9" /> <p>»Не бојим се!« рече Иван 
 мој Лала, ево сад царевом везиру добро да учиниш!{S} Пођи у Сирф-вилајет, отиди у село које зн 
 ја газим по свили и кадифи, како ће то да изгледа пред Богом који све види и све зна?!«</p> <p 
!«</p> <p>»Да се теби освети?!{S} А што да ти се освети?« упаде јој Стојан у реч, па се намршти 
 паметна је; удовица је, удовац сам што да се не узмемо?!«</p> <p>Од тога часа померих памећу ! 
ве трапезарије мало у порту, имам нешто да ти говорим!« Па мрдну очима и веђама показав на дете 
ан, ага, стани мало!{S} Заборавих нешто да мојима на аманет оставим!«</p> <p>Хусејин устави сво 
 се иза њега тако да му је могла на ухо да шапутне кад се чита евангеље, кад се износи света та 
краја пре четири године.{S} Не може цар да опет сад иште живу крв ове јадне сиротиње!« </p> <pb 
/p> <p>»Да ми, аго, не замериш, а и цар да ми опрости, једва би смела рећи да га видох!«</p> <p 
!« рече Иван, па тек онда бризну у глас да плаче; »Не бојим се ништа!{S} Него ми је .... жао ов 
о крива за њине сузе..</p> <p>»Нека нас да плачемо!« рече Агапија. »Од како смо сиње кукавице и 
3" /> богме, на причешће које ћеш данас да примиш, па све се то помешало и ишарало у тај лепи с 
 /> вајде имати га и ето ме одох у свет да се турчим!«</p> <p>»Што ћу му!?« рече Иконија. »Кад  
видим; и ако сам позни и последњи, опет да му срећу зажелим!{S} Имам за њ и поклон, малечак и с 
ота.{S} Бог ми је дао да доживим радост да видим да ова црква опет пропоји на славу његову.{S}  
Не, не, није друге, мој добри Лала, већ да поред мене седнеш!{S} Ово је твоја кућа.{S} Пре него 
зор попричати, али видим није инако већ да ти све кажем!«</p> <p>И онда Иконија исприча како је 
а.{S} Много пута није могла по целу ноћ да спава, и онда би јој Агапија причала шта је видела у 
не!{S} Нека не лудује.{S} А већ ако хоћ да тумарне у свет, нека га, нек тумарне, неће село за њ 
тпис царев.{S} Замоли га да пусти и Иву да то целива, и мали се Ива полагано и врло смишљено пр 
е се кубе горе у кебо, да отклони цркву да и анђели чују, а ми све младе жене и девојке пожутес 
то му се ломио, него нека стане у цркву да крстом рабри овај злосрећни народ и да га крстом бра 
узином.{S} Неки од њих појурише у цркву да је опљачкају и запале; други опет хватаху и везиваху 
мбаше који погинуо беше, и да га позову да са својом четом одмах к Лежимиру похита.{S} Али им д 
тра на мој цвет, замолићу царицу њихову да пошље неколико чела, нек одлете до Лежимира, и нека  
!{S} Али човек који се крије по шипрагу да види како жена једна гази поток, нема образа људског 
м Св. Петке, запали га и помоли се Богу да јој помогне.{S} Изађе на двор и виде да је близу сви 
м и двадесет хиљада, ако само тиме могу да купим теби за твоје старе дане нешто среће да у њој  
мрћу, јер муке које ме стегоше, не могу да сносим!«</p> <p>»Казуј нам право све по реду и облак 
ер видим да сте добре душе; али не могу да волим службу вашу.{S} Боли ме ево овде« (па Иконија  
с што?« упиташе је.</p> <p>»Ево не могу да тренем!{S} Цело ми оно вечерашње <pb n="89" /> чудо  
то велика сила и још веће богаство могу да помогну једном добром сину, да матери својој засведо 
м перјем, за које ми ова деца овде кажу да говоре турски и арапски, а оно све те тице погледају 
гуман и калуђери и сви гости на Иконију да седне, али их она смерно мољаше да је пусте да њих,  
 Султанија преко Агапије запита Иконију да л’ се није препала?</p> <p>»Нисам!« рече Иконија. »А 
за дуго, и само јечаше, и пусти Иконију да се тихо исплаче. </p> <pb n="37" /> <p>Кад се исплак 
сејин-аги без разговора предаду Иконију да је води у Стамбол. »И још поручује Санџак-бег«, пона 
на њ, као да је хтео силом својих очију да скине решетку.{S} Не могаше да скине решетку, али не 
 може.{S} Данас ћеш једном твојом речју да од мене начиниш срећна и добра човека, или сотону <p 
и Богу моле, и како он помаже црквењаку да наспе уље у кандила што гору пред светим иконама.</p 
S} Кућа да му се до темеља спали; земљу да нико не прихвата за седам година, нека у трње зараст 
 како је куми Богом и Св. Јованом да му да кап воде, јер сав гори од жеђи.</p> <p>Сутра дан Ико 
у данас благословио, хоћу ево и ја њему да опростим.{S} Гавране, нека ти је проста од мене свак 
а нема силе која би кадра била царевину да уздрма; али је грехота да луда раја једнога дана уза 
а, па њоме шкропи сваког ко приђе икону да целива.{S} Поред њега десно иде гологлаво мало ђаче; 
ав онај свет око Иконије.{S} Она врисну да се на далеко чуло, па само још чвршће пригрли дете с 
росте жене!«</p> <p>Ризван навали на њу да му просто исприча све што јој је тешко.</p> <p>»Па д 
шу вечно гори, него је запалила буктињу да разгања мрак који је нас, бедни српски народ притисн 
м је Господ Исус Христос отворио, ја ћу да ти читам опроштајне молитве!« </p> <p>И онда му их о 
ећнија међу својим људма, добро, ево ћу да ти сазидам конак тамо, напунићу га сваком згодом, на 
ан као да је бесомучан. »Слушај, што ћу да ти кажем: остављам ти рока још три дана, не би л’ ти 
ни не ћеш замерити <pb n="14" /> што ћу да те као уз гусле да питам: ћери мила, што се не удаје 
е земље, млинови и виногради купе, даћу да се доведу калуђери па нека црква пропоји као твоја з 
ду учинила.{S} Није само запалила свећу да јој за њену душу вечно гори, него је запалила буктињ 
.{S} Није да му махне налазим него нећу да се удајем!«</p> <p>»Није паметно што говориш.{S} Жен 
мо, напунићу га сваком згодом, наредићу да ти се из моје хазне издаје што год ти и колико год т 
</p> <p>Сад настаде питање каквом смрћу да се несрећник умори.{S} Да се убије из пушке, или зак 
а тајни договор шта да раде.{S} Мишљаху да пошљу брзохотце да потраже Милету, синовца Стојана х 
зак лапи!{S} Док бејах млађи, могадијах да намиришем од куда Турци иду, као оно што пас нањуши  
лико је од тога часа омрзнух.{S} Мишљах да је предсретнем, па да јој бело грло зубма прекољем и 
 треба да се покоримо.{S} Није ме страх да пред цара изидем, јер знам у цара је правда.{S} Њему 
а неколико часова па свршио, а ја остах да кукам без гроба а до мога гроба!{S} Нека га, скотина 
ушке срце разнеле, него што ето доживех да те опет гледам где се вијеш као тужна кукавица!«</p> 
сасух две три прегрши у недра!{S} Почех да се тресем као да ме грозница ухвати; учини ми се да  
та црква да изгоре.{S} У зао час хтедох да се осветим Иконији, за коју мишљах негда да ми дом к 
ао са неком стравом. »У добри час дођох да моје очи и ту светињу виде!«</p> <p>»Јесте, Бога ми, 
моју богатим поклоном покажем.{S} Рекох да ти носим ову амајлију!«</p> <p>Ризван скочи на ноге. 
 до захода сунца у уторак не пошљеш реч да пристајош да ми будеш домаћица, онда за оно што ће д 
ка срце ишчупа!«</p> <p>»Али ти не знаш да је умрла!{S} Добри мој Лала, ево сад царевом везиру  
.{S} Чисто ми онда рече:{S} Зар не знаш да сам везирова мајка?!«</p> <p>Млади се везир замисли  
ка буде од њега што Бог хоћ.{S} Ти знаш да нисам жалио да погинем за крс часни и веру ришћанску 
бусени.{S} Али ако си ми син, ако хоћеш да се твојој мајци бар под њену старост скине тешки кам 
нца у уторак не пошљеш реч да пристајош да ми будеш домаћица, онда за оно што ће да те снађе, н 
м у себи, прозбори: »Падиша чок јаша!« (да живи падиша!) одјекујући тиме грмљавини која се за с 
нда, кад ме придигоше, несрећни Гавран (да га Бог убије!) приђе па сав жут и сав у дрхтавици ре 
ти и оде.</p> <milestone unit="*" /> <p>Да би стигла дома још за видела, Иконија удари преким п 
светине, те и суд пресуди овако:</p> <p>Да се Гаврану, за његов грозни злочин, испеку најпре жи 
овде« (па Иконија метну руку на срце), »да вас гледам као робињице.{S} Лакнуће ми да сте ми по  
од драгог камења. »Боже благи!« рекох, »да силног богатства и дивне лепоте!{S} Овако нешто нема 
села?« упитаће је једнога дана Ризван. »Да ти није што криво од кога у моме двору?{S} Да ли има 
ило, гаду од човека!« рече она срдито. »Да имаш душе рекла бих ти: не греши душе!{S} Али човек  
есном руком живо откуца темена и рече: »Да идем!«</p> <p>И одмах пође.</p> <milestone unit="*"  
ој се очи разгореше а лице засветли; — »Да ти видиш Топлицу Милана, кад се јунак узме да облачи 
и Хусејин сав радостан и весео.</p> <p>»Да ми, аго, не замериш, а и цар да ми опрости, једва би 
овео Турке да се мени освети?!«</p> <p>»Да се теби освети?!{S} А што да ти се освети?« упаде јо 
каже; »Море жено батали ти то!«</p> <p>»Да ти видиш Топлицу Милана,« поче Иконија да с пуно пон 
а ти говорим да за њега пођеш!«</p> <p>»Да чудна ли човека!« рече Иконија озбиљно. »Ево скоро г 
о се високо дворско достојанство свагда давало најлепшем међу младим јунацима турске војске.{S} 
њу узе да говори овако:</p> <p>»Моја је давнашња жеља била да те нађем, да те поред себе имам,  
 се много шта изменило.{S} Чича Сима је давно умро, умро је и стари кнез и већи део оних домаћи 
ји све види и све зна?!«</p> <p>»Пре је давно умрла него да је жива«, прихвати Хусејин. »Каурки 
 заборавила!«</p> <p>»Вала моје си срце давно ишчупала, а данас си ми из потока памет преврнула 
е као ево ти данас.{S} Срце нам се било давно скаменило, а и шта ће срце робињицама?!{S} А дана 
зе да рони.{S} Камо да је већ и Стојану давно суђен данак дош'о!{S} А, вере ми, волео бих, снах 
{S} Старац са учтивошћу правог Турчина, даде се водити и посадити као да је дете; али чим му ве 
ачицама и напојише их.</p> <p>Султанија даде запитати Иконију: како јој се свиди игра девојака  
а самртноме часу моме рећи:{S} Бог нека даде оцу Никодију и овога и онога света!«</p> <p>»Ако ћ 
 код Св. Јована, Санџак-бег од Прокупља даде је на поклон Хусејин-аги.{S} Хусејин, јуначан Јани 
дивећи се старцу. »Их, болан! чича Сима даде сребрн грош!«</p> <p>»Баш!« рече старац кашљуцајућ 
м дође на капију велике куле.{S} Ту она даде Иви онај слив воска и ону киту босиљка рекавши му: 
едва је јадно моје ђаче носи!{S} Ено је даде попу Василију, који за десном певницом глас води!{ 
и према старцу обе руке, притрча му, не даде да темена, него му по турски паде на једно па на д 
есу у цркву.{S} Али се Гавран никако не даде унети, него пузећи четвороношке уђе у цркву, први  
 Девојкама, па и самој султанији, то се даде на смеј па се слатко насмејаше, Али се Иконија ниј 
аредила: да му се у конаку манастирском даде једна ћелијца при земљи да у њој до смрти станује. 
</p> <p>Сељанка не одговори одмах, него даде по једно парченце погаче шарову и гарову, надроби  
»Гледам те да л’ си човек, да ти аманет дадем!« А ја рекох: »Баш јесам!« А он онда: »На седамна 
чише к певачицама и у сребрним пехарима дадоше им слатка и мирисна шербета.</p> <p>Иконија се б 
 из цркве; попрскаше је хладном водом и дадоше јој гутљај ракије, те се брзо опорави.{S} Оста у 
повуче добро из једне чутурице, коју му дадоше па онда поче:</p> <p>»Казаћу вам право као пред  
 а са душе њене црни облак, који сузама дажди, онда измоли у цара ферман: да сиротиња раја на о 
како неки из свите цареве бацаше читаву дажду од сребрних аспри у гомиле света, који са још ват 
мо!?{S} Има нас који дођосмо из далека; дај да ти очи сагледамо, те да нашима на дому кажемо: в 
»Иконијо, гледај то наше јадно дете!{S} Дај га оцу Никодију на књигу, па нека буде од њега што  
ве снаге врискаше: »Нано, нано моја! не дај ме!«</p> <p>Иконија која беше под ударом Турчиновим 
из гласа запеваше: »Јаох, моја нано, не дај ме Турцима!«</p> <p>Један га Турчин дохвати десном  
ила нов врисак њеног детета : »Нано, не дај ме нано!«</p> <p>Одмах јој би јасно шта се збило, п 
гла да бежи вичући: »По Богу сестро, не дај ме црном Арапину, ево га де ми црним канџама срце х 
о!« врискаше Иконија.</p> <p>»Народе не дај се зулумћарима!« викаше отац Никодије, па се голим  
о је из олтара разговетно ове речи: »Не дај се Србине!«</p> <p>»И ја сам слушао, да је Никодије 
и рају сиротињу.{S} Ако икако може бити дај нам сина на књигу.{S} Нека се не ломи по гори као о 
ама пригрли Иву на груди своје.</p> <p>»Дај то дете овамо! цару треба!« викну Турчин.</p> <p>Ок 
воје кошуље.</p> <p>»Браћо и народе, не дајте нас! тако се свакоме од вас Бог на невољи нашао!« 
:</p> <p>»О Боже и света богородице, не дајте ми да душу своју огрешим!</p> <p>Опет покри лице  
рово оца Никодија на страну.</p> <p>»Не дајте браћо!« врискаше Иконија.</p> <p>»Народе не дај с 
је био несрећни Гавран, кога је Иконија дала донети из планине, па наредила: да му се у конаку  
цу од силног драгог камења гледати није дала, него што је то приличило новоме Силиктар-аги, сив 
ред манастира пуно народа из близа и из далека, Болеснике оставише да преноће у цркви и око црк 
сви видимо!?{S} Има нас који дођосмо из далека; дај да ти очи сагледамо, те да нашима на дому к 
и да ми труну негде у овој туђој земљи, далеко од мојих гробова.{S} По твојој доброти ти би и п 
рекиде је Хусејин! »Хајде да се полази; далеко је везиров конак.«</p> <milestone unit="*" /> <p 
 којима се на широко и на <pb n="55" /> далеко по свој царевини чуда причаху, и о којима су јел 
 и онда поче да говори гласно, да се на далеко чуло: »Свети оче, ово је данас најсрећнији дан м 
вет око Иконије.{S} Она врисну да се на далеко чуло, па само још чвршће пригрли дете своје, и с 
еди залепише за њ, и он их понесе собом далеко низ улицу.{S} Она изгледаше збуњена, узбуђена, б 
вим близу обале морске, али не баш врло далеко од главног конака и од великог харема.</p> <p>Зв 
и овакав дан доживела!« А они који беху далеко од ње, довикиваху јој: »Ама изиди на горњи праг  
 је било име Петрија, а у харему су јој дали име »Ђулбахар« или »пролетња ружа«.{S} Обе су биле 
пет година, дође у Дечане неки Србин из Далмације, који се враћаше из поклоненија у Јерусалиму, 
 црног углачаног мрамора.{S} Од њих, па даље у ходник, пружали су се редови од Арапа, од којих  
, докле га поносити коњ његов не однесе даље низ ову живу реку која ваљаше, злато, сребро и дра 
{S} Ваља да вам испричам све, јер по из даље иде почетак овог мог јадног свршетка.</p> <p>»Зате 
е ведро отац Никодије. »Ако пође тако и даље, како је пошао, ако слуша и учи како је почео, ето 
 свирац крочити најпосле још који корак даље.{S} Али им се најпосле досади, Један од њих положи 
а народа поче да се диже песма.{S} Мало даље на пољани зазвиждаше двојнице, и талас од момака и 
веће, да ти очи засену од јаре.{S} Мало даље, па угледасмо цркву.{S} Али каква црква!{S} Из тем 
аху витокриле беле утве, а по коме тамо даље пловљаху трговачки и царски бродови разапетим једр 
е на све стране, а како се он губљаше у даљини прихватан од гомиле до гомиле, диже се око совре 
раву грмљавину.{S} Кад и последњи јек у даљини издахну, онда Иконија опет зачу самртнички шапат 
 вермаш царску реч, раја је верма, и не дамо да се гази.{S} Пази беже, да не падне крв; ако пад 
ер.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутра дан, спремајући се да пођу на јутрење, Иконија исприча  
оде, јер сав гори од жеђи.</p> <p>Сутра дан Иконија је радила своје домаће послове невесела и з 
а душу ако у животу није!«</p> <p>Сутра дан, опет пред зору, Иконија је однела у пећину стару ј 
ођеш кроз све твоје муке, кад си овакав дан доживела!« А они који беху далеко од ње, довикиваху 
о: »Свети оче, ово је данас најсрећнији дан мога живота.{S} Бог ми је дао да доживим радост да  
воме животу имала, двори на овај велики дан за њу.{S} И учинише јој по вољи и оставише је да ст 
 све узаман !{S} Како га у онај страшни дан нестаде, пропаде му и траг!«</p> <p>»Знам ја«, прих 
јој бајаху свака на свој начин.{S} Пети дан Иконија се већ предигла била.</p> <p>Тога дана по з 
и зверад унутра улазила.</p> <p>И трећи дан зором отиде Иконија да обиђе богаља.{S} Кад му доне 
под под њеном папучом.{S} Али већ трећи дан Иконија не могаше да сноси ово чудо од своје госпош 
 постао манастирско ђаче, дошао је Ивањ дан, празник цркве св. Јована.</p> <p>Већ у очи самог п 
ростој сељанци, а ти си добар као добар дан, и ако си везир турскога цара!«</p> <p>Ризван се ма 
а кратко траје Слађе је да је из дана у дан гледаш како се вије као кукавица!« И онда ме нечаст 
 што пожалила није.{S} Али је из дана у дан бивала све невеселија.{S} Тек би се са ћошка свога  
 и вину.{S} Иконија је готово из дана у дан ишла на грађевину, није што се тобож у том нешто ра 
и најбистрије своје дете мазио, једнога дана кад јој цар помену о удадби, просто и јасно рече ц 
 али још не сврнух с памети.{S} Једнога дана случајно ударих на поток Липавицу, и видех Иконију 
Јовану, не би ли ти помогао, да једнога дана ти из његове цркве изнесеш свећу боље среће и боси 
ма; али је грехота да луда раја једнога дана узаман гине и да ти с њоме муку мучиш.{S} Буди ота 
ко, сетна невесела?« упитаће је једнога дана Ризван. »Да ти није што криво од кога у моме двору 
 слуша и учи како је почео, ето једнога дана од твоје куће владика цркви!«</p> <p>Чича Сима беш 
знао да је Иконија жива.</p> <p>Једнога дана он са својом четом и са још десетак коњаника, које 
срца на јави слатке снове сневала, тога дана чула да ће да је проси у мајке, — шта је та срећа  
="*" /> <pb n="45" /> <p>Пред вече тога дана дођоше жене, те причаше Иконији и Чича Сими све шт 
онија се већ предигла била.</p> <p>Тога дана по заходу сунца паде у село харамбаша Стојан са не 
тињи подели.</p> <p>Ова се казна истога дана над несрећником извршила.</p> <milestone unit="*"  
2" /> <pb n="23" /> <p>Две недеље после дана у који је мали Иван постао манастирско ђаче, дошао 
сласт за кратко траје Слађе је да је из дана у дан гледаш како се вије као кукавица!« И онда ме 
и ни на што пожалила није.{S} Али је из дана у дан бивала све невеселија.{S} Тек би се са ћошка 
кајмаку и вину.{S} Иконија је готово из дана у дан ишла на грађевину, није што се тобож у том н 
у да ти кажем: остављам ти рока још три дана, не би л’ ти се лудој јал’ поносној памет повратил 
ead> <pb n="34" /> <pb n="35" /> <p>Три дана је Иконија лебдела између живота и смрти.{S} Већин 
уша како Ива прича колико се пута преко дана калуђери Богу моле, и како он помаже црквењаку да  
p>Гаврана не бејаше у селу већ неколико дана.{S} Неко рече да га је видео у шуми изнад медвеђе  
 мојој стрини Јованци кад ми пре годину дана први пут дође по твојој жељи; и оно исто што рекох 
рече Иконија озбиљно. »Ево скоро годину дана како ми не да мира.{S} И што год има у мене женске 
омисли и хитре да послуже.</p> <p>Првих дана приступише јој погнуте, са рукама на пафтама од по 
ранкистан писале.</p> <p>Но једно месец дана после те свадбе, јави се у конаку новога везира ст 
 видим, па да мирно умрем, кад ми суђен данак дође!«</p> <p>»Па зар ја да будем монастирско ђач 
S} Камо да је већ и Стојану давно суђен данак дош'о!{S} А, вере ми, волео бих, снахо, да су ми  
 ме, Иконијо! овако се више не може.{S} Данас ћеш једном твојом речју да од мене начиниш срећна 
говој смо се вољи — нека му је слава! — данас састали да се, до његове воље, више не растајемо! 
<p>»Вала моје си срце давно ишчупала, а данас си ми из потока памет преврнула.{S} Ја ли си вешт 
нило, а и шта ће срце робињицама?!{S} А данас си нам ти, твојом добротом, растопила у ове сузе  
је Алах (нека му је слава!) обасуо, ова данас није најмања!{S} О, мој добри Лала, о мој стриче  
да се вера по шипрагу те да види шта ја данас видех, зубма би му гркљан искинуо, његовом се крв 
а се на далеко чуло: »Свети оче, ово је данас најсрећнији дан мога живота.{S} Бог ми је дао да  
, нико нам тако говорио није као ево ти данас.{S} Срце нам се било давно скаменило, а и шта ће  
је!« одговори Иконија.</p> <p>»Долазећи данас к цркви, ниси ли се с ким год на путу сусрела?« п 
мирем што се клах са некрстом.{S} Истом данас видим да није све јунаштво знати погинути.{S} Вид 
и копљем да погађам.{S} Без тебе Ризван данас не би био царев везир!« </p> <pb n="56" /> <p>«Би 
 је мене Бог милостиви оволиком радошћу данас благословио, хоћу ево и ја њему да опростим.{S} Г 
 n="103" /> богме, на причешће које ћеш данас да примиш, па све се то помешало и ишарало у тај  
и благочестиви народе!{S} За ову велику данашњу радост нашу, за ову утеху, која ће да буде и на 
« викну Турчин. »Сваки разговор само је дангуба и ваша штета.{S} Пустите да с миром носимо то ј 
 тиме могу да купим теби за твоје старе дане нешто среће да у њој поборавиш жалост своје младос 
воре, да су поред ње и на њену службу и дању и ноћу, дао јој је из харема своје жене једну Грки 
оред ње и на њену службу и дању и ноћу, дао јој је из харема своје жене једну Гркињу из Солуна  
 послужићемо вас са свим што нам је Бог дао а са радосним срцем, како и треба да служимо верне  
ара имам по сили власти коју нам је Бог дао, и са вером у источник неисцрпне милости коју нам ј 
ра чини.{S} Нека је слава Богу, који је дао да има доброта женска!«</p> </div> <pb n="51" /> <d 
јсрећнији дан мога живота.{S} Бог ми је дао да доживим радост да видим да ова црква опет пропој 
ом пријатељу Хусејин-аги.{S} Хусејин је дао везиру своју поштену јуначку реч, да ће да чува сво 
ину, »у нашега народа има пословица: не дао Бог детету што му га мати зажели!«</p> <p>»Жена и н 
аника, које му је санџак-бег од Топлице дао, и са једном арабом, покривеном зеленим шаторским п 
у околини, начинио од њих један тимар и дао га своме старом пријатељу Хусејин-аги.{S} Хусејин ј 
ој: »Е, Бог те благословио!« »Е, Бог ти дао и овога и онога света!« »Ниси ти само везирова мајк 
га стајала, па зајеча: »Иконијо, Бог ти дао и овога и онога света, опрости ми кад си ми живот п 
»</p> <p>»Бог те благословио!{S} Бог ти дао!» зајеча јадник Гавран гушећи се сузама, а народ то 
се као благи талас поваља вика: »Бог ти дао!{S} Бог те благословио!«</p> <p>Игуман благослови р 
.</p> <p>Везир је овај дивни мали конак дао својој мајци Иконији да у њему станује.{S} Да је не 
итам овај рисовуљ који је још цар Душан дао нашој цркви.{S} Па сам ти на невољи грдној.{S} Две  
ва, јер је још на Косову Султан Бајазит дао своју царску реч раји да јој не дира у цркве и мана 
ан-бегу, кад му је кћер Мејриму за жену дао.{S} Ризван-бег се, као врло млад јаничар при осваја 
стир божјега стада.{S} О да ми Бог хоће дати да доживим да то очима видим, па да мирно умрем, к 
помешало и ишарало у тај лепи сан, који даће Бог да је на добро као и све што је на добро испал 
јој се земље, млинови и виногради купе, даћу да се доведу калуђери па нека црква пропоји као тв 
час!{S} Ево ћу испросити у цара ферман; даћу блага колико год устреба да се црква сагради, да ј 
мимо њега дркћући све то краћим и тежим дахатом.{S} Груди јој се надимаху као да хоће да прсну. 
ше донела и изађе из пећине.</p> <p>Кад дахну мирисом, којим шума у зору дише, срце јој живље з 
међу шапе, шикну на нос тешким и шумним дахом, и зажмури.{S} Други живо окрете главу, па се уду 
е од леске, вињаге, дивље руже, мирисно дахом цвета од орлових ноктију.{S} С оне стране воде из 
лан.{S} У дну дворане, према султанији, два би нубијска горостасна црнца размакли тешке завесе, 
ко изнемогла, да му ноге клецаху, те га два момка подржаваху.</p> <p>Стојан нареди да га одреше 
ну плакати, и кроз сузе гледаше у своја два пса.</p> <p>Мајка га миловаше руком по челу и по об 
тачкама и сребрним пречагама међу свака два поморанџина дрвета стојаху.{S} Још се већма задивил 
ца водиле к обали морској, између свака два поморанџина дрвета,стојало је привезано златним лан 
самог сребра белог као млеко; пред њима два златна стуба, а око оба стуба увиле се гране од бел 
беше усхићена, и кад се песма сврши она два пута живо рече: »Аферим, аферим!« а све њене дворан 
ла Тутучи-башу, надзорника папагаја, са два шарена крила папагајева на сниском турбану, а у руц 
 шубаром испод мишке, иђаше напред и са два три сељака своја с муком отвараше пут калуђерима кр 
ранфила.{S} Милина је била погледати та два низа од лепих девојака, разнобојне свиле, којима су 
них комшијница, промешкољи се, кашљуцне два три пута, па тиха али и прекорно рече:</p> <p>»Не в 
ваца виде је оздо са паше, па заблеја и два и три пута и пође право к њој; и све се стадо устал 
на црног Арапина, куцну га буздованом и два и три пута у плећа те овај скочи у седло, па у бесн 
де камилавку, пронесе прсте кроз косу и два и три пута, као да разветри главу и разведри памет, 
ише обе хитре и видрасте Мисирлијке као два кадифаста и златним прахом посута лептира.{S} Не зн 
 рубинима искићени.{S} Коњушари, све по два на <pb n="68" /> једнога коња, беху одевени у црвен 
; испод густих проседих веђа светлуцаху два сива, необично бистра ока; дуги седи брци падаху му 
p>Адександар Велики ...{S} 1.20 </p> <p>Два брата ... -.{S}70 </p> <p>Петар Велики у Хајдучком  
 Просто не могаше да се насвира.</p> <p>Два велика чобанска пса лежаху поред његових ногу.{S} Д 
хтовима и седлима покривеним међедином; двадесет и четири коњушара, који их водише, беху сви об 
b n="97" /> <p>»Десет хиљада дуката!{S} Двадесет хиљада!{S} Истину ли говориш цареви везиру?!«  
роношке уђе у цркву, први пут сад после двадесет и шест година.{S} На сваком трећем кораку удар 
бојим се да је мој син, кога ми цар пре двадесет и толико година отео, жив; ако је жив, биће да 
дсудно и топло Ризван; »нека потрошим и двадесет хиљада, ако само тиме могу да купим теби за тв 
у његову.{S} Моје село зна да има преко двадесет и шест година, кахо сам хранила овог богаља, к 
} Била је млада; највише да јој је било двадесет и пет година.{S} Преко рамена носила је једну  
е буздоване.{S} Иза њих корачаху сложно дванаесторо дечака, све по четворица у једној врсти.{S} 
арама.</p> <p>Удари други царски јелек: дванајест вранаца са сребрним рахтовима; о седла од црв 
а овога проведоше и трећи царски јелек: дванајест као млеко белих арапских хатова, с густим и д 
-ага са дванајест црних евнуха, за њима дванајест дечака па дванајест девојчица, па ћехаја-каду 
ћнице, а иза њих дванајест Арапкиња, па дванајест белих жена, а иза њих 24 младих девојака од п 
них евнуха, за њима дванајест дечака па дванајест девојчица, па ћехаја-кадуна са своје четири п 
b n="84" /> да уђе унутра Кизлар-ага са дванајест црних евнуха, за њима дванајест дечака па два 
а у Јерусалиму, где је као девојчица од дванајест година <pb n="82" /> била, и шта је видела у  
ребрне наџаке.</p> <p>Па онда проведоше дванајест доратастих хатова из Курдистана, са позлаћени 
 са којих је висило на свакој страни по дванајест кита од дробног бисера и толико од крупног ме 
калуђери и попови у цркви поје и читају дванајест великих јеванђеља.{S} Многи се старци заплака 
 суд узе да суди.</p> <p>У брзо се свих дванајест најстаријих домаћина сложише да за овако стра 
на са своје четири помоћнице, а иза њих дванајест Арапкиња, па дванајест белих жена, а иза њих  
 а устакну калпак и челенку, десет пера дванајст челенака, и тринајсто ноја тице крило, то се к 
ва, а евнуси чак доле у дну дворане.{S} Две робињице донесу једну сребрну и једну златну кадион 
ркви.{S} Па сам ти на невољи грдној.{S} Две му речи прочитам <pb n="12" /> а три ни обрни ни ос 
осле по редовима дворанства.{S} А друге две донесоше у сребрним котлићима миришљаву воду од руж 
 Иконија је свагда водила собом и своје две поћерке.{S} Пролазећи с оваким спроводом кроз башту 
 снева снове невиности.{S} Између сваке две девојке стојао је осмоугли сточић од седефа, а на с 
ше за њом: »Аферим!!« На један миг, оне две шербет-девојке крочише к певачицама и у сребрним пе 
рилику и као нагнем да бегам, а оно оне две танке циганчице скакућу испред мене!{S} Него, ако н 
910_C6"> <head>VI</head> <head>ПОСЛЕДЊЕ ДВЕ СУЗЕ.</head> <pb n="92" /> <pb n="93" /> <p>Ризван- 
 тих једва приметан осмех.</p> <p>Са те две сузе и са тим тихим осмехом опростила се с овим све 
 једну змију, пресече је па се начинише две, дохвати једну и опет је пресече и опет се начинише 
ну и опет је пресече и опет се начинише две, тек за тили часак поче да гмиже по ћилиму силество 
 царевим везиром Ризван-бегом проговори две три речи у четири ока.</p> <p>Кад капуџи-баша подне 
 добра три хвата а дубок по средини око две стопе.{S} Бистра му је вода струјила преко чистог г 
ркву св. Јована.</p> <p>Требало је пуно две године да се грађевина са свим доврши и да се црква 
ожур.{S} Граорасте очи њене потамнеше у две крупне љубичице, а кроз њих засеваше муње.</p> <p>» 
па прошло.</p> <p>У том уђоше у дворану две, као капља, младе, високе, витоструке и танконоге М 
снуше престрављене.{S} Кизлар-ага викну две три оштре речи дервишу, те овај баци своју високу и 
из које се спреда а изнад чела узвијаху две челенке од драгог камења, у којима беху усађене пер 
одигох је не без муке.{S} Испод ње беху две ћерамиде, испод ћерамида лонац; у лонцу сребрне асп 
 моје!«</p> <pb n="66" /> <p>Сад су њих две седеле на софи једној под прозором, па вириле кроз  
 што се беле!{S} Заграбих руком и сасух две три прегрши у недра!{S} Почех да се тресем као да м 
ија послала своју Ћехаја-кадуну, са још две кадуне и девет робињица уз обичну пратњу црних и бе 
.</head> <pb n="22" /> <pb n="23" /> <p>Две недеље после дана у који је мали Иван постао манаст 
ажени и искупише се око Иконије.</p> <p>Две крупне сузе откидоше се испод њених дугих трепавица 
ас као мало дете, одмиле до пред царске двери и причестише га</p> <milestone unit="*" /> <p>Одо 
стену од пећине.{S} Она се расклопи као двери у цркви, и видех златну лествицу на којој се стар 
а десно па на лево, па кад сто момака и двеста девојака удари све у ногу, а оно као да игра јед 
та са сребрнастом поставом.{S} На једно двеста корачаји од конака, пружала се обалом ограда од  
под дугих трепавица, пресече ми срце на двоје као нека оштра сабља.{S} Из таких очију посла за  
 ношаше копље са три коњска репа, а она двојица поред њега забацили на рамена шестоперне буздов 
з гомиле, и то једна жена помену најпре двојици тројици око себе, а ови изнеше пред суд, уз одо 
>Игуман благослови руком богаља па рече двојици сељака да га унесу у цркву.{S} Али се Гавран ни 
че да се повија под поветарцем, који из двојница умиљато и весело дуваше.{S} Просу се вино, про 
 ону дољу спушташе.</p> <p>И звиждукање двојнице стаде и младо пастирче викну: »Ој шарове, ој г 
есма.{S} Мало даље на пољани зазвиждаше двојнице, и талас од момака и девојака поче да се повиј 
сам година, Дуваше у незграпно издељану двојницу почетак од некаквог кола.{S} По веселим очима  
прође.</p> <p>На горњем спрату у једној двокатној кући, седела је иза шимширове решетке на проз 
оли се Богу да јој помогне.{S} Изађе на двор и виде да је близу свитање.{S} Узе у торбицу једну 
оше пред лепо изрезана врата од једнога двора, у коме се низови од белог и руменог мрамора надм 
ајдучком стану ... .{S}50 </p> <p>Тајне двора Обреновића I.{S} II. ...{S} 3.-</p> <p>Злочин јед 
султанија ударила длан о длан.{S} У дну дворане, према султанији, два би нубијска горостасна цр 
ице дуж зидова, а евнуси чак доле у дну дворане.{S} Две робињице донесу једну сребрну и једну з 
{S} Ту би је ћехаја-кадуна и још једна' дворанка узеле под мишке, па је увеле у велику дворану, 
 <p>»Децо, спавате ли?«</p> <p>Обе њене дворанке скочише.</p> <p>»Требаш ли нас што?« упиташе ј 
живо рече: »Аферим, аферим!« а све њене дворанке поновише за њом: »Аферим!!« На један миг, оне  
 па Иконију и прођоше после по редовима дворанства.{S} А друге две донесоше у сребрним котлићим 
ве било па прошло.</p> <p>У том уђоше у дворану две, као капља, младе, високе, витоструке и тан 
а узеле под мишке, па је увеле у велику дворану, где би јој млада султанија изашла пола пута у  
к носио име »Адени«, то се и његов овај дворац прозвао »Аденистан«.</p> <p>Султан Ибраим поклон 
зела себи другог мужа?!{S} Кад бих моју дворбу поделила између мога свекра, чича Симе, мога син 
 да у њему станује.{S} Да је непрестано дворе, да су поред ње и на њену службу и дању и ноћу, д 
те, које је икада у своме животу имала, двори на овај велики дан за њу.{S} И учинише јој по вољ 
ери нисам овде на сметњи.{S} Ови царски двори, ове царске баште сва ова госпоштина што се цакли 
асија Царица ...{S} 1.60 </p> <p>Весели двори Иве Загорице ...{S} 1.60</p> <p>Смиља ...{S} 1.50 
а се и склопивши руке на појасе.</p> <p>Дворкиње се разместише у гомилице дуж зидова, а евнуси  
 n="52" /> <pb n="53" /> <p>Међу дивним дворовима на Боспору, има - један који се зове:{S} Аден 
ха, неколико бостанџија и повише других дворских слугу.{S} Међу овима је Иконија нарочито запаз 
ј за свог Силиктар-агу.{S} То се високо дворско достојанство свагда давало најлепшем међу млади 
 богате плени цариградске.{S} У томе је двору он <pb n="54" /> искупљао око себе и частио песни 
н. »Да ти није што криво од кога у моме двору?{S} Да ли има нешто што би ти годило и за чим жуд 
, цареви везире!{S} Свега има изобила у двору твоме, и колико ми добра чините и ти и сви твоји, 
ој од главних стаза, које су од великог дворца водиле к обали морској, између свака два поморан 
турским пословицама.{S} О самом великом дворцу причало се да му по лепоти и по богаштини мало р 
сестро, не дај ме црном Арапину, ево га де ми црним канџама срце хоће да ишчупа!«</p> <p>Бабе н 
е црква била мала, ниска и мрачна.{S} У дебелим зидинама просечени су били дуги а уски прозори, 
местио био на нос велике неке наочари у дебелом кожном оквиру, па се кроз њих удубио у срицање  
го дужи, па се онда окрете, и као кепец дебељко <pb n="86" /> остави своје сиџаде.{S} Девојкама 
анко из села Јабуке, коме је било преко деведесет година, узе реч:</p> <p>»Аман, аге и бегови,  
воју Ћехаја-кадуну, са још две кадуне и девет робињица уз обичну пратњу црних и белих евнуха, д 
е свецима, а ако га оставиш у манастиру девет година може свикнути и како се литургија служи; а 
апитати Иконију: како јој се свиди игра девојака из Мисира.</p> <p>»Е, царска кћери,« одговори  
 па на лево, па кад сто момака и двеста девојака удари све у ногу, а оно као да игра један мома 
азвиждаше двојнице, и талас од момака и девојака поче да се повија под поветарцем, који из двој 
.{S} Однесоше малог Иву и једно десетак девојака, које тужно запомагаху и кукаху.{S} Мали Иво и 
анајест белих жена, а иза њих 24 младих девојака од петнајест до осамнајест година, све то бога 
ала.</p> <p>У том уђе четрнајест младих девојака: седам, свирачица с ћеманетима, цитрама, тамбу 
јом кадуном, која је била једна од оних девојака, што их Турци на сабору код манастира Св. Јова 
 је била погледати та два низа од лепих девојака, разнобојне свиле, којима су се јунак зумбул и 
ало се око педесет младих и дивно лепих девојака.{S} У сваке коса беше оплетена у стотине танки 
свилене паучине покажу где нежна милина девојачка још једнако тихо снева снове невиности.{S} Из 
 мирис од цвета подизаше од лепоте ових девојачких груди, испод којих је нежно материнско срце  
л' тамбуре дрхћу под манђијом дивотнога девојачког крока, ил’ девојке лебде очаране звеком од.  
каранфил надметали за зрачне погледе из девојачког ока.</p> <p>Кизлар-ага проведе Иконију кроз  
на исто тако велика и танкострука млада девојка са бледожутом ружом у златној коси, с плавим оч 
, илустрована ...{S} 1.- </p> <p>Делија девојка ...{S} 1.20 </p> <p>Мерима ...{S} 1.20 </p> <p> 
ом.{S} Једна би се висока и танкострука девојка — с црном косом, црним очима, белим челом и рум 
, а оно као да игра један момак и једна девојка.{S} Па не знаш шта је лепше погледати: да ли ст 
кадуна Хусејин-аге, која је као Српкиња девојка носила име Марица.{S} Као робињицу заплењену на 
својим витим стасом изгледаше као да је девојка.</p> <p>Опет јој дође нова једна мисао.{S} Изва 
о <pb n="86" /> остави своје сиџаде.{S} Девојкама, па и самој султанији, то се даде на смеј па  
иће да је цару жао да храни рибе морске девојкама из харема, па ће да проба да их храни бабама  
анђијом дивотнога девојачког крока, ил’ девојке лебде очаране звеком од. сребрних жица.{S} Мили 
а, док султанија пребледе, па се диже а девојке вриснуше престрављене.{S} Кизлар-ага викну две  
ва снове невиности.{S} Између сваке две девојке стојао је осмоугли сточић од седефа, а на свако 
дила; Бога ми је ево сад лепша од сваке девојке у свој Топлици; а вредна је и паметна је; удови 
и од Иконије.</p> <p>Шта је срећа једне девојке која је од младога момка, о коме је у тајности  
т хватаху и везиваху младе и лепушкасте девојке.</p> <p>Није прошло ни четврт часа, од како поч 
да и анђели чују, а ми све младе жене и девојке пожутесмо као смиље; ђаци и калуђери све више и 
»Аферим!!« На један миг, оне две шербет-девојке крочише к певачицама и у сребрним пехарима дадо 
м гласом викну: »Аферим!« И опет шербет-девојке прискочише играчицама и напојише их.</p> <p>Сул 
 шта је лепше погледати: да ли стидљиву девојку, или стидљива момка, кад је у колу.{S} А стидљи 
стидљивост и чедност баш требају свакој девојци као цвету мирис и боја!{S} Бога ми, па без тога 
 шта је видела у Јерусалиму, где је као девојчица од дванајест година <pb n="82" /> била, и шта 
, за њима дванајест дечака па дванајест девојчица, па ћехаја-кадуна са своје четири помоћнице,  
 глас жене, којима Турци при последњој »девчурми«<ref target="#SRP18910_N1" /> децу одведоше.{S 
 Ех, да ли он, чедо моје, зна сад да га деда и мајка његова очима прате!«</p> <p>»Ћути, снахо,  
>Мали се Ива окрете, па угледав мајку и деда, засијаше му се очи, и зрак радости из њих и трепе 
во ђаче, те тако мали Ива сеђаше између деда и мајке своје на простиркама испод оне старе крушк 
 живо покуцала па му зашапутала: »Дедо, дедо, погледај на лево!{S} Ене нам Ивица иза леве певни 
24" /> живо покуцала па му зашапутала: »Дедо, дедо, погледај на лево!{S} Ене нам Ивица иза леве 
 велика, илустрована ...{S} 1.- </p> <p>Делија девојка ...{S} 1.20 </p> <p>Мерима ...{S} 1.20 < 
а је благом, које му је дошло као његов део од богате плени цариградске.{S} У томе је двору он  
давно умро, умро је и стари кнез и већи део оних домаћина што судише Гаврану.{S} Али Гавран беј 
етнији и од тебе и од мене рекоше: »Мал дер Хиндустан, акл дер Френгистан, хижмет дер али Осман 
од мене рекоше: »Мал дер Хиндустан, акл дер Френгистан, хижмет дер али Осман,« »преко блага Хин 
р Хиндустан, акл дер Френгистан, хижмет дер али Осман,« »преко блага Хиндустана, и памети Френг 
 Згрози се султанија па махну руком.{S} Дервиш онда извади из своје горње костретне одеће једну 
 султанија се слатко насмеја.{S} У томе дервиш зазвижда и голуб за голубом падаше му на рамена, 
 већ не оста више ни један, онда високи дервиш поче да се смањује а у исто време да се шири, до 
нешто, а ово је тек шала!«</p> <p>У том дервиш подиже у вис своју камилавку пуну змија, али с м 
лтаније, Кизлар-ага уведе унутра једног дервиша, високог, сувоњавог, црне масти и дуге црне бра 
 с нама!) па ме извуку напоље да гледам дервиша и његове змије.{S} Уграбим као прилику и као на 
руку и викну: »Не, кћери царева!{S} Ова дервишева посла нису чиста посла!«</p> <p>Кад Агапија п 
{S} Кизлар-ага викну две три оштре речи дервишу, те овај баци своју високу и шиљату камилавку о 
ариградске, а устакну калпак и челенку, десет пера дванајст челенака, и тринајсто ноја тице кри 
онда се крене пут Топлице са пратњом од десет коњаника, и са царским бурунтијама на све санџак- 
а има дно своје!«</p> <p>»Нека потрошим десет хиљада дуката!« говораше одсудно и топло Ризван;  
м скупо платио!« </p> <pb n="97" /> <p>»Десет хиљада дуката!{S} Двадесет хиљада!{S} Истину ли г 
а пођоше.{S} Однесоше малог Иву и једно десетак девојака, које тужно запомагаху и кукаху.{S} Ма 
еднога дана он са својом четом и са још десетак коњаника, које му је санџак-бег од Топлице дао, 
ки љутито на своје људе.{S} Скочише њих десеторица доле, па право Иконији, одгурнув сурово оца  
сеља није никад ишла, али где год би се десила болест или смрт у кући, ту је Иконија била прва  
отскакују, час испред ње, час уз њу и с десна и с лева, и некако полусавлађиваним скакањем кази 
ко срца проспе нека света топлина.{S} И десни и леви зид беху исписани сликама светаца и небесн 
ајке, ухватио си се обема рукама за њен десни рукав; тргох те од ње и однесох те у моме наручју 
ављено, обема се рукама ухватило за њен десни рукав, па из гласа запеваше: »Јаох, моја нано, не 
ељанка пригрли дете своје и пољуби га у десни образ.{S} А Иван бризну плакати, и кроз сузе глед 
ву и лепо видим, где на јеном престолу, десно од олтара, седи цар Лазар, чисто га ево и сад гле 
о харамбаша Стојан са кнезом од села, а десно и лево од њих посадило се на троножним столичицам 
ко приђе икону да целива.{S} Поред њега десно иде гологлаво мало ђаче; носи у руци мален котлић 
де коло, па се повије око свирца, па на десно па на лево, па кад сто момака и двеста девојака у 
 некаквим дубоким мислима, заљуља се на десно и на лево неколико пута, прошапута: »Еј, тешко ме 
е уђе у олтар!« — Ене, ене, погледај на десно; ене га изађе из олтара и изнесе неку књигу!{S} Ј 
ихо, па погледа полагано и застиђено на десно и на лево, да ли није кога саблазнио,</p> <p>И ле 
доврши Иконија тихо, па се љуљаше то на десно то на лево; као тешкајући се што је то све било п 
море, па би сетно пољуљала главом то на десно то на лево, и тек би јој се по неки тешки уздах и 
маховина застрла беше стену, која одмах десно од грма беше пробила зелену рудину.</p> <p>На јед 
 на прсима панцире и токе сребрне; а са десног рамена висаше низ плећа стреоник од црвене кадиф 
са белим ниским турбаном око чела.{S} У десној руци држаху копља, а о бедрима ношаху криве дими 
 руком икону прислонив је на прса.{S} У десној му руци кита босиљка, па њоме шкропи сваког ко п 
 одонуд!«</p> <p>Стари се Јаничар диже, десном руком живо откуца темена и рече: »Да идем!«</p>  
!{S} Ено је даде попу Василију, који за десном певницом глас води!{S} Ех, да ли он, чедо моје,  
у и с црвеном ружом у коси — укипила на десном крају од ћилима пред софом, а поред једног сточи 
ћ све би готово, остајаше само да се на десном зиду у женској цркви испише: како је црква обнов 
страна.</p> <p>»Протрех очи; уштинух се десном руком за леву мишицу.{S} Јест, бејах будан и то  
урцима!«</p> <p>Један га Турчин дохвати десном руком и силно тргну, а у исто време левом руком  
им жеравицама.{S} Он стегну усне подиже десну руку претећи у вис и стисне песницу.</p> <p>Икони 
ја љета!«</p> <p>Јадна Иконија подизаше десну руку према игуману, као да га преклиње, да не гов 
Кад Иконија стиже на поток, подиже руку десну изнад обрва, заклони очи од сунца, које са запада 
астир.{S} Али су Турци у време ратова с деспотом Ђурђем град порушили и цркву запалили, те је п 
ању са ситном сољу и рече маломе: »Иво, дете моје прихвати се мало, па да се пожуримо до вечерњ 
е па грцајући рече:</p> <p>»Што плачеш, дете моје ?{S} Ваља да се не бојиш доброга оца Никодија 
им!« Па мрдну очима и веђама показав на дете, што је очевидно значило, да има нешто што не може 
на, даде се водити и посадити као да је дете; али чим му везир пусти руку он се диже на ноге, о 
е!« рече отац Никодије одважно. »Ово је дете ђаче манастирско.{S} Никада до сада наш честити ца 
ликој радости!« а очима показа на своје дете.</p> <p>»Е, ово је моје добро ђаче!« рече ведро от 
Султан као најлепше и најбистрије своје дете мазио, једнога дана кад јој цар помену о удадби, п 
бије, она само муцаше: »Моје дете! моје дете!«</p> <p>Као да није ни видела Арапина, она протрч 
абије и слабије, она само муцаше: »Моје дете! моје дете!«</p> <p>Као да није ни видела Арапина, 
> <p>Па рекав то, млада сељанка пригрли дете своје и пољуби га у десни образ.{S} А Иван бризну  
далеко чуло, па само још чвршће пригрли дете своје, и сакриваше га од погледа турских танким и  
Иконијо, аманет ти отац мој и аманет ти дете наше!« Заклех му се да ћу му оца чувати и мојом и  
о се овако матора жена заносим као неко дете!{S} Бог с тобом Иконијо!«</p> <p>То рече па се спу 
</p> <p>И везир је узе за руку као неко дете, и кроз она вратанца од седефа одведе је унутра у  
а, те Гавран, плакајући у глас као мало дете, одмиле до пред царске двери и причестише га</p> < 
о ми је: »Иконијо, гледај то наше јадно дете!{S} Дај га оцу Никодију на књигу, па нека буде од  
.{S} Пустите да с миром носимо то једно дете, те да не буде горе, много горе!«</p> <p>»Беже!« р 
их казала, да је твоја жена једно добро дете и праве царске милости према мени, простој сељанци 
грли Иву на груди своје.</p> <p>»Дај то дете овамо! цару треба!« викну Турчин.</p> <p>Окрете се 
м Турчиновим полуобамрла, чу вику свога детета; подиже се на једну руку, и збуњено погледаше ок 
род зна, кукоља нема, усади у срце мога детета по које зрно, па ако буде божја воља, оно ће да  
растрезни је из бунила нов врисак њеног детета : »Нано, не дај ме нано!«</p> <p>Одмах јој би ја 
 значило, да има нешто што не може пред дететом да јој каже.</p> <p>У порти седоше на клупу исп 
но заплакала и узела нарицати за својим дететом, док је снага не изда и сузе не угуше.{S} Па он 
нашега народа има пословица: не дао Бог детету што му га мати зажели!«</p> <p>»Жена и није свуд 
за дуго оком тренути.{S} Мишљаше о свом детету; премишљаше шта ли ће од њега бити; ко зна, можд 
оје здравље.{S} Слушам шта сељани о том детету говоре, и видим да се за њ везују пусти снови лу 
сред поља и усред лугова, осећала би се детињски срећна.{S} Чинило би јој се да јој је свака ти 
ти фајда бити неће, јер су махом крџава деца у сиротиње од последњих година.{S} Него пошљи по о 
плавим и златним перјем, за које ми ова деца овде кажу да говоре турски и арапски, а оно све те 
шше +++прибирање+++ и одвођење мушке +++деце+++ рајине, којим се војска турска и +++државна+++  
овако :</p> <p>»Во Христу братија моја, децо моја, христољубиви и благочестиви народе!{S} За ов 
 </p> <pb n="81" /> <p>»Тако вам очију, децо моја, немојте ме више мучити!{S} Волим вас обе, је 
</p> <p>»Нисам мислила да вас расплачем децо!« рече Иконија, као да је осећала да је у неколико 
конија повиче са своје постеље:</p> <p>»Децо, спавате ли?«</p> <p>Обе њене дворанке скочише.</p 
заћутало уздисање овог јадног народа за децом, коју цареви људи пробраше и однеше из овога крај 
ена сестра од тетке, Макрена, с мужем и децом, па су се лепо наместили разастрв костретне поњав 
»девчурми«<ref target="#SRP18910_N1" /> децу одведоше.{S} Калуђерове речи позледише многоме срц 
и својој говориле.{S} Ходите да вас као децу моју пољубим!«</p> <p>Обе младе жене разрогачише о 
нако има по више година како не дизасмо децу у овом вилајету.{S} Време је да проберемо јуначко  
сваке седме године пробере нашу најбољу децу, па их носи да му служе као Аџем-оглани и Ич-оглан 
{S} Иза њих корачаху сложно дванаесторо дечака, све по четворица у једној врсти.{S} Беху обучен 
анајест црних евнуха, за њима дванајест дечака па дванајест девојчица, па ћехаја-кадуна са свој 
 што поред коња његова корачаху по шест дечака са црним малим шубарицама, црвеним доламама и жу 
 и било, само што је сад ваљада стотину дечака, са шареним фењерима ишло, нешто напред, а нешто 
ико је било танких робињица и брзоногих дечака од 12 година у доњим одајама.{S} Иконија није ни 
 нечега.{S} Пре тако пет година, дође у Дечане неки Србин из Далмације, који се враћаше из покл 
ш куд ћеш пре.{S} Поручише нам калуђери Дечански: ето Арбанаса на манастар!{S} Ломисмо се забад 
ајући смерно пред-а-се.</p> <p>Калуђери дечански дивно одслужише летургију, па онда пред сам св 
је.</p> <p>У очи самог Ивањ-дна, игуман дечански с мноштвом калуђера и попова посвети цркву и о 
другима.{S} Па се онда опет диже игуман дечански и поче овако :</p> <p>»Во Христу братија моја, 
у славу.{S} Усташе сви на ноге и игуман дечански узе дивно говорити: о Богу, о народу, о црквам 
раг!«</p> <p>»Знам ја«, прихвати игуман дечански; »и ми смо се питали за то.{S} Него смо се сет 
кроз густе гомиле народа.</p> <p>Игуман дечански, у широкој црној мантији са гвозденим крстом о 
г Ивањ-дна, и посла уместо себе игумана Дечанског Јеротија.</p> <p>И дође игуман Јеротије са ше 
њак седну за совру.{S} Посадише игумана дечанског у врх совре, па онда калуђере и попове све по 
ар ја да будем монастирско ђаче?« упита дечко све невеселији, па се загледа крупним својим плав 
ком камилавком, а обојица у џубетима од дибе с навратком и <pb n="74" /> первазима од зибелина. 
охе, неко са кунтушима и са бињишима од дибе-тканице златном и сребрном жицом испреткане, са зи 
баште сва ова госпоштина што се цакли у диби и кадифи, све то лепо приличи царевој кћери и царе 
а ових наступише риџали царства, аге од Дивана и од царској Сараја, кади-аскери, беглер-бези па 
н!« привика момчадија, која то гледаше, дивећи се старцу. »Их, болан! чича Сима даде сребрн гро 
а.{S} Иконија не знађаше чему пре да се диви, да ли овом дрвљу са зрелим родом и цветом у једно 
сом, пружило се џбуње од леске, вињаге, дивље руже, мирисно дахом цвета од орлових ноктију.{S}  
ли разастрв костретне поњаве под једном дивљом крушком.{S} Донели су пуно котарица са свакојаки 
о!«</p> <p>То рече па се спусти под ону дивљу ружу.{S} Одвеза опанке, скиде чарапе, веза их јед 
е благи!« рекох, »да силног богатства и дивне лепоте!{S} Овако нешто нема ни у турског цара, а  
ма, чоси и кадифи.</p> <p>Везир је овај дивни мали конак дао својој мајци Иконији да у њему ста 
 лалета: по споду персијски ћилимови са дивним шарама у меканим и загаситим бојама, на три стра 
ad> <pb n="52" /> <pb n="53" /> <p>Међу дивним дворовима на Боспору, има - један који се зове:{ 
сташе сви на ноге и игуман дечански узе дивно говорити: о Богу, о народу, о црквама божјим, о и 
тране, поређало се око педесет младих и дивно лепих девојака.{S} У сваке коса беше оплетена у с 
рно пред-а-се.</p> <p>Калуђери дечански дивно одслужише летургију, па онда пред сам свршетак уз 
ао зет царев, везир царев и господар од дивнога Аденистана.</p> <p>Свадба се његова обавила са  
це.</p> <p>Иза њих јахаше Спахи-баша на дивном арапском коњу.{S} Био је одевен као и друге спах 
а онда кроз неко смиље изађосмо у једну дивну башту.{S} Сунце грануло па обасјало цвеће, да ти  
 знаш, да л' тамбуре дрхћу под манђијом дивотнога девојачког крока, ил’ девојке лебде очаране з 
молио Богу за сиротињу српску, и кад се дигао, чуо је из олтара разговетно ове речи: »Не дај се 
ђу својима, а ето је се црква из урвина дигла и пропојала!«</p> <p>Иконија отиде па се намести  
Ракетић.{S} Он јој тобож помагаше да се дигне, али јој на ухо полагано шапну: »Не рекох ли ти,  
Неколико жена и људи помогоше јој да се дигне.{S} Међу њима беше и — Гавран Ракетић.{S} Он јој  
ничега прихватити, онда четири робињице дигоше сребрну синију и однесоше.{S} Тада би млада султ 
скине.{S} Изгруваше га, и крвава у лицу дигоше га на руке, да га изнесу на чистину.</p> <p>Хара 
у даљини прихватан од гомиле до гомиле, диже се око совре слаткогласно брујање калуђерског »Мно 
> <p>Заплака се Иконија, закукаше жене, диже се граја, и кнез и Хусејин-ага имађаху муке да је  
ерусалиму, а оно се <pb n="87" /> свима диже коса на глави, и мислиш диже се кубе горе у кебо,  
 да не чу кад Иконија с Ивом уђе, па не диже главе нити мрдну густим веђама.</p> <p>Иконија ћут 
на њ наслонила.</p> <p>Дође време да се диже у славу.{S} Усташе сви на ноге и игуман дечански у 
м местима из гомилица народа поче да се диже песма.{S} Мало даље на пољани зазвиждаше двојнице, 
некадашњег свога посинка.{S} Иконија се диже са постеље, <pb n="36" /> те га пред кућом дочека  
ачи: да је везирова мајка уморна, па се диже, опрости се с њоме и нареди да је опет у њен конак 
во змија, док султанија пребледе, па се диже а девојке вриснуше престрављене.{S} Кизлар-ага вик 
Змајевој стени!« одвикну пастирче па се диже и пође за псима.</p> <p>У том изађе из шумарице на 
дете; али чим му везир пусти руку он се диже на ноге, одмаче се са сиџадета и са највећим страх 
овуд и одонуд!«</p> <p>Стари се Јаничар диже, десном руком живо откуца темена и рече: »Да идем! 
ђе на праг од селамлика, млади се везир диже са свога перзијског сиџадета, пружи према старцу о 
ком и свима другима.{S} Па се онда опет диже игуман дечански и поче овако :</p> <p>»Во Христу б 
" /> свима диже коса на глави, и мислиш диже се кубе горе у кебо, да отклони цркву да и анђели  
вати у коштац с једним Турчином.</p> <p>Диже се просто урнебес од вике, вриске и запомагања.</p 
бре, сиротињске мајке, Иконије!«</p> <p>Диже се усклик од народа као грмљавина, и разнесе на св 
сподство, а час опет поносито и с фрком дижући главу у вис, као да нестрпљиво тражи да види да  
алах и онако има по више година како не дизасмо децу у овом вилајету.{S} Време је да проберемо  
а и пламена који се из манастира у небо дизаше.{S} Опазише да једна сељанка трчи за њима.{S} Је 
} Узенгије су му биле од злата а тако и дизгини, са којих је висило на свакој страни по дванаје 
аху се овда и онда да погледају стуб од дима и пламена који се из манастира у небо дизаше.{S} О 
е голе јатагане, а у рукама једни криве димискије а други гвоздене топузе.</p> <p>Испадоше напр 
 држаху копља, а о бедрима ношаху криве димискије.{S} И опрема коњска била је богата, све од са 
жаху сребрне наџаке, а други голе сабље димискије.{S} Било их је страшно погледати, а тешко је  
зит дао своју царску реч раји да јој не дира у цркве и манастире.{S} Ако ти не вермаш царску ре 
а, која је дотле била мирна да је једва дихала, сада се уздрма као тежак талас, па с виком писк 
ш као да се нешто препала била, и једва дихаше.{S} Као да јој све мисли, све срце, сва душа одо 
еку подлогу од тек покошене траве, која дихаше мирисом од Ивањског цвећа и мајкине душице.{S} И 
едном куту савио беше у клупче па тешко дихаше.{S} Ватра му беше подузела образе; сув језик беш 
био порту око цркве, па се ућутао једва дише, само да чује, како калуђери и попови у цркви поје 
<p>Кад дахну мирисом, којим шума у зору дише, срце јој живље закуца.{S} Осети како је обузе нек 
оше.{S} Тада би млада султанија ударила длан о длан.{S} У дну дворане, према султанији, два би  
 Тада би млада султанија ударила длан о длан.{S} У дну дворане, према султанији, два би нубијск 
га ми«, рече, »носи ме као мало воде на длану, радим с њиме што хоћу, заповедам му како хоћу, м 
и: да се црква посвети у очи самог Ивањ-дна, и посла уместо себе игумана Дечанског Јеротија.</p 
 смрти станује.</p> <p>У очи самог Ивањ-дна, игуман дечански с мноштвом калуђера и попова посве 
 си царев везир, опет и твоја хазна има дно своје!«</p> <p>»Нека потрошим десет хиљада дуката!« 
ада султанија ударила длан о длан.{S} У дну дворане, према султанији, два би нубијска горостасн 
омилице дуж зидова, а евнуси чак доле у дну дворане.{S} Две робињице донесу једну сребрну и јед 
 чакшире, на ковчама триста трепетљика, до колена од сухога злата, и обуче чизме цариградске, а 
ека му је слава! — данас састали да се, до његове воље, више не растајемо!{S} Ходи да те водим  
свршио, а ја остах да кукам без гроба а до мога гроба!{S} Нека га, скотина једна!»</p> <p>Из св 
 што ће да те снађе, не жали ни на кога до на себе саму!{S} Ова рука која жуди да ти милује гру 
прилици показа да неће да нас остави да до краја пропаднемо, а одмах за тим имамо да захвалимо  
Ово је дете ђаче манастирско.{S} Никада до сада наш честити цар није одводио ђаке из цркава, је 
новој.</p> <p>Имало је скоро сахат хода до пећине.{S} Док на једном извору у шуми наточи крчаг  
и царева рајо има мени петнајест конака до Стамбола.{S} Ето нека се Иконија ноћас спреми, па да 
ине танких витица, па падаше по плећима до испод појаса; шалваре им беху од разнобојне свиле, ж 
ат час савијајући ниско као да се клања до земље сиротињи и фукари, која иза леђа јаничарских з 
 птицама свакојаким, од малог царића па до орла камењара; док се јата голубова и грлица лепршах 
 нека тамо по ливадама пронесу од цвета до цвета, и од листа до листа: како се Иконија овде мед 
а пронесу од цвета до цвета, и од листа до листа: како се Иконија овде медом храни, у свиленом  
а, скотина једна!»</p> <p>Из свога кута до огњишта, стари чича Симо, који је ретко кад шта гово 
ите човека, коме се суди, да се исприча до миле воље!« рече озбиљно кнез са зачеља.</p> <p>»Свр 
од како је царевине ни један син, дошав до силе и госпоштине није учинио за своју мајку сиротиц 
мог црвеног мерџана; па онда зидови све до <pb n="102" /> под саму стреју од самог биљура, па с 
бра.{S} Вратих се у пећину, подигох све до последње аспре и одох кући пун радости, Да вам не ду 
а узе да прича све по реду, па кад дође до онога како Турци полетеше по сабору с голим ножевима 
а кроз густу гомилу света, док не стиже до оца Никодија.{S} Па онда полагано корачаше иза њега  
а иде све по реду, имаш ти мало по дуже до самртнога часа од мене.{S} Него хајдмо из ове мемљив 
 плакајући у глас као мало дете, одмиле до пред царске двери и причестише га</p> <milestone uni 
он губљаше у даљини прихватан од гомиле до гомиле, диже се око совре слаткогласно брујање калуђ 
а руке, па четвороношке полагано домиле до ње.{S} Она се одмаче један корак натраг.{S} Гавран п 
у се, да се подаве, ко ће пре да стигне до ње, да јој руку као светињи каквој пољубе.</p> <p>По 
ио и вукао би се четвороношке од пећине до једне колибе, коју му на једном брежуљку а у сувоти  
 све лепше од лепших, клањале би јој се до земље, а нека би се сагибала да је и скуте љуби.{S}  
рски вуци жива поједу.{S} Кућа да му се до темеља спали; земљу да нико не прихвата за седам год 
у га да пошље своје гавранове да одлете до Лежимира, нека загачу дрвљу и камењу: како се Икониј 
хову да пошље неколико чела, нек одлете до Лежимира, и нека тамо по ливадама пронесу од цвета д 
т у царевој земљи.{S} Најтеже је раји и до срца је боли, кад цар сваке седме године пробере наш 
лико пута, прошапута: »Еј, тешко мени и до Бога мога!« Па онда се исправи и одважно рече:</p> < 
млеко белих арапских хатова, с густим и до земље црним реповима.{S} Њихови рахтови беху од суво 
 брзо опорави.{S} Оста у порти на трави до свршетка бденија.{S} Око ње се искупише кнез и главн 
ал’ поносној памет повратила.{S} Ако ми до захода сунца у уторак не пошљеш реч да пристајош да  
м даде једна ћелијца при земљи да у њој до смрти станује.</p> <p>У очи самог Ивањ-дна, игуман д 
у ми дође старац с великом белом брадом до <pb n="40" /> испод појаса, наслони се на дрвену шта 
а да се пожуримо до вечерње да стигнемо до Св. Јована да видимо оца Никодија!«</p> <p>»А што "ћ 
оје прихвати се мало, па да се пожуримо до вечерње да стигнемо до Св. Јована да видимо оца Нико 
, »али те бистра вода може однети ноћас до на груди каквој вили!</p> <p>Па онда изађе из воде,  
иза њих 24 младих девојака од петнајест до осамнајест година, све то богато обучено и накићено, 
ар љуби!»</p> <p>Па онда — подиже сукњу до колена и загази у поток.</p> <p>Подиђе је милина од  
рана одвела чича Симу у један сто одмах до преграде, која одваја женску од мушке цркве.{S} Наме 
аша Стојан са неколико хајдука оружаних до зуба.{S} Он је био поочим Иконијином Миленку, који ј 
ме чак натраг у моју младост и у срећно доба, кад је црква Св. Јована појала.{S} Боже благи! ка 
ти према мени, простој сељанци, а ти си добар као добар дан, и ако си везир турскога цара!«</p> 
ени, простој сељанци, а ти си добар као добар дан, и ако си везир турскога цара!«</p> <p>Ризван 
ли Иконији, колико јој је стари Јаничар добар. »Бога ми«, рече, »носи ме као мало воде на длану 
/p> <p>»По опроштају који си од Иконије добио, по благослову који ја од светог патријара имам п 
ори :</p> <p>«А ене! одкуда ти Иконијо, добра жено!«</p> <p>»Благослови свети оче!« рече Икониј 
се он кроз тебе свети, јер ми кроз тебе добра чини.{S} Нека је слава Богу, који је дао да има д 
војом речју да од мене начиниш срећна и добра човека, или сотону <pb n="19" /> у човечијем обли 
 има изобила у двору твоме, и колико ми добра чините и ти и сви твоји, већ и не ваља, хоће скор 
> <pb n="16" /> <p>Поток је био поширок добра три хвата а дубок по средини око две стопе.{S} Би 
 пушташ у цркву, коју си ти сам од суза добре једне жене саградио!«</p> <p>За њим иђаше игуман  
ити!{S} Волим вас обе, јер видим да сте добре душе; али не могу да волим службу вашу.{S} Боли м 
торке овог светог храма, у здравље наше добре, сиротињске мајке, Иконије!«</p> <p>Диже се ускли 
</p> <p>»Али ти не знаш да је умрла!{S} Добри мој Лала, ево сад царевом везиру добро да учиниш! 
 сам, бога ми, године су!{S} Сви сте ми добри и предобри.{S} Али кад прођем поред оних ваших ти 
штеним.</p> <p>»Не, не, није друге, мој добри Лала, већ да поред мене седнеш!{S} Ово је твоја к 
асуо, ова данас није најмања!{S} О, мој добри Лала, о мој стриче и први учитељу, добро си ми до 
, и раније не помену?!{S} Али нека је у добри час!{S} Ево ћу испросити у цара ферман; даћу благ 
дознало и опет као са неком стравом. »У добри час дођох да моје очи и ту светињу виде!«</p> <p> 
 научи да служи цару и царевини !« — »У добри час, верна рајо!« рече ми санџак-бег; »неће ти на 
да ћеш бити срећнија међу својим људма, добро, ево ћу да ти сазидам конак тамо, напунићу га сва 
, ако сте царској раји дошли на весеље, добро сте нам дошли, и послужићемо вас са свим што нам  
Иконија извади из шаренице један убрус, добро га покваси водом из крчага, положи га несрећнику  
обри Лала, о мој стриче и први учитељу, добро си ми дошао!«</p> <p>И поведе га за руку и посади 
Бог помогне, те да прихвати да сам чува добро име свога оца.{S} Где би ми памет била, а куд би  
 добро очи кад ти покажем везира, да га добро видиш, да се не препаднеш кад те после пред њега  
 у тај лепи сан, који даће Бог да је на добро као и све што је на добро испало!«</p> <p>»Нека б 
 Бог да је на добро као и све што је на добро испало!«</p> <p>»Нека буде у свему како Бог хоће! 
сприча све што јој је тешко.</p> <p>»Па добро, ево да ти све и кажем:</p> <p>»Прво и прво све м 
ро и драго камење.</p> <p>Иконија га је добро уочила.{S} Њени се погледи залепише за њ, и он их 
ма на овоме свету уцвељена била, ако је добро ово што учиних, нека је за здравље моме Иви ако ј 
инама манастира.</p> <p>»Ово нешто није добро!« рече Иконија, а сва претрнула беше. »Седите ви  
а на своје дете.</p> <p>»Е, ово је моје добро ђаче!« рече ведро отац Никодије. »Ако пође тако и 
, да му га дода да се напије.{S} Кад се добро напи, лакну му и разведри се, и онда упре своје п 
дног старца Србина калуђера и с њиме се добро упознао.{S} Кад су се растајали, стари му калуђер 
 заиска још један гутљај ракије, повуче добро из једне чутурице, коју му дадоше па онда поче:</ 
ерваженим.</p> <p>»Е сад, отварај очи и добро гледај!» викну Хусејин Иконији; »ево га наш везир 
 трче да јаве да иде Падишах.{S} Отвори добро очи кад ти покажем везира, да га добро видиш, да  
глава, а срце ти није само јуначко него добро и праведно.{S} Ти видиш како је, а ја само да ти  
.. немам речи да опишем какво је велико добро овим своме народу учинила.{S} Није само запалила  
д не бих казала, да је твоја жена једно добро дете и праве царске милости према мени, простој с 
е да се <pb n="107" /> помиње као једно добро и светло име докле је год народа српског.{S} И тр 
екрсти, јер старац нит добро виђаше нит добро чујаше.</p> <p>Тек би га овда и онда Иконија по р 
ад треба да се прекрсти, јер старац нит добро виђаше нит добро чујаше.</p> <p>Тек би га овда и  
з њих удубио у срицање једне речи, коју добро беше притиснуо прстом да му се како не омакне.{S} 
 Добри мој Лала, ево сад царевом везиру добро да учиниш!{S} Пођи у Сирф-вилајет, отиди у село к 
чеш, дете моје ?{S} Ваља да се не бојиш доброга оца Никодија ?{S} Он ће тебе лепо да пази!« </p 
ах за тим имамо да захвалимо оној жени, доброј и смерној, од суза које је Бог ову цркву и сагра 
ош веће богаство могу да помогну једном добром сину, да матери својој засведочи своје велико по 
 Нека је слава Богу, који је дао да има доброта женска!«</p> </div> <pb n="51" /> <div type="ch 
, далеко од мојих гробова.{S} По твојој доброти ти би и пролио сузу, али ко ће наћи попа да ми  
и јасно рече цару, да је о јунаштву и о доброти Ризван-бега толико слушала, да већ не може срећ 
бињицама?!{S} А данас си нам ти, твојом добротом, растопила у ове сузе лед око њега и ево нађос 
емо тамо, нано?« упита Ива одломив себи добру кришку погаче.</p> <p>Сељанка не одговори одмах,  
аповеди да му Јаничара одмах у селамлик доведе.</p> <p>Кад стари Јаничар, у жутим мествама, сме 
е знаш, распитај за њу.{S} Ако је жива, доведи је амо; ако је умрла, подај сиротињи хиљаду аспр 
дије, Бог па ти!« поче Иконија. »Ево ти доведох мога сина да га упутиш како да служи Богу и нар 
тој гомили. </p> <pb n="39" /> <p>У том доведоше из шуме Гаврана, везана, гологлава, босонога,  
љана да по шуми потраже Гаврана и да га доведу.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тек је сунце било 
е, млинови и виногради купе, даћу да се доведу калуђери па нека црква пропоји као твоја задужби 
том извору умио.</p> <p>Иконија је била довезла на волујским колима старога чича Симу.{S} С њом 
 <p>Иконија, Шекер-кадуна и Хусејин-ага довезоше се на везировом кајику из Стамбола у Аденистан 
ом тужном часу, да је она рђа од човека довео Турке да се мени освети?!«</p> <p>»Да се теби осв 
се праћака, и узјаха свога коња.</p> <p>Довикаше се Турци, искупише се и онда пођоше.{S} Однесо 
оживела!« А они који беху далеко од ње, довикиваху јој: »Ама изиди на горњи праг од цркве, да т 
луђер се нешто био узврпољио, не могаше довољно да кашљуцањем спреми грло, скиде камилавку, про 
и кћи Хусејину.{S} Али она се не могаше довољно да нахвали Иконији, колико јој је стари Јаничар 
 султанија чује!{S} Еј, еј, авај нама!« доврши Иконија тихо, па се љуљаше то на десно то на лев 
пуно две године да се грађевина са свим доврши и да се црква изнутра испише.{S} Везир је пратио 
луђера није видела шта би, него својски довршиваху своје »многаја љета«.</p> <p>Кад га свршише, 
аши да се зове Хусејин, да је чорбаџија Доганџија које чувају стари Сарај у Једрену, и да је до 
нестало.{S} Сељани се искупише на тајни договор шта да раде.{S} Мишљаху да пошљу брзохотце да п 
а се при пречи »матере Ризвана везира«, дода још: »а подружја Миленка Хајдука, кога Бог да прос 
е са извора, Гавран је замоли, да му га дода да се напије.{S} Кад се добро напи, лакну му и раз 
о место маховином покривено.{S} Па онда додирну истом штаком стену од пећине.{S} Она се расклоп 
101" /> нечега.{S} Пре тако пет година, дође у Дечане неки Србин из Далмације, који се враћаше  
ира, док дотрча један инок да нам каже: дође човек и рече: спалише Турци Св. Јована у Топлици и 
 /> <p>У том навалише и жене, па с њима дође и Иконија, по коју је кнез већ послао био.{S} Каза 
конија узе да прича све по реду, па кад дође до онога како Турци полетеше по сабору с голим нож 
бе игумана Дечанског Јеротија.</p> <p>И дође игуман Јеротије са шест калуђера, и дођоше попови  
но исто што рекох мојој Макрени, кад ми дође пре шест недеља.{S} Немој, Гавро, да чиниш неправд 
им и заспах на гуњцу моме.{S} На сну ми дође старац с великом белом брадом до <pb n="40" /> исп 
даше као да је девојка.</p> <p>Опет јој дође нова једна мисао.{S} Извади ружу из косе, пољуби ј 
, па да мирно умрем, кад ми суђен данак дође!«</p> <p>»Па зар ја да будем монастирско ђаче?« уп 
етом одмах к Лежимиру похита.{S} Али им дође порука од Иконије, да тога не чине.{S} Не вреди да 
 било свршило кад Иконија са малим Ивом дође на капију велике куле.{S} Ту она даде Иви онај сли 
Јованци кад ми пре годину дана први пут дође по твојој жељи; и оно исто што рекох мојој Макрени 
га ма само глава заболе.</p> <p>У јутру дође Хусејин-ага са својим Турцима и с арабом пред њену 
вењака и мало се на њ наслонила.</p> <p>Дође време да се диже у славу.{S} Усташе сви на ноге и  
ог, па покривена златним тепелуцима.{S} Дођосмо пред главна врата, а она све од самог сребра бе 
кве, да те сви видимо!?{S} Има нас који дођосмо из далека; дај да ти очи сагледамо, те да нашим 
унце већ беше огрануло.{S} Огрејах се и дођох себи; охрабрих се и обвеселих видев пуна недра ср 
опет као са неком стравом. »У добри час дођох да моје очи и ту светињу виде!«</p> <p>»Јесте, Бо 
е кнез и главни домаћин из њена села, а дођоше после и калуђери и попови и одоше сви у велику т 
/> <pb n="45" /> <p>Пред вече тога дана дођоше жене, те причаше Иконији и Чича Сими све шта је  
 срце хоће да ишчупа!«</p> <p>Бабе неке дођоше те јој бајаху свака на свој начин.{S} Пети дан И 
ође игуман Јеротије са шест калуђера, и дођоше попови из Топлице, са Ситнице и са Ибра, и искуп 
{S} Боже благи! кад се сетим кад једном дођоше калуђери из Пећи с патријарковим ђацима па запев 
 кроз све твоје муке, кад си овакав дан доживела!« А они који беху далеко од ње, довикиваху јој 
ао у својој књизи.{S} Твоја мајка не ће доживети, али опет за то може бити да ћеш ти јахати бел 
анашке пушке срце разнеле, него што ето доживех да те опет гледам где се вијеш као тужна кукави 
јега стада.{S} О да ми Бог хоће дати да доживим да то очима видим, па да мирно умрем, кад ми су 
ји дан мога живота.{S} Бог ми је дао да доживим радост да видим да ова црква опет пропоји на сл 
поче да гмиже по ћилиму силество змија, док султанија пребледе, па се диже а девојке вриснуше п 
рихваташе сваку реч громкијим одзивима, док се ови не сложише у праву грмљавину.{S} Кад и после 
!{S} Ломисмо се забадава око манастира, док дотрча један инок да нам каже: дође човек и рече: с 
ме свекру пута кроз густу гомилу света, док не стиже до оца Никодија.{S} Па онда полагано корач 
а се смањује а у исто време да се шири, док не поста шири него дужи, па се онда окрете, и као к 
а после и да је брани од сваке напасти, док је год жив.{S} Везир му преда берат, којим га цар у 
ала и узела нарицати за својим дететом, док је снага не изда и сузе не угуше.{S} Па онда би пал 
огу, да је још не позивље на онај свет, док не чује, да је црква опет запојала. </p> <pb n="99" 
м, од малог царића па до орла камењара; док се јата голубова и грлица лепршаху у сунчевом зраку 
 »Седите ви овде где сте, <pb n="27" /> док ја отрчим и видим шта је.{S} Ходи Иво с наном твојо 
 и ево лепо видим где ми мозак лапи!{S} Док бејах млађи, могадијах да намиришем од куда Турци и 
Имало је скоро сахат хода до пећине.{S} Док на једном извору у шуми наточи крчаг водом и док ст 
а редом ко се исповедио и приступио.{S} Док се други народ причешћивао, дотле се у једном куту  
p> <p>»Ти памтиш све како је било !?{S} Док си био наш уста у Сарају, никад ми ништа помињао ни 
и немоћан како је, само ти одмаже.{S} А док ти мали Иво за помоћ прирасте, требаће доста година 
атну лествицу на којој се старац пењаше док не зађе за облаке!«</p> <p>»Бог и душа, сврнуо је с 
дном извору у шуми наточи крчаг водом и док стиже пред пећину, беше већ лепо свануло.{S} Застад 
ва«, Ако је жива, па се мучи у сиротињи док ја газим по свили и кадифи, како ће то да изгледа п 
стеље и почне да јој прича, и прича јој док везирова мајка не падне у тихи сан.</p> </div> <pb  
шљах: еј, Боже, тако је то и у нас било док имадосмо своје цареве!{S} Да ти мој ага чујеш, кад  
жудиш, а што ми овде не можемо да знамо док нам ти не кажеш?!«</p> <p>»Хвала ти, цареви везире! 
ку, али не скидаше погледа свога са ње, докле га поносити коњ његов не однесе даље низ ову живу 
 /> помиње као једно добро и светло име докле је год народа српског.{S} И треба тако.{S} А сад  
че Никодије!« одговори Иконија.</p> <p>»Долазећи данас к цркви, ниси ли се с ким год на путу су 
нка тихо роморећи.{S} Обалом на коју се долази од манастира тихом једном зеленом косом, пружило 
 од њега препала.{S} Није, него ми тако долази свагда, чим угледам Арапина, сва се стресем и на 
а те боли, јер биће да сва моја сетност долази од луде памети једне старе и просте жене!«</p> < 
е задовољна.</p> <p>Свакога понедеоника долазио је сам лично да је види, и да с њоме поседи мал 
амена, по кратка, густа, проседа брада, долама бела, као да је од сребрне тканице, по њојзи кру 
 боје, јахаше леп млад човек.{S} Његова долама од црвене кадифе била је тако богато златом изве 
чака са црним малим шубарицама, црвеним доламама и жутим шалварама.</p> <p>Удари други царски ј 
дна чета Јаничара на коњима, са црвеним доламама поврх зелених шалвара, са златним токама на пр 
, без оружја и само са дугачким зеленим доламама, којих скутови беху подигнути па за појас прид 
орачаху сложно »Балтаџије« са скрлетним доламама и белим турбанима, носећи у рукама сребрне наџ 
 корачаху у ногу Хербаџије, у скрлетним доламама, а са тигровом кожом о левом рамену; у рукама  
ле калпаке, а поврх белих шалвара плаве доламе.</p> <p>Па онда наиђе Једна чета Јаничара на коњ 
брани, носили су црвене шалваре, зелене доламе, на прсима панцире и токе сребрне; а са десног р 
исоко уздигнутим; Св. Ђорђе у скрлетној долами, на белом коњу, витим копљем пробада зелену ажда 
анцијера, на панцијер румену доламу, по долами троје токе сјајне, једне вите а друге салите, а  
уљу челик панцијера, на панцијер румену доламу, по долами троје токе сјајне, једне вите а друге 
а.</p> <p>Сад се све село било узбунило доласком турских коњаника и шарене арабе.{S} Искупише с 
исоку и шиљату камилавку од сивог сукна доле на под, а змије све једна преко друге навалише да  
а своје људе.{S} Скочише њих десеторица доле, па право Иконији, одгурнув сурово оца Никодија на 
лави сафир, па се млазови спуштајући се доле скристалисали пре, него што су се златне, бисерне  
ише у гомилице дуж зидова, а евнуси чак доле у дну дворане.{S} Две робињице донесу једну сребрн 
 писмо златно исписано; па погледај ово доле на широко и на дугачко изведено црвеним мастилом:  
ој под прозором, па вириле кроз решетку доле на улицу.{S} Иза њих је стајао стари Јаничар озбиљ 
p> <p>Радетића Мара ...{S} 1.50 </p> <p>Доле оружје I.{S} II. ...{S} 2.- </p> </div> <div type= 
 срце на смрт рањено било.</p> <p>У том долете на коњу сам вођа турски.{S} Просу турску бујицу  
род, који је веран остао прелазећи кроз долину смрти, нашао, да га Бог на излазу из ње дочекује 
ни копаоника, која се спушта у топличку долину, има једна мала заравањ на којој је стајао и пој 
во к шумарици која се са ове косе у ону дољу спушташе.</p> <p>И звиждукање двојнице стаде и мла 
тим Иконији, за коју мишљах негда да ми дом као сунце греје.{S} Али ето, у место једне грудве с 
кра, чича Симе, мога сина Иве и другога дома господара, бојим се не би ни на једног дошло колик 
 <milestone unit="*" /> <p>Да би стигла дома још за видела, Иконија удари преким путем на поток 
p> <p>Сутра дан Иконија је радила своје домаће послове невесела и замишљена.{S} Цео низ њезиних 
ја.{S} Око ње се искупише кнез и главни домаћин из њена села, а дођоше после и калуђери и попов 
оличицама по шест, годинама најстаријих домаћина.{S} Око њих се слегли сељани у густој гомили.  
<p>У брзо се свих дванајест најстаријих домаћина сложише да за овако страшну кривицу Гавран тре 
о, умро је и стари кнез и већи део оних домаћина што судише Гаврану.{S} Али Гавран бејаше још ж 
, а кнез и кметови од Лежимира, баш као домаћини, све гологлави дочекиваху госте.</p> <p>»Благо 
а и старим и младим, поклони се кнезу и домаћинима, мољаше све да јој опросте ако се на овом св 
 не пошљеш реч да пристајош да ми будеш домаћица, онда за оно што ће да те снађе, не жали ни на 
 паде на руке, па четвороношке полагано домиле до ње.{S} Она се одмаче један корак натраг.{S} Г 
ај да ти очи сагледамо, те да нашима на дому кажемо: видесмо цркву божју, и видесмо угодницу бо 
е говоре. </p> <p>Стојан је дошао право дому некадашњег свога посинка.{S} Иконија се диже са по 
м, чутуру с вином, и све друго што беше донела и изађе из пећине.</p> <p>Кад дахну мирисом, кој 
 себе на софу. </p> <p>Тада би робињице донеле велику једну сребрну синију, наместиле је на осм 
не поњаве под једном дивљом крушком.{S} Донели су пуно котарица са свакојаким јестивом, и по ви 
оћу, молим се Богу по српски, чак ми је донео од некуд стару икону богородице; живим ти без бри 
буде божја воља, оно ће да никне и плод донесе.{S} Научи га колико ти знаш, па ће Миленкова душ 
тиде Иконија да обиђе богаља.{S} Кад му донесе крчаг воде са извора, Гавран је замоли, да му га 
 по редовима дворанства.{S} А друге две донесоше у сребрним котлићима миришљаву воду од руже, п 
чак доле у дну дворане.{S} Две робињице донесу једну сребрну и једну златну кадионицу, баце у њ 
о несрећни Гавран, кога је Иконија дала донети из планине, па наредила: да му се у конаку манас 
ише не говори чича него да јој их ветар доноси из оне пећине у планини.{S} Опет сама себи говор 
 сваке суботе она и друге жене из села, доносиле су раденицима понуде у погачама, сиру, кајмаку 
 груди, чупала своје косе и што је грло доносило викаше непрекидно: »Аман вам Турци, оставте ми 
, што им га тихи поветарац <pb n="6" /> доношаше; кудравим реповима узеше махати задовољно, па  
арема.</p> <p>Звао се »Седефли-шкољка.« Доњи му је кат био од белог мрамора, а горњи од стакла  
ињица и брзоногих дечака од 12 година у доњим одајама.{S} Иконија није ни знала.</p> <p>Гркињи  
х и белих евнуха, да је од њеног конака допрате у харем.{S} Иконија је свагда водила собом и св 
конак отпрате онако, како су је у харем допратили били.{S} Тако је и било, само што је сад ваља 
аке.</p> <p>Па онда проведоше дванајест доратастих хатова из Курдистана, са позлаћеним рахтовим 
 који корак даље.{S} Али им се најпосле досади, Један од њих положи главу међу шапе, шикну на н 
ју је у харему научила и, као и по неку досетку Насрадин-хоџе.{S} Иконија би се слатко насмејал 
 калуђерима, који и онако имају свачега доста?« Не однесох новце цркви, него подигох кућу и куп 
бејах загледала у твога везира.{S} Вала доста је и њега видети па да очи засену!{S} А право да  
њихов завичај <pb n="58" /> а јунаку је доста да у сабљи својој има сестру.{S} Ти си царев вези 
 ти мали Иво за помоћ прирасте, требаће доста година.{S} Гавран је истина мало чудновате ћуди,  
или умлати мотком, или обеси, не бејаше доста светини.{S} То би таман било да му се учини милос 
г Силиктар-агу.{S} То се високо дворско достојанство свагда давало најлепшем међу младим јунаци 
p> <p>СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА</p> <p>ДОСУДИЛА ЈЕ ОВОЈ ПРИПОВЕТЦИ</p> <p>Мариновићеву награду 
е да јој скуте целивају, или да прстима дотакну спод под њеном папучом.{S} Али већ трећи дан Ик 
о поновише, кад је султанија тихо руком дотакну.</p> <p>»А? шта велиш?« питаше Иконија Агапију, 
пио.{S} Док се други народ причешћивао, дотле се у једном куту цркве црни Гавран исповедаше тро 
<p>Светина око њега и око суда, која је дотле била мирна да је једва дихала, сада се уздрма као 
а падох сотони у наруч.{S} Колико ми је дотле мила била, толико је од тога часа омрзнух.{S} Миш 
 издалека жалостиво гледаху за њима.{S} Дотрча неколико момака.</p> <p>Иконија подиже један кра 
 Ломисмо се забадава око манастира, док дотрча један инок да нам каже: дође човек и рече: спали 
гуман и неколики гости у њеној близини, дотрчаше и неке жене из гомиле света, који се око вењак 
у, да слушам како наши ђаци поје, а оно дотрче они страшни Арапи, (буди Бог с нама!) па ме изву 
 игумана и духовнике, који ће из конака доћи да почну службу.{S} Према њој, на другој страни од 
очека везира, који ће јој кроз који час доћи. </p> <p>Ту су обе кадуне на једна врата изашле, а 
у змију, пресече је па се начинише две, дохвати једну и опет је пресече и опет се начинише две, 
итро на ноге.{S} Приђе к својој матери, дохвати је за обе руке и рече узбуђено:</p> <p>»Што ми  
данпут заћута; замисли се нешто дубоко, дохвати се обема рукама за чело, подиже очи горе, прекр 
но прекрсти, издиже се на прсти и једва дохвати један крајичак од кожне листине да пољуби.</p>  
таше извади сребрн грош.{S} Најпосле га дохвати, стегну и баци га јуначки своме унуку у котлић. 
икаше отац Никодије, па се голим рукама дохвати у коштац с једним Турчином.</p> <p>Диже се прос 
ознајем и тебе.{S} Ти си.</p> <p>Он јој дохвати руку и пољуби је.</p> <p>»Како си ме познала?«  
дај ме Турцима!«</p> <p>Један га Турчин дохвати десном руком и силно тргну, а у исто време лево 
рихватили манастир, цркву послуживали и дохотке са њених баштина прибирали.{S} Патријар нареди: 
лавним вратима од цркве.{S} Ту хтеде да дочека игумана и духовнике, који ће из конака доћи да п 
="77" /> је остави саму у овој одаји да дочека везира, који ће јој кроз који час доћи. </p> <p> 
постеље, <pb n="36" /> те га пред кућом дочека кукњавом.{S} Грцајући од плача пољуби га у руку. 
мехнула. </p> <pb n="83" /> <p>У харему дочекале би је ките од робињица све лепше од лепших, кл 
 Аденистан.</p> <p>На мраморноме бајиру дочекали су их везиров Кизлар-ага и Капу-ага, онај први 
ође у манастир и рекох себи: боље да је дочекам овде па да из њених уста чујем живот или смрт.{ 
ловину од оставе.{S} Али све узаман!{S} Дочеках је с ову страну Липавице; видох је <pb n="42" / 
жимира, баш као домаћини, све гологлави дочекиваху госте.</p> <p>»Благо вама с вашом Иконијом!« 
смрти, нашао, да га Бог на излазу из ње дочекује изванредним и великим милостима.{S} Сви беху д 
о да је већ и Стојану давно суђен данак дош'о!{S} А, вере ми, волео бих, снахо, да су ми арбана 
аљада од како је царевине ни један син, дошав до силе и госпоштине није учинио за своју мајку с 
и је мали Иван постао манастирско ђаче, дошао је Ивањ дан, празник цркве св. Јована.</p> <p>Већ 
е чувају стари Сарај у Једрену, и да је дошао у Стамбол само зато, да са царевим везиром Ризван 
ту кроз гусле говоре. </p> <p>Стојан је дошао право дому некадашњег свога посинка.{S} Иконија с 
 мој стриче и први учитељу, добро си ми дошао!«</p> <p>И поведе га за руку и посади поред себе  
ни пред судницу, те чуше од кнеза да је дошла од Санџак-бега заповест: да Хусејин-аги без разго 
 колима старога чича Симу.{S} С њоме је дошла и њена сестра од тетке, Макрена, с мужем и децом, 
еком бунилу.{S} Смирила би се за мало и дошла к себи, па онда би се гласно заплакала и узела на 
ман, аге и бегови, ако сте царској раји дошли на весеље, добро сте нам дошли, и послужићемо вас 
кој раји дошли на весеље, добро сте нам дошли, и послужићемо вас са свим што нам је Бог дао а с 
 господара, бојим се не би ни на једног дошло колико је право!{S} Не, не, свети оче, толико се  
 из овога у топло руменило.{S} Отуда је дошло и име конаку.{S} Зидао га је Махмуд-паша, те у то 
ио.{S} Сазидао га је благом, које му је дошло као његов део од богате плени цариградске.{S} У т 
а покрене своје село, да и оно само, од драге своје воље, снесе камена и дрвене грађе за цркву. 
о издигнуле главе, у главама алем камен драги, на токамо пуце под гр’оцем, и у њему чаша од биљ 
и везири, све то са сабљама и ханџарима драгим камењем окићеним, са турбанима од кашмирских и х 
 живу реку која ваљаше, злато, сребро и драго камење.</p> <p>Иконија га је добро уочила.{S} Њен 
, а кубета све од бистрог плавог камена драгог, па покривена златним тепелуцима.{S} Дођосмо пре 
абљу цареву, која се на сунцу од силног драгог камења гледати није дала, него што је то приличи 
да а изнад чела узвијаху две челенке од драгог камења, у којима беху усађене перјанице од црног 
ованови цветови начињени од бисера и од драгог камења. »Боже благи!« рекох, »да силног богатств 
и јахач трептали су на сунцу од злата и драгог камења, Била је милина погледати их.{S} Јахач се 
ака растурених по луговима од најлепших дрва, што их Анадолија и Румелија имају.{S} У пространо 
мо, од драге своје воље, снесе камена и дрвене грађе за цркву.{S} А сваке суботе она и друге же 
b n="40" /> испод појаса, наслони се на дрвену штаку па ме гледаше. »Што ме гледаш?« запитах га 
олико корачаји од липе извор, који кроз дрвену цев сипље млаз кристалне бистре воде у корито од 
шке на раменима, а за калпаком по једну дрвену кашику.</p> <p>Хусејину мило беше да их гледа.{S 
им пречагама међу свака два поморанџина дрвета стојаху.{S} Још се већма задивила кад виде како, 
и морској, између свака два поморанџина дрвета,стојало је привезано златним ланчићима а на среб 
рло претвара у пиштаљку од горког сувог дрвета, те већ и њиме не могу ни да уздахнем, ни да суз 
кнем у себи: »Бог и душа: као да горско дрвље ромором овим измеђ себе разговара!{S} Слушам и ос 
 поморанџи, лимунова и неранџи.{S} Међу дрвљем било је намештено хиљаду великих кавезова са пти 
знађаше чему пре да се диви, да ли овом дрвљу са зрелим родом и цветом у једно исто време, или  
нове да одлете до Лежимира, нека загачу дрвљу и камењу: како се Иконија овде, шири и башкари!«  
г кедра са Ливана.{S} Некада је кедрово дрво било све покривено љускама од седефа, који се на с 
вака тица певачица неки род, свако лепо дрво неки пријатељ, сваки пољски цвет жива реч којом по 
+++ рајине, којим се војска турска и +++државна+++ ***служба ***снабдевала ***најбољом крвљу ** 
вани кајиши са дугачким ресама од срме, држали су на широким прсима Јабучиловим једну велику зв 
 сребрном тицом на штапу који је у руци држао.</p> <p>Иконија се јутрос упорно противила наваљи 
и су се редови од Арапа, од којих једни држаху сребрне наџаке, а други голе сабље димискије.{S} 
ким турбаном око чела.{S} У десној руци држаху копља, а о бедрима ношаху криве димискије.{S} И  
мози ми Боже и Свети Јоване!« па чврсто држећи свога Иву за руку, изађе напред и рече слободно: 
ађе и отац Никодије онако с одеждом.{S} Држи левом руком икону прислонив је на прса.{S} У десно 
мангура и аспри огледаше да руком, која дркташе извади сребрн грош.{S} Најпосле га дохвати, сте 
бетине искезио, црни му образи грчевито дркћу као кад се љут пас режећи спрема да уједе.{S} Заг 
и видела Арапина, она протрча мимо њега дркћући све то краћим и тежим дахатом.{S} Груди јој се  
о на свакој страни по дванајест кита од дробног бисера и толико од крупног мерџана.{S} Коњ му ј 
ију па онда и Петрију, бризну и једна и друга у гласно јецање.{S} Агапија јој паде око врата и  
ђоше после по редовима дворанства.{S} А друге две донесоше у сребрним котлићима миришљаву воду  
 долами троје токе сјајне, једне вите а друге салите, а на трећим гује исплетене, повисоко изди 
 прса прекрштеним.</p> <p>»Не, не, није друге, мој добри Лала, већ да поред мене седнеш!{S} Ово 
тву, па онда кнезове од суседних села и друге главне људе.{S} Навалише и игуман и калуђери и св 
грађе за цркву.{S} А сваке суботе она и друге жене из села, доносиле су раденицима понуде у пог 
ад као грудве од бисера.{S} А с једне и друге стране поред певница стоје патријарси и владике у 
ју и њену женску родбину.{S} Слах јој и друге умољенице.{S} Замолих и оца Никодија, и хтедох цр 
м арапском коњу.{S} Био је одевен као и друге спахије само што је се из његовог белог турбана,  
на доле на под, а змије све једна преко друге навалише да се у њу као у неко гњездо савију.{S}  
ма.{S} Дуж целог ходника, и с једне и с друге стране, поређало се око педесет младих и дивно ле 
е.{S} Иза врата стојао је и с једне и с друге стране по један лав од црног углачаног мрамора.{S 
н.{S} Свет нагрнуо око ње и с једне и с друге стране.{S} Вичу јој: »Е, Бог те благословио!« »Е, 
а.{S} Поред њега корачаху и с једне и с друге стране по шест красних момака, у јаничарском руву 
дла од црвене кадифе беху и с једне и с друге стране обешени округли сребрни штитови рубинима и 
Иза њих су стојали поређани с једне и с друге стране по шест црних и шест белих евнуха, неколик 
 шапуће лишће, шапуће, шапуће, па тек с друге стране зашушти јачи шушањ.{S} Окренем се, погледа 
урише у цркву да је опљачкају и запале; други опет хватаху и везиваху младе и лепушкасте девојк 
ос тешким и шумним дахом, и зажмури.{S} Други живо окрете главу, па се удуби у посматрање једне 
од којих једни држаху сребрне наџаке, а други голе сабље димискије.{S} Било их је страшно погле 
ане, а у рукама једни криве димискије а други гвоздене топузе.</p> <p>Испадоше напред кнезови и 
 ко се исповедио и приступио.{S} Док се други народ причешћивао, дотле се у једном куту цркве ц 
p> <p>»Шта сврнуо с памети !« привикаше други; »има тога мој брајко, те још како!«</p> <p>»Пуст 
р утврђује за Тимар-бега из Лежимира, и други берат којим цар одобрава да Иконија обнови цркву  
оламама и жутим шалварама.</p> <p>Удари други царски јелек: дванајест вранаца са сребрним рахто 
га и Капу-ага, онај први с белом а овај други с црвеном и високом камилавком, а обојица у џубет 
ерусалим, па тамо и преминуо рече један други калуђер.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутра дан, 
 <pb n="17" /> одатле три пута једно за другим, и то све јаче и јаче и све брже и брже, одзвижд 
то нећу, а нећу за то што сам се везала другим заветом, а везала сам се заветом за то што је то 
олазак?« упита ага да би повео разговор другим путем.</p> <p>»Е, па није шала, царевина је то!{ 
«</p> <p>Али се призор овај брзо замену другим.</p> <p>Уз широке мраморне степене изађоше горе  
Патријару пећском и васеленском и свима другима.{S} Па се онда опет диже игуман дечански и поче 
 А да јесам, ех, право да ти кажем, има других соколова за које знам е би ме кликћући понели у  
их евнуха, неколико бостанџија и повише других дворских слугу.{S} Међу овима је Иконија нарочит 
 седла им покривена у једних жутом, а у других љубичастом чохом, по којој се пружаху шаре од ср 
 ме није страх.{S} Него се друго бојим, друго нешто, друго!« и иконији грчевито задркташе углов 
х.{S} Него се друго бојим, друго нешто, друго!« и иконији грчевито задркташе углови од усана и  
ла.{S} Ја ли си вештица, ја л’ вила.{S} Друго није!«</p> <p>»Хвала Богу, ни једно ни друго!{S}  
м те познала прво по очима твога оца, а друго по куцању мога срца!«</p> <p>И онда Иконија бризн 
ко ми је зазор за по нешто, и ако се за друго опет бојим да душу не огрешим.{S} Ево ми тек сада 
 <pb n="96" /> за завичајем.{S} Али има друго нешто што знам.{S} Стара сам, свакога часа и кад  
, него му по турски паде на једно па на друго раме, и рече:</p> <p>»Од толиких радости којима м 
а.{S} Беше му мило, али не могаше ништа друго да каже него: »Тако, синко, тако!«</p> <p>Чу отац 
га крчаг с водом, чутуру с вином, и све друго што беше донела и изађе из пећине.</p> <p>Кад дах 
еба, а нисам тамо где ме треба!{S} Није друго него и мој шарац поче да посрће и сузе да рони.{S 
} Ето од цара ме није страх.{S} Него се друго бојим, друго нешто, друго!« и иконији грчевито за 
 није!«</p> <p>»Хвала Богу, ни једно ни друго!{S} Шта сам друго него једна проста жена, која ак 
шам и ослушкујем.{S} Јест, не може бити друго, него баш говоре.{S} А шта могу друго да говоре н 
ала Богу, ни једно ни друго!{S} Шта сам друго него једна проста жена, која ако је и видела нешт 
ше јој са више страна да каже шта је то друго.</p> <p>»Ево шта је«, предузе Иконија; »бојим се  
и друго, него баш говоре.{S} А шта могу друго да говоре него: »А шта ће ова сељанка овде?!« Па  
за младости за лепоте моје«, узела себи другог мужа?!{S} Кад бих моју дворбу поделила између мо 
мога свекра, чича Симе, мога сина Иве и другога дома господара, бојим се не би ни на једног дош 
 доћи да почну службу.{S} Према њој, на другој страни од црквених врата, седео је на земљи бога 
 обе кадуне на једна врата изашле, а на другој страни Кизлар-ага отвори једна по ниска вратанца 
ра честитога.{S} А ако ли сте по каквој другој работи царској, казујте, нам, ми смо вазда цару  
Јутрења и литургија служише се једна за другом.</p> <p>Иконија је за рана одвела чича Симу у је 
руменом халвом, рахатлуком и свакојаком другом ђаконијом.{S} Једна би се висока и танкострука д 
нећеш, а ти нећеш за то што си се неком другом поклонила!{S} Ај« гракну Гавран, тресну једном г 
обучени они у првом реду у жутој, они у другом у црвеној, а они у трећем у зеленој свили.{S} Из 
срцу говори.</p> <p>Опет косић зазвижда другу неку и мало подужу значку. .</p> <p>»Казуј, роде, 
тово смерно погледаше то на једну то на другу страну.{S} А његов Јабучило, као да се поношаше н 
 Преврташе се немирно то на једну то на другу страну.{S} Комарац један облеташе њено милокрвно  
а не ваља оно што село учини!«</p> <p>И другу ноћ не могаше Иконија да заспи дуго и дуго.{S} Пр 
 у једну руку узе чутурицу с вином, а у другу крчаг и — пође право у планину к пећини Гавраново 
} Него хајде сад да те ја водим у једну другу српску цркву!« Па ме онда поведе све за руку; пре 
е Хусејин благо. »Није то <pb n="62" /> друкчије ни у нас, који смо турске вере.{S} Него кнеже  
све као моба.{S} И не може да буде игра друкчије, него кад се поведе коло, па се повије око сви 
ушу за аспре продао, осветио.{S} Бог се друкчије свети. »Освета је моја, рече Господ!« Богме би 
ге као бубрег у лоју!{S} Ја га не зовем друкчије него »Караконџул-ефендија«, а он мени опет за  
иротињи хиљаду аспри и сагради чесму уз друм, нек жедан путник жеђ гаси и нек каже:{S} Бог да п 
га Бог убије!) приђе па сав жут и сав у дрхтавици рече ми на ухо: »Не рекох ли ти да ћу ти живо 
сута лептира.{S} Не знаш, да л' тамбуре дрхћу под манђијом дивотнога девојачког крока, ил’ дево 
корице беху посуте смарагдима, а којега дршка од слонове кости беше упрскана туркизима, рубиним 
леног паса ханџар, којега су и корице и дршка биле смарагдима и рубинима богато ишаране.{S} На  
>Поток је био поширок добра три хвата а дубок по средини око две стопе.{S} Бистра му је вода ст 
спод ње један тихи али тек видљив нанос дубоке туге.{S} И мушко и женско, и старо и младо преду 
т покри лице рукама и поћута у некаквим дубоким мислима, заљуља се на десно и на лево неколико  
лено борје скачу; сама таваница урезана дубоко и високо, као да се горе негде топило злато, мек 
апред кнезови и калуђери па се смерно и дубоко клањаху.{S} Годинама најстарији кнез седи старац 
 мајка?!«</p> <p>Млади се везир замисли дубоко.{S} Изгледаше снужден и по дуго ћуташе, па ће он 
на од једанпут заћута; замисли се нешто дубоко, дохвати се обема рукама за чело, подиже очи гор 
редним и великим милостима.{S} Сви беху дубоко потресени и смерно пише у славу божју.{S} Напише 
екакве значке као да у металну пиштаљку дува.</p> <p>»Тицо моја, је л’ то мени звиждиш ?« викну 
 за један тренут поста беља од креча на дувару од суднице.{S} Него се брзо прибра.</p> <p>»Немо 
, коме ако је било највише осам година, Дуваше у незграпно издељану двојницу почетак од некакво 
рцем, који из двојница умиљато и весело дуваше.{S} Просу се вино, просу се и песма и затресе се 
ред полазак из Једрена, Хусејин је имао дуг разговор са својом кадуном, која је била једна од о 
ј најмлађој сестри поклонио био.</p> <p>Дугачки редови од тамно зелених кипресова одвајали су г 
а и сафира.{S} Златом оковани кајиши са дугачким ресама од срме, држали су на широким прсима Ја 
зеленим кафтанима, без оружја и само са дугачким зеленим доламама, којих скутови беху подигнути 
но; па погледај ово доле на широко и на дугачко изведено црвеним мастилом: за Христа благовјерн 
м грубом камилавком, прегнуо се био над дугачком једном листином, коју је на столу развио био.{ 
>Чича Сима беше извадио иза појаса неку дугачку кесу, па између многих мангура и аспри огледаше 
се прекрсти, па на три места целива ону дугачку и широку црвену шару, за коју јој духовник рече 
 Носили су ханџаре за црвеним силавима, дуге пушке на раменима, а за калпаком по једну дрвену к 
д гледам; крупне очи с благим погледом, дуге косе пале на рамена, по кратка, густа, проседа бра 
аш?« питаше га Иконија склапајући своје дуге трепавице, па, слушајући пажљиво његово танко изви 
рвиша, високог, сувоњавог, црне масти и дуге црне браде.</p> <p>Он разастре своје поабано сиџад 
етлуцаху два сива, необично бистра ока; дуги седи брци падаху му на рамена као у старих јунака  
з Бокаре и шаловима из Индије; дуж софе дуги а уски јастуци од црвене и зелене <pb n="80" /> ка 
орне степене изађоше горе у пространи и дуги ходник, патосан звездама од белог, руменог и зелен 
S} У дебелим зидинама просечени су били дуги а уски прозори, који пуштаху само по неколико прам 
 било пола оке јексера усађено, па онда дугим и уским ножем пробадати своје мишице а великом је 
ицама, са очима као бадем повијеним, са дугим свиленим трепавицама, са витим дугим и као лук од 
ну чоху са високим црвеним калпацима са дугим кићанкама а од плавог ибришима.</p> <p>Одмах иза  
са дугим свиленим трепавицама, са витим дугим и као лук од стреле високо повученим обрвама.</p> 
ма светаца и небесних прилика, анђели с дугим крилима и с мачевима високо уздигнутим; Св. Ђорђе 
ареницу, у којој се надметаху редом све дугине боје; а у руци ношаше велику киту босиљка и једа 
 биљура, па се на сунцу преливају у све дугине боје; погледам горе, а кубета све од бистрог пла 
на паде, погледа ме крупним очима испод дугих трепавица, пресече ми срце на двоје као нека оштр 
Две крупне сузе откидоше се испод њених дугих трепавица, и полагано клизаху се низ њено бледо,  
анска пса лежаху поред његових ногу.{S} Дуго и мирно га гледаху својим паметним очима, као да о 
ца!«</p> <p>И онда Стојан опет ућута за дуго, и само јечаше, и пусти Иконију да се тихо исплаче 
ри.</p> <p>Те ноћи Иконија не могаше за дуго оком тренути.{S} Мишљаше о свом детету; премишљаше 
муком и полагано отвори очи, гледаше је дуго и дуго, и очевидно не могаше је познати..</p> <p>К 
своје велико поштовање.</p> <p>Али није дуго постојало, па он сам признаде: да мати његова не и 
 и видела нешто мало среће, то јој није дуго потрајало!«</p> <p>»Чујеш ли ме, Иконијо! овако се 
рзо зађе за једну шумарицу.</p> <p>Није дуго постојало, па гомилица сељака и сељакиња наиђе на  
 за ову утеху, која ће да буде и нама и дуго после нас, онима који иза нас настану, коме имамо  
 полагано отвори очи, гледаше је дуго и дуго, и очевидно не могаше је познати..</p> <p>Кад му о 
у ноћ не могаше Иконија да заспи дуго и дуго.{S} Преврташе се немирно то на једну то на другу с 
рче од рукава њеног.{S} Не могох дуго и дуго да заборавим поглед, којим ме је твоја мати поглед 
ј што ти је?«</p> <p>»Бојим се, било би дуго да ти све казујем.{S} Нити је право да кажем ма шт 
>И другу ноћ не могаше Иконија да заспи дуго и дуго.{S} Преврташе се немирно то на једну то на  
мисли дубоко.{S} Изгледаше снужден и по дуго ћуташе, па ће онда рећи:</p> <p>»Мислим се нешто,  
на да тумачи. »Синоћ смо о оцу Никодију дуго говорили, говорили смо с игуманом кога је Патријар 
 ово парче од рукава њеног.{S} Не могох дуго и дуго да заборавим поглед, којим ме је твоја мати 
ено милокрвно лице и зујаше јој некакву дугу а жалостиву песму. »Шта ли ми ти тако тужно причаш 
илимима из Бокаре и шаловима из Индије; дуж софе дуги а уски јастуци од црвене и зелене <pb n=" 
трвен богатим перзијским ћилимовима.{S} Дуж целог ходника, и с једне и с друге стране, поређало 
p> <p>Дворкиње се разместише у гомилице дуж зидова, а евнуси чак доле у дну дворане.{S} Две роб 
за једне тополе, и гледах је:{S} Што је дуже гледах, све се више губих.{S} Рекох себи: »ову жен 
 ће да иде све по реду, имаш ти мало по дуже до самртнога часа од мене.{S} Него хајдмо из ове м 
ком и лаком копреном од сунца.{S} После дужег ћутања Гавран ће рећи:</p> <p>»Је л’ ти калуђер г 
изван се беше снуждио и замислио.{S} По дужем ћутању узе да говори овако:</p> <p>»Моја је давна 
реме да се шири, док не поста шири него дужи, па се онда окрете, и као кепец дебељко <pb n="86" 
спре и одох кући пун радости, Да вам не дужим!{S} Ђаво ми рече: »ниси ваљада луд да носиш калуђ 
је!«</p> <p>»Нека потрошим десет хиљада дуката!« говораше одсудно и топло Ризван; »нека потроши 
о!« </p> <pb n="97" /> <p>»Десет хиљада дуката!{S} Двадесет хиљада!{S} Истину ли говориш цареви 
а који му узенгију придржава, ни његова Дулбендара који му чалму завија, и турбаном царским Мус 
м било је грмова са Балкана, четинара с Дурмитора, јасенова с Копаоника, липа из Македоније, ке 
гачку и широку црвену шару, за коју јој духовник рече да је потпис царев.{S} Замоли га да пусти 
 цркве.{S} Ту хтеде да дочека игумана и духовнике, који ће из конака доћи да почну службу.{S} П 
ети оче!« рече Иконија смерно, па приђе духовнику и пољуби му руку, и онда шапутне своме Иви те 
лазио кроз српске крајеве, кажи свакому духовнику, свакоме попу, а и сваком брату Србину: поздр 
ајпосле нађе како ће и поче:</p> <p>Као духовноме оцу твоме, и као старом пријатељу куће твоје, 
аучи га колико ти знаш, па ће Миленкова душа на ономе свету мирна бити, а ја ћу те и јутром и в 
{S} Као да јој све мисли, све срце, сва душа одоше низ улицу, и само несвесно тело оста челом н 
хранићу се овде као незнана и некрштена душа, па ћу се и на оном свету изгубити и залутати међу 
де ово моје чудо и господство?{S} Бог и душа знам их, пре би се насмејали него зачудили!{S} Та  
ј велики раст.{S} Рекнем у себи: »Бог и душа: као да горско дрвље ромором овим измеђ себе разго 
е док не зађе за облаке!«</p> <p>»Бог и душа, сврнуо је с памети!« повикаше неки из гомиле.</p> 
а.{S} Где би ми памет била, а куд би ми душа стигла, кад бих сад како се шалиш, »за младости за 
а прочитам овај рисовуљ који је још цар Душан дао нашој цркви.{S} Па сам ти на невољи грдној.{S 
ну:</p> <p>»О, Ристифоре и ти Миловане, душе вам кажите мојој Макрени и кума Марти, а Бога ми р 
ди једну жену, како ти мене бедиш, нема душе и није човек.{S} Иди од мене један нечовече!«</p>  
старост скине тешки камен са срца, а са душе њене црни облак, који сузама дажди, онда измоли у  
ко Харамбаша ...{S} 3.50 </p> <p>Рајске Душе ...{S} 1.50 </p> <p>Радетића Мара ...{S} 1.50 </p> 
} Волим вас обе, јер видим да сте добре душе; али не могу да волим службу вашу.{S} Боли ме ево  
невољник у планини; немојте да огрешите душе те да скапље од глади без мене!{S} Збогом сад, и н 
о. »Да имаш душе рекла бих ти: не греши душе!{S} Али човек који се крије по шипрагу да види как 
у од човека!« рече она срдито. »Да имаш душе рекла бих ти: не греши душе!{S} Али човек који се  
аше мирисом од Ивањског цвећа и мајкине душице.{S} И одвезоше је кући у Лежимир.</p> </div> <pb 
оја задовољно певајући облеташе мајкину душицу, што као мирисна маховина застрла беше стену, ко 
а, баца у воду и мрмља чаролије.{S} Хе, душо моја, зар то није чарање ?«</p> <p>»Нисам очију ми 
пред икону Св. Јована, па онда с ведром душом и лаким срцем изађе из цркве да потражи оца Никод 
Боже и света богородице, не дајте ми да душу своју огрешим!</p> <p>Опет покри лице рукама и поћ 
 нешто, и ако се за друго опет бојим да душу не огрешим.{S} Ево ми тек сада сијну, и ево тек са 
ме Иви ако је у животу, а нека му је за душу ако у животу није!«</p> <p>Сутра дан, опет пред зо 
што црквице!{S} Биће то твојој мајци за душу, а теби за здравље.</p> <p>Удари се Ризван руком о 
»Казуј нам право све по реду и облакшај душу своју на теразијама Аранђеловим!«</p> <p>Гавран за 
Пре ће бити да му се сотона, коме је он душу за аспре продао, осветио.{S} Бог се друкчије свети 
Устани, подигни, и однеси цркви за моју душу!« Окрете се старац, оде унутра у пећину, застаде м 
 да говори. »Када ти је отац (Бог да му душу прости!) умирао од тешких рана, рекао ми је: »Икон 
м може ме Аранђео крилима куцнути да му душу предам, па ме страх хвата и туга ми срце стеже кад 
Није само запалила свећу да јој за њену душу вечно гори, него је запалила буктињу да разгања мр 
оћу у њој да се удавим.{S} Огрешила бих душу, кад не бих казала, да је твоја жена једно добро д 
х кући пун радости, Да вам не дужим!{S} Ђаво ми рече: »ниси ваљада луд да носиш калуђерима, кој 
али без страха иза Кизлар-аге; »вала ни ђавоља стража око пакла не може бити ни црња ни страшни 
а млада жена, која сад већ имађаше сина ђака у Св. Јована, брчкајући се за неколико тренутака у 
да до сада наш честити цар није одводио ђаке из цркава, јер је још на Косову Султан Бајазит дао 
"26" /> да заједно ручају с њеним малим ђаком.{S} И лепо поручаше и весело се поразговараше.{S} 
растеш и научиш књигу и летургију, онда ђакон па јеромонах, па мало по мало па игуман, па ко зн 
 халвом, рахатлуком и свакојаком другом ђаконијом.{S} Једна би се висока и танкострука девојка  
аде жене и девојке пожутесмо као смиље; ђаци и калуђери све више и више везу гласовима, а ми се 
усправи и рече: »Јест, сад се сетих!{S} Ђаци патријаркови запеваше танким грлом нешто о новом Ј 
им, вратим у цркву, да слушам како наши ђаци поје, а оно дотрче они страшни Арапи, (буди Бог с  
дођоше калуђери из Пећи с патријарковим ђацима па запеваше.... чекај молим те мало!« Па се Икон 
у!{S} Ја колика је, једва је јадно моје ђаче носи!{S} Ено је даде попу Василију, који за десном 
ече отац Никодије одважно. »Ово је дете ђаче манастирско.{S} Никада до сада наш честити цар ниј 
своју.</p> <p>»Е, па само да почнеш као ђаче, па већ кад мало поодрастеш и научиш књигу и летур 
онија је измолила у оца Никодија његово ђаче, те тако мали Ива сеђаше између деда и мајке своје 
 у који је мали Иван постао манастирско ђаче, дошао је Ивањ дан, празник цркве св. Јована.</p>  
</p> <p>»Па зар ја да будем монастирско ђаче?« упита дечко све невеселији, па се загледа крупни 
{S} Поред њега десно иде гологлаво мало ђаче; носи у руци мален котлић од калајисаног бакра, у  
воје дете.</p> <p>»Е, ово је моје добро ђаче!« рече ведро отац Никодије. »Ако пође тако и даље, 
крстове па их окружила плавим и црвеним ђинђувама.{S} И поврх свега - извади из једног свиленог 
има и с мачевима високо уздигнутим; Св. Ђорђе у скрлетној долами, на белом коњу, витим копљем п 
ме Петрија, а у харему су јој дали име »Ђулбахар« или »пролетња ружа«.{S} Обе су биле младе, би 
еселе Џумбусаре (тако је почела да зове Ђулбахару) причај нам о оном старцу у Јерусалиму, што ј 
није и Иконије и спусти пред султанијом ђурђевак.{S} Она се маши да га подигне, али је Иконија  
 голубом, носећи у кљуну по један струк ђурђевка.{S} Читиво јато облеташе испод златне таванице 
 Али су Турци у време ратова с деспотом Ђурђем град порушили и цркву запалили, те је после вели 
кажем, има других соколова за које знам е би ме кликћући понели у своје гњездо, нити бих и онда 
е све јунаштво знати погинути.{S} Видим е није мање јунаштво живети кроз муке и невоље, и брани 
с једне и с друге стране.{S} Вичу јој: »Е, Бог те благословио!« »Е, Бог ти дао и овога и онога  
о си ти мајка све ове јадне сиротиње!« »Е вредило је да прођеш кроз све твоје муке, кад си овак 
{S} Вичу јој: »Е, Бог те благословио!« »Е, Бог ти дао и овога и онога света!« »Ниси ти само вез 
 свиди игра девојака из Мисира.</p> <p>»Е, царска кћери,« одговори Иконија, »Бога ми ти ја не у 
« а очима показа на своје дете.</p> <p>»Е, ово је моје добро ђаче!« рече ведро отац Никодије. » 
би повео разговор другим путем.</p> <p>»Е, па није шала, царевина је то!{S} Како гледах оволику 
поценим лисичинама оперваженим.</p> <p>»Е сад, отварај очи и добро гледај!» викну Хусејин Икони 
дговори Ризван мирно и озбиљно.</p> <p>»Е чекај мало!« рече Иконија сва усплахирена; погледа к  
јим плавим очима у матер своју.</p> <p>»Е, па само да почнеш као ђаче, па већ кад мало поодраст 
ра, а камо ли у његова везира!«</p> <p>»Е, сестро моја«, рече ми отац Никодије; »то је, видиш,  
ао да хоће из груди да искочи!«</p> <p>»Е па то је!« узе мудра Макрена да тумачи. »Синоћ смо о  
 је могла на ухо да шапутне кад се чита евангеље, кад се износи света тајна, кад треба да се пр 
 велику једну књигу оковану у злато као евангеље.{S} Кад је опази, он поче да чита гласно, реч  
 се разместише у гомилице дуж зидова, а евнуси чак доле у дну дворане.{S} Две робињице донесу ј 
само махну руком.{S} На мах се сви бели евнуси и бостанџије па и сам Капу-ага, одвојише и одсту 
Кара-агама, ни Капи-агу с његовим белим евнусима, ни царева Силиктара, који сабљу цареву носи,  
робињица уз обичну пратњу црних и белих евнуха, да је од њеног конака допрате у харем.{S} Икони 
друге стране по шест црних и шест белих евнуха, неколико бостанџија и повише других дворских сл 
ђе унутра Кизлар-ага са дванајест црних евнуха, за њима дванајест дечака па дванајест девојчица 
не знаш да је умрла!{S} Добри мој Лала, ево сад царевом везиру добро да учиниш!{S} Пођи у Сирф- 
икодије, ако је усаветујеш те пристане, ево од мене прилога Светоме Јовану пет стотина аспри.{S 
, згрешио више него Богу!{S} Али јесте, ево видим, Бог ми се свети.{S} Његова освета није као љ 
бити срећнија међу својим људма, добро, ево ћу да ти сазидам конак тамо, напунићу га сваком зго 
све што јој је тешко.</p> <p>»Па добро, ево да ти све и кажем:</p> <p>»Прво и прво све ми се чи 
о Богу сестро, не дај ме црном Арапину, ево га де ми црним канџама срце хоће да ишчупа!«</p> <p 
 и каурима!«</p> <p>»Хвалим те боже!{S} Ево сад нађох мог сина!« промуца Иконија кроз плач, и с 
да повикаше неке жене: »Ево Иконије!{S} Ево је овде!« И показаше где је.</p> <p>А Иконији се см 
ман вам Турци, оставте ми чедо моје!{S} Ево просто вам било, убите мене несретњицу, оставте сам 
ђ гаси и нек каже:{S} Бог да прости!{S} Ево ти пет кеса за пут одовуд и одонуд!«</p> <p>Стари с 
помену?!{S} Али нека је у добри час!{S} Ево ћу испросити у цара ферман; даћу блага колико год у 
и.{S} Његова освета није као људска.{S} Ево ме да се патим у пећини, одакле је моја грешност ка 
ја мати погледала кад на земљу паде.{S} Ево и сад (па Јаничар састави трепавице) кад очи склопи 
у служе као Аџем-оглани и Ич-оглани.{S} Ево се још нису утрле сузе нити је заћутало уздисање ов 
друго опет бојим да душу не огрешим.{S} Ево ми тек сада сијну, и ево тек сада почињем да видим, 
сно од олтара, седи цар Лазар, чисто га ево и сад гледам; крупне очи с благим погледом, дуге ко 
ина, кахо сам хранила овог богаља, кога ево видите овде поред твојих ногу.{S} Хранила сам га и  
ре би се насмејали него зачудили!{S} Та ево ме и сама се смејем!« Па би се опет тихо насмехнула 
 као да није сељанка родила; Бога ми је ево сад лепша од сваке девојке у свој Топлици; а вредна 
е могу да волим службу вашу.{S} Боли ме ево овде« (па Иконија метну руку на срце), »да вас глед 
 оно што пас нањуши зверад!{S} А сад се ево пометем; ломим се тамо где ме не треба, а нисам там 
не огрешим.{S} Ево ми тек сада сијну, и ево тек сада почињем да видим, како овај камен сињи из  
е моја грешност као поток потекла.{S} И ево ми се он кроз тебе свети, јер ми кроз тебе добра чи 
ом, растопила у ове сузе лед око њега и ево нађосмо да га још имамо!</p> <p>Те вечери обе младе 
ава у Лежимиру.{S} Ех шта ћеш остарех и ево лепо видим где ми мозак лапи!{S} Док бејах млађи, м 
а захвалимо?{S} Прво Господу Богу, који ево и у овој прилици показа да неће да нас остави да до 
мињала завет <pb n="13" /> његов, то ти ево и сад велим: хоћу ћери моја што год могу; али оно ш 
вала!{S} Немам речи... и које речи имам ево ми запињу у грлу... немам речи да опишем какво је в 
ке наше, нико нам тако говорио није као ево ти данас.{S} Срце нам се било давно скаменило, а и  
с часни и веру ришћанску.{S} Хвала Богу ево и умирем што се клах са некрстом.{S} Истом данас ви 
воликом радошћу данас благословио, хоћу ево и ја њему да опростим.{S} Гавране, нека ти је прост 
че Никодије, Бог па ти!« поче Иконија. »Ево ти доведох мога сина да га упутиш како да служи Бог 
тац Никодије с пуно поуздања и поноса. »Ево, видиш, на кожи написано; па видиш ово прво писмо з 
удна ли човека!« рече Иконија озбиљно. »Ево скоро годину дана како ми не да мира.{S} И што год  
шене гомиле народа повикаше неке жене: »Ево Иконије!{S} Ево је овде!« И показаше где је.</p> <p 
се и разабра се тек кад Хусејин вихну: »Ево Падише!«</p> <p>Јаничар паде на колена, сави руке н 
 добро гледај!» викну Хусејин Иконији; »ево га наш везир!«</p> <p>Иконија наслони чело на решет 
те јој га вођко из руке поједе.</p> <p>»Ево да ти кажем!« предузе за тим да говори. »Када ти је 
Требаш ли нас што?« упиташе је.</p> <p>»Ево не могу да тренем!{S} Цело ми оно вечерашње <pb n=" 
раз зебње и прекора самој себи.</p> <p>»Ево се мучим да прочитам овај рисовуљ који је још цар Д 
стари Јаничар озбиљан и смеран.</p> <p>»Ево Асас-баше и Алај-чауши, трче да јаве да иде Падишах 
страна да каже шта је то друго.</p> <p>»Ево шта је«, предузе Иконија; »бојим се да је мој син,  
, изађе напред и рече слободно:</p> <p>»Ево Иконије Миленкове!{S} Миленко цару ништа скривио ни 
 мајци својој жив био, где си?«</p> <p>»Ево мене на Змајевој стени!« одвикну пастирче па се диж 
Али оно да је да султанија чује!{S} Еј, еј, авај нама!« доврши Иконија тихо, па се љуљаше то на 
волику силу и господство, ја се мишљах: еј, Боже, тако је то и у нас било док имадосмо своје ца 
{S} Али оно да је да султанија чује!{S} Еј, еј, авај нама!« доврши Иконија тихо, па се љуљаше т 
е види, па макар ја то и не гледала.{S} Еј, Боже мој, опрости ми што се заносим, те будна моје  
а и да виче »благослови Свети владико!« Еј, Боже, да ми је онда да твој отац устане из гроба, п 
ћ и заклали, а ако нису, потурчиће га! »Еј, кукавици мени сињој!{S} А моји снови, а моја надања 
но и на лево неколико пута, прошапута: »Еј, тешко мени и до Бога мога!« Па онда се исправи и од 
а иза леве певнице уђе у олтар!« — Ене, ене, погледај на десно; ене га изађе из олтара и изнесе 
 олтар!« — Ене, ене, погледај на десно; ене га изађе из олтара и изнесе неку књигу!{S} Ја колик 
тала: »Дедо, дедо, погледај на лево!{S} Ене нам Ивица иза леве певнице уђе у олтар!« — Ене, ене 
 Ивица иза леве певнице уђе у олтар!« — Ене, ене, погледај на десно; ене га изађе из олтара и и 
и, протрља очи па проговори :</p> <p>«А ене! одкуда ти Иконијо, добра жено!«</p> <p>»Благослови 
а је, једва је јадно моје ђаче носи!{S} Ено је даде попу Василију, који за десном певницом глас 
р Лазар саградио овде за своје Србе.{S} Ено, погледај само унутра!« Ја као завирим у цркву и ле 
е пошао, ако слуша и учи како је почео, ето једнога дана од твоје куће владика цркви!«</p> <p>Ч 
пре.{S} Поручише нам калуђери Дечански: ето Арбанаса на манастар!{S} Ломисмо се забадава око ма 
нина од леда и претисла ме грешника.{S} Ето шта учиних и од себе и од вас.{S} Право је да ме ум 
а то што је то тако воља божја била.{S} Ето, ви’ш, не може!«</p> <p>»Не може за то што ти нећеш 
а мени петнајест конака до Стамбола.{S} Ето нека се Иконија ноћас спреми, па да се сутра ако Бо 
 силеџија, царевих одметника, бране.{S} Ето од цара ме није страх.{S} Него се друго бојим, друг 
и царев везир а да ниси турске вере.{S} Ето какве сам среће ја: нађох сина кога ми Јаничари одв 
ој глави удовице.{S} Или тако нешто.{S} Ето сам већ и заборавила!«</p> <p>»Вала моје си срце да 
 злосрећни народ и да га крстом брани!« Ето, настави Иконија па руком глађаше зулове у свога си 
и од смрти.{S} Овде сам међу својима, а ето је се црква из урвина дигла и пропојала!«</p> <p>Ик 
света је моја!«</p> <p>»Па то му се Бог ето и осветио!{S} На мукама ће липсати као бесно псето, 
 није ми <pb n="15" /> вајде имати га и ето ме одох у свет да се турчим!«</p> <p>»Што ћу му!?«  
негда да ми дом као сунце греје.{S} Али ето, у место једне грудве снега, пала је на мене планин 
 арбанашке пушке срце разнеле, него што ето доживех да те опет гледам где се вијеш као тужна ку 
 руком глађаше зулове у свога синчића: »Ето, тако ти је отац говорио.{S} Тако је исто говорио и 
>»Ето!« настави Гавран уздахнув тешко; »Ето, овако је било.{S} Не смем да призивљем Бога и Св.  
у па језиком лазну Иву у образ.</p> <p>»Ето, виш, и гаров те љуби!{S} Хоће да ти каже: не брини 
нкова у крај огњишта нађе речи.</p> <p>»Ето, на несрећу моју не нађох се ближе!« поче Стојан по 
ва?« рече мали пастир невесело.</p> <p>»Ето га Милован иде оздо из села.{S} Чим он овде стигне  
енути, наћи мужа и утешити се!«</p> <p>»Ето!« настави Гавран уздахнув тешко; »Ето, овако је бил 
а га не зовем друкчије него »Караконџул-ефендија«, а он мени опет за то тепа: »џанум« и »кузум« 
толико се изумила нисам.{S} А да јесам, ех, право да ти кажем, има других соколова за које знам 
, који за десном певницом глас води!{S} Ех, да ли он, чедо моје, зна сад да га деда и мајка њег 
а ми се јаднице расплакале па плачи!{S} Ех, Бого мој, оно је било појање да мртве оживи! .{S}Је 
ла у Св. Јована а мршава у Лежимиру.{S} Ех шта ћеш остарех и ево лепо видим где ми мозак лапи!{ 
ица, онда за оно што ће да те снађе, не жали ни на кога до на себе саму!{S} Ова рука која жуди  
д њега што Бог хоћ.{S} Ти знаш да нисам жалио да погинем за крс часни и веру ришћанску.{S} Хвал 
его не треба да те боли, и немаш шта да жалиш.{S} Ти ми чиниш толико, колико ваљада од како је  
ав и босоног по шуми, грува се у прса и жалосним гласом виче: »Господе помилуј!{S} Господе поми 
испричаше Иконији целу своју прошлост и жалосну судбину, а она опет њима причаше како су јој си 
аре дане нешто среће да у њој поборавиш жалост своје младости, па нисам скупо платио!« </p> <pb 
арабу.{S} Викну сељанима, који издалека жалостиво гледаху за њима.{S} Дотрча неколико момака.</ 
а. »Кад мој Миленко умираше, погледа ме жалостиво па зајеча: »Иконијо, јадна моја Иконијо, аман 
окрвно лице и зујаше јој некакву дугу а жалостиву песму. »Шта ли ми ти тако тужно причаш?« пита 
 »Не бојим се ништа!{S} Него ми је .... жао овог нашег шарова и гарова, како ће они без мене!«< 
 рече Хусејин озбиљно, »биће да је цару жао да храни рибе морске девојкама из харема, па ће да  
 питаху сељани.</p> <p>»Биће да је цару жао«, рече Хусејин озбиљно, »биће да је цару жао да хра 
љаду аспри и сагради чесму уз друм, нек жедан путник жеђ гаси и нек каже:{S} Бог да прости!{S}  
а, реци и да ми прашташ!«</p> <p>»Ја те жедна напојити могу, ја те гладна нахранити могу, ал’ т 
бет, који новом жеђи стару жеђ гаси, да жеђ никад не загаси.</p> <p>Стаде свирка, као да у исти 
сагради чесму уз друм, нек жедан путник жеђ гаси и нек каже:{S} Бог да прости!{S} Ево ти пет ке 
говом се крвљу напојио, да загасим моју жеђ за тобом!« </p> <pb n="20" /> <p>Гавран сав помодре 
е у један шербет, који новом жеђи стару жеђ гаси, да жеђ никад не загаси.</p> <p>Стаде свирка,  
аном да му да кап воде, јер сав гори од жеђи.</p> <p>Сутра дан Иконија је радила своје домаће п 
дигао, па да се ту остави да од глади и жеђи полагано скапље или да га горски вуци жива поједу. 
е стопиле се у један шербет, који новом жеђи стару жеђ гаси, да жеђ никад не загаси.</p> <p>Ста 
адоше јој попустити, и написаше како је желела.</p> <p>Село посла људе своје у Пећ патријару с  
ана везира«.{S} То је тако и само везир желио да буде.{S} Али ту Иконија, на супрот и Хусејин-а 
ио«, рече Иконија; »али ми остаде једна жеља на празно.{S} Мислила сам, како би лепо било, да н 
лостив цар, посла да се сужњем последња жеља за последње виђење испуни!«.</p> <p>Заплака се Ико 
 говори овако:</p> <p>»Моја је давнашња жеља била да те нађем, да те поред себе имам, и да се п 
пре годину дана први пут дође по твојој жељи; и оно исто што рекох мојој Макрени, кад ми дође п 
ја помогну, испунити му његову последњу жељу.{S} Јутрос сам изашла била на гроб твоме оцу и рек 
ви, него подигох кућу и купих земље.{S} Жена ми говораше: »Море однеси бар пола цркви, да ти се 
огу са бистрим валима.</p> <p>Ова млада жена, која сад већ имађаше сина ђака у Св. Јована, брчк 
мати зажели!«</p> <p>»Жена и није свуда жена, али је мати свуда мати!« рече Хусејин благо. »Ниј 
их душу, кад не бих казала, да је твоја жена једно добро дете и праве царске милости према мени 
рити.</p> <p>Неко из гомиле, и то једна жена помену најпре двојици тројици око себе, а ови изне 
ка и једна још млада и прилично угојена жена по турски одевена.{S} Сељанка је била Иконија, а п 
види ни да ме чује како се овако матора жена заносим као неко дете!{S} Бог с тобом Иконијо!«</p 
уго!{S} Шта сам друго него једна проста жена, која ако је и видела нешто мало среће, то јој ниј 
 смрт.{S} Мозак ми је узаврео од вриске жена и прштања манастирског пожара.{S} Спасите ме од ов 
дија, и рашчистили оно клупче од људи и жена, што се било склопило око јадне Иконије.{S} Ова се 
к који се крије по шипрагу да види како жена једна гази поток, нема образа људског, и човек кој 
летао око ње, како ју је просио и преко жена и преко људи, и како је покренуо чак и оца Никодиј 
 не може да се прибере.</p> <p>Неколико жена и људи помогоше јој да се дигне.{S} Међу њима беше 
 дванајест Арапкиња, па дванајест белих жена, а иза њих 24 младих девојака од петнајест до осам 
 детету што му га мати зажели!«</p> <p>»Жена и није свуда жена, али је мати свуда мати!« рече Х 
ништа га више не могаше покренути да са женама говори.</p> <p>Те ноћи Иконија не могаше за дуго 
авицу, и видех Иконију како с још неким женама бели платно.{S} Склоних се мало иза једне тополе 
за цркву.{S} А сваке суботе она и друге жене из села, доносиле су раденицима понуде у погачама, 
а још имамо!</p> <p>Те вечери обе младе жене испричаше Иконији целу своју прошлост и жалосну су 
ао децу моју пољубим!«</p> <p>Обе младе жене разрогачише очи, па је гледаху непомично као да се 
 цркву да и анђели чују, а ми све младе жене и девојке пожутесмо као смиље; ђаци и калуђери све 
дању и ноћу, дао јој је из харема своје жене једну Гркињу из Солуна и једну Арбанашкињу из Скад 
 преплашене гомиле народа повикаше неке жене: »Ево Иконије!{S} Ево је овде!« И показаше где је. 
 гости у њеној близини, дотрчаше и неке жене из гомиле света, који се око вењака скупио био, ал 
кву, коју си ти сам од суза добре једне жене саградио!«</p> <p>За њим иђаше игуман водећи левом 
ју, а за њима остала свита.{S} Многе се жене, а богме и понеки људи, кад видоше овај <pb n="105 
ази од луде памети једне старе и просте жене!«</p> <p>Ризван навали на њу да му просто исприча  
!«.</p> <p>Заплака се Иконија, закукаше жене, диже се граја, и кнез и Хусејин-ага имађаху муке  
n="45" /> <p>Пред вече тога дана дођоше жене, те причаше Иконији и Чича Сими све шта је и како  
 </p> <pb n="61" /> <p>У том навалише и жене, па с њима дође и Иконија, по коју је кнез већ пос 
н сто у женској цркви.{S} Притрчаше јој жене и изведоше је из цркве; попрскаше је хладном водом 
</p> <pb n="29" /> <p> Запишташе у глас жене, којима Турци при последњој »девчурми«<ref target= 
 а одмах за тим имамо да захвалимо оној жени, доброј и смерној, од суза које је Бог ову цркву и 
 од мене један нечовече!«</p> <p>»Вала, жено, запамтићеш ти мене!{S} Слушај,« и опет цикну Гавр 
ја озбиљно и тужно. .</p> <p>»Теби сам, жено, згрешио више него Богу!{S} Али јесте, ево видим,  
/p> <p>«А ене! одкуда ти Иконијо, добра жено!«</p> <p>»Благослови свети оче!« рече Иконија смер 
ише извикали него што је.{S} А најпосле жено ко је без греха и без махне?{S} Главно је што види 
меја, па махну руком као да каже; »Море жено батали ти то!«</p> <p>»Да ти видиш Топлицу Милана, 
!«</p> <p>»Није паметно што говориш.{S} Женска глава треба мушке руке руке да је штити.{S} Миле 
нас живе у гроб сахрани!{S} Ја сам луда женска глава, а срце ми је уцвељено и отровано; али ти  
 слава Богу, који је дао да има доброта женска!«</p> </div> <pb n="51" /> <div type="chapter" x 
лочин једне свекрве ...{S} 1.50 </p> <p>Женска Рука ...{S} 4.- </p> <p>Слепац као убица ... -.{ 
у се прескакале, а већ око поноћи млада женскадија навали с венцима од ивањског цвећа на онај и 
 ми не да мира.{S} И што год има у мене женске родбине, све је то поклонима и митом подизао да  
 он то рече, а из шумарице зајеча јасан женски глас: »Ој, Иване сине, мајци својој жив био, где 
ове све село и старо и младо, и мушко и женско, пред судницу.</p> <p>Гаврана не бејаше у селу в 
 видљив нанос дубоке туге.{S} И мушко и женско, и старо и младо предусретало је »стрину Иконију 
сти, које од умора, клону у један сто у женској цркви.{S} Притрчаше јој жене и изведоше је из ц 
о, остајаше само да се на десном зиду у женској цркви испише: како је црква обновљена заузимање 
едан сто одмах до преграде, која одваја женску од мушке цркве.{S} Наместила се иза њега тако да 
о сенка њена.{S} Слах јој и моју и њену женску родбину.{S} Слах јој и друге умољенице.{S} Замол 
ар а пуки сиромах, одмах је узе себи за жену и од милости прозва је »Шекер-Мара«.{S} По годинам 
 Ризван-бегу, кад му је кћер Мејриму за жену дао.{S} Ризван-бег се, као врло млад јаничар при о 
 све се више губих.{S} Рекох себи: »ову жену као да није сељанка родила; Бога ми је ево сад леп 
ог, и човек који сме тако да беди једну жену, како ти мене бедиш, нема душе и није човек.{S} Ид 
о!{S} Ако уцвелиш кога, биће само једну жену.{S} Плакаће, па ће се окренути, наћи мужа и утешит 
ре у лицу, очи му се засветлише црвеним жеравицама.{S} Он стегну усне подиже десну руку претећи 
лико корачаја, па се под новим и све то жешћим ударцима камџије стропошта на земљу као мртва.</ 
 цар пре двадесет и толико година отео, жив; ако је жив, биће да је, као и отац што му беше, ју 
{S} Муње цепаху громове око мене, једва жив утекох у пећину.{S} Не могах изаћи од кијамета на п 
ка, и остављен у пећини зверовима, оста жив, сељани гледаше као неко чудо од Бога.{S} Сам Гавра 
а је брани од сваке напасти, док је год жив.{S} Везир му преда берат, којим га цар утврђује за  
десет и толико година отео, жив; ако је жив, биће да је, као и отац што му беше, јуначког срца  
ски глас: »Ој, Иване сине, мајци својој жив био, где си?«</p> <p>»Ево мене на Змајевој стени!«  
удише Гаврану.{S} Али Гавран бејаше још жив.{S} Био је оседио, у лицу поцрнио и вукао би се чет 
иском и псовком навали на Гаврана да га жива раскине.{S} Изгруваше га, и крвава у лицу дигоше г 
>У Прокупљу је већ сазнао да је Иконија жива.</p> <p>Једнога дана он са својом четом и са још д 
«</p> <p>»Пре је давно умрла него да је жива«, прихвати Хусејин. »Кауркиња слабо кад преболе ка 
нешто, да л’ је моја мати жива«, Ако је жива, па се мучи у сиротињи док ја газим по свили и кад 
ло које знаш, распитај за њу.{S} Ако је жива, доведи је амо; ако је умрла, подај сиротињи хиљад 
<p>»Мислим се нешто, да л’ је моја мати жива«, Ако је жива, па се мучи у сиротињи док ја газим  
и полагано скапље или да га горски вуци жива поједу.{S} Кућа да му се до темеља спали; земљу да 
рећем у зеленој свили.{S} Изгледаху као жива башта од лалета.</p> <p>Иза њих на високом једном  
о дрво неки пријатељ, сваки пољски цвет жива реч којом поље срцу говори.</p> <p>Опет косић зазв 
и опет од несреће моје што кад те видех жива, нађох те да си царев везир!«</p> <p>»Па зар је не 
то пристајаху њене крупне и још једнако живе очи.{S} На лицу, које је сад вазда бледо било, вла 
и плави и црвени конци беху још једнако живе боје Једна страна ове крпе не беше порубљена; из њ 
ј камен сињи из ведра неба паде, да нас живе у гроб сахрани!{S} Ја сам луда женска глава, а срц 
погинути.{S} Видим е није мање јунаштво живети кроз муке и невоље, и бранити рају сиротињу.{S}  
а светина у густим шареним гомилама.{S} Живи ланац од Јаничара с муком је издржавао ове таласе  
 себи, прозбори: »Падиша чок јаша!« (да живи падиша!) одјекујући тиме грмљавини која се за султ 
ј сина отели и како се у њеном завичају живи.</p> <p>Иконија је и овде, у Седефли-шкољки на Бос 
 донео од некуд стару икону богородице; живим ти без бриге као бубрег у лоју!{S} Ја га не зовем 
к перваз, у коме су талијански мајстори живим бојама исписали како се поносити паунови по цветн 
аје што год ти и колико год ти треба да живиш као везирова мајка!«</p> <p>»Не треба да се троши 
ро гледаше на улицу.{S} А срце јој поче живље да куца, не знађаше ни сама зашто, мањ ако није ш 
рисом, којим шума у зору дише, срце јој живље закуца.{S} Осети како је обузе нека нежна раздраг 
 и онда Иконија по рамену <pb n="24" /> живо покуцала па му зашапутала: »Дедо, дедо, погледај н 
ћена, и кад се песма сврши она два пута живо рече: »Аферим, аферим!« а све њене дворанке понови 
шка им задркта како за неколико тренућа живо њушаше мирис, што им га тихи поветарац <pb n="6" / 
ким и шумним дахом, и зажмури.{S} Други живо окрете главу, па се удуби у посматрање једне пчеле 
 <p>Стари се Јаничар диже, десном руком живо откуца темена и рече: »Да идем!«</p> <p>И одмах по 
 Ова рука која жуди да ти милује груди, живој ће ти срце ишчупати!«</p> <p>Гавран се окрете па  
ети шта су паклене муке, он, који ми је живој срце ишчупао, сунце ми помрчао и живот ми загорча 
лагано шапну: »Не рекох ли ти, да ћу ти живој срце ишчупати?«</p> <p>Иконија се окрете па га по 
ече ми на ухо: »Не рекох ли ти да ћу ти живој срце ишчупати?« Поочиме да ли може бити, што се м 
вранов: »воде... воде... кап воде... за живот и здравље твога Ивана!«</p> <p>Иконија се пробуди 
 живој срце ишчупао, сунце ми помрчао и живот ми загорчао!«</p> <p>У том јој зазвонише речи чич 
ога и онога света, опрости ми кад си ми живот повратила, реци и да ми прашташ!«</p> <p>»Ја те ж 
 дочекам овде па да из њених уста чујем живот или смрт.{S} Видела си Оца Никодија?«</p> <p>»Вид 
 оче, ово је данас најсрећнији дан мога живота.{S} Бог ми је дао да доживим радост да видим да  
> <p>Три дана је Иконија лебдела између живота и смрти.{S} Већином је била у неком бунилу.{S} С 
 најмилије госте, које је икада у своме животу имала, двори на овај велики дан за њу.{S} И учин 
х, нека је за здравље моме Иви ако је у животу, а нека му је за душу ако у животу није!«</p> <p 
је у животу, а нека му је за душу ако у животу није!«</p> <p>Сутра дан, опет пред зору, Иконија 
године.{S} Не може цар да опет сад иште живу крв ове јадне сиротиње!« </p> <pb n="29" /> <p> За 
носити коњ његов не однесе даље низ ову живу реку која ваљаше, злато, сребро и драго камење.</p 
ија му је сваке Суботе обилазила његову живу гробницу и односила му нешто хране и вина.{S} Свак 
, за његов грозни злочин, испеку најпре жиле под коленима и то усијаним камењем из потока, на к 
ло: како је Гавран из гласа кумио да му жиле потколенице не пеку, како је запомагао и од бола р 
ни бајадери, по којима златна и сребрна жица беше извезла свакојако цвеће; јелеци махом од црве 
војке лебде очаране звеком од. сребрних жица.{S} Милина од игре и милина од свирке стопиле се у 
>Стаде свирка, као да у исти тренут све жице попрскаше.{S} И обе играчице као да се у лету скам 
ом, по којој се пружаху шаре од сребрне жице.</p> <p>Иза њих јахаше Спахи-баша на дивном арапск 
нице на белој чалми у бињишу од сребрне жице и на белом коњу.{S} Виде још како неки из свите ца 
шима од дибе-тканице златном и сребрном жицом испреткане, са зибелинима, самурима и скупоценим  
 липу.{S} Истом седнем, а оно се проспе жубор, шапуће лишће, шапуће, шапуће, па тек с друге стр 
<p>А поток као да беше уставио сав свој жубор, да пусти само да се чује бућкање од сиграња њени 
 кога до на себе саму!{S} Ова рука која жуди да ти милује груди, живој ће ти срце ишчупати!«</p 
p> <p>»Не знам ти ни сама казати, да ли жудим <pb n="96" /> за завичајем.{S} Али има друго нешт 
/p> <p>»Видим!« рече јој Ризван; видим, жудиш за завичајем!«</p> <p>»Не знам ти ни сама казати, 
 ли има нешто што би ти годило и за чим жудиш, а што ми овде не можемо да знамо док нам ти не к 
</p> <p>Отац Никодије, омален, сувоњав, жут у лицу, просед, у раси од грубог црног сукна с црно 
 Гавран (да га Бог убије!) приђе па сав жут и сав у дрхтавици рече ми на ухо: »Не рекох ли ти д 
а; шалваре им беху од разнобојне свиле, жуте, црвене, зелене и беле; око паса танки свилени бај 
у чоху, а опасани стамболским пасима од жуте свиле.</p> <pb n="67" /> <p>Иза овог царског првог 
атлаза, широке шалваре од црвене чохе и жуте чизме.{S} За свиленим пасом имађаше богато искићен 
еху подигнути па за појас придевени, са жутим шалварама и црвеним јеменијама.{S} Носили су ханџ 
 је поред сребрног сточића с бокалом са жутим шербетом једна исто тако велика и танкострука мла 
им малим шубарицама, црвеним доламама и жутим шалварама.</p> <p>Удари други царски јелек: двана 
лик доведе.</p> <p>Кад стари Јаничар, у жутим мествама, смерно и скрушено наиђе на праг од села 
ношаше велику киту босиљка и један слив жутога воска.</p> <p>Кад изађе онако весела и онако мил 
сти.{S} Беху обучени они у првом реду у жутој, они у другом у црвеној, а они у трећем у зеленој 
и сребра, а седла им покривена у једних жутом, а у других љубичастом чохом, по којој се пружаху 
ара, који их водише, беху сви обучени у жуту чоху, а опасани стамболским пасима од жуте свиле.< 
а Кизлар-ага са дванајест црних евнуха, за њима дванајест дечака па дванајест девојчица, па ћех 
У зао час хтедох да се осветим Иконији, за коју мишљах негда да ми дом као сунце греје.{S} Али  
ном и зеленим, плавим и златним перјем, за које ми ова деца овде кажу да говоре турски и арапск 
уд пресуди овако:</p> <p>Да се Гаврану, за његов грозни злочин, испеку најпре жиле под коленима 
елива ону дугачку и широку црвену шару, за коју јој духовник рече да је потпис царев.{S} Замоли 
!{S} За ову велику данашњу радост нашу, за ову утеху, која ће да буде и нама и дуго после нас,  
 да питам: ћери мила, што се не удајеш, за младости за лепоте твоје?«</p> <p>»Не могу, оче Нико 
 Гавранов: »воде... воде... кап воде... за живот и здравље твога Ивана!«</p> <p>Иконија се проб 
и на дугачко изведено црвеним мастилом: за Христа благовјерни цар Стефан; па виш ову златну печ 
 сама казати, да ли жудим <pb n="96" /> за завичајем.{S} Али има друго нешто што знам.{S} Стара 
 христољубиви и благочестиви народе!{S} За ову велику данашњу радост нашу, за ову утеху, која ћ 
шалваре од црвене чохе и жуте чизме.{S} За свиленим пасом имађаше богато искићен ханџар.{S} Рах 
ним силавима, дуге пушке на раменима, а за калпаком по једну дрвену кашику.</p> <p>Хусејину мил 
ше игуман водећи левом руком Иконију, а за њима остала свита.{S} Многе се жене, а богме и понек 
е свикнути и како се литургија служи; а за више не питај јер више ни у мене нема!«</p> <p>»Хвал 
ао да је осећала да је у неколико крива за њине сузе..</p> <p>»Нека нас да плачемо!« рече Агапи 
 право да ти кажем, има других соколова за које знам е би ме кликћући понели у своје гњездо, ни 
 добро си ми дошао!«</p> <p>И поведе га за руку и посади поред себе на сиџаде.{S} Старац са учт 
рском обичају, показао како је готов да за цара положи главу на пањ да се сече, онда се подиже  
анајест најстаријих домаћина сложише да за овако страшну кривицу Гавран треба главом да плати.{ 
акетић.{S} Молио ме је да ти говорим да за њега пођеш!«</p> <p>»Да чудна ли човека!« рече Икони 
да пристајош да ми будеш домаћица, онда за оно што ће да те снађе, не жали ни на кога до на себ 
је заћутало уздисање овог јадног народа за децом, коју цареви људи пробраше и однеше из овога к 
 перзијску песму: како је ружа нарицала за. славујем, коме је срце од силног прижељкивања препу 
ка оштра сабља.{S} Из таких очију посла за мном прекор као зрно које не промаша.{S} Чисто ми он 
в цар, посла да се сужњем последња жеља за последње виђење испуни!«.</p> <p>Заплака се Иконија, 
твоје мајке, ухватио си се обема рукама за њен десни рукав; тргох те од ње и однесох те у моме  
е нешто дубоко, дохвати се обема рукама за чело, подиже очи горе, прекрсти се и рече:</p> <p>»О 
 се стресем и најежим а не знам ни сама за што!«</p> <p>Прођоше као с литијом кроз башту, мимо  
лачеш?!</p> <p>»Плачем а незнам ни сама за што,« рече Иконија, просто грцајући. »Плачем од срећ 
 света, који са још ватренијим узвицима за здравље и срећу падишину поче сад да се бије грабећи 
 Не смем да призивљем Бога и Св. Јована за јемце, али ми верујте, да нисам ни помишљао да може  
<p>Јутрења и литургија служише се једна за другом.</p> <p>Иконија је за рана одвела чича Симу у 
ву.{S} Али каква црква!{S} Из темеља па за један аршин све о самог црвеног мерџана; па онда зид 
ламама, којих скутови беху подигнути па за појас придевени, са жутим шалварама и црвеним јемени 
е:{S} Бог да прости!{S} Ево ти пет кеса за пут одовуд и одонуд!«</p> <p>Стари се Јаничар диже,  
темеља спали; земљу да нико не прихвата за седам година, нека у трње зарасте, а после нека је с 
а се беше чисто скаменила.{S} Тако оста за неколико тренутака.{S} Па се онда побожно прекрсти,  
авица!«</p> <p>И онда Стојан опет ућута за дуго, и само јечаше, и пусти Иконију да се тихо испл 
бинима и брилијантима.{S} Поведе старца за обе руке и посади га на своје место, а сам се спусти 
олагано корачаше иза њега водећи старца за руку.</p> <p>Мали се Ива окрете, па угледав мајку и  
ах јој би јасно шта се збило, па потрча за Турцима.{S} Јурила је за њима као бесомучна.{S} Грув 
зумеваше, па из ње поче да излеће голуб за голубом, носећи у кљуну по један струк ђурђевка.{S}  
меја.{S} У томе дервиш зазвижда и голуб за голубом падаше му на рамена, а он једног по једног г 
м се крвљу напојио, да загасим моју жеђ за тобом!« </p> <pb n="20" /> <p>Гавран сав помодре у л 
гу српску цркву!« Па ме онда поведе све за руку; пређосмо бистар један поточић, па онда кроз не 
, видиш, српски цар Лазар саградио овде за своје Србе.{S} Ено, погледај само унутра!« Ја као за 
ки терет претискао.{S} Тек кад је уведе за руку у кућу, и кад виде оца Миленкова у крај огњишта 
у на којој се старац пењаше док не зађе за облаке!«</p> <p>»Бог и душа, сврнуо је с памети!« по 
чету, која сад потера касом и брзо зађе за једну шумарицу.</p> <p>Није дуго постојало, па гомил 
своје воље, снесе камена и дрвене грађе за цркву.{S} А сваке суботе она и друге жене из села, д 
етке гледао један Јаничар.</p> <p>Наиђе за тим једна гомила кадија, хоџа и улема, са белим турб 
ни!« одвикну пастирче па се диже и пође за псима.</p> <p>У том изађе из шумарице на чистину сељ 
S} Ето, ви’ш, не може!«</p> <p>»Не може за то што ти нећеш, а ти нећеш за то што си се неком др 
ију снаху твоју!»</p> <p>И везир је узе за руку као неко дете, и кроз она вратанца од седефа од 
једе.</p> <p>»Ево да ти кажем!« предузе за тим да говори. »Када ти је отац (Бог да му душу прос 
е се једна за другом.</p> <p>Иконија је за рана одвела чича Симу у један сто одмах до преграде, 
а, ако је добро ово што учиних, нека је за здравље моме Иви ако је у животу, а нека му је за ду 
ило, па потрча за Турцима.{S} Јурила је за њима као бесомучна.{S} Грувала се у груди, чупала св 
и она у њега.{S} После јој приђе узе је за руку и рече јој српски само једну реч:</p> <p>»Седи! 
е.{S} Приђе к својој матери, дохвати је за обе руке и рече узбуђено:</p> <p>»Што ми то, мајко,  
 моме Иви ако је у животу, а нека му је за душу ако у животу није!«</p> <p>Сутра дан, опет пред 
р му преда берат, којим га цар утврђује за Тимар-бега из Лежимира, и други берат којим цар одоб 
отац Никодије, сав бео као овца, узе ме за руку и рече »хајде, да видиш твоју цркву!« И онда ка 
.{S} Време је да проберемо јуначко семе за царску ордију!« Препадох се и рекох: »Немој тога чин 
рвеним јеменијама.{S} Носили су ханџаре за црвеним силавима, дуге пушке на раменима, а за калпа 
љани о том детету говоре, и видим да се за њ везују пусти снови луде раје.{S} Знам да нема силе 
иша!) одјекујући тиме грмљавини која се за султаном ваљаше низ улицу.</p> <p>Иконија је сад у о 
ошљи малог Оџаковића у Стамбул, нека се за рана научи да служи цару и царевини !« — »У добри ча 
е била у неком бунилу.{S} Смирила би се за мало и дошла к себи, па онда би се гласно заплакала  
уморна.{S} Овда и онда прихватила би се за најближи стубац од вењака и мало се на њ наслонила.< 
е љуби!{S} Хоће да ти каже: не брини се за нас!«</p> <p>А Иван се онда кроз плач насмеја и пота 
ше сина ђака у Св. Јована, брчкајући се за неколико тренутака у сред бистрог потока, под одблес 
и ако ми је зазор за по нешто, и ако се за друго опет бојим да душу не огрешим.{S} Ево ми тек с 
је цара у омразу воде!«</p> <p>»Нико те за то не пита!« рече Турчин преко. »Је ли тај мали твој 
овори.</p> <p>Те ноћи Иконија не могаше за дуго оком тренути.{S} Мишљаше о свом детету; премишљ 
мљу као мртва.</p> <p>Арапин је гледаше за неколико тренутака, па онда скочи с коња, раскиде јо 
, аферим!« а све њене дворанке поновише за њом: »Аферим!!« На један миг, оне две шербет-девојке 
бро уочила.{S} Њени се погледи залепише за њ, и он их понесе собом далеко низ улицу.{S} Она изг 
одсекоше јој се ноге.{S} Сва пребледе и за неколико тренутака не могаше ни крочити напред нити  
како је.</p> <p>Иконији се стеже срце и за један тренут поста беља од креча на дувару од судниц 
ч-оглани не треба да знају за завичај и за родбину.{S} Цар је њихов родитељ, шатор је њихов зав 
?{S} Да ли има нешто што би ти годило и за чим жудиш, а што ми овде не можемо да знамо док нам  
ничар а пуки сиромах, одмах је узе себи за жену и од милости прозва је »Шекер-Мара«.{S} По годи 
S} Биће то твојој мајци за душу, а теби за здравље.</p> <p>Удари се Ризван руком о колено.{S} П 
иљада, ако само тиме могу да купим теби за твоје старе дане нешто среће да у њој поборавиш жало 
дих.{S} Устани, подигни, и однеси цркви за моју душу!« Окрете се старац, оде унутра у пећину, з 
оси!{S} Ено је даде попу Василију, који за десном певницом глас води!{S} Ех, да ли он, чедо мој 
јунак зумбул и витез каранфил надметали за зрачне погледе из девојачког ока.</p> <p>Кизлар-ага  
ти игуман дечански; »и ми смо се питали за то.{S} Него смо се сетили <pb n="101" /> нечега.{S}  
 подигне, али је Иконија нагло прихвати за руку и викну: »Не, кћери царева!{S} Ова дервишева по 
би се гласно заплакала и узела нарицати за својим дететом, док је снага не изда и сузе не угуше 
ери мила, што се не удајеш, за младости за лепоте твоје?«</p> <p>»Не могу, оче Никодије!« одгов 
кад бих сад како се шалиш, »за младости за лепоте моје«, узела себи другог мужа?!{S} Кад бих мо 
 у лету скаменише, тако засташе лебдећи за један часак само на једном нокту.{S} Султанија опет  
 нешто црквице!{S} Биће то твојој мајци за душу, а теби за здравље.</p> <p>Удари се Ризван руко 
изаше.{S} Опазише да једна сељанка трчи за њима.{S} Један се Арапин одвоји од чете па појаха на 
иже пред саму цркву, Иконија му се маши за руку, заиска смерно његов благослов и онда поче да г 
овратку с војне, султан га узме у сарај за свог Силиктар-агу.{S} То се високо дворско достојанс 
лајет, отиди у село које знаш, распитај за њу.{S} Ако је жива, доведи је амо; ако је умрла, под 
ила.{S} Није само запалила свећу да јој за њену душу вечно гори, него је запалила буктињу да ра 
 је пресече и опет се начинише две, тек за тили часак поче да гмиже по ћилиму силество змија, д 
едњи, опет да му срећу зажелим!{S} Имам за њ и поклон, малечак и сиротињски, али је у мога вези 
ћ.{S} Ти знаш да нисам жалио да погинем за крс часни и веру ришћанску.{S} Хвала Богу ево и умир 
Право је« викну Гавран; »само вас молим за брзу смрт.{S} Мозак ми је узаврео од вриске жена и п 
p>»Протрех очи; уштинух се десном руком за леву мишицу.{S} Јест, бејах будан и то су аспре што  
ји прозбори: »Иди само са Шекер-кадуном за Кизлар-агом и не бој се ништа!« па се онда сам брзо  
другим заветом, а везала сам се заветом за то што је то тако воља божја била.{S} Ето, ви’ш, не  
 их.{S} Јахач сеђаше као да је прикован за седло, и тихо, благо, готово смерно погледаше то на  
 животу имала, двори на овај велики дан за њу.{S} И учинише јој по вољи и оставише је да стоји  
е, само ти одмаже.{S} А док ти мали Иво за помоћ прирасте, требаће доста година.{S} Гавран је и 
 дошав до силе и госпоштине није учинио за своју мајку сиротицу.{S} Јесте, видим да не треба да 
 да ли се крилати Пегаз застиђен сакрио за облачке од сребра на плавоме небу од азура.</p> <p>К 
о из једне удоље; њушка им задркта како за неколико тренућа живо њушаше мирис, што им га тихи п 
, бледа и замишљена.{S} Гледаше једнако за њим: срце јој лупаше баш као да се нешто препала бил 
у свет, нека га, нек тумарне, неће село за њим пресвиснути.{S} А ако ће да пали што има, боље н 
 престрављено, обема се рукама ухватило за њен десни рукав, па из гласа запеваше: »Јаох, моја н 
t="*" /> <p>Тек је сунце било отскочило за једно копље, а цело се село искупило пред судницом.< 
 па <pb n="17" /> одатле три пута једно за другим, и то све јаче и јаче и све брже и брже, одзв 
и поочиме, све казати и ако ми је зазор за по нешто, и ако се за друго опет бојим да душу не ог 
S} Твоја мајка не ће доживети, али опет за то може бити да ћеш ти јахати белог коња на црвеном  
о »Караконџул-ефендија«, а он мени опет за то тепа: »џанум« и »кузум«, срце моје и јагње моје!« 
она шапну »Море то није ништа! та сласт за кратко траје Слађе је да је из дана у дан гледаш как 
 То би таман било да му се учини милост за коју он и моли.{S} Него њега треба на лаганим мукама 
ети Јоване!« па чврсто држећи свога Иву за руку, изађе напред и рече слободно:</p> <p>»Ево Икон 
оди Иво с наном твојом!«</p> <p>Узе Иву за руку и потрча цркви.</p> <p>Најближе гомиле народа,  
тина, и у њој се на коленима молио Богу за сиротињу српску, и кад се дигао, чуо је из олтара ра 
 ПРИПОВЕТЦИ</p> <p>Мариновићеву награду за 1891. год.</p> <milestone unit="-" /> <p>ЦЕНА: К.{S} 
аповест.{S} Ич-оглани не треба да знају за завичај и за родбину.{S} Цар је њихов родитељ, шатор 
н на црње муке метнуо; он је видео муку за неколико часова па свршио, а ја остах да кукам без г 
ету Ризван-бегу, кад му је кћер Мејриму за жену дао.{S} Ризван-бег се, као врло млад јаничар пр 
Одоше гости одабрани да под вењак седну за совру.{S} Посадише игумана дечанског у врх совре, па 
о к њој; и све се стадо усталаса, крену за вођом, удари у одзиве, те се по оном пољу просу блеј 
е може, а не може зато што нећу, а нећу за то што сам се везала другим заветом, а везала сам се 
д разумедох што се памети људске окрећу за тобом!«</p> <p>Иконија се препала беше кад овако из  
љанима, који издалека жалостиво гледаху за њима.{S} Дотрча неколико момака.</p> <p>Иконија поди 
е бити да му се сотона, коме је он душу за аспре продао, осветио.{S} Бог се друкчије свети. »Ос 
 остави да до краја пропаднемо, а одмах за тим имамо да захвалимо оној жени, доброј и смерној,  
илуј!« а кад му ја назвах Бога и упитах за здравље, ништа ми не одговори него утече од мене!«</ 
три свећице шапатом помињући имена оних за које их је <pb n="11" /> палила, упути Иву како да п 
»Не може за то што ти нећеш, а ти нећеш за то што си се неком другом поклонила!{S} Ај« гракну Г 
>»Видим!« рече јој Ризван; видим, жудиш за завичајем!«</p> <p>»Не знам ти ни сама казати, да ли 
те!«</p> <p>»Ћути, снахо, много говориш за цркву!« рече јој старац тихо, па погледа полагано и  
ne unit="*" /> <p>Да би стигла дома још за видела, Иконија удари преким путем на поток Липовицу 
»А, бре, синови цареви, аферим!«</p> <p>За њима иђаше једна чета »Бостанџија« одевених и наоруж 
суза добре једне жене саградио!«</p> <p>За њим иђаше игуман водећи левом руком Иконију, а за њи 
уша стигла, кад бих сад како се шалиш, »за младости за лепоте моје«, узела себи другог мужа?!{S 
 горко као да испи чашу пелена.</p> <p>»За то што не може, а не може зато што нећу, а нећу за т 
/p> <p>Тек иза овога настајала би права забава, у којој би свагда било певања, играња и опсенар 
ето Арбанаса на манастар!{S} Ломисмо се забадава око манастира, док дотрча један инок да нам ка 
и коњска репа, а она двојица поред њега забацили на рамена шестоперне буздоване.{S} Иза њих кор 
роги вођ оваца виде је оздо са паше, па заблеја и два и три пута и пође право к њој; и све се с 
Не вреди да због ње икога ма само глава заболе.</p> <p>У јутру дође Хусејин-ага са својим Турци 
ити је право да кажем ма што, што би те заболело, а видим да ти је срце болећиво.{S} Него не тр 
це.{S} Или тако нешто.{S} Ето сам већ и заборавила!«</p> <p>»Вала моје си срце давно ишчупала,  
кла му: да мој завет <pb n="8" /> нисам заборавила.{S} Тако ћемо сине мој, у име, божје да пође 
укава њеног.{S} Не могох дуго и дуго да заборавим поглед, којим ме је твоја мати погледала кад  
у, како и сам што служиш.{S} Знам, ниси заборавио речи мога покојника!</p> <p>Калуђер се накашљ 
онија викну: »Аман, ага, стани мало!{S} Заборавих нешто да мојима на аманет оставим!«</p> <p>Ху 
гох кућу, накуповах земље, и виноград и забран.{S} Али не зна село чијом муком то би.{S} Ваља д 
убијска горостасна црнца размакли тешке завесе, па пустили <pb n="84" /> да уђе унутра Кизлар-а 
, што ти казивах кад год си ми помињала завет <pb n="13" /> његов, то ти ево и сад велим: хоћу  
ла на гроб твоме оцу и рекла му: да мој завет <pb n="8" /> нисам заборавила.{S} Тако ћемо сине  
вај причестио.{S} А ја сам се оцу твоме заветовала: да ћу, ако ми Бог и мајка божја помогну, ис 
 везала другим заветом, а везала сам се заветом за то што је то тако воља божја била.{S} Ето, в 
, а нећу за то што сам се везала другим заветом, а везала сам се заветом за то што је то тако в 
 мало чудновате ћуди, али биће да су га завидљивци и пакосници више извикали него што је.{S} А  
ава, ни његова Дулбендара који му чалму завија, и турбаном царским Муслимане поздарвља!{S} Па т 
са левог рамена опет сам лук с тетивом, завијен у зелену кадифу опет златом извезену.{S} На гла 
 нешто у саде свилу, танку као паучина, завијено.{S} Кад поче и то великим и грубим својим прст 
ног кожног силава нешто у зелену шамију завијено; размота ту шамију, извади из ње један румени  
.{S} Ено, погледај само унутра!« Ја као завирим у цркву и лепо видим, где на јеном престолу, де 
шта некаквом, ваља да арапском псовком, завитла троструком татарском камџијом и љуто удари сеља 
вест.{S} Ич-оглани не треба да знају за завичај и за родбину.{S} Цар је њихов родитељ, шатор је 
S} Цар је њихов родитељ, шатор је њихов завичај <pb n="58" /> а јунаку је доста да у сабљи свој 
S} Сад не квари ништа да знаш: да ти је завичај Сирф-вилајет и да ти је мати кауркиња.{S} Али к 
ма казати, да ли жудим <pb n="96" /> за завичајем.{S} Али има друго нешто што знам.{S} Стара са 
идим!« рече јој Ризван; видим, жудиш за завичајем!«</p> <p>»Не знам ти ни сама казати, да ли жу 
ако су јој сина отели и како се у њеном завичају живи.</p> <p>Иконија је и овде, у Седефли-шкољ 
поврх свега - извади из једног свиленог завоја један старински златан новац као млетачки цекин. 
говала.{S} Много ми што шта наказива па заврши: »Оче Никодије, ако је усаветујеш те пристане, е 
> <p>Па онда — подиже сукњу до колена и загази у поток.</p> <p>Подиђе је милина од студене воде 
слетио у шипраг, који у хладу од топола загазио беше у поток, па <pb n="17" /> одатле три пута  
ом жеђи стару жеђ гаси, да жеђ никад не загаси.</p> <p>Стаде свирка, као да у исти тренут све ж 
н искинуо, његовом се крвљу напојио, да загасим моју жеђ за тобом!« </p> <pb n="20" /> <p>Гавра 
и ћилимови са дивним шарама у меканим и загаситим бојама, на три стране уз прозоре ниске софе о 
ша са шиљастим црвеним капама од сукна, загасито зеленим кафтанима, без оружја и само са дугачк 
апу-ага заогрнуше као неким кафтаном од загасито зелене тешке кадифе са златним ширитом.{S} Кад 
између великих поморанџи, са којих кроз загасито-зелено лишће и кроз ките од бела мирисна цвећа 
е гавранове да одлете до Лежимира, нека загачу дрвљу и камењу: како се Иконија овде, шири и баш 
адим!«</p> <p>Ту се Гавран заустави.{S} Загледа се преда се у земљу и поћута.{S} Цео збор ћуташ 
аче?« упита дечко све невеселији, па се загледа крупним својим плавим очима у матер своју.</p>  
у руменим праменовима пушташе, па оштро загледа у онај тополски луг с оне стране.{S} Баш нигде  
ија.{S} Тек би се са ћошка свога конака загледала у море, па би сетно пољуљала главом то на дес 
 Падише!«</p> <p>»Ја се, Бога ми, бејах загледала у твога везира.{S} Вала доста је и њега видет 
е се гране од белог и плавог јоргована; загледах боље и пипну прстом, кад оно није природни цве 
{S} Приђоше му полагано; па га невесело загледаше.{S} Лазнуше му руке.{S} Гаров се ослободи, по 
ца ...{S} 1.60 </p> <p>Весели двори Иве Загорице ...{S} 1.60</p> <p>Смиља ...{S} 1.50 </p> <p>Н 
це ишчупао, сунце ми помрчао и живот ми загорчао!«</p> <p>У том јој зазвонише речи чича Симине: 
јах будан и то су аспре што се беле!{S} Заграбих руком и сасух две три прегрши у недра!{S} Поче 
лило и весеље се на све стране најлепше загрејало, кад се од једаред кола раскидоше; умукнуше и 
оком, као да хоће да га сребрним рукама загрле.</p> <p>Кад Иконија стиже на поток, подиже руку  
 на своја уста.{S} Приђе опет к старцу, загрли га, извади иза свога свиленога паса па у његов с 
 гледа да л’ ће ко да му приђе те да га загрли.</p> <p>Око црквице је била поширока порта, обра 
конија кроз плач, и сад први пут</p> <p>загрли царева везира као свога сина.</p> <milestone uni 
онака извиле се старе липе, па га чисто загрлиле мирисном хладовином и меким облаком од свога з 
 па онда, истина крештавим и нешто мало загушеним глисом, али тек разговетно, проговори неколик 
д се љут пас режећи спрема да уједе.{S} Загушљиво закрешта некаквом, ваља да арапском псовком,  
 принесе је к уснама својим, па је онда задену испод конђе у своју густу смеђу косу, и рече:</p 
а свога свиленога паса па у његов силав задену танак један черкески нож, којега златне корице б 
ранџина дрвета стојаху.{S} Још се већма задивила кад виде како, само што Тутуџи-баша зазвекта с 
о све што год је могао, да му мати буде задовољна.</p> <p>Свакога понедеоника долазио је сам ли 
а мати његова не изгледа да је срећна и задовољна.{S} Она се истина ником и ни на што пожалила  
се удуби у посматрање једне пчеле, која задовољно певајући облеташе мајкину душицу, што као мир 
оношаше; кудравим реповима узеше махати задовољно, па онда потекоше право к шумарици која се са 
вијаше уз брдо из једне удоље; њушка им задркта како за неколико тренућа живо њушаше мирис, што 
друго нешто, друго!« и иконији грчевито задркташе углови од усана и очи јој се наводнише.</p> < 
убим својим прстима да развија, руке му задркташе, виде да не може да развије, па са најдубљим  
о у <pb n="95" /> мене, па некако мудро задрмају главом, по нека закрешти нешто, срдито, а по н 
алуђери па нека црква пропоји као твоја задужбина, а на славу Бога, који је један и исти и Мусл 
 ми гроб прелије и прекади и да ми га о задушницама опојава?{S} Сахранићу се овде као незнана и 
ствицу на којој се старац пењаше док не зађе за облаке!«</p> <p>»Бог и душа, сврнуо је с памети 
тиже чету, која сад потера касом и брзо зађе за једну шумарицу.</p> <p>Није дуго постојало, па  
 кола.{S} По веселим очима његовим и по зажареном лицу, видело се како се сав топи од милине шт 
овица: не дао Бог детету што му га мати зажели!«</p> <p>»Жена и није свуда жена, али је мати св 
 сам позни и последњи, опет да му срећу зажелим!{S} Имам за њ и поклон, малечак и сиротињски, а 
, шикну на нос тешким и шумним дахом, и зажмури.{S} Други живо окрете главу, па се удуби у посм 
стреле високо повученим обрвама.</p> <p>Зазвекеташе цитре и тамбуре, закуцаше тихо таламбаси, п 
ила кад виде како, само што Тутуџи-баша зазвекта својим прапорцима, свака од оних тица приклони 
 моја, рече Господ!« које би јој громко зазвечале.{S} И сад јој се чинило, да те речи више не г 
јом поље срцу говори.</p> <p>Опет косић зазвижда другу неку и мало подужу значку. .</p> <p>»Каз 
ија се слатко насмеја.{S} У томе дервиш зазвижда и голуб за голубом падаше му на рамена, а он ј 
а се диже песма.{S} Мало даље на пољани зазвиждаше двојнице, и талас од момака и девојака поче  
 и живот ми загорчао!«</p> <p>У том јој зазвонише речи чича Симине: »Освета је моја, рече Госпо 
а ћу ти поочиме, све казати и ако ми је зазор за по нешто, и ако се за друго опет бојим да душу 
> <pb n="38" /> <p>»То је оно што ми је зазор попричати, али видим није инако већ да ти све каж 
саму цркву, Иконија му се маши за руку, заиска смерно његов благослов и онда поче да говори гла 
 теразијама Аранђеловим!«</p> <p>Гавран заиска још један гутљај ракије, повуче добро из једне ч 
ло.{S} Застаде мало и прислушкиваше.{S} Заиста, сад ово већ није био сан, него на јави чу како  
{S} Све је то оставила поред невољника, заједно с крчагом тазе воде, коју је у планини захитила 
кумицу те и њих посади <pb n="26" /> да заједно ручају с њеним малим ђаком.{S} И лепо поручаше  
скиде чарапе, веза их једном врпцом све заједно, и устаде.{S} Падоше јој погледи на оног бумбар 
оз неколико лепо намештених соба, па је заједно са Шекер-кадуном остави у једној са врло богато 
 се и путем разговарати!«</p> <p>Пођоше заједно и ћуташе обадвоје.{S} Гавран не скидаше очију с 
те овај скочи у седло, па у бесном трку заједно с вођом стиже чету, која сад потера касом и брз 
<p>»Бог те благословио!{S} Бог ти дао!» зајеча јадник Гавран гушећи се сузама, а народ то прихв 
, где је мало час њена нога стајала, па зајеча: »Иконијо, Бог ти дао и овога и онога света, опр 
иленко умираше, погледа ме жалостиво па зајеча: »Иконијо, јадна моја Иконијо, аманет ти отац мо 
?«</p> <p>Тек он то рече, а из шумарице зајеча јасан женски глас: »Ој, Иване сине, мајци својој 
а бити; ко зна, можда су га Турци већ и заклали, а ако нису, потурчиће га! »Еј, кукавици мени с 
нет ти отац мој и аманет ти дете наше!« Заклех му се да ћу му оца чувати и мојом и његовом бриг 
видох је <pb n="42" /> како гази поток; заклињах је да ме не убија.{S} Она ме одгурну, и ја пад 
а поток, подиже руку десну изнад обрва, заклони очи од сунца, које са запада косо своје зраке у 
ије искочи напред и стаде пред њу те је заклони од Турака.</p> <p>»Беже!« поче калуђер; »има ре 
ник умори.{S} Да се убије из пушке, или закоље ножем, или умлати мотком, или обеси, не бејаше д 
ас режећи спрема да уједе.{S} Загушљиво закрешта некаквом, ваља да арапском псовком, завитла тр 
а некако мудро задрмају главом, по нека закрешти нешто, срдито, а по нека прогунђа нешто, па се 
вена и из конака манастирског.{S} Народ закука иза гласа и поче да бега на све стране.</p> <p>М 
ње испуни!«.</p> <p>Заплака се Иконија, закукаше жене, диже се граја, и кнез и Хусејин-ага имађ 
кадуном пред вратима.</p> <p>Кизлар-ага закуца сребрном алком те се на мах оба крила расклопише 
 којим шума у зору дише, срце јој живље закуца.{S} Осети како је обузе нека нежна раздраганост. 
ма.</p> <p>Зазвекеташе цитре и тамбуре, закуцаше тихо таламбаси, потскочише обе хитре и видраст 
 га је добро уочила.{S} Њени се погледи залепише за њ, и он их понесе собом далеко низ улицу.{S 
у силаву ханџаре и пиштоље све у сребро заливене.</p> <p>Па онда удари једна кита Спахија коњан 
ојан нареди да га одреше, и да му пруже залогај погаче и гутљај ракије.{S} Кад га тако мало пот 
 Никодије.{S} А ја се препадох, срце ми залупа силно и ја падох на праг од цркве.{S} Тргох се и 
ша, па ћу се и на оном свету изгубити и залутати међу несвоје, а моји ће ме узалудно ишчекивати 
ма и поћута у некаквим дубоким мислима, заљуља се на десно и на лево неколико пута, прошапута:  
ашнија!«</p> <p>Али се призор овај брзо замену другим.</p> <p>Уз широке мраморне степене изађош 
 снаси одговорила: да га молим да ми не замери али да не могу.{S} Није да му махне налазим него 
а неправду; биће да се царевим везирима замерио, те су га осудили да погине, а он замолио цара  
таром пријатељу куће твоје, мени не ћеш замерити <pb n="14" /> што ћу да те као уз гусле да пит 
адостан и весео.</p> <p>»Да ми, аго, не замериш, а и цар да ми опрости, једва би смела рећи да  
мало!« Па се Иконија погну, замисли се, замисли, претисну чело прстима као да хоће да из мозга  
ај молим те мало!« Па се Иконија погну, замисли се, замисли, претисну чело прстима као да хоће  
 јој отеше Иву, она од једанпут заћута; замисли се нешто дубоко, дохвати се обема рукама за чел 
везирова мајка?!«</p> <p>Млади се везир замисли дубоко.{S} Изгледаше снужден и по дуго ћуташе,  
к небу.</p> <p>Ризван се беше снуждио и замислио.{S} По дужем ћутању узе да говори овако:</p> < 
на изгледаше збуњена, узбуђена, бледа и замишљена.{S} Гледаше једнако за њим: срце јој лупаше б 
 радила своје домаће послове невесела и замишљена.{S} Цео низ њезиних горких осећања и црних ми 
тави пут свој брзим корацима, а сетна и замишљена.</p> </div> <pb n="21" /> <div type="chapter" 
а, Исус раширио руке па великим очима и замишљеним погледом гледа да л’ ће ко да му приђе те да 
била сва у ухо претворила, па растужена замишљено гледаше у младе певачице.{S} Султанија јој не 
ој духовник рече да је потпис царев.{S} Замоли га да пусти и Иву да то целива, и мали се Ива по 
 донесе крчаг воде са извора, Гавран је замоли, да му га дода да се напије.{S} Кад се добро нап 
мерио, те су га осудили да погине, а он замолио цара да бар пред смрт види своју мајку; а цар,  
 кад цар гаврански падне на моје гране, замолићу га да пошље своје гавранове да одлете до Лежим 
уће: »Кад челе падну сутра на мој цвет, замолићу царицу њихову да пошље неколико чела, нек одле 
бину.{S} Слах јој и друге умољенице.{S} Замолих и оца Никодија, и хтедох цркви да повратим поло 
 његово.</p> <p>»Мајкино мило јединче!« замуца Иконија тихо и очи јој засузише. </p> <pb n="25" 
епа!« одговори Иконија; »Много лепа!{S} Занела ме чак натраг у моју младост и у срећно доба, ка 
Топлице, Бога ми би ова чаршија од чуди занемила, а сам цар и везир потрчали би да им посипљу п 
а му се како не омакне.{S} Тако се беше занео, да не чу кад Иконија с Ивом уђе, па не диже глав 
} Главно је што видим да се тобом много занео; а после, газда је, код њега би благовала.{S} Мно 
сам те очи и то чело неге видела, па се занесох тражећи по мојој лудој памети где сам их видела 
{S} Обе су говориле српски, истина мало заносећи, али тек српски.{S} Колико је било танких роби 
ни да ме чује како се овако матора жена заносим као неко дете!{S} Бог с тобом Иконијо!«</p> <p> 
ала.{S} Еј, Боже мој, опрости ми што се заносим, те будна моје старе снове сневам! »Сине, мој,  
ије и да ће света црква да изгоре.{S} У зао час хтедох да се осветим Иконији, за коју мишљах не 
сејин-аге и његове кадуне да се фереџом заогрне, па прође кроз Стамбул и Боспором на кајику она 
е ни речи, кад је Кизлар-ага и Капу-ага заогрнуше као неким кафтаном од загасито зелене тешке к 
ад обрва, заклони очи од сунца, које са запада косо своје зраке у руменим праменовима пушташе,  
 и једном главном и највишом на средини западнога зида, кроз коју се улазило у манастир.{S} Али 
 потока, под одблеском руменога неба на западу, својим млечним лицем, својим безазленим погледо 
лугу.{S} Међу овима је Иконија нарочито запазила Тутучи-башу, надзорника папагаја, са два шарен 
 њих појурише у цркву да је опљачкају и запале; други опет хватаху и везиваху младе и лепушкаст 
у уља у кандиоце пред Иконом Св. Петке, запали га и помоли се Богу да јој помогне.{S} Изађе на  
 мрачну и празну црквицу, целива иконе, запали три свећице шапатом помињући имена оних за које  
да јој за њену душу вечно гори, него је запалила буктињу да разгања мрак који је нас, бедни срп 
овим своме народу учинила.{S} Није само запалила свећу да јој за њену душу вечно гори, него је  
с деспотом Ђурђем град порушили и цркву запалили, те је после велики војвода Раде Облачић оправ 
но јој реци да ћу од себе чуда учинити, запалићу све што имам нека изгоре, није ми <pb n="15" / 
сипање новца; »баш нека и отац Никодије запамти кад је наш Иво први пут понео котлић!«</p> <mil 
арских престава.{S} Најживље је Иконија запамтила прво вече и често би о њему и причала.</p> <p 
после у великој срдњи попретио да ће га запамтити. _</p> <p>»Па то је он, скотина једна, да га  
не један нечовече!«</p> <p>»Вала, жено, запамтићеш ти мене!{S} Слушај,« и опет цикну Гавран као 
још не беху зарасле.{S} Кукњава и тужно запевање пронесоше се сабором као да се овај који је ма 
уђери из Пећи с патријарковим ђацима па запеваше.... чекај молим те мало!« Па се Иконија погну, 
хватило за њен десни рукав, па из гласа запеваше: »Јаох, моја нано, не дај ме Турцима!«</p> <p> 
асима, и седам певачица.{S} Засвираше и запеваше да је милина било слушати.{S} Певали су неку п 
ест, сад се сетих!{S} Ђаци патријаркови запеваше танким грлом нешто о новом Јерусалиму, а оно с 
} Немам речи... и које речи имам ево ми запињу у грлу... немам речи да опишем какво је велико д 
асу!«</p> <p>И онда, истина овде и онде запињући и с натегом, исприча овако:</p> <p>»Отидох сан 
хтео, јер то тако стоји у твојој звезди записано!« рече Хусејин мирно и поуздано.{S} Кад чусмо  
а ко зна чедо моје, шта је све теби Бог записао у својој књизи.{S} Твоја мајка не ће доживети,  
мо својим крупним очима.{S} Хтеде да га запита: »Шта велиш?« али не могаше уста да отвори.</p>  
ездо савију.{S} Султанија преко Агапије запита Иконију да л’ се није препала?</p> <p>»Нисам!« р 
 је мало да се исплаче, па је онда тихо запита:</p> <p>»Што плачеш?!</p> <p>»Плачем а незнам ни 
ма и напојише их.</p> <p>Султанија даде запитати Иконију: како јој се свиди игра девојака из Ми 
у штаку па ме гледаше. »Што ме гледаш?« запитах га.{S} А он: »Гледам те да л’ си човек, да ти а 
јадне сиротиње!« </p> <pb n="29" /> <p> Запишташе у глас жене, којима Турци при последњој »девч 
еља за последње виђење испуни!«.</p> <p>Заплака се Иконија, закукаше жене, диже се граја, и кне 
ло и дошла к себи, па онда би се гласно заплакала и узела нарицати за својим дететом, док је сн 
т великих јеванђеља.{S} Многи се старци заплакаше.</p> <p>Иконија се строгим постом спремила да 
овај <pb n="105" /> ретки призор гласно заплакаше.{S} Иконија беше бледа и корачаше гледајући с 
 сабору код манастира Св. Јована узгред запленише.{S} И пре је од ње слушао да се мајка Ризвано 
ојка носила име Марица.{S} Као робињицу заплењену на сабору код Св. Јована, Санџак-бег од Проку 
морски таласи тихо, чисто тепајући јој, запљускивали кад је море на тишини сунцем успавано било 
 је издржавао ове таласе од људи, да не запљусну онај отворени пут средином улице, који се чува 
о воде на длану, радим с њиме што хоћу, заповедам му како хоћу, молим се Богу по српски, чак ми 
днесе овакав извештај Ризван-бегу, овај заповеди да му Јаничара одмах у селамлик доведе.</p> <p 
уше од кнеза да је дошла од Санџак-бега заповест: да Хусејин-аги без разговора предаду Иконију  
ао ниси!«</p> <p>»Таква је стара царска заповест.{S} Ич-оглани не треба да знају за завичај и з 
оворио. »Биће да треба цару, кад царску заповест имам да је царевом везиру водим!«</p> <p>»А шт 
н-ага је предао своме орта-баши писмену заповест Румили-Беглер-бега, да старог Јаничара пусти д 
нај свет, док не чује, да је црква опет запојала. </p> <pb n="99" /> <p>Кад већ све би готово,  
иже се просто урнебес од вике, вриске и запомагања.</p> <p>Прискочи нешто момчадије врљикама; н 
да му жиле потколенице не пеку, како је запомагао и од бола рикао кад су му усијано камење под  
ву и једно десетак девојака, које тужно запомагаху и кукаху.{S} Мали Иво из све снаге врискаше: 
а невољи нашао!« викаше она иза гласа и запомагаше.</p> <p>Отац Никодије искочи напред и стаде  
ињи и фукари, која иза леђа јаничарских запрепашћена гледаше све ово чудо и господство, а час о 
оду и мрмља чаролије.{S} Хе, душо моја, зар то није чарање ?«</p> <p>»Нисам очију ми! него се н 
е не промаша.{S} Чисто ми онда рече:{S} Зар не знаш да сам везирова мајка?!«</p> <p>Млади се ве 
м, кад ми суђен данак дође!«</p> <p>»Па зар ја да будем монастирско ђаче?« упита дечко све неве 
нађох те да си царев везир!«</p> <p>»Па зар је несрећа бити царев везир?« упита везир с осмехом 
пушта у топличку долину, има једна мала заравањ на којој је стајао и појао малени стародревни м 
ише многоме срцу ране, које још не беху зарасле.{S} Кукњава и тужно запевање пронесоше се сабор 
е прихвата за седам година, нека у трње зарасте, а после нека је село предузме и сиротињи подел 
Кајиру где су је гусари који је на мору заробише, најпре на продају изнели. </p> <p>Ове Агапији 
кинеског порцелана у великим позлаћеним зарфовима, са млеком, сртлијашем, кадајифом, белом и ру 
ну једном добром сину, да матери својој засведочи своје велико поштовање.</p> <p>Али није дуго  
 видела, па јој се очи разгореше а лице засветли; — »Да ти видиш Топлицу Милана, кад се јунак у 
<p>Гавран сав помодре у лицу, очи му се засветлише црвеним жеравицама.{S} Он стегну усне подиже 
ама и таламбасима, и седам певачица.{S} Засвираше и запеваше да је милина било слушати.{S} Пева 
мнеше у две крупне љубичице, а кроз њих засеваше муње.</p> <p>»Срам те било, гаду од човека!« р 
а ме као кошуту хајком терају на његову заседу.{S} Свакој сам мојој стрини, свакој снаси одгово 
хвати ручка.{S} Под главним вењаком већ засели кнезови с калуђеђерима и поповима.{S} Иконија је 
} Вала доста је и њега видети па да очи засену!{S} А право да кажем, учини ми се да сам те очи  
це грануло па обасјало цвеће, да ти очи засену од јаре.{S} Мало даље, па угледасмо цркву.{S} Ал 
се Ива окрете, па угледав мајку и деда, засијаше му се очи, и зрак радости из њих и трепет осме 
лушајући пажљиво његово танко извијање, заспа.</p> <p>И опет у сну чу како Гавран изнемоглим гл 
ету његову!{S} Пред прве певце малко је заспала.{S} Али се брзо тргла, јер јој се приснило да в 
 о оном старцу у Јерусалиму, што је био заспао па се пробудио тек после осамдесет година!«</p>  
а пољу.{S} Остах у пећини да преноћим и заспах на гуњцу моме.{S} На сну ми дође старац с велико 
/p> <p>И другу ноћ не могаше Иконија да заспи дуго и дуго.{S} Преврташе се немирно то на једну  
 Окрете се старац, оде унутра у пећину, застаде мало, обрну се према мени и показа штаком на је 
 пред пећину, беше већ лепо свануло.{S} Застаде мало и прислушкиваше.{S} Заиста, сад ово већ ни 
рачице као да се у лету скаменише, тако засташе лебдећи за један часак само на једном нокту.{S} 
во тражи да види да ли се крилати Пегаз застиђен сакрио за облачке од сребра на плавоме небу од 
 јој старац тихо, па погледа полагано и застиђено на десно и на лево, да ли није кога саблазнио 
 перјанице од црнога нојевога перја.{S} Застор његовог седла био је од зелене кадифе златом и б 
црвеног каранфила пошкропише ћилимове и засторе на зидовима.</p> <p>Тек иза овога настајала би  
уменог и зеленог мрамора, а по зидовима застрвен богатим перзијским ћилимовима.{S} Дуж целог хо 
прозоре ниске софе од крмезове чохе, па застрвене овде и онде ћилимима из Бокаре и шаловима из  
-кадуном остави у једној са врло богато застрвеном софом.{S} Мало час па уђе унутра Ћехаја-каду 
ајкину душицу, што као мирисна маховина застрла беше стену, која одмах десно од грма беше проби 
 Извади белу једну погачу, отвори једну застругу скорупа, и једну мању са ситном сољу и рече ма 
 са великим зеленим чалмама.{S} Иза њих заступник Муфтије са белом чалмом и у белом кафтану.{S} 
јединче!« замуца Иконија тихо и очи јој засузише. </p> <pb n="25" /> <p>Старац трепћући гледаше 
идао га је Махмуд-паша, те у тој шкољки затварао бисер, који му је султан Мехемед у својој најм 
у својом лепотом, пењући се под прозоре затворене позлаћеним решеткама, онда се црни Кизлар-ага 
четак овог мог јадног свршетка.</p> <p>»Затече ме једном, пре седам година олуј у сред наше пла 
а се само сва стресе и побледе.{S} Мало затим па се насмеја и рече Хусејину:</p> <p>»Баш му, аг 
а.</p> <p>»За то што не може, а не може зато што нећу, а нећу за то што сам се везала другим за 
у Једрену, и да је дошао у Стамбол само зато, да са царевим везиром Ризван-бегом проговори две  
е.{S} Просу се вино, просу се и песма и затресе се земља од хитрога крока момачкога.{S} Народ с 
, и како јој отеше Иву, она од једанпут заћута; замисли се нешто дубоко, дохвати се обема рукам 
.{S} Ево се још нису утрле сузе нити је заћутало уздисање овог јадног народа за децом, коју цар 
ј цркви испише: како је црква обновљена заузимањем »Иконије, матере Ризвана везира«.{S} То је т 
аучи шта да радим!«</p> <p>Ту се Гавран заустави.{S} Загледа се преда се у земљу и поћута.{S} Ц 
има који иза нас настану, коме имамо да захвалимо?{S} Прво Господу Богу, који ево и у овој прил 
аја пропаднемо, а одмах за тим имамо да захвалимо оној жени, доброј и смерној, од суза које је  
ичном јунаштву и његовој окретности има захвалити што је турско оружје победило.{S} По повратку 
 с крчагом тазе воде, коју је у планини захитила.{S} И сада је Гавран не могаше познати, јер јо 
 поносној памет повратила.{S} Ако ми до захода сунца у уторак не пошљеш реч да пристајош да ми  
дом, па и да би с неруке јој је и много заходно, а посна посла у Св. Јована а мршава у Лежимиру 
 већ предигла била.</p> <p>Тога дана по заходу сунца паде у село харамбаша Стојан са неколико х 
ејин-аги и свима мајсторима и свом селу захтеваше, да се при пречи »матере Ризвана везира«, дод 
вде?!« Па онда ми се опет учини да раст захучи липи: »Чекај ти мирисна сејо, кад цар гаврански  
 Агапија јој паде око врата и просто се заценила била од плача, а Петрија клече на ћилим и обас 
ича до миле воље!« рече озбиљно кнез са зачеља.</p> <p>»Сврнуо с памети, велите?« настави Гавра 
ој по вољи и оставише је да стоји близу зачеља од совре.{S} Много је била бледа и <pb n="106" / 
е село искупило пред судницом.</p> <p>У зачељу на једној клупици, посадио се био харамбаша Стој 
јек у даљини издахну, онда Иконија опет зачу самртнички шапат Гавранов: »воде... воде... кап во 
 душа знам их, пре би се насмејали него зачудили!{S} Та ево ме и сама се смејем!« Па би се опет 
 и гледаше пред-а-се.</p> <p>Ризван-бег зачуђен погледа на старог Јаничара, па на ону тканицу.{ 
амену <pb n="24" /> живо покуцала па му зашапутала: »Дедо, дедо, погледај на лево!{S} Ене нам И 
онако мила на зелено поље, а оно се све зашарени као да је на њ пала кита шаренога цвећа.{S} Ша 
 поче живље да куца, не знађаше ни сама зашто, мањ ако није што јој Хусејин оно онако из ненада 
S} Од тога ништа бити не може!«</p> <p>»Зашто не може« упита Гавро горко као да испи чашу пелен 
рђиваше опуту на левој нози, кад иза ње зашушта џбун, покрхаше се грање под неком силном навало 
, шапуће, шапуће, па тек с друге стране зашушти јачи шушањ.{S} Окренем се, погледам и видим она 
«</p> <p>»Вољан си, аго, да с нама шалу збијаш!{S} А ко зна?{S} Свашта може да буде у вас Турак 
усплахирене, али нико не знађаше шта се збило.</p> <p>Мало час па Иконија виде шта је.</p> <p>А 
нано!«</p> <p>Одмах јој би јасно шта се збило, па потрча за Турцима.{S} Јурила је за њима као б 
сад вазда бледо било, владаше сад мирна збиља, а испод ње један тихи али тек видљив нанос дубок 
коније, да тога не чине.{S} Не вреди да због ње икога ма само глава заболе.</p> <p>У јутру дође 
душе те да скапље од глади без мене!{S} Збогом сад, и нека вам је Бог и Свети Јован свима на по 
да се преда се у земљу и поћута.{S} Цео збор ћуташе муком као да је у цркви.</p> <p>»Казуј све  
обом далеко низ улицу.{S} Она изгледаше збуњена, узбуђена, бледа и замишљена.{S} Гледаше једнак 
вога детета; подиже се на једну руку, и збуњено погледаше око себе, <pb n="31" /> као да се про 
е је од ње слушао да се мајка Ризванова звала Иконија, и да је из села Лежимира у Топлици.{S} С 
гапија, али су је у харему, као робињу, звали »Нурисаба«, што значи »Зорка«; Арбанашкињи је бил 
es"> <note xml:id="SRP18910_N1">Тако се звало ***седмогодишше +++прибирање+++ и одвођење мушке  
ука и мајсторија, али то се у нас не би звало да је игра.{S} У нас је, и кад се весели и кад се 
чети хајдуковао, па је и Иконију снахом звао.{S} Било му је око шесдесет година, а већ петнајес 
вног конака и од великог харема.</p> <p>Звао се »Седефли-шкољка.« Доњи му је кат био од белог м 
горе у пространи и дуги ходник, патосан звездама од белог, руменог и зеленог мрамора, а по зидо 
опточено шареним везом, у коме се плаве звезде и црвени крстићи везиваху у ланац златним гранам 
 не би хтео, јер то тако стоји у твојој звезди записано!« рече Хусејин мирно и поуздано.{S} Кад 
широким прсима Јабучиловим једну велику звезду од рубина са полумесецом од алем-камена изнад ње 
 и радосно блејање, у које се растапаше звека меденице о вођину врату.</p> <pb n="7" /> <p>Сеља 
јачког крока, ил’ девојке лебде очаране звеком од. сребрних жица.{S} Милина од игре и милина од 
На мукама ће липсати као бесно псето, а зверад ће му кости глодати !« рече једна комшијница.</p 
 пећине нешто камења и пањева, да не би зверад унутра улазила.</p> <p>И трећи дан зором отиде И 
 куда Турци иду, као оно што пас нањуши зверад!{S} А сад се ево пометем; ломим се тамо где ме н 
S} Хранила сам га и чувала од људи и од зверади да не погине, али му у срцу никада опраштала ни 
после онаквих мука, и остављен у пећини зверовима, оста жив, сељани гледаше као неко чудо од Бо 
ла.{S} Из луга, с оне стране, један кос звиждаше некакве значке као да у металну пиштаљку дува. 
 дува.</p> <p>»Тицо моја, је л’ то мени звиждиш ?« викну Иконија својим јасним и пријатним глас 
 ове косе у ону дољу спушташе.</p> <p>И звиждукање двојнице стаде и младо пастирче викну: »Ој ш 
ху исписане на зидовима испод некадашње звонаре.</p> <p>Калуђер се нешто био узврпољио, не мога 
ко паса, са сребрним гривнама око облих зглавака на рукама и на ногама, са сребрним минђушама,  
 сазидам конак тамо, напунићу га сваком згодом, наредићу да ти се из моје хазне издаје што год  
иљно и тужно. .</p> <p>»Теби сам, жено, згрешио више него Богу!{S} Али јесте, ево видим, Бог ми 
Признајеш ли да си и Богу и људма тешко згрешио?«</p> <p>»Признајем!{S} И само молим суд да се  
м једном иглом прошивати усне своје.{S} Згрози се султанија па махну руком.{S} Дервиш онда изва 
обијаше на јабучицама румен младићскога здравља; испод густих проседих веђа светлуцаху два сива 
ета, који са још ватренијим узвицима за здравље и срећу падишину поче сад да се бије грабећи ас 
ако је добро ово што учиних, нека је за здравље моме Иви ако је у животу, а нека му је за душу  
Биће то твојој мајци за душу, а теби за здравље.</p> <p>Удари се Ризван руком о колено.{S} Поди 
ј!« а кад му ја назвах Бога и упитах за здравље, ништа ми не одговори него утече од мене!«</p>  
 имам хлеба једем га у царево и у твоје здравље.{S} Слушам шта сељани о том детету говоре, и ви 
»воде... воде... кап воде... за живот и здравље твога Ивана!«</p> <p>Иконија се пробуди и устад 
у здравље ктиторке овог светог храма, у здравље наше добре, сиротињске мајке, Иконије!«</p> <p> 
ског.{S} И треба тако.{S} А сад браћо у здравље ктиторке овог светог храма, у здравље наше добр 
сом у коме трепташе некакав чудан израз зебње и прекора самој себи.</p> <p>»Ево се мучим да про 
беху од разнобојне свиле, жуте, црвене, зелене и беле; око паса танки свилени бајадери, по који 
тву пробрани, носили су црвене шалваре, зелене доламе, на прсима панцире и токе сребрне; а са д 
ерја.{S} Застор његовог седла био је од зелене кадифе златом и бисером извезен.{S} Узенгије су  
уж софе дуги а уски јастуци од црвене и зелене <pb n="80" /> кадифе, па златом извезене; испод  
акојако цвеће; јелеци махом од црвене и зелене кадифе златом богато извежене, беху око витког и 
аогрнуше као неким кафтаном од загасито зелене тешке кадифе са златним ширитом.{S} Кад јој је ц 
из беле млечности <pb n="79" /> у тамно зеленило, а из овога у топло руменило.{S} Отуда је дошл 
дија, хоџа и улема, са белим турбанима, зеленим кафтанима и меким чизмама од црног сахтијана.{S 
ваших тица са кратким кукастим кљуном и зеленим, плавим и златним перјем, за које ми ова деца о 
шејика потомака Мухамедових, са великим зеленим чалмама.{S} Иза њих заступник Муфтије са белом  
афтанима, без оружја и само са дугачким зеленим доламама, којих скутови беху подигнути па за по 
ице дао, и са једном арабом, покривеном зеленим шаторским платном, падне пред судницу у Лежимир 
астим црвеним капама од сукна, загасито зеленим кафтанима, без оружја и само са дугачким зелени 
нио био.</p> <p>Дугачки редови од тамно зелених кипресова одвајали су га од великог перивоја.{S 
ра на коњима, са црвеним доламама поврх зелених шалвара, са златним токама на прсима, са белим  
ме пољу шећу, и како јелени кроз младо, зелено борје скачу; сама таваница урезана дубоко и висо 
>Кад изађе онако весела и онако мила на зелено поље, а оно се све зашарени као да је на њ пала  
ликих поморанџи, са којих кроз загасито-зелено лишће и кроз ките од бела мирисна цвећа провирив 
ном хладовином и меким облаком од свога зеленог листа са сребрнастом поставом.{S} На једно двес 
у Ага јаничарски.{S} Носио је кунтуш од зеленог атлаза опточен широким первазом од зибелина, ан 
к, патосан звездама од белог, руменог и зеленог мрамора, а по зидовима застрвен богатим перзијс 
ни у другом у црвеној, а они у трећем у зеленој свили.{S} Изгледаху као жива башта од лалета.</ 
оју се долази од манастира тихом једном зеленом косом, пружило се џбуње од леске, вињаге, дивље 
/head> <p>На једном пропланку са сочном зеленом травом, пасло је стадо оваца.{S} У хладовини, п 
ми, на белом коњу, витим копљем пробада зелену аждају; Св. Јован у мркој камиљој кожи с мрком т 
, која одмах десно од грма беше пробила зелену рудину.</p> <p>На једанпут се оба пса подигоше н 
амена опет сам лук с тетивом, завијен у зелену кадифу опет златом извезену.{S} На глави ношаху  
звади иза црвеног кожног силава нешто у зелену шамију завијено; размота ту шамију, извади из ње 
 се вино, просу се и песма и затресе се земља од хитрога крока момачкога.{S} Народ се развесели 
е мој конак да буде неколико педљи црне земље покривено бусени.{S} Али ако си ми син, ако хоћеш 
 устреба да се црква сагради, да јој се земље, млинови и виногради купе, даћу да се доведу калу 
час савијајући ниско као да се клања до земље сиротињи и фукари, која иза леђа јаничарских запр 
е лепше од лепших, клањале би јој се до земље, а нека би се сагибала да је и скуте љуби.{S} Ту  
ко белих арапских хатова, с густим и до земље црним реповима.{S} Њихови рахтови беху од сувог з 
врати срећа.{S} Подигох кућу, накуповах земље, и виноград и забран.{S} Али не зна село чијом му 
 новце цркви, него подигох кућу и купих земље.{S} Жена ми говораше: »Море однеси бар пола цркви 
ј страни од црквених врата, седео је на земљи богаљ Гавран.{S} Свет нагрнуо око ње и с једне и  
аку манастирском даде једна ћелијца при земљи да у њој до смрти станује.</p> <p>У очи самог Ива 
 калуђер; »има ред и има адет у царевој земљи.{S} Најтеже је раји и до срца је боли, кад цар св 
ће кости да ми труну негде у овој туђој земљи, далеко од мојих гробова.{S} По твојој доброти ти 
че да целива земљу вичући: »Опрости ми, земљо!{S} Опрости ми!«</p> <p>Светина око њега и око су 
једу.{S} Кућа да му се до темеља спали; земљу да нико не прихвата за седам година, нека у трње  
>Гавран паде на колена и поче да целива земљу вичући: »Опрости ми, земљо!{S} Опрости ми!«</p> < 
то жешћим ударцима камџије стропошта на земљу као мртва.</p> <p>Арапин је гледаше за неколико т 
којим ме је твоја мати погледала кад на земљу паде.{S} Ево и сад (па Јаничар састави трепавице) 
 које нико не чу у оној ори, па паде на земљу као да је муња ударила.</p> <p>Притрчаше јој игум 
ну Иконију.{S} Иконија врисну и паде на земљу; у Ивановим рукама оста половина њеног везеног ру 
тресаше као да је у грозници; клекну на земљу, па обема рукама пригрли Иву на груди своје.</p>  
че један корак натраг.{S} Гавран пољуби земљу, где је мало час њена нога стајала, па зајеча: »И 
вран заустави.{S} Загледа се преда се у земљу и поћута.{S} Цео збор ћуташе муком као да је у цр 
а своје матере.{S} Гледаше га раширеним зеницама, као да полагано сриче тајне реченице у ономе  
са сребрним минђушама, са крупним црним зеницама, са очима као бадем повијеним, са дугим свилен 
паша Михал-оглу, песник, велики везир и зет султана Мехмеда, који је Цариград освојио.{S} Сазид 
е поклони.{S} Тако је Ризван-бег постао зет царев, везир царев и господар од дивнога Аденистана 
лтан Ибраим поклонио је Аденистан своме зету Ризван-бегу, кад му је кћер Мејриму за жену дао.{S 
нија, која никако не могаше да везиру и зету турскога цара каже »сине!« — »Хвала ти, цареви вез 
 навратком и <pb n="74" /> первазима од зибелина.{S} Иза њих су стојали поређани с једне и с др 
еног атлаза опточен широким первазом од зибелина, антерију од истог таквог атлаза с рукавима од 
златном и сребрном жицом испреткане, са зибелинима, самурима и скупоценим лисичинама оперважени 
е нека света топлина.{S} И десни и леви зид беху исписани сликама светаца и небесних прилика, а 
главном и највишом на средини западнога зида, кроз коју се улазило у манастир.{S} Али су Турци  
поти и по богаштини мало равних има.{S} Зидао га је још Махмуд-паша Михал-оглу, песник, велики  
ило.{S} Отуда је дошло и име конаку.{S} Зидао га је Махмуд-паша, те у тој шкољки затварао бисер 
ја и трапезарију у једној страни старих зидина подигао.</p> <p>Вечерње се већ било свршило кад  
 га нека сила потискује, нагрнуо беше к зидинама манастира.</p> <p>»Ово нешто није добро!« рече 
била мала, ниска и мрачна.{S} У дебелим зидинама просечени су били дуги а уски прозори, који пу 
, него само да се радује гледајући како зидине одмичу у висину, како се кров саставља и како се 
p>Дворкиње се разместише у гомилице дуж зидова, а евнуси чак доле у дну дворане.{S} Две робињиц 
ин све о самог црвеног мерџана; па онда зидови све до <pb n="102" /> под саму стреју од самог б 
гледа свете слике, што беху исписане на зидовима испод некадашње звонаре.</p> <p>Калуђер се неш 
анфила пошкропише ћилимове и засторе на зидовима.</p> <p>Тек иза овога настајала би права забав 
 белог, руменог и зеленог мрамора, а по зидовима застрвен богатим перзијским ћилимовима.{S} Дуж 
и готово, остајаше само да се на десном зиду у женској цркви испише: како је црква обновљена за 
и велико кубе лепо извија.</p> <p>Преко зиме и с пролећа нешто често побољеваше, па се побојава 
 триста трепетљика, до колена од сухога злата, и обуче чизме цариградске, а устакну калпак и че 
’ је ткана нити је предена, већ од суха злата исплетена, на кошуљу челик панцијера, на панцијер 
повима.{S} Њихови рахтови беху од сувог злата; а о седла од плаве кадифе беху притврђени златни 
n="75" /> зреле поморанџе као јабуке од злата.{S} Иконија не знађаше чему пре да се диви, да ли 
ером извезен.{S} Узенгије су му биле од злата а тако и дизгини, са којих је висило на свакој ст 
ва овде и онде кроз гроздове и грање од злата кадифа провиривала.{S} На прсима је носио златне  
перјаница, што му накит на коњу беше од злата, и што поред коња његова корачаху по шест дечака  
} И коњ и јахач трептали су на сунцу од злата и драгог камења, Била је милина погледати их.{S}  
 ланац златним гранама од рузмарина.{S} Златан конац беше поцрнео и позеленио, али плави и црве 
 једног свиленог завоја један старински златан новац као млетачки цекин.</p> <p>У том калуђер п 
ма богато ишаране.{S} На глави је носио златан шлем, обавијен танком белом чалмом, из које се с 
г сребра белог као млеко; пред њима два златна стуба, а око оба стуба увиле се гране од белог и 
 паса танки свилени бајадери, по којима златна и сребрна жица беше извезла свакојако цвеће; јел 
задену танак један черкески нож, којега златне корице беху посуте смарагдима, а којега дршка од 
ђурђевка.{S} Читиво јато облеташе испод златне таванице и лепо беше погледати их.{S} Један паде 
 доле скристалисали пре, него што су се златне, бисерне и сафирне капљице откинуле да као блист 
дифа провиривала.{S} На прсима је носио златне токе; иза <pb n="70" /> свиленог паса ханџар, ко 
 што је се из његовог белог турбана, уз златни шлем, извијала висока бела перјаница, што му нак 
о седла од плаве кадифе беху притврђени златни штитови искићени плавим сафирима, а коњушари нош 
реву носи, ни његовог Ибриктара који му златни ибрик носи, па ни Рикабдара који му узенгију при 
трог плавог камена драгог, па покривена златним тепелуцима.{S} Дођосмо пред главна врата, а она 
еним доламама поврх зелених шалвара, са златним токама на прсима, са белим сарколима са златним 
токама на прсима, са белим сарколима са златним первазом и златним челенкама на глави.</p> <p>И 
аном од загасито зелене тешке кадифе са златним ширитом.{S} Кад јој је црни Кизлар-ага приступи 
 у свиленом се фистану по трави шеће, и златним папучама цвеће гази, а на јадно своје село и не 
видрасте Мисирлијке као два кадифаста и златним прахом посута лептира.{S} Не знаш, да л' тамбур 
ким кукастим кљуном и зеленим, плавим и златним перјем, за које ми ова деца овде кажу да говоре 
умени јаглук посут шљокицама сребрним и златним; разви и јаглук и извади из њега нешто у саде с 
а белим сарколима са златним первазом и златним челенкама на глави.</p> <p>Иза њих јахаше на ви 
у око витког им струка тесно прикопчани златним пуцетима а на грудма широм отворени, да кроз та 
поморанџина дрвета,стојало је привезано златним ланчићима а на сребрним пречагама стотине папаг 
ед певница стоје патријарси и владике у златним одеждама, и као чекајући нешто погледајући к вр 
везде и црвени крстићи везиваху у ланац златним гранама од рузмарина.{S} Златан конац беше поцр 
 кожи написано; па видиш ово прво писмо златно исписано; па погледај ово доле на широко и на ду 
ука млада девојка са бледожутом ружом у златној коси, с плавим очима, с лицем белим као да је м 
кунтушима и са бињишима од дибе-тканице златном и сребрном жицом испреткане, са зибелинима, сам 
ну штаку у руци и бројанице од седефа а златну камилавку на глави; па би тек с вриском скочила  
иста благовјерни цар Стефан; па виш ову златну печат о црвеној свиленој врпци!{S} Царски рисову 
е робињице донесу једну сребрну и једну златну кадионицу, баце у њу алоје и још неке индијске м 
 се расклопи као двери у цркви, и видех златну лествицу на којој се старац пењаше док не зађе з 
есе даље низ ову живу реку која ваљаше, злато, сребро и драго камење.</p> <p>Иконија га је добр 
о и високо, као да се горе негде топило злато, меки бисер и плави сафир, па се млазови спуштају 
а, па чита велику једну књигу оковану у злато као евангеље.{S} Кад је опази, он поче да чита гл 
ше низ плећа стреоник од црвене кадифе, златом извезен, пун стрела са левог рамена опет сам лук 
 три низа од алема, рубина и сафира.{S} Златом оковани кајиши са дугачким ресама од срме, држал 
рвене и зелене <pb n="80" /> кадифе, па златом извезене; испод таванице, свуда у наоколо, иде п 
р његовог седла био је од зелене кадифе златом и бисером извезен.{S} Узенгије су му биле од зла 
 јелеци махом од црвене и зелене кадифе златом богато извежене, беху око витког им струка тесно 
ма од црвене кадифе била је тако богато златом извезена, да је једва овде и онде кроз гроздове  
с тетивом, завијен у зелену кадифу опет златом извезену.{S} На глави ношаху позлаћене шлемове с 
, да се бринете и буните, те ново какво зло на село навлачите.{S} Царској треба да се покоримо. 
нека стане у цркву да крстом рабри овај злосрећни народ и да га крстом брани!« Ето, настави Ико 
:</p> <p>Да се Гаврану, за његов грозни злочин, испеку најпре жиле под коленима и то усијаним к 
 Обреновића I.{S} II. ...{S} 3.-</p> <p>Злочин једне свекрве ...{S} 1.50 </p> <p>Женска Рука .. 
дам година олуј у сред наше планине.{S} Змајеви водише облаке и бише се муњама и громовима.{S}  
ј жив био, где си?«</p> <p>»Ево мене на Змајевој стени!« одвикну пастирче па се диже и пође за  
 часак поче да гмиже по ћилиму силество змија, док султанија пребледе, па се диже а девојке ври 
ервиш подиже у вис своју камилавку пуну змија, али с муком и напрезањем као да је свака од олов 
камилавку од сивог сукна доле на под, а змије све једна преко друге навалише да се у њу као у н 
звуку напоље да гледам дервиша и његове змије.{S} Уграбим као прилику и као нагнем да бегам, а  
 је, и извуче из ње <pb n="85" /> једну змију, пресече је па се начинише две, дохвати једну и о 
 глас води!{S} Ех, да ли он, чедо моје, зна сад да га деда и мајка његова очима прате!«</p> <p> 
а страшноме суду мање казивати имао.{S} Зна село како ми се уврати срећа.{S} Подигох кућу, наку 
?{S} Од твоје шенице у којој како народ зна, кукоља нема, усади у срце мога детета по које зрно 
 изгледа пред Богом који све види и све зна?!«</p> <p>»Пре је давно умрла него да је жива«, при 
дари једна кита Спахија коњаника.{S} Не зна човек шта пре да погледа, да л’ људе да л’ коње.{S} 
х земље, и виноград и забран.{S} Али не зна село чијом муком то би.{S} Ваља да вам испричам све 
; премишљаше шта ли ће од њега бити; ко зна, можда су га Турци већ и заклали, а ако нису, потур 
Подиђе је милина од студене воде.{S} Ко зна можда је и студену воду подишла топлина од њене мил 
си, аго, да с нама шалу збијаш!{S} А ко зна?{S} Свашта може да буде у вас Турака!« — одговорише 
монах, па мало по мало па игуман, па ко зна чедо моје, шта је све теби Бог записао у својој књи 
т пропоји на славу његову.{S} Моје село зна да има преко двадесет и шест година, кахо сам храни 
у.{S} А срце јој поче живље да куца, не знађаше ни сама зашто, мањ ако није што јој Хусејин оно 
анџе као јабуке од злата.{S} Иконија не знађаше чему пре да се диви, да ли овом дрвљу са зрелим 
оје наиђе беху усплахирене, али нико не знађаше шта се збило.</p> <p>Мало час па Иконија виде ш 
рска заповест.{S} Ич-оглани не треба да знају за завичај и за родбину.{S} Цар је њихов родитељ, 
дог Силиктара, то само она и Ризван-бег знају.{S} Али тек Мејрима, коју је Султан као најлепше  
д опростити не могу!{S} Него кажу, који знају, да је Бог рекао: »освета је моја!« Моли му се, д 
то би о њему и причала.</p> <p>На један знак султаније, Кизлар-ага уведе унутра једног дервиша, 
ина у доњим одајама.{S} Иконија није ни знала.</p> <p>Гркињи је било право име Агапија, али су  
 се омилиле Иконији.{S} Петрија је опет знала да прича по неку причу из »Четрдесет везира,« кој 
е за њ везују пусти снови луде раје.{S} Знам да нема силе која би кадра била царевину да уздрма 
огу и народу, како и сам што служиш.{S} Знам, ниси заборавио речи мога покојника!</p> <p>Калуђе 
ом псовком и шкргутну зубма; »ај, да га знам ко је тај, коме не треба да се вера по шипрагу те  
о моје чудо и господство?{S} Бог и душа знам их, пре би се насмејали него зачудили!{S} Та ево м 
а ти кажем, има других соколова за које знам е би ме кликћући понели у своје гњездо, нити бих и 
 Арапина, сва се стресем и најежим а не знам ни сама за што!«</p> <p>Прођоше као с литијом кроз 
 видим, жудиш за завичајем!«</p> <p>»Не знам ти ни сама казати, да ли жудим <pb n="96" /> за за 
а завичајем.{S} Али има друго нешто што знам.{S} Стара сам, свакога часа и кад се не надам може 
 Није ме страх да пред цара изидем, јер знам у цара је правда.{S} Њему ћу слободно да признам д 
а.</p> <p>»И хоћу кнеже!« рече Гавран. »Знам да умрети морам, нека вам се исповедим као на посл 
 везир?« упита везир с осмехом.</p> <p>»Знам ја, не можеш ти бити царев везир а да ниси турске  
ан нестаде, пропаде му и траг!«</p> <p>»Знам ја«, прихвати игуман дечански; »и ми смо се питали 
а чим жудиш, а што ми овде не можемо да знамо док нам ти не кажеш?!«</p> <p>»Хвала ти, цареви в 
ти !« рече једна комшијница.</p> <p>»Не знамо ми то!« прихвати чича. »Пре ће бити да му се сото 
 властелинскога рода; ми сељаци који то знамо, кријемо ту народну тајну; али бадава крити, да ј 
ад чусмо у Једрену, рекох орта-баши:{S} Знао сам да ће да буде.{S} Пусти ме да идем да га видим 
не освети Бог!« Не послушах је.{S} Како знате она умре на пречац, а ја остах сам.{S} Понех се и 
 Истом данас видим да није све јунаштво знати погинути.{S} Видим е није мање јунаштво живети кр 
рему, као робињу, звали »Нурисаба«, што значи »Зорка«; Арбанашкињи је било име Петрија, а у хар 
а помисли да овај нешто магловити говор значи: да је везирова мајка уморна, па се диже, опрости 
веђама показав на дете, што је очевидно значило, да има нешто што не може пред дететом да јој к 
 оне стране, један кос звиждаше некакве значке као да у металну пиштаљку дува.</p> <p>»Тицо мој 
косић зазвижда другу неку и мало подужу значку. .</p> <p>»Казуј, роде, да л си где год скоро са 
 царев постао.{S} Сад не квари ништа да знаш: да ти је завичај Сирф-вилајет и да ти је мати кау 
 Пођи у Сирф-вилајет, отиди у село које знаш, распитај за њу.{S} Ако је жива, доведи је амо; ак 
 и златним прахом посута лептира.{S} Не знаш, да л' тамбуре дрхћу под манђијом дивотнога девоја 
а један момак и једна девојка.{S} Па не знаш шта је лепше погледати: да ли стидљиву девојку, ил 
ва рука срце ишчупа!«</p> <p>»Али ти не знаш да је умрла!{S} Добри мој Лала, ево сад царевом ве 
омаша.{S} Чисто ми онда рече:{S} Зар не знаш да сам везирова мајка?!«</p> <p>Млади се везир зам 
па нека буде од њега што Бог хоћ.{S} Ти знаш да нисам жалио да погинем за крс часни и веру ришћ 
не и плод донесе.{S} Научи га колико ти знаш, па ће Миленкова душа на ономе свету мирна бити, а 
мамо крила нит очију Соколових.{S} Нити знаш куд ћеш пре.{S} Поручише нам калуђери Дечански: ет 
ага имађаху муке да је утишају.</p> <p>»Знаш, ага«, рече кнез као да извини ову олујину, »у наш 
о поткрепише, онда Стојан поче:</p> <p>»Знаш ли, Гавране, што смо се јутрос искупили?«</p> <p>» 
; протресе је мало као да је зобница са зобљу, промумла некакве речи, које нико не разумеваше,  
ка од олова; протресе је мало као да је зобница са зобљу, промумла некакве речи, које нико не р 
ове веселе Џумбусаре (тако је почела да зове Ђулбахару) причај нам о оном старцу у Јерусалиму,  
едан Јаничар.{S} Каза капуџи-баши да се зове Хусејин, да је чорбаџија Доганџија које чувају ста 
оровима на Боспору, има - један који се зове:{S} Аденистан.</p> <p>Чувен је био са лепоте многи 
ез бриге као бубрег у лоју!{S} Ја га не зовем друкчије него »Караконџул-ефендија«, а он мени оп 
 својој мајци из Солуна неке мајсторе и зографе, који су били на Светој Гори Атонској и који су 
ао робињу, звали »Нурисаба«, што значи »Зорка«; Арбанашкињи је било име Петрија, а у харему су  
едефли-шкољки на Боспору, рано легала а зором устајала.{S} Много пута није могла по целу ноћ да 
ноћас спреми, па да се сутра ако Бог да зором крећемо!«</p> <p>Хусејин-ага, као искусан војник, 
ерад унутра улазила.</p> <p>И трећи дан зором отиде Иконија да обиђе богаља.{S} Кад му донесе к 
и вежу Гаврана, а кнезу поручи: да рано зором сазове све село и старо и младо, и мушко и женско 
воту није!«</p> <p>Сутра дан, опет пред зору, Иконија је однела у пећину стару једну поњаву од  
</p> <p>Кад дахну мирисом, којим шума у зору дише, срце јој живље закуца.{S} Осети како је обуз 
дав мајку и деда, засијаше му се очи, и зрак радости из њих и трепет осмеха са усана његових ос 
очи од сунца, које са запада косо своје зраке у руменим праменовима пушташе, па оштро загледа у 
а голубова и грлица лепршаху у сунчевом зраку под плавим небом, а славуји у слободи певаху, как 
ак зумбул и витез каранфил надметали за зрачне погледе из девојачког ока.</p> <p>Кизлар-ага про 
мирисна цвећа провириваху <pb n="75" /> зреле поморанџе као јабуке од злата.{S} Иконија не знађ 
ему пре да се диви, да ли овом дрвљу са зрелим родом и цветом у једно исто време, или оним вели 
 нема, усади у срце мога детета по које зрно, па ако буде божја воља, оно ће да никне и плод до 
Из таких очију посла за мном прекор као зрно које не промаша.{S} Чисто ми онда рече:{S} Зар не  
 Стојан са неколико хајдука оружаних до зуба.{S} Он је био поочим Иконијином Миленку, који је у 
и избуљио, па их на горе преврнуо, беле зубетине искезио, црни му образи грчевито дркћу као кад 
е скокове, да погазе ко се не измиче; у зубима носе голе јатагане, а у рукама једни криве димис 
 шипрагу те да види шта ја данас видех, зубма би му гркљан искинуо, његовом се крвљу напојио, д 
 да је предсретнем, па да јој бело грло зубма прекољем и да се крви њене напијем.{S} Али ми сот 
ресну једном грозном псовком и шкргутну зубма; »ај, да га знам ко је тај, коме не треба да се в 
мбул и Боспором на кајику онако у белом зубуну, са шљокицама међу црним ресама, и са сниском бе 
ац један облеташе њено милокрвно лице и зујаше јој некакву дугу а жалостиву песму. »Шта ли ми т 
« Ето, настави Иконија па руком глађаше зулове у свога синчића: »Ето, тако ти је отац говорио.{ 
скаше Иконија.</p> <p>»Народе не дај се зулумћарима!« викаше отац Никодије, па се голим рукама  
а, разнобојне свиле, којима су се јунак зумбул и витез каранфил надметали за зрачне погледе из  
фа, а на сваком од њих по једна кита од зумбула или по једна кита црвеног каранфила.{S} Милина  
широке цветне леје, начичкане лалетима, зумбулима и криновима у пролеће, а ружама и каранфилима 
е звало ***седмогодишше +++прибирање+++ и одвођење мушке +++деце+++ рајине, којим се војска тур 
е.{S} Извади оно парче оцепљена рукава, и показав јој, упита је тихим гласом:</p> <p>»Познајеш  
о пута није могла по целу ноћ да спава, и онда би јој Агапија причала шта је видела у Јерусалим 
спред ње, час уз њу и с десна и с лева, и некако полусавлађиваним скакањем казиваху своју радос 
 Замоли га да пусти и Иву да то целива, и мали се Ива полагано и врло смишљено прекрсти, издиже 
ао нека велика, тамјаном окађена црква, и као да озго са небеског плавог кубета мајка божја на  
на да га жива раскине.{S} Изгруваше га, и крвава у лицу дигоше га на руке, да га изнесу на чист 
 Иконија, закукаше жене, диже се граја, и кнез и Хусејин-ага имађаху муке да је утишају.</p> <p 
ио град са четири куле на четири краја, и једном главном и највишом на средини западнога зида,  
његова Дулбендара који му чалму завија, и турбаном царским Муслимане поздарвља!{S} Па ти ниси в 
е умољенице.{S} Замолих и оца Никодија, и хтедох цркви да повратим половину од оставе.{S} Али с 
 ударом буздована оборили оца Никодија, и рашчистили оно клупче од људи и жена, што се било скл 
ао да се мајка Ризванова звала Иконија, и да је из села Лежимира у Топлици.{S} Сад је све то ис 
 челенку, десет пера дванајст челенака, и тринајсто ноја тице крило, то се крило на чекрк окрећ 
у у наручју као рибицу која се праћака, и узјаха свога коња.</p> <p>Довикаше се Турци, искупише 
т Топлице са пратњом од десет коњаника, и са царским бурунтијама на све санџак-бегове и на све  
јским ћилимовима.{S} Дуж целог ходника, и с једне и с друге стране, поређало се око педесет мла 
аци.{S} У томе, што после онаквих мука, и остављен у пећини зверовима, оста жив, сељани гледаше 
елики крст, па да њиме благосиљаш села, и поља и њиве и народ који ће да баца капе под пазуво п 
од дванајест година <pb n="82" /> била, и шта је видела у Кајиру где су је гусари који је на мо 
упаше баш као да се нешто препала била, и једва дихаше.{S} Као да јој све мисли, све срце, сва  
тајала поред софе, као да се скаменила, и гледаше право и не трепћући у везира.</p> <p>Везир бе 
атријарси и владике у златним одеждама, и као чекајући нешто погледајући к вратима. »Кога ли то 
зубуну, са шљокицама међу црним ресама, и са сниском белом конђом, коју је низ образе с грлом в 
ци полетеше по сабору с голим ножевима, и како јој отеше Иву, она од једанпут заћута; замисли с 
тима, цитрама, тамбурама и таламбасима, и седам певачица.{S} Засвираше и запеваше да је милина  
ти не вермаш царску реч, раја је верма, и не дамо да се гази.{S} Пази беже, да не падне крв; ак 
ер али Осман,« »преко блага Хиндустана, и памети Френгистана, а сјајности Османлија, ништа веће 
 се црква посвети у очи самог Ивањ-дна, и посла уместо себе игумана Дечанског Јеротија.</p> <p> 
ја разумеваше перзијски, беше усхићена, и кад се песма сврши она два пута живо рече: »Аферим, а 
аче.{S} Али ти нећу крити, јесам тужна, и чини ми се да ми се срце почело да камени, а грло пре 
Диже се усклик од народа као грмљавина, и разнесе на све стране, а како се он губљаше у даљини  
српску цркву св. Саве и краља Милутина, и у њој се на коленима молио Богу за сиротињу српску, и 
та само Кизлар-ага, његових шест Арапа, и Иконија са Шекер-кадуном пред вратима.</p> <p>Кизлар- 
 погачу, отвори једну застругу скорупа, и једну мању са ситном сољу и рече маломе: »Иво, дете м 
опови из Топлице, са Ситнице и са Ибра, и искупи се народ са свих страна, а кнез и кметови од Л 
 дође игуман Јеротије са шест калуђера, и дођоше попови из Топлице, са Ситнице и са Ибра, и иск 
цар утврђује за Тимар-бега из Лежимира, и други берат којим цар одобрава да Иконија обнови цркв 
 неколико чела, нек одлете до Лежимира, и нека тамо по ливадама пронесу од цвета до цвета, и од 
цвећа к оном оквиру од руменог мрамора, и преко оквира по плавом морском огледалу, поврх кога о 
нда као обиђосмо цркву уђосмо и унутра, и калуђер, онако стар, метанисаше пред престоним иконам 
стивом, и по више већих и мањих чутура, и спремаху се да се лепо проведу.</p> <p>Јутрења и литу 
 трепетљика, до колена од сухога злата, и обуче чизме цариградске, а устакну калпак и челенку,  
ца, што му накит на коњу беше од злата, и што поред коња његова корачаху по шест дечака са црни 
 по ливадама пронесу од цвета до цвета, и од листа до листа: како се Иконија овде медом храни,  
 вреди!«</p> <p>И онда чича Сима ућута, и ништа га више не могаше покренути да са женама говори 
ткидоше се испод њених дугих трепавица, и полагано клизаху се низ њено бледо, али савршено мирн 
Иконијине постеље и почне да јој прича, и прича јој док везирова мајка не падне у тихи сан.</p> 
 једна гази поток, нема образа људског, и човек који сме тако да беди једну жену, како ти мене  
капље од глади без мене!{S} Збогом сад, и нека вам је Бог и Свети Јован свима на помоћи!«</p> < 
идно и сам узбуђен.{S} Био је сав блед, и на трећем кораку стаде и гледаше онако исто немо и ук 
кроз које Бог по некад води свој народ, и како је народ, који је веран остао прелазећи кроз дол 
ње да мртве оживи! .{S}Јес, није вајде, и ово је лепо, није да није лепо, баш је много лепо!{S} 
апија устане, умије се, напије се воде, и онда седне поред Иконијине постеље и почне да јој при 
то искао да му се опет разговетно каже, и онда се крене пут Топлице са пратњом од десет коњаник 
тне одеће једну прљаву кесу, отвори је, и извуче из ње <pb n="85" /> једну змију, пресече је па 
ас не би звало да је игра.{S} У нас је, и кад се весели и кад се тугује, све као моба.{S} И не  
песнике из Перзије, Мисира и Анадолије, и учене хоџе и улеме из све турске царевине.{S} Како је 
 па само још чвршће пригрли дете своје, и сакриваше га од погледа турских танким и везеним рука 
 мукама уморити.</p> <p>Неко из гомиле, и то једна жена помену најпре двојици тројици око себе, 
 се пута преко дана калуђери Богу моле, и како он помаже црквењаку да наспе уље у кандила што г 
о.{S} Склоних се мало иза једне тополе, и гледах је:{S} Што је дуже гледах, све се више губих.{ 
рећа.{S} Подигох кућу, накуповах земље, и виноград и забран.{S} Али не зна село чијом муком то  
ање јунаштво живети кроз муке и невоље, и бранити рају сиротињу.{S} Ако икако може бити дај нам 
 турски паде на једно па на друго раме, и рече:</p> <p>»Од толиких радости којима ме је Алах (н 
ре!{S} Свега има изобила у двору твоме, и колико ми добра чините и ти и сви твоји, већ и не ваљ 
и поче:</p> <p>Као духовноме оцу твоме, и као старом пријатељу куће твоје, мени не ћеш замерити 
ви везиру, а везир посла на све стране, и нашем Патријару, и у Свету Гору; распитивало се и рас 
 Слушам шта сељани о том детету говоре, и видим да се за њ везују пусти снови луде раје.{S} Зна 
 се добро напи, лакну му и разведри се, и онда упре своје погледе у њу.{S} Не могаше да верује, 
p>И везир је узе за руку као неко дете, и кроз она вратанца од седефа одведе је унутра у харем. 
оста шири него дужи, па се онда окрете, и као кепец дебељко <pb n="86" /> остави своје сиџаде.{ 
и, у свиленом се фистану по трави шеће, и златним папучама цвеће гази, а на јадно своје село и  
ало даље на пољани зазвиждаше двојнице, и талас од момака и девојака поче да се повија под пове 
ло, па на своја уста, па на своје срце, и опет на своја уста.{S} Приђе опет к старцу, загрли га 
 певачице.{S} Султанија јој нешто рече, и Агапија јој преведе; али она не чу.{S} И опет јој то  
ојан опет ућута за дуго, и само јечаше, и пусти Иконију да се тихо исплаче. </p> <pb n="37" />  
ца Стојана харамбаше који погинуо беше, и да га позову да са својом четом одмах к Лежимиру похи 
аху.</p> <p>Стојан нареди да га одреше, и да му пруже залогај погаче и гутљај ракије.{S} Кад га 
<pb n="87" /> свима диже коса на глави, и мислиш диже се кубе горе у кебо, да отклони цркву да  
.{S} Она се расклопи као двери у цркви, и видех златну лествицу на којој се старац пењаше док н 
еоника долазио је сам лично да је види, и да с њоме поседи мало на шареној ћошки седефли-шкољке 
ју је просио и преко жена и преко људи, и како је покренуо чак и оца Никодија да јој говори, ка 
ана како као корњача четвороношке пузи, и да га чује: како је куми Богом и Св. Јованом да му да 
 болећиво.{S} Него не треба да те боли, и немаш шта да жалиш.{S} Ти ми чиниш толико, колико ваљ 
и дошли на весеље, добро сте нам дошли, и послужићемо вас са свим што нам је Бог дао а са радос 
и пре него наредих.{S} Устани, подигни, и однеси цркви за моју душу!« Окрете се старац, оде уну 
е на прса и поклони се своме старешини, и ако овај чак ни слутити није могао, да га је иза оне  
 причаху како од те воде јача вид очњи, и како је чак некаки слепац прогледао кад се поред вели 
.{S} Ја имам једну матер.{S} И ја и ти, и ми који клањамо и ви који се крстите, имамо само једн 
 десни образ.{S} А Иван бризну плакати, и кроз сузе гледаше у своја два пса.</p> <p>Мајка га ми 
 пећину стару једну поњаву од кострети, и нешто крпа и тканица.{S} Све је то оставила поред нев 
ти!« И најпосле морадоше јој попустити, и написаше како је желела.</p> <p>Село посла људе своје 
ледав мајку и деда, засијаше му се очи, и зрак радости из њих и трепет осмеха са усана његових  
поред њега.{S} Старцу се наводнише очи, и гладећи седу своју браду руком, понављаше тихо по нек 
уде велики човек.{S} Ја сам твој човек, и што имам хлеба једем га у царево и у твоје здравље.{S 
ила да те нађем, да те поред себе имам, и да се потрудим да бар старост своју проведеш на миру  
амен драги, на токамо пуце под гр’оцем, и у њему чаша од биљура; па облачи ковче и чакшире, на  
17" /> одатле три пута једно за другим, и то све јаче и јаче и све брже и брже, одзвижда нову ј 
ће <pb n="78" /> од среће што те видим, и опет од несреће моје што кад те видех жива, нађох те  
у пуно котарица са свакојаким јестивом, и по више већих и мањих чутура, и спремаху се да се леп 
била прва да помогне и саветом и радом, и да одлакша речима од утехе и својим сузама.</p> <p>Са 
хаше се грање под неком силном навалом, и Гавран Ракетић испаде пред њу.</p> <p>»Вала Иконијо,  
ред њега крчаг с водом, чутуру с вином, и све друго што беше донела и изађе из пећине.</p> <p>К 
пе, шикну на нос тешким и шумним дахом, и зажмури.{S} Други живо окрете главу, па се удуби у по 
ј сељанци, а ти си добар као добар дан, и ако си везир турскога цара!«</p> <p>Ризван се мало на 
чила.{S} Њени се погледи залепише за њ, и он их понесе собом далеко низ улицу.{S} Она изгледаше 
олена метали, како је најпосле обамр’о, и како су га ваља да већ мртва, однели на мртвачким нос 
мам по сили власти коју нам је Бог дао, и са вером у источник неисцрпне милости коју нам је Гос 
, које му је санџак-бег од Топлице дао, и са једном арабом, покривеном зеленим шаторским платно 
</p> <p>»Јесте, брате, све ми је казао, и ако ништа у томе новога није било!«</p> <p>»Па шта си 
пољуљала главом то на десно то на лево, и тек би јој се по неки тешки уздах из груди откинуо.</ 
p> <p>И онда Стојан опет ућута за дуго, и само јечаше, и пусти Иконију да се тихо исплаче. </p> 
ано отвори очи, гледаше је дуго и дуго, и очевидно не могаше је познати..</p> <p>Кад му она пос 
 зором сазове све село и старо и младо, и мушко и женско, пред судницу.</p> <p>Гаврана не бејаш 
истром водом расхладио и вином напојио, и који му је проговорио само ове неколике речи: »Освета 
ече узбуђено:</p> <p>»Што ми то, мајко, и раније не помену?!{S} Али нека је у добри час!{S} Ево 
нанос дубоке туге.{S} И мушко и женско, и старо и младо предусретало је »стрину Иконију с љубав 
хач сеђаше као да је прикован за седло, и тихо, благо, готово смерно погледаше то на једну то н 
апе, веза их једном врпцом све заједно, и устаде.{S} Падоше јој погледи на оног бумбара што обл 
 лицем белим као да је млеком наливено, и сва у бледожуту свилу обучена.</p> <p>Кад се ни султа 
препланак.{S} Све је на њој било чисто, и све јој тако приличаше да је било мило погледати је.{ 
е казати и ако ми је зазор за по нешто, и ако се за друго опет бојим да душу не огрешим.{S} Ево 
ма на дому кажемо: видесмо цркву божју, и видесмо угодницу божју!</p> <p>Али се Иконија снебива 
коленима молио Богу за сиротињу српску, и кад се дигао, чуо је из олтара разговетно ове речи: » 
о, па приђе духовнику и пољуби му руку, и онда шапутне своме Иви те и он приђе к руци оца Никод 
 свога детета; подиже се на једну руку, и збуњено погледаше око себе, <pb n="31" /> као да се п 
џија које чувају стари Сарај у Једрену, и да је дошао у Стамбол само зато, да са царевим везиро 
у не огрешим.{S} Ево ми тек сада сијну, и ево тек сада почињем да видим, како овај камен сињи и 
х је да ме не убија.{S} Она ме одгурну, и ја падох сотони у наруч.{S} Колико ми је дотле мила б 
посла на све стране, и нашем Патријару, и у Свету Гору; распитивало се и распитивало се, па све 
високо са свода <pb n="10" /> у олтару, и изнад пониског иконостаса, Исус раширио руке па велик 
ио беше.</p> <p>»Слушај, црни калуђеру, и слушај луда рајо!« викну Турчин. »Сваки разговор само 
штовањем удараше темена младоме везиру, и стаде као кип с рукама на прса прекрштеним.</p> <p>»Н 
у испод конђе у своју густу смеђу косу, и рече:</p> <p>«Боље да те ја у коси носим, него да те  
поносити паунови по цветноме пољу шећу, и како јелени кроз младо, зелено борје скачу; сама тава 
ао.{S} Тек кад је уведе за руку у кућу, и кад виде оца Миленкова у крај огњишта нађе речи.</p>  
> далеко по свој царевини чуда причаху, и о којима су јелчије читаве књиге у Франкистан писале. 
дана случајно ударих на поток Липавицу, и видех Иконију како с још неким женама бели платно.{S} 
ли, све срце, сва душа одоше низ улицу, и само несвесно тело оста челом на решетку наслоњено.{S 
му на колено ону танку свилену тканицу, и опет се натрашке узмаче неколико корачаја, па с прекр 
х мог сина!« промуца Иконија кроз плач, и сад први пут</p> <p>загрли царева везира као свога си 
ом лазну Иву у образ.</p> <p>»Ето, виш, и гаров те љуби!{S} Хоће да ти каже: не брини се за нас 
ка јој је вечна хвала!{S} Немам речи... и које речи имам ево ми запињу у грлу... немам речи да  
дину дана први пут дође по твојој жељи; и оно исто што рекох мојој Макрени, кад ми дође пре шес 
ја и два и три пута и пође право к њој; и све се стадо усталаса, крену за вођом, удари у одзиве 
 буде.{S} Пусти ме да идем да га видим; и ако сам позни и последњи, опет да му срећу зажелим!{S 
ш.{S} Буди отац сиротињи, <pb n="43" /> и веран слуга царев: пошљи малог Оџаковића у Стамбул, н 
а тешко згрешио?«</p> <p>»Признајем!{S} И само молим суд да се уморим брзом смрћу, јер муке кој 
p>»Слободно ми се смеј царев везиру!{S} И још ћеш се смејати мојој простоти, само слушај!{S} Пр 
есели и кад се тугује, све као моба.{S} И не може да буде игра друкчије, него кад се поведе кол 
зе воде, коју је у планини захитила.{S} И сада је Гавран не могаше познати, јер још трајаше ват 
 је моја грешност као поток потекла.{S} И ево ми се он кроз тебе свети, јер ми кроз тебе добра  
окружила плавим и црвеним ђинђувама.{S} И поврх свега - извади из једног свиленог завоја један  
иловаше руком по челу и по образима.{S} И самој јој се очи сузама напунише па грцајући рече:</p 
онијом!« говораху гости Лежимирцима.{S} И гураху се, да се подаве, ко ће пре да стигне до ње, д 
 око срца проспе нека света топлина.{S} И десни и леви зид беху исписани сликама светаца и небе 
коро годину дана како ми не да мира.{S} И што год има у мене женске родбине, све је то поклоним 
тло име докле је год народа српског.{S} И треба тако.{S} А сад браћо у здравље ктиторке овог св 
хи али тек видљив нанос дубоке туге.{S} И мушко и женско, и старо и младо предусретало је »стри 
 а о бедрима ношаху криве димискије.{S} И опрема коњска била је богата, све од самог црвеног иб 
 међу младим јунацима турске војске.{S} И сви су Турци признавали, да никоме није лепше приличи 
спод!« које би јој громко зазвечале.{S} И сад јој се чинило, да те речи више не говори чича нег 
 непомично као да се беху окамениле.{S} И тек када Иконија приђе, те пољуби у образе најпре Ага 
полумесецом од алем-камена изнад ње.{S} И коњ и јахач трептали су на сунцу од злата и драгог ка 
!{S} Следи ми се срце и скамених се.{S} И опет ми неверица!{S} Од куд ће Турци на Св. Јована и  
 од Ивањског цвећа и мајкине душице.{S} И одвезоше је кући у Лежимир.</p> </div> <pb n="33" />  
да у исти тренут све жице попрскаше.{S} И обе играчице као да се у лету скаменише, тако засташе 
настира Св. Јована узгред запленише.{S} И пре је од ње слушао да се мајка Ризванова звала Икони 
 заједно ручају с њеним малим ђаком.{S} И лепо поручаше и весело се поразговараше.{S} Послушаше 
 одушевљењу гурну не баш врло нежно.{S} И онда сави руке на прса и поклони се своме старешини,  
рце од тебе.{S} Ја имам једну матер.{S} И ја и ти, и ми који клањамо и ви који се крстите, имам 
ала, двори на овај велики дан за њу.{S} И учинише јој по вољи и оставише је да стоји близу заче 
 Агапија јој преведе; али она не чу.{S} И опет јој то поновише, кад је султанија тихо руком дот 
 дан гледаш како се вије као кукавица!« И онда ме нечастиви научи шта да радим!«</p> <p>Ту се Г 
ке жене: »Ево Иконије!{S} Ево је овде!« И показаше где је.</p> <p>А Иконији се смрче и одсекоше 
а Миленка Хајдука, кога Бог да прости!« И најпосле морадоше јој попустити, и написаше како је ж 
својим сребрним гласом викну: »Аферим!« И опет шербет-девојке прискочише играчицама и напојише  
го се друго бојим, друго нешто, друго!« и иконији грчевито задркташе углови од усана и очи јој  
у и рече »хајде, да видиш твоју цркву!« И онда као обиђосмо цркву уђосмо и унутра, и калуђер, о 
, жено, запамтићеш ти мене!{S} Слушај,« и опет цикну Гавран као да је бесомучан. »Слушај, што ћ 
ја«, а он мени опет за то тепа: »џанум« и »кузум«, срце моје и јагње моје!«</p> <pb n="66" /> < 
{S} Срце нам се било давно скаменило, а и шта ће срце робињицама?!{S} А данас си нам ти, твојом 
кажи свакому духовнику, свакоме попу, а и сваком брату Србину: поздравље ти од оца Никодија, на 
есео.</p> <p>»Да ми, аго, не замериш, а и цар да ми опрости, једва би смела рећи да га видох!«< 
епала?</p> <p>»Нисам!« рече Иконија. »А и што би ?{S} Какве сам ја смукове виђала у нашој плани 
Турчин. »Сваки разговор само је дангуба и ваша штета.{S} Пустите да с миром носимо то једно дет 
е, које још не беху зарасле.{S} Кукњава и тужно запевање пронесоше се сабором као да се овај ко 
 виде је оздо са паше, па заблеја и два и три пута и пође право к њој; и све се стадо усталаса, 
рног Арапина, куцну га буздованом и два и три пута у плећа те овај скочи у седло, па у бесном т 
амилавку, пронесе прсте кроз косу и два и три пута, као да разветри главу и разведри памет, па  
Турака и Арбанаса не смета, да се црква и конаци око ње саграде, а после и да је брани од сваке 
 до орла камењара; док се јата голубова и грлица лепршаху у сунчевом зраку под плавим небом, а  
ошаране шумицама од поморанџи, лимунова и неранџи.{S} Међу дрвљем било је намештено хиљаду вели 
} Него ми је .... жао овог нашег шарова и гарова, како ће они без мене!«</p> <p>А шаров и гаров 
оже благи!« рекох, »да силног богатства и дивне лепоте!{S} Овако нешто нема ни у турског цара,  
ндиоце пред Иконом Св. Петке, запали га и помоли се Богу да јој помогне.{S} Изађе на двор и вид 
, надроби скроб у своју руку, посоли га и пружи те јој га вођко из руке поједе.</p> <p>»Ево да  
е, није ми <pb n="15" /> вајде имати га и ето ме одох у свет да се турчим!«</p> <p>»Што ћу му!? 
де поред твојих ногу.{S} Хранила сам га и чувала од људи и од зверади да не погине, али му у ср 
ајиру дочекали су их везиров Кизлар-ага и Капу-ага, онај први с белом а овај други с црвеном и  
овде не рече ни речи, кад је Кизлар-ага и Капу-ага заогрнуше као неким кафтаном од загасито зел 
S} Опрости ми!«</p> <p>Светина око њега и око суда, која је дотле била мирна да је једва дихала 
отом, растопила у ове сузе лед око њега и ево нађосмо да га још имамо!</p> <p>Те вечери обе мла 
о је било.{S} Не смем да призивљем Бога и Св. Јована за јемце, али ми верујте, да нисам ни поми 
споде помилуј!« а кад му ја назвах Бога и упитах за здравље, ништа ми не одговори него утече од 
те благословио!« »Е, Бог ти дао и овога и онога света!« »Ниси ти само везирова мајка, него си т 
па зајеча: »Иконијо, Бог ти дао и овога и онога света, опрости ми кад си ми живот повратила, ре 
:{S} Бог нека даде оцу Никодију и овога и онога света!«</p> <p>»Ако ће да иде све по реду, имаш 
ја суза, свака моја мука, сва моја туга и невоља; нека ти је од мене све просто и пред Богом и  
ајсторе, Иконија покрене своје село, да и оно само, од драге своје воље, снесе камена и дрвене  
е кубе горе у кебо, да отклони цркву да и анђели чују, а ми све младе жене и девојке пожутесмо  
остара српска сељанка и једна још млада и прилично угојена жена по турски одевена.{S} Сељанка ј 
 бледа и <pb n="106" /> уморна.{S} Овда и онда прихватила би се за најближи стубац од вењака и  
нит добро чујаше.</p> <p>Тек би га овда и онда Иконија по рамену <pb n="24" /> живо покуцала па 
ног бакра, у који ће отац Никодије овда и онда да напоји освећеном водицом своју киту босиљка,  
их осећања и црних мисли тек би се овда и онда пресецао речима: »Освета је моја, рече Господ!«  
ху с робљем својим.{S} Окретаху се овда и онда да погледају стуб од дима и пламена који се из м 
да ли он, чедо моје, зна сад да га деда и мајка његова очима прате!«</p> <p>»Ћути, снахо, много 
че, те тако мали Ива сеђаше између деда и мајке своје на простиркама испод оне старе крушке.{S} 
 снега, пала је на мене планина од леда и претисла ме грешника.{S} Ето шта учиних и од себе и о 
а, гологлава, босонога, издрпана, бледа и тако изнемогла, да му ноге клецаху, те га два момка п 
 Она изгледаше збуњена, узбуђена, бледа и замишљена.{S} Гледаше једнако за њим: срце јој лупаше 
зачеља од совре.{S} Много је била бледа и <pb n="106" /> уморна.{S} Овда и онда прихватила би с 
гласно заплакаше.{S} Иконија беше бледа и корачаше гледајући смерно пред-а-се.</p> <p>Калуђери  
атко насмеја.{S} У томе дервиш зазвижда и голуб за голубом падаше му на рамена, а он једног по  
хвале да смо Соколови.{S} По срцу можда и јесмо, али нит имамо крила нит очију Соколових.{S} Ни 
за својим дететом, док је снага не изда и сузе не угуше.{S} Па онда би пала у бунило, бунцала к 
насмеја и потапка најпре гарова па онда и шарова по глави.</p> <milestone unit="*" /> <p>На јед 
 пољуби у образе најпре Агапију па онда и Петрију, бризну и једна и друга у гласно јецање.{S} А 
} Плакаће, па ће се окренути, наћи мужа и утешити се!«</p> <p>»Ето!« настави Гавран уздахнув те 
и испред манастира пуно народа из близа и из далека, Болеснике оставише да преноће у цркви и ок 
д тебе.{S} Ја имам једну матер.{S} И ја и ти, и ми који клањамо и ви који се крстите, имамо сам 
 оваца виде је оздо са паше, па заблеја и два и три пута и пође право к њој; и све се стадо уст 
 и побледе.{S} Мало затим па се насмеја и рече Хусејину:</p> <p>»Баш му, аго, молим те кажи, да 
/p> <p>А Иван се онда кроз плач насмеја и потапка најпре гарова па онда и шарова по глави.</p>  
рсти се и рече полагано: »О мајко божја и богродице!{S} Помози ми сада!«</p> <p>Па се онда опет 
бу и рече гласно:</p> <p>»О мајко божја и богородице!{S} Спаси ме од сваке беде и напасти од ов 
 загасито зеленим кафтанима, без оружја и само са дугачким зеленим доламама, којих скутови беху 
аде Облачић оправив цркву, нешто ћелија и трапезарију у једној страни старих зидина подигао.</p 
има од најлепших дрва, што их Анадолија и Румелија имају.{S} У пространоме парку његовом било ј 
18910_C1"> <head>I</head> <head>ИКОНИЈА И ГАВРАН.</head> <pb n="4" /> <pb n="5" /> <head>ИКОНИЈ 
 шест белих евнуха, неколико бостанџија и повише других дворских слугу.{S} Међу овима је Икониј 
ндустанских танких тканица, разних боја и разних облика неко у ћурковима од црвене млетачке чох 
учено и накићено, у руву од разних боја и разнога кроја.{S} Све то прође поред Султаније и Икон 
е. </p> <pb n="37" /> <p>Кад се исплака и умири.{S} Стојан јој рече да му исприча све како је б 
Није дуго постојало, па гомилица сељака и сељакиња наиђе на обамрлу Иконију.{S} Умише јој лице  
 зазвиждаше двојнице, и талас од момака и девојака поче да се повија под поветарцем, који из дв 
 на десно па на лево, па кад сто момака и двеста девојака удари све у ногу, а оно као да игра ј 
ли не баш врло далеко од главног конака и од великог харема.</p> <p>Звао се »Седефли-шкољка.« Д 
ући рвало с ветровима.{S} Између конака и ове ограде виле су се ситним и блиставим шљунком насу 
тила би се за најближи стубац од вењака и мало се на њ наслонила.</p> <p>Дође време да се диже  
својом главом, да нико од бесних Турака и Арбанаса не смета, да се црква и конаци око ње саград 
ивоју Аденистана било је по више ћошака и малих конака.{S} По најлепши је био један, саграђен с 
во изванредно расипање новца; »баш нека и отац Никодије запамти кад је наш Иво први пут понео к 
пазила између позлаћених клобука Пејика и високих перјаница Солака, Турчина једног у годинама,  
а жутим шербетом једна исто тако велика и танкострука млада девојка са бледожутом ружом у златн 
било узбунило доласком турских коњаника и шарене арабе.{S} Искупише се сељани пред судницу, те  
је; а у руци ношаше велику киту босиљка и један слив жутога воска.</p> <p>Кад изађе онако весел 
на прозору једна постара српска сељанка и једна још млада и прилично угојена жена по турски оде 
другом ђаконијом.{S} Једна би се висока и танкострука девојка — с црном косом, црним очима, бел 
} Манастирска је црква била мала, ниска и мрачна.{S} У дебелим зидинама просечени су били дуги  
уле.{S} Ту она даде Иви онај слив воска и ону киту босиљка рекавши му: »Нај, сине, унеси ти сам 
+деце+++ рајине, којим се војска турска и +++државна+++ ***служба ***снабдевала ***најбољом крв 
 и у сребрним пехарима дадоше им слатка и мирисна шербета.</p> <p>Иконија се била сва у ухо пре 
} Узе у торбицу једну погачу, црна лука и сира, привеза је себи на плећа; у једну руку узе чуту 
 умем ништа казати.{S} Видим да је мука и мајсторија, али то се у нас не би звало да је игра.{S 
 башту, она би се сама у себи насмејала и рекла:</p> <p>»Боже, Боже! шта ли би моји сељаци рекл 
 к себи, па онда би се гласно заплакала и узела нарицати за својим дететом, док је снага не изд 
јима, а ето је се црква из урвина дигла и пропојала!«</p> <p>Иконија отиде па се намести пред г 
ру с вином, и све друго што беше донела и изађе из пећине.</p> <p>Кад дахну мирисом, којим шума 
 лепо било, да на овој слави нашег села и наше цркве буде с нама стари отац Никодије.{S} Помену 
нству, па онда кнезове од суседних села и друге главне људе.{S} Навалише и игуман и калуђери и  
га воска.</p> <p>Кад изађе онако весела и онако мила на зелено поље, а оно се све зашарени као  
је радила своје домаће послове невесела и замишљена.{S} Цео низ њезиних горких осећања и црних  
у ћу слободно да признам да сам хранила и вином појила горске хајдуке, јер нас сиротињу од силе 
Ризван-бег је чинио све што велика сила и још веће богаство могу да помогну једном добром сину, 
десет везира,« коју је у харему научила и, као и по неку досетку Насрадин-хоџе.{S} Иконија би с 
био од белог мрамора, а горњи од стакла и резаног кедра са Ливана.{S} Некада је кедрово дрво би 
а старога чича Симу.{S} С њоме је дошла и њена сестра од тетке, Макрена, с мужем и децом, па су 
 одмичу у висину, како се кров саставља и како се по средини велико кубе лепо извија.</p> <p>Пр 
сељанка, кад год би се нашла усред поља и усред лугова, осећала би се детињски срећна.{S} Чинил 
рст, па да њиме благосиљаш села, и поља и њиве и народ који ће да баца капе под пазуво па да се 
мбулима и криновима у пролеће, а ружама и каранфилима преко лета.</p> <p>Била је милина озго са 
јој имаовину своју остави, са сељанкама и старим и младим, поклони се кнезу и домаћинима, мољаш 
м гривнама око облих зглавака на рукама и на ногама, са сребрним минђушама, са крупним црним зе 
 огрешим!</p> <p>Опет покри лице рукама и поћута у некаквим дубоким мислима, заљуља се на десно 
анконоге Мисирлијке, с обнаженим рукама и грудима, утегнуте танком свиленом копреном око паса,  
кукастим широким кљуном, што на тачкама и сребрним пречагама међу свака два поморанџина дрвета  
учићу га да чита, упознаћу га с титлама и скратницима, научићу га да поји тропаре и кондаке све 
р-бези паше и везири, све то са сабљама и ханџарима драгим камењем окићеним, са турбанима од ка 
рним малим шубарицама, црвеним доламама и жутим шалварама.</p> <p>Удари други царски јелек: два 
ложно »Балтаџије« са скрлетним доламама и белим турбанима, носећи у рукама сребрне наџаке.</p>  
у, за ову утеху, која ће да буде и нама и дуго после нас, онима који иза нас настану, коме имам 
 Змајеви водише облаке и бише се муњама и громовима.{S} Удари град и поломи грање у шуми.{S} Му 
 за појас придевени, са жутим шалварама и црвеним јеменијама.{S} Носили су ханџаре за црвеним с 
 је ваљало тојагама, врљикама, секирама и косама тући <pb n="30" /> се с Турцима.{S} Али је сад 
рачица с ћеманетима, цитрама, тамбурама и таламбасима, и седам певачица.{S} Засвираше и запеваш 
две шербет-девојке крочише к певачицама и у сребрним пехарима дадоше им слатка и мирисна шербет 
ет шербет-девојке прискочише играчицама и напојише их.</p> <p>Султанија даде запитати Иконију:  
си царев везир.{S} Великаш треба да има и велико срце.{S} Ти си га имао и пре него си великаш ц 
 из Курдистана, са позлаћеним рахтовима и седлима покривеним међедином; двадесет и четири коњуш 
е овда и онда да погледају стуб од дима и пламена који се из манастира у небо дизаше.{S} Опазиш 
ега су и корице и дршка биле смарагдима и рубинима богато ишаране.{S} На глави је носио златан  
ебесних прилика, анђели с дугим крилима и с мачевима високо уздигнутим; Св. Ђорђе у скрлетној д 
тне леје, начичкане лалетима, зумбулима и криновима у пролеће, а ружама и каранфилима преко лет 
ога, који је један и исти и Мусломанима и каурима!«</p> <p>»Хвалим те боже!{S} Ево сад нађох мо 
, са белим турбанима, зеленим кафтанима и меким чизмама од црног сахтијана.{S} Па онда <pb n="6 
злочин, испеку најпре жиле под коленима и то усијаним камењем из потока, на коме је Иконију из  
кости беше упрскана туркизима, рубинима и брилијантима.{S} Поведе старца за обе руке и посади г 
ене женске родбине, све је то поклонима и митом подизао да ме као кошуту хајком терају на његов 
 људе своје у Пећ патријару с поклонима и с молбом, да, ако већ сам не може, пошље кога да цркв 
њаком већ засели кнезови с калуђеђерима и поповима.{S} Иконија је измолила у оца Никодија његов 
лада момка, лична и висока, у панцирима и са сребрним шлемовима иђаху у корак онај у среди ноша 
супрот и Хусејин-аги и свима мајсторима и свом селу захтеваше, да се при пречи »матере Ризвана  
цом испреткане, са зибелинима, самурима и скупоценим лисичинама оперваженим.</p> <p>»Е сад, отв 
вадба се његова обавила са свечаностима и раскоштвом, о којима се на широко и на <pb n="55" />  
S} Цветне баште попрскиване водоскоцима и напајане поточићима, који из мраморних чесама потицах 
на ћилим и обасипаше јој руку пољупцима и сузама.{S} Ударише сузе и Иконији и од тога часа бија 
утру дође Хусејин-ага са својим Турцима и с арабом пред њену кућу.{S} Иконија се ижљуби са Макр 
аса, Исус раширио руке па великим очима и замишљеним погледом гледа да л’ ће ко да му приђе те  
ам нешто да ти говорим!« Па мрдну очима и веђама показав на дете, што је очевидно значило, да и 
е богата, све од самог црвеног ибришима и сребра, а седла им покривена у једних жутом, а у друг 
црвене млетачке чохе, неко са кунтушима и са бињишима од дибе-тканице златном и сребрном жицом  
аше.{S} Просу се вино, просу се и песма и затресе се земља од хитрога крока момачкога.{S} Народ 
наступише риџали царства, аге од Дивана и од царској Сараја, кади-аскери, беглер-бези паше и ве 
ерица!{S} Од куд ће Турци на Св. Јована и на Лежимир?!{S} Ништа се не чује да царева војска иде 
од цркве.{S} Ту хтеде да дочека игумана и духовнике, који ће из конака доћи да почну службу.{S} 
ојава?{S} Сахранићу се овде као незнана и некрштена душа, па ћу се и на оном свету изгубити и з 
 више сељана да по шуми потраже Гаврана и да га доведу.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тек је су 
 стиховима, арапским наводима из корана и турским пословицама.{S} О самом великом дворцу причал 
нији грчевито задркташе углови од усана и очи јој се наводнише.</p> <p>Привикаше јој са више ст 
е уцвељено и отровано; али ти си хладна и паметна мушка глава, а срце ти није само јуначко него 
апију па онда и Петрију, бризну и једна и друга у гласно јецање.{S} Агапија јој паде око врата  
цима а већ пламен изби из крова црквена и из конака манастирског.{S} Народ закука иза гласа и п 
.{S} Мозак ми је узаврео од вриске жена и прштања манастирског пожара.{S} Спасите ме од ових му 
 око ње, како ју је просио и преко жена и преко људи, и како је покренуо чак и оца Никодија да  
оже да се прибере.</p> <p>Неколико жена и људи помогоше јој да се дигне.{S} Међу њима беше и —  
ту што му га мати зажели!«</p> <p>»Жена и није свуда жена, али је мати свуда мати!« рече Хусеји 
 уморите!«</p> <p>Гавран паде на колена и поче да целива земљу вичући: »Опрости ми, земљо!{S} О 
 се с муком и с јауком подиже на колена и паде на руке, па четвороношке полагано домиле до ње.{ 
/p> <p>Па онда — подиже сукњу до колена и загази у поток.</p> <p>Подиђе је милина од студене во 
само, од драге своје воље, снесе камена и дрвене грађе за цркву.{S} А сваке суботе она и друге  
р диже, десном руком живо откуца темена и рече: »Да идем!«</p> <p>И одмах пође.</p> <milestone  
а се савијало три низа од алема, рубина и сафира.{S} Златом оковани кајиши са дугачким ресама о 
ог Марка, него нађе и некаквог кумашина и кумицу те и њих посади <pb n="26" /> да заједно ручај 
е грађе за цркву.{S} А сваке суботе она и друге жене из села, доносиле су раденицима понуде у п 
ва видела младог Силиктара, то само она и Ризван-бег знају.{S} Али тек Мејрима, коју је Султан  
 Иконија каже, срећне да погоде што она и помисли и хитре да послуже.</p> <p>Првих дана приступ 
ују, час испред ње, час уз њу и с десна и с лева, и некако полусавлађиваним скакањем казиваху с 
анки свилени бајадери, по којима златна и сребрна жица беше извезла свакојако цвеће; јелеци мах 
езир подигнув у вис онај комадић платна и не скидајући ока с њега.</p> <pb n="57" /> <p>Кад смо 
астави пут свој брзим корацима, а сетна и замишљена.</p> </div> <pb n="21" /> <div type="chapte 
 да мати његова не изгледа да је срећна и задовољна.{S} Она се истина ником и ни на што пожалил 
 твојом речју да од мене начиниш срећна и добра човека, или сотону <pb n="19" /> у човечијем об 
и скуте љуби.{S} Ту би је ћехаја-кадуна и још једна' дворанка узеле под мишке, па је увеле у ве 
ne unit="*" /> <p>Иконија, Шекер-кадуна и Хусејин-ага довезоше се на везировом кајику из Стамбо 
арема своје жене једну Гркињу из Солуна и једну Арбанашкињу из Скадра.{S} Обе су говориле српск 
да викну.</p> <p>Три млада момка, лична и висока, у панцирима и са сребрним шлемовима иђаху у к 
коније.{S} Ова се отимаше као бесомучна и не пушташе Ивана са груди својих.{S} А оно сироче, св 
 одговори отац Никодије с пуно поуздања и поноса. »Ево, видиш, на кожи написано; па видиш ово п 
 да баца капе под пазуво па да се клања и да виче »благослови Свети владико!« Еј, Боже, да ми ј 
, у којој би свагда било певања, играња и опсенарских престава.{S} Најживље је Иконија запамтил 
љена.{S} Цео низ њезиних горких осећања и црних мисли тек би се овда и онда пресецао речима: »О 
е.{S} А кад се осу грмљавина од клицања и кад се из ње изви оно »многаја љета«, она пребледе, п 
, навали на улаз од пећине нешто камења и пањева, да не би зверад унутра улазила.</p> <p>И трећ 
у се да се лепо проведу.</p> <p>Јутрења и литургија служише се једна за другом.</p> <p>Иконија  
> остави своје сиџаде.{S} Девојкама, па и самој султанији, то се даде на смеј па се слатко насм 
ева војска иде кудгод великом џадом, па и да би с неруке јој је и много заходно, а посна посла  
 мах се сви бели евнуси и бостанџије па и сам Капу-ага, одвојише и одступише натраг.{S} Хусејин 
једну румену јабуку, пар шарених чарапа и пар рукавица, на којима је од ситних шљокица извезла  
тписом; иза цркве једна лепа стара липа и клупа испод ње; неколико корачаји од липе извор, који 
 једну поњаву од кострети, и нешто крпа и тканица.{S} Све је то оставила поред невољника, зајед 
гледај на десно; ене га изађе из олтара и изнесе неку књигу!{S} Ја колика је, једва је јадно мо 
наишао на једног старца Србина калуђера и с њиме се добро упознао.{S} Кад су се растајали, стар 
на, игуман дечански с мноштвом калуђера и попова посвети цркву и одмах ударише у велика бденија 
ани по дванајест кита од дробног бисера и толико од крупног мерџана.{S} Коњ му је на глави носи 
 јоргованови цветови начињени од бисера и од драгог камења. »Боже благи!« рекох, »да силног бог 
шег светог Патријара, у име целог клира и у име сиротиње раје, нека јој је вечна хвала!{S} Нема 
ебе и частио песнике из Перзије, Мисира и Анадолије, и учене хоџе и улеме из све турске царевин 
 дугачку кесу, па између многих мангура и аспри огледаше да руком, која дркташе извади сребрн г 
манастирског.{S} Народ закука иза гласа и поче да бега на све стране.</p> <p>Међу тим су Турци  
 на невољи нашао!« викаше она иза гласа и запомагаше.</p> <p>Отац Никодије искочи напред и стад 
то што знам.{S} Стара сам, свакога часа и кад се не надам може ме Аранђео крилима куцнути да му 
врло нежно.{S} И онда сави руке на прса и поклони се своме старешини, и ако овај чак ни слутити 
глав и босоног по шуми, грува се у прса и жалосним гласом виче: »Господе помилуј!{S} Господе по 
ти да му душу предам, па ме страх хвата и туга ми срце стеже кад помислим, да ће кости да ми тр 
њ и јахач трептали су на сунцу од злата и драгог камења, Била је милина погледати их.{S} Јахач  
о јецање.{S} Агапија јој паде око врата и просто се заценила била од плача, а Петрија клече на  
 се диже на ноге, одмаче се са сиџадета и са највећим страхопоштовањем удараше темена младоме в 
и дана је Иконија лебдела између живота и смрти.{S} Већином је била у неком бунилу.{S} Смирила  
и видрасте Мисирлијке као два кадифаста и златним прахом посута лептира.{S} Не знаш, да л' тамб 
иру, али што ће усред тога једна проста и стара Супкиња сељанка?{S} Као мува кад падне у чинију 
до са паше, па заблеја и два и три пута и пође право к њој; и све се стадо усталаса, крену за в 
, која дихаше мирисом од Ивањског цвећа и мајкине душице.{S} И одвезоше је кући у Лежимир.</p>  
твори једна по ниска вратанца од седефа и пусти унутра младога везира.</p> <p>Иконија је стајал 
 је.{S} А најпосле жено ко је без греха и без махне?{S} Главно је што видим да се тобом много з 
 леви зид беху исписани сликама светаца и небесних прилика, анђели с дугим крилима и с мачевима 
пски.{S} Колико је било танких робињица и брзоногих дечака од 12 година у доњим одајама.{S} Ико 
, као и отац што му беше, јуначког срца и плаховит на неправду; биће да се царевим везирима зам 
>Наиђе за тим једна гомила кадија, хоџа и улема, са белим турбанима, зеленим кафтанима и меким  
) па ме извуку напоље да гледам дервиша и његове змије.{S} Уграбим као прилику и као нагнем да  
е нађе правда?«</p> <p>Светина се стиша и суд узе да суди.</p> <p>У брзо се свих дванајест најс 
е тако и даље, како је пошао, ако слуша и учи како је почео, ето једнога дана од твоје куће вла 
, са поштовањем, у које се мешала љубав и побожни страх, претисну га на своје чело, па на своја 
 тај што га је видео; »јер иде гологлав и босоног по шуми, грува се у прса и жалосним гласом ви 
изван-бег постао зет царев, везир царев и господар од дивнога Аденистана.</p> <p>Свадба се њего 
 за руку, заиска смерно његов благослов и онда поче да говори гласно, да се на далеко чуло: »Св 
на њ пала кита шаренога цвећа.{S} Шаров и гаров узеше да радосно потскакују, час испред ње, час 
, како ће они без мене!«</p> <p>А шаров и гаров чуше да њихов мали пријатељ њих спомиње.{S} При 
у узе чутурицу с вином, а у другу крчаг и — пође право у планину к пећини Гаврановој.</p> <p>Им 
0_C4"> <head>IV</head> <head>РИЗВАН-БЕГ И ХУСЕЈИН-АГА</head> <pb n="52" /> <pb n="53" /> <p>Међ 
виде ово моје чудо и господство?{S} Бог и душа знам их, пре би се насмејали него зачудили!{S} Т 
 мене!{S} Збогом сад, и нека вам је Бог и Свети Јован свима на помоћи!«</p> </div> <pb n="63" / 
оцу твоме заветовала: да ћу, ако ми Бог и мајка божја помогну, испунити му његову последњу жељу 
нај велики раст.{S} Рекнем у себи: »Бог и душа: као да горско дрвље ромором овим измеђ себе раз 
аше док не зађе за облаке!«</p> <p>»Бог и душа, сврнуо је с памети!« повикаше неки из гомиле.</ 
а око оба стуба увиле се гране од белог и плавог јоргована; загледах боље и пипну прстом, кад о 
еднога двора, у коме се низови од белог и руменог мрамора надметаху својом лепотом, пењући се п 
и ви који се крстите, имамо само једног и истог Бога.{S} Немој да плачеш!{S} Немој да грешимо Б 
ник, патосан звездама од белог, руменог и зеленог мрамора, а по зидовима застрвен богатим перзи 
 са ћошке, погледати преко овог шареног и мирисног ћилима од цвећа к оном оквиру од руменог мра 
ви не сложише у праву грмљавину.{S} Кад и последњи јек у даљини издахну, онда Иконија опет зачу 
ше се муњама и громовима.{S} Удари град и поломи грање у шуми.{S} Муње цепаху громове око мене, 
дигох кућу, накуповах земље, и виноград и забран.{S} Али не зна село чијом муком то би.{S} Ваља 
.</p> <p>»Беже!« поче калуђер; »има ред и има адет у царевој земљи.{S} Најтеже је раји и до срц 
 држећи свога Иву за руку, изађе напред и рече слободно:</p> <p>»Ево Иконије Миленкове!{S} Миле 
а, са шубаром испод мишке, иђаше напред и са два три сељака своја с муком отвараше пут калуђери 
аше.</p> <p>Отац Никодије искочи напред и стаде пред њу те је заклони од Турака.</p> <p>»Беже!« 
ву да крстом рабри овај злосрећни народ и да га крстом брани!« Ето, настави Иконија па руком гл 
рости!{S} Ево ти пет кеса за пут одовуд и одонуд!«</p> <p>Стари се Јаничар диже, десном руком ж 
е грешника.{S} Ето шта учиних и од себе и од вас.{S} Право је да ме уморите!«</p> <p>Гавран пад 
вору он <pb n="54" /> искупљао око себе и частио песнике из Перзије, Мисира и Анадолије, и учен 
да буде не може.{S} Паметнији и од тебе и од мене рекоше: »Мал дер Хиндустан, акл дер Френгиста 
до од своје госпоштине.{S} Викну их обе и рече им: </p> <pb n="81" /> <p>»Тако вам очију, децо  
о је у Јерусалиму српску цркву св. Саве и краља Милутина, и у њој се на коленима молио Богу за  
у мога свекра, чича Симе, мога сина Иве и другога дома господара, бојим се не би ни на једног д 
 да њиме благосиљаш села, и поља и њиве и народ који ће да баца капе под пазуво па да се клања  
 царску реч раји да јој не дира у цркве и манастире.{S} Ако ти не вермаш царску реч, раја је ве 
арским бурунтијама на све санџак-бегове и на све паше.</p> <p>У Прокупљу је већ сазнао да је Ик 
, да је једва овде и онде кроз гроздове и грање од злата кадифа провиривала.{S} На прсима је но 
д црвеног каранфила пошкропише ћилимове и засторе на зидовима.</p> <p>Тек иза овога настајала б 
 тешко.</p> <p>»Па добро, ево да ти све и кажем:</p> <p>»Прво и прво све ми се чини, да не може 
есет година, узе реч:</p> <p>»Аман, аге и бегови, ако сте царској раји дошли на весеље, добро с 
орно противила наваљивањима Хусејин-аге и његове кадуне да се фереџом заогрне, па прође кроз Ст 
 се диже у славу.{S} Усташе сви на ноге и игуман дечански узе дивно говорити: о Богу, о народу, 
ет <pb n="60" /> година, али је од туге и од невоље пре времена оседила.{S} Према густој а седо 
ле; други опет хватаху и везиваху младе и лепушкасте девојке.</p> <p>Није прошло ни четврт часа 
аше.</p> <p>И звиждукање двојнице стаде и младо пастирче викну: »Ој шарове, ој гарове, је л’ на 
о је сав блед, и на трећем кораку стаде и гледаше онако исто немо и укочено у Иконију, као и он 
н треба главом да плати.{S} Кнез устаде и каза Гаврану како суд нађе.</p> <p>»Право је« викну Г 
огато златом извезена, да је једва овде и онде кроз гроздове и грање од злата кадифа провиривал 
едњем часу!«</p> <p>И онда, истина овде и онде запињући и с натегом, исприча овако:</p> <p>»Оти 
офе од крмезове чохе, па застрвене овде и онде ћилимима из Бокаре и шаловима из Индије; дуж соф 
и богородице!{S} Спаси ме од сваке беде и напасти од овога лудог човека!«</p> <p>И онда настави 
и одсекоше јој се ноге.{S} Сва пребледе и за неколико тренутака не могаше ни крочити напред нит 
о шареним везом, у коме се плаве звезде и црвени крстићи везиваху у ланац златним гранама од ру 
аморни праг од цркве, па да је сви виде и гледају, него оста поред врата на свом месту, с бледи 
ост нашу, за ову утеху, која ће да буде и нама и дуго после нас, онима који иза нас настану, ко 
и казаше све игуману Јеротију.{S} Изађе и сам игуман у пуној одежди па рече Гаврану:</p> <p>»По 
} Свет изађе из цркве у порту.{S} Изађе и отац Никодије онако с одеждом.{S} Држи левом руком ик 
 гости Макрену и њеног Марка, него нађе и некаквог кумашина и кумицу те и њих посади <pb n="26" 
ојан у реч, па се намршти, састави веђе и просипаше кроз оба ока прамен од варница. </p> <pb n= 
p>У том навалише и жене, па с њима дође и Иконија, по коју је кнез већ послао био.{S} Казаше јо 
ас, који смо турске вере.{S} Него кнеже и царева рајо има мени петнајест конака до Стамбола.{S} 
вој стени!« одвикну пастирче па се диже и пође за псима.</p> <p>У том изађе из шумарице на чист 
главу на пањ да се сече, онда се подиже и тихо, више сам у себи, прозбори: »Падиша чок јаша!« ( 
} Прекрсти се, промуца: »Помози ми Боже и Свети Јоване!« па чврсто држећи свога Иву за руку, из 
оре, прекрсти се и рече:</p> <p>»О Боже и света богородице, не дајте ми да душу своју огрешим!< 
другим, и то све јаче и јаче и све брже и брже, одзвижда нову једну своју нумеру.</p> <p>»Шта л 
а приметан осмех.</p> <p>Са те две сузе и са тим тихим осмехом опростила се с овим светом у тре 
уку пољупцима и сузама.{S} Ударише сузе и Иконији и од тога часа бијаше јој лакнуло.</p> <p>»Ни 
е до земље, а нека би се сагибала да је и скуте љуби.{S} Ту би је ћехаја-кадуна и још једна' дв 
ина од студене воде.{S} Ко зна можда је и студену воду подишла топлина од њене милине!</p> <p>У 
 њеном завичају живи.</p> <p>Иконија је и овде, у Седефли-шкољки на Боспору, рано легала а зоро 
аке девојке у свој Топлици; а вредна је и паметна је; удовица је, удовац сам што да се не узмем 
оји је у његовој чети хајдуковао, па је и Иконију снахом звао.{S} Било му је око шесдесет годин 
ледала у твога везира.{S} Вала доста је и њега видети па да очи засену!{S} А право да кажем, уч 
 калуђера, Кад калуђери чуше све шта је и како је било, препадоше се и не смедоше му читати опр 
 причаше Иконији и Чича Сими све шта је и како је било: како је Гавран из гласа кумио да му жил 
ез већ послао био.{S} Казаше јој шта је и како је.</p> <p>Иконији се стеже срце и за један трен 
исао.{S} Извади ружу из косе, пољуби је и пусти је низ воду: </p> <pb n="18" /> <p>»Ја сам боља 
ликом џадом, па и да би с неруке јој је и много заходно, а посна посла у Св. Јована а мршава у  
рила расклопише.{S} Иза врата стојао је и с једне и с друге стране по један лав од црног углача 
уго него једна проста жена, која ако је и видела нешто мало среће, то јој није дуго потрајало!« 
 струка а високог раста.</p> <p>Како је и где је најмлађа кћи царева видела младог Силиктара, т 
у је у харем допратили били.{S} Тако је и било, само што је сад ваљада стотину дечака, са шарен 
ло.{S} Чича Сима је давно умро, умро је и стари кнез и већи део оних домаћина што судише Гавран 
м гласом, али <pb n="32" /> све слабије и слабије, она само муцаше: »Моје дете! моје дете!«</p> 
 али ко ће наћи попа да ми гроб прелије и прекади и да ми га о задушницама опојава?{S} Сахранић 
е да се одводи, да ће крв да се пролије и да ће света црква да изгоре.{S} У зао час хтедох да с 
 је некада у нас било!{S} Вала ако није и лепше било, није мање!«</p> <p>»Јок вала!« рече поузд 
 кроја.{S} Све то прође поред Султаније и Иконије чисто са страхом, гледајући преда се и склопи 
S} Један паде на софу, између султаније и Иконије и спусти пред султанијом ђурђевак.{S} Она се  
аде на софу, између султаније и Иконије и спусти пред султанијом ђурђевак.{S} Она се маши да га 
кад шта говорио, на велико чудо Иконије и њених комшијница, промешкољи се, кашљуцне два три пут 
ав то, млада сељанка пригрли дете своје и пољуби га у десни образ.{S} А Иван бризну плакати, и  
једну златну кадионицу, баце у њу алоје и још неке индијске мирисе и покадише њима најпре султа 
а то тепа: »џанум« и »кузум«, срце моје и јагње моје!«</p> <pb n="66" /> <p>Сад су њих две седе 
је, како калуђери и попови у цркви поје и читају дванајест великих јеванђеља.{S} Многи се старц 
 ми се по недрима размилише хладне гује и акрепи; утекох из пећине на поље.{S} Сунце већ беше о 
 наше планине.{S} Змајеви водише облаке и бише се муњама и громовима.{S} Удари град и поломи гр 
русом, навуче брзо чарапе, обује опанке и још притврђиваше опуту на левој нози, кад иза ње зашу 
ка, мимо многе чесме мраморне водоскоке и шарене кавезе с тицама.{S} Ударише и оним широким пут 
даред кола раскидоше; умукнуше и свирке и песме.{S} Сав се сабор ускомеша, као кад изненадни ви 
>Диже се просто урнебес од вике, вриске и запомагања.</p> <p>Прискочи нешто момчадије врљикама; 
м е није мање јунаштво живети кроз муке и невоље, и бранити рају сиротињу.{S} Ако икако може би 
лијантима.{S} Поведе старца за обе руке и посади га на своје место, а сам се спусти поред њега. 
к својој матери, дохвати је за обе руке и рече узбуђено:</p> <p>»Што ми то, мајко, и раније не  
е, као капља, младе, високе, витоструке и танконоге Мисирлијке, с обнаженим рукама и грудима, у 
је царевине ни један син, дошав до силе и госпоштине није учинио за своју мајку сиротицу.{S} Је 
 црква и конаци око ње саграде, а после и да је брани од сваке напасти, док је год жив.{S} Вези 
ни домаћин из њена села, а дођоше после и калуђери и попови и одоше сви у велику трапезарију, д 
и са још ватренијим узвицима за здравље и срећу падишину поче сад да се бије грабећи аспре са к 
е, и онда седне поред Иконијине постеље и почне да јој прича, и прича јој док везирова мајка не 
; па би тек с вриском скочила с постеље и нагла да бежи вичући: »По Богу сестро, не дај ме црно 
белог и плавог јоргована; загледах боље и пипну прстом, кад оно није природни цвет, него јоргов 
е насмејали него зачудили!{S} Та ево ме и сама се смејем!« Па би се опет тихо насмехнула. </p>  
остала свита.{S} Многе се жене, а богме и понеки људи, кад видоше овај <pb n="105" /> ретки при 
 зарасте, а после нека је село предузме и сиротињи подели.</p> <p>Ова се казна истога дана над  
ико кубе лепо извија.</p> <p>Преко зиме и с пролећа нешто често побољеваше, па се побојаваше да 
а уморна, па се диже, опрости се с њоме и нареди да је опет у њен конак отпрате онако, како су  
живу гробницу и односила му нешто хране и вина.{S} Сваке године на Ивањдан, ишла је она да се н 
ући, ту је Иконија била прва да помогне и саветом и радом, и да одлакша речима од утехе и своји 
уцад као грудве од бисера.{S} А с једне и друге стране поред певница стоје патријарси и владике 
мовима.{S} Дуж целог ходника, и с једне и с друге стране, поређало се око педесет младих и дивн 
опише.{S} Иза врата стојао је и с једне и с друге стране по један лав од црног углачаног мрамор 
авран.{S} Свет нагрнуо око ње и с једне и с друге стране.{S} Вичу јој: »Е, Бог те благословио!« 
ребра.{S} Поред њега корачаху и с једне и с друге стране по шест красних момака, у јаничарском  
о седла од црвене кадифе беху и с једне и с друге стране обешени округли сребрни штитови рубини 
{S} Иза њих су стојали поређани с једне и с друге стране по шест црних и шест белих евнуха, нек 
 дуж софе дуги а уски јастуци од црвене и зелене <pb n="80" /> кадифе, па златом извезене; испо 
свакојако цвеће; јелеци махом од црвене и зелене кадифе златом богато извежене, беху око витког 
у да и анђели чују, а ми све младе жене и девојке пожутесмо као смиље; ђаци и калуђери све више 
 у женској цркви.{S} Притрчаше јој жене и изведоше је из цркве; попрскаше је хладном водом и да 
 разнобојне свиле, жуте, црвене, зелене и беле; око паса танки свилени бајадери, по којима злат 
а да луда раја једнога дана узаман гине и да ти с њоме муку мучиш.{S} Буди отац сиротињи, <pb n 
па ако буде божја воља, оно ће да никне и плод донесе.{S} Научи га колико ти знаш, па ће Миленк 
ј коси чудновато пристајаху њене крупне и још једнако живе очи.{S} На лицу, које је сад вазда б 
али пре, него што су се златне, бисерне и сафирне капљице откинуле да као блистава роса попадај 
 своју Ћехаја-кадуну, са још две кадуне и девет робињица уз обичну пратњу црних и белих евнуха, 
 Да је непрестано дворе, да су поред ње и на њену службу и дању и ноћу, дао јој је из харема св 
кама за њен десни рукав; тргох те од ње и однесох те у моме наручју, а ти стегао у ручицама ово 
љи богаљ Гавран.{S} Свет нагрнуо око ње и с једне и с друге стране.{S} Вичу јој: »Е, Бог те бла 
коме трепташе некакав чудан израз зебње и прекора самој себи.</p> <p>»Ево се мучим да прочитам  
астрвене овде и онде ћилимима из Бокаре и шаловима из Индије; дуж софе дуги а уски јастуци од ц 
скратницима, научићу га да поји тропаре и кондаке свецима, а ако га оставиш у манастиру девет г 
тност долази од луде памети једне старе и просте жене!«</p> <p>Ризван навали на њу да му просто 
са сребрним пафтама, а у силаву ханџаре и пиштоље све у сребро заливене.</p> <p>Па онда удари ј 
ом од. сребрних жица.{S} Милина од игре и милина од свирке стопиле се у један шербет, који ново 
дечанског у врх совре, па онда калуђере и попове све по старешинству, па онда кнезове од суседн 
лваре, зелене доламе, на прсима панцире и токе сребрне; а са десног рамена висаше низ плећа стр 
побољеваше, па се побојаваше да не умре и мољаше се гласно Богу, да је још не позивље на онај с 
ио својој мајци из Солуна неке мајсторе и зографе, који су били на Светој Гори Атонској и који  
кривени, па викну:</p> <p>»О, Ристифоре и ти Миловане, душе вам кажите мојој Макрени и кума Мар 
у пећину, подигох све до последње аспре и одох кући пун радости, Да вам не дужим!{S} Ђаво ми ре 
ше тихо таламбаси, потскочише обе хитре и видрасте Мисирлијке као два кадифаста и златним прахо 
ченим обрвама.</p> <p>Зазвекеташе цитре и тамбуре, закуцаше тихо таламбаси, потскочише обе хитр 
побожни народ да спушта бакарне мангуре и по коју сребрну аспру.</p> <p>Нешто снажном својом ру 
је чисто са страхом, гледајући преда се и склопивши руке на појасе.</p> <p>Дворкиње се размести 
« рече Иконија, поћута мало, насмеја се и рече полагано сама себи:</p> <p>»Баш хвала Богу, те н 
 челом на решетку наслоњено.{S} Трже се и разабра се тек кад Хусејин вихну: »Ево Падише!«</p> < 
.</p> <p>Довикаше се Турци, искупише се и онда пођоше.{S} Однесоше малог Иву и једно десетак де 
све шта је и како је било, препадоше се и не смедоше му читати опроштајне молитве, него одоше у 
на; погледа к мору, поћута, прекрсти се и рече полагано: »О мајко божја и богродице!{S} Помози  
а за чело, подиже очи горе, прекрсти се и рече:</p> <p>»О Боже и света богородице, не дајте ми  
и Иконији која, сва блажена прекрсти се и целива, па онда пољубив руку калуђеру рече, тихо: »Хв 
 на овом свету видели не би прекрсти се и седе у арабу.</p> <p>Кад већ изађоше из села, Иконија 
и изгледати!{S} О мајко божја смилуј се и сачувај ме тога!«</p> <p>Иконија се прекрсти, па побо 
тријару, и у Свету Гору; распитивало се и распитивало се, па све узаман !{S} Како га у онај стр 
ј да овде стојимо.{S} Хајдмо, можемо се и путем разговарати!«</p> <p>Пођоше заједно и ћуташе об 
ша, као песник носио име »Адени«, то се и његов овај дворац прозвао »Аденистан«.</p> <p>Султан  
село дуваше.{S} Просу се вино, просу се и песма и затресе се земља од хитрога крока момачкога.{ 
 као незнана и некрштена душа, па ћу се и на оном свету изгубити и залутати међу несвоје, а мој 
 Сунце већ беше огрануло.{S} Огрејах се и дођох себи; охрабрих се и обвеселих видев пуна недра  
 на пречац, а ја остах сам.{S} Понех се и побеснех мало, али још не сврнух с памети.{S} Једнога 
сам био сврнуо с памети.{S} Пробудих се и најпре рекох себи : »море, шта човек не снива?{S} Слу 
S} Огрејах се и дођох себи; охрабрих се и обвеселих видев пуна недра сребра.{S} Вратих се у пећ 
чко семе за царску ордију!« Препадох се и рекох: »Немој тога чинити, честити беже, уцвелићеш ра 
р-ага приступио, она се само сва стресе и побледе.{S} Мало затим па се насмеја и рече Хусејину: 
е у њу алоје и још неке индијске мирисе и покадише њима најпре султанију па Иконију и прођоше п 
} Грувала се у груди, чупала своје косе и што је грло доносило викаше непрекидно: »Аман вам Тур 
еше пред суд, уз одобравање светине, те и суд пресуди овако:</p> <p>Да се Гаврану, за његов гро 
би му руку, и онда шапутне своме Иви те и он приђе к руци оца Никодија.</p> <p>»А да те не смет 
а на ономе свету мирна бити, а ја ћу те и јутром и вечером благосиљати, а на самртноме часу мом 
го нађе и некаквог кумашина и кумицу те и њих посади <pb n="26" /> да заједно ручају с њеним ма 
 јарости, па одмах посла људе да ухвате и вежу Гаврана, а кнезу поручи: да рано зором сазове св 
зала, да је твоја жена једно добро дете и праве царске милости према мени, простој сељанци, а т 
оде, браћо и сестре моје, да се бринете и буните, те ново какво зло на село навлачите.{S} Царск 
у двору твоме, и колико ми добра чините и ти и сви твоји, већ и не ваља, хоће скоро по неки пут 
 Макрени и кума Марти, а Бога ми реците и кнезу и свему селу: аманет вам онај невољник у планин 
азведри памет, па најпосле нађе како ће и поче:</p> <p>Као духовноме оцу твоме, и као старом пр 
з његове цркве изнесеш свећу боље среће и босиљак мира у твој народ.«</p> <p>Пред саму цркву Ик 
и како јој је јединче пошло путем среће и славе?{S} Иконији се чинило као да се њен мали Ива ве 
е друго него и мој шарац поче да посрће и сузе да рони.{S} Камо да је већ и Стојану давно суђен 
џи, са којих кроз загасито-зелено лишће и кроз ките од бела мирисна цвећа провириваху <pb n="75 
м и радом, и да одлакша речима од утехе и својим сузама.</p> <p>Сад се све село било узбунило д 
г атлаза, широке шалваре од црвене чохе и жуте чизме.{S} За свиленим пасом имађаше богато искић 
на белој чалми у бињишу од сребрне жице и на белом коњу.{S} Виде још како неки из свите цареве  
арац један облеташе њено милокрвно лице и зујаше јој некакву дугу а жалостиву песму. »Шта ли ми 
рубља, па онда опет везиру право у лице и рече уздркталим гласом:</p> <p>»Познајем мој рукав!{S 
иво јато облеташе испод златне таванице и лепо беше погледати их.{S} Један паде на софу, између 
 и дођоше попови из Топлице, са Ситнице и са Ибра, и искупи се народ са свих страна, а кнез и к 
виленог паса ханџар, којега су и корице и дршка биле смарагдима и рубинима богато ишаране.{S} Н 
и како је.</p> <p>Иконији се стеже срце и за један тренут поста беља од креча на дувару од судн 
и поробише Лежимир!{S} Следи ми се срце и скамених се.{S} И опет ми неверица!{S} Од куд ће Турц 
га одреше, и да му пруже залогај погаче и гутљај ракије.{S} Кад га тако мало поткрепише, онда С 
три пута једно за другим, и то све јаче и јаче и све брже и брже, одзвижда нову једну своју нум 
а једно за другим, и то све јаче и јаче и све брже и брже, одзвижда нову једну своју нумеру.</p 
 она да се на развалинама цркве исплаче и искука.{S} Још јој није било ни педесет <pb n="60" /> 
 у њему чаша од биљура; па облачи ковче и чакшире, на ковчама триста трепетљика, до колена од с 
Најживље је Иконија запамтила прво вече и често би о њему и причала.</p> <p>На један знак султа 
ше две, дохвати једну и опет је пресече и опет се начинише две, тек за тили часак поче да гмиже 
ања!{S} О, мој добри Лала, о мој стриче и први учитељу, добро си ми дошао!«</p> <p>И поведе га  
анку као паучина, завијено.{S} Кад поче и то великим и грубим својим прстима да развија, руке м 
дим њене очи!{S} Узех од тебе ово парче и чувах га као амајлију.{S} Сиромах сам да ти радост мо 
азаше где је.</p> <p>А Иконији се смрче и одсекоше јој се ноге.{S} Сва пребледе и за неколико т 
рзије, Мисира и Анадолије, и учене хоџе и улеме из све турске царевине.{S} Како је Махмуд-паша, 
озбиљан и смеран.</p> <p>»Ево Асас-баше и Алај-чауши, трче да јаве да иде Падишах.{S} Отвори до 
ј Сараја, кади-аскери, беглер-бези паше и везири, све то са сабљама и ханџарима драгим камењем  
ода за децом, коју цареви људи пробраше и однеше из овога краја пре четири године.{S} Не може ц 
мбасима, и седам певачица.{S} Засвираше и запеваше да је милина било слушати.{S} Певали су неку 
орачаја, па с прекрштеним рукама ћуташе и гледаше пред-а-се.</p> <p>Ризван-бег зачуђен погледа  
еколики гости у њеној близини, дотрчаше и неке жене из гомиле света, који се око вењака скупио  
с њеним малим ђаком.{S} И лепо поручаше и весело се поразговараше.{S} Послушаше мало како под г 
гоше јој да се дигне.{S} Међу њима беше и — Гавран Ракетић.{S} Он јој тобож помагаше да се дигн 
смо као смиље; ђаци и калуђери све више и више везу гласовима, а ми се јаднице расплакале па пл 
 бостанџије па и сам Капу-ага, одвојише и одступише натраг.{S} Хусејин-ага, једва стиже да Икон 
х села и друге главне људе.{S} Навалише и игуман и калуђери и сви гости на Иконију да седне, ал 
е. </p> <pb n="61" /> <p>У том навалише и жене, па с њима дође и Иконија, по коју је кнез већ п 
 и смерно пише у славу божју.{S} Напише и Патријару пећском и васеленском и свима другима.{S} П 
ке и шарене кавезе с тицама.{S} Ударише и оним широким путем између великих поморанџи, са којих 
ишима.</p> <p>Одмах иза овога проведоше и трећи царски јелек: дванајест као млеко белих арапски 
м не може, пошље кога да цркву мироноше и да одреди три калуђера, који би прихватили манастир,  
ек Мејрима, коју је Султан као најлепше и најбистрије своје дете мазио, једнога дана кад јој ца 
дну жену, како ти мене бедиш, нема душе и није човек.{S} Иди од мене један нечовече!«</p> <p>»В 
 се од једаред кола раскидоше; умукнуше и свирке и песме.{S} Сав се сабор ускомеша, као кад изн 
 искупи се народ са свих страна, а кнез и кметови од Лежимира, баш као домаћини, све гологлави  
тка бденија.{S} Око ње се искупише кнез и главни домаћин из њена села, а дођоше после и калуђер 
а, закукаше жене, диже се граја, и кнез и Хусејин-ага имађаху муке да је утишају.</p> <p>»Знаш, 
има је давно умро, умро је и стари кнез и већи део оних домаћина што судише Гаврану.{S} Али Гав 
јих гробова.{S} По твојој доброти ти би и пролио сузу, али ко ће наћи попа да ми гроб прелије и 
сном својом речју, Иконија отвараш себи и своме свекру пута кроз густу гомилу света, док не сти 
ми се чини, да не може бити, да ја теби и царевој кћери нисам овде на сметњи.{S} Ови царски дво 
 сва ова госпоштина што се цакли у диби и кадифи, све то лепо приличи царевој кћери и царевом в 
, јер још трајаше ватра у његовој глави и магла у његовим очима.{S} Полазећи Иконија, навали на 
нац беше поцрнео и позеленио, али плави и црвени конци беху још једнако живе боје Једна страна  
ени и до Бога мога!« Па онда се исправи и одважно рече:</p> <p>»Вала ћу ти поочиме, све казати  
 исцеди сећање, па се онда опет усправи и рече: »Јест, сад се сетих!{S} Ђаци патријаркови запев 
сут шљокицама сребрним и златним; разви и јаглук и извади из њега нешто у саде свилу, танку као 
у братија моја, децо моја, христољубиви и благочестиви народе!{S} За ову велику данашњу радост  
, Болеснике оставише да преноће у цркви и око цркве.{S} Слабо је ко и спавао.{S} Певало се поре 
 топузе.</p> <p>Испадоше напред кнезови и калуђери па се смерно и дубоко клањаху.{S} Годинама н 
црква сагради, да јој се земље, млинови и виногради купе, даћу да се доведу калуђери па нека цр 
ела, а дођоше после и калуђери и попови и одоше сви у велику трапезарију, да се мало прихвате.< 
Али ту Иконија, на супрот и Хусејин-аги и свима мајсторима и свом селу захтеваше, да се при пре 
 наћи попа да ми гроб прелије и прекади и да ми га о задушницама опојава?{S} Сахранићу се овде  
редигао, па да се ту остави да од глади и жеђи полагано скапље или да га горски вуци жива појед 
 то да изгледа пред Богом који све види и све зна?!«</p> <p>»Пре је давно умрла него да је жива 
твога Ивана!«</p> <p>Иконија се пробуди и устаде.{S} Насу уља у кандиоце пред Иконом Св. Петке, 
огу.{S} Хранила сам га и чувала од људи и од зверади да не погине, али му у срцу никада опрашта 
кодија, и рашчистили оно клупче од људи и жена, што се било склопило око јадне Иконије.{S} Ова  
ошуљу на недрима, обнажи јој беле груди и спусти своју гломазну црну шаку на њих.{S} С разјапље 
дет у царевој земљи.{S} Најтеже је раји и до срца је боли, кад цар сваке седме године пробере н 
га дана дођоше жене, те причаше Иконији и Чича Сими све шта је и како је било: како је Гавран и 
има и сузама.{S} Ударише сузе и Иконији и од тога часа бијаше јој лакнуло.</p> <p>»Нисам мислил 
Атонској и који су се хвалили и Иконији и народу, да су иконе исписали са свим онако како су на 
р; »лепше да буде не може.{S} Паметнији и од тебе и од мене рекоше: »Мал дер Хиндустан, акл дер 
си ваљада луд да носиш калуђерима, који и онако имају свачега доста?« Не однесох новце цркви, н 
S} Па се онда опет диже игуман дечански и поче овако :</p> <p>»Во Христу братија моја, децо мој 
 ми ова деца овде кажу да говоре турски и арапски, а оно све те тице погледају право и оштро у  
 а по коме тамо даље пловљаху трговачки и царски бродови разапетим једрилима као џиновске утве  
 се, кашљуцне два три пута, па тиха али и прекорно рече:</p> <p>»Не ваља то тако, снахо!{S} Не  
 прихватили манастир, цркву послуживали и дохотке са њених баштина прибирали.{S} Патријар наред 
спавано било, а опет бесно у њу грували и пребацивали је млазовима од беле пене, кад се море ри 
киру а још мање косу.{S} Турци су имали и пиштоље у кубурама, те опалише неколико метака, па се 
а је игра.{S} У нас је, и кад се весели и кад се тугује, све као моба.{S} И не може да буде игр 
пет њима причаше како су јој сина отели и како се у њеном завичају живи.</p> <p>Иконија је и ов 
е мучи у сиротињи док ја газим по свили и кадифи, како ће то да изгледа пред Богом који све вид 
етој Гори Атонској и који су се хвалили и Иконији и народу, да су иконе исписали са свим онако  
 ратова с деспотом Ђурђем град порушили и цркву запалили, те је после велики војвода Раде Облач 
аже, срећне да погоде што она и помисли и хитре да послуже.</p> <p>Првих дана приступише јој по 
ики дан за њу.{S} И учинише јој по вољи и оставише је да стоји близу зачеља од совре.{S} Много  
«</p> <p>»Молим те, као оца, као што ми и јеси по Богу отац, светуј га нека ме се махне!{S} Нек 
 па их носи да му служе као Аџем-оглани и Ич-оглани.{S} Ево се још нису утрле сузе нити је заћу 
 <p>— сваковрсних књига —</p> <p>Романи и приповетке.</p> <p>Хајдук Станко, историјски роман .. 
аморне степене изађоше горе у пространи и дуги ходник, патосан звездама од белог, руменог и зел 
 онда сви скочише иза совре пренеражени и искупише се око Иконије.</p> <p>Две крупне сузе откид 
 један страшни грешник, а сада примљени и опроштени покајник пред Богом.{S} У име наше свете цр 
ћину, застаде мало, обрну се према мени и показа штаком на једно место маховином покривено.{S}  
рестоним иконама па се онда окрете мени и рече: »Лепо је, лепо је!{S} Ове иконе баш као у Вилин 
колико пута, прошапута: »Еј, тешко мени и до Бога мога!« Па онда се исправи и одважно рече:</p> 
Миловане, душе вам кажите мојој Макрени и кума Марти, а Бога ми реците и кнезу и свему селу: ам 
милостима.{S} Сви беху дубоко потресени и смерно пише у славу божју.{S} Напише и Патријару пећс 
ме да идем да га видим; и ако сам позни и последњи, опет да му срећу зажелим!{S} Имам за њ и по 
 да нисам жалио да погинем за крс часни и веру ришћанску.{S} Хвала Богу ево и умирем што се кла 
а проспе нека света топлина.{S} И десни и леви зид беху исписани сликама светаца и небесних при 
ниско као да се клања до земље сиротињи и фукари, која иза леђа јаничарских запрепашћена гледаш 
бога ми, године су!{S} Сви сте ми добри и предобри.{S} Али кад прођем поред оних ваших тица са  
 мало дете, одмиле до пред царске двери и причестише га</p> <milestone unit="*" /> <p>Одоше гос 
из њена села, а дођоше после и калуђери и попови и одоше сви у велику трапезарију, да се мало п 
е људе.{S} Навалише и игуман и калуђери и сви гости на Иконију да седне, али их она смерно моља 
 мало како под главним вењаком калуђери и попови отпеваше нешто.{S} На многим местима из гомили 
једва дише, само да чује, како калуђери и попови у цркви поје и читају дванајест великих јеванђ 
дифи, све то лепо приличи царевој кћери и царевом везиру, али што ће усред тога једна проста и  
љу и камењу: како се Иконија овде, шири и башкари!« Па онда опет њему липа тихо шапуће: »Кад че 
о је умрла, подај сиротињи хиљаду аспри и сагради чесму уз друм, нек жедан путник жеђ гаси и не 
авран мирно.</p> <p>»Признајеш ли да си и Богу и људма тешко згрешио?«</p> <p>»Признајем!{S} И  
путаше Иконија; »о Мајко божја, која си и сама на овоме свету уцвељена била, ако је добро ово ш 
есму уз друм, нек жедан путник жеђ гаси и нек каже:{S} Бог да прости!{S} Ево ти пет кеса за пут 
а попадају по персијским ћилимима, чоси и кадифи.</p> <p>Везир је овај дивни мали конак дао сво 
е стране поред певница стоје патријарси и владике у златним одеждама, и као чекајући нешто погл 
хну руком.{S} На мах се сви бели евнуси и бостанџије па и сам Капу-ага, одвојише и одступише на 
а ти се из моје хазне издаје што год ти и колико год ти треба да живиш као везирова мајка!«</p> 
ру твоме, и колико ми добра чините и ти и сви твоји, већ и не ваља, хоће скоро по неки пут и да 
своје, а моји ће ме узалудно ишчекивати и изгледати!{S} О мајко божја смилуј се и сачувај ме то 
наше!« Заклех му се да ћу му оца чувати и мојом и његовом бригом и да ћу нашега Иву одгајити, а 
</p> <p>»Вала ћу ти поочиме, све казати и ако ми је зазор за по нешто, и ако се за друго опет б 
душа, па ћу се и на оном свету изгубити и залутати међу несвоје, а моји ће ме узалудно ишчекива 
чтивошћу правог Турчина, даде се водити и посадити као да је дете; али чим му везир пусти руку  
де да л’ коње.{S} Спахије све по лепоти и јунаштву пробрани, носили су црвене шалваре, зелене д 
ликом дворцу причало се да му по лепоти и по богаштини мало равних има.{S} Зидао га је још Махм 
дервиша, високог, сувоњавог, црне масти и дуге црне браде.</p> <p>Он разастре своје поабано сиџ 
, а на славу Бога, који је један и исти и Мусломанима и каурима!«</p> <p>»Хвалим те боже!{S} Ев 
арог калуђера, па се онда с њим опрости и оде.</p> <milestone unit="*" /> <p>Да би стигла дома  
о смишљено прекрсти, издиже се на прсти и једва дохвати један крајичак од кожне листине да пољу 
 је потпис царев.{S} Замоли га да пусти и Иву да то целива, и мали се Ива полагано и врло смишљ 
 у манастиру девет година може свикнути и како се литургија служи; а за више не питај јер више  
«</p> <p>»Баш!« рече старац кашљуцајући и као да објасни снаси својој ово изванредно расипање н 
 <p>И онда, истина овде и онде запињући и с натегом, исприча овако:</p> <p>»Отидох санџак-бегу  
ене и девојке пожутесмо као смиље; ђаци и калуђери све више и више везу гласовима, а ми се јадн 
вате ћуди, али биће да су га завидљивци и пакосници више извикали него што је.{S} А најпосле же 
ости ми кад си ми живот повратила, реци и да ми прашташ!«</p> <p>»Ја те жедна напојити могу, ја 
ече: спалише Турци Св. Јована у Топлици и поробише Лежимир!{S} Следи ми се срце и скамених се.{ 
лавуја, са крилом јастребовим у челенци и са сребрном тицом на штапу који је у руци држао.</p>  
те само јединче моје.«</p> <p>Али Турци и ако не касаху, опет одмицаху с робљем својим.{S} Окре 
 божјег, како носи сребрну штаку у руци и бројанице од седефа а златну камилавку на глави; па б 
стравом. »У добри час дођох да моје очи и ту светињу виде!«</p> <p>»Јесте, Бога ми, баш царски  
ј лице ракијом, протрљаше јој слепе очи и руке’ сунуше јој неколико капљи вина у уста. познадош 
аво да кажем, учини ми се да сам те очи и то чело неге видела, па се занесох тражећи по мојој л 
оперваженим.</p> <p>»Е сад, отварај очи и добро гледај!» викну Хусејин Иконији; »ево га наш вез 
е године да се грађевина са свим доврши и да се црква изнутра испише.{S} Везир је пратио својој 
 Ич-оглани не треба да знају за завичај и за родбину.{S} Цар је њихов родитељ, шатор је њихов з 
х се око ње као сенка њена.{S} Слах јој и моју и њену женску родбину.{S} Слах јој и друге умоље 
моју и њену женску родбину.{S} Слах јој и друге умољенице.{S} Замолих и оца Никодија, и хтедох  
е, који су били на Светој Гори Атонској и који су се хвалили и Иконији и народу, да су иконе ис 
 јадна моја Иконијо, аманет ти отац мој и аманет ти дете наше!« Заклех му се да ћу му оца чуват 
им имамо да захвалимо оној жени, доброј и смерној, од суза које је Бог ову цркву и саградио, ка 
алила, упути Иву како да положи босиљак и восак пред икону Св. Јована, па онда с ведром душом и 
: »Нај, сине, унеси ти сам овај босиљак и ову свећу Светоме Јовану, не би ли ти помогао, да јед 
е у ногу, а оно као да игра један момак и једна девојка.{S} Па не знаш шта је лепше погледати:  
уче чизме цариградске, а устакну калпак и челенку, десет пера дванајст челенака, и тринајсто но 
на и преко људи, и како је покренуо чак и оца Никодија да јој говори, како ју је на потоку Липо 
зажелим!{S} Имам за њ и поклон, малечак и сиротињски, али је у мога везира срце велико и господ 
трча један инок да нам каже: дође човек и рече: спалише Турци Св. Јована у Топлици и поробише Л 
а са стравом проносило.{S} Био је висок и личан човек; кроз мрки препланак од сунца пробијаше н 
цама сребрним и златним; разви и јаглук и извади из њега нешто у саде свилу, танку као паучина, 
 фереџом заогрне, па прође кроз Стамбул и Боспором на кајику онако у белом зубуну, са шљокицама 
обојне свиле, којима су се јунак зумбул и витез каранфил надметали за зрачне погледе из девојач 
шти јачи шушањ.{S} Окренем се, погледам и видим онај велики раст.{S} Рекнем у себи: »Бог и душа 
ом овим измеђ себе разговара!{S} Слушам и ослушкујем.{S} Јест, не може бити друго, него баш гов 
 њена сестра од тетке, Макрена, с мужем и децом, па су се лепо наместили разастрв костретне поњ 
/p> <p>»Познајем мој рукав!{S} Познајем и тебе.{S} Ти си.</p> <p>Он јој дохвати руку и пољуби ј 
нем, па да јој бело грло зубма прекољем и да се крви њене напијем.{S} Али ми сотона шапну »Море 
да, чим угледам Арапина, сва се стресем и најежим а не знам ни сама за што!«</p> <p>Прођоше као 
ред врата на свом месту, с бледим лицем и плачним очима.</p> <p>У томе се појавише калуђери од  
научио да пушком бијем, сабљом да сечем и копљем да погађам.{S} Без тебе Ризван данас не би био 
атким кукастим кљуном и зеленим, плавим и златним перјем, за које ми ова деца овде кажу да гово 
а извезла крстове па их окружила плавим и црвеним ђинђувама.{S} И поврх свега - извади из једно 
клањајући се, па онда, истина крештавим и нешто мало загушеним глисом, али тек разговетно, прог 
аквог кола.{S} По веселим очима његовим и по зажареном лицу, видело се како се сав топи од мили 
 Још неколико корачаја, па се под новим и све то жешћим ударцима камџије стропошта на земљу као 
пола оке јексера усађено, па онда дугим и уским ножем пробадати своје мишице а великом једном и 
им свиленим трепавицама, са витим дугим и као лук од стреле високо повученим обрвама.</p> <p>За 
ом у једно исто време, или оним великим и шареним тицама са кукастим широким кљуном, што на тач 
ина, завијено.{S} Кад поче и то великим и грубим својим прстима да развија, руке му задркташе,  
 сакриваше га од погледа турских танким и везеним рукавима од своје кошуље.</p> <p>»Браћо и нар 
жи главу међу шапе, шикну на нос тешким и шумним дахом, и зажмури.{S} Други живо окрете главу,  
била од плача, а Петрија клече на ћилим и обасипаше јој руку пољупцима и сузама.{S} Ударише суз 
ски ћилимови са дивним шарама у меканим и загаситим бојама, на три стране уз прозоре ниске софе 
ог на излазу из ње дочекује изванредним и великим милостима.{S} Сви беху дубоко потресени и сме 
о!« викну млад један Турчин с отвореним и човечним лицем, који очевидно беше вођ чети. »Не бој  
 румени јаглук посут шљокицама сребрним и златним; разви и јаглук и извади из њега нешто у саде 
 звиждиш ?« викну Иконија својим јасним и пријатним гласом тици преко воде.</p> <p>Проста ова м 
у конака и ове ограде виле су се ситним и блиставим шљунком насуте стазе кроз широке цветне леј 
ину своју остави, са сељанкама и старим и младим, поклони се кнезу и домаћинима, мољаше све да  
о млеко белих арапских хатова, с густим и до земље црним реповима.{S} Њихови рахтови беху од су 
протрча мимо њега дркћући све то краћим и тежим дахатом.{S} Груди јој се надимаху као да хоће д 
 на пољу.{S} Остах у пећини да преноћим и заспах на гуњцу моме.{S} На сну ми дође старац с вели 
де где сте, <pb n="27" /> док ја отрчим и видим шта је.{S} Ходи Иво с наном твојом!«</p> <p>Узе 
 одсудно и топло Ризван; »нека потрошим и двадесет хиљада, ако само тиме могу да купим теби за  
арем.{S} Иконија је свагда водила собом и своје две поћерке.{S} Пролазећи с оваким спроводом кр 
ди само са Шекер-кадуном за Кизлар-агом и не бој се ништа!« па се онда сам брзо измаче.{S} Оста 
 му оца чувати и мојом и његовом бригом и да ћу нашега Иву одгајити, ако ми Бог помогне, те да  
а ти је од мене све просто и пред Богом и пред људма!»</p> <p>»Бог те благословио!{S} Бог ти да 
 пузи, и да га чује: како је куми Богом и Св. Јованом да му да кап воде, јер сав гори од жеђи.< 
ечним лицем, својим безазленим погледом и својим витим стасом изгледаше као да је девојка.</p>  
једном извору у шуми наточи крчаг водом и док стиже пред пећину, беше већ лепо свануло.{S} Заст 
је из цркве; попрскаше је хладном водом и дадоше јој гутљај ракије, те се брзо опорави.{S} Оста 
 диви, да ли овом дрвљу са зрелим родом и цветом у једно исто време, или оним великим и шареним 
 са белим сарколима са златним первазом и златним челенкама на глави.</p> <p>Иза њих јахаше на  
моугли столац од седефа пред султанијом и Иконијом, а по синији разместиле плаве ћасе од кинеск 
, завитла троструком татарском камџијом и љуто удари сељанку.</p> <p>Јадна Иконија ништа не осе 
»Хвалим те Боже, који си великом твојом и чудесном милошћу подигао цркву, коју сам ја мојим гре 
аклех му се да ћу му оца чувати и мојом и његовом бригом и да ћу нашега Иву одгајити, ако ми Бо 
врату, <pb n="104" /> са високом штаком и црним бројаницама, корачаше полагано као нека страшна 
у Гавран, тресну једном грозном псовком и шкргутну зубма; »ај, да га знам ко је тај, коме не тр 
ћна и задовољна.{S} Она се истина ником и ни на што пожалила није.{S} Али је из дана у дан бива 
руменила у млечност његову а под танком и лаком копреном од сунца.{S} После дужег ћутања Гавран 
дрма као тежак талас, па с виком писком и псовком навали на Гаврана да га жива раскине.{S} Изгр 
апише и Патријару пећском и васеленском и свима другима.{S} Па се онда опет диже игуман дечанск 
ву божју.{S} Напише и Патријару пећском и васеленском и свима другима.{S} Па се онда опет диже  
 обојица у џубетима од дибе с навратком и <pb n="74" /> первазима од зибелина.{S} Иза њих су ст 
фом, белом и руменом халвом, рахатлуком и свакојаком другом ђаконијом.{S} Једна би се висока и  
.</p> <p>Он се устави у јечању; с муком и полагано отвори очи, гледаше је дуго и дуго, и очевид 
 он облизну своје суве усне, па с муком и с промуклим гласом промуца: »Ти си ... божји... анђео 
 само гледаше.</p> <p>Гавран се с муком и с јауком подиже на колена и паде на руке, па четворон 
своју камилавку пуну змија, али с муком и напрезањем као да је свака од олова; протресе је мало 
<p>Један га Турчин дохвати десном руком и силно тргну, а у исто време левом руком грубо гурну И 
су аспре што се беле!{S} Заграбих руком и сасух две три прегрши у недра!{S} Почех да се тресем  
са млеком, сртлијашем, кадајифом, белом и руменом халвом, рахатлуком и свакојаком другом ђакони 
оченим с устма отвореним, с пеном белом и крвавом на помодрелим уснама, промуклим гласом, али < 
с црном косом, црним очима, белим челом и руменим лицем, сва обучена у црвену свилу и кадифу и  
уначку реч, да ће да чува својом сабљом и својом главом, да нико од бесних Турака и Арбанаса не 
а њих заступник Муфтије са белом чалмом и у белом кафтану.{S} Иза ових наступише риџали царства 
а на црног Арапина, куцну га буздованом и два и три пута у плећа те овај скочи у седло, па у бе 
 куле на четири краја, и једном главном и највишом на средини западнога зида, кроз коју се улаз 
нај први с белом а овај други с црвеном и високом камилавком, а обојица у џубетима од дибе с на 
а га чисто загрлиле мирисном хладовином и меким облаком од свога зеленог листа са сребрнастом п 
а и са бињишима од дибе-тканице златном и сребрном жицом испреткане, са зибелинима, самурима и  
х ваших тица са кратким кукастим кљуном и зеленим, плавим и златним перјем, за које ми ова деца 
е свету мирна бити, а ја ћу те и јутром и вечером благосиљати, а на самртноме часу моме рећи:{S 
вођом стиже чету, која сад потера касом и брзо зађе за једну шумарицу.</p> <p>Није дуго постоја 
ог седла био је од зелене кадифе златом и бисером извезен.{S} Узенгије су му биле од злата а та 
 Иконија била прва да помогне и саветом и радом, и да одлакша речима од утехе и својим сузама.< 
</p> <p>Једнога дана он са својом четом и са још десетак коњаника, које му је санџак-бег од Топ 
ов Јабучило, као да се поношаше накитом и јунаком својим, корачаше усталасаним кроком, крешући  
кону Св. Јована, па онда с ведром душом и лаким срцем изађе из цркве да потражи оца Никодија.</ 
7" /> <p>Сељанка се спусти под онај грм и одмах отвори шареницу.{S} Извади белу једну погачу, о 
дужбина, а на славу Бога, који је један и исти и Мусломанима и каурима!«</p> <p>»Хвалим те боже 
ом за леву мишицу.{S} Јест, бејах будан и то су аспре што се беле!{S} Заграбих руком и сасух дв 
Иза њих је стајао стари Јаничар озбиљан и смеран.</p> <p>»Ево Асас-баше и Алај-чауши, трче да ј 
друге главне људе.{S} Навалише и игуман и калуђери и сви гости на Иконију да седне, али их она  
ња ударила.</p> <p>Притрчаше јој игуман и неколики гости у њеној близини, дотрчаше и неке жене  
а?« упита је стари Хусејин сав радостан и весео.</p> <p>»Да ми, аго, не замериш, а и цар да ми  
ир замисли дубоко.{S} Изгледаше снужден и по дуго ћуташе, па ће онда рећи:</p> <p>»Мислим се не 
н било да му се учини милост за коју он и моли.{S} Него њега треба на лаганим мукама уморити.</ 
 опет да му срећу зажелим!{S} Имам за њ и поклон, малечак и сиротињски, али је у мога везира ср 
сецом од алем-камена изнад ње.{S} И коњ и јахач трептали су на сунцу од злата и драгог камења,  
 потколенице не пеку, како је запомагао и од бола рикао кад су му усијано камење под колена мет 
»Е, Бог те благословио!« »Е, Бог ти дао и овога и онога света!« »Ниси ти само везирова мајка, н 
тајала, па зајеча: »Иконијо, Бог ти дао и овога и онога света, опрости ми кад си ми живот повра 
а горе на врху.{S} Поред њега је стајао и Булбулџи-баша, надзорник славуја, са крилом јастребов 
а једна мала заравањ на којој је стајао и појао малени стародревни манастир Св. Јована.{S} Мана 
 отео, жив; ако је жив, биће да је, као и отац што му беше, јуначког срца и плаховит на неправд 
езира,« коју је у харему научила и, као и по неку досетку Насрадин-хоџе.{S} Иконија би се слатк 
нако исто немо и укочено у Иконију, као и она у њега.{S} После јој приђе узе је за руку и рече  
ном арапском коњу.{S} Био је одевен као и друге спахије само што је се из његовог белог турбана 
и сан, који даће Бог да је на добро као и све што је на добро испало!«</p> <p>»Нека буде у свем 
 да има и велико срце.{S} Ти си га имао и пре него си великаш царев постао.{S} Сад не квари ниш 
је живој срце ишчупао, сунце ми помрчао и живот ми загорчао!«</p> <p>У том јој зазвонише речи ч 
е, као да се скаменила, и гледаше право и не трепћући у везира.</p> <p>Везир беше очевидно и са 
пски, а оно све те тице погледају право и оштро у <pb n="95" /> мене, па некако мудро задрмају  
ати погледала кад на земљу паде.{S} Ево и сад (па Јаничар састави трепавице) кад очи склопим ви 
од олтара, седи цар Лазар, чисто га ево и сад гледам; крупне очи с благим погледом, дуге косе п 
хвалимо?{S} Прво Господу Богу, који ево и у овој прилици показа да неће да нас остави да до кра 
ла завет <pb n="13" /> његов, то ти ево и сад велим: хоћу ћери моја што год могу; али оно што ј 
сни и веру ришћанску.{S} Хвала Богу ево и умирем што се клах са некрстом.{S} Истом данас видим  
ком радошћу данас благословио, хоћу ево и ја њему да опростим.{S} Гавране, нека ти је проста од 
век, и што имам хлеба једем га у царево и у твоје здравље.{S} Слушам шта сељани о том детету го 
ро, ево да ти све и кажем:</p> <p>»Прво и прво све ми се чини, да не може бити, да ја теби и ца 
м тамо где ме треба!{S} Није друго него и мој шарац поче да посрће и сузе да рони.{S} Камо да ј 
 пса лежаху поред његових ногу.{S} Дуго и мирно га гледаху својим паметним очима, као да очекив 
 и полагано отвори очи, гледаше је дуго и дуго, и очевидно не могаше је познати..</p> <p>Кад му 
угу ноћ не могаше Иконија да заспи дуго и дуго.{S} Преврташе се немирно то на једну то на другу 
парче од рукава њеног.{S} Не могох дуго и дуго да заборавим поглед, којим ме је твоја мати погл 
руди својих.{S} А оно сироче, све бледо и престрављено, обема се рукама ухватило за њен десни р 
рајка гледају, па да виде ово моје чудо и господство?{S} Бог и душа знам их, пре би се насмејал 
рских запрепашћена гледаше све ово чудо и господство, а час опет поносито и с фрком дижући глав 
рузмарина.{S} Златан конац беше поцрнео и позеленио, али плави и црвени конци беху још једнако  
ела, који га је бистром водом расхладио и вином напојио, и који му је проговорио само ове некол 
 Иконију, па онда редом ко се исповедио и приступио.{S} Док се други народ причешћивао, дотле с 
а к небу.</p> <p>Ризван се беше снуждио и замислио.{S} По дужем ћутању узе да говори овако:</p> 
ш жив.{S} Био је оседио, у лицу поцрнио и вукао би се четвороношке од пећине до једне колибе, к 
е отац говорио.{S} Тако је исто говорио и оцу Никодију кад га је овај причестио.{S} А ја сам се 
давно облетао око ње, како ју је просио и преко жена и преко људи, и како је покренуо чак и оца 
 од сувог шумског грања, па се намрштио и виче:{S} Покајте се!{S} А високо са свода <pb n="10"  
оће у цркви и око цркве.{S} Слабо је ко и спавао.{S} Певало се поред ватре уз гусле, причало се 
ам је Бог дао а са радосним срцем, како и треба да служимо верне слуге нашега цара честитога.{S 
путиш како да служи Богу и народу, како и сам што служиш.{S} Знам, ниси заборавио речи мога пок 
{S} Узенгије су му биле од злата а тако и дизгини, са којих је висило на свакој страни по двана 
ече ведро отац Никодије. »Ако пође тако и даље, како је пошао, ако слуша и учи како је почео, е 
, матере Ризвана везира«.{S} То је тако и само везир желио да буде.{S} Али ту Иконија, на супро 
ињски, али је у мога везира срце велико и господско, па ће да га прими од Хусејина!«</p> <p>Хус 
рје скачу; сама таваница урезана дубоко и високо, као да се горе негде топило злато, меки бисер 
списано; па погледај ово доле на широко и на дугачко изведено црвеним мастилом: за Христа благо 
има и раскоштвом, о којима се на широко и на <pb n="55" /> далеко по свој царевини чуда причаху 
ој место овде!«</p> <p>Ризван се слатко и гласно насмеја.</p> <p>»Слободно ми се смеј царев вез 
азове све село и старо и младо, и мушко и женско, пред судницу.</p> <p>Гаврана не бејаше у селу 
ек видљив нанос дубоке туге.{S} И мушко и женско, и старо и младо предусретало је »стрину Икони 
 неком бунилу.{S} Смирила би се за мало и дошла к себи, па онда би се гласно заплакала и узела  
 беше већ лепо свануло.{S} Застаде мало и прислушкиваше.{S} Заиста, сад ово већ није био сан, н 
арски рисовуљ?« упита Иконија радознало и опет као са неком стравом. »У добри час дођох да моје 
 данас да примиш, па све се то помешало и ишарало у тај лепи сан, који даће Бог да је на добро  
у поручи: да рано зором сазове све село и старо и младо, и мушко и женско, пред судницу.</p> <p 
учама цвеће гази, а на јадно своје село и не мисли!«</p> <p>»Видим!« рече јој Ризван; видим, жу 
ру?{S} Да ли има нешто што би ти годило и за чим жудиш, а што ми овде не можемо да знамо док на 
ама.</p> <p>Тек је било подне превалило и весеље се на све стране најлепше загрејало, кад се од 
ога у топло руменило.{S} Отуда је дошло и име конаку.{S} Зидао га је Махмуд-паша, те у тој шкољ 
 матер.{S} И ја и ти, и ми који клањамо и ви који се крстите, имамо само једног и истог Бога.{S 
је Никодије отишао у Јерусалим, па тамо и преминуо рече један други калуђер.</p> <milestone uni 
 кораку стаде и гледаше онако исто немо и укочено у Иконију, као и она у њега.{S} После јој при 
ркву!« И онда као обиђосмо цркву уђосмо и унутра, и калуђер, онако стар, метанисаше пред престо 
ву да то целива, и мали се Ива полагано и врло смишљено прекрсти, издиже се на прсти и једва до 
че јој старац тихо, па погледа полагано и застиђено на десно и на лево, да ли није кога саблазн 
 оном пољу просу блејање, некако мекано и радосно блејање, у које се растапаше звека меденице о 
тем разговарати!«</p> <p>Пођоше заједно и ћуташе обадвоје.{S} Гавран не скидаше очију с њеног л 
ћи у везира.</p> <p>Везир беше очевидно и сам узбуђен.{S} Био је сав блед, и на трећем кораку с 
 десет хиљада дуката!« говораше одсудно и топло Ризван; »нека потрошим и двадесет хиљада, ако с 
уда женска глава, а срце ми је уцвељено и отровано; али ти си хладна и паметна мушка глава, а с 
самнајест година, све то богато обучено и накићено, у руву од разних боја и разнога кроја.{S} С 
кога је Патријар послао, легла си позно и уморна, мислиш, да <pb n="103" /> богме, на причешће  
 А ја се препадох, срце ми залупа силно и ја падох на праг од цркве.{S} Тргох се из сна, а срце 
 он не свети!« говораше Иконија озбиљно и тужно. .</p> <p>»Теби сам, жено, згрешио више него Бо 
стари Јаничар, у жутим мествама, смерно и скрушено наиђе на праг од селамлика, млади се везир д 
 напред кнезови и калуђери па се смерно и дубоко клањаху.{S} Годинама најстарији кнез седи стар 
 ми се не шалим!« одговори Ризван мирно и озбиљно.</p> <p>»Е чекај мало!« рече Иконија сва успл 
ој звезди записано!« рече Хусејин мирно и поуздано.{S} Кад чусмо у Једрену, рекох орта-баши:{S} 
мбаша Стојан са кнезом од села, а десно и лево од њих посадило се на троножним столичицама по ш 
вим дубоким мислима, заљуља се на десно и на лево неколико пута, прошапута: »Еј, тешко мени и д 
а погледа полагано и застиђено на десно и на лево, да ли није кога саблазнио,</p> <p>И летургиј 
боке туге.{S} И мушко и женско, и старо и младо предусретало је »стрину Иконију с љубављу и пош 
: да рано зором сазове све село и старо и младо, и мушко и женско, пред судницу.</p> <p>Гаврана 
ву живу реку која ваљаше, злато, сребро и драго камење.</p> <p>Иконија га је добро уочила.{S} Њ 
 а срце ти није само јуначко него добро и праведно.{S} Ти видиш како је, а ја само да ти кажем, 
е <pb n="107" /> помиње као једно добро и светло име докле је год народа српског.{S} И треба та 
из гроба, па да те види, па макар ја то и не гледала.{S} Еј, Боже мој, опрости ми што се заноси 
тво, ја се мишљах: еј, Боже, тако је то и у нас било док имадосмо своје цареве!{S} Да ти мој аг 
од поветарцем, који из двојница умиљато и весело дуваше.{S} Просу се вино, просу се и песма и з 
а је моја!«</p> <p>»Па то му се Бог ето и осветио!{S} На мукама ће липсати као бесно псето, а з 
 чудо и господство, а час опет поносито и с фрком дижући главу у вис, као да нестрпљиво тражи д 
ана кад јој цар помену о удадби, просто и јасно рече цару, да је о јунаштву и о доброти Ризван- 
и невоља; нека ти је од мене све просто и пред Богом и пред људма!»</p> <p>»Бог те благословио! 
 прибра.</p> <p>»Немојте, народе, браћо и сестре моје, да се бринете и буните, те ново какво зл 
рукавима од своје кошуље.</p> <p>»Браћо и народе, не дајте нас! тако се свакоме од вас Бог на н 
кино мило јединче!« замуца Иконија тихо и очи јој засузише. </p> <pb n="25" /> <p>Старац трепћу 
а у околини, начинио од њих један тимар и дао га своме старом пријатељу Хусејин-аги.{S} Хусејин 
 опроштајне молитве, него одоше у олтар и казаше све игуману Јеротију.{S} Изађе и сам игуман у  
а не може да ти помаже него, онако стар и немоћан како је, само ти одмаже.{S} А док ти мали Иво 
ова чаршија од чуди занемила, а сам цар и везир потрчали би да им посипљу пут аспрама!«</p> <p> 
 се горе негде топило злато, меки бисер и плави сафир, па се млазови спуштајући се доле скриста 
<pb n="56" /> <p>«Био би ти царев везир и кад цар не би хтео, јер то тако стоји у твојој звезди 
д-паша Михал-оглу, песник, велики везир и зет султана Мехмеда, који је Цариград освојио.{S} Саз 
ио био од Осман-аге прокупачког Лежимир и још три села у околини, начинио од њих један тимар и  
оријски роман ...{S} 3.-</p> <p>Велимир и Босиљка ...{S} 2.-</p> <p>Робинзон Крусе...{S}1.-</p> 
блику.{S} Видох те кад прође у манастир и рекох себи: боље да је дочекам овде па да из њених ус 
е Богу да јој помогне.{S} Изађе на двор и виде да је близу свитање.{S} Узе у торбицу једну пога 
ну усне подиже десну руку претећи у вис и стисне песницу.</p> <p>Иконија се није препала, али к 
 требају свакој девојци као цвету мирис и боја!{S} Бога ми, па без тога се у нас не би никад мо 
 да знаш: да ти је завичај Сирф-вилајет и да ти је мати кауркиња.{S} Али каква кауркиња?{S} Сељ 
го Иконија; »и ако си царев везир, опет и твоја хазна има дно своје!«</p> <p>»Нека потрошим дес 
 седлима покривеним међедином; двадесет и четири коњушара, који их водише, беху сви обучени у ж 
ђе у цркву, први пут сад после двадесет и шест година.{S} На сваком трећем кораку удараше челом 
да је мој син, кога ми цар пре двадесет и толико година отео, жив; ако је жив, биће да је, као  
{S} Моје село зна да има преко двадесет и шест година, кахо сам хранила овог богаља, кога ево в 
 млада; највише да јој је било двадесет и пет година.{S} Преко рамена носила је једну шареницу, 
: »воде... воде... кап воде... за живот и здравље твога Ивана!«</p> <p>Иконија се пробуди и уст 
о да буде.{S} Али ту Иконија, на супрот и Хусејин-аги и свима мајсторима и свом селу захтеваше, 
а момка, кад је у колу.{S} А стидљивост и чедност баш требају свакој девојци као цвету мирис и  
је сад бејаше још лепше како стидљивост и узбуђеност растопише нешто тихог руменила у млечност  
{S} Занела ме чак натраг у моју младост и у срећно доба, кад је црква Св. Јована појала.{S} Бож 
е испричаше Иконији целу своју прошлост и жалосну судбину, а она опет њима причаше како су јој  
ран (да га Бог убије!) приђе па сав жут и сав у дрхтавици рече ми на ухо: »Не рекох ли ти да ћу 
, већ и не ваља, хоће скоро по неки пут и да ме расплаче.{S} Али ти нећу крити, јесам тужна, и  
о ми добра чините и ти и сви твоји, већ и не ваља, хоће скоро по неки пут и да ме расплаче.{S}  
осрће и сузе да рони.{S} Камо да је већ и Стојану давно суђен данак дош'о!{S} А, вере ми, волео 
пиштаљку од горког сувог дрвета, те већ и њиме не могу ни да уздахнем, ни да сузе гутам!«</p> < 
ега бити; ко зна, можда су га Турци већ и заклали, а ако нису, потурчиће га! »Еј, кукавици мени 
вице.{S} Или тако нешто.{S} Ето сам већ и заборавила!«</p> <p>»Вала моје си срце давно ишчупала 
пске војводе Милош Обилић Иван Косанчић и Милан од наше Топлице, Бога ми би ова чаршија од чуди 
нда побожно прекрсти, подиже очи к небу и рече гласно:</p> <p>»О мајко божја и богородице!{S} С 
 дворе, да су поред ње и на њену службу и дању и ноћу, дао јој је из харема своје жене једну Гр 
з крчага, положи га несрећнику на главу и суну му кап вина у отворена уста.</p> <p>Он се устави 
и два и три пута, као да разветри главу и разведри памет, па најпосле нађе како ће и поче:</p>  
се и онда пођоше.{S} Однесоше малог Иву и једно десетак девојака, које тужно запомагаху и куках 
ноштвом калуђера и попова посвети цркву и одмах ударише у велика бденија.{S} Милина је било пог 
ај само унутра!« Ја као завирим у цркву и лепо видим, где на јеном престолу, десно од олтара, с 
 смерној, од суза које је Бог ову цркву и саградио, како јутрос праведно рече један страшни гре 
го даде по једно парченце погаче шарову и гарову, надроби скроб у своју руку, посоли га и пружи 
авао да се само његовом личном јунаштву и његовој окретности има захвалити што је турско оружје 
сто и јасно рече цару, да је о јунаштву и о доброти Ризван-бега толико слушала, да већ не може  
 већ кад мало поодрастеш и научиш књигу и летургију, онда ђакон па јеромонах, па мало по мало п 
ирно.</p> <p>»Признајеш ли да си и Богу и људма тешко згрешио?«</p> <p>»Признајем!{S} И само мо 
га сина да га упутиш како да служи Богу и народу, како и сам што служиш.{S} Знам, ниси заборави 
еља.{S} Немој, Гавро, да чиниш неправду и мени.{S} Од тога ништа бити не може!«</p> <p>»Зашто н 
м!«</p> <p>»Казуј нам право све по реду и облакшај душу своју на теразијама Аранђеловим!«</p> < 
вади цвет из косе, љуби га, баца у воду и мрмља чаролије.{S} Хе, душо моја, зар то није чарање  
ама и старим и младим, поклони се кнезу и домаћинима, мољаше све да јој опросте ако се на овом  
 и кума Марти, а Бога ми реците и кнезу и свему селу: аманет вам онај невољник у планини; немој 
од њих појурише у цркву да је опљачкају и запале; други опет хватаху и везиваху младе и лепушка 
оме рећи:{S} Бог нека даде оцу Никодију и овога и онога света!«</p> <p>»Ако ће да иде све по ре 
а четири робињице дигоше сребрну синију и однесоше.{S} Тада би млада султанија ударила длан о д 
кадише њима најпре султанију па Иконију и прођоше после по редовима дворанства.{S} А друге две  
о ње као сенка њена.{S} Слах јој и моју и њену женску родбину.{S} Слах јој и друге умољенице.{S 
ницима понуде у погачама, сиру, кајмаку и вину.{S} Иконија је готово из дана у дан ишла на грађ 
.</p> <p>Опет косић зазвижда другу неку и мало подужу значку. .</p> <p>»Казуј, роде, да л си гд 
ривоју мало; седнем тамо под ону велику и стару липу.{S} Истом седнем, а оно се проспе жубор, ш 
 и његове змије.{S} Уграбим као прилику и као нагнем да бегам, а оно оне две танке циганчице ск 
рече Иконија смерно, па приђе духовнику и пољуби му руку, и онда шапутне своме Иви те и он приђ 
<p>Мали се Ива окрете, па угледав мајку и деда, засијаше му се очи, и зрак радости из њих и тре 
речи дервишу, те овај баци своју високу и шиљату камилавку од сивог сукна доле на под, а змије  
и ми дошао!«</p> <p>И поведе га за руку и посади поред себе на сиџаде.{S} Старац са учтивошћу п 
њега.{S} После јој приђе узе је за руку и рече јој српски само једну реч:</p> <p>»Седи!«</p> <p 
одије, сав бео као овца, узе ме за руку и рече »хајде, да видиш твоју цркву!« И онда као обиђос 
, али је Иконија нагло прихвати за руку и викну: »Не, кћери царева!{S} Ова дервишева посла нису 
с наном твојом!«</p> <p>Узе Иву за руку и потрча цркви.</p> <p>Најближе гомиле народа, на које  
е.{S} Ти си.</p> <p>Он јој дохвати руку и пољуби је.</p> <p>»Како си ме познала?« питаше је.</p 
сти, па на три места целива ону дугачку и широку црвену шару, за коју јој духовник рече да је п 
е срце, па је онда сама узела под мишку и повела да је посади поред себе на софу. </p> <p>Тада  
</p> <p>Мајка га миловаше руком по челу и по образима.{S} И самој јој се очи сузама напунише па 
>Пљесну се сиромах Ризван руком по челу и рече тужно: </p> <pb n="94" /> <p>»Авај мени!{S} Аман 
меним лицем, сва обучена у црвену свилу и кадифу и с црвеном ружом у коси — укипила на десном к 
а на ону тканицу.{S} Размота саде-свилу и из ње извади једно парче врло танког платна.{S} На је 
вина је то!{S} Како гледах оволику силу и господство, ја се мишљах: еј, Боже, тако је то и у на 
едусретало је »стрину Иконију с љубављу и поштовањем.{S} На весеља није никад ишла, али где год 
а одлете до Лежимира, нека загачу дрвљу и камењу: како се Иконија овде, шири и башкари!« Па онд 
аустави.{S} Загледа се преда се у земљу и поћута.{S} Цео збор ћуташе муком као да је у цркви.</ 
гу скорупа, и једну мању са ситном сољу и рече маломе: »Иво, дете моје прихвати се мало, па да  
 у онај страшни дан нестаде, пропаде му и траг!«</p> <p>»Знам ја«, прихвати игуман дечански; »и 
 напије.{S} Кад се добро напи, лакну му и разведри се, и онда упре своје погледе у њу.{S} Не мо 
а запамтила прво вече и често би о њему и причала.</p> <p>На један знак султаније, Кизлар-ага у 
ису мислили каква ће времена да настану и на каквим ће самоуцима цркве царске да остану!«</p> < 
рн грош.{S} Најпосле га дохвати, стегну и баци га јуначки своме унуку у котлић.</p> <p>»Их, бол 
че је па се начинише две, дохвати једну и опет је пресече и опет се начинише две, тек за тили ч 
пуки сиромах, одмах је узе себи за жену и од милости прозва је »Шекер-Мара«.{S} По годинама мог 
нији је сад мало било што гости Макрену и њеног Марка, него нађе и некаквог кумашина и кумицу т 
у.{S} Стојан кад је виде онако порушену и сузну, не могаше ни речи да прозбори, него јечаше сам 
ајпре Агапију па онда и Петрију, бризну и једна и друга у гласно јецање.{S} Агапија јој паде ок 
е.{S} Две робињице донесу једну сребрну и једну златну кадионицу, баце у њу алоје и још неке ин 
 грубо гурну Иконију.{S} Иконија врисну и паде на земљу; у Ивановим рукама оста половина њеног  
у шареницу, па са синчићем уђе у мрачну и празну црквицу, целива иконе, запали три свећице шапа 
но потскакују, час испред ње, час уз њу и с десна и с лева, и некако полусавлађиваним скакањем  
 да су поред ње и на њену службу и дању и ноћу, дао јој је из харема своје жене једну Гркињу из 
!«</p> <p>»А што ће стрина Иконија цару и царевом везиру?« опет питаху сељани.</p> <p>»Биће да  
ул, нека се за рана научи да служи цару и царевини !« — »У добри час, верна рајо!« рече ми санџ 
конија, која никако не могаше да везиру и зету турскога цара каже »сине!« — »Хвала ти, цареви в 
!«</p> <p>Па се онда опет окрену везиру и узе да говори:</p> <p>»Што ће мени конак?!{S} Још кој 
м да бар старост своју проведеш на миру и без бриге поред мене.{S} Ако мислиш, да ћеш бити срећ 
"70" /> свиленог паса ханџар, којега су и корице и дршка биле смарагдима и рубинима богато ишар 
киде камилавку, пронесе прсте кроз косу и два и три пута, као да разветри главу и разведри паме 
авим!«</p> <p>Хусејин устави своју чету и арабу.{S} Викну сељанима, који издалека жалостиво гле 
 однесох новце цркви, него подигох кућу и купих земље.{S} Жена ми говораше: »Море однеси бар по 
ем, сва обучена у црвену свилу и кадифу и с црвеном ружом у коси — укипила на десном крају од ћ 
десетак девојака, које тужно запомагаху и кукаху.{S} Мали Иво из све снаге врискаше: »Нано, нан 
 опљачкају и запале; други опет хватаху и везиваху младе и лепушкасте девојке.</p> <p>Није прош 
од самог сребра.{S} Поред њега корачаху и с једне и с друге стране по шест красних момака, у ја 
ахтовима; о седла од црвене кадифе беху и с једне и с друге стране обешени округли сребрни штит 
е Суботе обилазила његову живу гробницу и односила му нешто хране и вина.{S} Сваке године на Ив 
утрос сам изашла била на гроб твоме оцу и рекла му: да мој завет <pb n="8" /> нисам заборавила. 
, па се окрете.{S} Принесе икону старцу и пошкропи га, па је онда пружи Иконији која, сва блаже 
-бег; »неће ти на јалово бити.{S} Валах и онако има по више година како не дизасмо децу у овом  
етоме Јовану, али умрех пре него послах и пре него наредих.{S} Устани, подигни, и однеси цркви  
ршава у Лежимиру.{S} Ех шта ћеш остарех и ево лепо видим где ми мозак лапи!{S} Док бејах млађи, 
од кога. »Нека Бог сачува свакога да их и у <pb n="76" /> сну снива!« рече Иконија самој себи к 
ликћући понели у своје гњездо, нити бих и онда пристајала да слажем моју песму с црним Гавраном 
 стране, поређало се око педесет младих и дивно лепих девојака.{S} У сваке коса беше оплетена у 
 <p>»Све ми је Бог преко молитава мојих и преко очекивања мојих испунио«, рече Иконија; »али ми 
ем окићеним, са турбанима од кашмирских и хиндустанских танких тканица, разних боја и разних об 
/p> <p>»Нисам очију ми! него се нашалих и рекох цвету: боље ти је на бистром потоку него на пус 
 Слах јој и друге умољенице.{S} Замолих и оца Никодија, и хтедох цркви да повратим половину од  
 иђаше једна чета »Бостанџија« одевених и наоружаних онако као што су Јаничари, само што им вис 
претисла ме грешника.{S} Ето шта учиних и од себе и од вас.{S} Право је да ме уморите!«</p> <p> 
 с једне и с друге стране по шест црних и шест белих евнуха, неколико бостанџија и повише други 
и девет робињица уз обичну пратњу црних и белих евнуха, да је од њеног конака допрате у харем.{ 
сијаше му се очи, и зрак радости из њих и трепет осмеха са усана његових осветлише му лепо лице 
лоча на седамнаестом кораку.{S} Одмерих и нађох густу маховину, а под њом плочу од камена.{S} П 
са свакојаким јестивом, и по више већих и мањих чутура, и спремаху се да се лепо проведу.</p> < 
еш као ђаче, па већ кад мало поодрастеш и научиш књигу и летургију, онда ђакон па јеромонах, па 
а ти читам опроштајне молитве!« </p> <p>И онда му их он очита, те Гавран, плакајући у глас као  
лево, да ли није кога саблазнио,</p> <p>И летургија се сврши.{S} Свет изађе из цркве у порту.{S 
себе игумана Дечанског Јеротија.</p> <p>И дође игуман Јеротије са шест калуђера, и дођоше попов 
 да не би зверад унутра улазила.</p> <p>И трећи дан зором отиде Иконија да обиђе богаља.{S} Кад 
во његово танко извијање, заспа.</p> <p>И опет у сну чу како Гавран изнемоглим гласом виче: »во 
са ове косе у ону дољу спушташе.</p> <p>И звиждукање двојнице стаде и младо пастирче викну: »Ој 
 царском иконостасу у Вилиндару.</p> <p>И ако је Хусејин-ага из везирове кесе плаћао све мајсто 
 напасти од овога лудог човека!«</p> <p>И онда настави пут свој брзим корацима, а сетна и замиш 
арска рука царско име исписала!«</p> <p>И Иконија се прекрсти, па на три места целива ону дугач 
де се вијеш као тужна кукавица!«</p> <p>И онда Стојан опет ућута за дуго, и само јечаше, и пуст 
а, а друго по куцању мога срца!«</p> <p>И онда Иконија бризну плакати.</p> <p>Везир јој миловаш 
ого причати; али нека не вреди!«</p> <p>И онда чича Сима ућута, и ништа га више не могаше покре 
нда не ваља оно што село учини!«</p> <p>И другу ноћ не могаше Иконија да заспи дуго и дуго.{S}  
откуца темена и рече: »Да идем!«</p> <p>И одмах пође.</p> <milestone unit="*" /> <p>Хусејин-ага 
није инако већ да ти све кажем!«</p> <p>И онда Иконија исприча како је Гавран одавно облетао ок 
рви учитељу, добро си ми дошао!«</p> <p>И поведе га за руку и посади поред себе на сиџаде.{S} С 
споведим као на последњем часу!«</p> <p>И онда, истина овде и онде запињући и с натегом, исприч 
иш младу султанију снаху твоју!»</p> <p>И везир је узе за руку као неко дете, и кроз она вратан 
 предаду Иконију да је води у Стамбол. »И још поручује Санџак-бег«, понављаше кнез, — »без разг 
рошиш толико«, прихвати благо Иконија; »и ако си царев везир, опет и твоја хазна има дно своје! 
p>»Знам ја«, прихвати игуман дечански; »и ми смо се питали за то.{S} Него смо се сетили <pb n=" 
и је!« ободраваше кнез Гаврана.</p> <p>»И хоћу кнеже!« рече Гавран. »Знам да умрети морам, нека 
о ове речи: »Не дај се Србине!«</p> <p>»И ја сам слушао, да је Никодије отишао у Јерусалим, па  
ђоше попови из Топлице, са Ситнице и са Ибра, и искупи се народ са свих страна, а кнез и кметов 
орац прозвао »Аденистан«.</p> <p>Султан Ибраим поклонио је Аденистан своме зету Ризван-бегу, ка 
си, ни његовог Ибриктара који му златни ибрик носи, па ни Рикабдара који му узенгију придржава, 
ара, који сабљу цареву носи, ни његовог Ибриктара који му златни ибрик носи, па ни Рикабдара ко 
алпацима са дугим кићанкама а од плавог ибришима.</p> <p>Одмах иза овога проведоше и трећи царс 
ка била је богата, све од самог црвеног ибришима и сребра, а седла им покривена у једних жутом, 
</p> <p>»А што "ћемо тамо, нано?« упита Ива одломив себи добру кришку погаче.</p> <p>Сељанка не 
 да пусти и Иву да то целива, и мали се Ива полагано и врло смишљено прекрсти, издиже се на прс 
а водећи старца за руку.</p> <p>Мали се Ива окрете, па угледав мајку и деда, засијаше му се очи 
S} Иконији се чинило као да се њен мали Ива већ у неку руку посветио, да већ сада ни отац Никод 
 оца Никодија његово ђаче, те тако мали Ива сеђаше између деда и мајке своје на простиркама исп 
 буду.{S} Милина јој беше да слуша како Ива прича колико се пута преко дана калуђери Богу моле, 
е своје и пољуби га у десни образ.{S} А Иван бризну плакати, и кроз сузе гледаше у своја два пс 
 ти каже: не брини се за нас!«</p> <p>А Иван се онда кроз плач насмеја и потапка најпре гарова  
 онда би пала у бунило, бунцала како је Иван постао пастир стада божјег, како носи сребрну штак 
/p> <pb n="9" /> <p>»Не бојим се!« рече Иван, па тек онда бризну у глас да плаче; »Не бојим се  
<p>Две недеље после дана у који је мали Иван постао манастирско ђаче, дошао је Ивањ дан, празни 
"73" /> три српске војводе Милош Обилић Иван Косанчић и Милан од наше Топлице, Бога ми би ова ч 
.. кап воде... за живот и здравље твога Ивана!«</p> <p>Иконија се пробуди и устаде.{S} Насу уља 
а се отимаше као бесомучна и не пушташе Ивана са груди својих.{S} А оно сироче, све бледо и пре 
шумарице зајеча јасан женски глас: »Ој, Иване сине, мајци својој жив био, где си?«</p> <p>»Ево  
у.{S} Иконија врисну и паде на земљу; у Ивановим рукама оста половина њеног везеног рукава.{S}  
нареди: да се црква посвети у очи самог Ивањ-дна, и посла уместо себе игумана Дечанског Јеротиј 
ој до смрти станује.</p> <p>У очи самог Ивањ-дна, игуман дечански с мноштвом калуђера и попова  
 Иван постао манастирско ђаче, дошао је Ивањ дан, празник цркве св. Јована.</p> <p>Већ у очи са 
 нешто хране и вина.{S} Сваке године на Ивањдан, ишла је она да се на развалинама цркве исплаче 
ћи млада женскадија навали с венцима од ивањског цвећа на онај извор иза цркве, те умиваше лице 
 покошене траве, која дихаше мирисом од Ивањског цвећа и мајкине душице.{S} И одвезоше је кући  
змеђу мога свекра, чича Симе, мога сина Иве и другога дома господара, бојим се не би ни на једн 
Царица ...{S} 1.60 </p> <p>Весели двори Иве Загорице ...{S} 1.60</p> <p>Смиља ...{S} 1.50 </p>  
е на капију велике куле.{S} Ту она даде Иви онај слив воска и ону киту босиљка рекавши му: »Нај 
 и пољуби му руку, и онда шапутне своме Иви те и он приђе к руци оца Никодија.</p> <p>»А да те  
пу испод липе близу оне чесме, а маломе Иви рекоше да иде да гледа свете слике, што беху исписа 
ово што учиних, нека је за здравље моме Иви ако је у животу, а нека му је за душу ако у животу  
едо, дедо, погледај на лево!{S} Ене нам Ивица иза леве певнице уђе у олтар!« — Ене, ене, поглед 
> док ја отрчим и видим шта је.{S} Ходи Иво с наном твојом!«</p> <p>Узе Иву за руку и потрча цр 
које тужно запомагаху и кукаху.{S} Мали Иво из све снаге врискаше: »Нано, нано моја! не дај ме! 
ко је, само ти одмаже.{S} А док ти мали Иво за помоћ прирасте, требаће доста година.{S} Гавран  
нека и отац Никодије запамти кад је наш Иво први пут понео котлић!«</p> <milestone unit="*" />  
дну мању са ситном сољу и рече маломе: »Иво, дете моје прихвати се мало, па да се пожуримо до в 
е већ било свршило кад Иконија са малим Ивом дође на капију велике куле.{S} Ту она даде Иви она 
о се беше занео, да не чу кад Иконија с Ивом уђе, па не диже главе нити мрдну густим веђама.</p 
и мојом и његовом бригом и да ћу нашега Иву одгајити, ако ми Бог помогне, те да прихвати да сам 
и Свети Јоване!« па чврсто држећи свога Иву за руку, изађе напред и рече слободно:</p> <p>»Ево  
ише се и онда пођоше.{S} Однесоше малог Иву и једно десетак девојака, које тужно запомагаху и к 
S} Ходи Иво с наном твојом!«</p> <p>Узе Иву за руку и потрча цркви.</p> <p>Најближе гомиле наро 
 њеног везеног рукава.{S} Турчин понесе Иву у наручју као рибицу која се праћака, и узјаха свог 
бору с голим ножевима, и како јој отеше Иву, она од једанпут заћута; замисли се нешто дубоко, д 
е потпис царев.{S} Замоли га да пусти и Иву да то целива, и мали се Ива полагано и врло смишљен 
лекну на земљу, па обема рукама пригрли Иву на груди своје.</p> <p>»Дај то дете овамо! цару тре 
 које их је <pb n="11" /> палила, упути Иву како да положи босиљак и восак пред икону Св. Јован 
ослободи, подиже главу па језиком лазну Иву у образ.</p> <p>»Ето, виш, и гаров те љуби!{S} Хоће 
пробадати своје мишице а великом једном иглом прошивати усне своје.{S} Згрози се султанија па м 
девојака удари све у ногу, а оно као да игра један момак и једна девојка.{S} Па не знаш шта је  
ује, све као моба.{S} И не може да буде игра друкчије, него кад се поведе коло, па се повије ок 
рија, али то се у нас не би звало да је игра.{S} У нас је, и кад се весели и кад се тугује, све 
аде запитати Иконију: како јој се свиди игра девојака из Мисира.</p> <p>»Е, царска кћери,« одго 
ело ми оно вечерашње <pb n="89" /> чудо игра једнако пред очима.{S} Истом се мислим, вратим у ц 
 забава, у којој би свагда било певања, играња и опсенарских престава.{S} Најживље је Иконија з 
ерим!« И опет шербет-девојке прискочише играчицама и напојише их.</p> <p>Султанија даде запитат 
сти тренут све жице попрскаше.{S} И обе играчице као да се у лету скаменише, тако засташе лебде 
 звеком од. сребрних жица.{S} Милина од игре и милина од свирке стопиле се у један шербет, који 
и станује.</p> <p>У очи самог Ивањ-дна, игуман дечански с мноштвом калуђера и попова посвети цр 
 ђакон па јеромонах, па мало по мало па игуман, па ко зна чедо моје, шта је све теби Бог записа 
умана Дечанског Јеротија.</p> <p>И дође игуман Јеротије са шест калуђера, и дођоше попови из То 
 свима другима.{S} Па се онда опет диже игуман дечански и поче овако :</p> <p>»Во Христу братиј 
дне жене саградио!«</p> <p>За њим иђаше игуман водећи левом руком Иконију, а за њима остала сви 
е диже у славу.{S} Усташе сви на ноге и игуман дечански узе дивно говорити: о Богу, о народу, о 
села и друге главне људе.{S} Навалише и игуман и калуђери и сви гости на Иконију да седне, али  
 му и траг!«</p> <p>»Знам ја«, прихвати игуман дечански; »и ми смо се питали за то.{S} Него смо 
а је муња ударила.</p> <p>Притрчаше јој игуман и неколики гости у њеној близини, дотрчаше и нек 
ше све игуману Јеротију.{S} Изађе и сам игуман у пуној одежди па рече Гаврану:</p> <p>»По опрош 
ђерима кроз густе гомиле народа.</p> <p>Игуман дечански, у широкој црној мантији са гвозденим к 
 ти дао!{S} Бог те благословио!«</p> <p>Игуман благослови руком богаља па рече двојици сељака д 
вратима од цркве.{S} Ту хтеде да дочека игумана и духовнике, који ће из конака доћи да почну сл 
очи самог Ивањ-дна, и посла уместо себе игумана Дечанског Јеротија.</p> <p>И дође игуман Јероти 
а под вењак седну за совру.{S} Посадише игумана дечанског у врх совре, па онда калуђере и попов 
 Никодију дуго говорили, говорили смо с игуманом кога је Патријар послао, легла си позно и умор 
Јадна Иконија подизаше десну руку према игуману, као да га преклиње, да не говори о њој, а леву 
олитве, него одоше у олтар и казаше све игуману Јеротију.{S} Изађе и сам игуман у пуној одежди  
езене; испод таванице, свуда у наоколо, иде поширок перваз, у коме су талијански мајстори живим 
Асас-баше и Алај-чауши, трче да јаве да иде Падишах.{S} Отвори добро очи кад ти покажем везира, 
овога и онога света!«</p> <p>»Ако ће да иде све по реду, имаш ти мало по дуже до самртнога часа 
близу оне чесме, а маломе Иви рекоше да иде да гледа свете слике, што беху исписане на зидовима 
еглер-бега, да старог Јаничара пусти да иде, а да га не пита куда. </p> <pb n="59" /> <p>Пред п 
?!{S} Ништа се не чује да царева војска иде кудгод великом џадом, па и да би с неруке јој је и  
аља да вам испричам све, јер по из даље иде почетак овог мог јадног свршетка.</p> <p>»Затече ме 
викну: »Ој шарове, ој гарове, је л’ нам иде од куд моја нана?«</p> <p>Тек он то рече, а из шума 
пастир невесело.</p> <p>»Ето га Милован иде оздо из села.{S} Чим он овде стигне предузеће стадо 
ђе икону да целива.{S} Поред њега десно иде гологлаво мало ђаче; носи у руци мален котлић од ка 
име!« причаше тај што га је видео; »јер иде гологлав и босоног по шуми, грува се у прса и жалос 
 Знао сам да ће да буде.{S} Пусти ме да идем да га видим; и ако сам позни и последњи, опет да м 
ом руком живо откуца темена и рече: »Да идем!«</p> <p>И одмах пође.</p> <milestone unit="*" />  
 мене бедиш, нема душе и није човек.{S} Иди од мене један нечовече!«</p> <p>»Вала, жено, запамт 
-ага, једва стиже да Иконији прозбори: »Иди само са Шекер-кадуном за Кизлар-агом и не бој се ни 
и, могадијах да намиришем од куда Турци иду, као оно што пас нањуши зверад!{S} А сад се ево пом 
ка, у панцирима и са сребрним шлемовима иђаху у корак онај у среди ношаше копље са три коњска р 
ез од Лежимира, са шубаром испод мишке, иђаше напред и са два три сељака своја с муком отвараше 
 синови цареви, аферим!«</p> <p>За њима иђаше једна чета »Бостанџија« одевених и наоружаних она 
бре једне жене саградио!«</p> <p>За њим иђаше игуман водећи левом руком Иконију, а за њима оста 
 с арабом пред њену кућу.{S} Иконија се ижљуби са Макреном, на којој имаовину своју остави, са  
тан шлем, обавијен танком белом чалмом, из које се спреда а изнад чела узвијаху две челенке од  
една страна ове крпе не беше порубљена; из ње вишаху конци неправилно, као да је цело парче бил 
угледасмо цркву.{S} Али каква црква!{S} Из темеља па за један аршин све о самог црвеног мерџана 
ја се истом из пупољка развила била.{S} Из луга, с оне стране, један кос звиждаше некакве значк 
 срце на двоје као нека оштра сабља.{S} Из таких очију посла за мном прекор као зрно које не пр 
уд моја нана?«</p> <p>Тек он то рече, а из шумарице зајеча јасан женски глас: »Ој, Иване сине,  
ности <pb n="79" /> у тамно зеленило, а из овога у топло руменило.{S} Отуда је дошло и име кона 
вде сам међу својима, а ето је се црква из урвина дигла и пропојала!«</p> <p>Иконија отиде па с 
опаоника, липа из Македоније, кестенова из Руменлије, кедрова са Ливана, кипреса из Анадолије.{ 
а проведоше дванајест доратастих хатова из Курдистана, са позлаћеним рахтовима и седлима покрив 
 Вилиндару.</p> <p>И ако је Хусејин-ага из везирове кесе плаћао све мајсторе, Иконија покрене с 
ат, којим га цар утврђује за Тимар-бега из Лежимира, и други берат којим цар одобрава да Икониј 
кох себи: боље да је дочекам овде па да из њених уста чујем живот или смрт.{S} Видела си Оца Ни 
и, претисну чело прстима као да хоће да из мозга исцеди сећање, па се онда опет усправи и рече: 
 на пољани испред манастира пуно народа из близа и из далека, Болеснике оставише да преноће у ц 
 рајо!{S} Казуј само је ли овде Иконија из Лежимира, удовица Миленка хајдука!?«</p> <p>Из препл 
конију: како јој се свиди игра девојака из Мисира.</p> <p>»Е, царска кћери,« одговори Иконија,  
е са својим хајдуцима ишчупа несрећника из руку разјарених сељака.{S} Стојан им викну љутито св 
ead>ВЕЗИРОВА МАЈКА</head> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ XVII.{S} ВЕКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЧЕД.{S} МИЈАТОВИ 
себе, <pb n="31" /> као да се пробудила из тешкога сна па још не може да се прибере.</p> <p>Нек 
цару жао да храни рибе морске девојкама из харема, па ће да проба да их храни бабама кауркињама 
де и онде ћилимима из Бокаре и шаловима из Индије; дуж софе дуги а уски јастуци од црвене и зел 
персијским стиховима, арапским наводима из корана и турским пословицама.{S} О самом великом дво 
чохе, па застрвене овде и онде ћилимима из Бокаре и шаловима из Индије; дуж софе дуги а уски ја 
ви отпеваше нешто.{S} На многим местима из гомилица народа поче да се диже песма.{S} Мало даље  
син Бертолдов ...{S} 1.20 </p> <p>Писма из Москве ...{S} 1.- </p> <p>Барјактар Бојана ... -.{S} 
 рукама ухватило за њен десни рукав, па из гласа запеваше: »Јаох, моја нано, не дај ме Турцима! 
какве речи, које нико не разумеваше, па из ње поче да излеће голуб за голубом, носећи у кљуну п 
с Дурмитора, јасенова с Копаоника, липа из Македоније, кестенова из Руменлије, кедрова са Ливан 
з Руменлије, кедрова са Ливана, кипреса из Анадолије.{S} Цветне баште попрскиване водоскоцима и 
им кроком, крешући праменове од варница из калдрме, свој лабудовски врат час савијајући ниско к 
а ли би моји сељаци рекли, да сад некуд из прикрајка гледају, па да виде ово моје чудо и господ 
ез каранфил надметали за зрачне погледе из девојачког ока.</p> <p>Кизлар-ага проведе Иконију кр 
е, ене, погледај на десно; ене га изађе из олтара и изнесе неку књигу!{S} Ја колика је, једва ј 
груди каквој вили!</p> <p>Па онда изађе из воде, посади се на један пањ под најближом тополом,  
ом, и све друго што беше донела и изађе из пећине.</p> <p>Кад дахну мирисом, којим шума у зору  
онда с ведром душом и лаким срцем изађе из цркве да потражи оца Никодија.</p> <p>Нађоше га у тр 
иже и пође за псима.</p> <p>У том изађе из шумарице на чистину сељанка једна, повисока, танкост 
 <p>И летургија се сврши.{S} Свет изађе из цркве у порту.{S} Изађе и отац Никодије онако с одеж 
та сласт за кратко траје Слађе је да је из дана у дан гледаш како се вије као кукавица!« И онда 
 мајка Ризванова звала Иконија, и да је из села Лежимира у Топлици.{S} Сад је све то искао да м 
ви.{S} Притрчаше јој жене и изведоше је из цркве; попрскаше је хладном водом и дадоше јој гутља 
ом и ни на што пожалила није.{S} Али је из дана у дан бивала све невеселија.{S} Тек би се са ћо 
ори.</p> <p>У том тренутку растрезни је из бунила нов врисак њеног детета : »Нано, не дај ме на 
а њену службу и дању и ноћу, дао јој је из харема своје жене једну Гркињу из Солуна и једну Арб 
сиротињу српску, и кад се дигао, чуо је из олтара разговетно ове речи: »Не дај се Србине!«</p>  
у да се несрећник умори.{S} Да се убије из пушке, или закоље ножем, или умлати мотком, или обес 
 сада наш честити цар није одводио ђаке из цркава, јер је још на Косову Султан Бајазит дао свој 
" /> искупљао око себе и частио песнике из Перзије, Мисира и Анадолије, и учене хоџе и улеме из 
исира и Анадолије, и учене хоџе и улеме из све турске царевине.{S} Како је Махмуд-паша, као пес 
Боже, да ми је онда да твој отац устане из гроба, па да те види, па макар ја то и не гледала.{S 
кву.{S} А сваке суботе она и друге жене из села, доносиле су раденицима понуде у погачама, сиру 
и у њеној близини, дотрчаше и неке жене из гомиле света, који се око вењака скупио био, али већ 
иш?« питаше Иконија Агапију, као да, се из сна пробудила.</p> <p>»Султанија пита: »је ли да је  
ад се осу грмљавина од клицања и кад се из ње изви оно »многаја љета«, она пребледе, пожуте, пр 
евен као и друге спахије само што је се из његовог белог турбана, уз златни шлем, извијала висо 
огледају стуб од дима и пламена који се из манастира у небо дизаше.{S} Опазише да једна сељанка 
ићу га сваком згодом, наредићу да ти се из моје хазне издаје што год ти и колико год ти треба д 
 ја падох на праг од цркве.{S} Тргох се из сна, а срце ми још једнако лупаше као да хоће из гру 
 да дочека игумана и духовнике, који ће из конака доћи да почну службу.{S} Према њој, на другој 
 срце ми још једнако лупаше као да хоће из груди да искочи!«</p> <p>»Е па то је!« узе мудра Мак 
 једну прљаву кесу, отвори је, и извуче из ње <pb n="85" /> једну змију, пресече је па се начин 
еки Србин из Далмације, који се враћаше из поклоненија у Јерусалиму, па нам узгред причаше, как 
цом, коју цареви људи пробраше и однеше из овога краја пре четири године.{S} Не може цар да опе 
и. </p> <pb n="39" /> <p>У том доведоше из шуме Гаврана, везана, гологлава, босонога, издрпана, 
 и седе у арабу.</p> <p>Кад већ изађоше из села, Иконија викну: »Аман, ага, стани мало!{S} Забо 
испред манастира пуно народа из близа и из далека, Болеснике оставише да преноће у цркви и око  
ма а већ пламен изби из крова црквена и из конака манастирског.{S} Народ закука иза гласа и поч 
на ону тканицу.{S} Размота саде-свилу и из ње извади једно парче врло танког платна.{S} На једн 
је с оружаним Турцима а већ пламен изби из крова црквена и из конака манастирског.{S} Народ зак 
отије са шест калуђера, и дођоше попови из Топлице, са Ситнице и са Ибра, и искупи се народ са  
ију завијено; размота ту шамију, извади из ње један румени јаглук посут шљокицама сребрним и зл 
им ђинђувама.{S} И поврх свега - извади из једног свиленог завоја један старински златан новац  
а па махну руком.{S} Дервиш онда извади из своје горње костретне одеће једну прљаву кесу, отвор 
 језик беше исплазио.{S} Иконија извади из шаренице један убрус, добро га покваси водом из крча 
рним и златним; разви и јаглук и извади из њега нешто у саде свилу, танку као паучина, завијено 
м веђама.</p> <p>Иконија ћутећки извади из шаренице једну белу погачу, једну румену јабуку, пар 
водоскоцима и напајане поточићима, који из мраморних чесама потицаху, беху прошаране шумицама о 
 поче да се повија под поветарцем, који из двојница умиљато и весело дуваше.{S} Просу се вино,  
уша, сврнуо је с памети!« повикаше неки из гомиле.</p> <p>»Шта сврнуо с памети !« привикаше дру 
 и на белом коњу.{S} Виде још како неки из свите цареве бацаше читаву дажду од сребрних аспри у 
уде у вас Турака!« — одговорише му неки из гомиле. </p> <pb n="61" /> <p>У том навалише и жене, 
е си срце давно ишчупала, а данас си ми из потока памет преврнула.{S} Ја ли си вештица, ја л’ в 
 почињем да видим, како овај камен сињи из ведра неба паде, да нас живе у гроб сахрани!{S} Ја с 
кад се сетим кад једном дођоше калуђери из Пећи с патријарковим ђацима па запеваше.... чекај мо 
говори чича него да јој их ветар доноси из оне пећине у планини.{S} Опет сама себи говораше: »А 
не би ли ти помогао, да једнога дана ти из његове цркве изнесеш свећу боље среће и босиљак мира 
ћни Гавран, кога је Иконија дала донети из планине, па наредила: да му се у конаку манастирском 
еда, засијаше му се очи, и зрак радости из њих и трепет осмеха са усана његових осветлише му ле 
испише.{S} Везир је пратио својој мајци из Солуна неке мајсторе и зографе, који су били на Свет 
уда. </p> <pb n="59" /> <p>Пред полазак из Једрена, Хусејин је имао дуг разговор са својом каду 
а беше кад овако из ненада изниче човек из шипрага, али савлада свој немир па рече:</p> <p>»Бог 
жиле под коленима и то усијаним камењем из потока, на коме је Иконију из прикривка гледао; да с 
ице један убрус, добро га покваси водом из крчага, положи га несрећнику на главу и суну му кап  
дну петолисну бледу ружу, која се истом из пупољка развила била.{S} Из луга, с оне стране, једа 
е шта је и како је било: како је Гавран из гласа кумио да му жиле потколенице не пеку, како је  
ко пет година, дође у Дечане неки Србин из Далмације, који се враћаше из поклоненија у Јерусали 
ко ње се искупише кнез и главни домаћин из њена села, а дођоше после и калуђери и попови и одош 
аорастих очију, којих се граор преливао из бледоплавог споменка у тамну љубичицу; млечност њено 
ма од седефа, који се на сунцу преливао из беле млечности <pb n="79" /> у тамно зеленило, а из  
 тужно запомагаху и кукаху.{S} Мали Иво из све снаге врискаше: »Нано, нано моја! не дај ме!«</p 
у, кајмаку и вину.{S} Иконија је готово из дана у дан ишла на грађевину, није што се тобож у то 
весело.</p> <p>»Ето га Милован иде оздо из села.{S} Чим он овде стигне предузеће стадо.{S} А ти 
 стази једној, која се извијаше уз брдо из једне удоље; њушка им задркта како за неколико трену 
p> <p>Иконија се препала беше кад овако из ненада изниче човек из шипрага, али савлада свој нем 
 мањ ако није што јој Хусејин оно онако из ненада викну.</p> <p>Три млада момка, лична и висока 
руку, посоли га и пружи те јој га вођко из руке поједе.</p> <p>»Ево да ти кажем!« предузе за ти 
 на лаганим мукама уморити.</p> <p>Неко из гомиле, и то једна жена помену најпре двојици тројиц 
инама најстарији кнез седи старац Јанко из села Јабуке, коме је било преко деведесет година, уз 
 самртнога часа од мене.{S} Него хајдмо из ове мемљиве трапезарије мало у порту, имам нешто да  
те сви видимо!?{S} Има нас који дођосмо из далека; дај да ти очи сагледамо, те да нашима на дом 
би.{S} Ваља да вам испричам све, јер по из даље иде почетак овог мог јадног свршетка.</p> <p>»З 
а још један гутљај ракије, повуче добро из једне чутурице, коју му дадоше па онда поче:</p> <p> 
рчка се као сребрна пастрмка, вади цвет из косе, љуби га, баца у воду и мрмља чаролије.{S} Хе,  
ј дође нова једна мисао.{S} Извади ружу из косе, пољуби је и пусти је низ воду: </p> <pb n="18" 
олину смрти, нашао, да га Бог на излазу из ње дочекује изванредним и великим милостима.{S} Сви  
м камењем из потока, на коме је Иконију из прикривка гледао; да се онда као богаљ баци у пећину 
јин-ага довезоше се на везировом кајику из Стамбола у Аденистан.</p> <p>На мраморноме бајиру до 
ој је из харема своје жене једну Гркињу из Солуна и једну Арбанашкињу из Скадра.{S} Обе су гово 
ну Гркињу из Солуна и једну Арбанашкињу из Скадра.{S} Обе су говориле српски, истина мало занос 
ја је опет знала да прича по неку причу из »Четрдесет везира,« коју је у харему научила и, као  
во, и тек би јој се по неки тешки уздах из груди откинуо.</p> <p>»Ти си, мајко, сетна невесела? 
 размилише хладне гује и акрепи; утекох из пећине на поље.{S} Сунце већ беше огрануло.{S} Огреј 
мира, удовица Миленка хајдука!?«</p> <p>Из преплашене гомиле народа повикаше неке жене: »Ево Ик 
оба!{S} Нека га, скотина једна!»</p> <p>Из свога кута до огњишта, стари чича Симо, који је ретк 
ИРОВА МАЈКА</head> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ИЗ XVII.{S} ВЕКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЧЕД.{S} МИЈАТОВИ 
ала.{S} На прсима је носио златне токе; иза <pb n="70" /> свиленог паса ханџар, којега су и кор 
а надгробна плоча с излизаним натписом; иза цркве једна лепа стара липа и клупа испод ње; некол 
медових, са великим зеленим чалмама.{S} Иза њих заступник Муфтије са белом чалмом и у белом каф 
<pb n="74" /> первазима од зибелина.{S} Иза њих су стојали поређани с једне и с друге стране по 
исоки калпаци беху од црвеног сукна.{S} Иза бостанџија корачаху сложно »Балтаџије« са скрлетним 
цили на рамена шестоперне буздоване.{S} Иза њих корачаху сложно дванаесторо дечака, све по четв 
м те се на мах оба крила расклопише.{S} Иза врата стојао је и с једне и с друге стране по један 
ама на пафтама од појаса склопљеним.{S} Иза сваке њене речи, обе припадаше да јој скуте целивај 
е са белом чалмом и у белом кафтану.{S} Иза ових наступише риџали царства, аге од Дивана и од ц 
а вириле кроз решетку доле на улицу.{S} Иза њих је стајао стари Јаничар озбиљан и смеран.</p> < 
ст Арапкиња, па дванајест белих жена, а иза њих 24 младих девојака од петнајест до осамнајест г 
аја-кадуна са своје четири помоћнице, а иза њих дванајест Арапкиња, па дванајест белих жена, а  
 клања до земље сиротињи и фукари, која иза леђа јаничарских запрепашћена гледаше све ово чудо  
из конака манастирског.{S} Народ закука иза гласа и поче да бега на све стране.</p> <p>Међу тим 
од вас Бог на невољи нашао!« викаше она иза гласа и запомагаше.</p> <p>Отац Никодије искочи нап 
еби корачајући полагано, али без страха иза Кизлар-аге; »вала ни ђавоља стража око пакла не мож 
едо, погледај на лево!{S} Ене нам Ивица иза леве певнице уђе у олтар!« — Ене, ене, погледај на  
ш притврђиваше опуту на левој нози, кад иза ње зашушта џбун, покрхаше се грање под неком силном 
вај чак ни слутити није могао, да га је иза оне решетке гледао један Јаничар.</p> <p>Наиђе за т 
рату у једној двокатној кући, седела је иза шимширове решетке на прозору једна постара српска с 
 женску од мушке цркве.{S} Наместила се иза њега тако да му је могла на ухо да шапутне кад се ч 
 Никодија.{S} Па онда полагано корачаше иза њега водећи старца за руку.</p> <p>Мали се Ива окре 
/p> <p>Кад га свршише, онда сви скочише иза совре пренеражени и искупише се око Иконије.</p> <p 
 Приђе опет к старцу, загрли га, извади иза свога свиленога паса па у његов силав задену танак  
сејин се опет подиже на ноге.{S} Извади иза црвеног кожног силава нешто у зелену шамију завијен 
уде и нама и дуго после нас, онима који иза нас настану, коме имамо да захвалимо?{S} Прво Госпо 
имове и засторе на зидовима.</p> <p>Тек иза овога настајала би права забава, у којој би свагда  
а цркви!«</p> <p>Чича Сима беше извадио иза појаса неку дугачку кесу, па између многих мангура  
тако!«</p> <p>Чу отац Никодије где неко иза њега говори, па се окрете.{S} Принесе икону старцу  
 женама бели платно.{S} Склоних се мало иза једне тополе, и гледах је:{S} Што је дуже гледах, с 
венцима од ивањског цвећа на онај извор иза цркве, те умиваше лице, јер бабе причаху како од те 
кама а од плавог ибришима.</p> <p>Одмах иза овога проведоше и трећи царски јелек: дванајест као 
има од жуте свиле.</p> <pb n="67" /> <p>Иза овог царског првог јелека корачаху у ногу Хербаџије 
ледаху као жива башта од лалета.</p> <p>Иза њих на високом једном анадолијском хату јабучасте б 
се пружаху шаре од сребрне жице.</p> <p>Иза њих јахаше Спахи-баша на дивном арапском коњу.{S} Б 
ом и златним челенкама на глави.</p> <p>Иза њих јахаше на високом вранцу Ага јаничарски.{S} Нос 
е!« па чврсто држећи свога Иву за руку, изађе напред и рече слободно:</p> <p>»Ево Иконије Милен 
 га и помоли се Богу да јој помогне.{S} Изађе на двор и виде да је близу свитање.{S} Узе у торб 
олтар и казаше све игуману Јеротију.{S} Изађе и сам игуман у пуној одежди па рече Гаврану:</p>  
рши.{S} Свет изађе из цркве у порту.{S} Изађе и отац Никодије онако с одеждом.{S} Држи левом ру 
« — Ене, ене, погледај на десно; ене га изађе из олтара и изнесе неку књигу!{S} Ја колика је, ј 
ерујте, да нисам ни помишљао да може да изађе на ово како је изашло! да ће робље да се одводи,  
жју!</p> <p>Али се Иконија снебиваше да изађе на горњи мраморни праг од цркве, па да је сви вид 
до на груди каквој вили!</p> <p>Па онда изађе из воде, посади се на један пањ под најближом топ 
а и један слив жутога воска.</p> <p>Кад изађе онако весела и онако мила на зелено поље, а оно с 
 с вином, и све друго што беше донела и изађе из пећине.</p> <p>Кад дахну мирисом, којим шума у 
а, па онда с ведром душом и лаким срцем изађе из цркве да потражи оца Никодија.</p> <p>Нађоше г 
а се диже и пође за псима.</p> <p>У том изађе из шумарице на чистину сељанка једна, повисока, т 
о,</p> <p>И летургија се сврши.{S} Свет изађе из цркве у порту.{S} Изађе и отац Никодије онако  
 један поточић, па онда кроз неко смиље изађосмо у једну дивну башту.{S} Сунце грануло па обасј 
угим.</p> <p>Уз широке мраморне степене изађоше горе у пространи и дуги ходник, патосан звездам 
крсти се и седе у арабу.</p> <p>Кад већ изађоше из села, Иконија викну: »Аман, ага, стани мало! 
 једва жив утекох у пећину.{S} Не могах изаћи од кијамета на пољу.{S} Остах у пећини да преноћи 
ику дворану, где би јој млада султанија изашла пола пута у сретање, претисла њену руку па своје 
 му његову последњу жељу.{S} Јутрос сам изашла била на гроб твоме оцу и рекла му: да мој завет  
</p> <p>Ту су обе кадуне на једна врата изашле, а на другој страни Кизлар-ага отвори једна по н 
омишљао да може да изађе на ово како је изашло! да ће робље да се одводи, да ће крв да се проли 
ећа пред свецем, не би ли га од лудости избавио!«</p> <p>Поразговара се још мало с оцем Никодиј 
ке раје с оружаним Турцима а већ пламен изби из крова црквена и из конака манастирског.{S} Наро 
е.{S} Страшно га је било погледати: очи избуљио, па их на горе преврнуо, беле зубетине искезио, 
ста.{S} Приђе опет к старцу, загрли га, извади иза свога свиленога паса па у његов силав задену 
ену шамију завијено; размота ту шамију, извади из ње један румени јаглук посут шљокицама сребрн 
и црвеним ђинђувама.{S} И поврх свега - извади из једног свиленог завоја један старински златан 
> <p>Хусејин се опет подиже на ноге.{S} Извади иза црвеног кожног силава нешто у зелену шамију  
о у очи његове.{S} Он седе поред ње.{S} Извади оно парче оцепљена рукава, и показав јој, упита  
> <p>Опет јој дође нова једна мисао.{S} Извади ружу из косе, пољуби је и пусти је низ воду: </p 
од онај грм и одмах отвори шареницу.{S} Извади белу једну погачу, отвори једну застругу скорупа 
ултанија па махну руком.{S} Дервиш онда извади из своје горње костретне одеће једну прљаву кесу 
зе; сув језик беше исплазио.{S} Иконија извади из шаренице један убрус, добро га покваси водом  
 тканицу.{S} Размота саде-свилу и из ње извади једно парче врло танког платна.{S} На једном кра 
и аспри огледаше да руком, која дркташе извади сребрн грош.{S} Најпосле га дохвати, стегну и ба 
ма сребрним и златним; разви и јаглук и извади из њега нешто у саде свилу, танку као паучина, з 
у густим веђама.</p> <p>Иконија ћутећки извади из шаренице једну белу погачу, једну румену јабу 
е владика цркви!«</p> <p>Чича Сима беше извадио иза појаса неку дугачку кесу, па између многих  
шао, да га Бог на излазу из ње дочекује изванредним и великим милостима.{S} Сви беху дубоко пот 
ајући и као да објасни снаси својој ово изванредно расипање новца; »баш нека и отац Никодије за 
 се не препаднеш кад те после пред њега изведем!« рече Хусејин Иконији.</p> <p>»Баш се не бих п 
огледај ово доле на широко и на дугачко изведено црвеним мастилом: за Христа благовјерни цар Ст 
 женској цркви.{S} Притрчаше јој жене и изведоше је из цркве; попрскаше је хладном водом и дадо 
од црвене и зелене кадифе златом богато извежене, беху око витког им струка тесно прикопчани зл 
ио је од зелене кадифе златом и бисером извезен.{S} Узенгије су му биле од злата а тако и дизги 
плећа стреоник од црвене кадифе, златом извезен, пун стрела са левог рамена опет сам лук с тети 
рвене кадифе била је тако богато златом извезена, да је једва овде и онде кроз гроздове и грање 
 зелене <pb n="80" /> кадифе, па златом извезене; испод таванице, свуда у наоколо, иде поширок  
них момака, у јаничарском руву, са лепо извезеним стреоницама о плећима.</p> <p>»Гледај нашег а 
ом, завијен у зелену кадифу опет златом извезену.{S} На глави ношаху позлаћене шлемове са белим 
укавица, на којима је од ситних шљокица извезла крстове па их окружила плавим и црвеним ђинђува 
и, по којима златна и сребрна жица беше извезла свакојако цвеће; јелеци махом од црвене и зелен 
.</p> <p>Кад капуџи-баша поднесе овакав извештај Ризван-бегу, овај заповеди да му Јаничара одма 
осу грмљавина од клицања и кад се из ње изви оно »многаја љета«, она пребледе, пожуте, пребледе 
а и како се по средини велико кубе лепо извија.</p> <p>Преко зиме и с пролећа нешто често побољ 
 његовог белог турбана, уз златни шлем, извијала висока бела перјаница, што му накит на коњу бе 
ице, па, слушајући пажљиво његово танко извијање, заспа.</p> <p>И опет у сну чу како Гавран изн 
ма; окренуше се к стази једној, која се извијаше уз брдо из једне удоље; њушка им задркта како  
ће да су га завидљивци и пакосници више извикали него што је.{S} А најпосле жено ко је без грех 
д великог перивоја.{S} Око самог конака извиле се старе липе, па га чисто загрлиле мирисном хла 
д орлових ноктију.{S} С оне стране воде извиле се високе тополе, па пустиле гране над потоком,  
у.</p> <p>»Знаш, ага«, рече кнез као да извини ову олујину, »у нашега народа има пословица: не  
упа испод ње; неколико корачаји од липе извор, који кроз дрвену цев сипље млаз кристалне бистре 
али с венцима од ивањског цвећа на онај извор иза цркве, те умиваше лице, јер бабе причаху како 
 богаља.{S} Кад му донесе крчаг воде са извора, Гавран је замоли, да му га дода да се напије.{S 
 сахат хода до пећине.{S} Док на једном извору у шуми наточи крчаг водом и док стиже пред пећин 
их молитава три пут пред јутрење на том извору умио.</p> <p>Иконија је била довезла на волујски 
ва се казна истога дана над несрећником извршила.</p> <milestone unit="*" /> <pb n="45" /> <p>П 
страшни Арапи, (буди Бог с нама!) па ме извуку напоље да гледам дервиша и његове змије.{S} Угра 
е одеће једну прљаву кесу, отвори је, и извуче из ње <pb n="85" /> једну змију, пресече је па с 
 газим по свили и кадифи, како ће то да изгледа пред Богом који све види и све зна?!«</p> <p>»П 
, па он сам признаде: да мати његова не изгледа да је срећна и задовољна.{S} Она се истина нико 
оје, а моји ће ме узалудно ишчекивати и изгледати!{S} О мајко божја смилуј се и сачувај ме тога 
ној, а они у трећем у зеленој свили.{S} Изгледаху као жива башта од лалета.</p> <p>Иза њих на в 
p> <p>Млади се везир замисли дубоко.{S} Изгледаше снужден и по дуго ћуташе, па ће онда рећи:</p 
х понесе собом далеко низ улицу.{S} Она изгледаше збуњена, узбуђена, бледа и замишљена.{S} Глед 
зазленим погледом и својим витим стасом изгледаше као да је девојка.</p> <p>Опет јој дође нова  
.. моја! рече Господ!« Сваку реч старац изговараше све то јачим гласом, планина прихваташе свак 
рв да се пролије и да ће света црква да изгоре.{S} У зао час хтедох да се осветим Иконији, за к 
уда учинити, запалићу све што имам нека изгоре, није ми <pb n="15" /> вајде имати га и ето ме о 
авали на Гаврана да га жива раскине.{S} Изгруваше га, и крвава у лицу дигоше га на руке, да га  
ече Агапија. »Од како смо сиње кукавице изгубиле мајке наше, нико нам тако говорио није као ево 
екрштена душа, па ћу се и на оном свету изгубити и залутати међу несвоје, а моји ће ме узалудно 
цати за својим дететом, док је снага не изда и сузе не угуше.{S} Па онда би пала у бунило, бунц 
згодом, наредићу да ти се из моје хазне издаје што год ти и колико год ти треба да живиш као ве 
у чету и арабу.{S} Викну сељанима, који издалека жалостиво гледаху за њима.{S} Дотрча неколико  
МИЈАТОВИЋ</p> <gap unit="graphic" /> <p>Издање</p> <p>Стеве Керешевића</p> <milestone unit="-"  
мљавину.{S} Кад и последњи јек у даљини издахну, онда Иконија опет зачу самртнички шапат Гавран 
највише осам година, Дуваше у незграпно издељану двојницу почетак од некаквог кола.{S} По весел 
е, а на трећим гује исплетене, повисоко издигнуле главе, у главама алем камен драги, на токамо  
 Ива полагано и врло смишљено прекрсти, издиже се на прсти и једва дохвати један крајичак од ко 
а.{S} Живи ланац од Јаничара с муком је издржавао ове таласе од људи, да не запљусну онај отвор 
е Гаврана, везана, гологлава, босонога, издрпана, бледа и тако изнемогла, да му ноге клецаху, т 
покоримо.{S} Није ме страх да пред цара изидем, јер знам у цара је правда.{S} Њему ћу слободно  
беху далеко од ње, довикиваху јој: »Ама изиди на горњи праг од цркве, да те сви видимо!?{S} Има 
 кроз долину смрти, нашао, да га Бог на излазу из ње дочекује изванредним и великим милостима.{ 
је нико не разумеваше, па из ње поче да излеће голуб за голубом, носећи у кљуну по један струк  
ом; овде онде по нека надгробна плоча с излизаним натписом; иза цркве једна лепа стара липа и к 
и не бој се ништа!« па се онда сам брзо измаче.{S} Оста само Кизлар-ага, његових шест Арапа, и  
 душа: као да горско дрвље ромором овим измеђ себе разговара!{S} Слушам и ослушкујем.{S} Јест,  
 великог дворца водиле к обали морској, између свака два поморанџина дрвета,стојало је привезан 
ше погледати их.{S} Један паде на софу, између султаније и Иконије и спусти пред султанијом ђур 
ад се море ричући рвало с ветровима.{S} Између конака и ове ограде виле су се ситним и блистави 
 једнако тихо снева снове невиности.{S} Између сваке две девојке стојао је осмоугли сточић од с 
="35" /> <p>Три дана је Иконија лебдела између живота и смрти.{S} Већином је била у неком бунил 
 као нека шарена гунгула, једва спазила између позлаћених клобука Пејика и високих перјаница Со 
 мужа?!{S} Кад бих моју дворбу поделила између мога свекра, чича Симе, мога сина Иве и другога  
звадио иза појаса неку дугачку кесу, па између многих мангура и аспри огледаше да руком, која д 
ја његово ђаче, те тако мали Ива сеђаше између деда и мајке своје на простиркама испод оне стар 
тицама.{S} Ударише и оним широким путем између великих поморанџи, са којих кроз загасито-зелено 
ребрно лале утврђену перјаницу, на челу између оба ока амајлију са крупним једним смарагдом, ок 
Лежимир.</p> <p>У Лежимиру се много шта изменило.{S} Чича Сима је давно умро, умро је и стари к 
ње у кратке скокове, да погазе ко се не измиче; у зубима носе голе јатагане, а у рукама једни к 
ене црни облак, који сузама дажди, онда измоли у цара ферман: да сиротиња раја на оним урвинама 
 калуђеђерима и поповима.{S} Иконија је измолила у оца Никодија његово ђаче, те тако мали Ива с 
анком белом чалмом, из које се спреда а изнад чела узвијаху две челенке од драгог камења, у кој 
од рубина са полумесецом од алем-камена изнад ње.{S} И коњ и јахач трептали су на сунцу од злат 
соко са свода <pb n="10" /> у олтару, и изнад пониског иконостаса, Исус раширио руке па великим 
ана.{S} Неко рече да га је видео у шуми изнад медвеђе пећине. »Као да нису чиста посла с њиме!« 
онија стиже на поток, подиже руку десну изнад обрва, заклони очи од сунца, које са запада косо  
 је на мору заробише, најпре на продају изнели. </p> <p>Ове Агапијине приче о Јерусалиму, о гро 
глава, босонога, издрпана, бледа и тако изнемогла, да му ноге клецаху, те га два момка подржава 
спа.</p> <p>И опет у сну чу како Гавран изнемоглим гласом виче: »воде... воде... кап воде!« Пођ 
есме.{S} Сав се сабор ускомеша, као кад изненадни вихар ветар таласе узбурка.{S} Народ као да г 
едај на десно; ене га изађе из олтара и изнесе неку књигу!{S} Ја колика је, једва је јадно моје 
гао, да једнога дана ти из његове цркве изнесеш свећу боље среће и босиљак мира у твој народ.«< 
 крвава у лицу дигоше га на руке, да га изнесу на чистину.</p> <p>Харамбаша Стојан скочи, те са 
 најпре двојици тројици око себе, а ови изнеше пред суд, уз одобравање светине, те и суд пресуд 
ија се препала беше кад овако из ненада изниче човек из шипрага, али савлада свој немир па рече 
да шапутне кад се чита евангеље, кад се износи света тајна, кад треба да се прекрсти, јер стара 
 грађевина са свим доврши и да се црква изнутра испише.{S} Везир је пратио својој мајци из Солу 
 »Хвала ти, цареви везире!{S} Свега има изобила у двору твоме, и колико ми добра чините и ти и  
на гласом у коме трепташе некакав чудан израз зебње и прекора самој себи.</p> <p>»Ево се мучим  
су турске.</p> <p>Кад стигоше пред лепо изрезана врата од једнога двора, у коме се низови од бе 
 право!{S} Не, не, свети оче, толико се изумила нисам.{S} А да јесам, ех, право да ти кажем, им 
те да њих, као најмилије госте, које је икада у своме животу имала, двори на овај велики дан за 
невоље, и бранити рају сиротињу.{S} Ако икако може бити дај нам сина на књигу.{S} Нека се не ло 
да тога не чине.{S} Не вреди да због ње икога ма само глава заболе.</p> <p>У јутру дође Хусејин 
оговори неколико речи, од којих је неке Икокија познала да су турске.</p> <p>Кад стигоше пред л 
робу Христовом,, о чудесима чудотворних икона, пред којима се кандила никада не гасе, особито с 
, онако стар, метанисаше пред престоним иконама па се онда окрете мени и рече: »Лепо је, лепо ј 
аспе уље у кандила што гору пред светим иконама.</p> <p>Тек је било подне превалило и весеље се 
м уђе у мрачну и празну црквицу, целива иконе, запали три свећице шапатом помињући имена оних з 
 мени и рече: »Лепо је, лепо је!{S} Ове иконе баш као у Вилиндару!{S} Него хајде сад да те ја в 
су се хвалили и Иконији и народу, да су иконе исписали са свим онако како су на царском иконост 
 /> <p>Да би стигла дома још за видела, Иконија удари преким путем на поток Липовицу.</p> <pb n 
 арабу.</p> <p>Кад већ изађоше из села, Иконија викну: »Аман, ага, стани мало!{S} Заборавих неш 
 дан, спремајући се да пођу на јутрење, Иконија исприча својој Макрени шта је сневала те ноћи.< 
а из везирове кесе плаћао све мајсторе, Иконија покрене своје село, да и оно само, од драге сво 
тиња.{S} Кад већ стиже пред саму цркву, Иконија му се маши за руку, заиска смерно његов благосл 
ком, нешто слатко-гласном својом речју, Иконија отвараш себи и своме свекру пута кроз густу гом 
ије!«</p> <p>Сутра дан, опет пред зору, Иконија је однела у пећину стару једну поњаву од костре 
право дому некадашњег свога посинка.{S} Иконија се диже са постеље, <pb n="36" /> те га пред ку 
дечака од 12 година у доњим одајама.{S} Иконија није ни знала.</p> <p>Гркињи је било право име  
и кнезови с калуђеђерима и поповима.{S} Иконија је измолила у оца Никодија његово ђаче, те тако 
зреле поморанџе као јабуке од злата.{S} Иконија не знађаше чему пре да се диви, да ли овом дрвљ 
као и по неку досетку Насрадин-хоџе.{S} Иконија би се слатко насмејала, па би тек опет Агапији  
5" /> ретки призор гласно заплакаше.{S} Иконија беше бледа и корачаше гледајући смерно пред-а-с 
 је од њеног конака допрате у харем.{S} Иконија је свагда водила собом и своје две поћерке.{S}  
ела образе; сув језик беше исплазио.{S} Иконија извади из шаренице један убрус, добро га поквас 
рече да му исприча све како је било.{S} Иконија узе да прича све по реду, па кад дође до онога  
еме левом руком грубо гурну Иконију.{S} Иконија врисну и паде на земљу; у Ивановим рукама оста  
де у погачама, сиру, кајмаку и вину.{S} Иконија је готово из дана у дан ишла на грађевину, није 
м Турцима и с арабом пред њену кућу.{S} Иконија се ижљуби са Макреном, на којој имаовину своју  
 ли ми ти тако тужно причаш?« питаше га Иконија склапајући своје дуге трепавице, па, слушајући  
аквог човека.</p> <p>У џбуну поред кога Иконија стојаше, један бумбар облеташе једну петолисну  
ра, и други берат којим цар одобрава да Иконија обнови цркву св. Јована.</p> <p>Требало је пуно 
као да се беху окамениле.{S} И тек када Иконија приђе, те пољуби у образе најпре Агапију па онд 
д и последњи јек у даљини издахну, онда Иконија опет зачу самртнички шапат Гавранов: »воде... в 
ро чујаше.</p> <p>Тек би га овда и онда Иконија по рамену <pb n="24" /> живо покуцала па му заш 
уго по куцању мога срца!«</p> <p>И онда Иконија бризну плакати.</p> <p>Везир јој миловаше руку, 
ако већ да ти све кажем!«</p> <p>И онда Иконија исприча како је Гавран одавно облетао око ње, к 
д ње слушао да се мајка Ризванова звала Иконија, и да је из села Лежимира у Топлици.{S} Сад је  
а по турски одевена.{S} Сељанка је била Иконија, а пуначка Туркиња била је кадуна Хусејин-аге,  
ијом и љуто удари сељанку.</p> <p>Јадна Иконија ништа не осећаше.{S} Без капи крви у лицу, блед 
алуђерског »Многаја љета!«</p> <p>Јадна Иконија подизаше десну руку према игуману, као да га пр 
 везиру водим!«</p> <p>»А што ће стрина Иконија цару и царевом везиру?« опет питаху сељани.</p> 
лавама остану!«</p> <p>»А што ће стрина Иконија у Стамболу?« повикаше сељани.</p> <p>»Ваља да т 
нађаше шта се збило.</p> <p>Мало час па Иконија виде шта је.</p> <p>Ако не више, а оно бар стот 
м службу вашу.{S} Боли ме ево овде« (па Иконија метну руку на срце), »да вас гледам као робињиц 
<p>»Је ли то баш царски рисовуљ?« упита Иконија радознало и опет као са неком стравом. »У добри 
 посла!«</p> <p>Кад Агапија преведе шта Иконија рече, султанија се слатко насмеја.{S} У томе де 
.</p> <p>»Мајкино мило јединче!« замуца Иконија тихо и очи јој засузише. </p> <pb n="25" /> <p> 
же!{S} Ево сад нађох мог сина!« промуца Иконија кроз плач, и сад први пут</p> <p>загрли царева  
</p> <p>Вечерње се већ било свршило кад Иконија са малим Ивом дође на капију велике куле.{S} Ту 
не.{S} Тако се беше занео, да не чу кад Иконија с Ивом уђе, па не диже главе нити мрдну густим  
а га сребрним рукама загрле.</p> <p>Кад Иконија стиже на поток, подиже руку десну изнад обрва,  
м светом у тренутку највеће своје славе Иконија, везирова мајка!</p> </div> </body> <back> <div 
е бој се рајо!{S} Казуј само је ли овде Иконија из Лежимира, удовица Миленка хајдука!?«</p> <p> 
улазила.</p> <p>И трећи дан зором отиде Иконија да обиђе богаља.{S} Кад му донесе крчаг воде са 
 то друго.</p> <p>»Ево шта је«, предузе Иконија; »бојим се да је мој син, кога ми цар пре дваде 
> <p>То је био несрећни Гавран, кога је Иконија дала донети из планине, па наредила: да му се у 
.</p> <p>У Прокупљу је већ сазнао да је Иконија жива.</p> <p>Једнога дана он са својом четом и  
других дворских слугу.{S} Међу овима је Иконија нарочито запазила Тутучи-башу, надзорника папаг 
 n="34" /> <pb n="35" /> <p>Три дана је Иконија лебдела између живота и смрти.{S} Већином је би 
 и опсенарских престава.{S} Најживље је Иконија запамтила прво вече и често би о њему и причала 
к.{S} Она се маши да га подигне, али је Иконија нагло прихвати за руку и викну: »Не, кћери царе 
се десила болест или смрт у кући, ту је Иконија била прва да помогне и саветом и радом, и да од 
едње виђење испуни!«.</p> <p>Заплака се Иконија, закукаше жене, диже се граја, и кнез и Хусејин 
јест конака до Стамбола.{S} Ето нека се Иконија ноћас спреми, па да се сутра ако Бог да зором к 
апеваше.... чекај молим те мало!« Па се Иконија погну, замисли се, замисли, претисну чело прсти 
 на смеј па се слатко насмејаше, Али се Иконија није смејала него се баш била препала.</p> <p>У 
и видесмо угодницу божју!</p> <p>Али се Иконија снебиваше да изађе на горњи мраморни праг од цр 
 до цвета, и од листа до листа: како се Иконија овде медом храни, у свиленом се фистану по трав 
ра, нека загачу дрвљу и камењу: како се Иконија овде, шири и башкари!« Па онда опет њему липа т 
 и преко очекивања мојих испунио«, рече Иконија; »али ми остаде једна жеља на празно.{S} Мислил 
газим поток, ил’ да га не газим?!« рече Иконија, поћута мало, насмеја се и рече полагано сама с 
Истину ли говориш цареви везиру?!« рече Иконија, па уста силно узбуђена.</p> <p>»Вере ми се не  
а их и у <pb n="76" /> сну снива!« рече Иконија самој себи корачајући полагано, али без страха  
ђеш!«</p> <p>»Да чудна ли човека!« рече Иконија озбиљно. »Ево скоро годину дана како ми не да м 
син?«</p> <p>»Јесте честити беже!« рече Иконија грцајући; сва се тресаше као да је у грозници;  
а како!«</p> <p>»Хвалимо те Боже!« рече Иконија побожно. »Пусти ме, оче Никодије, да целивам гд 
ка га, скотина једна, нека цркне!« рече Иконија горко. »Мене је он на црње муке метнуо; он је в 
</p> <p>»Хвала ти, цареви везире!« рече Иконија, која никако не могаше да везиру и зету турског 
о!«</p> <p>»Благослови свети оче!« рече Иконија смерно, па приђе духовнику и пољуби му руку, и  
’ се није препала?</p> <p>»Нисам!« рече Иконија. »А и што би ?{S} Какве сам ја смукове виђала у 
 и озбиљно.</p> <p>»Е чекај мало!« рече Иконија сва усплахирена; погледа к мору, поћута, прекрс 
ра.</p> <p>»Ово нешто није добро!« рече Иконија, а сва претрнула беше. »Седите ви овде где сте, 
ам мислила да вас расплачем децо!« рече Иконија, као да је осећала да је у неколико крива за њи 
>»Плачем а незнам ни сама за што,« рече Иконија, просто грцајући. »Плачем од среће <pb n="78" / 
а се турчим!«</p> <p>»Што ћу му!?« рече Иконија. »Кад мој Миленко умираше, погледа ме жалостиво 
»Па сад, оче Никодије, Бог па ти!« поче Иконија. »Ево ти доведох мога сина да га упутиш како да 
> <p>»Да ти видиш Топлицу Милана,« поче Иконија да с пуно поноса казује, као нешто што је сама  
ло учини!«</p> <p>И другу ноћ не могаше Иконија да заспи дуго и дуго.{S} Преврташе се немирно т 
рану.</p> <p>»Не дајте браћо!« врискаше Иконија.</p> <p>»Народе не дај се зулумћарима!« викаше  
 му се, да ти се он не свети!« говораше Иконија озбиљно и тужно. .</p> <p>»Теби сам, жено, згре 
 дотакну.</p> <p>»А? шта велиш?« питаше Иконија Агапију, као да, се из сна пробудила.</p> <p>»С 
 на њу гледа. »О мајко божја«, шапуташе Иконија; »о Мајко божја, која си и сама на овоме свету  
 само Кизлар-ага, његових шест Арапа, и Иконија са Шекер-кадуном пред вратима.</p> <p>Кизлар-аг 
У том навалише и жене, па с њима дође и Иконија, по коју је кнез већ послао био.{S} Казаше јој  
ска рука царско име исписала!«</p> <p>И Иконија се прекрсти, па на три места целива ону дугачку 
род и да га крстом брани!« Ето, настави Иконија па руком глађаше зулове у свога синчића: »Ето,  
 обучена.</p> <p>Кад се ни султанија ни Иконија не хтедоше ничега прихватити, онда четири робињ 
ја, рече Господ!«</p> <p>У самој ствари Иконија му је сваке Суботе обилазила његову живу гробни 
 песма?«</p> <p>»Баш је лепа!« одговори Иконија; »Много лепа!{S} Занела ме чак натраг у моју мл 
p> <p>»Не могу, оче Никодије!« одговори Иконија.</p> <p>»Долазећи данас к цркви, ниси ли се с к 
репала па да је како страшан!« одговори Иконија мирно; али опет ти само мени њега покажи!«</p>  
ира.</p> <p>»Е, царска кћери,« одговори Иконија, »Бога ми ти ја не умем ништа казати.{S} Видим  
ви и магла у његовим очима.{S} Полазећи Иконија, навали на улаз од пећине нешто камења и пањева 
ути да са женама говори.</p> <p>Те ноћи Иконија не могаше за дуго оком тренути.{S} Мишљаше о св 
анама њеног спровода.</p> <p>Око поноћи Иконија повиче са своје постеље:</p> <p>»Децо, спавате  
ија чује!{S} Еј, еј, авај нама!« доврши Иконија тихо, па се љуљаше то на десно то на лево; као  
ле младе, бистре, брзе да разуму што им Иконија каже, срећне да погоде што она и помисли и хитр 
 јер сав гори од жеђи.</p> <p>Сутра дан Иконија је радила своје домаће послове невесела и замиш 
бајаху свака на свој начин.{S} Пети дан Иконија се већ предигла била.</p> <p>Тога дана по заход 
под њеном папучом.{S} Али већ трећи дан Иконија не могаше да сноси ово чудо од своје госпоштине 
ба да се трошиш толико«, прихвати благо Иконија; »и ако си царев везир, опет и твоја хазна има  
«</p> <p>Султанија није разумела на што Иконија нишани, а опет Иконија не би ни могла да разгов 
 разумела на што Иконија нишани, а опет Иконија не би ни могла да разговетније каже оно, што је 
а у твој народ.«</p> <p>Пред саму цркву Иконија остави своју шареницу, па са синчићем уђе у мра 
цо моја, је л’ то мени звиждиш ?« викну Иконија својим јасним и пријатним гласом тици преко вод 
о и само везир желио да буде.{S} Али ту Иконија, на супрот и Хусејин-аги и свима мајсторима и с 
iv type="titlepage"> <pb n="1" /> <head>ИКОНИЈА</head> <head>ВЕЗИРОВА МАЈКА</head> <p>ПРИПОВЕТК 
</head> <pb n="4" /> <pb n="5" /> <head>ИКОНИЈА, ВЕЗИРОВА МАЈКА.</head> <p>На једном пропланку  
iv type="titlepage"> <pb n="а" /> <head>ИКОНИЈА</head> <head>ВЕЗИРОВА МАЈКА</head> <p>ПРИПОВЕТК 
:id="SRP18910_C1"> <head>I</head> <head>ИКОНИЈА И ГАВРАН.</head> <pb n="4" /> <pb n="5" /> <hea 
:id="SRP18910_C5"> <head>V</head> <head>ИКОНИЈА У СТАМБОЛУ</head> <pb n="64" /> <pb n="65" /> < 
в конак.«</p> <milestone unit="*" /> <p>Иконија, Шекер-кадуна и Хусејин-ага довезоше се на вези 
њима.{S} Дотрча неколико момака.</p> <p>Иконија подиже један крај платна, којим арњеви беху пок 
 главе нити мрдну густим веђама.</p> <p>Иконија ћутећки извади из шаренице једну белу погачу, ј 
а и пусти унутра младога везира.</p> <p>Иконија је стајала поред софе, као да се скаменила, и г 
оше им слатка и мирисна шербета.</p> <p>Иконија се била сва у ухо претворила, па растужена зами 
е, злато, сребро и драго камење.</p> <p>Иконија га је добро уочила.{S} Њени се погледи залепише 
а.{S} Многи се старци заплакаше.</p> <p>Иконија се строгим постом спремила да се сутра на велик 
и како се у њеном завичају живи.</p> <p>Иконија је и овде, у Седефли-шкољки на Боспору, рано ле 
гија служише се једна за другом.</p> <p>Иконија је за рана одвела чича Симу у један сто одмах д 
м на штапу који је у руци држао.</p> <p>Иконија се јутрос упорно противила наваљивањима Хусејин 
пред јутрење на том извору умио.</p> <p>Иконија је била довезла на волујским колима старога чич 
с одјури натраг у луг на потоку.</p> <p>Иконија се беше чисто скаменила.{S} Тако оста за неколи 
се за султаном ваљаше низ улицу.</p> <p>Иконија је сад у ономе, што јој под очима промицаше као 
 претећи у вис и стисне песницу.</p> <p>Иконија се није препала, али које од стида са онаких ре 
: »воде ... воде ... кап воде !«</p> <p>Иконија се прекрсти па уђе унутра.</p> <p>Гавран се у ј 
ја смилуј се и сачувај ме тога!«</p> <p>Иконија се прекрсти, па побожно погледа к небу.</p> <p> 
ва из урвина дигла и пропојала!«</p> <p>Иконија отиде па се намести пред главним вратима од црк 
за живот и здравље твога Ивана!«</p> <p>Иконија се пробуди и устаде.{S} Насу уља у кандиоце пре 
е: »Нано, нано моја! не дај ме!«</p> <p>Иконија која беше под ударом Турчиновим полуобамрла, чу 
 памети људске окрећу за тобом!«</p> <p>Иконија се препала беше кад овако из ненада изниче чове 
јин Иконији; »ево га наш везир!«</p> <p>Иконија наслони чело на решетку, па оштро гледаше на ул 
, да ћу ти живој срце ишчупати?«</p> <p>Иконија се окрете па га погледа немо својим крупним очи 
у здравље наше добре, сиротињске мајке, Иконије!«</p> <p>Диже се усклик од народа као грмљавина 
жимиру похита.{S} Али им дође порука од Иконије, да тога не чине.{S} Не вреди да због ње икога  
 на томе сабору није осећао срећнији од Иконије.</p> <p>Шта је срећа једне девојке која је од м 
аврану:</p> <p>»По опроштају који си од Иконије добио, по благослову који ја од светог патријар 
 и жена, што се било склопило око јадне Иконије.{S} Ова се отимаше као бесомучна и не пушташе И 
роја.{S} Све то прође поред Султаније и Иконије чисто са страхом, гледајући преда се и склопивш 
 Један паде на софу, између султаније и Иконије и спусти пред султанијом ђурђевак.{S} Она се ма 
му главу својом сабљом одрубити, ако би Иконије преко ноћ нестало.{S} Сељани се искупише на тај 
 гомиле народа повикаше неке жене: »Ево Иконије!{S} Ево је овде!« И показаше где је.</p> <p>А И 
ађе напред и рече слободно:</p> <p>»Ево Иконије Миленкове!{S} Миленко цару ништа скривио није.{ 
е ретко кад шта говорио, на велико чудо Иконије и њених комшијница, промешкољи се, кашљуцне два 
иза совре пренеражени и искупише се око Иконије.</p> <p>Две крупне сузе откидоше се испод њених 
чин.</p> <p>Окрете се сав онај свет око Иконије.{S} Она врисну да се на далеко чуло, па само јо 
ше: како је црква обновљена заузимањем »Иконије, матере Ризвана везира«.{S} То је тако и само в 
 простиркама испод оне старе крушке.{S} Иконији је сад мало било што гости Макрену и њеног Марк 
е јединче пошло путем среће и славе?{S} Иконији се чинило као да се њен мали Ива већ у неку рук 
о је овде!« И показаше где је.</p> <p>А Иконији се смрче и одсекоше јој се ноге.{S} Сва преблед 
 натраг.{S} Хусејин-ага, једва стиже да Иконији прозбори: »Иди само са Шекер-кадуном за Кизлар- 
а никада не гасе, особито су се омилиле Иконији.{S} Петрија је опет знала да прича по неку прич 
урски са Шекер-кадуном, а ова онда рече Иконији: како мора да <pb n="77" /> је остави саму у ов 
 вече тога дана дођоше жене, те причаше Иконији и Чича Сими све шта је и како је било: како је  
> <p>Те вечери обе младе жене испричаше Иконији целу своју прошлост и жалосну судбину, а она оп 
 се друго бојим, друго нешто, друго!« и иконији грчевито задркташе углови од усана и очи јој се 
у пољупцима и сузама.{S} Ударише сузе и Иконији и од тога часа бијаше јој лакнуло.</p> <p>»Ниса 
ој Гори Атонској и који су се хвалили и Иконији и народу, да су иконе исписали са свим онако ка 
 старцу и пошкропи га, па је онда пружи Иконији која, сва блажена прекрсти се и целива, па онда 
Али она се не могаше довољно да нахвали Иконији, колико јој је стари Јаничар добар. »Бога ми«,  
 овај дивни мали конак дао својој мајци Иконији да у њему станује.{S} Да је непрестано дворе, д 
горе.{S} У зао час хтедох да се осветим Иконији, за коју мишљах негда да ми дом као сунце греје 
 после пред њега изведем!« рече Хусејин Иконији.</p> <p>»Баш се не бих препала па да је како ст 
ледај нашег агу, гледај!« викну Хусејин Иконији, па је у свом одушевљењу гурну не баш врло нежн 
арај очи и добро гледај!» викну Хусејин Иконији; »ево га наш везир!«</p> <p>Иконија наслони чел 
} Скочише њих десеторица доле, па право Иконији, одгурнув сурово оца Никодија на страну.</p> <p 
{S} Казаше јој шта је и како је.</p> <p>Иконији се стеже срце и за један тренут поста беља од к 
уца: »Ти си ... божји... анђео!«</p> <p>Иконији је срце било пуно тегобе, па ни једне речи не п 
 се, напије се воде, и онда седне поред Иконијине постеље и почне да јој прича, и прича јој док 
а оружаних до зуба.{S} Он је био поочим Иконијином Миленку, који је у његовој чети хајдуковао,  
е дуго потрајало!«</p> <p>»Чујеш ли ме, Иконијо! овако се више не може.{S} Данас ћеш једном тво 
а верује, да је то она. »Јеси ли ти то, Иконијо, или ме очи моје варају?« рече. </p> <pb n="49" 
лостиво па зајеча: »Иконијо, јадна моја Иконијо, аманет ти отац мој и аманет ти дете наше!« Зак 
ан Ракетић испаде пред њу.</p> <p>»Вала Иконијо, тек сад разумедох што се памети људске окрећу  
па проговори :</p> <p>«А ене! одкуда ти Иконијо, добра жено!«</p> <p>»Благослови свети оче!« ре 
а заносим као неко дете!{S} Бог с тобом Иконијо!«</p> <p>То рече па се спусти под ону дивљу руж 
мало час њена нога стајала, па зајеча: »Иконијо, Бог ти дао и овога и онога света, опрости ми к 
ираше, погледа ме жалостиво па зајеча: »Иконијо, јадна моја Иконијо, аманет ти отац мој и амане 
!) умирао од тешких рана, рекао ми је: »Иконијо, гледај то наше јадно дете!{S} Дај га оцу Никод 
угли столац од седефа пред султанијом и Иконијом, а по синији разместиле плаве ћасе од кинеског 
иваху госте.</p> <p>»Благо вама с вашом Иконијом!« говораху гости Лежимирцима.{S} И гураху се,  
лише и игуман и калуђери и сви гости на Иконију да седне, али их она смерно мољаше да је пусте  
исе и покадише њима најпре султанију па Иконију и прођоше после по редовима дворанства.{S} А др 
вију.{S} Султанија преко Агапије запита Иконију да л’ се није препала?</p> <p>»Нисам!« рече Ико 
војачког ока.</p> <p>Кизлар-ага проведе Иконију кроз неколико лепо намештених соба, па је зајед 
 усијаним камењем из потока, на коме је Иконију из прикривка гледао; да се онда као богаљ баци  
 причешћивати народ.{S} Прво причестише Иконију, па онда редом ко се исповедио и приступио.{S}  
и је у његовој чети хајдуковао, па је и Иконију снахом звао.{S} Било му је око шесдесет година, 
јише их.</p> <p>Султанија даде запитати Иконију: како јој се свиди игра девојака из Мисира.</p> 
т ућута за дуго, и само јечаше, и пусти Иконију да се тихо исплаче. </p> <pb n="37" /> <p>Кад с 
>За њим иђаше игуман водећи левом руком Иконију, а за њима остала свита.{S} Многе се жене, а бо 
е и гледаше онако исто немо и укочено у Иконију, као и она у њега.{S} После јој приђе узе је за 
т: да Хусејин-аги без разговора предаду Иконију да је води у Стамбол. »И још поручује Санџак-бе 
лица сељака и сељакиња наиђе на обамрлу Иконију.{S} Умише јој лице ракијом, протрљаше јој слепе 
и старо и младо предусретало је »стрину Иконију с љубављу и поштовањем.{S} На весеља није никад 
 а у исто време левом руком грубо гурну Иконију.{S} Иконија врисну и паде на земљу; у Ивановим  
чајно ударих на поток Липавицу, и видех Иконију како с још неким женама бели платно.{S} Склоних 
и и устаде.{S} Насу уља у кандиоце пред Иконом Св. Петке, запали га и помоли се Богу да јој пом 
pb n="10" /> у олтару, и изнад пониског иконостаса, Исус раширио руке па великим очима и замишљ 
писали са свим онако како су на царском иконостасу у Вилиндару.</p> <p>И ако је Хусејин-ага из  
Иву како да положи босиљак и восак пред икону Св. Јована, па онда с ведром душом и лаким срцем  
босиљка, па њоме шкропи сваког ко приђе икону да целива.{S} Поред њега десно иде гологлаво мало 
а њега говори, па се окрете.{S} Принесе икону старцу и пошкропи га, па је онда пружи Иконији ко 
је онако с одеждом.{S} Држи левом руком икону прислонив је на прса.{S} У десној му руци кита бо 
 српски, чак ми је донео од некуд стару икону богородице; живим ти без бриге као бубрег у лоју! 
од манђијом дивотнога девојачког крока, ил’ девојке лебде очаране звеком од. сребрних жица.{S}  
ти то казујеш?{S} Да л’ да газим поток, ил’ да га не газим?!« рече Иконија, поћута мало, насмеј 
 од мене начиниш срећна и добра човека, или сотону <pb n="19" /> у човечијем облику.{S} Видох т 
срећник умори.{S} Да се убије из пушке, или закоље ножем, или умлати мотком, или обеси, не беја 
елим родом и цветом у једно исто време, или оним великим и шареним тицама са кукастим широким к 
Да се убије из пушке, или закоље ножем, или умлати мотком, или обеси, не бејаше доста светини.{ 
е, или закоље ножем, или умлати мотком, или обеси, не бејаше доста светини.{S} То би таман било 
 да је то она. »Јеси ли ти то, Иконијо, или ме очи моје варају?« рече. </p> <pb n="49" /> <p>Он 
и, обе припадаше да јој скуте целивају, или да прстима дотакну спод под њеном папучом.{S} Али в 
епше погледати: да ли стидљиву девојку, или стидљива момка, кад је у колу.{S} А стидљивост и че 
потоку него на пустој глави удовице.{S} Или тако нешто.{S} Ето сам већ и заборавила!«</p> <p>»В 
, а у харему су јој дали име »Ђулбахар« или »пролетња ружа«.{S} Обе су биле младе, бистре, брзе 
 сваком од њих по једна кита од зумбула или по једна кита црвеног каранфила.{S} Милина је била  
тави да од глади и жеђи полагано скапље или да га горски вуци жива поједу.{S} Кућа да му се до  
сабору ударајући где кога стигну сабљом или топузином.{S} Неки од њих појурише у цркву да је оп 
ам овде па да из њених уста чујем живот или смрт.{S} Видела си Оца Никодија?«</p> <p>»Видела са 
д ишла, али где год би се десила болест или смрт у кући, ту је Иконија била прва да помогне и с 
 ...{S} 1.50 </p> <p>Разбибрига велика, илустрована ...{S} 1.- </p> <p>Делија девојка ...{S} 1. 
емила, а сам цар и везир потрчали би да им посипљу пут аспрама!«</p> <p>Јаничар се насмеја, па  
 извијаше уз брдо из једне удоље; њушка им задркта како за неколико тренућа живо њушаше мирис,  
амог црвеног ибришима и сребра, а седла им покривена у једних жутом, а у других љубичастом чохо 
 Ја како су писали царски брзописци Бог им судио!{S} Ја што ћеш, нису мислили каква ће времена  
златом богато извежене, беху око витког им струка тесно прикопчани златним пуцетима а на грудма 
аше по плећима до испод појаса; шалваре им беху од разнобојне свиле, жуте, црвене, зелене и бел 
воје госпоштине.{S} Викну их обе и рече им: </p> <pb n="81" /> <p>»Тако вам очију, децо моја, н 
певачицама и у сребрним пехарима дадоше им слатка и мирисна шербета.</p> <p>Иконија се била сва 
м четом одмах к Лежимиру похита.{S} Али им дође порука од Иконије, да тога не чине.{S} Не вреди 
ти најпосле још који корак даље.{S} Али им се најпосле досади, Један од њих положи главу међу ш 
ка из руку разјарених сељака.{S} Стојан им викну љутито својим <pb n="44" /> громким гласом: »А 
неколико тренућа живо њушаше мирис, што им га тихи поветарац <pb n="6" /> доношаше; кудравим ре 
них онако као што су Јаничари, само што им високи калпаци беху од црвеног сукна.{S} Иза бостанџ 
 биле младе, бистре, брзе да разуму што им Иконија каже, срећне да погоде што она и помисли и х 
.{S} А да јесам, ех, право да ти кажем, има других соколова за које знам е би ме кликћући понел 
ника, која се спушта у топличку долину, има једна мала заравањ на којој је стајао и појао мален 
/> <p>Међу дивним дворовима на Боспору, има - један који се зове:{S} Аденистан.</p> <p>Чувен је 
њи праг од цркве, да те сви видимо!?{S} Има нас који дођосмо из далека; дај да ти очи сагледамо 
!« — »Хвала ти, цареви везире!{S} Свега има изобила у двору твоме, и колико ми добра чините и т 
ав на дете, што је очевидно значило, да има нешто што не може пред дететом да јој каже.</p> <p> 
 Ти си царев везир.{S} Великаш треба да има и велико срце.{S} Ти си га имао и пре него си велик 
ји на славу његову.{S} Моје село зна да има преко двадесет и шест година, кахо сам хранила овог 
.{S} Нека је слава Богу, који је дао да има доброта женска!«</p> </div> <pb n="51" /> <div type 
да извини ову олујину, »у нашега народа има пословица: не дао Бог детету што му га мати зажели! 
 ако си царев везир, опет и твоја хазна има дно своје!«</p> <p>»Нека потрошим десет хиљада дука 
у дана како ми не да мира.{S} И што год има у мене женске родбине, све је то поклонима и митом  
плоча маховином обрасла; испод те плоче има лонац, у лонцу хиљаду аспри; стекох их као хајдук,  
/p> <p>»Беже!« поче калуђер; »има ред и има адет у царевој земљи.{S} Најтеже је раји и до срца  
то криво од кога у моме двору?{S} Да ли има нешто што би ти годило и за чим жудиш, а што ми овд 
удим <pb n="96" /> за завичајем.{S} Али има друго нешто што знам.{S} Стара сам, свакога часа и  
 седамнаестом кораку од прага на пећини има камена плоча маховином обрасла; испод те плоче има  
ом личном јунаштву и његовој окретности има захвалити што је турско оружје победило.{S} По повр 
 /> а јунаку је доста да у сабљи својој има сестру.{S} Ти си царев везир.{S} Великаш треба да и 
у гатку.« Него опет копкало ме да видим има ли плоча на седамнаестом кораку.{S} Одмерих и нађох 
урске вере.{S} Него кнеже и царева рајо има мени петнајест конака до Стамбола.{S} Ето нека се И 
еће ти на јалово бити.{S} Валах и онако има по више година како не дизасмо децу у овом вилајету 
им пресвиснути.{S} А ако ће да пали што има, боље нека све то поклони светоме Јовану, да му је  
урска срећа гради царева везира!{S} Цар има пуно везира; ја имађах само једног сина!«</p> <p>»Н 
му по лепоти и по богаштини мало равних има.{S} Зидао га је још Махмуд-паша Михал-оглу, песник, 
 у Прокупље. »У нашем селу,« рекох му, »има једна млада удовица тобож сељанка, а није него од с 
та сврнуо с памети !« привикаше други; »има тога мој брајко, те још како!«</p> <p>»Пустите чове 
д Турака.</p> <p>»Беже!« поче калуђер; »има ред и има адет у царевој земљи.{S} Најтеже је раји  
: еј, Боже, тако је то и у нас било док имадосмо своје цареве!{S} Да ти мој ага чујеш, кад наши 
рева везира!{S} Цар има пуно везира; ја имађах само једног сина!«</p> <p>»Ни моја вера ни моје  
не, диже се граја, и кнез и Хусејин-ага имађаху муке да је утишају.</p> <p>»Знаш, ага«, рече кн 
чохе и жуте чизме.{S} За свиленим пасом имађаше богато искићен ханџар.{S} Рахтови његовога вран 
ма.</p> <p>Ова млада жена, која сад већ имађаше сина ђака у Св. Јована, брчкајући се за неколик 
епших дрва, што их Анадолија и Румелија имају.{S} У пространоме парку његовом било је грмова са 
а луд да носиш калуђерима, који и онако имају свачега доста?« Не однесох новце цркви, него поди 
ије госте, које је икада у своме животу имала, двори на овај велики дан за њу.{S} И учинише јој 
мао секиру а још мање косу.{S} Турци су имали и пиштоље у кубурама, те опалише неколико метака, 
о у планину к пећини Гаврановој.</p> <p>Имало је скоро сахат хода до пећине.{S} Док на једном и 
з ове мемљиве трапезарије мало у порту, имам нешто да ти говорим!« Па мрдну очима и веђама пока 
 последњи, опет да му срећу зажелим!{S} Имам за њ и поклон, малечак и сиротињски, али је у мога 
 могли да отму моје срце од тебе.{S} Ја имам једну матер.{S} И ја и ти, и ми који клањамо и ви  
 благослову који ја од светог патријара имам по сили власти коју нам је Бог дао, и са вером у и 
жеља била да те нађем, да те поред себе имам, и да се потрудим да бар старост своју проведеш на 
чна хвала!{S} Немам речи... и које речи имам ево ми запињу у грлу... немам речи да опишем какво 
 од себе чуда учинити, запалићу све што имам нека изгоре, није ми <pb n="15" /> вајде имати га  
лики човек.{S} Ја сам твој човек, и што имам хлеба једем га у царево и у твоје здравље.{S} Слуш 
Биће да треба цару, кад царску заповест имам да је царевом везиру водим!«</p> <p>»А што ће стри 
и ми који клањамо и ви који се крстите, имамо само једног и истог Бога.{S} Немој да плачеш!{S}  
е нас, онима који иза нас настану, коме имамо да захвалимо?{S} Прво Господу Богу, који ево и у  
 да до краја пропаднемо, а одмах за тим имамо да захвалимо оној жени, доброј и смерној, од суза 
лови.{S} По срцу можда и јесмо, али нит имамо крила нит очију Соколових.{S} Нити знаш куд ћеш п 
зе лед око њега и ево нађосмо да га још имамо!</p> <p>Те вечери обе младе жене испричаше Икониј 
шке руке руке да је штити.{S} Миленково имање истина није велико, али чича Сима не само да не м 
треба да има и велико срце.{S} Ти си га имао и пре него си великаш царев постао.{S} Сад не квар 
 <p>Пред полазак из Једрена, Хусејин је имао дуг разговор са својом кадуном, која је била једна 
а да би на страшноме суду мање казивати имао.{S} Зна село како ми се уврати срећа.{S} Подигох к 
урцима.{S} Али је сад на сабору мало ко имао секиру а још мање косу.{S} Турци су имали и пиштољ 
Иконија се ижљуби са Макреном, на којој имаовину своју остави, са сељанкама и старим и младим,  
ека изгоре, није ми <pb n="15" /> вајде имати га и ето ме одох у свет да се турчим!«</p> <p>»Шт 
та!«</p> <p>»Ако ће да иде све по реду, имаш ти мало по дуже до самртнога часа од мене.{S} Него 
, гаду од човека!« рече она срдито. »Да имаш душе рекла бих ти: не греши душе!{S} Али човек кој 
аге, која је као Српкиња девојка носила име Марица.{S} Као робињицу заплењену на сабору код Св. 
едни српски народ притиснуо.{S} Њено ће име да се <pb n="107" /> помиње као једно добро и светл 
а у топло руменило.{S} Отуда је дошло и име конаку.{S} Зидао га је Махмуд-паша, те у тој шкољки 
ило име Петрија, а у харему су јој дали име »Ђулбахар« или »пролетња ружа«.{S} Обе су биле млад 
е ни знала.</p> <p>Гркињи је било право име Агапија, али су је у харему, као робињу, звали »Нур 
, а већ петнајест година како се његово име по народу са славом а међу Турцима са стравом проно 
} Како је Махмуд-паша, као песник носио име »Адени«, то се и његов овај дворац прозвао »Аденист 
е, да целивам где је царска рука царско име исписала!«</p> <p>И Иконија се прекрсти, па на три  
 што значи »Зорка«; Арбанашкињи је било име Петрија, а у харему су јој дали име »Ђулбахар« или  
107" /> помиње као једно добро и светло име докле је год народа српског.{S} И треба тако.{S} А  
могне, те да прихвати да сам чува добро име свога оца.{S} Где би ми памет била, а куд би ми душ 
 цркве, у име нашег светог Патријара, у име целог клира и у име сиротиње раје, нека јој је вечн 
ред Богом.{S} У име наше свете цркве, у име нашег светог Патријара, у име целог клира и у име с 
ам заборавила.{S} Тако ћемо сине мој, у име, божје да пођемо оцу Никодију!«</p> <p>»А ово стадо 
и и опроштени покајник пред Богом.{S} У име наше свете цркве, у име нашег светог Патријара, у и 
светог Патријара, у име целог клира и у име сиротиње раје, нека јој је вечна хвала!{S} Немам ре 
не, запали три свећице шапатом помињући имена оних за које их је <pb n="11" /> палила, упути Ив 
о ми је зазор попричати, али видим није инако већ да ти све кажем!«</p> <p>И онда Иконија испри 
и онде ћилимима из Бокаре и шаловима из Индије; дуж софе дуги а уски јастуци од црвене и зелене 
у кадионицу, баце у њу алоје и још неке индијске мирисе и покадише њима најпре султанију па Ико 
абадава око манастира, док дотрча један инок да нам каже: дође човек и рече: спалише Турци Св.  
ла Лежимира у Топлици.{S} Сад је све то искао да му се опет разговетно каже, и онда се крене пу 
, па их на горе преврнуо, беле зубетине искезио, црни му образи грчевито дркћу као кад се љут п 
 шта ја данас видех, зубма би му гркљан искинуо, његовом се крвљу напојио, да загасим моју жеђ  
ме.{S} За свиленим пасом имађаше богато искићен ханџар.{S} Рахтови његовога вранца беху све од  
бешени округли сребрни штитови рубинима искићени.{S} Коњушари, све по два на <pb n="68" /> једн 
е кадифе беху притврђени златни штитови искићени плавим сафирима, а коњушари ношаху на глави бе 
 једнако лупаше као да хоће из груди да искочи!«</p> <p>»Е па то је!« узе мудра Макрена да тума 
ласа и запомагаше.</p> <p>Отац Никодије искочи напред и стаде пред њу те је заклони од Турака.< 
та је сневала те ноћи.</p> <p>»Од некуд искрсну отац Никодије, сав бео као овца, узе ме за руку 
на да се на развалинама цркве исплаче и искука.{S} Још јој није било ни педесет <pb n="60" /> г 
ови из Топлице, са Ситнице и са Ибра, и искупи се народ са свих страна, а кнез и кметови од Леж 
арога сараја воде к џамији Сулејманији, искупила се била светина у густим шареним гомилама.{S}  
<p>»Знаш ли, Гавране, што смо се јутрос искупили?«</p> <p>»Искупили сте се да мене, новога Јуду 
е, што смо се јутрос искупили?«</p> <p>»Искупили сте се да мене, новога Јуду судите!« рече Гавр 
Јована.</p> <p>Већ у очи самог празника искупило се на пољани испред манастира пуно народа из б 
тскочило за једно копље, а цело се село искупило пред судницом.</p> <p>У зачељу на једној клупи 
а свога коња.</p> <p>Довикаше се Турци, искупише се и онда пођоше.{S} Однесоше малог Иву и једн 
ком турских коњаника и шарене арабе.{S} Искупише се сељани пред судницу, те чуше од кнеза да је 
трави до свршетка бденија.{S} Око ње се искупише кнез и главни домаћин из њена села, а дођоше п 
Иконије преко ноћ нестало.{S} Сељани се искупише на тајни договор шта да раде.{S} Мишљаху да по 
нда сви скочише иза совре пренеражени и искупише се око Иконије.</p> <p>Две крупне сузе откидош 
ке.{S} У томе је двору он <pb n="54" /> искупљао око себе и частио песнике из Перзије, Мисира и 
зором крећемо!«</p> <p>Хусејин-ага, као искусан војник, постави страже око села, а кнезу каза д 
: о Богу, о народу, о црквама божјим, о искушавањима кроз које Бог по некад води свој народ, и  
 неком силном навалом, и Гавран Ракетић испаде пред њу.</p> <p>»Вала Иконијо, тек сад разумедох 
мискије а други гвоздене топузе.</p> <p>Испадоше напред кнезови и калуђери па се смерно и дубок 
а је на добро као и све што је на добро испало!«</p> <p>»Нека буде у свему како Бог хоће! није  
>Да се Гаврану, за његов грозни злочин, испеку најпре жиле под коленима и то усијаним камењем и 
Зашто не може« упита Гавро горко као да испи чашу пелена.</p> <p>»За то што не може, а не може  
а целивам где је царска рука царско име исписала!«</p> <p>И Иконија се прекрсти, па на три мест 
оме су талијански мајстори живим бојама исписали како се поносити паунови по цветноме пољу шећу 
хвалили и Иконији и народу, да су иконе исписали са свим онако како су на царском иконостасу у  
е да иде да гледа свете слике, што беху исписане на зидовима испод некадашње звонаре.</p> <p>Ка 
ета топлина.{S} И десни и леви зид беху исписани сликама светаца и небесних прилика, анђели с д 
аписано; па видиш ово прво писмо златно исписано; па погледај ово доле на широко и на дугачко и 
на са свим доврши и да се црква изнутра испише.{S} Везир је пратио својој мајци из Солуна неке  
мо да се на десном зиду у женској цркви испише: како је црква обновљена заузимањем »Иконије, ма 
му беше подузела образе; сув језик беше исплазио.{S} Иконија извади из шаренице један убрус, до 
о исплаче. </p> <pb n="37" /> <p>Кад се исплака и умири.{S} Стојан јој рече да му исприча све к 
 ишла је она да се на развалинама цркве исплаче и искука.{S} Још јој није било ни педесет <pb n 
 јој миловаше руку, пусти је мало да се исплаче, па је онда тихо запита:</p> <p>»Што плачеш?!</ 
само јечаше, и пусти Иконију да се тихо исплаче. </p> <pb n="37" /> <p>Кад се исплака и умири.{ 
кана нити је предена, већ од суха злата исплетена, на кошуљу челик панцијера, на панцијер румен 
е вите а друге салите, а на трећим гује исплетене, повисоко издигнуле главе, у главама алем кам 
отле се у једном куту цркве црни Гавран исповедаше тројици калуђера, Кад калуђери чуше све шта  
ран. »Знам да умрети морам, нека вам се исповедим као на последњем часу!«</p> <p>И онда, истина 
причестише Иконију, па онда редом ко се исповедио и приступио.{S} Док се други народ причешћива 
ез муке.{S} Испод ње беху две ћерамиде, испод ћерамида лонац; у лонцу сребрне аспре!« </p> <pb  
дизаше од лепоте ових девојачких груди, испод којих је нежно материнско срце на смрт рањено бил 
ини има камена плоча маховином обрасла; испод те плоче има лонац, у лонцу хиљаду аспри; стекох  
а јабучицама румен младићскога здравља; испод густих проседих веђа светлуцаху два сива, необичн 
b n="80" /> кадифе, па златом извезене; испод таванице, свуда у наоколо, иде поширок перваз, у  
с великом белом брадом до <pb n="40" /> испод појаса, наслони се на дрвену штаку па ме гледаше. 
свих страна, подигох је не без муке.{S} Испод ње беху две ћерамиде, испод ћерамида лонац; у лон 
 бледо било, владаше сад мирна збиља, а испод ње један тихи али тек видљив нанос дубоке туге.{S 
змеђу деда и мајке своје на простиркама испод оне старе крушке.{S} Иконији је сад мало било што 
те слике, што беху исписане на зидовима испод некадашње звонаре.</p> <p>Калуђер се нешто био уз 
 ње, она паде, погледа ме крупним очима испод дугих трепавица, пресече ми срце на двоје као нек 
иза цркве једна лепа стара липа и клупа испод ње; неколико корачаји од липе извор, који кроз др 
ије.</p> <p>Две крупне сузе откидоше се испод њених дугих трепавица, и полагано клизаху се низ  
струк ђурђевка.{S} Читиво јато облеташе испод златне таванице и лепо беше погледати их.{S} Једа 
ка.{S} Сам кнез од Лежимира, са шубаром испод мишке, иђаше напред и са два три сељака своја с м 
 танких витица, па падаше по плећима до испод појаса; шалваре им беху од разнобојне свиле, жуте 
е је к уснама својим, па је онда задену испод конђе у своју густу смеђу косу, и рече:</p> <p>«Б 
ој каже.</p> <p>У порти седоше на клупу испод липе близу оне чесме, а маломе Иви рекоше да иде  
при; стекох их као хајдук, чувах их као испосник; хтедох их послати Светоме Јовану, али умрех п 
 тешко мени и до Бога мога!« Па онда се исправи и одважно рече:</p> <p>»Вала ћу ти поочиме, све 
 лепше приличило, да на своме рамену, а испред цара носи сјајну сабљу цареву, која се на сунцу  
!{S} А лепо сви они прођоше мимо тебе а испред Падише!«</p> <p>»Ја се, Бога ми, бејах загледала 
чи самог празника искупило се на пољани испред манастира пуно народа из близа и из далека, Боле 
 гаров узеше да радосно потскакују, час испред ње, час уз њу и с десна и с лева, и некако полус 
, а оно оне две танке циганчице скакућу испред мене!{S} Него, ако ниси сањива, Агапијо, причај  
д дибе-тканице златном и сребрном жицом испреткане, са зибелинима, самурима и скупоценим лисичи 
стина овде и онде запињући и с натегом, исприча овако:</p> <p>»Отидох санџак-бегу у Прокупље. » 
ремајући се да пођу на јутрење, Иконија исприча својој Макрени шта је сневала те ноћи.</p> <p>» 
да ти све кажем!«</p> <p>И онда Иконија исприча како је Гавран одавно облетао око ње, како ју ј 
<p>»Пустите човека, коме се суди, да се исприча до миле воље!« рече озбиљно кнез са зачеља.</p> 
/p> <p>Ризван навали на њу да му просто исприча све што јој је тешко.</p> <p>»Па добро, ево да  
плака и умири.{S} Стојан јој рече да му исприча све како је било.{S} Иконија узе да прича све п 
 село чијом муком то би.{S} Ваља да вам испричам све, јер по из даље иде почетак овог мог јадно 
љаду гатки о оставама па сам себи у сну испричах једну такву гатку.« Него опет копкало ме да ви 
 имамо!</p> <p>Те вечери обе младе жене испричаше Иконији целу своју прошлост и жалосну судбину 
!{S} Али нека је у добри час!{S} Ево ћу испросити у цара ферман; даћу блага колико год устреба  
сужњем последња жеља за последње виђење испуни!«.</p> <p>Заплака се Иконија, закукаше жене, диж 
 молитава мојих и преко очекивања мојих испунио«, рече Иконија; »али ми остаде једна жеља на пр 
а ћу, ако ми Бог и мајка божја помогну, испунити му његову последњу жељу.{S} Јутрос сам изашла  
жбина, а на славу Бога, који је један и исти и Мусломанима и каурима!«</p> <p>»Хвалим те боже!{ 
е загаси.</p> <p>Стаде свирка, као да у исти тренут све жице попрскаше.{S} И обе играчице као д 
лони ниско главу клањајући се, па онда, истина крештавим и нешто мало загушеним глисом, али тек 
 као на последњем часу!«</p> <p>И онда, истина овде и онде запињући и с натегом, исприча овако: 
у из Скадра.{S} Обе су говориле српски, истина мало заносећи, али тек српски.{S} Колико је било 
сте, требаће доста година.{S} Гавран је истина мало чудновате ћуди, али биће да су га завидљивц 
рече Господ!« Мишљаше о томе.{S} Ако је истина да је Бог казао, онда је грешно што људи отимљу  
ке руке да је штити.{S} Миленково имање истина није велико, али чича Сима не само да не може да 
еда да је срећна и задовољна.{S} Она се истина ником и ни на што пожалила није.{S} Али је из да 
 је у цркви.</p> <p>»Казуј све право по истини, о мање ти је!« ободраваше кнез Гаврана.</p> <p> 
т хиљада дуката!{S} Двадесет хиљада!{S} Истину ли говориш цареви везиру?!« рече Иконија, па уст 
брне аспре!« </p> <pb n="41" /> <p>»Ама истину ли »говориш?« повикаше сељани са више страна.</p 
очића с бокалом са жутим шербетом једна исто тако велика и танкострука млада девојка са бледожу 
то, тако ти је отац говорио.{S} Тако је исто говорио и оцу Никодију кад га је овај причестио.{S 
 на трећем кораку стаде и гледаше онако исто немо и укочено у Иконију, као и она у њега.{S} Пос 
 дрвљу са зрелим родом и цветом у једно исто време, или оним великим и шареним тицама са кукаст 
ана први пут дође по твојој жељи; и оно исто што рекох мојој Макрени, кад ми дође пре шест неде 
p> <p>»Па шта си му рекла?«</p> <p>»Оно исто што рекох мојој стрини Јованци кад ми пре годину д 
дохвати десном руком и силно тргну, а у исто време левом руком грубо гурну Иконију.{S} Иконија  
да високи дервиш поче да се смањује а у исто време да се шири, док не поста шири него дужи, па  
роким первазом од зибелина, антерију од истог таквог атлаза с рукавима од белог атлаза, широке  
ви који се крстите, имамо само једног и истог Бога.{S} Немој да плачеш!{S} Немој да грешимо Бог 
 и сиротињи подели.</p> <p>Ова се казна истога дана над несрећником извршила.</p> <milestone un 
89" /> чудо игра једнако пред очима.{S} Истом се мислим, вратим у цркву, да слушам како наши ђа 
во и умирем што се клах са некрстом.{S} Истом данас видим да није све јунаштво знати погинути.{ 
ем тамо под ону велику и стару липу.{S} Истом седнем, а оно се проспе жубор, шапуће лишће, шапу 
аше једну петолисну бледу ружу, која се истом из пупољка развила била.{S} Из луга, с оне стране 
маховином покривено.{S} Па онда додирну истом штаком стену од пећине.{S} Она се расклопи као дв 
ани и приповетке.</p> <p>Хајдук Станко, историјски роман ...{S} 3.-</p> <p>Велимир и Босиљка .. 
ласти коју нам је Бог дао, и са вером у источник неисцрпне милости коју нам је Господ Исус Хрис 
 у олтару, и изнад пониског иконостаса, Исус раширио руке па великим очима и замишљеним погледо 
ик неисцрпне милости коју нам је Господ Исус Христос отворио, ја ћу да ти читам опроштајне моли 
ну чело прстима као да хоће да из мозга исцеди сећање, па се онда опет усправи и рече: »Јест, с 
 девојкама из харема, па ће да проба да их храни бабама кауркињама!«</p> <p>»Вољан си, аго, да  
ђи од кога. »Нека Бог сачува свакога да их и у <pb n="76" /> сну снива!« рече Иконија самој себ 
ну кашику.</p> <p>Хусејину мило беше да их гледа.{S} Срце му се раздрага па викну: »А, бре, син 
у.{S} Одвеза опанке, скиде чарапе, веза их једном врпцом све заједно, и устаде.{S} Падоше јој п 
о га је било погледати: очи избуљио, па их на горе преврнуо, беле зубетине искезио, црни му обр 
ме године пробере нашу најбољу децу, па их носи да му служе као Аџем-оглани и Ич-оглани.{S} Ево 
је од ситних шљокица извезла крстове па их окружила плавим и црвеним ђинђувама.{S} И поврх свег 
ице шапатом помињући имена оних за које их је <pb n="11" /> палила, упути Иву како да положи бо 
евојке прискочише играчицама и напојише их.</p> <p>Султанија даде запитати Иконију: како јој се 
дином; двадесет и четири коњушара, који их водише, беху сви обучени у жуту чоху, а опасани стам 
ри и сви гости на Иконију да седне, али их она смерно мољаше да је пусте да њих, као најмилије  
драгог камења, Била је милина погледати их.{S} Јахач сеђаше као да је прикован за седло, и тихо 
д златне таванице и лепо беше погледати их.{S} Један паде на софу, између султаније и Иконије и 
те речи више не говори чича него да јој их ветар доноси из оне пећине у планини.{S} Опет сама с 
е чудо и господство?{S} Бог и душа знам их, пре би се насмејали него зачудили!{S} Та ево ме и с 
х тражећи по мојој лудој памети где сам их видела!«</p> <p>»А како ти се свиди царев пролазак?« 
{S} Њени се погледи залепише за њ, и он их понесе собом далеко низ улицу.{S} Она изгледаше збуњ 
, а други голе сабље димискије.{S} Било их је страшно погледати, а тешко је било казати ко је г 
сав народ ка цркви у гомилу.{S} Страшно их је било погледати: разиграли беху коње у кратке скок 
ених по луговима од најлепших дрва, што их Анадолија и Румелија имају.{S} У пространоме парку њ 
оја је била једна од оних девојака, што их Турци на сабору код манастира Св. Јована узгред запл 
 опроштајне молитве!« </p> <p>И онда му их он очита, те Гавран, плакајући у глас као мало дете, 
 ово чудо од своје госпоштине.{S} Викну их обе и рече им: </p> <pb n="81" /> <p>»Тако вам очију 
/p> <p>На мраморноме бајиру дочекали су их везиров Кизлар-ага и Капу-ага, онај први с белом а о 
љаду аспри; стекох их као хајдук, чувах их као испосник; хтедох их послати Светоме Јовану, али  
о хајдук, чувах их као испосник; хтедох их послати Светоме Јовану, али умрех пре него послах и  
има лонац, у лонцу хиљаду аспри; стекох их као хајдук, чувах их као испосник; хтедох их послати 
ја, која то гледаше, дивећи се старцу. »Их, болан! чича Сима даде сребрн грош!«</p> <p>»Баш!« р 
а јуначки своме унуку у котлић.</p> <p>»Их, болан!« привика момчадија, која то гледаше, дивећи  
два би смела рећи да га видох!«</p> <p>»Их, како јадна да не видиш цара?!{S} Па ти онда ниси ви 
 <p>»Таква је стара царска заповест.{S} Ич-оглани не треба да знају за завичај и за родбину.{S} 
а их носи да му служе као Аџем-оглани и Ич-оглани.{S} Ево се још нису утрле сузе нити је заћута 
анас да примиш, па све се то помешало и ишарало у тај лепи сан, који даће Бог да је на добро ка 
дршка биле смарагдима и рубинима богато ишаране.{S} На глави је носио златан шлем, обавијен тан 
ане и вина.{S} Сваке године на Ивањдан, ишла је она да се на развалинама цркве исплаче и искука 
у и поштовањем.{S} На весеља није никад ишла, али где год би се десила болест или смрт у кући,  
ину.{S} Иконија је готово из дана у дан ишла на грађевину, није што се тобож у том нешто разуме 
ада стотину дечака, са шареним фењерима ишло, нешто напред, а нешто по странама њеног спровода. 
тири године.{S} Не може цар да опет сад иште живу крв ове јадне сиротиње!« </p> <pb n="29" /> < 
ати међу несвоје, а моји ће ме узалудно ишчекивати и изгледати!{S} О мајко божја смилуј се и са 
ево га де ми црним канџама срце хоће да ишчупа!«</p> <p>Бабе неке дођоше те јој бајаху свака на 
ша Стојан скочи, те са својим хајдуцима ишчупа несрећника из руку разјарених сељака.{S} Стојан  
бо кад преболе кад јој царева рука срце ишчупа!«</p> <p>»Али ти не знаш да је умрла!{S} Добри м 
авила!«</p> <p>»Вала моје си срце давно ишчупала, а данас си ми из потока памет преврнула.{S} Ј 
паклене муке, он, који ми је живој срце ишчупао, сунце ми помрчао и живот ми загорчао!«</p> <p> 
ди да ти милује груди, живој ће ти срце ишчупати!«</p> <p>Гавран се окрете па као бесан пас одј 
у: »Не рекох ли ти, да ћу ти живој срце ишчупати?«</p> <p>Иконија се окрете па га погледа немо  
хо: »Не рекох ли ти да ћу ти живој срце ишчупати?« Поочиме да ли може бити, што се мени привиђа 
ава без краја множи!) обасуо милостима, ја сам прву милост у тебе нашао.{S} Од тебе сам научио  
а памет преврнула.{S} Ја ли си вештица, ја л’ вила.{S} Друго није!«</p> <p>»Хвала Богу, ни једн 
иленој врпци!{S} Царски рисовуљ, богме, ја како!«</p> <p>»Хвалимо те Боже!« рече Иконија побожн 
 Како гледах оволику силу и господство, ја се мишљах: еј, Боже, тако је то и у нас било док има 
оју нам је Господ Исус Христос отворио, ја ћу да ти читам опроштајне молитве!« </p> <p>И онда м 
аш!«</p> <p>»Ја те жедна напојити могу, ја те гладна нахранити могу, ал’ ти, Гавране, никад опр 
 царева везира!{S} Цар има пуно везира; ја имађах само једног сина!«</p> <p>»Ни моја вера ни мо 
ба паде, да нас живе у гроб сахрани!{S} Ја сам луда женска глава, а срце ми је уцвељено и отров 
исали царски брзописци Бог им судио!{S} Ја што ћеш, нису мислили каква ће времена да настану и  
изађе из олтара и изнесе неку књигу!{S} Ја колика је, једва је јадно моје ђаче носи!{S} Ено је  
ивим ти без бриге као бубрег у лоју!{S} Ја га не зовем друкчије него »Караконџул-ефендија«, а о 
нас си ми из потока памет преврнула.{S} Ја ли си вештица, ја л’ вила.{S} Друго није!«</p> <p>»Х 
ису могли да отму моје срце од тебе.{S} Ја имам једну матер.{S} И ја и ти, и ми који клањамо и  
 n="12" /> а три ни обрни ни осврни.{S} Ја како су писали царски брзописци Бог им судио!{S} Ја  
 који је рођен да буде велики човек.{S} Ја сам твој човек, и што имам хлеба једем га у царево и 
је Србе.{S} Ено, погледај само унутра!« Ја као завирим у цркву и лепо видим, где на јеном прест 
обро и праведно.{S} Ти видиш како је, а ја само да ти кажем, да баш онда, кад ме придигоше, нес 
нкова душа на ономе свету мирна бити, а ја ћу те и јутром и вечером благосиљати, а на самртноме 
ео муку за неколико часова па свршио, а ја остах да кукам без гроба а до мога гроба!{S} Нека га 
је.{S} Како знате она умре на пречац, а ја остах сам.{S} Понех се и побеснех мало, али још не с 
 од мене, као неће ни да ме гледа!{S} А ја сама себи велим:{S} Боже благи, може бити они то сад 
 причесте!« рече ми отац Никодије.{S} А ја се препадох, срце ми залупа силно и ја падох на праг 
Никодију кад га је овај причестио.{S} А ја сам се оцу твоме заветовала: да ћу, ако ми Бог и мај 
 да л’ си човек, да ти аманет дадем!« А ја рекох: »Баш јесам!« А он онда: »На седамнаестом кора 
рво све ми се чини, да не може бити, да ја теби и царевој кћери нисам овде на сметњи.{S} Ови ца 
ба да се вера по шипрагу те да види шта ја данас видех, зубма би му гркљан искинуо, његовом се  
ао у Вилиндару!{S} Него хајде сад да те ја водим у једну другу српску цркву!« Па ме онда поведе 
 смеђу косу, и рече:</p> <p>«Боље да те ја у коси носим, него да те онај црни бумбар љуби!»</p> 
иси турске вере.{S} Ето какве сам среће ја: нађох сина кога ми Јаничари одведоше, али ми га тур 
је да ме не убија.{S} Она ме одгурну, и ја падох сотони у наруч.{S} Колико ми је дотле мила бил 
е од тебе.{S} Ја имам једну матер.{S} И ја и ти, и ми који клањамо и ви који се крстите, имамо  
м радошћу данас благословио, хоћу ево и ја њему да опростим.{S} Гавране, нека ти је проста од м 
 ја се препадох, срце ми залупа силно и ја падох на праг од цркве.{S} Тргох се из сна, а срце м 
ове речи: »Не дај се Србине!«</p> <p>»И ја сам слушао, да је Никодије отишао у Јерусалим, па та 
си од Иконије добио, по благослову који ја од светог патријара имам по сили власти коју нам је  
а кћери,« одговори Иконија, »Бога ми ти ја не умем ништа казати.{S} Видим да је мука и мајстори 
а кад падне у чинију млека, тако сам ти ја у овој госпоштини.{S} Хоћу у њој да се удавим.{S} Ог 
дите ви овде где сте, <pb n="27" /> док ја отрчим и видим шта је.{S} Ходи Иво с наном твојом!«< 
 Ако је жива, па се мучи у сиротињи док ја газим по свили и кадифи, како ће то да изгледа пред  
р?« упита везир с осмехом.</p> <p>»Знам ја, не можеш ти бити царев везир а да ниси турске вере. 
стаде, пропаде му и траг!«</p> <p>»Знам ја«, прихвати игуман дечански; »и ми смо се питали за т 
ече Иконија. »А и што би ?{S} Какве сам ја смукове виђала у нашој планини па се плашила нисам!{ 
удесном милошћу подигао цркву, коју сам ја мојим грехом разорио био!{S} Слава теби, Боже, слава 
оћу ћери моја што год могу; али оно што ја могу није много.{S} Научићу га да чита, упознаћу га  
ад ми суђен данак дође!«</p> <p>»Па зар ја да будем монастирско ђаче?« упита дечко све невесели 
стане из гроба, па да те види, па макар ја то и не гледала.{S} Еј, Боже мој, опрости ми што се  
 помилуј!{S} Господе помилуј!« а кад му ја назвах Бога и упитах за здравље, ништа ми не одговор 
сти је низ воду: </p> <pb n="18" /> <p>»Ја сам боља од бумбара,« рече ружи, »али те бистра вода 
оше мимо тебе а испред Падише!«</p> <p>»Ја се, Бога ми, бејах загледала у твога везира.{S} Вала 
вратила, реци и да ми прашташ!«</p> <p>»Ја те жедна напојити могу, ја те гладна нахранити могу, 
јстарији кнез седи старац Јанко из села Јабуке, коме је било преко деведесет година, узе реч:</ 
иваху <pb n="75" /> зреле поморанџе као јабуке од злата.{S} Иконија не знађаше чему пре да се д 
аренице једну белу погачу, једну румену јабуку, пар шарених чарапа и пар рукавица, на којима је 
њих на високом једном анадолијском хату јабучасте боје, јахаше леп млад човек.{S} Његова долама 
на једну то на другу страну.{S} А његов Јабучило, као да се поношаше накитом и јунаком својим,  
ма од срме, држали су на широким прсима Јабучиловим једну велику звезду од рубина са полумесецо 
оз мрки препланак од сунца пробијаше на јабучицама румен младићскога здравља; испод густих прос 
<p>»Ево Асас-баше и Алај-чауши, трче да јаве да иде Падишах.{S} Отвори добро очи кад ти покажем 
<p>Но једно месец дана после те свадбе, јави се у конаку новога везира стари један Јаничар.{S}  
мка, о коме је у тајности свога срца на јави слатке снове сневала, тога дана чула да ће да је п 
иста, сад ово већ није био сан, него на јави чу како Гавран јечи : »воде ... воде ... кап воде  
ух то једном поодавна Хусејин-аги, а он јави везиру, а везир посла на све стране, и нашем Патри 
дликовао, да је велики везир Ахмед-паша јавно признавао да се само његовом личном јунаштву и ње 
т шљокицама сребрним и златним; разви и јаглук и извади из њега нешто у саде свилу, танку као п 
та ту шамију, извади из ње један румени јаглук посут шљокицама сребрним и златним; разви и јагл 
то тепа: »џанум« и »кузум«, срце моје и јагње моје!«</p> <pb n="66" /> <p>Сад су њих две седеле 
гледа ме жалостиво па зајеча: »Иконијо, јадна моја Иконијо, аманет ти отац мој и аманет ти дете 
ела рећи да га видох!«</p> <p>»Их, како јадна да не видиш цара?!{S} Па ти онда ниси видела ни К 
м камџијом и љуто удари сељанку.</p> <p>Јадна Иконија ништа не осећаше.{S} Без капи крви у лицу 
јање калуђерског »Многаја љета!«</p> <p>Јадна Иконија подизаше десну руку према игуману, као да 
 може цар да опет сад иште живу крв ове јадне сиротиње!« </p> <pb n="29" /> <p> Запишташе у гла 
езирова мајка, него си ти мајка све ове јадне сиротиње!« »Е вредило је да прођеш кроз све твоје 
д људи и жена, што се било склопило око јадне Иконије.{S} Ова се отимаше као бесомучна и не пуш 
 те благословио!{S} Бог ти дао!» зајеча јадник Гавран гушећи се сузама, а народ то прихвати, па 
све више и више везу гласовима, а ми се јаднице расплакале па плачи!{S} Ех, Бого мој, оно је би 
ће, и златним папучама цвеће гази, а на јадно своје село и не мисли!«</p> <p>»Видим!« рече јој  
е неку књигу!{S} Ја колика је, једва је јадно моје ђаче носи!{S} Ено је даде попу Василију, кој 
, рекао ми је: »Иконијо, гледај то наше јадно дете!{S} Дај га оцу Никодију на књигу, па нека бу 
рле сузе нити је заћутало уздисање овог јадног народа за децом, коју цареви људи пробраше и одн 
ве, јер по из даље иде почетак овог мог јадног свршетка.</p> <p>»Затече ме једном, пре седам го 
рока још три дана, не би л’ ти се лудој јал’ поносној памет повратила.{S} Ако ми до захода сунц 
 рајо!« рече ми санџак-бег; »неће ти на јалово бити.{S} Валах и онако има по више година како н 
ала кад на земљу паде.{S} Ево и сад (па Јаничар састави трепавице) кад очи склопим видим њене о 
ну дао.{S} Ризван-бег се, као врло млад јаничар при освајању Багдада од Перзијанаца у толикој м 
а пут одовуд и одонуд!«</p> <p>Стари се Јаничар диже, десном руком живо откуца темена и рече: » 
прихвати Хусејин-ага, који је као сваки Јаничар српски говорио. »Биће да треба цару, кад царску 
мах у селамлик доведе.</p> <p>Кад стари Јаничар, у жутим мествама, смерно и скрушено наиђе на п 
да нахвали Иконији, колико јој је стари Јаничар добар. »Бога ми«, рече, »носи ме као мало воде  
ле на улицу.{S} Иза њих је стајао стари Јаничар озбиљан и смеран.</p> <p>»Ево Асас-баше и Алај- 
</p> <p>»Јок вала!« рече поуздано стари Јаничар; »лепше да буде не може.{S} Паметнији и од тебе 
и се у конаку новога везира стари један Јаничар.{S} Каза капуџи-баши да се зове Хусејин, да је  
, да га је иза оне решетке гледао један Јаничар.</p> <p>Наиђе за тим једна гомила кадија, хоџа  
поклон Хусејин-аги.{S} Хусејин, јуначан Јаничар а пуки сиромах, одмах је узе себи за жену и од  
и би да им посипљу пут аспрама!«</p> <p>Јаничар се насмеја, па махну руком као да каже; »Море ж 
кад Хусејин вихну: »Ево Падише!«</p> <p>Јаничар паде на колена, сави руке на прса а главу нави  
доламе.</p> <p>Па онда наиђе Једна чета Јаничара на коњима, са црвеним доламама поврх зелених ш 
 заповест Румили-Беглер-бега, да старог Јаничара пусти да иде, а да га не пита куда. </p> <pb n 
<p>Ризван-бег зачуђен погледа на старог Јаничара, па на ону тканицу.{S} Размота саде-свилу и из 
стим шареним гомилама.{S} Живи ланац од Јаничара с муком је издржавао ове таласе од људи, да не 
вештај Ризван-бегу, овај заповеди да му Јаничара одмах у селамлик доведе.</p> <p>Кад стари Јани 
 какве сам среће ја: нађох сина кога ми Јаничари одведоше, али ми га турска вера оте, да од њег 
 одевених и наоружаних онако као што су Јаничари, само што им високи калпаци беху од црвеног су 
<p>Иза њих јахаше на високом вранцу Ага јаничарски.{S} Носио је кунтуш од зеленог атлаза опточе 
 земље сиротињи и фукари, која иза леђа јаничарских запрепашћена гледаше све ово чудо и господс 
клопив трепавице.{S} Па кад је тако, по јаничарском обичају, показао како је готов да за цара п 
 друге стране по шест красних момака, у јаничарском руву, са лепо извезеним стреоницама о плећи 
S} Годинама најстарији кнез седи старац Јанко из села Јабуке, коме је било преко деведесет годи 
њен десни рукав, па из гласа запеваше: »Јаох, моја нано, не дај ме Турцима!«</p> <p>Један га Ту 
 па обасјало цвеће, да ти очи засену од јаре.{S} Мало даље, па угледасмо цркву.{S} Али каква цр 
А, чекај скоте један!« викну Стојан пун јарости, па одмах посла људе да ухвате и вежу Гаврана,  
<p>Тек он то рече, а из шумарице зајеча јасан женски глас: »Ој, Иване сине, мајци својој жив би 
рмова са Балкана, четинара с Дурмитора, јасенова с Копаоника, липа из Македоније, кестенова из  
то мени звиждиш ?« викну Иконија својим јасним и пријатним гласом тици преко воде.</p> <p>Прост 
а кад јој цар помену о удадби, просто и јасно рече цару, да је о јунаштву и о доброти Ризван-бе 
о, не дај ме нано!«</p> <p>Одмах јој би јасно шта се збило, па потрча за Турцима.{S} Јурила је  
улџи-баша, надзорник славуја, са крилом јастребовим у челенци и са сребрном тицом на штапу који 
аловима из Индије; дуж софе дуги а уски јастуци од црвене и зелене <pb n="80" /> кадифе, па зла 
алог царића па до орла камењара; док се јата голубова и грлица лепршаху у сунчевом зраку под пл 
азе ко се не измиче; у зубима носе голе јатагане, а у рукама једни криве димискије а други гвоз 
љуну по један струк ђурђевка.{S} Читиво јато облеташе испод златне таванице и лепо беше погледа 
о гледаше.</p> <p>Гавран се с муком и с јауком подиже на колена и паде на руке, па четвороношке 
ети, али опет за то може бити да ћеш ти јахати белог коња на црвеном седлу, а о бедрима уместо  
камења, Била је милина погледати их.{S} Јахач сеђаше као да је прикован за седло, и тихо, благо 
цом од алем-камена изнад ње.{S} И коњ и јахач трептали су на сунцу од злата и драгог камења, Би 
розора са решетком, <pb n="71" /> млади јахач упре своје погледе на њ, као да је хтео силом сво 
едном анадолијском хату јабучасте боје, јахаше леп млад човек.{S} Његова долама од црвене кадиф 
ху шаре од сребрне жице.</p> <p>Иза њих јахаше Спахи-баша на дивном арапском коњу.{S} Био је од 
тним челенкама на глави.</p> <p>Иза њих јахаше на високом вранцу Ага јаничарски.{S} Носио је ку 
 лице, јер бабе причаху како од те воде јача вид очњи, и како је чак некаки слепац прогледао ка 
атле три пута једно за другим, и то све јаче и јаче и све брже и брже, одзвижда нову једну свој 
и пута једно за другим, и то све јаче и јаче и све брже и брже, одзвижда нову једну своју нумер 
, шапуће, па тек с друге стране зашушти јачи шушањ.{S} Окренем се, погледам и видим онај велики 
од!« Сваку реч старац изговараше све то јачим гласом, планина прихваташе сваку реч громкијим од 
 више сам у себи, прозбори: »Падиша чок јаша!« (да живи падиша!) одјекујући тиме грмљавини која 
талну пиштаљку дува.</p> <p>»Тицо моја, је л’ то мени звиждиш ?« викну Иконија својим јасним и  
 пастирче викну: »Ој шарове, ој гарове, је л’ нам иде од куд моја нана?«</p> <p>Тек он то рече, 
 да чита гласно, реч по реч: »Освета... је... моја! рече Господ!« Сваку реч старац изговараше с 
ече Иконији: како мора да <pb n="77" /> је остави саму у овој одаји да дочека везира, који ће ј 
да рећи:</p> <p>»Мислим се нешто, да л’ је моја мати жива«, Ако је жива, па се мучи у сиротињи  
блачи, прво меће, бурунџук кошуљу, нит’ је ткана нити је предена, већ од суха злата исплетена,  
несе неку књигу!{S} Ја колика је, једва је јадно моје ђаче носи!{S} Ено је даде попу Василију,  
је узе себи за жену и од милости прозва је »Шекер-Мара«.{S} По годинама могла је бити кћи Хусеј 
д ми ништа помињао ниси!«</p> <p>»Таква је стара царска заповест.{S} Ич-оглани не треба да знај 
о овај чак ни слутити није могао, да га је иза оне решетке гледао један Јаничар.</p> <p>Наиђе з 
у већ неколико дана.{S} Неко рече да га је видео у шуми изнад медвеђе пећине. »Као да нису чист 
да прозбори, него јечаше само као да га је тешки терет претискао.{S} Тек кад је уведе за руку у 
ребро и драго камење.</p> <p>Иконија га је добро уочила.{S} Њени се погледи залепише за њ, и он 
о је исто говорио и оцу Никодију кад га је овај причестио.{S} А ја сам се оцу твоме заветовала: 
но: да му је Бог послао анђела, који га је бистром водом расхладио и вином напојио, и који му ј 
 богаштини мало равних има.{S} Зидао га је још Махмуд-паша Михал-оглу, песник, велики везир и з 
туда је дошло и име конаку.{S} Зидао га је Махмуд-паша, те у тој шкољки затварао бисер, који му 
који је Цариград освојио.{S} Сазидао га је благом, које му је дошло као његов део од богате пле 
аха натраг њој у сретање.{S} Страшно га је било погледати: очи избуљио, па их на горе преврнуо, 
чиста посла с њиме!« причаше тај што га је видео; »јер иде гологлав и босоног по шуми, грува се 
> <milestone unit="*" /> <p>Хусејин-ага је предао своме орта-баши писмену заповест Румили-Бегле 
 прапорцима горе на врху.{S} Поред њега је стајао и Булбулџи-баша, надзорник славуја, са крилом 
" /> <p>То је био несрећни Гавран, кога је Иконија дала донети из планине, па наредила: да му с 
 говорили, говорили смо с игуманом кога је Патријар послао, легла си позно и уморна, мислиш, да 
грешила бих душу, кад не бих казала, да је твоја жена једно добро дете и праве царске милости п 
била је тако богато златом извезена, да је једва овде и онде кроз гроздове и грање од злата кад 
 обичну пратњу црних и белих евнуха, да је од њеног конака допрате у харем.{S} Иконија је свагд 
огледе у њу.{S} Не могаше да верује, да је то она. »Јеси ли ти то, Иконијо, или ме очи моје вар 
е позивље на онај свет, док не чује, да је црква опет запојала. </p> <pb n="99" /> <p>Кад већ с 
 ту народну тајну; али бадава крити, да је само видиш одмах би познао.{S} А да јој видиш синчић 
Каза капуџи-баши да се зове Хусејин, да је чорбаџија Доганџија које чувају стари Сарај у Једрен 
ерзијанаца у толикој мери одликовао, да је велики везир Ахмед-паша јавно признавао да се само њ 
се Србине!«</p> <p>»И ја сам слушао, да је Никодије отишао у Јерусалим, па тамо и преминуо рече 
 да не умре и мољаше се гласно Богу, да је још не позивље на онај свет, док не чује, да је цркв 
и не могу!{S} Него кажу, који знају, да је Бог рекао: »освета је моја!« Моли му се, да ти се он 
 о удадби, просто и јасно рече цару, да је о јунаштву и о доброти Ризван-бега толико слушала, д 
 се мени привиђа у овом тужном часу, да је она рђа од човека довео Турке да се мени освети?!«</ 
да овај нешто магловити говор значи: да је везирова мајка уморна, па се диже, опрости се с њоме 
 мајци Иконији да у њему станује.{S} Да је непрестано дворе, да су поред ње и на њену службу и  
 признаде: да мати његова не изгледа да је срећна и задовољна.{S} Она се истина ником и ни на ш 
ељани пред судницу, те чуше од кнеза да је дошла од Санџак-бега заповест: да Хусејин-аги без ра 
ј се до земље, а нека би се сагибала да је и скуте љуби.{S} Ту би је ћехаја-кадуна и још једна' 
цо!« рече Иконија, као да је осећала да је у неколико крива за њине сузе..</p> <p>»Нека нас да  
е онда сама узела под мишку и повела да је посади поред себе на софу. </p> <p>Тада би робињице  
д!« Мишљаше о томе.{S} Ако је истина да је Бог казао, онда је грешно што људи отимљу од њега ос 
и око суда, која је дотле била мирна да је једва дихала, сада се уздрма као тежак талас, па с в 
 на горњи мраморни праг од цркве, па да је сви виде и гледају, него оста поред врата на свом ме 
ји.</p> <p>»Баш се не бих препала па да је како страшан!« одговори Иконија мирно; али опет ти с 
шарало у тај лепи сан, који даће Бог да је на добро као и све што је на добро испало!«</p> <p>» 
јој помогне.{S} Изађе на двор и виде да је близу свитање.{S} Узе у торбицу једну погачу, црна л 
а! та сласт за кратко траје Слађе је да је из дана у дан гледаш како се вије као кукавица!« И о 
а, и кнез и Хусејин-ага имађаху муке да је утишају.</p> <p>»Знаш, ага«, рече кнез као да извини 
} Женска глава треба мушке руке руке да је штити.{S} Миленково имање истина није велико, али чи 
 прође у манастир и рекох себи: боље да је дочекам овде па да из њених уста чујем живот или смр 
 шта је«, предузе Иконија; »бојим се да је мој син, кога ми цар пре двадесет и толико година от 
 снове сневала, тога дана чула да ће да је проси у мајке, — шта је та срећа према срећи једне м 
о година отео, жив; ако је жив, биће да је, као и отац што му беше, јуначког срца и плаховит на 
ру жао«, рече Хусејин озбиљно, »биће да је цару жао да храни рибе морске девојкама из харема, п 
у?« опет питаху сељани.</p> <p>»Биће да је цару жао«, рече Хусејин озбиљно, »биће да је цару жа 
вену шару, за коју јој духовник рече да је потпис царев.{S} Замоли га да пусти и Иву да то цели 
ам певачица.{S} Засвираше и запеваше да је милина било слушати.{S} Певали су неку перзијску пес 
у да седне, али их она смерно мољаше да је пусте да њих, као најмилије госте, које је икада у с 
било чисто, и све јој тако приличаше да је било мило погледати је.{S} Била је млада; највише да 
 се мајка Ризванова звала Иконија, и да је из села Лежимира у Топлици.{S} Сад је све то искао д 
које чувају стари Сарај у Једрену, и да је дошао у Стамбол само зато, да са царевим везиром Риз 
а и конаци око ње саграде, а после и да је брани од сваке напасти, док је год жив.{S} Везир му  
 се диже, опрости се с њоме и нареди да је опет у њен конак отпрате онако, како су је у харем д 
дила.</p> <p>»Султанија пита: »је ли да је лепа песма?«</p> <p>»Баш је лепа!« одговори Иконија; 
треба цару, кад царску заповест имам да је царевом везиру водим!«</p> <p>»А што ће стрина Икони 
ти ја не умем ништа казати.{S} Видим да је мука и мајсторија, али то се у нас не би звало да је 
с расплачем децо!« рече Иконија, као да је осећала да је у неколико крива за њине сузе..</p> <p 
ста, проседа брада, долама бела, као да је од сребрне тканице, по њојзи крупна пуцад као грудве 
и јахач упре своје погледе на њ, као да је хтео силом својих очију да скине решетку.{S} Не мога 
; из ње вишаху конци неправилно, као да је цело парче било оцепљено.</p> <p>»Шта је ово, Лала?« 
е унутра, подухвати га нека језа као да је ушао у гробницу.{S} Али чим му се очи мало свикну, о 
е.</p> <p>Сама ћошка блистала је као да је башта од разнобојних лалета: по споду персијски ћили 
 и својим витим стасом изгледаше као да је девојка.</p> <p>Опет јој дође нова једна мисао.{S} И 
на погледати их.{S} Јахач сеђаше као да је прикован за седло, и тихо, благо, готово смерно погл 
Иконија грцајући; сва се тресаше као да је у грозници; клекну на земљу, па обема рукама пригрли 
лено поље, а оно се све зашарени као да је на њ пала кита шаренога цвећа.{S} Шаров и гаров узеш 
рчина, даде се водити и посадити као да је дете; али чим му везир пусти руку он се диже на ноге 
 змија, али с муком и напрезањем као да је свака од олова; протресе је мало као да је зобница с 
и, с плавим очима, с лицем белим као да је млеком наливено, и сва у бледожуту свилу обучена.</p 
поћута.{S} Цео збор ћуташе муком као да је у цркви.</p> <p>»Казуј све право по истини, о мање т 
{S} Слушај,« и опет цикну Гавран као да је бесомучан. »Слушај, што ћу да ти кажем: остављам ти  
свака од олова; протресе је мало као да је зобница са зобљу, промумла некакве речи, које нико н 
 под челом јуначким?«</p> <p>Кос као да је био слетио у шипраг, који у хладу од топола загазио  
 чу у оној ори, па паде на земљу као да је муња ударила.</p> <p>Притрчаше јој игуман и неколики 
аше.</p> <p>У Прокупљу је већ сазнао да је Иконија жива.</p> <p>Једнога дана он са својом четом 
а?!«</p> <p>»Пре је давно умрла него да је жива«, прихвати Хусејин. »Кауркиња слабо кад преболе 
сторија, али то се у нас не би звало да је игра.{S} У нас је, и кад се весели и кад се тугује,  
че да посрће и сузе да рони.{S} Камо да је већ и Стојану давно суђен данак дош'о!{S} А, вере ми 
 лепо, баш је много лепо!{S} Али оно да је да султанија чује!{S} Еј, еј, авај нама!« доврши Ико 
ога понедеоника долазио је сам лично да је види, и да с њоме поседи мало на шареној ћошки седеф 
ном.{S} Неки од њих појурише у цркву да је опљачкају и запале; други опет хватаху и везиваху мл 
ин-аги без разговора предаду Иконију да је води у Стамбол. »И још поручује Санџак-бег«, понавља 
о је од тога часа омрзнух.{S} Мишљах да је предсретнем, па да јој бело грло зубма прекољем и да 
срце ишчупа!«</p> <p>»Али ти не знаш да је умрла!{S} Добри мој Лала, ево сад царевом везиру доб 
ла и резаног кедра са Ливана.{S} Некада је кедрово дрво било све покривено љускама од седефа, к 
кућући,</p> <p>Око црквене порте некада је на све четири стране био град са четири куле на чети 
, коју је у планини захитила.{S} И сада је Гавран не могаше познати, јер још трајаше ватра у ње 
нају главе од римских војника.{S} Можда је то био саркофаг каквог силног проконзула; сад се оби 
милина од студене воде.{S} Ко зна можда је и студену воду подишла топлина од њене милине!</p> < 
да се тобом много занео; а после, газда је, код њега би благовала.{S} Много ми што шта наказива 
{S} Ако је истина да је Бог казао, онда је грешно што људи отимљу од њега освету његову!{S} Пре 
, а из овога у топло руменило.{S} Отуда је дошло и име конаку.{S} Зидао га је Махмуд-паша, те у 
једну погачу, црна лука и сира, привеза је себи на плећа; у једну руку узе чутурицу с вином, а  
е.{S} Ако ти не вермаш царску реч, раја је верма, и не дамо да се гази.{S} Пази беже, да не пад 
> <p>Сутра дан, опет пред зору, Иконија је однела у пећину стару једну поњаву од кострети, и не 
и с калуђеђерима и поповима.{S} Иконија је измолила у оца Никодија његово ђаче, те тако мали Ив 
еног конака допрате у харем.{S} Иконија је свагда водила собом и своје две поћерке.{S} Пролазећ 
ачама, сиру, кајмаку и вину.{S} Иконија је готово из дана у дан ишла на грађевину, није што се  
 гори од жеђи.</p> <p>Сутра дан Иконија је радила своје домаће послове невесела и замишљена.{S} 
и унутра младога везира.</p> <p>Иконија је стајала поред софе, као да се скаменила, и гледаше п 
е у њеном завичају живи.</p> <p>Иконија је и овде, у Седефли-шкољки на Боспору, рано легала а з 
жише се једна за другом.</p> <p>Иконија је за рана одвела чича Симу у један сто одмах до прегра 
рење на том извору умио.</p> <p>Иконија је била довезла на волујским колима старога чича Симу.{ 
лтаном ваљаше низ улицу.</p> <p>Иконија је сад у ономе, што јој под очима промицаше као нека ша 
обито су се омилиле Иконији.{S} Петрија је опет знала да прича по неку причу из »Четрдесет вези 
p> <p>Светина око њега и око суда, која је дотле била мирна да је једва дихала, сада се уздрма  
уркиња била је кадуна Хусејин-аге, која је као Српкиња девојка носила име Марица.{S} Као робињи 
ао дуг разговор са својом кадуном, која је била једна од оних девојака, што их Турци на сабору  
</p> <p>Шта је срећа једне девојке која је од младога момка, о коме је у тајности свога срца на 
утању узе да говори овако:</p> <p>»Моја је давнашња жеља била да те нађем, да те поред себе има 
била, ако је добро ово што учиних, нека је за здравље моме Иви ако је у животу, а нека му је за 
и, јер ми кроз тебе добра чини.{S} Нека је слава Богу, који је дао да има доброта женска!«</p>  
дина, нека у трње зарасте, а после нека је село предузме и сиротињи подели.</p> <p>Ова се казна 
мајко, и раније не помену?!{S} Али нека је у добри час!{S} Ево ћу испросити у цара ферман; даћу 
лтара и изнесе неку књигу!{S} Ја колика је, једва је јадно моје ђаче носи!{S} Ено је даде попу  
јена жена по турски одевена.{S} Сељанка је била Иконија, а пуначка Туркиња била је кадуна Хусеј 
вни манастир Св. Јована.{S} Манастирска је црква била мала, ниска и мрачна.{S} У дебелим зидина 
ом; а на левом крају, према њој стојала је поред сребрног сточића с бокалом са жутим шербетом ј 
и ето, у место једне грудве снега, пала је на мене планина од леда и претисла ме грешника.{S} Е 
ве грдосије.</p> <p>Сама ћошка блистала је као да је башта од разнобојних лалета: по споду перс 
а је »Шекер-Мара«.{S} По годинама могла је бити кћи Хусејину.{S} Али она се не могаше довољно д 
 спрату у једној двокатној кући, седела је иза шимширове решетке на прозору једна постара српск 
на сунцу од злата и драгог камења, Била је милина погледати их.{S} Јахач сеђаше као да је прико 
е да је било мило погледати је.{S} Била је млада; највише да јој је било двадесет и пет година. 
риве димискије.{S} И опрема коњска била је богата, све од самог црвеног ибришима и сребра, а се 
је била Иконија, а пуначка Туркиња била је кадуна Хусејин-аге, која је као Српкиња девојка носи 
{S} Његова долама од црвене кадифе била је тако богато златом извезена, да је једва овде и онде 
а и каранфилима преко лета.</p> <p>Била је милина озго са ћошке, погледати преко овог шареног и 
СКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА</p> <p>ДОСУДИЛА ЈЕ ОВОЈ ПРИПОВЕТЦИ</p> <p>Мариновићеву награду за 1891. 
 збило, па потрча за Турцима.{S} Јурила је за њима као бесомучна.{S} Грувала се у груди, чупала 
ет и пет година.{S} Преко рамена носила је једну шареницу, у којој се надметаху редом све дугин 
 вина.{S} Сваке године на Ивањдан, ишла је она да се на развалинама цркве исплаче и искука.{S}  
ше других дворских слугу.{S} Међу овима је Иконија нарочито запазила Тутучи-башу, надзорника па 
арених чарапа и пар рукавица, на којима је од ситних шљокица извезла крстове па их окружила пла 
иру се много шта изменило.{S} Чича Сима је давно умро, умро је и стари кнез и већи део оних дом 
 злата кадифа провиривала.{S} На прсима је носио златне токе; иза <pb n="70" /> свиленог паса х 
<pb n="34" /> <pb n="35" /> <p>Три дана је Иконија лебдела између живота и смрти.{S} Већином је 
 сваке девојке у свој Топлици; а вредна је и паметна је; удовица је, удовац сам што да се не уз 
утем.</p> <p>»Е, па није шала, царевина је то!{S} Како гледах оволику силу и господство, ја се  
мах ударише у велика бденија.{S} Милина је било погледати на оној лепој летњој ноћи, како је на 
једна кита црвеног каранфила.{S} Милина је била погледати та два низа од лепих девојака, разноб 
е у свој Топлици; а вредна је и паметна је; удовица је, удовац сам што да се не узмемо?!«</p> < 
 кроз неколико лепо намештених соба, па је заједно са Шекер-кадуном остави у једној са врло бог 
 Принесе икону старцу и пошкропи га, па је онда пружи Иконији која, сва блажена прекрсти се и ц 
још једна' дворанка узеле под мишке, па је увеле у велику дворану, где би јој млада султанија и 
е, претисла њену руку па своје срце, па је онда сама узела под мишку и повела да је посади поре 
е руку, пусти је мало да се исплаче, па је онда тихо запита:</p> <p>»Што плачеш?!</p> <p>»Плаче 
агу, гледај!« викну Хусејин Иконији, па је у свом одушевљењу гурну не баш врло нежно.{S} И онда 
> <p>Обе младе жене разрогачише очи, па је гледаху непомично као да се беху окамениле.{S} И тек 
ра ружу, принесе је к уснама својим, па је онда задену испод конђе у своју густу смеђу косу, и  
, који је у његовој чети хајдуковао, па је и Иконију снахом звао.{S} Било му је око шесдесет го 
ах да пред цара изидем, јер знам у цара је правда.{S} Њему ћу слободно да признам да сам хранил 
аља се светити јер Бог је казао: освета је моја!«</p> <p>»Па то му се Бог ето и осветио!{S} На  
етио.{S} Бог се друкчије свети. »Освета је моја, рече Господ!« Богме бих вам о томе могао много 
се овда и онда пресецао речима: »Освета је моја, рече Господ!« које би јој громко зазвечале.{S} 
јој зазвонише речи чича Симине: »Освета је моја, рече Господ!« Мишљаше о томе.{S} Ако је истина 
говорио само ове неколике речи: »Освета је моја, рече Господ!«</p> <p>У самој ствари Иконија му 
у, који знају, да је Бог рекао: »освета је моја!« Моли му се, да ти се он не свети!« говораше И 
910_C3"> <head>III</head> <head>„ОСВЕТА ЈЕ МОЈА!{S} РЕЧЕ ГОСПОД"</head> <pb n="34" /> <pb n="35 
е оцепљена рукава, и показав јој, упита је тихим гласом:</p> <p>»Познајеш ли ово?«</p> <p>Она п 
 <pb n="72" /> <p>»Виде ли цара?« упита је стари Хусејин сав радостан и весео.</p> <p>»Да ми, а 
загледала у твога везира.{S} Вала доста је и њега видети па да очи засену!{S} А право да кажем, 
ало па игуман, па ко зна чедо моје, шта је све теби Бог записао у својој књизи.{S} Твоја мајка  
а чула да ће да је проси у мајке, — шта је та срећа према срећи једне младе матере, која види к 
пава, и онда би јој Агапија причала шта је видела у Јерусалиму, где је као девојчица од дванаје 
ици калуђера, Кад калуђери чуше све шта је и како је било, препадоше се и не смедоше му читати  
 те причаше Иконији и Чича Сими све шта је и како је било: како је Гавран из гласа кумио да му  
ло.</p> <p>Мало час па Иконија виде шта је.</p> <p>Ако не више, а оно бар стотину Турака коњани 
ривикаше јој са више страна да каже шта је то друго.</p> <p>»Ево шта је«, предузе Иконија; »бој 
најест година <pb n="82" /> била, и шта је видела у Кајиру где су је гусари који је на мору зар 
ење, Иконија исприча својој Макрени шта је сневала те ноћи.</p> <p>»Од некуд искрсну отац Никод 
 кнез већ послао био.{S} Казаше јој шта је и како је.</p> <p>Иконији се стеже срце и за један т 
<pb n="27" /> док ја отрчим и видим шта је.{S} Ходи Иво с наном твојом!«</p> <p>Узе Иву за руку 
а каже шта је то друго.</p> <p>»Ево шта је«, предузе Иконија; »бојим се да је мој син, кога ми  
омак и једна девојка.{S} Па не знаш шта је лепше погледати: да ли стидљиву девојку, или стидљив 
 осећао срећнији од Иконије.</p> <p>Шта је срећа једне девојке која је од младога момка, о коме 
е цело парче било оцепљено.</p> <p>»Шта је ово, Лала?« питаше везир подигнув у вис онај комадић 
лици; а вредна је и паметна је; удовица је, удовац сам што да се не узмемо?!«</p> <p>Од тога ча 
вој земљи.{S} Најтеже је раји и до срца је боли, кад цар сваке седме године пробере нашу најбољ 
рече:</p> <p>»Бог с тобом, Гавро, какав је то почетак од разговора?«</p> <p>»Видех те где чараш 
ом.{S} Држи левом руком икону прислонив је на прса.{S} У десној му руци кита босиљка, па њоме ш 
p> <milestone unit="*" /> <p>Ризван-бег је чинио све што год је могао, да му мати буде задовољн 
b n="92" /> <pb n="93" /> <p>Ризван-бег је чинио све што велика сила и још веће богаство могу д 
о, снахо!{S} Не ваља се светити јер Бог је казао: освета је моја!«</p> <p>»Па то му се Бог ето  
раг у моју младост и у срећно доба, кад је црква Св. Јована појала.{S} Боже благи! кад се сетим 
идљиву девојку, или стидљива момка, кад је у колу.{S} А стидљивост и чедност баш требају свакој 
скривио није.{S} Он је служио цара, кад је тукао цареве отпаднике, који цару рају опадају, а ко 
а не чу.{S} И опет јој то поновише, кад је султанија тихо руком дотакну.</p> <p>»А? шта велиш?« 
и рубац.{S} А овде не рече ни речи, кад је Кизлар-ага и Капу-ага заогрнуше као неким кафтаном о 
гу оковану у злато као евангеље.{S} Кад је опази, он поче да чита гласно, реч по реч: »Освета.. 
 лево раме склопив трепавице.{S} Па кад је тако, по јаничарском обичају, показао како је готов  
срцу никада опраштала нисам.{S} Али кад је мене Бог милостиви оволиком радошћу данас благослови 
о, чисто тепајући јој, запљускивали кад је море на тишини сунцем успавано било, а опет бесно у  
; »баш нека и отац Никодије запамти кад је наш Иво први пут понео котлић!«</p> <milestone unit= 
га је тешки терет претискао.{S} Тек кад је уведе за руку у кућу, и кад виде оца Миленкова у кра 
д плача пољуби га у руку.{S} Стојан кад је виде онако порушену и сузну, не могаше ни речи да пр 
а је из села Лежимира у Топлици.{S} Сад је све то искао да му се опет разговетно каже, и онда с 
" /> <p>Ризван-бег је чинио све што год је могао, да му мати буде задовољна.</p> <p>Свакога пон 
 што год има у мене женске родбине, све је то поклонима и митом подизао да ме као кошуту хајком 
острети, и нешто крпа и тканица.{S} Све је то оставила поред невољника, заједно с крчагом тазе  
 се кроз танки сунчев препланак.{S} Све је на њој било чисто, и све јој тако приличаше да је би 
Св. Јована, Санџак-бег од Прокупља даде је на поклон Хусејин-аги.{S} Хусејин, јуначан Јаничар а 
рак натраг.{S} Гавран пољуби земљу, где је мало час њена нога стајала, па зајеча: »Иконијо, Бог 
причала шта је видела у Јерусалиму, где је као девојчица од дванајест година <pb n="82" /> била 
коније!{S} Ево је овде!« И показаше где је.</p> <p>А Иконији се смрче и одсекоше јој се ноге.{S 
а а високог раста.</p> <p>Како је и где је најмлађа кћи царева видела младог Силиктара, то само 
»Пусти ме, оче Никодије, да целивам где је царска рука царско име исписала!«</p> <p>И Иконија с 
 да се онда као богаљ баци у пећину где је оставку предигао, па да се ту остави да од глади и ж 
е, и кроз она вратанца од седефа одведе је унутра у харем.</p> <milestone unit="*" /> <p>У прос 
воју радост.{S} Витороги вођ оваца виде је оздо са паше, па заблеја и два и три пута и пође пра 
уд си пошла, шта си намислила!« прекиде је Хусејин! »Хајде да се полази; далеко је везиров кона 
е ништа! та сласт за кратко траје Слађе је да је из дана у дан гледаш како се вије као кукавица 
 колена и загази у поток.</p> <p>Подиђе је милина од студене воде.{S} Ко зна можда је и студену 
 и има адет у царевој земљи.{S} Најтеже је раји и до срца је боли, кад цар сваке седме године п 
ао и она у њега.{S} После јој приђе узе је за руку и рече јој српски само једну реч:</p> <p>»Се 
пусте да њих, као најмилије госте, које је икада у своме животу имала, двори на овај велики дан 
 још једнако живе очи.{S} На лицу, које је сад вазда бледо било, владаше сад мирна збиља, а исп 
ој жени, доброј и смерној, од суза које је Бог ову цркву и саградио, како јутрос праведно рече  
 велику једну сребрну синију, наместиле је на осмоугли столац од седефа пред султанијом и Икони 
{S} Ево ме да се патим у пећини, одакле је моја грешност као поток потекла.{S} И ево ми се он к 
миње као једно добро и светло име докле је год народа српског.{S} И треба тако.{S} А сад браћо  
ања и опсенарских престава.{S} Најживље је Иконија запамтила прво вече и често би о њему и прич 
е:</p> <p>»Од толиких радости којима ме је Алах (нека му је слава!) обасуо, ова данас није најм 
го и дуго да заборавим поглед, којим ме је твоја мати погледала кад на земљу паде.{S} Ево и сад 
ш!{S} Ово је твоја кућа.{S} Пре него ме је цар (коме нека се слава без краја множи!) обасуо мил 
ерњи је био Гавран Ракетић.{S} Молио ме је да ти говорим да за њега пођеш!«</p> <p>»Да чудна ли 
 дизасмо децу у овом вилајету.{S} Време је да проберемо јуначко семе за царску ордију!« Препадо 
ича. »Пре ће бити да му се сотона, коме је он душу за аспре продао, осветио.{S} Бог се друкчије 
 седи старац Јанко из села Јабуке, коме је било преко деведесет година, узе реч:</p> <p>»Аман,  
ако је ружа нарицала за. славујем, коме је срце од силног прижељкивања препукло.{S} Млада султа 
 то усијаним камењем из потока, на коме је Иконију из прикривка гледао; да се онда као богаљ ба 
једног сточића од сребрне срме, на коме је стајао кристални бокал са црвеним шербетом; а на лев 
евојке која је од младога момка, о коме је у тајности свога срца на јави слатке снове сневала,  
ким колима старога чича Симу.{S} С њоме је дошла и њена сестра од тетке, Макрена, с мужем и дец 
 од богате плени цариградске.{S} У томе је двору он <pb n="54" /> искупљао око себе и частио пе 
 нека цркне!« рече Иконија горко. »Мене је он на црње муке метнуо; он је видео муку за неколико 
а Св. Јована узгред запленише.{S} И пре је од ње слушао да се мајка Ризванова звала Иконија, и  
 који све види и све зна?!«</p> <p>»Пре је давно умрла него да је жива«, прихвати Хусејин. »Кау 
 је на потоку Липовици пречекао, најпре је лепо молио, а најпосле у великој срдњи попретио да ћ 
а га махнув руком, узабра ружу, принесе је к уснама својим, па је онда задену испод конђе у сво 
ањем као да је свака од олова; протресе је мало као да је зобница са зобљу, промумла некакве ре 
рђем град порушили и цркву запалили, те је после велики војвода Раде Облачић оправив цркву, неш 
кодије искочи напред и стаде пред њу те је заклони од Турака.</p> <p>»Беже!« поче калуђер; »има 
»Ти си, мајко, сетна невесела?« упитаће је једнога дана Ризван. »Да ти није што криво од кога у 
иђе те да га загрли.</p> <p>Око црквице је била поширока порта, обрасла ниском а густом травом; 
з ње <pb n="85" /> једну змију, пресече је па се начинише две, дохвати једну и опет је пресече  
ше је дуго и дуго, и очевидно не могаше је познати..</p> <p>Кад му она после кратког времена оп 
 с муком и полагано отвори очи, гледаше је дуго и дуго, и очевидно не могаше је познати..</p> < 
 жене и изведоше је из цркве; попрскаше је хладном водом и дадоше јој гутљај ракије, те се брзо 
је.</p> <p>»Како си ме познала?« питаше је.</p> <p>»Кад сам те на подне с царем видела, почела  
ше.</p> <p>»Требаш ли нас што?« упиташе је.</p> <p>»Ево не могу да тренем!{S} Цело ми оно вечер 
њу.{S} И учинише јој по вољи и оставише је да стоји близу зачеља од совре.{S} Много је била бле 
ознадоше да није мртва.</p> <p>Положише је у волујска кола на меку подлогу од тек покошене трав 
цркви.{S} Притрчаше јој жене и изведоше је из цркве; попрскаше је хладном водом и дадоше јој гу 
г цвећа и мајкине душице.{S} И одвезоше је кући у Лежимир.</p> </div> <pb n="33" /> <div type=" 
> <pb n="83" /> <p>У харему дочекале би је ките од робињица све лепше од лепших, клањале би јој 
е сагибала да је и скуте љуби.{S} Ту би је ћехаја-кадуна и још једна' дворанка узеле под мишке, 
а мисао.{S} Извади ружу из косе, пољуби је и пусти је низ воду: </p> <pb n="18" /> <p>»Ја сам б 
си.</p> <p>Он јој дохвати руку и пољуби је.</p> <p>»Како си ме познала?« питаше је.</p> <p>»Кад 
 и рубинима богато ишаране.{S} На глави је носио златан шлем, обавијен танком белом чалмом, из  
 распитај за њу.{S} Ако је жива, доведи је амо; ако је умрла, подај сиротињи хиљаду аспри и саг 
кама испод оне старе крушке.{S} Иконији је сад мало било што гости Макрену и њеног Марка, него  
 си ... божји... анђео!«</p> <p>Иконији је срце било пуно тегобе, па ни једне речи не проговори 
треба цару!« прихвати Хусејин-ага, који је као сваки Јаничар српски говорио. »Биће да треба цар 
 твоја задужбина, а на славу Бога, који је један и исти и Мусломанима и каурима!«</p> <p>»Хвали 
елики везир и зет султана Мехмеда, који је Цариград освојио.{S} Сазидао га је благом, које му ј 
војом окренула на оног несрећника, који је сву ту беду причинио. »Нека га, нека још на овоме св 
беже, прозреле би одмах Оџаковића, који је рођен да буде велики човек.{S} Ја сам твој човек, и  
 води свој народ, и како је народ, који је веран остао прелазећи кроз долину смрти, нашао, да г 
 кута до огњишта, стари чича Симо, који је ретко кад шта говорио, на велико чудо Иконије и њени 
добра чини.{S} Нека је слава Богу, који је дао да има доброта женска!«</p> </div> <pb n="51" /> 
 је био поочим Иконијином Миленку, који је у његовој чети хајдуковао, па је и Иконију снахом зв 
е видела у Кајиру где су је гусари који је на мору заробише, најпре на продају изнели. </p> <p> 
ронесоше се сабором као да се овај који је мало час онако весео био, у велико гробље претворио  
е запалила буктињу да разгања мрак који је нас, бедни српски народ притиснуо.{S} Њено ће име да 
 се мучим да прочитам овај рисовуљ који је још цар Душан дао нашој цркви.{S} Па сам ти на невољ 
"23" /> <p>Две недеље после дана у који је мали Иван постао манастирско ђаче, дошао је Ивањ дан 
ленци и са сребрном тицом на штапу који је у руци држао.</p> <p>Иконија се јутрос упорно против 
акбар !...{S} Алах акбар !...{S} Велики је Бог!«</p> <p>Ризван метну оно парче рукава у своја н 
и!«</p> <p>»Жена и није свуда жена, али је мати свуда мати!« рече Хусејин благо. »Није то <pb n 
ло ни педесет <pb n="60" /> година, али је од туге и од невоље пре времена оседила.{S} Према гу 
евак.{S} Она се маши да га подигне, али је Иконија нагло прихвати за руку и викну: »Не, кћери ц 
а њ и поклон, малечак и сиротињски, али је у мога везира срце велико и господско, па ће да га п 
а би кадра била царевину да уздрма; али је грехота да луда раја једнога дана узаман гине и да т 
тући <pb n="30" /> се с Турцима.{S} Али је сад на сабору мало ко имао секиру а још мање косу.{S 
ником и ни на што пожалила није.{S} Али је из дана у дан бивала све невеселија.{S} Тек би се са 
а опет бесно у њу грували и пребацивали је млазовима од беле пене, кад се море ричући рвало с в 
ену као да није сељанка родила; Бога ми је ево сад лепша од сваке девојке у свој Топлици; а вре 
гослови Свети владико!« Еј, Боже, да ми је онда да твој отац устане из гроба, па да те види, па 
 најсрећнији дан мога живота.{S} Бог ми је дао да доживим радост да видим да ова црква опет про 
о о мени?«</p> <p>»Јесте, брате, све ми је казао, и ако ништа у томе новога није било!«</p> <p> 
ју, да се мало прихвате.</p> <p>»Све ми је Бог преко молитава мојих и преко очекивања мојих исп 
{S} Ја сам луда женска глава, а срце ми је уцвељено и отровано; али ти си хладна и паметна мушк 
 осети шта су паклене муке, он, који ми је живој срце ишчупао, сунце ми помрчао и живот ми заго 
амо вас молим за брзу смрт.{S} Мозак ми је узаврео од вриске жена и прштања манастирског пожара 
о хоћу, молим се Богу по српски, чак ми је донео од некуд стару икону богородице; живим ти без  
рости!) умирао од тешких рана, рекао ми је: »Иконијо, гледај то наше јадно дете!{S} Дај га оцу  
а плаче; »Не бојим се ништа!{S} Него ми је .... жао овог нашег шарова и гарова, како ће они без 
Вала ћу ти поочиме, све казати и ако ми је зазор за по нешто, и ако се за друго опет бојим да д 
и ја падох сотони у наруч.{S} Колико ми је дотле мила била, толико је од тога часа омрзнух.{S}  
</p> <pb n="38" /> <p>»То је оно што ми је зазор попричати, али видим није инако већ да ти све  
отвори.</p> <p>У том тренутку растрезни је из бунила нов врисак њеног детета : »Нано, не дај ме 
S} Иконија није ни знала.</p> <p>Гркињи је било право име Агапија, али су је у харему, као роби 
рисаба«, што значи »Зорка«; Арбанашкињи је било име Петрија, а у харему су јој дали име »Ђулбах 
тигнемо на вечерњу«.</p> <p>»На вечерњи је био Гавран Ракетић.{S} Молио ме је да ти говорим да  
стретне одеће једну прљаву кесу, отвори је, и извуче из ње <pb n="85" /> једну змију, пресече ј 
о.{S} Сад не квари ништа да знаш: да ти је завичај Сирф-вилајет и да ти је мати кауркиња.{S} Ал 
: да ти је завичај Сирф-вилајет и да ти је мати кауркиња.{S} Али каква кауркиња?{S} Сељанка са  
 што, што би те заболело, а видим да ти је срце болећиво.{S} Него не треба да те боли, и немаш  
ем!« предузе за тим да говори. »Када ти је отац (Бог да му душу прости!) умирао од тешких рана, 
а њему да опростим.{S} Гавране, нека ти је проста од мене свака моја суза, свака моја мука, сва 
а мука, сва моја туга и невоља; нека ти је од мене све просто и пред Богом и пред људма!»</p> < 
патос, па викаше у глас: »Слава нека ти је Господе Боже, што ме грешника пушташ у цркву, коју с 
 него се нашалих и рекох цвету: боље ти је на бистром потоку него на пустој глави удовице.{S} И 
p>»Казуј све право по истини, о мање ти је!« ободраваше кнез Гаврана.</p> <p>»И хоћу кнеже!« ре 
е зулове у свога синчића: »Ето, тако ти је отац говорио.{S} Тако је исто говорио и оцу Никодију 
Авај мени!{S} Аман, мајко, казуј што ти је?«</p> <p>»Бојим се, било би дуго да ти све казујем.{ 
ноге.{S} Приђе к својој матери, дохвати је за обе руке и рече узбуђено:</p> <p>»Што ми то, мајк 
ако приличаше да је било мило погледати је.{S} Била је млада; највише да јој је било двадесет и 
било би дуго да ти све казујем.{S} Нити је право да кажем ма што, што би те заболело, а видим д 
ће, бурунџук кошуљу, нит’ је ткана нити је предена, већ од суха злата исплетена, на кошуљу чели 
ани.{S} Ево се још нису утрле сузе нити је заћутало уздисање овог јадног народа за децом, коју  
.</p> <p>Везир јој миловаше руку, пусти је мало да се исплаче, па је онда тихо запита:</p> <p>» 
 Извади ружу из косе, пољуби је и пусти је низ воду: </p> <pb n="18" /> <p>»Ја сам боља од бумб 
е ћошака и малих конака.{S} По најлепши је био један, саграђен сасвим близу обале морске, али н 
њски срећна.{S} Чинило би јој се да јој је свака тица певачица неки род, свако лепо дрво неки п 
ти је.{S} Била је млада; највише да јој је било двадесет и пет година.{S} Преко рамена носила ј 
г клира и у име сиротиње раје, нека јој је вечна хвала!{S} Немам речи... и које речи имам ево м 
е кадифе са златним ширитом.{S} Кад јој је црни Кизлар-ага приступио, она се само сва стресе и  
 великом џадом, па и да би с неруке јој је и много заходно, а посна посла у Св. Јована а мршава 
и на њену службу и дању и ноћу, дао јој је из харема своје жене једну Гркињу из Солуна и једну  
 једне младе матере, која види како јој је јединче пошло путем среће и славе?{S} Иконији се чин 
 довољно да нахвали Иконији, колико јој је стари Јаничар добар. »Бога ми«, рече, »носи ме као м 
 на њу да му просто исприча све што јој је тешко.</p> <p>»Па добро, ево да ти све и кажем:</p>  
долину, има једна мала заравањ на којој је стајао и појао малени стародревни манастир Св. Јован 
е ударати у главу буџом једном, у којој је било пола оке јексера усађено, па онда дугим и уским 
веду.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тек је сунце било отскочило за једно копље, а цело се село  
то гору пред светим иконама.</p> <p>Тек је било подне превалило и весеље се на све стране најле 
сле и да је брани од сваке напасти, док је год жив.{S} Везир му преда берат, којим га цар утврђ 
и узела нарицати за својим дететом, док је снага не изда и сузе не угуше.{S} Па онда би пала у  
ок Липовицу.</p> <pb n="16" /> <p>Поток је био поширок добра три хвата а дубок по средини око д 
ади без мене!{S} Збогом сад, и нека вам је Бог и Свети Јован свима на помоћи!«</p> </div> <pb n 
ошли, и послужићемо вас са свим што нам је Бог дао а са радосним срцем, како и треба да служимо 
 патријара имам по сили власти коју нам је Бог дао, и са вером у источник неисцрпне милости кој 
м у источник неисцрпне милости коју нам је Господ Исус Христос отворио, ја ћу да ти читам опрош 
лама.{S} Живи ланац од Јаничара с муком је издржавао ове таласе од људи, да не запљусну онај от 
бдела између живота и смрти.{S} Већином је била у неком бунилу.{S} Смирила би се за мало и дошл 
свету кроз гусле говоре. </p> <p>Стојан је дошао право дому некадашњег свога посинка.{S} Икониј 
 му донесе крчаг воде са извора, Гавран је замоли, да му га дода да се напије.{S} Кад се добро  
ирасте, требаће доста година.{S} Гавран је истина мало чудновате ћуди, али биће да су га завидљ 
оји се зове:{S} Аденистан.</p> <p>Чувен је био са лепоте многих својих ћошака растурених по луг 
 /> <p>Пред полазак из Једрена, Хусејин је имао дуг разговор са својом кадуном, која је била је 
таром пријатељу Хусејин-аги.{S} Хусејин је дао везиру своју поштену јуначку реч, да ће да чува  
пошта на земљу као мртва.</p> <p>Арапин је гледаше за неколико тренутака, па онда скочи с коња, 
ко. »Мене је он на црње муке метнуо; он је видео муку за неколико часова па свршио, а ја остах  
еколико хајдука оружаних до зуба.{S} Он је био поочим Иконијином Миленку, који је у његовој чет 
 Миленко цару ништа скривио није.{S} Он је служио цара, кад је тукао цареве отпаднике, који цар 
с мрком тиквицом о левом бедру, подигао је у вис крст од сувог шумског грања, па се намрштио и  
а крила расклопише.{S} Иза врата стојао је и с једне и с друге стране по један лав од црног угл 
сти.{S} Између сваке две девојке стојао је осмоугли сточић од седефа, а на сваком од њих по јед 
ну: поздравље ти од оца Никодија, нашао је у Јерусалиму српску цркву св. Саве и краља Милутина, 
али Иван постао манастирско ђаче, дошао је Ивањ дан, празник цркве св. Јована.</p> <p>Већ у очи 
а преноће у цркви и око цркве.{S} Слабо је ко и спавао.{S} Певало се поред ватре уз гусле, прич 
шта учиних и од себе и од вас.{S} Право је да ме уморите!«</p> <p>Гавран паде на колена и поче  
за Гаврану како суд нађе.</p> <p>»Право је« викну Гавран; »само вас молим за брзу смрт.{S} Моза 
овикаше неке жене: »Ево Иконије!{S} Ево је овде!« И показаше где је.</p> <p>А Иконији се смрче  
њу у грлу... немам речи да опишем какво је велико добро овим своме народу учинила.{S} Није само 
ма показа на своје дете.</p> <p>»Е, ово је моје добро ђаче!« рече ведро отац Никодије. »Ако пођ 
, да се на далеко чуло: »Свети оче, ово је данас најсрећнији дан мога живота.{S} Бог ми је дао  
 Лала, већ да поред мене седнеш!{S} Ово је твоја кућа.{S} Пре него ме је цар (коме нека се слав 
 Смукове видети, то је тек нешто, а ово је тек шала!«</p> <p>У том дервиш подиже у вис своју ка 
мртве оживи! .{S}Јес, није вајде, и ово је лепо, није да није лепо, баш је много лепо!{S} Али о 
Беже!« рече отац Никодије одважно. »Ово је дете ђаче манастирско.{S} Никада до сада наш честити 
ћу да јој за њену душу вечно гори, него је запалила буктињу да разгања мрак који је нас, бедни  
а стоји близу зачеља од совре.{S} Много је била бледа и <pb n="106" /> уморна.{S} Овда и онда п 
 другој страни од црквених врата, седео је на земљи богаљ Гавран.{S} Свет нагрнуо око ње и с је 
у.{S} Али Гавран бејаше још жив.{S} Био је оседио, у лицу поцрнио и вукао би се четвороношке од 
зир беше очевидно и сам узбуђен.{S} Био је сав блед, и на трећем кораку стаде и гледаше онако и 
ђу Турцима са стравом проносило.{S} Био је висок и личан човек; кроз мрки препланак од сунца пр 
хи-баша на дивном арапском коњу.{S} Био је одевен као и друге спахије само што је се из његовог 
вога перја.{S} Застор његовог седла био је од зелене кадифе златом и бисером извезен.{S} Узенги 
љна.</p> <p>Свакога понедеоника долазио је сам лично да је види, и да с њоме поседи мало на шар 
енистан«.</p> <p>Султан Ибраим поклонио је Аденистан своме зету Ризван-бегу, кад му је кћер Меј 
високом вранцу Ага јаничарски.{S} Носио је кунтуш од зеленог атлаза опточен широким первазом од 
но погледати, а тешко је било казати ко је грђи од кога. »Нека Бог сачува свакога да их и у <pb 
ом и шкргутну зубма; »ај, да га знам ко је тај, коме не треба да се вера по шипрагу те да види  
кали него што је.{S} А најпосле жено ко је без греха и без махне?{S} Главно је што видим да се  
се нешто, да л’ је моја мати жива«, Ако је жива, па се мучи у сиротињи док ја газим по свили и  
 сама на овоме свету уцвељена била, ако је добро ово што учиних, нека је за здравље моме Иви ак 
 наказива па заврши: »Оче Никодије, ако је усаветујеш те пристане, ево од мене прилога Светоме  
двадесет и толико година отео, жив; ако је жив, биће да је, као и отац што му беше, јуначког ср 
 њу.{S} Ако је жива, доведи је амо; ако је умрла, подај сиротињи хиљаду аспри и сагради чесму у 
а, рече Господ!« Мишљаше о томе.{S} Ако је истина да је Бог казао, онда је грешно што људи отим 
 село које знаш, распитај за њу.{S} Ако је жива, доведи је амо; ако је умрла, подај сиротињи хи 
 друго него једна проста жена, која ако је и видела нешто мало среће, то јој није дуго потрајал 
 младо пастирче, сељаче једно, коме ако је било највише осам година, Дуваше у незграпно издељан 
ом иконостасу у Вилиндару.</p> <p>И ако је Хусејин-ага из везирове кесе плаћао све мајсторе, Ик 
учиних, нека је за здравље моме Иви ако је у животу, а нека му је за душу ако у животу није!«</ 
анини.{S} Опет сама себи говораше: »Ако је тако, онда не ваља оно што село учини!«</p> <p>И дру 
тави Гавран уздахнув тешко; »Ето, овако је било.{S} Не смем да призивљем Бога и Св. Јована за ј 
ц Никодије. »Ако пође тако и даље, како је пошао, ако слуша и учи како је почео, ето једнога да 
Јерусалиму, па нам узгред причаше, како је тамо наишао на једног старца Србина калуђера и с њим 
 усијано камење под колена метали, како је најпосле обамр’о, и како су га ваља да већ мртва, од 
гледати на оној лепој летњој ноћи, како је народ прекрилио био порту око цркве, па се ућутао је 
ио да му жиле потколенице не пеку, како је запомагао и од бола рикао кад су му усијано камење п 
небом, а славуји у слободи певаху, како је слатко ропсто љубави.{S} На једној од главних стаза, 
а четвороношке пузи, и да га чује: како је куми Богом и Св. Јованом да му да кап воде, јер сав  
есном зиду у женској цркви испише: како је црква обновљена заузимањем »Иконије, матере Ризвана  
ча Сими све шта је и како је било: како је Гавран из гласа кумио да му жиле потколенице не пеку 
S} Певали су неку перзијску песму: како је ружа нарицала за. славујем, коме је срце од силног п 
и улеме из све турске царевине.{S} Како је Махмуд-паша, као песник носио име »Адени«, то се и њ 
 Па онда би пала у бунило, бунцала како је Иван постао пастир стада божјег, како носи сребрну ш 
ем!«</p> <p>И онда Иконија исприча како је Гавран одавно облетао око ње, како ју је просио и пр 
 ми чиниш толико, колико ваљада од како је царевине ни један син, дошав до силе и госпоштине ни 
 Стојан јој рече да му исприча све како је било.{S} Иконија узе да прича све по реду, па кад до 
дра па рече;</p> <p>»Ти памтиш све како је било !?{S} Док си био наш уста у Сарају, никад ми ни 
морадоше јој попустити, и написаше како је желела.</p> <p>Село посла људе своје у Пећ патријару 
је Бог по некад води свој народ, и како је народ, који је веран остао прелазећи кроз долину смр 
росио и преко жена и преко људи, и како је покренуо чак и оца Никодија да јој говори, како ју ј 
у како од те воде јача вид очњи, и како је чак некаки слепац прогледао кад се поред великих мол 
ра, Кад калуђери чуше све шта је и како је било, препадоше се и не смедоше му читати опроштајне 
е Иконији и Чича Сими све шта је и како је било: како је Гавран из гласа кумио да му жиле потко 
послао био.{S} Казаше јој шта је и како је.</p> <p>Иконији се стеже срце и за један тренут пост 
ш, кад наши гуслари стану казивати како је некада у нас било!{S} Вала ако није и лепше било, ни 
е, срце јој живље закуца.{S} Осети како је обузе нека нежна раздраганост.{S} Чињаше јој се ова  
ље, како је пошао, ако слуша и учи како је почео, ето једнога дана од твоје куће владика цркви! 
 помаже него, онако стар и немоћан како је, само ти одмаже.{S} А док ти мали Иво за помоћ прира 
о, по јаничарском обичају, показао како је готов да за цара положи главу на пањ да се сече, онд 
и помишљао да може да изађе на ово како је изашло! да ће робље да се одводи, да ће крв да се пр 
него добро и праведно.{S} Ти видиш како је, а ја само да ти кажем, да баш онда, кад ме придигош 
ког струка а високог раста.</p> <p>Како је и где је најмлађа кћи царева видела младог Силиктара 
осподство, ја се мишљах: еј, Боже, тако је то и у нас било док имадосмо своје цареве!{S} Да ти  
о су је у харем допратили били.{S} Тако је и било, само што је сад ваљада стотину дечака, са ша 
, ако јој га султан не поклони.{S} Тако је Ризван-бег постао зет царев, везир царев и господар  
 »Ето, тако ти је отац говорио.{S} Тако је исто говорио и оцу Никодију кад га је овај причестио 
ти сад после ове веселе Џумбусаре (тако је почела да зове Ђулбахару) причај нам о оном старцу у 
је Хусејин! »Хајде да се полази; далеко је везиров конак.«</p> <milestone unit="*" /> <p>Икониј 
ало заносећи, али тек српски.{S} Колико је било танких робињица и брзоногих дечака од 12 година 
ојим се не би ни на једног дошло колико је право!{S} Не, не, свети оче, толико се изумила нисам 
S} Колико ми је дотле мила била, толико је од тога часа омрзнух.{S} Мишљах да је предсретнем, п 
освету његову!{S} Пред прве певце малко је заспала.{S} Али се брзо тргла, јер јој се приснило д 
} Било их је страшно погледати, а тешко је било казати ко је грђи од кога. »Нека Бог сачува сва 
обнови цркву св. Јована.</p> <p>Требало је пуно две године да се грађевина са свим доврши и да  
ђу свака два поморанџина дрвета,стојало је привезано златним ланчићима а на сребрним пречагама  
анину к пећини Гаврановој.</p> <p>Имало је скоро сахат хода до пећине.{S} Док на једном извору  
 и женско, и старо и младо предусретало је »стрину Иконију с љубављу и поштовањем.{S} На весеља 
овини, под великим једним грмом, седело је младо пастирче, сељаче једно, коме ако је било најви 
>У пространоме перивоју Аденистана било је по више ћошака и малих конака.{S} По најлепши је био 
лимунова и неранџи.{S} Међу дрвљем било је намештено хиљаду великих кавезова са птицама свакоја 
ју.{S} У пространоме парку његовом било је грмова са Балкана, четинара с Дурмитора, јасенова с  
јка све ове јадне сиротиње!« »Е вредило је да прођеш кроз све твоје муке, кад си овакав дан дож 
опланку са сочном зеленом травом, пасло је стадо оваца.{S} У хладовини, под великим једним грмо 
ођ чети. »Не бој се рајо!{S} Казуј само је ли овде Иконија из Лежимира, удовица Миленка хајдука 
јо!« викну Турчин. »Сваки разговор само је дангуба и ваша штета.{S} Пустите да с миром носимо т 
 ко је без греха и без махне?{S} Главно је што видим да се тобом много занео; а после, газда је 
, једва је јадно моје ђаче носи!{S} Ено је даде попу Василију, који за десном певницом глас вод 
сплакале па плачи!{S} Ех, Бого мој, оно је било појање да мртве оживи! .{S}Јес, није вајде, и о 
онда окрете мени и рече: »Лепо је, лепо је!{S} Ове иконе баш као у Вилиндару!{S} Него хајде сад 
ма па се онда окрете мени и рече: »Лепо је, лепо је!{S} Ове иконе баш као у Вилиндару!{S} Него  
енило.{S} Чича Сима је давно умро, умро је и стари кнез и већи део оних домаћина што судише Гав 
се плашила нисам!{S} Смукове видети, то је тек нешто, а ово је тек шала!«</p> <p>У том дервиш п 
»Иконије, матере Ризвана везира«.{S} То је тако и само везир желио да буде.{S} Али ту Иконија,  
котина једна, да га Бог убије!{S} Па то је он!{S} А, чекај скоте један!« викну Стојан пун јарос 
ће из груди да искочи!«</p> <p>»Е па то је!« узе мудра Макрена да тумачи. »Синоћ смо о оцу Нико 
тио да ће га запамтити. _</p> <p>»Па то је он, скотина једна, да га Бог убије!{S} Па то је он!{ 
јеков, амин!« </p> <pb n="100" /> <p>То је био несрећни Гавран, кога је Иконија дала донети из  
естро моја«, рече ми отац Никодије; »то је, видиш, српски цар Лазар саградио овде за своје Србе 
н од варница. </p> <pb n="38" /> <p>»То је оно што ми је зазор попричати, али видим није инако  
 смрти.{S} Овде сам међу својима, а ето је се црква из урвина дигла и пропојала!«</p> <p>Икониј 
дну очима и веђама показав на дете, што је очевидно значило, да има нешто што не може пред дете 
 ни могла да разговетније каже оно, што је мислила.{S} Султанија помисли да овај нешто магловит 
чај нам о оном старцу у Јерусалиму, што је био заспао па се пробудио тек после осамдесет година 
о иза једне тополе, и гледах је:{S} Што је дуже гледах, све се више губих.{S} Рекох себи: »ову  
и даће Бог да је на добро као и све што је на добро испало!«</p> <p>»Нека буде у свему како Бог 
идело се како се сав топи од милине што је подесио бар оно, што пада на три прва корака.{S} Про 
 десно то на лево; као тешкајући се што је то све било па прошло.</p> <p>У том уђоше у дворану  
ала се у груди, чупала своје косе и што је грло доносило викаше непрекидно: »Аман вам Турци, ос 
 и његовој окретности има захвалити што је турско оружје победило.{S} По повратку с војне, султ 
агог камења гледати није дала, него што је то приличило новоме Силиктар-аги, сиво-оком Ризван-б 
ивци и пакосници више извикали него што је.{S} А најпосле жено ко је без греха и без махне?{S}  
атили били.{S} Тако је и било, само што је сад ваљада стотину дечака, са шареним фењерима ишло, 
 је одевен као и друге спахије само што је се из његовог белог турбана, уз златни шлем, извијал 
арвља!{S} Па ти ниси видела баш оно што је најлепше!{S} А лепо сви они прођоше мимо тебе а испр 
етом, а везала сам се заветом за то што је то тако воља божја била.{S} Ето, ви’ш, не може!«</p> 
 да с пуно поноса казује, као нешто што је сама видела, па јој се очи разгореше а лице засветли 
 за облаке!«</p> <p>»Бог и душа, сврнуо је с памети!« повикаше неки из гомиле.</p> <p>»Шта сврн 
за сиротињу српску, и кад се дигао, чуо је из олтара разговетно ове речи: »Не дај се Србине!«</ 
х те да си царев везир!«</p> <p>»Па зар је несрећа бити царев везир?« упита везир с осмехом.</p 
а знају за завичај и за родбину.{S} Цар је њихов родитељ, шатор је њихов завичај <pb n="58" />  
ти цар није одводио ђаке из цркава, јер је још на Косову Султан Бајазит дао своју царску реч ра 
 и да се црква изнутра испише.{S} Везир је пратио својој мајци из Солуна неке мајсторе и зограф 
 султанију снаху твоју!»</p> <p>И везир је узе за руку као неко дете, и кроз она вратанца од се 
tone unit="*" /> <pb n="98" /> <p>Везир је купио био од Осман-аге прокупачког Лежимир и још три 
м ћилимима, чоси и кадифи.</p> <p>Везир је овај дивни мали конак дао својој мајци Иконији да у  
родбину.{S} Цар је њихов родитељ, шатор је њихов завичај <pb n="58" /> а јунаку је доста да у с 
 у нас не би звало да је игра.{S} У нас је, и кад се весели и кад се тугује, све као моба.{S} И 
а се начинише две, дохвати једну и опет је пресече и опет се начинише две, тек за тили часак по 
е Гавран одавно облетао око ње, како ју је просио и преко жена и преко људи, и како је покренуо 
к и оца Никодија да јој говори, како ју је на потоку Липовици пречекао, најпре је лепо молио, а 
ван-бег знају.{S} Али тек Мејрима, коју је Султан као најлепше и најбистрије своје дете мазио,  
ника, заједно с крчагом тазе воде, коју је у планини захитила.{S} И сада је Гавран не могаше по 
ресама, и са сниском белом конђом, коју је низ образе с грлом везивао црни као кадифени рубац.{ 
 био над дугачком једном листином, коју је на столу развио био.{S} Наместио био на нос велике н 
 неку причу из »Четрдесет везира,« коју је у харему научила и, као и по неку досетку Насрадин-х 
жене, па с њима дође и Иконија, по коју је кнез већ послао био.{S} Казаше јој шта је и како је. 
је њихов завичај <pb n="58" /> а јунаку је доста да у сабљи својој има сестру.{S} Ти си царев в 
бегове и на све паше.</p> <p>У Прокупљу је већ сазнао да је Иконија жива.</p> <p>Једнога дана о 
ка све то поклони светоме Јовану, да му је свећа пред свецем, не би ли га од лудости избавио!«< 
ам Гавран причаше народу озбиљно: да му је Бог послао анђела, који га је бистром водом расхлади 
ве.{S} Наместила се иза њега тако да му је могла на ухо да шапутне кад се чита евангеље, кад се 
спод!«</p> <p>У самој ствари Иконија му је сваке Суботе обилазила његову живу гробницу и односи 
гу!{S} По његовој смо се вољи — нека му је слава! — данас састали да се, до његове воље, више н 
вље моме Иви ако је у животу, а нека му је за душу ако у животу није!«</p> <p>Сутра дан, опет п 
иких радости којима ме је Алах (нека му је слава!) обасуо, ова данас није најмања!{S} О, мој до 
 по средини око две стопе.{S} Бистра му је вода струјила преко чистог горског шљунка тихо ромор 
денистан своме зету Ризван-бегу, кад му је кћер Мејриму за жену дао.{S} Ризван-бег се, као врло 
етом и са још десетак коњаника, које му је санџак-бег од Топлице дао, и са једном арабом, покри 
војио.{S} Сазидао га је благом, које му је дошло као његов део од богате плени цариградске.{S}  
те у тој шкољки затварао бисер, који му је султан Мехемед у својој најмлађој сестри поклонио би 
ом расхладио и вином напојио, и који му је проговорио само ове неколике речи: »Освета је моја,  
p> <p>Звао се »Седефли-шкољка.« Доњи му је кат био од белог мрамора, а горњи од стакла и резано 
 и толико од крупног мерџана.{S} Коњ му је на глави носио белу, у сребрно лале утврђену перјани 
не бејаше ни пушака ни пиштоља, него му је ваљало тојагама, врљикама, секирама и косама тући <p 
па је и Иконију снахом звао.{S} Било му је око шесдесет година, а већ петнајест година како се  
> била, и шта је видела у Кајиру где су је гусари који је на мору заробише, најпре на продају и 
ркињи је било право име Агапија, али су је у харему, као робињу, звали »Нурисаба«, што значи »З 
опет у њен конак отпрате онако, како су је у харем допратили били.{S} Тако је и било, само што  
би се десила болест или смрт у кући, ту је Иконија била прва да помогне и саветом и радом, и да 
оних се мало иза једне тополе, и гледах је:{S} Што је дуже гледах, све се више губих.{S} Рекох  
д оставе.{S} Али све узаман!{S} Дочеках је с ову страну Липавице; видох је <pb n="42" /> како г 
, јуначан Јаничар а пуки сиромах, одмах је узе себи за жену и од милости прозва је »Шекер-Мара« 
<pb n="42" /> како гази поток; заклињах је да ме не убија.{S} Она ме одгурну, и ја падох сотони 
и, да ти се не освети Бог!« Не послушах је.{S} Како знате она умре на пречац, а ја остах сам.{S 
 шапатом помињући имена оних за које их је <pb n="11" /> палила, упути Иву како да положи босиљ 
 други голе сабље димискије.{S} Било их је страшно погледати, а тешко је било казати ко је грђи 
 народ ка цркви у гомилу.{S} Страшно их је било погледати: разиграли беху коње у кратке скокове 
иле од злата а тако и дизгини, са којих је висило на свакој страни по дванајест кита од дробног 
етно, проговори неколико речи, од којих је неке Икокија познала да су турске.</p> <p>Кад стигош 
поте ових девојачких груди, испод којих је нежно материнско срце на смрт рањено било.</p> <p>У  
 кроз решетку доле на улицу.{S} Иза њих је стајао стари Јаничар озбиљан и смеран.</p> <p>»Ево А 
м опсекох плочу са свих страна, подигох је не без муке.{S} Испод ње беху две ћерамиде, испод ће 
Дочеках је с ову страну Липавице; видох је <pb n="42" /> како гази поток; заклињах је да ме не  
, и ово је лепо, није да није лепо, баш је много лепо!{S} Али оно да је да султанија чује!{S} Е 
: »је ли да је лепа песма?«</p> <p>»Баш је лепа!« одговори Иконија; »Много лепа!{S} Занела ме ч 
 те за то не пита!« рече Турчин преко. »Је ли тај мали твој син?«</p> <p>»Јесте честити беже!«  
сна пробудила.</p> <p>»Султанија пита: »је ли да је лепа песма?«</p> <p>»Баш је лепа!« одговори 
ле дужег ћутања Гавран ће рећи:</p> <p>»Је л’ ти калуђер говорио што о мени?«</p> <p>»Јесте, бр 
оуцима цркве царске да остану!«</p> <p>»Је ли то баш царски рисовуљ?« упита Иконија радознало и 
у цркви поје и читају дванајест великих јеванђеља.{S} Многи се старци заплакаше.</p> <p>Иконија 
развила била.{S} Из луга, с оне стране, један кос звиждаше некакве значке као да у металну пишт 
 <p>У џбуну поред кога Иконија стојаше, један бумбар облеташе једну петолисну бледу ружу, која  
рак даље.{S} Али им се најпосле досади, Један од њих положи главу међу шапе, шикну на нос тешки 
Међу дивним дворовима на Боспору, има - један који се зове:{S} Аденистан.</p> <p>Чувен је био с 
азише да једна сељанка трчи за њима.{S} Један се Арапин одвоји од чете па појаха натраг њој у с 
е таванице и лепо беше погледати их.{S} Један паде на софу, између султаније и Иконије и спусти 
{S} Али каква црква!{S} Из темеља па за један аршин све о самог црвеног мерџана; па онда зидови 
о је.</p> <p>Иконији се стеже срце и за један тренут поста беља од креча на дувару од суднице.{ 
лету скаменише, тако засташе лебдећи за један часак само на једном нокту.{S} Султанија опет <pb 
вега - извади из једног свиленог завоја један старински златан новац као млетачки цекин.</p> <p 
дворанке поновише за њом: »Аферим!!« На један миг, оне две шербет-девојке крочише к певачицама  
 <p>Па онда изађе из воде, посади се на један пањ под најближом тополом, обриса се једним белим 
 и често би о њему и причала.</p> <p>На један знак султаније, Кизлар-ага уведе унутра једног де 
ака удари све у ногу, а оно као да игра један момак и једна девојка.{S} Па не знаш шта је лепше 
о се забадава око манастира, док дотрча један инок да нам каже: дође човек и рече: спалише Турц 
а!«</p> <p>»Не бој се рајо!« викну млад један Турчин с отвореним и човечним лицем, који очевидн 
 неколико момака.</p> <p>Иконија подиже један крај платна, којим арњеви беху покривени, па викн 
оја задужбина, а на славу Бога, који је један и исти и Мусломанима и каурима!«</p> <p>»Хвалим т 
 нема душе и није човек.{S} Иди од мене један нечовече!«</p> <p>»Вала, жено, запамтићеш ти мене 
ло, владаше сад мирна збиља, а испод ње један тихи али тек видљив нанос дубоке туге.{S} И мушко 
вијено; размота ту шамију, извади из ње један румени јаглук посут шљокицама сребрним и златним; 
рно лице; око углова од усана станио се један тих једва приметан осмех.</p> <p>Са те две сузе и 
бије!{S} Па то је он!{S} А, чекај скоте један!« викну Стојан пун јарости, па одмах посла људе д 
исплазио.{S} Иконија извади из шаренице један убрус, добро га покваси водом из крчага, положи г 
полагано домиле до ње.{S} Она се одмаче један корак натраг.{S} Гавран пољуби земљу, где је мало 
у и саградио, како јутрос праведно рече један страшни грешник, а сада примљени и опроштени пока 
ао у Јерусалим, па тамо и преминуо рече један други калуђер.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутр 
; а у руци ношаше велику киту босиљка и један слив жутога воска.</p> <p>Кад изађе онако весела  
о, колико ваљада од како је царевине ни један син, дошав до силе и госпоштине није учинио за св 
о шећерлему.{S} Кад већ не оста више ни један, онда високи дервиш поче да се смањује а у исто в 
е, јави се у конаку новога везира стари један Јаничар.{S} Каза капуџи-баши да се зове Хусејин,  
сти, издиже се на прсти и једва дохвати један крајичак од кожне листине да пољуби.</p> <p>. »Па 
нога паса па у његов силав задену танак један черкески нож, којега златне корице беху посуте см 
 могао, да га је иза оне решетке гледао један Јаничар.</p> <p>Наиђе за тим једна гомила кадија, 
а и малих конака.{S} По најлепши је био један, саграђен сасвим близу обале морске, али не баш в 
стојао је и с једне и с друге стране по један лав од црног углачаног мрамора.{S} Од њих, па даљ 
еће голуб за голубом, носећи у кљуну по један струк ђурђевка.{S} Читиво јато облеташе испод зла 
нда поведе све за руку; пређосмо бистар један поточић, па онда кроз неко смиље изађосмо у једну 
од игре и милина од свирке стопиле се у један шербет, који новом жеђи стару жеђ гаси, да жеђ ни 
p>Иконија је за рана одвела чича Симу у један сто одмах до преграде, која одваја женску од мушк 
 од узбуђености, које од умора, клону у један сто у женској цркви.{S} Притрчаше јој жене и изве 
 још три села у околини, начинио од њих један тимар и дао га своме старом пријатељу Хусејин-аги 
на једну то на другу страну.{S} Комарац један облеташе њено милокрвно лице и зујаше јој некакву 
 Аранђеловим!«</p> <p>Гавран заиска још један гутљај ракије, повуче добро из једне чутурице, ко 
, моја нано, не дај ме Турцима!«</p> <p>Један га Турчин дохвати десном руком и силно тргну, а у 
а беше пробила зелену рудину.</p> <p>На једанпут се оба пса подигоше на ноге; ућулише ушима; ок 
 ножевима, и како јој отеше Иву, она од једанпут заћута; замисли се нешто дубоко, дохвати се об 
ве стране најлепше загрејало, кад се од једаред кола раскидоше; умукнуше и свирке и песме.{S} С 
ише и одступише натраг.{S} Хусејин-ага, једва стиже да Иконији прозбори: »Иди само са Шекер-кад 
чима промицаше као нека шарена гунгула, једва спазила између позлаћених клобука Пејика и високи 
а и изнесе неку књигу!{S} Ја колика је, једва је јадно моје ђаче носи!{S} Ено је даде попу Васи 
 шуми.{S} Муње цепаху громове око мене, једва жив утекох у пећину.{S} Не могах изаћи од кијамет 
аго, не замериш, а и цар да ми опрости, једва би смела рећи да га видох!«</p> <p>»Их, како јадн 
а је тако богато златом извезена, да је једва овде и онде кроз гроздове и грање од злата кадифа 
ко суда, која је дотле била мирна да је једва дихала, сада се уздрма као тежак талас, па с вико 
аше баш као да се нешто препала била, и једва дихаше.{S} Као да јој све мисли, све срце, сва ду 
смишљено прекрсти, издиже се на прсти и једва дохвати један крајичак од кожне листине да пољуби 
рилио био порту око цркве, па се ућутао једва дише, само да чује, како калуђери и попови у цркв 
око углова од усана станио се један тих једва приметан осмех.</p> <p>Са те две сузе и са тим ти 
{S} Ја сам твој човек, и што имам хлеба једем га у царево и у твоје здравље.{S} Слушам шта сеља 
дне младе матере, која види како јој је јединче пошло путем среће и славе?{S} Иконији се чинило 
 лепо лице његово.</p> <p>»Мајкино мило јединче!« замуца Иконија тихо и очи јој засузише. </p>  
ло, убите мене несретњицу, оставте само јединче моје.«</p> <p>Али Турци и ако не касаху, опет о 
ног сахтијана.{S} Па онда <pb n="69" /> једна мања чета шејика потомака Мухамедових, са великим 
луком и свакојаком другом ђаконијом.{S} Једна би се висока и танкострука девојка — с црном косо 
а је девојка.</p> <p>Опет јој дође нова једна мисао.{S} Извади ружу из косе, пољуби је и пусти  
и царевом везиру, али што ће усред тога једна проста и стара Супкиња сељанка?{S} Као мува кад п 
 манастира у небо дизаше.{S} Опазише да једна сељанка трчи за њима.{S} Један се Арапин одвоји о 
ом изађе из шумарице на чистину сељанка једна, повисока, танкострука, смеђе косе, граорастих оч 
азговор са својом кадуном, која је била једна од оних девојака, што их Турци на сабору код мана 
, која се спушта у топличку долину, има једна мала заравањ на којој је стајао и појао малени ст 
рокупље. »У нашем селу,« рекох му, »има једна млада удовица тобож сељанка, а није него од старо 
и час доћи. </p> <p>Ту су обе кадуне на једна врата изашле, а на другој страни Кизлар-ага отвор 
и се крије по шипрагу да види како жена једна гази поток, нема образа људског, и човек који сме 
ба а до мога гроба!{S} Нека га, скотина једна!»</p> <p>Из свога кута до огњишта, стари чича Сим 
у пећину баце.</p> <p>»Нека га, скотина једна, нека цркне!« рече Иконија горко. »Мене је он на  
памтити. _</p> <p>»Па то је он, скотина једна, да га Бог убије!{S} Па то је он!{S} А, чекај ско 
а плоча с излизаним натписом; иза цркве једна лепа стара липа и клупа испод ње; неколико корача 
од сивог сукна доле на под, а змије све једна преко друге навалише да се у њу као у неко гњездо 
ла: да му се у конаку манастирском даде једна ћелијца при земљи да у њој до смрти станује.</p>  
 испунио«, рече Иконија; »али ми остаде једна жеља на празно.{S} Мислила сам, како би лепо било 
вара плаве доламе.</p> <p>Па онда наиђе Једна чета Јаничара на коњима, са црвеним доламама повр 
о мени њега покажи!«</p> <p>У том прође једна чета чауша са шиљастим црвеним капама од сукна, з 
црвени конци беху још једнако живе боје Једна страна ове крпе не беше порубљена; из ње вишаху к 
.</p> <p>Јутрења и литургија служише се једна за другом.</p> <p>Иконија је за рана одвела чича  
о, а зверад ће му кости глодати !« рече једна комшијница.</p> <p>»Не знамо ми то!« прихвати чич 
и цареви, аферим!«</p> <p>За њима иђаше једна чета »Бостанџија« одевених и наоружаних онако као 
 прозору једна постара српска сељанка и једна још млада и прилично угојена жена по турски одеве 
у ногу, а оно као да игра један момак и једна девојка.{S} Па не знаш шта је лепше погледати: да 
пре Агапију па онда и Петрију, бризну и једна и друга у гласно јецање.{S} Агапија јој паде око  
у сребро заливене.</p> <p>Па онда удари једна кита Спахија коњаника.{S} Не зна човек шта пре да 
е, а на другој страни Кизлар-ага отвори једна по ниска вратанца од седефа и пусти унутра младог 
едао један Јаничар.</p> <p>Наиђе за тим једна гомила кадија, хоџа и улема, са белим турбанима,  
ног сточића с бокалом са жутим шербетом једна исто тако велика и танкострука млада девојка са б 
и једно ни друго!{S} Шта сам друго него једна проста жена, која ако је и видела нешто мало срећ 
 од њих по једна кита од зумбула или по једна кита црвеног каранфила.{S} Милина је била погледа 
сточић од седефа, а на сваком од њих по једна кита од зумбула или по једна кита црвеног каранфи 
ма уморити.</p> <p>Неко из гомиле, и то једна жена помену најпре двојици тројици око себе, а ов 
ела је иза шимширове решетке на прозору једна постара српска сељанка и једна још млада и прилич 
е љуби.{S} Ту би је ћехаја-кадуна и још једна' дворанка узеле под мишке, па је увеле у велику д 
и оно вечерашње <pb n="89" /> чудо игра једнако пред очима.{S} Истом се мислим, вратим у цркву, 
узбуђена, бледа и замишљена.{S} Гледаше једнако за њим: срце јој лупаше баш као да се нешто пре 
е покажу где нежна милина девојачка још једнако тихо снева снове невиности.{S} Између сваке две 
 чудновато пристајаху њене крупне и још једнако живе очи.{S} На лицу, које је сад вазда бледо б 
ркве.{S} Тргох се из сна, а срце ми још једнако лупаше као да хоће из груди да искочи!«</p> <p> 
енио, али плави и црвени конци беху још једнако живе боје Једна страна ове крпе не беше порубље 
ну доламу, по долами троје токе сјајне, једне вите а друге салите, а на трећим гује исплетене,  
ама бели платно.{S} Склоних се мало иза једне тополе, и гледах је:{S} Што је дуже гледах, све с 
Али каква кауркиња?{S} Сељанка са очима једне хасеки-кадуне!{S} Кад те очупах од ње, она паде,  
рећнији од Иконије.</p> <p>Шта је срећа једне девојке која је од младога момка, о коме је у тај 
 окрете главу, па се удуби у посматрање једне пчеле, која задовољно певајући облеташе мајкину д 
оквиру, па се кроз њих удубио у срицање једне речи, коју добро беше притиснуо прстом да му се к 
ш у цркву, коју си ти сам од суза добре једне жене саградио!«</p> <p>За њим иђаше игуман водећи 
ази једној, која се извијаше уз брдо из једне удоље; њушка им задркта како за неколико тренућа  
ош један гутљај ракије, повуче добро из једне чутурице, коју му дадоше па онда поче:</p> <p>»Ка 
Иконији је срце било пуно тегобе, па ни једне речи не проговори.{S} Остави поред њега крчаг с в 
 сва моја сетност долази од луде памети једне старе и просте жене!«</p> <p>Ризван навали на њу  
 у мајке, — шта је та срећа према срећи једне младе матере, која види како јој је јединче пошло 
вића I.{S} II. ...{S} 3.-</p> <p>Злочин једне свекрве ...{S} 1.50 </p> <p>Женска Рука ...{S} 4. 
и вукао би се четвороношке од пећине до једне колибе, коју му на једном брежуљку а у сувоти под 
ом као сунце греје.{S} Али ето, у место једне грудве снега, пала је на мене планина од леда и п 
упна пуцад као грудве од бисера.{S} А с једне и друге стране поред певница стоје патријарси и в 
м ћилимовима.{S} Дуж целог ходника, и с једне и с друге стране, поређало се око педесет младих  
 расклопише.{S} Иза врата стојао је и с једне и с друге стране по један лав од црног углачаног  
огаљ Гавран.{S} Свет нагрнуо око ње и с једне и с друге стране.{S} Вичу јој: »Е, Бог те благосл 
амог сребра.{S} Поред њега корачаху и с једне и с друге стране по шест красних момака, у јанича 
вима; о седла од црвене кадифе беху и с једне и с друге стране обешени округли сребрни штитови  
елина.{S} Иза њих су стојали поређани с једне и с друге стране по шест црних и шест белих евнух 
у зубима носе голе јатагане, а у рукама једни криве димискије а други гвоздене топузе.</p> <p>И 
пружали су се редови од Арапа, од којих једни држаху сребрне наџаке, а други голе сабље димиски 
ан пањ под најближом тополом, обриса се једним белим убрусом, навуче брзо чарапе, обује опанке  
на све стране.</p> <p>Међу тим су Турци једним ударом буздована оборили оца Никодија, и рашчист 
тадо оваца.{S} У хладовини, под великим једним грмом, седело је младо пастирче, сељаче једно, к 
челу између оба ока амајлију са крупним једним смарагдом, око кога се савијало три низа од алем 
, па се голим рукама дохвати у коштац с једним Турчином.</p> <p>Диже се просто урнебес од вике, 
ришима и сребра, а седла им покривена у једних жутом, а у других љубичастом чохом, по којој се  
*" /> <p>Тек је сунце било отскочило за једно копље, а цело се село искупило пред судницом.</p> 
ог листа са сребрнастом поставом.{S} На једно двеста корачаји од конака, пружала се обалом огра 
де да темена, него му по турски паде на једно па на друго раме, и рече:</p> <p>»Од толиких радо 
 обрну се према мени и показа штаком на једно место маховином покривено.{S} Па онда додирну ист 
шу, кад не бих казала, да је твоја жена једно добро дете и праве царске милости према мени, про 
поток, па <pb n="17" /> одатле три пута једно за другим, и то све јаче и јаче и све брже и брже 
грмом, седело је младо пастирче, сељаче једно, коме ако је било највише осам година, Дуваше у н 
 и онда пођоше.{S} Однесоше малог Иву и једно десетак девојака, које тужно запомагаху и кукаху. 
у.{S} Размота саде-свилу и из ње извади једно парче врло танког платна.{S} На једном крају то п 
{S} Друго није!«</p> <p>»Хвала Богу, ни једно ни друго!{S} Шта сам друго него једна проста жена 
 ће име да се <pb n="107" /> помиње као једно добро и светло име докле је год народа српског.{S 
 последњих година.{S} Него пошљи по ово једно!{S} Ако уцвелиш кога, биће само једну жену.{S} Пл 
ве књиге у Франкистан писале.</p> <p>Но једно месец дана после те свадбе, јави се у конаку ново 
Сељанка не одговори одмах, него даде по једно парченце погаче шарову и гарову, надроби скроб у  
 штета.{S} Пустите да с миром носимо то једно дете, те да не буде горе, много горе!«</p> <p>»Бе 
и овом дрвљу са зрелим родом и цветом у једно исто време, или оним великим и шареним тицама са  
га дома господара, бојим се не би ни на једног дошло колико је право!{S} Не, не, свети оче, тол 
 узгред причаше, како је тамо наишао на једног старца Србина калуђера и с њиме се добро упознао 
ика и високих перјаница Солака, Турчина једног у годинама, са три црне перјанице на белој чалми 
знак султаније, Кизлар-ага уведе унутра једног дервиша, високог, сувоњавог, црне масти и дуге ц 
ле се народ највише савијаше око старог једног богаља, који сав сед као овца, а мрк у лицу као  
ном крају од ћилима пред софом, а поред једног сточића од сребрне срме, на коме је стајао крист 
ђинђувама.{S} И поврх свега - извади из једног свиленог завоја један старински златан новац као 
уб за голубом падаше му на рамена, а он једног по једног гуташе као шећерлему.{S} Кад већ не ос 
лањамо и ви који се крстите, имамо само једног и истог Бога.{S} Немој да плачеш!{S} Немој да гр 
{S} Цар има пуно везира; ја имађах само једног сина!«</p> <p>»Ни моја вера ни моје везирстро,«  
бом падаше му на рамена, а он једног по једног гуташе као шећерлему.{S} Кад већ не оста више ни 
ајлепше и најбистрије своје дете мазио, једнога дана кад јој цар помену о удадби, просто и јасн 
} Коњушари, све по два на <pb n="68" /> једнога коња, беху одевени у црвену чоху са високим црв 
ех мало, али још не сврнух с памети.{S} Једнога дана случајно ударих на поток Липавицу, и видех 
Светоме Јовану, не би ли ти помогао, да једнога дана ти из његове цркве изнесеш свећу боље срећ 
 да уздрма; али је грехота да луда раја једнога дана узаман гине и да ти с њоме муку мучиш.{S}  
Кад стигоше пред лепо изрезана врата од једнога двора, у коме се низови од белог и руменог мрам 
 си, мајко, сетна невесела?« упитаће је једнога дана Ризван. »Да ти није што криво од кога у мо 
шао, ако слуша и учи како је почео, ето једнога дана од твоје куће владика цркви!«</p> <p>Чича  
е већ сазнао да је Иконија жива.</p> <p>Једнога дана он са својом четом и са још десетак коњани 
ху, како је слатко ропсто љубави.{S} На једној од главних стаза, које су од великог дворца води 
упило пред судницом.</p> <p>У зачељу на једној клупици, посадио се био харамбаша Стојан са кнез 
глави.</p> <milestone unit="*" /> <p>На једној косини копаоника, која се спушта у топличку доли 
оге; ућулише ушима; окренуше се к стази једној, која се извијаше уз брдо из једне удоље; њушка  
66" /> <p>Сад су њих две седеле на софи једној под прозором, па вириле кроз решетку доле на ули 
 дванаесторо дечака, све по четворица у једној врсти.{S} Беху обучени они у првом реду у жутој, 
па је заједно са Шекер-кадуном остави у једној са врло богато застрвеном софом.{S} Мало час па  
вив цркву, нешто ћелија и трапезарију у једној страни старих зидина подигао.</p> <p>Вечерње се  
џамију прође.</p> <p>На горњем спрату у једној двокатној кући, седела је иза шимширове решетке  
и једно парче врло танког платна.{S} На једном крају то парче беше опточено шареним везом, у ко 
е скоро сахат хода до пећине.{S} Док на једном извору у шуми наточи крчаг водом и док стиже пре 
 засташе лебдећи за један часак само на једном нокту.{S} Султанија опет <pb n="88" /> својим ср 
е од пећине до једне колибе, коју му на једном брежуљку а у сувоти подигоше сељаци.{S} У томе,  
d>ИКОНИЈА, ВЕЗИРОВА МАЈКА.</head> <p>На једном пропланку са сочном зеленом травом, пасло је ста 
е му је санџак-бег од Топлице дао, и са једном арабом, покривеном зеленим шаторским платном, па 
појала.{S} Боже благи! кад се сетим кад једном дођоше калуђери из Пећи с патријарковим ђацима п 
наместили разастрв костретне поњаве под једном дивљом крушком.{S} Донели су пуно котарица са св 
 мог јадног свршетка.</p> <p>»Затече ме једном, пре седам година олуј у сред наше планине.{S} З 
 град са четири куле на четири краја, и једном главном и највишом на средини западнога зида, кр 
 ножем пробадати своје мишице а великом једном иглом прошивати усне своје.{S} Згрози се султани 
та од лалета.</p> <p>Иза њих на високом једном анадолијском хату јабучасте боје, јахаше леп мла 
камилавком, прегнуо се био над дугачком једном листином, коју је на столу развио био.{S} Намест 
ом на коју се долази од манастира тихом једном зеленом косом, пружило се џбуње од леске, вињаге 
и, па се онда узе ударати у главу буџом једном, у којој је било пола оке јексера усађено, па он 
нама стари отац Никодије.{S} Поменух то једном поодавна Хусејин-аги, а он јави везиру, а везир  
 се други народ причешћивао, дотле се у једном куту цркве црни Гавран исповедаше тројици калуђе 
крсти па уђе унутра.</p> <p>Гавран се у једном куту савио беше у клупче па тешко дихаше.{S} Ват 
ила и још веће богаство могу да помогну једном добром сину, да матери својој засведочи своје ве 
поклонила!{S} Ај« гракну Гавран, тресну једном грозном псовком и шкргутну зубма; »ај, да га зна 
S} Одвеза опанке, скиде чарапе, веза их једном врпцом све заједно, и устаде.{S} Падоше јој погл 
јо! овако се више не може.{S} Данас ћеш једном твојом речју да од мене начиниш срећна и добра ч 
и извади из шаренице једну белу погачу, једну румену јабуку, пар шарених чарапа и пар рукавица, 
отвори је, и извуче из ње <pb n="85" /> једну змију, пресече је па се начинише две, дохвати јед 
у, која сад потера касом и брзо зађе за једну шумарицу.</p> <p>Није дуго постојало, па гомилица 
ох се ближе!« поче Стојан посадив се на једну клупицу поред чича Симе; »Шта ћеш?{S} Људи нас хв 
рла, чу вику свога детета; подиже се на једну руку, и збуњено погледаше око себе, <pb n="31" /> 
о, благо, готово смерно погледаше то на једну то на другу страну.{S} А његов Јабучило, као да с 
о и дуго.{S} Преврташе се немирно то на једну то на другу страну.{S} Комарац један облеташе њен 
и пет година.{S} Преко рамена носила је једну шареницу, у којој се надметаху редом све дугине б 
и ноћу, дао јој је из харема своје жене једну Гркињу из Солуна и једну Арбанашкињу из Скадра.{S 
а извади из своје горње костретне одеће једну прљаву кесу, отвори је, и извуче из ње <pb n="85" 
> <p>Иконија ћутећки извади из шаренице једну белу погачу, једну румену јабуку, пар шарених чар 
 Иконија стојаше, један бумбар облеташе једну петолисну бледу ружу, која се истом из пупољка ра 
огачу, отвори једну застругу скорупа, и једну мању са ситном сољу и рече маломе: »Иво, дете мој 
ема своје жене једну Гркињу из Солуна и једну Арбанашкињу из Скадра.{S} Обе су говориле српски, 
{S} Две робињице донесу једну сребрну и једну златну кадионицу, баце у њу алоје и још неке инди 
 људског, и човек који сме тако да беди једну жену, како ти мене бедиш, нема душе и није човек. 
цу.{S} Извади белу једну погачу, отвори једну застругу скорупа, и једну мању са ситном сољу и р 
 пресече је па се начинише две, дохвати једну и опет је пресече и опет се начинише две, тек за  
и да отму моје срце од тебе.{S} Ја имам једну матер.{S} И ја и ти, и ми који клањамо и ви који  
држали су на широким прсима Јабучиловим једну велику звезду од рубина са полумесецом од алем-ка 
о једно!{S} Ако уцвелиш кога, биће само једну жену.{S} Плакаће, па ће се окренути, наћи мужа и  
е узе је за руку и рече јој српски само једну реч:</p> <p>»Седи!«</p> <p>Она седе не проговарај 
уге пушке на раменима, а за калпаком по једну дрвену кашику.</p> <p>Хусејину мило беше да их гл 
ука и сира, привеза је себи на плећа; у једну руку узе чутурицу с вином, а у другу крчаг и — по 
ару!{S} Него хајде сад да те ја водим у једну другу српску цркву!« Па ме онда поведе све за рук 
чић, па онда кроз неко смиље изађосмо у једну дивну башту.{S} Сунце грануло па обасјало цвеће,  
и јаче и све брже и брже, одзвижда нову једну своју нумеру.</p> <p>»Шта ли ми ти то казујеш?{S} 
 <pb n="47" /> као овца, па чита велику једну књигу оковану у злато као евангеље.{S} Кад је опа 
 </p> <p>Тада би робињице донеле велику једну сребрну синију, наместиле је на осмоугли столац о 
и одмах отвори шареницу.{S} Извади белу једну погачу, отвори једну застругу скорупа, и једну ма 
 зору, Иконија је однела у пећину стару једну поњаву од кострети, и нешто крпа и тканица.{S} Св 
е у дну дворане.{S} Две робињице донесу једну сребрну и једну златну кадионицу, баце у њу алоје 
е да је близу свитање.{S} Узе у торбицу једну погачу, црна лука и сира, привеза је себи на плећ 
и о оставама па сам себи у сну испричах једну такву гатку.« Него опет копкало ме да видим има л 
. </p> <pb n="59" /> <p>Пред полазак из Једрена, Хусејин је имао дуг разговор са својом кадуном 
ија Доганџија које чувају стари Сарај у Једрену, и да је дошао у Стамбол само зато, да са царев 
усејин мирно и поуздано.{S} Кад чусмо у Једрену, рекох орта-баши:{S} Знао сам да ће да буде.{S} 
ху трговачки и царски бродови разапетим једрилима као џиновске утве грдосије.</p> <p>Сама ћошка 
 први пут уђе унутра, подухвати га нека језа као да је ушао у гробницу.{S} Али чим му се очи ма 
.{S} Ватра му беше подузела образе; сув језик беше исплазио.{S} Иконија извади из шаренице једа 
.{S} Гаров се ослободи, подиже главу па језиком лазну Иву у образ.</p> <p>»Ето, виш, и гаров те 
ше у праву грмљавину.{S} Кад и последњи јек у даљини издахну, онда Иконија опет зачу самртнички 
 буџом једном, у којој је било пола оке јексера усађено, па онда дугим и уским ножем пробадати  
им шалварама.</p> <p>Удари други царски јелек: дванајест вранаца са сребрним рахтовима; о седла 
дмах иза овога проведоше и трећи царски јелек: дванајест као млеко белих арапских хатова, с гус 
така, па онда скочи с коња, раскиде јој јелек, раздра кошуљу на недрима, обнажи јој беле груди  
<pb n="67" /> <p>Иза овог царског првог јелека корачаху у ногу Хербаџије, у скрлетним доламама, 
и паунови по цветноме пољу шећу, и како јелени кроз младо, зелено борје скачу; сама таваница ур 
брна жица беше извезла свакојако цвеће; јелеци махом од црвене и зелене кадифе златом богато из 
ој царевини чуда причаху, и о којима су јелчије читаве књиге у Франкистан писале.</p> <p>Но јед 
придевени, са жутим шалварама и црвеним јеменијама.{S} Носили су ханџаре за црвеним силавима, д 
 смем да призивљем Бога и Св. Јована за јемце, али ми верујте, да нисам ни помишљао да може да  
ао завирим у цркву и лепо видим, где на јеном престолу, десно од олтара, седи цар Лазар, чисто  
естити цар није одводио ђаке из цркава, јер је још на Косову Султан Бајазит дао своју царску ре 
малко је заспала.{S} Али се брзо тргла, јер јој се приснило да види Гаврана како као корњача че 
мојте ме више мучити!{S} Волим вас обе, јер видим да сте добре душе; али не могу да волим служб 
ком то би.{S} Ваља да вам испричам све, јер по из даље иде почетак овог мог јадног свршетка.</p 
 Богом и Св. Јованом да му да кап воде, јер сав гори од жеђи.</p> <p>Сутра дан Иконија је радил 
 хранила и вином појила горске хајдуке, јер нас сиротињу од силеџија, царевих одметника, бране. 
ићеш рају, а велика ти фајда бити неће, јер су махом крџава деца у сиротиње од последњих година 
 онај извор иза цркве, те умиваше лице, јер бабе причаху како од те воде јача вид очњи, и како  
S} Јесте, видим да не треба да те боли, јер биће да сва моја сетност долази од луде памети једн 
{S} И сада је Гавран не могаше познати, јер још трајаше ватра у његовој глави и магла у његовим 
кла.{S} И ево ми се он кроз тебе свети, јер ми кроз тебе добра чини.{S} Нека је слава Богу, кој 
 света тајна, кад треба да се прекрсти, јер старац нит добро виђаше нит добро чујаше.</p> <p>Те 
.{S} Није ме страх да пред цара изидем, јер знам у цара је правда.{S} Њему ћу слободно да призн 
би ти царев везир и кад цар не би хтео, јер то тако стоји у твојој звезди записано!« рече Хусеј 
амо молим суд да се уморим брзом смрћу, јер муке које ме стегоше, не могу да сносим!«</p> <p>»К 
а то тако, снахо!{S} Не ваља се светити јер Бог је казао: освета је моја!«</p> <p>»Па то му се  
 се литургија служи; а за више не питај јер више ни у мене нема!«</p> <p>»Хвалимо те Боже! куд  
 с њиме!« причаше тај што га је видео; »јер иде гологлав и босоног по шуми, грува се у прса и ж 
научиш књигу и летургију, онда ђакон па јеромонах, па мало по мало па игуман, па ко зна чедо мо 
, и посла уместо себе игумана Дечанског Јеротија.</p> <p>И дође игуман Јеротије са шест калуђер 
ечанског Јеротија.</p> <p>И дође игуман Јеротије са шест калуђера, и дођоше попови из Топлице,  
него одоше у олтар и казаше све игуману Јеротију.{S} Изађе и сам игуман у пуној одежди па рече  
 ја сам слушао, да је Никодије отишао у Јерусалим, па тамо и преминуо рече један други калуђер. 
ови запеваше танким грлом нешто о новом Јерусалиму, а оно се <pb n="87" /> свима диже коса на г 
у изнели. </p> <p>Ове Агапијине приче о Јерусалиму, о гробу Христовом,, о чудесима чудотворних  
ације, који се враћаше из поклоненија у Јерусалиму, па нам узгред причаше, како је тамо наишао  
 би јој Агапија причала шта је видела у Јерусалиму, где је као девојчица од дванајест година <p 
оздравље ти од оца Никодија, нашао је у Јерусалиму српску цркву св. Саве и краља Милутина, и у  
е Ђулбахару) причај нам о оном старцу у Јерусалиму, што је био заспао па се пробудио тек после  
 Агапијо, причај нам што о светом граду Јерусалиму!«</p> <p>А Агапија устане, умије се, напије  
 оно је било појање да мртве оживи! .{S}Јес, није вајде, и ово је лепо, није да није лепо, баш  
и да ме расплаче.{S} Али ти нећу крити, јесам тужна, и чини ми се да ми се срце почело да камен 
и оче, толико се изумила нисам.{S} А да јесам, ех, право да ти кажем, има других соколова за ко 
, да ти аманет дадем!« А ја рекох: »Баш јесам!« А он онда: »На седамнаестом кораку од прага на  
/p> <p>»Молим те, као оца, као што ми и јеси по Богу отац, светуј га нека ме се махне!{S} Нека  
{S} Не могаше да верује, да је то она. »Јеси ли ти то, Иконијо, или ме очи моје варају?« рече.  
але да смо Соколови.{S} По срцу можда и јесмо, али нит имамо крила нит очију Соколових.{S} Нити 
е разговара!{S} Слушам и ослушкујем.{S} Јест, не може бити друго, него баш говоре.{S} А шта мог 
инух се десном руком за леву мишицу.{S} Јест, бејах будан и то су аспре што се беле!{S} Заграби 
ећање, па се онда опет усправи и рече: »Јест, сад се сетих!{S} Ђаци патријаркови запеваше танки 
није учинио за своју мајку сиротицу.{S} Јесте, видим да не треба да те боли, јер биће да сва мо 
м, жено, згрешио више него Богу!{S} Али јесте, ево видим, Бог ми се свети.{S} Његова освета ниј 
да моје очи и ту светињу виде!«</p> <p>»Јесте, Бога ми, баш царски рисовуљ!« одговори отац Нико 
ти калуђер говорио што о мени?«</p> <p>»Јесте, брате, све ми је казао, и ако ништа у томе новог 
еко. »Је ли тај мали твој син?«</p> <p>»Јесте честити беже!« рече Иконија грцајући; сва се трес 
} Донели су пуно котарица са свакојаким јестивом, и по више већих и мањих чутура, и спремаху се 
етрију, бризну и једна и друга у гласно јецање.{S} Агапија јој паде око врата и просто се зацен 
 у отворена уста.</p> <p>Он се устави у јечању; с муком и полагано отвори очи, гледаше је дуго  
ну, не могаше ни речи да прозбори, него јечаше само као да га је тешки терет претискао.{S} Тек  
 онда Стојан опет ућута за дуго, и само јечаше, и пусти Иконију да се тихо исплаче. </p> <pb n= 
је био сан, него на јави чу како Гавран јечи : »воде ... воде ... кап воде !«</p> <p>Иконија се 
витим копљем пробада зелену аждају; Св. Јован у мркој камиљој кожи с мрком тиквицом о левом бед 
} Збогом сад, и нека вам је Бог и Свети Јован свима на помоћи!«</p> </div> <pb n="63" /> <div t 
адост и у срећно доба, кад је црква Св. Јована појала.{S} Боже благи! кад се сетим кад једном д 
 већ сада ни отац Никодије ни црква Св. Јована не могу без њега да буду.{S} Милина јој беше да  
 ми неверица!{S} Од куд ће Турци на Св. Јована и на Лежимир?!{S} Ништа се не чује да царева вој 
то их Турци на сабору код манастира Св. Јована узгред запленише.{S} И пре је од ње слушао да се 
а сиротиња раја на оним урвинама од св. Јована подигне себи нешто црквице!{S} Биће то твојој ма 
ао робињицу заплењену на сабору код Св. Јована, Санџак-бег од Прокупља даде је на поклон Хусеји 
е, дошао је Ивањ дан, празник цркве св. Јована.</p> <p>Већ у очи самог празника искупило се на  
ило.{S} Не смем да призивљем Бога и Св. Јована за јемце, али ми верујте, да нисам ни помишљао д 
е: дође човек и рече: спалише Турци Св. Јована у Топлици и поробише Лежимир!{S} Следи ми се срц 
 пожуримо до вечерње да стигнемо до Св. Јована да видимо оца Никодија!«</p> <p>»А што "ћемо там 
и појао малени стародревни манастир Св. Јована.{S} Манастирска је црква била мала, ниска и мрач 
а, која сад већ имађаше сина ђака у Св. Јована, брчкајући се за неколико тренутака у сред бистр 
је и много заходно, а посна посла у Св. Јована а мршава у Лежимиру.{S} Ех шта ћеш остарех и ево 
ар одобрава да Иконија обнови цркву св. Јована.</p> <p>Требало је пуно две године да се грађеви 
а положи босиљак и восак пред икону Св. Јована, па онда с ведром душом и лаким срцем изађе из ц 
ти се, промуца: »Помози ми Боже и Свети Јоване!« па чврсто држећи свога Иву за руку, изађе напр 
 и да га чује: како је куми Богом и Св. Јованом да му да кап воде, јер сав гори од жеђи.</p> <p 
е пристане, ево од мене прилога Светоме Јовану пет стотина аспри.{S} Ако не ће, слободно јој ре 
о има, боље нека све то поклони светоме Јовану, да му је свећа пред свецем, не би ли га од лудо 
као испосник; хтедох их послати Светоме Јовану, али умрех пре него послах и пре него наредих.{S 
ти сам овај босиљак и ову свећу Светоме Јовану, не би ли ти помогао, да једнога дана ти из њего 
/p> <p>»Оно исто што рекох мојој стрини Јованци кад ми пре годину дана први пут дође по твојој  
е подаве, ко ће пре да стигне до ње, да јој руку као светињи каквој пољубе.</p> <p>После се нар 
ико год устреба да се црква сагради, да јој се земље, млинови и виногради купе, даћу да се дове 
 је само видиш одмах би познао.{S} А да јој видиш синчића од седам година, твоје соколове очи,  
 како је покренуо чак и оца Никодија да јој говори, како ју је на потоку Липовици пречекао, нај 
нух.{S} Мишљах да је предсретнем, па да јој бело грло зубма прекољем и да се крви њене напијем. 
ни се кнезу и домаћинима, мољаше све да јој опросте ако се на овом свету видели не би прекрсти  
едне поред Иконијине постеље и почне да јој прича, и прича јој док везирова мајка не падне у ти 
детињски срећна.{S} Чинило би јој се да јој је свака тица певачица неки род, свако лепо дрво не 
} Иза сваке њене речи, обе припадаше да јој скуте целивају, или да прстима дотакну спод под њен 
ледати је.{S} Била је млада; највише да јој је било двадесет и пет година.{S} Преко рамена носи 
ан Бајазит дао своју царску реч раји да јој не дира у цркве и манастире.{S} Ако ти не вермаш ца 
а има нешто што не може пред дететом да јој каже.</p> <p>У порти седоше на клупу испод липе бли 
препала била, и једва дихаше.{S} Као да јој све мисли, све срце, сва душа одоше низ улицу, и са 
 да те речи више не говори чича него да јој их ветар доноси из оне пећине у планини.{S} Опет са 
в. Петке, запали га и помоли се Богу да јој помогне.{S} Изађе на двор и виде да је близу свитањ 
учинила.{S} Није само запалила свећу да јој за њену душу вечно гори, него је запалила буктињу д 
 гледаше у младе певачице.{S} Султанија јој нешто рече, и Агапија јој преведе; али она не чу.{S 
дна и друга у гласно јецање.{S} Агапија јој паде око врата и просто се заценила била од плача,  
{S} Султанија јој нешто рече, и Агапија јој преведе; али она не чу.{S} И опет јој то поновише,  
целог клира и у име сиротиње раје, нека јој је вечна хвала!{S} Немам речи... и које речи имам е 
ана не могу без њега да буду.{S} Милина јој беше да слуша како Ива прича колико се пута преко д 
азује, као нешто што је сама видела, па јој се очи разгореше а лице засветли; — »Да ти видиш То 
е постеље и почне да јој прича, и прича јој док везирова мајка не падне у тихи сан.</p> </div>  
ди оно парче оцепљена рукава, и показав јој, упита је тихим гласом:</p> <p>»Познајеш ли ово?«</ 
тешке кадифе са златним ширитом.{S} Кад јој је црни Кизлар-ага приступио, она се само сва стрес 
рије своје дете мазио, једнога дана кад јој цар помену о удадби, просто и јасно рече цару, да ј 
усејин. »Кауркиња слабо кад преболе кад јој царева рука срце ишчупа!«</p> <p>»Али ти не знаш да 
 које би јој громко зазвечале.{S} И сад јој се чинило, да те речи више не говори чича него да ј 
нак.{S} Све је на њој било чисто, и све јој тако приличаше да је било мило погледати је.{S} Бил 
вети?!{S} А што да ти се освети?« упаде јој Стојан у реч, па се намршти, састави веђе и просипа 
ренутака, па онда скочи с коња, раскиде јој јелек, раздра кошуљу на недрима, обнажи јој беле гр 
дгод великом џадом, па и да би с неруке јој је и много заходно, а посна посла у Св. Јована а мр 
о у Иконију, као и она у њега.{S} После јој приђе узе је за руку и рече јој српски само једну р 
 да ишчупа!«</p> <p>Бабе неке дођоше те јој бајаху свака на свој начин.{S} Пети дан Иконија се  
кроб у своју руку, посоли га и пружи те јој га вођко из руке поједе.</p> <p>»Ево да ти кажем!«  
 у овој одаји да дочека везира, који ће јој кроз који час доћи. </p> <p>Ту су обе кадуне на јед 
у мирисом, којим шума у зору дише, срце јој живље закуца.{S} Осети како је обузе нека нежна раз 
ишљена.{S} Гледаше једнако за њим: срце јој лупаше баш као да се нешто препала била, и једва ди 
у, па оштро гледаше на улицу.{S} А срце јој поче живље да куца, не знађаше ни сама зашто, мањ а 
 село и не мисли!«</p> <p>»Видим!« рече јој Ризван; видим, жудиш за завичајем!«</p> <p>»Не знам 
и, снахо, много говориш за цркву!« рече јој старац тихо, па погледа полагано и застиђено на дес 
} После јој приђе узе је за руку и рече јој српски само једну реч:</p> <p>»Седи!«</p> <p>Она се 
 коју је кнез већ послао био.{S} Казаше јој шта је и како је.</p> <p>Иконији се стеже срце и за 
ше сузе и Иконији и од тога часа бијаше јој лакнуло.</p> <p>»Нисам мислила да вас расплачем дец 
н облеташе њено милокрвно лице и зујаше јој некакву дугу а жалостиву песму. »Шта ли ми ти тако  
 очи јој се наводнише.</p> <p>Привикаше јој са више страна да каже шта је то друго.</p> <p>»Ево 
у.{S} Умише јој лице ракијом, протрљаше јој слепе очи и руке’ сунуше јој неколико капљи вина у  
бузе нека нежна раздраганост.{S} Чињаше јој се ова шума као нека велика, тамјаном окађена црква 
а, а Петрија клече на ћилим и обасипаше јој руку пољупцима и сузама.{S} Ударише сузе и Иконији  
један сто у женској цркви.{S} Притрчаше јој жене и изведоше је из цркве; попрскаше је хладном в 
ао да је муња ударила.</p> <p>Притрчаше јој игуман и неколики гости у њеној близини, дотрчаше и 
киња наиђе на обамрлу Иконију.{S} Умише јој лице ракијом, протрљаше јој слепе очи и руке’ сунуш 
 на овај велики дан за њу.{S} И учинише јој по вољи и оставише је да стоји близу зачеља од совр 
а послуже.</p> <p>Првих дана приступише јој погнуте, са рукама на пафтама од појаса склопљеним. 
е.</p> <p>Неколико жена и људи помогоше јој да се дигне.{S} Међу њима беше и — Гавран Ракетић.{ 
ве; попрскаше је хладном водом и дадоше јој гутљај ракије, те се брзо опорави.{S} Оста у порти  
врпцом све заједно, и устаде.{S} Падоше јој погледи на оног бумбара што облеташе ружу, отера га 
ога Бог да прости!« И најпосле морадоше јој попустити, и написаше како је желела.</p> <p>Село п 
е.</p> <p>А Иконији се смрче и одсекоше јој се ноге.{S} Сва пребледе и за неколико тренутака не 
 протрљаше јој слепе очи и руке’ сунуше јој неколико капљи вина у уста. познадоше да није мртва 
ања?!« </p> <pb n="46" /> <p>Па онда би јој се горка туга свом горчином својом окренула на оног 
е могла по целу ноћ да спава, и онда би јој Агапија причала шта је видела у Јерусалиму, где је  
е, па је увеле у велику дворану, где би јој млада султанија изашла пола пута у сретање, претисл 
 »Освета је моја, рече Господ!« које би јој громко зазвечале.{S} И сад јој се чинило, да те реч 
обињица све лепше од лепших, клањале би јој се до земље, а нека би се сагибала да је и скуте љу 
главом то на десно то на лево, и тек би јој се по неки тешки уздах из груди откинуо.</p> <p>»Ти 
ала би се детињски срећна.{S} Чинило би јој се да јој је свака тица певачица неки род, свако ле 
све то краћим и тежим дахатом.{S} Груди јој се надимаху као да хоће да прсну.{S} Још неколико к 
јелек, раздра кошуљу на недрима, обнажи јој беле груди и спусти своју гломазну црну шаку на њих 
 Он јој тобож помагаше да се дигне, али јој на ухо полагано шапну: »Не рекох ли ти, да ћу ти жи 
ирни морски таласи тихо, чисто тепајући јој, запљускивали кад је море на тишини сунцем успавано 
рчевито задркташе углови од усана и очи јој се наводнише.</p> <p>Привикаше јој са више страна д 
ило јединче!« замуца Иконија тихо и очи јој засузише. </p> <pb n="25" /> <p>Старац трепћући гле 
руком по челу и по образима.{S} И самој јој се очи сузама напунише па грцајући рече:</p> <p>»Шт 
рчао и живот ми загорчао!«</p> <p>У том јој зазвонише речи чича Симине: »Освета је моја, рече Г 
/> <p>Кад се исплака и умири.{S} Стојан јој рече да му исприча све како је било.{S} Иконија узе 
еђу њима беше и — Гавран Ракетић.{S} Он јој тобож помагаше да се дигне, али јој на ухо полагано 
S} Познајем и тебе.{S} Ти си.</p> <p>Он јој дохвати руку и пољуби је.</p> <p>»Како си ме познал 
 ње и на њену службу и дању и ноћу, дао јој је из харема своје жене једну Гркињу из Солуна и је 
лушала, да већ не може срећна бити, ако јој га султан не поклони.{S} Тако је Ризван-бег постао  
p>Султанија даде запитати Иконију: како јој се свиди игра девојака из Мисира.</p> <p>»Е, царска 
теше по сабору с голим ножевима, и како јој отеше Иву, она од једанпут заћута; замисли се нешто 
рећи једне младе матере, која види како јој је јединче пошло путем среће и славе?{S} Иконији се 
гаше довољно да нахвали Иконији, колико јој је стари Јаничар добар. »Бога ми«, рече, »носи ме к 
т стотина аспри.{S} Ако не ће, слободно јој реци да ћу од себе чуда учинити, запалићу све што и 
ја ако је и видела нешто мало среће, то јој није дуго потрајало!«</p> <p>»Чујеш ли ме, Иконијо! 
ицу.</p> <p>Иконија је сад у ономе, што јој под очима промицаше као нека шарена гунгула, једва  
вали на њу да му просто исприча све што јој је тешко.</p> <p>»Па добро, ево да ти све и кажем:< 
знађаше ни сама зашто, мањ ако није што јој Хусејин оно онако из ненада викну.</p> <p>Три млада 
о је заспала.{S} Али се брзо тргла, јер јој се приснило да види Гаврана како као корњача четвор 
да Иконија бризну плакати.</p> <p>Везир јој миловаше руку, пусти је мало да се исплаче, па је о 
а јој преведе; али она не чу.{S} И опет јој то поновише, кад је султанија тихо руком дотакну.</ 
згледаше као да је девојка.</p> <p>Опет јој дође нова једна мисао.{S} Извади ружу из косе, пољу 
у дугачку и широку црвену шару, за коју јој духовник рече да је потпис царев.{S} Замоли га да п 
удбину, а она опет њима причаше како су јој сина отели и како се у њеном завичају живи.</p> <p> 
кињи је било име Петрија, а у харему су јој дали име »Ђулбахар« или »пролетња ружа«.{S} Обе су  
 они који беху далеко од ње, довикиваху јој: »Ама изиди на горњи праг од цркве, да те сви видим 
 ње и с једне и с друге стране.{S} Вичу јој: »Е, Бог те благословио!« »Е, Бог ти дао и овога и  
Врзох се око ње као сенка њена.{S} Слах јој и моју и њену женску родбину.{S} Слах јој и друге у 
ј и моју и њену женску родбину.{S} Слах јој и друге умољенице.{S} Замолих и оца Никодија, и хте 
 : »Нано, не дај ме нано!«</p> <p>Одмах јој би јасно шта се збило, па потрча за Турцима.{S} Јур 
валинама цркве исплаче и искука.{S} Још јој није било ни педесет <pb n="60" /> година, али је о 
 није и лепше било, није мање!«</p> <p>»Јок вала!« рече поуздано стари Јаничар; »лепше да буде  
 стуба увиле се гране од белог и плавог јоргована; загледах боље и пипну прстом, кад оно није п 
рстом, кад оно није природни цвет, него јоргованови цветови начињени од бисера и од драгог каме 
 говори:</p> <p>»Што ће мени конак?!{S} Још коју годину, па ће мој конак да буде неколико педљи 
 развалинама цркве исплаче и искука.{S} Још јој није било ни педесет <pb n="60" /> година, али  
ој се надимаху као да хоће да прсну.{S} Још неколико корачаја, па се под новим и све то жешћим  
вака два поморанџина дрвета стојаху.{S} Још се већма задивила кад виде како, само што Тутуџи-ба 
 је сад на сабору мало ко имао секиру а још мање косу.{S} Турци су имали и пиштоље у кубурама,  
е сузе лед око њега и ево нађосмо да га још имамо!</p> <p>Те вечери обе младе жене испричаше Ик 
 памети, велите?« настави Гавран. »Тада још нисам био сврнуо с памети.{S} Пробудих се и најпре  
при пречи »матере Ризвана везира«, дода још: »а подружја Миленка Хајдука, кога Бог да прости!«  
је сву ту беду причинио. »Нека га, нека још на овоме свету осети шта су паклене муке, он, који  
ј, што ћу да ти кажем: остављам ти рока још три дана, не би л’ ти се лудој јал’ поносној памет  
јама Аранђеловим!«</p> <p>Гавран заиска још један гутљај ракије, повуче добро из једне чутурице 
учине покажу где нежна милина девојачка још једнако тихо снева снове невиности.{S} Између сваке 
estone unit="*" /> <p>Да би стигла дома још за видела, Иконија удари преким путем на поток Липо 
ру једна постара српска сељанка и једна још млада и прилично угојена жена по турски одевена.{S} 
> као да се пробудила из тешкога сна па још не може да се прибере.</p> <p>Неколико жена и људи  
лтанија послала своју Ћехаја-кадуну, са још две кадуне и девет робињица уз обичну пратњу црних  
<p>Једнога дана он са својом четом и са још десетак коњаника, које му је санџак-бег од Топлице  
 сребрних аспри у гомиле света, који са још ватренијим узвицима за здравље и срећу падишину поч 
д сребрне жице и на белом коњу.{S} Виде још како неки из свите цареве бацаше читаву дажду од ср 
гаштини мало равних има.{S} Зидао га је још Махмуд-паша Михал-оглу, песник, велики везир и зет  
 не умре и мољаше се гласно Богу, да је још не позивље на онај свет, док не чује, да је црква о 
 мучим да прочитам овај рисовуљ који је још цар Душан дао нашој цркви.{S} Па сам ти на невољи г 
цар није одводио ђаке из цркава, јер је још на Косову Султан Бајазит дао своју царску реч раји  
 речи позледише многоме срцу ране, које још не беху зарасле.{S} Кукњава и тужно запевање пронес 
де хоће ли мали свирац крочити најпосле још који корак даље.{S} Али им се најпосле досади, Једа 
лудости избавио!«</p> <p>Поразговара се још мало с оцем Никодијем, посаветова свога синчића да  
рито од белог камена сланика на коме се још познају главе од римских војника.{S} Можда је то би 
 као Аџем-оглани и Ич-оглани.{S} Ево се још нису утрле сузе нити је заћутало уздисање овог јадн 
ивикаше други; »има тога мој брајко, те још како!«</p> <p>»Пустите човека, коме се суди, да се  
аше очију с њеног лица, које сад бејаше још лепше како стидљивост и узбуђеност растопише нешто  
то судише Гаврану.{S} Али Гавран бејаше још жив.{S} Био је оседио, у лицу поцрнио и вукао би се 
»Слободно ми се смеј царев везиру!{S} И још ћеш се смејати мојој простоти, само слушај!{S} Прођ 
зван-бег је чинио све што велика сила и још веће богаство могу да помогну једном добром сину, д 
скуте љуби.{S} Ту би је ћехаја-кадуна и још једна' дворанка узеле под мишке, па је увеле у вели 
дну златну кадионицу, баце у њу алоје и још неке индијске мирисе и покадише њима најпре султани 
сом, навуче брзо чарапе, обује опанке и још притврђиваше опуту на левој нози, кад иза ње зашушт 
коси чудновато пристајаху њене крупне и још једнако живе очи.{S} На лицу, које је сад вазда бле 
 био од Осман-аге прокупачког Лежимир и још три села у околини, начинио од њих један тимар и да 
редаду Иконију да је води у Стамбол. »И још поручује Санџак-бег«, понављаше кнез, — »без разгов 
х сам.{S} Понех се и побеснех мало, али још не сврнух с памети.{S} Једнога дана случајно ударих 
од цркве.{S} Тргох се из сна, а срце ми још једнако лупаше као да хоће из груди да искочи!«</p> 
на врисну да се на далеко чуло, па само још чвршће пригрли дете своје, и сакриваше га од поглед 
И сада је Гавран не могаше познати, јер још трајаше ватра у његовој глави и магла у његовим очи 
 поток Липавицу, и видех Иконију како с још неким женама бели платно.{S} Склоних се мало иза је 
озеленио, али плави и црвени конци беху још једнако живе боје Једна страна ове крпе не беше пор 
о је Гавран одавно облетао око ње, како ју је просио и преко жена и преко људи, и како је покре 
 чак и оца Никодија да јој говори, како ју је на потоку Липовици пречекао, најпре је лепо молио 
/p> <p>»Искупили сте се да мене, новога Јуду судите!« рече Гавран мирно.</p> <p>»Признајеш ли д 
; — »Да ти видиш Топлицу Милана, кад се јунак узме да облачи, прво меће, бурунџук кошуљу, нит’  
евојака, разнобојне свиле, којима су се јунак зумбул и витез каранфил надметали за зрачне погле 
и брци падаху му на рамена као у старих јунака који с онога света овоме свету кроз гусле говоре 
 Јабучило, као да се поношаше накитом и јунаком својим, корачаше усталасаним кроком, крешући пр 
 шатор је њихов завичај <pb n="58" /> а јунаку је доста да у сабљи својој има сестру.{S} Ти си  
тво свагда давало најлепшем међу младим јунацима турске војске.{S} И сви су Турци признавали, д 
е је на поклон Хусејин-аги.{S} Хусејин, јуначан Јаничар а пуки сиромах, одмах је узе себи за же 
} Најпосле га дохвати, стегну и баци га јуначки своме унуку у котлић.</p> <p>»Их, болан!« приви 
 год скоро сагледао мушко око под челом јуначким?«</p> <p>Кос као да је био слетио у шипраг, ко 
аметна мушка глава, а срце ти није само јуначко него добро и праведно.{S} Ти видиш како је, а ј 
овом вилајету.{S} Време је да проберемо јуначко семе за царску ордију!« Препадох се и рекох: »Н 
ив, биће да је, као и отац што му беше, јуначког срца и плаховит на неправду; биће да се цареви 
{S} Хусејин је дао везиру своју поштену јуначку реч, да ће да чува својом сабљом и својом главо 
рстом.{S} Истом данас видим да није све јунаштво знати погинути.{S} Видим е није мање јунаштво  
во знати погинути.{S} Видим е није мање јунаштво живети кроз муке и невоље, и бранити рају сиро 
 да л’ коње.{S} Спахије све по лепоти и јунаштву пробрани, носили су црвене шалваре, зелене дол 
вно признавао да се само његовом личном јунаштву и његовој окретности има захвалити што је турс 
адби, просто и јасно рече цару, да је о јунаштву и о доброти Ризван-бега толико слушала, да већ 
 шта се збило, па потрча за Турцима.{S} Јурила је за њима као бесомучна.{S} Грувала се у груди, 
 спремаху се да се лепо проведу.</p> <p>Јутрења и литургија служише се једна за другом.</p> <p> 
 <p>Сутра дан, спремајући се да пођу на јутрење, Иконија исприча својој Макрени шта је сневала  
 се поред великих молитава три пут пред јутрење на том извору умио.</p> <p>Иконија је била дове 
на ономе свету мирна бити, а ја ћу те и јутром и вечером благосиљати, а на самртноме часу моме  
у, испунити му његову последњу жељу.{S} Јутрос сам изашла била на гроб твоме оцу и рекла му: да 
који је у руци држао.</p> <p>Иконија се јутрос упорно противила наваљивањима Хусејин-аге и њего 
е:</p> <p>»Знаш ли, Гавране, што смо се јутрос искупили?«</p> <p>»Искупили сте се да мене, ново 
 које је Бог ову цркву и саградио, како јутрос праведно рече један страшни грешник, а сада прим 
ње икога ма само глава заболе.</p> <p>У јутру дође Хусејин-ага са својим Турцима и с арабом пре 
од.</p> <milestone unit="-" /> <p>ЦЕНА: К.{S} 1.50</p> </div> <pb n="2" /> </front> <body> <pb  
ића</p> <milestone unit="-" /> <p>ЦЕНА: К.{S} 1.50</p> </div> <div type="titlepage"> <pb n="b"  
« рече Иконија сва усплахирена; погледа к мору, поћута, прекрсти се и рече полагано: »О мајко б 
Иконија се прекрсти, па побожно погледа к небу.</p> <p>Ризван се беше снуждио и замислио.{S} По 
унилу.{S} Смирила би се за мало и дошла к себи, па онда би се гласно заплакала и узела нарицати 
овог шареног и мирисног ћилима од цвећа к оном оквиру од руменог мрамора, и преко оквира по пла 
тамболским, које од старога сараја воде к џамији Сулејманији, искупила се била светина у густим 
о.{S} Подиже се хитро на ноге.{S} Приђе к својој матери, дохвати је за обе руке и рече узбуђено 
 и онда шапутне своме Иви те и он приђе к руци оца Никодија.</p> <p>»А да те не сметох у каквом 
 виче: »воде... воде... кап воде!« Пође к пећини, кад тамо седи на камену старац, бео <pb n="47 
а махнув руком, узабра ружу, принесе је к уснама својим, па је онда задену испод конђе у своју  
стаза, које су од великог дворца водиле к обали морској, између свака два поморанџина дрвета,ст 
оше на ноге; ућулише ушима; окренуше се к стази једној, која се извијаше уз брдо из једне удоље 
да га нека сила потискује, нагрнуо беше к зидинама манастира.</p> <p>»Ово нешто није добро!« ре 
дан миг, оне две шербет-девојке крочише к певачицама и у сребрним пехарима дадоше им слатка и м 
ждама, и као чекајући нешто погледајући к вратима. »Кога ли то чекају?« упитах. »Чекају тебе, д 
Па се онда побожно прекрсти, подиже очи к небу и рече гласно:</p> <p>»О мајко божја и богородиц 
а заблеја и два и три пута и пође право к њој; и све се стадо усталаса, крену за вођом, удари у 
ахати задовољно, па онда потекоше право к шумарици која се са ове косе у ону дољу спушташе.</p> 
дговори Иконија.</p> <p>»Долазећи данас к цркви, ниси ли се с ким год на путу сусрела?« питаше  
це, и опет на своја уста.{S} Приђе опет к старцу, загрли га, извади иза свога свиленога паса па 
 у другу крчаг и — пође право у планину к пећини Гаврановој.</p> <p>Имало је скоро сахат хода д 
и да га позову да са својом четом одмах к Лежимиру похита.{S} Али им дође порука од Иконије, да 
азвило у ланац па потискиваху сав народ ка цркви у гомилу.{S} Страшно их је било погледати: раз 
многе чесме мраморне водоскоке и шарене кавезе с тицама.{S} Ударише и оним широким путем између 
дрвљем било је намештено хиљаду великих кавезова са птицама свакојаким, од малог царића па до о 
црква Св. Јована појала.{S} Боже благи! кад се сетим кад једном дођоше калуђери из Пећи с патри 
во и сад (па Јаничар састави трепавице) кад очи склопим видим њене очи!{S} Узех од тебе ово пар 
 натраг у моју младост и у срећно доба, кад је црква Св. Јована појала.{S} Боже благи! кад се с 
је, а ја само да ти кажем, да баш онда, кад ме придигоше, несрећни Гавран (да га Бог убије!) пр 
и стидљиву девојку, или стидљива момка, кад је у колу.{S} А стидљивост и чедност баш требају св 
 воде.</p> <p>Проста ова млада сељанка, кад год би се нашла усред поља и усред лугова, осећала  
ми памет била, а куд би ми душа стигла, кад бих сад како се шалиш, »за младости за лепоте моје« 
асветли; — »Да ти видиш Топлицу Милана, кад се јунак узме да облачи, прво меће, бурунџук кошуљу 
та евангеље, кад се износи света тајна, кад треба да се прекрсти, јер старац нит добро виђаше н 
шта скривио није.{S} Он је служио цара, кад је тукао цареве отпаднике, који цару рају опадају,  
рни Гавран исповедаше тројици калуђера, Кад калуђери чуше све шта је и како је било, препадоше  
едило је да прођеш кроз све твоје муке, кад си овакав дан доживела!« А они који беху далеко од  
на ухо да шапутне кад се чита евангеље, кад се износи света тајна, кад треба да се прекрсти, је 
 пребацивали је млазовима од беле пене, кад се море ричући рвало с ветровима.{S} Између конака  
тари му калуђер рече: »Молим те, брате, кад будеш пролазио кроз српске крајеве, кажи свакому ду 
и она не чу.{S} И опет јој то поновише, кад је султанија тихо руком дотакну.</p> <p>»А? шта вел 
} Многе се жене, а богме и понеки људи, кад видоше овај <pb n="105" /> ретки призор гласно запл 
и још притврђиваше опуту на левој нози, кад иза ње зашушта џбун, покрхаше се грање под неком си 
.{S} Најтеже је раји и до срца је боли, кад цар сваке седме године пробере нашу најбољу децу, п 
љи; и оно исто што рекох мојој Макрени, кад ми дође пре шест недеља.{S} Немој, Гавро, да чиниш  
де... воде... кап воде!« Пође к пећини, кад тамо седи на камену старац, бео <pb n="47" /> као о 
ифени рубац.{S} А овде не рече ни речи, кад је Кизлар-ага и Капу-ага заогрнуше као неким кафтан 
м да то очима видим, па да мирно умрем, кад ми суђен данак дође!«</p> <p>»Па зар ја да будем мо 
оргована; загледах боље и пипну прстом, кад оно није природни цвет, него јоргованови цветови на 
ст захучи липи: »Чекај ти мирисна сејо, кад цар гаврански падне на моје гране, замолићу га да п 
ље се на све стране најлепше загрејало, кад се од једаред кола раскидоше; умукнуше и свирке и п 
ио је Аденистан своме зету Ризван-бегу, кад му је кћер Мејриму за жену дао.{S} Ризван-бег се, к 
ар српски говорио. »Биће да треба цару, кад царску заповест имам да је царевом везиру водим!«</ 
њој да се удавим.{S} Огрешила бих душу, кад не бих казала, да је твоја жена једно добро дете и  
о своје цареве!{S} Да ти мој ага чујеш, кад наши гуслари стану казивати како је некада у нас би 
поте моје«, узела себи другог мужа?!{S} Кад бих моју дворбу поделила између мога свекра, чича С 
ељанка са очима једне хасеки-кадуне!{S} Кад те очупах од ње, она паде, погледа ме крупним очима 
зором отиде Иконија да обиђе богаља.{S} Кад му донесе крчаг воде са извора, Гавран је замоли, д 
е полагано као нека страшна светиња.{S} Кад већ стиже пред саму цркву, Иконија му се маши за ру 
руже залогај погаче и гутљај ракије.{S} Кад га тако мало поткрепише, онда Стојан поче:</p> <p>» 
 замоли, да му га дода да се напије.{S} Кад се добро напи, лакну му и разведри се, и онда упре  
 књигу оковану у злато као евангеље.{S} Кад је опази, он поче да чита гласно, реч по реч: »Осве 
кидној сутоњи што у црквици владаше.{S} Кад човек први пут уђе унутра, подухвати га нека језа к 
ене тешке кадифе са златним ширитом.{S} Кад јој је црни Кизлар-ага приступио, она се само сва с 
 калуђера и с њиме се добро упознао.{S} Кад су се растајали, стари му калуђер рече: »Молим те,  
ано!« рече Хусејин мирно и поуздано.{S} Кад чусмо у Једрену, рекох орта-баши:{S} Знао сам да ће 
 свилу, танку као паучина, завијено.{S} Кад поче и то великим и грубим својим прстима да развиј 
дног по једног гуташе као шећерлему.{S} Кад већ не оста више ни један, онда високи дервиш поче  
се ови не сложише у праву грмљавину.{S} Кад и последњи јек у даљини издахну, онда Иконија опет  
 о њој, а леву притискаше на срце.{S} А кад се осу грмљавина од клицања и кад се из ње изви оно 
м: »Ако ћете тако, што ће вам суд?{S} А кад нећете суд где ће да се нађе правда?«</p> <p>Светин 
Господе помилуј!{S} Господе помилуј!« а кад му ја назвах Бога и упитах за здравље, ништа ми не  
та и стара Супкиња сељанка?{S} Као мува кад падне у чинију млека, тако сам ти ја у овој госпошт 
оглед, којим ме је твоја мати погледала кад на земљу паде.{S} Ево и сад (па Јаничар састави тре 
рвета стојаху.{S} Још се већма задивила кад виде како, само што Тутуџи-баша зазвекта својим пра 
бистрије своје дете мазио, једнога дана кад јој цар помену о удадби, просто и јасно рече цару,  
 око свирца, па на десно па на лево, па кад сто момака и двеста девојака удари све у ногу, а он 
S} Иконија узе да прича све по реду, па кад дође до онога како Турци полетеше по сабору с голим 
и на лево раме склопив трепавице.{S} Па кад је тако, по јаничарском обичају, показао како је го 
 па ме страх хвата и туга ми срце стеже кад помислим, да ће кости да ми труну негде у овој туђо 
ти Хусејин. »Кауркиња слабо кад преболе кад јој царева рука срце ишчупа!«</p> <p>»Али ти не зна 
а тако да му је могла на ухо да шапутне кад се чита евангеље, кад се износи света тајна, кад тр 
"19" /> у човечијем облику.{S} Видох те кад прође у манастир и рекох себи: боље да је дочекам о 
 тобом!«</p> <p>Иконија се препала беше кад овако из ненада изниче човек из шипрага, али савлад 
 разумеваше перзијски, беше усхићена, и кад се песма сврши она два пута живо рече: »Аферим, афе 
 не би звало да је игра.{S} У нас је, и кад се весели и кад се тугује, све као моба.{S} И не мо 
ленима молио Богу за сиротињу српску, и кад се дигао, чуо је из олтара разговетно ове речи: »Не 
.{S} Тек кад је уведе за руку у кућу, и кад виде оца Миленкова у крај огњишта нађе речи.</p> <p 
{S} А кад се осу грмљавина од клицања и кад се из ње изви оно »многаја љета«, она пребледе, пож 
 што знам.{S} Стара сам, свакога часа и кад се не надам може ме Аранђео крилима куцнути да му д 
је игра.{S} У нас је, и кад се весели и кад се тугује, све као моба.{S} И не може да буде игра  
b n="56" /> <p>«Био би ти царев везир и кад цар не би хтео, јер то тако стоји у твојој звезди з 
{S} Сви сте ми добри и предобри.{S} Али кад прођем поред оних ваших тица са кратким кукастим кљ 
у у срцу никада опраштала нисам.{S} Али кад је мене Бог милостиви оволиком радошћу данас благос 
 тихо, чисто тепајући јој, запљускивали кад је море на тишини сунцем успавано било, а опет бесн 
и дао и овога и онога света, опрости ми кад си ми живот повратила, реци и да ми прашташ!«</p> < 
овца; »баш нека и отац Никодије запамти кад је наш Иво први пут понео котлић!«</p> <milestone u 
Оно исто што рекох мојој стрини Јованци кад ми пре годину дана први пут дође по твојој жељи; и  
аве да иде Падишах.{S} Отвори добро очи кад ти покажем везира, да га добро видиш, да се не преп 
 да га је тешки терет претискао.{S} Тек кад је уведе за руку у кућу, и кад виде оца Миленкова у 
 наслоњено.{S} Трже се и разабра се тек кад Хусејин вихну: »Ево Падише!«</p> <p>Јаничар паде на 
ана појала.{S} Боже благи! кад се сетим кад једном дођоше калуђери из Пећи с патријарковим ђаци 
ћи од плача пољуби га у руку.{S} Стојан кад је виде онако порушену и сузну, не могаше ни речи д 
, и како је чак некаки слепац прогледао кад се поред великих молитава три пут пред јутрење на т 
 и песме.{S} Сав се сабор ускомеша, као кад изненадни вихар ветар таласе узбурка.{S} Народ као  
езио, црни му образи грчевито дркћу као кад се љут пас режећи спрема да уједе.{S} Загушљиво зак 
пеку, како је запомагао и од бола рикао кад су му усијано камење под колена метали, како је нај 
ива«, прихвати Хусејин. »Кауркиња слабо кад преболе кад јој царева рука срце ишчупа!«</p> <p>»А 
} И не може да буде игра друкчије, него кад се поведе коло, па се повије око свирца, па на десн 
огњишта, стари чича Симо, који је ретко кад шта говорио, на велико чудо Иконије и њених комшијн 
гао.</p> <p>Вечерње се већ било свршило кад Иконија са малим Ивом дође на капију велике куле.{S 
ња ... -.{S}60 </p> <p>Све се може само кад се хоће ... -.{S}60 </p> <p>Посљедице лакомисленост 
то те видим, и опет од несреће моје што кад те видех жива, нађох те да си царев везир!«</p> <p> 
>»Е, па само да почнеш као ђаче, па већ кад мало поодрастеш и научиш књигу и летургију, онда ђа 
{S} Тако је исто говорио и оцу Никодију кад га је овај причестио.{S} А ја сам се оцу твоме заве 
омакне.{S} Тако се беше занео, да не чу кад Иконија с Ивом уђе, па не диже главе нити мрдну гус 
твоме Миленку на самрти, што ти казивах кад год си ми помињала завет <pb n="13" /> његов, то ти 
, да га добро видиш, да се не препаднеш кад те после пред њега изведем!« рече Хусејин Иконији.< 
 се тихо исплаче. </p> <pb n="37" /> <p>Кад се исплака и умири.{S} Стојан јој рече да му исприч 
дајући ока с њега.</p> <pb n="57" /> <p>Кад смо те отимали од твоје мајке, ухватио си се обема  
ва опет запојала. </p> <pb n="99" /> <p>Кад већ све би готово, остајаше само да се на десном зи 
 очевидно не могаше је познати..</p> <p>Кад му она после кратког времена опет суну мало вина у  
довршиваху своје »многаја љета«.</p> <p>Кад га свршише, онда сви скочише иза совре пренеражени  
овори две три речи у четири ока.</p> <p>Кад капуџи-баша поднесе овакав извештај Ризван-бегу, ов 
сиљка и један слив жутога воска.</p> <p>Кад изађе онако весела и онако мила на зелено поље, а о 
и сва у бледожуту свилу обучена.</p> <p>Кад се ни султанија ни Иконија не хтедоше ничега прихва 
сребра на плавоме небу од азура.</p> <p>Кад би на спрам оног прозора са решетком, <pb n="71" /> 
аничара одмах у селамлик доведе.</p> <p>Кад стари Јаничар, у жутим мествама, смерно и скрушено  
ке Икокија познала да су турске.</p> <p>Кад стигоше пред лепо изрезана врата од једнога двора,  
ће да га сребрним рукама загрле.</p> <p>Кад Иконија стиже на поток, подиже руку десну изнад обр 
о беше донела и изађе из пећине.</p> <p>Кад дахну мирисом, којим шума у зору дише, срце јој жив 
е би прекрсти се и седе у арабу.</p> <p>Кад већ изађоше из села, Иконија викну: »Аман, ага, ста 
рвишева посла нису чиста посла!«</p> <p>Кад Агапија преведе шта Иконија рече, султанија се слат 
м!«</p> <p>»Што ћу му!?« рече Иконија. »Кад мој Миленко умираше, погледа ме жалостиво па зајеча 
!« Па онда опет њему липа тихо шапуће: »Кад челе падну сутра на мој цвет, замолићу царицу њихов 
Како си ме познала?« питаше је.</p> <p>»Кад сам те на подне с царем видела, почела сам да слути 
ично као да се беху окамениле.{S} И тек када Иконија приђе, те пољуби у образе најпре Агапију п 
а ти кажем!« предузе за тим да говори. »Када ти је отац (Бог да му душу прости!) умирао од тешк 
ћеним зарфовима, са млеком, сртлијашем, кадајифом, белом и руменом халвом, рахатлуком и свакоја 
тва, аге од Дивана и од царској Сараја, кади-аскери, беглер-бези паше и везири, све то са сабља 
ничар.</p> <p>Наиђе за тим једна гомила кадија, хоџа и улема, са белим турбанима, зеленим кафта 
ице донесу једну сребрну и једну златну кадионицу, баце у њу алоје и још неке индијске мирисе и 
е и онде кроз гроздове и грање од злата кадифа провиривала.{S} На прсима је носио златне токе;  
обе хитре и видрасте Мисирлијке као два кадифаста и златним прахом посута лептира.{S} Не знаш,  
астуци од црвене и зелене <pb n="80" /> кадифе, па златом извезене; испод таванице, свуда у нао 
беху од сувог злата; а о седла од плаве кадифе беху притврђени златни штитови искићени плавим с 
неким кафтаном од загасито зелене тешке кадифе са златним ширитом.{S} Кад јој је црни Кизлар-аг 
а сребрним рахтовима; о седла од црвене кадифе беху и с једне и с друге стране обешени округли  
 млад човек.{S} Његова долама од црвене кадифе била је тако богато златом извезена, да је једва 
ена висаше низ плећа стреоник од црвене кадифе, златом извезен, пун стрела са левог рамена опет 
} Застор његовог седла био је од зелене кадифе златом и бисером извезен.{S} Узенгије су му биле 
 цвеће; јелеци махом од црвене и зелене кадифе златом богато извежене, беху око витког им струк 
 је низ образе с грлом везивао црни као кадифени рубац.{S} А овде не рече ни речи, кад је Кизла 
ва ова госпоштина што се цакли у диби и кадифи, све то лепо приличи царевој кћери и царевом вез 
мучи у сиротињи док ја газим по свили и кадифи, како ће то да изгледа пред Богом који све види  
попадају по персијским ћилимима, чоси и кадифи.</p> <p>Везир је овај дивни мали конак дао својо 
ним лицем, сва обучена у црвену свилу и кадифу и с црвеном ружом у коси — укипила на десном кра 
пет сам лук с тетивом, завијен у зелену кадифу опет златом извезену.{S} На глави ношаху позлаће 
луде раје.{S} Знам да нема силе која би кадра била царевину да уздрма; али је грехота да луда р 
била Иконија, а пуначка Туркиња била је кадуна Хусејин-аге, која је као Српкиња девојка носила  
ечака па дванајест девојчица, па ћехаја-кадуна са своје четири помоћнице, а иза њих дванајест А 
софом.{S} Мало час па уђе унутра Ћехаја-кадуна, проговори нешто турски са Шекер-кадуном, а ова  
 да је и скуте љуби.{S} Ту би је ћехаја-кадуна и још једна' дворанка узеле под мишке, па је уве 
milestone unit="*" /> <p>Иконија, Шекер-кадуна и Хусејин-ага довезоше се на везировом кајику из 
ј кроз који час доћи. </p> <p>Ту су обе кадуне на једна врата изашле, а на другој страни Кизлар 
послала своју Ћехаја-кадуну, са још две кадуне и девет робињица уз обичну пратњу црних и белих  
ивила наваљивањима Хусејин-аге и његове кадуне да се фереџом заогрне, па прође кроз Стамбул и Б 
ркиња?{S} Сељанка са очима једне хасеки-кадуне!{S} Кад те очупах од ње, она паде, погледа ме кр 
 Хусејин је имао дуг разговор са својом кадуном, која је била једна од оних девојака, што их Ту 
 његових шест Арапа, и Иконија са Шекер-кадуном пред вратима.</p> <p>Кизлар-ага закуца сребрном 
кадуна, проговори нешто турски са Шекер-кадуном, а ова онда рече Иконији: како мора да <pb n="7 
да Иконији прозбори: »Иди само са Шекер-кадуном за Кизлар-агом и не бој се ништа!« па се онда с 
намештених соба, па је заједно са Шекер-кадуном остави у једној са врло богато застрвеном софом 
млада би султанија послала своју Ћехаја-кадуну, са још две кадуне и девет робињица уз обичну пр 
</p> <p>Привикаше јој са више страна да каже шта је то друго.</p> <p>»Ево шта је«, предузе Икон 
ничар се насмеја, па махну руком као да каже; »Море жено батали ти то!«</p> <p>»Да ти видиш Топ 
е му мило, али не могаше ништа друго да каже него: »Тако, синко, тако!«</p> <p>Чу отац Никодије 
, бистре, брзе да разуму што им Иконија каже, срећне да погоде што она и помисли и хитре да пос 
е могаше да везиру и зету турскога цара каже »сине!« — »Хвала ти, цареви везире!{S} Свега има и 
 Иконија не би ни могла да разговетније каже оно, што је мислила.{S} Султанија помисли да овај  
то, виш, и гаров те љуби!{S} Хоће да ти каже: не брини се за нас!«</p> <p>А Иван се онда кроз п 
а нешто што не може пред дететом да јој каже.</p> <p>У порти седоше на клупу испод липе близу о 
з друм, нек жедан путник жеђ гаси и нек каже:{S} Бог да прости!{S} Ево ти пет кеса за пут одову 
манастира, док дотрча један инок да нам каже: дође човек и рече: спалише Турци Св. Јована у Топ 
е све то искао да му се опет разговетно каже, и онда се крене пут Топлице са пратњом од десет к 
 видети па да очи засену!{S} А право да кажем, учини ми се да сам те очи и то чело неге видела, 
 да ти све казујем.{S} Нити је право да кажем ма што, што би те заболело, а видим да ти је срце 
ати, али видим није инако већ да ти све кажем!«</p> <p>И онда Иконија исприча како је Гавран од 
ешко.</p> <p>»Па добро, ево да ти све и кажем:</p> <p>»Прво и прво све ми се чини, да не може б 
а нисам.{S} А да јесам, ех, право да ти кажем, има других соколова за које знам е би ме кликћућ 
вођко из руке поједе.</p> <p>»Ево да ти кажем!« предузе за тим да говори. »Када ти је отац (Бог 
о.{S} Ти видиш како је, а ја само да ти кажем, да баш онда, кад ме придигоше, несрећни Гавран ( 
 да је бесомучан. »Слушај, што ћу да ти кажем: остављам ти рока још три дана, не би л’ ти се лу 
 се мало насмеја.</p> <p>»Прости ме ако кажем, што се не ваља.{S} Стара сам, бога ми, године су 
сму с црним Гавраном!«</p> <p>»Па да му кажем да се ничему не нада!«</p> <p>»Молим те, као оца, 
 ти очи сагледамо, те да нашима на дому кажемо: видесмо цркву божју, и видесмо угодницу божју!< 
и овде не можемо да знамо док нам ти не кажеш?!«</p> <p>»Хвала ти, цареви везире!« рече Иконија 
кад будеш пролазио кроз српске крајеве, кажи свакому духовнику, свакоме попу, а и сваком брату  
Хусејину:</p> <p>»Баш му, аго, молим те кажи, да човек не мисли да сам се од њега препала.{S} Н 
p>»О, Ристифоре и ти Миловане, душе вам кажите мојој Макрени и кума Марти, а Бога ми реците и к 
латним перјем, за које ми ова деца овде кажу да говоре турски и арапски, а оно све те тице погл 
вране, никад опростити не могу!{S} Него кажу, који знају, да је Бог рекао: »освета је моја!« Мо 
у новога везира стари један Јаничар.{S} Каза капуџи-баши да се зове Хусејин, да је чорбаџија До 
треба главом да плати.{S} Кнез устаде и каза Гаврану како суд нађе.</p> <p>»Право је« викну Гав 
ојник, постави страже око села, а кнезу каза да ће му главу својом сабљом одрубити, ако би Икон 
давим.{S} Огрешила бих душу, кад не бих казала, да је твоја жена једно добро дете и праве царск 
љаше о томе.{S} Ако је истина да је Бог казао, онда је грешно што људи отимљу од њега освету ње 
снахо!{S} Не ваља се светити јер Бог је казао: освета је моја!«</p> <p>»Па то му се Бог ето и о 
 мени?«</p> <p>»Јесте, брате, све ми је казао, и ако ништа у томе новога није било!«</p> <p>»Па 
 завичајем!«</p> <p>»Не знам ти ни сама казати, да ли жудим <pb n="96" /> за завичајем.{S} Али  
и Иконија, »Бога ми ти ја не умем ништа казати.{S} Видим да је мука и мајсторија, али то се у н 
о рече:</p> <p>»Вала ћу ти поочиме, све казати и ако ми је зазор за по нешто, и ако се за друго 
х је страшно погледати, а тешко је било казати ко је грђи од кога. »Нека Бог сачува свакога да  
е, коју му дадоше па онда поче:</p> <p>»Казаћу вам право као пред божијим судом, а да би на стр 
ија, по коју је кнез већ послао био.{S} Казаше јој шта је и како је.</p> <p>Иконији се стеже ср 
проштајне молитве, него одоше у олтар и казаше све игуману Јеротију.{S} Изађе и сам игуман у пу 
м судом, а да би на страшноме суду мање казивати имао.{S} Зна село како ми се уврати срећа.{S}  
и мој ага чујеш, кад наши гуслари стану казивати како је некада у нас било!{S} Вала ако није и  
 обећах твоме Миленку на самрти, што ти казивах кад год си ми помињала завет <pb n="13" /> њего 
ева, и некако полусавлађиваним скакањем казиваху своју радост.{S} Витороги вођ оваца виде је оз 
едузме и сиротињи подели.</p> <p>Ова се казна истога дана над несрећником извршила.</p> <milest 
="94" /> <p>»Авај мени!{S} Аман, мајко, казуј што ти је?«</p> <p>»Бојим се, било би дуго да ти  
идно беше вођ чети. »Не бој се рајо!{S} Казуј само је ли овде Иконија из Лежимира, удовица Миле 
гу неку и мало подужу значку. .</p> <p>»Казуј, роде, да л си где год скоро сагледао мушко око п 
ћуташе муком као да је у цркви.</p> <p>»Казуј све право по истини, о мање ти је!« ободраваше кн 
ме стегоше, не могу да сносим!«</p> <p>»Казуј нам право све по реду и облакшај душу своју на те 
 Милана,« поче Иконија да с пуно поноса казује, као нешто што је сама видела, па јој се очи раз 
 крило, то се крило на чекрк окреће, те казује....«</p> <p>»Аман! куд си пошла, шта си намислил 
p> <p>»Бојим се, било би дуго да ти све казујем.{S} Нити је право да кажем ма што, што би те за 
у своју нумеру.</p> <p>»Шта ли ми ти то казујеш?{S} Да л’ да газим поток, ил’ да га не газим?!« 
ли сте по каквој другој работи царској, казујте, нам, ми смо вазда цару покорна раја!«</p> <p>» 
не, па прође кроз Стамбул и Боспором на кајику онако у белом зубуну, са шљокицама међу црним ре 
 и Хусејин-ага довезоше се на везировом кајику из Стамбола у Аденистан.</p> <p>На мраморноме ба 
а <pb n="82" /> била, и шта је видела у Кајиру где су је гусари који је на мору заробише, најпр 
ема, рубина и сафира.{S} Златом оковани кајиши са дугачким ресама од срме, држали су на широким 
 су раденицима понуде у погачама, сиру, кајмаку и вину.{S} Иконија је готово из дана у дан ишла 
ир па рече:</p> <p>»Бог с тобом, Гавро, какав је то почетак од разговора?«</p> <p>»Видех те где 
илајет и да ти је мати кауркиња.{S} Али каква кауркиња?{S} Сељанка са очима једне хасеки-кадуне 
} Мало даље, па угледасмо цркву.{S} Али каква црква!{S} Из темеља па за један аршин све о самог 
г им судио!{S} Ја што ћеш, нису мислили каква ће времена да настану и на каквим ће самоуцима цр 
»Нисам!« рече Иконија. »А и што би ?{S} Какве сам ја смукове виђала у нашој планини па се плаши 
рев везир а да ниси турске вере.{S} Ето какве сам среће ја: нађох сина кога ми Јаничари одведош 
ислили каква ће времена да настану и на каквим ће самоуцима цркве царске да остану!«</p> <p>»Је 
и запињу у грлу... немам речи да опишем какво је велико добро овим своме народу учинила.{S} Ниј 
е моје, да се бринете и буните, те ново какво зло на село навлачите.{S} Царској треба да се пок 
их војника.{S} Можда је то био саркофаг каквог силног проконзула; сад се обично врапци у њему б 
 с оне стране.{S} Баш нигде ни сенке од каквог човека.</p> <p>У џбуну поред кога Иконија стојаш 
стра вода може однети ноћас до на груди каквој вили!</p> <p>Па онда изађе из воде, посади се на 
а стигне до ње, да јој руку као светињи каквој пољубе.</p> <p>После се народ највише савијаше о 
шега цара честитога.{S} А ако ли сте по каквој другој работи царској, казујте, нам, ми смо вазд 
д ових мука!«</p> <p>Сад настаде питање каквом смрћу да се несрећник умори.{S} Да се убије из п 
а Никодија.</p> <p>»А да те не сметох у каквом светом послу?!« настави она гласом у коме трепта 
је .... жао овог нашег шарова и гарова, како ће они без мене!«</p> <p>А шаров и гаров чуше да њ 
ако је Иван постао пастир стада божјег, како носи сребрну штаку у руци и бројанице од седефа а  
 па се ућутао једва дише, само да чује, како калуђери и попови у цркви поје и читају дванајест  
о отац Никодије. »Ако пође тако и даље, како је пошао, ако слуша и учи како је почео, ето једно 
а како је Гавран одавно облетао око ње, како ју је просио и преко жена и преко људи, и како је  
ја у Јерусалиму, па нам узгред причаше, како је тамо наишао на једног старца Србина калуђера и  
су му усијано камење под колена метали, како је најпосле обамр’о, и како су га ваља да већ мртв 
ренуо чак и оца Никодија да јој говори, како ју је на потоку Липовици пречекао, најпре је лепо  
ло погледати на оној лепој летњој ноћи, како је народ прекрилио био порту око цркве, па се ућут 
иротињи док ја газим по свили и кадифи, како ће то да изгледа пред Богом који све види и све зн 
е једна жеља на празно.{S} Мислила сам, како би лепо било, да на овој слави нашег села и наше ц 
што нам је Бог дао а са радосним срцем, како и треба да служимо верне слуге нашега цара честито 
сијну, и ево тек сада почињем да видим, како овај камен сињи из ведра неба паде, да нас живе у  
 суза које је Бог ову цркву и саградио, како јутрос праведно рече један страшни грешник, а сада 
и да је опет у њен конак отпрате онако, како су је у харем допратили били.{S} Тако је и било, с 
 га упутиш како да служи Богу и народу, како и сам што служиш.{S} Знам, ниси заборавио речи мог 
а кумио да му жиле потколенице не пеку, како је запомагао и од бола рикао кад су му усијано кам 
човек који сме тако да беди једну жену, како ти мене бедиш, нема душе и није човек.{S} Иди од м 
 гледајући како зидине одмичу у висину, како се кров саставља и како се по средини велико кубе  
авим небом, а славуји у слободи певаху, како је слатко ропсто љубави.{S} На једној од главних с 
би смела рећи да га видох!«</p> <p>»Их, како јадна да не видиш цара?!{S} Па ти онда ниси видела 
од цвета до цвета, и од листа до листа: како се Иконија овде медом храни, у свиленом се фистану 
орњача четвороношке пузи, и да га чује: како је куми Богом и Св. Јованом да му да кап воде, јер 
 на десном зиду у женској цркви испише: како је црква обновљена заузимањем »Иконије, матере Риз 
Шекер-кадуном, а ова онда рече Иконији: како мора да <pb n="77" /> је остави саму у овој одаји  
 и Чича Сими све шта је и како је било: како је Гавран из гласа кумио да му жиле потколенице не 
/p> <p>Султанија даде запитати Иконију: како јој се свиди игра девојака из Мисира.</p> <p>»Е, ц 
ати.{S} Певали су неку перзијску песму: како је ружа нарицала за. славујем, коме је срце од сил 
о Лежимира, нека загачу дрвљу и камењу: како се Иконија овде, шири и башкари!« Па онда опет њем 
страну Липавице; видох је <pb n="42" /> како гази поток; заклињах је да ме не убија.{S} Она ме  
се и распитивало се, па све узаман !{S} Како га у онај страшни дан нестаде, пропаде му и траг!« 
<p>»Е, па није шала, царевина је то!{S} Како гледах оволику силу и господство, ја се мишљах: еј 
и се не освети Бог!« Не послушах је.{S} Како знате она умре на пречац, а ја остах сам.{S} Понех 
хоџе и улеме из све турске царевине.{S} Како је Махмуд-паша, као песник носио име »Адени«, то с 
о грмљавина, и разнесе на све стране, а како се он губљаше у даљини прихватан од гомиле до гоми 
ој памети где сам их видела!«</p> <p>»А како ти се свиди царев пролазак?« упита ага да би повео 
прича све по реду, па кад дође до онога како Турци полетеше по сабору с голим ножевима, и како  
ној врпци!{S} Царски рисовуљ, богме, ја како!«</p> <p>»Хвалимо те Боже!« рече Иконија побожно.  
"12" /> а три ни обрни ни осврни.{S} Ја како су писали царски брзописци Бог им судио!{S} Ја што 
е.{S} Па онда би пала у бунило, бунцала како је Иван постао пастир стада божјег, како носи среб 
Иконија озбиљно. »Ево скоро годину дана како ми не да мира.{S} И што год има у мене женске родб 
ла, јер јој се приснило да види Гаврана како као корњача четвороношке пузи, и да га чује: како  
ти.{S} Валах и онако има по више година како не дизасмо децу у овом вилајету.{S} Време је да пр 
шесдесет година, а већ петнајест година како се његово име по народу са славом а међу Турцима с 
з брдо из једне удоље; њушка им задркта како за неколико тренућа живо њушаше мирис, што им га т 
е кажем!«</p> <p>И онда Иконија исприча како је Гавран одавно облетао око ње, како ју је просио 
га да буду.{S} Милина јој беше да слуша како Ива прича колико се пута преко дана калуђери Богу  
а, а куд би ми душа стигла, кад бих сад како се шалиш, »за младости за лепоте моје«, узела себи 
.</p> <p>Није прошло ни четврт часа, од како поче овај бој голоруке раје с оружаним Турцима а в 
S} Ти ми чиниш толико, колико ваљада од како је царевине ни један син, дошав до силе и госпошти 
Нека нас да плачемо!« рече Агапија. »Од како смо сиње кукавице изгубиле мајке наше, нико нам та 
и.{S} Стојан јој рече да му исприча све како је било.{S} Иконија узе да прича све по реду, па к 
ја недра па рече;</p> <p>»Ти памтиш све како је било !?{S} Док си био наш уста у Сарају, никад  
јаху.{S} Још се већма задивила кад виде како, само што Тутуџи-баша зазвекта својим прапорцима,  
лаву и разведри памет, па најпосле нађе како ће и поче:</p> <p>Као духовноме оцу твоме, и као с 
</p> <p>»Баш се не бих препала па да је како страшан!« одговори Иконија мирно; али опет ти само 
ема никога, ни да ме види ни да ме чује како се овако матора жена заносим као неко дете!{S} Бог 
 његовим и по зажареном лицу, видело се како се сав топи од милине што је подесио бар оно, што  
ју добро беше притиснуо прстом да му се како не омакне.{S} Тако се беше занео, да не чу кад Ико 
осле морадоше јој попустити, и написаше како је желела.</p> <p>Село посла људе своје у Пећ патр 
алосну судбину, а она опет њима причаше како су јој сина отели и како се у њеном завичају живи. 
с њеног лица, које сад бејаше још лепше како стидљивост и узбуђеност растопише нешто тихог руме 
 полетеше по сабору с голим ножевима, и како јој отеше Иву, она од једанпут заћута; замисли се  
оз које Бог по некад води свој народ, и како је народ, који је веран остао прелазећи кроз долин 
е пута преко дана калуђери Богу моле, и како он помаже црквењаку да наспе уље у кандила што гор 
 је просио и преко жена и преко људи, и како је покренуо чак и оца Никодија да јој говори, како 
ричаху како од те воде јача вид очњи, и како је чак некаки слепац прогледао кад се поред велики 
ена метали, како је најпосле обамр’о, и како су га ваља да већ мртва, однели на мртвачким носил 
носити паунови по цветноме пољу шећу, и како јелени кроз младо, зелено борје скачу; сама тавани 
дмичу у висину, како се кров саставља и како се по средини велико кубе лепо извија.</p> <p>Прек 
алуђера, Кад калуђери чуше све шта је и како је било, препадоше се и не смедоше му читати опрош 
ричаше Иконији и Чича Сими све шта је и како је било: како је Гавран из гласа кумио да му жиле  
 већ послао био.{S} Казаше јој шта је и како је.</p> <p>Иконији се стеже срце и за један тренут 
т њима причаше како су јој сина отели и како се у њеном завичају живи.</p> <p>Иконија је и овде 
 манастиру девет година може свикнути и како се литургија служи; а за више не питај јер више ни 
 човек који се крије по шипрагу да види како жена једна гази поток, нема образа људског, и чове 
ема срећи једне младе матере, која види како јој је јединче пошло путем среће и славе?{S} Икони 
лијански мајстори живим бојама исписали како се поносити паунови по цветноме пољу шећу, и како  
 чујеш, кад наши гуслари стану казивати како је некада у нас било!{S} Вала ако није и лепше бил 
у дише, срце јој живље закуца.{S} Осети како је обузе нека нежна раздраганост.{S} Чињаше јој се 
евала, него само да се радује гледајући како зидине одмичу у висину, како се кров саставља и ка 
 и даље, како је пошао, ако слуша и учи како је почео, ето једнога дана од твоје куће владика ц 
че Никодије?{S} Од твоје шенице у којој како народ зна, кукоља нема, усади у срце мога детета п 
ом се мислим, вратим у цркву, да слушам како наши ђаци поје, а оно дотрче они страшни Арапи, (б 
да ти помаже него, онако стар и немоћан како је, само ти одмаже.{S} А док ти мали Иво за помоћ  
е тако, по јаничарском обичају, показао како је готов да за цара положи главу на пањ да се сече 
сам ни помишљао да може да изађе на ово како је изашло! да ће робље да се одводи, да ће крв да  
оду, да су иконе исписали са свим онако како су на царском иконостасу у Вилиндару.</p> <p>И ако 
ело се поразговараше.{S} Послушаше мало како под главним вењаком калуђери и попови отпеваше неш 
ме суду мање казивати имао.{S} Зна село како ми се уврати срећа.{S} Подигох кућу, накуповах зем 
е их је <pb n="11" /> палила, упути Иву како да положи босиљак и восак пред икону Св. Јована, п 
арих на поток Липавицу, и видех Иконију како с још неким женама бели платно.{S} Склоних се мало 
ну, радим с њиме што хоћу, заповедам му како хоћу, молим се Богу по српски, чак ми је донео од  
обро испало!«</p> <p>»Нека буде у свему како Бог хоће! није ме већ више сртах ни од смрти.{S} О 
да плати.{S} Кнез устаде и каза Гаврану како суд нађе.</p> <p>»Право је« викну Гавран; »само ва 
ркве, те умиваше лице, јер бабе причаху како од те воде јача вид очњи, и како је чак некаки сле 
д ово већ није био сан, него на јави чу како Гавран јечи : »воде ... воде ... кап воде !«</p> < 
извијање, заспа.</p> <p>И опет у сну чу како Гавран изнемоглим гласом виче: »воде... воде... ка 
аје Слађе је да је из дана у дан гледаш како се вије као кукавица!« И онда ме нечастиви научи ш 
ачко него добро и праведно.{S} Ти видиш како је, а ја само да ти кажем, да баш онда, кад ме при 
 »Ево ти доведох мога сина да га упутиш како да служи Богу и народу, како и сам што служиш.{S}  
ебрне жице и на белом коњу.{S} Виде још како неки из свите цареве бацаше читаву дажду од сребрн 
аше други; »има тога мој брајко, те још како!«</p> <p>»Пустите човека, коме се суди, да се испр 
, витког струка а високог раста.</p> <p>Како је и где је најмлађа кћи царева видела младог Сили 
н јој дохвати руку и пољуби је.</p> <p>»Како си ме познала?« питаше је.</p> <p>»Кад сам те на п 
 мало ђаче; носи у руци мален котлић од калајисаног бакра, у који ће отац Никодије овда и онда  
ну поче сад да се бије грабећи аспре са калдрме. </p> <pb n="72" /> <p>»Виде ли цара?« упита је 
кроком, крешући праменове од варница из калдрме, свој лабудовски врат час савијајући ниско као  
а, и обуче чизме цариградске, а устакну калпак и челенку, десет пера дванајст челенака, и трина 
фирима, а коњушари ношаху на глави беле калпаке, а поврх белих шалвара плаве доламе.</p> <p>Па  
 силавима, дуге пушке на раменима, а за калпаком по једну дрвену кашику.</p> <p>Хусејину мило б 
као што су Јаничари, само што им високи калпаци беху од црвеног сукна.{S} Иза бостанџија корача 
девени у црвену чоху са високим црвеним калпацима са дугим кићанкама а од плавог ибришима.</p>  
од главним вењаком већ засели кнезови с калуђеђерима и поповима.{S} Иконија је измолила у оца Н 
 заклони од Турака.</p> <p>»Беже!« поче калуђер; »има ред и има адет у царевој земљи.{S} Најтеж 
и се с ким год на путу сусрела?« питаше калуђер.</p> <p>»Нисам оче, а ударила сам преким путем. 
а као обиђосмо цркву уђосмо и унутра, и калуђер, онако стар, метанисаше пред престоним иконама  
им, па тамо и преминуо рече један други калуђер.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутра дан, спрем 
ћутања Гавран ће рећи:</p> <p>»Је л’ ти калуђер говорио што о мени?«</p> <p>»Јесте, брате, све  
 новац као млетачки цекин.</p> <p>У том калуђер подиже главу, скиде полагано тешке наочари, про 
ознао.{S} Кад су се растајали, стари му калуђер рече: »Молим те, брате, кад будеш пролазио кроз 
и заборавио речи мога покојника!</p> <p>Калуђер се накашља мало, сави рисовуљ брижљиво, па онда 
идовима испод некадашње звонаре.</p> <p>Калуђер се нешто био узврпољио, не могаше довољно да ка 
 је тамо наишао на једног старца Србина калуђера и с њиме се добро упознао.{S} Кад су се растај 
ји се око вењака скупио био, али већина калуђера није видела шта би, него својски довршиваху св 
ића да у свему лепо слуша</p> <p>старог калуђера, па се онда с њим опрости и оде.</p> <mileston 
 кога да цркву мироноше и да одреди три калуђера, који би прихватили манастир, цркву послуживал 
ту цркве црни Гавран исповедаше тројици калуђера, Кад калуђери чуше све шта је и како је било,  
ог Ивањ-дна, игуман дечански с мноштвом калуђера и попова посвети цркву и одмах ударише у велик 
.</p> <p>И дође игуман Јеротије са шест калуђера, и дођоше попови из Топлице, са Ситнице и са И 
 игумана дечанског у врх совре, па онда калуђере и попове све по старешинству, па онда кнезове  
ако Ива прича колико се пута преко дана калуђери Богу моле, и како он помаже црквењаку да наспе 
Гавран исповедаше тројици калуђера, Кад калуђери чуше све шта је и како је било, препадоше се и 
лачним очима.</p> <p>У томе се појавише калуђери од конака.{S} Сам кнез од Лежимира, са шубаром 
е благи! кад се сетим кад једном дођоше калуђери из Пећи с патријарковим ђацима па запеваше.... 
 домаћин из њена села, а дођоше после и калуђери и попови и одоше сви у велику трапезарију, да  
опузе.</p> <p>Испадоше напред кнезови и калуђери па се смерно и дубоко клањаху.{S} Годинама нај 
е и девојке пожутесмо као смиље; ђаци и калуђери све више и више везу гласовима, а ми се јадниц 
уге главне људе.{S} Навалише и игуман и калуђери и сви гости на Иконију да седне, али их она см 
 Нити знаш куд ћеш пре.{S} Поручише нам калуђери Дечански: ето Арбанаса на манастар!{S} Ломисмо 
Послушаше мало како под главним вењаком калуђери и попови отпеваше нешто.{S} На многим местима  
е ућутао једва дише, само да чује, како калуђери и попови у цркви поје и читају дванајест велик 
ови и виногради купе, даћу да се доведу калуђери па нека црква пропоји као твоја задужбина, а н 
чаше гледајући смерно пред-а-се.</p> <p>Калуђери дечански дивно одслужише летургију, па онда пр 
а три сељака своја с муком отвараше пут калуђерима кроз густе гомиле народа.</p> <p>Игуман деча 
Ђаво ми рече: »ниси ваљада луд да носиш калуђерима, који и онако имају свачега доста?« Не однес 
get="#SRP18910_N1" /> децу одведоше.{S} Калуђерове речи позледише многоме срцу ране, које још н 
 диже се око совре слаткогласно брујање калуђерског »Многаја љета!«</p> <p>Јадна Иконија подиза 
ље претворио беше.</p> <p>»Слушај, црни калуђеру, и слушај луда рајо!« викну Турчин. »Сваки раз 
крсти се и целива, па онда пољубив руку калуђеру рече, тихо: »Хвала прво Богу па онда теби оче, 
 мајци бар под њену старост скине тешки камен са срца, а са душе њене црни облак, који сузама д 
во тек сада почињем да видим, како овај камен сињи из ведра неба паде, да нас живе у гроб сахра 
овисоко издигнуле главе, у главама алем камен драги, на токамо пуце под гр’оцем, и у њему чаша  
амнаестом кораку од прага на пећини има камена плоча маховином обрасла; испод те плоче има лона 
ам горе, а кубета све од бистрог плавог камена драгог, па покривена златним тепелуцима.{S} Дођо 
кристалне бистре воде у корито од белог камена сланика на коме се још познају главе од римских  
ађох густу маховину, а под њом плочу од камена.{S} Почупах маховину рукама, ножем опсекох плочу 
 и оно само, од драге своје воље, снесе камена и дрвене грађе за цркву.{S} А сваке суботе она и 
звезду од рубина са полумесецом од алем-камена изнад ње.{S} И коњ и јахач трептали су на сунцу  
а, и чини ми се да ми се срце почело да камени, а грло претвара у пиштаљку од горког сувог дрве 
 воде!« Пође к пећини, кад тамо седи на камену старац, бео <pb n="47" /> као овца, па чита вели 
реву, која се на сунцу од силног драгог камења гледати није дала, него што је то приличило ново 
над чела узвијаху две челенке од драгог камења, у којима беху усађене перјанице од црнога нојев 
 цветови начињени од бисера и од драгог камења. »Боже благи!« рекох, »да силног богатства и див 
 трептали су на сунцу од злата и драгог камења, Била је милина погледати их.{S} Јахач сеђаше ка 
Иконија, навали на улаз од пећине нешто камења и пањева, да не би зверад унутра улазила.</p> <p 
 свакојаким, од малог царића па до орла камењара; док се јата голубова и грлица лепршаху у сунч 
реку која ваљаше, злато, сребро и драго камење.</p> <p>Иконија га је добро уочила.{S} Њени се п 
магао и од бола рикао кад су му усијано камење под колена метали, како је најпосле обамр’о, и к 
и, све то са сабљама и ханџарима драгим камењем окићеним, са турбанима од кашмирских и хиндуста 
 најпре жиле под коленима и то усијаним камењем из потока, на коме је Иконију из прикривка глед 
одлете до Лежимира, нека загачу дрвљу и камењу: како се Иконија овде, шири и башкари!« Па онда  
си од грубог црног сукна с црном грубом камилавком, прегнуо се био над дугачком једном листином 
 белом а овај други с црвеном и високом камилавком, а обојица у џубетима од дибе с навратком и  
овољно да кашљуцањем спреми грло, скиде камилавку, пронесе прсте кроз косу и два и три пута, ка 
</p> <p>У том дервиш подиже у вис своју камилавку пуну змија, али с муком и напрезањем као да ј 
у у руци и бројанице од седефа а златну камилавку на глави; па би тек с вриском скочила с посте 
ишу, те овај баци своју високу и шиљату камилавку од сивог сукна доле на под, а змије све једна 
робада зелену аждају; Св. Јован у мркој камиљој кожи с мрком тиквицом о левом бедру, подигао је 
шарац поче да посрће и сузе да рони.{S} Камо да је већ и Стојану давно суђен данак дош'о!{S} А, 
} Овако нешто нема ни у турског цара, а камо ли у његова везира!«</p> <p>»Е, сестро моја«, рече 
а се под новим и све то жешћим ударцима камџије стропошта на земљу као мртва.</p> <p>Арапин је  
м псовком, завитла троструком татарском камџијом и љуто удари сељанку.</p> <p>Јадна Иконија ниш 
есима чудотворних икона, пред којима се кандила никада не гасе, особито су се омилиле Иконији.{ 
како он помаже црквењаку да наспе уље у кандила што гору пред светим иконама.</p> <p>Тек је бил 
нија се пробуди и устаде.{S} Насу уља у кандиоце пред Иконом Св. Петке, запали га и помоли се Б 
ај ме црном Арапину, ево га де ми црним канџама срце хоће да ишчупа!«</p> <p>Бабе неке дођоше т 
 да зором крећемо!«</p> <p>Хусејин-ага, као искусан војник, постави страже око села, а кнезу ка 
а да вас расплачем децо!« рече Иконија, као да је осећала да је у неколико крива за њине сузе.. 
ђ никад не загаси.</p> <p>Стаде свирка, као да у исти тренут све жице попрскаше.{S} И обе играч 
тка, густа, проседа брада, долама бела, као да је од сребрне тканице, по њојзи крупна пуцад као 
тере.{S} Гледаше га раширеним зеницама, као да полагано сриче тајне реченице у ономе везу.{S} П 
мирно га гледаху својим паметним очима, као да очекиваху стрпељиво да виде хоће ли мали свирац  
онесе прсте кроз косу и два и три пута, као да разветри главу и разведри памет, па најпосле нађ 
му не нада!«</p> <p>»Молим те, као оца, као што ми и јеси по Богу отац, светуј га нека ме се ма 
урске царевине.{S} Како је Махмуд-паша, као песник носио име »Адени«, то се и његов овај дворац 
ирке и песме.{S} Сав се сабор ускомеша, као кад изненадни вихар ветар таласе узбурка.{S} Народ  
ошло.</p> <p>У том уђоше у дворану две, као капља, младе, високе, витоструке и танконоге Мисирл 
дина отео, жив; ако је жив, биће да је, као и отац што му беше, јуначког срца и плаховит на неп 
« поче Иконија да с пуно поноса казује, као нешто што је сама видела, па јој се очи разгореше а 
а прогунђа нешто, па се окрене од мене, као неће ни да ме гледа!{S} А ја сама себи велим:{S} Бо 
 Мејриму за жену дао.{S} Ризван-бег се, као врло млад јаничар при освајању Багдада од Перзијана 
а се ничему не нада!«</p> <p>»Молим те, као оца, као што ми и јеси по Богу отац, светуј га нека 
.</p> <p>Иконија је стајала поред софе, као да се скаменила, и гледаше право и не трепћући у ве 
ет везира,« коју је у харему научила и, као и по неку досетку Насрадин-хоџе.{S} Иконија би се с 
е тополе, па пустиле гране над потоком, као да хоће да га сребрним рукама загрле.</p> <p>Кад Ик 
/> млади јахач упре своје погледе на њ, као да је хтео силом својих очију да скине решетку.{S}  
 сама таваница урезана дубоко и високо, као да се горе негде топило злато, меки бисер и плави с 
о на другу страну.{S} А његов Јабучило, као да се поношаше накитом и јунаком својим, корачаше у 
рубљена; из ње вишаху конци неправилно, као да је цело парче било оцепљено.</p> <p>»Шта је ово, 
 бар пред смрт види своју мајку; а цар, као милостив цар, посла да се сужњем последња жеља за п 
 поносито и с фрком дижући главу у вис, као да нестрпљиво тражи да види да ли се крилати Пегаз  
гадијах да намиришем од куда Турци иду, као оно што пас нањуши зверад!{S} А сад се ево пометем; 
ше онако исто немо и укочено у Иконију, као и она у њега.{S} После јој приђе узе је за руку и р 
»А? шта велиш?« питаше Иконија Агапију, као да, се из сна пробудила.</p> <p>»Султанија пита: »ј 
 право име Агапија, али су је у харему, као робињу, звали »Нурисаба«, што значи »Зорка«; Арбана 
нија подизаше десну руку према игуману, као да га преклиње, да не говори о њој, а леву притиска 
х она смерно мољаше да је пусте да њих, као најмилије госте, које је икада у своме животу имала 
ки раст.{S} Рекнем у себи: »Бог и душа: као да горско дрвље ромором овим измеђ себе разговара!{ 
о, па се љуљаше то на десно то на лево; као тешкајући се што је то све било па прошло.</p> <p>У 
уњено погледаше око себе, <pb n="31" /> као да се пробудила из тешкога сна па још не може да се 
еди на камену старац, бео <pb n="47" /> као овца, па чита велику једну књигу оковану у злато ка 
о Српкиња девојка носила име Марица.{S} Као робињицу заплењену на сабору код Св. Јована, Санџак 
 нешто препала била, и једва дихаше.{S} Као да јој све мисли, све срце, сва душа одоше низ улиц 
една проста и стара Супкиња сељанка?{S} Као мува кад падне у чинију млека, тако сам ти ја у ово 
и!{S} Узех од тебе ово парче и чувах га као амајлију.{S} Сиромах сам да ти радост моју богатим  
, бисерне и сафирне капљице откинуле да као блистава роса попадају по персијским ћилимима, чоси 
Иконију из прикривка гледао; да се онда као богаљ баци у пећину где је оставку предигао, па да  
е »хајде, да видиш твоју цркву!« И онда као обиђосмо цркву уђосмо и унутра, и калуђер, онако ст 
оније!«</p> <p>Диже се усклик од народа као грмљавина, и разнесе на све стране, а како се он гу 
 пут уђе унутра, подухвати га нека језа као да је ушао у гробницу.{S} Али чим му се очи мало св 
Србе.{S} Ено, погледај само унутра!« Ја као завирим у цркву и лепо видим, где на јеном престолу 
ки и царски бродови разапетим једрилима као џиновске утве грдосије.</p> <p>Сама ћошка блистала  
потрча за Турцима.{S} Јурила је за њима као бесомучна.{S} Грувала се у груди, чупала своје косе 
исли се, замисли, претисну чело прстима као да хоће да из мозга исцеди сећање, па се онда опет  
ма, са крупним црним зеницама, са очима као бадем повијеним, са дугим свиленим трепавицама, са  
ирна да је једва дихала, сада се уздрма као тежак талас, па с виком писком и псовком навали на  
раздраганост.{S} Чињаше јој се ова шума као нека велика, тамјаном окађена црква, и као да озго  
ока; дуги седи брци падаху му на рамена као у старих јунака који с онога света овоме свету кроз 
е ишчупати!«</p> <p>Гавран се окрете па као бесан пас одјури натраг у луг на потоку.</p> <p>Ико 
ад први пут</p> <p>загрли царева везира као свога сина.</p> <milestone unit="*" /> <pb n="98" / 
 врата, а она све од самог сребра белог као млеко; пред њима два златна стуба, а око оба стуба  
 сребрне тканице, по њојзи крупна пуцад као грудве од бисера.{S} А с једне и друге стране поред 
 око старог једног богаља, који сав сед као овца, а мрк у лицу као труо пањ, пузећи четвороношк 
ни вихар ветар таласе узбурка.{S} Народ као да га нека сила потискује, нагрнуо беше к зидинама  
е, и кад се весели и кад се тугује, све као моба.{S} И не може да буде игра друкчије, него кад  
ру икону богородице; живим ти без бриге као бубрег у лоју!{S} Ја га не зовем друкчије него »Кар 
 удараше темена младоме везиру, и стаде као кип с рукама на прса прекрштеним.</p> <p>»Не, не, н 
душницама опојава?{S} Сахранићу се овде као незнана и некрштена душа, па ћу се и на оном свету  
шу најбољу децу, па их носи да му служе као Аџем-оглани и Ич-оглани.{S} Ево се још нису утрле с 
иња била је кадуна Хусејин-аге, која је као Српкиња девојка носила име Марица.{S} Као робињицу  
грдосије.</p> <p>Сама ћошка блистала је као да је башта од разнобојних лалета: по споду персијс 
чала шта је видела у Јерусалиму, где је као девојчица од дванајест година <pb n="82" /> била, и 
ба цару!« прихвати Хусејин-ага, који је као сваки Јаничар српски говорио. »Биће да треба цару,  
да је из дана у дан гледаш како се вије као кукавица!« И онда ме нечастиви научи шта да радим!« 
 Бог ми се свети.{S} Његова освета није као људска.{S} Ево ме да се патим у пећини, одакле је м 
 мајке наше, нико нам тако говорио није као ево ти данас.{S} Срце нам се било давно скаменило,  
гих трепавица, пресече ми срце на двоје као нека оштра сабља.{S} Из таких очију посла за мном п 
скочише обе хитре и видрасте Мисирлијке као два кадифаста и златним прахом посута лептира.{S} Н 
ране, један кос звиждаше некакве значке као да у металну пиштаљку дува.</p> <p>»Тицо моја, је л 
е је то поклонима и митом подизао да ме као кошуту хајком терају на његову заседу.{S} Свакој са 
аничар добар. »Бога ми«, рече, »носи ме као мало воде на длану, радим с њиме што хоћу, заповеда 
 са онаких речи, које од срџбе поцрвене као црвени божур.{S} Граорасте очи њене потамнеше у две 
аса померих памећу !{S} Врзох се око ње као сенка њена.{S} Слах јој и моју и њену женску родбин 
Њено ће име да се <pb n="107" /> помиње као једно добро и светло име докле је год народа српско 
м ужареним очима гуташе милину, која се као мирис од цвета подизаше од лепоте ових девојачких г 
 Стала та ћерка у сред потока, брчка се као сребрна пастрмка, вади цвет из косе, љуби га, баца  
и се сузама, а народ то прихвати, па се као благи талас поваља вика: »Бог ти дао!{S} Бог те бла 
ћеш замерити <pb n="14" /> што ћу да те као уз гусле да питам: ћери мила, што се не удајеш, за  
т све жице попрскаше.{S} И обе играчице као да се у лету скаменише, тако засташе лебдећи за јед 
овириваху <pb n="75" /> зреле поморанџе као јабуке од злата.{S} Иконија не знађаше чему пре да  
ини зверовима, оста жив, сељани гледаше као неко чудо од Бога.{S} Сам Гавран причаше народу озб 
огледом и својим витим стасом изгледаше као да је девојка.</p> <p>Опет јој дође нова једна миса 
је милина погледати их.{S} Јахач сеђаше као да је прикован за седло, и тихо, благо, готово смер 
ло око јадне Иконије.{S} Ова се отимаше као бесомучна и не пушташе Ивана са груди својих.{S} А  
се из сна, а срце ми још једнако лупаше као да хоће из груди да искочи!«</p> <p>»Е па то је!« у 
« рече Иконија грцајући; сва се тресаше као да је у грозници; клекну на земљу, па обема рукама  
на рамена, а он једног по једног гуташе као шећерлему.{S} Кад већ не оста више ни један, онда в 
ад у ономе, што јој под очима промицаше као нека шарена гунгула, једва спазила између позлаћени 
не знам ни сама за што!«</p> <p>Прођоше као с литијом кроз башту, мимо неколико кијосака, мимо  
 кад је Кизлар-ага и Капу-ага заогрнуше као неким кафтаном од загасито зелене тешке кадифе са з 
 утишају.</p> <p>»Знаш, ага«, рече кнез као да извини ову олујину, »у нашега народа има послови 
 нека велика, тамјаном окађена црква, и као да озго са небеског плавог кубета мајка божја на њу 
ријарси и владике у златним одеждама, и као чекајући нешто погледајући к вратима. »Кога ли то ч 
поче:</p> <p>Као духовноме оцу твоме, и као старом пријатељу куће твоје, мени не ћеш замерити < 
та шири него дужи, па се онда окрете, и као кепец дебељко <pb n="86" /> остави своје сиџаде.{S} 
/p> <p>»Баш!« рече старац кашљуцајући и као да објасни снаси својој ово изванредно расипање нов 
 свиленим трепавицама, са витим дугим и као лук од стреле високо повученим обрвама.</p> <p>Зазв 
 његове змије.{S} Уграбим као прилику и као нагнем да бегам, а оно оне две танке циганчице скак 
е доведу калуђери па нека црква пропоји као твоја задужбина, а на славу Бога, који је један и и 
да сте ми по Богу кћери.{S} Говорите ми као што би мајци својој говориле.{S} Ходите да вас као  
а на зелено поље, а оно се све зашарени као да је на њ пала кита шаренога цвећа.{S} Шаров и гар 
коју је низ образе с грлом везивао црни као кадифени рубац.{S} А овде не рече ни речи, кад је К 
ком стену од пећине.{S} Она се расклопи као двери у цркви, и видех златну лествицу на којој се  
на на књигу.{S} Нека се не ломи по гори као отац што му се ломио, него нека стане у цркву да кр 
 ето и осветио!{S} На мукама ће липсати као бесно псето, а зверад ће му кости глодати !« рече ј 
авог Турчина, даде се водити и посадити као да је дете; али чим му везир пусти руку он се диже  
ст и чедност баш требају свакој девојци као цвету мирис и боја!{S} Бога ми, па без тога се у на 
потока да се мало брчка.</p> <p>А поток као да беше уставио сав свој жубор, да пусти само да се 
ија метну руку на срце), »да вас гледам као робињице.{S} Лакнуће ми да сте ми по Богу кћери.{S} 
ку пуну змија, али с муком и напрезањем као да је свака од олова; протресе је мало као да је зо 
 прегрши у недра!{S} Почех да се тресем као да ме грозница ухвати; учини ми се да ми се по недр 
едам дервиша и његове змије.{S} Уграбим као прилику и као нагнем да бегам, а оно оне две танке  
 да умрети морам, нека вам се исповедим као на последњем часу!«</p> <p>И онда, истина овде и он 
ној коси, с плавим очима, с лицем белим као да је млеком наливено, и сва у бледожуту свилу обуч 
 чује како се овако матора жена заносим као неко дете!{S} Бог с тобом Иконијо!«</p> <p>То рече  
Иконији, за коју мишљах негда да ми дом као сунце греје.{S} Али ето, у место једне грудве снега 
емљу и поћута.{S} Цео збор ћуташе муком као да је у цркви.</p> <p>»Казуј све право по истини, о 
> <p>Јаничар се насмеја, па махну руком као да каже; »Море жено батали ти то!«</p> <p>»Да ти ви 
а и тужно запевање пронесоше се сабором као да се овај који је мало час онако весео био, у вели 
и мене!{S} Слушај,« и опет цикну Гавран као да је бесомучан. »Слушај, што ћу да ти кажем: остав 
ају.{S} Али тек Мејрима, коју је Султан као најлепше и најбистрије своје дете мазио, једнога да 
 дивном арапском коњу.{S} Био је одевен као и друге спахије само што је се из његовог белог тур 
 па онда поче:</p> <p>»Казаћу вам право као пред божијим судом, а да би на страшноме суду мање  
Од некуд искрсну отац Никодије, сав бео као овца, узе ме за руку и рече »хајде, да видиш твоју  
ер јој се приснило да види Гаврана како као корњача четвороношке пузи, и да га чује: како је ку 
Бостанџија« одевених и наоружаних онако као што су Јаничари, само што им високи калпаци беху од 
p> <p>»Зашто не може« упита Гавро горко као да испи чашу пелена.</p> <p>»За то што не може, а н 
ој лабудовски врат час савијајући ниско као да се клања до земље сиротињи и фукари, која иза ле 
 да је свака од олова; протресе је мало као да је зобница са зобљу, промумла некакве речи, које 
тем среће и славе?{S} Иконији се чинило као да се њен мали Ива већ у неку руку посветио, да већ 
 Сазидао га је благом, које му је дошло као његов део од богате плени цариградске.{S} У томе је 
е ни речи да прозбори, него јечаше само као да га је тешки терет претискао.{S} Тек кад је уведе 
а ми све младе жене и девојке пожутесмо као смиље; ђаци и калуђери све више и више везу гласови 
 и црним бројаницама, корачаше полагано као нека страшна светиња.{S} Кад већ стиже пред саму цр 
двеста девојака удари све у ногу, а оно као да игра један момак и једна девојка.{S} Па не знаш  
азрогачише очи, па је гледаху непомично као да се беху окамениле.{S} И тек када Иконија приђе,  
 лепи сан, који даће Бог да је на добро као и све што је на добро испало!«</p> <p>»Нека буде у  
чита велику једну књигу оковану у злато као евангеље.{S} Кад је опази, он поче да чита гласно,  
о певајући облеташе мајкину душицу, што као мирисна маховина застрла беше стену, која одмах дес 
ма мени, простој сељанци, а ти си добар као добар дан, и ако си везир турскога цара!«</p> <p>Ри 
{S} Из таких очију посла за мном прекор као зрно које не промаша.{S} Чисто ми онда рече:{S} Зар 
мајци својој говориле.{S} Ходите да вас као децу моју пољубим!«</p> <p>Обе младе жене разрогачи 
х он очита, те Гавран, плакајући у глас као мало дете, одмиле до пред царске двери и причестише 
шко око под челом јуначким?«</p> <p>Кос као да је био слетио у шипраг, који у хладу од топола з 
исовуљ?« упита Иконија радознало и опет као са неком стравом. »У добри час дођох да моје очи и  
оведоше и трећи царски јелек: дванајест као млеко белих арапских хатова, с густим и до земље цр 
патим у пећини, одакле је моја грешност као поток потекла.{S} И ево ми се он кроз тебе свети, ј 
 рукава.{S} Турчин понесе Иву у наручју као рибицу која се праћака, и узјаха свога коња.</p> <p 
звади из њега нешто у саде свилу, танку као паучина, завијено.{S} Кад поче и то великим и груби 
у твоју!»</p> <p>И везир је узе за руку као неко дете, и кроз она вратанца од седефа одведе је  
 ко ће пре да стигне до ње, да јој руку као светињи каквој пољубе.</p> <p>После се народ највиш 
ћим ударцима камџије стропошта на земљу као мртва.</p> <p>Арапин је гледаше за неколико тренута 
нико не чу у оној ори, па паде на земљу као да је муња ударила.</p> <p>Притрчаше јој игуман и н 
се више губих.{S} Рекох себи: »ову жену као да није сељанка родила; Бога ми је ево сад лепша од 
е једна преко друге навалише да се у њу као у неко гњездо савију.{S} Султанија преко Агапије за 
 искезио, црни му образи грчевито дркћу као кад се љут пас режећи спрема да уједе.{S} Загушљиво 
 у трећем у зеленој свили.{S} Изгледаху као жива башта од лалета.</p> <p>Иза њих на високом јед 
тежим дахатом.{S} Груди јој се надимаху као да хоће да прсну.{S} Још неколико корачаја, па се п 
ља, који сав сед као овца, а мрк у лицу као труо пањ, пузећи четвороношке обилазаше око цркве,  
у аспри; стекох их као хајдук, чувах их као испосник; хтедох их послати Светоме Јовану, али умр 
 лонац, у лонцу хиљаду аспри; стекох их као хајдук, чувах их као испосник; хтедох их послати Св 
ног завоја један старински златан новац као млетачки цекин.</p> <p>У том калуђер подиже главу,  
p>Женска Рука ...{S} 4.- </p> <p>Слепац као убица ... -.{S}60 </p> <p>Подсвојкиња ... -.{S}60 < 
рана, а кнез и кметови од Лежимира, баш као домаћини, све гологлави дочекиваху госте.</p> <p>»Б 
че: »Лепо је, лепо је!{S} Ове иконе баш као у Вилиндару!{S} Него хајде сад да те ја водим у јед 
аше једнако за њим: срце јој лупаше баш као да се нешто препала била, и једва дихаше.{S} Као да 
 доживех да те опет гледам где се вијеш као тужна кукавица!«</p> <p>И онда Стојан опет ућута за 
тер своју.</p> <p>»Е, па само да почнеш као ђаче, па већ кад мало поодрастеш и научиш књигу и л 
о год ти и колико год ти треба да живиш као везирова мајка!«</p> <p>»Не треба да се трошиш толи 
па најпосле нађе како ће и поче:</p> <p>Као духовноме оцу твоме, и као старом пријатељу куће тв 
 муцаше: »Моје дете! моје дете!«</p> <p>Као да није ни видела Арапина, она протрча мимо њега др 
 је видео у шуми изнад медвеђе пећине. »Као да нису чиста посла с њиме!« причаше тај што га је  
у како Гавран јечи : »воде ... воде ... кап воде !«</p> <p>Иконија се прекрсти па уђе унутра.</ 
тнички шапат Гавранов: »воде... воде... кап воде... за живот и здравље твога Ивана!«</p> <p>Ико 
знемоглим гласом виче: »воде... воде... кап воде!« Пође к пећини, кад тамо седи на камену стара 
ко је куми Богом и Св. Јованом да му да кап воде, јер сав гори од жеђи.</p> <p>Сутра дан Икониј 
положи га несрећнику на главу и суну му кап вина у отворена уста.</p> <p>Он се устави у јечању; 
ђе једна чета чауша са шиљастим црвеним капама од сукна, загасито зеленим кафтанима, без оружја 
, и поља и њиве и народ који ће да баца капе под пазуво па да се клања и да виче »благослови Св 
>Јадна Иконија ништа не осећаше.{S} Без капи крви у лицу, бледа ко крпа, с очима укоченим с уст 
ни Кизлар-агу са његовим Кара-агама, ни Капи-агу с његовим белим евнусима, ни царева Силиктара, 
ршило кад Иконија са малим Ивом дође на капију велике куле.{S} Ту она даде Иви онај слив воска  
.</p> <p>У том уђоше у дворану две, као капља, младе, високе, витоструке и танконоге Мисирлијке 
ј слепе очи и руке’ сунуше јој неколико капљи вина у уста. познадоше да није мртва.</p> <p>Поло 
его што су се златне, бисерне и сафирне капљице откинуле да као блистава роса попадају по перси 
иру дочекали су их везиров Кизлар-ага и Капу-ага, онај први с белом а овај други с црвеном и ви 
де не рече ни речи, кад је Кизлар-ага и Капу-ага заогрнуше као неким кафтаном од загасито зелен 
е сви бели евнуси и бостанџије па и сам Капу-ага, одвојише и одступише натраг.{S} Хусејин-ага,  
ога везира стари један Јаничар.{S} Каза капуџи-баши да се зове Хусејин, да је чорбаџија Доганџи 
и две три речи у четири ока.</p> <p>Кад капуџи-баша поднесе овакав извештај Ризван-бегу, овај з 
да ниси видела ни Кизлар-агу са његовим Кара-агама, ни Капи-агу с његовим белим евнусима, ни ца 
 лоју!{S} Ја га не зовем друкчије него »Караконџул-ефендија«, а он мени опет за то тепа: »џанум 
виле, којима су се јунак зумбул и витез каранфил надметали за зрачне погледе из девојачког ока. 
та од зумбула или по једна кита црвеног каранфила.{S} Милина је била погледати та два низа од л 
љаву воду од руже, па китама од црвеног каранфила пошкропише ћилимове и засторе на зидовима.</p 
улима и криновима у пролеће, а ружама и каранфилима преко лета.</p> <p>Била је милина озго са ћ 
единче моје.«</p> <p>Али Турци и ако не касаху, опет одмицаху с робљем својим.{S} Окретаху се о 
p>Пехарникова ћерка ... -.{S}50 </p> <p>Касија Царица ...{S} 1.60 </p> <p>Весели двори Иве Заго 
дно с вођом стиже чету, која сад потера касом и брзо зађе за једну шумарицу.</p> <p>Није дуго п 
<p>Звао се »Седефли-шкољка.« Доњи му је кат био од белог мрамора, а горњи од стакла и резаног к 
а, који је један и исти и Мусломанима и каурима!«</p> <p>»Хвалим те боже!{S} Ево сад нађох мог  
 и да ти је мати кауркиња.{S} Али каква кауркиња?{S} Сељанка са очима једне хасеки-кадуне!{S} К 
је завичај Сирф-вилајет и да ти је мати кауркиња.{S} Али каква кауркиња?{S} Сељанка са очима је 
ла него да је жива«, прихвати Хусејин. »Кауркиња слабо кад преболе кад јој царева рука срце ишч 
рема, па ће да проба да их храни бабама кауркињама!«</p> <p>»Вољан си, аго, да с нама шалу збиј 
џа и улема, са белим турбанима, зеленим кафтанима и меким чизмама од црног сахтијана.{S} Па онд 
веним капама од сукна, загасито зеленим кафтанима, без оружја и само са дугачким зеленим долама 
злар-ага и Капу-ага заогрнуше као неким кафтаном од загасито зелене тешке кадифе са златним шир 
упник Муфтије са белом чалмом и у белом кафтану.{S} Иза ових наступише риџали царства, аге од Д 
на да има преко двадесет и шест година, кахо сам хранила овог богаља, кога ево видите овде поре 
раменима, а за калпаком по једну дрвену кашику.</p> <p>Хусејину мило беше да их гледа.{S} Срце  
сребрн грош!«</p> <p>»Баш!« рече старац кашљуцајући и као да објасни снаси својој ово изванредн 
што био узврпољио, не могаше довољно да кашљуцањем спреми грло, скиде камилавку, пронесе прсте  
није и њених комшијница, промешкољи се, кашљуцне два три пута, па тиха али и прекорно рече:</p> 
рагим камењем окићеним, са турбанима од кашмирских и хиндустанских танких тканица, разних боја  
него си великаш царев постао.{S} Сад не квари ништа да знаш: да ти је завичај Сирф-вилајет и да 
 на глави, и мислиш диже се кубе горе у кебо, да отклони цркву да и анђели чују, а ми све младе 
ог мрамора, а горњи од стакла и резаног кедра са Ливана.{S} Некада је кедрово дрво било све пок 
 из Македоније, кестенова из Руменлије, кедрова са Ливана, кипреса из Анадолије.{S} Цветне башт 
и резаног кедра са Ливана.{S} Некада је кедрово дрво било све покривено љускама од седефа, који 
ири него дужи, па се онда окрете, и као кепец дебељко <pb n="86" /> остави своје сиџаде.{S} Дев 
nit="graphic" /> <p>Издање</p> <p>Стеве Керешевића</p> <milestone unit="-" /> <p>ЦЕНА: К.{S} 1. 
к каже:{S} Бог да прости!{S} Ево ти пет кеса за пут одовуд и одонуд!«</p> <p>Стари се Јаничар д 
/p> <p>И ако је Хусејин-ага из везирове кесе плаћао све мајсторе, Иконија покрене своје село, д 
сенова с Копаоника, липа из Македоније, кестенова из Руменлије, кедрова са Ливана, кипреса из А 
воје горње костретне одеће једну прљаву кесу, отвори је, и извуче из ње <pb n="85" /> једну зми 
ма беше извадио иза појаса неку дугачку кесу, па између многих мангура и аспри огледаше да руко 
ричала.</p> <p>На један знак султаније, Кизлар-ага уведе унутра једног дервиша, високог, сувоња 
иже а девојке вриснуше престрављене.{S} Кизлар-ага викну две три оштре речи дервишу, те овај ба 
прозбори: »Иди само са Шекер-кадуном за Кизлар-агом и не бој се ништа!« па се онда сам брзо изм 
корачајући полагано, али без страха иза Кизлар-аге; »вала ни ђавоља стража око пакла не може би 
 па пустили <pb n="84" /> да уђе унутра Кизлар-ага са дванајест црних евнуха, за њима дванајест 
раморноме бајиру дочекали су их везиров Кизлар-ага и Капу-ага, онај први с белом а овај други с 
убац.{S} А овде не рече ни речи, кад је Кизлар-ага и Капу-ага заогрнуше као неким кафтаном од з 
диш цара?!{S} Па ти онда ниси видела ни Кизлар-агу са његовим Кара-агама, ни Капи-агу с његовим 
 једна врата изашле, а на другој страни Кизлар-ага отвори једна по ниска вратанца од седефа и п 
 са златним ширитом.{S} Кад јој је црни Кизлар-ага приступио, она се само сва стресе и побледе. 
рене позлаћеним решеткама, онда се црни Кизлар-ага окрену целој свити, па само махну руком.{S}  
а се онда сам брзо измаче.{S} Оста само Кизлар-ага, његових шест Арапа, и Иконија са Шекер-каду 
рачне погледе из девојачког ока.</p> <p>Кизлар-ага проведе Иконију кроз неколико лепо намештени 
а са Шекер-кадуном пред вратима.</p> <p>Кизлар-ага закуца сребрном алком те се на мах оба крила 
в утекох у пећину.{S} Не могах изаћи од кијамета на пољу.{S} Остах у пећини да преноћим и заспа 
као с литијом кроз башту, мимо неколико кијосака, мимо многе чесме мраморне водоскоке и шарене  
p>»Долазећи данас к цркви, ниси ли се с ким год на путу сусрела?« питаше калуђер.</p> <p>»Нисам 
м, а по синији разместиле плаве ћасе од кинеског порцелана у великим позлаћеним зарфовима, са м 
раше темена младоме везиру, и стаде као кип с рукама на прса прекрштеним.</p> <p>»Не, не, није  
тенова из Руменлије, кедрова са Ливана, кипреса из Анадолије.{S} Цветне баште попрскиване водос 
</p> <p>Дугачки редови од тамно зелених кипресова одвајали су га од великог перивоја.{S} Око са 
оно се све зашарени као да је на њ пала кита шаренога цвећа.{S} Шаров и гаров узеше да радосно  
ро заливене.</p> <p>Па онда удари једна кита Спахија коњаника.{S} Не зна човек шта пре да погле 
х по једна кита од зумбула или по једна кита црвеног каранфила.{S} Милина је била погледати та  
 од седефа, а на сваком од њих по једна кита од зумбула или по једна кита црвеног каранфила.{S} 
ислонив је на прса.{S} У десној му руци кита босиљка, па њоме шкропи сваког ко приђе икону да ц 
је висило на свакој страни по дванајест кита од дробног бисера и толико од крупног мерџана.{S}  
им котлићима миришљаву воду од руже, па китама од црвеног каранфила пошкропише ћилимове и засто 
pb n="83" /> <p>У харему дочекале би је ките од робињица све лепше од лепших, клањале би јој се 
којих кроз загасито-зелено лишће и кроз ките од бела мирисна цвећа провириваху <pb n="75" /> зр 
 онда да напоји освећеном водицом своју киту босиљка, а у који ће побожни народ да спушта бакар 
све дугине боје; а у руци ношаше велику киту босиљка и један слив жутога воска.</p> <p>Кад изађ 
} Ту она даде Иви онај слив воска и ону киту босиљка рекавши му: »Нај, сине, унеси ти сам овај  
у са високим црвеним калпацима са дугим кићанкама а од плавог ибришима.</p> <p>Одмах иза овога  
оји ће да баца капе под пазуво па да се клања и да виче »благослови Свети владико!« Еј, Боже, д 
ски врат час савијајући ниско као да се клања до земље сиротињи и фукари, која иза леђа јаничар 
свака од оних тица приклони ниско главу клањајући се, па онда, истина крештавим и нешто мало за 
е ките од робињица све лепше од лепших, клањале би јој се до земље, а нека би се сагибала да је 
ам једну матер.{S} И ја и ти, и ми који клањамо и ви који се крстите, имамо само једног и истог 
незови и калуђери па се смерно и дубоко клањаху.{S} Годинама најстарији кнез седи старац Јанко  
нску.{S} Хвала Богу ево и умирем што се клах са некрстом.{S} Истом данас видим да није све јуна 
и; сва се тресаше као да је у грозници; клекну на земљу, па обема рукама пригрли Иву на груди с 
ана, бледа и тако изнемогла, да му ноге клецаху, те га два момка подржаваху.</p> <p>Стојан наре 
то се заценила била од плача, а Петрија клече на ћилим и обасипаше јој руку пољупцима и сузама. 
испод њених дугих трепавица, и полагано клизаху се низ њено бледо, али савршено мирно лице; око 
ма других соколова за које знам е би ме кликћући понели у своје гњездо, нити бих и онда пристај 
име нашег светог Патријара, у име целог клира и у име сиротиње раје, нека јој је вечна хвала!{S 
е на срце.{S} А кад се осу грмљавина од клицања и кад се из ње изви оно »многаја љета«, она пре 
унгула, једва спазила између позлаћених клобука Пејика и високих перјаница Солака, Турчина једн 
 па које од узбуђености, које од умора, клону у један сто у женској цркви.{S} Притрчаше јој жен 
исом; иза цркве једна лепа стара липа и клупа испод ње; неколико корачаји од липе извор, који к 
ред судницом.</p> <p>У зачељу на једној клупици, посадио се био харамбаша Стојан са кнезом од с 
ближе!« поче Стојан посадив се на једну клупицу поред чича Симе; »Шта ћеш?{S} Људи нас хвале да 
м да јој каже.</p> <p>У порти седоше на клупу испод липе близу оне чесме, а маломе Иви рекоше д 
 оборили оца Никодија, и рашчистили оно клупче од људи и жена, што се било склопило око јадне И 
<p>Гавран се у једном куту савио беше у клупче па тешко дихаше.{S} Ватра му беше подузела образ 
им и шареним тицама са кукастим широким кљуном, што на тачкама и сребрним пречагама међу свака  
ред оних ваших тица са кратким кукастим кљуном и зеленим, плавим и златним перјем, за које ми о 
че да излеће голуб за голубом, носећи у кљуну по један струк ђурђевка.{S} Читиво јато облеташе  
скупи се народ са свих страна, а кнез и кметови од Лежимира, баш као домаћини, све гологлави до 
ни у нас, који смо турске вере.{S} Него кнеже и царева рајо има мени петнајест конака до Стамбо 
ободраваше кнез Гаврана.</p> <p>»И хоћу кнеже!« рече Гавран. »Знам да умрети морам, нека вам се 
ривицу Гавран треба главом да плати.{S} Кнез устаде и каза Гаврану како суд нађе.</p> <p>»Право 
ра, и искупи се народ са свих страна, а кнез и кметови од Лежимира, баш као домаћини, све голог 
е, па с њима дође и Иконија, по коју је кнез већ послао био.{S} Казаше јој шта је и како је.</p 
да је утишају.</p> <p>»Знаш, ага«, рече кнез као да извини ову олујину, »у нашега народа има по 
во по истини, о мање ти је!« ободраваше кнез Гаврана.</p> <p>»И хоћу кнеже!« рече Гавран. »Знам 
 »И још поручује Санџак-бег«, понављаше кнез, — »без разговора, вели, ако хоћете да вам глеве н 
свршетка бденија.{S} Око ње се искупише кнез и главни домаћин из њена села, а дођоше после и ка 
конија, закукаше жене, диже се граја, и кнез и Хусејин-ага имађаху муке да је утишају.</p> <p>» 
 дубоко клањаху.{S} Годинама најстарији кнез седи старац Јанко из села Јабуке, коме је било пре 
ича Сима је давно умро, умро је и стари кнез и већи део оних домаћина што судише Гаврану.{S} Ал 
 се појавише калуђери од конака.{S} Сам кнез од Лежимира, са шубаром испод мишке, иђаше напред  
 се исприча до миле воље!« рече озбиљно кнез са зачеља.</p> <p>»Сврнуо с памети, велите?« наста 
пише се сељани пред судницу, те чуше од кнеза да је дошла од Санџак-бега заповест: да Хусејин-а 
е и попове све по старешинству, па онда кнезове од суседних села и друге главне људе.{S} Навали 
гвоздене топузе.</p> <p>Испадоше напред кнезови и калуђери па се смерно и дубоко клањаху.{S} Го 
учка.{S} Под главним вењаком већ засели кнезови с калуђеђерима и поповима.{S} Иконија је измоли 
ици, посадио се био харамбаша Стојан са кнезом од села, а десно и лево од њих посадило се на тр 
усан војник, постави страже око села, а кнезу каза да ће му главу својом сабљом одрубити, ако б 
 посла људе да ухвате и вежу Гаврана, а кнезу поручи: да рано зором сазове све село и старо и м 
сељанкама и старим и младим, поклони се кнезу и домаћинима, мољаше све да јој опросте ако се на 
акрени и кума Марти, а Бога ми реците и кнезу и свему селу: аманет вам онај невољник у планини; 
 богато стовариште</p> <p>— сваковрсних књига —</p> <p>Романи и приповетке.</p> <p>Хајдук Станк 
а причаху, и о којима су јелчије читаве књиге у Франкистан писале.</p> <p>Но једно месец дана п 
{S} Ако икако може бити дај нам сина на књигу.{S} Нека се не ломи по гори као отац што му се ло 
е јадно дете!{S} Дај га оцу Никодију на књигу, па нека буде од њега што Бог хоћ.{S} Ти знаш да  
о; ене га изађе из олтара и изнесе неку књигу!{S} Ја колика је, једва је јадно моје ђаче носи!{ 
="47" /> као овца, па чита велику једну књигу оковану у злато као евангеље.{S} Кад је опази, он 
че, па већ кад мало поодрастеш и научиш књигу и летургију, онда ђакон па јеромонах, па мало по  
е, шта је све теби Бог записао у својој књизи.{S} Твоја мајка не ће доживети, али опет за то мо 
имирцима.{S} И гураху се, да се подаве, ко ће пре да стигне до ње, да јој руку као светињи какв 
ету; премишљаше шта ли ће од њега бити; ко зна, можда су га Турци већ и заклали, а ако нису, по 
емо оцу Никодију!«</p> <p>»А ово стадо? ко ће да га чува?« рече мали пастир невесело.</p> <p>»Е 
<p>Подиђе је милина од студене воде.{S} Ко зна можда је и студену воду подишла топлина од њене  
ан си, аго, да с нама шалу збијаш!{S} А ко зна?{S} Свашта може да буде у вас Турака!« — одговор 
осећаше.{S} Без капи крви у лицу, бледа ко крпа, с очима укоченим с устма отвореним, с пеном бе 
еромонах, па мало по мало па игуман, па ко зна чедо моје, шта је све теби Бог записао у својој  
уци кита босиљка, па њоме шкропи сваког ко приђе икону да целива.{S} Поред њега десно иде голог 
и беху коње у кратке скокове, да погазе ко се не измиче; у зубима носе голе јатагане, а у рукам 
реноће у цркви и око цркве.{S} Слабо је ко и спавао.{S} Певало се поред ватре уз гусле, причало 
ма и замишљеним погледом гледа да л’ ће ко да му приђе те да га загрли.</p> <p>Око црквице је б 
твојој доброти ти би и пролио сузу, али ко ће наћи попа да ми гроб прелије и прекади и да ми га 
рашно погледати, а тешко је било казати ко је грђи од кога. »Нека Бог сачува свакога да их и у  
овком и шкргутну зубма; »ај, да га знам ко је тај, коме не треба да се вера по шипрагу те да ви 
 Прво причестише Иконију, па онда редом ко се исповедио и приступио.{S} Док се други народ прич 
с Турцима.{S} Али је сад на сабору мало ко имао секиру а још мање косу.{S} Турци су имали и пиш 
звикали него што је.{S} А најпосле жено ко је без греха и без махне?{S} Главно је што видим да  
д биљура; па облачи ковче и чакшире, на ковчама триста трепетљика, до колена од сухога злата, и 
цем, и у њему чаша од биљура; па облачи ковче и чакшире, на ковчама триста трепетљика, до колен 
 дода још: »а подружја Миленка Хајдука, кога Бог да прости!« И најпосле морадоше јој попустити, 
т година, кахо сам хранила овог богаља, кога ево видите овде поред твојих ногу.{S} Хранила сам  
="100" /> <p>То је био несрећни Гавран, кога је Иконија дала донети из планине, па наредила: да 
едузе Иконија; »бојим се да је мој син, кога ми цар пре двадесет и толико година отео, жив; ако 
а оно што ће да те снађе, не жали ни на кога до на себе саму!{S} Ова рука која жуди да ти милуј 
.{S} Ето какве сам среће ја: нађох сина кога ми Јаничари одведоше, али ми га турска вера оте, д 
 од каквог човека.</p> <p>У џбуну поред кога Иконија стојаше, један бумбар облеташе једну петол 
и, а тешко је било казати ко је грђи од кога. »Нека Бог сачува свакога да их и у <pb n="76" />  
а дана Ризван. »Да ти није што криво од кога у моме двору?{S} Да ли има нешто што би ти годило  
 па се разиђоше по сабору ударајући где кога стигну сабљом или топузином.{S} Неки од њих појури 
астиђено на десно и на лево, да ли није кога саблазнио,</p> <p>И летургија се сврши.{S} Свет из 
 молбом, да, ако већ сам не може, пошље кога да цркву мироноше и да одреди три калуђера, који б 
 дуго говорили, говорили смо с игуманом кога је Патријар послао, легла си позно и уморна, мисли 
ајлију са крупним једним смарагдом, око кога се савијало три низа од алема, рубина и сафира.{S} 
квира по плавом морском огледалу, поврх кога облетаху витокриле беле утве, а по коме тамо даље  
Него пошљи по ово једно!{S} Ако уцвелиш кога, биће само једну жену.{S} Плакаће, па ће се окрену 
 чекајући нешто погледајући к вратима. »Кога ли то чекају?« упитах. »Чекају тебе, да те причест 
е тобом много занео; а после, газда је, код њега би благовала.{S} Много ми што шта наказива па  
ве отпаднике, који цару рају опадају, а код раје цара у омразу воде!«</p> <p>»Нико те за то не  
д оних девојака, што их Турци на сабору код манастира Св. Јована узгред запленише.{S} И пре је  
ца.{S} Као робињицу заплењену на сабору код Св. Јована, Санџак-бег од Прокупља даде је на покло 
пуно поуздања и поноса. »Ево, видиш, на кожи написано; па видиш ово прво писмо златно исписано; 
елену аждају; Св. Јован у мркој камиљој кожи с мрком тиквицом о левом бедру, подигао је у вис к 
прсти и једва дохвати један крајичак од кожне листине да пољуби.</p> <p>. »Па сад, оче Никодије 
т подиже на ноге.{S} Извади иза црвеног кожног силава нешто у зелену шамију завијено; размота т 
ио на нос велике неке наочари у дебелом кожном оквиру, па се кроз њих удубио у срицање једне ре 
је, у скрлетним доламама, а са тигровом кожом о левом рамену; у рукама ношаху пушке са сребрним 
и!«</p> <p>Светина око њега и око суда, која је дотле била мирна да је једва дихала, сада се уз 
жја«, шапуташе Иконија; »о Мајко божја, која си и сама на овоме свету уцвељена била, ако је доб 
</p> <p>»Их, болан!« привика момчадија, која то гледаше, дивећи се старцу. »Их, болан! чича Сим 
жељкивања препукло.{S} Млада султанија, која разумеваше перзијски, беше усхићена, и кад се песм 
Хвала ти, цареви везире!« рече Иконија, која никако не могаше да везиру и зету турскога цара ка 
t="*" /> <p>На једној косини копаоника, која се спушта у топличку долину, има једна мала зарава 
 бистрим валима.</p> <p>Ова млада жена, која сад већ имађаше сина ђака у Св. Јована, брчкајући  
} Шта сам друго него једна проста жена, која ако је и видела нешто мало среће, то јој није дуго 
 на меку подлогу од тек покошене траве, која дихаше мирисом од Ивањског цвећа и мајкине душице. 
чка Туркиња била је кадуна Хусејин-аге, која је као Српкиња девојка носила име Марица.{S} Као р 
ича Симу у један сто одмах до преграде, која одваја женску од мушке цркве.{S} Наместила се иза  
, па се удуби у посматрање једне пчеле, која задовољно певајући облеташе мајкину душицу, што ка 
а срећа према срећи једне младе матере, која види како јој је јединче пошло путем среће и славе 
да се клања до земље сиротињи и фукари, која иза леђа јаничарских запрепашћена гледаше све ово  
лише ушима; окренуше се к стази једној, која се извијаше уз брдо из једне удоље; њушка им задрк 
огих мангура и аспри огледаше да руком, која дркташе извади сребрн грош.{S} Најпосле га дохвати 
је имао дуг разговор са својом кадуном, која је била једна од оних девојака, што их Турци на са 
а испред цара носи сјајну сабљу цареву, која се на сунцу од силног драгог камења гледати није д 
ар облеташе једну петолисну бледу ружу, која се истом из пупољка развила била.{S} Из луга, с он 
ао мирисна маховина застрла беше стену, која одмах десно од грма беше пробила зелену рудину.</p 
рогаченим ужареним очима гуташе милину, која се као мирис од цвета подизаше од лепоте ових дево 
бесном трку заједно с вођом стиже чету, која сад потера касом и брзо зађе за једну шумарицу.</p 
лику данашњу радост нашу, за ову утеху, која ће да буде и нама и дуго после нас, онима који иза 
, нано моја! не дај ме!«</p> <p>Иконија која беше под ударом Турчиновим полуобамрла, чу вику св 
ни на кога до на себе саму!{S} Ова рука која жуди да ти милује груди, живој ће ти срце ишчупати 
није.</p> <p>Шта је срећа једне девојке која је од младога момка, о коме је у тајности свога ср 
и снови луде раје.{S} Знам да нема силе која би кадра била царевину да уздрма; али је грехота д 
и пошкропи га, па је онда пружи Иконији која, сва блажена прекрсти се и целива, па онда пољубив 
живи падиша!) одјекујући тиме грмљавини која се за султаном ваљаше низ улицу.</p> <p>Иконија је 
ољно, па онда потекоше право к шумарици која се са ове косе у ону дољу спушташе.</p> <p>И звижд 
 његов не однесе даље низ ову живу реку која ваљаше, злато, сребро и драго камење.</p> <p>Икони 
 Турчин понесе Иву у наручју као рибицу која се праћака, и узјаха свога коња.</p> <p>Довикаше с 
 љубави.{S} На једној од главних стаза, које су од великог дворца водиле к обали морској, измеђ 
оше малог Иву и једно десетак девојака, које тужно запомагаху и кукаху.{S} Мали Иво из све снаг 
својом четом и са још десетак коњаника, које му је санџак-бег од Топлице дао, и са једном арабо 
} Гавран не скидаше очију с њеног лица, које сад бејаше још лепше како стидљивост и узбуђеност  
есну изнад обрва, заклони очи од сунца, које са запада косо своје зраке у руменим праменовима п 
ерове речи позледише многоме срцу ране, које још не беху зарасле.{S} Кукњава и тужно запевање п 
а је пусте да њих, као најмилије госте, које је икада у своме животу имала, двори на овај велик 
ргији причести, па које од узбуђености, које од умора, клону у један сто у женској цркви.{S} Пр 
обница са зобљу, промумла некакве речи, које нико не разумеваше, па из ње поче да излеће голуб  
, пребледе опет, промуца неколико речи, које нико не чу у оној ори, па паде на земљу као да је  
пала, али које од стида са онаких речи, које од срџбе поцрвене као црвени божур.{S} Граорасте о 
5" /> <p>У главним улицама стамболским, које од старога сараја воде к џамији Сулејманији, искуп 
иград освојио.{S} Сазидао га је благом, које му је дошло као његов део од богате плени цариград 
пне и још једнако живе очи.{S} На лицу, које је сад вазда бледо било, владаше сад мирна збиља,  
 речима: »Освета је моја, рече Господ!« које би јој громко зазвечале.{S} И сад јој се чинило, д 
 и зеленим, плавим и златним перјем, за које ми ова деца овде кажу да говоре турски и арапски,  
аво да ти кажем, има других соколова за које знам е би ме кликћући понели у своје гњездо, нити  
 свећице шапатом помињући имена оних за које их је <pb n="11" /> палила, упути Иву како да поло 
мо оној жени, доброј и смерној, од суза које је Бог ову цркву и саградио, како јутрос праведно  
зове Хусејин, да је чорбаџија Доганџија које чувају стари Сарај у Једрену, и да је дошао у Стам 
ркви.</p> <p>Најближе гомиле народа, на које наиђе беху усплахирене, али нико не знађаше шта се 
сутра на великој летургији причести, па које од узбуђености, које од умора, клону у један сто у 
 суд да се уморим брзом смрћу, јер муке које ме стегоше, не могу да сносим!«</p> <p>»Казуј нам  
ш, да <pb n="103" /> богме, на причешће које ћеш данас да примиш, па све се то помешало и ишара 
 шлем, обавијен танком белом чалмом, из које се спреда а изнад чела узвијаху две челенке од дра 
, о црквама божјим, о искушавањима кроз које Бог по некад води свој народ, и како је народ, кој 
 јој је вечна хвала!{S} Немам речи... и које речи имам ево ми запињу у грлу... немам речи да оп 
цу.</p> <p>Иконија се није препала, али које од стида са онаких речи, које од срџбе поцрвене ка 
ш!{S} Пођи у Сирф-вилајет, отиди у село које знаш, распитај за њу.{S} Ако је жива, доведи је ам 
ких очију посла за мном прекор као зрно које не промаша.{S} Чисто ми онда рече:{S} Зар не знаш  
укоља нема, усади у срце мога детета по које зрно, па ако буде божја воља, оно ће да никне и пл 
ање, некако мекано и радосно блејање, у које се растапаше звека меденице о вођину врату.</p> <p 
 онда га подиже у вис, са поштовањем, у које се мешала љубав и побожни страх, претисну га на св 
 силав задену танак један черкески нож, којега златне корице беху посуте смарагдима, а којега д 
иза <pb n="70" /> свиленог паса ханџар, којега су и корице и дршка биле смарагдима и рубинима б 
златне корице беху посуте смарагдима, а којега дршка од слонове кости беше упрскана туркизима,  
а да треба цару!« прихвати Хусејин-ага, који је као сваки Јаничар српски говорио. »Биће да треб 
и као твоја задужбина, а на славу Бога, који је један и исти и Мусломанима и каурима!«</p> <p>» 
ик, велики везир и зет султана Мехмеда, који је Цариград освојио.{S} Сазидао га је благом, које 
чагама стотине папагаја шаренога перја, који су шетаоце поздрављали персијским стиховима, арапс 
ном својом окренула на оног несрећника, који је сву ту беду причинио. »Нека га, нека још на ово 
ду озбиљно: да му је Бог послао анђела, који га је бистром водом расхладио и вином напојио, и к 
више савијаше око старог једног богаља, који сав сед као овца, а мрк у лицу као труо пањ, пузећ 
 своју чету и арабу.{S} Викну сељанима, који издалека жалостиво гледаху за њима.{S} Дотрча неко 
: »ниси ваљада луд да носиш калуђерима, који и онако имају свачега доста?« Не однесох новце црк 
ване водоскоцима и напајане поточићима, који из мраморних чесама потицаху, беху прошаране шумиц 
им белим евнусима, ни царева Силиктара, који сабљу цареву носи, ни његовог Ибриктара који му зл 
 међедином; двадесет и четири коњушара, који их водише, беху сви обучени у жуту чоху, а опасани 
ркву мироноше и да одреди три калуђера, који би прихватили манастир, цркву послуживали и дохотк 
ави саму у овој одаји да дочека везира, који ће јој кроз који час доћи. </p> <p>Ту су обе кадун 
, дотрчаше и неке жене из гомиле света, који се око вењака скупио био, али већина калуђера није 
дажду од сребрних аспри у гомиле света, који са још ватренијим узвицима за здравље и срећу пади 
тити беже, прозреле би одмах Оџаковића, који је рођен да буде велики човек.{S} Ја сам твој чове 
о било све покривено љускама од седефа, који се на сунцу преливао из беле млечности <pb n="79"  
> <p>Кос као да је био слетио у шипраг, који у хладу од топола загазио беше у поток, па <pb n=" 
некад води свој народ, и како је народ, који је веран остао прелазећи кроз долину смрти, нашао, 
вљао да повиче:</p> <p>»Хвалим те Боже, који си великом твојом и чудесном милошћу подигао цркву 
 дође у Дечане неки Србин из Далмације, који се враћаше из поклоненија у Јерусалиму, па нам узг 
Ту хтеде да дочека игумана и духовнике, који ће из конака доћи да почну службу.{S} Према њој, н 
ио цара, кад је тукао цареве отпаднике, који цару рају опадају, а код раје цара у омразу воде!« 
ајци из Солуна неке мајсторе и зографе, који су били на Светој Гори Атонској и који су се хвали 
љусну онај отворени пут средином улице, који се чувао слободан, да њиме султан са свитом својом 
 просечени су били дуги а уски прозори, који пуштаху само по неколико праменова од светлости да 
мен са срца, а са душе њене црни облак, који сузама дажди, онда измоли у цара ферман: да сироти 
ан Турчин с отвореним и човечним лицем, који очевидно беше вођ чети. »Не бој се рајо!{S} Казуј  
ојака поче да се повија под поветарцем, који из двојница умиљато и весело дуваше.{S} Просу се в 
е то помешало и ишарало у тај лепи сан, који даће Бог да је на добро као и све што је на добро  
ме свету осети шта су паклене муке, он, који ми је живој срце ишчупао, сунце ми помрчао и живот 
свога кута до огњишта, стари чича Симо, који је ретко кад шта говорио, на велико чудо Иконије и 
д-паша, те у тој шкољки затварао бисер, који му је султан Мехемед у својој најмлађој сестри пок 
од ње; неколико корачаји од липе извор, који кроз дрвену цев сипље млаз кристалне бистре воде у 
ије то <pb n="62" /> друкчије ни у нас, који смо турске вере.{S} Него кнеже и царева рајо има м 
на од свирке стопиле се у један шербет, који новом жеђи стару жеђ гаси, да жеђ никад не загаси. 
тебе добра чини.{S} Нека је слава Богу, који је дао да има доброта женска!«</p> </div> <pb n="5 
амо да захвалимо?{S} Прво Господу Богу, који ево и у овој прилици показа да неће да нас остави  
 никад опростити не могу!{S} Него кажу, који знају, да је Бог рекао: »освета је моја!« Моли му  
аче носи!{S} Ено је даде попу Василију, који за десном певницом глас води!{S} Ех, да ли он, чед 
S} Он је био поочим Иконијином Миленку, који је у његовој чети хајдуковао, па је и Иконију снах 
падаху му на рамена као у старих јунака који с онога света овоме свету кроз гусле говоре. </p>  
 да буде и нама и дуго после нас, онима који иза нас настану, коме имамо да захвалимо?{S} Прво  
нда да погледају стуб од дима и пламена који се из манастира у небо дизаше.{S} Опазише да једна 
и му златни ибрик носи, па ни Рикабдара који му узенгију придржава, ни његова Дулбендара који м 
зенгију придржава, ни његова Дулбендара који му чалму завија, и турбаном царским Муслимане позд 
сабљу цареву носи, ни његовог Ибриктара који му златни ибрик носи, па ни Рикабдара који му узен 
 благосиљаш села, и поља и њиве и народ који ће да баца капе под пазуво па да се клања и да вич 
траже Милету, синовца Стојана харамбаше који погинуо беше, и да га позову да са својом четом од 
даји да дочека везира, који ће јој кроз који час доћи. </p> <p>Ту су обе кадуне на једна врата  
тром водом расхладио и вином напојио, и који му је проговорио само ове неколике речи: »Освета ј 
 који су били на Светој Гори Атонској и који су се хвалили и Иконији и народу, да су иконе испи 
р.{S} И ја и ти, и ми који клањамо и ви који се крстите, имамо само једног и истог Бога.{S} Нем 
Ја имам једну матер.{S} И ја и ти, и ми који клањамо и ви који се крстите, имамо само једног и  
уке, кад си овакав дан доживела!« А они који беху далеко од ње, довикиваху јој: »Ама изиди на г 
шта је видела у Кајиру где су је гусари који је на мору заробише, најпре на продају изнели. </p 
 старога властелинскога рода; ми сељаци који то знамо, кријемо ту народну тајну; али бадава кри 
ање пронесоше се сабором као да се овај који је мало час онако весео био, у велико гробље претв 
его је запалила буктињу да разгања мрак који је нас, бедни српски народ притиснуо.{S} Њено ће и 
ази поток, нема образа људског, и човек који сме тако да беди једну жену, како ти мене бедиш, н 
кла бих ти: не греши душе!{S} Али човек који се крије по шипрагу да види како жена једна гази п 
>»Ево се мучим да прочитам овај рисовуљ који је још цар Душан дао нашој цркви.{S} Па сам ти на  
адифи, како ће то да изгледа пред Богом који све види и све зна?!«</p> <p>»Пре је давно умрла н 
ивним дворовима на Боспору, има - један који се зове:{S} Аденистан.</p> <p>Чувен је био са лепо 
од цркве, да те сви видимо!?{S} Има нас који дођосмо из далека; дај да ти очи сагледамо, те да  
ци мален котлић од калајисаног бакра, у који ће отац Никодије овда и онда да напоји освећеном в 
већеном водицом своју киту босиљка, а у који ће побожни народ да спушта бакарне мангуре и по ко 
pb n="23" /> <p>Две недеље после дана у који је мали Иван постао манастирско ђаче, дошао је Ива 
који си од Иконије добио, по благослову који ја од светог патријара имам по сили власти коју на 
и па рече Гаврану:</p> <p>»По опроштају који си од Иконије добио, по благослову који ја од свет 
 у челенци и са сребрном тицом на штапу који је у руци држао.</p> <p>Иконија се јутрос упорно п 
оће ли мали свирац крочити најпосле још који корак даље.{S} Али им се најпосле досади, Један од 
p> <p>Иконија подиже један крај платна, којим арњеви беху покривени, па викну:</p> <p>»О, Ристи 
 могох дуго и дуго да заборавим поглед, којим ме је твоја мати погледала кад на земљу паде.{S}  
+++ и одвођење мушке +++деце+++ рајине, којим се војска турска и +++државна+++ ***служба ***сна 
ђе из пећине.</p> <p>Кад дахну мирисом, којим шума у зору дише, срце јој живље закуца.{S} Осети 
ок је год жив.{S} Везир му преда берат, којим га цар утврђује за Тимар-бега из Лежимира, и друг 
а Тимар-бега из Лежимира, и други берат којим цар одобрава да Иконија обнови цркву св. Јована.< 
за од лепих девојака, разнобојне свиле, којима су се јунак зумбул и витез каранфил надметали за 
pb n="29" /> <p> Запишташе у глас жене, којима Турци при последњој »девчурми«<ref target="#SRP1 
, пар шарених чарапа и пар рукавица, на којима је од ситних шљокица извезла крстове па их окруж 
ом,, о чудесима чудотворних икона, пред којима се кандила никада не гасе, особито су се омилиле 
аме, и рече:</p> <p>»Од толиких радости којима ме је Алах (нека му је слава!) обасуо, ова данас 
обавила са свечаностима и раскоштвом, о којима се на широко и на <pb n="55" /> далеко по свој ц 
леко по свој царевини чуда причаху, и о којима су јелчије читаве књиге у Франкистан писале.</p> 
ле; око паса танки свилени бајадери, по којима златна и сребрна жица беше извезла свакојако цве 
звијаху две челенке од драгог камења, у којима беху усађене перјанице од црнога нојевога перја. 
ја и само са дугачким зеленим доламама, којих скутови беху подигнути па за појас придевени, са  
кострука, смеђе косе, граорастих очију, којих се граор преливао из бледоплавог споменка у тамну 
у му биле од злата а тако и дизгини, са којих је висило на свакој страни по дванајест кита од д 
оким путем између великих поморанџи, са којих кроз загасито-зелено лишће и кроз ките од бела ми 
дник, пружали су се редови од Арапа, од којих једни држаху сребрне наџаке, а други голе сабље д 
разговетно, проговори неколико речи, од којих је неке Икокија познала да су турске.</p> <p>Кад  
 од лепоте ових девојачких груди, испод којих је нежно материнско срце на смрт рањено било.</p> 
у.{S} Иконија се ижљуби са Макреном, на којој имаовину своју остави, са сељанкама и старим и мл 
личку долину, има једна мала заравањ на којој је стајао и појао малени стародревни манастир Св. 
ери у цркви, и видех златну лествицу на којој се старац пењаше док не зађе за облаке!«</p> <p>» 
 жутом, а у других љубичастом чохом, по којој се пружаху шаре од сребрне жице.</p> <p>Иза њих ј 
 иза овога настајала би права забава, у којој би свагда било певања, играња и опсенарских прест 
нда узе ударати у главу буџом једном, у којој је било пола оке јексера усађено, па онда дугим и 
реко рамена носила је једну шареницу, у којој се надметаху редом све дугине боје; а у руци ноша 
више оче Никодије?{S} Од твоје шенице у којој како народ зна, кукоља нема, усади у срце мога де 
ки пријатељ, сваки пољски цвет жива реч којом поље срцу говори.</p> <p>Опет косић зазвижда друг 
и Ризван-бег знају.{S} Али тек Мејрима, коју је Султан као најлепше и најбистрије своје дете ма 
ла се обалом ограда од руменог мрамора, коју су сафирни морски таласи тихо, чисто тепајући јој, 
четвороношке од пећине до једне колибе, коју му на једном брежуљку а у сувоти подигоше сељаци.{ 
невољника, заједно с крчагом тазе воде, коју је у планини захитила.{S} И сада је Гавран не мога 
ракије, повуче добро из једне чутурице, коју му дадоше па онда поче:</p> <p>»Казаћу вам право к 
е кроз њих удубио у срицање једне речи, коју добро беше притиснуо прстом да му се како не омакн 
рним ресама, и са сниском белом конђом, коју је низ образе с грлом везивао црни као кадифени ру 
уо се био над дугачком једном листином, коју је на столу развио био.{S} Наместио био на нос вел 
о уздисање овог јадног народа за децом, коју цареви људи пробраше и однеше из овога краја пре ч 
војом и чудесном милошћу подигао цркву, коју сам ја мојим грехом разорио био!{S} Слава теби, Бо 
е Боже, што ме грешника пушташ у цркву, коју си ти сам од суза добре једне жене саградио!«</p>  
ча по неку причу из »Четрдесет везира,« коју је у харему научила и, као и по неку досетку Насра 
ао час хтедох да се осветим Иконији, за коју мишљах негда да ми дом као сунце греје.{S} Али ето 
ва ону дугачку и широку црвену шару, за коју јој духовник рече да је потпис царев.{S} Замоли га 
 би таман било да му се учини милост за коју он и моли.{S} Него њега треба на лаганим мукама ум 
ског шљунка тихо роморећи.{S} Обалом на коју се долази од манастира тихом једном зеленом косом, 
ајвишом на средини западнога зида, кроз коју се улазило у манастир.{S} Али су Турци у време рат 
од светог патријара имам по сили власти коју нам је Бог дао, и са вером у источник неисцрпне ми 
и са вером у источник неисцрпне милости коју нам је Господ Исус Христос отворио, ја ћу да ти чи 
ше и жене, па с њима дође и Иконија, по коју је кнез већ послао био.{S} Казаше јој шта је и как 
ни народ да спушта бакарне мангуре и по коју сребрну аспру.</p> <p>Нешто снажном својом руком,  
ори:</p> <p>»Што ће мени конак?!{S} Још коју годину, па ће мој конак да буде неколико педљи црн 
је мртва.</p> <p>Положише је у волујска кола на меку подлогу од тек покошене траве, која дихаше 
о издељану двојницу почетак од некаквог кола.{S} По веселим очима његовим и по зажареном лицу,  
е најлепше загрејало, кад се од једаред кола раскидоше; умукнуше и свирке и песме.{S} Сав се са 
е да ме уморите!«</p> <p>Гавран паде на колена и поче да целива земљу вичући: »Опрости ми, земљ 
у: »Ево Падише!«</p> <p>Јаничар паде на колена, сави руке на прса а главу нави на лево раме скл 
>Гавран се с муком и с јауком подиже на колена и паде на руке, па четвороношке полагано домиле  
бола рикао кад су му усијано камење под колена метали, како је најпосле обамр’о, и како су га в 
кшире, на ковчама триста трепетљика, до колена од сухога злата, и обуче чизме цариградске, а ус 
љуби!»</p> <p>Па онда — подиже сукњу до колена и загази у поток.</p> <p>Подиђе је милина од сту 
в. Саве и краља Милутина, и у њој се на коленима молио Богу за сиротињу српску, и кад се дигао, 
в грозни злочин, испеку најпре жиле под коленима и то усијаним камењем из потока, на коме је Ик 
огнут приђе младом везиру, положи му на колено ону танку свилену тканицу, и опет се натрашке уз 
здравље.</p> <p>Удари се Ризван руком о колено.{S} Подиже се хитро на ноге.{S} Приђе к својој м 
о би се четвороношке од пећине до једне колибе, коју му на једном брежуљку а у сувоти подигоше  
ђе из олтара и изнесе неку књигу!{S} Ја колика је, једва је јадно моје ђаче носи!{S} Ено је дад 
е не могаше довољно да нахвали Иконији, колико јој је стари Јаничар добар. »Бога ми«, рече, »но 
аш шта да жалиш.{S} Ти ми чиниш толико, колико ваљада од како је царевине ни један син, дошав д 
стина мало заносећи, али тек српски.{S} Колико је било танких робињица и брзоногих дечака од 12 
 одгурну, и ја падох сотони у наруч.{S} Колико ми је дотле мила била, толико је од тога часа ом 
 ће да никне и плод донесе.{S} Научи га колико ти знаш, па ће Миленкова душа на ономе свету мир 
 ћу испросити у цара ферман; даћу блага колико год устреба да се црква сагради, да јој се земље 
Милина јој беше да слуша како Ива прича колико се пута преко дана калуђери Богу моле, и како он 
!{S} Свега има изобила у двору твоме, и колико ми добра чините и ти и сви твоји, већ и не ваља, 
ти се из моје хазне издаје што год ти и колико год ти треба да живиш као везирова мајка!«</p> < 
дара, бојим се не би ни на једног дошло колико је право!{S} Не, не, свети оче, толико се изумил 
<p>Иконија је била довезла на волујским колима старога чича Симу.{S} С њоме је дошла и њена сес 
 буде игра друкчије, него кад се поведе коло, па се повије око свирца, па на десно па на лево,  
у девојку, или стидљива момка, кад је у колу.{S} А стидљивост и чедност баш требају свакој дево 
Лала?« питаше везир подигнув у вис онај комадић платна и не скидајући ока с њега.</p> <pb n="57 
ирно то на једну то на другу страну.{S} Комарац један облеташе њено милокрвно лице и зујаше јој 
, те још како!«</p> <p>»Пустите човека, коме се суди, да се исприча до миле воље!« рече озбиљно 
ати чича. »Пре ће бити да му се сотона, коме је он душу за аспре продао, осветио.{S} Бог се дру 
 кнез седи старац Јанко из села Јабуке, коме је било преко деведесет година, узе реч:</p> <p>»А 
гутну зубма; »ај, да га знам ко је тај, коме не треба да се вера по шипрагу те да види шта ја д 
му: како је ружа нарицала за. славујем, коме је срце од силног прижељкивања препукло.{S} Млада  
седело је младо пастирче, сељаче једно, коме ако је било највише осам година, Дуваше у незграпн 
 после нас, онима који иза нас настану, коме имамо да захвалимо?{S} Прво Господу Богу, који ево 
има и то усијаним камењем из потока, на коме је Иконију из прикривка гледао; да се онда као бог 
оред једног сточића од сребрне срме, на коме је стајао кристални бокал са црвеним шербетом; а н 
оде у корито од белог камена сланика на коме се још познају главе од римских војника.{S} Можда  
дне девојке која је од младога момка, о коме је у тајности свога срца на јави слатке снове снев 
кога облетаху витокриле беле утве, а по коме тамо даље пловљаху трговачки и царски бродови раза 
лепо изрезана врата од једнога двора, у коме се низови од белог и руменог мрамора надметаху сво 
 свуда у наоколо, иде поширок перваз, у коме су талијански мајстори живим бојама исписали како  
то парче беше опточено шареним везом, у коме се плаве звезде и црвени крстићи везиваху у ланац  
ом светом послу?!« настави она гласом у коме трепташе некакав чудан израз зебње и прекора самој 
о је твоја кућа.{S} Пре него ме је цар (коме нека се слава без краја множи!) обасуо милостима,  
верад ће му кости глодати !« рече једна комшијница.</p> <p>»Не знамо ми то!« прихвати чича. »Пр 
говорио, на велико чудо Иконије и њених комшијница, промешкољи се, кашљуцне два три пута, па ти 
 »Хајде да се полази; далеко је везиров конак.«</p> <milestone unit="*" /> <p>Иконија, Шекер-ка 
кадифи.</p> <p>Везир је овај дивни мали конак дао својој мајци Иконији да у њему станује.{S} Да 
ру и узе да говори:</p> <p>»Што ће мени конак?!{S} Још коју годину, па ће мој конак да буде нек 
и конак?!{S} Још коју годину, па ће мој конак да буде неколико педљи црне земље покривено бусен 
ојим људма, добро, ево ћу да ти сазидам конак тамо, напунићу га сваком згодом, наредићу да ти с 
сти се с њоме и нареди да је опет у њен конак отпрате онако, како су је у харем допратили били. 
невеселија.{S} Тек би се са ћошка свога конака загледала у море, па би сетно пољуљала главом то 
су га од великог перивоја.{S} Око самог конака извиле се старе липе, па га чисто загрлиле мирис 
рске, али не баш врло далеко од главног конака и од великог харема.</p> <p>Звао се »Седефли-шко 
њу црних и белих евнуха, да је од њеног конака допрате у харем.{S} Иконија је свагда водила соб 
оставом.{S} На једно двеста корачаји од конака, пружала се обалом ограда од руменог мрамора, ко 
.</p> <p>У томе се појавише калуђери од конака.{S} Сам кнез од Лежимира, са шубаром испод мишке 
 дочека игумана и духовнике, који ће из конака доћи да почну службу.{S} Према њој, на другој ст 
а већ пламен изби из крова црквена и из конака манастирског.{S} Народ закука иза гласа и поче д 
 кнеже и царева рајо има мени петнајест конака до Стамбола.{S} Ето нека се Иконија ноћас спреми 
оре ричући рвало с ветровима.{S} Између конака и ове ограде виле су се ситним и блиставим шљунк 
енистана било је по више ћошака и малих конака.{S} По најлепши је био један, саграђен сасвим бл 
топло руменило.{S} Отуда је дошло и име конаку.{S} Зидао га је Махмуд-паша, те у тој шкољки зат 
о месец дана после те свадбе, јави се у конаку новога везира стари један Јаничар.{S} Каза капуџ 
ети из планине, па наредила: да му се у конаку манастирском даде једна ћелијца при земљи да у њ 
златним гранама од рузмарина.{S} Златан конац беше поцрнео и позеленио, али плави и црвени конц 
рака и Арбанаса не смета, да се црква и конаци око ње саграде, а после и да је брани од сваке н 
ратницима, научићу га да поји тропаре и кондаке свецима, а ако га оставиш у манастиру девет год 
 уснама својим, па је онда задену испод конђе у своју густу смеђу косу, и рече:</p> <p>«Боље да 
а међу црним ресама, и са сниском белом конђом, коју је низ образе с грлом везивао црни као кад 
поцрнео и позеленио, али плави и црвени конци беху још једнако живе боје Једна страна ове крпе  
ве крпе не беше порубљена; из ње вишаху конци неправилно, као да је цело парче било оцепљено.</ 
 бисера и толико од крупног мерџана.{S} Коњ му је на глави носио белу, у сребрно лале утврђену  
лумесецом од алем-камена изнад ње.{S} И коњ и јахач трептали су на сунцу од злата и драгог каме 
 погледа свога са ње, докле га поносити коњ његов не однесе даље низ ову живу реку која ваљаше, 
 рибицу која се праћака, и узјаха свога коња.</p> <p>Довикаше се Турци, искупише се и онда пођо 
ри, све по два на <pb n="68" /> једнога коња, беху одевени у црвену чоху са високим црвеним кал 
 за то може бити да ћеш ти јахати белог коња на црвеном седлу, а о бедрима уместо сабље носити  
акит на коњу беше од злата, и што поред коња његова корачаху по шест дечака са црним малим шуба 
 за неколико тренутака, па онда скочи с коња, раскиде јој јелек, раздра кошуљу на недрима, обна 
/p> <p>Па онда удари једна кита Спахија коњаника.{S} Не зна човек шта пре да погледа, да л’ људ 
p>Ако не више, а оно бар стотину Турака коњаника беше се развило у ланац па потискиваху сав нар 
ана он са својом четом и са још десетак коњаника, које му је санџак-бег од Топлице дао, и са је 
е крене пут Топлице са пратњом од десет коњаника, и са царским бурунтијама на све санџак-бегове 
све село било узбунило доласком турских коњаника и шарене арабе.{S} Искупише се сељани пред суд 
ек шта пре да погледа, да л’ људе да л’ коње.{S} Спахије све по лепоти и јунаштву пробрани, нос 
но их је било погледати: разиграли беху коње у кратке скокове, да погазе ко се не измиче; у зуб 
<p>Па онда наиђе Једна чета Јаничара на коњима, са црвеним доламама поврх зелених шалвара, са з 
има ношаху криве димискије.{S} И опрема коњска била је богата, све од самог црвеног ибришима и  
 корак онај у среди ношаше копље са три коњска репа, а она двојица поред њега забацили на рамен 
мрт рањено било.</p> <p>У том долете на коњу сам вођа турски.{S} Просу турску бујицу прекора на 
 висока бела перјаница, што му накит на коњу беше од злата, и што поред коња његова корачаху по 
их јахаше Спахи-баша на дивном арапском коњу.{S} Био је одевен као и друге спахије само што је  
 Св. Ђорђе у скрлетној долами, на белом коњу, витим копљем пробада зелену аждају; Св. Јован у м 
лми у бињишу од сребрне жице и на белом коњу.{S} Виде још како неки из свите цареве бацаше чита 
покривеним међедином; двадесет и четири коњушара, који их водише, беху сви обучени у жуту чоху, 
и сребрни штитови рубинима искићени.{S} Коњушари, све по два на <pb n="68" /> једнога коња, бех 
тни штитови искићени плавим сафирима, а коњушари ношаху на глави беле калпаке, а поврх белих ша 
lestone unit="*" /> <p>На једној косини копаоника, која се спушта у топличку долину, има једна  
лкана, четинара с Дурмитора, јасенова с Копаоника, липа из Македоније, кестенова из Руменлије,  
 испричах једну такву гатку.« Него опет копкало ме да видим има ли плоча на седамнаестом кораку 
баном око чела.{S} У десној руци држаху копља, а о бедрима ношаху криве димискије.{S} И опрема  
овима иђаху у корак онај у среди ношаше копље са три коњска репа, а она двојица поред њега заба 
<p>Тек је сунце било отскочило за једно копље, а цело се село искупило пред судницом.</p> <p>У  
учио да пушком бијем, сабљом да сечем и копљем да погађам.{S} Без тебе Ризван данас не би био ц 
 скрлетној долами, на белом коњу, витим копљем пробада зелену аждају; Св. Јован у мркој камиљој 
 у млечност његову а под танком и лаком копреном од сунца.{S} После дужег ћутања Гавран ће рећи 
ама и грудима, утегнуте танком свиленом копреном око паса, са сребрним гривнама око облих зглав 
и мали свирац крочити најпосле још који корак даље.{S} Али им се најпосле досади, Један од њих  
но домиле до ње.{S} Она се одмаче један корак натраг.{S} Гавран пољуби земљу, где је мало час њ 
нцирима и са сребрним шлемовима иђаху у корак онај у среди ношаше копље са три коњска репа, а о 
е подесио бар оно, што пада на три прва корака.{S} Просто не могаше да се насвира.</p> <p>Два в 
збуђен.{S} Био је сав блед, и на трећем кораку стаде и гледаше онако исто немо и укочено у Икон 
есет и шест година.{S} На сваком трећем кораку удараше челом о мраморни патос, па викаше у глас 
е да видим има ли плоча на седамнаестом кораку.{S} Одмерих и нађох густу маховину, а под њом пл 
Баш јесам!« А он онда: »На седамнаестом кораку од прага на пећини има камена плоча маховином об 
сијским стиховима, арапским наводима из корана и турским пословицама.{S} О самом великом дворцу 
!«</p> <p>И онда настави пут свој брзим корацима, а сетна и замишљена.</p> </div> <pb n="21" /> 
ицу, и опет се натрашке узмаче неколико корачаја, па с прекрштеним рукама ћуташе и гледаше пред 
у као да хоће да прсну.{S} Још неколико корачаја, па се под новим и све то жешћим ударцима камџ 
ребрнастом поставом.{S} На једно двеста корачаји од конака, пружала се обалом ограда од руменог 
а стара липа и клупа испод ње; неколико корачаји од липе извор, који кроз дрвену цев сипље млаз 
 /> сну снива!« рече Иконија самој себи корачајући полагано, али без страха иза Кизлар-аге; »ва 
 беше од злата, и што поред коња његова корачаху по шест дечака са црним малим шубарицама, црве 
беху све од самог сребра.{S} Поред њега корачаху и с једне и с друге стране по шест красних мом 
еху од црвеног сукна.{S} Иза бостанџија корачаху сложно »Балтаџије« са скрлетним доламама и бел 
67" /> <p>Иза овог царског првог јелека корачаху у ногу Хербаџије, у скрлетним доламама, а са т 
рамена шестоперне буздоване.{S} Иза њих корачаху сложно дванаесторо дечака, све по четворица у  
 са високом штаком и црним бројаницама, корачаше полагано као нека страшна светиња.{S} Кад већ  
а се поношаше накитом и јунаком својим, корачаше усталасаним кроком, крешући праменове од варни 
асно заплакаше.{S} Иконија беше бледа и корачаше гледајући смерно пред-а-се.</p> <p>Калуђери де 
же до оца Никодија.{S} Па онда полагано корачаше иза њега водећи старца за руку.</p> <p>Мали се 
 цев сипље млаз кристалне бистре воде у корито од белог камена сланика на коме се још познају г 
танак један черкески нож, којега златне корице беху посуте смарагдима, а којега дршка од слонов 
0" /> свиленог паса ханџар, којега су и корице и дршка биле смарагдима и рубинима богато ишаран 
ој се приснило да види Гаврана како као корњача четвороношке пузи, и да га чује: како је куми Б 
а била.{S} Из луга, с оне стране, један кос звиждаше некакве значке као да у металну пиштаљку д 
о мушко око под челом јуначким?«</p> <p>Кос као да је био слетио у шипраг, који у хладу од топо 
лиму, а оно се <pb n="87" /> свима диже коса на глави, и мислиш диже се кубе горе у кебо, да от 
адих и дивно лепих девојака.{S} У сваке коса беше оплетена у стотине танких витица, па падаше п 
е ваљало тојагама, врљикама, секирама и косама тући <pb n="30" /> се с Турцима.{S} Али је сад н 
/> три српске војводе Милош Обилић Иван Косанчић и Милан од наше Топлице, Бога ми би ова чаршиј 
отекоше право к шумарици која се са ове косе у ону дољу спушташе.</p> <p>И звиждукање двојнице  
дам; крупне очи с благим погледом, дуге косе пале на рамена, по кратка, густа, проседа брада, д 
нка једна, повисока, танкострука, смеђе косе, граорастих очију, којих се граор преливао из блед 
на.{S} Грувала се у груди, чупала своје косе и што је грло доносило викаше непрекидно: »Аман ва 
а се као сребрна пастрмка, вади цвет из косе, љуби га, баца у воду и мрмља чаролије.{S} Хе, душ 
ође нова једна мисао.{S} Извади ружу из косе, пољуби је и пусти је низ воду: </p> <pb n="18" /> 
ремена оседила.{S} Према густој а седој коси чудновато пристајаху њене крупне и још једнако жив 
а девојка са бледожутом ружом у златној коси, с плавим очима, с лицем белим као да је млеком на 
у косу, и рече:</p> <p>«Боље да те ја у коси носим, него да те онај црни бумбар љуби!»</p> <p>П 
вену свилу и кадифу и с црвеном ружом у коси — укипила на десном крају од ћилима пред софом, а  
/p> <milestone unit="*" /> <p>На једној косини копаоника, која се спушта у топличку долину, има 
реч којом поље срцу говори.</p> <p>Опет косић зазвижда другу неку и мало подужу значку. .</p> < 
а, заклони очи од сунца, које са запада косо своје зраке у руменим праменовима пушташе, па оштр 
е одводио ђаке из цркава, јер је још на Косову Султан Бајазит дао своју царску реч раји да јој  
олази од манастира тихом једном зеленом косом, пружило се џбуње од леске, вињаге, дивље руже, м 
 висока и танкострука девојка — с црном косом, црним очима, белим челом и руменим лицем, сва об 
е смарагдима, а којега дршка од слонове кости беше упрскана туркизима, рубинима и брилијантима. 
 туга ми срце стеже кад помислим, да ће кости да ми труну негде у овој туђој земљи, далеко од м 
липсати као бесно псето, а зверад ће му кости глодати !« рече једна комшијница.</p> <p>»Не знам 
е однела у пећину стару једну поњаву од кострети, и нешто крпа и тканица.{S} Све је то оставила 
децом, па су се лепо наместили разастрв костретне поњаве под једном дивљом крушком.{S} Донели с 
м.{S} Дервиш онда извади из своје горње костретне одеће једну прљаву кесу, отвори је, и извуче  
а сабору мало ко имао секиру а још мање косу.{S} Турци су имали и пиштоље у кубурама, те опалиш 
ло, скиде камилавку, пронесе прсте кроз косу и два и три пута, као да разветри главу и разведри 
 задену испод конђе у своју густу смеђу косу, и рече:</p> <p>«Боље да те ја у коси носим, него  
едном дивљом крушком.{S} Донели су пуно котарица са свакојаким јестивом, и по више већих и мањи 
 гологлаво мало ђаче; носи у руци мален котлић од калајисаног бакра, у који ће отац Никодије ов 
е запамти кад је наш Иво први пут понео котлић!«</p> <milestone unit="*" /> <p>Оде народ да се  
 стегну и баци га јуначки своме унуку у котлић.</p> <p>»Их, болан!« привика момчадија, која то  
тва.{S} А друге две донесоше у сребрним котлићима миришљаву воду од руже, па китама од црвеног  
 Никодије, па се голим рукама дохвати у коштац с једним Турчином.</p> <p>Диже се просто урнебес 
ских танким и везеним рукавима од своје кошуље.</p> <p>»Браћо и народе, не дајте нас! тако се с 
редена, већ од суха злата исплетена, на кошуљу челик панцијера, на панцијер румену доламу, по д 
скочи с коња, раскиде јој јелек, раздра кошуљу на недрима, обнажи јој беле груди и спусти своју 
нак узме да облачи, прво меће, бурунџук кошуљу, нит’ је ткана нити је предена, већ од суха злат 
 то поклонима и митом подизао да ме као кошуту хајком терају на његову заседу.{S} Свакој сам мо 
ико момака.</p> <p>Иконија подиже један крај платна, којим арњеви беху покривени, па викну:</p> 
руку у кућу, и кад виде оца Миленкова у крај огњишта нађе речи.</p> <p>»Ето, на несрећу моју не 
 цареви људи пробраше и однеше из овога краја пре четири године.{S} Не може цар да опет сад ишт 
 него ме је цар (коме нека се слава без краја множи!) обасуо милостима, ја сам прву милост у те 
тране био град са четири куле на четири краја, и једном главном и највишом на средини западнога 
лици показа да неће да нас остави да до краја пропаднемо, а одмах за тим имамо да захвалимо оно 
, брате, кад будеш пролазио кроз српске крајеве, кажи свакому духовнику, свакоме попу, а и свак 
здиже се на прсти и једва дохвати један крајичак од кожне листине да пољуби.</p> <p>. »Па сад,  
и бокал са црвеним шербетом; а на левом крају, према њој стојала је поред сребрног сточића с бо 
 парче врло танког платна.{S} На једном крају то парче беше опточено шареним везом, у коме се п 
рвеном ружом у коси — укипила на десном крају од ћилима пред софом, а поред једног сточића од с 
је у Јерусалиму српску цркву св. Саве и краља Милутина, и у њој се на коленима молио Богу за си 
</p> <p>ЧЕД.{S} МИЈАТОВИЋ</p> <p>СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА</p> <p>ДОСУДИЛА ЈЕ ОВОЈ ПРИПОВЕТЦИ< 
чаху и с једне и с друге стране по шест красних момака, у јаничарском руву, са лепо извезеним с 
 погледом, дуге косе пале на рамена, по кратка, густа, проседа брада, долама бела, као да је од 
е било погледати: разиграли беху коње у кратке скокове, да погазе ко се не измиче; у зубима нос 
Али кад прођем поред оних ваших тица са кратким кукастим кљуном и зеленим, плавим и златним пер 
 шапну »Море то није ништа! та сласт за кратко траје Слађе је да је из дана у дан гледаш како с 
ше је познати..</p> <p>Кад му она после кратког времена опет суну мало вина у уста, он облизну  
а, она протрча мимо њега дркћући све то краћим и тежим дахатом.{S} Груди јој се надимаху као да 
о да се гази.{S} Пази беже, да не падне крв; ако падне, на твоју ће главу!«</p> <p>Раздера се в 
изашло! да ће робље да се одводи, да ће крв да се пролије и да ће света црква да изгоре.{S} У з 
е.{S} Не може цар да опет сад иште живу крв ове јадне сиротиње!« </p> <pb n="29" /> <p> Запишта 
 да га жива раскине.{S} Изгруваше га, и крвава у лицу дигоше га на руке, да га изнесу на чистин 
еним с устма отвореним, с пеном белом и крвавом на помодрелим уснама, промуклим гласом, али <pb 
да јој бело грло зубма прекољем и да се крви њене напијем.{S} Али ми сотона шапну »Море то није 
а Иконија ништа не осећаше.{S} Без капи крви у лицу, бледа ко крпа, с очима укоченим с устма от 
 зубма би му гркљан искинуо, његовом се крвљу напојио, да загасим моју жеђ за тобом!« </p> <pb  
+++ ***служба ***снабдевала ***најбољом крвљу ***хришћанском.</note> </div> </back> </text> </T 
а му се опет разговетно каже, и онда се крене пут Топлице са пратњом од десет коњаника, и са ца 
е право к њој; и све се стадо усталаса, крену за вођом, удари у одзиве, те се по оном пољу прос 
спреми, па да се сутра ако Бог да зором крећемо!«</p> <p>Хусејин-ага, као искусан војник, поста 
же срце и за један тренут поста беља од креча на дувару од суднице.{S} Него се брзо прибра.</p> 
ско главу клањајући се, па онда, истина крештавим и нешто мало загушеним глисом, али тек разгов 
ом својим, корачаше усталасаним кроком, крешући праменове од варница из калдрме, свој лабудовск 
ија, као да је осећала да је у неколико крива за њине сузе..</p> <p>»Нека нас да плачемо!« рече 
ма носе голе јатагане, а у рукама једни криве димискије а други гвоздене топузе.</p> <p>Испадош 
ј руци држаху копља, а о бедрима ношаху криве димискије.{S} И опрема коњска била је богата, све 
их домаћина сложише да за овако страшну кривицу Гавран треба главом да плати.{S} Кнез устаде и  
је једнога дана Ризван. »Да ти није што криво од кога у моме двору?{S} Да ли има нешто што би т 
ти: не греши душе!{S} Али човек који се крије по шипрагу да види како жена једна гази поток, не 
линскога рода; ми сељаци који то знамо, кријемо ту народну тајну; али бадава крити, да је само  
 закуца сребрном алком те се на мах оба крила расклопише.{S} Иза врата стојао је и с једне и с  
ашу, надзорника папагаја, са два шарена крила папагајева на сниском турбану, а у руци са шарено 
S} По срцу можда и јесмо, али нит имамо крила нит очију Соколових.{S} Нити знаш куд ћеш пре.{S} 
ао да нестрпљиво тражи да види да ли се крилати Пегаз застиђен сакрио за облачке од сребра на п 
таца и небесних прилика, анђели с дугим крилима и с мачевима високо уздигнутим; Св. Ђорђе у скр 
 часа и кад се не надам може ме Аранђео крилима куцнути да му душу предам, па ме страх хвата и  
ака, и тринајсто ноја тице крило, то се крило на чекрк окреће, те казује....«</p> <p>»Аман! куд 
ванајст челенака, и тринајсто ноја тице крило, то се крило на чекрк окреће, те казује....«</p>  
 и Булбулџи-баша, надзорник славуја, са крилом јастребовим у челенци и са сребрном тицом на шта 
е леје, начичкане лалетима, зумбулима и криновима у пролеће, а ружама и каранфилима преко лета. 
 извор, који кроз дрвену цев сипље млаз кристалне бистре воде у корито од белог камена сланика  
чића од сребрне срме, на коме је стајао кристални бокал са црвеним шербетом; а на левом крају,  
о, кријемо ту народну тајну; али бадава крити, да је само видиш одмах би познао.{S} А да јој ви 
ки пут и да ме расплаче.{S} Али ти нећу крити, јесам тужна, и чини ми се да ми се срце почело д 
мо, нано?« упита Ива одломив себи добру кришку погаче.</p> <p>Сељанка не одговори одмах, него д 
 на три стране уз прозоре ниске софе од крмезове чохе, па застрвене овде и онде ћилимима из Бок 
ћи како зидине одмичу у висину, како се кров саставља и како се по средини велико кубе лепо изв 
с оружаним Турцима а већ пламен изби из крова црквена и из конака манастирског.{S} Народ закука 
м и највишом на средини западнога зида, кроз коју се улазило у манастир.{S} Али су Турци у врем 
оносило.{S} Био је висок и личан човек; кроз мрки препланак од сунца пробијаше на јабучицама ру 
њене потамнеше у две крупне љубичице, а кроз њих засеваше муње.</p> <p>»Срам те било, гаду од ч 
пуцетима а на грудма широм отворени, да кроз танку маглицу од свилене паучине покажу где нежна  
 пређосмо бистар један поточић, па онда кроз неко смиље изађосмо у једну дивну башту.{S} Сунце  
брини се за нас!«</p> <p>А Иван се онда кроз плач насмеја и потапка најпре гарова па онда и шар 
во сад нађох мог сина!« промуца Иконија кроз плач, и сад први пут</p> <p>загрли царева везира к 
ароду, о црквама божјим, о искушавањима кроз које Бог по некад води свој народ, и како је народ 
а своја с муком отвараше пут калуђерима кроз густе гомиле народа.</p> <p>Игуман дечански, у шир 
конија отвараш себи и своме свекру пута кроз густу гомилу света, док не стиже до оца Никодија.{ 
латом извезена, да је једва овде и онде кроз гроздове и грање од злата кадифа провиривала.{S} Н 
 кадуне да се фереџом заогрне, па прође кроз Стамбул и Боспором на кајику онако у белом зубуну, 
ситним и блиставим шљунком насуте стазе кроз широке цветне леје, начичкане лалетима, зумбулима  
 на софи једној под прозором, па вириле кроз решетку доле на улицу.{S} Иза њих је стајао стари  
љубичицу; млечност њеног лица видела се кроз танки сунчев препланак.{S} Све је на њој било чист 
 наочари у дебелом кожном оквиру, па се кроз њих удубио у срицање једне речи, коју добро беше п 
ми грло, скиде камилавку, пронесе прсте кроз косу и два и три пута, као да разветри главу и раз 
па се намршти, састави веђе и просипаше кроз оба ока прамен од варница. </p> <pb n="38" /> <p>» 
И везир је узе за руку као неко дете, и кроз она вратанца од седефа одведе је унутра у харем.</ 
есни образ.{S} А Иван бризну плакати, и кроз сузе гледаше у своја два пса.</p> <p>Мајка га мило 
, са којих кроз загасито-зелено лишће и кроз ките од бела мирисна цвећа провириваху <pb n="75"  
; неколико корачаји од липе извор, који кроз дрвену цев сипље млаз кристалне бистре воде у кори 
 И ево ми се он кроз тебе свети, јер ми кроз тебе добра чини.{S} Нека је слава Богу, који је да 
ви по цветноме пољу шећу, и како јелени кроз младо, зелено борје скачу; сама таваница урезана д 
и.{S} Видим е није мање јунаштво живети кроз муке и невоље, и бранити рају сиротињу.{S} Ако ика 
је народ, који је веран остао прелазећи кроз долину смрти, нашао, да га Бог на излазу из ње доч 
вој одаји да дочека везира, који ће јој кроз који час доћи. </p> <p>Ту су обе кадуне на једна в 
оћерке.{S} Пролазећи с оваким спроводом кроз башту, она би се сама у себи насмејала и рекла:</p 
а за што!«</p> <p>Прођоше као с литијом кроз башту, мимо неколико кијосака, мимо многе чесме мр 
ст као поток потекла.{S} И ево ми се он кроз тебе свети, јер ми кроз тебе добра чини.{S} Нека ј 
е: »Молим те, брате, кад будеш пролазио кроз српске крајеве, кажи свакому духовнику, свакоме по 
 ока.</p> <p>Кизлар-ага проведе Иконију кроз неколико лепо намештених соба, па је заједно са Ше 
х јунака који с онога света овоме свету кроз гусле говоре. </p> <p>Стојан је дошао право дому н 
утем између великих поморанџи, са којих кроз загасито-зелено лишће и кроз ките од бела мирисна  
адне сиротиње!« »Е вредило је да прођеш кроз све твоје муке, кад си овакав дан доживела!« А они 
кићено, у руву од разних боја и разнога кроја.{S} Све то прође поред Султаније и Иконије чисто  
ме Силиктар-аги, сиво-оком Ризван-бегу, крока господскога, витког струка а високог раста.</p> < 
е и песма и затресе се земља од хитрога крока момачкога.{S} Народ се развесели.</p> <p>Али нико 
дрхћу под манђијом дивотнога девојачког крока, ил’ девојке лебде очаране звеком од. сребрних жи 
 и јунаком својим, корачаше усталасаним кроком, крешући праменове од варница из калдрме, свој л 
де и за неколико тренутака не могаше ни крочити напред нити речи прозборити. </p> <pb n="28" /> 
у стрпељиво да виде хоће ли мали свирац крочити најпосле још који корак даље.{S} Али им се најп 
!« На један миг, оне две шербет-девојке крочише к певачицама и у сребрним пехарима дадоше им сл 
ћаше.{S} Без капи крви у лицу, бледа ко крпа, с очима укоченим с устма отвореним, с пеном белом 
стару једну поњаву од кострети, и нешто крпа и тканица.{S} Све је то оставила поред невољника,  
 још једнако живе боје Једна страна ове крпе не беше порубљена; из ње вишаху конци неправилно,  
S} Ти знаш да нисам жалио да погинем за крс часни и веру ришћанску.{S} Хвала Богу ево и умирем  
 а о бедрима уместо сабље носити велики крст, па да њиме благосиљаш села, и поља и њиве и народ 
иквицом о левом бедру, подигао је у вис крст од сувог шумског грања, па се намрштио и виче:{S}  
ја и ти, и ми који клањамо и ви који се крстите, имамо само једног и истог Бога.{S} Немој да пл 
 везом, у коме се плаве звезде и црвени крстићи везиваху у ланац златним гранама од рузмарина.{ 
 на којима је од ситних шљокица извезла крстове па их окружила плавим и црвеним ђинђувама.{S} И 
стом рабри овај злосрећни народ и да га крстом брани!« Ето, настави Иконија па руком глађаше зу 
му се ломио, него нека стане у цркву да крстом рабри овај злосрећни народ и да га крстом брани! 
и, у широкој црној мантији са гвозденим крстом о гвозденом ланцу о врату, <pb n="104" /> са вис 
 као да је од сребрне тканице, по њојзи крупна пуцад као грудве од бисера.{S} А с једне и друге 
и цар Лазар, чисто га ево и сад гледам; крупне очи с благим погледом, дуге косе пале на рамена, 
.{S} Граорасте очи њене потамнеше у две крупне љубичице, а кроз њих засеваше муње.</p> <p>»Срам 
и и искупише се око Иконије.</p> <p>Две крупне сузе откидоше се испод њених дугих трепавица, и  
 а седој коси чудновато пристајаху њене крупне и још једнако живе очи.{S} На лицу, које је сад  
ита дечко све невеселији, па се загледа крупним својим плавим очима у матер своју.</p> <p>»Е, п 
 и на ногама, са сребрним минђушама, са крупним црним зеницама, са очима као бадем повијеним, с 
ицу, на челу између оба ока амајлију са крупним једним смарагдом, око кога се савијало три низа 
д те очупах од ње, она паде, погледа ме крупним очима испод дугих трепавица, пресече ми срце на 
ија се окрете па га погледа немо својим крупним очима.{S} Хтеде да га запита: »Шта велиш?« али  
јест кита од дробног бисера и толико од крупног мерџана.{S} Коњ му је на глави носио белу, у ср 
ир и Босиљка ...{S} 2.-</p> <p>Робинзон Крусе...{S}1.-</p> <p>Адександар Велики ...{S} 1.20 </p 
ке своје на простиркама испод оне старе крушке.{S} Иконији је сад мало било што гости Макрену и 
стрв костретне поњаве под једном дивљом крушком.{S} Донели су пуно котарица са свакојаким јести 
речи не проговори.{S} Остави поред њега крчаг с водом, чутуру с вином, и све друго што беше дон 
онија да обиђе богаља.{S} Кад му донесе крчаг воде са извора, Гавран је замоли, да му га дода д 
.{S} Док на једном извору у шуми наточи крчаг водом и док стиже пред пећину, беше већ лепо сван 
ну руку узе чутурицу с вином, а у другу крчаг и — пође право у планину к пећини Гаврановој.</p> 
 један убрус, добро га покваси водом из крчага, положи га несрећнику на главу и суну му кап вин 
 то оставила поред невољника, заједно с крчагом тазе воде, коју је у планини захитила.{S} И сад 
велика ти фајда бити неће, јер су махом крџава деца у сиротиње од последњих година.{S} Него пош 
 И треба тако.{S} А сад браћо у здравље ктиторке овог светог храма, у здравље наше добре, сирот 
истан своме зету Ризван-бегу, кад му је кћер Мејриму за жену дао.{S} Ризван-бег се, као врло мл 
ја нагло прихвати за руку и викну: »Не, кћери царева!{S} Ова дервишева посла нису чиста посла!« 
а девојака из Мисира.</p> <p>»Е, царска кћери,« одговори Иконија, »Бога ми ти ја не умем ништа  
, да не може бити, да ја теби и царевој кћери нисам овде на сметњи.{S} Ови царски двори, ове ца 
и и кадифи, све то лепо приличи царевој кћери и царевом везиру, али што ће усред тога једна про 
бињице.{S} Лакнуће ми да сте ми по Богу кћери.{S} Говорите ми као што би мајци својој говориле. 
раста.</p> <p>Како је и где је најмлађа кћи царева видела младог Силиктара, то само она и Ризва 
кер-Мара«.{S} По годинама могла је бити кћи Хусејину.{S} Али она се не могаше довољно да нахвал 
ма диже коса на глави, и мислиш диже се кубе горе у кебо, да отклони цркву да и анђели чују, а  
ов саставља и како се по средини велико кубе лепо извија.</p> <p>Преко зиме и с пролећа нешто ч 
ају у све дугине боје; погледам горе, а кубета све од бистрог плавог камена драгог, па покривен 
црква, и као да озго са небеског плавог кубета мајка божја на њу гледа. »О мајко божја«, шапута 
ање косу.{S} Турци су имали и пиштоље у кубурама, те опалише неколико метака, па се разиђоше по 
 у мене нема!«</p> <p>»Хвалимо те Боже! куд ћеш више оче Никодије?{S} Од твоје шенице у којој к 
рк окреће, те казује....«</p> <p>»Аман! куд си пошла, шта си намислила!« прекиде је Хусејин! »Х 
е свога оца.{S} Где би ми памет била, а куд би ми душа стигла, кад бих сад како се шалиш, »за м 
амених се.{S} И опет ми неверица!{S} Од куд ће Турци на Св. Јована и на Лежимир?!{S} Ништа се н 
»Ој шарове, ој гарове, је л’ нам иде од куд моја нана?«</p> <p>Тек он то рече, а из шумарице за 
крила нит очију Соколових.{S} Нити знаш куд ћеш пре.{S} Поручише нам калуђери Дечански: ето Арб 
 Јаничара пусти да иде, а да га не пита куда. </p> <pb n="59" /> <p>Пред полазак из Једрена, Ху 
 бејах млађи, могадијах да намиришем од куда Турци иду, као оно што пас нањуши зверад!{S} А сад 
} Ништа се не чује да царева војска иде кудгод великом џадом, па и да би с неруке јој је и мног 
а тихи поветарац <pb n="6" /> доношаше; кудравим реповима узеше махати задовољно, па онда потек 
, а он мени опет за то тепа: »џанум« и »кузум«, срце моје и јагње моје!«</p> <pb n="66" /> <p>С 
а те опет гледам где се вијеш као тужна кукавица!«</p> <p>И онда Стојан опет ућута за дуго, и с 
е из дана у дан гледаш како се вије као кукавица!« И онда ме нечастиви научи шта да радим!«</p> 
ачемо!« рече Агапија. »Од како смо сиње кукавице изгубиле мајке наше, нико нам тако говорио ниј 
заклали, а ако нису, потурчиће га! »Еј, кукавици мени сињој!{S} А моји снови, а моја надања?!«  
еколико часова па свршио, а ја остах да кукам без гроба а до мога гроба!{S} Нека га, скотина је 
е, или оним великим и шареним тицама са кукастим широким кљуном, што на тачкама и сребрним преч 
прођем поред оних ваших тица са кратким кукастим кљуном и зеленим, плавим и златним перјем, за  
сетак девојака, које тужно запомагаху и кукаху.{S} Мали Иво из све снаге врискаше: »Нано, нано  
срцу ране, које још не беху зарасле.{S} Кукњава и тужно запевање пронесоше се сабором као да се 
, <pb n="36" /> те га пред кућом дочека кукњавом.{S} Грцајући од плача пољуби га у руку.{S} Сто 
Од твоје шенице у којој како народ зна, кукоља нема, усади у срце мога детета по које зрно, па  
ија са малим Ивом дође на капију велике куле.{S} Ту она даде Иви онај слив воска и ону киту бос 
на све четири стране био град са четири куле на четири краја, и једном главном и највишом на ср 
ловане, душе вам кажите мојој Макрени и кума Марти, а Бога ми реците и кнезу и свему селу: аман 
ену и њеног Марка, него нађе и некаквог кумашина и кумицу те и њих посади <pb n="26" /> да заје 
етвороношке пузи, и да га чује: како је куми Богом и Св. Јованом да му да кап воде, јер сав гор 
и како је било: како је Гавран из гласа кумио да му жиле потколенице не пеку, како је запомагао 
 Марка, него нађе и некаквог кумашина и кумицу те и њих посади <pb n="26" /> да заједно ручају  
оком вранцу Ага јаничарски.{S} Носио је кунтуш од зеленог атлаза опточен широким первазом од зи 
ковима од црвене млетачке чохе, неко са кунтушима и са бињишима од дибе-тканице златном и сребр 
и, да јој се земље, млинови и виногради купе, даћу да се доведу калуђери па нека црква пропоји  
 двадесет хиљада, ако само тиме могу да купим теби за твоје старе дане нешто среће да у њој поб 
e unit="*" /> <pb n="98" /> <p>Везир је купио био од Осман-аге прокупачког Лежимир и још три се 
днесох новце цркви, него подигох кућу и купих земље.{S} Жена ми говораше: »Море однеси бар пола 
роведоше дванајест доратастих хатова из Курдистана, са позлаћеним рахтовима и седлима покривени 
ека га, скотина једна!»</p> <p>Из свога кута до огњишта, стари чича Симо, који је ретко кад шта 
ги народ причешћивао, дотле се у једном куту цркве црни Гавран исповедаше тројици калуђера, Кад 
а уђе унутра.</p> <p>Гавран се у једном куту савио беше у клупче па тешко дихаше.{S} Ватра му б 
е или да га горски вуци жива поједу.{S} Кућа да му се до темеља спали; земљу да нико не прихват 
ћ да поред мене седнеш!{S} Ово је твоја кућа.{S} Пре него ме је цар (коме нека се слава без кра 
ако је почео, ето једнога дана од твоје куће владика цркви!«</p> <p>Чича Сима беше извадио иза  
вноме оцу твоме, и као старом пријатељу куће твоје, мени не ћеш замерити <pb n="14" /> што ћу д 
већа и мајкине душице.{S} И одвезоше је кући у Лежимир.</p> </div> <pb n="33" /> <div type="cha 
 <p>На горњем спрату у једној двокатној кући, седела је иза шимширове решетке на прозору једна  
 где год би се десила болест или смрт у кући, ту је Иконија била прва да помогне и саветом и ра 
у, подигох све до последње аспре и одох кући пун радости, Да вам не дужим!{S} Ђаво ми рече: »ни 
же са постеље, <pb n="36" /> те га пред кућом дочека кукњавом.{S} Грцајући од плача пољуби га у 
ретискао.{S} Тек кад је уведе за руку у кућу, и кад виде оца Миленкова у крај огњишта нађе речи 
 са својим Турцима и с арабом пред њену кућу.{S} Иконија се ижљуби са Макреном, на којој имаови 
ело како ми се уврати срећа.{S} Подигох кућу, накуповах земље, и виноград и забран.{S} Али не з 
?« Не однесох новце цркви, него подигох кућу и купих земље.{S} Жена ми говораше: »Море однеси б 
е на улицу.{S} А срце јој поче живље да куца, не знађаше ни сама зашто, мањ ако није што јој Ху 
ала прво по очима твога оца, а друго по куцању мога срца!«</p> <p>И онда Иконија бризну плакати 
турску бујицу прекора на црног Арапина, куцну га буздованом и два и три пута у плећа те овај ск 
кад се не надам може ме Аранђео крилима куцнути да му душу предам, па ме страх хвата и туга ми  
{S} Не зна човек шта пре да погледа, да л’ људе да л’ коње.{S} Спахије све по лепоти и јунаштву 
одужу значку. .</p> <p>»Казуј, роде, да л си где год скоро сагледао мушко око под челом јуначки 
 онда рећи:</p> <p>»Мислим се нешто, да л’ је моја мати жива«, Ако је жива, па се мучи у сироти 
м прахом посута лептира.{S} Не знаш, да л' тамбуре дрхћу под манђијом дивотнога девојачког крок 
</p> <p>»Шта ли ми ти то казујеш?{S} Да л’ да газим поток, ил’ да га не газим?!« рече Иконија,  
им очима и замишљеним погледом гледа да л’ ће ко да му приђе те да га загрли.</p> <p>Око црквиц 
човек шта пре да погледа, да л’ људе да л’ коње.{S} Спахије све по лепоти и јунаштву пробрани,  
аш?« запитах га.{S} А он: »Гледам те да л’ си човек, да ти аманет дадем!« А ја рекох: »Баш јеса 
лтанија преко Агапије запита Иконију да л’ се није препала?</p> <p>»Нисам!« рече Иконија. »А и  
амет преврнула.{S} Ја ли си вештица, ја л’ вила.{S} Друго није!«</p> <p>»Хвала Богу, ни једно н 
ну пиштаљку дува.</p> <p>»Тицо моја, је л’ то мени звиждиш ?« викну Иконија својим јасним и при 
стирче викну: »Ој шарове, ој гарове, је л’ нам иде од куд моја нана?«</p> <p>Тек он то рече, а  
дужег ћутања Гавран ће рећи:</p> <p>»Је л’ ти калуђер говорио што о мени?«</p> <p>»Јесте, брате 
м: остављам ти рока још три дана, не би л’ ти се лудој јал’ поносној памет повратила.{S} Ако ми 
и праменове од варница из калдрме, свој лабудовски врат час савијајући ниско као да се клања до 
 је и с једне и с друге стране по један лав од црног углачаног мрамора.{S} Од њих, па даље у хо 
а коју он и моли.{S} Него њега треба на лаганим мукама уморити.</p> <p>Неко из гомиле, и то јед 
ном престолу, десно од олтара, седи цар Лазар, чисто га ево и сад гледам; крупне очи с благим п 
тац Никодије; »то је, видиш, српски цар Лазар саградио овде за своје Србе.{S} Ено, погледај сам 
ов се ослободи, подиже главу па језиком лазну Иву у образ.</p> <p>»Ето, виш, и гаров те љуби!{S 
 полагано; па га невесело загледаше.{S} Лазнуше му руке.{S} Гаров се ослободи, подиже главу па  
ну Св. Јована, па онда с ведром душом и лаким срцем изађе из цркве да потражи оца Никодија.</p> 
ода да се напије.{S} Кад се добро напи, лакну му и разведри се, и онда упре своје погледе у њу. 
узе и Иконији и од тога часа бијаше јој лакнуло.</p> <p>»Нисам мислила да вас расплачем децо!«  
 срце), »да вас гледам као робињице.{S} Лакнуће ми да сте ми по Богу кћери.{S} Говорите ми као  
менила у млечност његову а под танком и лаком копреном од сунца.{S} После дужег ћутања Гавран ћ 
д се хоће ... -.{S}60 </p> <p>Посљедице лакомислености ... -.{S}70 </p> <p>Риналдо Риналдини I. 
арче било оцепљено.</p> <p>»Шта је ово, Лала?« питаше везир подигнув у вис онај комадић платна  
.</p> <p>»Не, не, није друге, мој добри Лала, већ да поред мене седнеш!{S} Ово је твоја кућа.{S 
ова данас није најмања!{S} О, мој добри Лала, о мој стриче и први учитељу, добро си ми дошао!«< 
ли ти не знаш да је умрла!{S} Добри мој Лала, ево сад царевом везиру добро да учиниш!{S} Пођи у 
оњ му је на глави носио белу, у сребрно лале утврђену перјаницу, на челу између оба ока амајлиј 
ј свили.{S} Изгледаху као жива башта од лалета.</p> <p>Иза њих на високом једном анадолијском х 
стала је као да је башта од разнобојних лалета: по споду персијски ћилимови са дивним шарама у  
тазе кроз широке цветне леје, начичкане лалетима, зумбулима и криновима у пролеће, а ружама и к 
тина у густим шареним гомилама.{S} Живи ланац од Јаничара с муком је издржавао ове таласе од љу 
отину Турака коњаника беше се развило у ланац па потискиваху сав народ ка цркви у гомилу.{S} Ст 
лаве звезде и црвени крстићи везиваху у ланац златним гранама од рузмарина.{S} Златан конац беш 
мантији са гвозденим крстом о гвозденом ланцу о врату, <pb n="104" /> са високом штаком и црним 
ина дрвета,стојало је привезано златним ланчићима а на сребрним пречагама стотине папагаја шаре 
ш остарех и ево лепо видим где ми мозак лапи!{S} Док бејах млађи, могадијах да намиришем од куд 
дивотнога девојачког крока, ил’ девојке лебде очаране звеком од. сребрних жица.{S} Милина од иг 
/> <pb n="35" /> <p>Три дана је Иконија лебдела између живота и смрти.{S} Већином је била у нек 
ао да се у лету скаменише, тако засташе лебдећи за један часак само на једном нокту.{S} Султани 
 час испред ње, час уз њу и с десна и с лева, и некако полусавлађиваним скакањем казиваху своју 
 погледај на лево!{S} Ене нам Ивица иза леве певнице уђе у олтар!« — Ене, ене, погледај на десн 
проспе нека света топлина.{S} И десни и леви зид беху исписани сликама светаца и небесних прили 
се повије око свирца, па на десно па на лево, па кад сто момака и двеста девојака удари све у н 
убоким мислима, заљуља се на десно и на лево неколико пута, прошапута: »Еј, тешко мени и до Бог 
леда полагано и застиђено на десно и на лево, да ли није кога саблазнио,</p> <p>И летургија се  
лена, сави руке на прса а главу нави на лево раме склопив трепавице.{S} Па кад је тако, по јани 
му зашапутала: »Дедо, дедо, погледај на лево!{S} Ене нам Ивица иза леве певнице уђе у олтар!« — 
ја тихо, па се љуљаше то на десно то на лево; као тешкајући се што је то све било па прошло.</p 
сетно пољуљала главом то на десно то на лево, и тек би јој се по неки тешки уздах из груди отки 
аша Стојан са кнезом од села, а десно и лево од њих посадило се на троножним столичицама по шес 
е кадифе, златом извезен, пун стрела са левог рамена опет сам лук с тетивом, завијен у зелену к 
бује опанке и још притврђиваше опуту на левој нози, кад иза ње зашушта џбун, покрхаше се грање  
истални бокал са црвеним шербетом; а на левом крају, према њој стојала је поред сребрног сточић 
ном руком и силно тргну, а у исто време левом руком грубо гурну Иконију.{S} Иконија врисну и па 
 отац Никодије онако с одеждом.{S} Држи левом руком икону прислонив је на прса.{S} У десној му  
дио!«</p> <p>За њим иђаше игуман водећи левом руком Иконију, а за њима остала свита.{S} Многе с 
рлетним доламама, а са тигровом кожом о левом рамену; у рукама ношаху пушке са сребрним пафтама 
у мркој камиљој кожи с мрком тиквицом о левом бедру, подигао је у вис крст од сувог шумског гра 
о да га преклиње, да не говори о њој, а леву притискаше на срце.{S} А кад се осу грмљавина од к 
Протрех очи; уштинух се десном руком за леву мишицу.{S} Јест, бејах будан и то су аспре што се  
овде, у Седефли-шкољки на Боспору, рано легала а зором устајала.{S} Много пута није могла по це 
смо с игуманом кога је Патријар послао, легла си позно и уморна, мислиш, да <pb n="103" /> богм 
, твојом добротом, растопила у ове сузе лед око њега и ево нађосмо да га још имамо!</p> <p>Те в 
рудве снега, пала је на мене планина од леда и претисла ме грешника.{S} Ето шта учиних и од себ 
ња до земље сиротињи и фукари, која иза леђа јаничарских запрепашћена гледаше све ово чудо и го 
насвира.</p> <p>Два велика чобанска пса лежаху поред његових ногу.{S} Дуго и мирно га гледаху с 
!{S} Од куд ће Турци на Св. Јована и на Лежимир?!{S} Ништа се не чује да царева војска иде кудг 
р је купио био од Осман-аге прокупачког Лежимир и још три села у околини, начинио од њих један  
е Турци Св. Јована у Топлици и поробише Лежимир!{S} Следи ми се срце и скамених се.{S} И опет м 
мајкине душице.{S} И одвезоше је кући у Лежимир.</p> </div> <pb n="33" /> <div type="chapter" x 
шаторским платном, падне пред судницу у Лежимир.</p> <p>У Лежимиру се много шта изменило.{S} Чи 
изванова звала Иконија, и да је из села Лежимира у Топлици.{S} Сад је све то искао да му се опе 
више калуђери од конака.{S} Сам кнез од Лежимира, са шубаром испод мишке, иђаше напред и са два 
род са свих страна, а кнез и кметови од Лежимира, баш као домаћини, све гологлави дочекиваху го 
 којим га цар утврђује за Тимар-бега из Лежимира, и други берат којим цар одобрава да Иконија о 
јо!{S} Казуј само је ли овде Иконија из Лежимира, удовица Миленка хајдука!?«</p> <p>Из преплаше 
а да пошље своје гавранове да одлете до Лежимира, нека загачу дрвљу и камењу: како се Иконија о 
у да пошље неколико чела, нек одлете до Лежимира, и нека тамо по ливадама пронесу од цвета до ц 
да га позову да са својом четом одмах к Лежимиру похита.{S} Али им дође порука од Иконије, да т 
, а посна посла у Св. Јована а мршава у Лежимиру.{S} Ех шта ћеш остарех и ево лепо видим где ми 
 падне пред судницу у Лежимир.</p> <p>У Лежимиру се много шта изменило.{S} Чича Сима је давно у 
 вама с вашом Иконијом!« говораху гости Лежимирцима.{S} И гураху се, да се подаве, ко ће пре да 
шљунком насуте стазе кроз широке цветне леје, начичкане лалетима, зумбулима и криновима у проле 
надолијском хату јабучасте боје, јахаше леп млад човек.{S} Његова долама од црвене кадифе била  
а с излизаним натписом; иза цркве једна лепа стара липа и клупа испод ње; неколико корачаји од  
а.</p> <p>»Султанија пита: »је ли да је лепа песма?«</p> <p>»Баш је лепа!« одговори Иконија; »М 
је ли да је лепа песма?«</p> <p>»Баш је лепа!« одговори Иконија; »Много лепа!{S} Занела ме чак  
»Баш је лепа!« одговори Иконија; »Много лепа!{S} Занела ме чак натраг у моју младост и у срећно 
, па све се то помешало и ишарало у тај лепи сан, који даће Бог да је на добро као и све што је 
Милина је била погледати та два низа од лепих девојака, разнобојне свиле, којима су се јунак зу 
 поређало се око педесет младих и дивно лепих девојака.{S} У сваке коса беше оплетена у стотине 
а се онда окрете мени и рече: »Лепо је, лепо је!{S} Ове иконе баш као у Вилиндару!{S} Него хајд 
си видела баш оно што је најлепше!{S} А лепо сви они прођоше мимо тебе а испред Падише!«</p> <p 
 красних момака, у јаничарском руву, са лепо извезеним стреоницама о плећима.</p> <p>»Гледај на 
а да су турске.</p> <p>Кад стигоше пред лепо изрезана врата од једнога двора, у коме се низови  
иш доброга оца Никодија ?{S} Он ће тебе лепо да пази!« </p> <pb n="9" /> <p>»Не бојим се!« рече 
ставља и како се по средини велико кубе лепо извија.</p> <p>Преко зиме и с пролећа нешто често  
 на потоку Липовици пречекао, најпре је лепо молио, а најпосле у великој срдњи попретио да ће г 
ве оживи! .{S}Јес, није вајде, и ово је лепо, није да није лепо, баш је много лепо!{S} Али оно  
није вајде, и ово је лепо, није да није лепо, баш је много лепо!{S} Али оно да је да султанија  
ћих и мањих чутура, и спремаху се да се лепо проведу.</p> <p>Јутрења и литургија служише се јед 
тке, Макрена, с мужем и децом, па су се лепо наместили разастрв костретне поњаве под једном див 
аједно ручају с њеним малим ђаком.{S} И лепо поручаше и весело се поразговараше.{S} Послушаше м 
о јато облеташе испод златне таванице и лепо беше погледати их.{S} Један паде на софу, између с 
 само унутра!« Ја као завирим у цркву и лепо видим, где на јеном престолу, десно од олтара, сед 
жеља на празно.{S} Мислила сам, како би лепо било, да на овој слави нашег села и наше цркве буд 
у Лежимиру.{S} Ех шта ћеш остарех и ево лепо видим где ми мозак лапи!{S} Док бејах млађи, могад 
е лепо, није да није лепо, баш је много лепо!{S} Али оно да је да султанија чује!{S} Еј, еј, ав 
 је свака тица певачица неки род, свако лепо дрво неки пријатељ, сваки пољски цвет жива реч кој 
излар-ага проведе Иконију кроз неколико лепо намештених соба, па је заједно са Шекер-кадуном ос 
на што се цакли у диби и кадифи, све то лепо приличи царевој кћери и царевом везиру, али што ће 
водом и док стиже пред пећину, беше већ лепо свануло.{S} Застаде мало и прислушкиваше.{S} Заист 
ет осмеха са усана његових осветлише му лепо лице његово.</p> <p>»Мајкино мило јединче!« замуца 
ем, посаветова свога синчића да у свему лепо слуша</p> <p>старог калуђера, па се онда с њим опр 
иконама па се онда окрете мени и рече: »Лепо је, лепо је!{S} Ове иконе баш као у Вилиндару!{S}  
ја.{S} Милина је било погледати на оној лепој летњој ноћи, како је народ прекрилио био порту ок 
 мила, што се не удајеш, за младости за лепоте твоје?«</p> <p>»Не могу, оче Никодије!« одговори 
 бих сад како се шалиш, »за младости за лепоте моје«, узела себи другог мужа?!{S} Кад бих моју  
е:{S} Аденистан.</p> <p>Чувен је био са лепоте многих својих ћошака растурених по луговима од н 
 која се као мирис од цвета подизаше од лепоте ових девојачких груди, испод којих је нежно мате 
и!« рекох, »да силног богатства и дивне лепоте!{S} Овако нешто нема ни у турског цара, а камо л 
а л’ људе да л’ коње.{S} Спахије све по лепоти и јунаштву пробрани, носили су црвене шалваре, з 
амом великом дворцу причало се да му по лепоти и по богаштини мало равних има.{S} Зидао га је ј 
елог и руменог мрамора надметаху својом лепотом, пењући се под прозоре затворене позлаћеним реш 
камењара; док се јата голубова и грлица лепршаху у сунчевом зраку под плавим небом, а славуји у 
о два кадифаста и златним прахом посута лептира.{S} Не знаш, да л' тамбуре дрхћу под манђијом д 
; други опет хватаху и везиваху младе и лепушкасте девојке.</p> <p>Није прошло ни четврт часа,  
није сељанка родила; Бога ми је ево сад лепша од сваке девојке у свој Топлици; а вредна је и па 
ему дочекале би је ките од робињица све лепше од лепших, клањале би јој се до земље, а нека би  
к и једна девојка.{S} Па не знаш шта је лепше погледати: да ли стидљиву девојку, или стидљива м 
сви су Турци признавали, да никоме није лепше приличило, да на своме рамену, а испред цара носи 
е некада у нас било!{S} Вала ако није и лепше било, није мање!«</p> <p>»Јок вала!« рече поуздан 
очију с њеног лица, које сад бејаше још лепше како стидљивост и узбуђеност растопише нешто тихо 
ок вала!« рече поуздано стари Јаничар; »лепше да буде не може.{S} Паметнији и од тебе и од мене 
але би је ките од робињица све лепше од лепших, клањале би јој се до земље, а нека би се сагиба 
дном зеленом косом, пружило се џбуње од леске, вињаге, дивље руже, мирисно дахом цвета од орлов 
клопи као двери у цркви, и видех златну лествицу на којој се старац пењаше док не зађе за облак 
у пролеће, а ружама и каранфилима преко лета.</p> <p>Била је милина озго са ћошке, погледати пр 
 Милина је било погледати на оној лепој летњој ноћи, како је народ прекрилио био порту око цркв 
опрскаше.{S} И обе играчице као да се у лету скаменише, тако засташе лебдећи за један часак сам 
во, да ли није кога саблазнио,</p> <p>И летургија се сврши.{S} Свет изађе из цркве у порту.{S}  
 постом спремила да се сутра на великој летургији причести, па које од узбуђености, које од умо 
p> <p>Калуђери дечански дивно одслужише летургију, па онда пред сам свршетак узеше причешћивати 
ећ кад мало поодрастеш и научиш књигу и летургију, онда ђакон па јеромонах, па мало по мало па  
јући нешто погледајући к вратима. »Кога ли то чекају?« упитах. »Чекају тебе, да те причесте!« р 
нија не знађаше чему пре да се диви, да ли овом дрвљу са зрелим родом и цветом у једно исто вре 
«</p> <p>»Не знам ти ни сама казати, да ли жудим <pb n="96" /> за завичајем.{S} Али има друго н 
гано и застиђено на десно и на лево, да ли није кога саблазнио,</p> <p>И летургија се сврши.{S} 
за десном певницом глас води!{S} Ех, да ли он, чедо моје, зна сад да га деда и мајка његова очи 
} Па не знаш шта је лепше погледати: да ли стидљиву девојку, или стидљива момка, кад је у колу. 
е што криво од кога у моме двору?{S} Да ли има нешто што би ти годило и за чим жудиш, а што ми  
 ћу ти живој срце ишчупати?« Поочиме да ли може бити, што се мени привиђа у овом тужном часу, д 
вис, као да нестрпљиво тражи да види да ли се крилати Пегаз застиђен сакрио за облачке од сребр 
 си ми из потока памет преврнула.{S} Ја ли си вештица, ја л’ вила.{S} Друго није!«</p> <p>»Хвал 
тку.« Него опет копкало ме да видим има ли плоча на седамнаестом кораку.{S} Одмерих и нађох гус 
рим да за њега пођеш!«</p> <p>»Да чудна ли човека!« рече Иконија озбиљно. »Ево скоро годину дан 
мејала и рекла:</p> <p>»Боже, Боже! шта ли би моји сељаци рекли, да сад некуд из прикрајка глед 
} Мишљаше о свом детету; премишљаше шта ли ће од њега бити; ко зна, можда су га Турци већ и зак 
ој некакву дугу а жалостиву песму. »Шта ли ми ти тако тужно причаш?« питаше га Иконија склапају 
да нову једну своју нумеру.</p> <p>»Шта ли ми ти то казујеш?{S} Да л’ да газим поток, ил’ да га 
са калдрме. </p> <pb n="72" /> <p>»Виде ли цара?« упита је стари Хусејин сав радостан и весео.< 
чети. »Не бој се рајо!{S} Казуј само је ли овде Иконија из Лежимира, удовица Миленка хајдука!?« 
 за то не пита!« рече Турчин преко. »Је ли тај мали твој син?«</p> <p>»Јесте честити беже!« реч 
 пробудила.</p> <p>»Султанија пита: »је ли да је лепа песма?«</p> <p>»Баш је лепа!« одговори Ик 
има цркве царске да остану!«</p> <p>»Је ли то баш царски рисовуљ?« упита Иконија радознало и оп 
са своје постеље:</p> <p>»Децо, спавате ли?«</p> <p>Обе њене дворанке скочише.</p> <p>»Требаш л 
као да очекиваху стрпељиво да виде хоће ли мали свирац крочити најпосле још који корак даље.{S} 
вану, да му је свећа пред свецем, не би ли га од лудости избавио!«</p> <p>Поразговара се још ма 
сиљак и ову свећу Светоме Јовану, не би ли ти помогао, да једнога дана ти из његове цркве изнес 
е могаше да верује, да је то она. »Јеси ли ти то, Иконијо, или ме очи моје варају?« рече. </p>  
а.</p> <p>»Долазећи данас к цркви, ниси ли се с ким год на путу сусрела?« питаше калуђер.</p> < 
е слуге нашега цара честитога.{S} А ако ли сте по каквој другој работи царској, казујте, нам, м 
ко нешто нема ни у турског цара, а камо ли у његова везира!«</p> <p>»Е, сестро моја«, рече ми о 
а дуката!{S} Двадесет хиљада!{S} Истину ли говориш цареви везиру?!« рече Иконија, па уста силно 
пре!« </p> <pb n="41" /> <p>»Ама истину ли »говориш?« повикаше сељани са више страна.</p> <p>»П 
в у дрхтавици рече ми на ухо: »Не рекох ли ти да ћу ти живој срце ишчупати?« Поочиме да ли може 
ли јој на ухо полагано шапну: »Не рекох ли ти, да ћу ти живој срце ишчупати?«</p> <p>Иконија се 
е њене дворанке скочише.</p> <p>»Требаш ли нас што?« упиташе је.</p> <p>»Ево не могу да тренем! 
крепише, онда Стојан поче:</p> <p>»Знаш ли, Гавране, што смо се јутрос искупили?«</p> <p>»Искуп 
!« рече Гавран мирно.</p> <p>»Признајеш ли да си и Богу и људма тешко згрешио?«</p> <p>»Признај 
упита је тихим гласом:</p> <p>»Познајеш ли ово?«</p> <p>Она погледа у оно парче рубља, па онда  
јој није дуго потрајало!«</p> <p>»Чујеш ли ме, Иконијо! овако се више не може.{S} Данас ћеш јед 
 нек одлете до Лежимира, и нека тамо по ливадама пронесу од цвета до цвета, и од листа до листа 
ије, кестенова из Руменлије, кедрова са Ливана, кипреса из Анадолије.{S} Цветне баште попрскива 
а, а горњи од стакла и резаног кедра са Ливана.{S} Некада је кедрово дрво било све покривено љу 
, беху прошаране шумицама од поморанџи, лимунова и неранџи.{S} Међу дрвљем било је намештено хи 
нара с Дурмитора, јасенова с Копаоника, липа из Македоније, кестенова из Руменлије, кедрова са  
им натписом; иза цркве једна лепа стара липа и клупа испод ње; неколико корачаји од липе извор, 
вде, шири и башкари!« Па онда опет њему липа тихо шапуће: »Кад челе падну сутра на мој цвет, за 
 све узаман!{S} Дочеках је с ову страну Липавице; видох је <pb n="42" /> како гази поток; закли 
} Једнога дана случајно ударих на поток Липавицу, и видех Иконију како с још неким женама бели  
 и клупа испод ње; неколико корачаји од липе извор, који кроз дрвену цев сипље млаз кристалне б 
е.</p> <p>У порти седоше на клупу испод липе близу оне чесме, а маломе Иви рекоше да иде да гле 
ја.{S} Око самог конака извиле се старе липе, па га чисто загрлиле мирисном хладовином и меким  
Па онда ми се опет учини да раст захучи липи: »Чекај ти мирисна сејо, кад цар гаврански падне н 
ија да јој говори, како ју је на потоку Липовици пречекао, најпре је лепо молио, а најпосле у в 
ла, Иконија удари преким путем на поток Липовицу.</p> <pb n="16" /> <p>Поток је био поширок доб 
у се Бог ето и осветио!{S} На мукама ће липсати као бесно псето, а зверад ће му кости глодати ! 
ало; седнем тамо под ону велику и стару липу.{S} Истом седнем, а оно се проспе жубор, шапуће ли 
е, са зибелинима, самурима и скупоценим лисичинама оперваженим.</p> <p>»Е сад, отварај очи и до 
овином и меким облаком од свога зеленог листа са сребрнастом поставом.{S} На једно двеста корач 
ивадама пронесу од цвета до цвета, и од листа до листа: како се Иконија овде медом храни, у сви 
ронесу од цвета до цвета, и од листа до листа: како се Иконија овде медом храни, у свиленом се  
и једва дохвати један крајичак од кожне листине да пољуби.</p> <p>. »Па сад, оче Никодије, Бог  
ком, прегнуо се био над дугачком једном листином, коју је на столу развио био.{S} Наместио био  
м ни сама за што!«</p> <p>Прођоше као с литијом кроз башту, мимо неколико кијосака, мимо многе  
ру девет година може свикнути и како се литургија служи; а за више не питај јер више ни у мене  
се да се лепо проведу.</p> <p>Јутрења и литургија служише се једна за другом.</p> <p>Иконија је 
оје.{S} Гавран не скидаше очију с њеног лица, које сад бејаше још лепше како стидљивост и узбуђ 
оменка у тамну љубичицу; млечност њеног лица видела се кроз танки сунчев препланак.{S} Све је н 
 сама видела, па јој се очи разгореше а лице засветли; — »Да ти видиш Топлицу Милана, кад се ју 
ећа на онај извор иза цркве, те умиваше лице, јер бабе причаху како од те воде јача вид очњи, и 
а душу своју огрешим!</p> <p>Опет покри лице рукама и поћута у некаквим дубоким мислима, заљуља 
 наиђе на обамрлу Иконију.{S} Умише јој лице ракијом, протрљаше јој слепе очи и руке’ сунуше јо 
} Комарац један облеташе њено милокрвно лице и зујаше јој некакву дугу а жалостиву песму. »Шта  
у се низ њено бледо, али савршено мирно лице; око углова од усана станио се један тих једва при 
меха са усана његових осветлише му лепо лице његово.</p> <p>»Мајкино мило јединче!« замуца Икон 
арче рубља, па онда опет везиру право у лице и рече уздркталим гласом:</p> <p>»Познајем мој рук 
ста поред врата на свом месту, с бледим лицем и плачним очима.</p> <p>У томе се појавише калуђе 
сом, црним очима, белим челом и руменим лицем, сва обучена у црвену свилу и кадифу и с црвеном  
лад један Турчин с отвореним и човечним лицем, који очевидно беше вођ чети. »Не бој се рајо!{S} 
руменога неба на западу, својим млечним лицем, својим безазленим погледом и својим витим стасом 
ружом у златној коси, с плавим очима, с лицем белим као да је млеком наливено, и сва у бледожут 
не крупне и још једнако живе очи.{S} На лицу, које је сад вазда бледо било, владаше сад мирна з 
По веселим очима његовим и по зажареном лицу, видело се како се сав топи од милине што је подес 
ран бејаше још жив.{S} Био је оседио, у лицу поцрнио и вукао би се четвороношке од пећине до је 
ва раскине.{S} Изгруваше га, и крвава у лицу дигоше га на руке, да га изнесу на чистину.</p> <p 
> <pb n="20" /> <p>Гавран сав помодре у лицу, очи му се засветлише црвеним жеравицама.{S} Он ст 
ја ништа не осећаше.{S} Без капи крви у лицу, бледа ко крпа, с очима укоченим с устма отвореним 
 богаља, који сав сед као овца, а мрк у лицу као труо пањ, пузећи четвороношке обилазаше око цр 
p>Отац Никодије, омален, сувоњав, жут у лицу, просед, у раси од грубог црног сукна с црном груб 
са стравом проносило.{S} Био је висок и личан човек; кроз мрки препланак од сунца пробијаше на  
з ненада викну.</p> <p>Три млада момка, лична и висока, у панцирима и са сребрним шлемовима иђа 
> <p>Свакога понедеоника долазио је сам лично да је види, и да с њоме поседи мало на шареној ћо 
паша јавно признавао да се само његовом личном јунаштву и његовој окретности има захвалити што  
м седнем, а оно се проспе жубор, шапуће лишће, шапуће, шапуће, па тек с друге стране зашушти ја 
оморанџи, са којих кроз загасито-зелено лишће и кроз ките од бела мирисна цвећа провириваху <pb 
родице; живим ти без бриге као бубрег у лоју!{S} Ја га не зовем друкчије него »Караконџул-ефенд 
ти дај нам сина на књигу.{S} Нека се не ломи по гори као отац што му се ломио, него нека стане  
нањуши зверад!{S} А сад се ево пометем; ломим се тамо где ме не треба, а нисам тамо где ме треб 
а се не ломи по гори као отац што му се ломио, него нека стане у цркву да крстом рабри овај зло 
 Дечански: ето Арбанаса на манастар!{S} Ломисмо се забадава око манастира, док дотрча један ино 
од ње беху две ћерамиде, испод ћерамида лонац; у лонцу сребрне аспре!« </p> <pb n="41" /> <p>»А 
а маховином обрасла; испод те плоче има лонац, у лонцу хиљаду аспри; стекох их као хајдук, чува 
ом обрасла; испод те плоче има лонац, у лонцу хиљаду аспри; стекох их као хајдук, чувах их као  
у две ћерамиде, испод ћерамида лонац; у лонцу сребрне аспре!« </p> <pb n="41" /> <p>»Ама истину 
шташе, па оштро загледа у онај тополски луг с оне стране.{S} Баш нигде ни сенке од каквог човек 
окрете па као бесан пас одјури натраг у луг на потоку.</p> <p>Иконија се беше чисто скаменила.{ 
се истом из пупољка развила била.{S} Из луга, с оне стране, један кос звиждаше некакве значке к 
 кад год би се нашла усред поља и усред лугова, осећала би се детињски срећна.{S} Чинило би јој 
поте многих својих ћошака растурених по луговима од најлепших дрва, што их Анадолија и Румелија 
не дужим!{S} Ђаво ми рече: »ниси ваљада луд да носиш калуђерима, који и онако имају свачега дос 
а царевину да уздрма; али је грехота да луда раја једнога дана узаман гине и да ти с њоме муку  
/p> <p>»Слушај, црни калуђеру, и слушај луда рајо!« викну Турчин. »Сваки разговор само је дангу 
, да нас живе у гроб сахрани!{S} Ја сам луда женска глава, а срце ми је уцвељено и отровано; ал 
 јер биће да сва моја сетност долази од луде памети једне старе и просте жене!«</p> <p>Ризван н 
, и видим да се за њ везују пусти снови луде раје.{S} Знам да нема силе која би кадра била царе 
аси ме од сваке беде и напасти од овога лудог човека!«</p> <p>И онда настави пут свој брзим кор 
ам ти рока још три дана, не би л’ ти се лудој јал’ поносној памет повратила.{S} Ако ми до заход 
 видела, па се занесох тражећи по мојој лудој памети где сам их видела!«</p> <p>»А како ти се с 
му је свећа пред свецем, не би ли га од лудости избавио!«</p> <p>Поразговара се још мало с оцем 
 светуј га нека ме се махне!{S} Нека не лудује.{S} А већ ако хоћ да тумарне у свет, нека га, не 
ен, пун стрела са левог рамена опет сам лук с тетивом, завијен у зелену кадифу опет златом изве 
леним трепавицама, са витим дугим и као лук од стреле високо повученим обрвама.</p> <p>Зазвекет 
ње.{S} Узе у торбицу једну погачу, црна лука и сира, привеза је себи на плећа; у једну руку узе 
на.{S} Гледаше једнако за њим: срце јој лупаше баш као да се нешто препала била, и једва дихаше 
 Тргох се из сна, а срце ми још једнако лупаше као да хоће из груди да искочи!«</p> <p>»Е па то 
аткогласно брујање калуђерског »Многаја љета!«</p> <p>Јадна Иконија подизаше десну руку према и 
 него својски довршиваху своје »многаја љета«.</p> <p>Кад га свршише, онда сви скочише иза совр 
лицања и кад се из ње изви оно »многаја љета«, она пребледе, пожуте, пребледе опет, промуца нек 
 у вис, са поштовањем, у које се мешала љубав и побожни страх, претисну га на своје чело, па на 
у слободи певаху, како је слатко ропсто љубави.{S} На једној од главних стаза, које су од велик 
младо предусретало је »стрину Иконију с љубављу и поштовањем.{S} На весеља није никад ишла, али 
ао сребрна пастрмка, вади цвет из косе, љуби га, баца у воду и мрмља чаролије.{S} Хе, душо моја 
у у образ.</p> <p>»Ето, виш, и гаров те љуби!{S} Хоће да ти каже: не брини се за нас!«</p> <p>А 
ље, а нека би се сагибала да је и скуте љуби.{S} Ту би је ћехаја-кадуна и још једна' дворанка у 
коси носим, него да те онај црни бумбар љуби!»</p> <p>Па онда — подиже сукњу до колена и загази 
им покривена у једних жутом, а у других љубичастом чохом, по којој се пружаху шаре од сребрне ж 
аорасте очи њене потамнеше у две крупне љубичице, а кроз њих засеваше муње.</p> <p>»Срам те бил 
реливао из бледоплавог споменка у тамну љубичицу; млечност њеног лица видела се кроз танки сунч 
 Не зна човек шта пре да погледа, да л’ људе да л’ коње.{S} Спахије све по лепоти и јунаштву пр 
исаше како је желела.</p> <p>Село посла људе своје у Пећ патријару с поклонима и с молбом, да,  
икну Стојан пун јарости, па одмах посла људе да ухвате и вежу Гаврана, а кнезу поручи: да рано  
p>Раздера се вођ турски љутито на своје људе.{S} Скочише њих десеторица доле, па право Иконији, 
кнезове од суседних села и друге главне људе.{S} Навалише и игуман и калуђери и сви гости на Ик 
у клупицу поред чича Симе; »Шта ћеш?{S} Људи нас хвале да смо Соколови.{S} По срцу можда и јесм 
јих ногу.{S} Хранила сам га и чувала од људи и од зверади да не погине, али му у срцу никада оп 
чара с муком је издржавао ове таласе од људи, да не запљусну онај отворени пут средином улице,  
ца Никодија, и рашчистили оно клупче од људи и жена, што се било склопило око јадне Иконије.{S} 
е да се прибере.</p> <p>Неколико жена и људи помогоше јој да се дигне.{S} Међу њима беше и — Га 
вог јадног народа за децом, коју цареви људи пробраше и однеше из овога краја пре четири године 
ита.{S} Многе се жене, а богме и понеки људи, кад видоше овај <pb n="105" /> ретки призор гласн 
 како ју је просио и преко жена и преко људи, и како је покренуо чак и оца Никодија да јој гово 
ина да је Бог казао, онда је грешно што људи отимљу од њега освету његову!{S} Пред прве певце м 
 од мене све просто и пред Богом и пред људма!»</p> <p>»Бог те благословио!{S} Бог ти дао!» зај 
но.</p> <p>»Признајеш ли да си и Богу и људма тешко згрешио?«</p> <p>»Признајем!{S} И само моли 
ислиш, да ћеш бити срећнија међу својим људма, добро, ево ћу да ти сазидам конак тамо, напунићу 
 ми се свети.{S} Његова освета није као људска.{S} Ево ме да се патим у пећини, одакле је моја  
конијо, тек сад разумедох што се памети људске окрећу за тобом!«</p> <p>Иконија се препала беше 
како жена једна гази поток, нема образа људског, и човек који сме тако да беди једну жену, како 
 авај нама!« доврши Иконија тихо, па се љуљаше то на десно то на лево; као тешкајући се што је  
када је кедрово дрво било све покривено љускама од седефа, који се на сунцу преливао из беле мл 
рни му образи грчевито дркћу као кад се љут пас режећи спрема да уједе.{S} Загушљиво закрешта н 
ће главу!«</p> <p>Раздера се вођ турски љутито на своје људе.{S} Скочише њих десеторица доле, п 
у разјарених сељака.{S} Стојан им викну љутито својим <pb n="44" /> громким гласом: »Ако ћете т 
завитла троструком татарском камџијом и љуто удари сељанку.</p> <p>Јадна Иконија ништа не осећа 
а не чине.{S} Не вреди да због ње икога ма само глава заболе.</p> <p>У јутру дође Хусејин-ага с 
 све казујем.{S} Нити је право да кажем ма што, што би те заболело, а видим да ти је срце болећ 
јер још трајаше ватра у његовој глави и магла у његовим очима.{S} Полазећи Иконија, навали на у 
на грудма широм отворени, да кроз танку маглицу од свилене паучине покажу где нежна милина дево 
ила.{S} Султанија помисли да овај нешто магловити говор значи: да је везирова мајка уморна, па  
н као најлепше и најбистрије своје дете мазио, једнога дана кад јој цар помену о удадби, просто 
у највеће своје славе Иконија, везирова мајка!</p> </div> </body> <back> <div type="notes"> <no 
/> <pb n="5" /> <head>ИКОНИЈА, ВЕЗИРОВА МАЈКА.</head> <p>На једном пропланку са сочном зеленом  
о магловити говор значи: да је везирова мајка уморна, па се диже, опрости се с њоме и нареди да 
 да јој прича, и прича јој док везирова мајка не падне у тихи сан.</p> </div> <pb n="91" /> <di 
да рече:{S} Зар не знаш да сам везирова мајка?!«</p> <p>Млади се везир замисли дубоко.{S} Изгле 
лико год ти треба да живиш као везирова мајка!«</p> <p>»Не треба да се трошиш толико«, прихвати 
 и онога света!« »Ниси ти само везирова мајка, него си ти мајка све ове јадне сиротиње!« »Е вре 
 /> <head>ИКОНИЈА</head> <head>ВЕЗИРОВА МАЈКА</head> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ XVII.{S} ВЕКА</p> <p>НАПИ 
 /> <head>ИКОНИЈА</head> <head>ВЕЗИРОВА МАЈКА</head> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ИЗ XVII.{S} ВЕКА</p>  
би Бог записао у својој књизи.{S} Твоја мајка не ће доживети, али опет за то може бити да ћеш т 
и као да озго са небеског плавог кубета мајка божја на њу гледа. »О мајко божја«, шапуташе Икон 
пленише.{S} И пре је од ње слушао да се мајка Ризванова звала Иконија, и да је из села Лежимира 
 ли он, чедо моје, зна сад да га деда и мајка његова очима прате!«</p> <p>»Ћути, снахо, много г 
у твоме заветовала: да ћу, ако ми Бог и мајка божја помогну, испунити му његову последњу жељу.{ 
Ниси ти само везирова мајка, него си ти мајка све ове јадне сиротиње!« »Е вредило је да прођеш  
оз сузе гледаше у своја два пса.</p> <p>Мајка га миловаше руком по челу и по образима.{S} И сам 
="57" /> <p>Кад смо те отимали од твоје мајке, ухватио си се обема рукама за њен десни рукав; т 
храма, у здравље наше добре, сиротињске мајке, Иконије!«</p> <p>Диже се усклик од народа као гр 
ја. »Од како смо сиње кукавице изгубиле мајке наше, нико нам тако говорио није као ево ти данас 
, те тако мали Ива сеђаше између деда и мајке своје на простиркама испод оне старе крушке.{S} И 
ала, тога дана чула да ће да је проси у мајке, — шта је та срећа према срећи једне младе матере 
која дихаше мирисом од Ивањског цвећа и мајкине душице.{S} И одвезоше је кући у Лежимир.</p> </ 
 осветлише му лепо лице његово.</p> <p>»Мајкино мило јединче!« замуца Иконија тихо и очи јој за 
пчеле, која задовољно певајући облеташе мајкину душицу, што као мирисна маховина застрла беше с 
 уздах из груди откинуо.</p> <p>»Ти си, мајко, сетна невесела?« упитаће је једнога дана Ризван. 
> <pb n="94" /> <p>»Авај мени!{S} Аман, мајко, казуј што ти је?«</p> <p>»Бојим се, било би дуго 
уке и рече узбуђено:</p> <p>»Што ми то, мајко, и раније не помену?!{S} Али нека је у добри час! 
е узалудно ишчекивати и изгледати!{S} О мајко божја смилуј се и сачувај ме тога!«</p> <p>Икониј 
авог кубета мајка божја на њу гледа. »О мајко божја«, шапуташе Иконија; »о Мајко божја, која си 
поћута, прекрсти се и рече полагано: »О мајко божја и богродице!{S} Помози ми сада!«</p> <p>Па  
. »О мајко божја«, шапуташе Иконија; »о Мајко божја, која си и сама на овоме свету уцвељена бил 
иже очи к небу и рече гласно:</p> <p>»О мајко божја и богородице!{S} Спаси ме од сваке беде и н 
.</p> <p>Мали се Ива окрете, па угледав мајку и деда, засијаше му се очи, и зрак радости из њих 
 силе и госпоштине није учинио за своју мајку сиротицу.{S} Јесте, видим да не треба да те боли, 
амолио цара да бар пред смрт види своју мајку; а цар, као милостив цар, посла да се сужњем посл 
Хусејин-ага из везирове кесе плаћао све мајсторе, Иконија покрене своје село, да и оно само, од 
р је пратио својој мајци из Солуна неке мајсторе и зографе, који су били на Светој Гори Атонско 
де поширок перваз, у коме су талијански мајстори живим бојама исписали како се поносити паунови 
мем ништа казати.{S} Видим да је мука и мајсторија, али то се у нас не би звало да је игра.{S}  
конија, на супрот и Хусејин-аги и свима мајсторима и свом селу захтеваше, да се при пречи »мате 
еча јасан женски глас: »Ој, Иване сине, мајци својој жив био, где си?«</p> <p>»Ево мене на Змај 
о Богу кћери.{S} Говорите ми као што би мајци својој говориле.{S} Ходите да вас као децу моју п 
зир је овај дивни мали конак дао својој мајци Иконији да у њему станује.{S} Да је непрестано дв 
нутра испише.{S} Везир је пратио својој мајци из Солуна неке мајсторе и зографе, који су били н 
и ако си ми син, ако хоћеш да се твојој мајци бар под њену старост скине тешки камен са срца, а 
е себи нешто црквице!{S} Биће то твојој мајци за душу, а теби за здравље.</p> <p>Удари се Ризва 
отац устане из гроба, па да те види, па макар ја то и не гледала.{S} Еј, Боже мој, опрости ми ш 
урмитора, јасенова с Копаоника, липа из Македоније, кестенова из Руменлије, кедрова са Ливана,  
С њоме је дошла и њена сестра од тетке, Макрена, с мужем и децом, па су се лепо наместили разас 
искочи!«</p> <p>»Е па то је!« узе мудра Макрена да тумачи. »Синоћ смо о оцу Никодију дуго говор 
пођу на јутрење, Иконија исприча својој Макрени шта је сневала те ноћи.</p> <p>»Од некуд искрсн 
ре и ти Миловане, душе вам кажите мојој Макрени и кума Марти, а Бога ми реците и кнезу и свему  
твојој жељи; и оно исто што рекох мојој Макрени, кад ми дође пре шест недеља.{S} Немој, Гавро,  
пред њену кућу.{S} Иконија се ижљуби са Макреном, на којој имаовину своју остави, са сељанкама  
.{S} Иконији је сад мало било што гости Макрену и њеног Марка, него нађе и некаквог кумашина и  
 Паметнији и од тебе и од мене рекоше: »Мал дер Хиндустан, акл дер Френгистан, хижмет дер али О 
в. Јована.{S} Манастирска је црква била мала, ниска и мрачна.{S} У дебелим зидинама просечени с 
 се спушта у топличку долину, има једна мала заравањ на којој је стајао и појао малени стародре 
но иде гологлаво мало ђаче; носи у руци мален котлић од калајисаног бакра, у који ће отац Никод 
мала заравањ на којој је стајао и појао малени стародревни манастир Св. Јована.{S} Манастирска  
у срећу зажелим!{S} Имам за њ и поклон, малечак и сиротињски, али је у мога везира срце велико  
ака, које тужно запомагаху и кукаху.{S} Мали Иво из све снаге врискаше: »Нано, нано моја! не да 
!«</p> <p>А шаров и гаров чуше да њихов мали пријатељ њих спомиње.{S} Приђоше му полагано; па г 
" /> <p>Две недеље после дана у који је мали Иван постао манастирско ђаче, дошао је Ивањ дан, п 
p>»А ово стадо? ко ће да га чува?« рече мали пастир невесело.</p> <p>»Ето га Милован иде оздо и 
амоли га да пусти и Иву да то целива, и мали се Ива полагано и врло смишљено прекрсти, издиже с 
 да очекиваху стрпељиво да виде хоће ли мали свирац крочити најпосле још који корак даље.{S} Ал 
си и кадифи.</p> <p>Везир је овај дивни мали конак дао својој мајци Иконији да у њему станује.{ 
ан како је, само ти одмаже.{S} А док ти мали Иво за помоћ прирасте, требаће доста година.{S} Га 
не пита!« рече Турчин преко. »Је ли тај мали твој син?«</p> <p>»Јесте честити беже!« рече Икони 
аве?{S} Иконији се чинило као да се њен мали Ива већ у неку руку посветио, да већ сада ни отац  
ила у оца Никодија његово ђаче, те тако мали Ива сеђаше између деда и мајке своје на простиркам 
 иза њега водећи старца за руку.</p> <p>Мали се Ива окрете, па угледав мајку и деда, засијаше м 
ерње се већ било свршило кад Иконија са малим Ивом дође на капију велике куле.{S} Ту она даде И 
<pb n="26" /> да заједно ручају с њеним малим ђаком.{S} И лепо поручаше и весело се поразговара 
његова корачаху по шест дечака са црним малим шубарицама, црвеним доламама и жутим шалварама.</ 
оју Аденистана било је по више ћошака и малих конака.{S} По најлепши је био један, саграђен сас 
 њега освету његову!{S} Пред прве певце малко је заспала.{S} Али се брзо тргла, јер јој се прис 
милица народа поче да се диже песма.{S} Мало даље на пољани зазвиждаше двојнице, и талас од мом 
о, она се само сва стресе и побледе.{S} Мало затим па се насмеја и рече Хусејину:</p> <p>»Баш м 
ало цвеће, да ти очи засену од јаре.{S} Мало даље, па угледасмо цркву.{S} Али каква црква!{S} И 
ној са врло богато застрвеном софом.{S} Мало час па уђе унутра Ћехаја-кадуна, проговори нешто т 
ила у неком бунилу.{S} Смирила би се за мало и дошла к себи, па онда би се гласно заплакала и у 
га покојника!</p> <p>Калуђер се накашља мало, сави рисовуљ брижљиво, па онда рече:</p> <p>»Што  
адра.{S} Обе су говориле српски, истина мало заносећи, али тек српски.{S} Колико је било танких 
ебаће доста година.{S} Гавран је истина мало чудновате ћуди, али биће да су га завидљивци и пак 
 летургију, онда ђакон па јеромонах, па мало по мало па игуман, па ко зна чедо моје, шта је све 
 да га не газим?!« рече Иконија, поћута мало, насмеја се и рече полагано сама себи:</p> <p>»Баш 
 па само да почнеш као ђаче, па већ кад мало поодрастеш и научиш књигу и летургију, онда ђакон  
под оне старе крушке.{S} Иконији је сад мало било што гости Макрену и њеног Марка, него нађе и  
се старац, оде унутра у пећину, застаде мало, обрну се према мени и показа штаком на једно мест 
ћину, беше већ лепо свануло.{S} Застаде мало и прислушкиваше.{S} Заиста, сад ово већ није био с 
 натраг.{S} Гавран пољуби земљу, где је мало час њена нога стајала, па зајеча: »Иконијо, Бог ти 
м као да је свака од олова; протресе је мало као да је зобница са зобљу, промумла некакве речи, 
есоше се сабором као да се овај који је мало час онако весео био, у велико гробље претворио беш 
p> <p>Везир јој миловаше руку, пусти је мало да се исплаче, па је онда тихо запита:</p> <p>»Што 
 Него хајдмо из ове мемљиве трапезарије мало у порту, имам нешто да ти говорим!« Па мрдну очима 
и одоше сви у велику трапезарију, да се мало прихвате.</p> <p>»Све ми је Бог преко молитава мој 
е!</p> <p>Устави се у сред потока да се мало брчка.</p> <p>А поток као да беше уставио сав свој 
ilestone unit="*" /> <p>Оде народ да се мало прихвати ручка.{S} Под главним вењаком већ засели  
ече маломе: »Иво, дете моје прихвати се мало, па да се пожуримо до вечерње да стигнемо до Св. Ј 
 везир турскога цара!«</p> <p>Ризван се мало насмеја.</p> <p>»Прости ме ако кажем, што се не ва 
неким женама бели платно.{S} Склоних се мало иза једне тополе, и гледах је:{S} Што је дуже глед 
м ђацима па запеваше.... чекај молим те мало!« Па се Иконија погну, замисли се, замисли, претис 
и весело се поразговараше.{S} Послушаше мало како под главним вењаком калуђери и попови отпеваш 
ла би се за најближи стубац од вењака и мало се на њ наслонила.</p> <p>Дође време да се диже у  
/p> <p>Опет косић зазвижда другу неку и мало подужу значку. .</p> <p>»Казуј, роде, да л си где  
ам лично да је види, и да с њоме поседи мало на шареној ћошки седефли-шкољке.</p> <p>Свакога пе 
 села, Иконија викну: »Аман, ага, стани мало!{S} Заборавих нешто да мојима на аманет оставим!«< 
ичало се да му по лепоти и по богаштини мало равних има.{S} Зидао га је још Махмуд-паша Михал-о 
 <p>»Ако ће да иде све по реду, имаш ти мало по дуже до самртнога часа од мене.{S} Него хајдмо  
е ушао у гробницу.{S} Али чим му се очи мало свикну, одмах му се око срца проспе нека света топ 
Ризван мирно и озбиљно.</p> <p>»Е чекај мало!« рече Иконија сва усплахирена; погледа к мору, по 
ар добар. »Бога ми«, рече, »носи ме као мало воде на длану, радим с њиме што хоћу, заповедам му 
 очита, те Гавран, плакајући у глас као мало дете, одмиле до пред царске двери и причестише га< 
лива.{S} Поред њега десно иде гологлаво мало ђаче; носи у руци мален котлић од калајисаног бакр 
 погаче и гутљај ракије.{S} Кад га тако мало поткрепише, онда Стојан поче:</p> <p>»Знаш ли, Гав 
ју, онда ђакон па јеромонах, па мало по мало па игуман, па ко зна чедо моје, шта је све теби Бо 
проста жена, која ако је и видела нешто мало среће, то јој није дуго потрајало!«</p> <p>»Чујеш  
и се, па онда, истина крештавим и нешто мало загушеним глисом, али тек разговетно, проговори не 
оти, само слушај!{S} Прођем по перивоју мало; седнем тамо под ону велику и стару липу.{S} Истом 
 му она после кратког времена опет суну мало вина у уста, он облизну своје суве усне, па с муко 
> се с Турцима.{S} Али је сад на сабору мало ко имао секиру а још мање косу.{S} Турци су имали  
 а ја остах сам.{S} Понех се и побеснех мало, али још не сврнух с памети.{S} Једнога дана случа 
сти избавио!«</p> <p>Поразговара се још мало с оцем Никодијем, посаветова свога синчића да у св 
ли нико не знађаше шта се збило.</p> <p>Мало час па Иконија виде шта је.</p> <p>Ако не више, а  
иких кавезова са птицама свакојаким, од малог царића па до орла камењара; док се јата голубова  
 искупише се и онда пођоше.{S} Однесоше малог Иву и једно десетак девојака, које тужно запомага 
pb n="43" /> и веран слуга царев: пошљи малог Оџаковића у Стамбул, нека се за рана научи да слу 
 на клупу испод липе близу оне чесме, а маломе Иви рекоше да иде да гледа свете слике, што беху 
упа, и једну мању са ситном сољу и рече маломе: »Иво, дете моје прихвати се мало, па да се пожу 
 нам калуђери Дечански: ето Арбанаса на манастар!{S} Ломисмо се забадава око манастира, док дот 
одреди три калуђера, који би прихватили манастир, цркву послуживали и дохотке са њених баштина  
ој је стајао и појао малени стародревни манастир Св. Јована.{S} Манастирска је црква била мала, 
вечијем облику.{S} Видох те кад прође у манастир и рекох себи: боље да је дочекам овде па да из 
 западнога зида, кроз коју се улазило у манастир.{S} Али су Турци у време ратова с деспотом Ђур 
сила потискује, нагрнуо беше к зидинама манастира.</p> <p>»Ово нешто није добро!« рече Иконија, 
г празника искупило се на пољани испред манастира пуно народа из близа и из далека, Болеснике о 
оморећи.{S} Обалом на коју се долази од манастира тихом једном зеленом косом, пружило се џбуње  
их девојака, што их Турци на сабору код манастира Св. Јована узгред запленише.{S} И пре је од њ 
едају стуб од дима и пламена који се из манастира у небо дизаше.{S} Опазише да једна сељанка тр 
на манастар!{S} Ломисмо се забадава око манастира, док дотрча један инок да нам каже: дође чове 
арску реч раји да јој не дира у цркве и манастире.{S} Ако ти не вермаш царску реч, раја је верм 
ени стародревни манастир Св. Јована.{S} Манастирска је црква била мала, ниска и мрачна.{S} У де 
тац Никодије одважно. »Ово је дете ђаче манастирско.{S} Никада до сада наш честити цар није одв 
е после дана у који је мали Иван постао манастирско ђаче, дошао је Ивањ дан, празник цркве св.  
ламен изби из крова црквена и из конака манастирског.{S} Народ закука иза гласа и поче да бега  
 ми је узаврео од вриске жена и прштања манастирског пожара.{S} Спасите ме од ових мука!«</p> < 
планине, па наредила: да му се у конаку манастирском даде једна ћелијца при земљи да у њој до с 
е и кондаке свецима, а ако га оставиш у манастиру девет година може свикнути и како се литургиј 
аса неку дугачку кесу, па између многих мангура и аспри огледаше да руком, која дркташе извади  
који ће побожни народ да спушта бакарне мангуре и по коју сребрну аспру.</p> <p>Нешто снажном с 
ра.{S} Не знаш, да л' тамбуре дрхћу под манђијом дивотнога девојачког крока, ил’ девојке лебде  
/p> <p>Игуман дечански, у широкој црној мантији са гвозденим крстом о гвозденом ланцу о врату,  
ивље да куца, не знађаше ни сама зашто, мањ ако није што јој Хусејин оно онако из ненада викну. 
хтијана.{S} Па онда <pb n="69" /> једна мања чета шејика потомака Мухамедових, са великим зелен 
ло!{S} Вала ако није и лепше било, није мање!«</p> <p>»Јок вала!« рече поуздано стари Јаничар;  
унаштво знати погинути.{S} Видим е није мање јунаштво живети кроз муке и невоље, и бранити рају 
и.</p> <p>»Казуј све право по истини, о мање ти је!« ободраваше кнез Гаврана.</p> <p>»И хоћу кн 
ожијим судом, а да би на страшноме суду мање казивати имао.{S} Зна село како ми се уврати срећа 
сад на сабору мало ко имао секиру а још мање косу.{S} Турци су имали и пиштоље у кубурама, те о 
 свакојаким јестивом, и по више већих и мањих чутура, и спремаху се да се лепо проведу.</p> <p> 
 отвори једну застругу скорупа, и једну мању са ситном сољу и рече маломе: »Иво, дете моје прих 
ајске Душе ...{S} 1.50 </p> <p>Радетића Мара ...{S} 1.50 </p> <p>Доле оружје I.{S} II. ...{S} 2 
и за жену и од милости прозва је »Шекер-Мара«.{S} По годинама могла је бити кћи Хусејину.{S} Ал 
> <p>ДОСУДИЛА ЈЕ ОВОЈ ПРИПОВЕТЦИ</p> <p>Мариновићеву награду за 1891. год.</p> <milestone unit= 
 која је као Српкиња девојка носила име Марица.{S} Као робињицу заплењену на сабору код Св. Јов 
сад мало било што гости Макрену и њеног Марка, него нађе и некаквог кумашина и кумицу те и њих  
е, душе вам кажите мојој Макрени и кума Марти, а Бога ми реците и кнезу и свему селу: аманет ва 
едног дервиша, високог, сувоњавог, црне масти и дуге црне браде.</p> <p>Он разастре своје поаба 
на широко и на дугачко изведено црвеним мастилом: за Христа благовјерни цар Стефан; па виш ову  
е загледа крупним својим плавим очима у матер своју.</p> <p>»Е, па само да почнеш као ђаче, па  
тму моје срце од тебе.{S} Ја имам једну матер.{S} И ја и ти, и ми који клањамо и ви који се крс 
је црква обновљена заузимањем »Иконије, матере Ризвана везира«.{S} То је тако и само везир жели 
шта је та срећа према срећи једне младе матере, која види како јој је јединче пошло путем среће 
 беше раширио оно парче од рукава своје матере.{S} Гледаше га раширеним зеницама, као да полага 
и свом селу захтеваше, да се при пречи »матере Ризвана везира«, дода још: »а подружја Миленка Х 
 могу да помогну једном добром сину, да матери својој засведочи своје велико поштовање.</p> <p> 
иже се хитро на ноге.{S} Приђе к својој матери, дохвати је за обе руке и рече узбуђено:</p> <p> 
 девојачких груди, испод којих је нежно материнско срце на смрт рањено било.</p> <p>У том долет 
 пословица: не дао Бог детету што му га мати зажели!«</p> <p>»Жена и није свуда жена, али је ма 
 дуго постојало, па он сам признаде: да мати његова не изгледа да је срећна и задовољна.{S} Она 
на и није свуда жена, али је мати свуда мати!« рече Хусејин благо. »Није то <pb n="62" /> друкч 
 да заборавим поглед, којим ме је твоја мати погледала кад на земљу паде.{S} Ево и сад (па Јани 
</p> <p>»Мислим се нешто, да л’ је моја мати жива«, Ако је жива, па се мучи у сиротињи док ја г 
</p> <p>»Жена и није свуда жена, али је мати свуда мати!« рече Хусејин благо. »Није то <pb n="6 
а ти је завичај Сирф-вилајет и да ти је мати кауркиња.{S} Али каква кауркиња?{S} Сељанка са очи 
ег је чинио све што год је могао, да му мати буде задовољна.</p> <p>Свакога понедеоника долазио 
 да ме види ни да ме чује како се овако матора жена заносим као неко дете!{S} Бог с тобом Икони 
целој свити, па само махну руком.{S} На мах се сви бели евнуси и бостанџије па и сам Капу-ага,  
злар-ага закуца сребрном алком те се на мах оба крила расклопише.{S} Иза врата стојао је и с је 
6" /> доношаше; кудравим реповима узеше махати задовољно, па онда потекоше право к шумарици кој 
а је дошло и име конаку.{S} Зидао га је Махмуд-паша, те у тој шкољки затварао бисер, који му је 
леме из све турске царевине.{S} Како је Махмуд-паша, као песник носио име »Адени«, то се и њего 
ини мало равних има.{S} Зидао га је још Махмуд-паша Михал-оглу, песник, велики везир и зет султ 
јеси по Богу отац, светуј га нека ме се махне!{S} Нека не лудује.{S} А већ ако хоћ да тумарне у 
} А најпосле жено ко је без греха и без махне?{S} Главно је што видим да се тобом много занео;  
не замери али да не могу.{S} Није да му махне налазим него нећу да се удајем!«</p> <p>»Није пам 
аспрама!«</p> <p>Јаничар се насмеја, па махну руком као да каже; »Море жено батали ти то!«</p>  
и усне своје.{S} Згрози се султанија па махну руком.{S} Дервиш онда извади из своје горње костр 
 Кизлар-ага окрену целој свити, па само махну руком.{S} На мах се сви бели евнуси и бостанџије  
ног бумбара што облеташе ружу, отера га махнув руком, узабра ружу, принесе је к уснама својим,  
блеташе мајкину душицу, што као мирисна маховина застрла беше стену, која одмах десно од грма б 
аку од прага на пећини има камена плоча маховином обрасла; испод те плоче има лонац, у лонцу хи 
ема мени и показа штаком на једно место маховином покривено.{S} Па онда додирну истом штаком ст 
аестом кораку.{S} Одмерих и нађох густу маховину, а под њом плочу од камена.{S} Почупах маховин 
, а под њом плочу од камена.{S} Почупах маховину рукама, ножем опсекох плочу са свих страна, по 
ца беше извезла свакојако цвеће; јелеци махом од црвене и зелене кадифе златом богато извежене, 
ју, а велика ти фајда бити неће, јер су махом крџава деца у сиротиње од последњих година.{S} Не 
них прилика, анђели с дугим крилима и с мачевима високо уздигнутим; Св. Ђорђе у скрлетној долам 
сти пред султанијом ђурђевак.{S} Она се маши да га подигне, али је Иконија нагло прихвати за ру 
ећ стиже пред саму цркву, Иконија му се маши за руку, заиска смерно његов благослов и онда поче 
иних и од себе и од вас.{S} Право је да ме уморите!«</p> <p>Гавран паде на колена и поче да цел 
"42" /> како гази поток; заклињах је да ме не убија.{S} Она ме одгурну, и ја падох сотони у нар 
 и не ваља, хоће скоро по неки пут и да ме расплаче.{S} Али ти нећу крити, јесам тужна, и чини  
>»Баш хвала Богу, те нема никога, ни да ме види ни да ме чује како се овако матора жена заносим 
о, па се окрене од мене, као неће ни да ме гледа!{S} А ја сама себи велим:{S} Боже благи, може  
гу, те нема никога, ни да ме види ни да ме чује како се овако матора жена заносим као неко дете 
 све је то поклонима и митом подизао да ме као кошуту хајком терају на његову заседу.{S} Свакој 
и у недра!{S} Почех да се тресем као да ме грозница ухвати; учини ми се да ми се по недрима раз 
 Кад те очупах од ње, она паде, погледа ме крупним очима испод дугих трепавица, пресече ми срце 
нија. »Кад мој Миленко умираше, погледа ме жалостиво па зајеча: »Иконијо, јадна моја Иконијо, а 
едаш како се вије као кукавица!« И онда ме нечастиви научи шта да радим!«</p> <p>Ту се Гавран з 
 ми и јеси по Богу отац, светуј га нека ме се махне!{S} Нека не лудује.{S} А већ ако хоћ да тум 
дговори Иконија; »Много лепа!{S} Занела ме чак натраг у моју младост и у срећно доба, кад је цр 
а је на мене планина од леда и претисла ме грешника.{S} Ето шта учиних и од себе и од вас.{S} П 
рече:</p> <p>»Од толиких радости којима ме је Алах (нека му је слава!) обасуо, ова данас није н 
ток; заклињах је да ме не убија.{S} Она ме одгурну, и ја падох сотони у наруч.{S} Колико ми је  
ни страшни Арапи, (буди Бог с нама!) па ме извуку напоље да гледам дервиша и његове змије.{S} У 
о крилима куцнути да му душу предам, па ме страх хвата и туга ми срце стеже кад помислим, да ће 
а водим у једну другу српску цркву!« Па ме онда поведе све за руку; пређосмо бистар један поточ 
д појаса, наслони се на дрвену штаку па ме гледаше. »Што ме гледаш?« запитах га.{S} А он: »Глед 
аревих одметника, бране.{S} Ето од цара ме није страх.{S} Него се друго бојим, друго нешто, дру 
а ја само да ти кажем, да баш онда, кад ме придигоше, несрећни Гавран (да га Бог убије!) приђе  
А сад се ево пометем; ломим се тамо где ме не треба, а нисам тамо где ме треба!{S} Није друго н 
 тамо где ме не треба, а нисам тамо где ме треба!{S} Није друго него и мој шарац поче да посрће 
ам, свакога часа и кад се не надам може ме Аранђео крилима куцнути да му душу предам, па ме стр 
ну отац Никодије, сав бео као овца, узе ме за руку и рече »хајде, да видиш твоју цркву!« И онда 
>»Нека буде у свему како Бог хоће! није ме већ више сртах ни од смрти.{S} Овде сам међу својима 
} Царској треба да се покоримо.{S} Није ме страх да пред цара изидем, јер знам у цара је правда 
да се уморим брзом смрћу, јер муке које ме стегоше, не могу да сносим!«</p> <p>»Казуј нам право 
прштања манастирског пожара.{S} Спасите ме од ових мука!«</p> <p>Сад настаде питање каквом смрћ 
 <p>»Тако вам очију, децо моја, немојте ме више мучити!{S} Волим вас обе, јер видим да сте добр 
бити и залутати међу несвоје, а моји ће ме узалудно ишчекивати и изгледати!{S} О мајко божја см 
вог мог јадног свршетка.</p> <p>»Затече ме једном, пре седам година олуј у сред наше планине.{S 
, има других соколова за које знам е би ме кликћући понели у своје гњездо, нити бих и онда прис 
 није дуго потрајало!«</p> <p>»Чујеш ли ме, Иконијо! овако се више не може.{S} Данас ћеш једном 
је то она. »Јеси ли ти то, Иконијо, или ме очи моје варају?« рече. </p> <pb n="49" /> <p>Она му 
и не могу да волим службу вашу.{S} Боли ме ево овде« (па Иконија метну руку на срце), »да вас г 
хвати руку и пољуби је.</p> <p>»Како си ме познала?« питаше је.</p> <p>»Кад сам те на подне с ц 
p>»О мајко божја и богородице!{S} Спаси ме од сваке беде и напасти од овога лудог човека!«</p>  
и Јаничар добар. »Бога ми«, рече, »носи ме као мало воде на длану, радим с њиме што хоћу, запов 
>Ризван се мало насмеја.</p> <p>»Прости ме ако кажем, што се не ваља.{S} Стара сам, бога ми, го 
ши:{S} Знао сам да ће да буде.{S} Пусти ме да идем да га видим; и ако сам позни и последњи, опе 
 те Боже!« рече Иконија побожно. »Пусти ме, оче Никодије, да целивам где је царска рука царско  
и!{S} О мајко божја смилуј се и сачувај ме тога!«</p> <p>Иконија се прекрсти, па побожно поглед 
наге врискаше: »Нано, нано моја! не дај ме!«</p> <p>Иконија која беше под ударом Турчиновим пол 
ласа запеваше: »Јаох, моја нано, не дај ме Турцима!«</p> <p>Један га Турчин дохвати десном руко 
нов врисак њеног детета : »Нано, не дај ме нано!«</p> <p>Одмах јој би јасно шта се збило, па по 
да бежи вичући: »По Богу сестро, не дај ме црном Арапину, ево га де ми црним канџама срце хоће  
 дуго и дуго да заборавим поглед, којим ме је твоја мати погледала кад на земљу паде.{S} Ево и  
} Његова освета није као људска.{S} Ево ме да се патим у пећини, одакле је моја грешност као по 
и се насмејали него зачудили!{S} Та ево ме и сама се смејем!« Па би се опет тихо насмехнула. </ 
днеш!{S} Ово је твоја кућа.{S} Пре него ме је цар (коме нека се слава без краја множи!) обасуо  
вечерњи је био Гавран Ракетић.{S} Молио ме је да ти говорим да за њега пођеш!«</p> <p>»Да чудна 
х једну такву гатку.« Него опет копкало ме да видим има ли плоча на седамнаестом кораку.{S} Одм 
е ми <pb n="15" /> вајде имати га и ето ме одох у свет да се турчим!«</p> <p>»Што ћу му!?« рече 
ас: »Слава нека ти је Господе Боже, што ме грешника пушташ у цркву, коју си ти сам од суза добр 
 се на дрвену штаку па ме гледаше. »Што ме гледаш?« запитах га.{S} А он: »Гледам те да л’ си чо 
} Неко рече да га је видео у шуми изнад медвеђе пећине. »Као да нису чиста посла с њиме!« прича 
осно блејање, у које се растапаше звека меденице о вођину врату.</p> <pb n="7" /> <p>Сељанка се 
од листа до листа: како се Иконија овде медом храни, у свиленом се фистану по трави шеће, и зла 
злаћеним рахтовима и седлима покривеним међедином; двадесет и четири коњушара, који их водише,  
ена и људи помогоше јој да се дигне.{S} Међу њима беше и — Гавран Ракетић.{S} Он јој тобож пома 
ма од поморанџи, лимунова и неранџи.{S} Међу дрвљем било је намештено хиљаду великих кавезова с 
џија и повише других дворских слугу.{S} Међу овима је Иконија нарочито запазила Тутучи-башу, на 
ако се његово име по народу са славом а међу Турцима са стравом проносило.{S} Био је висок и ли 
не.{S} Ако мислиш, да ћеш бити срећнија међу својим људма, добро, ево ћу да ти сазидам конак та 
ом, што на тачкама и сребрним пречагама међу свака два поморанџина дрвета стојаху.{S} Још се ве 
јику онако у белом зубуну, са шљокицама међу црним ресама, и са сниском белом конђом, коју је н 
 се и на оном свету изгубити и залутати међу несвоје, а моји ће ме узалудно ишчекивати и изглед 
већ више сртах ни од смрти.{S} Овде сам међу својима, а ето је се црква из урвина дигла и пропо 
ко достојанство свагда давало најлепшем међу младим јунацима турске војске.{S} И сви су Турци п 
после досади, Један од њих положи главу међу шапе, шикну на нос тешким и шумним дахом, и зажмур 
А</head> <pb n="52" /> <pb n="53" /> <p>Међу дивним дворовима на Боспору, има - један који се з 
са и поче да бега на све стране.</p> <p>Међу тим су Турци једним ударом буздована оборили оца Н 
само она и Ризван-бег знају.{S} Али тек Мејрима, коју је Султан као најлепше и најбистрије свој 
 своме зету Ризван-бегу, кад му је кћер Мејриму за жену дао.{S} Ризван-бег се, као врло млад ја 
у персијски ћилимови са дивним шарама у меканим и загаситим бојама, на три стране уз прозоре ни 
е се по оном пољу просу блејање, некако мекано и радосно блејање, у које се растапаше звека мед 
око, као да се горе негде топило злато, меки бисер и плави сафир, па се млазови спуштајући се д 
са белим турбанима, зеленим кафтанима и меким чизмама од црног сахтијана.{S} Па онда <pb n="69" 
га чисто загрлиле мирисном хладовином и меким облаком од свога зеленог листа са сребрнастом пос 
.</p> <p>Положише је у волујска кола на меку подлогу од тек покошене траве, која дихаше мирисом 
ога часа од мене.{S} Него хајдмо из ове мемљиве трапезарије мало у порту, имам нешто да ти гово 
погледају право и оштро у <pb n="95" /> мене, па некако мудро задрмају главом, по нека закрешти 
с искупили?«</p> <p>»Искупили сте се да мене, новога Јуду судите!« рече Гавран мирно.</p> <p>»П 
 у место једне грудве снега, пала је на мене планина од леда и претисла ме грешника.{S} Ето шта 
ије друге, мој добри Лала, већ да поред мене седнеш!{S} Ово је твоја кућа.{S} Пре него ме је ца 
воју проведеш на миру и без бриге поред мене.{S} Ако мислиш, да ћеш бити срећнија међу својим љ 
 оне две танке циганчице скакућу испред мене!{S} Него, ако ниси сањива, Агапијо, причај нам што 
{S} Данас ћеш једном твојом речју да од мене начиниш срећна и добра човека, или сотону <pb n="1 
аш ти мало по дуже до самртнога часа од мене.{S} Него хајдмо из ове мемљиве трапезарије мало у  
остим.{S} Гавране, нека ти је проста од мене свака моја суза, свака моја мука, сва моја туга и  
, сва моја туга и невоља; нека ти је од мене све просто и пред Богом и пред људма!»</p> <p>»Бог 
по нека прогунђа нешто, па се окрене од мене, као неће ни да ме гледа!{S} А ја сама себи велим: 
вље, ништа ми не одговори него утече од мене!«</p> <p>Харамбаша посла неколике своје хајдуке са 
де не може.{S} Паметнији и од тебе и од мене рекоше: »Мал дер Хиндустан, акл дер Френгистан, хи 
едиш, нема душе и није човек.{S} Иди од мене један нечовече!«</p> <p>»Вала, жено, запамтићеш ти 
, ако је усаветујеш те пристане, ево од мене прилога Светоме Јовану пет стотина аспри.{S} Ако н 
у никада опраштала нисам.{S} Али кад је мене Бог милостиви оволиком радошћу данас благословио,  
едо моје!{S} Ево просто вам било, убите мене несретњицу, оставте само јединче моје.«</p> <p>Али 
огрешите душе те да скапље од глади без мене!{S} Збогом сад, и нека вам је Бог и Свети Јован св 
 нашег шарова и гарова, како ће они без мене!«</p> <p>А шаров и гаров чуше да њихов мали пријат 
ји сме тако да беди једну жену, како ти мене бедиш, нема душе и није човек.{S} Иди од мене једа 
ече!«</p> <p>»Вала, жено, запамтићеш ти мене!{S} Слушај,« и опет цикну Гавран као да је бесомуч 
ци својој жив био, где си?«</p> <p>»Ево мене на Змајевој стени!« одвикну пастирче па се диже и  
рање у шуми.{S} Муње цепаху громове око мене, једва жив утекох у пећину.{S} Не могах изаћи од к 
 како ми не да мира.{S} И што год има у мене женске родбине, све је то поклонима и митом подиза 
служи; а за више не питај јер више ни у мене нема!«</p> <p>»Хвалимо те Боже! куд ћеш више оче Н 
една, нека цркне!« рече Иконија горко. »Мене је он на црње муке метнуо; он је видео муку за нек 
оме, и као старом пријатељу куће твоје, мени не ћеш замерити <pb n="14" /> што ћу да те као уз  
 у пећину, застаде мало, обрну се према мени и показа штаком на једно место маховином покривено 
добро дете и праве царске милости према мени, простој сељанци, а ти си добар као добар дан, и а 
е вере.{S} Него кнеже и царева рајо има мени петнајест конака до Стамбола.{S} Ето нека се Икони 
 је она рђа од човека довео Турке да се мени освети?!«</p> <p>»Да се теби освети?!{S} А што да  
упати?« Поочиме да ли може бити, што се мени привиђа у овом тужном часу, да је она рђа од човек 
ред престоним иконама па се онда окрете мени и рече: »Лепо је, лепо је!{S} Ове иконе баш као у  
 везиру и узе да говори:</p> <p>»Што ће мени конак?!{S} Још коју годину, па ће мој конак да буд 
а.{S} Немој, Гавро, да чиниш неправду и мени.{S} Од тога ништа бити не може!«</p> <p>»Зашто не  
а ако нису, потурчиће га! »Еј, кукавици мени сињој!{S} А моји снови, а моја надања?!« </p> <pb  
рече тужно: </p> <pb n="94" /> <p>»Авај мени!{S} Аман, мајко, казуј што ти је?«</p> <p>»Бојим с 
укчије него »Караконџул-ефендија«, а он мени опет за то тепа: »џанум« и »кузум«, срце моје и ја 
</p> <p>»Је л’ ти калуђер говорио што о мени?«</p> <p>»Јесте, брате, све ми је казао, и ако ниш 
во неколико пута, прошапута: »Еј, тешко мени и до Бога мога!« Па онда се исправи и одважно рече 
дговори Иконија мирно; али опет ти само мени њега покажи!«</p> <p>У том прође једна чета чауша  
таљку дува.</p> <p>»Тицо моја, је л’ то мени звиждиш ?« викну Иконија својим јасним и пријатним 
вајању Багдада од Перзијанаца у толикој мери одликовао, да је велики везир Ахмед-паша јавно при 
> <p>Делија девојка ...{S} 1.20 </p> <p>Мерима ...{S} 1.20 </p> <p>Бертолдин син Бертолдов ...{ 
а па за један аршин све о самог црвеног мерџана; па онда зидови све до <pb n="102" /> под саму  
а од дробног бисера и толико од крупног мерџана.{S} Коњ му је на глави носио белу, у сребрно ла 
ге у Франкистан писале.</p> <p>Но једно месец дана после те свадбе, јави се у конаку новога вез 
/p> <p>И Иконија се прекрсти, па на три места целива ону дугачку и широку црвену шару, за коју  
веде.</p> <p>Кад стари Јаничар, у жутим мествама, смерно и скрушено наиђе на праг од селамлика, 
и и попови отпеваше нешто.{S} На многим местима из гомилица народа поче да се диже песма.{S} Ма 
старца за обе руке и посади га на своје место, а сам се спусти поред њега.{S} Старцу се наводни 
 »а шта ће та сељанка овде?{S} Није њој место овде!«</p> <p>Ризван се слатко и гласно насмеја.< 
 се према мени и показа штаком на једно место маховином покривено.{S} Па онда додирну истом шта 
а ми дом као сунце греје.{S} Али ето, у место једне грудве снега, пала је на мене планина од ле 
 гледају, него оста поред врата на свом месту, с бледим лицем и плачним очима.</p> <p>У томе се 
пиштоље у кубурама, те опалише неколико метака, па се разиђоше по сабору ударајући где кога сти 
као кад су му усијано камење под колена метали, како је најпосле обамр’о, и како су га ваља да  
ан кос звиждаше некакве значке као да у металну пиштаљку дува.</p> <p>»Тицо моја, је л’ то мени 
уђосмо и унутра, и калуђер, онако стар, метанисаше пред престоним иконама па се онда окрете мен 
 вашу.{S} Боли ме ево овде« (па Иконија метну руку на срце), »да вас гледам као робињице.{S} Ла 
р !...{S} Велики је Бог!«</p> <p>Ризван метну оно парче рукава у своја недра па рече;</p> <p>»Т 
Иконија горко. »Мене је он на црње муке метнуо; он је видео муку за неколико часова па свршио,  
лана, кад се јунак узме да облачи, прво меће, бурунџук кошуљу, нит’ је ткана нити је предена, в 
кољки затварао бисер, који му је султан Мехемед у својој најмлађој сестри поклонио био.</p> <p> 
глу, песник, велики везир и зет султана Мехмеда, који је Цариград освојио.{S} Сазидао га је бла 
 подиже у вис, са поштовањем, у које се мешала љубав и побожни страх, претисну га на своје чело 
ој другој работи царској, казујте, нам, ми смо вазда цару покорна раја!«</p> <p>»Не бој се рајо 
је него од старога властелинскога рода; ми сељаци који то знамо, кријемо ту народну тајну; али  
уђери све више и више везу гласовима, а ми се јаднице расплакале па плачи!{S} Ех, Бого мој, оно 
о, да отклони цркву да и анђели чују, а ми све младе жене и девојке пожутесмо као смиље; ђаци и 
е а испред Падише!«</p> <p>»Ја се, Бога ми, бејах загледала у твога везира.{S} Вала доста је и  
и ту светињу виде!«</p> <p>»Јесте, Бога ми, баш царски рисовуљ!« одговори отац Никодије с пуно  
 Косанчић и Милан од наше Топлице, Бога ми би ова чаршија од чуди занемила, а сам цар и везир п 
жем, што се не ваља.{S} Стара сам, бога ми, године су!{S} Сви сте ми добри и предобри.{S} Али к 
у жену као да није сељанка родила; Бога ми је ево сад лепша од сваке девојке у свој Топлици; а  
девојци као цвету мирис и боја!{S} Бога ми, па без тога се у нас не би никад могло ни поиграти! 
жите мојој Макрени и кума Марти, а Бога ми реците и кнезу и свему селу: аманет вам онај невољни 
 царска кћери,« одговори Иконија, »Бога ми ти ја не умем ништа казати.{S} Видим да је мука и ма 
олико јој је стари Јаничар добар. »Бога ми«, рече, »носи ме као мало воде на длану, радим с њим 
 Иконија; »бојим се да је мој син, кога ми цар пре двадесет и толико година отео, жив; ако је ж 
Ето какве сам среће ја: нађох сина кога ми Јаничари одведоше, али ми га турска вера оте, да од  
у душу предам, па ме страх хвата и туга ми срце стеже кад помислим, да ће кости да ми труну нег 
благослови Свети владико!« Еј, Боже, да ми је онда да твој отац устане из гроба, па да те види, 
светим Иконији, за коју мишљах негда да ми дом као сунце греје.{S} Али ето, у место једне грудв 
и и пролио сузу, али ко ће наћи попа да ми гроб прелије и прекади и да ми га о задушницама опој 
ећу крити, јесам тужна, и чини ми се да ми се срце почело да камени, а грло претвара у пиштаљку 
о да ме грозница ухвати; учини ми се да ми се по недрима размилише хладне гује и акрепи; утекох 
 попа да ми гроб прелије и прекади и да ми га о задушницама опојава?{S} Сахранићу се овде као н 
ми кад си ми живот повратила, реци и да ми прашташ!«</p> <p>»Ја те жедна напојити могу, ја те г 
срце стеже кад помислим, да ће кости да ми труну негде у овој туђој земљи, далеко од мојих гроб 
свакој снаси одговорила: да га молим да ми не замери али да не могу.{S} Није да му махне налази 
 да будеш пастир божјега стада.{S} О да ми Бог хоће дати да доживим да то очима видим, па да ми 
 <p>»Да ми, аго, не замериш, а и цар да ми опрости, једва би смела рећи да га видох!«</p> <p>»И 
 у уторак не пошљеш реч да пристајош да ми будеш домаћица, онда за оно што ће да те снађе, не ж 
усејин сав радостан и весео.</p> <p>»Да ми, аго, не замериш, а и цар да ми опрости, једва би см 
: »А шта ће ова сељанка овде?!« Па онда ми се опет учини да раст захучи липи: »Чекај ти мирисна 
его подигох кућу и купих земље.{S} Жена ми говораше: »Море однеси бар пола цркви, да ти се не о 
 назвах Бога и упитах за здравље, ништа ми не одговори него утече од мене!«</p> <p>Харамбаша по 
него Богу!{S} Али јесте, ево видим, Бог ми се свети.{S} Његова освета није као људска.{S} Ево м 
нас најсрећнији дан мога живота.{S} Бог ми је дао да доживим радост да видим да ова црква опет  
и оно исто што рекох мојој Макрени, кад ми дође пре шест недеља.{S} Немој, Гавро, да чиниш непр 
 то очима видим, па да мирно умрем, кад ми суђен данак дође!«</p> <p>»Па зар ја да будем монаст 
исто што рекох мојој стрини Јованци кад ми пре годину дана први пут дође по твојој жељи; и оно  
{S} Док си био наш уста у Сарају, никад ми ништа помињао ниси!«</p> <p>»Таква је стара царска з 
 што о мени?«</p> <p>»Јесте, брате, све ми је казао, и ако ништа у томе новога није било!«</p>  
ти све и кажем:</p> <p>»Прво и прво све ми се чини, да не може бити, да ја теби и царевој кћери 
арију, да се мало прихвате.</p> <p>»Све ми је Бог преко молитава мојих и преко очекивања мојих  
тро, не дај ме црном Арапину, ево га де ми црним канџама срце хоће да ишчупа!«</p> <p>Бабе неке 
Ех шта ћеш остарех и ево лепо видим где ми мозак лапи!{S} Док бејах млађи, могадијах да намириш 
запалићу све што имам нека изгоре, није ми <pb n="15" /> вајде имати га и ето ме одох у свет да 
леним, плавим и златним перјем, за које ми ова деца овде кажу да говоре турски и арапски, а оно 
ану давно суђен данак дош'о!{S} А, вере ми, волео бих, снахо, да су ми арбанашке пушке срце раз 
а, па уста силно узбуђена.</p> <p>»Вере ми се не шалим!« одговори Ризван мирно и озбиљно.</p> < 
ше непрекидно: »Аман вам Турци, оставте ми чедо моје!{S} Ево просто вам било, убите мене несрет 
ми да сте ми по Богу кћери.{S} Говорите ми као што би мајци својој говориле.{S} Ходите да вас к 
<p>»О Боже и света богородице, не дајте ми да душу своју огрешим!</p> <p>Опет покри лице рукама 
едам као робињице.{S} Лакнуће ми да сте ми по Богу кћери.{S} Говорите ми као што би мајци својо 
ара сам, бога ми, године су!{S} Сви сте ми добри и предобри.{S} Али кад прођем поред оних ваших 
»да вас гледам као робињице.{S} Лакнуће ми да сте ми по Богу кћери.{S} Говорите ми као што би м 
н, који ми је живој срце ишчупао, сунце ми помрчао и живот ми загорчао!«</p> <p>У том јој зазво 
тац Никодије.{S} А ја се препадох, срце ми залупа силно и ја падох на праг од цркве.{S} Тргох с 
ни!{S} Ја сам луда женска глава, а срце ми је уцвељено и отровано; али ти си хладна и паметна м 
аг од цркве.{S} Тргох се из сна, а срце ми још једнако лупаше као да хоће из груди да искочи!«< 
 везира!«</p> <p>»Е, сестро моја«, рече ми отац Никодије; »то је, видиш, српски цар Лазар сагра 
ах. »Чекају тебе, да те причесте!« рече ми отац Никодије.{S} А ја се препадох, срце ми залупа с 
ни !« — »У добри час, верна рајо!« рече ми санџак-бег; »неће ти на јалово бити.{S} Валах и онак 
приђе па сав жут и сав у дрхтавици рече ми на ухо: »Не рекох ли ти да ћу ти живој срце ишчупати 
им очима испод дугих трепавица, пресече ми срце на двоје као нека оштра сабља.{S} Из таких очиј 
S} Ја имам једну матер.{S} И ја и ти, и ми који клањамо и ви који се крстите, имамо само једног 
»Знам ја«, прихвати игуман дечански; »и ми смо се питали за то.{S} Него смо се сетили <pb n="10 
 оца.{S} Где би ми памет била, а куд би ми душа стигла, кад бих сад како се шалиш, »за младости 
сам чува добро име свога оца.{S} Где би ми памет била, а куд би ми душа стигла, кад бих сад как 
 у Топлици и поробише Лежимир!{S} Следи ми се срце и скамених се.{S} И опет ми неверица!{S} Од  
: »О мајко божја и богродице!{S} Помози ми сада!«</p> <p>Па се онда опет окрену везиру и узе да 
рибра.{S} Прекрсти се, промуца: »Помози ми Боже и Свети Јоване!« па чврсто држећи свога Иву за  
ету осети шта су паклене муке, он, који ми је живој срце ишчупао, сунце ми помрчао и живот ми з 
некакву дугу а жалостиву песму. »Шта ли ми ти тако тужно причаш?« питаше га Иконија склапајући  
нову једну своју нумеру.</p> <p>»Шта ли ми ти то казујеш?{S} Да л’ да газим поток, ил’ да га не 
изивљем Бога и Св. Јована за јемце, али ми верујте, да нисам ни помишљао да може да изађе на ов 
ђох сина кога ми Јаничари одведоше, али ми га турска вера оте, да од њега турска срећа гради ца 
кољем и да се крви њене напијем.{S} Али ми сотона шапну »Море то није ништа! та сласт за кратко 
вања мојих испунио«, рече Иконија; »али ми остаде једна жеља на празно.{S} Мислила сам, како би 
 Али ти нећу крити, јесам тужна, и чини ми се да ми се срце почело да камени, а грло претвара у 
 очи засену!{S} А право да кажем, учини ми се да сам те очи и то чело неге видела, па се занесо 
тресем као да ме грозница ухвати; учини ми се да ми се по недрима размилише хладне гује и акреп 
 овога и онога света, опрости ми кад си ми живот повратила, реци и да ми прашташ!«</p> <p>»Ја т 
ку на самрти, што ти казивах кад год си ми помињала завет <pb n="13" /> његов, то ти ево и сад  
е земље покривено бусени.{S} Али ако си ми син, ако хоћеш да се твојој мајци бар под њену старо 
, о мој стриче и први учитељу, добро си ми дошао!«</p> <p>И поведе га за руку и посади поред се 
моје си срце давно ишчупала, а данас си ми из потока памет преврнула.{S} Ја ли си вештица, ја л 
да те боли, и немаш шта да жалиш.{S} Ти ми чиниш толико, колико ваљада од како је царевине ни ј 
г ти дао и овога и онога света, опрости ми кад си ми живот повратила, реци и да ми прашташ!«</p 
 и не гледала.{S} Еј, Боже мој, опрости ми што се заносим, те будна моје старе снове сневам! »С 
 вичући: »Опрости ми, земљо!{S} Опрости ми!«</p> <p>Светина око њега и око суда, која је дотле  
и поче да целива земљу вичући: »Опрости ми, земљо!{S} Опрости ми!«</p> <p>Светина око њега и ок 
 »само вас молим за брзу смрт.{S} Мозак ми је узаврео од вриске жена и прштања манастирског пож 
како хоћу, молим се Богу по српски, чак ми је донео од некуд стару икону богородице; живим ти б 
у прости!) умирао од тешких рана, рекао ми је: »Иконијо, гледај то наше јадно дете!{S} Дај га о 
и пун радости, Да вам не дужим!{S} Ђаво ми рече: »ниси ваљада луд да носиш калуђерима, који и о 
о опет бојим да душу не огрешим.{S} Ево ми тек сада сијну, и ево тек сада почињем да видим, как 
ја грешност као поток потекла.{S} И ево ми се он кроз тебе свети, јер ми кроз тебе добра чини.{ 
!{S} Немам речи... и које речи имам ево ми запињу у грлу... немам речи да опишем какво је велик 
а сам се од њега препала.{S} Није, него ми тако долази свагда, чим угледам Арапина, сва се стре 
с да плаче; »Не бојим се ништа!{S} Него ми је .... жао овог нашег шарова и гарова, како ће они  
зда је, код њега би благовала.{S} Много ми што шта наказива па заврши: »Оче Никодије, ако је ус 
бригом и да ћу нашега Иву одгајити, ако ми Бог помогне, те да прихвати да сам чува добро име св 
сам се оцу твоме заветовала: да ћу, ако ми Бог и мајка божја помогну, испунити му његову послед 
ј јал’ поносној памет повратила.{S} Ако ми до захода сунца у уторак не пошљеш реч да пристајош  
p>»Вала ћу ти поочиме, све казати и ако ми је зазор за по нешто, и ако се за друго опет бојим д 
ја озбиљно. »Ево скоро годину дана како ми не да мира.{S} И што год има у мене женске родбине,  
ду мање казивати имао.{S} Зна село како ми се уврати срећа.{S} Подигох кућу, накуповах земље, и 
у, и ја падох сотони у наруч.{S} Колико ми је дотле мила била, толико је од тога часа омрзнух.{ 
ега има изобила у двору твоме, и колико ми добра чините и ти и сви твоји, већ и не ваља, хоће с 
</p> <p>»Ево не могу да тренем!{S} Цело ми оно вечерашње <pb n="89" /> чудо игра једнако пред о 
рече једна комшијница.</p> <p>»Не знамо ми то!« прихвати чича. »Пре ће бити да му се сотона, ко 
атко и гласно насмеја.</p> <p>»Слободно ми се смеј царев везиру!{S} И још ћеш се смејати мојој  
екор као зрно које не промаша.{S} Чисто ми онда рече:{S} Зар не знаш да сам везирова мајка?!«</ 
 што би ти годило и за чим жудиш, а што ми овде не можемо да знамо док нам ти не кажеш?!«</p> < 
да!«</p> <p>»Молим те, као оца, као што ми и јеси по Богу отац, светуј га нека ме се махне!{S}  
а. </p> <pb n="38" /> <p>»То је оно што ми је зазор попричати, али видим није инако већ да ти с 
а обе руке и рече узбуђено:</p> <p>»Што ми то, мајко, и раније не помену?!{S} Али нека је у доб 
{S} И ево ми се он кроз тебе свети, јер ми кроз тебе добра чини.{S} Нека је слава Богу, који је 
еди ми се срце и скамених се.{S} И опет ми неверица!{S} Од куд ће Турци на Св. Јована и на Лежи 
 срце ишчупао, сунце ми помрчао и живот ми загорчао!«</p> <p>У том јој зазвонише речи чича Сими 
р то није чарање ?«</p> <p>»Нисам очију ми! него се нашалих и рекох цвету: боље ти је на бистро 
ноћим и заспах на гуњцу моме.{S} На сну ми дође старац с великом белом брадом до <pb n="40" />  
{S} А, вере ми, волео бих, снахо, да су ми арбанашке пушке срце разнеле, него што ето доживех д 
ке поновише за њом: »Аферим!!« На један миг, оне две шербет-девојке крочише к певачицама и у ср 
.{S} ВЕКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЧЕД.{S} МИЈАТОВИЋ</p> <gap unit="graphic" /> <p>Издање</p> <p>С 
.{S} ВЕКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЧЕД.{S} МИЈАТОВИЋ</p> <p>СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА</p> <p>ДОСУ 
х сотони у наруч.{S} Колико ми је дотле мила била, толико је од тога часа омрзнух.{S} Мишљах да 
то ћу да те као уз гусле да питам: ћери мила, што се не удајеш, за младости за лепоте твоје?«</ 
.</p> <p>Кад изађе онако весела и онако мила на зелено поље, а оно се све зашарени као да је на 
ке војводе Милош Обилић Иван Косанчић и Милан од наше Топлице, Бога ми би ова чаршија од чуди з 
а лице засветли; — »Да ти видиш Топлицу Милана, кад се јунак узме да облачи, прво меће, бурунџу 
али ти то!«</p> <p>»Да ти видиш Топлицу Милана,« поче Иконија да с пуно поноса казује, као нешт 
 човека, коме се суди, да се исприча до миле воље!« рече озбиљно кнез са зачеља.</p> <p>»Сврнуо 
 Ризвана везира«, дода још: »а подружја Миленка Хајдука, кога Бог да прости!« И најпосле морадо 
је ли овде Иконија из Лежимира, удовица Миленка хајдука!?«</p> <p>Из преплашене гомиле народа п 
одно:</p> <p>»Ево Иконије Миленкове!{S} Миленко цару ништа скривио није.{S} Он је служио цара,  
<p>»Што ћу му!?« рече Иконија. »Кад мој Миленко умираше, погледа ме жалостиво па зајеча: »Икони 
је уведе за руку у кућу, и кад виде оца Миленкова у крај огњишта нађе речи.</p> <p>»Ето, на нес 
несе.{S} Научи га колико ти знаш, па ће Миленкова душа на ономе свету мирна бити, а ја ћу те и  
ед и рече слободно:</p> <p>»Ево Иконије Миленкове!{S} Миленко цару ништа скривио није.{S} Он је 
а треба мушке руке руке да је штити.{S} Миленково имање истина није велико, али чича Сима не са 
 па онда рече:</p> <p>»Што обећах твоме Миленку на самрти, што ти казивах кад год си ми помињал 
до зуба.{S} Он је био поочим Иконијином Миленку, који је у његовој чети хајдуковао, па је и Ико 
} Мишљаху да пошљу брзохотце да потраже Милету, синовца Стојана харамбаше који погинуо беше, и  
ву и одмах ударише у велика бденија.{S} Милина је било погледати на оној лепој летњој ноћи, как 
или по једна кита црвеног каранфила.{S} Милина је била погледати та два низа од лепих девојака, 
де очаране звеком од. сребрних жица.{S} Милина од игре и милина од свирке стопиле се у један ше 
Св. Јована не могу без њега да буду.{S} Милина јој беше да слуша како Ива прича колико се пута  
ицу од свилене паучине покажу где нежна милина девојачка још једнако тихо снева снове невиности 
певачица.{S} Засвираше и запеваше да је милина било слушати.{S} Певали су неку перзијску песму: 
сунцу од злата и драгог камења, Била је милина погледати их.{S} Јахач сеђаше као да је прикован 
 каранфилима преко лета.</p> <p>Била је милина озго са ћошке, погледати преко овог шареног и ми 
лена и загази у поток.</p> <p>Подиђе је милина од студене воде.{S} Ко зна можда је и студену во 
 од. сребрних жица.{S} Милина од игре и милина од свирке стопиле се у један шербет, који новом  
ном лицу, видело се како се сав топи од милине што је подесио бар оно, што пада на три прва кор 
 и студену воду подишла топлина од њене милине!</p> <p>Устави се у сред потока да се мало брчка 
ама, разрогаченим ужареним очима гуташе милину, која се као мирис од цвета подизаше од лепоте о 
то, и све јој тако приличаше да је било мило погледати је.{S} Била је млада; највише да јој је  
ше му лепо лице његово.</p> <p>»Мајкино мило јединче!« замуца Иконија тихо и очи јој засузише.  
пћући гледаше у свога унука.{S} Беше му мило, али не могаше ништа друго да каже него: »Тако, си 
по једну дрвену кашику.</p> <p>Хусејину мило беше да их гледа.{S} Срце му се раздрага па викну: 
че мали пастир невесело.</p> <p>»Ето га Милован иде оздо из села.{S} Чим он овде стигне предузе 
ни, па викну:</p> <p>»О, Ристифоре и ти Миловане, душе вам кажите мојој Макрени и кума Марти, а 
ледаше у своја два пса.</p> <p>Мајка га миловаше руком по челу и по образима.{S} И самој јој се 
конија бризну плакати.</p> <p>Везир јој миловаше руку, пусти је мало да се исплаче, па је онда  
 страну.{S} Комарац један облеташе њено милокрвно лице и зујаше јој некакву дугу а жалостиву пе 
ини.{S} То би таман било да му се учини милост за коју он и моли.{S} Него њега треба на лаганим 
а множи!) обасуо милостима, ја сам прву милост у тебе нашао.{S} Од тебе сам научио да пушком би 
сиромах, одмах је узе себи за жену и од милости прозва је »Шекер-Мара«.{S} По годинама могла је 
ја жена једно добро дете и праве царске милости према мени, простој сељанци, а ти си добар као  
ог дао, и са вером у источник неисцрпне милости коју нам је Господ Исус Христос отворио, ја ћу  
 пред смрт види своју мајку; а цар, као милостив цар, посла да се сужњем последња жеља за после 
опраштала нисам.{S} Али кад је мене Бог милостиви оволиком радошћу данас благословио, хоћу ево  
зу из ње дочекује изванредним и великим милостима.{S} Сви беху дубоко потресени и смерно пише у 
 нека се слава без краја множи!) обасуо милостима, ја сам прву милост у тебе нашао.{S} Од тебе  
м само <pb n="73" /> три српске војводе Милош Обилић Иван Косанчић и Милан од наше Топлице, Бог 
Боже, који си великом твојом и чудесном милошћу подигао цркву, коју сам ја мојим грехом разорио 
 себе саму!{S} Ова рука која жуди да ти милује груди, живој ће ти срце ишчупати!«</p> <p>Гавран 
ерусалиму српску цркву св. Саве и краља Милутина, и у њој се на коленима молио Богу за сиротињу 
јом кроз башту, мимо неколико кијосака, мимо многе чесме мраморне водоскоке и шарене кавезе с т 
p> <p>Прођоше као с литијом кроз башту, мимо неколико кијосака, мимо многе чесме мраморне водос 
 да није ни видела Арапина, она протрча мимо њега дркћући све то краћим и тежим дахатом.{S} Гру 
 је најлепше!{S} А лепо сви они прођоше мимо тебе а испред Падише!«</p> <p>»Ја се, Бога ми, беј 
вака на рукама и на ногама, са сребрним минђушама, са крупним црним зеницама, са очима као баде 
о. »Ево скоро годину дана како ми не да мира.{S} И што год има у мене женске родбине, све је то 
ркве изнесеш свећу боље среће и босиљак мира у твој народ.«</p> <p>Пред саму цркву Иконија оста 
та како за неколико тренућа живо њушаше мирис, што им га тихи поветарац <pb n="6" /> доношаше;  
ареним очима гуташе милину, која се као мирис од цвета подизаше од лепоте ових девојачких груди 
ст баш требају свакој девојци као цвету мирис и боја!{S} Бога ми, па без тога се у нас не би ни 
цу, баце у њу алоје и још неке индијске мирисе и покадише њима најпре султанију па Иконију и пр 
гасито-зелено лишће и кроз ките од бела мирисна цвећа провириваху <pb n="75" /> зреле поморанџе 
 у сребрним пехарима дадоше им слатка и мирисна шербета.</p> <p>Иконија се била сва у ухо претв 
ет учини да раст захучи липи: »Чекај ти мирисна сејо, кад цар гаврански падне на моје гране, за 
вајући облеташе мајкину душицу, што као мирисна маховина застрла беше стену, која одмах десно о 
 се џбуње од леске, вињаге, дивље руже, мирисно дахом цвета од орлових ноктију.{S} С оне стране 
а ћошке, погледати преко овог шареног и мирисног ћилима од цвећа к оном оквиру од руменог мрамо 
иле се старе липе, па га чисто загрлиле мирисном хладовином и меким облаком од свога зеленог ли 
логу од тек покошене траве, која дихаше мирисом од Ивањског цвећа и мајкине душице.{S} И одвезо 
ела и изађе из пећине.</p> <p>Кад дахну мирисом, којим шума у зору дише, срце јој живље закуца. 
друге две донесоше у сребрним котлићима миришљаву воду од руже, па китама од црвеног каранфила  
око њега и око суда, која је дотле била мирна да је једва дихала, сада се уздрма као тежак тала 
је је сад вазда бледо било, владаше сад мирна збиља, а испод ње један тихи али тек видљив нанос 
аш, па ће Миленкова душа на ономе свету мирна бити, а ја ћу те и јутром и вечером благосиљати,  
ати да доживим да то очима видим, па да мирно умрем, кад ми суђен данак дође!«</p> <p>»Па зар ј 
а да је како страшан!« одговори Иконија мирно; али опет ти само мени њега покажи!«</p> <p>У том 
са лежаху поред његових ногу.{S} Дуго и мирно га гледаху својим паметним очима, као да очекивах 
>»Вере ми се не шалим!« одговори Ризван мирно и озбиљно.</p> <p>»Е чекај мало!« рече Иконија св 
 мене, новога Јуду судите!« рече Гавран мирно.</p> <p>»Признајеш ли да си и Богу и људма тешко  
у твојој звезди записано!« рече Хусејин мирно и поуздано.{S} Кад чусмо у Једрену, рекох орта-ба 
клизаху се низ њено бледо, али савршено мирно лице; око углова од усана станио се један тих јед 
е дангуба и ваша штета.{S} Пустите да с миром носимо то једно дете, те да не буде горе, много г 
ко већ сам не може, пошље кога да цркву мироноше и да одреди три калуђера, који би прихватили м 
трудим да бар старост своју проведеш на миру и без бриге поред мене.{S} Ако мислиш, да ћеш бити 
евојка.</p> <p>Опет јој дође нова једна мисао.{S} Извади ружу из косе, пољуби је и пусти је низ 
о око себе и частио песнике из Перзије, Мисира и Анадолије, и учене хоџе и улеме из све турске  
ију: како јој се свиди игра девојака из Мисира.</p> <p>»Е, царска кћери,« одговори Иконија, »Бо 
, младе, високе, витоструке и танконоге Мисирлијке, с обнаженим рукама и грудима, утегнуте танк 
амбаси, потскочише обе хитре и видрасте Мисирлијке као два кадифаста и златним прахом посута ле 
била, и једва дихаше.{S} Као да јој све мисли, све срце, сва душа одоше низ улицу, и само несве 
 цвеће гази, а на јадно своје село и не мисли!«</p> <p>»Видим!« рече јој Ризван; видим, жудиш з 
Баш му, аго, молим те кажи, да човек не мисли да сам се од њега препала.{S} Није, него ми тако  
 Цео низ њезиних горких осећања и црних мисли тек би се овда и онда пресецао речима: »Освета је 
сам оче, а ударила сам преким путем.{S} Мислила сам да стигнемо на вечерњу«.</p> <p>»На вечерњи 
»али ми остаде једна жеља на празно.{S} Мислила сам, како би лепо било, да на овој слави нашег  
 могла да разговетније каже оно, што је мислила.{S} Султанија помисли да овај нешто магловити г 
 часа бијаше јој лакнуло.</p> <p>»Нисам мислила да вас расплачем децо!« рече Иконија, као да је 
писци Бог им судио!{S} Ја што ћеш, нису мислили каква ће времена да настану и на каквим ће само 
до игра једнако пред очима.{S} Истом се мислим, вратим у цркву, да слушам како наши ђаци поје,  
о дуго ћуташе, па ће онда рећи:</p> <p>»Мислим се нешто, да л’ је моја мати жива«, Ако је жива, 
лице рукама и поћута у некаквим дубоким мислима, заљуља се на десно и на лево неколико пута, пр 
тријар послао, легла си позно и уморна, мислиш, да <pb n="103" /> богме, на причешће које ћеш д 
b n="87" /> свима диже коса на глави, и мислиш диже се кубе горе у кебо, да отклони цркву да и  
 на миру и без бриге поред мене.{S} Ако мислиш, да ћеш бити срећнија међу својим људма, добро,  
 <div type="titlepage"> <pb n="b" /> <p>Мита Павков</p> <p>у Великом Бечкереку.</p> <p>Препоруч 
е женске родбине, све је то поклонима и митом подизао да ме као кошуту хајком терају на његову  
них има.{S} Зидао га је још Махмуд-паша Михал-оглу, песник, велики везир и зет султана Мехмеда, 
<p>Барјактар Бојана ... -.{S}40 </p> <p>Мицко Харамбаша ...{S} 3.50 </p> <p>Рајске Душе ...{S}  
нда дугим и уским ножем пробадати своје мишице а великом једном иглом прошивати усне своје.{S}  
ех очи; уштинух се десном руком за леву мишицу.{S} Јест, бејах будан и то су аспре што се беле! 
-кадуна и још једна' дворанка узеле под мишке, па је увеле у велику дворану, где би јој млада с 
 Сам кнез од Лежимира, са шубаром испод мишке, иђаше напред и са два три сељака своја с муком о 
а своје срце, па је онда сама узела под мишку и повела да је посади поред себе на софу. </p> <p 
ила, толико је од тога часа омрзнух.{S} Мишљах да је предсретнем, па да јој бело грло зубма пре 
гледах оволику силу и господство, ја се мишљах: еј, Боже, тако је то и у нас било док имадосмо  
с хтедох да се осветим Иконији, за коју мишљах негда да ми дом као сунце греје.{S} Али ето, у м 
купише на тајни договор шта да раде.{S} Мишљаху да пошљу брзохотце да потраже Милету, синовца С 
нија не могаше за дуго оком тренути.{S} Мишљаше о свом детету; премишљаше шта ли ће од њега бит 
 Симине: »Освета је моја, рече Господ!« Мишљаше о томе.{S} Ако је истина да је Бог казао, онда  
за жену дао.{S} Ризван-бег се, као врло млад јаничар при освајању Багдада од Перзијанаца у толи 
лијском хату јабучасте боје, јахаше леп млад човек.{S} Његова долама од црвене кадифе била је т 
а раја!«</p> <p>»Не бој се рајо!« викну млад један Турчин с отвореним и човечним лицем, који оч 
шкољке.</p> <p>Свакога петка пред вече, млада би султанија послала своју Ћехаја-кадуну, са још  
, немој да плачеш!«</p> <p>Па рекав то, млада сељанка пригрли дете своје и пољуби га у десни об 
рце од силног прижељкивања препукло.{S} Млада султанија, која разумеваше перзијски, беше усхиће 
асом тици преко воде.</p> <p>Проста ова млада сељанка, кад год би се нашла усред поља и усред л 
елих ногу са бистрим валима.</p> <p>Ова млада жена, која сад већ имађаше сина ђака у Св. Јована 
ом једна исто тако велика и танкострука млада девојка са бледожутом ружом у златној коси, с пла 
е. »У нашем селу,« рекох му, »има једна млада удовица тобож сељанка, а није него од старога вла 
а је било мило погледати је.{S} Била је млада; највише да јој је било двадесет и пет година.{S} 
е сребрну синију и однесоше.{S} Тада би млада султанија ударила длан о длан.{S} У дну дворане,  
н оно онако из ненада викну.</p> <p>Три млада момка, лична и висока, у панцирима и са сребрним  
атре су се прескакале, а већ око поноћи млада женскадија навали с венцима од ивањског цвећа на  
а је увеле у велику дворану, где би јој млада султанија изашла пола пута у сретање, претисла ње 
една постара српска сељанка и једна још млада и прилично угојена жена по турски одевена.{S} Сељ 
p>У том уђоше у дворану две, као капља, младе, високе, витоструке и танконоге Мисирлијке, с обн 
о да га још имамо!</p> <p>Те вечери обе младе жене испричаше Иконији целу своју прошлост и жало 
 вас као децу моју пољубим!«</p> <p>Обе младе жене разрогачише очи, па је гледаху непомично као 
тклони цркву да и анђели чују, а ми све младе жене и девојке пожутесмо као смиље; ђаци и калуђе 
ар« или »пролетња ружа«.{S} Обе су биле младе, бистре, брзе да разуму што им Иконија каже, срећ 
ке, — шта је та срећа према срећи једне младе матере, која види како јој је јединче пошло путем 
орила, па растужена замишљено гледаше у младе певачице.{S} Султанија јој нешто рече, и Агапија  
и запале; други опет хватаху и везиваху младе и лепушкасте девојке.</p> <p>Није прошло ни четвр 
 и скрушено наиђе на праг од селамлика, млади се везир диже са свога перзијског сиџадета, пружи 
оног прозора са решетком, <pb n="71" /> млади јахач упре своје погледе на њ, као да је хтео сил 
не знаш да сам везирова мајка?!«</p> <p>Млади се везир замисли дубоко.{S} Изгледаше снужден и п 
у своју остави, са сељанкама и старим и младим, поклони се кнезу и домаћинима, мољаше све да јо 
стојанство свагда давало најлепшем међу младим јунацима турске војске.{S} И сви су Турци призна 
 од сунца пробијаше на јабучицама румен младићскога здравља; испод густих проседих веђа светлуц 
, па дванајест белих жена, а иза њих 24 младих девојака од петнајест до осамнајест година, све  
с друге стране, поређало се око педесет младих и дивно лепих девојака.{S} У сваке коса беше опл 
ла препала.</p> <p>У том уђе четрнајест младих девојака: седам, свирачица с ћеманетима, цитрама 
ни, под великим једним грмом, седело је младо пастирче, сељаче једно, коме ако је било највише  
 цветноме пољу шећу, и како јелени кроз младо, зелено борје скачу; сама таваница урезана дубоко 
е.</p> <p>И звиждукање двојнице стаде и младо пастирче викну: »Ој шарове, ој гарове, је л’ нам  
ке туге.{S} И мушко и женско, и старо и младо предусретало је »стрину Иконију с љубављу и пошто 
да рано зором сазове све село и старо и младо, и мушко и женско, пред судницу.</p> <p>Гаврана н 
 је и где је најмлађа кћи царева видела младог Силиктара, то само она и Ризван-бег знају.{S} Ал 
ниска вратанца од седефа и пусти унутра младога везира.</p> <p>Иконија је стајала поред софе, к 
p>Шта је срећа једне девојке која је од младога момка, о коме је у тајности свога срца на јави  
најдубљим поштовањем ниско погнут приђе младом везиру, положи му на колено ону танку свилену тк 
ајвећим страхопоштовањем удараше темена младоме везиру, и стаде као кип с рукама на прса прекрш 
го лепа!{S} Занела ме чак натраг у моју младост и у срећно доба, кад је црква Св. Јована појала 
 питам: ћери мила, што се не удајеш, за младости за лепоте твоје?«</p> <p>»Не могу, оче Никодиј 
 стигла, кад бих сад како се шалиш, »за младости за лепоте моје«, узела себи другог мужа?!{S} К 
о среће да у њој поборавиш жалост своје младости, па нисам скупо платио!« </p> <pb n="97" /> <p 
растајемо!{S} Ходи да те водим да видиш младу султанију снаху твоју!»</p> <p>И везир је узе за  
о видим где ми мозак лапи!{S} Док бејах млађи, могадијах да намиришем од куда Турци иду, као он 
 липе извор, који кроз дрвену цев сипље млаз кристалне бистре воде у корито од белог камена сла 
 злато, меки бисер и плави сафир, па се млазови спуштајући се доле скристалисали пре, него што  
пет бесно у њу грували и пребацивали је млазовима од беле пене, кад се море ричући рвало с ветр 
сељанка?{S} Као мува кад падне у чинију млека, тако сам ти ја у овој госпоштини.{S} Хоћу у њој  
та, а она све од самог сребра белог као млеко; пред њима два златна стуба, а око оба стуба увил 
оше и трећи царски јелек: дванајест као млеко белих арапских хатова, с густим и до земље црним  
лана у великим позлаћеним зарфовима, са млеком, сртлијашем, кадајифом, белом и руменом халвом,  
с плавим очима, с лицем белим као да је млеком наливено, и сва у бледожуту свилу обучена.</p> < 
азних облика неко у ћурковима од црвене млетачке чохе, неко са кунтушима и са бињишима од дибе- 
завоја један старински златан новац као млетачки цекин.</p> <p>У том калуђер подиже главу, скид 
блеском руменога неба на западу, својим млечним лицем, својим безазленим погледом и својим вити 
 бледоплавог споменка у тамну љубичицу; млечност њеног лица видела се кроз танки сунчев преплан 
ђеност растопише нешто тихог руменила у млечност његову а под танком и лаком копреном од сунца. 
дефа, који се на сунцу преливао из беле млечности <pb n="79" /> у тамно зеленило, а из овога у  
а да се црква сагради, да јој се земље, млинови и виногради купе, даћу да се доведу калуђери па 
совре слаткогласно брујање калуђерског »Многаја љета!«</p> <p>Јадна Иконија подизаше десну руку 
 шта би, него својски довршиваху своје »многаја љета«.</p> <p>Кад га свршише, онда сви скочише  
ина од клицања и кад се из ње изви оно »многаја љета«, она пребледе, пожуте, пребледе опет, про 
ком Иконију, а за њима остала свита.{S} Многе се жене, а богме и понеки људи, кад видоше овај < 
роз башту, мимо неколико кијосака, мимо многе чесме мраморне водоскоке и шарене кавезе с тицама 
 читају дванајест великих јеванђеља.{S} Многи се старци заплакаше.</p> <p>Иконија се строгим по 
калуђери и попови отпеваше нешто.{S} На многим местима из гомилица народа поче да се диже песма 
денистан.</p> <p>Чувен је био са лепоте многих својих ћошака растурених по луговима од најлепши 
иза појаса неку дугачку кесу, па између многих мангура и аспри огледаше да руком, која дркташе  
симо то једно дете, те да не буде горе, много горе!«</p> <p>»Беже!« рече отац Никодије одважно. 
гова очима прате!«</p> <p>»Ћути, снахо, много говориш за цркву!« рече јој старац тихо, па погле 
ле, газда је, код њега би благовала.{S} Много ми што шта наказива па заврши: »Оче Никодије, ако 
спору, рано легала а зором устајала.{S} Много пута није могла по целу ноћ да спава, и онда би ј 
е је да стоји близу зачеља од совре.{S} Много је била бледа и <pb n="106" /> уморна.{S} Овда и  
 ово је лепо, није да није лепо, баш је много лепо!{S} Али оно да је да султанија чује!{S} Еј,  
 што год могу; али оно што ја могу није много.{S} Научићу га да чита, упознаћу га с титлама и с 
судницу у Лежимир.</p> <p>У Лежимиру се много шта изменило.{S} Чича Сима је давно умро, умро је 
ком џадом, па и да би с неруке јој је и много заходно, а посна посла у Св. Јована а мршава у Ле 
хне?{S} Главно је што видим да се тобом много занео; а после, газда је, код њега би благовала.{ 
ече Господ!« Богме бих вам о томе могао много причати; али нека не вреди!«</p> <p>И онда чича С 
p> <p>»Баш је лепа!« одговори Иконија; »Много лепа!{S} Занела ме чак натраг у моју младост и у  
 одведоше.{S} Калуђерове речи позледише многоме срцу ране, које још не беху зарасле.{S} Кукњава 
ме је цар (коме нека се слава без краја множи!) обасуо милостима, ја сам прву милост у тебе наш 
оштра сабља.{S} Из таких очију посла за мном прекор као зрно које не промаша.{S} Чисто ми онда  
У очи самог Ивањ-дна, игуман дечански с мноштвом калуђера и попова посвети цркву и одмах удариш 
 кад се весели и кад се тугује, све као моба.{S} И не може да буде игра друкчије, него кад се п 
ам све, јер по из даље иде почетак овог мог јадног свршетка.</p> <p>»Затече ме једном, пре седа 
p> <p>»Хвалим те боже!{S} Ево сад нађох мог сина!« промуца Иконија кроз плач, и сад први пут</p 
поделила између мога свекра, чича Симе, мога сина Иве и другога дома господара, бојим се не би  
а, прошапута: »Еј, тешко мени и до Бога мога!« Па онда се исправи и одважно рече:</p> <p>»Вала  
ко народ зна, кукоља нема, усади у срце мога детета по које зрно, па ако буде божја воља, оно ћ 
то служиш.{S} Знам, ниси заборавио речи мога покојника!</p> <p>Калуђер се накашља мало, сави ри 
Свети оче, ово је данас најсрећнији дан мога живота.{S} Бог ми је дао да доживим радост да види 
шио, а ја остах да кукам без гроба а до мога гроба!{S} Нека га, скотина једна!»</p> <p>Из свога 
 поклон, малечак и сиротињски, али је у мога везира срце велико и господско, па ће да га прими  
{S} Кад бих моју дворбу поделила између мога свекра, чича Симе, мога сина Иве и другога дома го 
о по очима твога оца, а друго по куцању мога срца!«</p> <p>И онда Иконија бризну плакати.</p> < 
г па ти!« поче Иконија. »Ево ти доведох мога сина да га упутиш како да служи Богу и народу, как 
 где ми мозак лапи!{S} Док бејах млађи, могадијах да намиришем од куда Турци иду, као оно што п 
> <p>Ризван-бег је чинио све што год је могао, да му мати буде задовољна.</p> <p>Свакога понеде 
арешини, и ако овај чак ни слутити није могао, да га је иза оне решетке гледао један Јаничар.</ 
оја, рече Господ!« Богме бих вам о томе могао много причати; али нека не вреди!«</p> <p>И онда  
 мене, једва жив утекох у пећину.{S} Не могах изаћи од кијамета на пољу.{S} Остах у пећини да п 
> <p>Калуђер се нешто био узврпољио, не могаше довољно да кашљуцањем спреми грло, скиде камилав 
 кад је виде онако порушену и сузну, не могаше ни речи да прозбори, него јечаше само као да га  
ом својих очију да скине решетку.{S} Не могаше да скине решетку, али не скидаше погледа свога с 
, и онда упре своје погледе у њу.{S} Не могаше да верује, да је то она. »Јеси ли ти то, Иконијо 
енама говори.</p> <p>Те ноћи Иконија не могаше за дуго оком тренути.{S} Мишљаше о свом детету;  
апучом.{S} Али већ трећи дан Иконија не могаше да сноси ово чудо од своје госпоштине.{S} Викну  
Сва пребледе и за неколико тренутака не могаше ни крочити напред нити речи прозборити. </p> <pb 
 је бити кћи Хусејину.{S} Али она се не могаше довољно да нахвали Иконији, колико јој је стари  
нда чича Сима ућута, и ништа га више не могаше покренути да са женама говори.</p> <p>Те ноћи Ик 
 у свога унука.{S} Беше му мило, али не могаше ништа друго да каже него: »Тако, синко, тако!«</ 
Хтеде да га запита: »Шта велиш?« али не могаше уста да отвори.</p> <p>У том тренутку растрезни  
ланини захитила.{S} И сада је Гавран не могаше познати, јер још трајаше ватра у његовој глави и 
и везире!« рече Иконија, која никако не могаше да везиру и зету турскога цара каже »сине!« — »Х 
, гледаше је дуго и дуго, и очевидно не могаше је познати..</p> <p>Кад му она после кратког вре 
о пада на три прва корака.{S} Просто не могаше да се насвира.</p> <p>Два велика чобанска пса ле 
 што село учини!«</p> <p>И другу ноћ не могаше Иконија да заспи дуго и дуго.{S} Преврташе се не 
 прозва је »Шекер-Мара«.{S} По годинама могла је бити кћи Хусејину.{S} Али она се не могаше дов 
{S} Наместила се иза њега тако да му је могла на ухо да шапутне кад се чита евангеље, кад се из 
ла а зором устајала.{S} Много пута није могла по целу ноћ да спава, и онда би јој Агапија прича 
Иконија нишани, а опет Иконија не би ни могла да разговетније каже оно, што је мислила.{S} Султ 
,« рече Ризван потресеним глосом, »нису могли да отму моје срце од тебе.{S} Ја имам једну матер 
га ми, па без тога се у нас не би никад могло ни поиграти!«</p> <p>Султанија није разумела на ш 
чицама ово парче од рукава њеног.{S} Не могох дуго и дуго да заборавим поглед, којим ме је твој 
p>»Вољан си аго да тако говориш; ама да могу сада да прошетају овом чаршијом само <pb n="73" /> 
 ћери моја што год могу; али оно што ја могу није много.{S} Научићу га да чита, упознаћу га с т 
е бити друго, него баш говоре.{S} А шта могу друго да говоре него: »А шта ће ова сељанка овде?! 
ево и сад велим: хоћу ћери моја што год могу; али оно што ја могу није много.{S} Научићу га да  
трошим и двадесет хиљада, ако само тиме могу да купим теби за твоје старе дане нешто среће да у 
зом смрћу, јер муке које ме стегоше, не могу да сносим!«</p> <p>»Казуј нам право све по реду и  
: да га молим да ми не замери али да не могу.{S} Није да му махне налазим него нећу да се удаје 
ни отац Никодије ни црква Св. Јована не могу без њега да буду.{S} Милина јој беше да слуша како 
д горког сувог дрвета, те већ и њиме не могу ни да уздахнем, ни да сузе гутам!«</p> <p>Пљесну с 
бе, јер видим да сте добре душе; али не могу да волим службу вашу.{S} Боли ме ево овде« (па Ико 
гу, ал’ ти, Гавране, никад опростити не могу!{S} Него кажу, који знају, да је Бог рекао: »освет 
ли нас што?« упиташе је.</p> <p>»Ево не могу да тренем!{S} Цело ми оно вечерашње <pb n="89" />  
а младости за лепоте твоје?«</p> <p>»Не могу, оче Никодије!« одговори Иконија.</p> <p>»Долазећи 
 прашташ!«</p> <p>»Ја те жедна напојити могу, ја те гладна нахранити могу, ал’ ти, Гавране, ник 
а напојити могу, ја те гладна нахранити могу, ал’ ти, Гавране, никад опростити не могу!{S} Него 
све што велика сила и још веће богаство могу да помогну једном добром сину, да матери својој за 
мишљаше шта ли ће од њега бити; ко зна, можда су га Турци већ и заклали, а ако нису, потурчиће  
ош познају главе од римских војника.{S} Можда је то био саркофаг каквог силног проконзула; сад  
ђе је милина од студене воде.{S} Ко зна можда је и студену воду подишла топлина од њене милине! 
и нас хвале да смо Соколови.{S} По срцу можда и јесмо, али нит имамо крила нит очију Соколових. 
S} А ја сама себи велим:{S} Боже благи, може бити они то сад по арапски гунђају: »а шта ће та с 
али ми верујте, да нисам ни помишљао да може да изађе на ово како је изашло! да ће робље да се  
умбара,« рече ружи, »али те бистра вода може однети ноћас до на груди каквој вили!</p> <p>Па он 
ако га оставиш у манастиру девет година може свикнути и како се литургија служи; а за више не п 
ама шалу збијаш!{S} А ко зна?{S} Свашта може да буде у вас Турака!« — одговорише му неки из гом 
ра!{S} Слушам и ослушкујем.{S} Јест, не може бити друго, него баш говоре.{S} А шта могу друго д 
 тако воља божја била.{S} Ето, ви’ш, не може!«</p> <p>»Не може за то што ти нећеш, а ти нећеш з 
из овога краја пре четири године.{S} Не може цар да опет сад иште живу крв ове јадне сиротиње!« 
пелена.</p> <p>»За то што не може, а не може зато што нећу, а нећу за то што сам се везала друг 
> <p>»Прво и прво све ми се чини, да не може бити, да ја теби и царевој кћери нисам овде на сме 
 развија, руке му задркташе, виде да не може да развије, па са најдубљим поштовањем ниско погну 
ије велико, али чича Сима не само да не може да ти помаже него, онако стар и немоћан како је, с 
ге; »вала ни ђавоља стража око пакла не може бити ни црња ни страшнија!«</p> <p>Али се призор о 
уздано стари Јаничар; »лепше да буде не може.{S} Паметнији и од тебе и од мене рекоше: »Мал дер 
»Чујеш ли ме, Иконијо! овако се више не може.{S} Данас ћеш једном твојом речју да од мене начин 
 и кад се тугује, све као моба.{S} И не може да буде игра друкчије, него кад се поведе коло, па 
правду и мени.{S} Од тога ништа бити не може!«</p> <p>»Зашто не може« упита Гавро горко као да  
оклонима и с молбом, да, ако већ сам не може, пошље кога да цркву мироноше и да одреди три калу 
 испи чашу пелена.</p> <p>»За то што не може, а не може зато што нећу, а нећу за то што сам се  
е очевидно значило, да има нешто што не може пред дететом да јој каже.</p> <p>У порти седоше на 
а ништа бити не може!«</p> <p>»Зашто не може« упита Гавро горко као да испи чашу пелена.</p> <p 
и Ризван-бега толико слушала, да већ не може срећна бити, ако јој га султан не поклони.{S} Тако 
а се пробудила из тешкога сна па још не може да се прибере.</p> <p>Неколико жена и људи помогош 
ила.{S} Ето, ви’ш, не може!«</p> <p>»Не може за то што ти нећеш, а ти нећеш за то што си се нек 
>Подсвојкиња ... -.{S}60 </p> <p>Све се може само кад се хоће ... -.{S}60 </p> <p>Посљедице лак 
 ти живој срце ишчупати?« Поочиме да ли може бити, што се мени привиђа у овом тужном часу, да ј 
ара сам, свакога часа и кад се не надам може ме Аранђео крилима куцнути да му душу предам, па м 
, и бранити рају сиротињу.{S} Ако икако може бити дај нам сина на књигу.{S} Нека се не ломи по  
ја мајка не ће доживети, али опет за то може бити да ћеш ти јахати белог коња на црвеном седлу, 
 Него немој да овде стојимо.{S} Хајдмо, можемо се и путем разговарати!«</p> <p>Пођоше заједно и 
годило и за чим жудиш, а што ми овде не можемо да знамо док нам ти не кажеш?!«</p> <p>»Хвала ти 
та везир с осмехом.</p> <p>»Знам ја, не можеш ти бити царев везир а да ниси турске вере.{S} Ето 
авран; »само вас молим за брзу смрт.{S} Мозак ми је узаврео од вриске жена и прштања манастирск 
шта ћеш остарех и ево лепо видим где ми мозак лапи!{S} Док бејах млађи, могадијах да намиришем  
претисну чело прстима као да хоће да из мозга исцеди сећање, па се онда опет усправи и рече: »Ј 
рекрштеним.</p> <p>»Не, не, није друге, мој добри Лала, већ да поред мене седнеш!{S} Ово је тво 
е будна моје старе снове сневам! »Сине, мој, немој да плачеш!«</p> <p>Па рекав то, млада сељанк 
) обасуо, ова данас није најмања!{S} О, мој добри Лала, о мој стриче и први учитељу, добро си м 
 с памети !« привикаше други; »има тога мој брајко, те још како!«</p> <p>»Пустите човека, коме  
а била на гроб твоме оцу и рекла му: да мој завет <pb n="8" /> нисам заборавила.{S} Тако ћемо с 
а тихо шапуће: »Кад челе падну сутра на мој цвет, замолићу царицу њихову да пошље неколико чела 
/p> <p>»Што ћу му!?« рече Иконија. »Кад мој Миленко умираше, погледа ме жалостиво па зајеча: »И 
а макар ја то и не гледала.{S} Еј, Боже мој, опрости ми што се заносим, те будна моје старе сно 
а је«, предузе Иконија; »бојим се да је мој син, кога ми цар пре двадесет и толико година отео, 
 /> нисам заборавила.{S} Тако ћемо сине мој, у име, божје да пођемо оцу Никодију!«</p> <p>»А ов 
 мени конак?!{S} Још коју годину, па ће мој конак да буде неколико педљи црне земље покривено б 
тамо где ме треба!{S} Није друго него и мој шарац поче да посрће и сузе да рони.{S} Камо да је  
p>»Али ти не знаш да је умрла!{S} Добри мој Лала, ево сад царевом везиру добро да учиниш!{S} По 
ило док имадосмо своје цареве!{S} Да ти мој ага чујеш, кад наши гуслари стану казивати како је  
ече уздркталим гласом:</p> <p>»Познајем мој рукав!{S} Познајем и тебе.{S} Ти си.</p> <p>Он јој  
с није најмања!{S} О, мој добри Лала, о мој стриче и први учитељу, добро си ми дошао!«</p> <p>И 
аднице расплакале па плачи!{S} Ех, Бого мој, оно је било појање да мртве оживи! .{S}Јес, није в 
ијо, јадна моја Иконијо, аманет ти отац мој и аманет ти дете наше!« Заклех му се да ћу му оца ч 
сни рукав, па из гласа запеваше: »Јаох, моја нано, не дај ме Турцима!«</p> <p>Један га Турчин д 
та гласно, реч по реч: »Освета... је... моја! рече Господ!« Сваку реч старац изговараше све то  
кукавици мени сињој!{S} А моји снови, а моја надања?!« </p> <pb n="46" /> <p>Па онда би јој се  
е свака моја суза, свака моја мука, сва моја туга и невоља; нека ти је од мене све просто и пре 
да не треба да те боли, јер биће да сва моја сетност долази од луде памети једне старе и просте 
 поче овако :</p> <p>»Во Христу братија моја, децо моја, христољубиви и благочестиви народе!{S} 
е проста од мене свака моја суза, свака моја мука, сва моја туга и невоља; нека ти је од мене с 
авране, нека ти је проста од мене свака моја суза, свака моја мука, сва моја туга и невоља; нек 
ме жалостиво па зајеча: »Иконијо, јадна моја Иконијо, аманет ти отац мој и аманет ти дете наше! 
шарове, ој гарове, је л’ нам иде од куд моја нана?«</p> <p>Тек он то рече, а из шумарице зајеча 
рећи:</p> <p>»Мислим се нешто, да л’ је моја мати жива«, Ако је жива, па се мучи у сиротињи док 
 се светити јер Бог је казао: освета је моја!«</p> <p>»Па то му се Бог ето и осветио!{S} На мук 
о.{S} Бог се друкчије свети. »Освета је моја, рече Господ!« Богме бих вам о томе могао много пр 
овда и онда пресецао речима: »Освета је моја, рече Господ!« које би јој громко зазвечале.{S} И  
 зазвонише речи чича Симине: »Освета је моја, рече Господ!« Мишљаше о томе.{S} Ако је истина да 
орио само ове неколике речи: »Освета је моја, рече Господ!«</p> <p>У самој ствари Иконија му је 
који знају, да је Бог рекао: »освета је моја!« Моли му се, да ти се он не свети!« говораше Икон 
_C3"> <head>III</head> <head>„ОСВЕТА ЈЕ МОЈА!{S} РЕЧЕ ГОСПОД"</head> <pb n="34" /> <pb n="35" / 
 Ево ме да се патим у пећини, одакле је моја грешност као поток потекла.{S} И ево ми се он кроз 
ја имађах само једног сина!«</p> <p>»Ни моја вера ни моје везирстро,« рече Ризван потресеним гл 
његов, то ти ево и сад велим: хоћу ћери моја што год могу; али оно што ја могу није много.{S} Н 
 Иво из све снаге врискаше: »Нано, нано моја! не дај ме!«</p> <p>Иконија која беше под ударом Т 
 ли у његова везира!«</p> <p>»Е, сестро моја«, рече ми отац Никодије; »то је, видиш, српски цар 
 :</p> <p>»Во Христу братија моја, децо моја, христољубиви и благочестиви народе!{S} За ову вел 
 <pb n="81" /> <p>»Тако вам очију, децо моја, немојте ме више мучити!{S} Волим вас обе, јер вид 
а у металну пиштаљку дува.</p> <p>»Тицо моја, је л’ то мени звиждиш ?« викну Иконија својим јас 
ца у воду и мрмља чаролије.{S} Хе, душо моја, зар то није чарање ?«</p> <p>»Нисам очију ми! нег 
жем ћутању узе да говори овако:</p> <p>»Моја је давнашња жеља била да те нађем, да те поред себ 
и слабије, она само муцаше: »Моје дете! моје дете!«</p> <p>Као да није ни видела Арапина, она п 
 црква опет пропоји на славу његову.{S} Моје село зна да има преко двадесет и шест година, кахо 
са неком стравом. »У добри час дођох да моје очи и ту светињу виде!«</p> <p>»Јесте, Бога ми, ба 
Ето сам већ и заборавила!«</p> <p>»Вала моје си срце давно ишчупала, а данас си ми из потока па 
ирисна сејо, кад цар гаврански падне на моје гране, замолићу га да пошље своје гавранове да одл 
ој, опрости ми што се заносим, те будна моје старе снове сневам! »Сине, мој, немој да плачеш!«< 
показа на своје дете.</p> <p>»Е, ово је моје добро ђаче!« рече ведро отац Никодије. »Ако пође т 
а: »џанум« и »кузум«, срце моје и јагње моје!«</p> <pb n="66" /> <p>Сад су њих две седеле на со 
/p> <p>»Немојте, народе, браћо и сестре моје, да се бринете и буните, те ново какво зло на село 
а ситном сољу и рече маломе: »Иво, дете моје прихвати се мало, па да се пожуримо до вечерње да  
грцајући рече:</p> <p>»Што плачеш, дете моје ?{S} Ваља да се не бојиш доброга оца Никодија ?{S} 
д како се шалиш, »за младости за лепоте моје«, узела себи другог мужа?!{S} Кад бих моју дворбу  
д среће што те видим, и опет од несреће моје што кад те видех жива, нађох те да си царев везир! 
пет за то тепа: »џанум« и »кузум«, срце моје и јагње моје!«</p> <pb n="66" /> <p>Сад су њих две 
е мене несретњицу, оставте само јединче моје.«</p> <p>Али Турци и ако не касаху, опет одмицаху  
 га сваком згодом, наредићу да ти се из моје хазне издаје што год ти и колико год ти треба да ж 
о једног сина!«</p> <p>»Ни моја вера ни моје везирстро,« рече Ризван потресеним глосом, »нису м 
на. »Јеси ли ти то, Иконијо, или ме очи моје варају?« рече. </p> <pb n="49" /> <p>Она му ништа  
уд из прикрајка гледају, па да виде ово моје чудо и господство?{S} Бог и душа знам их, пре би с 
вницом глас води!{S} Ех, да ли он, чедо моје, зна сад да га деда и мајка његова очима прате!«</ 
 мало по мало па игуман, па ко зна чедо моје, шта је све теби Бог записао у својој књизи.{S} Тв 
кидно: »Аман вам Турци, оставте ми чедо моје!{S} Ево просто вам било, убите мене несретњицу, ос 
 књигу!{S} Ја колика је, једва је јадно моје ђаче носи!{S} Ено је даде попу Василију, који за д 
 потресеним глосом, »нису могли да отму моје срце од тебе.{S} Ја имам једну матер.{S} И ја и ти 
ве слабије и слабије, она само муцаше: »Моје дете! моје дете!«</p> <p>Као да није ни видела Ара 
ету изгубити и залутати међу несвоје, а моји ће ме узалудно ишчекивати и изгледати!{S} О мајко  
чиће га! »Еј, кукавици мени сињој!{S} А моји снови, а моја надања?!« </p> <pb n="46" /> <p>Па о 
 и рекла:</p> <p>»Боже, Боже! шта ли би моји сељаци рекли, да сад некуд из прикрајка гледају, п 
сном милошћу подигао цркву, коју сам ја мојим грехом разорио био!{S} Слава теби, Боже, слава те 
 ага, стани мало!{S} Заборавих нешто да мојима на аманет оставим!«</p> <p>Хусејин устави своју  
е.</p> <p>»Све ми је Бог преко молитава мојих и преко очекивања мојих испунио«, рече Иконија; » 
 преко молитава мојих и преко очекивања мојих испунио«, рече Иконија; »али ми остаде једна жеља 
уну негде у овој туђој земљи, далеко од мојих гробова.{S} По твојој доброти ти би и пролио сузу 
истифоре и ти Миловане, душе вам кажите мојој Макрени и кума Марти, а Бога ми реците и кнезу и  
ј царев везиру!{S} И још ћеш се смејати мојој простоти, само слушај!{S} Прођем по перивоју мало 
 терају на његову заседу.{S} Свакој сам мојој стрини, свакој снаси одговорила: да га молим да м 
о неге видела, па се занесох тражећи по мојој лудој памети где сам их видела!«</p> <p>»А како т 
ђе по твојој жељи; и оно исто што рекох мојој Макрени, кад ми дође пре шест недеља.{S} Немој, Г 
и му рекла?«</p> <p>»Оно исто што рекох мојој стрини Јованци кад ми пре годину дана први пут до 
ше!« Заклех му се да ћу му оца чувати и мојом и његовом бригом и да ћу нашега Иву одгајити, ако 
.{S} Устани, подигни, и однеси цркви за моју душу!« Окрете се старац, оде унутра у пећину, заст 
се око ње као сенка њена.{S} Слах јој и моју и њену женску родбину.{S} Слах јој и друге умољени 
о, нити бих и онда пристајала да слажем моју песму с црним Гавраном!«</p> <p>»Па да му кажем да 
о, његовом се крвљу напојио, да загасим моју жеђ за тобом!« </p> <pb n="20" /> <p>Гавран сав по 
о амајлију.{S} Сиромах сам да ти радост моју богатим поклоном покажем.{S} Рекох да ти носим ову 
 »Много лепа!{S} Занела ме чак натраг у моју младост и у срећно доба, кад је црква Св. Јована п 
ишта нађе речи.</p> <p>»Ето, на несрећу моју не нађох се ближе!« поче Стојан посадив се на једн 
јој говориле.{S} Ходите да вас као децу моју пољубим!«</p> <p>Обе младе жене разрогачише очи, п 
е«, узела себи другог мужа?!{S} Кад бих моју дворбу поделила између мога свекра, чича Симе, мог 
е своје у Пећ патријару с поклонима и с молбом, да, ако већ сам не може, пошље кога да цркву ми 
колико се пута преко дана калуђери Богу моле, и како он помаже црквењаку да наспе уље у кандила 
ају, да је Бог рекао: »освета је моја!« Моли му се, да ти се он не свети!« говораше Иконија озб 
било да му се учини милост за коју он и моли.{S} Него њега треба на лаганим мукама уморити.</p> 
а и рече Хусејину:</p> <p>»Баш му, аго, молим те кажи, да човек не мисли да сам се од њега преп 
 њиме што хоћу, заповедам му како хоћу, молим се Богу по српски, чак ми је донео од некуд стару 
 стрини, свакој снаси одговорила: да га молим да ми не замери али да не могу.{S} Није да му мах 
ријарковим ђацима па запеваше.... чекај молим те мало!« Па се Иконија погну, замисли се, замисл 
 згрешио?«</p> <p>»Признајем!{S} И само молим суд да се уморим брзом смрћу, јер муке које ме ст 
> <p>»Право је« викну Гавран; »само вас молим за брзу смрт.{S} Мозак ми је узаврео од вриске же 
у се растајали, стари му калуђер рече: »Молим те, брате, кад будеш пролазио кроз српске крајеве 
му кажем да се ничему не нада!«</p> <p>»Молим те, као оца, као што ми и јеси по Богу отац, свет 
p>»На вечерњи је био Гавран Ракетић.{S} Молио ме је да ти говорим да за њега пођеш!«</p> <p>»Да 
 краља Милутина, и у њој се на коленима молио Богу за сиротињу српску, и кад се дигао, чуо је и 
отоку Липовици пречекао, најпре је лепо молио, а најпосле у великој срдњи попретио да ће га зап 
о прихвате.</p> <p>»Све ми је Бог преко молитава мојих и преко очекивања мојих испунио«, рече И 
и слепац прогледао кад се поред великих молитава три пут пред јутрење на том извору умио.</p> < 
ше се и не смедоше му читати опроштајне молитве, него одоше у олтар и казаше све игуману Јероти 
с отворио, ја ћу да ти читам опроштајне молитве!« </p> <p>И онда му их он очита, те Гавран, пла 
 младим, поклони се кнезу и домаћинима, мољаше све да јој опросте ако се на овом свету видели н 
бољеваше, па се побојаваше да не умре и мољаше се гласно Богу, да је још не позивље на онај све 
 на Иконију да седне, али их она смерно мољаше да је пусте да њих, као најмилије госте, које је 
ари све у ногу, а оно као да игра један момак и једна девојка.{S} Па не знаш шта је лепше погле 
 пољани зазвиждаше двојнице, и талас од момака и девојака поче да се повија под поветарцем, кој 
иво гледаху за њима.{S} Дотрча неколико момака.</p> <p>Иконија подиже један крај платна, којим  
рца, па на десно па на лево, па кад сто момака и двеста девојака удари све у ногу, а оно као да 
 једне и с друге стране по шест красних момака, у јаничарском руву, са лепо извезеним стреоница 
сма и затресе се земља од хитрога крока момачкога.{S} Народ се развесели.</p> <p>Али нико се на 
обро ово што учиних, нека је за здравље моме Иви ако је у животу, а нека му је за душу ако у жи 
Ризван. »Да ти није што криво од кога у моме двору?{S} Да ли има нешто што би ти годило и за чи 
ни рукав; тргох те од ње и однесох те у моме наручју, а ти стегао у ручицама ово парче од рукав 
ечером благосиљати, а на самртноме часу моме рећи:{S} Бог нека даде оцу Никодију и овога и оног 
 у пећини да преноћим и заспах на гуњцу моме.{S} На сну ми дође старац с великом белом брадом д 
знемогла, да му ноге клецаху, те га два момка подржаваху.</p> <p>Стојан нареди да га одреше, и  
и: да ли стидљиву девојку, или стидљива момка, кад је у колу.{S} А стидљивост и чедност баш тре 
 срећа једне девојке која је од младога момка, о коме је у тајности свога срца на јави слатке с 
онако из ненада викну.</p> <p>Три млада момка, лична и висока, у панцирима и са сребрним шлемов 
у у котлић.</p> <p>»Их, болан!« привика момчадија, која то гледаше, дивећи се старцу. »Их, бола 
ске и запомагања.</p> <p>Прискочи нешто момчадије врљикама; неки сељаци потегоше ножеве.{S} У н 
данак дође!«</p> <p>»Па зар ја да будем монастирско ђаче?« упита дечко све невеселији, па се за 
-кадуном, а ова онда рече Иконији: како мора да <pb n="77" /> је остави саму у овој одаји да до 
ајдука, кога Бог да прости!« И најпосле морадоше јој попустити, и написаше како је желела.</p>  
ћу кнеже!« рече Гавран. »Знам да умрети морам, нека вам се исповедим као на последњем часу!«</p 
чисто тепајући јој, запљускивали кад је море на тишини сунцем успавано било, а опет бесно у њу  
ивали је млазовима од беле пене, кад се море ричући рвало с ветровима.{S} Између конака и ове о 
би се са ћошка свога конака загледала у море, па би сетно пољуљала главом то на десно то на лев 
.{S} Пробудих се и најпре рекох себи : »море, шта човек не снива?{S} Слушао сам хиљаду гатки о  
ћу и купих земље.{S} Жена ми говораше: »Море однеси бар пола цркви, да ти се не освети Бог!« Не 
е насмеја, па махну руком као да каже; »Море жено батали ти то!«</p> <p>»Да ти видиш Топлицу Ми 
и њене напијем.{S} Али ми сотона шапну »Море то није ништа! та сласт за кратко траје Слађе је д 
љно, »биће да је цару жао да храни рибе морске девојкама из харема, па ће да проба да их храни  
 био један, саграђен сасвим близу обале морске, али не баш врло далеко од главног конака и од в 
ада од руменог мрамора, коју су сафирни морски таласи тихо, чисто тепајући јој, запљускивали ка 
оје су од великог дворца водиле к обали морској, између свака два поморанџина дрвета,стојало је 
меног мрамора, и преко оквира по плавом морском огледалу, поврх кога облетаху витокриле беле ут 
ла у Кајиру где су је гусари који је на мору заробише, најпре на продају изнели. </p> <p>Ове Аг 
рече Иконија сва усплахирена; погледа к мору, поћута, прекрсти се и рече полагано: »О мајко бож 
 Бертолдов ...{S} 1.20 </p> <p>Писма из Москве ...{S} 1.- </p> <p>Барјактар Бојана ... -.{S}40  
 из пушке, или закоље ножем, или умлати мотком, или обеси, не бејаше доста светини.{S} То би та 
ри, него је запалила буктињу да разгања мрак који је нас, бедни српски народ притиснуо.{S} Њено 
ли-шкољка.« Доњи му је кат био од белог мрамора, а горњи од стакла и резаног кедра са Ливана.{S 
 стране по један лав од црног углачаног мрамора.{S} Од њих, па даље у ходник, пружали су се ред 
ан звездама од белог, руменог и зеленог мрамора, а по зидовима застрвен богатим перзијским ћили 
ка, пружала се обалом ограда од руменог мрамора, коју су сафирни морски таласи тихо, чисто тепа 
илима од цвећа к оном оквиру од руменог мрамора, и преко оквира по плавом морском огледалу, пов 
ра, у коме се низови од белог и руменог мрамора надметаху својом лепотом, пењући се под прозоре 
ај брзо замену другим.</p> <p>Уз широке мраморне степене изађоше горе у пространи и дуги ходник 
имо неколико кијосака, мимо многе чесме мраморне водоскоке и шарене кавезе с тицама.{S} Ударише 
 се Иконија снебиваше да изађе на горњи мраморни праг од цркве, па да је сви виде и гледају, не 
На сваком трећем кораку удараше челом о мраморни патос, па викаше у глас: »Слава нека ти је Гос 
оскоцима и напајане поточићима, који из мраморних чесама потицаху, беху прошаране шумицама од п 
јику из Стамбола у Аденистан.</p> <p>На мраморноме бајиру дочекали су их везиров Кизлар-ага и К 
Манастирска је црква била мала, ниска и мрачна.{S} У дебелим зидинама просечени су били дуги а  
ви своју шареницу, па са синчићем уђе у мрачну и празну црквицу, целива иконе, запали три свећи 
 у порту, имам нешто да ти говорим!« Па мрдну очима и веђама показав на дете, што је очевидно з 
онија с Ивом уђе, па не диже главе нити мрдну густим веђама.</p> <p>Иконија ћутећки извади из ш 
једног богаља, који сав сед као овца, а мрк у лицу као труо пањ, пузећи четвороношке обилазаше  
ло.{S} Био је висок и личан човек; кроз мрки препланак од сунца пробијаше на јабучицама румен м 
пљем пробада зелену аждају; Св. Јован у мркој камиљој кожи с мрком тиквицом о левом бедру, поди 
ждају; Св. Јован у мркој камиљој кожи с мрком тиквицом о левом бедру, подигао је у вис крст од  
ди цвет из косе, љуби га, баца у воду и мрмља чаролије.{S} Хе, душо моја, зар то није чарање ?« 
ко капљи вина у уста. познадоше да није мртва.</p> <p>Положише је у волујска кола на меку подло 
ударцима камџије стропошта на земљу као мртва.</p> <p>Арапин је гледаше за неколико тренутака,  
после обамр’о, и како су га ваља да већ мртва, однели на мртвачким носилима у планину, да га у  
како су га ваља да већ мртва, однели на мртвачким носилима у планину, да га у пећину баце.</p>  
{S} Ех, Бого мој, оно је било појање да мртве оживи! .{S}Јес, није вајде, и ово је лепо, није д 
о заходно, а посна посла у Св. Јована а мршава у Лежимиру.{S} Ех шта ћеш остарех и ево лепо вид 
а, издрпана, бледа и тако изнемогла, да му ноге клецаху, те га два момка подржаваху.</p> <p>Сто 
аг воде са извора, Гавран је замоли, да му га дода да се напије.{S} Кад се добро напи, лакну му 
н-бег је чинио све што год је могао, да му мати буде задовољна.</p> <p>Свакога понедеоника дола 
 нека све то поклони светоме Јовану, да му је свећа пред свецем, не би ли га од лудости избавио 
дала донети из планине, па наредила: да му се у конаку манастирском даде једна ћелијца при земљ 
} Сам Гавран причаше народу озбиљно: да му је Бог послао анђела, који га је бистром водом расхл 
 песму с црним Гавраном!«</p> <p>»Па да му кажем да се ничему не нада!«</p> <p>»Молим те, као о 
 га горски вуци жива поједу.{S} Кућа да му се до темеља спали; земљу да нико не прихвата за сед 
тим да говори. »Када ти је отац (Бог да му душу прости!) умирао од тешких рана, рекао ми је: »И 
ми не замери али да не могу.{S} Није да му махне налазим него нећу да се удајем!«</p> <p>»Није  
S} О самом великом дворцу причало се да му по лепоти и по богаштини мало равних има.{S} Зидао г 
 исплака и умири.{S} Стојан јој рече да му исприча све како је било.{S} Иконија узе да прича св 
/p> <p>Стојан нареди да га одреше, и да му пруже залогај погаче и гутљај ракије.{S} Кад га тако 
 извештај Ризван-бегу, овај заповеди да му Јаничара одмах у селамлик доведе.</p> <p>Кад стари Ј 
робере нашу најбољу децу, па их носи да му служе као Аџем-оглани и Ич-оглани.{S} Ево се још нис 
 ми то!« прихвати чича. »Пре ће бити да му се сотона, коме је он душу за аспре продао, осветио. 
адам може ме Аранђео крилима куцнути да му душу предам, па ме страх хвата и туга ми срце стеже  
је: како је куми Богом и Св. Јованом да му да кап воде, јер сав гори од жеђи.</p> <p>Сутра дан  
чи, коју добро беше притиснуо прстом да му се како не омакне.{S} Тако се беше занео, да не чу к 
ра у Топлици.{S} Сад је све то искао да му се опет разговетно каже, и онда се крене пут Топлице 
 било: како је Гавран из гласа кумио да му жиле потколенице не пеку, како је запомагао и од бол 
амишљеним погледом гледа да л’ ће ко да му приђе те да га загрли.</p> <p>Око црквице је била по 
цркве.{S} Наместила се иза њега тако да му је могла на ухо да шапутне кад се чита евангеље, кад 
е доста светини.{S} То би таман било да му се учини милост за коју он и моли.{S} Него њега треб 
им; и ако сам позни и последњи, опет да му срећу зажелим!{S} Имам за њ и поклон, малечак и сиро 
те жене!«</p> <p>Ризван навали на њу да му просто исприча све што јој је тешко.</p> <p>»Па добр 
там опроштајне молитве!« </p> <p>И онда му их он очита, те Гавран, плакајући у глас као мало де 
 Кад већ стиже пред саму цркву, Иконија му се маши за руку, заиска смерно његов благослов и онд 
 Господ!«</p> <p>У самој ствари Иконија му је сваке Суботе обилазила његову живу гробницу и одн 
 Богу!{S} По његовој смо се вољи — нека му је слава! — данас састали да се, до његове воље, виш 
дравље моме Иви ако је у животу, а нека му је за душу ако у животу није!«</p> <p>Сутра дан, опе 
толиких радости којима ме је Алах (нека му је слава!) обасуо, ова данас није најмања!{S} О, мој 
илазила његову живу гробницу и односила му нешто хране и вина.{S} Сваке године на Ивањдан, ишла 
м изашла била на гроб твоме оцу и рекла му: да мој завет <pb n="8" /> нисам заборавила.{S} Тако 
арају?« рече. </p> <pb n="49" /> <p>Она му ништа не одговори, него га само гледаше.</p> <p>Гавр 
о рамену <pb n="24" /> живо покуцала па му зашапутала: »Дедо, дедо, погледај на лево!{S} Ене на 
беше у клупче па тешко дихаше.{S} Ватра му беше подузела образе; сув језик беше исплазио.{S} Ик 
бок по средини око две стопе.{S} Бистра му је вода струјила преко чистог горског шљунка тихо ро 
а, пружи према старцу обе руке, притрча му, не даде да темена, него му по турски паде на једно  
е Аденистан своме зету Ризван-бегу, кад му је кћер Мејриму за жену дао.{S} Ризван-бег се, као в 
м отиде Иконија да обиђе богаља.{S} Кад му донесе крчаг воде са извора, Гавран је замоли, да му 
оде помилуј!{S} Господе помилуј!« а кад му ја назвах Бога и упитах за здравље, ништа ми не одго 
видно не могаше је познати..</p> <p>Кад му она после кратког времена опет суну мало вина у уста 
.{S} Па сам ти на невољи грдној.{S} Две му речи прочитам <pb n="12" /> а три ни обрни ни осврни 
 га у онај страшни дан нестаде, пропаде му и траг!«</p> <p>»Знам ја«, прихвати игуман дечански; 
м четом и са још десетак коњаника, које му је санџак-бег од Топлице дао, и са једном арабом, по 
 освојио.{S} Сазидао га је благом, које му је дошло као његов део од богате плени цариградске.{ 
 грубим својим прстима да развија, руке му задркташе, виде да не може да развије, па са најдубљ 
ави страже око села, а кнезу каза да ће му главу својом сабљом одрубити, ако би Иконије преко н 
ће липсати као бесно псето, а зверад ће му кости глодати !« рече једна комшијница.</p> <p>»Не з 
Хусејину мило беше да их гледа.{S} Срце му се раздрага па викну: »А, бре, синови цареви, аферим 
рвиш зазвижда и голуб за голубом падаше му на рамена, а он једног по једног гуташе као шећерлем 
рете, па угледав мајку и деда, засијаше му се очи, и зрак радости из њих и трепет осмеха са уса 
трепћући гледаше у свога унука.{S} Беше му мило, али не могаше ништа друго да каже него: »Тако, 
репет осмеха са усана његових осветлише му лепо лице његово.</p> <p>»Мајкино мило јединче!« зам 
оже да буде у вас Турака!« — одговорише му неки из гомиле. </p> <pb n="61" /> <p>У том навалише 
како је било, препадоше се и не смедоше му читати опроштајне молитве, него одоше у олтар и каза 
в мали пријатељ њих спомиње.{S} Приђоше му полагано; па га невесело загледаше.{S} Лазнуше му ру 
о; па га невесело загледаше.{S} Лазнуше му руке.{S} Гаров се ослободи, подиже главу па језиком  
те да види шта ја данас видех, зубма би му гркљан искинуо, његовом се крвљу напојио, да загасим 
ија смерно, па приђе духовнику и пољуби му руку, и онда шапутне своме Иви те и он приђе к руци  
иско погнут приђе младом везиру, положи му на колено ону танку свилену тканицу, и опет се натра 
а, те у тој шкољки затварао бисер, који му је султан Мехемед у својој најмлађој сестри поклонио 
златни ибрик носи, па ни Рикабдара који му узенгију придржава, ни његова Дулбендара који му чал 
ју придржава, ни његова Дулбендара који му чалму завија, и турбаном царским Муслимане поздарвља 
 цареву носи, ни његовог Ибриктара који му златни ибрик носи, па ни Рикабдара који му узенгију  
водом расхладио и вином напојио, и који му је проговорио само ове неколике речи: »Освета је мој 
 од људи и од зверади да не погине, али му у срцу никада опраштала нисам.{S} Али кад је мене Бо 
да је Бог рекао: »освета је моја!« Моли му се, да ти се он не свети!« говораше Иконија озбиљно  
е преврнуо, беле зубетине искезио, црни му образи грчевито дркћу као кад се љут пас режећи спре 
.</p> <p>Звао се »Седефли-шкољка.« Доњи му је кат био од белог мрамора, а горњи од стакла и рез 
 упознао.{S} Кад су се растајали, стари му калуђер рече: »Молим те, брате, кад будеш пролазио к 
ме новога није било!«</p> <p>»Па шта си му рекла?«</p> <p>»Оно исто што рекох мојој стрини Јова 
 ми Бог и мајка божја помогну, испунити му његову последњу жељу.{S} Јутрос сам изашла била на г 
0" /> <p>Гавран сав помодре у лицу, очи му се засветлише црвеним жеравицама.{S} Он стегну усне  
ј слив воска и ону киту босиљка рекавши му: »Нај, сине, унеси ти сам овај босиљак и ову свећу С 
икону прислонив је на прса.{S} У десној му руци кита босиљка, па њоме шкропи сваког ко приђе ик 
длану, радим с њиме што хоћу, заповедам му како хоћу, молим се Богу по српски, чак ми је донео  
дити и посадити као да је дете; али чим му везир пусти руку он се диже на ноге, одмаче се са си 
а као да је ушао у гробницу.{S} Али чим му се очи мало свикну, одмах му се око срца проспе нека 
ера и толико од крупног мерџана.{S} Коњ му је на глави носио белу, у сребрно лале утврђену перј 
да не бејаше ни пушака ни пиштоља, него му је ваљало тојагама, врљикама, секирама и косама тући 
ке, притрча му, не даде да темена, него му по турски паде на једно па на друго раме, и рече:</p 
о, па је и Иконију снахом звао.{S} Било му је око шесдесет година, а већ петнајест година како  
е казао: освета је моја!«</p> <p>»Па то му се Бог ето и осветио!{S} На мукама ће липсати као бе 
ем, извијала висока бела перјаница, што му накит на коњу беше од злата, и што поред коња његова 
да има пословица: не дао Бог детету што му га мати зажели!«</p> <p>»Жена и није свуда жена, али 
 ако је жив, биће да је, као и отац што му беше, јуначког срца и плаховит на неправду; биће да  
S} Нека се не ломи по гори као отац што му се ломио, него нека стане у цркву да крстом рабри ов 
сваке напасти, док је год жив.{S} Везир му преда берат, којим га цар утврђује за Тимар-бега из  
роношке од пећине до једне колибе, коју му на једном брежуљку а у сувоти подигоше сељаци.{S} У  
е, повуче добро из једне чутурице, коју му дадоше па онда поче:</p> <p>»Казаћу вам право као пр 
 се напије.{S} Кад се добро напи, лакну му и разведри се, и онда упре своје погледе у њу.{S} Не 
а, положи га несрећнику на главу и суну му кап вина у отворена уста.</p> <p>Он се устави у јеча 
ако је запомагао и од бола рикао кад су му усијано камење под колена метали, како је најпосле о 
латом и бисером извезен.{S} Узенгије су му биле од злата а тако и дизгини, са којих је висило н 
манет ти дете наше!« Заклех му се да ћу му оца чувати и мојом и његовом бригом и да ћу нашега И 
ох у свет да се турчим!«</p> <p>»Што ћу му!?« рече Иконија. »Кад мој Миленко умираше, погледа м 
бично бистра ока; дуги седи брци падаху му на рамена као у старих јунака који с онога света ово 
S} Али чим му се очи мало свикну, одмах му се око срца проспе нека света топлина.{S} И десни и  
отац мој и аманет ти дете наше!« Заклех му се да ћу му оца чувати и мојом и његовом бригом и да 
-бегу у Прокупље. »У нашем селу,« рекох му, »има једна млада удовица тобож сељанка, а није него 
се насмеја и рече Хусејину:</p> <p>»Баш му, аго, молим те кажи, да човек не мисли да сам се од  
 проста и стара Супкиња сељанка?{S} Као мува кад падне у чинију млека, тако сам ти ја у овој го 
ди да искочи!«</p> <p>»Е па то је!« узе мудра Макрена да тумачи. »Синоћ смо о оцу Никодију дуго 
и оштро у <pb n="95" /> мене, па некако мудро задрмају главом, по нека закрешти нешто, срдито,  
ости за лепоте моје«, узела себи другог мужа?!{S} Кад бих моју дворбу поделила између мога свек 
ну.{S} Плакаће, па ће се окренути, наћи мужа и утешити се!«</p> <p>»Ето!« настави Гавран уздахн 
ошла и њена сестра од тетке, Макрена, с мужем и децом, па су се лепо наместили разастрв кострет 
ста од мене свака моја суза, свака моја мука, сва моја туга и невоља; нека ти је од мене све пр 
ја не умем ништа казати.{S} Видим да је мука и мајсторија, али то се у нас не би звало да је иг 
ше сељаци.{S} У томе, што после онаквих мука, и остављен у пећини зверовима, оста жив, сељани г 
астирског пожара.{S} Спасите ме од ових мука!«</p> <p>Сад настаде питање каквом смрћу да се нес 
p>»Па то му се Бог ето и осветио!{S} На мукама ће липсати као бесно псето, а зверад ће му кости 
н и моли.{S} Него њега треба на лаганим мукама уморити.</p> <p>Неко из гомиле, и то једна жена  
 »Е вредило је да прођеш кроз све твоје муке, кад си овакав дан доживела!« А они који беху дале 
још на овоме свету осети шта су паклене муке, он, који ми је живој срце ишчупао, сунце ми помрч 
рече Иконија горко. »Мене је он на црње муке метнуо; он је видео муку за неколико часова па свр 
плочу са свих страна, подигох је не без муке.{S} Испод ње беху две ћерамиде, испод ћерамида лон 
 Видим е није мање јунаштво живети кроз муке и невоље, и бранити рају сиротињу.{S} Ако икако мо 
молим суд да се уморим брзом смрћу, јер муке које ме стегоше, не могу да сносим!«</p> <p>»Казуј 
 се граја, и кнез и Хусејин-ага имађаху муке да је утишају.</p> <p>»Знаш, ага«, рече кнез као д 
се у земљу и поћута.{S} Цео збор ћуташе муком као да је у цркви.</p> <p>»Казуј све право по ист 
град и забран.{S} Али не зна село чијом муком то би.{S} Ваља да вам испричам све, јер по из даљ 
а уста.</p> <p>Он се устави у јечању; с муком и полагано отвори очи, гледаше је дуго и дуго, и  
ђаше напред и са два три сељака своја с муком отвараше пут калуђерима кроз густе гомиле народа. 
 уста, он облизну своје суве усне, па с муком и с промуклим гласом промуца: »Ти си ... божји... 
м гомилама.{S} Живи ланац од Јаничара с муком је издржавао ове таласе од људи, да не запљусну о 
его га само гледаше.</p> <p>Гавран се с муком и с јауком подиже на колена и паде на руке, па че 
у вис своју камилавку пуну змија, али с муком и напрезањем као да је свака од олова; протресе ј 
једнога дана узаман гине и да ти с њоме муку мучиш.{S} Буди отац сиротињи, <pb n="43" /> и вера 
 је он на црње муке метнуо; он је видео муку за неколико часова па свршио, а ја остах да кукам  
 у оној ори, па паде на земљу као да је муња ударила.</p> <p>Притрчаше јој игуман и неколики го 
ине.{S} Змајеви водише облаке и бише се муњама и громовима.{S} Удари град и поломи грање у шуми 
S} Удари град и поломи грање у шуми.{S} Муње цепаху громове око мене, једва жив утекох у пећину 
ве крупне љубичице, а кроз њих засеваше муње.</p> <p>»Срам те било, гаду од човека!« рече она с 
оји му чалму завија, и турбаном царским Муслимане поздарвља!{S} Па ти ниси видела баш оно што ј 
а на славу Бога, који је један и исти и Мусломанима и каурима!«</p> <p>»Хвалим те боже!{S} Ево  
м зеленим чалмама.{S} Иза њих заступник Муфтије са белом чалмом и у белом кафтану.{S} Иза ових  
"69" /> једна мања чета шејика потомака Мухамедових, са великим зеленим чалмама.{S} Иза њих зас 
"32" /> све слабије и слабије, она само муцаше: »Моје дете! моје дете!«</p> <p>Као да није ни в 
 је моја мати жива«, Ако је жива, па се мучи у сиротињи док ја газим по свили и кадифи, како ће 
ње и прекора самој себи.</p> <p>»Ево се мучим да прочитам овај рисовуљ који је још цар Душан да 
о вам очију, децо моја, немојте ме више мучити!{S} Волим вас обе, јер видим да сте добре душе;  
га дана узаман гине и да ти с њоме муку мучиш.{S} Буди отац сиротињи, <pb n="43" /> и веран слу 
 и отровано; али ти си хладна и паметна мушка глава, а срце ти није само јуначко него добро и п 
етно што говориш.{S} Женска глава треба мушке руке руке да је штити.{S} Миленково имање истина  
дмах до преграде, која одваја женску од мушке цркве.{S} Наместила се иза њега тако да му је мог 
седмогодишше +++прибирање+++ и одвођење мушке +++деце+++ рајине, којим се војска турска и +++др 
ором сазове све село и старо и младо, и мушко и женско, пред судницу.</p> <p>Гаврана не бејаше  
 али тек видљив нанос дубоке туге.{S} И мушко и женско, и старо и младо предусретало је »стрину 
ј, роде, да л си где год скоро сагледао мушко око под челом јуначким?«</p> <p>Кос као да је био 
а цркви.</p> <p>Најближе гомиле народа, на које наиђе беху усплахирене, али нико не знађаше шта 
везир желио да буде.{S} Али ту Иконија, на супрот и Хусејин-аги и свима мајсторима и свом селу  
ленима и то усијаним камењем из потока, на коме је Иконију из прикривка гледао; да се онда као  
им шарама у меканим и загаситим бојама, на три стране уз прозоре ниске софе од крмезове чохе, п 
е предена, већ од суха злата исплетена, на кошуљу челик панцијера, на панцијер румену доламу, п 
а исплетена, на кошуљу челик панцијера, на панцијер румену доламу, по долами троје токе сјајне, 
уку, пар шарених чарапа и пар рукавица, на којима је од ситних шљокица извезла крстове па их ок 
осили су црвене шалваре, зелене доламе, на прсима панцире и токе сребрне; а са десног рамена ви 
морна, мислиш, да <pb n="103" /> богме, на причешће које ћеш данас да примиш, па све се то поме 
а поред једног сточића од сребрне срме, на коме је стајао кристални бокал са црвеним шербетом;  
 Пази беже, да не падне крв; ако падне, на твоју ће главу!«</p> <p>Раздера се вођ турски љутито 
а од биљура; па облачи ковче и чакшире, на ковчама триста трепетљика, до колена од сухога злата 
ихо: »Хвала прво Богу па онда теби оче, на овој великој радости!« а очима показа на своје дете. 
нуле главе, у главама алем камен драги, на токамо пуце под гр’оцем, и у њему чаша од биљура; па 
дигнутим; Св. Ђорђе у скрлетној долами, на белом коњу, витим копљем пробада зелену аждају; Св.  
ака доћи да почну службу.{S} Према њој, на другој страни од црквених врата, седео је на земљи б 
кућу.{S} Иконија се ижљуби са Макреном, на којој имаовину своју остави, са сељанкама и старим и 
ча Симо, који је ретко кад шта говорио, на велико чудо Иконије и њених комшијница, промешкољи с 
 у крај огњишта нађе речи.</p> <p>»Ето, на несрећу моју не нађох се ближе!« поче Стојан посадив 
елу, у сребрно лале утврђену перјаницу, на челу између оба ока амајлију са крупним једним смара 
 с пуно поуздања и поноса. »Ево, видиш, на кожи написано; па видиш ово прво писмо златно исписа 
> <p>»Па то му се Бог ето и осветио!{S} На мукама ће липсати као бесно псето, а зверад ће му ко 
и грање од злата кадифа провиривала.{S} На прсима је носио златне токе; иза <pb n="70" /> свиле 
ут сад после двадесет и шест година.{S} На сваком трећем кораку удараше челом о мраморни патос, 
вади једно парче врло танког платна.{S} На једном крају то парче беше опточено шареним везом, у 
 да преноћим и заспах на гуњцу моме.{S} На сну ми дође старац с великом белом брадом до <pb n=" 
марагдима и рубинима богато ишаране.{S} На глави је носио златан шлем, обавијен танком белом ча 
еваху, како је слатко ропсто љубави.{S} На једној од главних стаза, које су од великог дворца в 
 њене крупне и још једнако живе очи.{S} На лицу, које је сад вазда бледо било, владаше сад мирн 
рину Иконију с љубављу и поштовањем.{S} На весеља није никад ишла, али где год би се десила бол 
леног листа са сребрнастом поставом.{S} На једно двеста корачаји од конака, пружала се обалом о 
ну целој свити, па само махну руком.{S} На мах се сви бели евнуси и бостанџије па и сам Капу-аг 
ом калуђери и попови отпеваше нешто.{S} На многим местима из гомилица народа поче да се диже пе 
 зелену кадифу опет златом извезену.{S} На глави ношаху позлаћене шлемове са белим ниским турба 
не дворанке поновише за њом: »Аферим!!« На један миг, оне две шербет-девојке крочише к певачица 
ка црква пропоји као твоја задужбина, а на славу Бога, који је један и исти и Мусломанима и кау 
 стојао је осмоугли сточић од седефа, а на сваком од њих по једна кита од зумбула или по једна  
 су обе кадуне на једна врата изашле, а на другој страни Кизлар-ага отвори једна по ниска врата 
ке сјајне, једне вите а друге салите, а на трећим гује исплетене, повисоко издигнуле главе, у г 
 шеће, и златним папучама цвеће гази, а на јадно своје село и не мисли!«</p> <p>»Видим!« рече ј 
ћу те и јутром и вечером благосиљати, а на самртноме часу моме рећи:{S} Бог нека даде оцу Никод 
 кристални бокал са црвеним шербетом; а на левом крају, према њој стојала је поред сребрног сто 
ука тесно прикопчани златним пуцетима а на грудма широм отворени, да кроз танку маглицу од свил 
тојало је привезано златним ланчићима а на сребрним пречагама стотине папагаја шаренога перја,  
рог потока, под одблеском руменога неба на западу, својим млечним лицем, својим безазленим погл 
т за коју он и моли.{S} Него њега треба на лаганим мукама уморити.</p> <p>Неко из гомиле, и то  
инима искићени.{S} Коњушари, све по два на <pb n="68" /> једнога коња, беху одевени у црвену чо 
апагаја, са два шарена крила папагајева на сниском турбану, а у руци са шареном штаком са прапо 
Изгруваше га, и крвава у лицу дигоше га на руке, да га изнесу на чистину.</p> <p>Харамбаша Стој 
} Поведе старца за обе руке и посади га на своје место, а сам се спусти поред њега.{S} Старцу с 
шала љубав и побожни страх, претисну га на своје чело, па на своја уста, па на своје срце, и оп 
 онда: »На седамнаестом кораку од прага на пећини има камена плоча маховином обрасла; испод те  
} Народ закука иза гласа и поче да бега на све стране.</p> <p>Међу тим су Турци једним ударом б 
.{S} Мислила сам, како би лепо било, да на овој слави нашег села и наше цркве буде с нама стари 
али, да никоме није лепше приличило, да на своме рамену, а испред цара носи сјајну сабљу цареву 
милине што је подесио бар оно, што пада на три прва корака.{S} Просто не могаше да се насвира.< 
а-се.</p> <p>Ризван-бег зачуђен погледа на старог Јаничара, па на ону тканицу.{S} Размота саде- 
а овој великој радости!« а очима показа на своје дете.</p> <p>»Е, ово је моје добро ђаче!« рече 
 измоли у цара ферман: да сиротиња раја на оним урвинама од св. Јована подигне себи нешто цркви 
о са небеског плавог кубета мајка божја на њу гледа. »О мајко божја«, шапуташе Иконија; »о Мајк 
о Иконији, одгурнув сурово оца Никодија на страну.</p> <p>»Не дајте браћо!« врискаше Иконија.</ 
са сребрним гривнама око облих зглавака на рукама и на ногама, са сребрним минђушама, са крупни 
<p>Бабе неке дођоше те јој бајаху свака на свој начин.{S} Пети дан Иконија се већ предигла била 
е воде у корито од белог камена сланика на коме се још познају главе од римских војника.{S} Мож 
местила се иза њега тако да му је могла на ухо да шапутне кад се чита евангеље, кад се износи с 
играти!«</p> <p>Султанија није разумела на што Иконија нишани, а опет Иконија не би ни могла да 
ру умио.</p> <p>Иконија је била довезла на волујским колима старога чича Симу.{S} С њоме је дош 
оследњу жељу.{S} Јутрос сам изашла била на гроб твоме оцу и рекла му: да мој завет <pb n="8" /> 
 <p>Кад изађе онако весела и онако мила на зелено поље, а оно се све зашарени као да је на њ па 
дифу и с црвеном ружом у коси — укипила на десном крају од ћилима пред софом, а поред једног ст 
тва.</p> <p>Положише је у волујска кола на меку подлогу од тек покошене траве, која дихаше мири 
ин-аги, а он јави везиру, а везир посла на све стране, и нашем Патријару, и у Свету Гору; распи 
орка туга свом горчином својом окренула на оног несрећника, који је сву ту беду причинио. »Нека 
S} Иконија је готово из дана у дан ишла на грађевину, није што се тобож у том нешто разумевала, 
рече Иконија; »али ми остаде једна жеља на празно.{S} Мислила сам, како би лепо било, да на ово 
есет коњаника, и са царским бурунтијама на све санџак-бегове и на све паше.</p> <p>У Прокупљу ј 
са златним первазом и златним челенкама на глави.</p> <p>Иза њих јахаше на високом вранцу Ага ј 
оврх зелених шалвара, са златним токама на прсима, са белим сарколима са златним первазом и зла 
 дана приступише јој погнуте, са рукама на пафтама од појаса склопљеним.{S} Иза сваке њене речи 
ладоме везиру, и стаде као кип с рукама на прса прекрштеним.</p> <p>»Не, не, није друге, мој до 
Иконија; »о Мајко божја, која си и сама на овоме свету уцвељена била, ако је добро ово што учин 
 <pb n="53" /> <p>Међу дивним дворовима на Боспору, има - један који се зове:{S} Аденистан.</p> 
, и нека вам је Бог и Свети Јован свима на помоћи!«</p> </div> <pb n="63" /> <div type="chapter 
тани мало!{S} Заборавих нешто да мојима на аманет оставим!«</p> <p>Хусејин устави своју чету и  
; дај да ти очи сагледамо, те да нашима на дому кажемо: видесмо цркву божју, и видесмо угодницу 
њу.{S} Ако икако може бити дај нам сина на књигу.{S} Нека се не ломи по гори као отац што му се 
о може бити да ћеш ти јахати белог коња на црвеном седлу, а о бедрима уместо сабље носити велик 
 зачуђен погледа на старог Јаничара, па на ону тканицу.{S} Размота саде-свилу и из ње извади је 
 га на своје чело, па на своја уста, па на своје срце, и опет на своја уста.{S} Приђе опет к ст 
оведе коло, па се повије око свирца, па на десно па на лево, па кад сто момака и двеста девојак 
сала!«</p> <p>И Иконија се прекрсти, па на три места целива ону дугачку и широку црвену шару, з 
ни страх, претисну га на своје чело, па на своја уста, па на своје срце, и опет на своја уста.{ 
ена, него му по турски паде на једно па на друго раме, и рече:</p> <p>»Од толиких радости којим 
па се повије око свирца, па на десно па на лево, па кад сто момака и двеста девојака удари све  
p> <p>Па онда наиђе Једна чета Јаничара на коњима, са црвеним доламама поврх зелених шалвара, с 
аз застиђен сакрио за облачке од сребра на плавоме небу од азура.</p> <p>Кад би на спрам оног п 
 турски.{S} Просу турску бујицу прекора на црног Арапина, куцну га буздованом и два и три пута  
 се строгим постом спремила да се сутра на великој летургији причести, па које од узбуђености,  
липа тихо шапуће: »Кад челе падну сутра на мој цвет, замолићу царицу њихову да пошље неколико ч 
ише нам калуђери Дечански: ето Арбанаса на манастар!{S} Ломисмо се забадава око манастира, док  
 а оно се <pb n="87" /> свима диже коса на глави, и мислиш диже се кубе горе у кебо, да отклони 
и виде и гледају, него оста поред врата на свом месту, с бледим лицем и плачним очима.</p> <p>У 
у пећину.{S} Не могах изаћи од кијамета на пољу.{S} Остах у пећини да преноћим и заспах на гуњц 
ве то жешћим ударцима камџије стропошта на земљу као мртва.</p> <p>Арапин је гледаше за неколик 
дија навали с венцима од ивањског цвећа на онај извор иза цркве, те умиваше лице, јер бабе прич 
 момка, о коме је у тајности свога срца на јави слатке снове сневала, тога дана чула да ће да ј 
е и за један тренут поста беља од креча на дувару од суднице.{S} Него се брзо прибра.</p> <p>»Н 
о опет копкало ме да видим има ли плоча на седамнаестом кораку.{S} Одмерих и нађох густу махови 
 жице.</p> <p>Иза њих јахаше Спахи-баша на дивном арапском коњу.{S} Био је одевен као и друге с 
га колико ти знаш, па ће Миленкова душа на ономе свету мирна бити, а ја ћу те и јутром и вечеро 
ворим!« Па мрдну очима и веђама показав на дете, што је очевидно значило, да има нешто што не м 
ећи кроз долину смрти, нашао, да га Бог на излазу из ње дочекује изванредним и великим милостим 
е дајте нас! тако се свакоме од вас Бог на невољи нашао!« викаше она иза гласа и запомагаше.</p 
те па као бесан пас одјури натраг у луг на потоку.</p> <p>Иконија се беше чисто скаменила.{S} Т 
д, којим ме је твоја мати погледала кад на земљу паде.{S} Ево и сад (па Јаничар састави трепави 
b n="30" /> се с Турцима.{S} Али је сад на сабору мало ко имао секиру а још мање косу.{S} Турци 
ећи данас к цркви, ниси ли се с ким год на путу сусрела?« питаше калуђер.</p> <p>»Нисам оче, а  
 мишку и повела да је посади поред себе на софу. </p> <p>Тада би робињице донеле велику једну с 
И поведе га за руку и посади поред себе на сиџаде.{S} Старац са учтивошћу правог Турчина, даде  
азговора, вели, ако хоћете да вам глеве на раменима а слемена над главама остану!«</p> <p>»А шт 
јкама, па и самој султанији, то се даде на смеј па се слатко насмејаше, Али се Иконија није сме 
чи, које нико не чу у оној ори, па паде на земљу као да је муња ударила.</p> <p>Притрчаше јој и 
уком и с јауком подиже на колена и паде на руке, па четвороношке полагано домиле до ње.{S} Она  
гурну Иконију.{S} Иконија врисну и паде на земљу; у Ивановим рукама оста половина њеног везеног 
 даде да темена, него му по турски паде на једно па на друго раме, и рече:</p> <p>»Од толиких р 
и лепо беше погледати их.{S} Један паде на софу, између султаније и Иконије и спусти пред султа 
о је да ме уморите!«</p> <p>Гавран паде на колена и поче да целива земљу вичући: »Опрости ми, з 
ихну: »Ево Падише!«</p> <p>Јаничар паде на колена, сави руке на прса а главу нави на лево раме  
Он разастре своје поабано сиџаде, стаде на њ’ проговори неколико арапскик речи, па се онда узе  
, да ја теби и царевој кћери нисам овде на сметњи.{S} Ови царски двори, ове царске баште сва ов 
а као завирим у цркву и лепо видим, где на јеном престолу, десно од олтара, седи цар Лазар, чис 
="71" /> млади јахач упре своје погледе на њ, као да је хтео силом својих очију да скине решетк 
»Бога ми«, рече, »носи ме као мало воде на длану, радим с њиме што хоћу, заповедам му како хоћу 
помоли се Богу да јој помогне.{S} Изађе на двор и виде да је близу свитање.{S} Узе у торбицу је 
, да нисам ни помишљао да може да изађе на ово како је изашло! да ће робље да се одводи, да ће  
p> <p>Али се Иконија снебиваше да изађе на горњи мраморни праг од цркве, па да је сви виде и гл 
ло, па гомилица сељака и сељакиња наиђе на обамрлу Иконију.{S} Умише јој лице ракијом, протрљаш 
жутим мествама, смерно и скрушено наиђе на праг од селамлика, млади се везир диже са свога перз 
 свршило кад Иконија са малим Ивом дође на капију велике куле.{S} Ту она даде Иви онај слив вос 
 али чим му везир пусти руку он се диже на ноге, одмаче се са сиџадета и са највећим страхопошт 
 <p>Гавран се с муком и с јауком подиже на колена и паде на руке, па четвороношке полагано доми 
усејина!«</p> <p>Хусејин се опет подиже на ноге.{S} Извади иза црвеног кожног силава нешто у зе 
рукама загрле.</p> <p>Кад Иконија стиже на поток, подиже руку десну изнад обрва, заклони очи од 
ало у тај лепи сан, који даће Бог да је на добро као и све што је на добро испало!«</p> <p>»Нек 
о поље, а оно се све зашарени као да је на њ пала кита шаренога цвећа.{S} Шаров и гаров узеше д 
ући,</p> <p>Око црквене порте некада је на све четири стране био град са четири куле на четири  
то, у место једне грудве снега, пала је на мене планина од леда и претисла ме грешника.{S} Ето  
{S} Држи левом руком икону прислонив је на прса.{S} У десној му руци кита босиљка, па њоме шкро 
 кроз танки сунчев препланак.{S} Све је на њој било чисто, и све јој тако приличаше да је било  
 Јована, Санџак-бег од Прокупља даде је на поклон Хусејин-аги.{S} Хусејин, јуначан Јаничар а пу 
лику једну сребрну синију, наместиле је на осмоугли столац од седефа пред султанијом и Иконијом 
идела у Кајиру где су је гусари који је на мору заробише, најпре на продају изнели. </p> <p>Ове 
го се нашалих и рекох цвету: боље ти је на бистром потоку него на пустој глави удовице.{S} Или  
угој страни од црквених врата, седео је на земљи богаљ Гавран.{S} Свет нагрнуо око ње и с једне 
аће Бог да је на добро као и све што је на добро испало!«</p> <p>»Нека буде у свему како Бог хо 
 оца Никодија да јој говори, како ју је на потоку Липовици пречекао, најпре је лепо молио, а на 
о над дугачком једном листином, коју је на столу развио био.{S} Наместио био на нос велике неке 
толико од крупног мерџана.{S} Коњ му је на глави носио белу, у сребрно лале утврђену перјаницу, 
ли Ива сеђаше између деда и мајке своје на простиркама испод оне старе крушке.{S} Иконији је са 
ј кући, седела је иза шимширове решетке на прозору једна постара српска сељанка и једна још мла 
p> <p>Јаничар паде на колена, сави руке на прса а главу нави на лево раме склопив трепавице.{S} 
 не баш врло нежно.{S} И онда сави руке на прса и поклони се своме старешини, и ако овај чак ни 
ом, гледајући преда се и склопивши руке на појасе.</p> <p>Дворкиње се разместише у гомилице дуж 
ханџаре за црвеним силавима, дуге пушке на раменима, а за калпаком по једну дрвену кашику.</p>  
е очи с благим погледом, дуге косе пале на рамена, по кратка, густа, проседа брада, долама бела 
 <pb n="66" /> <p>Сад су њих две седеле на софи једној под прозором, па вириле кроз решетку дол 
 и шиљату камилавку од сивог сукна доле на под, а змије све једна преко друге навалише да се у  
о златно исписано; па погледај ово доле на широко и на дугачко изведено црвеним мастилом: за Хр 
д прозором, па вириле кроз решетку доле на улицу.{S} Иза њих је стајао стари Јаничар озбиљан и  
е четири стране био град са четири куле на четири краја, и једном главном и највишом на средини 
ода поче да се диже песма.{S} Мало даље на пољани зазвиждаше двојнице, и талас од момака и дево 
ше се гласно Богу, да је још не позивље на онај свет, док не чује, да је црква опет запојала. < 
да гледа свете слике, што беху исписане на зидовима испод некадашње звонаре.</p> <p>Калуђер се  
и мирисна сејо, кад цар гаврански падне на моје гране, замолићу га да пошље своје гавранове да  
ојој жив био, где си?«</p> <p>»Ево мене на Змајевој стени!« одвикну пастирче па се диже и пође  
 му нешто хране и вина.{S} Сваке године на Ивањдан, ишла је она да се на развалинама цркве испл 
 хладне гује и акрепи; утекох из пећине на поље.{S} Сунце већ беше огрануло.{S} Огрејах се и до 
који час доћи. </p> <p>Ту су обе кадуне на једна врата изашле, а на другој страни Кизлар-ага от 
д великих молитава три пут пред јутрење на том извору умио.</p> <p>Иконија је била довезла на в 
 Не послушах је.{S} Како знате она умре на пречац, а ја остах сам.{S} Понех се и побеснех мало, 
ци са шареном штаком са прапорцима горе на врху.{S} Поред њега је стајао и Булбулџи-баша, надзо 
 тепајући јој, запљускивали кад је море на тишини сунцем успавано било, а опет бесно у њу грува 
каранфила пошкропише ћилимове и засторе на зидовима.</p> <p>Тек иза овога настајала би права за 
гусари који је на мору заробише, најпре на продају изнели. </p> <p>Ове Агапијине приче о Јеруса 
лов и онда поче да говори гласно, да се на далеко чуло: »Свети оче, ово је данас најсрећнији да 
ке године на Ивањдан, ишла је она да се на развалинама цркве исплаче и искука.{S} Још јој није  
 већ све би готово, остајаше само да се на десном зиду у женској цркви испише: како је црква об 
ј свет око Иконије.{S} Она врисну да се на далеко чуло, па само још чвршће пригрли дете своје,  
 цара носи сјајну сабљу цареву, која се на сунцу од силног драгог камења гледати није дала, нег 
а у некаквим дубоким мислима, заљуља се на десно и на лево неколико пута, прошапута: »Еј, тешко 
 свечаностима и раскоштвом, о којима се на широко и на <pb n="55" /> далеко по свој царевини чу 
 под саму стреју од самог биљура, па се на сунцу преливају у све дугине боје; погледам горе, а  
нађох се ближе!« поче Стојан посадив се на једну клупицу поред чича Симе; »Шта ћеш?{S} Људи нас 
ано и врло смишљено прекрсти, издиже се на прсти и једва дохвати један крајичак од кожне листин 
бамрла, чу вику свога детета; подиже се на једну руку, и збуњено погледаше око себе, <pb n="31" 
Тек је било подне превалило и весеље се на све стране најлепше загрејало, кад се од једаред кол 
>Кизлар-ага закуца сребрном алком те се на мах оба крила расклопише.{S} Иза врата стојао је и с 
 Шекер-кадуна и Хусејин-ага довезоше се на везировом кајику из Стамбола у Аденистан.</p> <p>На  
/p> <p>Па онда изађе из воде, посади се на један пањ под најближом тополом, обриса се једним бе 
ве покривено љускама од седефа, који се на сунцу преливао из беле млечности <pb n="79" /> у там 
 <pb n="40" /> испод појаса, наслони се на дрвену штаку па ме гледаше. »Што ме гледаш?« запитах 
у св. Саве и краља Милутина, и у њој се на коленима молио Богу за сиротињу српску, и кад се диг 
инима, мољаше све да јој опросте ако се на овом свету видели не би прекрсти се и седе у арабу.< 
 Народ се развесели.</p> <p>Али нико се на томе сабору није осећао срећнији од Иконије.</p> <p> 
 за најближи стубац од вењака и мало се на њ наслонила.</p> <p>Дође време да се диже у славу.{S 
села, а десно и лево од њих посадило се на троножним столичицама по шест, годинама најстаријих  
<p>Већ у очи самог празника искупило се на пољани испред манастира пуно народа из близа и из да 
клик од народа као грмљавина, и разнесе на све стране, а како се он губљаше у даљини прихватан  
познала?« питаше је.</p> <p>»Кад сам те на подне с царем видела, почела сам да слутим.{S} Сад с 
а смрт рањено било.</p> <p>У том долете на коњу сам вођа турски.{S} Просу турску бујицу прекора 
едног у годинама, са три црне перјанице на белој чалми у бињишу од сребрне жице и на белом коњу 
а псима.</p> <p>У том изађе из шумарице на чистину сељанка једна, повисока, танкострука, смеђе  
 испод дугих трепавица, пресече ми срце на двоје као нека оштра сабља.{S} Из таких очију посла  
и, испод којих је нежно материнско срце на смрт рањено било.</p> <p>У том долете на коњу сам во 
заценила била од плача, а Петрија клече на ћилим и обасипаше јој руку пољупцима и сузама.{S} Уд 
слони чело на решетку, па оштро гледаше на улицу.{S} А срце јој поче живље да куца, не знађаше  
 кроз мрки препланак од сунца пробијаше на јабучицама румен младићскога здравља; испод густих п 
, да не говори о њој, а леву притискаше на срце.{S} А кад се осу грмљавина од клицања и кад се  
ленкама на глави.</p> <p>Иза њих јахаше на високом вранцу Ага јаничарски.{S} Носио је кунтуш од 
реко ноћ нестало.{S} Сељани се искупише на тајни договор шта да раде.{S} Мишљаху да пошљу брзох 
</p> <p>На једанпут се оба пса подигоше на ноге; ућулише ушима; окренуше се к стази једној, кој 
етом да јој каже.</p> <p>У порти седоше на клупу испод липе близу оне чесме, а маломе Иви рекош 
но и сам узбуђен.{S} Био је сав блед, и на трећем кораку стаде и гледаше онако исто немо и укоч 
гривнама око облих зглавака на рукама и на ногама, са сребрним минђушама, са крупним црним зени 
ица!{S} Од куд ће Турци на Св. Јована и на Лежимир?!{S} Ништа се не чује да царева војска иде к 
ским бурунтијама на све санџак-бегове и на све паше.</p> <p>У Прокупљу је већ сазнао да је Икон 
а је непрестано дворе, да су поред ње и на њену службу и дању и ноћу, дао јој је из харема свој 
ао незнана и некрштена душа, па ћу се и на оном свету изгубити и залутати међу несвоје, а моји  
 белој чалми у бињишу од сребрне жице и на белом коњу.{S} Виде још како неки из свите цареве ба 
исано; па погледај ово доле на широко и на дугачко изведено црвеним мастилом: за Христа благовј 
а и раскоштвом, о којима се на широко и на <pb n="55" /> далеко по свој царевини чуда причаху,  
м дубоким мислима, заљуља се на десно и на лево неколико пута, прошапута: »Еј, тешко мени и до  
погледа полагано и застиђено на десно и на лево, да ли није кога саблазнио,</p> <p>И летургија  
у мислили каква ће времена да настану и на каквим ће самоуцима цркве царске да остану!«</p> <p> 
м право као пред божијим судом, а да би на страшноме суду мање казивати имао.{S} Зна село како  
на плавоме небу од азура.</p> <p>Кад би на спрам оног прозора са решетком, <pb n="71" /> млади  
гачу, црна лука и сира, привеза је себи на плећа; у једну руку узе чутурицу с вином, а у другу  
 колена, сави руке на прса а главу нави на лево раме склопив трепавице.{S} Па кад је тако, по ј 
време да се диже у славу.{S} Усташе сви на ноге и игуман дечански узе дивно говорити: о Богу, о 
аједно, и устаде.{S} Падоше јој погледи на оног бумбара што облеташе ружу, отера га махнув руко 
кап воде!« Пође к пећини, кад тамо седи на камену старац, бео <pb n="47" /> као овца, па чита в 
алеко од ње, довикиваху јој: »Ама изиди на горњи праг од цркве, да те сви видимо!?{S} Има нас к 
дост да видим да ова црква опет пропоји на славу његову.{S} Моје село зна да има преко двадесет 
 <p>Иконија је и овде, у Седефли-шкољки на Боспору, рано легала а зором устајала.{S} Много пута 
овим очима.{S} Полазећи Иконија, навали на улаз од пећине нешто камења и пањева, да не би звера 
лас, па с виком писком и псовком навали на Гаврана да га жива раскине.{S} Изгруваше га, и крвав 
ре и просте жене!«</p> <p>Ризван навали на њу да му просто исприча све што јој је тешко.</p> <p 
 и како су га ваља да већ мртва, однели на мртвачким носилима у планину, да га у пећину баце.</ 
а неке мајсторе и зографе, који су били на Светој Гори Атонској и који су се хвалили и Иконији  
репа, а она двојица поред њега забацили на рамена шестоперне буздоване.{S} Иза њих корачаху сло 
ге и бегови, ако сте царској раји дошли на весеље, добро сте нам дошли, и послужићемо вас са св 
ђе па сав жут и сав у дрхтавици рече ми на ухо: »Не рекох ли ти да ћу ти живој срце ишчупати?«  
 задовољна.{S} Она се истина ником и ни на што пожалила није.{S} Али је из дана у дан бивала св 
угога дома господара, бојим се не би ни на једног дошло колико је право!{S} Не, не, свети оче,  
а за оно што ће да те снађе, не жали ни на кога до на себе саму!{S} Ова рука која жуди да ти ми 
је је икада у своме животу имала, двори на овај велики дан за њу.{S} И учинише јој по вољи и ос 
рна рајо!« рече ми санџак-бег; »неће ти на јалово бити.{S} Валах и онако има по више година как 
цар Душан дао нашој цркви.{S} Па сам ти на невољи грдној.{S} Две му речи прочитам <pb n="12" /> 
ка бденија.{S} Милина је било погледати на оној лепој летњој ноћи, како је народ прекрилио био  
је, те се брзо опорави.{S} Оста у порти на трави до свршетка бденија.{S} Око ње се искупише кне 
авалише и игуман и калуђери и сви гости на Иконију да седне, али их она смерно мољаше да је пус 
 И опет ми неверица!{S} Од куд ће Турци на Св. Јована и на Лежимир?!{S} Ништа се не чује да цар 
ла једна од оних девојака, што их Турци на сабору код манастира Св. Јована узгред запленише.{S} 
осим ову амајлију!«</p> <p>Ризван скочи на ноге.{S} Уздрктаним рукама беше раширио оно парче од 
нице уђе у олтар!« — Ене, ене, погледај на десно; ене га изађе из олтара и изнесе неку књигу!{S 
па му зашапутала: »Дедо, дедо, погледај на лево!{S} Ене нам Ивица иза леве певнице уђе у олтар! 
јој тобож помагаше да се дигне, али јој на ухо полагано шапну: »Не рекох ли ти, да ћу ти живој  
о је скоро сахат хода до пећине.{S} Док на једном извору у шуми наточи крчаг водом и док стиже  
ш за видела, Иконија удари преким путем на поток Липовицу.</p> <pb n="16" /> <p>Поток је био по 
стма отвореним, с пеном белом и крвавом на помодрелим уснама, промуклим гласом, али <pb n="32"  
ло, обрну се према мени и показа штаком на једно место маховином покривено.{S} Па онда додирну  
горског шљунка тихо роморећи.{S} Обалом на коју се долази од манастира тихом једном зеленом кос 
 улицу, и само несвесно тело оста челом на решетку наслоњено.{S} Трже се и разабра се тек кад Х 
огрне, па прође кроз Стамбул и Боспором на кајику онако у белом зубуну, са шљокицама међу црним 
стребовим у челенци и са сребрном тицом на штапу који је у руци држао.</p> <p>Иконија се јутрос 
тири краја, и једном главном и највишом на средини западнога зида, кроз коју се улазило у манас 
цркне!« рече Иконија горко. »Мене је он на црње муке метнуо; он је видео муку за неколико часов 
топличку долину, има једна мала заравањ на којој је стајао и појао малени стародревни манастир  
умрети морам, нека вам се исповедим као на последњем часу!«</p> <p>И онда, истина овде и онде з 
нам узгред причаше, како је тамо наишао на једног старца Србина калуђера и с њиме се добро упоз 
 Заиста, сад ово већ није био сан, него на јави чу како Гавран јечи : »воде ... воде ... кап во 
вету: боље ти је на бистром потоку него на пустој глави удовице.{S} Или тако нешто.{S} Ето сам  
о ће да те снађе, не жали ни на кога до на себе саму!{S} Ова рука која жуди да ти милује груди, 
али те бистра вода може однети ноћас до на груди каквој вили!</p> <p>Па онда изађе из воде, пос 
је на столу развио био.{S} Наместио био на нос велике неке наочари у дебелом кожном оквиру, па  
чно да је види, и да с њоме поседи мало на шареној ћошки седефли-шкољке.</p> <p>Свакога петка п 
наш везир!«</p> <p>Иконија наслони чело на решетку, па оштро гледаше на улицу.{S} А срце јој по 
 се бринете и буните, те ново какво зло на село навлачите.{S} Царској треба да се покоримо.{S}  
 тринајсто ноја тице крило, то се крило на чекрк окреће, те казује....«</p> <p>»Аман! куд си по 
та а тако и дизгини, са којих је висило на свакој страни по дванајест кита од дробног бисера и  
ако засташе лебдећи за један часак само на једном нокту.{S} Султанија опет <pb n="88" /> својим 
реким путем.{S} Мислила сам да стигнемо на вечерњу«.</p> <p>»На вечерњи је био Гавран Ракетић.{ 
ц тихо, па погледа полагано и застиђено на десно и на лево, да ли није кога саблазнио,</p> <p>И 
зван руком о колено.{S} Подиже се хитро на ноге.{S} Приђе к својој матери, дохвати је за обе ру 
тихо, благо, готово смерно погледаше то на једну то на другу страну.{S} А његов Јабучило, као д 
!« доврши Иконија тихо, па се љуљаше то на десно то на лево; као тешкајући се што је то све бил 
 у море, па би сетно пољуљала главом то на десно то на лево, и тек би јој се по неки тешки узда 
дуго и дуго.{S} Преврташе се немирно то на једну то на другу страну.{S} Комарац један облеташе  
онија тихо, па се љуљаше то на десно то на лево; као тешкајући се што је то све било па прошло. 
би сетно пољуљала главом то на десно то на лево, и тек би јој се по неки тешки уздах из груди о 
 готово смерно погледаше то на једну то на другу страну.{S} А његов Јабучило, као да се поношаш 
{S} Преврташе се немирно то на једну то на другу страну.{S} Комарац један облеташе њено милокрв 
у!«</p> <p>Раздера се вођ турски љутито на своје људе.{S} Скочише њих десеторица доле, па право 
 тицама са кукастим широким кљуном, што на тачкама и сребрним пречагама међу свака два поморанџ 
на своја уста, па на своје срце, и опет на своја уста.{S} Приђе опет к старцу, загрли га, извад 
ц што му беше, јуначког срца и плаховит на неправду; биће да се царевим везирима замерио, те су 
ала висока бела перјаница, што му накит на коњу беше од злата, и што поред коња његова корачаху 
о како је готов да за цара положи главу на пањ да се сече, онда се подиже и тихо, више сам у се 
у на земљу, па обема рукама пригрли Иву на груди своје.</p> <p>»Дај то дете овамо! цару треба!« 
 /> <p>Сутра дан, спремајући се да пођу на јутрење, Иконија исприча својој Макрени шта је снева 
 подизао да ме као кошуту хајком терају на његову заседу.{S} Свакој сам мојој стрини, свакој сн 
наше јадно дете!{S} Дај га оцу Никодију на књигу, па нека буде од њега што Бог хоћ.{S} Ти знаш  
право све по реду и облакшај душу своју на теразијама Аранђеловим!«</p> <p>Гавран заиска још је 
груди и спусти своју гломазну црну шаку на њих.{S} С разјапљеним чељустима, раширеним уздрктали 
 бројанице од седефа а златну камилавку на глави; па би тек с вриском скочила с постеље и нагла 
и водом из крчага, положи га несрећнику на главу и суну му кап вина у отворена уста.</p> <p>Он  
 рече:</p> <p>»Што обећах твоме Миленку на самрти, што ти казивах кад год си ми помињала завет  
оли ме ево овде« (па Иконија метну руку на срце), »да вас гледам као робињице.{S} Лакнуће ми да 
искупило пред судницом.</p> <p>У зачељу на једној клупици, посадио се био харамбаша Стојан са к 
 коња, раскиде јој јелек, раздра кошуљу на недрима, обнажи јој беле груди и спусти своју гломаз 
ш зазвижда и голуб за голубом падаше му на рамена, а он једног по једног гуташе као шећерлему.{ 
о погнут приђе младом везиру, положи му на колено ону танку свилену тканицу, и опет се натрашке 
ошке од пећине до једне колибе, коју му на једном брежуљку а у сувоти подигоше сељаци.{S} У том 
но бистра ока; дуги седи брци падаху му на рамена као у старих јунака који с онога света овоме  
а име Марица.{S} Као робињицу заплењену на сабору код Св. Јована, Санџак-бег од Прокупља даде ј 
се тресаше као да је у грозници; клекну на земљу, па обема рукама пригрли Иву на груди своје.</ 
ан од њих положи главу међу шапе, шикну на нос тешким и шумним дахом, и зажмури.{S} Други живо  
и са дугачким ресама од срме, држали су на широким прсима Јабучиловим једну велику звезду од ру 
 изнад ње.{S} И коњ и јахач трептали су на сунцу од злата и драгог камења, Била је милина погле 
су иконе исписали са свим онако како су на царском иконостасу у Вилиндару.</p> <p>И ако је Хусе 
 у лицу дигоше га на руке, да га изнесу на чистину.</p> <p>Харамбаша Стојан скочи, те са својим 
, обује опанке и још притврђиваше опуту на левој нози, кад иза ње зашушта џбун, покрхаше се гра 
ћени плавим сафирима, а коњушари ношаху на глави беле калпаке, а поврх белих шалвара плаве дола 
 двери у цркви, и видех златну лествицу на којој се старац пењаше док не зађе за облаке!«</p> < 
{S} Остах у пећини да преноћим и заспах на гуњцу моме.{S} На сну ми дође старац с великом белом 
а је било погледати: очи избуљио, па их на горе преврнуо, беле зубетине искезио, црни му образи 
ао жива башта од лалета.</p> <p>Иза њих на високом једном анадолијском хату јабучасте боје, јах 
памети.{S} Једнога дана случајно ударих на поток Липавицу, и видех Иконију како с још неким жен 
епадох, срце ми залупа силно и ја падох на праг од цркве.{S} Тргох се из сна, а срце ми још јед 
 потрудим да бар старост своју проведеш на миру и без бриге поред мене.{S} Ако мислиш, да ћеш б 
ву ту беду причинио. »Нека га, нека још на овоме свету осети шта су паклене муке, он, који ми ј 
није одводио ђаке из цркава, јер је још на Косову Султан Бајазит дао своју царску реч раји да ј 
по глави.</p> <milestone unit="*" /> <p>На једној косини копаоника, која се спушта у топличку д 
head>ИКОНИЈА, ВЕЗИРОВА МАЈКА.</head> <p>На једном пропланку са сочном зеленом травом, пасло је  
ече и често би о њему и причала.</p> <p>На један знак султаније, Кизлар-ага уведе унутра једног 
са свитом својом у џамију прође.</p> <p>На горњем спрату у једној двокатној кући, седела је иза 
 кајику из Стамбола у Аденистан.</p> <p>На мраморноме бајиру дочекали су их везиров Кизлар-ага  
грма беше пробила зелену рудину.</p> <p>На једанпут се оба пса подигоше на ноге; ућулише ушима; 
!« А ја рекох: »Баш јесам!« А он онда: »На седамнаестом кораку од прага на пећини има камена пл 
ла сам да стигнемо на вечерњу«.</p> <p>»На вечерњи је био Гавран Ракетић.{S} Молио ме је да ти  
а у његовим очима.{S} Полазећи Иконија, навали на улаз од пећине нешто камења и пањева, да не б 
кале, а већ око поноћи млада женскадија навали с венцима од ивањског цвећа на онај извор иза цр 
ежак талас, па с виком писком и псовком навали на Гаврана да га жива раскине.{S} Изгруваше га,  
дне старе и просте жене!«</p> <p>Ризван навали на њу да му просто исприча све што јој је тешко. 
д суседних села и друге главне људе.{S} Навалише и игуман и калуђери и сви гости на Иконију да  
е на под, а змије све једна преко друге навалише да се у њу као у неко гњездо савију.{S} Султан 
 из гомиле. </p> <pb n="61" /> <p>У том навалише и жене, па с њима дође и Иконија, по коју је к 
бун, покрхаше се грање под неком силном навалом, и Гавран Ракетић испаде пред њу.</p> <p>»Вала  
> <p>Иконија се јутрос упорно противила наваљивањима Хусејин-аге и његове кадуне да се фереџом  
де на колена, сави руке на прса а главу нави на лево раме склопив трепавице.{S} Па кад је тако, 
ете и буните, те ново какво зло на село навлачите.{S} Царској треба да се покоримо.{S} Није ме  
дрављали персијским стиховима, арапским наводима из корана и турским пословицама.{S} О самом ве 
 задркташе углови од усана и очи јој се наводнише.</p> <p>Привикаше јој са више страна да каже  
 сам се спусти поред њега.{S} Старцу се наводнише очи, и гладећи седу своју браду руком, понављ 
илавком, а обојица у џубетима од дибе с навратком и <pb n="74" /> первазима од зибелина.{S} Иза 
ополом, обриса се једним белим убрусом, навуче брзо чарапе, обује опанке и још притврђиваше опу 
па би тек с вриском скочила с постеље и нагла да бежи вичући: »По Богу сестро, не дај ме црном  
а се маши да га подигне, али је Иконија нагло прихвати за руку и викну: »Не, кћери царева!{S} О 
ове змије.{S} Уграбим као прилику и као нагнем да бегам, а оно оне две танке циганчице скакућу  
 ЈЕ ОВОЈ ПРИПОВЕТЦИ</p> <p>Мариновићеву награду за 1891. год.</p> <milestone unit="-" /> <p>ЦЕН 
S} Народ као да га нека сила потискује, нагрнуо беше к зидинама манастира.</p> <p>»Ово нешто ни 
седео је на земљи богаљ Гавран.{S} Свет нагрнуо око ње и с једне и с друге стране.{S} Вичу јој: 
подели.</p> <p>Ова се казна истога дана над несрећником извршила.</p> <milestone unit="*" /> <p 
ћете да вам глеве на раменима а слемена над главама остану!«</p> <p>»А што ће стрина Иконија у  
виле се високе тополе, па пустиле гране над потоком, као да хоће да га сребрним рукама загрле.< 
црном грубом камилавком, прегнуо се био над дугачком једном листином, коју је на столу развио б 
</p> <p>»Па да му кажем да се ничему не нада!«</p> <p>»Молим те, као оца, као што ми и јеси по  
{S} Стара сам, свакога часа и кад се не надам може ме Аранђео крилима куцнути да му душу предам 
ици мени сињој!{S} А моји снови, а моја надања?!« </p> <pb n="46" /> <p>Па онда би јој се горка 
ском а густом травом; овде онде по нека надгробна плоча с излизаним натписом; иза цркве једна л 
} Поред њега је стајао и Булбулџи-баша, надзорник славуја, са крилом јастребовим у челенци и са 
 Иконија нарочито запазила Тутучи-башу, надзорника папагаја, са два шарена крила папагајева на  
краћим и тежим дахатом.{S} Груди јој се надимаху као да хоће да прсну.{S} Још неколико корачаја 
има су се јунак зумбул и витез каранфил надметали за зрачне погледе из девојачког ока.</p> <p>К 
ме се низови од белог и руменог мрамора надметаху својом лепотом, пењући се под прозоре затворе 
на носила је једну шареницу, у којој се надметаху редом све дугине боје; а у руци ношаше велику 
 једно парченце погаче шарову и гарову, надроби скроб у своју руку, посоли га и пружи те јој га 
и кад виде оца Миленкова у крај огњишта нађе речи.</p> <p>»Ето, на несрећу моју не нађох се бли 
{S} Кнез устаде и каза Гаврану како суд нађе.</p> <p>»Право је« викну Гавран; »само вас молим з 
три главу и разведри памет, па најпосле нађе како ће и поче:</p> <p>Као духовноме оцу твоме, и  
м суд?{S} А кад нећете суд где ће да се нађе правда?«</p> <p>Светина се стиша и суд узе да суди 
о што гости Макрену и њеног Марка, него нађе и некаквог кумашина и кумицу те и њих посади <pb n 
p> <p>»Моја је давнашња жеља била да те нађем, да те поред себе имам, и да се потрудим да бар с 
растопила у ове сузе лед око њега и ево нађосмо да га још имамо!</p> <p>Те вечери обе младе жен 
 од несреће моје што кад те видех жива, нађох те да си царев везир!«</p> <p>»Па зар је несрећа  
турске вере.{S} Ето какве сам среће ја: нађох сина кога ми Јаничари одведоше, али ми га турска  
ма!«</p> <p>»Хвалим те боже!{S} Ево сад нађох мог сина!« промуца Иконија кроз плач, и сад први  
е речи.</p> <p>»Ето, на несрећу моју не нађох се ближе!« поче Стојан посадив се на једну клупиц 
ча на седамнаестом кораку.{S} Одмерих и нађох густу маховину, а под њом плочу од камена.{S} Поч 
з цркве да потражи оца Никодија.</p> <p>Нађоше га у трапезарији.</p> <p>Отац Никодије, омален,  
милуј!{S} Господе помилуј!« а кад му ја назвах Бога и упитах за здравље, ништа ми не одговори н 
их шалвара плаве доламе.</p> <p>Па онда наиђе Једна чета Јаничара на коњима, са црвеним доламам 
остојало, па гомилица сељака и сељакиња наиђе на обамрлу Иконију.{S} Умише јој лице ракијом, пр 
</p> <p>Најближе гомиле народа, на које наиђе беху усплахирене, али нико не знађаше шта се збил 
ар, у жутим мествама, смерно и скрушено наиђе на праг од селамлика, млади се везир диже са свог 
не решетке гледао један Јаничар.</p> <p>Наиђе за тим једна гомила кадија, хоџа и улема, са бели 
му, па нам узгред причаше, како је тамо наишао на једног старца Србина калуђера и с њиме се доб 
в воска и ону киту босиљка рекавши му: »Нај, сине, унеси ти сам овај босиљак и ову свећу Светом 
 Мејрима, коју је Султан као најлепше и најбистрије своје дете мазио, једнога дана кад јој цар  
>Узе Иву за руку и потрча цркви.</p> <p>Најближе гомиле народа, на које наиђе беху усплахирене, 
рна.{S} Овда и онда прихватила би се за најближи стубац од вењака и мало се на њ наслонила.</p> 
ађе из воде, посади се на један пањ под најближом тополом, обриса се једним белим убрусом, наву 
++државна+++ ***служба ***снабдевала ***најбољом крвљу ***хришћанском.</note> </div> </back> </ 
кад цар сваке седме године пробере нашу најбољу децу, па их носи да му служе као Аџем-оглани и  
м опростила се с овим светом у тренутку највеће своје славе Иконија, везирова мајка!</p> </div> 
иже на ноге, одмаче се са сиџадета и са највећим страхопоштовањем удараше темена младоме везиру 
ло мило погледати је.{S} Била је млада; највише да јој је било двадесет и пет година.{S} Преко  
њи каквој пољубе.</p> <p>После се народ највише савијаше око старог једног богаља, који сав сед 
астирче, сељаче једно, коме ако је било највише осам година, Дуваше у незграпно издељану двојни 
уле на четири краја, и једном главном и највишом на средини западнога зида, кроз коју се улазил 
таше, виде да не може да развије, па са најдубљим поштовањем ниско погнут приђе младом везиру,  
, чим угледам Арапина, сва се стресем и најежим а не знам ни сама за што!«</p> <p>Прођоше као с 
вања, играња и опсенарских престава.{S} Најживље је Иконија запамтила прво вече и често би о ње 
ља!{S} Па ти ниси видела баш оно што је најлепше!{S} А лепо сви они прођоше мимо тебе а испред  
дне превалило и весеље се на све стране најлепше загрејало, кад се од једаред кола раскидоше; у 
{S} Али тек Мејрима, коју је Султан као најлепше и најбистрије своје дете мазио, једнога дана к 
соко дворско достојанство свагда давало најлепшем међу младим јунацима турске војске.{S} И сви  
је по више ћошака и малих конака.{S} По најлепши је био један, саграђен сасвим близу обале морс 
својих ћошака растурених по луговима од најлепших дрва, што их Анадолија и Румелија имају.{S} У 
ка му је слава!) обасуо, ова данас није најмања!{S} О, мој добри Лала, о мој стриче и први учит 
а смерно мољаше да је пусте да њих, као најмилије госте, које је икада у своме животу имала, дв 
 високог раста.</p> <p>Како је и где је најмлађа кћи царева видела младог Силиктара, то само он 
сер, који му је султан Мехемед у својој најмлађој сестри поклонио био.</p> <p>Дугачки редови од 
ом, која дркташе извади сребрн грош.{S} Најпосле га дохвати, стегну и баци га јуначки своме уну 
овици пречекао, најпре је лепо молио, а најпосле у великој срдњи попретио да ће га запамтити. _ 
косници више извикали него што је.{S} А најпосле жено ко је без греха и без махне?{S} Главно је 
 да разветри главу и разведри памет, па најпосле нађе како ће и поче:</p> <p>Као духовноме оцу  
ијано камење под колена метали, како је најпосле обамр’о, и како су га ваља да већ мртва, однел 
после још који корак даље.{S} Али им се најпосле досади, Један од њих положи главу међу шапе, ш 
Миленка Хајдука, кога Бог да прости!« И најпосле морадоше јој попустити, и написаше како је жел 
иво да виде хоће ли мали свирац крочити најпосле још који корак даље.{S} Али им се најпосле дос 
 су је гусари који је на мору заробише, најпре на продају изнели. </p> <p>Ове Агапијине приче о 
како ју је на потоку Липовици пречекао, најпре је лепо молио, а најпосле у великој срдњи попрет 
ван се онда кроз плач насмеја и потапка најпре гарова па онда и шарова по глави.</p> <milestone 
ош неке индијске мирисе и покадише њима најпре султанију па Иконију и прођоше после по редовима 
 када Иконија приђе, те пољуби у образе најпре Агапију па онда и Петрију, бризну и једна и друг 
м био сврнуо с памети.{S} Пробудих се и најпре рекох себи : »море, шта човек не снива?{S} Слуша 
Гаврану, за његов грозни злочин, испеку најпре жиле под коленима и то усијаним камењем из поток 
>Неко из гомиле, и то једна жена помену најпре двојици тројици око себе, а ови изнеше пред суд, 
а далеко чуло: »Свети оче, ово је данас најсрећнији дан мога живота.{S} Бог ми је дао да доживи 
се смерно и дубоко клањаху.{S} Годинама најстарији кнез седи старац Јанко из села Јабуке, коме  
троножним столичицама по шест, годинама најстаријих домаћина.{S} Око њих се слегли сељани у гус 
а суди.</p> <p>У брзо се свих дванајест најстаријих домаћина сложише да за овако страшну кривиц 
»има ред и има адет у царевој земљи.{S} Најтеже је раји и до срца је боли, кад цар сваке седме  
 њега би благовала.{S} Много ми што шта наказива па заврши: »Оче Никодије, ако је усаветујеш те 
 речи мога покојника!</p> <p>Калуђер се накашља мало, сави рисовуљ брижљиво, па онда рече:</p>  
 извијала висока бела перјаница, што му накит на коњу беше од злата, и што поред коња његова ко 
S} А његов Јабучило, као да се поношаше накитом и јунаком својим, корачаше усталасаним кроком,  
мнајест година, све то богато обучено и накићено, у руву од разних боја и разнога кроја.{S} Све 
ко ми се уврати срећа.{S} Подигох кућу, накуповах земље, и виноград и забран.{S} Али не зна сел 
ери али да не могу.{S} Није да му махне налазим него нећу да се удајем!«</p> <p>»Није паметно ш 
м очима, с лицем белим као да је млеком наливено, и сва у бледожуту свилу обучена.</p> <p>Кад с 
 каквој другој работи царској, казујте, нам, ми смо вазда цару покорна раја!«</p> <p>»Не бој се 
рче викну: »Ој шарове, ој гарове, је л’ нам иде од куд моја нана?«</p> <p>Тек он то рече, а из  
око манастира, док дотрча један инок да нам каже: дође човек и рече: спалише Турци Св. Јована у 
враћаше из поклоненија у Јерусалиму, па нам узгред причаше, како је тамо наишао на једног старц 
: »Дедо, дедо, погледај на лево!{S} Ене нам Ивица иза леве певнице уђе у олтар!« — Ене, ене, по 
царској раји дошли на весеље, добро сте нам дошли, и послужићемо вас са свим што нам је Бог дао 
 говорио није као ево ти данас.{S} Срце нам се било давно скаменило, а и шта ће срце робињицама 
.{S} Нити знаш куд ћеш пре.{S} Поручише нам калуђери Дечански: ето Арбанаса на манастар!{S} Лом 
 шта ће срце робињицама?!{S} А данас си нам ти, твојом добротом, растопила у ове сузе лед око њ 
ју сиротињу.{S} Ако икако може бити дај нам сина на књигу.{S} Нека се не ломи по гори као отац  
ако је почела да зове Ђулбахару) причај нам о оном старцу у Јерусалиму, што је био заспао па се 
 Него, ако ниси сањива, Агапијо, причај нам што о светом граду Јерусалиму!«</p> <p>А Агапија ус 
гоше, не могу да сносим!«</p> <p>»Казуј нам право све по реду и облакшај душу своју на теразија 
ш, а што ми овде не можемо да знамо док нам ти не кажеш?!«</p> <p>»Хвала ти, цареви везире!« ре 
сиње кукавице изгубиле мајке наше, нико нам тако говорио није као ево ти данас.{S} Срце нам се  
ам дошли, и послужићемо вас са свим што нам је Бог дао а са радосним срцем, како и треба да слу 
етог патријара имам по сили власти коју нам је Бог дао, и са вером у источник неисцрпне милости 
вером у источник неисцрпне милости коју нам је Господ Исус Христос отворио, ја ћу да ти читам о 
т нашу, за ову утеху, која ће да буде и нама и дуго после нас, онима који иза нас настану, коме 
а је да султанија чује!{S} Еј, еј, авај нама!« доврши Иконија тихо, па се љуљаше то на десно то 
ауркињама!«</p> <p>»Вољан си, аго, да с нама шалу збијаш!{S} А ко зна?{S} Свашта може да буде у 
о дотрче они страшни Арапи, (буди Бог с нама!) па ме извуку напоље да гледам дервиша и његове з 
ој слави нашег села и наше цркве буде с нама стари отац Никодије.{S} Поменух то једном поодавна 
 пропојала!«</p> <p>Иконија отиде па се намести пред главним вратима од цркве.{S} Ту хтеде да д 
, која одваја женску од мушке цркве.{S} Наместила се иза њега тако да му је могла на ухо да шап 
ице донеле велику једну сребрну синију, наместиле је на осмоугли столац од седефа пред султаниј 
Макрена, с мужем и децом, па су се лепо наместили разастрв костретне поњаве под једном дивљом к 
стином, коју је на столу развио био.{S} Наместио био на нос велике неке наочари у дебелом кожно 
-ага проведе Иконију кроз неколико лепо намештених соба, па је заједно са Шекер-кадуном остави  
унова и неранџи.{S} Међу дрвљем било је намештено хиљаду великих кавезова са птицама свакојаким 
 лапи!{S} Док бејах млађи, могадијах да намиришем од куда Турци иду, као оно што пас нањуши зве 
...«</p> <p>»Аман! куд си пошла, шта си намислила!« прекиде је Хусејин! »Хајде да се полази; да 
 освети?« упаде јој Стојан у реч, па се намршти, састави веђе и просипаше кроз оба ока прамен о 
 вис крст од сувог шумског грања, па се намрштио и виче:{S} Покајте се!{S} А високо са свода <p 
е, ој гарове, је л’ нам иде од куд моја нана?«</p> <p>Тек он то рече, а из шумарице зајеча јаса 
ца Никодија!«</p> <p>»А што "ћемо тамо, нано?« упита Ива одломив себи добру кришку погаче.</p>  
 Мали Иво из све снаге врискаше: »Нано, нано моја! не дај ме!«</p> <p>Иконија која беше под уда 
укав, па из гласа запеваше: »Јаох, моја нано, не дај ме Турцима!«</p> <p>Један га Турчин дохват 
 врисак њеног детета : »Нано, не дај ме нано!«</p> <p>Одмах јој би јасно шта се збило, па потрч 
је из бунила нов врисак њеног детета : »Нано, не дај ме нано!«</p> <p>Одмах јој би јасно шта се 
ху.{S} Мали Иво из све снаге врискаше: »Нано, нано моја! не дај ме!«</p> <p>Иконија која беше п 
ја отрчим и видим шта је.{S} Ходи Иво с наном твојом!«</p> <p>Узе Иву за руку и потрча цркви.</ 
а, а испод ње један тихи али тек видљив нанос дубоке туге.{S} И мушко и женско, и старо и младо 
ишем од куда Турци иду, као оно што пас нањуши зверад!{S} А сад се ево пометем; ломим се тамо г 
латом извезене; испод таванице, свуда у наоколо, иде поширок перваз, у коме су талијански мајст 
ђаше једна чета »Бостанџија« одевених и наоружаних онако као што су Јаничари, само што им висок 
био.{S} Наместио био на нос велике неке наочари у дебелом кожном оквиру, па се кроз њих удубио  
уђер подиже главу, скиде полагано тешке наочари, протрља очи па проговори :</p> <p>«А ене! одку 
 Цветне баште попрскиване водоскоцима и напајане поточићима, који из мраморних чесама потицаху, 
саграде, а после и да је брани од сваке напасти, док је год жив.{S} Везир му преда берат, којим 
богородице!{S} Спаси ме од сваке беде и напасти од овога лудог човека!«</p> <p>И онда настави п 
у га дода да се напије.{S} Кад се добро напи, лакну му и разведри се, и онда упре своје погледе 
му!«</p> <p>А Агапија устане, умије се, напије се воде, и онда седне поред Иконијине постеље и  
, Гавран је замоли, да му га дода да се напије.{S} Кад се добро напи, лакну му и разведри се, и 
о грло зубма прекољем и да се крви њене напијем.{S} Али ми сотона шапну »Море то није ништа! та 
поуздања и поноса. »Ево, видиш, на кожи написано; па видиш ово прво писмо златно исписано; па п 
> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ XVII.{S} ВЕКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЧЕД.{S} МИЈАТОВИЋ</p> <p>СРПСКА КРАЉЕВСК 
ИПОВЕТКА</p> <p>ИЗ XVII.{S} ВЕКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЧЕД.{S} МИЈАТОВИЋ</p> <gap unit="graphic 
!« И најпосле морадоше јој попустити, и написаше како је желела.</p> <p>Село посла људе своје у 
тресени и смерно пише у славу божју.{S} Напише и Патријару пећском и васеленском и свима другим 
 у који ће отац Никодије овда и онда да напоји освећеном водицом своју киту босиљка, а у који ћ 
и га је бистром водом расхладио и вином напојио, и који му је проговорио само ове неколике речи 
 би му гркљан искинуо, његовом се крвљу напојио, да загасим моју жеђ за тобом!« </p> <pb n="20" 
и и да ми прашташ!«</p> <p>»Ја те жедна напојити могу, ја те гладна нахранити могу, ал’ ти, Гав 
 шербет-девојке прискочише играчицама и напојише их.</p> <p>Султанија даде запитати Иконију: ка 
 Арапи, (буди Бог с нама!) па ме извуку напоље да гледам дервиша и његове змије.{S} Уграбим као 
 чврсто држећи свога Иву за руку, изађе напред и рече слободно:</p> <p>»Ево Иконије Миленкове!{ 
Лежимира, са шубаром испод мишке, иђаше напред и са два три сељака своја с муком отвараше пут к 
 други гвоздене топузе.</p> <p>Испадоше напред кнезови и калуђери па се смерно и дубоко клањаху 
неколико тренутака не могаше ни крочити напред нити речи прозборити. </p> <pb n="28" /> <p>Али  
запомагаше.</p> <p>Отац Никодије искочи напред и стаде пред њу те је заклони од Турака.</p> <p> 
дечака, са шареним фењерима ишло, нешто напред, а нешто по странама њеног спровода.</p> <p>Око  
оју камилавку пуну змија, али с муком и напрезањем као да је свака од олова; протресе је мало к 
добро, ево ћу да ти сазидам конак тамо, напунићу га сваком згодом, наредићу да ти се из моје ха 
 образима.{S} И самој јој се очи сузама напунише па грцајући рече:</p> <p>»Што плачеш, дете мој 
уморна, па се диже, опрости се с њоме и нареди да је опет у њен конак отпрате онако, како су је 
 га два момка подржаваху.</p> <p>Стојан нареди да га одреше, и да му пруже залогај погаче и гут 
са њених баштина прибирали.{S} Патријар нареди: да се црква посвети у очи самог Ивањ-дна, и пос 
а је Иконија дала донети из планине, па наредила: да му се у конаку манастирском даде једна ћел 
 конак тамо, напунићу га сваком згодом, наредићу да ти се из моје хазне издаје што год ти и кол 
у, али умрех пре него послах и пре него наредих.{S} Устани, подигни, и однеси цркви за моју душ 
и су неку перзијску песму: како је ружа нарицала за. славујем, коме је срце од силног прижељкив 
 па онда би се гласно заплакала и узела нарицати за својим дететом, док је снага не изда и сузе 
се земља од хитрога крока момачкога.{S} Народ се развесели.</p> <p>Али нико се на томе сабору н 
зненадни вихар ветар таласе узбурка.{S} Народ као да га нека сила потискује, нагрнуо беше к зид 
ва црквена и из конака манастирског.{S} Народ закука иза гласа и поче да бега на све стране.</p 
ајеча јадник Гавран гушећи се сузама, а народ то прихвати, па се као благи талас поваља вика: » 
е се развило у ланац па потискиваху сав народ ка цркви у гомилу.{S} Страшно их је било погледат 
лић!«</p> <milestone unit="*" /> <p>Оде народ да се мало прихвати ручка.{S} Под главним вењаком 
дати на оној лепој летњој ноћи, како је народ прекрилио био порту око цркве, па се ућутао једва 
Бог по некад води свој народ, и како је народ, који је веран остао прелазећи кроз долину смрти, 
 светињи каквој пољубе.</p> <p>После се народ највише савијаше око старог једног богаља, који с 
лице, са Ситнице и са Ибра, и искупи се народ са свих страна, а кнез и кметови од Лежимира, баш 
а њиме благосиљаш села, и поља и њиве и народ који ће да баца капе под пазуво па да се клања и  
 исповедио и приступио.{S} Док се други народ причешћивао, дотле се у једном куту цркве црни Га 
 разгања мрак који је нас, бедни српски народ притиснуо.{S} Њено ће име да се <pb n="107" /> по 
своју киту босиљка, а у који ће побожни народ да спушта бакарне мангуре и по коју сребрну аспру 
 у цркву да крстом рабри овај злосрећни народ и да га крстом брани!« Ето, настави Иконија па ру 
да пред сам свршетак узеше причешћивати народ.{S} Прво причестише Иконију, па онда редом ко се  
вањима кроз које Бог по некад води свој народ, и како је народ, који је веран остао прелазећи к 
 свећу боље среће и босиљак мира у твој народ.«</p> <p>Пред саму цркву Иконија остави своју шар 
кодије?{S} Од твоје шенице у којој како народ зна, кукоља нема, усади у срце мога детета по кој 
ез као да извини ову олујину, »у нашега народа има пословица: не дао Бог детету што му га мати  
нешто.{S} На многим местима из гомилица народа поче да се диже песма.{S} Мало даље на пољани за 
е нити је заћутало уздисање овог јадног народа за децом, коју цареви људи пробраше и однеше из  
јке, Иконије!«</p> <p>Диже се усклик од народа као грмљавина, и разнесе на све стране, а како с 
о једно добро и светло име докле је год народа српског.{S} И треба тако.{S} А сад браћо у здрав 
 и потрча цркви.</p> <p>Најближе гомиле народа, на које наиђе беху усплахирене, али нико не зна 
 хајдука!?«</p> <p>Из преплашене гомиле народа повикаше неке жене: »Ево Иконије!{S} Ево је овде 
вараше пут калуђерима кроз густе гомиле народа.</p> <p>Игуман дечански, у широкој црној мантији 
пило се на пољани испред манастира пуно народа из близа и из далека, Болеснике оставише да прен 
кама; неки сељаци потегоше ножеве.{S} У народа не бејаше ни пушака ни пиштоља, него му је ваљал 
} Него се брзо прибра.</p> <p>»Немојте, народе, браћо и сестре моје, да се бринете и буните, те 
кавима од своје кошуље.</p> <p>»Браћо и народе, не дајте нас! тако се свакоме од вас Бог на нев 
 децо моја, христољубиви и благочестиви народе!{S} За ову велику данашњу радост нашу, за ову ут 
дајте браћо!« врискаше Иконија.</p> <p>»Народе не дај се зулумћарима!« викаше отац Никодије, па 
да; ми сељаци који то знамо, кријемо ту народну тајну; али бадава крити, да је само видиш одмах 
опишем какво је велико добро овим своме народу учинила.{S} Није само запалила свећу да јој за њ 
еко чудо од Бога.{S} Сам Гавран причаше народу озбиљно: да му је Бог послао анђела, који га је  
онској и који су се хвалили и Иконији и народу, да су иконе исписали са свим онако како су на ц 
 сина да га упутиш како да служи Богу и народу, како и сам што служиш.{S} Знам, ниси заборавио  
 дечански узе дивно говорити: о Богу, о народу, о црквама божјим, о искушавањима кроз које Бог  
 петнајест година како се његово име по народу са славом а међу Турцима са стравом проносило.{S 
ворских слугу.{S} Међу овима је Иконија нарочито запазила Тутучи-башу, надзорника папагаја, са  
{S} Она ме одгурну, и ја падох сотони у наруч.{S} Колико ми је дотле мила била, толико је од то 
кав; тргох те од ње и однесох те у моме наручју, а ти стегао у ручицама ово парче од рукава њен 
 везеног рукава.{S} Турчин понесе Иву у наручју као рибицу која се праћака, и узјаха свога коња 
 овај камен сињи из ведра неба паде, да нас живе у гроб сахрани!{S} Ја сам луда женска глава, а 
 ево и у овој прилици показа да неће да нас остави да до краја пропаднемо, а одмах за тим имамо 
уби!{S} Хоће да ти каже: не брини се за нас!«</p> <p>А Иван се онда кроз плач насмеја и потапка 
и нама и дуго после нас, онима који иза нас настану, коме имамо да захвалимо?{S} Прво Господу Б 
олико крива за њине сузе..</p> <p>»Нека нас да плачемо!« рече Агапија. »Од како смо сиње кукави 
раг од цркве, да те сви видимо!?{S} Има нас који дођосмо из далека; дај да ти очи сагледамо, те 
апалила буктињу да разгања мрак који је нас, бедни српски народ притиснуо.{S} Њено ће име да се 
ху, која ће да буде и нама и дуго после нас, онима који иза нас настану, коме имамо да захвалим 
ошуље.</p> <p>»Браћо и народе, не дајте нас! тако се свакоме од вас Бог на невољи нашао!« викаш 
пицу поред чича Симе; »Шта ћеш?{S} Људи нас хвале да смо Соколови.{S} По срцу можда и јесмо, ал 
ене дворанке скочише.</p> <p>»Требаш ли нас што?« упиташе је.</p> <p>»Ево не могу да тренем!{S} 
нила и вином појила горске хајдуке, јер нас сиротињу од силеџија, царевих одметника, бране.{S}  
о се у нас не би звало да је игра.{S} У нас је, и кад се весели и кад се тугује, све као моба.{ 
гуслари стану казивати како је некада у нас било!{S} Вала ако није и лепше било, није мање!«</p 
ис и боја!{S} Бога ми, па без тога се у нас не би никад могло ни поиграти!«</p> <p>Султанија ни 
им да је мука и мајсторија, али то се у нас не би звало да је игра.{S} У нас је, и кад се весел 
 ја се мишљах: еј, Боже, тако је то и у нас било док имадосмо своје цареве!{S} Да ти мој ага чу 
о. »Није то <pb n="62" /> друкчије ни у нас, који смо турске вере.{S} Него кнеже и царева рајо  
 прва корака.{S} Просто не могаше да се насвира.</p> <p>Два велика чобанска пса лежаху поред ње 
м брадом до <pb n="40" /> испод појаса, наслони се на дрвену штаку па ме гледаше. »Што ме гледа 
ији; »ево га наш везир!«</p> <p>Иконија наслони чело на решетку, па оштро гледаше на улицу.{S}  
ајближи стубац од вењака и мало се на њ наслонила.</p> <p>Дође време да се диже у славу.{S} Уст 
амо несвесно тело оста челом на решетку наслоњено.{S} Трже се и разабра се тек кад Хусејин вихн 
 не газим?!« рече Иконија, поћута мало, насмеја се и рече полагано сама себи:</p> <p>»Баш хвала 
а стресе и побледе.{S} Мало затим па се насмеја и рече Хусејину:</p> <p>»Баш му, аго, молим те  
посипљу пут аспрама!«</p> <p>Јаничар се насмеја, па махну руком као да каже; »Море жено батали  
е шта Иконија рече, султанија се слатко насмеја.{S} У томе дервиш зазвижда и голуб за голубом п 
р турскога цара!«</p> <p>Ризван се мало насмеја.</p> <p>»Прости ме ако кажем, што се не ваља.{S 
овде!«</p> <p>Ризван се слатко и гласно насмеја.</p> <p>»Слободно ми се смеј царев везиру!{S} И 
а нас!«</p> <p>А Иван се онда кроз плач насмеја и потапка најпре гарова па онда и шарова по гла 
водом кроз башту, она би се сама у себи насмејала и рекла:</p> <p>»Боже, Боже! шта ли би моји с 
 Насрадин-хоџе.{S} Иконија би се слатко насмејала, па би тек опет Агапији рекла: »Хајде ти сад  
дство?{S} Бог и душа знам их, пре би се насмејали него зачудили!{S} Та ево ме и сама се смејем! 
танији, то се даде на смеј па се слатко насмејаше, Али се Иконија није смејала него се баш била 
е и сама се смејем!« Па би се опет тихо насмехнула. </p> <pb n="83" /> <p>У харему дочекале би  
огу моле, и како он помаже црквењаку да наспе уље у кандила што гору пред светим иконама.</p> < 
харему научила и, као и по неку досетку Насрадин-хоџе.{S} Иконија би се слатко насмејала, па би 
} 1.60</p> <p>Смиља ...{S} 1.50 </p> <p>Насрадин Оџа ...{S} 1.50 </p> <p>Разбибрига велика, илу 
рећни народ и да га крстом брани!« Ето, настави Иконија па руком глађаше зулове у свога синчића 
а те не сметох у каквом светом послу?!« настави она гласом у коме трепташе некакав чудан израз  
 наћи мужа и утешити се!«</p> <p>»Ето!« настави Гавран уздахнув тешко; »Ето, овако је било.{S}  
чеља.</p> <p>»Сврнуо с памети, велите?« настави Гавран. »Тада још нисам био сврнуо с памети.{S} 
и од овога лудог човека!«</p> <p>И онда настави пут свој брзим корацима, а сетна и замишљена.</ 
S} Спасите ме од ових мука!«</p> <p>Сад настаде питање каквом смрћу да се несрећник умори.{S} Д 
сторе на зидовима.</p> <p>Тек иза овога настајала би права забава, у којој би свагда било певањ 
о ћеш, нису мислили каква ће времена да настану и на каквим ће самоуцима цркве царске да остану 
ма и дуго после нас, онима који иза нас настану, коме имамо да захвалимо?{S} Прво Господу Богу, 
м чалмом и у белом кафтану.{S} Иза ових наступише риџали царства, аге од Дивана и од царској Са 
</p> <p>Иконија се пробуди и устаде.{S} Насу уља у кандиоце пред Иконом Св. Петке, запали га и  
е виле су се ситним и блиставим шљунком насуте стазе кроз широке цветне леје, начичкане лалетим 
И онда, истина овде и онде запињући и с натегом, исприча овако:</p> <p>»Отидох санџак-бегу у Пр 
 пећине.{S} Док на једном извору у шуми наточи крчаг водом и док стиже пред пећину, беше већ ле 
нде по нека надгробна плоча с излизаним натписом; иза цркве једна лепа стара липа и клупа испод 
едан се Арапин одвоји од чете па појаха натраг њој у сретање.{S} Страшно га је било погледати:  
па и сам Капу-ага, одвојише и одступише натраг.{S} Хусејин-ага, једва стиже да Иконији прозбори 
авран се окрете па као бесан пас одјури натраг у луг на потоку.</p> <p>Иконија се беше чисто ск 
иле до ње.{S} Она се одмаче један корак натраг.{S} Гавран пољуби земљу, где је мало час њена но 
 Иконија; »Много лепа!{S} Занела ме чак натраг у моју младост и у срећно доба, кад је црква Св. 
но ону танку свилену тканицу, и опет се натрашке узмаче неколико корачаја, па с прекрштеним рук 
ну жену.{S} Плакаће, па ће се окренути, наћи мужа и утешити се!«</p> <p>»Ето!« настави Гавран у 
 доброти ти би и пролио сузу, али ко ће наћи попа да ми гроб прелије и прекади и да ми га о зад 
воља, оно ће да никне и плод донесе.{S} Научи га колико ти знаш, па ће Миленкова душа на ономе  
ог Оџаковића у Стамбул, нека се за рана научи да служи цару и царевини !« — »У добри час, верна 
вије као кукавица!« И онда ме нечастиви научи шта да радим!«</p> <p>Ту се Гавран заустави.{S} З 
из »Четрдесет везира,« коју је у харему научила и, као и по неку досетку Насрадин-хоџе.{S} Икон 
рву милост у тебе нашао.{S} Од тебе сам научио да пушком бијем, сабљом да сечем и копљем да пог 
а, упознаћу га с титлама и скратницима, научићу га да поји тропаре и кондаке свецима, а ако га  
огу; али оно што ја могу није много.{S} Научићу га да чита, упознаћу га с титлама и скратницима 
 као ђаче, па већ кад мало поодрастеш и научиш књигу и летургију, онда ђакон па јеромонах, па м 
ину.{S} Али она се не могаше довољно да нахвали Иконији, колико јој је стари Јаничар добар. »Бо 
Ја те жедна напојити могу, ја те гладна нахранити могу, ал’ ти, Гавране, никад опростити не мог 
неке дођоше те јој бајаху свака на свој начин.{S} Пети дан Иконија се већ предигла била.</p> <p 
ачког Лежимир и још три села у околини, начинио од њих један тимар и дао га своме старом пријат 
анас ћеш једном твојом речју да од мене начиниш срећна и добра човека, или сотону <pb n="19" /> 
n="85" /> једну змију, пресече је па се начинише две, дохвати једну и опет је пресече и опет се 
хвати једну и опет је пресече и опет се начинише две, тек за тили часак поче да гмиже по ћилиму 
природни цвет, него јоргованови цветови начињени од бисера и од драгог камења. »Боже благи!« ре 
м насуте стазе кроз широке цветне леје, начичкане лалетима, зумбулима и криновима у пролеће, а  
елим турбанима, носећи у рукама сребрне наџаке.</p> <p>Па онда проведоше дванајест доратастих х 
од Арапа, од којих једни држаху сребрне наџаке, а други голе сабље димискије.{S} Било их је стр 
гледај!» викну Хусејин Иконији; »ево га наш везир!«</p> <p>Иконија наслони чело на решетку, па  
ете ђаче манастирско.{S} Никада до сада наш честити цар није одводио ђаке из цркава, јер је још 
баш нека и отац Никодије запамти кад је наш Иво први пут понео котлић!«</p> <milestone unit="*" 
амтиш све како је било !?{S} Док си био наш уста у Сарају, никад ми ништа помињао ниси!«</p> <p 
рање ?«</p> <p>»Нисам очију ми! него се нашалих и рекох цвету: боље ти је на бистром потоку нег 
у Србину: поздравље ти од оца Никодија, нашао је у Јерусалиму српску цркву св. Саве и краља Мил 
еран остао прелазећи кроз долину смрти, нашао, да га Бог на излазу из ње дочекује изванредним и 
уо милостима, ја сам прву милост у тебе нашао.{S} Од тебе сам научио да пушком бијем, сабљом да 
с! тако се свакоме од вас Бог на невољи нашао!« викаше она иза гласа и запомагаше.</p> <p>Отац  
ме једном, пре седам година олуј у сред наше планине.{S} Змајеви водише облаке и бише се муњама 
е Милош Обилић Иван Косанчић и Милан од наше Топлице, Бога ми би ова чаршија од чуди занемила,  
д како смо сиње кукавице изгубиле мајке наше, нико нам тако говорио није као ево ти данас.{S} С 
е ктиторке овог светог храма, у здравље наше добре, сиротињске мајке, Иконије!«</p> <p>Диже се  
опроштени покајник пред Богом.{S} У име наше свете цркве, у име нашег светог Патријара, у име ц 
јо, аманет ти отац мој и аманет ти дете наше!« Заклех му се да ћу му оца чувати и мојом и његов 
епо било, да на овој слави нашег села и наше цркве буде с нама стари отац Никодије.{S} Поменух  
 рана, рекао ми је: »Иконијо, гледај то наше јадно дете!{S} Дај га оцу Никодију на књигу, па не 
м се ништа!{S} Него ми је .... жао овог нашег шарова и гарова, како ће они без мене!«</p> <p>А  
Богом.{S} У име наше свете цркве, у име нашег светог Патријара, у име целог клира и у име сирот 
ам, како би лепо било, да на овој слави нашег села и наше цркве буде с нама стари отац Никодије 
м стреоницама о плећима.</p> <p>»Гледај нашег агу, гледај!« викну Хусејин Иконији, па је у свом 
ем, како и треба да служимо верне слуге нашега цара честитога.{S} А ако ли сте по каквој другој 
рече кнез као да извини ову олујину, »у нашега народа има пословица: не дао Бог детету што му г 
чувати и мојом и његовом бригом и да ћу нашега Иву одгајити, ако ми Бог помогне, те да прихвати 
 везиру, а везир посла на све стране, и нашем Патријару, и у Свету Гору; распитивало се и распи 
> <p>»Отидох санџак-бегу у Прокупље. »У нашем селу,« рекох му, »има једна млада удовица тобож с 
оје цареве!{S} Да ти мој ага чујеш, кад наши гуслари стану казивати како је некада у нас било!{ 
 мислим, вратим у цркву, да слушам како наши ђаци поје, а оно дотрче они страшни Арапи, (буди Б 
 далека; дај да ти очи сагледамо, те да нашима на дому кажемо: видесмо цркву божју, и видесмо у 
Проста ова млада сељанка, кад год би се нашла усред поља и усред лугова, осећала би се детињски 
 овај рисовуљ који је још цар Душан дао нашој цркви.{S} Па сам ти на невољи грдној.{S} Две му р 
о би ?{S} Какве сам ја смукове виђала у нашој планини па се плашила нисам!{S} Смукове видети, т 
оли, кад цар сваке седме године пробере нашу најбољу децу, па их носи да му служе као Аџем-огла 
народе!{S} За ову велику данашњу радост нашу, за ову утеху, која ће да буде и нама и дуго после 
з све снаге врискаше: »Нано, нано моја! не дај ме!«</p> <p>Иконија која беше под ударом Турчино 
упита везир с осмехом.</p> <p>»Знам ја, не можеш ти бити царев везир а да ниси турске вере.{S}  
и кажем: остављам ти рока још три дана, не би л’ ти се лудој јал’ поносној памет повратила.{S}  
лицу.{S} А срце јој поче живље да куца, не знађаше ни сама зашто, мањ ако није што јој Хусејин  
д своје кошуље.</p> <p>»Браћо и народе, не дајте нас! тако се свакоме од вас Бог на невољи наша 
маћица, онда за оно што ће да те снађе, не жали ни на кога до на себе саму!{S} Ова рука која жу 
на једног дошло колико је право!{S} Не, не, свети оче, толико се изумила нисам.{S} А да јесам,  
рукама на прса прекрштеним.</p> <p>»Не, не, није друге, мој добри Лала, већ да поред мене седне 
ече:</p> <p>»О Боже и света богородице, не дајте ми да душу своју огрешим!</p> <p>Опет покри ли 
 брзом смрћу, јер муке које ме стегоше, не могу да сносим!«</p> <p>»Казуј нам право све по реду 
ље ножем, или умлати мотком, или обеси, не бејаше доста светини.{S} То би таман било да му се у 
оме Јовану, да му је свећа пред свецем, не би ли га од лудости избавио!«</p> <p>Поразговара се  
в радостан и весео.</p> <p>»Да ми, аго, не замериш, а и цар да ми опрости, једва би смела рећи  
</p> <p>Калуђер се нешто био узврпољио, не могаше довољно да кашљуцањем спреми грло, скиде ками 
па из гласа запеваше: »Јаох, моја нано, не дај ме Турцима!«</p> <p>Један га Турчин дохвати десн 
бунила нов врисак њеног детета : »Нано, не дај ме нано!«</p> <p>Одмах јој би јасно шта се збило 
 нагла да бежи вичући: »По Богу сестро, не дај ме црном Арапину, ево га де ми црним канџама срц 
овара!{S} Слушам и ослушкујем.{S} Јест, не може бити друго, него баш говоре.{S} А шта могу друг 
ружи према старцу обе руке, притрча му, не даде да темена, него му по турски паде на једно па н 
вај босиљак и ову свећу Светоме Јовану, не би ли ти помогао, да једнога дана ти из његове цркве 
јан кад је виде онако порушену и сузну, не могаше ни речи да прозбори, него јечаше само као да  
 то тако воља божја била.{S} Ето, ви’ш, не може!«</p> <p>»Не може за то што ти нећеш, а ти неће 
лујину, »у нашега народа има пословица: не дао Бог детету што му га мати зажели!«</p> <p>»Жена  
ш, и гаров те љуби!{S} Хоће да ти каже: не брини се за нас!«</p> <p>А Иван се онда кроз плач на 
она срдито. »Да имаш душе рекла бих ти: не греши душе!{S} Али човек који се крије по шипрагу да 
 ни на једног дошло колико је право!{S} Не, не, свети оче, толико се изумила нисам.{S} А да јес 
ече:</p> <p>»Не ваља то тако, снахо!{S} Не ваља се светити јер Бог је казао: освета је моја!«</ 
а удари једна кита Спахија коњаника.{S} Не зна човек шта пре да погледа, да л’ људе да л’ коње. 
ста и златним прахом посута лептира.{S} Не знаш, да л' тамбуре дрхћу под манђијом дивотнога дев 
 ручицама ово парче од рукава њеног.{S} Не могох дуго и дуго да заборавим поглед, којим ме је т 
ше из овога краја пре четири године.{S} Не може цар да опет сад иште живу крв ове јадне сиротињ 
 порука од Иконије, да тога не чине.{S} Не вреди да због ње икога ма само глава заболе.</p> <p> 
уздахнув тешко; »Ето, овако је било.{S} Не смем да призивљем Бога и Св. Јована за јемце, али ми 
силом својих очију да скине решетку.{S} Не могаше да скине решетку, али не скидаше погледа свог 
око мене, једва жив утекох у пећину.{S} Не могах изаћи од кијамета на пољу.{S} Остах у пећини д 
 се, и онда упре своје погледе у њу.{S} Не могаше да верује, да је то она. »Јеси ли ти то, Икон 
ар пола цркви, да ти се не освети Бог!« Не послушах је.{S} Како знате она умре на пречац, а ја  
има, који и онако имају свачега доста?« Не однесох новце цркви, него подигох кућу и купих земље 
шу пелена.</p> <p>»За то што не може, а не може зато што нећу, а нећу за то што сам се везала д 
дам Арапина, сва се стресем и најежим а не знам ни сама за што!«</p> <p>Прођоше као с литијом к 
ало, па он сам признаде: да мати његова не изгледа да је срећна и задовољна.{S} Она се истина н 
јеш?{S} Да л’ да газим поток, ил’ да га не газим?!« рече Иконија, поћута мало, насмеја се и реч 
а старог Јаничара пусти да иде, а да га не пита куда. </p> <pb n="59" /> <p>Пред полазак из Јед 
и без бриге као бубрег у лоју!{S} Ја га не зовем друкчије него »Караконџул-ефендија«, а он мени 
арицати за својим дететом, док је снага не изда и сузе не угуше.{S} Па онда би пала у бунило, б 
 Али им дође порука од Иконије, да тога не чине.{S} Не вреди да због ње икога ма само глава заб 
лаз од пећине нешто камења и пањева, да не би зверад унутра улазила.</p> <p>И трећи дан зором о 
 и не дамо да се гази.{S} Пази беже, да не падне крв; ако падне, на твоју ће главу!«</p> <p>Раз 
у према игуману, као да га преклиње, да не говори о њој, а леву притискаше на срце.{S} А кад се 
ком је издржавао ове таласе од људи, да не запљусну онај отворени пут средином улице, који се ч 
</p> <p>»Прво и прво све ми се чини, да не може бити, да ја теби и царевој кћери нисам овде на  
ко не омакне.{S} Тако се беше занео, да не чу кад Иконија с Ивом уђе, па не диже главе нити мрд 
да га видох!«</p> <p>»Их, како јадна да не видиш цара?!{S} Па ти онда ниси видела ни Кизлар-агу 
 да развија, руке му задркташе, виде да не може да развије, па са најдубљим поштовањем ниско по 
 да с миром носимо то једно дете, те да не буде горе, много горе!«</p> <p>»Беже!« рече отац Ник 
о често побољеваше, па се побојаваше да не умре и мољаше се гласно Богу, да је још не позивље н 
сам га и чувала од људи и од зверади да не погине, али му у срцу никада опраштала нисам.{S} Али 
ила: да га молим да ми не замери али да не могу.{S} Није да му махне налазим него нећу да се уд 
воју мајку сиротицу.{S} Јесте, видим да не треба да те боли, јер биће да сва моја сетност долаз 
а није велико, али чича Сима не само да не може да ти помаже него, онако стар и немоћан како је 
их икона, пред којима се кандила никада не гасе, особито су се омилиле Иконији.{S} Петрија је о 
 сама себи говораше: »Ако је тако, онда не ваља оно што село учини!«</p> <p>И другу ноћ не мога 
еки сељаци потегоше ножеве.{S} У народа не бејаше ни пушака ни пиштоља, него му је ваљало тојаг 
ћери,« одговори Иконија, »Бога ми ти ја не умем ништа казати.{S} Видим да је мука и мајсторија, 
моранџе као јабуке од злата.{S} Иконија не знађаше чему пре да се диви, да ли овом дрвљу са зре 
.</p> <p>Кад се ни султанија ни Иконија не хтедоше ничега прихватити, онда четири робињице диго 
а женама говори.</p> <p>Те ноћи Иконија не могаше за дуго оком тренути.{S} Мишљаше о свом детет 
м папучом.{S} Али већ трећи дан Иконија не могаше да сноси ово чудо од своје госпоштине.{S} Вик 
а на што Иконија нишани, а опет Иконија не би ни могла да разговетније каже оно, што је мислила 
S} Сва пребледе и за неколико тренутака не могаше ни крочити напред нити речи прозборити. </p>  
ац, светуј га нека ме се махне!{S} Нека не лудује.{S} А већ ако хоћ да тумарне у свет, нека га, 
ам о томе могао много причати; али нека не вреди!«</p> <p>И онда чича Сима ућута, и ништа га ви 
ј прича, и прича јој док везирова мајка не падне у тихи сан.</p> </div> <pb n="91" /> <div type 
 записао у својој књизи.{S} Твоја мајка не ће доживети, али опет за то може бити да ћеш ти јаха 
еби добру кришку погаче.</p> <p>Сељанка не одговори одмах, него даде по једно парченце погаче ш 
р-аге; »вала ни ђавоља стража око пакла не може бити ни црња ни страшнија!«</p> <p>Али се призо 
имање истина није велико, али чича Сима не само да не може да ти помаже него, онако стар и немо 
да ни отац Никодије ни црква Св. Јована не могу без њега да буду.{S} Милина јој беше да слуша к 
 и женско, пред судницу.</p> <p>Гаврана не бејаше у селу већ неколико дана.{S} Неко рече да га  
то рече, и Агапија јој преведе; али она не чу.{S} И опет јој то поновише, кад је султанија тихо 
ео, да не чу кад Иконија с Ивом уђе, па не диже главе нити мрдну густим веђама.</p> <p>Иконија  
игра један момак и једна девојка.{S} Па не знаш шта је лепше погледати: да ли стидљиву девојку, 
ом, да нико од бесних Турака и Арбанаса не смета, да се црква и конаци око ње саграде, а после  
ари сељанку.</p> <p>Јадна Иконија ништа не осећаше.{S} Без капи крви у лицу, бледа ко крпа, с о 
ече. </p> <pb n="49" /> <p>Она му ништа не одговори, него га само гледаше.</p> <p>Гавран се с м 
вога са ње, докле га поносити коњ његов не однесе даље низ ову живу реку која ваљаше, злато, ср 
да се удавим.{S} Огрешила бих душу, кад не бих казала, да је твоја жена једно добро дете и прав 
новом жеђи стару жеђ гаси, да жеђ никад не загаси.</p> <p>Стаде свирка, као да у исти тренут св 
ре него си великаш царев постао.{S} Сад не квари ништа да знаш: да ти је завичај Сирф-вилајет и 
ивао црни као кадифени рубац.{S} А овде не рече ни речи, кад је Кизлар-ага и Капу-ага заогрнуше 
ти годило и за чим жудиш, а што ми овде не можемо да знамо док нам ти не кажеш?!«</p> <p>»Хвала 
дну реч:</p> <p>»Седи!«</p> <p>Она седе не проговарајући ни речи, него само гледаше непомично у 
раћо!« врискаше Иконија.</p> <p>»Народе не дај се зулумћарима!« викаше отац Никодије, па се гол 
 поуздано стари Јаничар; »лепше да буде не може.{S} Паметнији и од тебе и од мене рекоше: »Мал  
им дететом, док је снага не изда и сузе не угуше.{S} Па онда би пала у бунило, бунцала како је  
псекох плочу са свих страна, подигох је не без муке.{S} Испод ње беху две ћерамиде, испод ћерам 
ено:</p> <p>»Што ми то, мајко, и раније не помену?!{S} Али нека је у добри час!{S} Ево ћу испро 
чију посла за мном прекор као зрно које не промаша.{S} Чисто ми онда рече:{S} Зар не знаш да са 
" /> како гази поток; заклињах је да ме не убија.{S} Она ме одгурну, и ја падох сотони у наруч. 
ад се ево пометем; ломим се тамо где ме не треба, а нисам тамо где ме треба!{S} Није друго него 
у од горког сувог дрвета, те већ и њиме не могу ни да уздахнем, ни да сузе гутам!«</p> <p>Пљесн 
 зубма; »ај, да га знам ко је тај, коме не треба да се вера по шипрагу те да види шта ја данас  
једнако живе боје Једна страна ове крпе не беше порубљена; из ње вишаху конци неправилно, као д 
окажем везира, да га добро видиш, да се не препаднеш кад те после пред њега изведем!« рече Хусе 
>»Што плачеш, дете моје ?{S} Ваља да се не бојиш доброга оца Никодија ?{S} Он ће тебе лепо да п 
на је; удовица је, удовац сам што да се не узмемо?!«</p> <p>Од тога часа померих памећу !{S} Вр 
 бити дај нам сина на књигу.{S} Нека се не ломи по гори као отац што му се ломио, него нека ста 
гла је бити кћи Хусејину.{S} Али она се не могаше довољно да нахвали Иконији, колико јој је ста 
а Св. Јована и на Лежимир?!{S} Ништа се не чује да царева војска иде кудгод великом џадом, па и 
ам.{S} Стара сам, свакога часа и кад се не надам може ме Аранђео крилима куцнути да му душу пре 
уста силно узбуђена.</p> <p>»Вере ми се не шалим!« одговори Ризван мирно и озбиљно.</p> <p>»Е ч 
: »Море однеси бар пола цркви, да ти се не освети Бог!« Не послушах је.{S} Како знате она умре  
 Иве и другога дома господара, бојим се не би ни на једног дошло колико је право!{S} Не, не, св 
 коње у кратке скокове, да погазе ко се не измиче; у зубима носе голе јатагане, а у рукама једн 
ао уз гусле да питам: ћери мила, што се не удајеш, за младости за лепоте твоје?«</p> <p>»Не мог 
ја.</p> <p>»Прости ме ако кажем, што се не ваља.{S} Стара сам, бога ми, године су!{S} Сви сте м 
!« рече Хусејин Иконији.</p> <p>»Баш се не бих препала па да је како страшан!« одговори Иконија 
ђе к руци оца Никодија.</p> <p>»А да те не сметох у каквом светом послу?!« настави она гласом у 
н из гласа кумио да му жиле потколенице не пеку, како је запомагао и од бола рикао кад су му ус 
нас састали да се, до његове воље, више не растајемо!{S} Ходи да те водим да видиш младу султан 
И онда чича Сима ућута, и ништа га више не могаше покренути да са женама говори.</p> <p>Те ноћи 
ти и како се литургија служи; а за више не питај јер више ни у мене нема!«</p> <p>»Хвалимо те Б 
<p>»Чујеш ли ме, Иконијо! овако се више не може.{S} Данас ћеш једном твојом речју да од мене на 
S} И сад јој се чинило, да те речи више не говори чича него да јој их ветар доноси из оне пећин 
 не вермаш царску реч, раја је верма, и не дамо да се гази.{S} Пази беже, да не падне крв; ако  
ели и кад се тугује, све као моба.{S} И не може да буде игра друкчије, него кад се поведе коло, 
ир подигнув у вис онај комадић платна и не скидајући ока с њега.</p> <pb n="57" /> <p>Кад смо т 
није.{S} Ова се отимаше као бесомучна и не пушташе Ивана са груди својих.{S} А оно сироче, све  
е шта је и како је било, препадоше се и не смедоше му читати опроштајне молитве, него одоше у о 
 само са Шекер-кадуном за Кизлар-агом и не бој се ништа!« па се онда сам брзо измаче.{S} Оста с 
 као да се скаменила, и гледаше право и не трепћући у везира.</p> <p>Везир беше очевидно и сам  
ама цвеће гази, а на јадно своје село и не мисли!«</p> <p>»Видим!« рече јој Ризван; видим, жуди 
 гроба, па да те види, па макар ја то и не гледала.{S} Еј, Боже мој, опрости ми што се заносим, 
ми добра чините и ти и сви твоји, већ и не ваља, хоће скоро по неки пут и да ме расплаче.{S} Ал 
ваку реч громкијим одзивима, док се ови не сложише у праву грмљавину.{S} Кад и последњи јек у д 
саграђен сасвим близу обале морске, али не баш врло далеко од главног конака и од великог харем 
аше у свога унука.{S} Беше му мило, али не могаше ништа друго да каже него: »Тако, синко, тако! 
тку.{S} Не могаше да скине решетку, али не скидаше погледа свога са ње, докле га поносити коњ њ 
с обе, јер видим да сте добре душе; али не могу да волим службу вашу.{S} Боли ме ево овде« (па  
овах земље, и виноград и забран.{S} Али не зна село чијом муком то би.{S} Ваља да вам испричам  
S} Хтеде да га запита: »Шта велиш?« али не могаше уста да отвори.</p> <p>У том тренутку растрез 
јој опросте ако се на овом свету видели не би прекрсти се и седе у арабу.</p> <p>Кад већ изађош 
кој снаси одговорила: да га молим да ми не замери али да не могу.{S} Није да му махне налазим н 
звах Бога и упитах за здравље, ништа ми не одговори него утече од мене!«</p> <p>Харамбаша посла 
озбиљно. »Ево скоро годину дана како ми не да мира.{S} И што год има у мене женске родбине, све 
 је стара царска заповест.{S} Ич-оглани не треба да знају за завичај и за родбину.{S} Цар је њи 
и као старом пријатељу куће твоје, мени не ћеш замерити <pb n="14" /> што ћу да те као уз гусле 
арева рука срце ишчупа!«</p> <p>»Али ти не знаш да је умрла!{S} Добри мој Лала, ево сад царевом 
о ми овде не можемо да знамо док нам ти не кажеш?!«</p> <p>»Хвала ти, цареви везире!« рече Икон 
 не дира у цркве и манастире.{S} Ако ти не вермаш царску реч, раја је верма, и не дамо да се га 
 неправду и мени.{S} Од тога ништа бити не може!«</p> <p>»Зашто не може« упита Гавро горко као  
 могу, ал’ ти, Гавране, никад опростити не могу!{S} Него кажу, који знају, да је Бог рекао: »ос 
срце било пуно тегобе, па ни једне речи не проговори.{S} Остави поред њега крчаг с водом, чутур 
ајазит дао своју царску реч раји да јој не дира у цркве и манастире.{S} Ако ти не вермаш царску 
ила.{S} Ако ми до захода сунца у уторак не пошљеш реч да пристајош да ми будеш домаћица, онда з 
p>»Баш му, аго, молим те кажи, да човек не мисли да сам се од њега препала.{S} Није, него ми та 
 и најпре рекох себи : »море, шта човек не снива?{S} Слушао сам хиљаду гатки о оставама па сам  
векру пута кроз густу гомилу света, док не стиже до оца Никодија.{S} Па онда полагано корачаше  
 смањује а у исто време да се шири, док не поста шири него дужи, па се онда окрете, и као кепец 
 да је још не позивље на онај свет, док не чује, да је црква опет запојала. </p> <pb n="99" />  
 лествицу на којој се старац пењаше док не зађе за облаке!«</p> <p>»Бог и душа, сврнуо је с пам 
е аспре и одох кући пун радости, Да вам не дужим!{S} Ђаво ми рече: »ниси ваљада луд да носиш ка 
с поклонима и с молбом, да, ако већ сам не може, пошље кога да цркву мироноше и да одреди три к 
ше заједно и ћуташе обадвоје.{S} Гавран не скидаше очију с њеног лица, које сад бејаше још лепш 
у планини захитила.{S} И сада је Гавран не могаше познати, јер још трајаше ватра у његовој глав 
 не може срећна бити, ако јој га султан не поклони.{S} Тако је Ризван-бег постао зет царев, вез 
света је моја!« Моли му се, да ти се он не свети!« говораше Иконија озбиљно и тужно. .</p> <p>» 
аш ли нас што?« упиташе је.</p> <p>»Ево не могу да тренем!{S} Цело ми оно вечерашње <pb n="89"  
а видим да ти је срце болећиво.{S} Него не треба да те боли, и немаш шта да жалиш.{S} Ти ми чин 
ветоме Јовану пет стотина аспри.{S} Ако не ће, слободно јој реци да ћу од себе чуда учинити, за 
о јединче моје.«</p> <p>Али Турци и ако не касаху, опет одмицаху с робљем својим.{S} Окретаху с 
 час па Иконија виде шта је.</p> <p>Ако не више, а оно бар стотину Турака коњаника беше се разв 
} Валах и онако има по више година како не дизасмо децу у овом вилајету.{S} Време је да пробере 
бро беше притиснуо прстом да му се како не омакне.{S} Тако се беше занео, да не чу кад Иконија  
реви везире!« рече Иконија, која никако не могаше да везиру и зету турскога цара каже »сине!« — 
 унесу у цркву.{S} Али се Гавран никако не даде унети, него пузећи четвороношке уђе у цркву, пр 
да му се до темеља спали; земљу да нико не прихвата за седам година, нека у трње зарасте, а пос 
зобљу, промумла некакве речи, које нико не разумеваше, па из ње поче да излеће голуб за голубом 
 опет, промуца неколико речи, које нико не чу у оној ори, па паде на земљу као да је муња удари 
а које наиђе беху усплахирене, али нико не знађаше шта се збило.</p> <p>Мало час па Иконија вид 
очи, гледаше је дуго и дуго, и очевидно не могаше је познати..</p> <p>Кад му она после кратког  
а у омразу воде!«</p> <p>»Нико те за то не пита!« рече Турчин преко. »Је ли тај мали твој син?« 
 што пада на три прва корака.{S} Просто не могаше да се насвира.</p> <p>Два велика чобанска пса 
 да испи чашу пелена.</p> <p>»За то што не може, а не може зато што нећу, а нећу за то што сам  
о је очевидно значило, да има нешто што не може пред дететом да јој каже.</p> <p>У порти седоше 
тога ништа бити не може!«</p> <p>»Зашто не може« упита Гавро горко као да испи чашу пелена.</p> 
 промаша.{S} Чисто ми онда рече:{S} Зар не знаш да сам везирова мајка?!«</p> <p>Млади се везир  
 /> <p>«Био би ти царев везир и кад цар не би хтео, јер то тако стоји у твојој звезди записано! 
 боја!{S} Бога ми, па без тога се у нас не би никад могло ни поиграти!«</p> <p>Султанија није р 
а је мука и мајсторија, али то се у нас не би звало да је игра.{S} У нас је, и кад се весели и  
ем да погађам.{S} Без тебе Ризван данас не би био царев везир!« </p> <pb n="56" /> <p>«Био би т 
роти Ризван-бега толико слушала, да већ не може срећна бити, ако јој га султан не поклони.{S} Т 
једног гуташе као шећерлему.{S} Кад већ не оста више ни један, онда високи дервиш поче да се см 
оно што село учини!«</p> <p>И другу ноћ не могаше Иконија да заспи дуго и дуго.{S} Преврташе се 
нађе речи.</p> <p>»Ето, на несрећу моју не нађох се ближе!« поче Стојан посадив се на једну клу 
м!«</p> <p>»Па да му кажем да се ничему не нада!«</p> <p>»Молим те, као оца, као што ми и јеси  
 Иконији, па је у свом одушевљењу гурну не баш врло нежно.{S} И онда сави руке на прса и поклон 
о, и ако се за друго опет бојим да душу не огрешим.{S} Ево ми тек сада сијну, и ево тек сада по 
о да се пробудила из тешкога сна па још не може да се прибере.</p> <p>Неколико жена и људи помо 
умре и мољаше се гласно Богу, да је још не позивље на онај свет, док не чује, да је црква опет  
и позледише многоме срцу ране, које још не беху зарасле.{S} Кукњава и тужно запевање пронесоше  
м.{S} Понех се и побеснех мало, али још не сврнух с памети.{S} Једнога дана случајно ударих на  
им лицем, који очевидно беше вођ чети. »Не бој се рајо!{S} Казуј само је ли овде Иконија из Леж 
 чуо је из олтара разговетно ове речи: »Не дај се Србине!«</p> <p>»И ја сам слушао, да је Никод 
 жут и сав у дрхтавици рече ми на ухо: »Не рекох ли ти да ћу ти живој срце ишчупати?« Поочиме д 
конија нагло прихвати за руку и викну: »Не, кћери царева!{S} Ова дервишева посла нису чиста пос 
 дигне, али јој на ухо полагано шапну: »Не рекох ли ти, да ћу ти живој срце ишчупати?«</p> <p>И 
н, па тек онда бризну у глас да плаче; »Не бојим се ништа!{S} Него ми је .... жао овог нашег ша 
бе лепо да пази!« </p> <pb n="9" /> <p>»Не бојим се!« рече Иван, па тек онда бризну у глас да п 
одати !« рече једна комшијница.</p> <p>»Не знамо ми то!« прихвати чича. »Пре ће бити да му се с 
п с рукама на прса прекрштеним.</p> <p>»Не, не, није друге, мој добри Лала, већ да поред мене с 
 сурово оца Никодија на страну.</p> <p>»Не дајте браћо!« врискаше Иконија.</p> <p>»Народе не да 
а, па тиха али и прекорно рече:</p> <p>»Не ваља то тако, снахо!{S} Не ваља се светити јер Бог ј 
и смо вазда цару покорна раја!«</p> <p>»Не бој се рајо!« викну млад један Турчин с отвореним и  
а да живиш као везирова мајка!«</p> <p>»Не треба да се трошиш толико«, прихвати благо Иконија;  
а била.{S} Ето, ви’ш, не може!«</p> <p>»Не може за то што ти нећеш, а ти нећеш за то што си се  
ан; видим, жудиш за завичајем!«</p> <p>»Не знам ти ни сама казати, да ли жудим <pb n="96" /> за 
, за младости за лепоте твоје?«</p> <p>»Не могу, оче Никодије!« одговори Иконија.</p> <p>»Долаз 
 бистрог потока, под одблеском руменога неба на западу, својим млечним лицем, својим безазленим 
да видим, како овај камен сињи из ведра неба паде, да нас живе у гроб сахрани!{S} Ја сам луда ж 
амјаном окађена црква, и као да озго са небеског плавог кубета мајка божја на њу гледа. »О мајк 
еви зид беху исписани сликама светаца и небесних прилика, анђели с дугим крилима и с мачевима в 
д дима и пламена који се из манастира у небо дизаше.{S} Опазише да једна сељанка трчи за њима.{ 
ца лепршаху у сунчевом зраку под плавим небом, а славуји у слободи певаху, како је слатко ропст 
 сакрио за облачке од сребра на плавоме небу од азура.</p> <p>Кад би на спрам оног прозора са р 
онија се прекрсти, па побожно погледа к небу.</p> <p>Ризван се беше снуждио и замислио.{S} По д 
 се онда побожно прекрсти, подиже очи к небу и рече гласно:</p> <p>»О мајко божја и богородице! 
 ми се срце и скамених се.{S} И опет ми неверица!{S} Од куд ће Турци на Св. Јована и на Лежимир 
ди откинуо.</p> <p>»Ти си, мајко, сетна невесела?« упитаће је једнога дана Ризван. »Да ти није  
 Иконија је радила своје домаће послове невесела и замишљена.{S} Цео низ њезиних горких осећања 
ије.{S} Али је из дана у дан бивала све невеселија.{S} Тек би се са ћошка свога конака загледал 
удем монастирско ђаче?« упита дечко све невеселији, па се загледа крупним својим плавим очима у 
 спомиње.{S} Приђоше му полагано; па га невесело загледаше.{S} Лазнуше му руке.{S} Гаров се осл 
до? ко ће да га чува?« рече мали пастир невесело.</p> <p>»Ето га Милован иде оздо из села.{S} Ч 
 девојачка још једнако тихо снева снове невиности.{S} Између сваке две девојке стојао је осмоуг 
 суза, свака моја мука, сва моја туга и невоља; нека ти је од мене све просто и пред Богом и пр 
b n="60" /> година, али је од туге и од невоље пре времена оседила.{S} Према густој а седој кос 
е није мање јунаштво живети кроз муке и невоље, и бранити рају сиротињу.{S} Ако икако може бити 
ајте нас! тако се свакоме од вас Бог на невољи нашао!« викаше она иза гласа и запомагаше.</p> < 
 Душан дао нашој цркви.{S} Па сам ти на невољи грдној.{S} Две му речи прочитам <pb n="12" /> а  
е и кнезу и свему селу: аманет вам онај невољник у планини; немојте да огрешите душе те да скап 
 и тканица.{S} Све је то оставила поред невољника, заједно с крчагом тазе воде, коју је у плани 
х да се осветим Иконији, за коју мишљах негда да ми дом као сунце греје.{S} Али ето, у место је 
урезана дубоко и високо, као да се горе негде топило злато, меки бисер и плави сафир, па се мла 
е кад помислим, да ће кости да ми труну негде у овој туђој земљи, далеко од мојих гробова.{S} П 
ем, учини ми се да сам те очи и то чело неге видела, па се занесох тражећи по мојој лудој памет 
 није чарање ?«</p> <p>»Нисам очију ми! него се нашалих и рекох цвету: боље ти је на бистром по 
а света!« »Ниси ти само везирова мајка, него си ти мајка све ове јадне сиротиње!« »Е вредило је 
о било што гости Макрену и њеног Марка, него нађе и некаквог кумашина и кумицу те и њих посади  
је што се тобож у том нешто разумевала, него само да се радује гледајући како зидине одмичу у в 
силног драгог камења гледати није дала, него што је то приличило новоме Силиктар-аги, сиво-оком 
 народа не бејаше ни пушака ни пиштоља, него му је ваљало тојагама, врљикама, секирама и косама 
бе руке, притрча му, не даде да темена, него му по турски паде на једно па на друго раме, и реч 
е смедоше му читати опроштајне молитве, него одоше у олтар и казаше све игуману Јеротију.{S} Из 
сли да сам се од њега препала.{S} Није, него ми тако долази свагда, чим угледам Арапина, сва се 
ба.{S} И не може да буде игра друкчије, него кад се поведе коло, па се повије око свирца, па на 
 да су ми арбанашке пушке срце разнеле, него што ето доживех да те опет гледам где се вијеш као 
и спуштајући се доле скристалисали пре, него што су се златне, бисерне и сафирне капљице откину 
али већина калуђера није видела шта би, него својски довршиваху своје »многаја љета«.</p> <p>Ка 
свачега доста?« Не однесох новце цркви, него подигох кућу и купих земље.{S} Жена ми говораше: » 
и сузну, не могаше ни речи да прозбори, него јечаше само као да га је тешки терет претискао.{S} 
 n="49" /> <p>Она му ништа не одговори, него га само гледаше.</p> <p>Гавран се с муком и с јаук 
а свећу да јој за њену душу вечно гори, него је запалила буктињу да разгања мрак који је нас, б 
{S} Али се Гавран никако не даде унети, него пузећи четвороношке уђе у цркву, први пут сад посл 
> <p>Она седе не проговарајући ни речи, него само гледаше непомично у очи његове.{S} Он седе по 
че:</p> <p>«Боље да те ја у коси носим, него да те онај црни бумбар љуби!»</p> <p>Па онда — под 
е.{S} Заиста, сад ово већ није био сан, него на јави чу како Гавран јечи : »воде ... воде ... к 
слушкујем.{S} Јест, не може бити друго, него баш говоре.{S} А шта могу друго да говоре него: »А 
 ломи по гори као отац што му се ломио, него нека стане у цркву да крстом рабри овај злосрећни  
пну прстом, кад оно није природни цвет, него јоргованови цветови начињени од бисера и од драгог 
 од цркве, па да је сви виде и гледају, него оста поред врата на свом месту, с бледим лицем и п 
гаче.</p> <p>Сељанка не одговори одмах, него даде по једно парченце погаче шарову и гарову, над 
у глас да плаче; »Не бојим се ништа!{S} Него ми је .... жао овог нашег шарова и гарова, како ће 
танке циганчице скакућу испред мене!{S} Него, ако ниси сањива, Агапијо, причај нам што о светом 
и, Гавране, никад опростити не могу!{S} Него кажу, који знају, да је Бог рекао: »освета је моја 
е!{S} Ове иконе баш као у Вилиндару!{S} Него хајде сад да те ја водим у једну другу српску цркв 
ца Никодија?«</p> <p>»Видела сам га.{S} Него немој да овде стојимо.{S} Хајдмо, можемо се и путе 
деца у сиротиње од последњих година.{S} Него пошљи по ово једно!{S} Ако уцвелиш кога, биће само 
о по дуже до самртнога часа од мене.{S} Него хајдмо из ове мемљиве трапезарије мало у порту, им 
чије ни у нас, који смо турске вере.{S} Него кнеже и царева рајо има мени петнајест конака до С 
 беља од креча на дувару од суднице.{S} Него се брзо прибра.</p> <p>»Немојте, народе, браћо и с 
у се учини милост за коју он и моли.{S} Него њега треба на лаганим мукама уморити.</p> <p>Неко  
ело, а видим да ти је срце болећиво.{S} Него не треба да те боли, и немаш шта да жалиш.{S} Ти м 
дечански; »и ми смо се питали за то.{S} Него смо се сетили <pb n="101" /> нечега.{S} Пре тако п 
бране.{S} Ето од цара ме није страх.{S} Него се друго бојим, друго нешто, друго!« и иконији грч 
себи у сну испричах једну такву гатку.« Него опет копкало ме да видим има ли плоча на седамнаес 
 насмејаше, Али се Иконија није смејала него се баш била препала.</p> <p>У том уђе четрнајест м 
и све зна?!«</p> <p>»Пре је давно умрла него да је жива«, прихвати Хусејин. »Кауркиња слабо кад 
 чинило, да те речи више не говори чича него да јој их ветар доноси из оне пећине у планини.{S} 
мило, али не могаше ништа друго да каже него: »Тако, синко, тако!«</p> <p>Чу отац Никодије где  
ча Сима не само да не може да ти помаже него, онако стар и немоћан како је, само ти одмаже.{S}  
дна млада удовица тобож сељанка, а није него од старога властелинскога рода; ми сељаци који то  
брег у лоју!{S} Ја га не зовем друкчије него »Караконџул-ефендија«, а он мени опет за то тепа:  
ш говоре.{S} А шта могу друго да говоре него: »А шта ће ова сељанка овде?!« Па онда ми се опет  
не седнеш!{S} Ово је твоја кућа.{S} Пре него ме је цар (коме нека се слава без краја множи!) об 
а и велико срце.{S} Ти си га имао и пре него си великаш царев постао.{S} Сад не квари ништа да  
Јовану, али умрех пре него послах и пре него наредих.{S} Устани, подигни, и однеси цркви за мој 
х послати Светоме Јовану, али умрех пре него послах и пре него наредих.{S} Устани, подигни, и о 
 .</p> <p>»Теби сам, жено, згрешио више него Богу!{S} Али јесте, ево видим, Бог ми се свети.{S} 
Бог и душа знам их, пре би се насмејали него зачудили!{S} Та ево ме и сама се смејем!« Па би се 
га завидљивци и пакосници више извикали него што је.{S} А најпосле жено ко је без греха и без м 
сто време да се шири, док не поста шири него дужи, па се онда окрете, и као кепец дебељко <pb n 
упитах за здравље, ништа ми не одговори него утече од мене!«</p> <p>Харамбаша посла неколике св 
да не могу.{S} Није да му махне налазим него нећу да се удајем!«</p> <p>»Није паметно што говор 
 нисам тамо где ме треба!{S} Није друго него и мој шарац поче да посрће и сузе да рони.{S} Камо 
гу, ни једно ни друго!{S} Шта сам друго него једна проста жена, која ако је и видела нешто мало 
ушка глава, а срце ти није само јуначко него добро и праведно.{S} Ти видиш како је, а ја само д 
кох цвету: боље ти је на бистром потоку него на пустој глави удовице.{S} Или тако нешто.{S} Ето 
кох мојој Макрени, кад ми дође пре шест недеља.{S} Немој, Гавро, да чиниш неправду и мени.{S} О 
ead> <pb n="22" /> <pb n="23" /> <p>Две недеље после дана у који је мали Иван постао манастирск 
p>Ризван метну оно парче рукава у своја недра па рече;</p> <p>»Ти памтиш све како је било !?{S} 
еби; охрабрих се и обвеселих видев пуна недра сребра.{S} Вратих се у пећину, подигох све до пос 
аграбих руком и сасух две три прегрши у недра!{S} Почех да се тресем као да ме грозница ухвати; 
ња, раскиде јој јелек, раздра кошуљу на недрима, обнажи јој беле груди и спусти своју гломазну  
розница ухвати; учини ми се да ми се по недрима размилише хладне гује и акрепи; утекох из пећин 
вље закуца.{S} Осети како је обузе нека нежна раздраганост.{S} Чињаше јој се ова шума као нека  
у маглицу од свилене паучине покажу где нежна милина девојачка још једнако тихо снева снове нев 
е ових девојачких груди, испод којих је нежно материнско срце на смрт рањено било.</p> <p>У том 
 је у свом одушевљењу гурну не баш врло нежно.{S} И онда сави руке на прса и поклони се своме с 
о је било највише осам година, Дуваше у незграпно издељану двојницу почетак од некаквог кола.{S 
:</p> <p>»Што плачеш?!</p> <p>»Плачем а незнам ни сама за што,« рече Иконија, просто грцајући.  
ицама опојава?{S} Сахранићу се овде као незнана и некрштена душа, па ћу се и на оном свету изгу 
у нам је Бог дао, и са вером у источник неисцрпне милости коју нам је Господ Исус Христос отвор 
већ ако хоћ да тумарне у свет, нека га, нек тумарне, неће село за њим пресвиснути.{S} А ако ће  
у царицу њихову да пошље неколико чела, нек одлете до Лежимира, и нека тамо по ливадама пронесу 
и хиљаду аспри и сагради чесму уз друм, нек жедан путник жеђ гаси и нек каже:{S} Бог да прости! 
му уз друм, нек жедан путник жеђ гаси и нек каже:{S} Бог да прости!{S} Ево ти пет кеса за пут о 
који је сву ту беду причинио. »Нека га, нека још на овоме свету осети шта су паклене муке, он,  
у баце.</p> <p>»Нека га, скотина једна, нека цркне!« рече Иконија горко. »Мене је он на црње му 
љу да нико не прихвата за седам година, нека у трње зарасте, а после нека је село предузме и си 
 своје гавранове да одлете до Лежимира, нека загачу дрвљу и камењу: како се Иконија овде, шири  
 име целог клира и у име сиротиње раје, нека јој је вечна хвала!{S} Немам речи... и које речи и 
 ево и ја њему да опростим.{S} Гавране, нека ти је проста од мене свака моја суза, свака моја м 
царев: пошљи малог Оџаковића у Стамбул, нека се за рана научи да служи цару и царевини !« — »У  
е!« рече Гавран. »Знам да умрети морам, нека вам се исповедим као на последњем часу!«</p> <p>И  
је.{S} А већ ако хоћ да тумарне у свет, нека га, нек тумарне, неће село за њим пресвиснути.{S}  
љена била, ако је добро ово што учиних, нека је за здравље моме Иви ако је у животу, а нека му  
вака моја мука, сва моја туга и невоља; нека ти је од мене све просто и пред Богом и пред људма 
 да кукам без гроба а до мога гроба!{S} Нека га, скотина једна!»</p> <p>Из свога кута до огњишт 
гу отац, светуј га нека ме се махне!{S} Нека не лудује.{S} А већ ако хоћ да тумарне у свет, нек 
 свети, јер ми кроз тебе добра чини.{S} Нека је слава Богу, који је дао да има доброта женска!« 
ако може бити дај нам сина на књигу.{S} Нека се не ломи по гори као отац што му се ломио, него  
ешимо Богу!{S} По његовој смо се вољи — нека му је слава! — данас састали да се, до његове воље 
д лепших, клањале би јој се до земље, а нека би се сагибала да је и скуте љуби.{S} Ту би је ћех 
 за здравље моме Иви ако је у животу, а нека му је за душу ако у животу није!«</p> <p>Сутра дан 
раморни патос, па викаше у глас: »Слава нека ти је Господе Боже, што ме грешника пушташ у цркву 
етар таласе узбурка.{S} Народ као да га нека сила потискује, нагрнуо беше к зидинама манастира. 
човек први пут уђе унутра, подухвати га нека језа као да је ушао у гробницу.{S} Али чим му се о 
о што ми и јеси по Богу отац, светуј га нека ме се махне!{S} Нека не лудује.{S} А већ ако хоћ д 
те!{S} Дај га оцу Никодију на књигу, па нека буде од њега што Бог хоћ.{S} Ти знаш да нисам жали 
ади купе, даћу да се доведу калуђери па нека црква пропоји као твоја задужбина, а на славу Бога 
, а на самртноме часу моме рећи:{S} Бог нека даде оцу Никодију и овога и онога света!«</p> <p>» 
ој живље закуца.{S} Осети како је обузе нека нежна раздраганост.{S} Чињаше јој се ова шума као  
ам година, нека у трње зарасте, а после нека је село предузме и сиротињи подели.</p> <p>Ова се  
нути.{S} А ако ће да пали што има, боље нека све то поклони светоме Јовану, да му је свећа пред 
твоја кућа.{S} Пре него ме је цар (коме нека се слава без краја множи!) обасуо милостима, ја са 
ало свикну, одмах му се око срца проспе нека света топлина.{S} И десни и леви зид беху исписани 
еколико чела, нек одлете до Лежимира, и нека тамо по ливадама пронесу од цвета до цвета, и од л 
пље од глади без мене!{S} Збогом сад, и нека вам је Бог и Свети Јован свима на помоћи!«</p> </d 
бих вам о томе могао много причати; али нека не вреди!«</p> <p>И онда чича Сима ућута, и ништа  
 то, мајко, и раније не помену?!{S} Али нека је у добри час!{S} Ево ћу испросити у цара ферман; 
ебе чуда учинити, запалићу све што имам нека изгоре, није ми <pb n="15" /> вајде имати га и ето 
раганост.{S} Чињаше јој се ова шума као нека велика, тамјаном окађена црква, и као да озго са н 
трепавица, пресече ми срце на двоје као нека оштра сабља.{S} Из таких очију посла за мном преко 
 ономе, што јој под очима промицаше као нека шарена гунгула, једва спазила између позлаћених кл 
рним бројаницама, корачаше полагано као нека страшна светиња.{S} Кад већ стиже пред саму цркву, 
 по гори као отац што му се ломио, него нека стане у цркву да крстом рабри овај злосрећни народ 
не, па некако мудро задрмају главом, по нека закрешти нешто, срдито, а по нека прогунђа нешто,  
м, по нека закрешти нешто, срдито, а по нека прогунђа нешто, па се окрене од мене, као неће ни  
ла ниском а густом травом; овде онде по нека надгробна плоча с излизаним натписом; иза цркве је 
ни петнајест конака до Стамбола.{S} Ето нека се Иконија ноћас спреми, па да се сутра ако Бог да 
јој ово изванредно расипање новца; »баш нека и отац Никодије запамти кад је наш Иво први пут по 
>»Од толиких радости којима ме је Алах (нека му је слава!) обасуо, ова данас није најмања!{S} О 
шко је било казати ко је грђи од кога. »Нека Бог сачува свакога да их и у <pb n="76" /> сну сни 
рећника, који је сву ту беду причинио. »Нека га, нека још на овоме свету осети шта су паклене м 
ата!« говораше одсудно и топло Ризван; »нека потрошим и двадесет хиљада, ако само тиме могу да  
у неколико крива за њине сузе..</p> <p>»Нека нас да плачемо!« рече Агапија. »Од како смо сиње к 
у планину, да га у пећину баце.</p> <p>»Нека га, скотина једна, нека цркне!« рече Иконија горко 
т и твоја хазна има дно своје!«</p> <p>»Нека потрошим десет хиљада дуката!« говораше одсудно и  
 и све што је на добро испало!«</p> <p>»Нека буде у свему како Бог хоће! није ме већ више сртах 
божјим, о искушавањима кроз које Бог по некад води свој народ, и како је народ, који је веран о 
од стакла и резаног кедра са Ливана.{S} Некада је кедрово дрво било све покривено љускама од се 
кад наши гуслари стану казивати како је некада у нас било!{S} Вала ако није и лепше било, није  
ело цвркућући,</p> <p>Око црквене порте некада је на све четири стране био град са четири куле  
ке, што беху исписане на зидовима испод некадашње звонаре.</p> <p>Калуђер се нешто био узврпољи 
оре. </p> <p>Стојан је дошао право дому некадашњег свога посинка.{S} Иконија се диже са постеље 
у?!« настави она гласом у коме трепташе некакав чудан израз зебње и прекора самој себи.</p> <p> 
ло као да је зобница са зобљу, промумла некакве речи, које нико не разумеваше, па из ње поче да 
 луга, с оне стране, један кос звиждаше некакве значке као да у металну пиштаљку дува.</p> <p>» 
p> <p>Опет покри лице рукама и поћута у некаквим дубоким мислима, заљуља се на десно и на лево  
 незграпно издељану двојницу почетак од некаквог кола.{S} По веселим очима његовим и по зажарен 
ости Макрену и њеног Марка, него нађе и некаквог кумашина и кумицу те и њих посади <pb n="26" / 
 спрема да уједе.{S} Загушљиво закрешта некаквом, ваља да арапском псовком, завитла троструком  
леташе њено милокрвно лице и зујаше јој некакву дугу а жалостиву песму. »Шта ли ми ти тако тужн 
од те воде јача вид очњи, и како је чак некаки слепац прогледао кад се поред великих молитава т 
зиве, те се по оном пољу просу блејање, некако мекано и радосно блејање, у које се растапаше зв 
 право и оштро у <pb n="95" /> мене, па некако мудро задрмају главом, по нека закрешти нешто, с 
ред ње, час уз њу и с десна и с лева, и некако полусавлађиваним скакањем казиваху своју радост. 
 Везир је пратио својој мајци из Солуна неке мајсторе и зографе, који су били на Светој Гори Ат 
нџама срце хоће да ишчупа!«</p> <p>Бабе неке дођоше те јој бајаху свака на свој начин.{S} Пети  
о, проговори неколико речи, од којих је неке Икокија познала да су турске.</p> <p>Кад стигоше п 
звио био.{S} Наместио био на нос велике неке наочари у дебелом кожном оквиру, па се кроз њих уд 
<p>Из преплашене гомиле народа повикаше неке жене: »Ево Иконије!{S} Ево је овде!« И показаше гд 
олики гости у њеној близини, дотрчаше и неке жене из гомиле света, који се око вењака скупио би 
златну кадионицу, баце у њу алоје и још неке индијске мирисе и покадише њима најпре султанију п 
> <p>Прискочи нешто момчадије врљикама; неки сељаци потегоше ножеве.{S} У народа не бејаше ни п 
де кога стигну сабљом или топузином.{S} Неки од њих појурише у цркву да је опљачкају и запале;  
би јој се да јој је свака тица певачица неки род, свако лепо дрво неки пријатељ, сваки пољски ц 
.{S} Пре тако пет година, дође у Дечане неки Србин из Далмације, који се враћаше из поклоненија 
г и душа, сврнуо је с памети!« повикаше неки из гомиле.</p> <p>»Шта сврнуо с памети !« привикаш 
тица певачица неки род, свако лепо дрво неки пријатељ, сваки пољски цвет жива реч којом поље ср 
 жице и на белом коњу.{S} Виде још како неки из свите цареве бацаше читаву дажду од сребрних ас 
на десно то на лево, и тек би јој се по неки тешки уздах из груди откинуо.</p> <p>»Ти си, мајко 
сви твоји, већ и не ваља, хоће скоро по неки пут и да ме расплаче.{S} Али ти нећу крити, јесам  
 да буде у вас Турака!« — одговорише му неки из гомиле. </p> <pb n="61" /> <p>У том навалише и  
 је Кизлар-ага и Капу-ага заогрнуше као неким кафтаном од загасито зелене тешке кадифе са златн 
ок Липавицу, и видех Иконију како с још неким женама бели платно.{S} Склоних се мало иза једне  
ко у ћурковима од црвене млетачке чохе, неко са кунтушима и са бињишима од дибе-тканице златном 
 не бејаше у селу већ неколико дана.{S} Неко рече да га је видео у шуми изнад медвеђе пећине. » 
их тканица, разних боја и разних облика неко у ћурковима од црвене млетачке чохе, неко са кунту 
нко, тако!«</p> <p>Чу отац Никодије где неко иза њега говори, па се окрете.{S} Принесе икону ст 
осмо бистар један поточић, па онда кроз неко смиље изађосмо у једну дивну башту.{S} Сунце грану 
зверовима, оста жив, сељани гледаше као неко чудо од Бога.{S} Сам Гавран причаше народу озбиљно 
е како се овако матора жена заносим као неко дете!{S} Бог с тобом Иконијо!«</p> <p>То рече па с 
оју!»</p> <p>И везир је узе за руку као неко дете, и кроз она вратанца од седефа одведе је унут 
а преко друге навалише да се у њу као у неко гњездо савију.{S} Султанија преко Агапије запита И 
треба на лаганим мукама уморити.</p> <p>Неко из гомиле, и то једна жена помену најпре двојици т 
 утече од мене!«</p> <p>Харамбаша посла неколике своје хајдуке са по више сељана да по шуми пот 
појио, и који му је проговорио само ове неколике речи: »Освета је моја, рече Господ!«</p> <p>У  
 ударила.</p> <p>Притрчаше јој игуман и неколики гости у њеној близини, дотрчаше и неке жене из 
ране по шест црних и шест белих евнуха, неколико бостанџија и повише других дворских слугу.{S}  
једна лепа стара липа и клупа испод ње; неколико корачаји од липе извор, који кроз дрвену цев с 
е беше чисто скаменила.{S} Тако оста за неколико тренутака.{S} Па се онда побожно прекрсти, под 
сина ђака у Св. Јована, брчкајући се за неколико тренутака у сред бистрог потока, под одблеском 
 као мртва.</p> <p>Арапин је гледаше за неколико тренутака, па онда скочи с коња, раскиде јој ј 
екоше јој се ноге.{S} Сва пребледе и за неколико тренутака не могаше ни крочити напред нити реч 
з једне удоље; њушка им задркта како за неколико тренућа живо њушаше мирис, што им га тихи пове 
а црње муке метнуо; он је видео муку за неколико часова па свршио, а ја остах да кукам без гроб 
у сунца паде у село харамбаша Стојан са неколико хајдука оружаних до зуба.{S} Он је био поочим  
ребледе, пожуте, пребледе опет, промуца неколико речи, које нико не чу у оној ори, па паде на з 
ка жалостиво гледаху за њима.{S} Дотрча неколико момака.</p> <p>Иконија подиже један крај платн 
ош коју годину, па ће мој конак да буде неколико педљи црне земље покривено бусени.{S} Али ако  
ј цвет, замолићу царицу њихову да пошље неколико чела, нек одлете до Лежимира, и нека тамо по л 
лену тканицу, и опет се натрашке узмаче неколико корачаја, па с прекрштеним рукама ћуташе и гле 
 имали и пиштоље у кубурама, те опалише неколико метака, па се разиђоше по сабору ударајући где 
</p> <p>Кизлар-ага проведе Иконију кроз неколико лепо намештених соба, па је заједно са Шекер-к 
м глисом, али тек разговетно, проговори неколико речи, од којих је неке Икокија познала да су т 
е поабано сиџаде, стаде на њ’ проговори неколико арапскик речи, па се онда узе ударати у главу  
трљаше јој слепе очи и руке’ сунуше јој неколико капљи вина у уста. познадоше да није мртва.</p 
м мислима, заљуља се на десно и на лево неколико пута, прошапута: »Еј, тешко мени и до Бога мог 
>Прођоше као с литијом кроз башту, мимо неколико кијосака, мимо многе чесме мраморне водоскоке  
ги а уски прозори, који пуштаху само по неколико праменова од светлости да се укрштају у оној н 
ду своју браду руком, понављаше тихо по неколико пута: »Алах акбар !...{S} Алах акбар !...{S} В 
цу.</p> <p>Гаврана не бејаше у селу већ неколико дана.{S} Неко рече да га је видео у шуми изнад 
рече Иконија, као да је осећала да је у неколико крива за њине сузе..</p> <p>»Нека нас да плаче 
е надимаху као да хоће да прсну.{S} Још неколико корачаја, па се под новим и све то жешћим удар 
на па још не може да се прибере.</p> <p>Неколико жена и људи помогоше јој да се дигне.{S} Међу  
« упита Иконија радознало и опет као са неком стравом. »У добри час дођох да моје очи и ту свет 
 ње зашушта џбун, покрхаше се грање под неком силном навалом, и Гавран Ракетић испаде пред њу.< 
то ти нећеш, а ти нећеш за то што си се неком другом поклонила!{S} Ај« гракну Гавран, тресну је 
ђу живота и смрти.{S} Већином је била у неком бунилу.{S} Смирила би се за мало и дошла к себи,  
 Хвала Богу ево и умирем што се клах са некрстом.{S} Истом данас видим да није све јунаштво зна 
ава?{S} Сахранићу се овде као незнана и некрштена душа, па ћу се и на оном свету изгубити и зал 
p> <p>Чича Сима беше извадио иза појаса неку дугачку кесу, па између многих мангура и аспри огл 
 десно; ене га изађе из олтара и изнесе неку књигу!{S} Ја колика је, једва је јадно моје ђаче н 
и.{S} Петрија је опет знала да прича по неку причу из »Четрдесет везира,« коју је у харему науч 
,« коју је у харему научила и, као и по неку досетку Насрадин-хоџе.{S} Иконија би се слатко нас 
 се чинило као да се њен мали Ива већ у неку руку посветио, да већ сада ни отац Никодије ни црк 
овори.</p> <p>Опет косић зазвижда другу неку и мало подужу значку. .</p> <p>»Казуј, роде, да л  
да је милина било слушати.{S} Певали су неку перзијску песму: како је ружа нарицала за. славује 
же! шта ли би моји сељаци рекли, да сад некуд из прикрајка гледају, па да виде ово моје чудо и  
м се Богу по српски, чак ми је донео од некуд стару икону богородице; живим ти без бриге као бу 
рени шта је сневала те ноћи.</p> <p>»Од некуд искрсну отац Никодије, сав бео као овца, узе ме з 
агу да види како жена једна гази поток, нема образа људског, и човек који сме тако да беди једн 
да беди једну жену, како ти мене бедиш, нема душе и није човек.{S} Иди од мене један нечовече!« 
езују пусти снови луде раје.{S} Знам да нема силе која би кадра била царевину да уздрма; али је 
е шенице у којој како народ зна, кукоља нема, усади у срце мога детета по које зрно, па ако буд 
; а за више не питај јер више ни у мене нема!«</p> <p>»Хвалимо те Боже! куд ћеш више оче Никоди 
о сама себи:</p> <p>»Баш хвала Богу, те нема никога, ни да ме види ни да ме чује како се овако  
тана, а сјајности Османлија, ништа веће нема!«</p> <p>»Вољан си аго да тако говориш; ама да мог 
огатства и дивне лепоте!{S} Овако нешто нема ни у турског цара, а камо ли у његова везира!«</p> 
 које речи имам ево ми запињу у грлу... немам речи да опишем какво је велико добро овим своме н 
отиње раје, нека јој је вечна хвала!{S} Немам речи... и које речи имам ево ми запињу у грлу...  
олећиво.{S} Него не треба да те боли, и немаш шта да жалиш.{S} Ти ми чиниш толико, колико ваљад 
ниче човек из шипрага, али савлада свој немир па рече:</p> <p>»Бог с тобом, Гавро, какав је то  
а да заспи дуго и дуго.{S} Преврташе се немирно то на једну то на другу страну.{S} Комарац једа 
</p> <p>Иконија се окрете па га погледа немо својим крупним очима.{S} Хтеде да га запита: »Шта  
рећем кораку стаде и гледаше онако исто немо и укочено у Иконију, као и она у њега.{S} После јо 
на моје старе снове сневам! »Сине, мој, немој да плачеш!«</p> <p>Па рекав то, млада сељанка при 
ог и истог Бога.{S} Немој да плачеш!{S} Немој да грешимо Богу!{S} По његовој смо се вољи — нека 
ите, имамо само једног и истог Бога.{S} Немој да плачеш!{S} Немој да грешимо Богу!{S} По његово 
акрени, кад ми дође пре шест недеља.{S} Немој, Гавро, да чиниш неправду и мени.{S} Од тога ништ 
кодија?«</p> <p>»Видела сам га.{S} Него немој да овде стојимо.{S} Хајдмо, можемо се и путем раз 
а царску ордију!« Препадох се и рекох: »Немој тога чинити, честити беже, уцвелићеш рају, а вели 
="81" /> <p>»Тако вам очију, децо моја, немојте ме више мучити!{S} Волим вас обе, јер видим да  
лу: аманет вам онај невољник у планини; немојте да огрешите душе те да скапље од глади без мене 
уднице.{S} Него се брзо прибра.</p> <p>»Немојте, народе, браћо и сестре моје, да се бринете и б 
не може да ти помаже него, онако стар и немоћан како је, само ти одмаже.{S} А док ти мали Иво з 
<p>Иконија се препала беше кад овако из ненада изниче човек из шипрага, али савлада свој немир  
њ ако није што јој Хусејин оно онако из ненада викну.</p> <p>Три млада момка, лична и висока, у 
стих проседих веђа светлуцаху два сива, необично бистра ока; дуги седи брци падаху му на рамена 
роговарајући ни речи, него само гледаше непомично у очи његове.{S} Он седе поред ње.{S} Извади  
аде жене разрогачише очи, па је гледаху непомично као да се беху окамениле.{S} И тек када Икони 
то му беше, јуначког срца и плаховит на неправду; биће да се царевим везирима замерио, те су га 
 шест недеља.{S} Немој, Гавро, да чиниш неправду и мени.{S} Од тога ништа бити не може!«</p> <p 
е не беше порубљена; из ње вишаху конци неправилно, као да је цело парче било оцепљено.</p> <p> 
воје косе и што је грло доносило викаше непрекидно: »Аман вам Турци, оставте ми чедо моје!{S} Е 
нова од светлости да се укрштају у оној непрекидној сутоњи што у црквици владаше.{S} Кад човек  
јци Иконији да у њему станује.{S} Да је непрестано дворе, да су поред ње и на њену службу и дањ 
аране шумицама од поморанџи, лимунова и неранџи.{S} Међу дрвљем било је намештено хиљаду велики 
 иде кудгод великом џадом, па и да би с неруке јој је и много заходно, а посна посла у Св. Јова 
 срце, сва душа одоше низ улицу, и само несвесно тело оста челом на решетку наслоњено.{S} Трже  
 на оном свету изгубити и залутати међу несвоје, а моји ће ме узалудно ишчекивати и изгледати!{ 
оје!{S} Ево просто вам било, убите мене несретњицу, оставте само јединче моје.«</p> <p>Али Турц 
е да си царев везир!«</p> <p>»Па зар је несрећа бити царев везир?« упита везир с осмехом.</p> < 
78" /> од среће што те видим, и опет од несреће моје што кад те видех жива, нађох те да си царе 
и кажем, да баш онда, кад ме придигоше, несрећни Гавран (да га Бог убије!) приђе па сав жут и с 
амин!« </p> <pb n="100" /> <p>То је био несрећни Гавран, кога је Иконија дала донети из планине 
p>Сад настаде питање каквом смрћу да се несрећник умори.{S} Да се убије из пушке, или закоље но 
ан скочи, те са својим хајдуцима ишчупа несрећника из руку разјарених сељака.{S} Стојан им викн 
а свом горчином својом окренула на оног несрећника, који је сву ту беду причинио. »Нека га, нек 
ли.</p> <p>Ова се казна истога дана над несрећником извршила.</p> <milestone unit="*" /> <pb n= 
о га покваси водом из крчага, положи га несрећнику на главу и суну му кап вина у отворена уста. 
крај огњишта нађе речи.</p> <p>»Ето, на несрећу моју не нађох се ближе!« поче Стојан посадив се 
 узаман !{S} Како га у онај страшни дан нестаде, пропаде му и траг!«</p> <p>»Знам ја«, прихвати 
бљом одрубити, ако би Иконије преко ноћ нестало.{S} Сељани се искупише на тајни договор шта да  
то и с фрком дижући главу у вис, као да нестрпљиво тражи да види да ли се крилати Пегаз застиђе 
а тумарне у свет, нека га, нек тумарне, неће село за њим пресвиснути.{S} А ако ће да пали што и 
гу, који ево и у овој прилици показа да неће да нас остави да до краја пропаднемо, а одмах за т 
 уцвелићеш рају, а велика ти фајда бити неће, јер су махом крџава деца у сиротиње од последњих  
огунђа нешто, па се окрене од мене, као неће ни да ме гледа!{S} А ја сама себи велим:{S} Боже б 
 час, верна рајо!« рече ми санџак-бег; »неће ти на јалово бити.{S} Валах и онако има по више го 
Ако ћете тако, што ће вам суд?{S} А кад нећете суд где ће да се нађе правда?«</p> <p>Светина се 
p> <p>»Не може за то што ти нећеш, а ти нећеш за то што си се неком другом поклонила!{S} Ај« гр 
 не може!«</p> <p>»Не може за то што ти нећеш, а ти нећеш за то што си се неком другом поклонил 
што не може, а не може зато што нећу, а нећу за то што сам се везала другим заветом, а везала с 
по неки пут и да ме расплаче.{S} Али ти нећу крити, јесам тужна, и чини ми се да ми се срце поч 
 могу.{S} Није да му махне налазим него нећу да се удајем!«</p> <p>»Није паметно што говориш.{S 
>»За то што не може, а не може зато што нећу, а нећу за то што сам се везала другим заветом, а  
ш како се вије као кукавица!« И онда ме нечастиви научи шта да радим!«</p> <p>Ту се Гавран заус 
о.{S} Него смо се сетили <pb n="101" /> нечега.{S} Пре тако пет година, дође у Дечане неки Срби 
душе и није човек.{S} Иди од мене један нечовече!«</p> <p>»Вала, жено, запамтићеш ти мене!{S} С 
пру.</p> <p>Нешто снажном својом руком, нешто слатко-гласном својом речју, Иконија отвараш себи 
отину дечака, са шареним фењерима ишло, нешто напред, а нешто по странама њеног спровода.</p> < 
ики војвода Раде Облачић оправив цркву, нешто ћелија и трапезарију у једној страни старих зидин 
 шареним фењерима ишло, нешто напред, а нешто по странама њеног спровода.</p> <p>Око поноћи Ико 
ге.{S} Извади иза црвеног кожног силава нешто у зелену шамију завијено; размота ту шамију, изва 
латним; разви и јаглук и извади из њега нешто у саде свилу, танку као паучина, завијено.{S} Кад 
решти нешто, срдито, а по нека прогунђа нешто, па се окрене од мене, као неће ни да ме гледа!{S 
једна проста жена, која ако је и видела нешто мало среће, то јој није дуго потрајало!«</p> <p>» 
а дете, што је очевидно значило, да има нешто што не може пред дететом да јој каже.</p> <p>У по 
риво од кога у моме двору?{S} Да ли има нешто што би ти годило и за чим жудиш, а што ми овде не 
о извија.</p> <p>Преко зиме и с пролећа нешто често побољеваше, па се побојаваше да не умре и м 
 могу да купим теби за твоје старе дане нешто среће да у њој поборавиш жалост своје младости, п 
азећи Иконија, навали на улаз од пећине нешто камења и пањева, да не би зверад унутра улазила.< 
о за њим: срце јој лупаше баш као да се нешто препала била, и једва дихаше.{S} Као да јој све м 
Иву, она од једанпут заћута; замисли се нешто дубоко, дохвати се обема рукама за чело, подиже о 
аше, па ће онда рећи:</p> <p>»Мислим се нешто, да л’ је моја мати жива«, Ако је жива, па се муч 
од некадашње звонаре.</p> <p>Калуђер се нешто био узврпољио, не могаше довољно да кашљуцањем сп 
вним вењаком калуђери и попови отпеваше нешто.{S} На многим местима из гомилица народа поче да  
 како стидљивост и узбуђеност растопише нешто тихог руменила у млечност његову а под танком и л 
ећину стару једну поњаву од кострети, и нешто крпа и тканица.{S} Све је то оставила поред невољ 
ањајући се, па онда, истина крештавим и нешто мало загушеним глисом, али тек разговетно, прогов 
ним урвинама од св. Јована подигне себи нешто црквице!{S} Биће то твојој мајци за душу, а теби  
 па уђе унутра Ћехаја-кадуна, проговори нешто турски са Шекер-кадуном, а ова онда рече Иконији: 
мудро задрмају главом, по нека закрешти нешто, срдито, а по нека прогунђа нешто, па се окрене о 
дике у златним одеждама, и као чекајући нешто погледајући к вратима. »Кога ли то чекају?« упита 
е, вриске и запомагања.</p> <p>Прискочи нешто момчадије врљикама; неки сељаци потегоше ножеве.{ 
е мислила.{S} Султанија помисли да овај нешто магловити говор значи: да је везирова мајка уморн 
даше у младе певачице.{S} Султанија јој нешто рече, и Агапија јој преведе; али она не чу.{S} И  
ила нисам!{S} Смукове видети, то је тек нешто, а ово је тек шала!«</p> <p>У том дервиш подиже у 
 мемљиве трапезарије мало у порту, имам нешто да ти говорим!« Па мрдну очима и веђама показав н 
Ђаци патријаркови запеваше танким грлом нешто о новом Јерусалиму, а оно се <pb n="87" /> свима  
а на грађевину, није што се тобож у том нешто разумевала, него само да се радује гледајући како 
че Иконија да с пуно поноса казује, као нешто што је сама видела, па јој се очи разгореше а лиц 
 беше к зидинама манастира.</p> <p>»Ово нешто није добро!« рече Иконија, а сва претрнула беше.  
је страх.{S} Него се друго бојим, друго нешто, друго!« и иконији грчевито задркташе углови од у 
="96" /> за завичајем.{S} Али има друго нешто што знам.{S} Стара сам, свакога часа и кад се не  
лног богатства и дивне лепоте!{S} Овако нешто нема ни у турског цара, а камо ли у његова везира 
го на пустој глави удовице.{S} Или тако нешто.{S} Ето сам већ и заборавила!«</p> <p>»Вала моје  
име, све казати и ако ми је зазор за по нешто, и ако се за друго опет бојим да душу не огрешим. 
зила његову живу гробницу и односила му нешто хране и вина.{S} Сваке године на Ивањдан, ишла је 
у: »Аман, ага, стани мало!{S} Заборавих нешто да мојима на аманет оставим!«</p> <p>Хусејин уста 
мангуре и по коју сребрну аспру.</p> <p>Нешто снажном својом руком, нешто слатко-гласном својом 
и Рикабдара који му узенгију придржава, ни његова Дулбендара који му чалму завија, и турбаном ц 
/p> <p>»Баш хвала Богу, те нема никога, ни да ме види ни да ме чује како се овако матора жена з 
ла ни Кизлар-агу са његовим Кара-агама, ни Капи-агу с његовим белим евнусима, ни царева Силикта 
, ни Капи-агу с његовим белим евнусима, ни царева Силиктара, који сабљу цареву носи, ни његовог 
рева Силиктара, који сабљу цареву носи, ни његовог Ибриктара који му златни ибрик носи, па ни Р 
, те већ и њиме не могу ни да уздахнем, ни да сузе гутам!«</p> <p>Пљесну се сиромах Ризван руко 
ла.{S} Друго није!«</p> <p>»Хвала Богу, ни једно ни друго!{S} Шта сам друго него једна проста ж 
а већ у неку руку посветио, да већ сада ни отац Никодије ни црква Св. Јована не могу без њега д 
илу обучена.</p> <p>Кад се ни султанија ни Иконија не хтедоше ничега прихватити, онда четири ро 
ножеве.{S} У народа не бејаше ни пушака ни пиштоља, него му је ваљало тојагама, врљикама, секир 
о, али без страха иза Кизлар-аге; »вала ни ђавоља стража око пакла не може бити ни црња ни стра 
 видиш цара?!{S} Па ти онда ниси видела ни Кизлар-агу са његовим Кара-агама, ни Капи-агу с њего 
тва и дивне лепоте!{S} Овако нешто нема ни у турског цара, а камо ли у његова везира!«</p> <p>» 
а стража око пакла не може бити ни црња ни страшнија!«</p> <p>Али се призор овај брзо замену др 
<p>Иконији је срце било пуно тегобе, па ни једне речи не проговори.{S} Остави поред њега крчаг  
Ибриктара који му златни ибрик носи, па ни Рикабдара који му узенгију придржава, ни његова Дулб 
само једног сина!«</p> <p>»Ни моја вера ни моје везирстро,« рече Ризван потресеним глосом, »нис 
тополски луг с оне стране.{S} Баш нигде ни сенке од каквог човека.</p> <p>У џбуну поред кога Ик 
 посветио, да већ сада ни отац Никодије ни црква Св. Јована не могу без њега да буду.{S} Милина 
је дете! моје дете!«</p> <p>Као да није ни видела Арапина, она протрча мимо њега дркћући све то 
година у доњим одајама.{S} Иконија није ни знала.</p> <p>Гркињи је било право име Агапија, али  
 благо. »Није то <pb n="62" /> друкчије ни у нас, који смо турске вере.{S} Него кнеже и царева  
лико, колико ваљада од како је царевине ни један син, дошав до силе и госпоштине није учинио за 
 бледожуту свилу обучена.</p> <p>Кад се ни султанија ни Иконија не хтедоше ничега прихватити, о 
а нешто, па се окрене од мене, као неће ни да ме гледа!{S} А ја сама себи велим:{S} Боже благи, 
и као кадифени рубац.{S} А овде не рече ни речи, кад је Кизлар-ага и Капу-ага заогрнуше као нек 
 виде онако порушену и сузну, не могаше ни речи да прозбори, него јечаше само као да га је тешк 
бледе и за неколико тренутака не могаше ни крочити напред нити речи прозборити. </p> <pb n="28" 
срце јој поче живље да куца, не знађаше ни сама зашто, мањ ако није што јој Хусејин оно онако и 
 потегоше ножеве.{S} У народа не бејаше ни пушака ни пиштоља, него му је ваљало тојагама, врљик 
 као шећерлему.{S} Кад већ не оста више ни један, онда високи дервиш поче да се смањује а у ист 
гија служи; а за више не питај јер више ни у мене нема!«</p> <p>»Хвалимо те Боже! куд ћеш више  
а и задовољна.{S} Она се истина ником и ни на што пожалила није.{S} Али је из дана у дан бивала 
то Иконија нишани, а опет Иконија не би ни могла да разговетније каже оно, што је мислила.{S} С 
 другога дома господара, бојим се не би ни на једног дошло колико је право!{S} Не, не, свети оч 
ала Богу, те нема никога, ни да ме види ни да ме чује како се овако матора жена заносим као нек 
онда за оно што ће да те снађе, не жали ни на кога до на себе саму!{S} Ова рука која жуди да ти 
и прочитам <pb n="12" /> а три ни обрни ни осврни.{S} Ја како су писали царски брзописци Бог им 
ве му речи прочитам <pb n="12" /> а три ни обрни ни осврни.{S} Ја како су писали царски брзопис 
жудиш за завичајем!«</p> <p>»Не знам ти ни сама казати, да ли жудим <pb n="96" /> за завичајем. 
ни ђавоља стража око пакла не може бити ни црња ни страшнија!«</p> <p>Али се призор овај брзо з 
Седи!«</p> <p>Она седе не проговарајући ни речи, него само гледаше непомично у очи његове.{S} О 
лони се своме старешини, и ако овај чак ни слутити није могао, да га је иза оне решетке гледао  
ина, сва се стресем и најежим а не знам ни сама за што!«</p> <p>Прођоше као с литијом кроз башт 
p>»Што плачеш?!</p> <p>»Плачем а незнам ни сама за што,« рече Иконија, просто грцајући. »Плачем 
вана за јемце, али ми верујте, да нисам ни помишљао да може да изађе на ово како је изашло! да  
 па без тога се у нас не би никад могло ни поиграти!«</p> <p>Султанија није разумела на што Ико 
 исплаче и искука.{S} Још јој није било ни педесет <pb n="60" /> година, али је од туге и од не 
 лепушкасте девојке.</p> <p>Није прошло ни четврт часа, од како поче овај бој голоруке раје с о 
уго није!«</p> <p>»Хвала Богу, ни једно ни друго!{S} Шта сам друго него једна проста жена, која 
ког сувог дрвета, те већ и њиме не могу ни да уздахнем, ни да сузе гутам!«</p> <p>Пљесну се сир 
у како Бог хоће! није ме већ више сртах ни од смрти.{S} Овде сам међу својима, а ето је се цркв 
а; ја имађах само једног сина!«</p> <p>»Ни моја вера ни моје везирстро,« рече Ризван потресеним 
 онај тополски луг с оне стране.{S} Баш нигде ни сенке од каквог човека.</p> <p>У џбуну поред к 
вади ружу из косе, пољуби је и пусти је низ воду: </p> <pb n="18" /> <p>»Ја сам боља од бумбара 
ама, и са сниском белом конђом, коју је низ образе с грлом везивао црни као кадифени рубац.{S}  
ле га поносити коњ његов не однесе даље низ ову живу реку која ваљаше, злато, сребро и драго ка 
 дугих трепавица, и полагано клизаху се низ њено бледо, али савршено мирно лице; око углова од  
ме грмљавини која се за султаном ваљаше низ улицу.</p> <p>Иконија је сад у ономе, што јој под о 
токе сребрне; а са десног рамена висаше низ плећа стреоник од црвене кадифе, златом извезен, пу 
јој све мисли, све срце, сва душа одоше низ улицу, и само несвесно тело оста челом на решетку н 
ће послове невесела и замишљена.{S} Цео низ њезиних горких осећања и црних мисли тек би се овда 
епише за њ, и он их понесе собом далеко низ улицу.{S} Она изгледаше збуњена, узбуђена, бледа и  
ила.{S} Милина је била погледати та два низа од лепих девојака, разнобојне свиле, којима су се  
ним смарагдом, око кога се савијало три низа од алема, рубина и сафира.{S} Златом оковани кајиш 
езана врата од једнога двора, у коме се низови од белог и руменог мрамора надметаху својом лепо 
p> <p>»Нека буде у свему како Бог хоће! није ме већ више сртах ни од смрти.{S} Овде сам међу св 
ма на прса прекрштеним.</p> <p>»Не, не, није друге, мој добри Лала, већ да поред мене седнеш!{S 
ити, запалићу све што имам нека изгоре, није ми <pb n="15" /> вајде имати га и ето ме одох у св 
ас било!{S} Вала ако није и лепше било, није мање!«</p> <p>»Јок вала!« рече поуздано стари Јани 
ви! .{S}Јес, није вајде, и ово је лепо, није да није лепо, баш је много лепо!{S} Али оно да је  
је било појање да мртве оживи! .{S}Јес, није вајде, и ово је лепо, није да није лепо, баш је мн 
готово из дана у дан ишла на грађевину, није што се тобож у том нешто разумевала, него само да  
не треба, а нисам тамо где ме треба!{S} Није друго него и мој шарац поче да посрће и сузе да ро 
 не мисли да сам се од њега препала.{S} Није, него ми тако долази свагда, чим угледам Арапина,  
ико добро овим своме народу учинила.{S} Није само запалила свећу да јој за њену душу вечно гори 
те.{S} Царској треба да се покоримо.{S} Није ме страх да пред цара изидем, јер знам у цара је п 
олим да ми не замери али да не могу.{S} Није да му махне налазим него нећу да се удајем!«</p> < 
 гунђају: »а шта ће та сељанка овде?{S} Није њој место овде!«</p> <p>Ризван се слатко и гласно  
ма једна млада удовица тобож сељанка, а није него од старога властелинскога рода; ми сељаци кој 
 ми је казао, и ако ништа у томе новога није било!«</p> <p>»Па шта си му рекла?«</p> <p>»Оно ис 
Јес, није вајде, и ово је лепо, није да није лепо, баш је много лепо!{S} Али оно да је да султа 
еколико капљи вина у уста. познадоше да није мртва.</p> <p>Положише је у волујска кола на меку  
ах са некрстом.{S} Истом данас видим да није све јунаштво знати погинути.{S} Видим е није мање  
 губих.{S} Рекох себи: »ову жену као да није сељанка родила; Бога ми је ево сад лепша од сваке  
: »Моје дете! моје дете!«</p> <p>Као да није ни видела Арапина, она протрча мимо њега дркћући с 
ад могло ни поиграти!«</p> <p>Султанија није разумела на што Иконија нишани, а опет Иконија не  
д 12 година у доњим одајама.{S} Иконија није ни знала.</p> <p>Гркињи је било право име Агапија, 
 па се слатко насмејаше, Али се Иконија није смејала него се баш била препала.</p> <p>У том уђе 
на се истина ником и ни на што пожалила није.{S} Али је из дана у дан бивала све невеселија.{S} 
ју с љубављу и поштовањем.{S} На весеља није никад ишла, али где год би се десила болест или см 
 да је штити.{S} Миленково имање истина није велико, али чича Сима не само да не може да ти пом 
ео разговор другим путем.</p> <p>»Е, па није шала, царевина је то!{S} Како гледах оволику силу  
 вењака скупио био, али већина калуђера није видела шта би, него својски довршиваху своје »мног 
идим, Бог ми се свети.{S} Његова освета није као људска.{S} Ево ме да се патим у пећини, одакле 
 легала а зором устајала.{S} Много пута није могла по целу ноћ да спава, и онда би јој Агапија  
све јунаштво знати погинути.{S} Видим е није мање јунаштво живети кроз муке и невоље, и бранити 
вих одметника, бране.{S} Ето од цара ме није страх.{S} Него се друго бојим, друго нешто, друго! 
S} И сви су Турци признавали, да никоме није лепше приличило, да на своме рамену, а испред цара 
и један син, дошав до силе и госпоштине није учинио за своју мајку сиротицу.{S} Јесте, видим да 
а преко Агапије запита Иконију да л’ се није препала?</p> <p>»Нисам!« рече Иконија. »А и што би 
вис и стисне песницу.</p> <p>Иконија се није препала, али које од стида са онаких речи, које од 
 што му га мати зажели!«</p> <p>»Жена и није свуда жена, али је мати свуда мати!« рече Хусејин  
у жену, како ти мене бедиш, нема душе и није човек.{S} Иди од мене један нечовече!«</p> <p>»Вал 
о и застиђено на десно и на лево, да ли није кога саблазнио,</p> <p>И летургија се сврши.{S} Св 
дочи своје велико поштовање.</p> <p>Али није дуго постојало, па он сам признаде: да мати његова 
 упитаће је једнога дана Ризван. »Да ти није што криво од кога у моме двору?{S} Да ли има нешто 
хладна и паметна мушка глава, а срце ти није само јуначко него добро и праведно.{S} Ти видиш ка 
а сунцу од силног драгог камења гледати није дала, него што је то приличило новоме Силиктар-аги 
ме старешини, и ако овај чак ни слутити није могао, да га је иза оне решетке гледао један Јанич 
ко је и видела нешто мало среће, то јој није дуго потрајало!«</p> <p>»Чујеш ли ме, Иконијо! ова 
нама цркве исплаче и искука.{S} Још јој није било ни педесет <pb n="60" /> година, али је од ту 
но што ми је зазор попричати, али видим није инако већ да ти све кажем!«</p> <p>И онда Иконија  
 Ја ли си вештица, ја л’ вила.{S} Друго није!«</p> <p>»Хвала Богу, ни једно ни друго!{S} Шта са 
иленкове!{S} Миленко цару ништа скривио није.{S} Он је служио цара, кад је тукао цареве отпадни 
убиле мајке наше, нико нам тако говорио није као ево ти данас.{S} Срце нам се било давно скамен 
 како је некада у нас било!{S} Вала ако није и лепше било, није мање!«</p> <p>»Јок вала!« рече  
куца, не знађаше ни сама зашто, мањ ако није што јој Хусејин оно онако из ненада викну.</p> <p> 
; загледах боље и пипну прстом, кад оно није природни цвет, него јоргованови цветови начињени о 
апијем.{S} Али ми сотона шапну »Море то није ништа! та сласт за кратко траје Слађе је да је из  
рмља чаролије.{S} Хе, душо моја, зар то није чарање ?«</p> <p>»Нисам очију ми! него се нашалих  
к зидинама манастира.</p> <p>»Ово нешто није добро!« рече Иконија, а сва претрнула беше. »Седит 
рско.{S} Никада до сада наш честити цар није одводио ђаке из цркава, јер је још на Косову Султа 
х (нека му је слава!) обасуо, ова данас није најмања!{S} О, мој добри Лала, о мој стриче и први 
и прислушкиваше.{S} Заиста, сад ово већ није био сан, него на јави чу како Гавран јечи : »воде  
 моја што год могу; али оно што ја могу није много.{S} Научићу га да чита, упознаћу га с титлам 
сели.</p> <p>Али нико се на томе сабору није осећао срећнији од Иконије.</p> <p>Шта је срећа је 
воту, а нека му је за душу ако у животу није!«</p> <p>Сутра дан, опет пред зору, Иконија је одн 
ваху младе и лепушкасте девојке.</p> <p>Није прошло ни четврт часа, од како поче овај бој голор 
м и брзо зађе за једну шумарицу.</p> <p>Није дуго постојало, па гомилица сељака и сељакиња наиђ 
 мати свуда мати!« рече Хусејин благо. »Није то <pb n="62" /> друкчије ни у нас, који смо турск 
алазим него нећу да се удајем!«</p> <p>»Није паметно што говориш.{S} Женска глава треба мушке р 
гладна нахранити могу, ал’ ти, Гавране, никад опростити не могу!{S} Него кажу, који знају, да ј 
ило !?{S} Док си био наш уста у Сарају, никад ми ништа помињао ниси!«</p> <p>»Таква је стара ца 
 који новом жеђи стару жеђ гаси, да жеђ никад не загаси.</p> <p>Стаде свирка, као да у исти тре 
љубављу и поштовањем.{S} На весеља није никад ишла, али где год би се десила болест или смрт у  
{S} Бога ми, па без тога се у нас не би никад могло ни поиграти!«</p> <p>Султанија није разумел 
ажно. »Ово је дете ђаче манастирско.{S} Никада до сада наш честити цар није одводио ђаке из црк 
дотворних икона, пред којима се кандила никада не гасе, особито су се омилиле Иконији.{S} Петри 
 од зверади да не погине, али му у срцу никада опраштала нисам.{S} Али кад је мене Бог милостив 
 ти, цареви везире!« рече Иконија, која никако не могаше да везиру и зету турскога цара каже »с 
а да га унесу у цркву.{S} Али се Гавран никако не даде унети, него пузећи четвороношке уђе у цр 
зрно, па ако буде божја воља, оно ће да никне и плод донесе.{S} Научи га колико ти знаш, па ће  
 смо сиње кукавице изгубиле мајке наше, нико нам тако говорио није као ево ти данас.{S} Срце на 
 чува својом сабљом и својом главом, да нико од бесних Турака и Арбанаса не смета, да се црква  
Кућа да му се до темеља спали; земљу да нико не прихвата за седам година, нека у трње зарасте,  
а са зобљу, промумла некакве речи, које нико не разумеваше, па из ње поче да излеће голуб за го 
бледе опет, промуца неколико речи, које нико не чу у оној ори, па паде на земљу као да је муња  
да, на које наиђе беху усплахирене, али нико не знађаше шта се збило.</p> <p>Мало час па Икониј 
кога.{S} Народ се развесели.</p> <p>Али нико се на томе сабору није осећао срећнији од Иконије. 
а код раје цара у омразу воде!«</p> <p>»Нико те за то не пита!« рече Турчин преко. »Је ли тај м 
а себи:</p> <p>»Баш хвала Богу, те нема никога, ни да ме види ни да ме чује како се овако матор 
је ?{S} Ваља да се не бојиш доброга оца Никодија ?{S} Он ће тебе лепо да пази!« </p> <pb n="9"  
ваком брату Србину: поздравље ти од оца Никодија, нашао је у Јерусалиму српску цркву св. Саве и 
реко људи, и како је покренуо чак и оца Никодија да јој говори, како ју је на потоку Липовици п 
јој и друге умољенице.{S} Замолих и оца Никодија, и хтедох цркви да повратим половину од оставе 
ким срцем изађе из цркве да потражи оца Никодија.</p> <p>Нађоше га у трапезарији.</p> <p>Отац Н 
рци једним ударом буздована оборили оца Никодија, и рашчистили оно клупче од људи и жена, што с 
 чујем живот или смрт.{S} Видела си Оца Никодија?«</p> <p>»Видела сам га.{S} Него немој да овде 
утне своме Иви те и он приђе к руци оца Никодија.</p> <p>»А да те не сметох у каквом светом пос 
, па право Иконији, одгурнув сурово оца Никодија на страну.</p> <p>»Не дајте браћо!« врискаше И 
густу гомилу света, док не стиже до оца Никодија.{S} Па онда полагано корачаше иза њега водећи  
да стигнемо до Св. Јована да видимо оца Никодија!«</p> <p>»А што "ћемо тамо, нано?« упита Ива о 
 поповима.{S} Иконија је измолила у оца Никодија његово ђаче, те тако мали Ива сеђаше између де 
Србине!«</p> <p>»И ја сам слушао, да је Никодије отишао у Јерусалим, па тамо и преминуо рече је 
истине да пољуби.</p> <p>. »Па сад, оче Никодије, Бог па ти!« поче Иконија. »Ево ти доведох мог 
!« рече Иконија побожно. »Пусти ме, оче Никодије, да целивам где је царска рука царско име испи 
 за лепоте твоје?«</p> <p>»Не могу, оче Никодије!« одговори Иконија.</p> <p>»Долазећи данас к ц 
> <p>»Хвалимо те Боже! куд ћеш више оче Никодије?{S} Од твоје шенице у којој како народ зна, ку 
ого ми што шта наказива па заврши: »Оче Никодије, ако је усаветујеш те пристане, ево од мене пр 
ић од калајисаног бакра, у који ће отац Никодије овда и онда да напоји освећеном водицом своју  
, много горе!«</p> <p>»Беже!« рече отац Никодије одважно. »Ово је дете ђаче манастирско.{S} Ник 
оде не дај се зулумћарима!« викаше отац Никодије, па се голим рукама дохвати у коштац с једним  
нредно расипање новца; »баш нека и отац Никодије запамти кад је наш Иво први пут понео котлић!« 
изађе из цркве у порту.{S} Изађе и отац Никодије онако с одеждом.{S} Држи левом руком икону при 
«</p> <p>»Е, сестро моја«, рече ми отац Никодије; »то је, видиш, српски цар Лазар саградио овде 
ају тебе, да те причесте!« рече ми отац Никодије.{S} А ја се препадох, срце ми залупа силно и ј 
неку руку посветио, да већ сада ни отац Никодије ни црква Св. Јована не могу без њега да буду.{ 
ела и наше цркве буде с нама стари отац Никодије.{S} Поменух то једном поодавна Хусејин-аги, а  
 ми, баш царски рисовуљ!« одговори отац Никодије с пуно поуздања и поноса. »Ево, видиш, на кожи 
во је моје добро ђаче!« рече ведро отац Никодије. »Ако пође тако и даље, како је пошао, ако слу 
 те ноћи.</p> <p>»Од некуд искрсну отац Никодије, сав бео као овца, узе ме за руку и рече »хајд 
го: »Тако, синко, тако!«</p> <p>Чу отац Никодије где неко иза њега говори, па се окрете.{S} При 
она иза гласа и запомагаше.</p> <p>Отац Никодије искочи напред и стаде пред њу те је заклони од 
<p>Нађоше га у трапезарији.</p> <p>Отац Никодије, омален, сувоњав, жут у лицу, просед, у раси о 
«</p> <p>Поразговара се још мало с оцем Никодијем, посаветова свога синчића да у свему лепо слу 
ледај то наше јадно дете!{S} Дај га оцу Никодију на књигу, па нека буде од њега што Бог хоћ.{S} 
ме часу моме рећи:{S} Бог нека даде оцу Никодију и овога и онога света!«</p> <p>»Ако ће да иде  
 говорио.{S} Тако је исто говорио и оцу Никодију кад га је овај причестио.{S} А ја сам се оцу т 
дра Макрена да тумачи. »Синоћ смо о оцу Никодију дуго говорили, говорили смо с игуманом кога је 
мо сине мој, у име, божје да пођемо оцу Никодију!«</p> <p>»А ово стадо? ко ће да га чува?« рече 
је срећна и задовољна.{S} Она се истина ником и ни на што пожалила није.{S} Али је из дана у да 
ојске.{S} И сви су Турци признавали, да никоме није лепше приличило, да на своме рамену, а испр 
у и рекла му: да мој завет <pb n="8" /> нисам заборавила.{S} Тако ћемо сине мој, у име, божје д 
метем; ломим се тамо где ме не треба, а нисам тамо где ме треба!{S} Није друго него и мој шарац 
Св. Јована за јемце, али ми верујте, да нисам ни помишљао да може да изађе на ово како је изашл 
буде од њега што Бог хоћ.{S} Ти знаш да нисам жалио да погинем за крс часни и веру ришћанску.{S 
 погине, али му у срцу никада опраштала нисам.{S} Али кад је мене Бог милостиви оволиком радошћ 
S} Не, не, свети оче, толико се изумила нисам.{S} А да јесам, ех, право да ти кажем, има других 
ве виђала у нашој планини па се плашила нисам!{S} Смукове видети, то је тек нешто, а ово је тек 
њој поборавиш жалост своје младости, па нисам скупо платио!« </p> <pb n="97" /> <p>»Десет хиљад 
е може бити, да ја теби и царевој кћери нисам овде на сметњи.{S} Ови царски двори, ове царске б 
ети, велите?« настави Гавран. »Тада још нисам био сврнуо с памети.{S} Пробудих се и најпре реко 
д тога часа бијаше јој лакнуло.</p> <p>»Нисам мислила да вас расплачем децо!« рече Иконија, као 
 путу сусрела?« питаше калуђер.</p> <p>»Нисам оче, а ударила сам преким путем.{S} Мислила сам д 
 Иконију да л’ се није препала?</p> <p>»Нисам!« рече Иконија. »А и што би ?{S} Какве сам ја сму 
ушо моја, зар то није чарање ?«</p> <p>»Нисам очију ми! него се нашалих и рекох цвету: боље ти  
конија.</p> <p>»Долазећи данас к цркви, ниси ли се с ким год на путу сусрела?« питаше калуђер.< 
народу, како и сам што служиш.{S} Знам, ниси заборавио речи мога покојника!</p> <p>Калуђер се н 
м ја, не можеш ти бити царев везир а да ниси турске вере.{S} Ето какве сам среће ја: нађох сина 
 јадна да не видиш цара?!{S} Па ти онда ниси видела ни Кизлар-агу са његовим Кара-агама, ни Кап 
м царским Муслимане поздарвља!{S} Па ти ниси видела баш оно што је најлепше!{S} А лепо сви они  
ш уста у Сарају, никад ми ништа помињао ниси!«</p> <p>»Таква је стара царска заповест.{S} Ич-ог 
нчице скакућу испред мене!{S} Него, ако ниси сањива, Агапијо, причај нам што о светом граду Јер 
сти, Да вам не дужим!{S} Ђаво ми рече: »ниси ваљада луд да носиш калуђерима, који и онако имају 
»Е, Бог ти дао и овога и онога света!« »Ниси ти само везирова мајка, него си ти мајка све ове ј 
ана.{S} Манастирска је црква била мала, ниска и мрачна.{S} У дебелим зидинама просечени су били 
ругој страни Кизлар-ага отвори једна по ниска вратанца од седефа и пусти унутра младога везира. 
аситим бојама, на три стране уз прозоре ниске софе од крмезове чохе, па застрвене овде и онде ћ 
глави ношаху позлаћене шлемове са белим ниским турбаном око чела.{S} У десној руци држаху копља 
прапорцима, свака од оних тица приклони ниско главу клањајући се, па онда, истина крештавим и н 
ме, свој лабудовски врат час савијајући ниско као да се клања до земље сиротињи и фукари, која  
 да развије, па са најдубљим поштовањем ниско погнут приђе младом везиру, положи му на колено о 
црквице је била поширока порта, обрасла ниском а густом травом; овде онде по нека надгробна пло 
 брзописци Бог им судио!{S} Ја што ћеш, нису мислили каква ће времена да настану и на каквим ће 
ео у шуми изнад медвеђе пећине. »Као да нису чиста посла с њиме!« причаше тај што га је видео;  
е, кћери царева!{S} Ова дервишева посла нису чиста посла!«</p> <p>Кад Агапија преведе шта Икони 
 можда су га Турци већ и заклали, а ако нису, потурчиће га! »Еј, кукавици мени сињој!{S} А моји 
 Аџем-оглани и Ич-оглани.{S} Ево се још нису утрле сузе нити је заћутало уздисање овог јадног н 
рстро,« рече Ризван потресеним глосом, »нису могли да отму моје срце од тебе.{S} Ја имам једну  
 да облачи, прво меће, бурунџук кошуљу, нит’ је ткана нити је предена, већ од суха злата исплет 
срцу можда и јесмо, али нит имамо крила нит очију Соколових.{S} Нити знаш куд ћеш пре.{S} Поруч 
е прекрсти, јер старац нит добро виђаше нит добро чујаше.</p> <p>Тек би га овда и онда Иконија  
Соколови.{S} По срцу можда и јесмо, али нит имамо крила нит очију Соколових.{S} Нити знаш куд ћ 
а, кад треба да се прекрсти, јер старац нит добро виђаше нит добро чујаше.</p> <p>Тек би га овд 
е би ме кликћући понели у своје гњездо, нити бих и онда пристајала да слажем моју песму с црним 
 се, било би дуго да ти све казујем.{S} Нити је право да кажем ма што, што би те заболело, а ви 
нит имамо крила нит очију Соколових.{S} Нити знаш куд ћеш пре.{S} Поручише нам калуђери Дечанск 
во меће, бурунџук кошуљу, нит’ је ткана нити је предена, већ од суха злата исплетена, на кошуљу 
о тренутака не могаше ни крочити напред нити речи прозборити. </p> <pb n="28" /> <p>Али се брзо 
ад Иконија с Ивом уђе, па не диже главе нити мрдну густим веђама.</p> <p>Иконија ћутећки извади 
ч-оглани.{S} Ево се још нису утрле сузе нити је заћутало уздисање овог јадног народа за децом,  
д се ни султанија ни Иконија не хтедоше ничега прихватити, онда четири робињице дигоше сребрну  
Гавраном!«</p> <p>»Па да му кажем да се ничему не нада!«</p> <p>»Молим те, као оца, као што ми  
>Султанија није разумела на што Иконија нишани, а опет Иконија не би ни могла да разговетније к 
ети Френгистана, а сјајности Османлија, ништа веће нема!«</p> <p>»Вољан си аго да тако говориш; 
 му ја назвах Бога и упитах за здравље, ништа ми не одговори него утече од мене!«</p> <p>Харамб 
е Турци на Св. Јована и на Лежимир?!{S} Ништа се не чује да царева војска иде кудгод великом џа 
о, да чиниш неправду и мени.{S} Од тога ништа бити не може!«</p> <p>»Зашто не може« упита Гавро 
уто удари сељанку.</p> <p>Јадна Иконија ништа не осећаше.{S} Без капи крви у лицу, бледа ко крп 
м.{S} Али ми сотона шапну »Море то није ништа! та сласт за кратко траје Слађе је да је из дана  
екер-кадуном за Кизлар-агом и не бој се ништа!« па се онда сам брзо измаче.{S} Оста само Кизлар 
да бризну у глас да плаче; »Не бојим се ништа!{S} Него ми је .... жао овог нашег шарова и гаров 
а унука.{S} Беше му мило, али не могаше ништа друго да каже него: »Тако, синко, тако!«</p> <p>Ч 
реди!«</p> <p>И онда чича Сима ућута, и ништа га више не могаше покренути да са женама говори.< 
 Док си био наш уста у Сарају, никад ми ништа помињао ниси!«</p> <p>»Таква је стара царска запо 
и великаш царев постао.{S} Сад не квари ништа да знаш: да ти је завичај Сирф-вилајет и да ти је 
дговори Иконија, »Бога ми ти ја не умем ништа казати.{S} Видим да је мука и мајсторија, али то  
p>»Јесте, брате, све ми је казао, и ако ништа у томе новога није било!«</p> <p>»Па шта си му ре 
ју?« рече. </p> <pb n="49" /> <p>Она му ништа не одговори, него га само гледаше.</p> <p>Гавран  
»Ево Иконије Миленкове!{S} Миленко цару ништа скривио није.{S} Он је служио цара, кад је тукао  
итаве књиге у Франкистан писале.</p> <p>Но једно месец дана после те свадбе, јави се у конаку н 
p>У том тренутку растрезни је из бунила нов врисак њеног детета : »Нано, не дај ме нано!«</p> < 
као да је девојка.</p> <p>Опет јој дође нова једна мисао.{S} Извади ружу из косе, пољуби је и п 
 свиленог завоја један старински златан новац као млетачки цекин.</p> <p>У том калуђер подиже г 
ну.{S} Још неколико корачаја, па се под новим и све то жешћим ударцима камџије стропошта на зем 
сестре моје, да се бринете и буните, те ново какво зло на село навлачите.{S} Царској треба да с 
пили?«</p> <p>»Искупили сте се да мене, новога Јуду судите!« рече Гавран мирно.</p> <p>»Признај 
те, све ми је казао, и ако ништа у томе новога није било!«</p> <p>»Па шта си му рекла?«</p> <p> 
 дана после те свадбе, јави се у конаку новога везира стари један Јаничар.{S} Каза капуџи-баши  
 свирке стопиле се у један шербет, који новом жеђи стару жеђ гаси, да жеђ никад не загаси.</p>  
ријаркови запеваше танким грлом нешто о новом Јерусалиму, а оно се <pb n="87" /> свима диже кос 
ати није дала, него што је то приличило новоме Силиктар-аги, сиво-оком Ризван-бегу, крока госпо 
јаче и јаче и све брже и брже, одзвижда нову једну своју нумеру.</p> <p>»Шта ли ми ти то казује 
ни снаси својој ово изванредно расипање новца; »баш нека и отац Никодије запамти кад је наш Иво 
 онако имају свачега доста?« Не однесох новце цркви, него подигох кућу и купих земље.{S} Жена м 
вран пољуби земљу, где је мало час њена нога стајала, па зајеча: »Иконијо, Бог ти дао и овога и 
внама око облих зглавака на рукама и на ногама, са сребрним минђушама, са крупним црним зеницам 
и чим му везир пусти руку он се диже на ноге, одмаче се са сиџадета и са највећим страхопоштова 
јина!«</p> <p>Хусејин се опет подиже на ноге.{S} Извади иза црвеног кожног силава нешто у зелен 
> <p>На једанпут се оба пса подигоше на ноге; ућулише ушима; окренуше се к стази једној, која с 
ме да се диже у славу.{S} Усташе сви на ноге и игуман дечански узе дивно говорити: о Богу, о на 
м ову амајлију!«</p> <p>Ризван скочи на ноге.{S} Уздрктаним рукама беше раширио оно парче од ру 
н руком о колено.{S} Подиже се хитро на ноге.{S} Приђе к својој матери, дохвати је за обе руке  
<p>А Иконији се смрче и одсекоше јој се ноге.{S} Сва пребледе и за неколико тренутака не могаше 
издрпана, бледа и тако изнемогла, да му ноге клецаху, те га два момка подржаваху.</p> <p>Стојан 
то момака и двеста девојака удари све у ногу, а оно као да игра један момак и једна девојка.{S} 
за овог царског првог јелека корачаху у ногу Хербаџије, у скрлетним доламама, а са тигровом кож 
елика чобанска пса лежаху поред његових ногу.{S} Дуго и мирно га гледаху својим паметним очима, 
гаља, кога ево видите овде поред твојих ногу.{S} Хранила сам га и чувала од људи и од зверади д 
 се чује бућкање од сиграња њених белих ногу са бистрим валима.</p> <p>Ова млада жена, која сад 
његов силав задену танак један черкески нож, којега златне корице беху посуте смарагдима, а кој 
омчадије врљикама; неки сељаци потегоше ножеве.{S} У народа не бејаше ни пушака ни пиштоља, нег 
а како Турци полетеше по сабору с голим ножевима, и како јој отеше Иву, она од једанпут заћута; 
 од камена.{S} Почупах маховину рукама, ножем опсекох плочу са свих страна, подигох је не без м 
ри.{S} Да се убије из пушке, или закоље ножем, или умлати мотком, или обеси, не бејаше доста св 
 јексера усађено, па онда дугим и уским ножем пробадати своје мишице а великом једном иглом про 
апљеним чељустима, раширеним уздркталим ноздрвама, разрогаченим ужареним очима гуташе милину, к 
панке и још притврђиваше опуту на левој нози, кад иза ње зашушта џбун, покрхаше се грање под не 
сет пера дванајст челенака, и тринајсто ноја тице крило, то се крило на чекрк окреће, те казује 
којима беху усађене перјанице од црнога нојевога перја.{S} Застор његовог седла био је од зелен 
ље руже, мирисно дахом цвета од орлових ноктију.{S} С оне стране воде извиле се високе тополе,  
е лебдећи за један часак само на једном нокту.{S} Султанија опет <pb n="88" /> својим сребрним  
на столу развио био.{S} Наместио био на нос велике неке наочари у дебелом кожном оквиру, па се  
од њих положи главу међу шапе, шикну на нос тешким и шумним дахом, и зажмури.{S} Други живо окр 
ве, да погазе ко се не измиче; у зубима носе голе јатагане, а у рукама једни криве димискије а  
а скрлетним доламама и белим турбанима, носећи у рукама сребрне наџаке.</p> <p>Па онда проведош 
 из ње поче да излеће голуб за голубом, носећи у кљуну по један струк ђурђевка.{S} Читиво јато  
ред њега десно иде гологлаво мало ђаче; носи у руци мален котлић од калајисаног бакра, у који ћ 
чило, да на своме рамену, а испред цара носи сјајну сабљу цареву, која се на сунцу од силног др 
 Ја колика је, једва је јадно моје ђаче носи!{S} Ено је даде попу Василију, који за десном певн 
 његовог Ибриктара који му златни ибрик носи, па ни Рикабдара који му узенгију придржава, ни ње 
е Иван постао пастир стада божјег, како носи сребрну штаку у руци и бројанице од седефа а златн 
 ни царева Силиктара, који сабљу цареву носи, ни његовог Ибриктара који му златни ибрик носи, п 
године пробере нашу најбољу децу, па их носи да му служе као Аџем-оглани и Ич-оглани.{S} Ево се 
 стари Јаничар добар. »Бога ми«, рече, »носи ме као мало воде на длану, радим с њиме што хоћу,  
усејин-аге, која је као Српкиња девојка носила име Марица.{S} Као робињицу заплењену на сабору  
 двадесет и пет година.{S} Преко рамена носила је једну шареницу, у којој се надметаху редом св 
хије све по лепоти и јунаштву пробрани, носили су црвене шалваре, зелене доламе, на прсима панц 
утим шалварама и црвеним јеменијама.{S} Носили су ханџаре за црвеним силавима, дуге пушке на ра 
 ваља да већ мртва, однели на мртвачким носилима у планину, да га у пећину баце.</p> <p>»Нека г 
у, и рече:</p> <p>«Боље да те ја у коси носим, него да те онај црни бумбар љуби!»</p> <p>Па онд 
огатим поклоном покажем.{S} Рекох да ти носим ову амајлију!«</p> <p>Ризван скочи на ноге.{S} Уз 
уба и ваша штета.{S} Пустите да с миром носимо то једно дете, те да не буде горе, много горе!«< 
ше на високом вранцу Ага јаничарски.{S} Носио је кунтуш од зеленог атлаза опточен широким перва 
ата кадифа провиривала.{S} На прсима је носио златне токе; иза <pb n="70" /> свиленог паса ханџ 
рубинима богато ишаране.{S} На глави је носио златан шлем, обавијен танком белом чалмом, из кој 
 крупног мерџана.{S} Коњ му је на глави носио белу, у сребрно лале утврђену перјаницу, на челу  
ине.{S} Како је Махмуд-паша, као песник носио име »Адени«, то се и његов овај дворац прозвао »А 
црвеном седлу, а о бедрима уместо сабље носити велики крст, па да њиме благосиљаш села, и поља  
м!{S} Ђаво ми рече: »ниси ваљада луд да носиш калуђерима, који и онако имају свачега доста?« Не 
м сабљом одрубити, ако би Иконије преко ноћ нестало.{S} Сељани се искупише на тајни договор шта 
аља оно што село учини!«</p> <p>И другу ноћ не могаше Иконија да заспи дуго и дуго.{S} Преврташ 
ајала.{S} Много пута није могла по целу ноћ да спава, и онда би јој Агапија причала шта је виде 
ака до Стамбола.{S} Ето нека се Иконија ноћас спреми, па да се сутра ако Бог да зором крећемо!« 
е ружи, »али те бистра вода може однети ноћас до на груди каквој вили!</p> <p>Па онда изађе из  
сприча својој Макрени шта је сневала те ноћи.</p> <p>»Од некуд искрсну отац Никодије, сав бео к 
окренути да са женама говори.</p> <p>Те ноћи Иконија не могаше за дуго оком тренути.{S} Мишљаше 
 је било погледати на оној лепој летњој ноћи, како је народ прекрилио био порту око цркве, па с 
а су поред ње и на њену службу и дању и ноћу, дао јој је из харема своје жене једну Гркињу из С 
тигровом кожом о левом рамену; у рукама ношаху пушке са сребрним пафтама, а у силаву ханџаре и  
У десној руци држаху копља, а о бедрима ношаху криве димискије.{S} И опрема коњска била је бога 
адифу опет златом извезену.{S} На глави ношаху позлаћене шлемове са белим ниским турбаном око ч 
ви искићени плавим сафирима, а коњушари ношаху на глави беле калпаке, а поврх белих шалвара пла 
им шлемовима иђаху у корак онај у среди ношаше копље са три коњска репа, а она двојица поред ње 
дметаху редом све дугине боје; а у руци ношаше велику киту босиљка и један слив жутога воска.</ 
 У дну дворане, према султанији, два би нубијска горостасна црнца размакли тешке завесе, па пус 
 брже и брже, одзвижда нову једну своју нумеру.</p> <p>»Шта ли ми ти то казујеш?{S} Да л’ да га 
 али су је у харему, као робињу, звали »Нурисаба«, што значи »Зорка«; Арбанашкињи је било име П 
и о том детету говоре, и видим да се за њ везују пусти снови луде раје.{S} Знам да нема силе ко 
 уочила.{S} Њени се погледи залепише за њ, и он их понесе собом далеко низ улицу.{S} Она изглед 
и, опет да му срећу зажелим!{S} Имам за њ и поклон, малечак и сиротињски, али је у мога везира  
разастре своје поабано сиџаде, стаде на њ’ проговори неколико арапскик речи, па се онда узе уда 
1" /> млади јахач упре своје погледе на њ, као да је хтео силом својих очију да скине решетку.{ 
оље, а оно се све зашарени као да је на њ пала кита шаренога цвећа.{S} Шаров и гаров узеше да р 
 најближи стубац од вењака и мало се на њ наслонила.</p> <p>Дође време да се диже у славу.{S} У 
итврђиваше опуту на левој нози, кад иза ње зашушта џбун, покрхаше се грање под неком силном нав 
ешетку, али не скидаше погледа свога са ње, докле га поносити коњ његов не однесе даље низ ову  
е, да тога не чине.{S} Не вреди да због ње икога ма само глава заболе.</p> <p>У јутру дође Хусе 
ина са полумесецом од алем-камена изнад ње.{S} И коњ и јахач трептали су на сунцу од злата и др 
епомично у очи његове.{S} Он седе поред ње.{S} Извади оно парче оцепљена рукава, и показав јој, 
{S} Да је непрестано дворе, да су поред ње и на њену службу и дању и ноћу, дао јој је из харема 
узеше да радосно потскакују, час испред ње, час уз њу и с десна и с лева, и некако полусавлађив 
Јована узгред запленише.{S} И пре је од ње слушао да се мајка Ризванова звала Иконија, и да је  
 рукама за њен десни рукав; тргох те од ње и однесох те у моме наручју, а ти стегао у ручицама  
ан доживела!« А они који беху далеко од ње, довикиваху јој: »Ама изиди на горњи праг од цркве,  
едне хасеки-кадуне!{S} Кад те очупах од ње, она паде, погледа ме крупним очима испод дугих треп 
трана, подигох је не без муке.{S} Испод ње беху две ћерамиде, испод ћерамида лонац; у лонцу сре 
 било, владаше сад мирна збиља, а испод ње један тихи али тек видљив нанос дубоке туге.{S} И му 
кве једна лепа стара липа и клупа испод ње; неколико корачаји од липе извор, који кроз дрвену ц 
а страна ове крпе не беше порубљена; из ње вишаху конци неправилно, као да је цело парче било о 
ве речи, које нико не разумеваше, па из ње поче да излеће голуб за голубом, носећи у кљуну по ј 
се осу грмљавина од клицања и кад се из ње изви оно »многаја љета«, она пребледе, пожуте, пребл 
дну прљаву кесу, отвори је, и извуче из ње <pb n="85" /> једну змију, пресече је па се начинише 
ону тканицу.{S} Размота саде-свилу и из ње извади једно парче врло танког платна.{S} На једном  
 завијено; размота ту шамију, извади из ње један румени јаглук посут шљокицама сребрним и златн 
ну смрти, нашао, да га Бог на излазу из ње дочекује изванредним и великим милостима.{S} Сви бех 
уке, па четвороношке полагано домиле до ње.{S} Она се одмаче један корак натраг.{S} Гавран пољу 
е, да се подаве, ко ће пре да стигне до ње, да јој руку као светињи каквој пољубе.</p> <p>После 
ти на трави до свршетка бденија.{S} Око ње се искупише кнез и главни домаћин из њена села, а до 
а часа померих памећу !{S} Врзох се око ње као сенка њена.{S} Слах јој и моју и њену женску род 
наса не смета, да се црква и конаци око ње саграде, а после и да је брани од сваке напасти, док 
прича како је Гавран одавно облетао око ње, како ју је просио и преко жена и преко људи, и како 
земљи богаљ Гавран.{S} Свет нагрнуо око ње и с једне и с друге стране.{S} Вичу јој: »Е, Бог те  
тић.{S} Молио ме је да ти говорим да за њега пођеш!«</p> <p>»Да чудна ли човека!« рече Иконија  
ску од мушке цркве.{S} Наместила се иза њега тако да му је могла на ухо да шапутне кад се чита  
одија.{S} Па онда полагано корачаше иза њега водећи старца за руку.</p> <p>Мали се Ива окрете,  
!«</p> <p>Чу отац Никодије где неко иза њега говори, па се окрете.{S} Принесе икону старцу и по 
аког ко приђе икону да целива.{S} Поред њега десно иде гологлаво мало ђаче; носи у руци мален к 
анца беху све од самог сребра.{S} Поред њега корачаху и с једне и с друге стране по шест красни 
ом са прапорцима горе на врху.{S} Поред њега је стајао и Булбулџи-баша, надзорник славуја, са к 
са три коњска репа, а она двојица поред њега забацили на рамена шестоперне буздоване.{S} Иза њи 
едне речи не проговори.{S} Остави поред њега крчаг с водом, чутуру с вином, и све друго што беш 
а на своје место, а сам се спусти поред њега.{S} Старцу се наводнише очи, и гладећи седу своју  
ш, да се не препаднеш кад те после пред њега изведем!« рече Хусејин Иконији.</p> <p>»Баш се не  
едоше, али ми га турска вера оте, да од њега турска срећа гради царева везира!{S} Цар има пуно  
 оцу Никодију на књигу, па нека буде од њега што Бог хоћ.{S} Ти знаш да нисам жалио да погинем  
те кажи, да човек не мисли да сам се од њега препала.{S} Није, него ми тако долази свагда, чим  
 о свом детету; премишљаше шта ли ће од њега бити; ко зна, можда су га Турци већ и заклали, а а 
азао, онда је грешно што људи отимљу од њега освету његову!{S} Пред прве певце малко је заспала 
бом много занео; а после, газда је, код њега би благовала.{S} Много ми што шта наказива па завр 
икодије ни црква Св. Јована не могу без њега да буду.{S} Милина јој беше да слуша како Ива прич 
м и златним; разви и јаглук и извади из њега нешто у саде свилу, танку као паучина, завијено.{S 
дала у твога везира.{S} Вала доста је и њега видети па да очи засену!{S} А право да кажем, учин 
ри Иконија мирно; али опет ти само мени њега покажи!«</p> <p>У том прође једна чета чауша са ши 
учини милост за коју он и моли.{S} Него њега треба на лаганим мукама уморити.</p> <p>Неко из го 
мљо!{S} Опрости ми!«</p> <p>Светина око њега и око суда, која је дотле била мирна да је једва д 
 добротом, растопила у ове сузе лед око њега и ево нађосмо да га још имамо!</p> <p>Те вечери об 
ије ни видела Арапина, она протрча мимо њега дркћући све то краћим и тежим дахатом.{S} Груди јо 
нај комадић платна и не скидајући ока с њега.</p> <pb n="57" /> <p>Кад смо те отимали од твоје  
о немо и укочено у Иконију, као и она у њега.{S} После јој приђе узе је за руку и рече јој српс 
 год си ми помињала завет <pb n="13" /> његов, то ти ево и сад велим: хоћу ћери моја што год мо 
ше то на једну то на другу страну.{S} А његов Јабучило, као да се поношаше накитом и јунаком св 
пресуди овако:</p> <p>Да се Гаврану, за његов грозни злочин, испеку најпре жиле под коленима и  
, као песник носио име »Адени«, то се и његов овај дворац прозвао »Аденистан«.</p> <p>Султан Иб 
леда свога са ње, докле га поносити коњ његов не однесе даље низ ову живу реку која ваљаше, зла 
идао га је благом, које му је дошло као његов део од богате плени цариградске.{S} У томе је дво 
онија му се маши за руку, заиска смерно његов благослов и онда поче да говори гласно, да се на  
а, извади иза свога свиленога паса па у његов силав задену танак један черкески нож, којега зла 
и јесте, ево видим, Бог ми се свети.{S} Његова освета није као људска.{S} Ево ме да се патим у  
бучасте боје, јахаше леп млад човек.{S} Његова долама од црвене кадифе била је тако богато злат 
, чедо моје, зна сад да га деда и мајка његова очима прате!«</p> <p>»Ћути, снахо, много говориш 
на коњу беше од злата, и што поред коња његова корачаху по шест дечака са црним малим шубарицам 
од дивнога Аденистана.</p> <p>Свадба се његова обавила са свечаностима и раскоштвом, о којима с 
икабдара који му узенгију придржава, ни његова Дулбендара који му чалму завија, и турбаном царс 
 постојало, па он сам признаде: да мати његова не изгледа да је срећна и задовољна.{S} Она се и 
што нема ни у турског цара, а камо ли у његова везира!«</p> <p>»Е, сестро моја«, рече ми отац Н 
би ли ти помогао, да једнога дана ти из његове цркве изнесеш свећу боље среће и босиљак мира у  
па ме извуку напоље да гледам дервиша и његове змије.{S} Уграбим као прилику и као нагнем да бе 
но противила наваљивањима Хусејин-аге и његове кадуне да се фереџом заогрне, па прође кроз Стам 
речи, него само гледаше непомично у очи његове.{S} Он седе поред ње.{S} Извади оно парче оцепље 
 му је слава! — данас састали да се, до његове воље, више не растајемо!{S} Ходи да те водим да  
к од некаквог кола.{S} По веселим очима његовим и по зажареном лицу, видело се како се сав топи 
Па ти онда ниси видела ни Кизлар-агу са његовим Кара-агама, ни Капи-агу с његовим белим евнусим 
гу са његовим Кара-агама, ни Капи-агу с његовим белим евнусима, ни царева Силиктара, који сабљу 
трајаше ватра у његовој глави и магла у његовим очима.{S} Полазећи Иконија, навали на улаз од п 
м брзо измаче.{S} Оста само Кизлар-ага, његових шест Арапа, и Иконија са Шекер-кадуном пред вра 
радости из њих и трепет осмеха са усана његових осветлише му лепо лице његово.</p> <p>»Мајкино  
<p>Два велика чобанска пса лежаху поред његових ногу.{S} Дуго и мирно га гледаху својим паметни 
.{S} Иконија је измолила у оца Никодија његово ђаче, те тако мали Ива сеђаше између деда и мајк 
 година, а већ петнајест година како се његово име по народу са славом а међу Турцима са страво 
са усана његових осветлише му лепо лице његово.</p> <p>»Мајкино мило јединче!« замуца Иконија т 
е дуге трепавице, па, слушајући пажљиво његово танко извијање, заспа.</p> <p>И опет у сну чу ка 
н као и друге спахије само што је се из његовог белог турбана, уз златни шлем, извијала висока  
а Силиктара, који сабљу цареву носи, ни његовог Ибриктара који му златни ибрик носи, па ни Рика 
ице од црнога нојевога перја.{S} Застор његовог седла био је од зелене кадифе златом и бисером  
ађаше богато искићен ханџар.{S} Рахтови његовога вранца беху све од самог сребра.{S} Поред њега 
ао да се само његовом личном јунаштву и његовој окретности има захвалити што је турско оружје п 
плачеш!{S} Немој да грешимо Богу!{S} По његовој смо се вољи — нека му је слава! — данас састали 
могаше познати, јер још трајаше ватра у његовој глави и магла у његовим очима.{S} Полазећи Икон 
ио поочим Иконијином Миленку, који је у његовој чети хајдуковао, па је и Иконију снахом звао.{S 
анас видех, зубма би му гркљан искинуо, његовом се крвљу напојио, да загасим моју жеђ за тобом! 
лех му се да ћу му оца чувати и мојом и његовом бригом и да ћу нашега Иву одгајити, ако ми Бог  
р Ахмед-паша јавно признавао да се само његовом личном јунаштву и његовој окретности има захвал 
 Румелија имају.{S} У пространоме парку његовом било је грмова са Балкана, четинара с Дурмитора 
ри Иконија му је сваке Суботе обилазила његову живу гробницу и односила му нешто хране и вина.{ 
дизао да ме као кошуту хајком терају на његову заседу.{S} Свакој сам мојој стрини, свакој снаси 
стопише нешто тихог руменила у млечност његову а под танком и лаком копреном од сунца.{S} После 
идим да ова црква опет пропоји на славу његову.{S} Моје село зна да има преко двадесет и шест г 
 Бог и мајка божја помогну, испунити му његову последњу жељу.{S} Јутрос сам изашла била на гроб 
е грешно што људи отимљу од њега освету његову!{S} Пред прве певце малко је заспала.{S} Али се  
ослове невесела и замишљена.{S} Цео низ њезиних горких осећања и црних мисли тек би се овда и о 
а изидем, јер знам у цара је правда.{S} Њему ћу слободно да признам да сам хранила и вином поји 
адошћу данас благословио, хоћу ево и ја њему да опростим.{S} Гавране, нека ти је проста од мене 
конија запамтила прво вече и често би о њему и причала.</p> <p>На један знак султаније, Кизлар- 
ија овде, шири и башкари!« Па онда опет њему липа тихо шапуће: »Кад челе падну сутра на мој цве 
али конак дао својој мајци Иконији да у њему станује.{S} Да је непрестано дворе, да су поред ње 
 драги, на токамо пуце под гр’оцем, и у њему чаша од биљура; па облачи ковче и чакшире, на ковч 
лног проконзула; сад се обично врапци у њему брчкају весело цвркућући,</p> <p>Око црквене порте 
је мајке, ухватио си се обема рукама за њен десни рукав; тргох те од ње и однесох те у моме нар 
естрављено, обема се рукама ухватило за њен десни рукав, па из гласа запеваше: »Јаох, моја нано 
и славе?{S} Иконији се чинило као да се њен мали Ива већ у неку руку посветио, да већ сада ни о 
опрости се с њоме и нареди да је опет у њен конак отпрате онако, како су је у харем допратили б 
х памећу !{S} Врзох се око ње као сенка њена.{S} Слах јој и моју и њену женску родбину.{S} Слах 
ње се искупише кнез и главни домаћин из њена села, а дођоше после и калуђери и попови и одоше с 
старога чича Симу.{S} С њоме је дошла и њена сестра од тетке, Макрена, с мужем и децом, па су с 
S} Гавран пољуби земљу, где је мало час њена нога стајала, па зајеча: »Иконијо, Бог ти дао и ов 
да је и студену воду подишла топлина од њене милине!</p> <p>Устави се у сред потока да се мало  
:</p> <p>»Децо, спавате ли?«</p> <p>Обе њене дворанке скочише.</p> <p>»Требаш ли нас што?« упит 
пута живо рече: »Аферим, аферим!« а све њене дворанке поновише за њом: »Аферим!!« На један миг, 
тама од појаса склопљеним.{S} Иза сваке њене речи, обе припадаше да јој скуте целивају, или да  
ст скине тешки камен са срца, а са душе њене црни облак, који сузама дажди, онда измоли у цара  
ј бело грло зубма прекољем и да се крви њене напијем.{S} Али ми сотона шапну »Море то није ништ 
вене као црвени божур.{S} Граорасте очи њене потамнеше у две крупне љубичице, а кроз њих засева 
астави трепавице) кад очи склопим видим њене очи!{S} Узех од тебе ово парче и чувах га као амај 
устој а седој коси чудновато пристајаху њене крупне и још једнако живе очи.{S} На лицу, које је 
.</p> <p>Иконија га је добро уочила.{S} Њени се погледи залепише за њ, и он их понесе собом дал 
осади <pb n="26" /> да заједно ручају с њеним малим ђаком.{S} И лепо поручаше и весело се пораз 
усти само да се чује бућкање од сиграња њених белих ногу са бистрим валима.</p> <p>Ова млада же 
анастир, цркву послуживали и дохотке са њених баштина прибирали.{S} Патријар нареди: да се цркв 
p> <p>Две крупне сузе откидоше се испод њених дугих трепавица, и полагано клизаху се низ њено б 
 себи: боље да је дочекам овде па да из њених уста чујем живот или смрт.{S} Видела си Оца Никод 
д шта говорио, на велико чудо Иконије и њених комшијница, промешкољи се, кашљуцне два три пута, 
е нас, бедни српски народ притиснуо.{S} Њено ће име да се <pb n="107" /> помиње као једно добро 
другу страну.{S} Комарац један облеташе њено милокрвно лице и зујаше јој некакву дугу а жалости 
их трепавица, и полагано клизаху се низ њено бледо, али савршено мирно лице; око углова од усан 
и стегао у ручицама ово парче од рукава њеног.{S} Не могох дуго и дуго да заборавим поглед, кој 
ишло, нешто напред, а нешто по странама њеног спровода.</p> <p>Око поноћи Иконија повиче са сво 
 земљу; у Ивановим рукама оста половина њеног везеног рукава.{S} Турчин понесе Иву у наручју ка 
у пратњу црних и белих евнуха, да је од њеног конака допрате у харем.{S} Иконија је свагда води 
ји је сад мало било што гости Макрену и њеног Марка, него нађе и некаквог кумашина и кумицу те  
нутку растрезни је из бунила нов врисак њеног детета : »Нано, не дај ме нано!«</p> <p>Одмах јој 
 обадвоје.{S} Гавран не скидаше очију с њеног лица, које сад бејаше још лепше како стидљивост и 
вог споменка у тамну љубичицу; млечност њеног лица видела се кроз танки сунчев препланак.{S} Св 
Притрчаше јој игуман и неколики гости у њеној близини, дотрчаше и неке жене из гомиле света, ко 
ливају, или да прстима дотакну спод под њеном папучом.{S} Али већ трећи дан Иконија не могаше д 
чаше како су јој сина отели и како се у њеном завичају живи.</p> <p>Иконија је и овде, у Седефл 
.{S} Није само запалила свећу да јој за њену душу вечно гори, него је запалила буктињу да разга 
ја изашла пола пута у сретање, претисла њену руку па своје срце, па је онда сама узела под мишк 
е непрестано дворе, да су поред ње и на њену службу и дању и ноћу, дао јој је из харема своје ж 
н-ага са својим Турцима и с арабом пред њену кућу.{S} Иконија се ижљуби са Макреном, на којој и 
н, ако хоћеш да се твојој мајци бар под њену старост скине тешки камен са срца, а са душе њене  
ње као сенка њена.{S} Слах јој и моју и њену женску родбину.{S} Слах јој и друге умољенице.{S}  
т, па да њиме благосиљаш села, и поља и њиве и народ који ће да баца капе под пазуво па да се к 
леда и замишљена.{S} Гледаше једнако за њим: срце јој лупаше баш као да се нешто препала била,  
вет, нека га, нек тумарне, неће село за њим пресвиснути.{S} А ако ће да пали што има, боље нека 
а добре једне жене саградио!«</p> <p>За њим иђаше игуман водећи левом руком Иконију, а за њима  
ша</p> <p>старог калуђера, па се онда с њим опрости и оде.</p> <milestone unit="*" /> <p>Да би  
излар-ага са дванајест црних евнуха, за њима дванајест дечака па дванајест девојчица, па ћехаја 
игуман водећи левом руком Иконију, а за њима остала свита.{S} Многе се жене, а богме и понеки љ 
, па потрча за Турцима.{S} Јурила је за њима као бесомучна.{S} Грувала се у груди, чупала своје 
ше.{S} Опазише да једна сељанка трчи за њима.{S} Један се Арапин одвоји од чете па појаха натра 
има, који издалека жалостиво гледаху за њима.{S} Дотрча неколико момака.</p> <p>Иконија подиже  
 бре, синови цареви, аферим!«</p> <p>За њима иђаше једна чета »Бостанџија« одевених и наоружани 
е од самог сребра белог као млеко; пред њима два златна стуба, а око оба стуба увиле се гране о 
е и још неке индијске мирисе и покадише њима најпре султанију па Иконију и прођоше после по ред 
="61" /> <p>У том навалише и жене, па с њима дође и Иконија, по коју је кнез већ послао био.{S} 
 прошлост и жалосну судбину, а она опет њима причаше како су јој сина отели и како се у њеном з 
 људи помогоше јој да се дигне.{S} Међу њима беше и — Гавран Ракетић.{S} Он јој тобож помагаше  
дином улице, који се чувао слободан, да њиме султан са свитом својом у џамију прође.</p> <p>На  
 уместо сабље носити велики крст, па да њиме благосиљаш села, и поља и њиве и народ који ће да  
штаљку од горког сувог дрвета, те већ и њиме не могу ни да уздахнем, ни да сузе гутам!«</p> <p> 
веђе пећине. »Као да нису чиста посла с њиме!« причаше тај што га је видео; »јер иде гологлав и 
ао на једног старца Србина калуђера и с њиме се добро упознао.{S} Кад су се растајали, стари му 
носи ме као мало воде на длану, радим с њиме што хоћу, заповедам му како хоћу, молим се Богу по 
да је осећала да је у неколико крива за њине сузе..</p> <p>»Нека нас да плачемо!« рече Агапија. 
али их она смерно мољаше да је пусте да њих, као најмилије госте, које је икада у своме животу  
вих, са великим зеленим чалмама.{S} Иза њих заступник Муфтије са белом чалмом и у белом кафтану 
n="74" /> первазима од зибелина.{S} Иза њих су стојали поређани с једне и с друге стране по шес 
 на рамена шестоперне буздоване.{S} Иза њих корачаху сложно дванаесторо дечака, све по четвориц 
риле кроз решетку доле на улицу.{S} Иза њих је стајао стари Јаничар озбиљан и смеран.</p> <p>»Е 
рапкиња, па дванајест белих жена, а иза њих 24 младих девојака од петнајест до осамнајест годин 
кадуна са своје четири помоћнице, а иза њих дванајест Арапкиња, па дванајест белих жена, а иза  
ху као жива башта од лалета.</p> <p>Иза њих на високом једном анадолијском хату јабучасте боје, 
ружаху шаре од сребрне жице.</p> <p>Иза њих јахаше Спахи-баша на дивном арапском коњу.{S} Био ј 
 златним челенкама на глави.</p> <p>Иза њих јахаше на високом вранцу Ага јаничарски.{S} Носио ј 
ди и спусти своју гломазну црну шаку на њих.{S} С разјапљеним чељустима, раширеним уздркталим н 
н лав од црног углачаног мрамора.{S} Од њих, па даље у ходник, пружали су се редови од Арапа, о 
стигну сабљом или топузином.{S} Неки од њих појурише у цркву да је опљачкају и запале; други оп 
моугли сточић од седефа, а на сваком од њих по једна кита од зумбула или по једна кита црвеног  
{S} Али им се најпосле досади, Један од њих положи главу међу шапе, шикну на нос тешким и шумни 
ан са кнезом од села, а десно и лево од њих посадило се на троножним столичицама по шест, годин 
ир и још три села у околини, начинио од њих један тимар и дао га своме старом пријатељу Хусејин 
турски љутито на своје људе.{S} Скочише њих десеторица доле, па право Иконији, одгурнув сурово  
, засијаше му се очи, и зрак радости из њих и трепет осмеха са усана његових осветлише му лепо  
потамнеше у две крупне љубичице, а кроз њих засеваше муње.</p> <p>»Срам те било, гаду од човека 
ари у дебелом кожном оквиру, па се кроз њих удубио у срицање једне речи, коју добро беше притис 
 нађе и некаквог кумашина и кумицу те и њих посади <pb n="26" /> да заједно ручају с њеним мали 
ров и гаров чуше да њихов мали пријатељ њих спомиње.{S} Приђоше му полагано; па га невесело заг 
, годинама најстаријих домаћина.{S} Око њих се слегли сељани у густој гомили. </p> <pb n="39" / 
агње моје!«</p> <pb n="66" /> <p>Сад су њих две седеле на софи једној под прозором, па вириле к 
з мене!«</p> <p>А шаров и гаров чуше да њихов мали пријатељ њих спомиње.{S} Приђоше му полагано 
нају за завичај и за родбину.{S} Цар је њихов родитељ, шатор је њихов завичај <pb n="58" /> а ј 
бину.{S} Цар је њихов родитељ, шатор је њихов завичај <pb n="58" /> а јунаку је доста да у сабљ 
 с густим и до земље црним реповима.{S} Њихови рахтови беху од сувог злата; а о седла од плаве  
адну сутра на мој цвет, замолићу царицу њихову да пошље неколико чела, нек одлете до Лежимира,  
веним шербетом; а на левом крају, према њој стојала је поред сребрног сточића с бокалом са жути 
з конака доћи да почну службу.{S} Према њој, на другој страни од црквених врата, седео је на зе 
оз танки сунчев препланак.{S} Све је на њој било чисто, и све јој тако приличаше да је било мил 
 Арапин одвоји од чете па појаха натраг њој у сретање.{S} Страшно га је било погледати: очи изб 
ају: »а шта ће та сељанка овде?{S} Није њој место овде!«</p> <p>Ризван се слатко и гласно насме 
заблеја и два и три пута и пође право к њој; и све се стадо усталаса, крену за вођом, удари у о 
ану, као да га преклиње, да не говори о њој, а леву притискаше на срце.{S} А кад се осу грмљави 
би за твоје старе дане нешто среће да у њој поборавиш жалост своје младости, па нисам скупо пла 
рском даде једна ћелијца при земљи да у њој до смрти станује.</p> <p>У очи самог Ивањ-дна, игум 
ку цркву св. Саве и краља Милутина, и у њој се на коленима молио Богу за сиротињу српску, и кад 
 сам ти ја у овој госпоштини.{S} Хоћу у њој да се удавим.{S} Огрешила бих душу, кад не бих каза 
 бела, као да је од сребрне тканице, по њојзи крупна пуцад као грудве од бисера.{S} А с једне и 
ферим!« а све њене дворанке поновише за њом: »Аферим!!« На један миг, оне две шербет-девојке кр 
} Одмерих и нађох густу маховину, а под њом плочу од камена.{S} Почупах маховину рукама, ножем  
а.{S} У десној му руци кита босиљка, па њоме шкропи сваког ко приђе икону да целива.{S} Поред њ 
олујским колима старога чича Симу.{S} С њоме је дошла и њена сестра од тетке, Макрена, с мужем  
долазио је сам лично да је види, и да с њоме поседи мало на шареној ћошки седефли-шкољке.</p> < 
 мајка уморна, па се диже, опрости се с њоме и нареди да је опет у њен конак отпрате онако, как 
раја једнога дана узаман гине и да ти с њоме муку мучиш.{S} Буди отац сиротињи, <pb n="43" /> и 
ет, отиди у село које знаш, распитај за њу.{S} Ако је жива, доведи је амо; ако је умрла, подај  
воту имала, двори на овај велики дан за њу.{S} И учинише јој по вољи и оставише је да стоји бли 
а небеског плавог кубета мајка божја на њу гледа. »О мајко божја«, шапуташе Иконија; »о Мајко б 
и просте жене!«</p> <p>Ризван навали на њу да му просто исприча све што јој је тешко.</p> <p>»П 
м навалом, и Гавран Ракетић испаде пред њу.</p> <p>»Вала Иконијо, тек сад разумедох што се паме 
тац Никодије искочи напред и стаде пред њу те је заклони од Турака.</p> <p>»Беже!« поче калуђер 
досно потскакују, час испред ње, час уз њу и с десна и с лева, и некако полусавлађиваним скакањ 
азведри се, и онда упре своје погледе у њу.{S} Не могаше да верује, да је то она. »Јеси ли ти т 
 све једна преко друге навалише да се у њу као у неко гњездо савију.{S} Султанија преко Агапије 
ребрну и једну златну кадионицу, баце у њу алоје и још неке индијске мирисе и покадише њима нај 
ни сунцем успавано било, а опет бесно у њу грували и пребацивали је млазовима од беле пене, кад 
м задркта како за неколико тренућа живо њушаше мирис, што им га тихи поветарац <pb n="6" /> дон 
оја се извијаше уз брдо из једне удоље; њушка им задркта како за неколико тренућа живо њушаше м 
приче о Јерусалиму, о гробу Христовом,, о чудесима чудотворних икона, пред којима се кандила ни 
једне девојке која је од младога момка, о коме је у тајности свога срца на јави слатке снове сн 
нас није најмања!{S} О, мој добри Лала, о мој стриче и први учитељу, добро си ми дошао!«</p> <p 
кви.</p> <p>»Казуј све право по истини, о мање ти је!« ободраваше кнез Гаврана.</p> <p>»И хоћу  
ти: о Богу, о народу, о црквама божјим, о искушавањима кроз које Бог по некад води свој народ,  
а обавила са свечаностима и раскоштвом, о којима се на широко и на <pb n="55" /> далеко по свој 
ан дечански узе дивно говорити: о Богу, о народу, о црквама божјим, о искушавањима кроз које Бо 
и узе дивно говорити: о Богу, о народу, о црквама божјим, о искушавањима кроз које Бог по некад 
p> <p>Ове Агапијине приче о Јерусалиму, о гробу Христовом,, о чудесима чудотворних икона, пред  
е и игуман дечански узе дивно говорити: о Богу, о народу, о црквама божјим, о искушавањима кроз 
ванајест вранаца са сребрним рахтовима; о седла од црвене кадифе беху и с једне и с друге стран 
ва!) обасуо, ова данас није најмања!{S} О, мој добри Лала, о мој стриче и први учитељу, добро с 
 ме узалудно ишчекивати и изгледати!{S} О мајко божја смилуј се и сачувај ме тога!«</p> <p>Икон 
г да, да будеш пастир божјега стада.{S} О да ми Бог хоће дати да доживим да то очима видим, па  
има из корана и турским пословицама.{S} О самом великом дворцу причало се да му по лепоти и по  
 чела.{S} У десној руци држаху копља, а о бедрима ношаху криве димискије.{S} И опрема коњска би 
и јахати белог коња на црвеном седлу, а о бедрима уместо сабље носити велики крст, па да њиме б 
} Њихови рахтови беху од сувог злата; а о седла од плаве кадифе беху притврђени златни штитови  
да ми гроб прелије и прекади и да ми га о задушницама опојава?{S} Сахранићу се овде као незнана 
ком руву, са лепо извезеним стреоницама о плећима.</p> <p>»Гледај нашег агу, гледај!« викну Хус 
ква!{S} Из темеља па за један аршин све о самог црвеног мерџана; па онда зидови све до <pb n="1 
удадби, просто и јасно рече цару, да је о јунаштву и о доброти Ризван-бега толико слушала, да в 
ање, у које се растапаше звека меденице о вођину врату.</p> <pb n="7" /> <p>Сељанка се спусти п 
ају изнели. </p> <p>Ове Агапијине приче о Јерусалиму, о гробу Христовом,, о чудесима чудотворни 
могаше за дуго оком тренути.{S} Мишљаше о свом детету; премишљаше шта ли ће од њега бити; ко зн 
 »Освета је моја, рече Господ!« Мишљаше о томе.{S} Ако је истина да је Бог казао, онда је грешн 
далеко по свој царевини чуда причаху, и о којима су јелчије читаве књиге у Франкистан писале.</ 
о и јасно рече цару, да је о јунаштву и о доброти Ризван-бега толико слушала, да већ не може ср 
 Иконија запамтила прво вече и често би о њему и причала.</p> <p>На један знак султаније, Кизла 
ек не снива?{S} Слушао сам хиљаду гатки о оставама па сам себи у сну испричах једну такву гатку 
и у твоје здравље.{S} Слушам шта сељани о том детету говоре, и видим да се за њ везују пусти сн 
уману, као да га преклиње, да не говори о њој, а леву притискаше на срце.{S} А кад се осу грмља 
та је моја, рече Господ!« Богме бих вам о томе могао много причати; али нека не вреди!«</p> <p> 
је почела да зове Ђулбахару) причај нам о оном старцу у Јерусалиму, што је био заспао па се про 
скрлетним доламама, а са тигровом кожом о левом рамену; у рукама ношаху пушке са сребрним пафта 
а здравље.</p> <p>Удари се Ризван руком о колено.{S} Подиже се хитро на ноге.{S} Приђе к својој 
} На сваком трећем кораку удараше челом о мраморни патос, па викаше у глас: »Слава нека ти је Г 
рокој црној мантији са гвозденим крстом о гвозденом ланцу о врату, <pb n="104" /> са високом шт 
н у мркој камиљој кожи с мрком тиквицом о левом бедру, подигао је у вис крст од сувог шумског г 
S} Тада би млада султанија ударила длан о длан.{S} У дну дворане, према султанији, два би нубиј 
узе мудра Макрена да тумачи. »Синоћ смо о оцу Никодију дуго говорили, говорили смо с игуманом к 
ко ниси сањива, Агапијо, причај нам што о светом граду Јерусалиму!«</p> <p>А Агапија устане, ум 
и:</p> <p>»Је л’ ти калуђер говорио што о мени?«</p> <p>»Јесте, брате, све ми је казао, и ако н 
атријаркови запеваше танким грлом нешто о новом Јерусалиму, а оно се <pb n="87" /> свима диже к 
рни цар Стефан; па виш ову златну печат о црвеној свиленој врпци!{S} Царски рисовуљ, богме, ја  
 мазио, једнога дана кад јој цар помену о удадби, просто и јасно рече цару, да је о јунаштву и  
и са гвозденим крстом о гвозденом ланцу о врату, <pb n="104" /> са високом штаком и црним броја 
 је већ и Стојану давно суђен данак дош'о!{S} А, вере ми, волео бих, снахо, да су ми арбанашке  
плавог кубета мајка божја на њу гледа. »О мајко божја«, шапуташе Иконија; »о Мајко божја, која  
, поћута, прекрсти се и рече полагано: »О мајко божја и богродице!{S} Помози ми сада!«</p> <p>П 
да. »О мајко божја«, шапуташе Иконија; »о Мајко божја, која си и сама на овоме свету уцвељена б 
е очи горе, прекрсти се и рече:</p> <p>»О Боже и света богородице, не дајте ми да душу своју ог 
одиже очи к небу и рече гласно:</p> <p>»О мајко божја и богородице!{S} Спаси ме од сваке беде и 
рњеви беху покривени, па викну:</p> <p>»О, Ристифоре и ти Миловане, душе вам кажите мојој Макре 
д колена метали, како је најпосле обамр’о, и како су га ваља да већ мртва, однели на мртвачким  
ла зелену рудину.</p> <p>На једанпут се оба пса подигоше на ноге; ућулише ушима; окренуше се к  
 намршти, састави веђе и просипаше кроз оба ока прамен од варница. </p> <pb n="38" /> <p>»То је 
леко; пред њима два златна стуба, а око оба стуба увиле се гране од белог и плавог јоргована; з 
лале утврђену перјаницу, на челу између оба ока амајлију са крупним једним смарагдом, око кога  
-ага закуца сребрном алком те се на мах оба крила расклопише.{S} Иза врата стојао је и с једне  
ране.{S} На глави је носио златан шлем, обавијен танком белом чалмом, из које се спреда а изнад 
ога Аденистана.</p> <p>Свадба се његова обавила са свечаностима и раскоштвом, о којима се на ши 
варати!«</p> <p>Пођоше заједно и ћуташе обадвоје.{S} Гавран не скидаше очију с њеног лица, које 
пши је био један, саграђен сасвим близу обале морске, али не баш врло далеко од главног конака  
аза, које су од великог дворца водиле к обали морској, између свака два поморанџина дрвета,стој 
чистог горског шљунка тихо роморећи.{S} Обалом на коју се долази од манастира тихом једном зеле 
о двеста корачаји од конака, пружала се обалом ограда од руменог мрамора, коју су сафирни морск 
ење под колена метали, како је најпосле обамр’о, и како су га ваља да већ мртва, однели на мртв 
 па гомилица сељака и сељакиња наиђе на обамрлу Иконију.{S} Умише јој лице ракијом, протрљаше ј 
ла од плача, а Петрија клече на ћилим и обасипаше јој руку пољупцима и сузама.{S} Ударише сузе  
 једну дивну башту.{S} Сунце грануло па обасјало цвеће, да ти очи засену од јаре.{S} Мало даље, 
и којима ме је Алах (нека му је слава!) обасуо, ова данас није најмања!{S} О, мој добри Лала, о 
р (коме нека се слава без краја множи!) обасуо милостима, ја сам прву милост у тебе нашао.{S} О 
 Огрејах се и дођох себи; охрабрих се и обвеселих видев пуна недра сребра.{S} Вратих се у пећин 
аса склопљеним.{S} Иза сваке њене речи, обе припадаше да јој скуте целивају, или да прстима дот 
 име »Ђулбахар« или »пролетња ружа«.{S} Обе су биле младе, бистре, брзе да разуму што им Икониј 
олуна и једну Арбанашкињу из Скадра.{S} Обе су говориле српски, истина мало заносећи, али тек с 
има и брилијантима.{S} Поведе старца за обе руке и посади га на своје место, а сам се спусти по 
S} Приђе к својој матери, дохвати је за обе руке и рече узбуђено:</p> <p>»Што ми то, мајко, и р 
ре, закуцаше тихо таламбаси, потскочише обе хитре и видрасте Мисирлијке као два кадифаста и зла 
 у исти тренут све жице попрскаше.{S} И обе играчице као да се у лету скаменише, тако засташе л 
ђосмо да га још имамо!</p> <p>Те вечери обе младе жене испричаше Иконији целу своју прошлост и  
а, немојте ме више мучити!{S} Волим вас обе, јер видим да сте добре душе; али не могу да волим  
е јој кроз који час доћи. </p> <p>Ту су обе кадуне на једна врата изашле, а на другој страни Ки 
перзијског сиџадета, пружи према старцу обе руке, притрча му, не даде да темена, него му по тур 
о чудо од своје госпоштине.{S} Викну их обе и рече им: </p> <pb n="81" /> <p>»Тако вам очију, д 
е да вас као децу моју пољубим!«</p> <p>Обе младе жене разрогачише очи, па је гледаху непомично 
теље:</p> <p>»Децо, спавате ли?«</p> <p>Обе њене дворанке скочише.</p> <p>»Требаш ли нас што?«  
А оно сироче, све бледо и престрављено, обема се рукама ухватило за њен десни рукав, па из глас 
о да је у грозници; клекну на земљу, па обема рукама пригрли Иву на груди своје.</p> <p>»Дај то 
е отимали од твоје мајке, ухватио си се обема рукама за њен десни рукав; тргох те од ње и однес 
та; замисли се нешто дубоко, дохвати се обема рукама за чело, подиже очи горе, прекрсти се и ре 
ли закоље ножем, или умлати мотком, или обеси, не бејаше доста светини.{S} То би таман било да  
вуљ брижљиво, па онда рече:</p> <p>»Што обећах твоме Миленку на самрти, што ти казивах кад год  
 кадифе беху и с једне и с друге стране обешени округли сребрни штитови рубинима искићени.{S} К 
> <p>И трећи дан зором отиде Иконија да обиђе богаља.{S} Кад му донесе крчаг воде са извора, Га 
ајде, да видиш твоју цркву!« И онда као обиђосмо цркву уђосмо и унутра, и калуђер, онако стар,  
 лицу као труо пањ, пузећи четвороношке обилазаше око цркве, па би се пред сваким од тројих вра 
самој ствари Иконија му је сваке Суботе обилазила његову живу гробницу и односила му нешто хран 
 <pb n="73" /> три српске војводе Милош Обилић Иван Косанчић и Милан од наше Топлице, Бога ми б 
вице.{S} Па кад је тако, по јаничарском обичају, показао како је готов да за цара положи главу  
ркофаг каквог силног проконзула; сад се обично врапци у њему брчкају весело цвркућући,</p> <p>О 
, са још две кадуне и девет робињица уз обичну пратњу црних и белих евнуха, да је од њеног кона 
»Баш!« рече старац кашљуцајући и као да објасни снаси својој ово изванредно расипање новца; »ба 
ешки камен са срца, а са душе њене црни облак, који сузама дажди, онда измоли у цара ферман: да 
а којој се старац пењаше док не зађе за облаке!«</p> <p>»Бог и душа, сврнуо је с памети!« повик 
 у сред наше планине.{S} Змајеви водише облаке и бише се муњама и громовима.{S} Удари град и по 
то загрлиле мирисном хладовином и меким облаком од свога зеленог листа са сребрнастом поставом. 
«</p> <p>»Казуј нам право све по реду и облакшај душу своју на теразијама Аранђеловим!«</p> <p> 
иш Топлицу Милана, кад се јунак узме да облачи, прво меће, бурунџук кошуљу, нит’ је ткана нити  
од гр’оцем, и у њему чаша од биљура; па облачи ковче и чакшире, на ковчама триста трепетљика, д 
палили, те је после велики војвода Раде Облачић оправив цркву, нешто ћелија и трапезарију у јед 
 ли се крилати Пегаз застиђен сакрио за облачке од сребра на плавоме небу од азура.</p> <p>Кад  
а Иконија исприча како је Гавран одавно облетао око ње, како ју је просио и преко жена и преко  
 по плавом морском огледалу, поврх кога облетаху витокриле беле утве, а по коме тамо даље пловљ 
ње једне пчеле, која задовољно певајући облеташе мајкину душицу, што као мирисна маховина застр 
ну то на другу страну.{S} Комарац један облеташе њено милокрвно лице и зујаше јој некакву дугу  
по један струк ђурђевка.{S} Читиво јато облеташе испод златне таванице и лепо беше погледати их 
 Падоше јој погледи на оног бумбара што облеташе ружу, отера га махнув руком, узабра ружу, прин 
оред кога Иконија стојаше, један бумбар облеташе једну петолисну бледу ружу, која се истом из п 
 времена опет суну мало вина у уста, он облизну своје суве усне, па с муком и с промуклим гласо 
их танких тканица, разних боја и разних облика неко у ћурковима од црвене млетачке чохе, неко с 
а, или сотону <pb n="19" /> у човечијем облику.{S} Видох те кад прође у манастир и рекох себи:  
еном око паса, са сребрним гривнама око облих зглавака на рукама и на ногама, са сребрним минђу 
е, витоструке и танконоге Мисирлијке, с обнаженим рукама и грудима, утегнуте танком свиленом ко 
де јој јелек, раздра кошуљу на недрима, обнажи јој беле груди и спусти своју гломазну црну шаку 
уги берат којим цар одобрава да Иконија обнови цркву св. Јована.</p> <p>Требало је пуно две год 
у у женској цркви испише: како је црква обновљена заузимањем »Иконије, матере Ризвана везира«.{ 
зуј све право по истини, о мање ти је!« ободраваше кнез Гаврана.</p> <p>»И хоћу кнеже!« рече Га 
други с црвеном и високом камилавком, а обојица у џубетима од дибе с навратком и <pb n="74" />  
ђу тим су Турци једним ударом буздована оборили оца Никодија, и рашчистили оно клупче од људи и 
 пригрли дете своје и пољуби га у десни образ.{S} А Иван бризну плакати, и кроз сузе гледаше у  
ди, подиже главу па језиком лазну Иву у образ.</p> <p>»Ето, виш, и гаров те љуби!{S} Хоће да ти 
а види како жена једна гази поток, нема образа људског, и човек који сме тако да беди једну жен 
тешко дихаше.{S} Ватра му беше подузела образе; сув језик беше исплазио.{S} Иконија извади из ш 
 и са сниском белом конђом, коју је низ образе с грлом везивао црни као кадифени рубац.{S} А ов 
} И тек када Иконија приђе, те пољуби у образе најпре Агапију па онда и Петрију, бризну и једна 
реврнуо, беле зубетине искезио, црни му образи грчевито дркћу као кад се љут пас режећи спрема  
<p>Мајка га миловаше руком по челу и по образима.{S} И самој јој се очи сузама напунише па грца 
 <p>Око црквице је била поширока порта, обрасла ниском а густом травом; овде онде по нека надгр 
га на пећини има камена плоча маховином обрасла; испод те плоче има лонац, у лонцу хиљаду аспри 
стиже на поток, подиже руку десну изнад обрва, заклони очи од сунца, које са запада косо своје  
им и као лук од стреле високо повученим обрвама.</p> <p>Зазвекеташе цитре и тамбуре, закуцаше т 
ом стану ... .{S}50 </p> <p>Тајне двора Обреновића I.{S} II. ...{S} 3.-</p> <p>Злочин једне све 
 се на један пањ под најближом тополом, обриса се једним белим убрусом, навуче брзо чарапе, обу 
му речи прочитам <pb n="12" /> а три ни обрни ни осврни.{S} Ја како су писали царски брзописци  
рац, оде унутра у пећину, застаде мало, обрну се према мени и показа штаком на једно место махо 
срце јој живље закуца.{S} Осети како је обузе нека нежна раздраганост.{S} Чињаше јој се ова шум 
дним белим убрусом, навуче брзо чарапе, обује опанке и још притврђиваше опуту на левој нози, ка 
репетљика, до колена од сухога злата, и обуче чизме цариградске, а устакну калпак и челенку, де 
очима, белим челом и руменим лицем, сва обучена у црвену свилу и кадифу и с црвеном ружом у кос 
леком наливено, и сва у бледожуту свилу обучена.</p> <p>Кад се ни султанија ни Иконија не хтедо 
тири коњушара, који их водише, беху сви обучени у жуту чоху, а опасани стамболским пасима од жу 
ве по четворица у једној врсти.{S} Беху обучени они у првом реду у жутој, они у другом у црвено 
ест до осамнајест година, све то богато обучено и накићено, у руву од разних боја и разнога кро 
 ме је Алах (нека му је слава!) обасуо, ова данас није најмања!{S} О, мој добри Лала, о мој стр 
 за руку и викну: »Не, кћери царева!{S} Ова дервишева посла нису чиста посла!«</p> <p>Кад Агапи 
 не жали ни на кога до на себе саму!{S} Ова рука која жуди да ти милује груди, живој ће ти срце 
 се било склопило око јадне Иконије.{S} Ова се отимаше као бесомучна и не пушташе Ивана са груд 
говори нешто турски са Шекер-кадуном, а ова онда рече Иконији: како мора да <pb n="77" /> је ос 
 Ови царски двори, ове царске баште сва ова госпоштина што се цакли у диби и кадифи, све то леп 
ми је дао да доживим радост да видим да ова црква опет пропоји на славу његову.{S} Моје село зн 
м гласом тици преко воде.</p> <p>Проста ова млада сељанка, кад год би се нашла усред поља и уср 
ка нежна раздраганост.{S} Чињаше јој се ова шума као нека велика, тамјаном окађена црква, и као 
та могу друго да говоре него: »А шта ће ова сељанка овде?!« Па онда ми се опет учини да раст за 
чић и Милан од наше Топлице, Бога ми би ова чаршија од чуди занемила, а сам цар и везир потрчал 
им, плавим и златним перјем, за које ми ова деца овде кажу да говоре турски и арапски, а оно св 
их белих ногу са бистрим валима.</p> <p>Ова млада жена, која сад већ имађаше сина ђака у Св. Јо 
село предузме и сиротињи подели.</p> <p>Ова се казна истога дана над несрећником извршила.</p>  
ша поднесе овакав извештај Ризван-бегу, овај заповеди да му Јаничара одмах у селамлик доведе.</ 
лар-ага и Капу-ага, онај први с белом а овај други с црвеном и високом камилавком, а обојица у  
што је мислила.{S} Султанија помисли да овај нешто магловити говор значи: да је везирова мајка  
је икада у своме животу имала, двори на овај велики дан за њу.{S} И учинише јој по вољи и остав 
песник носио име »Адени«, то се и његов овај дворац прозвао »Аденистан«.</p> <p>Султан Ибраим п 
е исто говорио и оцу Никодију кад га је овај причестио.{S} А ја сам се оцу твоме заветовала: да 
илимима, чоси и кадифи.</p> <p>Везир је овај дивни мали конак дао својој мајци Иконији да у њем 
запевање пронесоше се сабором као да се овај који је мало час онако весео био, у велико гробље  
га викну две три оштре речи дервишу, те овај баци своју високу и шиљату камилавку од сивог сукн 
 буздованом и два и три пута у плећа те овај скочи у седло, па у бесном трку заједно с вођом ст 
ије прошло ни четврт часа, од како поче овај бој голоруке раје с оружаним Турцима а већ пламен  
жене, а богме и понеки људи, кад видоше овај <pb n="105" /> ретки призор гласно заплакаше.{S} И 
него нека стане у цркву да крстом рабри овај злосрећни народ и да га крстом брани!« Ето, настав 
ка рекавши му: »Нај, сине, унеси ти сам овај босиљак и ову свећу Светоме Јовану, не би ли ти по 
 себи.</p> <p>»Ево се мучим да прочитам овај рисовуљ који је још цар Душан дао нашој цркви.{S}  
рса и поклони се своме старешини, и ако овај чак ни слутити није могао, да га је иза оне решетк 
, и ево тек сада почињем да видим, како овај камен сињи из ведра неба паде, да нас живе у гроб  
рња ни страшнија!«</p> <p>Али се призор овај брзо замену другим.</p> <p>Уз широке мраморне степ 
ири ока.</p> <p>Кад капуџи-баша поднесе овакав извештај Ризван-бегу, овај заповеди да му Јанича 
е да прођеш кроз све твоје муке, кад си овакав дан доживела!« А они који беху далеко од ње, дов 
бом и своје две поћерке.{S} Пролазећи с оваким спроводом кроз башту, она би се сама у себи насм 
трајало!«</p> <p>»Чујеш ли ме, Иконијо! овако се више не може.{S} Данас ћеш једном твојом речју 
!« настави Гавран уздахнув тешко; »Ето, овако је било.{S} Не смем да призивљем Бога и Св. Јован 
»да силног богатства и дивне лепоте!{S} Овако нешто нема ни у турског цара, а камо ли у његова  
јест најстаријих домаћина сложише да за овако страшну кривицу Гавран треба главом да плати.{S}  
де и онде запињући и с натегом, исприча овако:</p> <p>»Отидох санџак-бегу у Прокупље. »У нашем  
ом!«</p> <p>Иконија се препала беше кад овако из ненада изниче човек из шипрага, али савлада св 
га, ни да ме види ни да ме чује како се овако матора жена заносим као неко дете!{S} Бог с тобом 
е онда опет диже игуман дечански и поче овако :</p> <p>»Во Христу братија моја, децо моја, хрис 
уз одобравање светине, те и суд пресуди овако:</p> <p>Да се Гаврану, за његов грозни злочин, ис 
ислио.{S} По дужем ћутању узе да говори овако:</p> <p>»Моја је давнашња жеља била да те нађем,  
Иву на груди своје.</p> <p>»Дај то дете овамо! цару треба!« викну Турчин.</p> <p>Окрете се сав  
 казиваху своју радост.{S} Витороги вођ оваца виде је оздо са паше, па заблеја и два и три пута 
а сочном зеленом травом, пасло је стадо оваца.{S} У хладовини, под великим једним грмом, седело 
 била бледа и <pb n="106" /> уморна.{S} Овда и онда прихватила би се за најближи стубац од вења 
ђаше нит добро чујаше.</p> <p>Тек би га овда и онда Иконија по рамену <pb n="24" /> живо покуца 
ајисаног бакра, у који ће отац Никодије овда и онда да напоји освећеном водицом своју киту боси 
 горких осећања и црних мисли тек би се овда и онда пресецао речима: »Освета је моја, рече Госп 
дмицаху с робљем својим.{S} Окретаху се овда и онда да погледају стуб од дима и пламена који се 
 порта, обрасла ниском а густом травом; овде онде по нека надгробна плоча с излизаним натписом; 
 није ме већ више сртах ни од смрти.{S} Овде сам међу својима, а ето је се црква из урвина дигл 
м везивао црни као кадифени рубац.{S} А овде не рече ни речи, кад је Кизлар-ага и Капу-ага заог 
ако богато златом извезена, да је једва овде и онде кроз гроздове и грање од злата кадифа прови 
/p> <p>»Видела сам га.{S} Него немој да овде стојимо.{S} Хајдмо, можемо се и путем разговарати! 
а, и од листа до листа: како се Иконија овде медом храни, у свиленом се фистану по трави шеће,  
 загачу дрвљу и камењу: како се Иконија овде, шири и башкари!« Па онда опет њему липа тихо шапу 
о да говоре него: »А шта ће ова сељанка овде?!« Па онда ми се опет учини да раст захучи липи: » 
о арапски гунђају: »а шта ће та сељанка овде?{S} Није њој место овде!«</p> <p>Ризван се слатко  
 последњем часу!«</p> <p>И онда, истина овде и онде запињући и с натегом, исприча овако:</p> <p 
м и златним перјем, за које ми ова деца овде кажу да говоре турски и арапски, а оно све те тице 
каше неке жене: »Ево Иконије!{S} Ево је овде!« И показаше где је.</p> <p>А Иконији се смрче и о 
ске софе од крмезове чохе, па застрвене овде и онде ћилимима из Бокаре и шаловима из Индије; ду 
 о задушницама опојава?{S} Сахранићу се овде као незнана и некрштена душа, па ћу се и на оном с 
ам хранила овог богаља, кога ево видите овде поред твојих ногу.{S} Хранила сам га и чувала од љ 
еном завичају живи.</p> <p>Иконија је и овде, у Седефли-шкољки на Боспору, рано легала а зором  
онија, а сва претрнула беше. »Седите ви овде где сте, <pb n="27" /> док ја отрчим и видим шта ј 
и. »Не бој се рајо!{S} Казуј само је ли овде Иконија из Лежимира, удовица Миленка хајдука!?«</p 
о би ти годило и за чим жудиш, а што ми овде не можемо да знамо док нам ти не кажеш?!«</p> <p>» 
настир и рекох себи: боље да је дочекам овде па да из њених уста чујем живот или смрт.{S} Видел 
 бити, да ја теби и царевој кћери нисам овде на сметњи.{S} Ови царски двори, ове царске баште с 
 га Милован иде оздо из села.{S} Чим он овде стигне предузеће стадо.{S} А ти ћеш, ако Бог да, д 
гу да волим службу вашу.{S} Боли ме ево овде« (па Иконија метну руку на срце), »да вас гледам к 
то је, видиш, српски цар Лазар саградио овде за своје Србе.{S} Ено, погледај само унутра!« Ја к 
а ће та сељанка овде?{S} Није њој место овде!«</p> <p>Ризван се слатко и гласно насмеја.</p> <p 
ам овде на сметњи.{S} Ови царски двори, ове царске баште сва ова госпоштина што се цакли у диби 
рете мени и рече: »Лепо је, лепо је!{S} Ове иконе баш као у Вилиндару!{S} Него хајде сад да те  
беху још једнако живе боје Једна страна ове крпе не беше порубљена; из ње вишаху конци неправил 
да потекоше право к шумарици која се са ове косе у ону дољу спушташе.</p> <p>И звиждукање двојн 
} Не може цар да опет сад иште живу крв ове јадне сиротиње!« </p> <pb n="29" /> <p> Запишташе у 
мо везирова мајка, него си ти мајка све ове јадне сиротиње!« »Е вредило је да прођеш кроз све т 
опет Агапији рекла: »Хајде ти сад после ове веселе Џумбусаре (тако је почела да зове Ђулбахару) 
мртнога часа од мене.{S} Него хајдмо из ове мемљиве трапезарије мало у порту, имам нешто да ти  
и рвало с ветровима.{S} Између конака и ове ограде виле су се ситним и блиставим шљунком насуте 
 ланац од Јаничара с муком је издржавао ове таласе од људи, да не запљусну онај отворени пут ср 
м напојио, и који му је проговорио само ове неколике речи: »Освета је моја, рече Господ!«</p> < 
д се дигао, чуо је из олтара разговетно ове речи: »Не дај се Србине!«</p> <p>»И ја сам слушао,  
си нам ти, твојом добротом, растопила у ове сузе лед око њега и ево нађосмо да га још имамо!</p 
бише, најпре на продају изнели. </p> <p>Ове Агапијине приче о Јерусалиму, о гробу Христовом,, о 
 царевој кћери нисам овде на сметњи.{S} Ови царски двори, ове царске баште сва ова госпоштина ш 
мену најпре двојици тројици око себе, а ови изнеше пред суд, уз одобравање светине, те и суд пр 
ше сваку реч громкијим одзивима, док се ови не сложише у праву грмљавину.{S} Кад и последњи јек 
Бог и душа: као да горско дрвље ромором овим измеђ себе разговара!{S} Слушам и ослушкујем.{S} Ј 
ам речи да опишем какво је велико добро овим своме народу учинила.{S} Није само запалила свећу  
е и са тим тихим осмехом опростила се с овим светом у тренутку највеће своје славе Иконија, вез 
и повише других дворских слугу.{S} Међу овима је Иконија нарочито запазила Тутучи-башу, надзорн 
 белом чалмом и у белом кафтану.{S} Иза ових наступише риџали царства, аге од Дивана и од царск 
а манастирског пожара.{S} Спасите ме од ових мука!«</p> <p>Сад настаде питање каквом смрћу да с 
е као мирис од цвета подизаше од лепоте ових девојачких груди, испод којих је нежно материнско  
 очима показа на своје дете.</p> <p>»Е, ово је моје добро ђаче!« рече ведро отац Никодије. »Ако 
асно, да се на далеко чуло: »Свети оче, ово је данас најсрећнији дан мога живота.{S} Бог ми је  
обри Лала, већ да поред мене седнеш!{S} Ово је твоја кућа.{S} Пре него ме је цар (коме нека се  
!{S} Смукове видети, то је тек нешто, а ово је тек шала!«</p> <p>У том дервиш подиже у вис свој 
ожје да пођемо оцу Никодију!«</p> <p>»А ово стадо? ко ће да га чува?« рече мали пастир невесело 
 у моме наручју, а ти стегао у ручицама ово парче од рукава њеног.{S} Не могох дуго и дуго да з 
а нисам ни помишљао да може да изађе на ово како је изашло! да ће робље да се одводи, да ће крв 
де мало и прислушкиваше.{S} Заиста, сад ово већ није био сан, него на јави чу како Гавран јечи  
склопим видим њене очи!{S} Узех од тебе ово парче и чувах га као амајлију.{S} Сиромах сам да ти 
ђа јаничарских запрепашћена гледаше све ово чудо и господство, а час опет поносито и с фрком ди 
 некуд из прикрајка гледају, па да виде ово моје чудо и господство?{S} Бог и душа знам их, пре  
ело парче било оцепљено.</p> <p>»Шта је ово, Лала?« питаше везир подигнув у вис онај комадић пл 
 да мртве оживи! .{S}Јес, није вајде, и ово је лепо, није да није лепо, баш је много лепо!{S} А 
та је тихим гласом:</p> <p>»Познајеш ли ово?«</p> <p>Она погледа у оно парче рубља, па онда опе 
ећ трећи дан Иконија не могаше да сноси ово чудо од своје госпоштине.{S} Викну их обе и рече им 
прво писмо златно исписано; па погледај ово доле на широко и на дугачко изведено црвеним мастил 
шљуцајући и као да објасни снаси својој ово изванредно расипање новца; »баш нека и отац Никодиј 
е од последњих година.{S} Него пошљи по ово једно!{S} Ако уцвелиш кога, биће само једну жену.{S 
овоме свету уцвељена била, ако је добро ово што учиних, нека је за здравље моме Иви ако је у жи 
»Ево, видиш, на кожи написано; па видиш ово прво писмо златно исписано; па погледај ово доле на 
<p>»Беже!« рече отац Никодије одважно. »Ово је дете ђаче манастирско.{S} Никада до сада наш чес 
рнуо беше к зидинама манастира.</p> <p>»Ово нешто није добро!« рече Иконија, а сва претрнула бе 
од жуте свиле.</p> <pb n="67" /> <p>Иза овог царског првог јелека корачаху у ногу Хербаџије, у  
вадесет и шест година, кахо сам хранила овог богаља, кога ево видите овде поред твојих ногу.{S} 
тако.{S} А сад браћо у здравље ктиторке овог светог храма, у здравље наше добре, сиротињске мај 
су утрле сузе нити је заћутало уздисање овог јадног народа за децом, коју цареви људи пробраше  
спричам све, јер по из даље иде почетак овог мог јадног свршетка.</p> <p>»Затече ме једном, пре 
 бојим се ништа!{S} Него ми је .... жао овог нашег шарова и гарова, како ће они без мене!«</p>  
е милина озго са ћошке, погледати преко овог шареног и мирисног ћилима од цвећа к оном оквиру о 
е и засторе на зидовима.</p> <p>Тек иза овога настајала би права забава, у којој би свагда било 
 а од плавог ибришима.</p> <p>Одмах иза овога проведоше и трећи царски јелек: дванајест као мле 
{S} Спаси ме од сваке беде и напасти од овога лудог човека!«</p> <p>И онда настави пут свој брз 
ти <pb n="79" /> у тамно зеленило, а из овога у топло руменило.{S} Отуда је дошло и име конаку. 
, коју цареви људи пробраше и однеше из овога краја пре четири године.{S} Не може цар да опет с 
, Бог те благословио!« »Е, Бог ти дао и овога и онога света!« »Ниси ти само везирова мајка, нег 
јала, па зајеча: »Иконијо, Бог ти дао и овога и онога света, опрости ми кад си ми живот поврати 
е рећи:{S} Бог нека даде оцу Никодију и овога и онога света!«</p> <p>»Ако ће да иде све по реду 
: »Хвала прво Богу па онда теби оче, на овој великој радости!« а очима показа на своје дете.</p 
} Мислила сам, како би лепо било, да на овој слави нашег села и наше цркве буде с нама стари от 
 КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА</p> <p>ДОСУДИЛА ЈЕ ОВОЈ ПРИПОВЕТЦИ</p> <p>Мариновићеву награду за 1891. го 
 падне у чинију млека, тако сам ти ја у овој госпоштини.{S} Хоћу у њој да се удавим.{S} Огрешил 
мислим, да ће кости да ми труну негде у овој туђој земљи, далеко од мојих гробова.{S} По твојој 
имо?{S} Прво Господу Богу, који ево и у овој прилици показа да неће да нас остави да до краја п 
 мора да <pb n="77" /> је остави саму у овој одаји да дочека везира, који ће јој кроз који час  
нисам.{S} Али кад је мене Бог милостиви оволиком радошћу данас благословио, хоћу ево и ја њему  
је шала, царевина је то!{S} Како гледах оволику силу и господство, ја се мишљах: еј, Боже, тако 
ма, мољаше све да јој опросте ако се на овом свету видели не би прекрсти се и седе у арабу.</p> 
а не знађаше чему пре да се диви, да ли овом дрвљу са зрелим родом и цветом у једно исто време, 
 да ли може бити, што се мени привиђа у овом тужном часу, да је она рђа од човека довео Турке д 
а по више година како не дизасмо децу у овом вилајету.{S} Време је да проберемо јуначко семе за 
 говориш; ама да могу сада да прошетају овом чаршијом само <pb n="73" /> три српске војводе Мил 
нија; »о Мајко божја, која си и сама на овоме свету уцвељена била, ако је добро ово што учиних, 
ту беду причинио. »Нека га, нека још на овоме свету осети шта су паклене муке, он, који ми је ж 
 као у старих јунака који с онога света овоме свету кроз гусле говоре. </p> <p>Стојан је дошао  
} За ову велику данашњу радост нашу, за ову утеху, која ће да буде и нама и дуго после нас, они 
истољубиви и благочестиви народе!{S} За ову велику данашњу радост нашу, за ову утеху, која ће д 
, доброј и смерној, од суза које је Бог ову цркву и саградио, како јутрос праведно рече један с 
а поносити коњ његов не однесе даље низ ову живу реку која ваљаше, злато, сребро и драго камење 
»Нај, сине, унеси ти сам овај босиљак и ову свећу Светоме Јовану, не би ли ти помогао, да једно 
<p>»Знаш, ага«, рече кнез као да извини ову олујину, »у нашега народа има пословица: не дао Бог 
 поклоном покажем.{S} Рекох да ти носим ову амајлију!«</p> <p>Ризван скочи на ноге.{S} Уздрктан 
аве.{S} Али све узаман!{S} Дочеках је с ову страну Липавице; видох је <pb n="42" /> како гази п 
а Христа благовјерни цар Стефан; па виш ову златну печат о црвеној свиленој врпци!{S} Царски ри 
дах, све се више губих.{S} Рекох себи: »ову жену као да није сељанка родила; Бога ми је ево сад 
на камену старац, бео <pb n="47" /> као овца, па чита велику једну књигу оковану у злато као ев 
 старог једног богаља, који сав сед као овца, а мрк у лицу као труо пањ, пузећи четвороношке об 
екуд искрсну отац Никодије, сав бео као овца, узе ме за руку и рече »хајде, да видиш твоју цркв 
у децу, па их носи да му служе као Аџем-оглани и Ич-оглани.{S} Ево се још нису утрле сузе нити  
>»Таква је стара царска заповест.{S} Ич-оглани не треба да знају за завичај и за родбину.{S} Ца 
х носи да му служе као Аџем-оглани и Ич-оглани.{S} Ево се још нису утрле сузе нити је заћутало  
амора, и преко оквира по плавом морском огледалу, поврх кога облетаху витокриле беле утве, а по 
 кесу, па између многих мангура и аспри огледаше да руком, која дркташе извади сребрн грош.{S}  
а.{S} Зидао га је још Махмуд-паша Михал-оглу, песник, велики везир и зет султана Мехмеда, који  
у кућу, и кад виде оца Миленкова у крај огњишта нађе речи.</p> <p>»Ето, на несрећу моју не нађо 
скотина једна!»</p> <p>Из свога кута до огњишта, стари чича Симо, који је ретко кад шта говорио 
а корачаји од конака, пружала се обалом ограда од руменог мрамора, коју су сафирни морски талас 
ало с ветровима.{S} Између конака и ове ограде виле су се ситним и блиставим шљунком насуте ста 
ох из пећине на поље.{S} Сунце већ беше огрануло.{S} Огрејах се и дођох себи; охрабрих се и обв 
на поље.{S} Сунце већ беше огрануло.{S} Огрејах се и дођох себи; охрабрих се и обвеселих видев  
поштини.{S} Хоћу у њој да се удавим.{S} Огрешила бих душу, кад не бих казала, да је твоја жена  
и ако се за друго опет бојим да душу не огрешим.{S} Ево ми тек сада сијну, и ево тек сада почињ 
а богородице, не дајте ми да душу своју огрешим!</p> <p>Опет покри лице рукама и поћута у некак 
вам онај невољник у планини; немојте да огрешите душе те да скапље од глади без мене!{S} Збогом 
 ходник, пружали су се редови од Арапа, од којих једни држаху сребрне наџаке, а други голе сабљ 
јке.</p> <p>Није прошло ни четврт часа, од како поче овај бој голоруке раје с оружаним Турцима  
ек разговетно, проговори неколико речи, од којих је неке Икокија познала да су турске.</p> <p>К 
 захвалимо оној жени, доброј и смерној, од суза које је Бог ову цркву и саградио, како јутрос п 
великих кавезова са птицама свакојаким, од малог царића па до орла камењара; док се јата голубо 
нија покрене своје село, да и оно само, од драге своје воље, снесе камена и дрвене грађе за црк 
рцајући. »Плачем од среће <pb n="78" /> од среће што те видим, и опет од несреће моје што кад т 
 скамених се.{S} И опет ми неверица!{S} Од куд ће Турци на Св. Јована и на Лежимир?!{S} Ништа с 
едан лав од црног углачаног мрамора.{S} Од њих, па даље у ходник, пружали су се редови од Арапа 
ој, Гавро, да чиниш неправду и мени.{S} Од тога ништа бити не може!«</p> <p>»Зашто не може« упи 
ма, ја сам прву милост у тебе нашао.{S} Од тебе сам научио да пушком бијем, сабљом да сечем и к 
 те Боже! куд ћеш више оче Никодије?{S} Од твоје шенице у којој како народ зна, кукоља нема, ус 
 црвеним калпацима са дугим кићанкама а од плавог ибришима.</p> <p>Одмах иза овога проведоше и  
до, али савршено мирно лице; око углова од усана станио се један тих једва приметан осмех.</p>  
који пуштаху само по неколико праменова од светлости да се укрштају у оној непрекидној сутоњи ш 
ршће пригрли дете своје, и сакриваше га од погледа турских танким и везеним рукавима од своје к 
да му је свећа пред свецем, не би ли га од лудости избавио!«</p> <p>Поразговара се још мало с о 
 тамно зелених кипресова одвајали су га од великог перивоја.{S} Око самог конака извиле се стар 
одведоше, али ми га турска вера оте, да од њега турска срећа гради царева везира!{S} Цар има пу 
оставку предигао, па да се ту остави да од глади и жеђи полагано скапље или да га горски вуци ж 
же.{S} Данас ћеш једном твојом речју да од мене начиниш срећна и добра човека, или сотону <pb n 
 врло млад јаничар при освајању Багдада од Перзијанаца у толикој мери одликовао, да је велики в 
ш.{S} Ти ми чиниш толико, колико ваљада од како је царевине ни један син, дошав до силе и госпо 
аји од конака, пружала се обалом ограда од руменог мрамора, коју су сафирни морски таласи тихо, 
ивиђа у овом тужном часу, да је она рђа од човека довео Турке да се мени освети?!«</p> <p>»Да с 
S} Милина је била погледати та два низа од лепих девојака, разнобојне свиле, којима су се јунак 
марагдом, око кога се савијало три низа од алема, рубина и сафира.{S} Златом оковани кајиши са  
од Иконије добио, по благослову који ја од светог патријара имам по сили власти коју нам је Бог 
од наше Топлице, Бога ми би ова чаршија од чуди занемила, а сам цар и везир потрчали би да им п 
-баша зазвекта својим прапорцима, свака од оних тица приклони ниско главу клањајући се, па онда 
ли с муком и напрезањем као да је свака од олова; протресе је мало као да је зобница са зобљу,  
елих жена, а иза њих 24 младих девојака од петнајест до осамнајест година, све то богато обучен 
било танких робињица и брзоногих дечака од 12 година у доњим одајама.{S} Иконија није ни знала. 
 Лежимиру похита.{S} Али им дође порука од Иконије, да тога не чине.{S} Не вреди да због ње ико 
 беху посуте смарагдима, а којега дршка од слонове кости беше упрскана туркизима, рубинима и бр 
твојих ногу.{S} Хранила сам га и чувала од људи и од зверади да не погине, али му у срцу никада 
 вранаца са сребрним рахтовима; о седла од црвене кадифе беху и с једне и с друге стране обешен 
 рахтови беху од сувог злата; а о седла од плаве кадифе беху притврђени златни штитови искићени 
аде око врата и просто се заценила била од плача, а Петрија клече на ћилим и обасипаше јој руку 
д судницу, те чуше од кнеза да је дошла од Санџак-бега заповест: да Хусејин-аги без разговора п 
стеже срце и за један тренут поста беља од креча на дувару од суднице.{S} Него се брзо прибра.< 
ољи и оставише је да стоји близу зачеља од совре.{S} Много је била бледа и <pb n="106" /> уморн 
но, просу се и песма и затресе се земља од хитрога крока момачкога.{S} Народ се развесели.</p>  
оду: </p> <pb n="18" /> <p>»Ја сам боља од бумбара,« рече ружи, »али те бистра вода може однети 
острани и дуги ходник, патосан звездама од белог, руменог и зеленог мрамора, а по зидовима заст 
кедрово дрво било све покривено љускама од седефа, који се на сунцу преливао из беле млечности  
јахаше леп млад човек.{S} Његова долама од црвене кадифе била је тако богато златом извезена, д 
нима, зеленим кафтанима и меким чизмама од црног сахтијана.{S} Па онда <pb n="69" /> једна мања 
рстићи везиваху у ланац златним гранама од рузмарина.{S} Златан конац беше поцрнео и позеленио, 
рман: да сиротиња раја на оним урвинама од св. Јована подигне себи нешто црквице!{S} Биће то тв 
а чета чауша са шиљастим црвеним капама од сукна, загасито зеленим кафтанима, без оружја и само 
латом оковани кајиши са дугачким ресама од срме, држали су на широким прсима Јабучиловим једну  
ићима миришљаву воду од руже, па китама од црвеног каранфила пошкропише ћилимове и засторе на з 
упише јој погнуте, са рукама на пафтама од појаса склопљеним.{S} Иза сваке њене речи, обе припа 
есама потицаху, беху прошаране шумицама од поморанџи, лимунова и неранџи.{S} Међу дрвљем било ј 
гледа турских танким и везеним рукавима од своје кошуље.</p> <p>»Браћо и народе, не дајте нас!  
ерију од истог таквог атлаза с рукавима од белог атлаза, широке шалваре од црвене чохе и жуте ч 
их својих ћошака растурених по луговима од најлепших дрва, што их Анадолија и Румелија имају.{S 
у њу грували и пребацивали је млазовима од беле пене, кад се море ричући рвало с ветровима.{S}  
х боја и разних облика неко у ћурковима од црвене млетачке чохе, неко са кунтушима и са бињишим 
е с навратком и <pb n="74" /> первазима од зибелина.{S} Иза њих су стојали поређани с једне и с 
ти преко овог шареног и мирисног ћилима од цвећа к оном оквиру од руменог мрамора, и преко окви 
а драгим камењем окићеним, са турбанима од кашмирских и хиндустанских танких тканица, разних бо 
жуту чоху, а опасани стамболским пасима од жуте свиле.</p> <pb n="67" /> <p>Иза овог царског пр 
тиде па се намести пред главним вратима од цркве.{S} Ту хтеде да дочека игумана и духовнике, ко 
исоком камилавком, а обојица у џубетима од дибе с навратком и <pb n="74" /> первазима од зибели 
оноћи млада женскадија навали с венцима од ивањског цвећа на онај извор иза цркве, те умиваше л 
 и саветом и радом, и да одлакша речима од утехе и својим сузама.</p> <p>Сад се све село било у 
е чохе, неко са кунтушима и са бињишима од дибе-тканице златном и сребрном жицом испреткане, са 
а и учи како је почео, ето једнога дана од твоје куће владика цркви!«</p> <p>Чича Сима беше изв 
р са својом кадуном, која је била једна од оних девојака, што их Турци на сабору код манастира  
на ковчама триста трепетљика, до колена од сухога злата, и обуче чизме цариградске, а устакну к 
каше на срце.{S} А кад се осу грмљавина од клицања и кад се из ње изви оно »многаја љета«, она  
ане звеком од. сребрних жица.{S} Милина од игре и милина од свирке стопиле се у један шербет, к 
загази у поток.</p> <p>Подиђе је милина од студене воде.{S} Ко зна можда је и студену воду поди 
ебрних жица.{S} Милина од игре и милина од свирке стопиле се у један шербет, који новом жеђи ст 
можда је и студену воду подишла топлина од њене милине!</p> <p>Устави се у сред потока да се ма 
е грудве снега, пала је на мене планина од леда и претисла ме грешника.{S} Ето шта учиних и од  
лим ножевима, и како јој отеше Иву, она од једанпут заћута; замисли се нешто дубоко, дохвати се 
 Симу.{S} С њоме је дошла и њена сестра од тетке, Макрена, с мужем и децом, па су се лепо намес 
 имаш ти мало по дуже до самртнога часа од мене.{S} Него хајдмо из ове мемљиве трапезарије мало 
<p>Кад стигоше пред лепо изрезана врата од једнога двора, у коме се низови од белог и руменог м 
вињаге, дивље руже, мирисно дахом цвета од орлових ноктију.{S} С оне стране воде извиле се висо 
едефа, а на сваком од њих по једна кита од зумбула или по једна кита црвеног каранфила.{S} Мили 
сило на свакој страни по дванајест кита од дробног бисера и толико од крупног мерџана.{S} Коњ м 
опростим.{S} Гавране, нека ти је проста од мене свака моја суза, свака моја мука, сва моја туга 
еној свили.{S} Изгледаху као жива башта од лалета.</p> <p>Иза њих на високом једном анадолијско 
>Сама ћошка блистала је као да је башта од разнобојних лалета: по споду персијски ћилимови са д 
ах би познао.{S} А да јој видиш синчића од седам година, твоје соколове очи, честити беже, проз 
лима пред софом, а поред једног сточића од сребрне срме, на коме је стајао кристални бокал са ц 
дела у Јерусалиму, где је као девојчица од дванајест година <pb n="82" /> била, и шта је видела 
злар-ага отвори једна по ниска вратанца од седефа и пусти унутра младога везира.</p> <p>Иконија 
руку као неко дете, и кроз она вратанца од седефа одведе је унутра у харем.</p> <milestone unit 
 токамо пуце под гр’оцем, и у њему чаша од биљура; па облачи ковче и чакшире, на ковчама триста 
ељанка родила; Бога ми је ево сад лепша од сваке девојке у свој Топлици; а вредна је и паметна  
ретаху се овда и онда да погледају стуб од дима и пламена који се из манастира у небо дизаше.{S 
и с једне и с друге стране по један лав од црног углачаног мрамора.{S} Од њих, па даље у ходник 
ствама, смерно и скрушено наиђе на праг од селамлика, млади се везир диже са свога перзијског с 
срце ми залупа силно и ја падох на праг од цркве.{S} Тргох се из сна, а срце ми још једнако луп 
ебиваше да изађе на горњи мраморни праг од цркве, па да је сви виде и гледају, него оста поред  
овикиваху јој: »Ама изиди на горњи праг од цркве, да те сви видимо!?{S} Има нас који дођосмо из 
ну на сабору код Св. Јована, Санџак-бег од Прокупља даде је на поклон Хусејин-аги.{S} Хусејин,  
десетак коњаника, које му је санџак-бег од Топлице дао, и са једном арабом, покривеном зеленим  
на сланика на коме се још познају главе од римских војника.{S} Можда је то био саркофаг каквог  
анице, по њојзи крупна пуцад као грудве од бисера.{S} А с једне и друге стране поред певница ст 
ве све по старешинству, па онда кнезове од суседних села и друге главне људе.{S} Навалише и игу 
е усталасаним кроком, крешући праменове од варница из калдрме, свој лабудовски врат час савијај 
{S} И опрема коњска била је богата, све од самог црвеног ибришима и сребра, а седла им покривен 
S} Дођосмо пред главна врата, а она све од самог сребра белог као млеко; пред њима два златна с 
угине боје; погледам горе, а кубета све од бистрог плавог камена драгог, па покривена златним т 
ар.{S} Рахтови његовога вранца беху све од самог сребра.{S} Поред њега корачаху и с једне и с д 
 Иза ових наступише риџали царства, аге од Дивана и од царској Сараја, кади-аскери, беглер-бези 
у: »Ој шарове, ој гарове, је л’ нам иде од куд моја нана?«</p> <p>Тек он то рече, а из шумарице 
 га оцу Никодију на књигу, па нека буде од њега што Бог хоћ.{S} Ти знаш да нисам жалио да погин 
ичну пратњу црних и белих евнуха, да је од њеног конака допрате у харем.{S} Иконија је свагда в 
, проседа брада, долама бела, као да је од сребрне тканице, по њојзи крупна пуцад као грудве од 
> <p>Шта је срећа једне девојке која је од младога момка, о коме је у тајности свога срца на ја 
них чарапа и пар рукавица, на којима је од ситних шљокица извезла крстове па их окружила плавим 
в. Јована узгред запленише.{S} И пре је од ње слушао да се мајка Ризванова звала Иконија, и да  
ни педесет <pb n="60" /> година, али је од туге и од невоље пре времена оседила.{S} Према густо 
ука, сва моја туга и невоља; нека ти је од мене све просто и пред Богом и пред људма!»</p> <p>» 
а перја.{S} Застор његовог седла био је од зелене кадифе златом и бисером извезен.{S} Узенгије  
Колико ми је дотле мила била, толико је од тога часа омрзнух.{S} Мишљах да је предсретнем, па д 
 причести, па које од узбуђености, које од умора, клону у један сто у женској цркви.{S} Притрча 
 али које од стида са онаких речи, које од срџбе поцрвене као црвени божур.{S} Граорасте очи ње 
 <p>У главним улицама стамболским, које од старога сараја воде к џамији Сулејманији, искупила с 
 на великој летургији причести, па које од узбуђености, које од умора, клону у један сто у женс 
p> <p>Иконија се није препала, али које од стида са онаких речи, које од срџбе поцрвене као црв 
преда а изнад чела узвијаху две челенке од драгог камења, у којима беху усађене перјанице од цр 
луг с оне стране.{S} Баш нигде ни сенке од каквог човека.</p> <p>У џбуну поред кога Иконија сто 
pb n="75" /> зреле поморанџе као јабуке од злата.{S} Иконија не знађаше чему пре да се диви, да 
рилати Пегаз застиђен сакрио за облачке од сребра на плавоме небу од азура.</p> <p>Кад би на сп 
лицу поцрнио и вукао би се четвороношке од пећине до једне колибе, коју му на једном брежуљку а 
бисером извезен.{S} Узенгије су му биле од злата а тако и дизгини, са којих је висило на свакој 
; немојте да огрешите душе те да скапље од глади без мене!{S} Збогом сад, и нека вам је Бог и С 
тања манастирског пожара.{S} Спасите ме од ових мука!«</p> <p>Сад настаде питање каквом смрћу д 
О мајко божја и богородице!{S} Спаси ме од сваке беде и напасти од овога лудог човека!«</p> <p> 
и народе, не дајте нас! тако се свакоме од вас Бог на невољи нашао!« викаше она иза гласа и зап 
а стуба, а око оба стуба увиле се гране од белог и плавог јоргована; загледах боље и пипну прст 
 а по нека прогунђа нешто, па се окрене од мене, као неће ни да ме гледа!{S} А ја сама себи вел 
жубор, да пусти само да се чује бућкање од сиграња њених белих ногу са бистрим валима.</p> <p>О 
једва овде и онде кроз гроздове и грање од злата кадифа провиривала.{S} На прсима је носио злат 
ће, јер су махом крџава деца у сиротиње од последњих година.{S} Него пошљи по ово једно!{S} Ако 
 једном зеленом косом, пружило се џбуње од леске, вињаге, дивље руже, мирисно дахом цвета од ор 
укавима од белог атлаза, широке шалваре од црвене чохе и жуте чизме.{S} За свиленим пасом имађа 
ичастом чохом, по којој се пружаху шаре од сребрне жице.</p> <p>Иза њих јахаше Спахи-баша на ди 
а све стране најлепше загрејало, кад се од једаред кола раскидоше; умукнуше и свирке и песме.{S 
им те кажи, да човек не мисли да сам се од њега препала.{S} Није, него ми тако долази свагда, ч 
аничара с муком је издржавао ове таласе од људи, да не запљусну онај отворени пут средином улиц 
ијом, а по синији разместиле плаве ћасе од кинеског порцелана у великим позлаћеним зарфовима, с 
ема рукама за њен десни рукав; тргох те од ње и однесох те у моме наручју, а ти стегао у ручица 
"83" /> <p>У харему дочекале би је ките од робињица све лепше од лепших, клањале би јој се до з 
 кроз загасито-зелено лишће и кроз ките од бела мирисна цвећа провириваху <pb n="75" /> зреле п 
аше о свом детету; премишљаше шта ли ће од њега бити; ко зна, можда су га Турци већ и заклали,  
ма, на три стране уз прозоре ниске софе од крмезове чохе, па застрвене овде и онде ћилимима из  
о носи сребрну штаку у руци и бројанице од седефа а златну камилавку на глави; па би тек с врис 
камења, у којима беху усађене перјанице од црнога нојевога перја.{S} Застор његовог седла био ј 
ужа нарицала за. славујем, коме је срце од силног прижељкивања препукло.{S} Млада султанија, ко 
м глосом, »нису могли да отму моје срце од тебе.{S} Ја имам једну матер.{S} И ја и ти, и ми кој 
дравље, ништа ми не одговори него утече од мене!«</p> <p>Харамбаша посла неколике своје хајдуке 
и оца Никодија, и рашчистили оно клупче од људи и жена, што се било склопило око јадне Иконије. 
ручју, а ти стегао у ручицама ово парче од рукава њеног.{S} Не могох дуго и дуго да заборавим п 
здрктаним рукама беше раширио оно парче од рукава своје матере.{S} Гледаше га раширеним зеницам 
ну, која се као мирис од цвета подизаше од лепоте ових девојачких груди, испод којих је нежно м 
ла перјаница, што му накит на коњу беше од злата, и што поред коња његова корачаху по шест деча 
чекале би је ките од робињица све лепше од лепших, клањале би јој се до земље, а нека би се саг 
скупише се сељани пред судницу, те чуше од кнеза да је дошла од Санџак-бега заповест: да Хусеји 
ма.{S} Полазећи Иконија, навали на улаз од пећине нешто камења и пањева, да не би зверад унутра 
ојавише калуђери од конака.{S} Сам кнез од Лежимира, са шубаром испод мишке, иђаше напред и са  
о ливадама пронесу од цвета до цвета, и од листа до листа: како се Иконија овде медом храни, у  
 не баш врло далеко од главног конака и од великог харема.</p> <p>Звао се »Седефли-шкољка.« Доњ 
ступише риџали царства, аге од Дивана и од царској Сараја, кади-аскери, беглер-бези паше и вези 
оргованови цветови начињени од бисера и од драгог камења. »Боже благи!« рекох, »да силног богат 
грешника.{S} Ето шта учиних и од себе и од вас.{S} Право је да ме уморите!«</p> <p>Гавран паде  
 буде не може.{S} Паметнији и од тебе и од мене рекоше: »Мал дер Хиндустан, акл дер Френгистан, 
 <pb n="60" /> година, али је од туге и од невоље пре времена оседила.{S} Према густој а седој  
у.{S} Хранила сам га и чувала од људи и од зверади да не погине, али му у срцу никада опраштала 
а и сузама.{S} Ударише сузе и Иконији и од тога часа бијаше јој лакнуло.</p> <p>»Нисам мислила  
 »лепше да буде не може.{S} Паметнији и од тебе и од мене рекоше: »Мал дер Хиндустан, акл дер Ф 
отколенице не пеку, како је запомагао и од бола рикао кад су му усијано камење под колена метал 
ки сиромах, одмах је узе себи за жену и од милости прозва је »Шекер-Мара«.{S} По годинама могла 
етисла ме грешника.{S} Ето шта учиних и од себе и од вас.{S} Право је да ме уморите!«</p> <p>Га 
 па даље у ходник, пружали су се редови од Арапа, од којих једни држаху сребрне наџаке, а други 
три поклонио био.</p> <p>Дугачки редови од тамно зелених кипресова одвајали су га од великог пе 
рата од једнога двора, у коме се низови од белог и руменог мрамора надметаху својом лепотом, пе 
о!« и иконији грчевито задркташе углови од усана и очи јој се наводнише.</p> <p>Привикаше јој с 
 народ са свих страна, а кнез и кметови од Лежимира, баш као домаћини, све гологлави дочекиваху 
е бедиш, нема душе и није човек.{S} Иди од мене један нечовече!«</p> <p>»Вала, жено, запамтићеш 
дати, а тешко је било казати ко је грђи од кога. »Нека Бог сачува свакога да их и у <pb n="76"  
о роморећи.{S} Обалом на коју се долази од манастира тихом једном зеленом косом, пружило се џбу 
ли, јер биће да сва моја сетност долази од луде памети једне старе и просте жене!«</p> <p>Ризва 
м поставом.{S} На једно двеста корачаји од конака, пружала се обалом ограда од руменог мрамора, 
ипа и клупа испод ње; неколико корачаји од липе извор, који кроз дрвену цев сипље млаз кристалн 
 се на томе сабору није осећао срећнији од Иконије.</p> <p>Шта је срећа једне девојке која је о 
трчи за њима.{S} Један се Арапин одвоји од чете па појаха натраг њој у сретање.{S} Страшно га ј 
га стигну сабљом или топузином.{S} Неки од њих појурише у цркву да је опљачкају и запале; други 
/p> <pb n="57" /> <p>Кад смо те отимали од твоје мајке, ухватио си се обема рукама за њен десни 
е велико и господско, па ће да га прими од Хусејина!«</p> <p>Хусејин се опет подиже на ноге.{S} 
ако Бог хоће! није ме већ више сртах ни од смрти.{S} Овде сам међу својима, а ето је се црква и 
и око ње саграде, а после и да је брани од сваке напасти, док је год жив.{S} Везир му преда бер 
 службу.{S} Према њој, на другој страни од црквених врата, седео је на земљи богаљ Гавран.{S} С 
цвет, него јоргованови цветови начињени од бисера и од драгог камења. »Боже благи!« рекох, »да  
чи напред и стаде пред њу те је заклони од Турака.</p> <p>»Беже!« поче калуђер; »има ред и има  
му је кат био од белог мрамора, а горњи од стакла и резаног кедра са Ливана.{S} Некада је кедро 
ареном лицу, видело се како се сав топи од милине што је подесио бар оно, што пада на три прва  
има.</p> <p>У томе се појавише калуђери од конака.{S} Сам кнез од Лежимира, са шубаром испод ми 
Јованом да му да кап воде, јер сав гори од жеђи.</p> <p>Сутра дан Иконија је радила своје домаћ 
е Гаврану:</p> <p>»По опроштају који си од Иконије добио, по благослову који ја од светог патри 
ен, сувоњав, жут у лицу, просед, у раси од грубог црног сукна с црном грубом камилавком, прегну 
, а и сваком брату Србину: поздравље ти од оца Никодија, нашао је у Јерусалиму српску цркву св. 
це!{S} Спаси ме од сваке беде и напасти од овога лудог човека!«</p> <p>И онда настави пут свој  
 жив утекох у пећину.{S} Не могах изаћи од кијамета на пољу.{S} Остах у пећини да преноћим и за 
пред кућом дочека кукњавом.{S} Грцајући од плача пољуби га у руку.{S} Стојан кад је виде онако  
из Индије; дуж софе дуги а уски јастуци од црвене и зелене <pb n="80" /> кадифе, па златом изве 
иже руку десну изнад обрва, заклони очи од сунца, које са запада косо своје зраке у руменим пра 
о је слатко ропсто љубави.{S} На једној од главних стаза, које су од великог дворца водиле к об 
исок и личан човек; кроз мрки препланак од сунца пробијаше на јабучицама румен младићскога здра 
Бог с тобом, Гавро, какав је то почетак од разговора?«</p> <p>»Видех те где чараш.{S} Стала та  
е у незграпно издељану двојницу почетак од некаквог кола.{S} По веселим очима његовим и по зажа 
на прсти и једва дохвати један крајичак од кожне листине да пољуби.</p> <p>. »Па сад, оче Никод 
 мајке, Иконије!«</p> <p>Диже се усклик од народа као грмљавина, и разнесе на све стране, а как 
десног рамена висаше низ плећа стреоник од црвене кадифе, златом извезен, пун стрела са левог р 
м трепавицама, са витим дугим и као лук од стреле високо повученим обрвама.</p> <p>Зазвекеташе  
грешника пушташ у цркву, коју си ти сам од суза добре једне жене саградио!«</p> <p>За њим иђаше 
 рече Иконија, просто грцајући. »Плачем од среће <pb n="78" /> од среће што те видим, и опет од 
Док бејах млађи, могадијах да намиришем од куда Турци иду, као оно што пас нањуши зверад!{S} А  
илазаше око цркве, па би се пред сваким од тројих врата устављао да повиче:</p> <p>»Хвалим те Б 
зеленог атлаза опточен широким первазом од зибелина, антерију од истог таквог атлаза с рукавима 
садио се био харамбаша Стојан са кнезом од села, а десно и лево од њих посадило се на троножним 
 осмоугли сточић од седефа, а на сваком од њих по једна кита од зумбула или по једна кита црвен 
иле мирисном хладовином и меким облаком од свога зеленог листа са сребрнастом поставом.{S} На ј 
крока, ил’ девојке лебде очаране звеком од. сребрних жица.{S} Милина од игре и милина од свирке 
и Капу-ага заогрнуше као неким кафтаном од загасито зелене тешке кадифе са златним ширитом.{S}  
ст његову а под танком и лаком копреном од сунца.{S} После дужег ћутања Гавран ће рећи:</p> <p> 
 и онда се крене пут Топлице са пратњом од десет коњаника, и са царским бурунтијама на све санџ 
тек покошене траве, која дихаше мирисом од Ивањског цвећа и мајкине душице.{S} И одвезоше је ку 
е извезла свакојако цвеће; јелеци махом од црвене и зелене кадифе златом богато извежене, беху  
 велику звезду од рубина са полумесецом од алем-камена изнад ње.{S} И коњ и јахач трептали су н 
ље.{S} Али им се најпосле досади, Један од њих положи главу међу шапе, шикну на нос тешким и шу 
воде Милош Обилић Иван Косанчић и Милан од наше Топлице, Бога ми би ова чаршија од чуди занемил 
а како се он губљаше у даљини прихватан од гомиле до гомиле, диже се око совре слаткогласно бру 
ви веђе и просипаше кроз оба ока прамен од варница. </p> <pb n="38" /> <p>»То је оно што ми је  
је отац (Бог да му душу прости!) умирао од тешких рана, рекао ми је: »Иконијо, гледај то наше ј 
ије, ако је усаветујеш те пристане, ево од мене прилога Светоме Јовану пет стотина аспри.{S} Ак 
тојан са кнезом од села, а десно и лево од њих посадило се на троножним столичицама по шест, го 
нога дана Ризван. »Да ти није што криво од кога у моме двору?{S} Да ли има нешто што би ти годи 
лада удовица тобож сељанка, а није него од старога властелинскога рода; ми сељаци који то знамо 
дан Иконија не могаше да сноси ово чудо од своје госпоштине.{S} Викну их обе и рече им: </p> <p 
 оста жив, сељани гледаше као неко чудо од Бога.{S} Сам Гавран причаше народу озбиљно: да му је 
 благом, које му је дошло као његов део од богате плени цариградске.{S} У томе је двору он <pb  
олим се Богу по српски, чак ми је донео од некуд стару икону богородице; живим ти без бриге као 
им за брзу смрт.{S} Мозак ми је узаврео од вриске жена и прштања манастирског пожара.{S} Спасит 
 /> <pb n="98" /> <p>Везир је купио био од Осман-аге прокупачког Лежимир и још три села у околи 
се »Седефли-шкољка.« Доњи му је кат био од белог мрамора, а горњи од стакла и резаног кедра са  
жимир и још три села у околини, начинио од њих један тимар и дао га своме старом пријатељу Хусе 
 те умиваше лице, јер бабе причаху како од те воде јача вид очњи, и како је чак некаки слепац п 
 труну негде у овој туђој земљи, далеко од мојих гробова.{S} По твојој доброти ти би и пролио с 
зу обале морске, али не баш врло далеко од главног конака и од великог харема.</p> <p>Звао се » 
в дан доживела!« А они који беху далеко од ње, довикиваху јој: »Ама изиди на горњи праг од цркв 
анајест кита од дробног бисера и толико од крупног мерџана.{S} Коњ му је на глави носио белу, у 
 својом сабљом и својом главом, да нико од бесних Турака и Арбанаса не смета, да се црква и кон 
епо видим, где на јеном престолу, десно од олтара, седи цар Лазар, чисто га ево и сад гледам; к 
на застрла беше стену, која одмах десно од грма беше пробила зелену рудину.</p> <p>На једанпут  
еџија, царевих одметника, бране.{S} Ето од цара ме није страх.{S} Него се друго бојим, друго не 
пље млаз кристалне бистре воде у корито од белог камена сланика на коме се још познају главе од 
остао зет царев, везир царев и господар од дивнога Аденистана.</p> <p>Свадба се његова обавила  
 на пољани зазвиждаше двојнице, и талас од момака и девојака поче да се повија под поветарцем,  
Турчином.</p> <p>Диже се просто урнебес од вике, вриске и запомагања.</p> <p>Прискочи нешто мом 
 очима гуташе милину, која се као мирис од цвета подизаше од лепоте ових девојачких груди, испо 
n="78" /> од среће што те видим, и опет од несреће моје што кад те видех жива, нађох те да си ц 
ом о левом бедру, подигао је у вис крст од сувог шумског грања, па се намрштио и виче:{S} Покај 
уљу, нит’ је ткана нити је предена, већ од суха злата исплетена, на кошуљу челик панцијера, на  
аво мало ђаче; носи у руци мален котлић од калајисаног бакра, у који ће отац Никодије овда и он 
е две девојке стојао је осмоугли сточић од седефа, а на сваком од њих по једна кита од зумбула  
ио за облачке од сребра на плавоме небу од азура.</p> <p>Кад би на спрам оног прозора са решетк 
а је однела у пећину стару једну поњаву од кострети, и нешто крпа и тканица.{S} Све је то остав 
ве то богато обучено и накићено, у руву од разних боја и разнога кроја.{S} Све то прође поред С 
жише је у волујска кола на меку подлогу од тек покошене траве, која дихаше мирисом од Ивањског  
севаше муње.</p> <p>»Срам те било, гаду од човека!« рече она срдито. »Да имаш душе рекла бих ти 
да је био слетио у шипраг, који у хладу од топола загазио беше у поток, па <pb n="17" /> одатле 
еки из свите цареве бацаше читаву дажду од сребрних аспри у гомиле света, који са још ватренији 
 прсима Јабучиловим једну велику звезду од рубина са полумесецом од алем-камена изнад ње.{S} И  
оше у сребрним котлићима миришљаву воду од руже, па китама од црвеног каранфила пошкропише ћили 
 ружом у коси — укипила на десном крају од ћилима пред софом, а поред једног сточића од сребрне 
и све до <pb n="102" /> под саму стреју од самог биљура, па се на сунцу преливају у све дугине  
 широким первазом од зибелина, антерију од истог таквог атлаза с рукавима од белог атлаза, широ 
ам!« А он онда: »На седамнаестом кораку од прага на пећини има камена плоча маховином обрасла;  
ај баци своју високу и шиљату камилавку од сивог сукна доле на под, а змије све једна преко дру 
о да камени, а грло претвара у пиштаљку од горког сувог дрвета, те већ и њиме не могу ни да узд 
о одмах до преграде, која одваја женску од мушке цркве.{S} Наместила се иза њега тако да му је  
г казао, онда је грешно што људи отимљу од њега освету његову!{S} Пред прве певце малко је засп 
уло па обасјало цвеће, да ти очи засену од јаре.{S} Мало даље, па угледасмо цркву.{S} Али каква 
.{S} Па онда додирну истом штаком стену од пећине.{S} Она се расклопи као двери у цркви, и виде 
ја, и хтедох цркви да повратим половину од оставе.{S} Али све узаман!{S} Дочеках је с ову стран 
појила горске хајдуке, јер нас сиротињу од силеџија, царевих одметника, бране.{S} Ето од цара м 
ан тренут поста беља од креча на дувару од суднице.{S} Него се брзо прибра.</p> <p>»Немојте, на 
 мирисног ћилима од цвећа к оном оквиру од руменог мрамора, и преко оквира по плавом морском ог 
{S} На једној од главних стаза, које су од великог дворца водиле к обали морској, између свака  
жимира, и нека тамо по ливадама пронесу од цвета до цвета, и од листа до листа: како се Иконија 
.{S} Ако не ће, слободно јој реци да ћу од себе чуда учинити, запалићу све што имам нека изгоре 
 црним реповима.{S} Њихови рахтови беху од сувог злата; а о седла од плаве кадифе беху притврђе 
ничари, само што им високи калпаци беху од црвеног сукна.{S} Иза бостанџија корачаху сложно »Ба 
лећима до испод појаса; шалваре им беху од разнобојне свиле, жуте, црвене, зелене и беле; око п 
а широм отворени, да кроз танку маглицу од свилене паучине покажу где нежна милина девојачка јо 
и сјајну сабљу цареву, која се на сунцу од силног драгог камења гледати није дала, него што је  
.{S} И коњ и јахач трептали су на сунцу од злата и драгог камења, Била је милина погледати их.{ 
и нађох густу маховину, а под њом плочу од камена.{S} Почупах маховину рукама, ножем опсекох пл 
 црне перјанице на белој чалми у бињишу од сребрне жице и на белом коњу.{S} Виде још како неки  
а једне хасеки-кадуне!{S} Кад те очупах од ње, она паде, погледа ме крупним очима испод дугих т 
кад очи склопим видим њене очи!{S} Узех од тебе ово парче и чувах га као амајлију.{S} Сиромах с 
нда прихватила би се за најближи стубац од вењака и мало се на њ наслонила.</p> <p>Дође време д 
синију, наместиле је на осмоугли столац од седефа пред султанијом и Иконијом, а по синији разме 
 густим шареним гомилама.{S} Живи ланац од Јаничара с муком је издржавао ове таласе од људи, да 
анцу Ага јаничарски.{S} Носио је кунтуш од зеленог атлаза опточен широким первазом од зибелина, 
довац сам што да се не узмемо?!«</p> <p>Од тога часа померих памећу !{S} Врзох се око ње као се 
p>»Нека нас да плачемо!« рече Агапија. »Од како смо сиње кукавице изгубиле мајке наше, нико нам 
Макрени шта је сневала те ноћи.</p> <p>»Од некуд искрсну отац Никодије, сав бео као овца, узе м 
једно па на друго раме, и рече:</p> <p>»Од толиких радости којима ме је Алах (нека му је слава! 
> <milestone unit="*" /> <p>Одоше гости одабрани да под вењак седну за совру.{S} Посадише игума 
p>И онда Иконија исприча како је Гавран одавно облетао око ње, како ју је просио и преко жена и 
и брзоногих дечака од 12 година у доњим одајама.{S} Иконија није ни знала.</p> <p>Гркињи је бил 
 да <pb n="77" /> је остави саму у овој одаји да дочека везира, који ће јој кроз који час доћи. 
људска.{S} Ево ме да се патим у пећини, одакле је моја грешност као поток потекла.{S} И ево ми  
 загазио беше у поток, па <pb n="17" /> одатле три пута једно за другим, и то све јаче и јаче и 
ко тренутака у сред бистрог потока, под одблеском руменога неба на западу, својим млечним лицем 
оре!«</p> <p>»Беже!« рече отац Никодије одважно. »Ово је дете ђаче манастирско.{S} Никада до са 
и и до Бога мога!« Па онда се исправи и одважно рече:</p> <p>»Вала ћу ти поочиме, све казати и  
иму у један сто одмах до преграде, која одваја женску од мушке цркве.{S} Наместила се иза њега  
гачки редови од тамно зелених кипресова одвајали су га од великог перивоја.{S} Око самог конака 
еко дете, и кроз она вратанца од седефа одведе је унутра у харем.</p> <milestone unit="*" /> <p 
м среће ја: нађох сина кога ми Јаничари одведоше, али ми га турска вера оте, да од њега турска  
урми«<ref target="#SRP18910_N1" /> децу одведоше.{S} Калуђерове речи позледише многоме срцу ран 
ече па се спусти под ону дивљу ружу.{S} Одвеза опанке, скиде чарапе, веза их једном врпцом све  
д Ивањског цвећа и мајкине душице.{S} И одвезоше је кући у Лежимир.</p> </div> <pb n="33" /> <d 
на за другом.</p> <p>Иконија је за рана одвела чича Симу у један сто одмах до преграде, која од 
?«</p> <p>»Ево мене на Змајевој стени!« одвикну пастирче па се диже и пође за псима.</p> <p>У т 
а ово како је изашло! да ће робље да се одводи, да ће крв да се пролије и да ће света црква да  
{S} Никада до сада наш честити цар није одводио ђаке из цркава, јер је још на Косову Султан Бај 
звало ***седмогодишше +++прибирање+++ и одвођење мушке +++деце+++ рајине, којим се војска турск 
ељанка трчи за њима.{S} Један се Арапин одвоји од чете па појаха натраг њој у сретање.{S} Страш 
 евнуси и бостанџије па и сам Капу-ага, одвојише и одступише натраг.{S} Хусејин-ага, једва стиж 
јом и његовом бригом и да ћу нашега Иву одгајити, ако ми Бог помогне, те да прихвати да сам чув 
а је лепа песма?«</p> <p>»Баш је лепа!« одговори Иконија; »Много лепа!{S} Занела ме чак натраг  
твоје?«</p> <p>»Не могу, оче Никодије!« одговори Иконија.</p> <p>»Долазећи данас к цркви, ниси  
p>»Јесте, Бога ми, баш царски рисовуљ!« одговори отац Никодије с пуно поуздања и поноса. »Ево,  
узбуђена.</p> <p>»Вере ми се не шалим!« одговори Ризван мирно и озбиљно.</p> <p>»Е чекај мало!« 
 не бих препала па да је како страшан!« одговори Иконија мирно; али опет ти само мени њега пока 
ка из Мисира.</p> <p>»Е, царска кћери,« одговори Иконија, »Бога ми ти ја не умем ништа казати.{ 
 добру кришку погаче.</p> <p>Сељанка не одговори одмах, него даде по једно парченце погаче шаро 
. </p> <pb n="49" /> <p>Она му ништа не одговори, него га само гледаше.</p> <p>Гавран се с муко 
х Бога и упитах за здравље, ништа ми не одговори него утече од мене!«</p> <p>Харамбаша посла не 
} Свакој сам мојој стрини, свакој снаси одговорила: да га молим да ми не замери али да не могу. 
S} Свашта може да буде у вас Турака!« — одговорише му неки из гомиле. </p> <pb n="61" /> <p>У т 
; заклињах је да ме не убија.{S} Она ме одгурну, и ја падох сотони у наруч.{S} Колико ми је дот 
 њих десеторица доле, па право Иконији, одгурнув сурово оца Никодија на страну.</p> <p>»Не дајт 
 цркви за моју душу!« Окрете се старац, оде унутра у пећину, застаде мало, обрну се према мени  
ог калуђера, па се онда с њим опрости и оде.</p> <milestone unit="*" /> <p>Да би стигла дома јо 
 котлић!«</p> <milestone unit="*" /> <p>Оде народ да се мало прихвати ручка.{S} Под главним вењ 
баша на дивном арапском коњу.{S} Био је одевен као и друге спахије само што је се из његовог бе 
млада и прилично угојена жена по турски одевена.{S} Сељанка је била Иконија, а пуначка Туркиња  
два на <pb n="68" /> једнога коња, беху одевени у црвену чоху са високим црвеним калпацима са д 
p>За њима иђаше једна чета »Бостанџија« одевених и наоружаних онако као што су Јаничари, само ш 
ца стоје патријарси и владике у златним одеждама, и као чекајући нешто погледајући к вратима. » 
Јеротију.{S} Изађе и сам игуман у пуној одежди па рече Гаврану:</p> <p>»По опроштају који си од 
порту.{S} Изађе и отац Никодије онако с одеждом.{S} Држи левом руком икону прислонив је на прса 
иш онда извади из своје горње костретне одеће једну прљаву кесу, отвори је, и извуче из ње <pb  
и то све јаче и јаче и све брже и брже, одзвижда нову једну своју нумеру.</p> <p>»Шта ли ми ти  
стадо усталаса, крену за вођом, удари у одзиве, те се по оном пољу просу блејање, некако мекано 
 планина прихваташе сваку реч громкијим одзивима, док се ови не сложише у праву грмљавину.{S} К 
и: »Падиша чок јаша!« (да живи падиша!) одјекујући тиме грмљавини која се за султаном ваљаше ни 
p> <p>Гавран се окрете па као бесан пас одјури натраг у луг на потоку.</p> <p>Иконија се беше ч 
отрља очи па проговори :</p> <p>«А ене! одкуда ти Иконијо, добра жено!«</p> <p>»Благослови свет 
прва да помогне и саветом и радом, и да одлакша речима од утехе и својим сузама.</p> <p>Сад се  
замолићу га да пошље своје гавранове да одлете до Лежимира, нека загачу дрвљу и камењу: како се 
рицу њихову да пошље неколико чела, нек одлете до Лежимира, и нека тамо по ливадама пронесу од  
у Багдада од Перзијанаца у толикој мери одликовао, да је велики везир Ахмед-паша јавно признава 
 <p>»А што "ћемо тамо, нано?« упита Ива одломив себи добру кришку погаче.</p> <p>Сељанка не одг 
, онако стар и немоћан како је, само ти одмаже.{S} А док ти мали Иво за помоћ прирасте, требаће 
ницу.{S} Али чим му се очи мало свикну, одмах му се око срца проспе нека света топлина.{S} И де 
усејин, јуначан Јаничар а пуки сиромах, одмах је узе себи за жену и од милости прозва је »Шекер 
да нас остави да до краја пропаднемо, а одмах за тим имамо да захвалимо оној жени, доброј и сме 
рисна маховина застрла беше стену, која одмах десно од грма беше пробила зелену рудину.</p> <p> 
те један!« викну Стојан пун јарости, па одмах посла људе да ухвате и вежу Гаврана, а кнезу пору 
зван-бегу, овај заповеди да му Јаничара одмах у селамлик доведе.</p> <p>Кад стари Јаничар, у жу 
 /> <p>Сељанка се спусти под онај грм и одмах отвори шареницу.{S} Извади белу једну погачу, отв 
штвом калуђера и попова посвети цркву и одмах ударише у велика бденија.{S} Милина је било погле 
куца темена и рече: »Да идем!«</p> <p>И одмах пође.</p> <milestone unit="*" /> <p>Хусејин-ага ј 
соколове очи, честити беже, прозреле би одмах Оџаковића, који је рођен да буде велики човек.{S} 
ишку погаче.</p> <p>Сељанка не одговори одмах, него даде по једно парченце погаче шарову и гаро 
беше, и да га позову да са својом четом одмах к Лежимиру похита.{S} Али им дође порука од Икони 
је за рана одвела чича Симу у један сто одмах до преграде, која одваја женску од мушке цркве.{S 
јну; али бадава крити, да је само видиш одмах би познао.{S} А да јој видиш синчића од седам год 
 кићанкама а од плавог ибришима.</p> <p>Одмах иза овога проведоше и трећи царски јелек: дванаје 
детета : »Нано, не дај ме нано!«</p> <p>Одмах јој би јасно шта се збило, па потрча за Турцима.{ 
му везир пусти руку он се диже на ноге, одмаче се са сиџадета и са највећим страхопоштовањем уд 
оношке полагано домиле до ње.{S} Она се одмаче један корак натраг.{S} Гавран пољуби земљу, где  
има ли плоча на седамнаестом кораку.{S} Одмерих и нађох густу маховину, а под њом плочу од каме 
, јер нас сиротињу од силеџија, царевих одметника, бране.{S} Ето од цара ме није страх.{S} Него 
Гавран, плакајући у глас као мало дете, одмиле до пред царске двери и причестише га</p> <milest 
</p> <p>Али Турци и ако не касаху, опет одмицаху с робљем својим.{S} Окретаху се овда и онда да 
само да се радује гледајући како зидине одмичу у висину, како се кров саставља и како се по сре 
p>Сутра дан, опет пред зору, Иконија је однела у пећину стару једну поњаву од кострети, и нешто 
бамр’о, и како су га ваља да већ мртва, однели на мртвачким носилима у планину, да га у пећину  
а са ње, докле га поносити коњ његов не однесе даље низ ову живу реку која ваљаше, злато, сребр 
купих земље.{S} Жена ми говораше: »Море однеси бар пола цркви, да ти се не освети Бог!« Не посл 
пре него наредих.{S} Устани, подигни, и однеси цркви за моју душу!« Окрете се старац, оде унутр 
, који и онако имају свачега доста?« Не однесох новце цркви, него подигох кућу и купих земље.{S 
ма за њен десни рукав; тргох те од ње и однесох те у моме наручју, а ти стегао у ручицама ово п 
се Турци, искупише се и онда пођоше.{S} Однесоше малог Иву и једно десетак девојака, које тужно 
четири робињице дигоше сребрну синију и однесоше.{S} Тада би млада султанија ударила длан о дла 
а,« рече ружи, »али те бистра вода може однети ноћас до на груди каквој вили!</p> <p>Па онда из 
а за децом, коју цареви људи пробраше и однеше из овога краја пре четири године.{S} Не може цар 
Суботе обилазила његову живу гробницу и односила му нешто хране и вина.{S} Сваке године на Ивањ 
га из Лежимира, и други берат којим цар одобрава да Иконија обнови цркву св. Јована.</p> <p>Тре 
ици око себе, а ови изнеше пред суд, уз одобравање светине, те и суд пресуди овако:</p> <p>Да с 
ог да прости!{S} Ево ти пет кеса за пут одовуд и одонуд!«</p> <p>Стари се Јаничар диже, десном  
сти!{S} Ево ти пет кеса за пут одовуд и одонуд!«</p> <p>Стари се Јаничар диже, десном руком жив 
и <pb n="15" /> вајде имати га и ето ме одох у свет да се турчим!«</p> <p>»Што ћу му!?« рече Ик 
пећину, подигох све до последње аспре и одох кући пун радости, Да вам не дужим!{S} Ђаво ми рече 
ао да јој све мисли, све срце, сва душа одоше низ улицу, и само несвесно тело оста челом на реш 
а, а дођоше после и калуђери и попови и одоше сви у велику трапезарију, да се мало прихвате.</p 
доше му читати опроштајне молитве, него одоше у олтар и казаше све игуману Јеротију.{S} Изађе и 
естише га</p> <milestone unit="*" /> <p>Одоше гости одабрани да под вењак седну за совру.{S} По 
може, пошље кога да цркву мироноше и да одреди три калуђера, који би прихватили манастир, цркву 
 подржаваху.</p> <p>Стојан нареди да га одреше, и да му пруже залогај погаче и гутљај ракије.{S 
кнезу каза да ће му главу својом сабљом одрубити, ако би Иконије преко ноћ нестало.{S} Сељани с 
аше где је.</p> <p>А Иконији се смрче и одсекоше јој се ноге.{S} Сва пребледе и за неколико тре 
ед-а-се.</p> <p>Калуђери дечански дивно одслужише летургију, па онда пред сам свршетак узеше пр 
останџије па и сам Капу-ага, одвојише и одступише натраг.{S} Хусејин-ага, једва стиже да Икониј 
потрошим десет хиљада дуката!« говораше одсудно и топло Ризван; »нека потрошим и двадесет хиљад 
ј!« викну Хусејин Иконији, па је у свом одушевљењу гурну не баш врло нежно.{S} И онда сави руке 
, Бого мој, оно је било појање да мртве оживи! .{S}Јес, није вајде, и ово је лепо, није да није 
ицу.{S} Иза њих је стајао стари Јаничар озбиљан и смеран.</p> <p>»Ево Асас-баше и Алај-чауши, т 
> <p>»Да чудна ли човека!« рече Иконија озбиљно. »Ево скоро годину дана како ми не да мира.{S}  
да ти се он не свети!« говораше Иконија озбиљно и тужно. .</p> <p>»Теби сам, жено, згрешио више 
суди, да се исприча до миле воље!« рече озбиљно кнез са зачеља.</p> <p>»Сврнуо с памети, велите 
и се не шалим!« одговори Ризван мирно и озбиљно.</p> <p>»Е чекај мало!« рече Иконија сва усплах 
 <p>»Биће да је цару жао«, рече Хусејин озбиљно, »биће да је цару жао да храни рибе морске дево 
о од Бога.{S} Сам Гавран причаше народу озбиљно: да му је Бог послао анђела, који га је бистром 
елика, тамјаном окађена црква, и као да озго са небеског плавог кубета мајка божја на њу гледа. 
илима преко лета.</p> <p>Била је милина озго са ћошке, погледати преко овог шареног и мирисног  
ир невесело.</p> <p>»Ето га Милован иде оздо из села.{S} Чим он овде стигне предузеће стадо.{S} 
у радост.{S} Витороги вођ оваца виде је оздо са паше, па заблеја и два и три пута и пође право  
аде и младо пастирче викну: »Ој шарове, ој гарове, је л’ нам иде од куд моја нана?«</p> <p>Тек  
 из шумарице зајеча јасан женски глас: »Ој, Иване сине, мајци својој жив био, где си?«</p> <p>» 
двојнице стаде и младо пастирче викну: »Ој шарове, ој гарове, је л’ нам иде од куд моја нана?«< 
ршти, састави веђе и просипаше кроз оба ока прамен од варница. </p> <pb n="38" /> <p>»То је оно 
 утврђену перјаницу, на челу између оба ока амајлију са крупним једним смарагдом, око кога се с 
ђа светлуцаху два сива, необично бистра ока; дуги седи брци падаху му на рамена као у старих ју 
дметали за зрачне погледе из девојачког ока.</p> <p>Кизлар-ага проведе Иконију кроз неколико ле 
н-бегом проговори две три речи у четири ока.</p> <p>Кад капуџи-баша поднесе овакав извештај Риз 
 вис онај комадић платна и не скидајући ока с њега.</p> <pb n="57" /> <p>Кад смо те отимали од  
ј се ова шума као нека велика, тамјаном окађена црква, и као да озго са небеског плавог кубета  
 па је гледаху непомично као да се беху окамениле.{S} И тек када Иконија приђе, те пољуби у обр 
оном оквиру од руменог мрамора, и преко оквира по плавом морском огледалу, поврх кога облетаху  
ос велике неке наочари у дебелом кожном оквиру, па се кроз њих удубио у срицање једне речи, кој 
реног и мирисног ћилима од цвећа к оном оквиру од руменог мрамора, и преко оквира по плавом мор 
лаву буџом једном, у којој је било пола оке јексера усађено, па онда дугим и уским ножем пробад 
о са сабљама и ханџарима драгим камењем окићеним, са турбанима од кашмирских и хиндустанских та 
а амајлију са крупним једним смарагдом, око кога се савијало три низа од алема, рубина и сафира 
јне свиле, жуте, црвене, зелене и беле; око паса танки свилени бајадери, по којима златна и сре 
из њено бледо, али савршено мирно лице; око углова од усана станио се један тих једва приметан  
 порти на трави до свршетка бденија.{S} Око ње се искупише кнез и главни домаћин из њена села,  
 одвајали су га од великог перивоја.{S} Око самог конака извиле се старе липе, па га чисто загр 
шест, годинама најстаријих домаћина.{S} Око њих се слегли сељани у густој гомили. </p> <pb n="3 
ао млеко; пред њима два златна стуба, а око оба стуба увиле се гране од белог и плавог јоргован 
аса на манастар!{S} Ломисмо се забадава око манастира, док дотрча један инок да нам каже: дође  
 иза Кизлар-аге; »вала ни ђавоља стража око пакла не може бити ни црња ни страшнија!«</p> <p>Ал 
копреном око паса, са сребрним гривнама око облих зглавака на рукама и на ногама, са сребрним м 
, земљо!{S} Опрости ми!«</p> <p>Светина око њега и око суда, која је дотле била мирна да је јед 
ојом добротом, растопила у ове сузе лед око њега и ево нађосмо да га још имамо!</p> <p>Те вечер 
ми грање у шуми.{S} Муње цепаху громове око мене, једва жив утекох у пећину.{S} Не могах изаћи  
га у гласно јецање.{S} Агапија јој паде око врата и просто се заценила била од плача, а Петрија 
ага, као искусан војник, постави страже око села, а кнезу каза да ће му главу својом сабљом одр 
је и Иконију снахом звао.{S} Било му је око шесдесет година, а већ петнајест година како се њег 
, него кад се поведе коло, па се повије око свирца, па на десно па на лево, па кад сто момака и 
 прихватан од гомиле до гомиле, диже се око совре слаткогласно брујање калуђерског »Многаја љет 
ише иза совре пренеражени и искупише се око Иконије.</p> <p>Две крупне сузе откидоше се испод њ 
ше и неке жене из гомиле света, који се око вењака скупио био, али већина калуђера није видела  
и с једне и с друге стране, поређало се око педесет младих и дивно лепих девојака.{S} У сваке к 
 чим му се очи мало свикну, одмах му се око срца проспе нека света топлина.{S} И десни и леви з 
 тога часа померих памећу !{S} Врзох се око ње као сенка њена.{S} Слах јој и моју и њену женску 
е се на једну руку, и збуњено погледаше око себе, <pb n="31" /> као да се пробудила из тешкога  
труо пањ, пузећи четвороношке обилазаше око цркве, па би се пред сваким од тројих врата уставља 
</p> <p>После се народ највише савијаше око старог једног богаља, који сав сед као овца, а мрк  
 Опрости ми!«</p> <p>Светина око њега и око суда, која је дотле била мирна да је једва дихала,  
Болеснике оставише да преноће у цркви и око цркве.{S} Слабо је ко и спавао.{S} Певало се поред  
ирок добра три хвата а дубок по средини око две стопе.{S} Бистра му је вода струјила преко чист 
Арбанаса не смета, да се црква и конаци око ње саграде, а после и да је брани од сваке напасти, 
една жена помену најпре двојици тројици око себе, а ови изнеше пред суд, уз одобравање светине, 
лаћене шлемове са белим ниским турбаном око чела.{S} У десној руци држаху копља, а о бедрима но 
дима, утегнуте танком свиленом копреном око паса, са сребрним гривнама око облих зглавака на ру 
томе је двору он <pb n="54" /> искупљао око себе и частио песнике из Перзије, Мисира и Анадолиј 
а исприча како је Гавран одавно облетао око ње, како ју је просио и преко жена и преко људи, и  
е, да л си где год скоро сагледао мушко око под челом јуначким?«</p> <p>Кос као да је био слети 
че од људи и жена, што се било склопило око јадне Иконије.{S} Ова се отимаше као бесомучна и не 
 на земљи богаљ Гавран.{S} Свет нагрнуо око ње и с једне и с друге стране.{S} Вичу јој: »Е, Бог 
 Турчин.</p> <p>Окрете се сав онај свет око Иконије.{S} Она врисну да се на далеко чуло, па сам 
роводиле, ватре су се прескакале, а већ око поноћи млада женскадија навали с венцима од ивањско 
ноћи, како је народ прекрилио био порту око цркве, па се ућутао једва дише, само да чује, како  
ене кадифе златом богато извежене, беху око витког им струка тесно прикопчани златним пуцетима  
у њему брчкају весело цвркућући,</p> <p>Око црквене порте некада је на све четири стране био гр 
ешто по странама њеног спровода.</p> <p>Око поноћи Иконија повиче са своје постеље:</p> <p>»Дец 
 ко да му приђе те да га загрли.</p> <p>Око црквице је била поширока порта, обрасла ниском а гу 
за од алема, рубина и сафира.{S} Златом оковани кајиши са дугачким ресама од срме, држали су на 
/> као овца, па чита велику једну књигу оковану у злато као евангеље.{S} Кад је опази, он поче  
ге прокупачког Лежимир и још три села у околини, начинио од њих један тимар и дао га своме стар 
p> <p>Те ноћи Иконија не могаше за дуго оком тренути.{S} Мишљаше о свом детету; премишљаше шта  
 то приличило новоме Силиктар-аги, сиво-оком Ризван-бегу, крока господскога, витког струка а ви 
срдито, а по нека прогунђа нешто, па се окрене од мене, као неће ни да ме гледа!{S} А ја сама с 
к с друге стране зашушти јачи шушањ.{S} Окренем се, погледам и видим онај велики раст.{S} Рекне 
еним решеткама, онда се црни Кизлар-ага окрену целој свити, па само махну руком.{S} На мах се с 
Помози ми сада!«</p> <p>Па се онда опет окрену везиру и узе да говори:</p> <p>»Што ће мени кона 
 јој се горка туга свом горчином својом окренула на оног несрећника, који је сву ту беду причин 
е само једну жену.{S} Плакаће, па ће се окренути, наћи мужа и утешити се!«</p> <p>»Ето!« настав 
ба пса подигоше на ноге; ућулише ушима; окренуше се к стази једној, која се извијаше уз брдо из 
саху, опет одмицаху с робљем својим.{S} Окретаху се овда и онда да погледају стуб од дима и пла 
 подигни, и однеси цркви за моју душу!« Окрете се старац, оде унутра у пећину, застаде мало, об 
дећи старца за руку.</p> <p>Мали се Ива окрете, па угледав мајку и деда, засијаше му се очи, и  
док не поста шири него дужи, па се онда окрете, и као кепец дебељко <pb n="86" /> остави своје  
исаше пред престоним иконама па се онда окрете мени и рече: »Лепо је, лепо је!{S} Ове иконе баш 
живој срце ишчупати?«</p> <p>Иконија се окрете па га погледа немо својим крупним очима.{S} Хтед 
икодије где неко иза њега говори, па се окрете.{S} Принесе икону старцу и пошкропи га, па је он 
 ће ти срце ишчупати!«</p> <p>Гавран се окрете па као бесан пас одјури натраг у луг на потоку.< 
 шумним дахом, и зажмури.{S} Други живо окрете главу, па се удуби у посматрање једне пчеле, кој 
вамо! цару треба!« викну Турчин.</p> <p>Окрете се сав онај свет око Иконије.{S} Она врисну да с 
 само његовом личном јунаштву и његовој окретности има захвалити што је турско оружје победило. 
о ноја тице крило, то се крило на чекрк окреће, те казује....«</p> <p>»Аман! куд си пошла, шта  
 тек сад разумедох што се памети људске окрећу за тобом!«</p> <p>Иконија се препала беше кад ов 
беху и с једне и с друге стране обешени округли сребрни штитови рубинима искићени.{S} Коњушари, 
од ситних шљокица извезла крстове па их окружила плавим и црвеним ђинђувама.{S} И поврх свега - 
с муком и напрезањем као да је свака од олова; протресе је мало као да је зобница са зобљу, про 
S} Ене нам Ивица иза леве певнице уђе у олтар!« — Ене, ене, погледај на десно; ене га изађе из  
читати опроштајне молитве, него одоше у олтар и казаше све игуману Јеротију.{S} Изађе и сам игу 
 видим, где на јеном престолу, десно од олтара, седи цар Лазар, чисто га ево и сад гледам; круп 
ене, погледај на десно; ене га изађе из олтара и изнесе неку књигу!{S} Ја колика је, једва је ј 
отињу српску, и кад се дигао, чуо је из олтара разговетно ове речи: »Не дај се Србине!«</p> <p> 
е!{S} А високо са свода <pb n="10" /> у олтару, и изнад пониског иконостаса, Исус раширио руке  
 <p>»Затече ме једном, пре седам година олуј у сред наше планине.{S} Змајеви водише облаке и би 
Знаш, ага«, рече кнез као да извини ову олујину, »у нашега народа има пословица: не дао Бог дет 
 беше притиснуо прстом да му се како не омакне.{S} Тако се беше занео, да не чу кад Иконија с И 
га у трапезарији.</p> <p>Отац Никодије, омален, сувоњав, жут у лицу, просед, у раси од грубог ц 
е кандила никада не гасе, особито су се омилиле Иконији.{S} Петрија је опет знала да прича по н 
ји цару рају опадају, а код раје цара у омразу воде!«</p> <p>»Нико те за то не пита!« рече Турч 
дотле мила била, толико је од тога часа омрзнух.{S} Мишљах да је предсретнем, па да јој бело гр 
ког времена опет суну мало вина у уста, он облизну своје суве усне, па с муком и с промуклим гл 
 овоме свету осети шта су паклене муке, он, који ми је живој срце ишчупао, сунце ми помрчао и ж 
 у злато као евангеље.{S} Кад је опази, он поче да чита гласно, реч по реч: »Освета... је... мо 
горко. »Мене је он на црње муке метнуо; он је видео муку за неколико часова па свршио, а ја ост 
а неколико хајдука оружаних до зуба.{S} Он је био поочим Иконијином Миленку, који је у његовој  
му се засветлише црвеним жеравицама.{S} Он стегну усне подиже десну руку претећи у вис и стисне 
само гледаше непомично у очи његове.{S} Он седе поред ње.{S} Извади оно парче оцепљена рукава,  
{S} Миленко цару ништа скривио није.{S} Он је служио цара, кад је тукао цареве отпаднике, који  
} Међу њима беше и — Гавран Ракетић.{S} Он јој тобож помагаше да се дигне, али јој на ухо полаг 
а се не бојиш доброга оца Никодија ?{S} Он ће тебе лепо да пази!« </p> <pb n="9" /> <p>»Не боји 
 друкчије него »Караконџул-ефендија«, а он мени опет за то тепа: »џанум« и »кузум«, срце моје и 
голуб за голубом падаше му на рамена, а он једног по једног гуташе као шећерлему.{S} Кад већ не 
 замерио, те су га осудили да погине, а он замолио цара да бар пред смрт види своју мајку; а ца 
менух то једном поодавна Хусејин-аги, а он јави везиру, а везир посла на све стране, и нашем Па 
даше. »Што ме гледаш?« запитах га.{S} А он: »Гледам те да л’ си човек, да ти аманет дадем!« А ј 
анет дадем!« А ја рекох: »Баш јесам!« А он онда: »На седамнаестом кораку од прага на пећини има 
да је Иконија жива.</p> <p>Једнога дана он са својом четом и са још десетак коњаника, које му ј 
ање.</p> <p>Али није дуго постојало, па он сам признаде: да мати његова не изгледа да је срећна 
. »Пре ће бити да му се сотона, коме је он душу за аспре продао, осветио.{S} Бог се друкчије св 
ка цркне!« рече Иконија горко. »Мене је он на црње муке метнуо; он је видео муку за неколико ча 
ина једна, да га Бог убије!{S} Па то је он!{S} А, чекај скоте један!« викну Стојан пун јарости, 
 да ће га запамтити. _</p> <p>»Па то је он, скотина једна, да га Бог убије!{S} Па то је он!{S}  
шност као поток потекла.{S} И ево ми се он кроз тебе свети, јер ми кроз тебе добра чини.{S} Нек 
 »освета је моја!« Моли му се, да ти се он не свети!« говораше Иконија озбиљно и тужно. .</p> < 
ина, и разнесе на све стране, а како се он губљаше у даљини прихватан од гомиле до гомиле, диже 
ла.{S} Њени се погледи залепише за њ, и он их понесе собом далеко низ улицу.{S} Она изгледаше з 
 му руку, и онда шапутне своме Иви те и он приђе к руци оца Никодија.</p> <p>»А да те не сметох 
десном певницом глас води!{S} Ех, да ли он, чедо моје, зна сад да га деда и мајка његова очима  
’ нам иде од куд моја нана?«</p> <p>Тек он то рече, а из шумарице зајеча јасан женски глас: »Ој 
Ето га Милован иде оздо из села.{S} Чим он овде стигне предузеће стадо.{S} А ти ћеш, ако Бог да 
а преко дана калуђери Богу моле, и како он помаже црквењаку да наспе уље у кандила што гору пре 
аман било да му се учини милост за коју он и моли.{S} Него њега треба на лаганим мукама уморити 
да је дете; али чим му везир пусти руку он се диже на ноге, одмаче се са сиџадета и са највећим 
е плени цариградске.{S} У томе је двору он <pb n="54" /> искупљао око себе и частио песнике из  
роштајне молитве!« </p> <p>И онда му их он очита, те Гавран, плакајући у глас као мало дете, од 
уну му кап вина у отворена уста.</p> <p>Он се устави у јечању; с муком и полагано отвори очи, г 
г, црне масти и дуге црне браде.</p> <p>Он разастре своје поабано сиџаде, стаде на њ’ проговори 
в!{S} Познајем и тебе.{S} Ти си.</p> <p>Он јој дохвати руку и пољуби је.</p> <p>»Како си ме поз 
и кад се из ње изви оно »многаја љета«, она пребледе, пожуте, пребледе опет, промуца неколико р 
«</p> <p>Као да није ни видела Арапина, она протрча мимо њега дркћући све то краћим и тежим дах 
ли <pb n="32" /> све слабије и слабије, она само муцаше: »Моје дете! моје дете!«</p> <p>Као да  
 хасеки-кадуне!{S} Кад те очупах од ње, она паде, погледа ме крупним очима испод дугих трепавиц 
} Кад јој је црни Кизлар-ага приступио, она се само сва стресе и побледе.{S} Мало затим па се н 
с голим ножевима, и како јој отеше Иву, она од једанпут заћута; замисли се нешто дубоко, дохват 
ролазећи с оваким спроводом кроз башту, она би се сама у себи насмејала и рекла:</p> <p>»Боже,  
и поток; заклињах је да ме не убија.{S} Она ме одгурну, и ја падох сотони у наруч.{S} Колико ми 
не изгледа да је срећна и задовољна.{S} Она се истина ником и ни на што пожалила није.{S} Али ј 
Окрете се сав онај свет око Иконије.{S} Она врисну да се на далеко чуло, па само још чвршће при 
одирну истом штаком стену од пећине.{S} Она се расклопи као двери у цркви, и видех златну леств 
 четвороношке полагано домиле до ње.{S} Она се одмаче један корак натраг.{S} Гавран пољуби земљ 
е и спусти пред султанијом ђурђевак.{S} Она се маши да га подигне, али је Иконија нагло прихват 
он их понесе собом далеко низ улицу.{S} Она изгледаше збуњена, узбуђена, бледа и замишљена.{S}  
реди ношаше копље са три коњска репа, а она двојица поред њега забацили на рамена шестоперне бу 
луцима.{S} Дођосмо пред главна врата, а она све од самог сребра белог као млеко; пред њима два  
елу своју прошлост и жалосну судбину, а она опет њима причаше како су јој сина отели и како се  
 мени привиђа у овом тужном часу, да је она рђа од човека довео Турке да се мени освети?!«</p>  
на.{S} Сваке године на Ивањдан, ишла је она да се на развалинама цркве исплаче и искука.{S} Још 
ети Бог!« Не послушах је.{S} Како знате она умре на пречац, а ја остах сам.{S} Понех се и побес 
рвене грађе за цркву.{S} А сваке суботе она и друге жене из села, доносиле су раденицима понуде 
<p>»Срам те било, гаду од човека!« рече она срдито. »Да имаш душе рекла бих ти: не греши душе!{ 
оме од вас Бог на невољи нашао!« викаше она иза гласа и запомагаше.</p> <p>Отац Никодије искочи 
ир је узе за руку као неко дете, и кроз она вратанца од седефа одведе је унутра у харем.</p> <m 
ко исто немо и укочено у Иконију, као и она у њега.{S} После јој приђе узе је за руку и рече јо 
сметох у каквом светом послу?!« настави она гласом у коме трепташе некакав чудан израз зебње и  
 нешто рече, и Агапија јој преведе; али она не чу.{S} И опет јој то поновише, кад је султанија  
нама могла је бити кћи Хусејину.{S} Али она се не могаше довољно да нахвали Иконији, колико јој 
ки, беше усхићена, и кад се песма сврши она два пута живо рече: »Аферим, аферим!« а све њене дв 
царева видела младог Силиктара, то само она и Ризван-бег знају.{S} Али тек Мејрима, коју је Сул 
 у њу.{S} Не могаше да верује, да је то она. »Јеси ли ти то, Иконијо, или ме очи моје варају?«  
о им Иконија каже, срећне да погоде што она и помисли и хитре да послуже.</p> <p>Првих дана при 
но не могаше је познати..</p> <p>Кад му она после кратког времена опет суну мало вина у уста, о 
 Ивом дође на капију велике куле.{S} Ту она даде Иви онај слив воска и ону киту босиљка рекавши 
и сви гости на Иконију да седне, али их она смерно мољаше да је пусте да њих, као најмилије гос 
је варају?« рече. </p> <pb n="49" /> <p>Она му ништа не одговори, него га само гледаше.</p> <p> 
и само једну реч:</p> <p>»Седи!«</p> <p>Она седе не проговарајући ни речи, него само гледаше не 
ласом:</p> <p>»Познајеш ли ово?«</p> <p>Она погледа у оно парче рубља, па онда опет везиру прав 
ли су их везиров Кизлар-ага и Капу-ага, онај први с белом а овај други с црвеном и високом ками 
а навали с венцима од ивањског цвећа на онај извор иза цркве, те умиваше лице, јер бабе причаху 
се гласно Богу, да је још не позивље на онај свет, док не чује, да је црква опет запојала. </p> 
ба!« викну Турчин.</p> <p>Окрете се сав онај свет око Иконије.{S} Она врисну да се на далеко чу 
> <pb n="7" /> <p>Сељанка се спусти под онај грм и одмах отвори шареницу.{S} Извади белу једну  
«Боље да те ја у коси носим, него да те онај црни бумбар љуби!»</p> <p>Па онда — подиже сукњу д 
 капију велике куле.{S} Ту она даде Иви онај слив воска и ону киту босиљка рекавши му: »Нај, си 
а и са сребрним шлемовима иђаху у корак онај у среди ношаше копље са три коњска репа, а она дво 
реците и кнезу и свему селу: аманет вам онај невољник у планини; немојте да огрешите душе те да 
 шушањ.{S} Окренем се, погледам и видим онај велики раст.{S} Рекнем у себи: »Бог и душа: као да 
ово, Лала?« питаше везир подигнув у вис онај комадић платна и не скидајући ока с њега.</p> <pb  
тивало се, па све узаман !{S} Како га у онај страшни дан нестаде, пропаде му и траг!«</p> <p>»З 
праменовима пушташе, па оштро загледа у онај тополски луг с оне стране.{S} Баш нигде ни сенке о 
авао ове таласе од људи, да не запљусну онај отворени пут средином улице, који се чувао слобода 
и подигоше сељаци.{S} У томе, што после онаквих мука, и остављен у пећини зверовима, оста жив,  
а се није препала, али које од стида са онаких речи, које од срџбе поцрвене као црвени божур.{S 
а не само да не може да ти помаже него, онако стар и немоћан како је, само ти одмаже.{S} А док  
ђосмо цркву уђосмо и унутра, и калуђер, онако стар, метанисаше пред престоним иконама па се онд 
пољуби га у руку.{S} Стојан кад је виде онако порушену и сузну, не могаше ни речи да прозбори,  
дан слив жутога воска.</p> <p>Кад изађе онако весела и онако мила на зелено поље, а оно се све  
цркве у порту.{S} Изађе и отац Никодије онако с одеждом.{S} Држи левом руком икону прислонив је 
и нареди да је опет у њен конак отпрате онако, како су је у харем допратили били.{S} Тако је и  
лед, и на трећем кораку стаде и гледаше онако исто немо и укочено у Иконију, као и она у њега.{ 
 воска.</p> <p>Кад изађе онако весела и онако мила на зелено поље, а оно се све зашарени као да 
 ваљада луд да носиш калуђерима, који и онако имају свачега доста?« Не однесох новце цркви, нег 
ег; »неће ти на јалово бити.{S} Валах и онако има по више година како не дизасмо децу у овом ви 
 и народу, да су иконе исписали са свим онако како су на царском иконостасу у Вилиндару.</p> <p 
зашто, мањ ако није што јој Хусејин оно онако из ненада викну.</p> <p>Три млада момка, лична и  
сабором као да се овај који је мало час онако весео био, у велико гробље претворио беше.</p> <p 
прође кроз Стамбул и Боспором на кајику онако у белом зубуну, са шљокицама међу црним ресама, и 
чета »Бостанџија« одевених и наоружаних онако као што су Јаничари, само што им високи калпаци б 
прозоре затворене позлаћеним решеткама, онда се црни Кизлар-ага окрену целој свити, па само мах 
 реч да пристајош да ми будеш домаћица, онда за оно што ће да те снађе, не жали ни на кога до н 
за цара положи главу на пањ да се сече, онда се подиже и тихо, више сам у себи, прозбори: »Пади 
ракије.{S} Кад га тако мало поткрепише, онда Стојан поче:</p> <p>»Знаш ли, Гавране, што смо се  
 »многаја љета«.</p> <p>Кад га свршише, онда сви скочише иза совре пренеражени и искупише се ок 
уше њене црни облак, који сузама дажди, онда измоли у цара ферман: да сиротиња раја на оним урв 
и Иконија не хтедоше ничега прихватити, онда четири робињице дигоше сребрну синију и однесоше.{ 
лему.{S} Кад већ не оста више ни један, онда високи дервиш поче да се смањује а у исто време да 
томе.{S} Ако је истина да је Бог казао, онда је грешно што људи отимљу од њега освету његову!{S 
 Опет сама себи говораше: »Ако је тако, онда не ваља оно што село учини!«</p> <p>И другу ноћ не 
 поодрастеш и научиш књигу и летургију, онда ђакон па јеромонах, па мало по мало па игуман, па  
S} Кад и последњи јек у даљини издахну, онда Иконија опет зачу самртнички шапат Гавранов: »воде 
ри нешто турски са Шекер-кадуном, а ова онда рече Иконији: како мора да <pb n="77" /> је остави 
а, сва блажена прекрсти се и целива, па онда пољубив руку калуђеру рече, тихо: »Хвала прво Богу 
ин је гледаше за неколико тренутака, па онда скочи с коња, раскиде јој јелек, раздра кошуљу на  
p> <p>Она погледа у оно парче рубља, па онда опет везиру право у лице и рече уздркталим гласом: 
сиљак и восак пред икону Св. Јована, па онда с ведром душом и лаким срцем изађе из цркве да пот 
адише игумана дечанског у врх совре, па онда калуђере и попове све по старешинству, па онда кне 
а приклони ниско главу клањајући се, па онда, истина крештавим и нешто мало загушеним глисом, а 
мирила би се за мало и дошла к себи, па онда би се гласно заплакала и узела нарицати за својим  
накашља мало, сави рисовуљ брижљиво, па онда рече:</p> <p>»Што обећах твоме Миленку на самрти,  
ој је било пола оке јексера усађено, па онда дугим и уским ножем пробадати своје мишице а велик 
вим реповима узеше махати задовољно, па онда потекоше право к шумарици која се са ове косе у он 
руку; пређосмо бистар један поточић, па онда кроз неко смиље изађосмо у једну дивну башту.{S} С 
луђере и попове све по старешинству, па онда кнезове од суседних села и друге главне људе.{S} Н 
 дечански дивно одслужише летургију, па онда пред сам свршетак узеше причешћивати народ.{S} Прв 
и народ.{S} Прво причестише Иконију, па онда редом ко се исповедио и приступио.{S} Док се други 
н аршин све о самог црвеног мерџана; па онда зидови све до <pb n="102" /> под саму стреју од са 
та, док не стиже до оца Никодија.{S} Па онда полагано корачаше иза њега водећи старца за руку.< 
меким чизмама од црног сахтијана.{S} Па онда <pb n="69" /> једна мања чета шејика потомака Муха 
је снага не изда и сузе не угуше.{S} Па онда би пала у бунило, бунцала како је Иван постао паст 
 једно место маховином покривено.{S} Па онда додирну истом штаком стену од пећине.{S} Она се ра 
риче тајне реченице у ономе везу.{S} Па онда га подиже у вис, са поштовањем, у које се мешала љ 
 него: »А шта ће ова сељанка овде?!« Па онда ми се опет учини да раст захучи липи: »Чекај ти ми 
та: »Еј, тешко мени и до Бога мога!« Па онда се исправи и одважно рече:</p> <p>»Вала ћу ти пооч 
ко се Иконија овде, шири и башкари!« Па онда опет њему липа тихо шапуће: »Кад челе падну сутра  
плач насмеја и потапка најпре гарова па онда и шарова по глави.</p> <milestone unit="*" /> <p>Н 
ро из једне чутурице, коју му дадоше па онда поче:</p> <p>»Казаћу вам право као пред божијим су 
алуђеру рече, тихо: »Хвала прво Богу па онда теби оче, на овој великој радости!« а очима показа 
е, те пољуби у образе најпре Агапију па онда и Петрију, бризну и једна и друга у гласно јецање. 
моја надања?!« </p> <pb n="46" /> <p>Па онда би јој се горка туга свом горчином својом окренула 
оћас до на груди каквој вили!</p> <p>Па онда изађе из воде, посади се на један пањ под најближо 
сећи у рукама сребрне наџаке.</p> <p>Па онда проведоше дванајест доратастих хатова из Курдистан 
х белих шалвара плаве доламе.</p> <p>Па онда наиђе Једна чета Јаничара на коњима, са црвеним до 
иштоље све у сребро заливене.</p> <p>Па онда удари једна кита Спахија коњаника.{S} Не зна човек 
да те онај црни бумбар љуби!»</p> <p>Па онда — подиже сукњу до колена и загази у поток.</p> <p> 
инесе икону старцу и пошкропи га, па је онда пружи Иконији која, сва блажена прекрсти се и цели 
претисла њену руку па своје срце, па је онда сама узела под мишку и повела да је посади поред с 
уку, пусти је мало да се исплаче, па је онда тихо запита:</p> <p>»Што плачеш?!</p> <p>»Плачем а 
ружу, принесе је к уснама својим, па је онда задену испод конђе у своју густу смеђу косу, и реч 
лови Свети владико!« Еј, Боже, да ми је онда да твој отац устане из гроба, па да те види, па ма 
одим у једну другу српску цркву!« Па ме онда поведе све за руку; пређосмо бистар један поточић, 
е је Иконију из прикривка гледао; да се онда као богаљ баци у пећину где је оставку предигао, п 
епо слуша</p> <p>старог калуђера, па се онда с њим опрости и оде.</p> <milestone unit="*" /> <p 
а хоће да из мозга исцеди сећање, па се онда опет усправи и рече: »Јест, сад се сетих!{S} Ђаци  
ири, док не поста шири него дужи, па се онда окрете, и као кепец дебељко <pb n="86" /> остави с 
проговори неколико арапскик речи, па се онда узе ударати у главу буџом једном, у којој је било  
ко оста за неколико тренутака.{S} Па се онда побожно прекрсти, подиже очи к небу и рече гласно: 
и васеленском и свима другима.{S} Па се онда опет диже игуман дечански и поче овако :</p> <p>»В 
а Кизлар-агом и не бој се ништа!« па се онда сам брзо измаче.{S} Оста само Кизлар-ага, његових  
метанисаше пред престоним иконама па се онда окрете мени и рече: »Лепо је, лепо је!{S} Ове икон 
одице!{S} Помози ми сада!«</p> <p>Па се онда опет окрену везиру и узе да говори:</p> <p>»Што ће 
: не брини се за нас!«</p> <p>А Иван се онда кроз плач насмеја и потапка најпре гарова па онда  
гледаше снужден и по дуго ћуташе, па ће онда рећи:</p> <p>»Мислим се нешто, да л’ је моја мати  
пута није могла по целу ноћ да спава, и онда би јој Агапија причала шта је видела у Јерусалиму, 
ија устане, умије се, напије се воде, и онда седне поред Иконијине постеље и почне да јој прича 
 искао да му се опет разговетно каже, и онда се крене пут Топлице са пратњом од десет коњаника, 
е добро напи, лакну му и разведри се, и онда упре своје погледе у њу.{S} Не могаше да верује, д 
 па приђе духовнику и пољуби му руку, и онда шапутне своме Иви те и он приђе к руци оца Никодиј 
душевљењу гурну не баш врло нежно.{S} И онда сави руке на прса и поклони се своме старешини, и  
ан гледаш како се вије као кукавица!« И онда ме нечастиви научи шта да радим!«</p> <p>Ту се Гав 
и рече »хајде, да видиш твоју цркву!« И онда као обиђосмо цркву уђосмо и унутра, и калуђер, она 
леда и <pb n="106" /> уморна.{S} Овда и онда прихватила би се за најближи стубац од вењака и ма 
т добро чујаше.</p> <p>Тек би га овда и онда Иконија по рамену <pb n="24" /> живо покуцала па м 
г бакра, у који ће отац Никодије овда и онда да напоји освећеном водицом своју киту босиљка, а  
 осећања и црних мисли тек би се овда и онда пресецао речима: »Освета је моја, рече Господ!« ко 
 с робљем својим.{S} Окретаху се овда и онда да погледају стуб од дима и пламена који се из ман 
а руку, заиска смерно његов благослов и онда поче да говори гласно, да се на далеко чуло: »Свет 
/p> <p>Довикаше се Турци, искупише се и онда пођоше.{S} Однесоше малог Иву и једно десетак дево 
кћући понели у своје гњездо, нити бих и онда пристајала да слажем моју песму с црним Гавраном!« 
ти читам опроштајне молитве!« </p> <p>И онда му их он очита, те Гавран, плакајући у глас као ма 
апасти од овога лудог човека!«</p> <p>И онда настави пут свој брзим корацима, а сетна и замишље 
 се вијеш као тужна кукавица!«</p> <p>И онда Стојан опет ућута за дуго, и само јечаше, и пусти  
 а друго по куцању мога срца!«</p> <p>И онда Иконија бризну плакати.</p> <p>Везир јој миловаше  
о причати; али нека не вреди!«</p> <p>И онда чича Сима ућута, и ништа га више не могаше покрену 
је инако већ да ти све кажем!«</p> <p>И онда Иконија исприча како је Гавран одавно облетао око  
оведим као на последњем часу!«</p> <p>И онда, истина овде и онде запињући и с натегом, исприча  
р као зрно које не промаша.{S} Чисто ми онда рече:{S} Зар не знаш да сам везирова мајка?!«</p>  
 како јадна да не видиш цара?!{S} Па ти онда ниси видела ни Кизлар-агу са његовим Кара-агама, н 
 /> <p>»Не бојим се!« рече Иван, па тек онда бризну у глас да плаче; »Не бојим се ништа!{S} Нег 
т дадем!« А ја рекох: »Баш јесам!« А он онда: »На седамнаестом кораку од прага на пећини има ка 
 како је, а ја само да ти кажем, да баш онда, кад ме придигоше, несрећни Гавран (да га Бог убиј 
 се султанија па махну руком.{S} Дервиш онда извади из своје горње костретне одеће једну прљаву 
а, обрасла ниском а густом травом; овде онде по нека надгробна плоча с излизаним натписом; иза  
ато златом извезена, да је једва овде и онде кроз гроздове и грање од злата кадифа провиривала. 
њем часу!«</p> <p>И онда, истина овде и онде запињући и с натегом, исприча овако:</p> <p>»Отидо 
е од крмезове чохе, па застрвене овде и онде ћилимима из Бокаре и шаловима из Индије; дуж софе  
новише за њом: »Аферим!!« На један миг, оне две шербет-девојке крочише к певачицама и у сребрни 
чак ни слутити није могао, да га је иза оне решетке гледао један Јаничар.</p> <p>Наиђе за тим ј 
деда и мајке своје на простиркама испод оне старе крушке.{S} Иконији је сад мало било што гости 
ори чича него да јој их ветар доноси из оне пећине у планини.{S} Опет сама себи говораше: »Ако  
ао прилику и као нагнем да бегам, а оно оне две танке циганчице скакућу испред мене!{S} Него, а 
 из пупољка развила била.{S} Из луга, с оне стране, један кос звиждаше некакве значке као да у  
но дахом цвета од орлових ноктију.{S} С оне стране воде извиле се високе тополе, па пустиле гра 
 па оштро загледа у онај тополски луг с оне стране.{S} Баш нигде ни сенке од каквог човека.</p> 
 порти седоше на клупу испод липе близу оне чесме, а маломе Иви рекоше да иде да гледа свете сл 
 Беху обучени они у првом реду у жутој, они у другом у црвеној, а они у трећем у зеленој свили. 
реду у жутој, они у другом у црвеној, а они у трећем у зеленој свили.{S} Изгледаху као жива баш 
је муке, кад си овакав дан доживела!« А они који беху далеко од ње, довикиваху јој: »Ама изиди  
жао овог нашег шарова и гарова, како ће они без мене!«</p> <p>А шаров и гаров чуше да њихов мал 
лушам како наши ђаци поје, а оно дотрче они страшни Арапи, (буди Бог с нама!) па ме извуку напо 
 баш оно што је најлепше!{S} А лепо сви они прођоше мимо тебе а испред Падише!«</p> <p>»Ја се,  
творица у једној врсти.{S} Беху обучени они у првом реду у жутој, они у другом у црвеној, а они 
ма себи велим:{S} Боже благи, може бити они то сад по арапски гунђају: »а шта ће та сељанка овд 
моли у цара ферман: да сиротиња раја на оним урвинама од св. Јована подигне себи нешто црквице! 
 и шарене кавезе с тицама.{S} Ударише и оним широким путем између великих поморанџи, са којих к 
 родом и цветом у једно исто време, или оним великим и шареним тицама са кукастим широким кљуно 
оја ће да буде и нама и дуго после нас, онима који иза нас настану, коме имамо да захвалимо?{S} 
пали три свећице шапатом помињући имена оних за које их је <pb n="11" /> палила, упути Иву како 
бри и предобри.{S} Али кад прођем поред оних ваших тица са кратким кукастим кљуном и зеленим, п 
ша зазвекта својим прапорцима, свака од оних тица приклони ниско главу клањајући се, па онда, и 
а својом кадуном, која је била једна од оних девојака, што их Турци на сабору код манастира Св. 
о умро, умро је и стари кнез и већи део оних домаћина што судише Гаврану.{S} Али Гавран бејаше  
а по које зрно, па ако буде божја воља, оно ће да никне и плод донесе.{S} Научи га колико ти зн 
е расплакале па плачи!{S} Ех, Бого мој, оно је било појање да мртве оживи! .{S}Јес, није вајде, 
цркву, да слушам како наши ђаци поје, а оно дотрче они страшни Арапи, (буди Бог с нама!) па ме  
о весела и онако мила на зелено поље, а оно се све зашарени као да је на њ пала кита шаренога ц 
нија виде шта је.</p> <p>Ако не више, а оно бар стотину Турака коњаника беше се развило у ланац 
овде кажу да говоре турски и арапски, а оно све те тице погледају право и оштро у <pb n="95" /> 
им као прилику и као нагнем да бегам, а оно оне две танке циганчице скакућу испред мене!{S} Нег 
велику и стару липу.{S} Истом седнем, а оно се проспе жубор, шапуће лишће, шапуће, шапуће, па т 
а и двеста девојака удари све у ногу, а оно као да игра један момак и једна девојка.{S} Па не з 
анким грлом нешто о новом Јерусалиму, а оно се <pb n="87" /> свима диже коса на глави, и мислиш 
 не пушташе Ивана са груди својих.{S} А оно сироче, све бледо и престрављено, обема се рукама у 
пристајош да ми будеш домаћица, онда за оно што ће да те снађе, не жали ни на кога до на себе с 
би говораше: »Ако је тако, онда не ваља оно што село учини!«</p> <p>И другу ноћ не могаше Икони 
вана; загледах боље и пипну прстом, кад оно није природни цвет, него јоргованови цветови начиње 
ија не би ни могла да разговетније каже оно, што је мислила.{S} Султанија помисли да овај нешто 
д варница. </p> <pb n="38" /> <p>»То је оно што ми је зазор попричати, али видим није инако већ 
ну дана први пут дође по твојој жељи; и оно исто што рекох мојој Макрени, кад ми дође пре шест  
сторе, Иконија покрене своје село, да и оно само, од драге своје воље, снесе камена и дрвене гр 
рмљавина од клицања и кад се из ње изви оно »многаја љета«, она пребледе, пожуте, пребледе опет 
 његове.{S} Он седе поред ње.{S} Извади оно парче оцепљена рукава, и показав јој, упита је тихи 
велим: хоћу ћери моја што год могу; али оно што ја могу није много.{S} Научићу га да чита, упоз 
да није лепо, баш је много лепо!{S} Али оно да је да султанија чује!{S} Еј, еј, авај нама!« дов 
вана оборили оца Никодија, и рашчистили оно клупче од људи и жена, што се било склопило око јад 
> <p>»Ево не могу да тренем!{S} Цело ми оно вечерашње <pb n="89" /> чудо игра једнако пред очим 
ама зашто, мањ ако није што јој Хусејин оно онако из ненада викну.</p> <p>Три млада момка, личн 
јах да намиришем од куда Турци иду, као оно што пас нањуши зверад!{S} А сад се ево пометем; лом 
ноге.{S} Уздрктаним рукама беше раширио оно парче од рукава своје матере.{S} Гледаше га раширен 
е сав топи од милине што је подесио бар оно, што пада на три прва корака.{S} Просто не могаше д 
»Познајеш ли ово?«</p> <p>Она погледа у оно парче рубља, па онда опет везиру право у лице и реч 
{S} Велики је Бог!«</p> <p>Ризван метну оно парче рукава у своја недра па рече;</p> <p>»Ти памт 
ане поздарвља!{S} Па ти ниси видела баш оно што је најлепше!{S} А лепо сви они прођоше мимо теб 
!«</p> <p>»Па шта си му рекла?«</p> <p>»Оно исто што рекох мојој стрини Јованци кад ми пре годи 
а туга свом горчином својом окренула на оног несрећника, који је сву ту беду причинио. »Нека га 
дно, и устаде.{S} Падоше јој погледи на оног бумбара што облеташе ружу, отера га махнув руком,  
е небу од азура.</p> <p>Кад би на спрам оног прозора са решетком, <pb n="71" /> млади јахач упр 
 благословио!« »Е, Бог ти дао и овога и онога света!« »Ниси ти само везирова мајка, него си ти  
 зајеча: »Иконијо, Бог ти дао и овога и онога света, опрости ми кад си ми живот повратила, реци 
S} Бог нека даде оцу Никодију и овога и онога света!«</p> <p>»Ако ће да иде све по реду, имаш т 
зе да прича све по реду, па кад дође до онога како Турци полетеше по сабору с голим ножевима, и 
му на рамена као у старих јунака који с онога света овоме свету кроз гусле говоре. </p> <p>Стој 
бденија.{S} Милина је било погледати на оној лепој летњој ноћи, како је народ прекрилио био пор 
немо, а одмах за тим имамо да захвалимо оној жени, доброј и смерној, од суза које је Бог ову цр 
праменова од светлости да се укрштају у оној непрекидној сутоњи што у црквици владаше.{S} Кад ч 
ромуца неколико речи, које нико не чу у оној ори, па паде на земљу као да је муња ударила.</p>  
незнана и некрштена душа, па ћу се и на оном свету изгубити и залутати међу несвоје, а моји ће  
ог шареног и мирисног ћилима од цвећа к оном оквиру од руменог мрамора, и преко оквира по плаво 
 почела да зове Ђулбахару) причај нам о оном старцу у Јерусалиму, што је био заспао па се пробу 
рену за вођом, удари у одзиве, те се по оном пољу просу блејање, некако мекано и радосно блејањ 
колико ти знаш, па ће Миленкова душа на ономе свету мирна бити, а ја ћу те и јутром и вечером б 
љаше низ улицу.</p> <p>Иконија је сад у ономе, што јој под очима промицаше као нека шарена гунг 
 као да полагано сриче тајне реченице у ономе везу.{S} Па онда га подиже у вис, са поштовањем,  
ија се прекрсти, па на три места целива ону дугачку и широку црвену шару, за коју јој духовник  
чуђен погледа на старог Јаничара, па на ону тканицу.{S} Размота саде-свилу и из ње извади једно 
онијо!«</p> <p>То рече па се спусти под ону дивљу ружу.{S} Одвеза опанке, скиде чарапе, веза их 
рођем по перивоју мало; седнем тамо под ону велику и стару липу.{S} Истом седнем, а оно се прос 
е.{S} Ту она даде Иви онај слив воска и ону киту босиљка рекавши му: »Нај, сине, унеси ти сам о 
риђе младом везиру, положи му на колено ону танку свилену тканицу, и опет се натрашке узмаче не 
 право к шумарици која се са ове косе у ону дољу спушташе.</p> <p>И звиждукање двојнице стаде и 
 тукао цареве отпаднике, који цару рају опадају, а код раје цара у омразу воде!«</p> <p>»Нико т 
оковану у злато као евангеље.{S} Кад је опази, он поче да чита гласно, реч по реч: »Освета... ј 
 који се из манастира у небо дизаше.{S} Опазише да једна сељанка трчи за њима.{S} Један се Арап 
Турци су имали и пиштоље у кубурама, те опалише неколико метака, па се разиђоше по сабору удара 
се спусти под ону дивљу ружу.{S} Одвеза опанке, скиде чарапе, веза их једном врпцом све заједно 
елим убрусом, навуче брзо чарапе, обује опанке и још притврђиваше опуту на левој нози, кад иза  
водише, беху сви обучени у жуту чоху, а опасани стамболским пасима од жуте свиле.</p> <pb n="67 
инима, самурима и скупоценим лисичинама оперваженим.</p> <p>»Е сад, отварај очи и добро гледај! 
а га видим; и ако сам позни и последњи, опет да му срећу зажелим!{S} Имам за њ и поклон, малеча 
у ако у животу није!«</p> <p>Сутра дан, опет пред зору, Иконија је однела у пећину стару једну  
и благо Иконија; »и ако си царев везир, опет и твоја хазна има дно своје!«</p> <p>»Нека потроши 
оје.«</p> <p>Али Турци и ако не касаху, опет одмицаху с робљем својим.{S} Окретаху се овда и он 
етар доноси из оне пећине у планини.{S} Опет сама себи говораше: »Ако је тако, онда не ваља оно 
 стрина Иконија цару и царевом везиру?« опет питаху сељани.</p> <p>»Биће да је цару жао«, рече  
 није разумела на што Иконија нишани, а опет Иконија не би ни могла да разговетније каже оно, ш 
 море на тишини сунцем успавано било, а опет бесно у њу грували и пребацивали је млазовима од б 
да доживим радост да видим да ова црква опет пропоји на славу његову.{S} Моје село зна да има п 
 на онај свет, док не чује, да је црква опет запојала. </p> <pb n="99" /> <p>Кад већ све би гот 
ја пре четири године.{S} Не може цар да опет сад иште живу крв ове јадне сиротиње!« </p> <pb n= 
>Она погледа у оно парче рубља, па онда опет везиру право у лице и рече уздркталим гласом:</p>  
 Иконија овде, шири и башкари!« Па онда опет њему липа тихо шапуће: »Кад челе падну сутра на мо 
е да из мозга исцеди сећање, па се онда опет усправи и рече: »Јест, сад се сетих!{S} Ђаци патри 
еленском и свима другима.{S} Па се онда опет диже игуман дечански и поче овако :</p> <p>»Во Хри 
!{S} Помози ми сада!«</p> <p>Па се онда опет окрену везиру и узе да говори:</p> <p>»Што ће мени 
асак само на једном нокту.{S} Султанија опет <pb n="88" /> својим сребрним гласом викну: »Афери 
едњи јек у даљини издахну, онда Иконија опет зачу самртнички шапат Гавранов: »воде... воде... к 
том извезен, пун стрела са левог рамена опет сам лук с тетивом, завијен у зелену кадифу опет зл 
/p> <p>Кад му она после кратког времена опет суну мало вина у уста, он облизну своје суве усне, 
своју прошлост и жалосну судбину, а она опет њима причаше како су јој сина отели и како се у ње 
а љета«, она пребледе, пожуте, пребледе опет, промуца неколико речи, које нико не чу у оној ори 
је срце, и опет на своја уста.{S} Приђе опет к старцу, загрли га, извади иза свога свиленога па 
 диже, опрости се с њоме и нареди да је опет у њен конак отпрате онако, како су је у харем допр 
то су се омилиле Иконији.{S} Петрија је опет знала да прича по неку причу из »Четрдесет везира, 
} Та ево ме и сама се смејем!« Па би се опет тихо насмехнула. </p> <pb n="83" /> <p>У харему до 
та ће ова сељанка овде?!« Па онда ми се опет учини да раст захучи липи: »Чекај ти мирисна сејо, 
а прими од Хусејина!«</p> <p>Хусејин се опет подиже на ноге.{S} Извади иза црвеног кожног силав 
оплици.{S} Сад је све то искао да му се опет разговетно каже, и онда се крене пут Топлице са пр 
рце разнеле, него што ето доживех да те опет гледам где се вијеш као тужна кукавица!«</p> <p>И  
, па на своја уста, па на своје срце, и опет на своја уста.{S} Приђе опет к старцу, загрли га,  
 <pb n="78" /> од среће што те видим, и опет од несреће моје што кад те видех жива, нађох те да 
 на колено ону танку свилену тканицу, и опет се натрашке узмаче неколико корачаја, па с прекршт 
S} Следи ми се срце и скамених се.{S} И опет ми неверица!{S} Од куд ће Турци на Св. Јована и на 
гапија јој преведе; али она не чу.{S} И опет јој то поновише, кад је султанија тихо руком дотак 
ојим сребрним гласом викну: »Аферим!« И опет шербет-девојке прискочише играчицама и напојише их 
жено, запамтићеш ти мене!{S} Слушај,« и опет цикну Гавран као да је бесомучан. »Слушај, што ћу  
 две, дохвати једну и опет је пресече и опет се начинише две, тек за тили часак поче да гмиже п 
ски рисовуљ?« упита Иконија радознало и опет као са неком стравом. »У добри час дођох да моје о 
 је па се начинише две, дохвати једну и опет је пресече и опет се начинише две, тек за тили час 
 његово танко извијање, заспа.</p> <p>И опет у сну чу како Гавран изнемоглим гласом виче: »воде 
у цркву да је опљачкају и запале; други опет хватаху и везиваху младе и лепушкасте девојке.</p> 
изи.{S} Твоја мајка не ће доживети, али опет за то може бити да ћеш ти јахати белог коња на црв 
о страшан!« одговори Иконија мирно; али опет ти само мени њега покажи!«</p> <p>У том прође једн 
е него »Караконџул-ефендија«, а он мени опет за то тепа: »џанум« и »кузум«, срце моје и јагње м 
онија би се слатко насмејала, па би тек опет Агапији рекла: »Хајде ти сад после ове веселе Џумб 
о тужна кукавица!«</p> <p>И онда Стојан опет ућута за дуго, и само јечаше, и пусти Иконију да с 
у сну испричах једну такву гатку.« Него опет копкало ме да видим има ли плоча на седамнаестом к 
је зазор за по нешто, и ако се за друго опет бојим да душу не огрешим.{S} Ево ми тек сада сијну 
ледаше све ово чудо и господство, а час опет поносито и с фрком дижући главу у вис, као да нест 
 лук с тетивом, завијен у зелену кадифу опет златом извезену.{S} На глави ношаху позлаћене шлем 
 дајте ми да душу своју огрешим!</p> <p>Опет покри лице рукама и поћута у некаквим дубоким мисл 
сом изгледаше као да је девојка.</p> <p>Опет јој дође нова једна мисао.{S} Извади ружу из косе, 
жива реч којом поље срцу говори.</p> <p>Опет косић зазвижда другу неку и мало подужу значку. .< 
м ево ми запињу у грлу... немам речи да опишем какво је велико добро овим своме народу учинила. 
но лепих девојака.{S} У сваке коса беше оплетена у стотине танких витица, па падаше по плећима  
.{S} Неки од њих појурише у цркву да је опљачкају и запале; други опет хватаху и везиваху младе 
лије и прекади и да ми га о задушницама опојава?{S} Сахранићу се овде као незнана и некрштена д 
 и дадоше јој гутљај ракије, те се брзо опорави.{S} Оста у порти на трави до свршетка бденија.{ 
те је после велики војвода Раде Облачић оправив цркву, нешто ћелија и трапезарију у једној стра 
ради да не погине, али му у срцу никада опраштала нисам.{S} Али кад је мене Бог милостиви оволи 
 о бедрима ношаху криве димискије.{S} И опрема коњска била је богата, све од самог црвеног ибри 
е кнезу и домаћинима, мољаше све да јој опросте ако се на овом свету видели не би прекрсти се и 
нијо, Бог ти дао и овога и онога света, опрости ми кад си ми живот повратила, реци и да ми праш 
а је везирова мајка уморна, па се диже, опрости се с њоме и нареди да је опет у њен конак отпра 
ар ја то и не гледала.{S} Еј, Боже мој, опрости ми што се заносим, те будна моје старе снове сн 
ва земљу вичући: »Опрости ми, земљо!{S} Опрости ми!«</p> <p>Светина око њега и око суда, која ј 
>»Да ми, аго, не замериш, а и цар да ми опрости, једва би смела рећи да га видох!«</p> <p>»Их,  
p> <p>старог калуђера, па се онда с њим опрости и оде.</p> <milestone unit="*" /> <p>Да би стиг 
 колена и поче да целива земљу вичући: »Опрости ми, земљо!{S} Опрости ми!«</p> <p>Светина око њ 
p>Са те две сузе и са тим тихим осмехом опростила се с овим светом у тренутку највеће своје сла 
анас благословио, хоћу ево и ја њему да опростим.{S} Гавране, нека ти је проста од мене свака м 
 нахранити могу, ал’ ти, Гавране, никад опростити не могу!{S} Него кажу, који знају, да је Бог  
ло, препадоше се и не смедоше му читати опроштајне молитве, него одоше у олтар и казаше све игу 
Исус Христос отворио, ја ћу да ти читам опроштајне молитве!« </p> <p>И онда му их он очита, те  
уној одежди па рече Гаврану:</p> <p>»По опроштају који си од Иконије добио, по благослову који  
едан страшни грешник, а сада примљени и опроштени покајник пред Богом.{S} У име наше свете цркв 
мена.{S} Почупах маховину рукама, ножем опсекох плочу са свих страна, подигох је не без муке.{S 
у којој би свагда било певања, играња и опсенарских престава.{S} Најживље је Иконија запамтила  
и.{S} Носио је кунтуш од зеленог атлаза опточен широким первазом од зибелина, антерију од истог 
латна.{S} На једном крају то парче беше опточено шареним везом, у коме се плаве звезде и црвени 
чарапе, обује опанке и још притврђиваше опуту на левој нози, кад иза ње зашушта џбун, покрхаше  
 је да проберемо јуначко семе за царску ордију!« Препадох се и рекох: »Немој тога чинити, чести 
а неколико речи, које нико не чу у оној ори, па паде на земљу као да је муња ударила.</p> <p>Пр 
ицама свакојаким, од малог царића па до орла камењара; док се јата голубова и грлица лепршаху у 
аге, дивље руже, мирисно дахом цвета од орлових ноктију.{S} С оне стране воде извиле се високе  
t="*" /> <p>Хусејин-ага је предао своме орта-баши писмену заповест Румили-Беглер-бега, да старо 
поуздано.{S} Кад чусмо у Једрену, рекох орта-баши:{S} Знао сам да ће да буде.{S} Пусти ме да ид 
, од како поче овај бој голоруке раје с оружаним Турцима а већ пламен изби из крова црквена и и 
ло харамбаша Стојан са неколико хајдука оружаних до зуба.{S} Он је био поочим Иконијином Миленк 
 сукна, загасито зеленим кафтанима, без оружја и само са дугачким зеленим доламама, којих скуто 
>Радетића Мара ...{S} 1.50 </p> <p>Доле оружје I.{S} II. ...{S} 2.- </p> </div> <div type="titl 
 окретности има захвалити што је турско оружје победило.{S} По повратку с војне, султан га узме 
 сељаче једно, коме ако је било највише осам година, Дуваше у незграпно издељану двојницу почет 
 је био заспао па се пробудио тек после осамдесет година!«</p> <milestone unit="*" /> <p>Ризван 
 њих 24 младих девојака од петнајест до осамнајест година, све то богато обучено и накићено, у  
изван-бег се, као врло млад јаничар при освајању Багдада од Перзијанаца у толикој мери одликова 
S} Не ваља се светити јер Бог је казао: освета је моја!«</p> <p>»Па то му се Бог ето и осветио! 
, ево видим, Бог ми се свети.{S} Његова освета није као људска.{S} Ево ме да се патим у пећини, 
10_C2"> <head>II</head> <head>ГАВРАНОВА ОСВЕТА.</head> <pb n="22" /> <pb n="23" /> <p>Две недељ 
ао, осветио.{S} Бог се друкчије свети. »Освета је моја, рече Господ!« Богме бих вам о томе мога 
тек би се овда и онда пресецао речима: »Освета је моја, рече Господ!« које би јој громко зазвеч 
>У том јој зазвонише речи чича Симине: »Освета је моја, рече Господ!« Мишљаше о томе.{S} Ако је 
 је проговорио само ове неколике речи: »Освета је моја, рече Господ!«</p> <p>У самој ствари Ико 
его кажу, који знају, да је Бог рекао: »освета је моја!« Моли му се, да ти се он не свети!« гов 
и, он поче да чита гласно, реч по реч: »Освета... је... моја! рече Господ!« Сваку реч старац из 
="SRP18910_C3"> <head>III</head> <head>„ОСВЕТА ЈЕ МОЈА!{S} РЕЧЕ ГОСПОД"</head> <pb n="34" /> <p 
Море однеси бар пола цркви, да ти се не освети Бог!« Не послушах је.{S} Како знате она умре на  
>»Да се теби освети?!{S} А што да ти се освети?« упаде јој Стојан у реч, па се намршти, састави 
да се мени освети?!«</p> <p>»Да се теби освети?!{S} А што да ти се освети?« упаде јој Стојан у  
на рђа од човека довео Турке да се мени освети?!«</p> <p>»Да се теби освети?!{S} А што да ти се 
ва да изгоре.{S} У зао час хтедох да се осветим Иконији, за коју мишљах негда да ми дом као сун 
отона, коме је он душу за аспре продао, осветио.{S} Бог се друкчије свети. »Освета је моја, реч 
је моја!«</p> <p>»Па то му се Бог ето и осветио!{S} На мукама ће липсати као бесно псето, а зве 
из њих и трепет осмеха са усана његових осветлише му лепо лице његово.</p> <p>»Мајкино мило јед 
 онда је грешно што људи отимљу од њега освету његову!{S} Пред прве певце малко је заспала.{S}  
 ће отац Никодије овда и онда да напоји освећеном водицом своју киту босиљка, а у који ће побож 
и зет султана Мехмеда, који је Цариград освојио.{S} Сазидао га је благом, које му је дошло као  
рочитам <pb n="12" /> а три ни обрни ни осврни.{S} Ја како су писали царски брзописци Бог им су 
 али је од туге и од невоље пре времена оседила.{S} Према густој а седој коси чудновато пристај 
S} Али Гавран бејаше још жив.{S} Био је оседио, у лицу поцрнио и вукао би се четвороношке од пе 
 у зору дише, срце јој живље закуца.{S} Осети како је обузе нека нежна раздраганост.{S} Чињаше  
инио. »Нека га, нека још на овоме свету осети шта су паклене муке, он, који ми је живој срце иш 
 би се нашла усред поља и усред лугова, осећала би се детињски срећна.{S} Чинило би јој се да ј 
асплачем децо!« рече Иконија, као да је осећала да је у неколико крива за њине сузе..</p> <p>»Н 
 и замишљена.{S} Цео низ њезиних горких осећања и црних мисли тек би се овда и онда пресецао ре 
</p> <p>Али нико се на томе сабору није осећао срећнији од Иконије.</p> <p>Шта је срећа једне д 
 сељанку.</p> <p>Јадна Иконија ништа не осећаше.{S} Без капи крви у лицу, бледа ко крпа, с очим 
ледаше.{S} Лазнуше му руке.{S} Гаров се ослободи, подиже главу па језиком лазну Иву у образ.</p 
 овим измеђ себе разговара!{S} Слушам и ослушкујем.{S} Јест, не може бити друго, него баш говор 
 <pb n="98" /> <p>Везир је купио био од Осман-аге прокупачког Лежимир и још три села у околини, 
тан, акл дер Френгистан, хижмет дер али Осман,« »преко блага Хиндустана, и памети Френгистана,  
тана, и памети Френгистана, а сјајности Османлија, ништа веће нема!«</p> <p>»Вољан си аго да та 
сана станио се један тих једва приметан осмех.</p> <p>Са те две сузе и са тим тихим осмехом опр 
 се очи, и зрак радости из њих и трепет осмеха са усана његових осветлише му лепо лице његово.< 
х.</p> <p>Са те две сузе и са тим тихим осмехом опростила се с овим светом у тренутку највеће с 
есрећа бити царев везир?« упита везир с осмехом.</p> <p>»Знам ја, не можеш ти бити царев везир  
у једну сребрну синију, наместиле је на осмоугли столац од седефа пред султанијом и Иконијом, а 
.{S} Између сваке две девојке стојао је осмоугли сточић од седефа, а на сваком од њих по једна  
 пред којима се кандила никада не гасе, особито су се омилиле Иконији.{S} Петрија је опет знала 
их мука, и остављен у пећини зверовима, оста жив, сељани гледаше као неко чудо од Бога.{S} Сам  
 ништа!« па се онда сам брзо измаче.{S} Оста само Кизлар-ага, његових шест Арапа, и Иконија са  
ј гутљај ракије, те се брзо опорави.{S} Оста у порти на трави до свршетка бденија.{S} Око ње се 
исну и паде на земљу; у Ивановим рукама оста половина њеног везеног рукава.{S} Турчин понесе Ив 
ног гуташе као шећерлему.{S} Кад већ не оста више ни један, онда високи дервиш поче да се смању 
ркве, па да је сви виде и гледају, него оста поред врата на свом месту, с бледим лицем и плачни 
конија се беше чисто скаменила.{S} Тако оста за неколико тренутака.{S} Па се онда побожно прекр 
а одоше низ улицу, и само несвесно тело оста челом на решетку наслоњено.{S} Трже се и разабра с 
 не снива?{S} Слушао сам хиљаду гатки о оставама па сам себи у сну испричах једну такву гатку.« 
 и хтедох цркви да повратим половину од оставе.{S} Али све узаман!{S} Дочеках је с ову страну Л 
рете, и као кепец дебељко <pb n="86" /> остави своје сиџаде.{S} Девојкама, па и самој султанији 
гобе, па ни једне речи не проговори.{S} Остави поред њега крчаг с водом, чутуру с вином, и све  
 народ.«</p> <p>Пред саму цркву Иконија остави своју шареницу, па са синчићем уђе у мрачну и пр 
 Иконији: како мора да <pb n="77" /> је остави саму у овој одаји да дочека везира, који ће јој  
их соба, па је заједно са Шекер-кадуном остави у једној са врло богато застрвеном софом.{S} Мал 
 и у овој прилици показа да неће да нас остави да до краја пропаднемо, а одмах за тим имамо да  
би са Макреном, на којој имаовину своју остави, са сељанкама и старим и младим, поклони се кнез 
ну где је оставку предигао, па да се ту остави да од глади и жеђи полагано скапље или да га гор 
и, и нешто крпа и тканица.{S} Све је то оставила поред невољника, заједно с крчагом тазе воде,  
{S} Заборавих нешто да мојима на аманет оставим!«</p> <p>Хусејин устави своју чету и арабу.{S}  
оји тропаре и кондаке свецима, а ако га оставиш у манастиру девет година може свикнути и како с 
 народа из близа и из далека, Болеснике оставише да преноће у цркви и око цркве.{S} Слабо је ко 
и дан за њу.{S} И учинише јој по вољи и оставише је да стоји близу зачеља од совре.{S} Много је 
 се онда као богаљ баци у пећину где је оставку предигао, па да се ту остави да од глади и жеђи 
бесомучан. »Слушај, што ћу да ти кажем: остављам ти рока још три дана, не би л’ ти се лудој јал 
и.{S} У томе, што после онаквих мука, и остављен у пећини зверовима, оста жив, сељани гледаше к 
ило викаше непрекидно: »Аман вам Турци, оставте ми чедо моје!{S} Ево просто вам било, убите мен 
просто вам било, убите мене несретњицу, оставте само јединче моје.«</p> <p>Али Турци и ако не к 
а мојих испунио«, рече Иконија; »али ми остаде једна жеља на празно.{S} Мислила сам, како би ле 
<pb n="99" /> <p>Кад већ све би готово, остајаше само да се на десном зиду у женској цркви испи 
н водећи левом руком Иконију, а за њима остала свита.{S} Многе се жене, а богме и понеки људи,  
 на каквим ће самоуцима цркве царске да остану!«</p> <p>»Је ли то баш царски рисовуљ?« упита Ик 
глеве на раменима а слемена над главама остану!«</p> <p>»А што ће стрина Иконија у Стамболу?« п 
ј народ, и како је народ, који је веран остао прелазећи кроз долину смрти, нашао, да га Бог на  
вана а мршава у Лежимиру.{S} Ех шта ћеш остарех и ево лепо видим где ми мозак лапи!{S} Док беја 
 Не могах изаћи од кијамета на пољу.{S} Остах у пећини да преноћим и заспах на гуњцу моме.{S} Н 
муку за неколико часова па свршио, а ја остах да кукам без гроба а до мога гроба!{S} Нека га, с 
{S} Како знате она умре на пречац, а ја остах сам.{S} Понех се и побеснех мало, али још не сврн 
 а леву притискаше на срце.{S} А кад се осу грмљавина од клицања и кад се из ње изви оно »многа 
а се царевим везирима замерио, те су га осудили да погине, а он замолио цара да бар пред смрт в 
« предузе за тим да говори. »Када ти је отац (Бог да му душу прости!) умирао од тешких рана, ре 
улове у свога синчића: »Ето, тако ти је отац говорио.{S} Тако је исто говорио и оцу Никодију ка 
 котлић од калајисаног бакра, у који ће отац Никодије овда и онда да напоји освећеном водицом с 
 горе, много горе!«</p> <p>»Беже!« рече отац Никодије одважно. »Ово је дете ђаче манастирско.{S 
>»Народе не дај се зулумћарима!« викаше отац Никодије, па се голим рукама дохвати у коштац с је 
 изванредно расипање новца; »баш нека и отац Никодије запамти кад је наш Иво први пут понео кот 
Свет изађе из цркве у порту.{S} Изађе и отац Никодије онако с одеждом.{S} Држи левом руком икон 
тео, жив; ако је жив, биће да је, као и отац што му беше, јуначког срца и плаховит на неправду; 
гине и да ти с њоме муку мучиш.{S} Буди отац сиротињи, <pb n="43" /> и веран слуга царев: пошљи 
зира!«</p> <p>»Е, сестро моја«, рече ми отац Никодије; »то је, видиш, српски цар Лазар саградио 
 »Чекају тебе, да те причесте!« рече ми отац Никодије.{S} А ја се препадох, срце ми залупа силн 
ећ у неку руку посветио, да већ сада ни отац Никодије ни црква Св. Јована не могу без њега да б 
шег села и наше цркве буде с нама стари отац Никодије.{S} Поменух то једном поодавна Хусејин-аг 
 Бога ми, баш царски рисовуљ!« одговори отац Никодије с пуно поуздања и поноса. »Ево, видиш, на 
»Иконијо, јадна моја Иконијо, аманет ти отац мој и аманет ти дете наше!« Заклех му се да ћу му  
адико!« Еј, Боже, да ми је онда да твој отац устане из гроба, па да те види, па макар ја то и н 
а књигу.{S} Нека се не ломи по гори као отац што му се ломио, него нека стане у цркву да крстом 
»Е, ово је моје добро ђаче!« рече ведро отац Никодије. »Ако пође тако и даље, како је пошао, ак 
 те, као оца, као што ми и јеси по Богу отац, светуј га нека ме се махне!{S} Нека не лудује.{S} 
евала те ноћи.</p> <p>»Од некуд искрсну отац Никодије, сав бео као овца, узе ме за руку и рече  
же него: »Тако, синко, тако!«</p> <p>Чу отац Никодије где неко иза њега говори, па се окрете.{S 
каше она иза гласа и запомагаше.</p> <p>Отац Никодије искочи напред и стаде пред њу те је закло 
</p> <p>Нађоше га у трапезарији.</p> <p>Отац Никодије, омален, сувоњав, жут у лицу, просед, у р 
 лисичинама оперваженим.</p> <p>»Е сад, отварај очи и добро гледај!» викну Хусејин Иконији; »ев 
то слатко-гласном својом речју, Иконија отвараш себи и своме свекру пута кроз густу гомилу свет 
апред и са два три сељака своја с муком отвараше пут калуђерима кроз густе гомиле народа.</p> < 
есрећнику на главу и суну му кап вина у отворена уста.</p> <p>Он се устави у јечању; с муком и  
ове таласе од људи, да не запљусну онај отворени пут средином улице, који се чувао слободан, да 
чани златним пуцетима а на грудма широм отворени, да кроз танку маглицу од свилене паучине пока 
бледа ко крпа, с очима укоченим с устма отвореним, с пеном белом и крвавом на помодрелим уснама 
бој се рајо!« викну млад један Турчин с отвореним и човечним лицем, који очевидно беше вођ чети 
орње костретне одеће једну прљаву кесу, отвори је, и извуче из ње <pb n="85" /> једну змију, пр 
 шареницу.{S} Извади белу једну погачу, отвори једну застругу скорупа, и једну мању са ситном с 
-чауши, трче да јаве да иде Падишах.{S} Отвори добро очи кад ти покажем везира, да га добро вид 
а изашле, а на другој страни Кизлар-ага отвори једна по ниска вратанца од седефа и пусти унутра 
ита: »Шта велиш?« али не могаше уста да отвори.</p> <p>У том тренутку растрезни је из бунила но 
 се устави у јечању; с муком и полагано отвори очи, гледаше је дуго и дуго, и очевидно не могаш 
>Сељанка се спусти под онај грм и одмах отвори шареницу.{S} Извади белу једну погачу, отвори је 
милости коју нам је Господ Исус Христос отворио, ја ћу да ти читам опроштајне молитве!« </p> <p 
аничари одведоше, али ми га турска вера оте, да од њега турска срећа гради царева везира!{S} Ца 
 она опет њима причаше како су јој сина отели и како се у њеном завичају живи.</p> <p>Иконија ј 
ога ми цар пре двадесет и толико година отео, жив; ако је жив, биће да је, као и отац што му бе 
леди на оног бумбара што облеташе ружу, отера га махнув руком, узабра ружу, принесе је к уснама 
 по сабору с голим ножевима, и како јој отеше Иву, она од једанпут заћута; замисли се нешто дуб 
вина дигла и пропојала!«</p> <p>Иконија отиде па се намести пред главним вратима од цркве.{S} Т 
нутра улазила.</p> <p>И трећи дан зором отиде Иконија да обиђе богаља.{S} Кад му донесе крчаг в 
обро да учиниш!{S} Пођи у Сирф-вилајет, отиди у село које знаш, распитај за њу.{S} Ако је жива, 
ући и с натегом, исприча овако:</p> <p>»Отидох санџак-бегу у Прокупље. »У нашем селу,« рекох му 
с њега.</p> <pb n="57" /> <p>Кад смо те отимали од твоје мајке, ухватио си се обема рукама за њ 
о склопило око јадне Иконије.{S} Ова се отимаше као бесомучна и не пушташе Ивана са груди своји 
а је Бог казао, онда је грешно што људи отимљу од њега освету његову!{S} Пред прве певце малко  
/p> <p>»И ја сам слушао, да је Никодије отишао у Јерусалим, па тамо и преминуо рече један други 
 се око Иконије.</p> <p>Две крупне сузе откидоше се испод њених дугих трепавица, и полагано кли 
су се златне, бисерне и сафирне капљице откинуле да као блистава роса попадају по персијским ћи 
 би јој се по неки тешки уздах из груди откинуо.</p> <p>»Ти си, мајко, сетна невесела?« упитаће 
, и мислиш диже се кубе горе у кебо, да отклони цркву да и анђели чују, а ми све младе жене и д 
тари се Јаничар диже, десном руком живо откуца темена и рече: »Да идем!«</p> <p>И одмах пође.</ 
изван потресеним глосом, »нису могли да отму моје срце од тебе.{S} Ја имам једну матер.{S} И ја 
 Он је служио цара, кад је тукао цареве отпаднике, који цару рају опадају, а код раје цара у ом 
о под главним вењаком калуђери и попови отпеваше нешто.{S} На многим местима из гомилица народа 
 с њоме и нареди да је опет у њен конак отпрате онако, како су је у харем допратили били.{S} Та 
а женска глава, а срце ми је уцвељено и отровано; али ти си хладна и паметна мушка глава, а срц 
е ви овде где сте, <pb n="27" /> док ја отрчим и видим шта је.{S} Ходи Иво с наном твојом!«</p> 
estone unit="*" /> <p>Тек је сунце било отскочило за једно копље, а цело се село искупило пред  
ленило, а из овога у топло руменило.{S} Отуда је дошло и име конаку.{S} Зидао га је Махмуд-паша 
е огрануло.{S} Огрејах се и дођох себи; охрабрих се и обвеселих видев пуна недра сребра.{S} Вра 
да прихвати да сам чува добро име свога оца.{S} Где би ми памет била, а куд би ми душа стигла,  
 Сад сам те познала прво по очима твога оца, а друго по куцању мога срца!«</p> <p>И онда Икониј 
е моје ?{S} Ваља да се не бојиш доброга оца Никодија ?{S} Он ће тебе лепо да пази!« </p> <pb n= 
 и сваком брату Србину: поздравље ти од оца Никодија, нашао је у Јерусалиму српску цркву св. Са 
кад је уведе за руку у кућу, и кад виде оца Миленкова у крај огњишта нађе речи.</p> <p>»Ето, на 
 и преко људи, и како је покренуо чак и оца Никодија да јој говори, како ју је на потоку Липови 
лах јој и друге умољенице.{S} Замолих и оца Никодија, и хтедох цркви да повратим половину од ос 
и лаким срцем изађе из цркве да потражи оца Никодија.</p> <p>Нађоше га у трапезарији.</p> <p>От 
у Турци једним ударом буздована оборили оца Никодија, и рашчистили оно клупче од људи и жена, ш 
уста чујем живот или смрт.{S} Видела си Оца Никодија?«</p> <p>»Видела сам га.{S} Него немој да  
 шапутне своме Иви те и он приђе к руци оца Никодија.</p> <p>»А да те не сметох у каквом светом 
 ничему не нада!«</p> <p>»Молим те, као оца, као што ми и јеси по Богу отац, светуј га нека ме  
доле, па право Иконији, одгурнув сурово оца Никодија на страну.</p> <p>»Не дајте браћо!« вриска 
роз густу гомилу света, док не стиже до оца Никодија.{S} Па онда полагано корачаше иза њега вод 
рње да стигнемо до Св. Јована да видимо оца Никодија!«</p> <p>»А што "ћемо тамо, нано?« упита И 
ма и поповима.{S} Иконија је измолила у оца Никодија његово ђаче, те тако мали Ива сеђаше измеђ 
ет ти дете наше!« Заклех му се да ћу му оца чувати и мојом и његовом бригом и да ћу нашега Иву  
авио!«</p> <p>Поразговара се још мало с оцем Никодијем, посаветова свога синчића да у свему леп 
алем камен драги, на токамо пуце под гр’оцем, и у њему чаша од биљура; па облачи ковче и чакшир 
} Он седе поред ње.{S} Извади оно парче оцепљена рукава, и показав јој, упита је тихим гласом:< 
и неправилно, као да је цело парче било оцепљено.</p> <p>»Шта је ово, Лала?« питаше везир подиг 
о, гледај то наше јадно дете!{S} Дај га оцу Никодију на књигу, па нека буде од њега што Бог хоћ 
ртноме часу моме рећи:{S} Бог нека даде оцу Никодију и овога и онога света!«</p> <p>»Ако ће да  
S} Јутрос сам изашла била на гроб твоме оцу и рекла му: да мој завет <pb n="8" /> нисам заборав 
ђе како ће и поче:</p> <p>Као духовноме оцу твоме, и као старом пријатељу куће твоје, мени не ћ 
ад га је овај причестио.{S} А ја сам се оцу твоме заветовала: да ћу, ако ми Бог и мајка божја п 
отац говорио.{S} Тако је исто говорио и оцу Никодију кад га је овај причестио.{S} А ја сам се о 
е мудра Макрена да тумачи. »Синоћ смо о оцу Никодију дуго говорили, говорили смо с игуманом ког 
о ћемо сине мој, у име, божје да пођемо оцу Никодију!«</p> <p>»А ово стадо? ко ће да га чува?«  
ога девојачког крока, ил’ девојке лебде очаране звеком од. сребрних жица.{S} Милина од игре и м 
не листине да пољуби.</p> <p>. »Па сад, оче Никодије, Бог па ти!« поче Иконија. »Ево ти доведох 
Боже!« рече Иконија побожно. »Пусти ме, оче Никодије, да целивам где је царска рука царско име  
ости за лепоте твоје?«</p> <p>»Не могу, оче Никодије!« одговори Иконија.</p> <p>»Долазећи данас 
«</p> <p>»Хвалимо те Боже! куд ћеш више оче Никодије?{S} Од твоје шенице у којој како народ зна 
че, тихо: »Хвала прво Богу па онда теби оче, на овој великој радости!« а очима показа на своје  
дошло колико је право!{S} Не, не, свети оче, толико се изумила нисам.{S} А да јесам, ех, право  
, добра жено!«</p> <p>»Благослови свети оче!« рече Иконија смерно, па приђе духовнику и пољуби  
ри гласно, да се на далеко чуло: »Свети оче, ово је данас најсрећнији дан мога живота.{S} Бог м 
сусрела?« питаше калуђер.</p> <p>»Нисам оче, а ударила сам преким путем.{S} Мислила сам да стиг 
} Много ми што шта наказива па заврши: »Оче Никодије, ако је усаветујеш те пристане, ево од мен 
 очима и веђама показав на дете, што је очевидно значило, да има нешто што не може пред дететом 
не трепћући у везира.</p> <p>Везир беше очевидно и сам узбуђен.{S} Био је сав блед, и на трећем 
о отвори очи, гледаше је дуго и дуго, и очевидно не могаше је познати..</p> <p>Кад му она после 
рчин с отвореним и човечним лицем, који очевидно беше вођ чети. »Не бој се рајо!{S} Казуј само  
 ми је Бог преко молитава мојих и преко очекивања мојих испунио«, рече Иконија; »али ми остаде  
а гледаху својим паметним очима, као да очекиваху стрпељиво да виде хоће ли мали свирац крочити 
n="20" /> <p>Гавран сав помодре у лицу, очи му се засветлише црвеним жеравицама.{S} Он стегну у 
етање.{S} Страшно га је било погледати: очи избуљио, па их на горе преврнуо, беле зубетине иске 
а.{S} Вала доста је и њега видети па да очи засену!{S} А право да кажем, учини ми се да сам те  
, скиде полагано тешке наочари, протрља очи па проговори :</p> <p>«А ене! одкуда ти Иконијо, до 
 сад (па Јаничар састави трепавице) кад очи склопим видим њене очи!{S} Узех од тебе ово парче и 
истајаху њене крупне и још једнако живе очи.{S} На лицу, које је сад вазда бледо било, владаше  
синчића од седам година, твоје соколове очи, честити беже, прозреле би одмах Оџаковића, који је 
{S} Па се онда побожно прекрсти, подиже очи к небу и рече гласно:</p> <p>»О мајко божја и богор 
дохвати се обема рукама за чело, подиже очи горе, прекрсти се и рече:</p> <p>»О Боже и света бо 
ком стравом. »У добри час дођох да моје очи и ту светињу виде!«</p> <p>»Јесте, Бога ми, баш цар 
то она. »Јеси ли ти то, Иконијо, или ме очи моје варају?« рече. </p> <pb n="49" /> <p>Она му ни 
и трепавице) кад очи склопим видим њене очи!{S} Узех од тебе ово парче и чувах га као амајлију. 
азар, чисто га ево и сад гледам; крупне очи с благим погледом, дуге косе пале на рамена, по кра 
е јој лице ракијом, протрљаше јој слепе очи и руке’ сунуше јој неколико капљи вина у уста. позн 
као нешто што је сама видела, па јој се очи разгореше а лице засветли; — »Да ти видиш Топлицу М 
о челу и по образима.{S} И самој јој се очи сузама напунише па грцајући рече:</p> <p>»Што плаче 
па угледав мајку и деда, засијаше му се очи, и зрак радости из њих и трепет осмеха са усана њег 
да је ушао у гробницу.{S} Али чим му се очи мало свикну, одмах му се око срца проспе нека света 
А право да кажем, учини ми се да сам те очи и то чело неге видела, па се занесох тражећи по мој 
поцрвене као црвени божур.{S} Граорасте очи њене потамнеше у две крупне љубичице, а кроз њих за 
усти поред њега.{S} Старцу се наводнише очи, и гладећи седу своју браду руком, понављаше тихо п 
бим!«</p> <p>Обе младе жене разрогачише очи, па је гледаху непомично као да се беху окамениле.{ 
ји грчевито задркташе углови од усана и очи јој се наводнише.</p> <p>Привикаше јој са више стра 
но мило јединче!« замуца Иконија тихо и очи јој засузише. </p> <pb n="25" /> <p>Старац трепћући 
 подиже руку десну изнад обрва, заклони очи од сунца, које са запада косо своје зраке у руменим 
ави у јечању; с муком и полагано отвори очи, гледаше је дуго и дуго, и очевидно не могаше је по 
 Сунце грануло па обасјало цвеће, да ти очи засену од јаре.{S} Мало даље, па угледасмо цркву.{S 
а нас који дођосмо из далека; дај да ти очи сагледамо, те да нашима на дому кажемо: видесмо црк 
ама оперваженим.</p> <p>»Е сад, отварај очи и добро гледај!» викну Хусејин Иконији; »ево га наш 
да јаве да иде Падишах.{S} Отвори добро очи кад ти покажем везира, да га добро видиш, да се не  
 Патријар нареди: да се црква посвети у очи самог Ивањ-дна, и посла уместо себе игумана Дечанск 
 ни речи, него само гледаше непомично у очи његове.{S} Он седе поред ње.{S} Извади оно парче оц 
 празник цркве св. Јована.</p> <p>Већ у очи самог празника искупило се на пољани испред манасти 
мљи да у њој до смрти станује.</p> <p>У очи самог Ивањ-дна, игуман дечански с мноштвом калуђера 
 сељани са више страна.</p> <p>»Протрех очи; уштинух се десном руком за леву мишицу.{S} Јест, б 
и ћуташе обадвоје.{S} Гавран не скидаше очију с њеног лица, које сад бејаше још лепше како стид 
ече им: </p> <pb n="81" /> <p>»Тако вам очију, децо моја, немојте ме више мучити!{S} Волим вас  
ја, зар то није чарање ?«</p> <p>»Нисам очију ми! него се нашалих и рекох цвету: боље ти је на  
 можда и јесмо, али нит имамо крила нит очију Соколових.{S} Нити знаш куд ћеш пре.{S} Поручише  
гледе на њ, као да је хтео силом својих очију да скине решетку.{S} Не могаше да скине решетку,  
двоје као нека оштра сабља.{S} Из таких очију посла за мном прекор као зрно које не промаша.{S} 
ка, танкострука, смеђе косе, граорастих очију, којих се граор преливао из бледоплавог споменка  
а теби оче, на овој великој радости!« а очима показа на своје дете.</p> <p>»Е, ово је моје добр 
моје, зна сад да га деда и мајка његова очима прате!«</p> <p>»Ћути, снахо, много говориш за црк 
инђушама, са крупним црним зеницама, са очима као бадем повијеним, са дугим свиленим трепавицам 
а.{S} Али каква кауркиња?{S} Сељанка са очима једне хасеки-кадуне!{S} Кад те очупах од ње, она  
ње <pb n="89" /> чудо игра једнако пред очима.{S} Истом се мислим, вратим у цркву, да слушам ка 
 <p>Иконија је сад у ономе, што јој под очима промицаше као нека шарена гунгула, једва спазила  
ји, па се загледа крупним својим плавим очима у матер своју.</p> <p>»Е, па само да почнеш као ђ 
едожутом ружом у златној коси, с плавим очима, с лицем белим као да је млеком наливено, и сва у 
ватра у његовој глави и магла у његовим очима.{S} Полазећи Иконија, навали на улаз од пећине не 
коностаса, Исус раширио руке па великим очима и замишљеним погледом гледа да л’ ће ко да му при 
почетак од некаквог кола.{S} По веселим очима његовим и по зажареном лицу, видело се како се са 
кталим ноздрвама, разрогаченим ужареним очима гуташе милину, која се као мирис од цвета подизаш 
пах од ње, она паде, погледа ме крупним очима испод дугих трепавица, пресече ми срце на двоје к 
крете па га погледа немо својим крупним очима.{S} Хтеде да га запита: »Шта велиш?« али не могаш 
кострука девојка — с црном косом, црним очима, белим челом и руменим лицем, сва обучена у црвен 
Дуго и мирно га гледаху својим паметним очима, као да очекиваху стрпељиво да виде хоће ли мали  
на свом месту, с бледим лицем и плачним очима.</p> <p>У томе се појавише калуђери од конака.{S} 
а слутим.{S} Сад сам те познала прво по очима твога оца, а друго по куцању мога срца!«</p> <p>И 
 О да ми Бог хоће дати да доживим да то очима видим, па да мирно умрем, кад ми суђен данак дође 
 Без капи крви у лицу, бледа ко крпа, с очима укоченим с устма отвореним, с пеном белом и крвав 
ту, имам нешто да ти говорим!« Па мрдну очима и веђама показав на дете, што је очевидно значило 
тајне молитве!« </p> <p>И онда му их он очита, те Гавран, плакајући у глас као мало дете, одмил 
р бабе причаху како од те воде јача вид очњи, и како је чак некаки слепац прогледао кад се поре 
са очима једне хасеки-кадуне!{S} Кад те очупах од ње, она паде, погледа ме крупним очима испод  
> <p>Смиља ...{S} 1.50 </p> <p>Насрадин Оџа ...{S} 1.50 </p> <p>Разбибрига велика, илустрована  
43" /> и веран слуга царев: пошљи малог Оџаковића у Стамбул, нека се за рана научи да служи цар 
ве очи, честити беже, прозреле би одмах Оџаковића, који је рођен да буде велики човек.{S} Ја са 
вица, пресече ми срце на двоје као нека оштра сабља.{S} Из таких очију посла за мном прекор као 
естрављене.{S} Кизлар-ага викну две три оштре речи дервишу, те овај баци своју високу и шиљату  
зраке у руменим праменовима пушташе, па оштро загледа у онај тополски луг с оне стране.{S} Баш  
 <p>Иконија наслони чело на решетку, па оштро гледаше на улицу.{S} А срце јој поче живље да куц 
ки, а оно све те тице погледају право и оштро у <pb n="95" /> мене, па некако мудро задрмају гл 
е они страшни Арапи, (буди Бог с нама!) па ме извуку напоље да гледам дервиша и његове змије.{S 
и је онда да твој отац устане из гроба, па да те види, па макар ја то и не гледала.{S} Еј, Боже 
ију кроз неколико лепо намештених соба, па је заједно са Шекер-кадуном остави у једној са врло  
 да л’ је моја мати жива«, Ако је жива, па се мучи у сиротињи док ја газим по свили и кадифи, к 
која, сва блажена прекрсти се и целива, па онда пољубив руку калуђеру рече, тихо: »Хвала прво Б 
{S} Принесе икону старцу и пошкропи га, па је онда пружи Иконији која, сва блажена прекрсти се  
т се натрашке узмаче неколико корачаја, па с прекрштеним рукама ћуташе и гледаше пред-а-се.</p> 
оће да прсну.{S} Још неколико корачаја, па се под новим и све то жешћим ударцима камџије стропо 
ут аспрама!«</p> <p>Јаничар се насмеја, па махну руком као да каже; »Море жено батали ти то!«</ 
 говориш цареви везиру?!« рече Иконија, па уста силно узбуђена.</p> <p>»Вере ми се не шалим!« о 
у кубурама, те опалише неколико метака, па се разиђоше по сабору ударајући где кога стигну сабљ 
рапин је гледаше за неколико тренутака, па онда скочи с коња, раскиде јој јелек, раздра кошуљу  
прса.{S} У десној му руци кита босиљка, па њоме шкропи сваког ко приђе икону да целива.{S} Поре 
мљу, где је мало час њена нога стајала, па зајеча: »Иконијо, Бог ти дао и овога и онога света,  
оџе.{S} Иконија би се слатко насмејала, па би тек опет Агапији рекла: »Хајде ти сад после ове в 
а казује, као нешто што је сама видела, па јој се очи разгореше а лице засветли; — »Да ти видиш 
се да сам те очи и то чело неге видела, па се занесох тражећи по мојој лудој памети где сам их  
p>Иконија се била сва у ухо претворила, па растужена замишљено гледаше у младе певачице.{S} Сул 
«</p> <p>Она погледа у оно парче рубља, па онда опет везиру право у лице и рече уздркталим глас 
" /> остави своје сиџаде.{S} Девојкама, па и самој султанији, то се даде на смеј па се слатко н 
 храни рибе морске девојкама из харема, па ће да проба да их храни бабама кауркињама!«</p> <p>» 
 босиљак и восак пред икону Св. Јована, па онда с ведром душом и лаким срцем изађе из цркве да  
вор значи: да је везирова мајка уморна, па се диже, опрости се с њоме и нареди да је опет у њен 
о је у вис крст од сувог шумског грања, па се намрштио и виче:{S} Покајте се!{S} А високо са св 
омоћнице, а иза њих дванајест Арапкиња, па дванајест белих жена, а иза њих 24 младих девојака о 
бег зачуђен погледа на старог Јаничара, па на ону тканицу.{S} Размота саде-свилу и из ње извади 
вему лепо слуша</p> <p>старог калуђера, па се онда с њим опрости и оде.</p> <milestone unit="*" 
02" /> под саму стреју од самог биљура, па се на сунцу преливају у све дугине боје; погледам го 
сну га на своје чело, па на своја уста, па на своје срце, и опет на своја уста.{S} Приђе опет к 
, промешкољи се, кашљуцне два три пута, па тиха али и прекорно рече:</p> <p>»Не ваља то тако, с 
ену старац, бео <pb n="47" /> као овца, па чита велику једну књигу оковану у злато као евангеље 
 беше оплетена у стотине танких витица, па падаше по плећима до испод појаса; шалваре им беху о 
ванајест дечака па дванајест девојчица, па ћехаја-кадуна са своје четири помоћнице, а иза њих д 
е поведе коло, па се повије око свирца, па на десно па на лево, па кад сто момака и двеста дево 
у се овде као незнана и некрштена душа, па ћу се и на оном свету изгубити и залутати међу несво 
 се рукама ухватило за њен десни рукав, па из гласа запеваше: »Јаох, моја нано, не дај ме Турци 
та све од бистрог плавог камена драгог, па покривена златним тепелуцима.{S} Дођосмо пред главна 
повео разговор другим путем.</p> <p>»Е, па није шала, царевина је то!{S} Како гледах оволику си 
 плавим очима у матер своју.</p> <p>»Е, па само да почнеш као ђаче, па већ кад мало поодрастеш  
p> <p>Иконији је срце било пуно тегобе, па ни једне речи не проговори.{S} Остави поред њега крч 
 изађе на горњи мраморни праг од цркве, па да је сви виде и гледају, него оста поред врата на с 
узећи четвороношке обилазаше око цркве, па би се пред сваким од тројих врата устављао да повиче 
је народ прекрилио био порту око цркве, па се ућутао једва дише, само да чује, како калуђери и  
силество змија, док султанија пребледе, па се диже а девојке вриснуше престрављене.{S} Кизлар-а 
занео, да не чу кад Иконија с Ивом уђе, па не диже главе нити мрдну густим веђама.</p> <p>Икони 
брним котлићима миришљаву воду од руже, па китама од црвеног каранфила пошкропише ћилимове и за 
 задркташе, виде да не може да развије, па са најдубљим поштовањем ниско погнут приђе младом ве 
 се зулумћарима!« викаше отац Никодије, па се голим рукама дохвати у коштац с једним Турчином.< 
јауком подиже на колена и паде на руке, па четвороношке полагано домиле до ње.{S} Она се одмаче 
 и још једна' дворанка узеле под мишке, па је увеле у велику дворану, где би јој млада султаниј 
е људе.{S} Скочише њих десеторица доле, па право Иконији, одгурнув сурово оца Никодија на стран 
не стране воде извиле се високе тополе, па пустиле гране над потоком, као да хоће да га сребрни 
да ти очи засену од јаре.{S} Мало даље, па угледасмо цркву.{S} Али каква црква!{S} Из темеља па 
<pb n="61" /> <p>У том навалише и жене, па с њима дође и Иконија, по коју је кнез већ послао би 
ају право и оштро у <pb n="95" /> мене, па некако мудро задрмају главом, по нека закрешти нешто 
кога је Иконија дала донети из планине, па наредила: да му се у конаку манастирском даде једна  
 и његове кадуне да се фереџом заогрне, па прође кроз Стамбул и Боспором на кајику онако у бело 
ина у уста, он облизну своје суве усне, па с муком и с промуклим гласом промуца: »Ти си ... бож 
 као да хоће да из мозга исцеди сећање, па се онда опет усправи и рече: »Јест, сад се сетих!{S} 
 Око самог конака извиле се старе липе, па га чисто загрлиле мирисном хладовином и меким облако 
Посадише игумана дечанског у врх совре, па онда калуђере и попове све по старешинству, па онда  
са ћошка свога конака загледала у море, па би сетно пољуљала главом то на десно то на лево, и т 
тица приклони ниско главу клањајући се, па онда, истина крештавим и нешто мало загушеним глисом 
 Гору; распитивало се и распитивало се, па све узаман !{S} Како га у онај страшни дан нестаде,  
горостасна црнца размакли тешке завесе, па пустили <pb n="84" /> да уђе унутра Кизлар-ага са дв 
рца за руку.</p> <p>Мали се Ива окрете, па угледав мајку и деда, засијаше му се очи, и зрак рад 
кога, биће само једну жену.{S} Плакаће, па ће се окренути, наћи мужа и утешити се!«</p> <p>»Ето 
пе жубор, шапуће лишће, шапуће, шапуће, па тек с друге стране зашушти јачи шушањ.{S} Окренем се 
д црвене и зелене <pb n="80" /> кадифе, па златом извезене; испод таванице, свуда у наоколо, ид 
уз прозоре ниске софе од крмезове чохе, па застрвене овде и онде ћилимима из Бокаре и шаловима  
конија склапајући своје дуге трепавице, па, слушајући пажљиво његово танко извијање, заспа.</p> 
тање, претисла њену руку па своје срце, па је онда сама узела под мишку и повела да је посади п 
</p> <p>»Е, па само да почнеш као ђаче, па већ кад мало поодрастеш и научиш књигу и летургију,  
ваше руку, пусти је мало да се исплаче, па је онда тихо запита:</p> <p>»Што плачеш?!</p> <p>»Пл 
име и с пролећа нешто често побољеваше, па се побојаваше да не умре и мољаше се гласно Богу, да 
 некакве речи, које нико не разумеваше, па из ње поче да излеће голуб за голубом, носећи у кљун 
итороги вођ оваца виде је оздо са паше, па заблеја и два и три пута и пође право к њој; и све с 
{S} Изгледаше снужден и по дуго ћуташе, па ће онда рећи:</p> <p>»Мислим се нешто, да л’ је моја 
је зраке у руменим праменовима пушташе, па оштро загледа у онај тополски луг с оне стране.{S} Б 
} Смирила би се за мало и дошла к себи, па онда би се гласно заплакала и узела нарицати за свој 
ој отац устане из гроба, па да те види, па макар ја то и не гледала.{S} Еј, Боже мој, опрости м 
а се шири, док не поста шири него дужи, па се онда окрете, и као кепец дебељко <pb n="86" /> ос 
рско ђаче?« упита дечко све невеселији, па се загледа крупним својим плавим очима у матер своју 
ег агу, гледај!« викну Хусејин Иконији, па је у свом одушевљењу гурну не баш врло нежно.{S} И о 
јци као цвету мирис и боја!{S} Бога ми, па без тога се у нас не би никад могло ни поиграти!«</p 
а.{S} Ето нека се Иконија ноћас спреми, па да се сутра ако Бог да зором крећемо!«</p> <p>Хусеји 
ај платна, којим арњеви беху покривени, па викну:</p> <p>»О, Ристифоре и ти Миловане, душе вам  
олико речи, које нико не чу у оној ори, па паде на земљу као да је муња ударила.</p> <p>Притрча 
отац Никодије где неко иза њега говори, па се окрете.{S} Принесе икону старцу и пошкропи га, па 
ог Ибриктара који му златни ибрик носи, па ни Рикабдара који му узенгију придржава, ни његова Д 
 гушећи се сузама, а народ то прихвати, па се као благи талас поваља вика: »Бог ти дао!{S} Бог  
 се црни Кизлар-ага окрену целој свити, па само махну руком.{S} На мах се сви бели евнуси и бос 
се сутра на великој летургији причести, па које од узбуђености, које од умора, клону у један ст 
 у њој поборавиш жалост своје младости, па нисам скупо платио!« </p> <pb n="97" /> <p>»Десет хи 
скоте један!« викну Стојан пун јарости, па одмах посла људе да ухвате и вежу Гаврана, а кнезу п 
списала!«</p> <p>И Иконија се прекрсти, па на три места целива ону дугачку и широку црвену шару 
ј ме тога!«</p> <p>Иконија се прекрсти, па побожно погледа к небу.</p> <p>Ризван се беше снужди 
на њ’ проговори неколико арапскик речи, па се онда узе ударати у главу буџом једном, у којој је 
</p> <p>Обе младе жене разрогачише очи, па је гледаху непомично као да се беху окамениле.{S} И  
у хладу од топола загазио беше у поток, па <pb n="17" /> одатле три пута једно за другим, и то  
нђео крилима куцнути да му душу предам, па ме страх хвата и туга ми срце стеже кад помислим, да 
а омрзнух.{S} Мишљах да је предсретнем, па да јој бело грло зубма прекољем и да се крви њене на 
хоће дати да доживим да то очима видим, па да мирно умрем, кад ми суђен данак дође!«</p> <p>»Па 
забра ружу, принесе је к уснама својим, па је онда задену испод конђе у своју густу смеђу косу, 
шао, да је Никодије отишао у Јерусалим, па тамо и преминуо рече један други калуђер.</p> <miles 
царева војска иде кудгод великом џадом, па и да би с неруке јој је и много заходно, а посна пос 
две седеле на софи једној под прозором, па вириле кроз решетку доле на улицу.{S} Иза њих је ста 
тра од тетке, Макрена, с мужем и децом, па су се лепо наместили разастрв костретне поњаве под ј 
b n="9" /> <p>»Не бојим се!« рече Иван, па тек онда бризну у глас да плаче; »Не бојим се ништа! 
а јеромонах, па мало по мало па игуман, па ко зна чедо моје, шта је све теби Бог записао у свој 
нку, који је у његовој чети хајдуковао, па је и Иконију снахом звао.{S} Било му је око шесдесет 
 баци у пећину где је оставку предигао, па да се ту остави да од глади и жеђи полагано скапље и 
ије око свирца, па на десно па на лево, па кад сто момака и двеста девојака удари све у ногу, а 
се накашља мало, сави рисовуљ брижљиво, па онда рече:</p> <p>»Што обећах твоме Миленку на самрт 
ашно га је било погледати: очи избуљио, па их на горе преврнуо, беле зубетине искезио, црни му  
 у мога везира срце велико и господско, па ће да га прими од Хусејина!«</p> <p>Хусејин се опет  
товање.</p> <p>Али није дуго постојало, па он сам признаде: да мати његова не изгледа да је сре 
у шумарицу.</p> <p>Није дуго постојало, па гомилица сељака и сељакиња наиђе на обамрлу Иконију. 
ломе: »Иво, дете моје прихвати се мало, па да се пожуримо до вечерње да стигнемо до Св. Јована  
три пута у плећа те овај скочи у седло, па у бесном трку заједно с вођом стиже чету, која сад п 
божни страх, претисну га на своје чело, па на своја уста, па на своје срце, и опет на своја уст 
/p> <p>Одмах јој би јасно шта се збило, па потрча за Турцима.{S} Јурила је за њима као бесомучн 
игра друкчије, него кад се поведе коло, па се повије око свирца, па на десно па на лево, па кад 
је.{S} Она врисну да се на далеко чуло, па само још чвршће пригрли дете своје, и сакриваше га о 
којој је било пола оке јексера усађено, па онда дугим и уским ножем пробадати своје мишице а ве 
дравим реповима узеше махати задовољно, па онда потекоше право к шумарици која се са ове косе у 
ослови свети оче!« рече Иконија смерно, па приђе духовнику и пољуби му руку, и онда шапутне сво 
 усади у срце мога детета по које зрно, па ако буде божја воља, оно ће да никне и плод донесе.{ 
ешто, срдито, а по нека прогунђа нешто, па се окрене од мене, као неће ни да ме гледа!{S} А ја  
ј, еј, авај нама!« доврши Иконија тихо, па се љуљаше то на десно то на лево; као тешкајући се ш 
овориш за цркву!« рече јој старац тихо, па погледа полагано и застиђено на десно и на лево, да  
топило злато, меки бисер и плави сафир, па се млазови спуштајући се доле скристалисали пре, нег 
дихала, сада се уздрма као тежак талас, па с виком писком и псовком навали на Гаврана да га жив 
 кораку удараше челом о мраморни патос, па викаше у глас: »Слава нека ти је Господе Боже, што м 
као да разветри главу и разведри памет, па најпосле нађе како ће и поче:</p> <p>Као духовноме о 
едрима уместо сабље носити велики крст, па да њиме благосиљаш села, и поља и њиве и народ који  
за руку; пређосмо бистар један поточић, па онда кроз неко смиље изађосмо у једну дивну башту.{S 
 и зажмури.{S} Други живо окрете главу, па се удуби у посматрање једне пчеле, која задовољно пе 
 калуђере и попове све по старешинству, па онда кнезове од суседних села и друге главне људе.{S 
 дете!{S} Дај га оцу Никодију на књигу, па нека буде од њега што Бог хоћ.{S} Ти знаш да нисам ж 
о.{S} Иконија узе да прича све по реду, па кад дође до онога како Турци полетеше по сабору с го 
кли, да сад некуд из прикрајка гледају, па да виде ово моје чудо и господство?{S} Бог и душа зн 
ери дечански дивно одслужише летургију, па онда пред сам свршетак узеше причешћивати народ.{S}  
вати народ.{S} Прво причестише Иконију, па онда редом ко се исповедио и приступио.{S} Док се др 
/p> <p>Иконија наслони чело на решетку, па оштро гледаше на улицу.{S} А срце јој поче живље да  
 као да је у грозници; клекну на земљу, па обема рукама пригрли Иву на груди своје.</p> <p>»Дај 
се враћаше из поклоненија у Јерусалиму, па нам узгред причаше, како је тамо наишао на једног ст 
Што ће мени конак?!{S} Још коју годину, па ће мој конак да буде неколико педљи црне земље покри 
е неке наочари у дебелом кожном оквиру, па се кроз њих удубио у срицање једне речи, коју добро  
е извадио иза појаса неку дугачку кесу, па између многих мангура и аспри огледаше да руком, кој 
седме године пробере нашу најбољу децу, па их носи да му служе као Аџем-оглани и Ич-оглани.{S}  
му цркву Иконија остави своју шареницу, па са синчићем уђе у мрачну и празну црквицу, целива ик 
у и летургију, онда ђакон па јеромонах, па мало по мало па игуман, па ко зна чедо моје, шта је  
 од црног углачаног мрамора.{S} Од њих, па даље у ходник, пружали су се редови од Арапа, од кој 
 ти се освети?« упаде јој Стојан у реч, па се намршти, састави веђе и просипаше кроз оба ока пр 
лод донесе.{S} Научи га колико ти знаш, па ће Миленкова душа на ономе свету мирна бити, а ја ћу 
, на причешће које ћеш данас да примиш, па све се то помешало и ишарало у тај лепи сан, који да 
едан аршин све о самог црвеног мерџана; па онда зидови све до <pb n="102" /> под саму стреју од 
е под гр’оцем, и у њему чаша од биљура; па облачи ковче и чакшире, на ковчама триста трепетљика 
 од седефа а златну камилавку на глави; па би тек с вриском скочила с постеље и нагла да бежи в 
илом: за Христа благовјерни цар Стефан; па виш ову златну печат о црвеној свиленој врпци!{S} Ца 
ељ њих спомиње.{S} Приђоше му полагано; па га невесело загледаше.{S} Лазнуше му руке.{S} Гаров  
 поноса. »Ево, видиш, на кожи написано; па видиш ово прво писмо златно исписано; па погледај ов 
а видиш ово прво писмо златно исписано; па погледај ово доле на широко и на дугачко изведено цр 
p>»Их, како јадна да не видиш цара?!{S} Па ти онда ниси видела ни Кизлар-агу са његовим Кара-аг 
урбаном царским Муслимане поздарвља!{S} Па ти ниси видела баш оно што је најлепше!{S} А лепо св 
 он, скотина једна, да га Бог убије!{S} Па то је он!{S} А, чекај скоте један!« викну Стојан пун 
света, док не стиже до оца Никодија.{S} Па онда полагано корачаше иза њега водећи старца за рук 
{S} Тако оста за неколико тренутака.{S} Па се онда побожно прекрсти, подиже очи к небу и рече г 
да игра један момак и једна девојка.{S} Па не знаш шта је лепше погледати: да ли стидљиву девој 
ћском и васеленском и свима другима.{S} Па се онда опет диже игуман дечански и поче овако :</p> 
 и меким чизмама од црног сахтијана.{S} Па онда <pb n="69" /> једна мања чета шејика потомака М 
нави на лево раме склопив трепавице.{S} Па кад је тако, по јаничарском обичају, показао како је 
ок је снага не изда и сузе не угуше.{S} Па онда би пала у бунило, бунцала како је Иван постао п 
ји је још цар Душан дао нашој цркви.{S} Па сам ти на невољи грдној.{S} Две му речи прочитам <pb 
 на једно место маховином покривено.{S} Па онда додирну истом штаком стену од пећине.{S} Она се 
о сриче тајне реченице у ономе везу.{S} Па онда га подиже у вис, са поштовањем, у које се мешал 
оре него: »А шта ће ова сељанка овде?!« Па онда ми се опет учини да раст захучи липи: »Чекај ти 
апута: »Еј, тешко мени и до Бога мога!« Па онда се исправи и одважно рече:</p> <p>»Вала ћу ти п 
уном за Кизлар-агом и не бој се ништа!« па се онда сам брзо измаче.{S} Оста само Кизлар-ага, ње 
омуца: »Помози ми Боже и Свети Јоване!« па чврсто држећи свога Иву за руку, изађе напред и рече 
 како се Иконија овде, шири и башкари!« Па онда опет њему липа тихо шапуће: »Кад челе падну сут 
чудили!{S} Та ево ме и сама се смејем!« Па би се опет тихо насмехнула. </p> <pb n="83" /> <p>У  
ало у порту, имам нешто да ти говорим!« Па мрдну очима и веђама показав на дете, што је очевидн 
а па запеваше.... чекај молим те мало!« Па се Иконија погну, замисли се, замисли, претисну чело 
е ја водим у једну другу српску цркву!« Па ме онда поведе све за руку; пређосмо бистар један по 
благовала.{S} Много ми што шта наказива па заврши: »Оче Никодије, ако је усаветујеш те пристане 
оз плач насмеја и потапка најпре гарова па онда и шарова по глави.</p> <milestone unit="*" /> < 
уо; он је видео муку за неколико часова па свршио, а ја остах да кукам без гроба а до мога гроб 
еше да их гледа.{S} Срце му се раздрага па викну: »А, бре, синови цареви, аферим!«</p> <p>За њи 
вати усне своје.{S} Згрози се султанија па махну руком.{S} Дервиш онда извади из своје горње ко 
 га крстом брани!« Ето, настави Иконија па руком глађаше зулове у свога синчића: »Ето, тако ти  
 црних евнуха, за њима дванајест дечака па дванајест девојчица, па ћехаја-кадуна са своје четир 
 Иконији.</p> <p>»Баш се не бих препала па да је како страшан!« одговори Иконија мирно; али опе 
а по рамену <pb n="24" /> живо покуцала па му зашапутала: »Дедо, дедо, погледај на лево!{S} Ене 
«</p> <p>Игуман благослови руком богаља па рече двојици сељака да га унесу у цркву.{S} Али се Г 
цркву.{S} Али каква црква!{S} Из темеља па за један аршин све о самог црвеног мерџана; па онда  
?{S} Слушао сам хиљаду гатки о оставама па сам себи у сну испричах једну такву гатку.« Него опе 
стар, метанисаше пред престоним иконама па се онда окрете мени и рече: »Лепо је, лепо је!{S} Ов 
калуђери из Пећи с патријарковим ђацима па запеваше.... чекај молим те мало!« Па се Иконија пог 
" /> као да се пробудила из тешкога сна па још не може да се прибере.</p> <p>Неколико жена и љу 
ан метну оно парче рукава у своја недра па рече;</p> <p>»Ти памтиш све како је било !?{S} Док с 
рли га, извади иза свога свиленога паса па у његов силав задену танак један черкески нож, којег 
 са птицама свакојаким, од малог царића па до орла камењара; док се јата голубова и грлица лепр 
би.</p> <p>. »Па сад, оче Никодије, Бог па ти!« поче Иконија. »Ево ти доведох мога сина да га у 
 да хоће из груди да искочи!«</p> <p>»Е па то је!« узе мудра Макрена да тумачи. »Синоћ смо о оц 
ма је од ситних шљокица извезла крстове па их окружила плавим и црвеним ђинђувама.{S} И поврх с 
р и рекох себи: боље да је дочекам овде па да из њених уста чујем живот или смрт.{S} Видела си  
игла и пропојала!«</p> <p>Иконија отиде па се намести пред главним вратима од цркве.{S} Ту хтед 
есрећни Гавран (да га Бог убије!) приђе па сав жут и сав у дрхтавици рече ми на ухо: »Не рекох  
е <pb n="85" /> једну змију, пресече је па се начинише две, дохвати једну и опет је пресече и о 
 На мах се сви бели евнуси и бостанџије па и сам Капу-ага, одвојише и одступише натраг.{S} Хусе 
 пониског иконостаса, Исус раширио руке па великим очима и замишљеним погледом гледа да л’ ће к 
у гласовима, а ми се јаднице расплакале па плачи!{S} Ех, Бого мој, оно је било појање да мртве  
рце ишчупати?«</p> <p>Иконија се окрете па га погледа немо својим крупним очима.{S} Хтеде да га 
срце ишчупати!«</p> <p>Гавран се окрете па као бесан пас одјури натраг у луг на потоку.</p> <p> 
њима.{S} Један се Арапин одвоји од чете па појаха натраг њој у сретање.{S} Страшно га је било п 
S} Бог с тобом Иконијо!«</p> <p>То рече па се спусти под ону дивљу ружу.{S} Одвеза опанке, скид 
ан се у једном куту савио беше у клупче па тешко дихаше.{S} Ватра му беше подузела образе; сув  
не на Змајевој стени!« одвикну пастирче па се диже и пође за псима.</p> <p>У том изађе из шумар 
.{S} И самој јој се очи сузама напунише па грцајући рече:</p> <p>»Што плачеш, дете моје ?{S} Ва 
добро из једне чутурице, коју му дадоше па онда поче:</p> <p>»Казаћу вам право као пред божијим 
у.{S} Изађе и сам игуман у пуној одежди па рече Гаврану:</p> <p>»По опроштају који си од Икониј 
е сам ја смукове виђала у нашој планини па се плашила нисам!{S} Смукове видети, то је тек нешто 
> <p>Испадоше напред кнезови и калуђери па се смерно и дубоко клањаху.{S} Годинама најстарији к 
огради купе, даћу да се доведу калуђери па нека црква пропоји као твоја задужбина, а на славу Б 
 везира.{S} Вала доста је и њега видети па да очи засену!{S} А право да кажем, учини ми се да с 
 кап воде !«</p> <p>Иконија се прекрсти па уђе унутра.</p> <p>Гавран се у једном куту савио беш 
 доламама, којих скутови беху подигнути па за појас придевени, са жутим шалварама и црвеним јем 
иде полагано тешке наочари, протрља очи па проговори :</p> <p>«А ене! одкуда ти Иконијо, добра  
а и самој султанији, то се даде на смеј па се слатко насмејаше, Али се Иконија није смејала нег 
амо сва стресе и побледе.{S} Мало затим па се насмеја и рече Хусејину:</p> <p>»Баш му, аго, мол 
 и научиш књигу и летургију, онда ђакон па јеромонах, па мало по мало па игуман, па ко зна чедо 
 старцу у Јерусалиму, што је био заспао па се пробудио тек после осамдесет година!«</p> <milest 
ј Миленко умираше, погледа ме жалостиво па зајеча: »Иконијо, јадна моја Иконијо, аманет ти отац 
и народ који ће да баца капе под пазуво па да се клања и да виче »благослови Свети владико!« Еј 
нда ђакон па јеромонах, па мало по мало па игуман, па ко зна чедо моје, шта је све теби Бог зап 
во; као тешкајући се што је то све било па прошло.</p> <p>У том уђоше у дворану две, као капља, 
о у једну дивну башту.{S} Сунце грануло па обасјало цвеће, да ти очи засену од јаре.{S} Мало да 
темена, него му по турски паде на једно па на друго раме, и рече:</p> <p>»Од толиких радости ко 
о, па се повије око свирца, па на десно па на лево, па кад сто момака и двеста девојака удари с 
овек из шипрага, али савлада свој немир па рече:</p> <p>»Бог с тобом, Гавро, какав је то почета 
ло богато застрвеном софом.{S} Мало час па уђе унутра Ћехаја-кадуна, проговори нешто турски са  
е знађаше шта се збило.</p> <p>Мало час па Иконија виде шта је.</p> <p>Ако не више, а оно бар с 
уке.{S} Гаров се ослободи, подиже главу па језиком лазну Иву у образ.</p> <p>»Ето, виш, и гаров 
у калуђеру рече, тихо: »Хвала прво Богу па онда теби оче, на овој великој радости!« а очима пок 
мирисе и покадише њима најпре султанију па Иконију и прођоше после по редовима дворанства.{S} А 
риђе, те пољуби у образе најпре Агапију па онда и Петрију, бризну и једна и друга у гласно јеца 
спод појаса, наслони се на дрвену штаку па ме гледаше. »Што ме гледаш?« запитах га.{S} А он: »Г 
пола пута у сретање, претисла њену руку па своје срце, па је онда сама узела под мишку и повела 
Турака коњаника беше се развило у ланац па потискиваху сав народ ка цркви у гомилу.{S} Страшно  
олим службу вашу.{S} Боли ме ево овде« (па Иконија метну руку на срце), »да вас гледам као роби 
ледала кад на земљу паде.{S} Ево и сад (па Јаничар састави трепавице) кад очи склопим видим њен 
 а моја надања?!« </p> <pb n="46" /> <p>Па онда би јој се горка туга свом горчином својом окрен 
и ноћас до на груди каквој вили!</p> <p>Па онда изађе из воде, посади се на један пањ под најбл 
 носећи у рукама сребрне наџаке.</p> <p>Па онда проведоше дванајест доратастих хатова из Курдис 
оврх белих шалвара плаве доламе.</p> <p>Па онда наиђе Једна чета Јаничара на коњима, са црвеним 
и пиштоље све у сребро заливене.</p> <p>Па онда удари једна кита Спахија коњаника.{S} Не зна чо 
и богродице!{S} Помози ми сада!«</p> <p>Па се онда опет окрену везиру и узе да говори:</p> <p>» 
м! »Сине, мој, немој да плачеш!«</p> <p>Па рекав то, млада сељанка пригрли дете своје и пољуби  
го да те онај црни бумбар љуби!»</p> <p>Па онда — подиже сукњу до колена и загази у поток.</p>  
к од кожне листине да пољуби.</p> <p>. »Па сад, оче Никодије, Бог па ти!« поче Иконија. »Ево ти 
о исприча све што јој је тешко.</p> <p>»Па добро, ево да ти све и кажем:</p> <p>»Прво и прво св 
 попретио да ће га запамтити. _</p> <p>»Па то је он, скотина једна, да га Бог убије!{S} Па то ј 
 Бог је казао: освета је моја!«</p> <p>»Па то му се Бог ето и осветио!{S} На мукама ће липсати  
мрем, кад ми суђен данак дође!«</p> <p>»Па зар ја да будем монастирско ђаче?« упита дечко све н 
м моју песму с црним Гавраном!«</p> <p>»Па да му кажем да се ничему не нада!«</p> <p>»Молим те, 
ништа у томе новога није било!«</p> <p>»Па шта си му рекла?«</p> <p>»Оно исто што рекох мојој с 
а, нађох те да си царев везир!«</p> <p>»Па зар је несрећа бити царев везир?« упита везир с осме 
 type="titlepage"> <pb n="b" /> <p>Мита Павков</p> <p>у Великом Бечкереку.</p> <p>Препоручује с 
и од милине што је подесио бар оно, што пада на три прва корака.{S} Просто не могаше да се насв 
ва, необично бистра ока; дуги седи брци падаху му на рамена као у старих јунака који с онога св 
ше оплетена у стотине танких витица, па падаше по плећима до испод појаса; шалваре им беху од р 
томе дервиш зазвижда и голуб за голубом падаше му на рамена, а он једног по једног гуташе као ш 
дим, како овај камен сињи из ведра неба паде, да нас живе у гроб сахрани!{S} Ја сам луда женска 
еки-кадуне!{S} Кад те очупах од ње, она паде, погледа ме крупним очима испод дугих трепавица, п 
ко речи, које нико не чу у оној ори, па паде на земљу као да је муња ударила.</p> <p>Притрчаше  
 била.</p> <p>Тога дана по заходу сунца паде у село харамбаша Стојан са неколико хајдука оружан 
е с муком и с јауком подиже на колена и паде на руке, па четвороношке полагано домиле до ње.{S} 
рубо гурну Иконију.{S} Иконија врисну и паде на земљу; у Ивановим рукама оста половина њеног ве 
у, не даде да темена, него му по турски паде на једно па на друго раме, и рече:</p> <p>»Од толи 
и друга у гласно јецање.{S} Агапија јој паде око врата и просто се заценила била од плача, а Пе 
нице и лепо беше погледати их.{S} Један паде на софу, између султаније и Иконије и спусти пред  
 Право је да ме уморите!«</p> <p>Гавран паде на колена и поче да целива земљу вичући: »Опрости  
јин вихну: »Ево Падише!«</p> <p>Јаничар паде на колена, сави руке на прса а главу нави на лево  
ме је твоја мати погледала кад на земљу паде.{S} Ево и сад (па Јаничар састави трепавице) кад о 
, прозбори: »Падиша чок јаша!« (да живи падиша!) одјекујући тиме грмљавини која се за султаном  
иже и тихо, више сам у себи, прозбори: »Падиша чок јаша!« (да живи падиша!) одјекујући тиме грм 
-баше и Алај-чауши, трче да јаве да иде Падишах.{S} Отвори добро очи кад ти покажем везира, да  
лепо сви они прођоше мимо тебе а испред Падише!«</p> <p>»Ја се, Бога ми, бејах загледала у твог 
 разабра се тек кад Хусејин вихну: »Ево Падише!«</p> <p>Јаничар паде на колена, сави руке на пр 
 ватренијим узвицима за здравље и срећу падишину поче сад да се бије грабећи аспре са калдрме.  
, покривеном зеленим шаторским платном, падне пред судницу у Лежимир.</p> <p>У Лежимиру се мног 
 стара Супкиња сељанка?{S} Као мува кад падне у чинију млека, тако сам ти ја у овој госпоштини. 
не дамо да се гази.{S} Пази беже, да не падне крв; ако падне, на твоју ће главу!«</p> <p>Раздер 
рича, и прича јој док везирова мајка не падне у тихи сан.</p> </div> <pb n="91" /> <div type="c 
екај ти мирисна сејо, кад цар гаврански падне на моје гране, замолићу га да пошље своје гаврано 
ази.{S} Пази беже, да не падне крв; ако падне, на твоју ће главу!«</p> <p>Раздера се вођ турски 
а опет њему липа тихо шапуће: »Кад челе падну сутра на мој цвет, замолићу царицу њихову да пошљ 
да ме не убија.{S} Она ме одгурну, и ја падох сотони у наруч.{S} Колико ми је дотле мила била,  
 се препадох, срце ми залупа силно и ја падох на праг од цркве.{S} Тргох се из сна, а срце ми ј 
једном врпцом све заједно, и устаде.{S} Падоше јој погледи на оног бумбара што облеташе ружу, о 
ући своје дуге трепавице, па, слушајући пажљиво његово танко извијање, заспа.</p> <p>И опет у с 
раја је верма, и не дамо да се гази.{S} Пази беже, да не падне крв; ако падне, на твоју ће глав 
га оца Никодија ?{S} Он ће тебе лепо да пази!« </p> <pb n="9" /> <p>»Не бојим се!« рече Иван, п 
и њиве и народ који ће да баца капе под пазуво па да се клања и да виче »благослови Свети влади 
 Кизлар-аге; »вала ни ђавоља стража око пакла не може бити ни црња ни страшнија!«</p> <p>Али се 
а, нека још на овоме свету осети шта су паклене муке, он, који ми је живој срце ишчупао, сунце  
те ћуди, али биће да су га завидљивци и пакосници више извикали него што је.{S} А најпосле жено 
S} Али ето, у место једне грудве снега, пала је на мене планина од леда и претисла ме грешника. 
 не изда и сузе не угуше.{S} Па онда би пала у бунило, бунцала како је Иван постао пастир стада 
е, а оно се све зашарени као да је на њ пала кита шаренога цвећа.{S} Шаров и гаров узеше да рад 
крупне очи с благим погледом, дуге косе пале на рамена, по кратка, густа, проседа брада, долама 
село за њим пресвиснути.{S} А ако ће да пали што има, боље нека све то поклони светоме Јовану,  
 имена оних за које их је <pb n="11" /> палила, упути Иву како да положи босиљак и восак пред и 
давно ишчупала, а данас си ми из потока памет преврнула.{S} Ја ли си вештица, ја л’ вила.{S} Др 
 чува добро име свога оца.{S} Где би ми памет била, а куд би ми душа стигла, кад бих сад како с 
 пута, као да разветри главу и разведри памет, па најпосле нађе како ће и поче:</p> <p>Као духо 
ана, не би л’ ти се лудој јал’ поносној памет повратила.{S} Ако ми до захода сунца у уторак не  
биће да сва моја сетност долази од луде памети једне старе и просте жене!«</p> <p>Ризван навали 
»Вала Иконијо, тек сад разумедох што се памети људске окрећу за тобом!«</p> <p>Иконија се препа 
 али Осман,« »преко блага Хиндустана, и памети Френгистана, а сјајности Османлија, ништа веће н 
а, па се занесох тражећи по мојој лудој памети где сам их видела!«</p> <p>»А како ти се свиди ц 
блаке!«</p> <p>»Бог и душа, сврнуо је с памети!« повикаше неки из гомиле.</p> <p>»Шта сврнуо с  
ше неки из гомиле.</p> <p>»Шта сврнуо с памети !« привикаше други; »има тога мој брајко, те још 
ви Гавран. »Тада још нисам био сврнуо с памети.{S} Пробудих се и најпре рекох себи : »море, шта 
збиљно кнез са зачеља.</p> <p>»Сврнуо с памети, велите?« настави Гавран. »Тада још нисам био св 
се и побеснех мало, али још не сврнух с памети.{S} Једнога дана случајно ударих на поток Липави 
уцвељено и отровано; али ти си хладна и паметна мушка глава, а срце ти није само јуначко него д 
е девојке у свој Топлици; а вредна је и паметна је; удовица је, удовац сам што да се не узмемо? 
ари Јаничар; »лепше да буде не може.{S} Паметнији и од тебе и од мене рекоше: »Мал дер Хиндуста 
ногу.{S} Дуго и мирно га гледаху својим паметним очима, као да очекиваху стрпељиво да виде хоће 
м него нећу да се удајем!«</p> <p>»Није паметно што говориш.{S} Женска глава треба мушке руке р 
е узмемо?!«</p> <p>Од тога часа померих памећу !{S} Врзох се око ње као сенка њена.{S} Слах јој 
укава у своја недра па рече;</p> <p>»Ти памтиш све како је било !?{S} Док си био наш уста у Сар 
сплетена, на кошуљу челик панцијера, на панцијер румену доламу, по долами троје токе сјајне, је 
д суха злата исплетена, на кошуљу челик панцијера, на панцијер румену доламу, по долами троје т 
рвене шалваре, зелене доламе, на прсима панцире и токе сребрне; а са десног рамена висаше низ п 
> <p>Три млада момка, лична и висока, у панцирима и са сребрним шлемовима иђаху у корак онај у  
ако је готов да за цара положи главу на пањ да се сече, онда се подиже и тихо, више сам у себи, 
 онда изађе из воде, посади се на један пањ под најближом тополом, обриса се једним белим убрус 
сав сед као овца, а мрк у лицу као труо пањ, пузећи четвороношке обилазаше око цркве, па би се  
навали на улаз од пећине нешто камења и пањева, да не би зверад унутра улазила.</p> <p>И трећи  
рочито запазила Тутучи-башу, надзорника папагаја, са два шарена крила папагајева на сниском тур 
нчићима а на сребрним пречагама стотине папагаја шаренога перја, који су шетаоце поздрављали пе 
адзорника папагаја, са два шарена крила папагајева на сниском турбану, а у руци са шареном штак 
ном се фистану по трави шеће, и златним папучама цвеће гази, а на јадно своје село и не мисли!« 
, или да прстима дотакну спод под њеном папучом.{S} Али већ трећи дан Иконија не могаше да снос 
једну белу погачу, једну румену јабуку, пар шарених чарапа и пар рукавица, на којима је од ситн 
дну румену јабуку, пар шарених чарапа и пар рукавица, на којима је од ситних шљокица извезла кр 
лија и Румелија имају.{S} У пространоме парку његовом било је грмова са Балкана, четинара с Дур 
оме наручју, а ти стегао у ручицама ово парче од рукава њеног.{S} Не могох дуго и дуго да забор 
пим видим њене очи!{S} Узех од тебе ово парче и чувах га као амајлију.{S} Сиромах сам да ти рад 
вишаху конци неправилно, као да је цело парче било оцепљено.</p> <p>»Шта је ово, Лала?« питаше  
Размота саде-свилу и из ње извади једно парче врло танког платна.{S} На једном крају то парче б 
ове.{S} Он седе поред ње.{S} Извади оно парче оцепљена рукава, и показав јој, упита је тихим гл 
.{S} Уздрктаним рукама беше раширио оно парче од рукава своје матере.{S} Гледаше га раширеним з 
најеш ли ово?«</p> <p>Она погледа у оно парче рубља, па онда опет везиру право у лице и рече уз 
Велики је Бог!«</p> <p>Ризван метну оно парче рукава у своја недра па рече;</p> <p>»Ти памтиш с 
ло танког платна.{S} На једном крају то парче беше опточено шареним везом, у коме се плаве звез 
а не одговори одмах, него даде по једно парченце погаче шарову и гарову, надроби скроб у своју  
!«</p> <p>Гавран се окрете па као бесан пас одјури натраг у луг на потоку.</p> <p>Иконија се бе 
амиришем од куда Турци иду, као оно што пас нањуши зверад!{S} А сад се ево пометем; ломим се та 
му образи грчевито дркћу као кад се љут пас режећи спрема да уједе.{S} Загушљиво закрешта некак 
, загрли га, извади иза свога свиленога паса па у његов силав задену танак један черкески нож,  
златне токе; иза <pb n="70" /> свиленог паса ханџар, којега су и корице и дршка биле смарагдима 
свиле, жуте, црвене, зелене и беле; око паса танки свилени бајадери, по којима златна и сребрна 
, утегнуте танком свиленом копреном око паса, са сребрним гривнама око облих зглавака на рукама 
чени у жуту чоху, а опасани стамболским пасима од жуте свиле.</p> <pb n="67" /> <p>Иза овог цар 
ном пропланку са сочном зеленом травом, пасло је стадо оваца.{S} У хладовини, под великим једни 
рвене чохе и жуте чизме.{S} За свиленим пасом имађаше богато искићен ханџар.{S} Рахтови његовог 
ово стадо? ко ће да га чува?« рече мали пастир невесело.</p> <p>»Ето га Милован иде оздо из сел 
а у бунило, бунцала како је Иван постао пастир стада божјег, како носи сребрну штаку у руци и б 
тадо.{S} А ти ћеш, ако Бог да, да будеш пастир божјега стада.{S} О да ми Бог хоће дати да дожив 
д великим једним грмом, седело је младо пастирче, сељаче једно, коме ако је било највише осам г 
 <p>И звиждукање двојнице стаде и младо пастирче викну: »Ој шарове, ој гарове, је л’ нам иде од 
p>»Ево мене на Змајевој стени!« одвикну пастирче па се диже и пође за псима.</p> <p>У том изађе 
рка у сред потока, брчка се као сребрна пастрмка, вади цвет из косе, љуби га, баца у воду и мрм 
освета није као људска.{S} Ево ме да се патим у пећини, одакле је моја грешност као поток потек 
 трећем кораку удараше челом о мраморни патос, па викаше у глас: »Слава нека ти је Господе Боже 
изађоше горе у пространи и дуги ходник, патосан звездама од белог, руменог и зеленог мрамора, а 
 дохотке са њених баштина прибирали.{S} Патријар нареди: да се црква посвети у очи самог Ивањ-д 
ворили, говорили смо с игуманом кога је Патријар послао, легла си позно и уморна, мислиш, да <p 
ме наше свете цркве, у име нашег светог Патријара, у име целог клира и у име сиротиње раје, нек 
 добио, по благослову који ја од светог патријара имам по сили власти коју нам је Бог дао, и са 
ви и рече: »Јест, сад се сетих!{S} Ђаци патријаркови запеваше танким грлом нешто о новом Јеруса 
им кад једном дођоше калуђери из Пећи с патријарковим ђацима па запеваше.... чекај молим те мал 
едне и друге стране поред певница стоје патријарси и владике у златним одеждама, и као чекајући 
 смерно пише у славу божју.{S} Напише и Патријару пећском и васеленском и свима другима.{S} Па  
у, а везир посла на све стране, и нашем Патријару, и у Свету Гору; распитивало се и распитивало 
ела.</p> <p>Село посла људе своје у Пећ патријару с поклонима и с молбом, да, ако већ сам не мо 
 живим бојама исписали како се поносити паунови по цветноме пољу шећу, и како јелени кроз младо 
и из њега нешто у саде свилу, танку као паучина, завијено.{S} Кад поче и то великим и грубим св 
орени, да кроз танку маглицу од свилене паучине покажу где нежна милина девојачка још једнако т 
на приступише јој погнуте, са рукама на пафтама од појаса склопљеним.{S} Иза сваке њене речи, о 
мену; у рукама ношаху пушке са сребрним пафтама, а у силаву ханџаре и пиштоље све у сребро зали 
ери одликовао, да је велики везир Ахмед-паша јавно признавао да се само његовом личном јунаштву 
шло и име конаку.{S} Зидао га је Махмуд-паша, те у тој шкољки затварао бисер, који му је султан 
 све турске царевине.{S} Како је Махмуд-паша, као песник носио име »Адени«, то се и његов овај  
о равних има.{S} Зидао га је још Махмуд-паша Михал-оглу, песник, велики везир и зет султана Мех 
.{S} Витороги вођ оваца виде је оздо са паше, па заблеја и два и три пута и пође право к њој; и 
рунтијама на све санџак-бегове и на све паше.</p> <p>У Прокупљу је већ сазнао да је Иконија жив 
арској Сараја, кади-аскери, беглер-бези паше и везири, све то са сабљама и ханџарима драгим кам 
 посматрање једне пчеле, која задовољно певајући облеташе мајкину душицу, што као мирисна махов 
 запеваше да је милина било слушати.{S} Певали су неку перзијску песму: како је ружа нарицала з 
 око цркве.{S} Слабо је ко и спавао.{S} Певало се поред ватре уз гусле, причало се, шале су се  
би права забава, у којој би свагда било певања, играња и опсенарских престава.{S} Најживље је И 
у под плавим небом, а славуји у слободи певаху, како је слатко ропсто љубави.{S} На једној од г 
} Чинило би јој се да јој је свака тица певачица неки род, свако лепо дрво неки пријатељ, сваки 
трама, тамбурама и таламбасима, и седам певачица.{S} Засвираше и запеваше да је милина било слу 
н миг, оне две шербет-девојке крочише к певачицама и у сребрним пехарима дадоше им слатка и мир 
 па растужена замишљено гледаше у младе певачице.{S} Султанија јој нешто рече, и Агапија јој пр 
сера.{S} А с једне и друге стране поред певница стоје патријарси и владике у златним одеждама,  
едај на лево!{S} Ене нам Ивица иза леве певнице уђе у олтар!« — Ене, ене, погледај на десно; ен 
о је даде попу Василију, који за десном певницом глас води!{S} Ех, да ли он, чедо моје, зна сад 
мљу од њега освету његову!{S} Пред прве певце малко је заспала.{S} Али се брзо тргла, јер јој с 
стрпљиво тражи да види да ли се крилати Пегаз застиђен сакрио за облачке од сребра на плавоме н 
плаче и искука.{S} Још јој није било ни педесет <pb n="60" /> година, али је од туге и од невољ 
једне и с друге стране, поређало се око педесет младих и дивно лепих девојака.{S} У сваке коса  
одину, па ће мој конак да буде неколико педљи црне земље покривено бусени.{S} Али ако си ми син 
једва спазила између позлаћених клобука Пејика и високих перјаница Солака, Турчина једног у год 
з гласа кумио да му жиле потколенице не пеку, како је запомагао и од бола рикао кад су му усија 
оже« упита Гавро горко као да испи чашу пелена.</p> <p>»За то што не може, а не може зато што н 
вали и пребацивали је млазовима од беле пене, кад се море ричући рвало с ветровима.{S} Између к 
, с очима укоченим с устма отвореним, с пеном белом и крвавом на помодрелим уснама, промуклим г 
идех златну лествицу на којој се старац пењаше док не зађе за облаке!«</p> <p>»Бог и душа, сврн 
меног мрамора надметаху својом лепотом, пењући се под прозоре затворене позлаћеним решеткама, о 
дске, а устакну калпак и челенку, десет пера дванајст челенака, и тринајсто ноја тице крило, то 
 таванице, свуда у наоколо, иде поширок перваз, у коме су талијански мајстори живим бојама испи 
има од дибе с навратком и <pb n="74" /> первазима од зибелина.{S} Иза њих су стојали поређани с 
унтуш од зеленог атлаза опточен широким первазом од зибелина, антерију од истог таквог атлаза с 
а прсима, са белим сарколима са златним первазом и златним челенкама на глави.</p> <p>Иза њих ј 
ло млад јаничар при освајању Багдада од Перзијанаца у толикој мери одликовао, да је велики вези 
> искупљао око себе и частио песнике из Перзије, Мисира и Анадолије, и учене хоџе и улеме из св 
ло.{S} Млада султанија, која разумеваше перзијски, беше усхићена, и кад се песма сврши она два  
мрамора, а по зидовима застрвен богатим перзијским ћилимовима.{S} Дуж целог ходника, и с једне  
селамлика, млади се везир диже са свога перзијског сиџадета, пружи према старцу обе руке, притр 
 милина било слушати.{S} Певали су неку перзијску песму: како је ружа нарицала за. славујем, ко 
них кипресова одвајали су га од великог перивоја.{S} Око самог конака извиле се старе липе, па  
<milestone unit="*" /> <p>У пространоме перивоју Аденистана било је по више ћошака и малих кона 
јој простоти, само слушај!{S} Прођем по перивоју мало; седнем тамо под ону велику и стару липу. 
ху усађене перјанице од црнога нојевога перја.{S} Застор његовог седла био је од зелене кадифе  
ним пречагама стотине папагаја шаренога перја, који су шетаоце поздрављали персијским стиховима 
а, уз златни шлем, извијала висока бела перјаница, што му накит на коњу беше од злата, и што по 
еђу позлаћених клобука Пејика и високих перјаница Солака, Турчина једног у годинама, са три црн 
од драгог камења, у којима беху усађене перјанице од црнога нојевога перја.{S} Застор његовог с 
 Турчина једног у годинама, са три црне перјанице на белој чалми у бињишу од сребрне жице и на  
ави носио белу, у сребрно лале утврђену перјаницу, на челу између оба ока амајлију са крупним ј 
стим кљуном и зеленим, плавим и златним перјем, за које ми ова деца овде кажу да говоре турски  
е башта од разнобојних лалета: по споду персијски ћилимови са дивним шарама у меканим и загасит 
нога перја, који су шетаоце поздрављали персијским стиховима, арапским наводима из корана и тур 
кинуле да као блистава роса попадају по персијским ћилимима, чоси и кадифи.</p> <p>Везир је ова 
> <p>»Султанија пита: »је ли да је лепа песма?«</p> <p>»Баш је лепа!« одговори Иконија; »Много  
тима из гомилица народа поче да се диже песма.{S} Мало даље на пољани зазвиждаше двојнице, и та 
ваше перзијски, беше усхићена, и кад се песма сврши она два пута живо рече: »Аферим, аферим!« а 
ло дуваше.{S} Просу се вино, просу се и песма и затресе се земља од хитрога крока момачкога.{S} 
ред кола раскидоше; умукнуше и свирке и песме.{S} Сав се сабор ускомеша, као кад изненадни виха 
е и зујаше јој некакву дугу а жалостиву песму. »Шта ли ми ти тако тужно причаш?« питаше га Икон 
ти бих и онда пристајала да слажем моју песму с црним Гавраном!«</p> <p>»Па да му кажем да се н 
ло слушати.{S} Певали су неку перзијску песму: како је ружа нарицала за. славујем, коме је срце 
Зидао га је још Махмуд-паша Михал-оглу, песник, велики везир и зет султана Мехмеда, који је Цар 
е царевине.{S} Како је Махмуд-паша, као песник носио име »Адени«, то се и његов овај дворац про 
pb n="54" /> искупљао око себе и частио песнике из Перзије, Мисира и Анадолије, и учене хоџе и  
одиже десну руку претећи у вис и стисне песницу.</p> <p>Иконија се није препала, али које од ст 
лада; највише да јој је било двадесет и пет година.{S} Преко рамена носила је једну шареницу, у 
и нек каже:{S} Бог да прости!{S} Ево ти пет кеса за пут одовуд и одонуд!«</p> <p>Стари се Јанич 
тили <pb n="101" /> нечега.{S} Пре тако пет година, дође у Дечане неки Србин из Далмације, који 
ане, ево од мене прилога Светоме Јовану пет стотина аспри.{S} Ако не ће, слободно јој реци да ћ 
0 </p> <p>Два брата ... -.{S}70 </p> <p>Петар Велики у Хајдучком стану ... .{S}50 </p> <p>Тајне 
е те јој бајаху свака на свој начин.{S} Пети дан Иконија се већ предигла била.</p> <p>Тога дана 
ој ћошки седефли-шкољке.</p> <p>Свакога петка пред вече, млада би султанија послала своју Ћехај 
{S} Насу уља у кандиоце пред Иконом Св. Петке, запали га и помоли се Богу да јој помогне.{S} Из 
х жена, а иза њих 24 младих девојака од петнајест до осамнајест година, све то богато обучено и 
е.{S} Него кнеже и царева рајо има мени петнајест конака до Стамбола.{S} Ето нека се Иконија но 
} Било му је око шесдесет година, а већ петнајест година како се његово име по народу са славом 
ја стојаше, један бумбар облеташе једну петолисну бледу ружу, која се истом из пупољка развила  
гасе, особито су се омилиле Иконији.{S} Петрија је опет знала да прича по неку причу из »Четрде 
а и просто се заценила била од плача, а Петрија клече на ћилим и обасипаше јој руку пољупцима и 
 значи »Зорка«; Арбанашкињи је било име Петрија, а у харему су јој дали име »Ђулбахар« или »про 
ољуби у образе најпре Агапију па онда и Петрију, бризну и једна и друга у гласно јецање.{S} Ага 
 желела.</p> <p>Село посла људе своје у Пећ патријару с поклонима и с молбом, да, ако већ сам н 
 се сетим кад једном дођоше калуђери из Пећи с патријарковим ђацима па запеваше.... чекај молим 
у поцрнио и вукао би се четвороношке од пећине до једне колибе, коју му на једном брежуљку а у  
{S} Полазећи Иконија, навали на улаз од пећине нешто камења и пањева, да не би зверад унутра ул 
} Па онда додирну истом штаком стену од пећине.{S} Она се расклопи као двери у цркви, и видех з 
ече да га је видео у шуми изнад медвеђе пећине. »Као да нису чиста посла с њиме!« причаше тај ш 
чича него да јој их ветар доноси из оне пећине у планини.{S} Опет сама себи говораше: »Ако је т 
 и све друго што беше донела и изађе из пећине.</p> <p>Кад дахну мирисом, којим шума у зору диш 
змилише хладне гује и акрепи; утекох из пећине на поље.{S} Сунце већ беше огрануло.{S} Огрејах  
ој.</p> <p>Имало је скоро сахат хода до пећине.{S} Док на једном извору у шуми наточи крчаг вод 
да: »На седамнаестом кораку од прага на пећини има камена плоча маховином обрасла; испод те пло 
иче: »воде... воде... кап воде!« Пође к пећини, кад тамо седи на камену старац, бео <pb n="47"  
 другу крчаг и — пође право у планину к пећини Гаврановој.</p> <p>Имало је скоро сахат хода до  
ије као људска.{S} Ево ме да се патим у пећини, одакле је моја грешност као поток потекла.{S} И 
е, што после онаквих мука, и остављен у пећини зверовима, оста жив, сељани гледаше као неко чуд 
х изаћи од кијамета на пољу.{S} Остах у пећини да преноћим и заспах на гуњцу моме.{S} На сну ми 
уми наточи крчаг водом и док стиже пред пећину, беше већ лепо свануло.{S} Застаде мало и прислу 
а мртвачким носилима у планину, да га у пећину баце.</p> <p>»Нека га, скотина једна, нека цркне 
ан, опет пред зору, Иконија је однела у пећину стару једну поњаву од кострети, и нешто крпа и т 
у душу!« Окрете се старац, оде унутра у пећину, застаде мало, обрну се према мени и показа штак 
видев пуна недра сребра.{S} Вратих се у пећину, подигох све до последње аспре и одох кући пун р 
вка гледао; да се онда као богаљ баци у пећину где је оставку предигао, па да се ту остави да о 
ху громове око мене, једва жив утекох у пећину.{S} Не могах изаћи од кијамета на пољу.{S} Остах 
ше у славу божју.{S} Напише и Патријару пећском и васеленском и свима другима.{S} Па се онда оп 
војке крочише к певачицама и у сребрним пехарима дадоше им слатка и мирисна шербета.</p> <p>Ико 
<p>Таковски устанак ... -.{S}30 </p> <p>Пехарникова ћерка ... -.{S}50 </p> <p>Касија Царица ... 
аговјерни цар Стефан; па виш ову златну печат о црвеној свиленој врпци!{S} Царски рисовуљ, богм 
лог и плавог јоргована; загледах боље и пипну прстом, кад оно није природни цвет, него јоргован 
ма су јелчије читаве књиге у Франкистан писале.</p> <p>Но једно месец дана после те свадбе, јав 
а три ни обрни ни осврни.{S} Ја како су писали царски брзописци Бог им судио!{S} Ја што ћеш, ни 
а се уздрма као тежак талас, па с виком писком и псовком навали на Гаврана да га жива раскине.{ 
олдин син Бертолдов ...{S} 1.20 </p> <p>Писма из Москве ...{S} 1.- </p> <p>Барјактар Бојана ... 
p>Хусејин-ага је предао своме орта-баши писмену заповест Румили-Беглер-бега, да старог Јаничара 
иш, на кожи написано; па видиш ово прво писмо златно исписано; па погледај ово доле на широко и 
 се из сна пробудила.</p> <p>»Султанија пита: »је ли да је лепа песма?«</p> <p>»Баш је лепа!« о 
тарог Јаничара пусти да иде, а да га не пита куда. </p> <pb n="59" /> <p>Пред полазак из Једрен 
 омразу воде!«</p> <p>»Нико те за то не пита!« рече Турчин преко. »Је ли тај мали твој син?«</p 
и како се литургија служи; а за више не питај јер више ни у мене нема!«</p> <p>»Хвалимо те Боже 
 прихвати игуман дечански; »и ми смо се питали за то.{S} Него смо се сетили <pb n="101" /> нече 
 n="14" /> што ћу да те као уз гусле да питам: ћери мила, што се не удајеш, за младости за лепо 
те ме од ових мука!«</p> <p>Сад настаде питање каквом смрћу да се несрећник умори.{S} Да се уби 
на Иконија цару и царевом везиру?« опет питаху сељани.</p> <p>»Биће да је цару жао«, рече Хусеј 
ло оцепљено.</p> <p>»Шта је ово, Лала?« питаше везир подигнув у вис онај комадић платна и не ск 
пољуби је.</p> <p>»Како си ме познала?« питаше је.</p> <p>»Кад сам те на подне с царем видела,  
 ниси ли се с ким год на путу сусрела?« питаше калуђер.</p> <p>»Нисам оче, а ударила сам преким 
есму. »Шта ли ми ти тако тужно причаш?« питаше га Иконија склапајући своје дуге трепавице, па,  
о руком дотакну.</p> <p>»А? шта велиш?« питаше Иконија Агапију, као да, се из сна пробудила.</p 
.{S} Сви беху дубоко потресени и смерно пише у славу божју.{S} Напише и Патријару пећском и вас 
рце почело да камени, а грло претвара у пиштаљку од горког сувог дрвета, те већ и њиме не могу  
виждаше некакве значке као да у металну пиштаљку дува.</p> <p>»Тицо моја, је л’ то мени звиждиш 
еве.{S} У народа не бејаше ни пушака ни пиштоља, него му је ваљало тојагама, врљикама, секирама 
 сребрним пафтама, а у силаву ханџаре и пиштоље све у сребро заливене.</p> <p>Па онда удари јед 
ру а још мање косу.{S} Турци су имали и пиштоље у кубурама, те опалише неколико метака, па се р 
ави беле калпаке, а поврх белих шалвара плаве доламе.</p> <p>Па онда наиђе Једна чета Јаничара  
хтови беху од сувог злата; а о седла од плаве кадифе беху притврђени златни штитови искићени пл 
ијом и Иконијом, а по синији разместиле плаве ћасе од кинеског порцелана у великим позлаћеним з 
 беше опточено шареним везом, у коме се плаве звезде и црвени крстићи везиваху у ланац златним  
е горе негде топило злато, меки бисер и плави сафир, па се млазови спуштајући се доле скристали 
тан конац беше поцрнео и позеленио, али плави и црвени конци беху још једнако живе боје Једна с 
а са кратким кукастим кљуном и зеленим, плавим и златним перјем, за које ми ова деца овде кажу  
 шљокица извезла крстове па их окружила плавим и црвеним ђинђувама.{S} И поврх свега - извади и 
 и грлица лепршаху у сунчевом зраку под плавим небом, а славуји у слободи певаху, како је слатк 
беху притврђени златни штитови искићени плавим сафирима, а коњушари ношаху на глави беле калпак 
евеселији, па се загледа крупним својим плавим очима у матер своју.</p> <p>»Е, па само да почне 
а са бледожутом ружом у златној коси, с плавим очима, с лицем белим као да је млеком наливено,  
кађена црква, и као да озго са небеског плавог кубета мајка божја на њу гледа. »О мајко божја«, 
 погледам горе, а кубета све од бистрог плавог камена драгог, па покривена златним тепелуцима.{ 
веним калпацима са дугим кићанкама а од плавог ибришима.</p> <p>Одмах иза овога проведоше и тре 
око оба стуба увиле се гране од белог и плавог јоргована; загледах боље и пипну прстом, кад оно 
у од руменог мрамора, и преко оквира по плавом морском огледалу, поврх кога облетаху витокриле  
застиђен сакрио за облачке од сребра на плавоме небу од азура.</p> <p>Кад би на спрам оног проз 
p> <p>И онда му их он очита, те Гавран, плакајући у глас као мало дете, одмиле до пред царске д 
ога срца!«</p> <p>И онда Иконија бризну плакати.</p> <p>Везир јој миловаше руку, пусти је мало  
љуби га у десни образ.{S} А Иван бризну плакати, и кроз сузе гледаше у своја два пса.</p> <p>Ма 
 уцвелиш кога, биће само једну жену.{S} Плакаће, па ће се окренути, наћи мужа и утешити се!«</p 
 голоруке раје с оружаним Турцима а већ пламен изби из крова црквена и из конака манастирског.{ 
овда и онда да погледају стуб од дима и пламена који се из манастира у небо дизаше.{S} Опазише  
 старац изговараше све то јачим гласом, планина прихваташе сваку реч громкијим одзивима, док се 
сто једне грудве снега, пала је на мене планина од леда и претисла ме грешника.{S} Ето шта учин 
дном, пре седам година олуј у сред наше планине.{S} Змајеви водише облаке и бише се муњама и гр 
 Гавран, кога је Иконија дала донети из планине, па наредила: да му се у конаку манастирском да 
{S} Какве сам ја смукове виђала у нашој планини па се плашила нисам!{S} Смукове видети, то је т 
 заједно с крчагом тазе воде, коју је у планини захитила.{S} И сада је Гавран не могаше познати 
 да јој их ветар доноси из оне пећине у планини.{S} Опет сама себи говораше: »Ако је тако, онда 
 свему селу: аманет вам онај невољник у планини; немојте да огрешите душе те да скапље од глади 
ћ мртва, однели на мртвачким носилима у планину, да га у пећину баце.</p> <p>»Нека га, скотина  
вином, а у другу крчаг и — пође право у планину к пећини Гаврановој.</p> <p>Имало је скоро саха 
 страшну кривицу Гавран треба главом да плати.{S} Кнез устаде и каза Гаврану како суд нађе.</p> 
ш жалост своје младости, па нисам скупо платио!« </p> <pb n="97" /> <p>»Десет хиљада дуката!{S} 
 и из ње извади једно парче врло танког платна.{S} На једном крају то парче беше опточено шарен 
омака.</p> <p>Иконија подиже један крај платна, којим арњеви беху покривени, па викну:</p> <p>» 
иташе везир подигнув у вис онај комадић платна и не скидајући ока с њега.</p> <pb n="57" /> <p> 
ех Иконију како с још неким женама бели платно.{S} Склоних се мало иза једне тополе, и гледах ј 
ом арабом, покривеном зеленим шаторским платном, падне пред судницу у Лежимир.</p> <p>У Лежимир 
p>И ако је Хусејин-ага из везирове кесе плаћао све мајсторе, Иконија покрене своје село, да и о 
као и отац што му беше, јуначког срца и плаховит на неправду; биће да се царевим везирима замер 
 се за нас!«</p> <p>А Иван се онда кроз плач насмеја и потапка најпре гарова па онда и шарова п 
д нађох мог сина!« промуца Иконија кроз плач, и сад први пут</p> <p>загрли царева везира као св 
 око врата и просто се заценила била од плача, а Петрија клече на ћилим и обасипаше јој руку по 
д кућом дочека кукњавом.{S} Грцајући од плача пољуби га у руку.{S} Стојан кад је виде онако пор 
рече Иван, па тек онда бризну у глас да плаче; »Не бојим се ништа!{S} Него ми је .... жао овог  
а што,« рече Иконија, просто грцајући. »Плачем од среће <pb n="78" /> од среће што те видим, и  
хо запита:</p> <p>»Што плачеш?!</p> <p>»Плачем а незнам ни сама за што,« рече Иконија, просто г 
рива за њине сузе..</p> <p>»Нека нас да плачемо!« рече Агапија. »Од како смо сиње кукавице изгу 
таре снове сневам! »Сине, мој, немој да плачеш!«</p> <p>Па рекав то, млада сељанка пригрли дете 
о само једног и истог Бога.{S} Немој да плачеш!{S} Немој да грешимо Богу!{S} По његовој смо се  
че, па је онда тихо запита:</p> <p>»Што плачеш?!</p> <p>»Плачем а незнам ни сама за што,« рече  
 напунише па грцајући рече:</p> <p>»Што плачеш, дете моје ?{S} Ваља да се не бојиш доброга оца  
ласовима, а ми се јаднице расплакале па плачи!{S} Ех, Бого мој, оно је било појање да мртве ожи 
д врата на свом месту, с бледим лицем и плачним очима.</p> <p>У томе се појавише калуђери од ко 
ја смукове виђала у нашој планини па се плашила нисам!{S} Смукове видети, то је тек нешто, а ов 
оје му је дошло као његов део од богате плени цариградске.{S} У томе је двору он <pb n="54" />  
у, црна лука и сира, привеза је себи на плећа; у једну руку узе чутурицу с вином, а у другу крч 
 сребрне; а са десног рамена висаше низ плећа стреоник од црвене кадифе, златом извезен, пун ст 
 куцну га буздованом и два и три пута у плећа те овај скочи у седло, па у бесном трку заједно с 
м руву, са лепо извезеним стреоницама о плећима.</p> <p>»Гледај нашег агу, гледај!« викну Хусеј 
а у стотине танких витица, па падаше по плећима до испод појаса; шалваре им беху од разнобојне  
итокриле беле утве, а по коме тамо даље пловљаху трговачки и царски бродови разапетим једрилима 
 ако буде божја воља, оно ће да никне и плод донесе.{S} Научи га колико ти знаш, па ће Миленков 
том травом; овде онде по нека надгробна плоча с излизаним натписом; иза цркве једна лепа стара  
ом кораку од прага на пећини има камена плоча маховином обрасла; испод те плоче има лонац, у ло 
.« Него опет копкало ме да видим има ли плоча на седамнаестом кораку.{S} Одмерих и нађох густу  
амена плоча маховином обрасла; испод те плоче има лонац, у лонцу хиљаду аспри; стекох их као ха 
мерих и нађох густу маховину, а под њом плочу од камена.{S} Почупах маховину рукама, ножем опсе 
 Почупах маховину рукама, ножем опсекох плочу са свих страна, подигох је не без муке.{S} Испод  
 да уздахнем, ни да сузе гутам!«</p> <p>Пљесну се сиромах Ризван руком по челу и рече тужно: </ 
алише и жене, па с њима дође и Иконија, по коју је кнез већ послао био.{S} Казаше јој шта је и  
гим погледом, дуге косе пале на рамена, по кратка, густа, проседа брада, долама бела, као да је 
ама бела, као да је од сребрне тканице, по њојзи крупна пуцад као грудве од бисера.{S} А с једн 
 беле; око паса танки свилени бајадери, по којима златна и сребрна жица беше извезла свакојако  
 мене, па некако мудро задрмају главом, по нека закрешти нешто, срдито, а по нека прогунђа нешт 
них жутом, а у других љубичастом чохом, по којој се пружаху шаре од сребрне жице.</p> <p>Иза њи 
»По опроштају који си од Иконије добио, по благослову који ја од светог патријара имам по сили  
е склопив трепавице.{S} Па кад је тако, по јаничарском обичају, показао како је готов да за цар 
к панцијера, на панцијер румену доламу, по долами троје токе сјајне, једне вите а друге салите, 
 као да је башта од разнобојних лалета: по споду персијски ћилимови са дивним шарама у меканим  
да плачеш!{S} Немој да грешимо Богу!{S} По његовој смо се вољи — нека му је слава! — данас саст 
и од милости прозва је »Шекер-Мара«.{S} По годинама могла је бити кћи Хусејину.{S} Али она се н 
уђој земљи, далеко од мојих гробова.{S} По твојој доброти ти би и пролио сузу, али ко ће наћи п 
ло је по више ћошака и малих конака.{S} По најлепши је био један, саграђен сасвим близу обале м 
у двојницу почетак од некаквог кола.{S} По веселим очима његовим и по зажареном лицу, видело се 
?{S} Људи нас хвале да смо Соколови.{S} По срцу можда и јесмо, али нит имамо крила нит очију Со 
p>Ризван се беше снуждио и замислио.{S} По дужем ћутању узе да говори овако:</p> <p>»Моја је да 
алити што је турско оружје победило.{S} По повратку с војне, султан га узме у сарај за свог Сил 
 од белог, руменог и зеленог мрамора, а по зидовима застрвен богатим перзијским ћилимовима.{S}  
рх кога облетаху витокриле беле утве, а по коме тамо даље пловљаху трговачки и царски бродови р 
од седефа пред султанијом и Иконијом, а по синији разместиле плаве ћасе од кинеског порцелана у 
авом, по нека закрешти нешто, срдито, а по нека прогунђа нешто, па се окрене од мене, као неће  
 потапка најпре гарова па онда и шарова по глави.</p> <milestone unit="*" /> <p>На једној косин 
лике своје хајдуке са по више сељана да по шуми потраже Гаврана и да га доведу.</p> <milestone  
оочиме, све казати и ако ми је зазор за по нешто, и ако се за друго опет бојим да душу не огреш 
е.</p> <p>Тек би га овда и онда Иконија по рамену <pb n="24" /> живо покуцала па му зашапутала: 
ором устајала.{S} Много пута није могла по целу ноћ да спава, и онда би јој Агапија причала шта 
их посадило се на троножним столичицама по шест, годинама најстаријих домаћина.{S} Око њих се с 
ти на јалово бити.{S} Валах и онако има по више година како не дизасмо децу у овом вилајету.{S} 
 се већ предигла била.</p> <p>Тога дана по заходу сунца паде у село харамбаша Стојан са неколик 
а другој страни Кизлар-ага отвори једна по ниска вратанца од седефа и пусти унутра младога вези 
једна још млада и прилично угојена жена по турски одевена.{S} Сељанка је била Иконија, а пуначк 
нам ко је тај, коме не треба да се вера по шипрагу те да види шта ја данас видех, зубма би му г 
виру од руменог мрамора, и преко оквира по плавом морском огледалу, поврх кога облетаху витокри 
рамбаша посла неколике своје хајдуке са по више сељана да по шуми потраже Гаврана и да га довед 
, кукоља нема, усади у срце мога детета по које зрно, па ако буде божја воља, оно ће да никне и 
нији.{S} Петрија је опет знала да прича по неку причу из »Четрдесет везира,« коју је у харему н 
ма божјим, о искушавањима кроз које Бог по некад води свој народ, и како је народ, који је вера 
олубом падаше му на рамена, а он једног по једног гуташе као шећерлему.{S} Кад већ не оста више 
а је видео; »јер иде гологлав и босоног по шуми, грува се у прса и жалосним гласом виче: »Госпо 
им:{S} Боже благи, може бити они то сад по арапски гунђају: »а шта ће та сељанка овде?{S} Није  
корачаху сложно дванаесторо дечака, све по четворица у једној врсти.{S} Беху обучени они у прво 
ови рубинима искићени.{S} Коњушари, све по два на <pb n="68" /> једнога коња, беху одевени у цр 
ко је било.{S} Иконија узе да прича све по реду, па кад дође до онога како Турци полетеше по са 
рх совре, па онда калуђере и попове све по старешинству, па онда кнезове од суседних села и дру 
онога света!«</p> <p>»Ако ће да иде све по реду, имаш ти мало по дуже до самртнога часа од мене 
, да л’ људе да л’ коње.{S} Спахије све по лепоти и јунаштву пробрани, носили су црвене шалваре 
да сносим!«</p> <p>»Казуј нам право све по реду и облакшај душу своју на теразијама Аранђеловим 
<p>Сељанка не одговори одмах, него даде по једно парченце погаче шарову и гарову, надроби скроб 
расла ниском а густом травом; овде онде по нека надгробна плоча с излизаним натписом; иза цркве 
ци кад ми пре годину дана први пут дође по твојој жељи; и оно исто што рекох мојој Макрени, кад 
ше две, тек за тили часак поче да гмиже по ћилиму силество змија, док султанија пребледе, па се 
пространоме перивоју Аденистана било је по више ћошака и малих конака.{S} По најлепши је био је 
 греши душе!{S} Али човек који се крије по шипрагу да види како жена једна гази поток, нема обр 
ре султанију па Иконију и прођоше после по редовима дворанства.{S} А друге две донесоше у сребр 
већ петнајест година како се његово име по народу са славом а међу Турцима са стравом проносило 
та стојао је и с једне и с друге стране по један лав од црног углачаног мрамора.{S} Од њих, па  
ега корачаху и с једне и с друге стране по шест красних момака, у јаничарском руву, са лепо изв 
ојали поређани с једне и с друге стране по шест црних и шест белих евнуха, неколико бостанџија  
, крену за вођом, удари у одзиве, те се по оном пољу просу блејање, некако мекано и радосно бле 
е грозница ухвати; учини ми се да ми се по недрима размилише хладне гује и акрепи; утекох из пе 
то на десно то на лево, и тек би јој се по неки тешки уздах из груди откинуо.</p> <p>»Ти си, ма 
висину, како се кров саставља и како се по средини велико кубе лепо извија.</p> <p>Преко зиме и 
 нашега цара честитога.{S} А ако ли сте по каквој другој работи царској, казујте, нам, ми смо в 
тена у стотине танких витица, па падаше по плећима до испод појаса; шалваре им беху од разнобој 
а кад дође до онога како Турци полетеше по сабору с голим ножевима, и како јој отеше Иву, она о 
опалише неколико метака, па се разиђоше по сабору ударајући где кога стигну сабљом или топузино 
пуно котарица са свакојаким јестивом, и по више већих и мањих чутура, и спремаху се да се лепо  
божни народ да спушта бакарне мангуре и по коју сребрну аспру.</p> <p>Нешто снажном својом руко 
ком дворцу причало се да му по лепоти и по богаштини мало равних има.{S} Зидао га је још Махмуд 
вог кола.{S} По веселим очима његовим и по зажареном лицу, видело се како се сав топи од милине 
 замисли дубоко.{S} Изгледаше снужден и по дуго ћуташе, па ће онда рећи:</p> <p>»Мислим се нешт 
ира,« коју је у харему научила и, као и по неку досетку Насрадин-хоџе.{S} Иконија би се слатко  
p> <p>Мајка га миловаше руком по челу и по образима.{S} И самој јој се очи сузама напунише па г 
ојама исписали како се поносити паунови по цветноме пољу шећу, и како јелени кроз младо, зелено 
ком од њих по једна кита од зумбула или по једна кита црвеног каранфила.{S} Милина је била погл 
тиње од последњих година.{S} Него пошљи по ово једно!{S} Ако уцвелиш кога, биће само једну жену 
м као робињице.{S} Лакнуће ми да сте ми по Богу кћери.{S} Говорите ми као што би мајци својој г 
ј нам сина на књигу.{S} Нека се не ломи по гори као отац што му се ломио, него нека стане у црк 
ни, са којих је висило на свакој страни по дванајест кита од дробног бисера и толико од крупног 
p>»Молим те, као оца, као што ми и јеси по Богу отац, светуј га нека ме се махне!{S} Нека не лу 
чело неге видела, па се занесох тражећи по мојој лудој памети где сам их видела!«</p> <p>»А как 
овај велики дан за њу.{S} И учинише јој по вољи и оставише је да стоји близу зачеља од совре.{S 
 је био поширок добра три хвата а дубок по средини око две стопе.{S} Бистра му је вода струјила 
ослову који ја од светог патријара имам по сили власти коју нам је Бог дао, и са вером у источн 
 мојој простоти, само слушај!{S} Прођем по перивоју мало; седнем тамо под ону велику и стару ли 
ива, па се мучи у сиротињи док ја газим по свили и кадифи, како ће то да изгледа пред Богом кој 
, дуге пушке на раменима, а за калпаком по једну дрвену кашику.</p> <p>Хусејину мило беше да их 
два пса.</p> <p>Мајка га миловаше руком по челу и по образима.{S} И самој јој се очи сузама нап 
«</p> <p>Пљесну се сиромах Ризван руком по челу и рече тужно: </p> <pb n="94" /> <p>»Авај мени! 
 да је у цркви.</p> <p>»Казуј све право по истини, о мање ти је!« ободраваше кнез Гаврана.</p>  
м да слутим.{S} Сад сам те познала прво по очима твога оца, а друго по куцању мога срца!«</p> < 
ознала прво по очима твога оца, а друго по куцању мога срца!«</p> <p>И онда Иконија бризну плак 
 се на широко и на <pb n="55" /> далеко по свој царевини чуда причаху, и о којима су јелчије чи 
ргију, онда ђакон па јеромонах, па мало по мало па игуман, па ко зна чедо моје, шта је све теби 
Ако ће да иде све по реду, имаш ти мало по дуже до самртнога часа од мене.{S} Него хајдмо из ов 
 дуги а уски прозори, који пуштаху само по неколико праменова од светлости да се укрштају у оно 
ла, нек одлете до Лежимира, и нека тамо по ливадама пронесу од цвета до цвета, и од листа до ли 
 и сви твоји, већ и не ваља, хоће скоро по неки пут и да ме расплаче.{S} Али ти нећу крити, јес 
им фењерима ишло, нешто напред, а нешто по странама њеног спровода.</p> <p>Око поноћи Иконија п 
 седу своју браду руком, понављаше тихо по неколико пута: »Алах акбар !...{S} Алах акбар !...{S 
то би.{S} Ваља да вам испричам све, јер по из даље иде почетак овог мог јадног свршетка.</p> <p 
, заповедам му како хоћу, молим се Богу по српски, чак ми је донео од некуд стару икону богород 
 откинуле да као блистава роса попадају по персијским ћилимима, чоси и кадифи.</p> <p>Везир је  
О самом великом дворцу причало се да му по лепоти и по богаштини мало равних има.{S} Зидао га ј 
 притрча му, не даде да темена, него му по турски паде на једно па на друго раме, и рече:</p> < 
овде медом храни, у свиленом се фистану по трави шеће, и златним папучама цвеће гази, а на јадн 
излеће голуб за голубом, носећи у кљуну по један струк ђурђевка.{S} Читиво јато облеташе испод  
злата, и што поред коња његова корачаху по шест дечака са црним малим шубарицама, црвеним долам 
 лепоте многих својих ћошака растурених по луговима од најлепших дрва, што их Анадолија и Румел 
ли сточић од седефа, а на сваком од њих по једна кита од зумбула или по једна кита црвеног кара 
д је опази, он поче да чита гласно, реч по реч: »Освета... је... моја! рече Господ!« Сваку реч  
чила с постеље и нагла да бежи вичући: »По Богу сестро, не дај ме црном Арапину, ево га де ми ц 
у пуној одежди па рече Гаврану:</p> <p>»По опроштају који си од Иконије добио, по благослову ко 
ге црне браде.</p> <p>Он разастре своје поабано сиџаде, стаде на њ’ проговори неколико арапскик 
ости има захвалити што је турско оружје победило.{S} По повратку с војне, султан га узме у сара 
а пречац, а ја остах сам.{S} Понех се и побеснех мало, али још не сврнух с памети.{S} Једнога д 
ага приступио, она се само сва стресе и побледе.{S} Мало затим па се насмеја и рече Хусејину:</ 
водицом своју киту босиљка, а у који ће побожни народ да спушта бакарне мангуре и по коју сребр 
са поштовањем, у које се мешала љубав и побожни страх, претисну га на своје чело, па на своја у 
та за неколико тренутака.{S} Па се онда побожно прекрсти, подиже очи к небу и рече гласно:</p>  
</p> <p>»Хвалимо те Боже!« рече Иконија побожно. »Пусти ме, оче Никодије, да целивам где је цар 
е тога!«</p> <p>Иконија се прекрсти, па побожно погледа к небу.</p> <p>Ризван се беше снуждио и 
с пролећа нешто често побољеваше, па се побојаваше да не умре и мољаше се гласно Богу, да је јо 
> <p>Преко зиме и с пролећа нешто често побољеваше, па се побојаваше да не умре и мољаше се гла 
а твоје старе дане нешто среће да у њој поборавиш жалост своје младости, па нисам скупо платио! 
арод то прихвати, па се као благи талас поваља вика: »Бог ти дао!{S} Бог те благословио!«</p> < 
 туркизима, рубинима и брилијантима.{S} Поведе старца за обе руке и посади га на своје место, а 
у једну другу српску цркву!« Па ме онда поведе све за руку; пређосмо бистар један поточић, па о 
може да буде игра друкчије, него кад се поведе коло, па се повије око свирца, па на десно па на 
и учитељу, добро си ми дошао!«</p> <p>И поведе га за руку и посади поред себе на сиџаде.{S} Ста 
срце, па је онда сама узела под мишку и повела да је посади поред себе на софу. </p> <p>Тада би 
 свиди царев пролазак?« упита ага да би повео разговор другим путем.</p> <p>»Е, па није шала, ц 
енућа живо њушаше мирис, што им га тихи поветарац <pb n="6" /> доношаше; кудравим реповима узеш 
момака и девојака поче да се повија под поветарцем, који из двојница умиљато и весело дуваше.{S 
и талас од момака и девојака поче да се повија под поветарцем, који из двојница умиљато и весел 
рукчије, него кад се поведе коло, па се повије око свирца, па на десно па на лево, па кад сто м 
пним црним зеницама, са очима као бадем повијеним, са дугим свиленим трепавицама, са витим дуги 
p> <p>»Бог и душа, сврнуо је с памети!« повикаше неки из гомиле.</p> <p>»Шта сврнуо с памети !« 
p>»А што ће стрина Иконија у Стамболу?« повикаше сељани.</p> <p>»Ваља да треба цару!« прихвати  
 n="41" /> <p>»Ама истину ли »говориш?« повикаше сељани са више страна.</p> <p>»Протрех очи; уш 
а!?«</p> <p>Из преплашене гомиле народа повикаше неке жене: »Ево Иконије!{S} Ево је овде!« И по 
е из шумарице на чистину сељанка једна, повисока, танкострука, смеђе косе, граорастих очију, ко 
уге салите, а на трећим гује исплетене, повисоко издигнуле главе, у главама алем камен драги, н 
пред сваким од тројих врата устављао да повиче:</p> <p>»Хвалим те Боже, који си великом твојом  
ног спровода.</p> <p>Око поноћи Иконија повиче са своје постеље:</p> <p>»Децо, спавате ли?«</p> 
ест белих евнуха, неколико бостанџија и повише других дворских слугу.{S} Међу овима је Иконија  
е би л’ ти се лудој јал’ поносној памет повратила.{S} Ако ми до захода сунца у уторак не пошљеш 
онога света, опрости ми кад си ми живот повратила, реци и да ми прашташ!«</p> <p>»Ја те жедна н 
молих и оца Никодија, и хтедох цркви да повратим половину од оставе.{S} Али све узаман!{S} Доче 
ти што је турско оружје победило.{S} По повратку с војне, султан га узме у сарај за свог Силикт 
реко оквира по плавом морском огледалу, поврх кога облетаху витокриле беле утве, а по коме тамо 
оњушари ношаху на глави беле калпаке, а поврх белих шалвара плаве доламе.</p> <p>Па онда наиђе  
Јаничара на коњима, са црвеним доламама поврх зелених шалвара, са златним токама на прсима, са  
ружила плавим и црвеним ђинђувама.{S} И поврх свега - извади из једног свиленог завоја један ст 
>Гавран заиска још један гутљај ракије, повуче добро из једне чутурице, коју му дадоше па онда  
 витим дугим и као лук од стреле високо повученим обрвама.</p> <p>Зазвекеташе цитре и тамбуре,  
шком бијем, сабљом да сечем и копљем да погађам.{S} Без тебе Ризван данас не би био царев везир 
азиграли беху коње у кратке скокове, да погазе ко се не измиче; у зубима носе голе јатагане, а  
з села, доносиле су раденицима понуде у погачама, сиру, кајмаку и вину.{S} Иконија је готово из 
вори одмах, него даде по једно парченце погаче шарову и гарову, надроби скроб у своју руку, пос 
еди да га одреше, и да му пруже залогај погаче и гутљај ракије.{S} Кад га тако мало поткрепише, 
о?« упита Ива одломив себи добру кришку погаче.</p> <p>Сељанка не одговори одмах, него даде по  
а ћутећки извади из шаренице једну белу погачу, једну румену јабуку, пар шарених чарапа и пар р 
х отвори шареницу.{S} Извади белу једну погачу, отвори једну застругу скорупа, и једну мању са  
е близу свитање.{S} Узе у торбицу једну погачу, црна лука и сира, привеза је себи на плећа; у ј 
м везирима замерио, те су га осудили да погине, а он замолио цара да бар пред смрт види своју м 
 га и чувала од људи и од зверади да не погине, али му у срцу никада опраштала нисам.{S} Али ка 
о Бог хоћ.{S} Ти знаш да нисам жалио да погинем за крс часни и веру ришћанску.{S} Хвала Богу ев 
 Милету, синовца Стојана харамбаше који погинуо беше, и да га позову да са својом четом одмах к 
 данас видим да није све јунаштво знати погинути.{S} Видим е није мање јунаштво живети кроз мук 
г.{S} Не могох дуго и дуго да заборавим поглед, којим ме је твоја мати погледала кад на земљу п 
дуне!{S} Кад те очупах од ње, она паде, погледа ме крупним очима испод дугих трепавица, пресече 
рече Иконија. »Кад мој Миленко умираше, погледа ме жалостиво па зајеча: »Иконијо, јадна моја Ик 
ај мало!« рече Иконија сва усплахирена; погледа к мору, поћута, прекрсти се и рече полагано: »О 
чупати?«</p> <p>Иконија се окрете па га погледа немо својим крупним очима.{S} Хтеде да га запит 
ја коњаника.{S} Не зна човек шта пре да погледа, да л’ људе да л’ коње.{S} Спахије све по лепот 
м:</p> <p>»Познајеш ли ово?«</p> <p>Она погледа у оно парче рубља, па онда опет везиру право у  
риш за цркву!« рече јој старац тихо, па погледа полагано и застиђено на десно и на лево, да ли  
е пригрли дете своје, и сакриваше га од погледа турских танким и везеним рукавима од своје кошу 
могаше да скине решетку, али не скидаше погледа свога са ње, докле га поносити коњ његов не одн 
ше пред-а-се.</p> <p>Ризван-бег зачуђен погледа на старог Јаничара, па на ону тканицу.{S} Размо 
</p> <p>Иконија се прекрсти, па побожно погледа к небу.</p> <p>Ризван се беше снуждио и замисли 
 леве певнице уђе у олтар!« — Ене, ене, погледај на десно; ене га изађе из олтара и изнесе неку 
покуцала па му зашапутала: »Дедо, дедо, погледај на лево!{S} Ене нам Ивица иза леве певнице уђе 
ар саградио овде за своје Србе.{S} Ено, погледај само унутра!« Ја као завирим у цркву и лепо ви 
идиш ово прво писмо златно исписано; па погледај ово доле на широко и на дугачко изведено црвен 
м својим.{S} Окретаху се овда и онда да погледају стуб од дима и пламена који се из манастира у 
оре турски и арапски, а оно све те тице погледају право и оштро у <pb n="95" /> мене, па некако 
 златним одеждама, и као чекајући нешто погледајући к вратима. »Кога ли то чекају?« упитах. »Че 
аборавим поглед, којим ме је твоја мати погледала кад на земљу паде.{S} Ево и сад (па Јаничар с 
ране зашушти јачи шушањ.{S} Окренем се, погледам и видим онај велики раст.{S} Рекнем у себи: »Б 
е на сунцу преливају у све дугине боје; погледам горе, а кубета све од бистрог плавог камена др 
а.</p> <p>Била је милина озго са ћошке, погледати преко овог шареног и мирисног ћилима од цвећа 
та црвеног каранфила.{S} Милина је била погледати та два низа од лепих девојака, разнобојне сви 
д злата и драгог камења, Била је милина погледати их.{S} Јахач сеђаше као да је прикован за сед 
еташе испод златне таванице и лепо беше погледати их.{S} Један паде на софу, између султаније и 
дна девојка.{S} Па не знаш шта је лепше погледати: да ли стидљиву девојку, или стидљива момка,  
аг њој у сретање.{S} Страшно га је било погледати: очи избуљио, па их на горе преврнуо, беле зу 
ише у велика бденија.{S} Милина је било погледати на оној лепој летњој ноћи, како је народ прек 
а цркви у гомилу.{S} Страшно их је било погледати: разиграли беху коње у кратке скокове, да пог 
 све јој тако приличаше да је било мило погледати је.{S} Била је млада; највише да јој је било  
 сабље димискије.{S} Било их је страшно погледати, а тешко је било казати ко је грђи од кога. » 
ета; подиже се на једну руку, и збуњено погледаше око себе, <pb n="31" /> као да се пробудила и 
 за седло, и тихо, благо, готово смерно погледаше то на једну то на другу страну.{S} А његов Ја 
кну му и разведри се, и онда упре своје погледе у њу.{S} Не могаше да верује, да је то она. »Је 
м, <pb n="71" /> млади јахач упре своје погледе на њ, као да је хтео силом својих очију да скин 
ул и витез каранфил надметали за зрачне погледе из девојачког ока.</p> <p>Кизлар-ага проведе Ик 
>Иконија га је добро уочила.{S} Њени се погледи залепише за њ, и он их понесе собом далеко низ  
ом све заједно, и устаде.{S} Падоше јој погледи на оног бумбара што облеташе ружу, отера га мах 
а ево и сад гледам; крупне очи с благим погледом, дуге косе пале на рамена, по кратка, густа, п 
својим млечним лицем, својим безазленим погледом и својим витим стасом изгледаше као да је дево 
ирио руке па великим очима и замишљеним погледом гледа да л’ ће ко да му приђе те да га загрли. 
... чекај молим те мало!« Па се Иконија погну, замисли се, замисли, претисну чело прстима као д 
звије, па са најдубљим поштовањем ниско погнут приђе младом везиру, положи му на колено ону тан 
служе.</p> <p>Првих дана приступише јој погнуте, са рукама на пафтама од појаса склопљеним.{S}  
а разуму што им Иконија каже, срећне да погоде што она и помисли и хитре да послуже.</p> <p>Прв 
колико тренутака у сред бистрог потока, под одблеском руменога неба на западу, својим млечним л 
, пасло је стадо оваца.{S} У хладовини, под великим једним грмом, седело је младо пастирче, сељ 
а; па онда зидови све до <pb n="102" /> под саму стреју од самог биљура, па се на сунцу прелива 
Оде народ да се мало прихвати ручка.{S} Под главним вењаком већ засели кнезови с калуђеђерима и 
у.{S} Одмерих и нађох густу маховину, а под њом плочу од камена.{S} Почупах маховину рукама, но 
ешто тихог руменила у млечност његову а под танком и лаком копреном од сунца.{S} После дужег ћу 
 unit="*" /> <p>Одоше гости одабрани да под вењак седну за совру.{S} Посадише игумана дечанског 
 од момака и девојака поче да се повија под поветарцем, који из двојница умиљато и весело дуваш 
ку па своје срце, па је онда сама узела под мишку и повела да је посади поред себе на софу. </p 
шиљату камилавку од сивог сукна доле на под, а змије све једна преко друге навалише да се у њу  
е целивају, или да прстима дотакну спод под њеном папучом.{S} Али већ трећи дан Иконија не мога 
епо наместили разастрв костретне поњаве под једном дивљом крушком.{S} Донели су пуно котарица с 
хаја-кадуна и још једна' дворанка узеле под мишке, па је увеле у велику дворану, где би јој мла 
његов грозни злочин, испеку најпре жиле под коленима и то усијаним камењем из потока, на коме ј 
 иза ње зашушта џбун, покрхаше се грање под неком силном навалом, и Гавран Ракетић испаде пред  
 од бола рикао кад су му усијано камење под колена метали, како је најпосле обамр’о, и како су  
оља и њиве и народ који ће да баца капе под пазуво па да се клања и да виче »благослови Свети в 
 прсну.{S} Још неколико корачаја, па се под новим и све то жешћим ударцима камџије стропошта на 
ора надметаху својом лепотом, пењући се под прозоре затворене позлаћеним решеткама, онда се црн 
лавама алем камен драги, на токамо пуце под гр’оцем, и у њему чаша од биљура; па облачи ковче и 
а! не дај ме!«</p> <p>Иконија која беше под ударом Турчиновим полуобамрла, чу вику свога детета 
.</p> <pb n="7" /> <p>Сељанка се спусти под онај грм и одмах отвори шареницу.{S} Извади белу је 
м Иконијо!«</p> <p>То рече па се спусти под ону дивљу ружу.{S} Одвеза опанке, скиде чарапе, вез 
</p> <p>Иконија је сад у ономе, што јој под очима промицаше као нека шарена гунгула, једва спаз 
<p>Сад су њих две седеле на софи једној под прозором, па вириле кроз решетку доле на улицу.{S}  
а изађе из воде, посади се на један пањ под најближом тополом, обриса се једним белим убрусом,  
е поразговараше.{S} Послушаше мало како под главним вењаком калуђери и попови отпеваше нешто.{S 
а л си где год скоро сагледао мушко око под челом јуначким?«</p> <p>Кос као да је био слетио у  
S} Прођем по перивоју мало; седнем тамо под ону велику и стару липу.{S} Истом седнем, а оно се  
и син, ако хоћеш да се твојој мајци бар под њену старост скине тешки камен са срца, а са душе њ 
бова и грлица лепршаху у сунчевом зраку под плавим небом, а славуји у слободи певаху, како је с 
ептира.{S} Не знаш, да л' тамбуре дрхћу под манђијом дивотнога девојачког крока, ил’ девојке ле 
ости Лежимирцима.{S} И гураху се, да се подаве, ко ће пре да стигне до ње, да јој руку као свет 
о је жива, доведи је амо; ако је умрла, подај сиротињи хиљаду аспри и сагради чесму уз друм, не 
 после нека је село предузме и сиротињи подели.</p> <p>Ова се казна истога дана над несрећником 
би другог мужа?!{S} Кад бих моју дворбу поделила између мога свекра, чича Симе, мога сина Иве и 
ло се како се сав топи од милине што је подесио бар оно, што пада на три прва корака.{S} Просто 
ој кожи с мрком тиквицом о левом бедру, подигао је у вис крст од сувог шумског грања, па се нам 
апезарију у једној страни старих зидина подигао.</p> <p>Вечерње се већ било свршило кад Иконија 
ји си великом твојом и чудесном милошћу подигао цркву, коју сам ја мојим грехом разорио био!{S} 
лтанијом ђурђевак.{S} Она се маши да га подигне, али је Иконија нагло прихвати за руку и викну: 
иња раја на оним урвинама од св. Јована подигне себи нешто црквице!{S} Биће то твојој мајци за  
о послах и пре него наредих.{S} Устани, подигни, и однеси цркви за моју душу!« Окрете се старац 
/p> <p>»Шта је ово, Лала?« питаше везир подигнув у вис онај комадић платна и не скидајући ока с 
им зеленим доламама, којих скутови беху подигнути па за појас придевени, са жутим шалварама и ц 
ма, ножем опсекох плочу са свих страна, подигох је не без муке.{S} Испод ње беху две ћерамиде,  
на недра сребра.{S} Вратих се у пећину, подигох све до последње аспре и одох кући пун радости,  
S} Зна село како ми се уврати срећа.{S} Подигох кућу, накуповах земље, и виноград и забран.{S}  
га доста?« Не однесох новце цркви, него подигох кућу и купих земље.{S} Жена ми говораше: »Море  
у рудину.</p> <p>На једанпут се оба пса подигоше на ноге; ућулише ушима; окренуше се к стази је 
, коју му на једном брежуљку а у сувоти подигоше сељаци.{S} У томе, што после онаквих мука, и о 
укњу до колена и загази у поток.</p> <p>Подиђе је милина од студене воде.{S} Ко зна можда је и  
 Лазнуше му руке.{S} Гаров се ослободи, подиже главу па језиком лазну Иву у образ.</p> <p>»Ето, 
нутака.{S} Па се онда побожно прекрсти, подиже очи к небу и рече гласно:</p> <p>»О мајко божја  
рле.</p> <p>Кад Иконија стиже на поток, подиже руку десну изнад обрва, заклони очи од сунца, ко 
убоко, дохвати се обема рукама за чело, подиже очи горе, прекрсти се и рече:</p> <p>»О Боже и с 
овим полуобамрла, чу вику свога детета; подиже се на једну руку, и збуњено погледаше око себе,  
> <p>Удари се Ризван руком о колено.{S} Подиже се хитро на ноге.{S} Приђе к својој матери, дохв 
нај црни бумбар љуби!»</p> <p>Па онда — подиже сукњу до колена и загази у поток.</p> <p>Подиђе  
не реченице у ономе везу.{S} Па онда га подиже у вис, са поштовањем, у које се мешала љубав и п 
 Дотрча неколико момака.</p> <p>Иконија подиже један крај платна, којим арњеви беху покривени,  
е црвеним жеравицама.{S} Он стегну усне подиже десну руку претећи у вис и стисне песницу.</p> < 
положи главу на пањ да се сече, онда се подиже и тихо, више сам у себи, прозбори: »Падиша чок ј 
ше.</p> <p>Гавран се с муком и с јауком подиже на колена и паде на руке, па четвороношке полага 
ао млетачки цекин.</p> <p>У том калуђер подиже главу, скиде полагано тешке наочари, протрља очи 
ми од Хусејина!«</p> <p>Хусејин се опет подиже на ноге.{S} Извади иза црвеног кожног силава неш 
а ово је тек шала!«</p> <p>У том дервиш подиже у вис своју камилавку пуну змија, али с муком и  
ке родбине, све је то поклонима и митом подизао да ме као кошуту хајком терају на његову заседу 
ог »Многаја љета!«</p> <p>Јадна Иконија подизаше десну руку према игуману, као да га преклиње,  
таше милину, која се као мирис од цвета подизаше од лепоте ових девојачких груди, испод којих ј 
воде.{S} Ко зна можда је и студену воду подишла топлина од њене милине!</p> <p>Устави се у сред 
 <p>Положише је у волујска кола на меку подлогу од тек покошене траве, која дихаше мирисом од И 
нала?« питаше је.</p> <p>»Кад сам те на подне с царем видела, почела сам да слутим.{S} Сад сам  
пред светим иконама.</p> <p>Тек је било подне превалило и весеље се на све стране најлепше загр 
чи у четири ока.</p> <p>Кад капуџи-баша поднесе овакав извештај Ризван-бегу, овај заповеди да м 
ла, да му ноге клецаху, те га два момка подржаваху.</p> <p>Стојан нареди да га одреше, и да му  
и »матере Ризвана везира«, дода још: »а подружја Миленка Хајдука, кога Бог да прости!« И најпос 
<p>Слепац као убица ... -.{S}60 </p> <p>Подсвојкиња ... -.{S}60 </p> <p>Све се може само кад се 
p>Опет косић зазвижда другу неку и мало подужу значку. .</p> <p>»Казуј, роде, да л си где год с 
лупче па тешко дихаше.{S} Ватра му беше подузела образе; сув језик беше исплазио.{S} Иконија из 
даше.{S} Кад човек први пут уђе унутра, подухвати га нека језа као да је ушао у гробницу.{S} Ал 
ласом виче: »воде... воде... кап воде!« Пође к пећини, кад тамо седи на камену старац, бео <pb  
е чутурицу с вином, а у другу крчаг и — пође право у планину к пећини Гаврановој.</p> <p>Имало  
 са паше, па заблеја и два и три пута и пође право к њој; и све се стадо усталаса, крену за вођ 
ј стени!« одвикну пастирче па се диже и пође за псима.</p> <p>У том изађе из шумарице на чистин 
о ђаче!« рече ведро отац Никодије. »Ако пође тако и даље, како је пошао, ако слуша и учи како ј 
емена и рече: »Да идем!«</p> <p>И одмах пође.</p> <milestone unit="*" /> <p>Хусејин-ага је пред 
{S} Тако ћемо сине мој, у име, божје да пођемо оцу Никодију!«</p> <p>»А ово стадо? ко ће да га  
S} Молио ме је да ти говорим да за њега пођеш!«</p> <p>»Да чудна ли човека!« рече Иконија озбиљ 
 сад царевом везиру добро да учиниш!{S} Пођи у Сирф-вилајет, отиди у село које знаш, распитај з 
p>Довикаше се Турци, искупише се и онда пођоше.{S} Однесоше малог Иву и једно десетак девојака, 
 можемо се и путем разговарати!«</p> <p>Пођоше заједно и ћуташе обадвоје.{S} Гавран не скидаше  
t="*" /> <p>Сутра дан, спремајући се да пођу на јутрење, Иконија исприча својој Макрени шта је  
љна.{S} Она се истина ником и ни на што пожалила није.{S} Али је из дана у дан бивала све невес 
о од вриске жена и прштања манастирског пожара.{S} Спасите ме од ових мука!«</p> <p>Сад настаде 
о, дете моје прихвати се мало, па да се пожуримо до вечерње да стигнемо до Св. Јована да видимо 
 изви оно »многаја љета«, она пребледе, пожуте, пребледе опет, промуца неколико речи, које нико 
ели чују, а ми све младе жене и девојке пожутесмо као смиље; ђаци и калуђери све више и више ве 
му завија, и турбаном царским Муслимане поздарвља!{S} Па ти ниси видела баш оно што је најлепше 
апагаја шаренога перја, који су шетаоце поздрављали персијским стиховима, арапским наводима из  
 свакоме попу, а и сваком брату Србину: поздравље ти од оца Никодија, нашао је у Јерусалиму срп 
змарина.{S} Златан конац беше поцрнео и позеленио, али плави и црвени конци беху још једнако жи 
е и мољаше се гласно Богу, да је још не позивље на онај свет, док не чује, да је црква опет зап 
пет златом извезену.{S} На глави ношаху позлаћене шлемове са белим ниским турбаном око чела.{S} 
ест доратастих хатова из Курдистана, са позлаћеним рахтовима и седлима покривеним међедином; дв 
епотом, пењући се под прозоре затворене позлаћеним решеткама, онда се црни Кизлар-ага окрену це 
ве ћасе од кинеског порцелана у великим позлаћеним зарфовима, са млеком, сртлијашем, кадајифом, 
ка шарена гунгула, једва спазила између позлаћених клобука Пејика и високих перјаница Солака, Т 
1" /> децу одведоше.{S} Калуђерове речи позледише многоме срцу ране, које још не беху зарасле.{ 
 сунуше јој неколико капљи вина у уста. познадоше да није мртва.</p> <p>Положише је у волујска  
 гласом:</p> <p>»Познајем мој рукав!{S} Познајем и тебе.{S} Ти си.</p> <p>Он јој дохвати руку и 
 лице и рече уздркталим гласом:</p> <p>»Познајем мој рукав!{S} Познајем и тебе.{S} Ти си.</p> < 
зав јој, упита је тихим гласом:</p> <p>»Познајеш ли ово?«</p> <p>Она погледа у оно парче рубља, 
 од белог камена сланика на коме се још познају главе од римских војника.{S} Можда је то био са 
неколико речи, од којих је неке Икокија познала да су турске.</p> <p>Кад стигоше пред лепо изре 
ти руку и пољуби је.</p> <p>»Како си ме познала?« питаше је.</p> <p>»Кад сам те на подне с царе 
ла, почела сам да слутим.{S} Сад сам те познала прво по очима твога оца, а друго по куцању мога 
бадава крити, да је само видиш одмах би познао.{S} А да јој видиш синчића од седам година, твој 
је дуго и дуго, и очевидно не могаше је познати..</p> <p>Кад му она после кратког времена опет  
захитила.{S} И сада је Гавран не могаше познати, јер још трајаше ватра у његовој глави и магла  
Пусти ме да идем да га видим; и ако сам позни и последњи, опет да му срећу зажелим!{S} Имам за  
маном кога је Патријар послао, легла си позно и уморна, мислиш, да <pb n="103" /> богме, на при 
на харамбаше који погинуо беше, и да га позову да са својом четом одмах к Лежимиру похита.{S} А 
 без тога се у нас не би никад могло ни поиграти!«</p> <p>Султанија није разумела на што Икониј 
лицем и плачним очима.</p> <p>У томе се појавише калуђери од конака.{S} Сам кнез од Лежимира, с 
 у срећно доба, кад је црква Св. Јована појала.{S} Боже благи! кад се сетим кад једном дођоше к 
 па плачи!{S} Ех, Бого мој, оно је било појање да мртве оживи! .{S}Јес, није вајде, и ово је ле 
једна мала заравањ на којој је стајао и појао малени стародревни манастир Св. Јована.{S} Манаст 
ама, којих скутови беху подигнути па за појас придевени, са жутим шалварама и црвеним јеменијам 
кви!«</p> <p>Чича Сима беше извадио иза појаса неку дугачку кесу, па између многих мангура и ас 
ше јој погнуте, са рукама на пафтама од појаса склопљеним.{S} Иза сваке њене речи, обе припадаш 
ком белом брадом до <pb n="40" /> испод појаса, наслони се на дрвену штаку па ме гледаше. »Што  
х витица, па падаше по плећима до испод појаса; шалваре им беху од разнобојне свиле, жуте, црве 
 гледајући преда се и склопивши руке на појасе.</p> <p>Дворкиње се разместише у гомилице дуж зи 
а.{S} Један се Арапин одвоји од чете па појаха натраг њој у сретање.{S} Страшно га је било погл 
да чује, како калуђери и попови у цркви поје и читају дванајест великих јеванђеља.{S} Многи се  
ратим у цркву, да слушам како наши ђаци поје, а оно дотрче они страшни Арапи, (буди Бог с нама! 
соли га и пружи те јој га вођко из руке поједе.</p> <p>»Ево да ти кажем!« предузе за тим да гов 
агано скапље или да га горски вуци жива поједу.{S} Кућа да му се до темеља спали; земљу да нико 
 с титлама и скратницима, научићу га да поји тропаре и кондаке свецима, а ако га оставиш у мана 
бодно да признам да сам хранила и вином појила горске хајдуке, јер нас сиротињу од силеџија, ца 
ну сабљом или топузином.{S} Неки од њих појурише у цркву да је опљачкају и запале; други опет х 
у њу алоје и још неке индијске мирисе и покадише њима најпре султанију па Иконију и прођоше пос 
иде Падишах.{S} Отвори добро очи кад ти покажем везира, да га добро видиш, да се не препаднеш к 
 сам да ти радост моју богатим поклоном покажем.{S} Рекох да ти носим ову амајлију!«</p> <p>Риз 
онија мирно; али опет ти само мени њега покажи!«</p> <p>У том прође једна чета чауша са шиљасти 
а кроз танку маглицу од свилене паучине покажу где нежна милина девојачка још једнако тихо снев 
 оче, на овој великој радости!« а очима показа на своје дете.</p> <p>»Е, ово је моје добро ђаче 
ну, застаде мало, обрну се према мени и показа штаком на једно место маховином покривено.{S} Па 
Господу Богу, који ево и у овој прилици показа да неће да нас остави да до краја пропаднемо, а  
да ти говорим!« Па мрдну очима и веђама показав на дете, што је очевидно значило, да има нешто  
{S} Извади оно парче оцепљена рукава, и показав јој, упита је тихим гласом:</p> <p>»Познајеш ли 
Па кад је тако, по јаничарском обичају, показао како је готов да за цара положи главу на пањ да 
 жене: »Ево Иконије!{S} Ево је овде!« И показаше где је.</p> <p>А Иконији се смрче и одсекоше ј 
ни грешник, а сада примљени и опроштени покајник пред Богом.{S} У име наше свете цркве, у име н 
умског грања, па се намрштио и виче:{S} Покајте се!{S} А високо са свода <pb n="10" /> у олтару 
звади из шаренице један убрус, добро га покваси водом из крчага, положи га несрећнику на главу  
вана, Санџак-бег од Прокупља даде је на поклон Хусејин-аги.{S} Хусејин, јуначан Јаничар а пуки  
пет да му срећу зажелим!{S} Имам за њ и поклон, малечак и сиротињски, али је у мога везира срце 
 Србин из Далмације, који се враћаше из поклоненија у Јерусалиму, па нам узгред причаше, како ј 
остави, са сељанкама и старим и младим, поклони се кнезу и домаћинима, мољаше све да јој опрост 
 може срећна бити, ако јој га султан не поклони.{S} Тако је Ризван-бег постао зет царев, везир  
ло нежно.{S} И онда сави руке на прса и поклони се своме старешини, и ако овај чак ни слутити н 
ко ће да пали што има, боље нека све то поклони светоме Јовану, да му је свећа пред свецем, не  
а ти нећеш за то што си се неком другом поклонила!{S} Ај« гракну Гавран, тресну једном грозном  
од има у мене женске родбине, све је то поклонима и митом подизао да ме као кошуту хајком терај 
Село посла људе своје у Пећ патријару с поклонима и с молбом, да, ако већ сам не може, пошље ко 
ултан Мехемед у својој најмлађој сестри поклонио био.</p> <p>Дугачки редови од тамно зелених ки 
озвао »Аденистан«.</p> <p>Султан Ибраим поклонио је Аденистан своме зету Ризван-бегу, кад му је 
} Сиромах сам да ти радост моју богатим поклоном покажем.{S} Рекох да ти носим ову амајлију!«</ 
ужиш.{S} Знам, ниси заборавио речи мога покојника!</p> <p>Калуђер се накашља мало, сави рисовуљ 
 село навлачите.{S} Царској треба да се покоримо.{S} Није ме страх да пред цара изидем, јер зна 
арској, казујте, нам, ми смо вазда цару покорна раја!«</p> <p>»Не бој се рајо!« викну млад једа 
 у волујска кола на меку подлогу од тек покошене траве, која дихаше мирисом од Ивањског цвећа и 
ирове кесе плаћао све мајсторе, Иконија покрене своје село, да и оно само, од драге своје воље, 
ио и преко жена и преко људи, и како је покренуо чак и оца Никодија да јој говори, како ју је н 
а Сима ућута, и ништа га више не могаше покренути да са женама говори.</p> <p>Те ноћи Иконија н 
е ми да душу своју огрешим!</p> <p>Опет покри лице рукама и поћута у некаквим дубоким мислима,  
све од бистрог плавог камена драгог, па покривена златним тепелуцима.{S} Дођосмо пред главна вр 
г црвеног ибришима и сребра, а седла им покривена у једних жутом, а у других љубичастом чохом,  
же један крај платна, којим арњеви беху покривени, па викну:</p> <p>»О, Ристифоре и ти Миловане 
тана, са позлаћеним рахтовима и седлима покривеним међедином; двадесет и четири коњушара, који  
ана.{S} Некада је кедрово дрво било све покривено љускама од седефа, који се на сунцу преливао  
конак да буде неколико педљи црне земље покривено бусени.{S} Али ако си ми син, ако хоћеш да се 
 показа штаком на једно место маховином покривено.{S} Па онда додирну истом штаком стену од пећ 
бег од Топлице дао, и са једном арабом, покривеном зеленим шаторским платном, падне пред судниц 
на левој нози, кад иза ње зашушта џбун, покрхаше се грање под неком силном навалом, и Гавран Ра 
да Иконија по рамену <pb n="24" /> живо покуцала па му зашапутала: »Дедо, дедо, погледај на лев 
рану, где би јој млада султанија изашла пола пута у сретање, претисла њену руку па своје срце,  
и у главу буџом једном, у којој је било пола оке јексера усађено, па онда дугим и уским ножем п 
.{S} Жена ми говораше: »Море однеси бар пола цркви, да ти се не освети Бог!« Не послушах је.{S} 
пусти и Иву да то целива, и мали се Ива полагано и врло смишљено прекрсти, издиже се на прсти и 
} Гледаше га раширеним зеницама, као да полагано сриче тајне реченице у ономе везу.{S} Па онда  
ркву!« рече јој старац тихо, па погледа полагано и застиђено на десно и на лево, да ли није ког 
ок не стиже до оца Никодија.{S} Па онда полагано корачаше иза њега водећи старца за руку.</p> < 
p> <p>У том калуђер подиже главу, скиде полагано тешке наочари, протрља очи па проговори :</p>  
 колена и паде на руке, па четвороношке полагано домиле до ње.{S} Она се одмаче један корак нат 
Иконија, поћута мало, насмеја се и рече полагано сама себи:</p> <p>»Баш хвала Богу, те нема ник 
леда к мору, поћута, прекрсти се и рече полагано: »О мајко божја и богродице!{S} Помози ми сада 
ом штаком и црним бројаницама, корачаше полагано као нека страшна светиња.{S} Кад већ стиже пре 
идоше се испод њених дугих трепавица, и полагано клизаху се низ њено бледо, али савршено мирно  
/p> <p>Он се устави у јечању; с муком и полагано отвори очи, гледаше је дуго и дуго, и очевидно 
, па да се ту остави да од глади и жеђи полагано скапље или да га горски вуци жива поједу.{S} К 
ва!« рече Иконија самој себи корачајући полагано, али без страха иза Кизлар-аге; »вала ни ђавољ 
ож помагаше да се дигне, али јој на ухо полагано шапну: »Не рекох ли ти, да ћу ти живој срце иш 
али пријатељ њих спомиње.{S} Приђоше му полагано; па га невесело загледаше.{S} Лазнуше му руке. 
е пита куда. </p> <pb n="59" /> <p>Пред полазак из Једрена, Хусејин је имао дуг разговор са сво 
говој глави и магла у његовим очима.{S} Полазећи Иконија, навали на улаз од пећине нешто камења 
лила!« прекиде је Хусејин! »Хајде да се полази; далеко је везиров конак.«</p> <milestone unit=" 
о реду, па кад дође до онога како Турци полетеше по сабору с голим ножевима, и како јој отеше И 
и паде на земљу; у Ивановим рукама оста половина њеног везеног рукава.{S} Турчин понесе Иву у н 
ца Никодија, и хтедох цркви да повратим половину од оставе.{S} Али све узаман!{S} Дочеках је с  
брус, добро га покваси водом из крчага, положи га несрећнику на главу и суну му кап вина у отво 
вањем ниско погнут приђе младом везиру, положи му на колено ону танку свилену тканицу, и опет с 
<pb n="11" /> палила, упути Иву како да положи босиљак и восак пред икону Св. Јована, па онда с 
ичају, показао како је готов да за цара положи главу на пањ да се сече, онда се подиже и тихо,  
Али им се најпосле досади, Један од њих положи главу међу шапе, шикну на нос тешким и шумним да 
у уста. познадоше да није мртва.</p> <p>Положише је у волујска кола на меку подлогу од тек поко 
 се муњама и громовима.{S} Удари град и поломи грање у шуми.{S} Муње цепаху громове око мене, ј 
иловим једну велику звезду од рубина са полумесецом од алем-камена изнад ње.{S} И коњ и јахач т 
Иконија која беше под ударом Турчиновим полуобамрла, чу вику свога детета; подиже се на једну р 
 час уз њу и с десна и с лева, и некако полусавлађиваним скакањем казиваху своју радост.{S} Вит 
лада сељанка, кад год би се нашла усред поља и усред лугова, осећала би се детињски срећна.{S}  
ики крст, па да њиме благосиљаш села, и поља и њиве и народ који ће да баца капе под пазуво па  
 поче да се диже песма.{S} Мало даље на пољани зазвиждаше двојнице, и талас од момака и девојак 
Већ у очи самог празника искупило се на пољани испред манастира пуно народа из близа и из далек 
адне гује и акрепи; утекох из пећине на поље.{S} Сунце већ беше огрануло.{S} Огрејах се и дођох 
јатељ, сваки пољски цвет жива реч којом поље срцу говори.</p> <p>Опет косић зазвижда другу неку 
ађе онако весела и онако мила на зелено поље, а оно се све зашарени као да је на њ пала кита ша 
д, свако лепо дрво неки пријатељ, сваки пољски цвет жива реч којом поље срцу говори.</p> <p>Опе 
ећину.{S} Не могах изаћи од кијамета на пољу.{S} Остах у пећини да преноћим и заспах на гуњцу м 
ли како се поносити паунови по цветноме пољу шећу, и како јелени кроз младо, зелено борје скачу 
за вођом, удари у одзиве, те се по оном пољу просу блејање, некако мекано и радосно блејање, у  
е до ње, да јој руку као светињи каквој пољубе.</p> <p>После се народ највише савијаше око стар 
ва једна мисао.{S} Извади ружу из косе, пољуби је и пусти је низ воду: </p> <pb n="18" /> <p>»Ј 
вати један крајичак од кожне листине да пољуби.</p> <p>. »Па сад, оче Никодије, Бог па ти!« поч 
м дочека кукњавом.{S} Грцајући од плача пољуби га у руку.{S} Стојан кад је виде онако порушену  
мениле.{S} И тек када Иконија приђе, те пољуби у образе најпре Агапију па онда и Петрију, бризн 
 то, млада сељанка пригрли дете своје и пољуби га у десни образ.{S} А Иван бризну плакати, и кр 
че Иконија смерно, па приђе духовнику и пољуби му руку, и онда шапутне своме Иви те и он приђе  
{S} Ти си.</p> <p>Он јој дохвати руку и пољуби је.</p> <p>»Како си ме познала?« питаше је.</p>  
се одмаче један корак натраг.{S} Гавран пољуби земљу, где је мало час њена нога стајала, па зај 
а блажена прекрсти се и целива, па онда пољубив руку калуђеру рече, тихо: »Хвала прво Богу па о 
овориле.{S} Ходите да вас као децу моју пољубим!«</p> <p>Обе младе жене разрогачише очи, па је  
га конака загледала у море, па би сетно пољуљала главом то на десно то на лево, и тек би јој се 
ија клече на ћилим и обасипаше јој руку пољупцима и сузама.{S} Ударише сузе и Иконији и од тога 
еше и — Гавран Ракетић.{S} Он јој тобож помагаше да се дигне, али јој на ухо полагано шапну: »Н 
 али чича Сима не само да не може да ти помаже него, онако стар и немоћан како је, само ти одма 
реко дана калуђери Богу моле, и како он помаже црквењаку да наспе уље у кандила што гору пред с 
</p> <p>Неко из гомиле, и то једна жена помену најпре двојици тројици око себе, а ови изнеше пр 
:</p> <p>»Што ми то, мајко, и раније не помену?!{S} Али нека је у добри час!{S} Ево ћу испросит 
је дете мазио, једнога дана кад јој цар помену о удадби, просто и јасно рече цару, да је о јуна 
кве буде с нама стари отац Никодије.{S} Поменух то једном поодавна Хусејин-аги, а он јави везир 
 да се не узмемо?!«</p> <p>Од тога часа померих памећу !{S} Врзох се око ње као сенка њена.{S}  
 што пас нањуши зверад!{S} А сад се ево пометем; ломим се тамо где ме не треба, а нисам тамо гд 
 које ћеш данас да примиш, па све се то помешало и ишарало у тај лепи сан, који даће Бог да је  
асом виче: »Господе помилуј!{S} Господе помилуј!« а кад му ја назвах Бога и упитах за здравље,  
у прса и жалосним гласом виче: »Господе помилуј!{S} Господе помилуј!« а кад му ја назвах Бога и 
на самрти, што ти казивах кад год си ми помињала завет <pb n="13" /> његов, то ти ево и сад вел 
и био наш уста у Сарају, никад ми ништа помињао ниси!«</p> <p>»Таква је стара царска заповест.{ 
уо.{S} Њено ће име да се <pb n="107" /> помиње као једно добро и светло име докле је год народа 
елива иконе, запали три свећице шапатом помињући имена оних за које их је <pb n="11" /> палила, 
 каже оно, што је мислила.{S} Султанија помисли да овај нешто магловити говор значи: да је вези 
конија каже, срећне да погоде што она и помисли и хитре да послуже.</p> <p>Првих дана приступиш 
ме страх хвата и туга ми срце стеже кад помислим, да ће кости да ми труну негде у овој туђој зе 
а за јемце, али ми верујте, да нисам ни помишљао да може да изађе на ово како је изашло! да ће  
и ову свећу Светоме Јовану, не би ли ти помогао, да једнога дана ти из његове цркве изнесеш све 
смрт у кући, ту је Иконија била прва да помогне и саветом и радом, и да одлакша речима од утехе 
и да ћу нашега Иву одгајити, ако ми Бог помогне, те да прихвати да сам чува добро име свога оца 
етке, запали га и помоли се Богу да јој помогне.{S} Изађе на двор и виде да је близу свитање.{S 
велика сила и још веће богаство могу да помогну једном добром сину, да матери својој засведочи  
товала: да ћу, ако ми Бог и мајка божја помогну, испунити му његову последњу жељу.{S} Јутрос са 
се прибере.</p> <p>Неколико жена и људи помогоше јој да се дигне.{S} Међу њима беше и — Гавран  
обом!« </p> <pb n="20" /> <p>Гавран сав помодре у лицу, очи му се засветлише црвеним жеравицама 
а отвореним, с пеном белом и крвавом на помодрелим уснама, промуклим гласом, али <pb n="32" />  
олагано: »О мајко божја и богродице!{S} Помози ми сада!«</p> <p>Па се онда опет окрену везиру и 
 брзо прибра.{S} Прекрсти се, промуца: »Помози ми Боже и Свети Јоване!« па чврсто држећи свога  
иоце пред Иконом Св. Петке, запали га и помоли се Богу да јој помогне.{S} Изађе на двор и виде  
а цвећа провириваху <pb n="75" /> зреле поморанџе као јабуке од злата.{S} Иконија не знађаше че 
ма потицаху, беху прошаране шумицама од поморанџи, лимунова и неранџи.{S} Међу дрвљем било је н 
ише и оним широким путем између великих поморанџи, са којих кроз загасито-зелено лишће и кроз к 
ама и сребрним пречагама међу свака два поморанџина дрвета стојаху.{S} Још се већма задивила ка 
одиле к обали морској, између свака два поморанџина дрвета,стојало је привезано златним ланчићи 
само ти одмаже.{S} А док ти мали Иво за помоћ прирасте, требаће доста година.{S} Гавран је исти 
 нека вам је Бог и Свети Јован свима на помоћи!«</p> </div> <pb n="63" /> <div type="chapter" x 
јчица, па ћехаја-кадуна са своје четири помоћнице, а иза њих дванајест Арапкиња, па дванајест б 
који ми је живој срце ишчупао, сунце ми помрчао и живот ми загорчао!«</p> <p>У том јој зазвониш 
у Стамбол. »И још поручује Санџак-бег«, понављаше кнез, — »без разговора, вели, ако хоћете да в 
 очи, и гладећи седу своју браду руком, понављаше тихо по неколико пута: »Алах акбар !...{S} Ал 
 му мати буде задовољна.</p> <p>Свакога понедеоника долазио је сам лично да је види, и да с њом 
тала свита.{S} Многе се жене, а богме и понеки људи, кад видоше овај <pb n="105" /> ретки призо 
 соколова за које знам е би ме кликћући понели у своје гњездо, нити бих и онда пристајала да сл 
икодије запамти кад је наш Иво први пут понео котлић!«</p> <milestone unit="*" /> <p>Оде народ  
оловина њеног везеног рукава.{S} Турчин понесе Иву у наручју као рибицу која се праћака, и узја 
 Њени се погледи залепише за њ, и он их понесе собом далеко низ улицу.{S} Она изгледаше збуњена 
 она умре на пречац, а ја остах сам.{S} Понех се и побеснех мало, али још не сврнух с памети.{S 
а свода <pb n="10" /> у олтару, и изнад пониског иконостаса, Исус раширио руке па великим очима 
: »Аферим, аферим!« а све њене дворанке поновише за њом: »Аферим!!« На један миг, оне две шербе 
реведе; али она не чу.{S} И опет јој то поновише, кад је султанија тихо руком дотакну.</p> <p>» 
дговори отац Никодије с пуно поуздања и поноса. »Ево, видиш, на кожи написано; па видиш ово прв 
Топлицу Милана,« поче Иконија да с пуно поноса казује, као нешто што је сама видела, па јој се  
е скидаше погледа свога са ње, докле га поносити коњ његов не однесе даље низ ову живу реку кој 
 мајстори живим бојама исписали како се поносити паунови по цветноме пољу шећу, и како јелени к 
е све ово чудо и господство, а час опет поносито и с фрком дижући главу у вис, као да нестрпљив 
још три дана, не би л’ ти се лудој јал’ поносној памет повратила.{S} Ако ми до захода сунца у у 
диле, ватре су се прескакале, а већ око поноћи млада женскадија навали с венцима од ивањског цв 
 по странама њеног спровода.</p> <p>Око поноћи Иконија повиче са своје постеље:</p> <p>»Децо, с 
 страну.{S} А његов Јабучило, као да се поношаше накитом и јунаком својим, корачаше усталасаним 
ге жене из села, доносиле су раденицима понуде у погачама, сиру, кајмаку и вину.{S} Иконија је  
су се лепо наместили разастрв костретне поњаве под једном дивљом крушком.{S} Донели су пуно кот 
 Иконија је однела у пећину стару једну поњаву од кострети, и нешто крпа и тканица.{S} Све је т 
ари отац Никодије.{S} Поменух то једном поодавна Хусејин-аги, а он јави везиру, а везир посла н 
амо да почнеш као ђаче, па већ кад мало поодрастеш и научиш књигу и летургију, онда ђакон па је 
 хајдука оружаних до зуба.{S} Он је био поочим Иконијином Миленку, који је у његовој чети хајду 
ох ли ти да ћу ти живој срце ишчупати?« Поочиме да ли може бити, што се мени привиђа у овом туж 
рави и одважно рече:</p> <p>»Вала ћу ти поочиме, све казати и ако ми је зазор за по нешто, и ак 
оти ти би и пролио сузу, али ко ће наћи попа да ми гроб прелије и прекади и да ми га о задушниц 
е капљице откинуле да као блистава роса попадају по персијским ћилимима, чоси и кадифи.</p> <p> 
, игуман дечански с мноштвом калуђера и попова посвети цркву и одмах ударише у велика бденија.{ 
чанског у врх совре, па онда калуђере и попове све по старешинству, па онда кнезове од суседних 
ман Јеротије са шест калуђера, и дођоше попови из Топлице, са Ситнице и са Ибра, и искупи се на 
 њена села, а дођоше после и калуђери и попови и одоше сви у велику трапезарију, да се мало при 
ало како под главним вењаком калуђери и попови отпеваше нешто.{S} На многим местима из гомилица 
два дише, само да чује, како калуђери и попови у цркви поје и читају дванајест великих јеванђељ 
ком већ засели кнезови с калуђеђерима и поповима.{S} Иконија је измолила у оца Никодија његово  
 лепо молио, а најпосле у великој срдњи попретио да ће га запамтити. _</p> <p>»Па то је он, ско 
n="38" /> <p>»То је оно што ми је зазор попричати, али видим није инако већ да ти све кажем!«</ 
трчаше јој жене и изведоше је из цркве; попрскаше је хладном водом и дадоше јој гутљај ракије,  
е свирка, као да у исти тренут све жице попрскаше.{S} И обе играчице као да се у лету скаменише 
, кипреса из Анадолије.{S} Цветне баште попрскиване водоскоцима и напајане поточићима, који из  
је јадно моје ђаче носи!{S} Ено је даде попу Василију, који за десном певницом глас води!{S} Ех 
рајеве, кажи свакому духовнику, свакоме попу, а и сваком брату Србину: поздравље ти од оца Нико 
Бог да прости!« И најпосле морадоше јој попустити, и написаше како је желела.</p> <p>Село посла 
не би ли га од лудости избавио!«</p> <p>Поразговара се још мало с оцем Никодијем, посаветова св 
м ђаком.{S} И лепо поручаше и весело се поразговараше.{S} Послушаше мало како под главним вењак 
опи сваког ко приђе икону да целива.{S} Поред њега десно иде гологлаво мало ђаче; носи у руци м 
ога вранца беху све од самог сребра.{S} Поред њега корачаху и с једне и с друге стране по шест  
м штаком са прапорцима горе на врху.{S} Поред њега је стајао и Булбулџи-баша, надзорник славуја 
на десном крају од ћилима пред софом, а поред једног сточића од сребрне срме, на коме је стајао 
 не, није друге, мој добри Лала, већ да поред мене седнеш!{S} Ово је твоја кућа.{S} Пре него ме 
адога везира.</p> <p>Иконија је стајала поред софе, као да се скаменила, и гледаше право и не т 
о крпа и тканица.{S} Све је то оставила поред невољника, заједно с крчагом тазе воде, коју је у 
 па да је сви виде и гледају, него оста поред врата на свом месту, с бледим лицем и плачним очи 
копље са три коњска репа, а она двојица поред њега забацили на рамена шестоперне буздоване.{S}  
рост своју проведеш на миру и без бриге поред мене.{S} Ако мислиш, да ћеш бити срећнија међу св 
анила овог богаља, кога ево видите овде поред твојих ногу.{S} Хранила сам га и чувала од људи и 
даше непомично у очи његове.{S} Он седе поред ње.{S} Извади оно парче оцепљена рукава, и показа 
х боја и разнога кроја.{S} Све то прође поред Султаније и Иконије чисто са страхом, гледајући п 
 а на левом крају, према њој стојала је поред сребрног сточића с бокалом са жутим шербетом једн 
 од бисера.{S} А с једне и друге стране поред певница стоје патријарси и владике у златним одеж 
 умије се, напије се воде, и онда седне поред Иконијине постеље и почне да јој прича, и прича ј 
о је чак некаки слепац прогледао кад се поред великих молитава три пут пред јутрење на том изво 
.{S} Слабо је ко и спавао.{S} Певало се поред ватре уз гусле, причало се, шале су се проводиле, 
е давнашња жеља била да те нађем, да те поред себе имам, и да се потрудим да бар старост своју  
а ни једне речи не проговори.{S} Остави поред њега крчаг с водом, чутуру с вином, и све друго ш 
а узела под мишку и повела да је посади поред себе на софу. </p> <p>Тада би робињице донеле вел 
о!«</p> <p>И поведе га за руку и посади поред себе на сиџаде.{S} Старац са учтивошћу правог Тур 
сади га на своје место, а сам се спусти поред њега.{S} Старцу се наводнише очи, и гладећи седу  
 ми добри и предобри.{S} Али кад прођем поред оних ваших тица са кратким кукастим кљуном и зеле 
о му накит на коњу беше од злата, и што поред коња његова корачаху по шест дечака са црним мали 
 сенке од каквог човека.</p> <p>У џбуну поред кога Иконија стојаше, један бумбар облеташе једну 
анује.{S} Да је непрестано дворе, да су поред ње и на њену службу и дању и ноћу, дао јој је из  
.</p> <p>Два велика чобанска пса лежаху поред његових ногу.{S} Дуго и мирно га гледаху својим п 
поче Стојан посадив се на једну клупицу поред чича Симе; »Шта ћеш?{S} Људи нас хвале да смо Сок 
ог ходника, и с једне и с друге стране, поређало се око педесет младих и дивно лепих девојака.{ 
зима од зибелина.{S} Иза њих су стојали поређани с једне и с друге стране по шест црних и шест  
е: спалише Турци Св. Јована у Топлици и поробише Лежимир!{S} Следи ми се срце и скамених се.{S} 
ли.</p> <p>Око црквице је била поширока порта, обрасла ниском а густом травом; овде онде по нек 
ју весело цвркућући,</p> <p>Око црквене порте некада је на све четири стране био град са четири 
ј ракије, те се брзо опорави.{S} Оста у порти на трави до свршетка бденија.{S} Око ње се искупи 
може пред дететом да јој каже.</p> <p>У порти седоше на клупу испод липе близу оне чесме, а мал 
етњој ноћи, како је народ прекрилио био порту око цркве, па се ућутао једва дише, само да чује, 
гија се сврши.{S} Свет изађе из цркве у порту.{S} Изађе и отац Никодије онако с одеждом.{S} Држ 
ајдмо из ове мемљиве трапезарије мало у порту, имам нешто да ти говорим!« Па мрдну очима и веђа 
живе боје Једна страна ове крпе не беше порубљена; из ње вишаху конци неправилно, као да је цел 
одмах к Лежимиру похита.{S} Али им дође порука од Иконије, да тога не чине.{S} Не вреди да због 
о ручају с њеним малим ђаком.{S} И лепо поручаше и весело се поразговараше.{S} Послушаше мало к 
 људе да ухвате и вежу Гаврана, а кнезу поручи: да рано зором сазове све село и старо и младо,  
Соколових.{S} Нити знаш куд ћеш пре.{S} Поручише нам калуђери Дечански: ето Арбанаса на манаста 
ду Иконију да је води у Стамбол. »И још поручује Санџак-бег«, понављаше кнез, — »без разговора, 
 га у руку.{S} Стојан кад је виде онако порушену и сузну, не могаше ни речи да прозбори, него ј 
и у време ратова с деспотом Ђурђем град порушили и цркву запалили, те је после велики војвода Р 
инији разместиле плаве ћасе од кинеског порцелана у великим позлаћеним зарфовима, са млеком, ср 
разговара се још мало с оцем Никодијем, посаветова свога синчића да у свему лепо слуша</p> <p>с 
вој вили!</p> <p>Па онда изађе из воде, посади се на један пањ под најближом тополом, обриса се 
нда сама узела под мишку и повела да је посади поред себе на софу. </p> <p>Тада би робињице дон 
јантима.{S} Поведе старца за обе руке и посади га на своје место, а сам се спусти поред њега.{S 
ми дошао!«</p> <p>И поведе га за руку и посади поред себе на сиџаде.{S} Старац са учтивошћу пра 
е и некаквог кумашина и кумицу те и њих посади <pb n="26" /> да заједно ручају с њеним малим ђа 
ћу моју не нађох се ближе!« поче Стојан посадив се на једну клупицу поред чича Симе; »Шта ћеш?{ 
а кнезом од села, а десно и лево од њих посадило се на троножним столичицама по шест, годинама  
цом.</p> <p>У зачељу на једној клупици, посадио се био харамбаша Стојан са кнезом од села, а де 
ивошћу правог Турчина, даде се водити и посадити као да је дете; али чим му везир пусти руку он 
дабрани да под вењак седну за совру.{S} Посадише игумана дечанског у врх совре, па онда калуђер 
бирали.{S} Патријар нареди: да се црква посвети у очи самог Ивањ-дна, и посла уместо себе игума 
н дечански с мноштвом калуђера и попова посвети цркву и одмах ударише у велика бденија.{S} Мили 
 као да се њен мали Ива већ у неку руку посветио, да већ сада ни отац Никодије ни црква Св. Јов 
ио је сам лично да је види, и да с њоме поседи мало на шареној ћошки седефли-шкољке.</p> <p>Сва 
ан је дошао право дому некадашњег свога посинка.{S} Иконија се диже са постеље, <pb n="36" /> т 
ла, а сам цар и везир потрчали би да им посипљу пут аспрама!«</p> <p>Јаничар се насмеја, па мах 
и своју мајку; а цар, као милостив цар, посла да се сужњем последња жеља за последње виђење исп 
ну: »Не, кћери царева!{S} Ова дервишева посла нису чиста посла!«</p> <p>Кад Агапија преведе шта 
 неруке јој је и много заходно, а посна посла у Св. Јована а мршава у Лежимиру.{S} Ех шта ћеш о 
знад медвеђе пећине. »Као да нису чиста посла с њиме!« причаше тај што га је видео; »јер иде го 
рева!{S} Ова дервишева посла нису чиста посла!«</p> <p>Кад Агапија преведе шта Иконија рече, су 
и него утече од мене!«</p> <p>Харамбаша посла неколике своје хајдуке са по више сељана да по шу 
е црква посвети у очи самог Ивањ-дна, и посла уместо себе игумана Дечанског Јеротија.</p> <p>И  
 и написаше како је желела.</p> <p>Село посла људе своје у Пећ патријару с поклонима и с молбом 
 Хусејин-аги, а он јави везиру, а везир посла на све стране, и нашем Патријару, и у Свету Гору; 
као нека оштра сабља.{S} Из таких очију посла за мном прекор као зрно које не промаша.{S} Чисто 
ан!« викну Стојан пун јарости, па одмах посла људе да ухвате и вежу Гаврана, а кнезу поручи: да 
ога петка пред вече, млада би султанија послала своју Ћехаја-кадуну, са још две кадуне и девет  
ан причаше народу озбиљно: да му је Бог послао анђела, који га је бистром водом расхладио и вин 
оворили смо с игуманом кога је Патријар послао, легла си позно и уморна, мислиш, да <pb n="103" 
има дође и Иконија, по коју је кнез већ послао био.{S} Казаше јој шта је и како је.</p> <p>Икон 
ајдук, чувах их као испосник; хтедох их послати Светоме Јовану, али умрех пре него послах и пре 
лати Светоме Јовану, али умрех пре него послах и пре него наредих.{S} Устани, подигни, и однеси 
укочено у Иконију, као и она у њега.{S} После јој приђе узе је за руку и рече јој српски само ј 
од танком и лаком копреном од сунца.{S} После дужег ћутања Гавран ће рећи:</p> <p>»Је л’ ти кал 
 да се црква и конаци око ње саграде, а после и да је брани од сваке напасти, док је год жив.{S 
за седам година, нека у трње зарасте, а после нека је село предузме и сиротињи подели.</p> <p>О 
је што видим да се тобом много занео; а после, газда је, код њега би благовала.{S} Много ми што 
стан писале.</p> <p>Но једно месец дана после те свадбе, јави се у конаку новога везира стари ј 
е могаше је познати..</p> <p>Кад му она после кратког времена опет суну мало вина у уста, он об 
и тек опет Агапији рекла: »Хајде ти сад после ове веселе Џумбусаре (тако је почела да зове Ђулб 
 четвороношке уђе у цркву, први пут сад после двадесет и шест година.{S} На сваком трећем корак 
м град порушили и цркву запалили, те је после велики војвода Раде Облачић оправив цркву, нешто  
b n="22" /> <pb n="23" /> <p>Две недеље после дана у који је мали Иван постао манастирско ђаче, 
 добро видиш, да се не препаднеш кад те после пред њега изведем!« рече Хусејин Иконији.</p> <p> 
и главни домаћин из њена села, а дођоше после и калуђери и попови и одоше сви у велику трапезар 
а најпре султанију па Иконију и прођоше после по редовима дворанства.{S} А друге две донесоше у 
у, што је био заспао па се пробудио тек после осамдесет година!«</p> <milestone unit="*" /> <p> 
ву утеху, која ће да буде и нама и дуго после нас, онима који иза нас настану, коме имамо да за 
 сувоти подигоше сељаци.{S} У томе, што после онаквих мука, и остављен у пећини зверовима, оста 
 руку као светињи каквој пољубе.</p> <p>После се народ највише савијаше око старог једног богаљ 
р, као милостив цар, посла да се сужњем последња жеља за последње виђење испуни!«.</p> <p>Запла 
ар, посла да се сужњем последња жеља за последње виђење испуни!«.</p> <p>Заплака се Иконија, за 
.{S} Вратих се у пећину, подигох све до последње аспре и одох кући пун радости, Да вам не дужим 
id="SRP18910_C6"> <head>VI</head> <head>ПОСЛЕДЊЕ ДВЕ СУЗЕ.</head> <pb n="92" /> <pb n="93" /> < 
ети морам, нека вам се исповедим као на последњем часу!«</p> <p>И онда, истина овде и онде запи 
 не сложише у праву грмљавину.{S} Кад и последњи јек у даљини издахну, онда Иконија опет зачу с 
 да идем да га видим; и ако сам позни и последњи, опет да му срећу зажелим!{S} Имам за њ и покл 
 јер су махом крџава деца у сиротиње од последњих година.{S} Него пошљи по ово једно!{S} Ако уц 
Запишташе у глас жене, којима Турци при последњој »девчурми«<ref target="#SRP18910_N1" /> децу  
мајка божја помогну, испунити му његову последњу жељу.{S} Јутрос сам изашла била на гроб твоме  
утра дан Иконија је радила своје домаће послове невесела и замишљена.{S} Цео низ њезиних горких 
звини ову олујину, »у нашега народа има пословица: не дао Бог детету што му га мати зажели!«</p 
, арапским наводима из корана и турским пословицама.{S} О самом великом дворцу причало се да му 
> <p>»А да те не сметох у каквом светом послу?!« настави она гласом у коме трепташе некакав чуд 
 да погоде што она и помисли и хитре да послуже.</p> <p>Првих дана приступише јој погнуте, са р 
ера, који би прихватили манастир, цркву послуживали и дохотке са њених баштина прибирали.{S} Па 
дошли на весеље, добро сте нам дошли, и послужићемо вас са свим што нам је Бог дао а са радосни 
пола цркви, да ти се не освети Бог!« Не послушах је.{S} Како знате она умре на пречац, а ја ост 
 поручаше и весело се поразговараше.{S} Послушаше мало како под главним вењаком калуђери и попо 
же само кад се хоће ... -.{S}60 </p> <p>Посљедице лакомислености ... -.{S}70 </p> <p>Риналдо Ри 
 Други живо окрете главу, па се удуби у посматрање једне пчеле, која задовољно певајући облеташ 
а би с неруке јој је и много заходно, а посна посла у Св. Јована а мршава у Лежимиру.{S} Ех шта 
у и гарову, надроби скроб у своју руку, посоли га и пружи те јој га вођко из руке поједе.</p> < 
{S} Није друго него и мој шарац поче да посрће и сузе да рони.{S} Камо да је већ и Стојану давн 
ањује а у исто време да се шири, док не поста шири него дужи, па се онда окрете, и као кепец де 
Иконији се стеже срце и за један тренут поста беља од креча на дувару од суднице.{S} Него се бр 
/p> <p>Хусејин-ага, као искусан војник, постави страже око села, а кнезу каза да ће му главу св 
м од свога зеленог листа са сребрнастом поставом.{S} На једно двеста корачаји од конака, пружал 
 си га имао и пре него си великаш царев постао.{S} Сад не квари ништа да знаш: да ти је завичај 
ултан не поклони.{S} Тако је Ризван-бег постао зет царев, везир царев и господар од дивнога Аде 
 би пала у бунило, бунцала како је Иван постао пастир стада божјег, како носи сребрну штаку у р 
е недеље после дана у који је мали Иван постао манастирско ђаче, дошао је Ивањ дан, празник црк 
 иза шимширове решетке на прозору једна постара српска сељанка и једна још млада и прилично уго 
ег свога посинка.{S} Иконија се диже са постеље, <pb n="36" /> те га пред кућом дочека кукњавом 
> <p>Око поноћи Иконија повиче са своје постеље:</p> <p>»Децо, спавате ли?«</p> <p>Обе њене дво 
е се воде, и онда седне поред Иконијине постеље и почне да јој прича, и прича јој док везирова  
на глави; па би тек с вриском скочила с постеље и нагла да бежи вичући: »По Богу сестро, не дај 
 велико поштовање.</p> <p>Али није дуго постојало, па он сам признаде: да мати његова не изглед 
ађе за једну шумарицу.</p> <p>Није дуго постојало, па гомилица сељака и сељакиња наиђе на обамр 
ци заплакаше.</p> <p>Иконија се строгим постом спремила да се сутра на великој летургији причес 
амију, извади из ње један румени јаглук посут шљокицама сребрним и златним; разви и јаглук и из 
ијке као два кадифаста и златним прахом посута лептира.{S} Не знаш, да л' тамбуре дрхћу под ман 
черкески нож, којега златне корице беху посуте смарагдима, а којега дршка од слонове кости беше 
као црвени божур.{S} Граорасте очи њене потамнеше у две крупне љубичице, а кроз њих засеваше му 
> <p>А Иван се онда кроз плач насмеја и потапка најпре гарова па онда и шарова по глави.</p> <m 
и нешто момчадије врљикама; неки сељаци потегоше ножеве.{S} У народа не бејаше ни пушака ни пиш 
ћини, одакле је моја грешност као поток потекла.{S} И ево ми се он кроз тебе свети, јер ми кроз 
еповима узеше махати задовољно, па онда потекоше право к шумарици која се са ове косе у ону дољ 
ку заједно с вођом стиже чету, која сад потера касом и брзо зађе за једну шумарицу.</p> <p>Није 
ака коњаника беше се развило у ланац па потискиваху сав народ ка цркви у гомилу.{S} Страшно их  
е узбурка.{S} Народ као да га нека сила потискује, нагрнуо беше к зидинама манастира.</p> <p>»О 
не поточићима, који из мраморних чесама потицаху, беху прошаране шумицама од поморанџи, лимунов 
ако је Гавран из гласа кумио да му жиле потколенице не пеку, како је запомагао и од бола рикао  
че и гутљај ракије.{S} Кад га тако мало поткрепише, онда Стојан поче:</p> <p>»Знаш ли, Гавране, 
 сред потока да се мало брчка.</p> <p>А поток као да беше уставио сав свој жубор, да пусти само 
ама загрле.</p> <p>Кад Иконија стиже на поток, подиже руку десну изнад обрва, заклони очи од су 
а видела, Иконија удари преким путем на поток Липовицу.</p> <pb n="16" /> <p>Поток је био пошир 
ети.{S} Једнога дана случајно ударих на поток Липавицу, и видех Иконију како с још неким женама 
по шипрагу да види како жена једна гази поток, нема образа људског, и човек који сме тако да бе 
авице; видох је <pb n="42" /> како гази поток; заклињах је да ме не убија.{S} Она ме одгурну, и 
 ли ми ти то казујеш?{S} Да л’ да газим поток, ил’ да га не газим?!« рече Иконија, поћута мало, 
м у пећини, одакле је моја грешност као поток потекла.{S} И ево ми се он кроз тебе свети, јер м 
, који у хладу од топола загазио беше у поток, па <pb n="17" /> одатле три пута једно за другим 
нда — подиже сукњу до колена и загази у поток.</p> <p>Подиђе је милина од студене воде.{S} Ко з 
на поток Липовицу.</p> <pb n="16" /> <p>Поток је био поширок добра три хвата а дубок по средини 
се за неколико тренутака у сред бистрог потока, под одблеском руменога неба на западу, својим м 
 те где чараш.{S} Стала та ћерка у сред потока, брчка се као сребрна пастрмка, вади цвет из кос 
од њене милине!</p> <p>Устави се у сред потока да се мало брчка.</p> <p>А поток као да беше уст 
и срце давно ишчупала, а данас си ми из потока памет преврнула.{S} Ја ли си вештица, ја л’ вила 
е под коленима и то усијаним камењем из потока, на коме је Иконију из прикривка гледао; да се о 
 се високе тополе, па пустиле гране над потоком, као да хоће да га сребрним рукама загрле.</p>  
па као бесан пас одјури натраг у луг на потоку.</p> <p>Иконија се беше чисто скаменила.{S} Тако 
а Никодија да јој говори, како ју је на потоку Липовици пречекао, најпре је лепо молио, а најпо 
их и рекох цвету: боље ти је на бистром потоку него на пустој глави удовице.{S} Или тако нешто. 
да <pb n="69" /> једна мања чета шејика потомака Мухамедових, са великим зеленим чалмама.{S} Из 
веде све за руку; пређосмо бистар један поточић, па онда кроз неко смиље изађосмо у једну дивну 
аште попрскиване водоскоцима и напајане поточићима, који из мраморних чесама потицаху, беху про 
у шару, за коју јој духовник рече да је потпис царев.{S} Замоли га да пусти и Иву да то целива, 
 раде.{S} Мишљаху да пошљу брзохотце да потраже Милету, синовца Стојана харамбаше који погинуо  
је хајдуке са по више сељана да по шуми потраже Гаврана и да га доведу.</p> <milestone unit="*" 
м душом и лаким срцем изађе из цркве да потражи оца Никодија.</p> <p>Нађоше га у трапезарији.</ 
дела нешто мало среће, то јој није дуго потрајало!«</p> <p>»Чујеш ли ме, Иконијо! овако се више 
и великим милостима.{S} Сви беху дубоко потресени и смерно пише у славу божју.{S} Напише и Патр 
ја вера ни моје везирстро,« рече Ризван потресеним глосом, »нису могли да отму моје срце од теб 
 говораше одсудно и топло Ризван; »нека потрошим и двадесет хиљада, ако само тиме могу да купим 
воја хазна има дно своје!«</p> <p>»Нека потрошим десет хиљада дуката!« говораше одсудно и топло 
е нађем, да те поред себе имам, и да се потрудим да бар старост своју проведеш на миру и без бр 
 <p>Одмах јој би јасно шта се збило, па потрча за Турцима.{S} Јурила је за њима као бесомучна.{ 
наном твојом!«</p> <p>Узе Иву за руку и потрча цркви.</p> <p>Најближе гомиле народа, на које на 
ија од чуди занемила, а сам цар и везир потрчали би да им посипљу пут аспрама!«</p> <p>Јаничар  
већа.{S} Шаров и гаров узеше да радосно потскакују, час испред ње, час уз њу и с десна и с лева 
тре и тамбуре, закуцаше тихо таламбаси, потскочише обе хитре и видрасте Мисирлијке као два кади 
 су га Турци већ и заклали, а ако нису, потурчиће га! »Еј, кукавици мени сињој!{S} А моји снови 
нија је свагда водила собом и своје две поћерке.{S} Пролазећи с оваким спроводом кроз башту, он 
ок, ил’ да га не газим?!« рече Иконија, поћута мало, насмеја се и рече полагано сама себи:</p>  
конија сва усплахирена; погледа к мору, поћута, прекрсти се и рече полагано: »О мајко божја и б 
грешим!</p> <p>Опет покри лице рукама и поћута у некаквим дубоким мислима, заљуља се на десно и 
стави.{S} Загледа се преда се у земљу и поћута.{S} Цео збор ћуташе муком као да је у цркви.</p> 
ло, није мање!«</p> <p>»Јок вала!« рече поуздано стари Јаничар; »лепше да буде не може.{S} Паме 
 звезди записано!« рече Хусејин мирно и поуздано.{S} Кад чусмо у Једрену, рекох орта-баши:{S} З 
рисовуљ!« одговори отац Никодије с пуно поуздања и поноса. »Ево, видиш, на кожи написано; па ви 
ову да са својом четом одмах к Лежимиру похита.{S} Али им дође порука од Иконије, да тога не чи 
 од стида са онаких речи, које од срџбе поцрвене као црвени божур.{S} Граорасте очи њене потамн 
нама од рузмарина.{S} Златан конац беше поцрнео и позеленио, али плави и црвени конци беху још  
ејаше још жив.{S} Био је оседио, у лицу поцрнио и вукао би се четвороношке од пећине до једне к 
те је заклони од Турака.</p> <p>»Беже!« поче калуђер; »има ред и има адет у царевој земљи.{S} Н 
то, на несрећу моју не нађох се ближе!« поче Стојан посадив се на једну клупицу поред чича Симе 
<p>. »Па сад, оче Никодије, Бог па ти!« поче Иконија. »Ево ти доведох мога сина да га упутиш ка 
!«</p> <p>»Да ти видиш Топлицу Милана,« поче Иконија да с пуно поноса казује, као нешто што је  
 једне чутурице, коју му дадоше па онда поче:</p> <p>»Казаћу вам право као пред божијим судом,  
у, заиска смерно његов благослов и онда поче да говори гласно, да се на далеко чуло: »Свети оче 
S} На многим местима из гомилица народа поче да се диже песма.{S} Мало даље на пољани зазвиждаш 
 двојнице, и талас од момака и девојака поче да се повија под поветарцем, који из двојница умиљ 
лу, танку као паучина, завијено.{S} Кад поче и то великим и грубим својим прстима да развија, р 
речи, које нико не разумеваше, па из ње поче да излеће голуб за голубом, носећи у кљуну по једа 
морите!«</p> <p>Гавран паде на колена и поче да целива земљу вичући: »Опрости ми, земљо!{S} Опр 
настирског.{S} Народ закука иза гласа и поче да бега на све стране.</p> <p>Међу тим су Турци је 
ведри памет, па најпосле нађе како ће и поче:</p> <p>Као духовноме оцу твоме, и као старом приј 
 Па се онда опет диже игуман дечански и поче овако :</p> <p>»Во Христу братија моја, децо моја, 
а оштро гледаше на улицу.{S} А срце јој поче живље да куца, не знађаше ни сама зашто, мањ ако н 
опет се начинише две, тек за тили часак поче да гмиже по ћилиму силество змија, док султанија п 
ад га тако мало поткрепише, онда Стојан поче:</p> <p>»Знаш ли, Гавране, што смо се јутрос искуп 
злато као евангеље.{S} Кад је опази, он поче да чита гласно, реч по реч: »Освета... је... моја! 
 <p>Није прошло ни четврт часа, од како поче овај бој голоруке раје с оружаним Турцима а већ пл 
им узвицима за здравље и срећу падишину поче сад да се бије грабећи аспре са калдрме. </p> <pb  
е треба!{S} Није друго него и мој шарац поче да посрће и сузе да рони.{S} Камо да је већ и Стој 
 оста више ни један, онда високи дервиш поче да се смањује а у исто време да се шири, док не по 
<p>»Кад сам те на подне с царем видела, почела сам да слутим.{S} Сад сам те познала прво по очи 
сад после ове веселе Џумбусаре (тако је почела да зове Ђулбахару) причај нам о оном старцу у Је 
јесам тужна, и чини ми се да ми се срце почело да камени, а грло претвара у пиштаљку од горког  
 како је пошао, ако слуша и учи како је почео, ето једнога дана од твоје куће владика цркви!«</ 
да вам испричам све, јер по из даље иде почетак овог мог јадног свршетка.</p> <p>»Затече ме јед 
/p> <p>»Бог с тобом, Гавро, какав је то почетак од разговора?«</p> <p>»Видех те где чараш.{S} С 
а, Дуваше у незграпно издељану двојницу почетак од некаквог кола.{S} По веселим очима његовим и 
ком и сасух две три прегрши у недра!{S} Почех да се тресем као да ме грозница ухвати; учини ми  
} Ево ми тек сада сијну, и ево тек сада почињем да видим, како овај камен сињи из ведра неба па 
 и онда седне поред Иконијине постеље и почне да јој прича, и прича јој док везирова мајка не п 
ма у матер своју.</p> <p>»Е, па само да почнеш као ђаче, па већ кад мало поодрастеш и научиш књ 
 и духовнике, који ће из конака доћи да почну службу.{S} Према њој, на другој страни од црквени 
маховину, а под њом плочу од камена.{S} Почупах маховину рукама, ножем опсекох плочу са свих ст 
икодије. »Ако пође тако и даље, како је пошао, ако слуша и учи како је почео, ето једнога дана  
е; испод таванице, свуда у наоколо, иде поширок перваз, у коме су талијански мајстори живим бој 
вицу.</p> <pb n="16" /> <p>Поток је био поширок добра три хвата а дубок по средини око две стоп 
а га загрли.</p> <p>Око црквице је била поширока порта, обрасла ниском а густом травом; овде он 
па се окрете.{S} Принесе икону старцу и пошкропи га, па је онда пружи Иконији која, сва блажена 
од руже, па китама од црвеног каранфила пошкропише ћилимове и засторе на зидовима.</p> <p>Тек и 
ће, те казује....«</p> <p>»Аман! куд си пошла, шта си намислила!« прекиде је Хусејин! »Хајде да 
е матере, која види како јој је јединче пошло путем среће и славе?{S} Иконији се чинило као да  
ма и с молбом, да, ако већ сам не може, пошље кога да цркву мироноше и да одреди три калуђера,  
ски падне на моје гране, замолићу га да пошље своје гавранове да одлете до Лежимира, нека загач 
 на мој цвет, замолићу царицу њихову да пошље неколико чела, нек одлете до Лежимира, и нека там 
.{S} Ако ми до захода сунца у уторак не пошљеш реч да пристајош да ми будеш домаћица, онда за о 
ињи, <pb n="43" /> и веран слуга царев: пошљи малог Оџаковића у Стамбул, нека се за рана научи  
у сиротиње од последњих година.{S} Него пошљи по ово једно!{S} Ако уцвелиш кога, биће само једн 
ајни договор шта да раде.{S} Мишљаху да пошљу брзохотце да потраже Милету, синовца Стојана хара 
јин-аги.{S} Хусејин је дао везиру своју поштену јуначку реч, да ће да чува својом сабљом и свој 
да матери својој засведочи своје велико поштовање.</p> <p>Али није дуго постојало, па он сам пр 
ме везу.{S} Па онда га подиже у вис, са поштовањем, у које се мешала љубав и побожни страх, пре 
усретало је »стрину Иконију с љубављу и поштовањем.{S} На весеља није никад ишла, али где год б 
 да не може да развије, па са најдубљим поштовањем ниско погнут приђе младом везиру, положи му  
вима.</p> <p>Тек иза овога настајала би права забава, у којој би свагда било певања, играња и о 
?{S} А кад нећете суд где ће да се нађе правда?«</p> <p>Светина се стиша и суд узе да суди.</p> 
да пред цара изидем, јер знам у цара је правда.{S} Њему ћу слободно да признам да сам хранила и 
ла, да је твоја жена једно добро дете и праве царске милости према мени, простој сељанци, а ти  
 срце ти није само јуначко него добро и праведно.{S} Ти видиш како је, а ја само да ти кажем, д 
е Бог ову цркву и саградио, како јутрос праведно рече један страшни грешник, а сада примљени и  
ко се изумила нисам.{S} А да јесам, ех, право да ти кажем, има других соколова за које знам е б 
} Ето шта учиних и од себе и од вас.{S} Право је да ме уморите!«</p> <p>Гавран паде на колена и 
је и њега видети па да очи засену!{S} А право да кажем, учини ми се да сам те очи и то чело нег 
уде.{S} Скочише њих десеторица доле, па право Иконији, одгурнув сурово оца Никодија на страну.< 
ом као да је у цркви.</p> <p>»Казуј све право по истини, о мање ти је!« ободраваше кнез Гаврана 
урицу с вином, а у другу крчаг и — пође право у планину к пећини Гаврановој.</p> <p>Имало је ск 
аше, па заблеја и два и три пута и пође право к њој; и све се стадо усталаса, крену за вођом, у 
о би дуго да ти све казујем.{S} Нити је право да кажем ма што, што би те заболело, а видим да т 
м се не би ни на једног дошло колико је право!{S} Не, не, свети оче, толико се изумила нисам.{S 
ед софе, као да се скаменила, и гледаше право и не трепћући у везира.</p> <p>Везир беше очевидн 
зеше махати задовољно, па онда потекоше право к шумарици која се са ове косе у ону дољу спушташ 
дадоше па онда поче:</p> <p>»Казаћу вам право као пред божијим судом, а да би на страшноме суду 
, не могу да сносим!«</p> <p>»Казуј нам право све по реду и облакшај душу своју на теразијама А 
з гусле говоре. </p> <p>Стојан је дошао право дому некадашњег свога посинка.{S} Иконија се диже 
ја није ни знала.</p> <p>Гркињи је било право име Агапија, али су је у харему, као робињу, звал 
 и арапски, а оно све те тице погледају право и оштро у <pb n="95" /> мене, па некако мудро зад 
 у оно парче рубља, па онда опет везиру право у лице и рече уздркталим гласом:</p> <p>»Познајем 
е и каза Гаврану како суд нађе.</p> <p>»Право је« викну Гавран; »само вас молим за брзу смрт.{S 
 себе на сиџаде.{S} Старац са учтивошћу правог Турчина, даде се водити и посадити као да је дет 
кијим одзивима, док се ови не сложише у праву грмљавину.{S} Кад и последњи јек у даљини издахну 
им мествама, смерно и скрушено наиђе на праг од селамлика, млади се везир диже са свога перзијс 
дох, срце ми залупа силно и ја падох на праг од цркве.{S} Тргох се из сна, а срце ми још једнак 
ја снебиваше да изађе на горњи мраморни праг од цркве, па да је сви виде и гледају, него оста п 
ње, довикиваху јој: »Ама изиди на горњи праг од цркве, да те сви видимо!?{S} Има нас који дођос 
« А он онда: »На седамнаестом кораку од прага на пећини има камена плоча маховином обрасла; исп 
ао манастирско ђаче, дошао је Ивањ дан, празник цркве св. Јована.</p> <p>Већ у очи самог празни 
ркве св. Јована.</p> <p>Већ у очи самог празника искупило се на пољани испред манастира пуно на 
е Иконија; »али ми остаде једна жеља на празно.{S} Мислила сам, како би лепо било, да на овој с 
шареницу, па са синчићем уђе у мрачну и празну црквицу, целива иконе, запали три свећице шапато 
, састави веђе и просипаше кроз оба ока прамен од варница. </p> <pb n="38" /> <p>»То је оно што 
 прозори, који пуштаху само по неколико праменова од светлости да се укрштају у оној непрекидно 
м, корачаше усталасаним кроком, крешући праменове од варница из калдрме, свој лабудовски врат ч 
је са запада косо своје зраке у руменим праменовима пушташе, па оштро загледа у онај тополски л 
 турбану, а у руци са шареном штаком са прапорцима горе на врху.{S} Поред њега је стајао и Булб 
о, само што Тутуџи-баша зазвекта својим прапорцима, свака од оних тица приклони ниско главу кла 
зна сад да га деда и мајка његова очима прате!«</p> <p>»Ћути, снахо, много говориш за цркву!« р 
да се црква изнутра испише.{S} Везир је пратио својој мајци из Солуна неке мајсторе и зографе,  
но каже, и онда се крене пут Топлице са пратњом од десет коњаника, и са царским бурунтијама на  
ш две кадуне и девет робињица уз обичну пратњу црних и белих евнуха, да је од њеног конака допр 
понесе Иву у наручју као рибицу која се праћака, и узјаха свога коња.</p> <p>Довикаше се Турци, 
 Мисирлијке као два кадифаста и златним прахом посута лептира.{S} Не знаш, да л' тамбуре дрхћу  
кад си ми живот повратила, реци и да ми прашташ!«</p> <p>»Ја те жедна напојити могу, ја те глад 
ест или смрт у кући, ту је Иконија била прва да помогне и саветом и радом, и да одлакша речима  
што је подесио бар оно, што пада на три прва корака.{S} Просто не могаше да се насвира.</p> <p> 
и отимљу од њега освету његову!{S} Пред прве певце малко је заспала.{S} Али се брзо тргла, јер  
, него пузећи четвороношке уђе у цркву, први пут сад после двадесет и шест година.{S} На сваком 
ј стрини Јованци кад ми пре годину дана први пут дође по твојој жељи; и оно исто што рекох мојо 
сина!« промуца Иконија кроз плач, и сад први пут</p> <p>загрли царева везира као свога сина.</p 
а!{S} О, мој добри Лала, о мој стриче и први учитељу, добро си ми дошао!«</p> <p>И поведе га за 
 их везиров Кизлар-ага и Капу-ага, онај први с белом а овај други с црвеном и високом камилавко 
оњи што у црквици владаше.{S} Кад човек први пут уђе унутра, подухвати га нека језа као да је у 
 и отац Никодије запамти кад је наш Иво први пут понео котлић!«</p> <milestone unit="*" /> <p>О 
на и помисли и хитре да послуже.</p> <p>Првих дана приступише јој погнуте, са рукама на пафтама 
цу Милана, кад се јунак узме да облачи, прво меће, бурунџук кошуљу, нит’ је ткана нити је преде 
м свршетак узеше причешћивати народ.{S} Прво причестише Иконију, па онда редом ко се исповедио  
ас настану, коме имамо да захвалимо?{S} Прво Господу Богу, који ево и у овој прилици показа да  
ољубив руку калуђеру рече, тихо: »Хвала прво Богу па онда теби оче, на овој великој радости!« а 
ла сам да слутим.{S} Сад сам те познала прво по очима твога оца, а друго по куцању мога срца!«< 
става.{S} Најживље је Иконија запамтила прво вече и често би о њему и причала.</p> <p>На један  
, ево да ти све и кажем:</p> <p>»Прво и прво све ми се чини, да не може бити, да ја теби и царе 
, видиш, на кожи написано; па видиш ово прво писмо златно исписано; па погледај ово доле на шир 
а добро, ево да ти све и кажем:</p> <p>»Прво и прво све ми се чини, да не може бити, да ја теби 
.</p> <pb n="67" /> <p>Иза овог царског првог јелека корачаху у ногу Хербаџије, у скрлетним дол 
а у једној врсти.{S} Беху обучени они у првом реду у жутој, они у другом у црвеној, а они у тре 
 краја множи!) обасуо милостима, ја сам прву милост у тебе нашао.{S} Од тебе сам научио да пушк 
ног свршетка.</p> <p>»Затече ме једном, пре седам година олуј у сред наше планине.{S} Змајеви в 
до и господство?{S} Бог и душа знам их, пре би се насмејали него зачудили!{S} Та ево ме и сама  
смо се сетили <pb n="101" /> нечега.{S} Пре тако пет година, дође у Дечане неки Србин из Далмац 
д мене седнеш!{S} Ово је твоја кућа.{S} Пре него ме је цар (коме нека се слава без краја множи! 
и људи пробраше и однеше из овога краја пре четири године.{S} Не може цар да опет сад иште живу 
а Спахија коњаника.{S} Не зна човек шта пре да погледа, да л’ људе да л’ коње.{S} Спахије све п 
то што рекох мојој Макрени, кад ми дође пре шест недеља.{S} Немој, Гавро, да чиниш неправду и м 
" /> година, али је од туге и од невоље пре времена оседила.{S} Према густој а седој коси чудно 
ма.{S} И гураху се, да се подаве, ко ће пре да стигне до ње, да јој руку као светињи каквој пољ 
стира Св. Јована узгред запленише.{S} И пре је од ње слушао да се мајка Ризванова звала Иконија 
а има и велико срце.{S} Ти си га имао и пре него си великаш царев постао.{S} Сад не квари ништа 
оме Јовану, али умрех пре него послах и пре него наредих.{S} Устани, подигни, и однеси цркви за 
лазови спуштајући се доле скристалисали пре, него што су се златне, бисерне и сафирне капљице о 
о што рекох мојој стрини Јованци кад ми пре годину дана први пут дође по твојој жељи; и оно ист 
а; »бојим се да је мој син, кога ми цар пре двадесет и толико година отео, жив; ако је жив, бић 
ке од злата.{S} Иконија не знађаше чему пре да се диви, да ли овом дрвљу са зрелим родом и цвет 
ох их послати Светоме Јовану, али умрех пре него послах и пре него наредих.{S} Устани, подигни, 
т очију Соколових.{S} Нити знаш куд ћеш пре.{S} Поручише нам калуђери Дечански: ето Арбанаса на 
p> <p>»Не знамо ми то!« прихвати чича. »Пре ће бити да му се сотона, коме је он душу за аспре п 
огом који све види и све зна?!«</p> <p>»Пре је давно умрла него да је жива«, прихвати Хусејин.  
авано било, а опет бесно у њу грували и пребацивали је млазовима од беле пене, кад се море ричу 
о »многаја љета«, она пребледе, пожуте, пребледе опет, промуца неколико речи, које нико не чу у 
се смрче и одсекоше јој се ноге.{S} Сва пребледе и за неколико тренутака не могаше ни крочити н 
по ћилиму силество змија, док султанија пребледе, па се диже а девојке вриснуше престрављене.{S 
д се из ње изви оно »многаја љета«, она пребледе, пожуте, пребледе опет, промуца неколико речи, 
, прихвати Хусејин. »Кауркиња слабо кад преболе кад јој царева рука срце ишчупа!«</p> <p>»Али т 
ветим иконама.</p> <p>Тек је било подне превалило и весеље се на све стране најлепше загрејало, 
а нису чиста посла!«</p> <p>Кад Агапија преведе шта Иконија рече, султанија се слатко насмеја.{ 
Султанија јој нешто рече, и Агапија јој преведе; али она не чу.{S} И опет јој то поновише, кад  
ишчупала, а данас си ми из потока памет преврнула.{S} Ја ли си вештица, ја л’ вила.{S} Друго ни 
о погледати: очи избуљио, па их на горе преврнуо, беле зубетине искезио, црни му образи грчевит 
могаше Иконија да заспи дуго и дуго.{S} Преврташе се немирно то на једну то на другу страну.{S} 
 црног сукна с црном грубом камилавком, прегнуо се био над дугачком једном листином, коју је на 
а одвела чича Симу у један сто одмах до преграде, која одваја женску од мушке цркве.{S} Намести 
беле!{S} Заграбих руком и сасух две три прегрши у недра!{S} Почех да се тресем као да ме грозни 
истовом,, о чудесима чудотворних икона, пред којима се кандила никада не гасе, особито су се ом 
село и старо и младо, и мушко и женско, пред судницу.</p> <p>Гаврана не бејаше у селу већ некол 
на све од самог сребра белог као млеко; пред њима два златна стуба, а око оба стуба увиле се гр 
о људи отимљу од њега освету његову!{S} Пред прве певце малко је заспала.{S} Али се брзо тргла, 
се диже са постеље, <pb n="36" /> те га пред кућом дочека кукњавом.{S} Грцајући од плача пољуби 
еба да се покоримо.{S} Није ме страх да пред цара изидем, јер знам у цара је правда.{S} Њему ћу 
о свили и кадифи, како ће то да изгледа пред Богом који све види и све зна?!«</p> <p>»Пре је да 
нски дивно одслужише летургију, па онда пред сам свршетак узеше причешћивати народ.{S} Прво при 
ки седефли-шкољке.</p> <p>Свакога петка пред вече, млада би султанија послала своју Ћехаја-каду 
оси — укипила на десном крају од ћилима пред софом, а поред једног сточића од сребрне срме, на  
 поклони светоме Јовану, да му је свећа пред свецем, не би ли га од лудости избавио!«</p> <p>По 
местиле је на осмоугли столац од седефа пред султанијом и Иконијом, а по синији разместиле плав 
силном навалом, и Гавран Ракетић испаде пред њу.</p> <p>»Вала Иконијо, тек сад разумедох што се 
 <p>Отац Никодије искочи напред и стаде пред њу те је заклони од Турака.</p> <p>»Беже!« поче ка 
у у шуми наточи крчаг водом и док стиже пред пећину, беше већ лепо свануло.{S} Застаде мало и п 
 нека страшна светиња.{S} Кад већ стиже пред саму цркву, Иконија му се маши за руку, заиска сме 
видно значило, да има нешто што не може пред дететом да јој каже.</p> <p>У порти седоше на клуп 
 видиш, да се не препаднеш кад те после пред њега изведем!« рече Хусејин Иконији.</p> <p>»Баш с 
ивеном зеленим шаторским платном, падне пред судницу у Лежимир.</p> <p>У Лежимиру се много шта  
вороношке обилазаше око цркве, па би се пред сваким од тројих врата устављао да повиче:</p> <p> 
робуди и устаде.{S} Насу уља у кандиоце пред Иконом Св. Петке, запали га и помоли се Богу да јо 
а с прекрштеним рукама ћуташе и гледаше пред-а-се.</p> <p>Ризван-бег зачуђен погледа на старог  
утра, и калуђер, онако стар, метанисаше пред престоним иконама па се онда окрете мени и рече: » 
 двојици тројици око себе, а ови изнеше пред суд, уз одобравање светине, те и суд пресуди овако 
ознала да су турске.</p> <p>Кад стигоше пред лепо изрезана врата од једнога двора, у коме се ни 
ти је од мене све просто и пред Богом и пред људма!»</p> <p>»Бог те благословио!{S} Бог ти дао! 
невоља; нека ти је од мене све просто и пред Богом и пред људма!»</p> <p>»Бог те благословио!{S 
а и шарене арабе.{S} Искупише се сељани пред судницу, те чуше од кнеза да је дошла од Санџак-бе 
ла!«</p> <p>Иконија отиде па се намести пред главним вратима од цркве.{S} Ту хтеде да дочека иг 
фу, између султаније и Иконије и спусти пред султанијом ђурђевак.{S} Она се маши да га подигне, 
пути Иву како да положи босиљак и восак пред икону Св. Јована, па онда с ведром душом и лаким с 
к, а сада примљени и опроштени покајник пред Богом.{S} У име наше свете цркве, у име нашег свет 
усејин-ага са својим Турцима и с арабом пред њену кућу.{S} Иконија се ижљуби са Макреном, на ко 
 шест Арапа, и Иконија са Шекер-кадуном пред вратима.</p> <p>Кизлар-ага закуца сребрном алком т 
онда поче:</p> <p>»Казаћу вам право као пред божијим судом, а да би на страшноме суду мање кази 
акајући у глас као мало дете, одмиле до пред царске двери и причестише га</p> <milestone unit=" 
черашње <pb n="89" /> чудо игра једнако пред очима.{S} Истом се мислим, вратим у цркву, да слуш 
за једно копље, а цело се село искупило пред судницом.</p> <p>У зачељу на једној клупици, посад 
окривена златним тепелуцима.{S} Дођосмо пред главна врата, а она све од самог сребра белог као  
 беше бледа и корачаше гледајући смерно пред-а-се.</p> <p>Калуђери дечански дивно одслужише лет 
или да погине, а он замолио цара да бар пред смрт види своју мајку; а цар, као милостив цар, по 
 у животу није!«</p> <p>Сутра дан, опет пред зору, Иконија је однела у пећину стару једну поњав 
о кад се поред великих молитава три пут пред јутрење на том извору умио.</p> <p>Иконија је била 
квењаку да наспе уље у кандила што гору пред светим иконама.</p> <p>Тек је било подне превалило 
<milestone unit="*" /> <pb n="45" /> <p>Пред вече тога дана дођоше жене, те причаше Иконији и Ч 
 га не пита куда. </p> <pb n="59" /> <p>Пред полазак из Једрена, Хусејин је имао дуг разговор с 
ће и босиљак мира у твој народ.«</p> <p>Пред саму цркву Иконија остави своју шареницу, па са си 
<p>Ту се Гавран заустави.{S} Загледа се преда се у земљу и поћута.{S} Цео збор ћуташе муком као 
е и Иконије чисто са страхом, гледајући преда се и склопивши руке на појасе.</p> <p>Дворкиње се 
ке напасти, док је год жив.{S} Везир му преда берат, којим га цар утврђује за Тимар-бега из Леж 
 заповест: да Хусејин-аги без разговора предаду Иконију да је води у Стамбол. »И још поручује С 
е ме Аранђео крилима куцнути да му душу предам, па ме страх хвата и туга ми срце стеже кад поми 
milestone unit="*" /> <p>Хусејин-ага је предао своме орта-баши писмену заповест Румили-Беглер-б 
 бурунџук кошуљу, нит’ је ткана нити је предена, већ од суха злата исплетена, на кошуљу челик п 
 као богаљ баци у пећину где је оставку предигао, па да се ту остави да од глади и жеђи полаган 
 свој начин.{S} Пети дан Иконија се већ предигла била.</p> <p>Тога дана по заходу сунца паде у  
га ми, године су!{S} Сви сте ми добри и предобри.{S} Али кад прођем поред оних ваших тица са кр 
е од тога часа омрзнух.{S} Мишљах да је предсретнем, па да јој бело грло зубма прекољем и да се 
е шта је то друго.</p> <p>»Ево шта је«, предузе Иконија; »бојим се да је мој син, кога ми цар п 
 руке поједе.</p> <p>»Ево да ти кажем!« предузе за тим да говори. »Када ти је отац (Бог да му д 
иде оздо из села.{S} Чим он овде стигне предузеће стадо.{S} А ти ћеш, ако Бог да, да будеш паст 
ка у трње зарасте, а после нека је село предузме и сиротињи подели.</p> <p>Ова се казна истога  
е.{S} И мушко и женско, и старо и младо предусретало је »стрину Иконију с љубављу и поштовањем. 
 цркву!« Па ме онда поведе све за руку; пређосмо бистар један поточић, па онда кроз неко смиље  
ли ко ће наћи попа да ми гроб прелије и прекади и да ми га о задушницама опојава?{S} Сахранићу  
»Аман! куд си пошла, шта си намислила!« прекиде је Хусејин! »Хајде да се полази; далеко је вези 
тигла дома још за видела, Иконија удари преким путем на поток Липовицу.</p> <pb n="16" /> <p>По 
луђер.</p> <p>»Нисам оче, а ударила сам преким путем.{S} Мислила сам да стигнемо на вечерњу«.</ 
аше десну руку према игуману, као да га преклиње, да не говори о њој, а леву притискаше на срце 
а јој је било двадесет и пет година.{S} Преко рамена носила је једну шареницу, у којој се надме 
 као у неко гњездо савију.{S} Султанија преко Агапије запита Иконију да л’ се није препала?</p> 
ве стопе.{S} Бистра му је вода струјила преко чистог горског шљунка тихо роморећи.{S} Обалом на 
а славу његову.{S} Моје село зна да има преко двадесет и шест година, кахо сам хранила овог бог 
овима у пролеће, а ружама и каранфилима преко лета.</p> <p>Била је милина озго са ћошке, поглед 
ог сукна доле на под, а змије све једна преко друге навалише да се у њу као у неко гњездо савиј 
 да слуша како Ива прича колико се пута преко дана калуђери Богу моле, и како он помаже црквења 
се мало прихвате.</p> <p>»Све ми је Бог преко молитава мојих и преко очекивања мојих испунио«,  
 својом сабљом одрубити, ако би Иконије преко ноћ нестало.{S} Сељани се искупише на тајни догов 
ећа к оном оквиру од руменог мрамора, и преко оквира по плавом морском огледалу, поврх кога обл 
ко ње, како ју је просио и преко жена и преко људи, и како је покренуо чак и оца Никодија да јо 
вно облетао око ње, како ју је просио и преко жена и преко људи, и како је покренуо чак и оца Н 
p>»Све ми је Бог преко молитава мојих и преко очекивања мојих испунио«, рече Иконија; »али ми о 
Била је милина озго са ћошке, погледати преко овог шареног и мирисног ћилима од цвећа к оном ок 
а својим јасним и пријатним гласом тици преко воде.</p> <p>Проста ова млада сељанка, кад год би 
<p>»Нико те за то не пита!« рече Турчин преко. »Је ли тај мали твој син?«</p> <p>»Јесте честити 
арац Јанко из села Јабуке, коме је било преко деведесет година, узе реч:</p> <p>»Аман, аге и бе 
средини велико кубе лепо извија.</p> <p>Преко зиме и с пролећа нешто често побољеваше, па се по 
дер Френгистан, хижмет дер али Осман,« »преко блага Хиндустана, и памети Френгистана, а сјајнос 
 предсретнем, па да јој бело грло зубма прекољем и да се крви њене напијем.{S} Али ми сотона ша 
 сабља.{S} Из таких очију посла за мном прекор као зрно које не промаша.{S} Чисто ми онда рече: 
ме трепташе некакав чудан израз зебње и прекора самој себи.</p> <p>»Ево се мучим да прочитам ов 
сам вођа турски.{S} Просу турску бујицу прекора на црног Арапина, куцну га буздованом и два и т 
е, кашљуцне два три пута, па тиха али и прекорно рече:</p> <p>»Не ваља то тако, снахо!{S} Не ва 
а оној лепој летњој ноћи, како је народ прекрилио био порту око цркве, па се ућутао једва дише, 
ва усплахирена; погледа к мору, поћута, прекрсти се и рече полагано: »О мајко божја и богродице 
 обема рукама за чело, подиже очи горе, прекрсти се и рече:</p> <p>»О Боже и света богородице,  
<pb n="28" /> <p>Али се брзо прибра.{S} Прекрсти се, промуца: »Помози ми Боже и Свети Јоване!«  
је онда пружи Иконији која, сва блажена прекрсти се и целива, па онда пољубив руку калуђеру реч 
 се износи света тајна, кад треба да се прекрсти, јер старац нит добро виђаше нит добро чујаше. 
рско име исписала!«</p> <p>И Иконија се прекрсти, па на три места целива ону дугачку и широку ц 
 воде ... кап воде !«</p> <p>Иконија се прекрсти па уђе унутра.</p> <p>Гавран се у једном куту  
е и сачувај ме тога!«</p> <p>Иконија се прекрсти, па побожно погледа к небу.</p> <p>Ризван се б 
росте ако се на овом свету видели не би прекрсти се и седе у арабу.</p> <p>Кад већ изађоше из с 
 и мали се Ива полагано и врло смишљено прекрсти, издиже се на прсти и једва дохвати један крај 
колико тренутака.{S} Па се онда побожно прекрсти, подиже очи к небу и рече гласно:</p> <p>»О ма 
езиру, и стаде као кип с рукама на прса прекрштеним.</p> <p>»Не, не, није друге, мој добри Лала 
натрашке узмаче неколико корачаја, па с прекрштеним рукама ћуташе и гледаше пред-а-се.</p> <p>Р 
д, и како је народ, који је веран остао прелазећи кроз долину смрти, нашао, да га Бог на излазу 
 стреју од самог биљура, па се на сунцу преливају у све дугине боје; погледам горе, а кубета св 
 косе, граорастих очију, којих се граор преливао из бледоплавог споменка у тамну љубичицу; млеч 
ено љускама од седефа, који се на сунцу преливао из беле млечности <pb n="79" /> у тамно зелени 
ио сузу, али ко ће наћи попа да ми гроб прелије и прекади и да ми га о задушницама опојава?{S}  
 ударила длан о длан.{S} У дну дворане, према султанији, два би нубијска горостасна црнца разма 
 са црвеним шербетом; а на левом крају, према њој стојала је поред сребрног сточића с бокалом с 
уге и од невоље пре времена оседила.{S} Према густој а седој коси чудновато пристајаху њене кру 
и ће из конака доћи да почну службу.{S} Према њој, на другој страни од црквених врата, седео је 
 да је проси у мајке, — шта је та срећа према срећи једне младе матере, која види како јој је ј 
унутра у пећину, застаде мало, обрну се према мени и показа штаком на једно место маховином пок 
иже са свога перзијског сиџадета, пружи према старцу обе руке, притрча му, не даде да темена, н 
једно добро дете и праве царске милости према мени, простој сељанци, а ти си добар као добар да 
p> <p>Јадна Иконија подизаше десну руку према игуману, као да га преклиње, да не говори о њој,  
 Никодије отишао у Јерусалим, па тамо и преминуо рече један други калуђер.</p> <milestone unit= 
оком тренути.{S} Мишљаше о свом детету; премишљаше шта ли ће од њега бити; ко зна, можда су га  
 га свршише, онда сви скочише иза совре пренеражени и искупише се око Иконије.</p> <p>Две крупн 
лиза и из далека, Болеснике оставише да преноће у цркви и око цркве.{S} Слабо је ко и спавао.{S 
 кијамета на пољу.{S} Остах у пећини да преноћим и заспах на гуњцу моме.{S} На сну ми дође стар 
жем везира, да га добро видиш, да се не препаднеш кад те после пред њега изведем!« рече Хусејин 
оберемо јуначко семе за царску ордију!« Препадох се и рекох: »Немој тога чинити, честити беже,  
сте!« рече ми отац Никодије.{S} А ја се препадох, срце ми залупа силно и ја падох на праг од цр 
алуђери чуше све шта је и како је било, препадоше се и не смедоше му читати опроштајне молитве, 
жи, да човек не мисли да сам се од њега препала.{S} Није, него ми тако долази свагда, чим углед 
е Иконија није смејала него се баш била препала.</p> <p>У том уђе четрнајест младих девојака: с 
ко Агапије запита Иконију да л’ се није препала?</p> <p>»Нисам!« рече Иконија. »А и што би ?{S} 
 стисне песницу.</p> <p>Иконија се није препала, али које од стида са онаких речи, које од срџб 
ске окрећу за тобом!«</p> <p>Иконија се препала беше кад овако из ненада изниче човек из шипраг 
им: срце јој лупаше баш као да се нешто препала била, и једва дихаше.{S} Као да јој све мисли,  
 Хусејин Иконији.</p> <p>»Баш се не бих препала па да је како страшан!« одговори Иконија мирно; 
 њеног лица видела се кроз танки сунчев препланак.{S} Све је на њој било чисто, и све јој тако  
} Био је висок и личан човек; кроз мрки препланак од сунца пробијаше на јабучицама румен младић 
а, удовица Миленка хајдука!?«</p> <p>Из преплашене гомиле народа повикаше неке жене: »Ево Икони 
вков</p> <p>у Великом Бечкереку.</p> <p>Препоручује своје богато стовариште</p> <p>— сваковрсни 
ем, коме је срце од силног прижељкивања препукло.{S} Млада султанија, која разумеваше перзијски 
 нека га, нек тумарне, неће село за њим пресвиснути.{S} А ако ће да пали што има, боље нека све 
ања и црних мисли тек би се овда и онда пресецао речима: »Освета је моја, рече Господ!« које би 
ме крупним очима испод дугих трепавица, пресече ми срце на двоје као нека оштра сабља.{S} Из та 
извуче из ње <pb n="85" /> једну змију, пресече је па се начинише две, дохвати једну и опет је  
е начинише две, дохвати једну и опет је пресече и опет се начинише две, тек за тили часак поче  
о се, шале су се проводиле, ватре су се прескакале, а већ око поноћи млада женскадија навали с  
вагда било певања, играња и опсенарских престава.{S} Најживље је Иконија запамтила прво вече и  
ирим у цркву и лепо видим, где на јеном престолу, десно од олтара, седи цар Лазар, чисто га ево 
 и калуђер, онако стар, метанисаше пред престоним иконама па се онда окрете мени и рече: »Лепо  
пребледе, па се диже а девојке вриснуше престрављене.{S} Кизлар-ага викну две три оштре речи де 
ди својих.{S} А оно сироче, све бледо и престрављено, обема се рукама ухватило за њен десни рук 
ед суд, уз одобравање светине, те и суд пресуди овако:</p> <p>Да се Гаврану, за његов грозни зл 
 да ми се срце почело да камени, а грло претвара у пиштаљку од горког сувог дрвета, те већ и њи 
рбета.</p> <p>Иконија се била сва у ухо претворила, па растужена замишљено гледаше у младе пева 
ло час онако весео био, у велико гробље претворио беше.</p> <p>»Слушај, црни калуђеру, и слушај 
ма.{S} Он стегну усне подиже десну руку претећи у вис и стисне песницу.</p> <p>Иконија се није  
го јечаше само као да га је тешки терет претискао.{S} Тек кад је уведе за руку у кућу, и кад ви 
а султанија изашла пола пута у сретање, претисла њену руку па своје срце, па је онда сама узела 
нега, пала је на мене планина од леда и претисла ме грешника.{S} Ето шта учиних и од себе и од  
 се Иконија погну, замисли се, замисли, претисну чело прстима као да хоће да из мозга исцеди се 
у које се мешала љубав и побожни страх, претисну га на своје чело, па на своја уста, па на свој 
 нешто није добро!« рече Иконија, а сва претрнула беше. »Седите ви овде где сте, <pb n="27" />  
ивезано златним ланчићима а на сребрним пречагама стотине папагаја шаренога перја, који су шета 
роким кљуном, што на тачкама и сребрним пречагама међу свака два поморанџина дрвета стојаху.{S} 
 послушах је.{S} Како знате она умре на пречац, а ја остах сам.{S} Понех се и побеснех мало, ал 
ј говори, како ју је на потоку Липовици пречекао, најпре је лепо молио, а најпосле у великој ср 
торима и свом селу захтеваше, да се при пречи »матере Ризвана везира«, дода још: »а подружја Ми 
 конаку манастирском даде једна ћелијца при земљи да у њој до смрти станује.</p> <p>У очи самог 
мајсторима и свом селу захтеваше, да се при пречи »матере Ризвана везира«, дода још: »а подружј 
<p> Запишташе у глас жене, којима Турци при последњој »девчурми«<ref target="#SRP18910_N1" /> д 
S} Ризван-бег се, као врло млад јаничар при освајању Багдада од Перзијанаца у толикој мери одли 
ила из тешкога сна па још не може да се прибере.</p> <p>Неколико жена и људи помогоше јој да се 
 послуживали и дохотке са њених баштина прибирали.{S} Патријар нареди: да се црква посвети у оч 
10_N1">Тако се звало ***седмогодишше +++прибирање+++ и одвођење мушке +++деце+++ рајине, којим  
рити. </p> <pb n="28" /> <p>Али се брзо прибра.{S} Прекрсти се, промуца: »Помози ми Боже и Свет 
а на дувару од суднице.{S} Него се брзо прибра.</p> <p>»Немојте, народе, браћо и сестре моје, д 
торбицу једну погачу, црна лука и сира, привеза је себи на плећа; у једну руку узе чутурицу с в 
свака два поморанџина дрвета,стојало је привезано златним ланчићима а на сребрним пречагама сто 
?« Поочиме да ли може бити, што се мени привиђа у овом тужном часу, да је она рђа од човека дов 
оме унуку у котлић.</p> <p>»Их, болан!« привика момчадија, која то гледаше, дивећи се старцу. » 
 гомиле.</p> <p>»Шта сврнуо с памети !« привикаше други; »има тога мој брајко, те још како!«</p 
од усана и очи јој се наводнише.</p> <p>Привикаше јој са више страна да каже шта је то друго.</ 
чеш!«</p> <p>Па рекав то, млада сељанка пригрли дете своје и пољуби га у десни образ.{S} А Иван 
зници; клекну на земљу, па обема рукама пригрли Иву на груди своје.</p> <p>»Дај то дете овамо!  
а се на далеко чуло, па само још чвршће пригрли дете своје, и сакриваше га од погледа турских т 
ојих скутови беху подигнути па за појас придевени, са жутим шалварама и црвеним јеменијама.{S}  
а само да ти кажем, да баш онда, кад ме придигоше, несрећни Гавран (да га Бог убије!) приђе па  
 носи, па ни Рикабдара који му узенгију придржава, ни његова Дулбендара који му чалму завија, и 
оше, несрећни Гавран (да га Бог убије!) приђе па сав жут и сав у дрхтавици рече ми на ухо: »Не  
на своје срце, и опет на своја уста.{S} Приђе опет к старцу, загрли га, извади иза свога свилен 
 колено.{S} Подиже се хитро на ноге.{S} Приђе к својој матери, дохвати је за обе руке и рече уз 
е беху окамениле.{S} И тек када Иконија приђе, те пољуби у образе најпре Агапију па онда и Петр 
ови свети оче!« рече Иконија смерно, па приђе духовнику и пољуби му руку, и онда шапутне своме  
Иконију, као и она у њега.{S} После јој приђе узе је за руку и рече јој српски само једну реч:< 
 руку, и онда шапутне своме Иви те и он приђе к руци оца Никодија.</p> <p>»А да те не сметох у  
 кита босиљка, па њоме шкропи сваког ко приђе икону да целива.{S} Поред њега десно иде гологлав 
па са најдубљим поштовањем ниско погнут приђе младом везиру, положи му на колено ону танку свил 
шљеним погледом гледа да л’ ће ко да му приђе те да га загрли.</p> <p>Око црквице је била пошир 
 да њихов мали пријатељ њих спомиње.{S} Приђоше му полагано; па га невесело загледаше.{S} Лазну 
ла за. славујем, коме је срце од силног прижељкивања препукло.{S} Млада султанија, која разумев 
шко; »Ето, овако је било.{S} Не смем да призивљем Бога и Св. Јована за јемце, али ми верујте, д 
нацима турске војске.{S} И сви су Турци признавали, да никоме није лепше приличило, да на своме 
ао, да је велики везир Ахмед-паша јавно признавао да се само његовом личном јунаштву и његовој  
> <p>Али није дуго постојало, па он сам признаде: да мати његова не изгледа да је срећна и задо 
 и Богу и људма тешко згрешио?«</p> <p>»Признајем!{S} И само молим суд да се уморим брзом смрћу 
уду судите!« рече Гавран мирно.</p> <p>»Признајеш ли да си и Богу и људма тешко згрешио?«</p> < 
 цара је правда.{S} Њему ћу слободно да признам да сам хранила и вином појила горске хајдуке, ј 
ти ни црња ни страшнија!«</p> <p>Али се призор овај брзо замену другим.</p> <p>Уз широке мрамор 
и, кад видоше овај <pb n="105" /> ретки призор гласно заплакаше.{S} Иконија беше бледа и корача 
певачица неки род, свако лепо дрво неки пријатељ, сваки пољски цвет жива реч којом поље срцу го 
> <p>А шаров и гаров чуше да њихов мали пријатељ њих спомиње.{S} Приђоше му полагано; па га нев 
д њих један тимар и дао га своме старом пријатељу Хусејин-аги.{S} Хусејин је дао везиру своју п 
p>Као духовноме оцу твоме, и као старом пријатељу куће твоје, мени не ћеш замерити <pb n="14" / 
виждиш ?« викну Иконија својим јасним и пријатним гласом тици преко воде.</p> <p>Проста ова мла 
а својим прапорцима, свака од оних тица приклони ниско главу клањајући се, па онда, истина креш 
погледати их.{S} Јахач сеђаше као да је прикован за седло, и тихо, благо, готово смерно погледа 
вежене, беху око витког им струка тесно прикопчани златним пуцетима а на грудма широм отворени, 
и би моји сељаци рекли, да сад некуд из прикрајка гледају, па да виде ово моје чудо и господств 
амењем из потока, на коме је Иконију из прикривка гледао; да се онда као богаљ баци у пећину гд 
еху исписани сликама светаца и небесних прилика, анђели с дугим крилима и с мачевима високо узд 
 дервиша и његове змије.{S} Уграбим као прилику и као нагнем да бегам, а оно оне две танке цига 
S} Прво Господу Богу, који ево и у овој прилици показа да неће да нас остави да до краја пропад 
ве је на њој било чисто, и све јој тако приличаше да је било мило погледати је.{S} Била је млад 
о се цакли у диби и кадифи, све то лепо приличи царевој кћери и царевом везиру, али што ће усре 
 Турци признавали, да никоме није лепше приличило, да на своме рамену, а испред цара носи сјајн 
амења гледати није дала, него што је то приличило новоме Силиктар-аги, сиво-оком Ризван-бегу, к 
тара српска сељанка и једна још млада и прилично угојена жена по турски одевена.{S} Сељанка је  
 је усаветујеш те пристане, ево од мене прилога Светоме Јовану пет стотина аспри.{S} Ако не ће, 
лова од усана станио се један тих једва приметан осмех.</p> <p>Са те две сузе и са тим тихим ос 
ра срце велико и господско, па ће да га прими од Хусејина!«</p> <p>Хусејин се опет подиже на но 
/> богме, на причешће које ћеш данас да примиш, па све се то помешало и ишарало у тај лепи сан, 
едно рече један страшни грешник, а сада примљени и опроштени покајник пред Богом.{S} У име наше 
жу, отера га махнув руком, узабра ружу, принесе је к уснама својим, па је онда задену испод кон 
 неко иза њега говори, па се окрете.{S} Принесе икону старцу и пошкропи га, па је онда пружи Ик 
склопљеним.{S} Иза сваке њене речи, обе припадаше да јој скуте целивају, или да прстима дотакну 
А</head> <head>ВЕЗИРОВА МАЈКА</head> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ XVII.{S} ВЕКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЧЕД.{ 
А</head> <head>ВЕЗИРОВА МАЈКА</head> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ИЗ XVII.{S} ВЕКА</p> <p>НАПИСАО</p> < 
p>— сваковрсних књига —</p> <p>Романи и приповетке.</p> <p>Хајдук Станко, историјски роман ...{ 
ЕВСКА АКАДЕМИЈА</p> <p>ДОСУДИЛА ЈЕ ОВОЈ ПРИПОВЕТЦИ</p> <p>Мариновићеву награду за 1891. год.</p 
и одмаже.{S} А док ти мали Иво за помоћ прирасте, требаће доста година.{S} Гавран је истина мал 
ледах боље и пипну прстом, кад оно није природни цвет, него јоргованови цветови начињени од бис 
ес од вике, вриске и запомагања.</p> <p>Прискочи нешто момчадије врљикама; неки сељаци потегоше 
 викну: »Аферим!« И опет шербет-девојке прискочише играчицама и напојише их.</p> <p>Султанија д 
ко с одеждом.{S} Држи левом руком икону прислонив је на прса.{S} У десној му руци кита босиљка, 
еше већ лепо свануло.{S} Застаде мало и прислушкиваше.{S} Заиста, сад ово већ није био сан, нег 
спала.{S} Али се брзо тргла, јер јој се приснило да види Гаврана како као корњача четвороношке  
 понели у своје гњездо, нити бих и онда пристајала да слажем моју песму с црним Гавраном!«</p>  
{S} Према густој а седој коси чудновато пристајаху њене крупне и још једнако живе очи.{S} На ли 
 захода сунца у уторак не пошљеш реч да пристајош да ми будеш домаћица, онда за оно што ће да т 
ши: »Оче Никодије, ако је усаветујеш те пристане, ево од мене прилога Светоме Јовану пет стотин 
 ширитом.{S} Кад јој је црни Кизлар-ага приступио, она се само сва стресе и побледе.{S} Мало за 
конију, па онда редом ко се исповедио и приступио.{S} Док се други народ причешћивао, дотле се  
и и хитре да послуже.</p> <p>Првих дана приступише јој погнуте, са рукама на пафтама од појаса  
г злата; а о седла од плаве кадифе беху притврђени златни штитови искићени плавим сафирима, а к 
 навуче брзо чарапе, обује опанке и још притврђиваше опуту на левој нози, кад иза ње зашушта џб 
га преклиње, да не говори о њој, а леву притискаше на срце.{S} А кад се осу грмљавина од клицањ 
ња мрак који је нас, бедни српски народ притиснуо.{S} Њено ће име да се <pb n="107" /> помиње к 
о у срицање једне речи, коју добро беше притиснуо прстом да му се како не омакне.{S} Тако се бе 
 сиџадета, пружи према старцу обе руке, притрча му, не даде да темена, него му по турски паде н 
, клону у један сто у женској цркви.{S} Притрчаше јој жене и изведоше је из цркве; попрскаше је 
на земљу као да је муња ударила.</p> <p>Притрчаше јој игуман и неколики гости у њеној близини,  
му се до темеља спали; земљу да нико не прихвата за седам година, нека у трње зарасте, а после  
е стране, а како се он губљаше у даљини прихватан од гомиле до гомиле, диже се око совре слатко 
изговараше све то јачим гласом, планина прихваташе сваку реч громкијим одзивима, док се ови не  
ше сви у велику трапезарију, да се мало прихвате.</p> <p>»Све ми је Бог преко молитава мојих и  
p>»Пре је давно умрла него да је жива«, прихвати Хусејин. »Кауркиња слабо кад преболе кад јој ц 
, пропаде му и траг!«</p> <p>»Знам ја«, прихвати игуман дечански; »и ми смо се питали за то.{S} 
</p> <p>»Не треба да се трошиш толико«, прихвати благо Иконија; »и ако си царев везир, опет и т 
на комшијница.</p> <p>»Не знамо ми то!« прихвати чича. »Пре ће бити да му се сотона, коме је он 
ше сељани.</p> <p>»Ваља да треба цару!« прихвати Хусејин-ага, који је као сваки Јаничар српски  
Иву одгајити, ако ми Бог помогне, те да прихвати да сам чува добро име свога оца.{S} Где би ми  
ном сољу и рече маломе: »Иво, дете моје прихвати се мало, па да се пожуримо до вечерње да стигн 
one unit="*" /> <p>Оде народ да се мало прихвати ручка.{S} Под главним вењаком већ засели кнезо 
аши да га подигне, али је Иконија нагло прихвати за руку и викну: »Не, кћери царева!{S} Ова дер 
ник Гавран гушећи се сузама, а народ то прихвати, па се као благи талас поваља вика: »Бог ти да 
и <pb n="106" /> уморна.{S} Овда и онда прихватила би се за најближи стубац од вењака и мало се 
оноше и да одреди три калуђера, који би прихватили манастир, цркву послуживали и дохотке са њен 
 султанија ни Иконија не хтедоше ничега прихватити, онда четири робињице дигоше сребрну синију  
у.{S} Милина јој беше да слуша како Ива прича колико се пута преко дана калуђери Богу моле, и к 
ле Иконији.{S} Петрија је опет знала да прича по неку причу из »Четрдесет везира,« коју је у ха 
ича све како је било.{S} Иконија узе да прича све по реду, па кад дође до онога како Турци поле 
онијине постеље и почне да јој прича, и прича јој док везирова мајка не падне у тихи сан.</p> < 
 поред Иконијине постеље и почне да јој прича, и прича јој док везирова мајка не падне у тихи с 
саре (тако је почела да зове Ђулбахару) причај нам о оном старцу у Јерусалиму, што је био заспа 
ене!{S} Него, ако ниси сањива, Агапијо, причај нам што о светом граду Јерусалиму!«</p> <p>А Ага 
елу ноћ да спава, и онда би јој Агапија причала шта је видела у Јерусалиму, где је као девојчиц 
запамтила прво вече и често би о њему и причала.</p> <p>На један знак султаније, Кизлар-ага уве 
вао.{S} Певало се поред ватре уз гусле, причало се, шале су се проводиле, ватре су се прескакал 
 пословицама.{S} О самом великом дворцу причало се да му по лепоти и по богаштини мало равних и 
спод!« Богме бих вам о томе могао много причати; али нека не вреди!«</p> <p>И онда чича Сима ућ 
 n="55" /> далеко по свој царевини чуда причаху, и о којима су јелчије читаве књиге у Франкиста 
ор иза цркве, те умиваше лице, јер бабе причаху како од те воде јача вид очњи, и како је чак не 
лостиву песму. »Шта ли ми ти тако тужно причаш?« питаше га Иконија склапајући своје дуге трепав 
ћине. »Као да нису чиста посла с њиме!« причаше тај што га је видео; »јер иде гологлав и босоно 
лост и жалосну судбину, а она опет њима причаше како су јој сина отели и како се у њеном завича 
поклоненија у Јерусалиму, па нам узгред причаше, како је тамо наишао на једног старца Србина ка 
 <p>Пред вече тога дана дођоше жене, те причаше Иконији и Чича Сими све шта је и како је било:  
ше као неко чудо од Бога.{S} Сам Гавран причаше народу озбиљно: да му је Бог послао анђела, кој 
а продају изнели. </p> <p>Ове Агапијине приче о Јерусалиму, о гробу Христовом,, о чудесима чудо 
то чекају?« упитах. »Чекају тебе, да те причесте!« рече ми отац Никодије.{S} А ја се препадох,  
ремила да се сутра на великој летургији причести, па које од узбуђености, које од умора, клону  
о говорио и оцу Никодију кад га је овај причестио.{S} А ја сам се оцу твоме заветовала: да ћу,  
ало дете, одмиле до пред царске двери и причестише га</p> <milestone unit="*" /> <p>Одоше гости 
шетак узеше причешћивати народ.{S} Прво причестише Иконију, па онда редом ко се исповедио и при 
на, мислиш, да <pb n="103" /> богме, на причешће које ћеш данас да примиш, па све се то помешал 
едио и приступио.{S} Док се други народ причешћивао, дотле се у једном куту цркве црни Гавран и 
ургију, па онда пред сам свршетак узеше причешћивати народ.{S} Прво причестише Иконију, па онда 
на оног несрећника, који је сву ту беду причинио. »Нека га, нека још на овоме свету осети шта с 
 Петрија је опет знала да прича по неку причу из »Четрдесет везира,« коју је у харему научила и 
ди из своје горње костретне одеће једну прљаву кесу, отвори је, и извуче из ње <pb n="85" /> је 
бе морске девојкама из харема, па ће да проба да их храни бабама кауркињама!«</p> <p>»Вољан си, 
ној долами, на белом коњу, витим копљем пробада зелену аждају; Св. Јован у мркој камиљој кожи с 
ра усађено, па онда дугим и уским ножем пробадати своје мишице а великом једном иглом прошивати 
рца је боли, кад цар сваке седме године пробере нашу најбољу децу, па их носи да му служе као А 
мо децу у овом вилајету.{S} Време је да проберемо јуначко семе за царску ордију!« Препадох се и 
чан човек; кроз мрки препланак од сунца пробијаше на јабучицама румен младићскога здравља; испо 
ше стену, која одмах десно од грма беше пробила зелену рудину.</p> <p>На једанпут се оба пса по 
ње.{S} Спахије све по лепоти и јунаштву пробрани, носили су црвене шалваре, зелене доламе, на п 
адног народа за децом, коју цареви људи пробраше и однеше из овога краја пре четири године.{S}  
здравље твога Ивана!«</p> <p>Иконија се пробуди и устаде.{S} Насу уља у кандиоце пред Иконом Св 
таше Иконија Агапију, као да, се из сна пробудила.</p> <p>»Султанија пита: »је ли да је лепа пе 
едаше око себе, <pb n="31" /> као да се пробудила из тешкога сна па још не може да се прибере.< 
у у Јерусалиму, што је био заспао па се пробудио тек после осамдесет година!«</p> <milestone un 
»Тада још нисам био сврнуо с памети.{S} Пробудих се и најпре рекох себи : »море, шта човек не с 
де из девојачког ока.</p> <p>Кизлар-ага проведе Иконију кроз неколико лепо намештених соба, па  
, и да се потрудим да бар старост своју проведеш на миру и без бриге поред мене.{S} Ако мислиш, 
плавог ибришима.</p> <p>Одмах иза овога проведоше и трећи царски јелек: дванајест као млеко бел 
у рукама сребрне наџаке.</p> <p>Па онда проведоше дванајест доратастих хатова из Курдистана, са 
 мањих чутура, и спремаху се да се лепо проведу.</p> <p>Јутрења и литургија служише се једна за 
е кроз гроздове и грање од злата кадифа провиривала.{S} На прсима је носио златне токе; иза <pb 
лишће и кроз ките од бела мирисна цвећа провириваху <pb n="75" /> зреле поморанџе као јабуке од 
 ватре уз гусле, причало се, шале су се проводиле, ватре су се прескакале, а већ око поноћи мла 
а вид очњи, и како је чак некаки слепац прогледао кад се поред великих молитава три пут пред ју 
 реч:</p> <p>»Седи!«</p> <p>Она седе не проговарајући ни речи, него само гледаше непомично у оч 
} Мало час па уђе унутра Ћехаја-кадуна, проговори нешто турски са Шекер-кадуном, а ова онда реч 
о загушеним глисом, али тек разговетно, проговори неколико речи, од којих је неке Икокија позна 
астре своје поабано сиџаде, стаде на њ’ проговори неколико арапскик речи, па се онда узе ударат 
 полагано тешке наочари, протрља очи па проговори :</p> <p>«А ене! одкуда ти Иконијо, добра жен 
е било пуно тегобе, па ни једне речи не проговори.{S} Остави поред њега крчаг с водом, чутуру с 
ато, да са царевим везиром Ризван-бегом проговори две три речи у четири ока.</p> <p>Кад капуџи- 
расхладио и вином напојио, и који му је проговорио само ове неколике речи: »Освета је моја, реч 
 нека закрешти нешто, срдито, а по нека прогунђа нешто, па се окрене од мене, као неће ни да ме 
ари који је на мору заробише, најпре на продају изнели. </p> <p>Ове Агапијине приче о Јерусалим 
 му се сотона, коме је он душу за аспре продао, осветио.{S} Бог се друкчије свети. »Освета је м 
његове кадуне да се фереџом заогрне, па прође кроз Стамбул и Боспором на кајику онако у белом з 
 /> у човечијем облику.{S} Видох те кад прође у манастир и рекох себи: боље да је дочекам овде  
ти само мени њега покажи!«</p> <p>У том прође једна чета чауша са шиљастим црвеним капама од су 
 разних боја и разнога кроја.{S} Све то прође поред Султаније и Иконије чисто са страхом, гледа 
а њиме султан са свитом својом у џамију прође.</p> <p>На горњем спрату у једној двокатној кући, 
смејати мојој простоти, само слушај!{S} Прођем по перивоју мало; седнем тамо под ону велику и с 
Сви сте ми добри и предобри.{S} Али кад прођем поред оних ваших тица са кратким кукастим кљуном 
е ове јадне сиротиње!« »Е вредило је да прођеш кроз све твоје муке, кад си овакав дан доживела! 
дише њима најпре султанију па Иконију и прођоше после по редовима дворанства.{S} А друге две до 
 оно што је најлепше!{S} А лепо сви они прођоше мимо тебе а испред Падише!«</p> <p>»Ја се, Бога 
јежим а не знам ни сама за што!«</p> <p>Прођоше као с литијом кроз башту, мимо неколико кијосак 
онда се подиже и тихо, више сам у себи, прозбори: »Падиша чок јаша!« (да живи падиша!) одјекују 
 порушену и сузну, не могаше ни речи да прозбори, него јечаше само као да га је тешки терет пре 
{S} Хусејин-ага, једва стиже да Иконији прозбори: »Иди само са Шекер-кадуном за Кизлар-агом и н 
а не могаше ни крочити напред нити речи прозборити. </p> <pb n="28" /> <p>Али се брзо прибра.{S 
 одмах је узе себи за жену и од милости прозва је »Шекер-Мара«.{S} По годинама могла је бити кћ 
 име »Адени«, то се и његов овај дворац прозвао »Аденистан«.</p> <p>Султан Ибраим поклонио је А 
у од азура.</p> <p>Кад би на спрам оног прозора са решетком, <pb n="71" /> млади јахач упре сво 
надметаху својом лепотом, пењући се под прозоре затворене позлаћеним решеткама, онда се црни Ки 
им и загаситим бојама, на три стране уз прозоре ниске софе од крмезове чохе, па застрвене овде  
 зидинама просечени су били дуги а уски прозори, који пуштаху само по неколико праменова од све 
ад су њих две седеле на софи једној под прозором, па вириле кроз решетку доле на улицу.{S} Иза  
ући, седела је иза шимширове решетке на прозору једна постара српска сељанка и једна још млада  
дина, твоје соколове очи, честити беже, прозреле би одмах Оџаковића, који је рођен да буде вели 
 Можда је то био саркофаг каквог силног проконзула; сад се обично врапци у њему брчкају весело  
" /> <p>Везир је купио био од Осман-аге прокупачког Лежимир и још три села у околини, начинио о 
на сабору код Св. Јована, Санџак-бег од Прокупља даде је на поклон Хусејин-аги.{S} Хусејин, јун 
ича овако:</p> <p>»Отидох санџак-бегу у Прокупље. »У нашем селу,« рекох му, »има једна млада уд 
е санџак-бегове и на све паше.</p> <p>У Прокупљу је већ сазнао да је Иконија жива.</p> <p>Једно 
дела!«</p> <p>»А како ти се свиди царев пролазак?« упита ага да би повео разговор другим путем. 
да водила собом и своје две поћерке.{S} Пролазећи с оваким спроводом кроз башту, она би се сама 
луђер рече: »Молим те, брате, кад будеш пролазио кроз српске крајеве, кажи свакому духовнику, с 
 харему су јој дали име »Ђулбахар« или »пролетња ружа«.{S} Обе су биле младе, бистре, брзе да р 
кубе лепо извија.</p> <p>Преко зиме и с пролећа нешто често побољеваше, па се побојаваше да не  
чкане лалетима, зумбулима и криновима у пролеће, а ружама и каранфилима преко лета.</p> <p>Била 
 ће робље да се одводи, да ће крв да се пролије и да ће света црква да изгоре.{S} У зао час хте 
х гробова.{S} По твојој доброти ти би и пролио сузу, али ко ће наћи попа да ми гроб прелије и п 
у посла за мном прекор као зрно које не промаша.{S} Чисто ми онда рече:{S} Зар не знаш да сам в 
велико чудо Иконије и њених комшијница, промешкољи се, кашљуцне два три пута, па тиха али и пре 
онија је сад у ономе, што јој под очима промицаше као нека шарена гунгула, једва спазила између 
м белом и крвавом на помодрелим уснама, промуклим гласом, али <pb n="32" /> све слабије и слаби 
облизну своје суве усне, па с муком и с промуклим гласом промуца: »Ти си ... божји... анђео!«</ 
есе је мало као да је зобница са зобљу, промумла некакве речи, које нико не разумеваше, па из њ 
 <p>Али се брзо прибра.{S} Прекрсти се, промуца: »Помози ми Боже и Свети Јоване!« па чврсто држ 
«, она пребледе, пожуте, пребледе опет, промуца неколико речи, које нико не чу у оној ори, па п 
им те боже!{S} Ево сад нађох мог сина!« промуца Иконија кроз плач, и сад први пут</p> <p>загрли 
е усне, па с муком и с промуклим гласом промуца: »Ти си ... божји... анђео!«</p> <p>Иконији је  
ашљуцањем спреми грло, скиде камилавку, пронесе прсте кроз косу и два и три пута, као да развет 
ху зарасле.{S} Кукњава и тужно запевање пронесоше се сабором као да се овај који је мало час он 
те до Лежимира, и нека тамо по ливадама пронесу од цвета до цвета, и од листа до листа: како се 
оду са славом а међу Турцима са стравом проносило.{S} Био је висок и личан човек; кроз мрки пре 
{S} Како га у онај страшни дан нестаде, пропаде му и траг!«</p> <p>»Знам ја«, прихвати игуман д 
оказа да неће да нас остави да до краја пропаднемо, а одмах за тим имамо да захвалимо оној жени 
ЈА, ВЕЗИРОВА МАЈКА.</head> <p>На једном пропланку са сочном зеленом травом, пасло је стадо овац 
ма, а ето је се црква из урвина дигла и пропојала!«</p> <p>Иконија отиде па се намести пред гла 
аћу да се доведу калуђери па нека црква пропоји као твоја задужбина, а на славу Бога, који је ј 
живим радост да видим да ова црква опет пропоји на славу његову.{S} Моје село зна да има преко  
 Никодије, омален, сувоњав, жут у лицу, просед, у раси од грубог црног сукна с црном грубом кам 
 косе пале на рамена, по кратка, густа, проседа брада, долама бела, као да је од сребрне тканиц 
румен младићскога здравља; испод густих проседих веђа светлуцаху два сива, необично бистра ока; 
, ниска и мрачна.{S} У дебелим зидинама просечени су били дуги а уски прозори, који пуштаху сам 
ове сневала, тога дана чула да ће да је проси у мајке, — шта је та срећа према срећи једне млад 
авран одавно облетао око ње, како ју је просио и преко жена и преко људи, и како је покренуо ча 
ан у реч, па се намршти, састави веђе и просипаше кроз оба ока прамен од варница. </p> <pb n="3 
е очи мало свикну, одмах му се око срца проспе нека света топлина.{S} И десни и леви зид беху и 
и стару липу.{S} Истом седнем, а оно се проспе жубор, шапуће лишће, шапуће, шапуће, па тек с др 
вом везиру, али што ће усред тога једна проста и стара Супкиња сељанка?{S} Као мува кад падне у 
о ни друго!{S} Шта сам друго него једна проста жена, која ако је и видела нешто мало среће, то  
ему да опростим.{S} Гавране, нека ти је проста од мене свака моја суза, свака моја мука, сва мо 
ријатним гласом тици преко воде.</p> <p>Проста ова млада сељанка, кад год би се нашла усред пољ 
ост долази од луде памети једне старе и просте жене!«</p> <p>Ризван навали на њу да му просто и 
н путник жеђ гаси и нек каже:{S} Бог да прости!{S} Ево ти пет кеса за пут одовуд и одонуд!«</p> 
а подружја Миленка Хајдука, кога Бог да прости!« И најпосле морадоше јој попустити, и написаше  
овори. »Када ти је отац (Бог да му душу прости!) умирао од тешких рана, рекао ми је: »Иконијо,  
</p> <p>Ризван се мало насмеја.</p> <p>»Прости ме ако кажем, што се не ваља.{S} Стара сам, бога 
Ива сеђаше између деда и мајке своје на простиркама испод оне старе крушке.{S} Иконији је сад м 
а незнам ни сама за што,« рече Иконија, просто грцајући. »Плачем од среће <pb n="78" /> од срећ 
днога дана кад јој цар помену о удадби, просто и јасно рече цару, да је о јунаштву и о доброти  
ар оно, што пада на три прва корака.{S} Просто не могаше да се насвира.</p> <p>Два велика чобан 
а туга и невоља; нека ти је од мене све просто и пред Богом и пред људма!»</p> <p>»Бог те благо 
оштац с једним Турчином.</p> <p>Диже се просто урнебес од вике, вриске и запомагања.</p> <p>При 
јецање.{S} Агапија јој паде око врата и просто се заценила била од плача, а Петрија клече на ћи 
вам Турци, оставте ми чедо моје!{S} Ево просто вам било, убите мене несретњицу, оставте само је 
жене!«</p> <p>Ризван навали на њу да му просто исприча све што јој је тешко.</p> <p>»Па добро,  
дете и праве царске милости према мени, простој сељанци, а ти си добар као добар дан, и ако си  
в везиру!{S} И још ћеш се смејати мојој простоти, само слушај!{S} Прођем по перивоју мало; седн 
 широке мраморне степене изађоше горе у пространи и дуги ходник, патосан звездама од белог, рум 
што их Анадолија и Румелија имају.{S} У пространоме парку његовом било је грмова са Балкана, че 
 харем.</p> <milestone unit="*" /> <p>У пространоме перивоју Аденистана било је по више ћошака  
љато и весело дуваше.{S} Просу се вино, просу се и песма и затресе се земља од хитрога крока мо 
из двојница умиљато и весело дуваше.{S} Просу се вино, просу се и песма и затресе се земља од х 
 том долете на коњу сам вођа турски.{S} Просу турску бујицу прекора на црног Арапина, куцну га  
ђом, удари у одзиве, те се по оном пољу просу блејање, некако мекано и радосно блејање, у које  
 држао.</p> <p>Иконија се јутрос упорно противила наваљивањима Хусејин-аге и његове кадуне да с 
 и напрезањем као да је свака од олова; протресе је мало као да је зобница са зобљу, промумла н 
повикаше сељани са више страна.</p> <p>»Протрех очи; уштинух се десном руком за леву мишицу.{S} 
же главу, скиде полагано тешке наочари, протрља очи па проговори :</p> <p>«А ене! одкуда ти Ико 
рлу Иконију.{S} Умише јој лице ракијом, протрљаше јој слепе очи и руке’ сунуше јој неколико кап 
> <p>Као да није ни видела Арапина, она протрча мимо њега дркћући све то краћим и тежим дахатом 
ора самој себи.</p> <p>»Ево се мучим да прочитам овај рисовуљ који је још цар Душан дао нашој ц 
сам ти на невољи грдној.{S} Две му речи прочитам <pb n="12" /> а три ни обрни ни осврни.{S} Ја  
ља се на десно и на лево неколико пута, прошапута: »Еј, тешко мени и до Бога мога!« Па онда се  
који из мраморних чесама потицаху, беху прошаране шумицама од поморанџи, лимунова и неранџи.{S} 
го да тако говориш; ама да могу сада да прошетају овом чаршијом само <pb n="73" /> три српске в 
ати своје мишице а великом једном иглом прошивати усне своје.{S} Згрози се султанија па махну р 
 као тешкајући се што је то све било па прошло.</p> <p>У том уђоше у дворану две, као капља, мл 
младе и лепушкасте девојке.</p> <p>Није прошло ни четврт часа, од како поче овај бој голоруке р 
младе жене испричаше Иконији целу своју прошлост и жалосну судбину, а она опет њима причаше как 
оме везиру, и стаде као кип с рукама на прса прекрштеним.</p> <p>»Не, не, није друге, мој добри 
 Држи левом руком икону прислонив је на прса.{S} У десној му руци кита босиљка, па њоме шкропи  
<p>Јаничар паде на колена, сави руке на прса а главу нави на лево раме склопив трепавице.{S} Па 
 баш врло нежно.{S} И онда сави руке на прса и поклони се своме старешини, и ако овај чак ни сл 
 гологлав и босоног по шуми, грува се у прса и жалосним гласом виче: »Господе помилуј!{S} Госпо 
ли су црвене шалваре, зелене доламе, на прсима панцире и токе сребрне; а са десног рамена висаш 
рање од злата кадифа провиривала.{S} На прсима је носио златне токе; иза <pb n="70" /> свиленог 
х зелених шалвара, са златним токама на прсима, са белим сарколима са златним первазом и златни 
им ресама од срме, држали су на широким прсима Јабучиловим једну велику звезду од рубина са пол 
S} Груди јој се надимаху као да хоће да прсну.{S} Још неколико корачаја, па се под новим и све  
м спреми грло, скиде камилавку, пронесе прсте кроз косу и два и три пута, као да разветри главу 
 и врло смишљено прекрсти, издиже се на прсти и једва дохвати један крајичак од кожне листине д 
припадаше да јој скуте целивају, или да прстима дотакну спод под њеном папучом.{S} Али већ трећ 
} Кад поче и то великим и грубим својим прстима да развија, руке му задркташе, виде да не може  
гну, замисли се, замисли, претисну чело прстима као да хоће да из мозга исцеди сећање, па се он 
е једне речи, коју добро беше притиснуо прстом да му се како не омакне.{S} Тако се беше занео,  
плавог јоргована; загледах боље и пипну прстом, кад оно није природни цвет, него јоргованови цв 
{S} На једно двеста корачаји од конака, пружала се обалом ограда од руменог мрамора, коју су са 
г мрамора.{S} Од њих, па даље у ходник, пружали су се редови од Арапа, од којих једни држаху ср 
 у других љубичастом чохом, по којој се пружаху шаре од сребрне жице.</p> <p>Иза њих јахаше Спа 
 <p>Стојан нареди да га одреше, и да му пруже залогај погаче и гутљај ракије.{S} Кад га тако ма 
езир диже са свога перзијског сиџадета, пружи према старцу обе руке, притрча му, не даде да тем 
 икону старцу и пошкропи га, па је онда пружи Иконији која, сва блажена прекрсти се и целива, п 
надроби скроб у своју руку, посоли га и пружи те јој га вођко из руке поједе.</p> <p>»Ево да ти 
д манастира тихом једном зеленом косом, пружило се џбуње од леске, вињаге, дивље руже, мирисно  
S} Мозак ми је узаврео од вриске жена и прштања манастирског пожара.{S} Спасите ме од ових мука 
елену рудину.</p> <p>На једанпут се оба пса подигоше на ноге; ућулише ушима; окренуше се к стаз 
лакати, и кроз сузе гледаше у своја два пса.</p> <p>Мајка га миловаше руком по челу и по образи 
 се насвира.</p> <p>Два велика чобанска пса лежаху поред његових ногу.{S} Дуго и мирно га гледа 
етио!{S} На мукама ће липсати као бесно псето, а зверад ће му кости глодати !« рече једна комши 
« одвикну пастирче па се диже и пође за псима.</p> <p>У том изађе из шумарице на чистину сељанк 
ма као тежак талас, па с виком писком и псовком навали на Гаврана да га жива раскине.{S} Изгрув 
иво закрешта некаквом, ваља да арапском псовком, завитла троструком татарском камџијом и љуто у 
ј« гракну Гавран, тресну једном грозном псовком и шкргутну зубма; »ај, да га знам ко је тај, ко 
је намештено хиљаду великих кавезова са птицама свакојаким, од малог царића па до орла камењара 
ед као овца, а мрк у лицу као труо пањ, пузећи четвороношке обилазаше око цркве, па би се пред  
ли се Гавран никако не даде унети, него пузећи четвороношке уђе у цркву, први пут сад после два 
и Гаврана како као корњача четвороношке пузи, и да га чује: како је куми Богом и Св. Јованом да 
ејин-аги.{S} Хусејин, јуначан Јаничар а пуки сиромах, одмах је узе себи за жену и од милости пр 
еоник од црвене кадифе, златом извезен, пун стрела са левог рамена опет сам лук с тетивом, зави 
дигох све до последње аспре и одох кући пун радости, Да вам не дужим!{S} Ђаво ми рече: »ниси ва 
{S} А, чекај скоте један!« викну Стојан пун јарости, па одмах посла људе да ухвате и вежу Гавра 
ђох себи; охрабрих се и обвеселих видев пуна недра сребра.{S} Вратих се у пећину, подигох све д 
 одевена.{S} Сељанка је била Иконија, а пуначка Туркиња била је кадуна Хусејин-аге, која је као 
а срећа гради царева везира!{S} Цар има пуно везира; ја имађах само једног сина!«</p> <p>»Ни мо 
 искупило се на пољани испред манастира пуно народа из близа и из далека, Болеснике оставише да 
ови цркву св. Јована.</p> <p>Требало је пуно две године да се грађевина са свим доврши и да се  
... анђео!«</p> <p>Иконији је срце било пуно тегобе, па ни једне речи не проговори.{S} Остави п 
идиш Топлицу Милана,« поче Иконија да с пуно поноса казује, као нешто што је сама видела, па јо 
рски рисовуљ!« одговори отац Никодије с пуно поуздања и поноса. »Ево, видиш, на кожи написано;  
под једном дивљом крушком.{S} Донели су пуно котарица са свакојаким јестивом, и по више већих и 
уману Јеротију.{S} Изађе и сам игуман у пуној одежди па рече Гаврану:</p> <p>»По опроштају који 
том дервиш подиже у вис своју камилавку пуну змија, али с муком и напрезањем као да је свака од 
 петолисну бледу ружу, која се истом из пупољка развила била.{S} Из луга, с оне стране, један к 
а седне, али их она смерно мољаше да је пусте да њих, као најмилије госте, које је икада у свом 
лакати.</p> <p>Везир јој миловаше руку, пусти је мало да се исплаче, па је онда тихо запита:</p 
рта-баши:{S} Знао сам да ће да буде.{S} Пусти ме да идем да га видим; и ако сам позни и последњ 
 као да беше уставио сав свој жубор, да пусти само да се чује бућкање од сиграња њених белих но 
ече да је потпис царев.{S} Замоли га да пусти и Иву да то целива, и мали се Ива полагано и врло 
 Румили-Беглер-бега, да старог Јаничара пусти да иде, а да га не пита куда. </p> <pb n="59" />  
ан опет ућута за дуго, и само јечаше, и пусти Иконију да се тихо исплаче. </p> <pb n="37" /> <p 
ори једна по ниска вратанца од седефа и пусти унутра младога везира.</p> <p>Иконија је стајала  
ао.{S} Извади ружу из косе, пољуби је и пусти је низ воду: </p> <pb n="18" /> <p>»Ја сам боља о 
садити као да је дете; али чим му везир пусти руку он се диже на ноге, одмаче се са сиџадета и  
етету говоре, и видим да се за њ везују пусти снови луде раје.{S} Знам да нема силе која би кад 
валимо те Боже!« рече Иконија побожно. »Пусти ме, оче Никодије, да целивам где је царска рука ц 
стране воде извиле се високе тополе, па пустиле гране над потоком, као да хоће да га сребрним р 
остасна црнца размакли тешке завесе, па пустили <pb n="84" /> да уђе унутра Кизлар-ага са двана 
зговор само је дангуба и ваша штета.{S} Пустите да с миром носимо то једно дете, те да не буде  
 тога мој брајко, те још како!«</p> <p>»Пустите човека, коме се суди, да се исприча до миле вољ 
у: боље ти је на бистром потоку него на пустој глави удовице.{S} Или тако нешто.{S} Ето сам већ 
S} Бог да прости!{S} Ево ти пет кеса за пут одовуд и одонуд!«</p> <p>Стари се Јаничар диже, дес 
е опет разговетно каже, и онда се крене пут Топлице са пратњом од десет коњаника, и са царским  
а два три сељака своја с муком отвараше пут калуђерима кроз густе гомиле народа.</p> <p>Игуман  
га лудог човека!«</p> <p>И онда настави пут свој брзим корацима, а сетна и замишљена.</p> </div 
о пузећи четвороношке уђе у цркву, први пут сад после двадесет и шест година.{S} На сваком трећ 
ини Јованци кад ми пре годину дана први пут дође по твојој жељи; и оно исто што рекох мојој Мак 
« промуца Иконија кроз плач, и сад први пут</p> <p>загрли царева везира као свога сина.</p> <mi 
то у црквици владаше.{S} Кад човек први пут уђе унутра, подухвати га нека језа као да је ушао у 
ац Никодије запамти кад је наш Иво први пут понео котлић!«</p> <milestone unit="*" /> <p>Оде на 
воји, већ и не ваља, хоће скоро по неки пут и да ме расплаче.{S} Али ти нећу крити, јесам тужна 
е од људи, да не запљусну онај отворени пут средином улице, који се чувао слободан, да њиме сул 
ледао кад се поред великих молитава три пут пред јутрење на том извору умио.</p> <p>Иконија је  
м цар и везир потрчали би да им посипљу пут аспрама!«</p> <p>Јаничар се насмеја, па махну руком 
 усхићена, и кад се песма сврши она два пута живо рече: »Аферим, аферим!« а све њене дворанке п 
 где би јој млада султанија изашла пола пута у сретање, претисла њену руку па своје срце, па је 
 беше да слуша како Ива прича колико се пута преко дана калуђери Богу моле, и како он помаже цр 
ијница, промешкољи се, кашљуцне два три пута, па тиха али и прекорно рече:</p> <p>»Не ваља то т 
ше у поток, па <pb n="17" /> одатле три пута једно за другим, и то све јаче и јаче и све брже и 
је оздо са паше, па заблеја и два и три пута и пође право к њој; и све се стадо усталаса, крену 
рапина, куцну га буздованом и два и три пута у плећа те овај скочи у седло, па у бесном трку за 
ку, пронесе прсте кроз косу и два и три пута, као да разветри главу и разведри памет, па најпос 
 рано легала а зором устајала.{S} Много пута није могла по целу ноћ да спава, и онда би јој Ага 
, заљуља се на десно и на лево неколико пута, прошапута: »Еј, тешко мени и до Бога мога!« Па он 
браду руком, понављаше тихо по неколико пута: »Алах акбар !...{S} Алах акбар !...{S} Велики је  
ју, Иконија отвараш себи и своме свекру пута кроз густу гомилу света, док не стиже до оца Никод 
да овде стојимо.{S} Хајдмо, можемо се и путем разговарати!«</p> <p>Пођоше заједно и ћуташе обад 
« упита ага да би повео разговор другим путем.</p> <p>»Е, па није шала, царевина је то!{S} Како 
ома још за видела, Иконија удари преким путем на поток Липовицу.</p> <pb n="16" /> <p>Поток је  
/p> <p>»Нисам оче, а ударила сам преким путем.{S} Мислила сам да стигнемо на вечерњу«.</p> <p>» 
езе с тицама.{S} Ударише и оним широким путем између великих поморанџи, са којих кроз загасито- 
ре, која види како јој је јединче пошло путем среће и славе?{S} Иконији се чинило као да се њен 
спри и сагради чесму уз друм, нек жедан путник жеђ гаси и нек каже:{S} Бог да прости!{S} Ево ти 
 данас к цркви, ниси ли се с ким год на путу сусрела?« питаше калуђер.</p> <p>»Нисам оче, а уда 
 је од сребрне тканице, по њојзи крупна пуцад као грудве од бисера.{S} А с једне и друге стране 
, у главама алем камен драги, на токамо пуце под гр’оцем, и у њему чаша од биљура; па облачи ко 
тког им струка тесно прикопчани златним пуцетима а на грудма широм отворени, да кроз танку магл 
тегоше ножеве.{S} У народа не бејаше ни пушака ни пиштоља, него му је ваљало тојагама, врљикама 
ли су ханџаре за црвеним силавима, дуге пушке на раменима, а за калпаком по једну дрвену кашику 
и, волео бих, снахо, да су ми арбанашке пушке срце разнеле, него што ето доживех да те опет гле 
а се несрећник умори.{S} Да се убије из пушке, или закоље ножем, или умлати мотком, или обеси,  
м кожом о левом рамену; у рукама ношаху пушке са сребрним пафтама, а у силаву ханџаре и пиштоље 
 у тебе нашао.{S} Од тебе сам научио да пушком бијем, сабљом да сечем и копљем да погађам.{S} Б 
ечени су били дуги а уски прозори, који пуштаху само по неколико праменова од светлости да се у 
ека ти је Господе Боже, што ме грешника пушташ у цркву, коју си ти сам од суза добре једне жене 
 косо своје зраке у руменим праменовима пушташе, па оштро загледа у онај тополски луг с оне стр 
е.{S} Ова се отимаше као бесомучна и не пушташе Ивана са груди својих.{S} А оно сироче, све бле 
е главу, па се удуби у посматрање једне пчеле, која задовољно певајући облеташе мајкину душицу, 
итога.{S} А ако ли сте по каквој другој работи царској, казујте, нам, ми смо вазда цару покорна 
омио, него нека стане у цркву да крстом рабри овај злосрећни народ и да га крстом брани!« Ето,  
 се да му по лепоти и по богаштини мало равних има.{S} Зидао га је још Махмуд-паша Михал-оглу,  
ани се искупише на тајни договор шта да раде.{S} Мишљаху да пошљу брзохотце да потраже Милету,  
ву запалили, те је после велики војвода Раде Облачић оправив цркву, нешто ћелија и трапезарију  
е она и друге жене из села, доносиле су раденицима понуде у погачама, сиру, кајмаку и вину.{S}  
</p> <p>Рајске Душе ...{S} 1.50 </p> <p>Радетића Мара ...{S} 1.50 </p> <p>Доле оружје I.{S} II. 
ри од жеђи.</p> <p>Сутра дан Иконија је радила своје домаће послове невесела и замишљена.{S} Це 
 рече, »носи ме као мало воде на длану, радим с њиме што хоћу, заповедам му како хоћу, молим се 
вица!« И онда ме нечастиви научи шта да радим!«</p> <p>Ту се Гавран заустави.{S} Загледа се пре 
и то баш царски рисовуљ?« упита Иконија радознало и опет као са неком стравом. »У добри час дођ 
конија била прва да помогне и саветом и радом, и да одлакша речима од утехе и својим сузама.</p 
емо вас са свим што нам је Бог дао а са радосним срцем, како и треба да служимо верне слуге наш 
ренога цвећа.{S} Шаров и гаров узеше да радосно потскакују, час испред ње, час уз њу и с десна  
ном пољу просу блејање, некако мекано и радосно блејање, у које се растапаше звека меденице о в 
х га као амајлију.{S} Сиромах сам да ти радост моју богатим поклоном покажем.{S} Рекох да ти но 
ога живота.{S} Бог ми је дао да доживим радост да видим да ова црква опет пропоји на славу њего 
олусавлађиваним скакањем казиваху своју радост.{S} Витороги вођ оваца виде је оздо са паше, па  
естиви народе!{S} За ову велику данашњу радост нашу, за ову утеху, која ће да буде и нама и дуг 
де ли цара?« упита је стари Хусејин сав радостан и весео.</p> <p>»Да ми, аго, не замериш, а и ц 
 Богу па онда теби оче, на овој великој радости!« а очима показа на своје дете.</p> <p>»Е, ово  
ајку и деда, засијаше му се очи, и зрак радости из њих и трепет осмеха са усана његових осветли 
х све до последње аспре и одох кући пун радости, Да вам не дужим!{S} Ђаво ми рече: »ниси ваљада 
 друго раме, и рече:</p> <p>»Од толиких радости којима ме је Алах (нека му је слава!) обасуо, о 
 Али кад је мене Бог милостиви оволиком радошћу данас благословио, хоћу ево и ја њему да опрост 
у том нешто разумевала, него само да се радује гледајући како зидине одмичу у висину, како се к 
елом на решетку наслоњено.{S} Трже се и разабра се тек кад Хусејин вихну: »Ево Падише!«</p> <p> 
аље пловљаху трговачки и царски бродови разапетим једрилима као џиновске утве грдосије.</p> <p> 
 мужем и децом, па су се лепо наместили разастрв костретне поњаве под једном дивљом крушком.{S} 
црне масти и дуге црне браде.</p> <p>Он разастре своје поабано сиџаде, стаде на њ’ проговори не 
/p> <p>Насрадин Оџа ...{S} 1.50 </p> <p>Разбибрига велика, илустрована ...{S} 1.- </p> <p>Делиј 
године на Ивањдан, ишла је она да се на развалинама цркве исплаче и искука.{S} Још јој није бил 
два и три пута, као да разветри главу и разведри памет, па најпосле нађе како ће и поче:</p> <p 
апије.{S} Кад се добро напи, лакну му и разведри се, и онда упре своје погледе у њу.{S} Не мога 
од хитрога крока момачкога.{S} Народ се развесели.</p> <p>Али нико се на томе сабору није осећа 
рсте кроз косу и два и три пута, као да разветри главу и разведри памет, па најпосле нађе како  
лук посут шљокицама сребрним и златним; разви и јаглук и извади из њега нешто у саде свилу, тан 
и то великим и грубим својим прстима да развија, руке му задркташе, виде да не може да развије, 
, руке му задркташе, виде да не може да развије, па са најдубљим поштовањем ниско погнут приђе  
ну бледу ружу, која се истом из пупољка развила била.{S} Из луга, с оне стране, један кос звижд 
оно бар стотину Турака коњаника беше се развило у ланац па потискиваху сав народ ка цркви у гом 
ачком једном листином, коју је на столу развио био.{S} Наместио био на нос велике неке наочари  
вечно гори, него је запалила буктињу да разгања мрак који је нас, бедни српски народ притиснуо. 
да горско дрвље ромором овим измеђ себе разговара!{S} Слушам и ослушкујем.{S} Јест, не може бит 
е стојимо.{S} Хајдмо, можемо се и путем разговарати!«</p> <p>Пођоше заједно и ћуташе обадвоје.{ 
ишани, а опет Иконија не би ни могла да разговетније каже оно, што је мислила.{S} Султанија пом 
рпску, и кад се дигао, чуо је из олтара разговетно ове речи: »Не дај се Србине!«</p> <p>»И ја с 
 и нешто мало загушеним глисом, али тек разговетно, проговори неколико речи, од којих је неке И 
и.{S} Сад је све то искао да му се опет разговетно каже, и онда се крене пут Топлице са пратњом 
полазак из Једрена, Хусејин је имао дуг разговор са својом кадуном, која је била једна од оних  
слушај луда рајо!« викну Турчин. »Сваки разговор само је дангуба и ваша штета.{S} Пустите да с  
 царев пролазак?« упита ага да би повео разговор другим путем.</p> <p>»Е, па није шала, царевин 
 с тобом, Гавро, какав је то почетак од разговора?«</p> <p>»Видех те где чараш.{S} Стала та ћер 
анџак-бега заповест: да Хусејин-аги без разговора предаду Иконију да је води у Стамбол. »И још  
ује Санџак-бег«, понављаше кнез, — »без разговора, вели, ако хоћете да вам глеве на раменима а  
нешто што је сама видела, па јој се очи разгореше а лице засветли; — »Да ти видиш Топлицу Милан 
; ако падне, на твоју ће главу!«</p> <p>Раздера се вођ турски љутито на своје људе.{S} Скочише  
а онда скочи с коња, раскиде јој јелек, раздра кошуљу на недрима, обнажи јој беле груди и спуст 
ну мило беше да их гледа.{S} Срце му се раздрага па викну: »А, бре, синови цареви, аферим!«</p> 
куца.{S} Осети како је обузе нека нежна раздраганост.{S} Чињаше јој се ова шума као нека велика 
омилу.{S} Страшно их је било погледати: разиграли беху коње у кратке скокове, да погазе ко се н 
рама, те опалише неколико метака, па се разиђоше по сабору ударајући где кога стигну сабљом или 
и своју гломазну црну шаку на њих.{S} С разјапљеним чељустима, раширеним уздркталим ноздрвама,  
јим хајдуцима ишчупа несрећника из руку разјарених сељака.{S} Стојан им викну љутито својим <pb 
анији, два би нубијска горостасна црнца размакли тешке завесе, па пустили <pb n="84" /> да уђе  
пред султанијом и Иконијом, а по синији разместиле плаве ћасе од кинеског порцелана у великим п 
ивши руке на појасе.</p> <p>Дворкиње се разместише у гомилице дуж зидова, а евнуси чак доле у д 
ухвати; учини ми се да ми се по недрима размилише хладне гује и акрепи; утекох из пећине на пољ 
 силава нешто у зелену шамију завијено; размота ту шамију, извади из ње један румени јаглук пос 
 старог Јаничара, па на ону тканицу.{S} Размота саде-свилу и из ње извади једно парче врло танк 
х, снахо, да су ми арбанашке пушке срце разнеле, него што ето доживех да те опет гледам где се  
же се усклик од народа као грмљавина, и разнесе на све стране, а како се он губљаше у даљини пр 
мирских и хиндустанских танких тканица, разних боја и разних облика неко у ћурковима од црвене  
то богато обучено и накићено, у руву од разних боја и разнога кроја.{S} Све то прође поред Султ 
устанских танких тканица, разних боја и разних облика неко у ћурковима од црвене млетачке чохе, 
огледати та два низа од лепих девојака, разнобојне свиле, којима су се јунак зумбул и витез кар 
има до испод појаса; шалваре им беху од разнобојне свиле, жуте, црвене, зелене и беле; око паса 
ма ћошка блистала је као да је башта од разнобојних лалета: по споду персијски ћилимови са дивн 
ено и накићено, у руву од разних боја и разнога кроја.{S} Све то прође поред Султаније и Икониј 
подигао цркву, коју сам ја мојим грехом разорио био!{S} Слава теби, Боже, слава теби! во вјеки  
устима, раширеним уздркталим ноздрвама, разрогаченим ужареним очима гуташе милину, која се као  
цу моју пољубим!«</p> <p>Обе младе жене разрогачише очи, па је гледаху непомично као да се беху 
рађевину, није што се тобож у том нешто разумевала, него само да се радује гледајући како зидин 
вања препукло.{S} Млада султанија, која разумеваше перзијски, беше усхићена, и кад се песма свр 
љу, промумла некакве речи, које нико не разумеваше, па из ње поче да излеће голуб за голубом, н 
 пред њу.</p> <p>»Вала Иконијо, тек сад разумедох што се памети људске окрећу за тобом!«</p> <p 
гло ни поиграти!«</p> <p>Султанија није разумела на што Иконија нишани, а опет Иконија не би ни 
.{S} Обе су биле младе, бистре, брзе да разуму што им Иконија каже, срећне да погоде што она и  
астире.{S} Ако ти не вермаш царску реч, раја је верма, и не дамо да се гази.{S} Пази беже, да н 
евину да уздрма; али је грехота да луда раја једнога дана узаман гине и да ти с њоме муку мучиш 
казујте, нам, ми смо вазда цару покорна раја!«</p> <p>»Не бој се рајо!« викну млад један Турчин 
 онда измоли у цара ферман: да сиротиња раја на оним урвинама од св. Јована подигне себи нешто  
тпаднике, који цару рају опадају, а код раје цара у омразу воде!«</p> <p>»Нико те за то не пита 
идим да се за њ везују пусти снови луде раје.{S} Знам да нема силе која би кадра била царевину  
рт часа, од како поче овај бој голоруке раје с оружаним Турцима а већ пламен изби из крова цркв 
ара, у име целог клира и у име сиротиње раје, нека јој је вечна хвала!{S} Немам речи... и које  
има адет у царевој земљи.{S} Најтеже је раји и до срца је боли, кад цар сваке седме године проб 
<p>»Аман, аге и бегови, ако сте царској раји дошли на весеље, добро сте нам дошли, и послужићем 
ову Султан Бајазит дао своју царску реч раји да јој не дира у цркве и манастире.{S} Ако ти не в 
рибирање+++ и одвођење мушке +++деце+++ рајине, којим се војска турска и +++државна+++ ***служб 
смо турске вере.{S} Него кнеже и царева рајо има мени петнајест конака до Стамбола.{S} Ето нека 
p>»Слушај, црни калуђеру, и слушај луда рајо!« викну Турчин. »Сваки разговор само је дангуба и  
ару и царевини !« — »У добри час, верна рајо!« рече ми санџак-бег; »неће ти на јалово бити.{S}  
који очевидно беше вођ чети. »Не бој се рајо!{S} Казуј само је ли овде Иконија из Лежимира, удо 
а цару покорна раја!«</p> <p>»Не бој се рајо!« викну млад један Турчин с отвореним и човечним л 
 <p>Мицко Харамбаша ...{S} 3.50 </p> <p>Рајске Душе ...{S} 1.50 </p> <p>Радетића Мара ...{S} 1. 
во живети кроз муке и невоље, и бранити рају сиротињу.{S} Ако икако може бити дај нам сина на к 
ад је тукао цареве отпаднике, који цару рају опадају, а код раје цара у омразу воде!«</p> <p>»Н 
ој тога чинити, честити беже, уцвелићеш рају, а велика ти фајда бити неће, јер су махом крџава  
 се дигне.{S} Међу њима беше и — Гавран Ракетић.{S} Он јој тобож помагаше да се дигне, али јој  
рање под неком силном навалом, и Гавран Ракетић испаде пред њу.</p> <p>»Вала Иконијо, тек сад р 
ерњу«.</p> <p>»На вечерњи је био Гавран Ракетић.{S} Молио ме је да ти говорим да за њега пођеш! 
, и да му пруже залогај погаче и гутљај ракије.{S} Кад га тако мало поткрепише, онда Стојан поч 
ше је хладном водом и дадоше јој гутљај ракије, те се брзо опорави.{S} Оста у порти на трави до 
«</p> <p>Гавран заиска још један гутљај ракије, повуче добро из једне чутурице, коју му дадоше  
е на обамрлу Иконију.{S} Умише јој лице ракијом, протрљаше јој слепе очи и руке’ сунуше јој нек 
 сави руке на прса а главу нави на лево раме склопив трепавице.{S} Па кад је тако, по јаничарск 
 му по турски паде на једно па на друго раме, и рече:</p> <p>»Од толиких радости којима ме је А 
чи с благим погледом, дуге косе пале на рамена, по кратка, густа, проседа брада, долама бела, к 
а, а она двојица поред њега забацили на рамена шестоперне буздоване.{S} Иза њих корачаху сложно 
азвижда и голуб за голубом падаше му на рамена, а он једног по једног гуташе као шећерлему.{S}  
бистра ока; дуги седи брци падаху му на рамена као у старих јунака који с онога света овоме све 
фе, златом извезен, пун стрела са левог рамена опет сам лук с тетивом, завијен у зелену кадифу  
има панцире и токе сребрне; а са десног рамена висаше низ плећа стреоник од црвене кадифе, злат 
је било двадесет и пет година.{S} Преко рамена носила је једну шареницу, у којој се надметаху р 
овора, вели, ако хоћете да вам глеве на раменима а слемена над главама остану!«</p> <p>»А што ћ 
џаре за црвеним силавима, дуге пушке на раменима, а за калпаком по једну дрвену кашику.</p> <p> 
икоме није лепше приличило, да на своме рамену, а испред цара носи сјајну сабљу цареву, која се 
м доламама, а са тигровом кожом о левом рамену; у рукама ношаху пушке са сребрним пафтама, а у  
/p> <p>Тек би га овда и онда Иконија по рамену <pb n="24" /> живо покуцала па му зашапутала: »Д 
е једна за другом.</p> <p>Иконија је за рана одвела чича Симу у један сто одмах до преграде, ко 
и малог Оџаковића у Стамбул, нека се за рана научи да служи цару и царевини !« — »У добри час,  
ог да му душу прости!) умирао од тешких рана, рекао ми је: »Иконијо, гледај то наше јадно дете! 
 Калуђерове речи позледише многоме срцу ране, које још не беху зарасле.{S} Кукњава и тужно запе 
е узбуђено:</p> <p>»Што ми то, мајко, и раније не помену?!{S} Али нека је у добри час!{S} Ево ћ 
је и овде, у Седефли-шкољки на Боспору, рано легала а зором устајала.{S} Много пута није могла  
вате и вежу Гаврана, а кнезу поручи: да рано зором сазове све село и старо и младо, и мушко и ж 
 којих је нежно материнско срце на смрт рањено било.</p> <p>У том долете на коњу сам вођа турск 
 омален, сувоњав, жут у лицу, просед, у раси од грубог црног сукна с црном грубом камилавком, п 
 да објасни снаси својој ово изванредно расипање новца; »баш нека и отац Никодије запамти кад ј 
колико тренутака, па онда скочи с коња, раскиде јој јелек, раздра кошуљу на недрима, обнажи јој 
лепше загрејало, кад се од једаред кола раскидоше; умукнуше и свирке и песме.{S} Сав се сабор у 
 и псовком навали на Гаврана да га жива раскине.{S} Изгруваше га, и крвава у лицу дигоше га на  
истом штаком стену од пећине.{S} Она се расклопи као двери у цркви, и видех златну лествицу на  
а сребрном алком те се на мах оба крила расклопише.{S} Иза врата стојао је и с једне и с друге  
дба се његова обавила са свечаностима и раскоштвом, о којима се на широко и на <pb n="55" /> да 
у Сирф-вилајет, отиди у село које знаш, распитај за њу.{S} Ако је жива, доведи је амо; ако је у 
ане, и нашем Патријару, и у Свету Гору; распитивало се и распитивало се, па све узаман !{S} Как 
ијару, и у Свету Гору; распитивало се и распитивало се, па све узаман !{S} Како га у онај страш 
 и више везу гласовима, а ми се јаднице расплакале па плачи!{S} Ех, Бого мој, оно је било појањ 
не ваља, хоће скоро по неки пут и да ме расплаче.{S} Али ти нећу крити, јесам тужна, и чини ми  
ј лакнуло.</p> <p>»Нисам мислила да вас расплачем децо!« рече Иконија, као да је осећала да је  
нка овде?!« Па онда ми се опет учини да раст захучи липи: »Чекај ти мирисна сејо, кад цар гавра 
кренем се, погледам и видим онај велики раст.{S} Рекнем у себи: »Бог и душа: као да горско дрвљ 
ка господскога, витког струка а високог раста.</p> <p>Како је и где је најмлађа кћи царева виде 
и с њиме се добро упознао.{S} Кад су се растајали, стари му калуђер рече: »Молим те, брате, кад 
 састали да се, до његове воље, више не растајемо!{S} Ходи да те водим да видиш младу султанију 
ако мекано и радосно блејање, у које се растапаше звека меденице о вођину врату.</p> <pb n="7"  
{S} А данас си нам ти, твојом добротом, растопила у ове сузе лед око њега и ево нађосмо да га ј 
 још лепше како стидљивост и узбуђеност растопише нешто тихог руменила у млечност његову а под  
е уста да отвори.</p> <p>У том тренутку растрезни је из бунила нов врисак њеног детета : »Нано, 
конија се била сва у ухо претворила, па растужена замишљено гледаше у младе певачице.{S} Султан 
н је био са лепоте многих својих ћошака растурених по луговима од најлепших дрва, што их Анадол 
послао анђела, који га је бистром водом расхладио и вином напојио, и који му је проговорио само 
ило у манастир.{S} Али су Турци у време ратова с деспотом Ђурђем град порушили и цркву запалили 
шем, кадајифом, белом и руменом халвом, рахатлуком и свакојаком другом ђаконијом.{S} Једна би с 
пасом имађаше богато искићен ханџар.{S} Рахтови његовога вранца беху све од самог сребра.{S} По 
им и до земље црним реповима.{S} Њихови рахтови беху од сувог злата; а о седла од плаве кадифе  
тих хатова из Курдистана, са позлаћеним рахтовима и седлима покривеним међедином; двадесет и че 
ки јелек: дванајест вранаца са сребрним рахтовима; о седла од црвене кадифе беху и с једне и с  
аку на њих.{S} С разјапљеним чељустима, раширеним уздркталим ноздрвама, разрогаченим ужареним о 
е од рукава своје матере.{S} Гледаше га раширеним зеницама, као да полагано сриче тајне речениц 
кочи на ноге.{S} Уздрктаним рукама беше раширио оно парче од рукава своје матере.{S} Гледаше га 
тару, и изнад пониског иконостаса, Исус раширио руке па великим очима и замишљеним погледом гле 
даром буздована оборили оца Никодија, и рашчистили оно клупче од људи и жена, што се било склоп 
зовима од беле пене, кад се море ричући рвало с ветровима.{S} Између конака и ове ограде виле с 
и привиђа у овом тужном часу, да је она рђа од човека довео Турке да се мени освети?!«</p> <p>» 
рака.</p> <p>»Беже!« поче калуђер; »има ред и има адет у царевој земљи.{S} Најтеже је раји и до 
Од њих, па даље у ходник, пружали су се редови од Арапа, од којих једни држаху сребрне наџаке,  
ђој сестри поклонио био.</p> <p>Дугачки редови од тамно зелених кипресова одвајали су га од вел 
султанију па Иконију и прођоше после по редовима дворанства.{S} А друге две донесоше у сребрним 
од.{S} Прво причестише Иконију, па онда редом ко се исповедио и приступио.{S} Док се други наро 
је једну шареницу, у којој се надметаху редом све дугине боје; а у руци ношаше велику киту боси 
дној врсти.{S} Беху обучени они у првом реду у жутој, они у другом у црвеној, а они у трећем у  
је било.{S} Иконија узе да прича све по реду, па кад дође до онога како Турци полетеше по сабор 
га света!«</p> <p>»Ако ће да иде све по реду, имаш ти мало по дуже до самртнога часа од мене.{S 
сносим!«</p> <p>»Казуј нам право све по реду и облакшај душу своју на теразијама Аранђеловим!«< 
брази грчевито дркћу као кад се љут пас режећи спрема да уједе.{S} Загушљиво закрешта некаквом, 
о од белог мрамора, а горњи од стакла и резаног кедра са Ливана.{S} Некада је кедрово дрво било 
»Сине, мој, немој да плачеш!«</p> <p>Па рекав то, млада сељанка пригрли дете своје и пољуби га  
 Иви онај слив воска и ону киту босиљка рекавши му: »Нај, сине, унеси ти сам овај босиљак и ову 
му душу прости!) умирао од тешких рана, рекао ми је: »Иконијо, гледај то наше јадно дете!{S} Да 
гу!{S} Него кажу, који знају, да је Бог рекао: »освета је моја!« Моли му се, да ти се он не све 
човека!« рече она срдито. »Да имаш душе рекла бих ти: не греши душе!{S} Али човек који се крије 
ашту, она би се сама у себи насмејала и рекла:</p> <p>»Боже, Боже! шта ли би моји сељаци рекли, 
рос сам изашла била на гроб твоме оцу и рекла му: да мој завет <pb n="8" /> нисам заборавила.{S 
латко насмејала, па би тек опет Агапији рекла: »Хајде ти сад после ове веселе Џумбусаре (тако ј 
новога није било!«</p> <p>»Па шта си му рекла?«</p> <p>»Оно исто што рекох мојој стрини Јованци 
> <p>»Боже, Боже! шта ли би моји сељаци рекли, да сад некуд из прикрајка гледају, па да виде ов 
, погледам и видим онај велики раст.{S} Рекнем у себи: »Бог и душа: као да горско дрвље ромором 
рно и поуздано.{S} Кад чусмо у Једрену, рекох орта-баши:{S} Знао сам да ће да буде.{S} Пусти ме 
адост моју богатим поклоном покажем.{S} Рекох да ти носим ову амајлију!«</p> <p>Ризван скочи на 
о је дуже гледах, све се више губих.{S} Рекох себи: »ову жену као да није сељанка родила; Бога  
исера и од драгог камења. »Боже благи!« рекох, »да силног богатства и дивне лепоте!{S} Овако не 
санџак-бегу у Прокупље. »У нашем селу,« рекох му, »има једна млада удовица тобож сељанка, а ниј 
 л’ си човек, да ти аманет дадем!« А ја рекох: »Баш јесам!« А он онда: »На седамнаестом кораку  
т и сав у дрхтавици рече ми на ухо: »Не рекох ли ти да ћу ти живој срце ишчупати?« Поочиме да л 
гне, али јој на ухо полагано шапну: »Не рекох ли ти, да ћу ти живој срце ишчупати?«</p> <p>Икон 
врнуо с памети.{S} Пробудих се и најпре рекох себи : »море, шта човек не снива?{S} Слушао сам х 
о семе за царску ордију!« Препадох се и рекох: »Немој тога чинити, честити беже, уцвелићеш рају 
ику.{S} Видох те кад прође у манастир и рекох себи: боље да је дочекам овде па да из њених уста 
> <p>»Нисам очију ми! него се нашалих и рекох цвету: боље ти је на бистром потоку него на пусто 
пут дође по твојој жељи; и оно исто што рекох мојој Макрени, кад ми дође пре шест недеља.{S} Не 
 шта си му рекла?«</p> <p>»Оно исто што рекох мојој стрини Јованци кад ми пре годину дана први  
 може.{S} Паметнији и од тебе и од мене рекоше: »Мал дер Хиндустан, акл дер Френгистан, хижмет  
спод липе близу оне чесме, а маломе Иви рекоше да иде да гледа свете слике, што беху исписане н 
и коњ његов не однесе даље низ ову живу реку која ваљаше, злато, сребро и драго камење.</p> <p> 
онај у среди ношаше копље са три коњска репа, а она двојица поред њега забацили на рамена шесто 
ветарац <pb n="6" /> доношаше; кудравим реповима узеше махати задовољно, па онда потекоше право 
пских хатова, с густим и до земље црним реповима.{S} Њихови рахтови беху од сувог злата; а о се 
а.{S} Златом оковани кајиши са дугачким ресама од срме, држали су на широким прсима Јабучиловим 
у белом зубуну, са шљокицама међу црним ресама, и са сниском белом конђом, коју је низ образе с 
ки људи, кад видоше овај <pb n="105" /> ретки призор гласно заплакаше.{S} Иконија беше бледа и  
та до огњишта, стари чича Симо, који је ретко кад шта говорио, на велико чудо Иконије и њених к 
ше снужден и по дуго ћуташе, па ће онда рећи:</p> <p>»Мислим се нешто, да л’ је моја мати жива« 
, а и цар да ми опрости, једва би смела рећи да га видох!«</p> <p>»Их, како јадна да не видиш ц 
м благосиљати, а на самртноме часу моме рећи:{S} Бог нека даде оцу Никодију и овога и онога све 
 сунца.{S} После дужег ћутања Гавран ће рећи:</p> <p>»Је л’ ти калуђер говорио што о мени?«</p> 
, опрости ми кад си ми живот повратила, реци и да ми прашташ!«</p> <p>»Ја те жедна напојити мог 
отина аспри.{S} Ако не ће, слободно јој реци да ћу од себе чуда учинити, запалићу све што имам  
е мојој Макрени и кума Марти, а Бога ми реците и кнезу и свему селу: аманет вам онај невољник у 
} Кад је опази, он поче да чита гласно, реч по реч: »Освета... је... моја! рече Господ!« Сваку  
о неки пријатељ, сваки пољски цвет жива реч којом поље срцу говори.</p> <p>Опет косић зазвижда  
оме је било преко деведесет година, узе реч:</p> <p>»Аман, аге и бегови, ако сте царској раји д 
е опази, он поче да чита гласно, реч по реч: »Освета... је... моја! рече Господ!« Сваку реч ста 
то да ти се освети?« упаде јој Стојан у реч, па се намршти, састави веђе и просипаше кроз оба о 
вета... је... моја! рече Господ!« Сваку реч старац изговараше све то јачим гласом, планина прих 
 јачим гласом, планина прихваташе сваку реч громкијим одзивима, док се ови не сложише у праву г 
 Косову Султан Бајазит дао своју царску реч раји да јој не дира у цркве и манастире.{S} Ако ти  
и манастире.{S} Ако ти не вермаш царску реч, раја је верма, и не дамо да се гази.{S} Пази беже, 
јин је дао везиру своју поштену јуначку реч, да ће да чува својом сабљом и својом главом, да ни 
је за руку и рече јој српски само једну реч:</p> <p>»Седи!«</p> <p>Она седе не проговарајући ни 
о ми до захода сунца у уторак не пошљеш реч да пристајош да ми будеш домаћица, онда за оно што  
сно, реч по реч: »Освета... је... моја! рече Господ!« Сваку реч старац изговараше све то јачим  
муке да је утишају.</p> <p>»Знаш, ага«, рече кнез као да извини ову олујину, »у нашега народа и 
егова везира!«</p> <p>»Е, сестро моја«, рече ми отац Никодије; »то је, видиш, српски цар Лазар  
 јој је стари Јаничар добар. »Бога ми«, рече, »носи ме као мало воде на длану, радим с њиме што 
у сељани.</p> <p>»Биће да је цару жао«, рече Хусејин озбиљно, »биће да је цару жао да храни риб 
мојих и преко очекивања мојих испунио«, рече Иконија; »али ми остаде једна жеља на празно.{S} М 
Бог се друкчије свети. »Освета је моја, рече Господ!« Богме бих вам о томе могао много причати; 
 онда пресецао речима: »Освета је моја, рече Господ!« које би јој громко зазвечале.{S} И сад јо 
нише речи чича Симине: »Освета је моја, рече Господ!« Мишљаше о томе.{S} Ако је истина да је Бо 
амо ове неколике речи: »Освета је моја, рече Господ!«</p> <p>У самој ствари Иконија му је сваке 
ad>III</head> <head>„ОСВЕТА ЈЕ МОЈА!{S} РЕЧЕ ГОСПОД"</head> <pb n="34" /> <pb n="35" /> <p>Три  
 псето, а зверад ће му кости глодати !« рече једна комшијница.</p> <p>»Не знамо ми то!« прихват 
’ да газим поток, ил’ да га не газим?!« рече Иконија, поћута мало, насмеја се и рече полагано с 
!{S} Истину ли говориш цареви везиру?!« рече Иконија, па уста силно узбуђена.</p> <p>»Вере ми с 
ога да их и у <pb n="76" /> сну снива!« рече Иконија самој себи корачајући полагано, али без ст 
</p> <p>»Срам те било, гаду од човека!« рече она срдито. »Да имаш душе рекла бих ти: не греши д 
га пођеш!«</p> <p>»Да чудна ли човека!« рече Иконија озбиљно. »Ево скоро годину дана како ми не 
ше било, није мање!«</p> <p>»Јок вала!« рече поуздано стари Јаничар; »лепше да буде не може.{S} 
 воде!«</p> <p>»Нико те за то не пита!« рече Турчин преко. »Је ли тај мали твој син?«</p> <p>»Ј 
твој син?«</p> <p>»Јесте честити беже!« рече Иконија грцајући; сва се тресаше као да је у грозн 
 буде горе, много горе!«</p> <p>»Беже!« рече отац Никодије одважно. »Ово је дете ђаче манастирс 
ше кнез Гаврана.</p> <p>»И хоћу кнеже!« рече Гавран. »Знам да умрети морам, нека вам се исповед 
ме, ја како!«</p> <p>»Хвалимо те Боже!« рече Иконија побожно. »Пусти ме, оче Никодије, да целив 
е се суди, да се исприча до миле воље!« рече озбиљно кнез са зачеља.</p> <p>»Сврнуо с памети, в 
p>»Нека га, скотина једна, нека цркне!« рече Иконија горко. »Мене је он на црње муке метнуо; он 
еш?!«</p> <p>»Хвала ти, цареви везире!« рече Иконија, која никако не могаше да везиру и зету ту 
и!« </p> <pb n="9" /> <p>»Не бојим се!« рече Иван, па тек онда бризну у глас да плаче; »Не боји 
ли сте се да мене, новога Јуду судите!« рече Гавран мирно.</p> <p>»Признајеш ли да си и Богу и  
 упитах. »Чекају тебе, да те причесте!« рече ми отац Никодије.{S} А ја се препадох, срце ми зал 
те.</p> <p>»Е, ово је моје добро ђаче!« рече ведро отац Никодије. »Ако пође тако и даље, како ј 
а жено!«</p> <p>»Благослови свети оче!« рече Иконија смерно, па приђе духовнику и пољуби му рук 
је свуда жена, али је мати свуда мати!« рече Хусејин благо. »Није то <pb n="62" /> друкчије ни  
 да л’ се није препала?</p> <p>»Нисам!« рече Иконија. »А и што би ?{S} Какве сам ја смукове виђ 
паднеш кад те после пред њега изведем!« рече Хусејин Иконији.</p> <p>»Баш се не бих препала па  
своје село и не мисли!«</p> <p>»Видим!« рече јој Ризван; видим, жудиш за завичајем!«</p> <p>»Не 
аревини !« — »У добри час, верна рајо!« рече ми санџак-бег; »неће ти на јалово бити.{S} Валах и 
мирно и озбиљно.</p> <p>»Е чекај мало!« рече Иконија сва усплахирена; погледа к мору, поћута, п 
не сузе..</p> <p>»Нека нас да плачемо!« рече Агапија. »Од како смо сиње кукавице изгубиле мајке 
о тако стоји у твојој звезди записано!« рече Хусејин мирно и поуздано.{S} Кад чусмо у Једрену,  
настира.</p> <p>»Ово нешто није добро!« рече Иконија, а сва претрнула беше. »Седите ви овде где 
>»Нисам мислила да вас расплачем децо!« рече Иконија, као да је осећала да је у неколико крива  
>»Ћути, снахо, много говориш за цркву!« рече јој старац тихо, па погледа полагано и застиђено н 
а Сима даде сребрн грош!«</p> <p>»Баш!« рече старац кашљуцајући и као да објасни снаси својој о 
 n="18" /> <p>»Ја сам боља од бумбара,« рече ружи, »али те бистра вода може однети ноћас до на  
p> <p>»Ни моја вера ни моје везирстро,« рече Ризван потресеним глосом, »нису могли да отму моје 
p> <p>»Плачем а незнам ни сама за што,« рече Иконија, просто грцајући. »Плачем од среће <pb n=" 
вет да се турчим!«</p> <p>»Што ћу му!?« рече Иконија. »Кад мој Миленко умираше, погледа ме жало 
/p> <p>»А ово стадо? ко ће да га чува?« рече мали пастир невесело.</p> <p>»Ето га Милован иде о 
и то, Иконијо, или ме очи моје варају?« рече. </p> <pb n="49" /> <p>Она му ништа не одговори, н 
што турски са Шекер-кадуном, а ова онда рече Иконији: како мора да <pb n="77" /> је остави саму 
ља мало, сави рисовуљ брижљиво, па онда рече:</p> <p>»Што обећах твоме Миленку на самрти, што т 
 зрно које не промаша.{S} Чисто ми онда рече:{S} Зар не знаш да сам везирова мајка?!«</p> <p>Мл 
</p> <p>Кад Агапија преведе шта Иконија рече, султанија се слатко насмеја.{S} У томе дервиш заз 
p> <p>Игуман благослови руком богаља па рече двојици сељака да га унесу у цркву.{S} Али се Гавр 
метну оно парче рукава у своја недра па рече;</p> <p>»Ти памтиш све како је било !?{S} Док си б 
S} Изађе и сам игуман у пуној одежди па рече Гаврану:</p> <p>»По опроштају који си од Иконије д 
к из шипрага, али савлада свој немир па рече:</p> <p>»Бог с тобом, Гавро, какав је то почетак о 
о црни као кадифени рубац.{S} А овде не рече ни речи, кад је Кизлар-ага и Капу-ага заогрнуше ка 
урски паде на једно па на друго раме, и рече:</p> <p>»Од толиких радости којима ме је Алах (нек 
испод конђе у своју густу смеђу косу, и рече:</p> <p>«Боље да те ја у коси носим, него да те он 
 побледе.{S} Мало затим па се насмеја и рече Хусејину:</p> <p>»Баш му, аго, молим те кажи, да ч 
диже, десном руком живо откуца темена и рече: »Да идем!«</p> <p>И одмах пође.</p> <milestone un 
ржећи свога Иву за руку, изађе напред и рече слободно:</p> <p>»Ево Иконије Миленкове!{S} Миленк 
 од своје госпоштине.{S} Викну их обе и рече им: </p> <pb n="81" /> <p>»Тако вам очију, децо мо 
својој матери, дохвати је за обе руке и рече узбуђено:</p> <p>»Што ми то, мајко, и раније не по 
рече Иконија, поћута мало, насмеја се и рече полагано сама себи:</p> <p>»Баш хвала Богу, те нем 
; погледа к мору, поћута, прекрсти се и рече полагано: »О мајко божја и богродице!{S} Помози ми 
за чело, подиже очи горе, прекрсти се и рече:</p> <p>»О Боже и света богородице, не дајте ми да 
бља, па онда опет везиру право у лице и рече уздркталим гласом:</p> <p>»Познајем мој рукав!{S}  
сцеди сећање, па се онда опет усправи и рече: »Јест, сад се сетих!{S} Ђаци патријаркови запеваш 
стоним иконама па се онда окрете мени и рече: »Лепо је, лепо је!{S} Ове иконе баш као у Вилинда 
ча један инок да нам каже: дође човек и рече: спалише Турци Св. Јована у Топлици и поробише Леж 
а побожно прекрсти, подиже очи к небу и рече гласно:</p> <p>»О мајко божја и богородице!{S} Спа 
га.{S} После јој приђе узе је за руку и рече јој српски само једну реч:</p> <p>»Седи!«</p> <p>О 
ије, сав бео као овца, узе ме за руку и рече »хајде, да видиш твоју цркву!« И онда као обиђосмо 
љесну се сиромах Ризван руком по челу и рече тужно: </p> <pb n="94" /> <p>»Авај мени!{S} Аман,  
 скорупа, и једну мању са ситном сољу и рече маломе: »Иво, дете моје прихвати се мало, па да се 
ун радости, Да вам не дужим!{S} Ђаво ми рече: »ниси ваљада луд да носиш калуђерима, који и онак 
 јој се очи сузама напунише па грцајући рече:</p> <p>»Што плачеш, дете моје ?{S} Ваља да се не  
је!) приђе па сав жут и сав у дрхтавици рече ми на ухо: »Не рекох ли ти да ћу ти живој срце ишч 
p>Кад се исплака и умири.{S} Стојан јој рече да му исприча све како је било.{S} Иконија узе да  
ироку црвену шару, за коју јој духовник рече да је потпис царев.{S} Замоли га да пусти и Иву да 
 и кад се песма сврши она два пута живо рече: »Аферим, аферим!« а све њене дворанке поновише за 
ејаше у селу већ неколико дана.{S} Неко рече да га је видео у шуми изнад медвеђе пећине. »Као д 
 цркву и саградио, како јутрос праведно рече један страшни грешник, а сада примљени и опроштени 
ога мога!« Па онда се исправи и одважно рече:</p> <p>»Вала ћу ти поочиме, све казати и ако ми ј 
не два три пута, па тиха али и прекорно рече:</p> <p>»Не ваља то тако, снахо!{S} Не ваља се све 
јој цар помену о удадби, просто и јасно рече цару, да је о јунаштву и о доброти Ризван-бега тол 
иде од куд моја нана?«</p> <p>Тек он то рече, а из шумарице зајеча јасан женски глас: »Ој, Иван 
ете!{S} Бог с тобом Иконијо!«</p> <p>То рече па се спусти под ону дивљу ружу.{S} Одвеза опанке, 
 младе певачице.{S} Султанија јој нешто рече, и Агапија јој преведе; али она не чу.{S} И опет ј 
 отишао у Јерусалим, па тамо и преминуо рече један други калуђер.</p> <milestone unit="*" /> <p 
} Кад су се растајали, стари му калуђер рече: »Молим те, брате, кад будеш пролазио кроз српске  
и целива, па онда пољубив руку калуђеру рече, тихо: »Хвала прво Богу па онда теби оче, на овој  
м зеницама, као да полагано сриче тајне реченице у ономе везу.{S} Па онда га подиже у вис, са п 
а је зобница са зобљу, промумла некакве речи, које нико не разумеваше, па из ње поче да излеће  
 дигао, чуо је из олтара разговетно ове речи: »Не дај се Србине!«</p> <p>»И ја сам слушао, да ј 
910_N1" /> децу одведоше.{S} Калуђерове речи позледише многоме срцу ране, које још не беху зара 
 виде оца Миленкова у крај огњишта нађе речи.</p> <p>»Ето, на несрећу моју не нађох се ближе!«  
је вечна хвала!{S} Немам речи... и које речи имам ево ми запињу у грлу... немам речи да опишем  
који му је проговорио само ове неколике речи: »Освета је моја, рече Господ!«</p> <p>У самој ств 
, па се кроз њих удубио у срицање једне речи, коју добро беше притиснуо прстом да му се како не 
и је срце било пуно тегобе, па ни једне речи не проговори.{S} Остави поред њега крчаг с водом,  
од појаса склопљеним.{S} Иза сваке њене речи, обе припадаше да јој скуте целивају, или да прсти 
љене.{S} Кизлар-ага викну две три оштре речи дервишу, те овај баци своју високу и шиљату камила 
азвечале.{S} И сад јој се чинило, да те речи више не говори чича него да јој их ветар доноси из 
и загорчао!«</p> <p>У том јој зазвонише речи чича Симине: »Освета је моја, рече Господ!« Мишљаш 
ао кадифени рубац.{S} А овде не рече ни речи, кад је Кизлар-ага и Капу-ага заогрнуше као неким  
де онако порушену и сузну, не могаше ни речи да прозбори, него јечаше само као да га је тешки т 
и!«</p> <p>Она седе не проговарајући ни речи, него само гледаше непомично у очи његове.{S} Он с 
 везиром Ризван-бегом проговори две три речи у четири ока.</p> <p>Кад капуџи-баша поднесе овака 
нутака не могаше ни крочити напред нити речи прозборити. </p> <pb n="28" /> <p>Али се брзо приб 
стаде на њ’ проговори неколико арапскик речи, па се онда узе ударати у главу буџом једном, у ко 
речи имам ево ми запињу у грлу... немам речи да опишем какво је велико добро овим своме народу  
раје, нека јој је вечна хвала!{S} Немам речи... и које речи имам ево ми запињу у грлу... немам  
сам што служиш.{S} Знам, ниси заборавио речи мога покојника!</p> <p>Калуђер се накашља мало, са 
пожуте, пребледе опет, промуца неколико речи, које нико не чу у оној ори, па паде на земљу као  
 али тек разговетно, проговори неколико речи, од којих је неке Икокија познала да су турске.</p 
} Па сам ти на невољи грдној.{S} Две му речи прочитам <pb n="12" /> а три ни обрни ни осврни.{S 
је препала, али које од стида са онаких речи, које од срџбе поцрвене као црвени божур.{S} Граор 
помогне и саветом и радом, и да одлакша речима од утехе и својим сузама.</p> <p>Сад се све село 
их мисли тек би се овда и онда пресецао речима: »Освета је моја, рече Господ!« које би јој гром 
ојом руком, нешто слатко-гласном својом речју, Иконија отвараш себи и своме свекру пута кроз гу 
ише не може.{S} Данас ћеш једном твојом речју да од мене начиниш срећна и добра човека, или сот 
ући се под прозоре затворене позлаћеним решеткама, онда се црни Кизлар-ага окрену целој свити,  
двокатној кући, седела је иза шимширове решетке на прозору једна постара српска сељанка и једна 
ни слутити није могао, да га је иза оне решетке гледао један Јаничар.</p> <p>Наиђе за тим једна 
</p> <p>Кад би на спрам оног прозора са решетком, <pb n="71" /> млади јахач упре своје погледе  
ицу, и само несвесно тело оста челом на решетку наслоњено.{S} Трже се и разабра се тек кад Хусе 
 везир!«</p> <p>Иконија наслони чело на решетку, па оштро гледаше на улицу.{S} А срце јој поче  
да скине решетку.{S} Не могаше да скине решетку, али не скидаше погледа свога са ње, докле га п 
 да је хтео силом својих очију да скине решетку.{S} Не могаше да скине решетку, али не скидаше  
офи једној под прозором, па вириле кроз решетку доле на улицу.{S} Иза њих је стајао стари Јанич 
 озбиљно, »биће да је цару жао да храни рибе морске девојкама из харема, па ће да проба да их х 
ава.{S} Турчин понесе Иву у наручју као рибицу која се праћака, и узјаха свога коња.</p> <p>Дов 
 кад му је кћер Мејриму за жену дао.{S} Ризван-бег се, као врло млад јаничар при освајању Багда 
етна невесела?« упитаће је једнога дана Ризван. »Да ти није што криво од кога у моме двору?{S}  
 сечем и копљем да погађам.{S} Без тебе Ризван данас не би био царев везир!« </p> <pb n="56" /> 
ко јој га султан не поклони.{S} Тако је Ризван-бег постао зет царев, везир царев и господар од  
ушу, а теби за здравље.</p> <p>Удари се Ризван руком о колено.{S} Подиже се хитро на ноге.{S} П 
>»Ни моја вера ни моје везирстро,« рече Ризван потресеним глосом, »нису могли да отму моје срце 
 видела младог Силиктара, то само она и Ризван-бег знају.{S} Али тек Мејрима, коју је Султан ка 
</p> <p>»Вере ми се не шалим!« одговори Ризван мирно и озбиљно.</p> <p>»Е чекај мало!« рече Ико 
рече цару, да је о јунаштву и о доброти Ризван-бега толико слушала, да већ не може срећна бити, 
Кад капуџи-баша поднесе овакав извештај Ризван-бегу, овај заповеди да му Јаничара одмах у селам 
о и не мисли!«</p> <p>»Видим!« рече јој Ризван; видим, жудиш за завичајем!«</p> <p>»Не знам ти  
риличило новоме Силиктар-аги, сиво-оком Ризван-бегу, крока господскога, витког струка а високог 
тамбол само зато, да са царевим везиром Ризван-бегом проговори две три речи у четири ока.</p> < 
иљада дуката!« говораше одсудно и топло Ризван; »нека потрошим и двадесет хиљада, ако само тиме 
Ибраим поклонио је Аденистан своме зету Ризван-бегу, кад му је кћер Мејриму за жену дао.{S} Риз 
а сузе гутам!«</p> <p>Пљесну се сиромах Ризван руком по челу и рече тужно: </p> <pb n="94" /> < 
id="SRP18910_C4"> <head>IV</head> <head>РИЗВАН-БЕГ И ХУСЕЈИН-АГА</head> <pb n="52" /> <pb n="53 
 година!«</p> <milestone unit="*" /> <p>Ризван-бег је чинио све што год је могао, да му мати бу 
.</head> <pb n="92" /> <pb n="93" /> <p>Ризван-бег је чинио све што велика сила и још веће бога 
кама ћуташе и гледаше пред-а-се.</p> <p>Ризван-бег зачуђен погледа на старог Јаничара, па на он 
рсти, па побожно погледа к небу.</p> <p>Ризван се беше снуждио и замислио.{S} По дужем ћутању у 
, и ако си везир турскога цара!«</p> <p>Ризван се мало насмеја.</p> <p>»Прости ме ако кажем, шт 
ах акбар !...{S} Велики је Бог!«</p> <p>Ризван метну оно парче рукава у своја недра па рече;</p 
а овде?{S} Није њој место овде!«</p> <p>Ризван се слатко и гласно насмеја.</p> <p>»Слободно ми  
мети једне старе и просте жене!«</p> <p>Ризван навали на њу да му просто исприча све што јој је 
Рекох да ти носим ову амајлију!«</p> <p>Ризван скочи на ноге.{S} Уздрктаним рукама беше раширио 
а обновљена заузимањем »Иконије, матере Ризвана везира«.{S} То је тако и само везир желио да бу 
селу захтеваше, да се при пречи »матере Ризвана везира«, дода још: »а подружја Миленка Хајдука, 
е.{S} И пре је од ње слушао да се мајка Ризванова звала Иконија, и да је из села Лежимира у Топ 
иктара који му златни ибрик носи, па ни Рикабдара који му узенгију придржава, ни његова Дулбенд 
це не пеку, како је запомагао и од бола рикао кад су му усијано камење под колена метали, како  
сланика на коме се још познају главе од римских војника.{S} Можда је то био саркофаг каквог сил 
омислености ... -.{S}70 </p> <p>Риналдо Риналдини I.{S} II. ...{S} 7.- </p> <p>Таковски устанак 
дице лакомислености ... -.{S}70 </p> <p>Риналдо Риналдини I.{S} II. ...{S} 7.- </p> <p>Таковски 
а!</p> <p>Калуђер се накашља мало, сави рисовуљ брижљиво, па онда рече:</p> <p>»Што обећах твом 
чат о црвеној свиленој врпци!{S} Царски рисовуљ, богме, ја како!«</p> <p>»Хвалимо те Боже!« реч 
де!«</p> <p>»Јесте, Бога ми, баш царски рисовуљ!« одговори отац Никодије с пуно поуздања и поно 
да остану!«</p> <p>»Је ли то баш царски рисовуљ?« упита Иконија радознало и опет као са неком с 
.</p> <p>»Ево се мучим да прочитам овај рисовуљ који је још цар Душан дао нашој цркви.{S} Па са 
ви беху покривени, па викну:</p> <p>»О, Ристифоре и ти Миловане, душе вам кажите мојој Макрени  
 је млазовима од беле пене, кад се море ричући рвало с ветровима.{S} Између конака и ове ограде 
 у белом кафтану.{S} Иза ових наступише риџали царства, аге од Дивана и од царској Сараја, кади 
ам жалио да погинем за крс часни и веру ришћанску.{S} Хвала Богу ево и умирем што се клах са не 
 <p>Велимир и Босиљка ...{S} 2.-</p> <p>Робинзон Крусе...{S}1.-</p> <p>Адександар Велики ...{S} 
" /> <p>У харему дочекале би је ките од робињица све лепше од лепших, клањале би јој се до земљ 
ехаја-кадуну, са још две кадуне и девет робињица уз обичну пратњу црних и белих евнуха, да је о 
ли тек српски.{S} Колико је било танких робињица и брзоногих дечака од 12 година у доњим одајам 
е било давно скаменило, а и шта ће срце робињицама?!{S} А данас си нам ти, твојом добротом, рас 
а евнуси чак доле у дну дворане.{S} Две робињице донесу једну сребрну и једну златну кадионицу, 
ади поред себе на софу. </p> <p>Тада би робињице донеле велику једну сребрну синију, наместиле  
 хтедоше ничега прихватити, онда четири робињице дигоше сребрну синију и однесоше.{S} Тада би м 
метну руку на срце), »да вас гледам као робињице.{S} Лакнуће ми да сте ми по Богу кћери.{S} Гов 
пкиња девојка носила име Марица.{S} Као робињицу заплењену на сабору код Св. Јована, Санџак-бег 
во име Агапија, али су је у харему, као робињу, звали »Нурисаба«, што значи »Зорка«; Арбанашкињ 
е да изађе на ово како је изашло! да ће робље да се одводи, да ће крв да се пролије и да ће све 
 Турци и ако не касаху, опет одмицаху с робљем својим.{S} Окретаху се овда и онда да погледају  
ј се да јој је свака тица певачица неки род, свако лепо дрво неки пријатељ, сваки пољски цвет ж 
, а није него од старога властелинскога рода; ми сељаци који то знамо, кријемо ту народну тајну 
да мира.{S} И што год има у мене женске родбине, све је то поклонима и митом подизао да ме као  
глани не треба да знају за завичај и за родбину.{S} Цар је њихов родитељ, шатор је њихов завича 
 њена.{S} Слах јој и моју и њену женску родбину.{S} Слах јој и друге умољенице.{S} Замолих и оц 
 и мало подужу значку. .</p> <p>»Казуј, роде, да л си где год скоро сагледао мушко око под чело 
кох себи: »ову жену као да није сељанка родила; Бога ми је ево сад лепша од сваке девојке у сво 
а завичај и за родбину.{S} Цар је њихов родитељ, шатор је њихов завичај <pb n="58" /> а јунаку  
 да се диви, да ли овом дрвљу са зрелим родом и цветом у једно исто време, или оним великим и ш 
е, прозреле би одмах Оџаковића, који је рођен да буде велики човек.{S} Ја сам твој човек, и што 
Слушај, што ћу да ти кажем: остављам ти рока још три дана, не би л’ ти се лудој јал’ поносној п 
ветке.</p> <p>Хајдук Станко, историјски роман ...{S} 3.-</p> <p>Велимир и Босиљка ...{S} 2.-</p 
ште</p> <p>— сваковрсних књига —</p> <p>Романи и приповетке.</p> <p>Хајдук Станко, историјски р 
рујила преко чистог горског шљунка тихо роморећи.{S} Обалом на коју се долази од манастира тихо 
 себи: »Бог и душа: као да горско дрвље ромором овим измеђ себе разговара!{S} Слушам и ослушкуј 
го и мој шарац поче да посрће и сузе да рони.{S} Камо да је већ и Стојану давно суђен данак дош 
лавуји у слободи певаху, како је слатко ропсто љубави.{S} На једној од главних стаза, које су о 
афирне капљице откинуле да као блистава роса попадају по персијским ћилимима, чоси и кадифи.</p 
бразе с грлом везивао црни као кадифени рубац.{S} А овде не рече ни речи, кад је Кизлар-ага и К 
око кога се савијало три низа од алема, рубина и сафира.{S} Златом оковани кајиши са дугачким р 
сима Јабучиловим једну велику звезду од рубина са полумесецом од алем-камена изнад ње.{S} И коњ 
 слонове кости беше упрскана туркизима, рубинима и брилијантима.{S} Поведе старца за обе руке и 
а су и корице и дршка биле смарагдима и рубинима богато ишаране.{S} На глави је носио златан шл 
 стране обешени округли сребрни штитови рубинима искићени.{S} Коњушари, све по два на <pb n="68 
ли ово?«</p> <p>Она погледа у оно парче рубља, па онда опет везиру право у лице и рече уздрктал 
е по шест красних момака, у јаничарском руву, са лепо извезеним стреоницама о плећима.</p> <p>» 
на, све то богато обучено и накићено, у руву од разних боја и разнога кроја.{S} Све то прође по 
одмах десно од грма беше пробила зелену рудину.</p> <p>На једанпут се оба пса подигоше на ноге; 
у јој дали име »Ђулбахар« или »пролетња ружа«.{S} Обе су биле младе, бистре, брзе да разуму што 
Певали су неку перзијску песму: како је ружа нарицала за. славујем, коме је срце од силног приж 
има, зумбулима и криновима у пролеће, а ружама и каранфилима преко лета.</p> <p>Била је милина  
 у сребрним котлићима миришљаву воду од руже, па китама од црвеног каранфила пошкропише ћилимов 
ружило се џбуње од леске, вињаге, дивље руже, мирисно дахом цвета од орлових ноктију.{S} С оне  
8" /> <p>»Ја сам боља од бумбара,« рече ружи, »али те бистра вода може однети ноћас до на груди 
ена у црвену свилу и кадифу и с црвеном ружом у коси — укипила на десном крају од ћилима пред с 
танкострука млада девојка са бледожутом ружом у златној коси, с плавим очима, с лицем белим као 
аше ружу, отера га махнув руком, узабра ружу, принесе је к уснама својим, па је онда задену исп 
ој погледи на оног бумбара што облеташе ружу, отера га махнув руком, узабра ружу, принесе је к  
ет јој дође нова једна мисао.{S} Извади ружу из косе, пољуби је и пусти је низ воду: </p> <pb n 
н бумбар облеташе једну петолисну бледу ружу, која се истом из пупољка развила била.{S} Из луга 
> <p>То рече па се спусти под ону дивљу ружу.{S} Одвеза опанке, скиде чарапе, веза их једном вр 
ићи везиваху у ланац златним гранама од рузмарина.{S} Златан конац беше поцрнео и позеленио, ал 
уркиња слабо кад преболе кад јој царева рука срце ишчупа!«</p> <p>»Али ти не знаш да је умрла!{ 
жали ни на кога до на себе саму!{S} Ова рука која жуди да ти милује груди, живој ће ти срце ишч 
едне свекрве ...{S} 1.50 </p> <p>Женска Рука ...{S} 4.- </p> <p>Слепац као убица ... -.{S}60 </ 
 оче Никодије, да целивам где је царска рука царско име исписала!«</p> <p>И Иконија се прекрсти 
ухватио си се обема рукама за њен десни рукав; тргох те од ње и однесох те у моме наручју, а ти 
, обема се рукама ухватило за њен десни рукав, па из гласа запеваше: »Јаох, моја нано, не дај м 
уздркталим гласом:</p> <p>»Познајем мој рукав!{S} Познајем и тебе.{S} Ти си.</p> <p>Он јој дохв 
 поред ње.{S} Извади оно парче оцепљена рукава, и показав јој, упита је тихим гласом:</p> <p>»П 
овим рукама оста половина њеног везеног рукава.{S} Турчин понесе Иву у наручју као рибицу која  
ју, а ти стегао у ручицама ово парче од рукава њеног.{S} Не могох дуго и дуго да заборавим погл 
ктаним рукама беше раширио оно парче од рукава своје матере.{S} Гледаше га раширеним зеницама,  
 је Бог!«</p> <p>Ризван метну оно парче рукава у своја недра па рече;</p> <p>»Ти памтиш све как 
 га од погледа турских танким и везеним рукавима од своје кошуље.</p> <p>»Браћо и народе, не да 
лина, антерију од истог таквог атлаза с рукавима од белог атлаза, широке шалваре од црвене чохе 
румену јабуку, пар шарених чарапа и пар рукавица, на којима је од ситних шљокица извезла крстов 
е у грозници; клекну на земљу, па обема рукама пригрли Иву на груди своје.</p> <p>»Дај то дете  
али од твоје мајке, ухватио си се обема рукама за њен десни рукав; тргох те од ње и однесох те  
мисли се нешто дубоко, дохвати се обема рукама за чело, подиже очи горе, прекрсти се и рече:</p 
сребрним гривнама око облих зглавака на рукама и на ногама, са сребрним минђушама, са крупним ц 
p>Првих дана приступише јој погнуте, са рукама на пафтама од појаса склопљеним.{S} Иза сваке ње 
оче, све бледо и престрављено, обема се рукама ухватило за њен десни рукав, па из гласа запеваш 
у своју огрешим!</p> <p>Опет покри лице рукама и поћута у некаквим дубоким мислима, заљуља се н 
нија врисну и паде на земљу; у Ивановим рукама оста половина њеног везеног рукава.{S} Турчин по 
има!« викаше отац Никодије, па се голим рукама дохвати у коштац с једним Турчином.</p> <p>Диже  
 <p>Ризван скочи на ноге.{S} Уздрктаним рукама беше раширио оно парче од рукава своје матере.{S 
уке и танконоге Мисирлијке, с обнаженим рукама и грудима, утегнуте танком свиленом копреном око 
аче неколико корачаја, па с прекрштеним рукама ћуташе и гледаше пред-а-се.</p> <p>Ризван-бег за 
над потоком, као да хоће да га сребрним рукама загрле.</p> <p>Кад Иконија стиже на поток, подиж 
емена младоме везиру, и стаде као кип с рукама на прса прекрштеним.</p> <p>»Не, не, није друге, 
, а са тигровом кожом о левом рамену; у рукама ношаху пушке са сребрним пафтама, а у силаву хан 
змиче; у зубима носе голе јатагане, а у рукама једни криве димискије а други гвоздене топузе.</ 
им доламама и белим турбанима, носећи у рукама сребрне наџаке.</p> <p>Па онда проведоше дванаје 
ом плочу од камена.{S} Почупах маховину рукама, ножем опсекох плочу са свих страна, подигох је  
ким и грубим својим прстима да развија, руке му задркташе, виде да не може да развије, па са на 
руваше га, и крвава у лицу дигоше га на руке, да га изнесу на чистину.</p> <p>Харамбаша Стојан  
м и с јауком подиже на колена и паде на руке, па четвороношке полагано домиле до ње.{S} Она се  
и брилијантима.{S} Поведе старца за обе руке и посади га на своје место, а сам се спусти поред  
риђе к својој матери, дохвати је за обе руке и рече узбуђено:</p> <p>»Што ми то, мајко, и раниј 
ијског сиџадета, пружи према старцу обе руке, притрча му, не даде да темена, него му по турски  
вориш.{S} Женска глава треба мушке руке руке да је штити.{S} Миленково имање истина није велико 
то говориш.{S} Женска глава треба мушке руке руке да је штити.{S} Миленково имање истина није в 
у, посоли га и пружи те јој га вођко из руке поједе.</p> <p>»Ево да ти кажем!« предузе за тим д 
лице ракијом, протрљаше јој слепе очи и руке’ сунуше јој неколико капљи вина у уста. познадоше  
е!«</p> <p>Јаничар паде на колена, сави руке на прса а главу нави на лево раме склопив трепавиц 
гурну не баш врло нежно.{S} И онда сави руке на прса и поклони се своме старешини, и ако овај ч 
страхом, гледајући преда се и склопивши руке на појасе.</p> <p>Дворкиње се разместише у гомилиц 
изнад пониског иконостаса, Исус раширио руке па великим очима и замишљеним погледом гледа да л’ 
па га невесело загледаше.{S} Лазнуше му руке.{S} Гаров се ослободи, подиже главу па језиком лаз 
међу многих мангура и аспри огледаше да руком, која дркташе извади сребрн грош.{S} Најпосле га  
 крстом брани!« Ето, настави Иконија па руком глађаше зулове у свога синчића: »Ето, тако ти је  
бара што облеташе ружу, отера га махнув руком, узабра ружу, принесе је к уснама својим, па је о 
своја два пса.</p> <p>Мајка га миловаше руком по челу и по образима.{S} И самој јој се очи суза 
 благословио!«</p> <p>Игуман благослови руком богаља па рече двојици сељака да га унесу у цркву 
ком и силно тргну, а у исто време левом руком грубо гурну Иконију.{S} Иконија врисну и паде на  
Никодије онако с одеждом.{S} Држи левом руком икону прислонив је на прса.{S} У десној му руци к 
/p> <p>За њим иђаше игуман водећи левом руком Иконију, а за њима остала свита.{S} Многе се жене 
брну аспру.</p> <p>Нешто снажном својом руком, нешто слатко-гласном својом речју, Иконија отвар 
!«</p> <p>Стари се Јаничар диже, десном руком живо откуца темена и рече: »Да идем!«</p> <p>И од 
</p> <p>»Протрех очи; уштинух се десном руком за леву мишицу.{S} Јест, бејах будан и то су аспр 
«</p> <p>Један га Турчин дохвати десном руком и силно тргну, а у исто време левом руком грубо г 
теби за здравље.</p> <p>Удари се Ризван руком о колено.{S} Подиже се хитро на ноге.{S} Приђе к  
гутам!«</p> <p>Пљесну се сиромах Ризван руком по челу и рече тужно: </p> <pb n="94" /> <p>»Авај 
 јој то поновише, кад је султанија тихо руком дотакну.</p> <p>»А? шта велиш?« питаше Иконија Аг 
воднише очи, и гладећи седу своју браду руком, понављаше тихо по неколико пута: »Алах акбар !.. 
а!«</p> <p>Јаничар се насмеја, па махну руком као да каже; »Море жено батали ти то!«</p> <p>»Да 
 своје.{S} Згрози се султанија па махну руком.{S} Дервиш онда извади из своје горње костретне о 
р-ага окрену целој свити, па само махну руком.{S} На мах се сви бели евнуси и бостанџије па и с 
 и то су аспре што се беле!{S} Заграбих руком и сасух две три прегрши у недра!{S} Почех да се т 
бро си ми дошао!«</p> <p>И поведе га за руку и посади поред себе на сиџаде.{S} Старац са учтиво 
гано корачаше иза њега водећи старца за руку.</p> <p>Мали се Ива окрете, па угледав мајку и дед 
српску цркву!« Па ме онда поведе све за руку; пређосмо бистар један поточић, па онда кроз неко  
терет претискао.{S} Тек кад је уведе за руку у кућу, и кад виде оца Миленкова у крај огњишта на 
 снаху твоју!»</p> <p>И везир је узе за руку као неко дете, и кроз она вратанца од седефа одвед 
на у њега.{S} После јој приђе узе је за руку и рече јој српски само једну реч:</p> <p>»Седи!«</ 
ц Никодије, сав бео као овца, узе ме за руку и рече »хајде, да видиш твоју цркву!« И онда као о 
дигне, али је Иконија нагло прихвати за руку и викну: »Не, кћери царева!{S} Ова дервишева посла 
 пред саму цркву, Иконија му се маши за руку, заиска смерно његов благослов и онда поче да гово 
 Јоване!« па чврсто држећи свога Иву за руку, изађе напред и рече слободно:</p> <p>»Ево Иконије 
 Иво с наном твојом!«</p> <p>Узе Иву за руку и потрча цркви.</p> <p>Најближе гомиле народа, на  
а прекрсти се и целива, па онда пољубив руку калуђеру рече, тихо: »Хвала прво Богу па онда теби 
> <p>Кад Иконија стиже на поток, подиже руку десну изнад обрва, заклони очи од сунца, које са з 
изну плакати.</p> <p>Везир јој миловаше руку, пусти је мало да се исплаче, па је онда тихо запи 
а својим хајдуцима ишчупа несрећника из руку разјарених сељака.{S} Стојан им викну љутито своји 
и тебе.{S} Ти си.</p> <p>Он јој дохвати руку и пољуби је.</p> <p>»Како си ме познала?« питаше ј 
 као да је дете; али чим му везир пусти руку он се диже на ноге, одмаче се са сиџадета и са нај 
даве, ко ће пре да стигне до ње, да јој руку као светињи каквој пољубе.</p> <p>После се народ н 
 Петрија клече на ћилим и обасипаше јој руку пољупцима и сузама.{S} Ударише сузе и Иконији и од 
њавом.{S} Грцајући од плача пољуби га у руку.{S} Стојан кад је виде онако порушену и сузну, не  
 шарову и гарову, надроби скроб у своју руку, посоли га и пружи те јој га вођко из руке поједе. 
инило као да се њен мали Ива већ у неку руку посветио, да већ сада ни отац Никодије ни црква Св 
 смерно, па приђе духовнику и пољуби му руку, и онда шапутне своме Иви те и он приђе к руци оца 
у вику свога детета; подиже се на једну руку, и збуњено погледаше око себе, <pb n="31" /> као д 
сира, привеза је себи на плећа; у једну руку узе чутурицу с вином, а у другу крчаг и — пође пра 
ашла пола пута у сретање, претисла њену руку па своје срце, па је онда сама узела под мишку и п 
авицама.{S} Он стегну усне подиже десну руку претећи у вис и стисне песницу.</p> <p>Иконија се  
а!«</p> <p>Јадна Иконија подизаше десну руку према игуману, као да га преклиње, да не говори о  
{S} Боли ме ево овде« (па Иконија метну руку на срце), »да вас гледам као робињице.{S} Лакнуће  
а од најлепших дрва, што их Анадолија и Румелија имају.{S} У пространоме парку његовом било је  
планак од сунца пробијаше на јабучицама румен младићскога здравља; испод густих проседих веђа с 
; размота ту шамију, извади из ње један румени јаглук посут шљокицама сребрним и златним; разви 
вост и узбуђеност растопише нешто тихог руменила у млечност његову а под танком и лаком копрено 
/> у тамно зеленило, а из овога у топло руменило.{S} Отуда је дошло и име конаку.{S} Зидао га ј 
црном косом, црним очима, белим челом и руменим лицем, сва обучена у црвену свилу и кадифу и с  
унца, које са запада косо своје зраке у руменим праменовима пушташе, па оштро загледа у онај то 
оника, липа из Македоније, кестенова из Руменлије, кедрова са Ливана, кипреса из Анадолије.{S}  
дуги ходник, патосан звездама од белог, руменог и зеленог мрамора, а по зидовима застрвен богат 
 од конака, пружала се обалом ограда од руменог мрамора, коју су сафирни морски таласи тихо, чи 
рисног ћилима од цвећа к оном оквиру од руменог мрамора, и преко оквира по плавом морском оглед 
нога двора, у коме се низови од белог и руменог мрамора надметаху својом лепотом, пењући се под 
ка у сред бистрог потока, под одблеском руменога неба на западу, својим млечним лицем, својим б 
 млеком, сртлијашем, кадајифом, белом и руменом халвом, рахатлуком и свакојаком другом ђаконијо 
 на кошуљу челик панцијера, на панцијер румену доламу, по долами троје токе сјајне, једне вите  
ди из шаренице једну белу погачу, једну румену јабуку, пар шарених чарапа и пар рукавица, на ко 
предао своме орта-баши писмену заповест Румили-Беглер-бега, да старог Јаничара пусти да иде, а  
м ниским турбаном око чела.{S} У десној руци држаху копља, а о бедрима ношаху криве димискије.{ 
 онда шапутне своме Иви те и он приђе к руци оца Никодија.</p> <p>»А да те не сметох у каквом с 
рила папагајева на сниском турбану, а у руци са шареном штаком са прапорцима горе на врху.{S} П 
се надметаху редом све дугине боје; а у руци ношаше велику киту босиљка и један слив жутога вос 
 и са сребрном тицом на штапу који је у руци држао.</p> <p>Иконија се јутрос упорно противила н 
а десно иде гологлаво мало ђаче; носи у руци мален котлић од калајисаног бакра, у који ће отац  
стада божјег, како носи сребрну штаку у руци и бројанице од седефа а златну камилавку на глави; 
ну прислонив је на прса.{S} У десној му руци кита босиљка, па њоме шкропи сваког ко приђе икону 
е и њих посади <pb n="26" /> да заједно ручају с њеним малим ђаком.{S} И лепо поручаше и весело 
днесох те у моме наручју, а ти стегао у ручицама ово парче од рукава њеног.{S} Не могох дуго и  
"*" /> <p>Оде народ да се мало прихвати ручка.{S} Под главним вењаком већ засели кнезови с калу 
најест као млеко белих арапских хатова, с густим и до земље црним реповима.{S} Њихови рахтови б 
ом из пупољка развила била.{S} Из луга, с оне стране, један кос звиждаше некакве значке као да  
м ружом у златној коси, с плавим очима, с лицем белим као да је млеком наливено, и сва у бледож 
 дошла и њена сестра од тетке, Макрена, с мужем и децом, па су се лепо наместили разастрв костр 
S} Без капи крви у лицу, бледа ко крпа, с очима укоченим с устма отвореним, с пеном белом и крв 
оке, витоструке и танконоге Мисирлијке, с обнаженим рукама и грудима, утегнуте танком свиленом  
јка са бледожутом ружом у златној коси, с плавим очима, с лицем белим као да је млеком наливено 
па, с очима укоченим с устма отвореним, с пеном белом и крвавом на помодрелим уснама, промуклим 
у, него оста поред врата на свом месту, с бледим лицем и плачним очима.</p> <p>У томе се појави 
ена уста.</p> <p>Он се устави у јечању; с муком и полагано отвори очи, гледаше је дуго и дуго,  
исно дахом цвета од орлових ноктију.{S} С оне стране воде извиле се високе тополе, па пустиле г 
 волујским колима старога чича Симу.{S} С њоме је дошла и њена сестра од тетке, Макрена, с муже 
сти своју гломазну црну шаку на њих.{S} С разјапљеним чељустима, раширеним уздркталим ноздрвама 
на би се висока и танкострука девојка — с црном косом, црним очима, белим челом и руменим лицем 
крупна пуцад као грудве од бисера.{S} А с једне и друге стране поред певница стоје патријарси и 
Балкана, четинара с Дурмитора, јасенова с Копаоника, липа из Македоније, кестенова из Руменлије 
анастир.{S} Али су Турци у време ратова с деспотом Ђурђем град порушили и цркву запалили, те је 
ого.{S} Научићу га да чита, упознаћу га с титлама и скратницима, научићу га да поји тропаре и к 
 кауркињама!«</p> <p>»Вољан си, аго, да с нама шалу збијаш!{S} А ко зна?{S} Свашта може да буде 
 видиш Топлицу Милана,« поче Иконија да с пуно поноса казује, као нешто што је сама видела, па  
 је дангуба и ваша штета.{S} Пустите да с миром носимо то једно дете, те да не буде горе, много 
а долазио је сам лично да је види, и да с њоме поседи мало на шареној ћошки седефли-шкољке.</p> 
 и восак пред икону Св. Јована, па онда с ведром душом и лаким срцем изађе из цркве да потражи  
луша</p> <p>старог калуђера, па се онда с њим опрости и оде.</p> <milestone unit="*" /> <p>Да б 
белина, антерију од истог таквог атлаза с рукавима од белог атлаза, широке шалваре од црвене чо 
ако се беше занео, да не чу кад Иконија с Ивом уђе, па не диже главе нити мрдну густим веђама.< 
 иђаше напред и са два три сељака своја с муком отвараше пут калуђерима кроз густе гомиле народ 
 онај комадић платна и не скидајући ока с њега.</p> <pb n="57" /> <p>Кад смо те отимали од твој 
у на глави; па би тек с вриском скочила с постеље и нагла да бежи вичући: »По Богу сестро, не д 
едвеђе пећине. »Као да нису чиста посла с њиме!« причаше тај што га је видео; »јер иде гологлав 
ви дочекиваху госте.</p> <p>»Благо вама с вашом Иконијом!« говораху гости Лежимирцима.{S} И гур 
у, просед, у раси од грубог црног сукна с црном грубом камилавком, прегнуо се био над дугачком  
е натрашке узмаче неколико корачаја, па с прекрштеним рукама ћуташе и гледаше пред-а-се.</p> <p 
 n="61" /> <p>У том навалише и жене, па с њима дође и Иконија, по коју је кнез већ послао био.{ 
 у уста, он облизну своје суве усне, па с муком и с промуклим гласом промуца: »Ти си ... божји. 
ала, сада се уздрма као тежак талас, па с виком писком и псовком навали на Гаврана да га жива р 
вом било је грмова са Балкана, четинара с Дурмитора, јасенова с Копаоника, липа из Македоније,  
ним гомилама.{S} Живи ланац од Јаничара с муком је издржавао ове таласе од људи, да не запљусну 
а њој стојала је поред сребрног сточића с бокалом са жутим шербетом једна исто тако велика и та 
ајест младих девојака: седам, свирачица с ћеманетима, цитрама, тамбурама и таламбасима, и седам 
авом; овде онде по нека надгробна плоча с излизаним натписом; иза цркве једна лепа стара липа и 
е проговори.{S} Остави поред њега крчаг с водом, чутуру с вином, и све друго што беше донела и  
тора жена заносим као неко дете!{S} Бог с тобом Иконијо!«</p> <p>То рече па се спусти под ону д 
оно дотрче они страшни Арапи, (буди Бог с нама!) па ме извуку напоље да гледам дервиша и његове 
савлада свој немир па рече:</p> <p>»Бог с тобом, Гавро, какав је то почетак од разговора?«</p>  
е, па оштро загледа у онај тополски луг с оне стране.{S} Баш нигде ни сенке од каквог човека.</ 
амилавком, а обојица у џубетима од дибе с навратком и <pb n="74" /> первазима од зибелина.{S} И 
овој слави нашег села и наше цркве буде с нама стари отац Никодије.{S} Поменух то једном поодав 
ниском белом конђом, коју је низ образе с грлом везивао црни као кадифени рубац.{S} А овде не р 
есме мраморне водоскоке и шарене кавезе с тицама.{S} Ударише и оним широким путем између велики 
 облаке!«</p> <p>»Бог и душа, сврнуо је с памети!« повикаше неки из гомиле.</p> <p>»Шта сврнуо  
ставе.{S} Али све узаман!{S} Дочеках је с ову страну Липавице; видох је <pb n="42" /> како гази 
са, од како поче овај бој голоруке раје с оружаним Турцима а већ пламен изби из крова црквена и 
царски рисовуљ!« одговори отац Никодије с пуно поуздања и поноса. »Ево, видиш, на кожи написано 
 питаше је.</p> <p>»Кад сам те на подне с царем видела, почела сам да слутим.{S} Сад сам те поз 
секирама и косама тући <pb n="30" /> се с Турцима.{S} Али је сад на сабору мало ко имао секиру  
узе и са тим тихим осмехом опростила се с овим светом у тренутку највеће своје славе Иконија, в 
 <p>»Долазећи данас к цркви, ниси ли се с ким год на путу сусрела?« питаше калуђер.</p> <p>»Нис 
ва мајка уморна, па се диже, опрости се с њоме и нареди да је опет у њен конак отпрате онако, к 
 него га само гледаше.</p> <p>Гавран се с муком и с јауком подиже на колена и паде на руке, па  
ким ћилимовима.{S} Дуж целог ходника, и с једне и с друге стране, поређало се око педесет млади 
есних прилика, анђели с дугим крилима и с мачевима високо уздигнутим; Св. Ђорђе у скрлетној дол 
уде своје у Пећ патријару с поклонима и с молбом, да, ако већ сам не може, пошље кога да цркву  
ру дође Хусејин-ага са својим Турцима и с арабом пред њену кућу.{S} Иконија се ижљуби са Макрен 
у, час испред ње, час уз њу и с десна и с лева, и некако полусавлађиваним скакањем казиваху сво 
ишао на једног старца Србина калуђера и с њиме се добро упознао.{S} Кад су се растајали, стари  
ла расклопише.{S} Иза врата стојао је и с једне и с друге стране по један лав од црног углачано 
о кубе лепо извија.</p> <p>Преко зиме и с пролећа нешто често побољеваше, па се побојаваше да н 
вима.{S} Дуж целог ходника, и с једне и с друге стране, поређало се око педесет младих и дивно  
ише.{S} Иза врата стојао је и с једне и с друге стране по један лав од црног углачаног мрамора. 
ран.{S} Свет нагрнуо око ње и с једне и с друге стране.{S} Вичу јој: »Е, Бог те благословио!« » 
бра.{S} Поред њега корачаху и с једне и с друге стране по шест красних момака, у јаничарском ру 
седла од црвене кадифе беху и с једне и с друге стране обешени округли сребрни штитови рубинима 
} Иза њих су стојали поређани с једне и с друге стране по шест црних и шест белих евнуха, некол 
 богаљ Гавран.{S} Свет нагрнуо око ње и с једне и с друге стране.{S} Вичу јој: »Е, Бог те благо 
p>И онда, истина овде и онде запињући и с натегом, исприча овако:</p> <p>»Отидох санџак-бегу у  
н облизну своје суве усне, па с муком и с промуклим гласом промуца: »Ти си ... божји... анђео!« 
амо гледаше.</p> <p>Гавран се с муком и с јауком подиже на колена и паде на руке, па четворонош 
удо и господство, а час опет поносито и с фрком дижући главу у вис, као да нестрпљиво тражи да  
 потскакују, час испред ње, час уз њу и с десна и с лева, и некако полусавлађиваним скакањем ка 
, сва обучена у црвену свилу и кадифу и с црвеном ружом у коси — укипила на десном крају од ћил 
 самог сребра.{S} Поред њега корачаху и с једне и с друге стране по шест красних момака, у јани 
товима; о седла од црвене кадифе беху и с једне и с друге стране обешени округли сребрни штитов 
ка иде кудгод великом џадом, па и да би с неруке јој је и много заходно, а посна посла у Св. Јо 
 Под главним вењаком већ засели кнезови с калуђеђерима и поповима.{S} Иконија је измолила у оца 
езиров Кизлар-ага и Капу-ага, онај први с белом а овај други с црвеном и високом камилавком, а  
апу-ага, онај први с белом а овај други с црвеном и високом камилавком, а обојица у џубетима од 
 аждају; Св. Јован у мркој камиљој кожи с мрком тиквицом о левом бедру, подигао је у вис крст о 
у му на рамена као у старих јунака који с онога света овоме свету кроз гусле говоре. </p> <p>Ст 
p>У очи самог Ивањ-дна, игуман дечански с мноштвом калуђера и попова посвети цркву и одмах удар 
е у вис своју камилавку пуну змија, али с муком и напрезањем као да је свака од олова; протресе 
 већ око поноћи млада женскадија навали с венцима од ивањског цвећа на онај извор иза цркве, те 
кама светаца и небесних прилика, анђели с дугим крилима и с мачевима високо уздигнутим; Св. Ђор 
ибелина.{S} Иза њих су стојали поређани с једне и с друге стране по шест црних и шест белих евн 
а раја једнога дана узаман гине и да ти с њоме муку мучиш.{S} Буди отац сиротињи, <pb n="43" /> 
собом и своје две поћерке.{S} Пролазећи с оваким спроводом кроз башту, она би се сама у себи на 
етим кад једном дођоше калуђери из Пећи с патријарковим ђацима па запеваше.... чекај молим те м 
, чисто га ево и сад гледам; крупне очи с благим погледом, дуге косе пале на рамена, по кратка, 
ше за неколико тренутака, па онда скочи с коња, раскиде јој јелек, раздра кошуљу на недрима, об 
р, шапуће лишће, шапуће, шапуће, па тек с друге стране зашушти јачи шушањ.{S} Окренем се, погле 
 а златну камилавку на глави; па би тек с вриском скочила с постеље и нагла да бежи вичући: »По 
пун стрела са левог рамена опет сам лук с тетивом, завијен у зелену кадифу опет златом извезену 
 »носи ме као мало воде на длану, радим с њиме што хоћу, заповедам му како хоћу, молим се Богу  
у лицу, бледа ко крпа, с очима укоченим с устма отвореним, с пеном белом и крвавом на помодрели 
е бој се рајо!« викну млад један Турчин с отвореним и човечним лицем, који очевидно беше вођ че 
нам ни сама за што!«</p> <p>Прођоше као с литијом кроз башту, мимо неколико кијосака, мимо мног 
к ја отрчим и видим шта је.{S} Ходи Иво с наном твојом!«</p> <p>Узе Иву за руку и потрча цркви. 
на поток Липавицу, и видех Иконију како с још неким женама бели платно.{S} Склоних се мало иза  
у порту.{S} Изађе и отац Никодије онако с одеждом.{S} Држи левом руком икону прислонив је на пр 
 од беле пене, кад се море ричући рвало с ветровима.{S} Између конака и ове ограде виле су се с 
збавио!«</p> <p>Поразговара се још мало с оцем Никодијем, посаветова свога синчића да у свему л 
цу Никодију дуго говорили, говорили смо с игуманом кога је Патријар послао, легла си позно и ум 
је то оставила поред невољника, заједно с крчагом тазе воде, коју је у планини захитила.{S} И с 
скочи у седло, па у бесном трку заједно с вођом стиже чету, која сад потера касом и брзо зађе з 
каше неки из гомиле.</p> <p>»Шта сврнуо с памети !« привикаше други; »има тога мој брајко, те ј 
тави Гавран. »Тада још нисам био сврнуо с памети.{S} Пробудих се и најпре рекох себи : »море, ш 
 озбиљно кнез са зачеља.</p> <p>»Сврнуо с памети, велите?« настави Гавран. »Тада још нисам био  
 темена младоме везиру, и стаде као кип с рукама на прса прекрштеним.</p> <p>»Не, не, није друг 
 несрећа бити царев везир?« упита везир с осмехом.</p> <p>»Знам ја, не можеш ти бити царев вези 
-агу са његовим Кара-агама, ни Капи-агу с његовим белим евнусима, ни царева Силиктара, који саб 
 посади <pb n="26" /> да заједно ручају с њеним малим ђаком.{S} И лепо поручаше и весело се пор 
и младо предусретало је »стрину Иконију с љубављу и поштовањем.{S} На весеља није никад ишла, а 
ше обадвоје.{S} Гавран не скидаше очију с њеног лица, које сад бејаше још лепше како стидљивост 
 турско оружје победило.{S} По повратку с војне, султан га узме у сарај за свог Силиктар-агу.{S 
 и онда пристајала да слажем моју песму с црним Гавраном!«</p> <p>»Па да му кажем да се ничему  
p>Село посла људе своје у Пећ патријару с поклонима и с молбом, да, ако већ сам не може, пошље  
 до онога како Турци полетеше по сабору с голим ножевима, и како јој отеше Иву, она од једанпут 
Остави поред њега крчаг с водом, чутуру с вином, и све друго што беше донела и изађе из пећине. 
ли Турци и ако не касаху, опет одмицаху с робљем својим.{S} Окретаху се овда и онда да погледај 
еби на плећа; у једну руку узе чутурицу с вином, а у другу крчаг и — пође право у планину к пећ 
х се и побеснех мало, али још не сврнух с памети.{S} Једнога дана случајно ударих на поток Липа 
на гуњцу моме.{S} На сну ми дође старац с великом белом брадом до <pb n="40" /> испод појаса, н 
је, па се голим рукама дохвати у коштац с једним Турчином.</p> <p>Диже се просто урнебес од вик 
азила Тутучи-башу, надзорника папагаја, са два шарена крила папагајева на сниском турбану, а у  
јао и Булбулџи-баша, надзорник славуја, са крилом јастребовим у челенци и са сребрном тицом на  
 само што је сад ваљада стотину дечака, са шареним фењерима ишло, нешто напред, а нешто по стра 
о облих зглавака на рукама и на ногама, са сребрним минђушама, са крупним црним зеницама, са оч 
ница Солака, Турчина једног у годинама, са три црне перјанице на белој чалми у бињишу од сребрн 
вијеним, са дугим свиленим трепавицама, са витим дугим и као лук од стреле високо повученим обр 
м минђушама, са крупним црним зеницама, са очима као бадем повијеним, са дугим свиленим трепави 
ама и на ногама, са сребрним минђушама, са крупним црним зеницама, са очима као бадем повијеним 
 тим једна гомила кадија, хоџа и улема, са белим турбанима, зеленим кафтанима и меким чизмама о 
рцелана у великим позлаћеним зарфовима, са млеком, сртлијашем, кадајифом, белом и руменом халво 
да наиђе Једна чета Јаничара на коњима, са црвеним доламама поврх зелених шалвара, са златним т 
х шалвара, са златним токама на прсима, са белим сарколима са златним первазом и златним челенк 
најест доратастих хатова из Курдистана, са позлаћеним рахтовима и седлима покривеним међедином; 
црвеним доламама поврх зелених шалвара, са златним токама на прсима, са белим сарколима са злат 
ери од конака.{S} Сам кнез од Лежимира, са шубаром испод мишке, иђаше напред и са два три сељак 
нуте танком свиленом копреном око паса, са сребрним гривнама око облих зглавака на рукама и на  
це златном и сребрном жицом испреткане, са зибелинима, самурима и скупоценим лисичинама оперваж 
> <p>Првих дана приступише јој погнуте, са рукама на пафтама од појаса склопљеним.{S} Иза сваке 
т калуђера, и дођоше попови из Топлице, са Ситнице и са Ибра, и искупи се народ са свих страна, 
креном, на којој имаовину своју остави, са сељанкама и старим и младим, поклони се кнезу и дома 
и беху подигнути па за појас придевени, са жутим шалварама и црвеним јеменијама.{S} Носили су х 
е су му биле од злата а тако и дизгини, са којих је висило на свакој страни по дванајест кита о 
широким путем између великих поморанџи, са којих кроз загасито-зелено лишће и кроз ките од бела 
зеницама, са очима као бадем повијеним, са дугим свиленим трепавицама, са витим дугим и као лук 
ма и ханџарима драгим камењем окићеним, са турбанима од кашмирских и хиндустанских танких ткани 
ономе везу.{S} Па онда га подиже у вис, са поштовањем, у које се мешала љубав и побожни страх,  
ест красних момака, у јаничарском руву, са лепо извезеним стреоницама о плећима.</p> <p>»Гледај 
оспором на кајику онако у белом зубуну, са шљокицама међу црним ресама, и са сниском белом конђ 
 султанија послала своју Ћехаја-кадуну, са још две кадуне и девет робињица уз обичну пратњу црн 
 мања чета шејика потомака Мухамедових, са великим зеленим чалмама.{S} Иза њих заступник Муфтиј 
гвозденом ланцу о врату, <pb n="104" /> са високом штаком и црним бројаницама, корачаше полаган 
 бостанџија корачаху сложно »Балтаџије« са скрлетним доламама и белим турбанима, носећи у рукам 
ногу Хербаџије, у скрлетним доламама, а са тигровом кожом о левом рамену; у рукама ношаху пушке 
ну старост скине тешки камен са срца, а са душе њене црни облак, који сузама дажди, онда измоли 
ме, на прсима панцире и токе сребрне; а са десног рамена висаше низ плећа стреоник од црвене ка 
жићемо вас са свим што нам је Бог дао а са радосним срцем, како и треба да служимо верне слуге  
ло је намештено хиљаду великих кавезова са птицама свакојаким, од малог царића па до орла камењ 
ространоме парку његовом било је грмова са Балкана, четинара с Дурмитора, јасенова с Копаоника, 
доније, кестенова из Руменлије, кедрова са Ливана, кипреса из Анадолије.{S} Цветне баште попрск 
заболе.</p> <p>У јутру дође Хусејин-ага са својим Турцима и с арабом пред њену кућу.{S} Иконија 
 <pb n="84" /> да уђе унутра Кизлар-ага са дванајест црних евнуха, за њима дванајест дечака па  
е решетку, али не скидаше погледа свога са ње, докле га поносити коњ његов не однесе даље низ о 
, и да је дошао у Стамбол само зато, да са царевим везиром Ризван-бегом проговори две три речи  
 и ништа га више не могаше покренути да са женама говори.</p> <p>Те ноћи Иконија не могаше за д 
ше који погинуо беше, и да га позову да са својом четом одмах к Лежимиру похита.{S} Али им дође 
нија се није препала, али које од стида са онаких речи, које од срџбе поцрвене као црвени божур 
Вечерње се већ било свршило кад Иконија са малим Ивом дође на капију велике куле.{S} Ту она дад 
злар-ага, његових шест Арапа, и Иконија са Шекер-кадуном пред вратима.</p> <p>Кизлар-ага закуца 
ред коња његова корачаху по шест дечака са црним малим шубарицама, црвеним доламама и жутим шал 
тако велика и танкострука млада девојка са бледожутом ружом у златној коси, с плавим очима, с л 
киња.{S} Али каква кауркиња?{S} Сељанка са очима једне хасеки-кадуне!{S} Кад те очупах од ње, о 
вене кадифе, златом извезен, пун стрела са левог рамена опет сам лук с тетивом, завијен у зелен 
истана.</p> <p>Свадба се његова обавила са свечаностима и раскоштвом, о којима се на широко и н 
реме, или оним великим и шареним тицама са кукастим широким кљуном, што на тачкама и сребрним п 
им токама на прсима, са белим сарколима са златним первазом и златним челенкама на глави.</p> < 
рвену чоху са високим црвеним калпацима са дугим кићанкама а од плавог ибришима.</p> <p>Одмах и 
 име по народу са славом а међу Турцима са стравом проносило.{S} Био је висок и личан човек; кр 
тимаше као бесомучна и не пушташе Ивана са груди својих.{S} А оно сироче, све бледо и престрављ 
бучиловим једну велику звезду од рубина са полумесецом од алем-камена изнад ње.{S} И коњ и јаха 
бало је пуно две године да се грађевина са свим доврши и да се црква изнутра испише.{S} Везир ј 
а дванајест девојчица, па ћехаја-кадуна са своје четири помоћнице, а иза њих дванајест Арапкиња 
дркташе, виде да не може да развије, па са најдубљим поштовањем ниско погнут приђе младом везир 
цркву Иконија остави своју шареницу, па са синчићем уђе у мрачну и празну црквицу, целива иконе 
мора, а горњи од стакла и резаног кедра са Ливана.{S} Некада је кедрово дрво било све покривено 
ра.</p> <p>Кад би на спрам оног прозора са решетком, <pb n="71" /> млади јахач упре своје погле 
 и меким облаком од свога зеленог листа са сребрнастом поставом.{S} На једно двеста корачаји од 
, и зрак радости из њих и трепет осмеха са усана његових осветлише му лепо лице његово.</p> <p> 
и други царски јелек: дванајест вранаца са сребрним рахтовима; о седла од црвене кадифе беху и  
ова; протресе је мало као да је зобница са зобљу, промумла некакве речи, које нико не разумеваш 
љом крушком.{S} Донели су пуно котарица са свакојаким јестивом, и по више већих и мањих чутура, 
S} Али кад прођем поред оних ваших тица са кратким кукастим кљуном и зеленим, плавим и златним  
и!«</p> <p>У том прође једна чета чауша са шиљастим црвеним капама од сукна, загасито зеленим к 
некада је на све четири стране био град са четири куле на четири краја, и једном главном и најв 
са Ситнице и са Ибра, и искупи се народ са свих страна, а кнез и кметови од Лежимира, баш као д 
у.{S} На глави ношаху позлаћене шлемове са белим ниским турбаном око чела.{S} У десној руци држ 
иђе богаља.{S} Кад му донесе крчаг воде са извора, Гавран је замоли, да му га дода да се напије 
ашњег свога посинка.{S} Иконија се диже са постеље, <pb n="36" /> те га пред кућом дочека кукња 
 праг од селамлика, млади се везир диже са свога перзијског сиџадета, пружи према старцу обе ру 
Јеротија.</p> <p>И дође игуман Јеротије са шест калуђера, и дођоше попови из Топлице, са Ситниц 
м чалмама.{S} Иза њих заступник Муфтије са белом чалмом и у белом кафтану.{S} Иза ових наступиш 
изнад обрва, заклони очи од сунца, које са запада косо своје зраке у руменим праменовима пушташ 
и манастир, цркву послуживали и дохотке са њених баштина прибирали.{S} Патријар нареди: да се ц 
>Харамбаша посла неколике своје хајдуке са по више сељана да по шуми потраже Гаврана и да га до 
м о левом рамену; у рукама ношаху пушке са сребрним пафтама, а у силаву ханџаре и пиштоље све у 
иђаху у корак онај у среди ношаше копље са три коњска репа, а она двојица поред њега забацили н 
ишину поче сад да се бије грабећи аспре са калдрме. </p> <pb n="72" /> <p>»Виде ли цара?« упита 
 онда потекоше право к шумарици која се са ове косе у ону дољу спушташе.</p> <p>И звиждукање дв 
усти руку он се диже на ноге, одмаче се са сиџадета и са највећим страхопоштовањем удараше теме 
дан бивала све невеселија.{S} Тек би се са ћошка свога конака загледала у море, па би сетно пољ 
тину.</p> <p>Харамбаша Стојан скочи, те са својим хајдуцима ишчупа несрећника из руку разјарени 
афтаном од загасито зелене тешке кадифе са златним ширитом.{S} Кад јој је црни Кизлар-ага прист 
ветно каже, и онда се крене пут Топлице са пратњом од десет коњаника, и са царским бурунтијама  
овода.</p> <p>Око поноћи Иконија повиче са своје постеље:</p> <p>»Децо, спавате ли?«</p> <p>Обе 
сприча до миле воље!« рече озбиљно кнез са зачеља.</p> <p>»Сврнуо с памети, велите?« настави Га 
Топлице са пратњом од десет коњаника, и са царским бурунтијама на све санџак-бегове и на све па 
буну, са шљокицама међу црним ресама, и са сниском белом конђом, коју је низ образе с грлом вез 
м по сили власти коју нам је Бог дао, и са вером у источник неисцрпне милости коју нам је Госпо 
које му је санџак-бег од Топлице дао, и са једном арабом, покривеном зеленим шаторским платном, 
да момка, лична и висока, у панцирима и са сребрним шлемовима иђаху у корак онај у среди ношаше 
вене млетачке чохе, неко са кунтушима и са бињишима од дибе-тканице златном и сребрном жицом ис 
е диже на ноге, одмаче се са сиџадета и са највећим страхопоштовањем удараше темена младоме вез 
 са шубаром испод мишке, иђаше напред и са два три сељака своја с муком отвараше пут калуђерима 
приметан осмех.</p> <p>Са те две сузе и са тим тихим осмехом опростила се с овим светом у трену 
 дођоше попови из Топлице, са Ситнице и са Ибра, и искупи се народ са свих страна, а кнез и кме 
вуја, са крилом јастребовим у челенци и са сребрном тицом на штапу који је у руци држао.</p> <p 
p> <p>Једнога дана он са својом четом и са још десетак коњаника, које му је санџак-бег од Топли 
ом пред њену кућу.{S} Иконија се ижљуби са Макреном, на којој имаовину своју остави, са сељанка 
них лалета: по споду персијски ћилимови са дивним шарама у меканим и загаситим бојама, на три с 
гуман дечански, у широкој црној мантији са гвозденим крстом о гвозденом ланцу о врату, <pb n="1 
 од сребрних аспри у гомиле света, који са још ватренијим узвицима за здравље и срећу падишину  
а Ћехаја-кадуна, проговори нешто турски са Шекер-кадуном, а ова онда рече Иконији: како мора да 
 Иконији и народу, да су иконе исписали са свим онако како су на царском иконостасу у Вилиндару 
ма истину ли »говориш?« повикаше сељани са више страна.</p> <p>»Протрех очи; уштинух се десном  
папагајева на сниском турбану, а у руци са шареном штаком са прапорцима горе на врху.{S} Поред  
бина и сафира.{S} Златом оковани кајиши са дугачким ресама од срме, држали су на широким прсима 
 јој се наводнише.</p> <p>Привикаше јој са више страна да каже шта је то друго.</p> <p>»Ево шта 
аједно са Шекер-кадуном остави у једној са врло богато застрвеном софом.{S} Мало час па уђе уну 
срме, на коме је стајао кристални бокал са црвеним шербетом; а на левом крају, према њој стојал 
ком турбану, а у руци са шареном штаком са прапорцима горе на врху.{S} Поред њега је стајао и Б 
ала је поред сребрног сточића с бокалом са жутим шербетом једна исто тако велика и танкострука  
лупици, посадио се био харамбаша Стојан са кнезом од села, а десно и лево од њих посадило се на 
ходу сунца паде у село харамбаша Стојан са неколико хајдука оружаних до зуба.{S} Он је био пооч 
 који се чувао слободан, да њиме султан са свитом својом у џамију прође.</p> <p>На горњем спрат 
 бар под њену старост скине тешки камен са срца, а са душе њене црни облак, који сузама дажди,  
је Иконија жива.</p> <p>Једнога дана он са својом четом и са још десетак коњаника, које му је с 
уљ?« упита Иконија радознало и опет као са неком стравом. »У добри час дођох да моје очи и ту с 
, тамјаном окађена црква, и као да озго са небеског плавог кубета мајка божја на њу гледа. »О м 
 преко лета.</p> <p>Била је милина озго са ћошке, погледати преко овог шареног и мирисног ћилим 
ост.{S} Витороги вођ оваца виде је оздо са паше, па заблеја и два и три пута и пође право к њој 
зове:{S} Аденистан.</p> <p>Чувен је био са лепоте многих својих ћошака растурених по луговима о 
ћурковима од црвене млетачке чохе, неко са кунтушима и са бињишима од дибе-тканице златном и ср 
штио и виче:{S} Покајте се!{S} А високо са свода <pb n="10" /> у олтару, и изнад пониског иконо 
то зеленим кафтанима, без оружја и само са дугачким зеленим доламама, којих скутови беху подигн 
ва стиже да Иконији прозбори: »Иди само са Шекер-кадуном за Кизлар-агом и не бој се ништа!« па  
ико лепо намештених соба, па је заједно са Шекер-кадуном остави у једној са врло богато застрве 
кери, беглер-бези паше и везири, све то са сабљама и ханџарима драгим камењем окићеним, са турб 
о прође поред Султаније и Иконије чисто са страхом, гледајући преда се и склопивши руке на поја 
з Једрена, Хусејин је имао дуг разговор са својом кадуном, која је била једна од оних девојака, 
 добро сте нам дошли, и послужићемо вас са свим што нам је Бог дао а са радосним срцем, како и  
S} Па ти онда ниси видела ни Кизлар-агу са његовим Кара-агама, ни Капи-агу с његовим белим евну 
ује бућкање од сиграња њених белих ногу са бистрим валима.</p> <p>Ова млада жена, која сад већ  
ест година како се његово име по народу са славом а међу Турцима са стравом проносило.{S} Био ј 
јаницу, на челу између оба ока амајлију са крупним једним смарагдом, око кога се савијало три н 
ВА МАЈКА.</head> <p>На једном пропланку са сочном зеленом травом, пасло је стадо оваца.{S} У хл 
е чему пре да се диви, да ли овом дрвљу са зрелим родом и цветом у једно исто време, или оним в 
ри једну застругу скорупа, и једну мању са ситном сољу и рече маломе: »Иво, дете моје прихвати  
еднога коња, беху одевени у црвену чоху са високим црвеним калпацима са дугим кићанкама а од пл 
ах маховину рукама, ножем опсекох плочу са свих страна, подигох је не без муке.{S} Испод ње бех 
{S} Хвала Богу ево и умирем што се клах са некрстом.{S} Истом данас видим да није све јунаштво  
 посади поред себе на сиџаде.{S} Старац са учтивошћу правог Турчина, даде се водити и посадити  
 један тих једва приметан осмех.</p> <p>Са те две сузе и са тим тихим осмехом опростила се с ов 
ено на десно и на лево, да ли није кога саблазнио,</p> <p>И летургија се сврши.{S} Свет изађе и 
пресече ми срце на двоје као нека оштра сабља.{S} Из таких очију посла за мном прекор као зрно  
и, беглер-бези паше и везири, све то са сабљама и ханџарима драгим камењем окићеним, са турбани 
дни држаху сребрне наџаке, а други голе сабље димискије.{S} Било их је страшно погледати, а теш 
ња на црвеном седлу, а о бедрима уместо сабље носити велики крст, па да њиме благосиљаш села, и 
ај <pb n="58" /> а јунаку је доста да у сабљи својој има сестру.{S} Ти си царев везир.{S} Велик 
{S} Од тебе сам научио да пушком бијем, сабљом да сечем и копљем да погађам.{S} Без тебе Ризван 
штену јуначку реч, да ће да чува својом сабљом и својом главом, да нико од бесних Турака и Арба 
ела, а кнезу каза да ће му главу својом сабљом одрубити, ако би Иконије преко ноћ нестало.{S} С 
оше по сабору ударајући где кога стигну сабљом или топузином.{S} Неки од њих појурише у цркву д 
лим евнусима, ни царева Силиктара, који сабљу цареву носи, ни његовог Ибриктара који му златни  
своме рамену, а испред цара носи сјајну сабљу цареву, која се на сунцу од силног драгог камења  
е; умукнуше и свирке и песме.{S} Сав се сабор ускомеша, као кад изненадни вихар ветар таласе уз 
} Кукњава и тужно запевање пронесоше се сабором као да се овај који је мало час онако весео био 
="30" /> се с Турцима.{S} Али је сад на сабору мало ко имао секиру а још мање косу.{S} Турци су 
једна од оних девојака, што их Турци на сабору код манастира Св. Јована узгред запленише.{S} И  
ме Марица.{S} Као робињицу заплењену на сабору код Св. Јована, Санџак-бег од Прокупља даде је н 
е развесели.</p> <p>Али нико се на томе сабору није осећао срећнији од Иконије.</p> <p>Шта је с 
ад дође до онога како Турци полетеше по сабору с голим ножевима, и како јој отеше Иву, она од ј 
лише неколико метака, па се разиђоше по сабору ударајући где кога стигну сабљом или топузином.{ 
/p> <p>»Од некуд искрсну отац Никодије, сав бео као овца, узе ме за руку и рече »хајде, да види 
аскидоше; умукнуше и свирке и песме.{S} Сав се сабор ускомеша, као кад изненадни вихар ветар та 
ећни Гавран (да га Бог убије!) приђе па сав жут и сав у дрхтавици рече ми на ухо: »Не рекох ли  
 беше очевидно и сам узбуђен.{S} Био је сав блед, и на трећем кораку стаде и гледаше онако исто 
 треба!« викну Турчин.</p> <p>Окрете се сав онај свет око Иконије.{S} Она врисну да се на далек 
 и по зажареном лицу, видело се како се сав топи од милине што је подесио бар оно, што пада на  
н (да га Бог убије!) приђе па сав жут и сав у дрхтавици рече ми на ухо: »Не рекох ли ти да ћу т 
савијаше око старог једног богаља, који сав сед као овца, а мрк у лицу као труо пањ, пузећи чет 
за тобом!« </p> <pb n="20" /> <p>Гавран сав помодре у лицу, очи му се засветлише црвеним жерави 
>»Виде ли цара?« упита је стари Хусејин сав радостан и весео.</p> <p>»Да ми, аго, не замериш, а 
чка.</p> <p>А поток као да беше уставио сав свој жубор, да пусти само да се чује бућкање од сиг 
ом и Св. Јованом да му да кап воде, јер сав гори од жеђи.</p> <p>Сутра дан Иконија је радила св 
 беше се развило у ланац па потискиваху сав народ ка цркви у гомилу.{S} Страшно их је било погл 
 нашао је у Јерусалиму српску цркву св. Саве и краља Милутина, и у њој се на коленима молио Бог 
и, ту је Иконија била прва да помогне и саветом и радом, и да одлакша речима од утехе и својим  
Падише!«</p> <p>Јаничар паде на колена, сави руке на прса а главу нави на лево раме склопив тре 
ојника!</p> <p>Калуђер се накашља мало, сави рисовуљ брижљиво, па онда рече:</p> <p>»Што обећах 
љењу гурну не баш врло нежно.{S} И онда сави руке на прса и поклони се своме старешини, и ако о 
ца из калдрме, свој лабудовски врат час савијајући ниско као да се клања до земље сиротињи и фу 
а крупним једним смарагдом, око кога се савијало три низа од алема, рубина и сафира.{S} Златом  
ј пољубе.</p> <p>После се народ највише савијаше око старог једног богаља, који сав сед као овц 
е навалише да се у њу као у неко гњездо савију.{S} Султанија преко Агапије запита Иконију да л’ 
 унутра.</p> <p>Гавран се у једном куту савио беше у клупче па тешко дихаше.{S} Ватра му беше п 
 из ненада изниче човек из шипрага, али савлада свој немир па рече:</p> <p>»Бог с тобом, Гавро, 
полагано клизаху се низ њено бледо, али савршено мирно лице; око углова од усана станио се једа 
лањале би јој се до земље, а нека би се сагибала да је и скуте љуби.{S} Ту би је ћехаја-кадуна  
с који дођосмо из далека; дај да ти очи сагледамо, те да нашима на дому кажемо: видесмо цркву б 
 <p>»Казуј, роде, да л си где год скоро сагледао мушко око под челом јуначким?«</p> <p>Кос као  
а не смета, да се црква и конаци око ње саграде, а после и да је брани од сваке напасти, док је 
ћу блага колико год устреба да се црква сагради, да јој се земље, млинови и виногради купе, даћ 
је умрла, подај сиротињи хиљаду аспри и сагради чесму уз друм, нек жедан путник жеђ гаси и нек  
коју си ти сам од суза добре једне жене саградио!«</p> <p>За њим иђаше игуман водећи левом руко 
мерној, од суза које је Бог ову цркву и саградио, како јутрос праведно рече један страшни грешн 
кодије; »то је, видиш, српски цар Лазар саградио овде за своје Србе.{S} Ено, погледај само унут 
их конака.{S} По најлепши је био један, саграђен сасвим близу обале морске, али не баш врло дал 
астаде мало и прислушкиваше.{S} Заиста, сад ово већ није био сан, него на јави чу како Гавран ј 
 па се онда опет усправи и рече: »Јест, сад се сетих!{S} Ђаци патријаркови запеваше танким грло 
 био саркофаг каквог силног проконзула; сад се обично врапци у њему брчкају весело цвркућући,</ 
 и да је из села Лежимира у Топлици.{S} Сад је све то искао да му се опет разговетно каже, и он 
 царем видела, почела сам да слутим.{S} Сад сам те познала прво по очима твога оца, а друго по  
 и пре него си великаш царев постао.{S} Сад не квари ништа да знаш: да ти је завичај Сирф-вилај 
ду, као оно што пас нањуши зверад!{S} А сад се ево пометем; ломим се тамо где ме не треба, а ни 
д народа српског.{S} И треба тако.{S} А сад браћо у здравље ктиторке овог светог храма, у здрав 
, Боже! шта ли би моји сељаци рекли, да сад некуд из прикрајка гледају, па да виде ово моје чуд 
рим валима.</p> <p>Ова млада жена, која сад већ имађаше сина ђака у Св. Јована, брчкајући се за 
м трку заједно с вођом стиже чету, која сад потера касом и брзо зађе за једну шумарицу.</p> <p> 
с води!{S} Ех, да ли он, чедо моје, зна сад да га деда и мајка његова очима прате!«</p> <p>»Ћут 
д кожне листине да пољуби.</p> <p>. »Па сад, оче Никодије, Бог па ти!« поче Иконија. »Ево ти до 
ценим лисичинама оперваженим.</p> <p>»Е сад, отварај очи и добро гледај!» викну Хусејин Иконији 
коне баш као у Вилиндару!{S} Него хајде сад да те ја водим у једну другу српску цркву!« Па ме о 
ном ваљаше низ улицу.</p> <p>Иконија је сад у ономе, што јој под очима промицаше као нека шарен 
ш једнако живе очи.{S} На лицу, које је сад вазда бледо било, владаше сад мирна збиља, а испод  
а испод оне старе крушке.{S} Иконији је сад мало било што гости Макрену и њеног Марка, него нађ 
и <pb n="30" /> се с Турцима.{S} Али је сад на сабору мало ко имао секиру а још мање косу.{S} Т 
ли били.{S} Тако је и било, само што је сад ваљада стотину дечака, са шареним фењерима ишло, не 
ран не скидаше очију с њеног лица, које сад бејаше још лепше како стидљивост и узбуђеност расто 
вицима за здравље и срећу падишину поче сад да се бије грабећи аспре са калдрме. </p> <pb n="72 
, које је сад вазда бледо било, владаше сад мирна збиља, а испод ње један тихи али тек видљив н 
мог сина!« промуца Иконија кроз плач, и сад први пут</p> <p>загрли царева везира као свога сина 
од!« које би јој громко зазвечале.{S} И сад јој се чинило, да те речи више не говори чича него  
и погледала кад на земљу паде.{S} Ево и сад (па Јаничар састави трепавице) кад очи склопим види 
 олтара, седи цар Лазар, чисто га ево и сад гледам; крупне очи с благим погледом, дуге косе пал 
 завет <pb n="13" /> његов, то ти ево и сад велим: хоћу ћери моја што год могу; али оно што ја  
па би тек опет Агапији рекла: »Хајде ти сад после ове веселе Џумбусаре (тако је почела да зове  
паде пред њу.</p> <p>»Вала Иконијо, тек сад разумедох што се памети људске окрећу за тобом!«</p 
 да скапље од глади без мене!{S} Збогом сад, и нека вам је Бог и Свети Јован свима на помоћи!«< 
наш да је умрла!{S} Добри мој Лала, ево сад царевом везиру добро да учиниш!{S} Пођи у Сирф-вила 
аурима!«</p> <p>»Хвалим те боже!{S} Ево сад нађох мог сина!« промуца Иконија кроз плач, и сад п 
 да није сељанка родила; Бога ми је ево сад лепша од сваке девојке у свој Топлици; а вредна је  
 велим:{S} Боже благи, може бити они то сад по арапски гунђају: »а шта ће та сељанка овде?{S} Н 
е четири године.{S} Не може цар да опет сад иште живу крв ове јадне сиротиње!« </p> <pb n="29"  
зећи четвороношке уђе у цркву, први пут сад после двадесет и шест година.{S} На сваком трећем к 
 била, а куд би ми душа стигла, кад бих сад како се шалиш, »за младости за лепоте моје«, узела  
оје и јагње моје!«</p> <pb n="66" /> <p>Сад су њих две седеле на софи једној под прозором, па в 
речима од утехе и својим сузама.</p> <p>Сад се све село било узбунило доласком турских коњаника 
ра.{S} Спасите ме од ових мука!«</p> <p>Сад настаде питање каквом смрћу да се несрећник умори.{ 
је дотле била мирна да је једва дихала, сада се уздрма као тежак талас, па с виком писком и псо 
 праведно рече један страшни грешник, а сада примљени и опроштени покајник пред Богом.{S} У име 
 воде, коју је у планини захитила.{S} И сада је Гавран не могаше познати, јер још трајаше ватра 
О мајко божја и богродице!{S} Помози ми сада!«</p> <p>Па се онда опет окрену везиру и узе да го 
бојим да душу не огрешим.{S} Ево ми тек сада сијну, и ево тек сада почињем да видим, како овај  
им.{S} Ево ми тек сада сијну, и ево тек сада почињем да видим, како овај камен сињи из ведра не 
 је дете ђаче манастирско.{S} Никада до сада наш честити цар није одводио ђаке из цркава, јер ј 
ли Ива већ у неку руку посветио, да већ сада ни отац Никодије ни црква Св. Јована не могу без њ 
љан си аго да тако говориш; ама да могу сада да прошетају овом чаршијом само <pb n="73" /> три  
Јаничара, па на ону тканицу.{S} Размота саде-свилу и из ње извади једно парче врло танког платн 
разви и јаглук и извади из њега нешто у саде свилу, танку као паучина, завијено.{S} Кад поче и  
 међу својим људма, добро, ево ћу да ти сазидам конак тамо, напунићу га сваком згодом, наредићу 
а Мехмеда, који је Цариград освојио.{S} Сазидао га је благом, које му је дошло као његов део од 
и на све паше.</p> <p>У Прокупљу је већ сазнао да је Иконија жива.</p> <p>Једнога дана он са св 
 Гаврана, а кнезу поручи: да рано зором сазове све село и старо и младо, и мушко и женско, пред 
а само још чвршће пригрли дете своје, и сакриваше га од погледа турских танким и везеним рукави 
да види да ли се крилати Пегаз застиђен сакрио за облачке од сребра на плавоме небу од азура.</ 
и троје токе сјајне, једне вите а друге салите, а на трећим гује исплетене, повисоко издигнуле  
ељани гледаше као неко чудо од Бога.{S} Сам Гавран причаше народу озбиљно: да му је Бог послао  
томе се појавише калуђери од конака.{S} Сам кнез од Лежимира, са шубаром испод мишке, иђаше нап 
а ми би ова чаршија од чуди занемила, а сам цар и везир потрчали би да им посипљу пут аспрама!« 
 обе руке и посади га на своје место, а сам се спусти поред њега.{S} Старцу се наводнише очи, и 
ну!{S} А право да кажем, учини ми се да сам те очи и то чело неге видела, па се занесох тражећи 
го, молим те кажи, да човек не мисли да сам се од њега препала.{S} Није, него ми тако долази св 
, ако ми Бог помогне, те да прихвати да сам чува добро име свога оца.{S} Где би ми памет била,  
авда.{S} Њему ћу слободно да признам да сам хранила и вином појила горске хајдуке, јер нас сиро 
} Чисто ми онда рече:{S} Зар не знаш да сам везирова мајка?!«</p> <p>Млади се везир замисли дуб 
лар-агом и не бој се ништа!« па се онда сам брзо измаче.{S} Оста само Кизлар-ага, његових шест  
 без краја множи!) обасуо милостима, ја сам прву милост у тебе нашао.{S} Од тебе сам научио да  
паде, да нас живе у гроб сахрани!{S} Ја сам луда женска глава, а срце ми је уцвељено и отровано 
ји је рођен да буде велики човек.{S} Ја сам твој човек, и што имам хлеба једем га у царево и у  
одију кад га је овај причестио.{S} А ја сам се оцу твоме заветовала: да ћу, ако ми Бог и мајка  
 речи: »Не дај се Србине!«</p> <p>»И ја сам слушао, да је Никодије отишао у Јерусалим, па тамо  
 је низ воду: </p> <pb n="18" /> <p>»Ја сам боља од бумбара,« рече ружи, »али те бистра вода мо 
 сам се везала другим заветом, а везала сам се заветом за то што је то тако воља божја била.{S} 
Видела си Оца Никодија?«</p> <p>»Видела сам га.{S} Него немој да овде стојимо.{S} Хајдмо, можем 
 сам те на подне с царем видела, почела сам да слутим.{S} Сад сам те познала прво по очима твог 
 а ударила сам преким путем.{S} Мислила сам да стигнемо на вечерњу«.</p> <p>»На вечерњи је био  
остаде једна жеља на празно.{S} Мислила сам, како би лепо било, да на овој слави нашег села и н 
дите овде поред твојих ногу.{S} Хранила сам га и чувала од људи и од зверади да не погине, али  
е калуђер.</p> <p>»Нисам оче, а ударила сам преким путем.{S} Мислила сам да стигнемо на вечерњу 
је још цар Душан дао нашој цркви.{S} Па сам ти на невољи грдној.{S} Две му речи прочитам <pb n= 
} Слушао сам хиљаду гатки о оставама па сам себи у сну испричах једну такву гатку.« Него опет к 
 ме ако кажем, што се не ваља.{S} Стара сам, бога ми, године су!{S} Сви сте ми добри и предобри 
 Али има друго нешто што знам.{S} Стара сам, свакога часа и кад се не надам може ме Аранђео кри 
>»Хвала Богу, ни једно ни друго!{S} Шта сам друго него једна проста жена, која ако је и видела  
 си ме познала?« питаше је.</p> <p>»Кад сам те на подне с царем видела, почела сам да слутим.{S 
ем видела, почела сам да слутим.{S} Сад сам те познала прво по очима твога оца, а друго по куца 
дивно одслужише летургију, па онда пред сам свршетак узеше причешћивати народ.{S} Прво причести 
ам прву милост у тебе нашао.{S} Од тебе сам научио да пушком бијем, сабљом да сечем и копљем да 
!« рече Иконија. »А и што би ?{S} Какве сам ја смукове виђала у нашој планини па се плашила нис 
зир а да ниси турске вере.{S} Ето какве сам среће ја: нађох сина кога ми Јаничари одведоше, али 
 ме већ више сртах ни од смрти.{S} Овде сам међу својима, а ето је се црква из урвина дигла и п 
несох тражећи по мојој лудој памети где сам их видела!«</p> <p>»А како ти се свиди царев пролаз 
.</p> <p>Свакога понедеоника долазио је сам лично да је види, и да с њоме поседи мало на шарено 
да се сече, онда се подиже и тихо, више сам у себи, прозбори: »Падиша чок јаша!« (да живи падиш 
ах се сви бели евнуси и бостанџије па и сам Капу-ага, одвојише и одступише натраг.{S} Хусејин-а 
казаше све игуману Јеротију.{S} Изађе и сам игуман у пуној одежди па рече Гаврану:</p> <p>»По о 
тиш како да служи Богу и народу, како и сам што служиш.{S} Знам, ниси заборавио речи мога покој 
 у везира.</p> <p>Везир беше очевидно и сам узбуђен.{S} Био је сав блед, и на трећем кораку ста 
Иконија озбиљно и тужно. .</p> <p>»Теби сам, жено, згрешио више него Богу!{S} Али јесте, ево ви 
 ме грешника пушташ у цркву, коју си ти сам од суза добре једне жене саградио!«</p> <p>За њим и 
осиљка рекавши му: »Нај, сине, унеси ти сам овај босиљак и ову свећу Светоме Јовану, не би ли т 
јком терају на његову заседу.{S} Свакој сам мојој стрини, свакој снаси одговорила: да га молим  
.</p> <p>Али није дуго постојало, па он сам признаде: да мати његова не изгледа да је срећна и  
смо у Једрену, рекох орта-баши:{S} Знао сам да ће да буде.{S} Пусти ме да идем да га видим; и а 
 : »море, шта човек не снива?{S} Слушао сам хиљаду гатки о оставама па сам себи у сну испричах  
{S} Пусти ме да идем да га видим; и ако сам позни и последњи, опет да му срећу зажелим!{S} Имам 
Као мува кад падне у чинију млека, тако сам ти ја у овој госпоштини.{S} Хоћу у њој да се удавим 
лави удовице.{S} Или тако нешто.{S} Ето сам већ и заборавила!«</p> <p>»Вала моје си срце давно  
не може зато што нећу, а нећу за то што сам се везала другим заветом, а везала сам се заветом з 
 има преко двадесет и шест година, кахо сам хранила овог богаља, кога ево видите овде поред тво 
нити му његову последњу жељу.{S} Јутрос сам изашла била на гроб твоме оцу и рекла му: да мој за 
звезен, пун стрела са левог рамена опет сам лук с тетивом, завијен у зелену кадифу опет златом  
ару с поклонима и с молбом, да, ако већ сам не може, пошље кога да цркву мироноше и да одреди т 
 и чудесном милошћу подигао цркву, коју сам ја мојим грехом разорио био!{S} Слава теби, Боже, с 
ањено било.</p> <p>У том долете на коњу сам вођа турски.{S} Просу турску бујицу прекора на црно 
рче и чувах га као амајлију.{S} Сиромах сам да ти радост моју богатим поклоном покажем.{S} Реко 
ко знате она умре на пречац, а ја остах сам.{S} Понех се и побеснех мало, али још не сврнух с п 
дна је и паметна је; удовица је, удовац сам што да се не узмемо?!«</p> <p>Од тога часа померих  
 јелени кроз младо, зелено борје скачу; сама таваница урезана дубоко и високо, као да се горе н 
сла њену руку па своје срце, па је онда сама узела под мишку и повела да је посади поред себе н 
 мене, као неће ни да ме гледа!{S} А ја сама себи велим:{S} Боже благи, може бити они то сад по 
 с пуно поноса казује, као нешто што је сама видела, па јој се очи разгореше а лице засветли; — 
 оваким спроводом кроз башту, она би се сама у себи насмејала и рекла:</p> <p>»Боже, Боже! шта  
насмејали него зачудили!{S} Та ево ме и сама се смејем!« Па би се опет тихо насмехнула. </p> <p 
таше Иконија; »о Мајко божја, која си и сама на овоме свету уцвељена била, ако је добро ово што 
е јој поче живље да куца, не знађаше ни сама зашто, мањ ако није што јој Хусејин оно онако из н 
иш за завичајем!«</p> <p>»Не знам ти ни сама казати, да ли жудим <pb n="96" /> за завичајем.{S} 
, сва се стресем и најежим а не знам ни сама за што!«</p> <p>Прођоше као с литијом кроз башту,  
Што плачеш?!</p> <p>»Плачем а незнам ни сама за што,« рече Иконија, просто грцајући. »Плачем од 
поћута мало, насмеја се и рече полагано сама себи:</p> <p>»Баш хвала Богу, те нема никога, ни д 
доноси из оне пећине у планини.{S} Опет сама себи говораше: »Ако је тако, онда не ваља оно што  
лима као џиновске утве грдосије.</p> <p>Сама ћошка блистала је као да је башта од разнобојних л 
аже него, онако стар и немоћан како је, само ти одмаже.{S} А док ти мали Иво за помоћ прирасте, 
рту око цркве, па се ућутао једва дише, само да чује, како калуђери и попови у цркви поје и чит 
и наоружаних онако као што су Јаничари, само што им високи калпаци беху од црвеног сукна.{S} Из 
S} И још ћеш се смејати мојој простоти, само слушај!{S} Прођем по перивоју мало; седнем тамо по 
S} Још се већма задивила кад виде како, само што Тутуџи-баша зазвекта својим прапорцима, свака  
арем допратили били.{S} Тако је и било, само што је сад ваљада стотину дечака, са шареним фењер 
/> <p>Она му ништа не одговори, него га само гледаше.</p> <p>Гавран се с муком и с јауком подиж 
о и праведно.{S} Ти видиш како је, а ја само да ти кажем, да баш онда, кад ме придигоше, несрећ 
е чине.{S} Не вреди да због ње икога ма само глава заболе.</p> <p>У јутру дође Хусејин-ага са с 
pb n="32" /> све слабије и слабије, она само муцаше: »Моје дете! моје дете!«</p> <p>Као да није 
авим очима у матер своју.</p> <p>»Е, па само да почнеш као ђаче, па већ кад мало поодрастеш и н 
 црни Кизлар-ага окрену целој свити, па само махну руком.{S} На мах се сви бели евнуси и бостан 
{S} Она врисну да се на далеко чуло, па само још чвршће пригрли дете своје, и сакриваше га од п 
а!« па се онда сам брзо измаче.{S} Оста само Кизлар-ага, његових шест Арапа, и Иконија са Шекер 
војкиња ... -.{S}60 </p> <p>Све се може само кад се хоће ... -.{S}60 </p> <p>Посљедице лакомисл 
 народну тајну; али бадава крити, да је само видиш одмах би познао.{S} А да јој видиш синчића о 
обро овим своме народу учинила.{S} Није само запалила свећу да јој за њену душу вечно гори, нег 
а и паметна мушка глава, а срце ти није само јуначко него добро и праведно.{S} Ти видиш како је 
у.{S} Био је одевен као и друге спахије само што је се из његовог белог турбана, уз златни шлем 
ње истина није велико, али чича Сима не само да не може да ти помаже него, онако стар и немоћан 
 везир Ахмед-паша јавно признавао да се само његовом личном јунаштву и његовој окретности има з 
ој је црни Кизлар-ага приступио, она се само сва стресе и побледе.{S} Мало затим па се насмеја  
ам било, убите мене несретњицу, оставте само јединче моје.«</p> <p>Али Турци и ако не касаху, о 
по ово једно!{S} Ако уцвелиш кога, биће само једну жену.{S} Плакаће, па ће се окренути, наћи му 
" /> <p>Кад већ све би готово, остајаше само да се на десном зиду у женској цркви испише: како  
могаше ни речи да прозбори, него јечаше само као да га је тешки терет претискао.{S} Тек кад је  
 <p>И онда Стојан опет ућута за дуго, и само јечаше, и пусти Иконију да се тихо исплаче. </p> < 
, све срце, сва душа одоше низ улицу, и само несвесно тело оста челом на решетку наслоњено.{S}  
тешко згрешио?«</p> <p>»Признајем!{S} И само молим суд да се уморим брзом смрћу, јер муке које  
агасито зеленим кафтанима, без оружја и само са дугачким зеленим доламама, којих скутови беху п 
матере Ризвана везира«.{S} То је тако и само везир желио да буде.{S} Али ту Иконија, на супрот  
, једва стиже да Иконији прозбори: »Иди само са Шекер-кадуном за Кизлар-агом и не бој се ништа! 
 приђе узе је за руку и рече јој српски само једну реч:</p> <p>»Седи!«</p> <p>Она седе не прого 
ти дао и овога и онога света!« »Ниси ти само везирова мајка, него си ти мајка све ове јадне сир 
н!« одговори Иконија мирно; али опет ти само мени њега покажи!«</p> <p>У том прође једна чета ч 
а беше уставио сав свој жубор, да пусти само да се чује бућкање од сиграња њених белих ногу са  
ио овде за своје Србе.{S} Ено, погледај само унутра!« Ја као завирим у цркву и лепо видим, где  
еше вођ чети. »Не бој се рајо!{S} Казуј само је ли овде Иконија из Лежимира, удовица Миленка ха 
ше, тако засташе лебдећи за један часак само на једном нокту.{S} Султанија опет <pb n="88" /> с 
арај у Једрену, и да је дошао у Стамбол само зато, да са царевим везиром Ризван-бегом проговори 
да могу сада да прошетају овом чаршијом само <pb n="73" /> три српске војводе Милош Обилић Иван 
о се тобож у том нешто разумевала, него само да се радује гледајући како зидине одмичу у висину 
Она седе не проговарајући ни речи, него само гледаше непомично у очи његове.{S} Он седе поред њ 
 вином напојио, и који му је проговорио само ове неколике речи: »Освета је моја, рече Господ!«< 
; »нека потрошим и двадесет хиљада, ако само тиме могу да купим теби за твоје старе дане нешто  
оји клањамо и ви који се крстите, имамо само једног и истог Бога.{S} Немој да плачеш!{S} Немој  
е, Иконија покрене своје село, да и оно само, од драге своје воље, снесе камена и дрвене грађе  
 кћи царева видела младог Силиктара, то само она и Ризван-бег знају.{S} Али тек Мејрима, коју ј 
да рајо!« викну Турчин. »Сваки разговор само је дангуба и ваша штета.{S} Пустите да с миром нос 
 били дуги а уски прозори, који пуштаху само по неколико праменова од светлости да се укрштају  
зира!{S} Цар има пуно везира; ја имађах само једног сина!«</p> <p>»Ни моја вера ни моје везирст 
 нађе.</p> <p>»Право је« викну Гавран; »само вас молим за брзу смрт.{S} Мозак ми је узаврео од  
 И опрема коњска била је богата, све од самог црвеног ибришима и сребра, а седла им покривена у 
Дођосмо пред главна врата, а она све од самог сребра белог као млеко; пред њима два златна стуб 
{S} Рахтови његовога вранца беху све од самог сребра.{S} Поред њега корачаху и с једне и с друг 
ве до <pb n="102" /> под саму стреју од самог биљура, па се на сунцу преливају у све дугине бој 
ријар нареди: да се црква посвети у очи самог Ивањ-дна, и посла уместо себе игумана Дечанског Ј 
зник цркве св. Јована.</p> <p>Већ у очи самог празника искупило се на пољани испред манастира п 
да у њој до смрти станује.</p> <p>У очи самог Ивањ-дна, игуман дечански с мноштвом калуђера и п 
а!{S} Из темеља па за један аршин све о самог црвеног мерџана; па онда зидови све до <pb n="102 
ајали су га од великог перивоја.{S} Око самог конака извиле се старе липе, па га чисто загрлиле 
 <pb n="76" /> сну снива!« рече Иконија самој себи корачајући полагано, али без страха иза Кизл 
аше некакав чудан израз зебње и прекора самој себи.</p> <p>»Ево се мучим да прочитам овај рисов 
оваше руком по челу и по образима.{S} И самој јој се очи сузама напунише па грцајући рече:</p>  
остави своје сиџаде.{S} Девојкама, па и самој султанији, то се даде на смеј па се слатко насмеј 
»Освета је моја, рече Господ!«</p> <p>У самој ствари Иконија му је сваке Суботе обилазила његов 
а из корана и турским пословицама.{S} О самом великом дворцу причало се да му по лепоти и по бо 
ва ће времена да настану и на каквим ће самоуцима цркве царске да остану!«</p> <p>»Је ли то баш 
че:</p> <p>»Што обећах твоме Миленку на самрти, што ти казивах кад год си ми помињала завет <pb 
 даљини издахну, онда Иконија опет зачу самртнички шапат Гавранов: »воде... воде... кап воде... 
де све по реду, имаш ти мало по дуже до самртнога часа од мене.{S} Него хајдмо из ове мемљиве т 
те и јутром и вечером благосиљати, а на самртноме часу моме рећи:{S} Бог нека даде оцу Никодију 
 страшна светиња.{S} Кад већ стиже пред саму цркву, Иконија му се маши за руку, заиска смерно њ 
босиљак мира у твој народ.«</p> <p>Пред саму цркву Иконија остави своју шареницу, па са синчиће 
а онда зидови све до <pb n="102" /> под саму стреју од самог биљура, па се на сунцу преливају у 
те снађе, не жали ни на кога до на себе саму!{S} Ова рука која жуди да ти милује груди, живој ћ 
и: како мора да <pb n="77" /> је остави саму у овој одаји да дочека везира, који ће јој кроз ко 
ебрном жицом испреткане, са зибелинима, самурима и скупоценим лисичинама оперваженим.</p> <p>»Е 
све се то помешало и ишарало у тај лепи сан, који даће Бог да је на добро као и све што је на д 
 јој док везирова мајка не падне у тихи сан.</p> </div> <pb n="91" /> <div type="chapter" xml:i 
киваше.{S} Заиста, сад ово већ није био сан, него на јави чу како Гавран јечи : »воде ... воде  
ицу заплењену на сабору код Св. Јована, Санџак-бег од Прокупља даде је на поклон Хусејин-аги.{S 
удницу, те чуше од кнеза да је дошла од Санџак-бега заповест: да Хусејин-аги без разговора пред 
њаника, и са царским бурунтијама на све санџак-бегове и на све паше.</p> <p>У Прокупљу је већ с 
м и са још десетак коњаника, које му је санџак-бег од Топлице дао, и са једном арабом, покривен 
у да је води у Стамбол. »И још поручује Санџак-бег«, понављаше кнез, — »без разговора, вели, ак 
!« — »У добри час, верна рајо!« рече ми санџак-бег; »неће ти на јалово бити.{S} Валах и онако и 
 натегом, исприча овако:</p> <p>»Отидох санџак-бегу у Прокупље. »У нашем селу,« рекох му, »има  
 скакућу испред мене!{S} Него, ако ниси сањива, Агапијо, причај нам што о светом граду Јерусали 
е чорбаџија Доганџија које чувају стари Сарај у Једрену, и да је дошао у Стамбол само зато, да  
} По повратку с војне, султан га узме у сарај за свог Силиктар-агу.{S} То се високо дворско дос 
им улицама стамболским, које од старога сараја воде к џамији Сулејманији, искупила се била свет 
али царства, аге од Дивана и од царској Сараја, кади-аскери, беглер-бези паше и везири, све то  
ако је било !?{S} Док си био наш уста у Сарају, никад ми ништа помињао ниси!«</p> <p>»Таква је  
, са златним токама на прсима, са белим сарколима са златним первазом и златним челенкама на гл 
 од римских војника.{S} Можда је то био саркофаг каквог силног проконзула; сад се обично врапци 
.{S} По најлепши је био један, саграђен сасвим близу обале морске, али не баш врло далеко од гл 
 упаде јој Стојан у реч, па се намршти, састави веђе и просипаше кроз оба ока прамен од варница 
на земљу паде.{S} Ево и сад (па Јаничар састави трепавице) кад очи склопим видим њене очи!{S} У 
ко зидине одмичу у висину, како се кров саставља и како се по средини велико кубе лепо извија.< 
смо се вољи — нека му је слава! — данас састали да се, до његове воље, више не растајемо!{S} Хо 
 аспре што се беле!{S} Заграбих руком и сасух две три прегрши у недра!{S} Почех да се тресем ка 
 негде топило злато, меки бисер и плави сафир, па се млазови спуштајући се доле скристалисали п 
се савијало три низа од алема, рубина и сафира.{S} Златом оковани кајиши са дугачким ресама од  
итврђени златни штитови искићени плавим сафирима, а коњушари ношаху на глави беле калпаке, а по 
и пре, него што су се златне, бисерне и сафирне капљице откинуле да као блистава роса попадају  
алом ограда од руменог мрамора, коју су сафирни морски таласи тихо, чисто тепајући јој, запљуск 
ећини Гаврановој.</p> <p>Имало је скоро сахат хода до пећине.{S} Док на једном извору у шуми на 
 из ведра неба паде, да нас живе у гроб сахрани!{S} Ја сам луда женска глава, а срце ми је уцве 
ди и да ми га о задушницама опојава?{S} Сахранићу се овде као незнана и некрштена душа, па ћу с 
еним кафтанима и меким чизмама од црног сахтијана.{S} Па онда <pb n="69" /> једна мања чета шеј 
ло казати ко је грђи од кога. »Нека Бог сачува свакога да их и у <pb n="76" /> сну снива!« рече 
изгледати!{S} О мајко божја смилуј се и сачувај ме тога!«</p> <p>Иконија се прекрсти, па побожн 
крилима и с мачевима високо уздигнутим; Св. Ђорђе у скрлетној долами, на белом коњу, витим копљ 
њу, витим копљем пробада зелену аждају; Св. Јован у мркој камиљој кожи с мрком тиквицом о левом 
у младост и у срећно доба, кад је црква Св. Јована појала.{S} Боже благи! кад се сетим кад једн 
, да већ сада ни отац Никодије ни црква Св. Јована не могу без њега да буду.{S} Милина јој беше 
опет ми неверица!{S} Од куд ће Турци на Св. Јована и на Лежимир?!{S} Ништа се не чује да царева 
а, што их Турци на сабору код манастира Св. Јована узгред запленише.{S} И пре је од ње слушао д 
н: да сиротиња раја на оним урвинама од св. Јована подигне себи нешто црквице!{S} Биће то твојо 
S} Као робињицу заплењену на сабору код Св. Јована, Санџак-бег од Прокупља даде је на поклон Ху 
 ђаче, дошао је Ивањ дан, празник цркве св. Јована.</p> <p>Већ у очи самог празника искупило се 
је било.{S} Не смем да призивљем Бога и Св. Јована за јемце, али ми верујте, да нисам ни помишљ 
узи, и да га чује: како је куми Богом и Св. Јованом да му да кап воде, јер сав гори од жеђи.</p 
 каже: дође човек и рече: спалише Турци Св. Јована у Топлици и поробише Лежимир!{S} Следи ми се 
аде.{S} Насу уља у кандиоце пред Иконом Св. Петке, запали га и помоли се Богу да јој помогне.{S 
а се пожуримо до вечерње да стигнемо до Св. Јована да видимо оца Никодија!«</p> <p>»А што "ћемо 
јао и појао малени стародревни манастир Св. Јована.{S} Манастирска је црква била мала, ниска и  
 жена, која сад већ имађаше сина ђака у Св. Јована, брчкајући се за неколико тренутака у сред б 
јој је и много заходно, а посна посла у Св. Јована а мршава у Лежимиру.{S} Ех шта ћеш остарех и 
им цар одобрава да Иконија обнови цркву св. Јована.</p> <p>Требало је пуно две године да се гра 
ија, нашао је у Јерусалиму српску цркву св. Саве и краља Милутина, и у њој се на коленима молио 
ко да положи босиљак и восак пред икону Св. Јована, па онда с ведром душом и лаким срцем изађе  
ропи га, па је онда пружи Иконији која, сва блажена прекрсти се и целива, па онда пољубив руку  
 мене свака моја суза, свака моја мука, сва моја туга и невоља; нека ти је од мене све просто и 
ако долази свагда, чим угледам Арапина, сва се стресем и најежим а не знам ни сама за што!«</p> 
аше.{S} Као да јој све мисли, све срце, сва душа одоше низ улицу, и само несвесно тело оста чел 
ним очима, белим челом и руменим лицем, сва обучена у црвену свилу и кадифу и с црвеном ружом у 
е честити беже!« рече Иконија грцајући; сва се тресаше као да је у грозници; клекну на земљу, п 
ији се смрче и одсекоше јој се ноге.{S} Сва пребледе и за неколико тренутака не могаше ни крочи 
»Ово нешто није добро!« рече Иконија, а сва претрнула беше. »Седите ви овде где сте, <pb n="27" 
дим да не треба да те боли, јер биће да сва моја сетност долази од луде памети једне старе и пр 
но.</p> <p>»Е чекај мало!« рече Иконија сва усплахирена; погледа к мору, поћута, прекрсти се и  
мирисна шербета.</p> <p>Иконија се била сва у ухо претворила, па растужена замишљено гледаше у  
.{S} Ови царски двори, ове царске баште сва ова госпоштина што се цакли у диби и кадифи, све то 
ицем белим као да је млеком наливено, и сва у бледожуту свилу обучена.</p> <p>Кад се ни султани 
 црни Кизлар-ага приступио, она се само сва стресе и побледе.{S} Мало затим па се насмеја и реч 
г конака допрате у харем.{S} Иконија је свагда водила собом и своје две поћерке.{S} Пролазећи с 
а настајала би права забава, у којој би свагда било певања, играња и опсенарских престава.{S} Н 
а препала.{S} Није, него ми тако долази свагда, чим угледам Арапина, сва се стресем и најежим а 
у.{S} То се високо дворско достојанство свагда давало најлепшем међу младим јунацима турске вој 
 господар од дивнога Аденистана.</p> <p>Свадба се његова обавила са свечаностима и раскоштвом,  
ле.</p> <p>Но једно месец дана после те свадбе, јави се у конаку новога везира стари један Јани 
а ти је проста од мене свака моја суза, свака моја мука, сва моја туга и невоља; нека ти је од  
Тутуџи-баша зазвекта својим прапорцима, свака од оних тица приклони ниско главу клањајући се, п 
ија, али с муком и напрезањем као да је свака од олова; протресе је мало као да је зобница са з 
и срећна.{S} Чинило би јој се да јој је свака тица певачица неки род, свако лепо дрво неки приј 
.{S} Гавране, нека ти је проста од мене свака моја суза, свака моја мука, сва моја туга и невољ 
то на тачкама и сребрним пречагама међу свака два поморанџина дрвета стојаху.{S} Још се већма з 
г дворца водиле к обали морској, између свака два поморанџина дрвета,стојало је привезано златн 
«</p> <p>Бабе неке дођоше те јој бајаху свака на свој начин.{S} Пети дан Иконија се већ предигл 
цу и односила му нешто хране и вина.{S} Сваке године на Ивањдан, ишла је она да се на развалина 
се камена и дрвене грађе за цркву.{S} А сваке суботе она и друге жене из села, доносиле су раде 
на пафтама од појаса склопљеним.{S} Иза сваке њене речи, обе припадаше да јој скуте целивају, и 
нка родила; Бога ми је ево сад лепша од сваке девојке у свој Топлици; а вредна је и паметна је; 
ајко божја и богородице!{S} Спаси ме од сваке беде и напасти од овога лудог човека!«</p> <p>И о 
ко ње саграде, а после и да је брани од сваке напасти, док је год жив.{S} Везир му преда берат, 
д!«</p> <p>У самој ствари Иконија му је сваке Суботе обилазила његову живу гробницу и односила  
теже је раји и до срца је боли, кад цар сваке седме године пробере нашу најбољу децу, па их нос 
сет младих и дивно лепих девојака.{S} У сваке коса беше оплетена у стотине танких витица, па па 
о тихо снева снове невиности.{S} Између сваке две девојке стојао је осмоугли сточић од седефа,  
еки род, свако лепо дрво неки пријатељ, сваки пољски цвет жива реч којом поље срцу говори.</p>  
ару!« прихвати Хусејин-ага, који је као сваки Јаничар српски говорио. »Биће да треба цару, кад  
ру, и слушај луда рајо!« викну Турчин. »Сваки разговор само је дангуба и ваша штета.{S} Пустите 
ошке обилазаше око цркве, па би се пред сваким од тројих врата устављао да повиче:</p> <p>»Хвал 
да јој је свака тица певачица неки род, свако лепо дрво неки пријатељ, сваки пољски цвет жива р 
ручује своје богато стовариште</p> <p>— сваковрсних књига —</p> <p>Романи и приповетке.</p> <p> 
ој му руци кита босиљка, па њоме шкропи сваког ко приђе икону да целива.{S} Поред њега десно ид 
има друго нешто што знам.{S} Стара сам, свакога часа и кад се не надам може ме Аранђео крилима  
ти ко је грђи од кога. »Нека Бог сачува свакога да их и у <pb n="76" /> сну снива!« рече Икониј 
огао, да му мати буде задовољна.</p> <p>Свакога понедеоника долазио је сам лично да је види, и  
на шареној ћошки седефли-шкољке.</p> <p>Свакога петка пред вече, млада би султанија послала сво 
ову заседу.{S} Свакој сам мојој стрини, свакој снаси одговорила: да га молим да ми не замери ал 
шуту хајком терају на његову заседу.{S} Свакој сам мојој стрини, свакој снаси одговорила: да га 
а тако и дизгини, са којих је висило на свакој страни по дванајест кита од дробног бисера и тол 
.{S} А стидљивост и чедност баш требају свакој девојци као цвету мирис и боја!{S} Бога ми, па б 
тено хиљаду великих кавезова са птицама свакојаким, од малог царића па до орла камењара; док се 
 крушком.{S} Донели су пуно котарица са свакојаким јестивом, и по више већих и мањих чутура, и  
јима златна и сребрна жица беше извезла свакојако цвеће; јелеци махом од црвене и зелене кадифе 
м, белом и руменом халвом, рахатлуком и свакојаком другом ђаконијом.{S} Једна би се висока и та 
у да ти сазидам конак тамо, напунићу га сваком згодом, наредићу да ти се из моје хазне издаје ш 
сад после двадесет и шест година.{S} На сваком трећем кораку удараше челом о мраморни патос, па 
ојао је осмоугли сточић од седефа, а на сваком од њих по једна кита од зумбула или по једна кит 
жи свакому духовнику, свакоме попу, а и сваком брату Србину: поздравље ти од оца Никодија, наша 
српске крајеве, кажи свакому духовнику, свакоме попу, а и сваком брату Србину: поздравље ти од  
>»Браћо и народе, не дајте нас! тако се свакоме од вас Бог на невољи нашао!« викаше она иза гла 
удеш пролазио кроз српске крајеве, кажи свакому духовнику, свакоме попу, а и сваком брату Србин 
ч: »Освета... је... моја! рече Господ!« Сваку реч старац изговараше све то јачим гласом, планин 
све то јачим гласом, планина прихваташе сваку реч громкијим одзивима, док се ови не сложише у п 
 и док стиже пред пећину, беше већ лепо свануло.{S} Застаде мало и прислушкиваше.{S} Заиста, са 
да носиш калуђерима, који и онако имају свачега доста?« Не однесох новце цркви, него подигох ку 
 да с нама шалу збијаш!{S} А ко зна?{S} Свашта може да буде у вас Турака!« — одговорише му неки 
њих корачаху сложно дванаесторо дечака, све по четворица у једној врсти.{S} Беху обучени они у  
јака од петнајест до осамнајест година, све то богато обучено и накићено, у руву од разних боја 
ије.{S} И опрема коњска била је богата, све од самог црвеног ибришима и сребра, а седла им покр 
ас је, и кад се весели и кад се тугује, све као моба.{S} И не може да буде игра друкчије, него  
важно рече:</p> <p>»Вала ћу ти поочиме, све казати и ако ми је зазор за по нешто, и ако се за д 
S} И што год има у мене женске родбине, све је то поклонима и митом подизао да ме као кошуту ха 
орио што о мени?«</p> <p>»Јесте, брате, све ми је казао, и ако ништа у томе новога није било!«< 
Ивана са груди својих.{S} А оно сироче, све бледо и престрављено, обема се рукама ухватило за њ 
 једва дихаше.{S} Као да јој све мисли, све срце, сва душа одоше низ улицу, и само несвесно тел 
 кметови од Лежимира, баш као домаћини, све гологлави дочекиваху госте.</p> <p>»Благо вама с ва 
штитови рубинима искићени.{S} Коњушари, све по два на <pb n="68" /> једнога коња, беху одевени  
кади-аскери, беглер-бези паше и везири, све то са сабљама и ханџарима драгим камењем окићеним,  
оспоштина што се цакли у диби и кадифи, све то лепо приличи царевој кћери и царевом везиру, али 
ле, и гледах је:{S} Што је дуже гледах, све се више губих.{S} Рекох себи: »ову жену као да није 
ма, промуклим гласом, али <pb n="32" /> све слабије и слабије, она само муцаше: »Моје дете! мој 
руву од разних боја и разнога кроја.{S} Све то прође поред Султаније и Иконије чисто са страхом 
од кострети, и нешто крпа и тканица.{S} Све је то оставила поред невољника, заједно с крчагом т 
дела се кроз танки сунчев препланак.{S} Све је на њој било чисто, и све јој тако приличаше да ј 
два пута живо рече: »Аферим, аферим!« а све њене дворанке поновише за њом: »Аферим!!« На један  
{S} А ако ће да пали што има, боље нека све то поклони светоме Јовану, да му је свећа пред свец 
и само везирова мајка, него си ти мајка све ове јадне сиротиње!« »Е вредило је да прођеш кроз с 
ла није.{S} Али је из дана у дан бивала све невеселија.{S} Тек би се са ћошка свога конака загл 
арод закука иза гласа и поче да бега на све стране.</p> <p>Међу тим су Турци једним ударом бузд 
аги, а он јави везиру, а везир посла на све стране, и нашем Патријару, и у Свету Гору; распитив 
т коњаника, и са царским бурунтијама на све санџак-бегове и на све паше.</p> <p>У Прокупљу је в 
,</p> <p>Око црквене порте некада је на све четири стране био град са четири куле на четири кра 
 је било подне превалило и весеље се на све стране најлепше загрејало, кад се од једаред кола р 
к од народа као грмљавина, и разнесе на све стране, а како се он губљаше у даљини прихватан од  
м бурунтијама на све санџак-бегове и на све паше.</p> <p>У Прокупљу је већ сазнао да је Иконија 
ма.{S} Дођосмо пред главна врата, а она све од самог сребра белог као млеко; пред њима два злат 
ру; распитивало се и распитивало се, па све узаман !{S} Како га у онај страшни дан нестаде, про 
а причешће које ћеш данас да примиш, па све се то помешало и ишарало у тај лепи сан, који даће  
ве дугине боје; погледам горе, а кубета све од бистрог плавог камена драгог, па покривена златн 
 харему дочекале би је ките од робињица све лепше од лепших, клањале би јој се до земље, а нека 
е како је било.{S} Иконија узе да прича све по реду, па кад дође до онога како Турци полетеше п 
изван навали на њу да му просто исприча све што јој је тешко.</p> <p>»Па добро, ево да ти све и 
умири.{S} Стојан јој рече да му исприча све како је било.{S} Иконија узе да прича све по реду,  
а, а кнезу поручи: да рано зором сазове све село и старо и младо, и мушко и женско, пред судниц 
 у врх совре, па онда калуђере и попове све по старешинству, па онда кнезове од суседних села и 
 другу српску цркву!« Па ме онда поведе све за руку; пређосмо бистар један поточић, па онда кро 
а и онога света!«</p> <p>»Ако ће да иде све по реду, имаш ти мало по дуже до самртнога часа од  
 па игуман, па ко зна чедо моје, шта је све теби Бог записао у својој књизи.{S} Твоја мајка не  
е из села Лежимира у Топлици.{S} Сад је све то искао да му се опет разговетно каже, и онда се к 
вку од сивог сукна доле на под, а змије све једна преко друге навалише да се у њу као у неко гњ 
 некрстом.{S} Истом данас видим да није све јунаштво знати погинути.{S} Видим е није мање јунаш 
леда, да л’ људе да л’ коње.{S} Спахије све по лепоти и јунаштву пробрани, носили су црвене шал 
м пафтама, а у силаву ханџаре и пиштоље све у сребро заливене.</p> <p>Па онда удари једна кита  
 моја туга и невоља; нека ти је од мене све просто и пред Богом и пред људма!»</p> <p>»Бог те б 
од утехе и својим сузама.</p> <p>Сад се све село било узбунило доласком турских коњаника и шаре 
а и онако мила на зелено поље, а оно се све зашарени као да је на њ пала кита шаренога цвећа.{S 
а леђа јаничарских запрепашћена гледаше све ово чудо и господство, а час опет поносито и с фрко 
не молитве, него одоше у олтар и казаше све игуману Јеротију.{S} Изађе и сам игуман у пуној оде 
, поклони се кнезу и домаћинима, мољаше све да јој опросте ако се на овом свету видели не би пр 
че Господ!« Сваку реч старац изговараше све то јачим гласом, планина прихваташе сваку реч громк 
аше тројици калуђера, Кад калуђери чуше све шта је и како је било, препадоше се и не смедоше му 
ра и Анадолије, и учене хоџе и улеме из све турске царевине.{S} Како је Махмуд-паша, као песник 
жно запомагаху и кукаху.{S} Мали Иво из све снаге врискаше: »Нано, нано моја! не дај ме!«</p> < 
сиротиње!« »Е вредило је да прођеш кроз све твоје муке, кад си овакав дан доживела!« А они који 
д њега крчаг с водом, чутуру с вином, и све друго што беше донела и изађе из пећине.</p> <p>Кад 
епланак.{S} Све је на њој било чисто, и све јој тако приличаше да је било мило погледати је.{S} 
 и два и три пута и пође право к њој; и све се стадо усталаса, крену за вођом, удари у одзиве,  
једно за другим, и то све јаче и јаче и све брже и брже, одзвижда нову једну своју нумеру.</p>  
о да изгледа пред Богом који све види и све зна?!«</p> <p>»Пре је давно умрла него да је жива«, 
ош неколико корачаја, па се под новим и све то жешћим ударцима камџије стропошта на земљу као м 
сан, који даће Бог да је на добро као и све што је на добро испало!«</p> <p>»Нека буде у свему  
о самог црвеног мерџана; па онда зидови све до <pb n="102" /> под саму стреју од самог биљура,  
, како ће то да изгледа пред Богом који све види и све зна?!«</p> <p>»Пре је давно умрла него д 
 да повратим половину од оставе.{S} Али све узаман!{S} Дочеках је с ову страну Липавице; видох  
да отклони цркву да и анђели чују, а ми све младе жене и девојке пожутесмо као смиље; ђаци и ка 
ше жене, те причаше Иконији и Чича Сими све шта је и како је било: како је Гавран из гласа куми 
 кад сто момака и двеста девојака удари све у ногу, а оно као да игра један момак и једна девој 
ке пожутесмо као смиље; ђаци и калуђери све више и више везу гласовима, а ми се јаднице расплак 
ј је тешко.</p> <p>»Па добро, ево да ти све и кажем:</p> <p>»Прво и прво све ми се чини, да не  
?«</p> <p>»Бојим се, било би дуго да ти све казујем.{S} Нити је право да кажем ма што, што би т 
причати, али видим није инако већ да ти све кажем!«</p> <p>И онда Иконија исприча како је Гавра 
 Арапина, она протрча мимо њега дркћући све то краћим и тежим дахатом.{S} Груди јој се надимаху 
ала била, и једва дихаше.{S} Као да јој све мисли, све срце, сва душа одоше низ улицу, и само н 
 муком као да је у цркви.</p> <p>»Казуј све право по истини, о мање ти је!« ободраваше кнез Гав 
ом муком то би.{S} Ваља да вам испричам све, јер по из даље иде почетак овог мог јадног свршетк 
ну шареницу, у којој се надметаху редом све дугине боје; а у руци ношаше велику киту босиљка и  
ке, скиде чарапе, веза их једном врпцом све заједно, и устаде.{S} Падоше јој погледи на оног бу 
а црква!{S} Из темеља па за један аршин све о самог црвеног мерџана; па онда зидови све до <pb  
 је Хусејин-ага из везирове кесе плаћао све мајсторе, Иконија покрене своје село, да и оно само 
огу да сносим!«</p> <p>»Казуј нам право све по реду и облакшај душу своју на теразијама Аранђел 
 да ти све и кажем:</p> <p>»Прво и прво све ми се чини, да не може бити, да ја теби и царевој к 
tone unit="*" /> <p>Ризван-бег је чинио све што год је могао, да му мати буде задовољна.</p> <p 
/> <pb n="93" /> <p>Ризван-бег је чинио све што велика сила и још веће богаство могу да помогну 
да будем монастирско ђаче?« упита дечко све невеселији, па се загледа крупним својим плавим очи 
 Ливана.{S} Некада је кедрово дрво било све покривено љускама од седефа, који се на сунцу прели 
 кажу да говоре турски и арапски, а оно све те тице погледају право и оштро у <pb n="95" /> мен 
 то на лево; као тешкајући се што је то све било па прошло.</p> <p>У том уђоше у дворану две, к 
> одатле три пута једно за другим, и то све јаче и јаче и све брже и брже, одзвижда нову једну  
> <p>Стаде свирка, као да у исти тренут све жице попрскаше.{S} И обе играчице као да се у лету  
запојала. </p> <pb n="99" /> <p>Кад већ све би готово, остајаше само да се на десном зиду у жен 
амог биљура, па се на сунцу преливају у све дугине боје; погледам горе, а кубета све од бистрог 
ци да ћу од себе чуда учинити, запалићу све што имам нека изгоре, није ми <pb n="15" /> вајде и 
ханџар.{S} Рахтови његовога вранца беху све од самог сребра.{S} Поред њега корачаху и с једне и 
 сребра.{S} Вратих се у пећину, подигох све до последње аспре и одох кући пун радости, Да вам н 
 своја недра па рече;</p> <p>»Ти памтиш све како је било !?{S} Док си био наш уста у Сарају, ни 
</p> <p>Подсвојкиња ... -.{S}60 </p> <p>Све се може само кад се хоће ... -.{S}60 </p> <p>Посљед 
апезарију, да се мало прихвате.</p> <p>»Све ми је Бог преко молитава мојих и преко очекивања мо 
 »сине!« — »Хвала ти, цареви везире!{S} Свега има изобила у двору твоме, и колико ми добра чини 
 плавим и црвеним ђинђувама.{S} И поврх свега - извади из једног свиленог завоја један старинск 
ад бих моју дворбу поделила између мога свекра, чича Симе, мога сина Иве и другога дома господа 
.{S} II. ...{S} 3.-</p> <p>Злочин једне свекрве ...{S} 1.50 </p> <p>Женска Рука ...{S} 4.- </p> 
јом речју, Иконија отвараш себи и своме свекру пута кроз густу гомилу света, док не стиже до оц 
 кума Марти, а Бога ми реците и кнезу и свему селу: аманет вам онај невољник у планини; немојте 
икодијем, посаветова свога синчића да у свему лепо слуша</p> <p>старог калуђера, па се онда с њ 
е на добро испало!«</p> <p>»Нека буде у свему како Бог хоће! није ме већ више сртах ни од смрти 
лазнио,</p> <p>И летургија се сврши.{S} Свет изађе из цркве у порту.{S} Изађе и отац Никодије о 
ата, седео је на земљи богаљ Гавран.{S} Свет нагрнуо око ње и с једне и с друге стране.{S} Вичу 
асно Богу, да је још не позивље на онај свет, док не чује, да је црква опет запојала. </p> <pb  
викну Турчин.</p> <p>Окрете се сав онај свет око Иконије.{S} Она врисну да се на далеко чуло, п 
е лудује.{S} А већ ако хоћ да тумарне у свет, нека га, нек тумарне, неће село за њим пресвиснут 
="15" /> вајде имати га и ето ме одох у свет да се турчим!«</p> <p>»Што ћу му!?« рече Иконија.  
словио!« »Е, Бог ти дао и овога и онога света!« »Ниси ти само везирова мајка, него си ти мајка  
а: »Иконијо, Бог ти дао и овога и онога света, опрости ми кад си ми живот повратила, реци и да  
 нека даде оцу Никодију и овога и онога света!«</p> <p>»Ако ће да иде све по реду, имаш ти мало 
рамена као у старих јунака који с онога света овоме свету кроз гусле говоре. </p> <p>Стојан је  
викну, одмах му се око срца проспе нека света топлина.{S} И десни и леви зид беху исписани слик 
близини, дотрчаше и неке жене из гомиле света, који се око вењака скупио био, али већина калуђе 
читаву дажду од сребрних аспри у гомиле света, који са још ватренијим узвицима за здравље и сре 
одводи, да ће крв да се пролије и да ће света црква да изгоре.{S} У зао час хтедох да се освети 
е, прекрсти се и рече:</p> <p>»О Боже и света богородице, не дајте ми да душу своју огрешим!</p 
тне кад се чита евангеље, кад се износи света тајна, кад треба да се прекрсти, јер старац нит д 
и и своме свекру пута кроз густу гомилу света, док не стиже до оца Никодија.{S} Па онда полаган 
 десни и леви зид беху исписани сликама светаца и небесних прилика, анђели с дугим крилима и с  
ме, а маломе Иви рекоше да иде да гледа свете слике, што беху исписане на зидовима испод некада 
тени покајник пред Богом.{S} У име наше свете цркве, у име нашег светог Патријара, у име целог  
едног дошло колико је право!{S} Не, не, свети оче, толико се изумила нисам.{S} А да јесам, ех,  
ок потекла.{S} И ево ми се он кроз тебе свети, јер ми кроз тебе добра чини.{S} Нека је слава Бо 
пре продао, осветио.{S} Бог се друкчије свети. »Освета је моја, рече Господ!« Богме бих вам о т 
та је моја!« Моли му се, да ти се он не свети!« говораше Иконија озбиљно и тужно. .</p> <p>»Теб 
огу!{S} Али јесте, ево видим, Бог ми се свети.{S} Његова освета није као људска.{S} Ево ме да с 
ене!{S} Збогом сад, и нека вам је Бог и Свети Јован свима на помоћи!«</p> </div> <pb n="63" />  
Прекрсти се, промуца: »Помози ми Боже и Свети Јоване!« па чврсто држећи свога Иву за руку, изађ 
во па да се клања и да виче »благослови Свети владико!« Еј, Боже, да ми је онда да твој отац ус 
конијо, добра жено!«</p> <p>»Благослови свети оче!« рече Иконија смерно, па приђе духовнику и п 
а говори гласно, да се на далеко чуло: »Свети оче, ово је данас најсрећнији дан мога живота.{S} 
ку да наспе уље у кандила што гору пред светим иконама.</p> <p>Тек је било подне превалило и ве 
 к џамији Сулејманији, искупила се била светина у густим шареним гомилама.{S} Живи ланац од Јан 
рости ми, земљо!{S} Опрости ми!«</p> <p>Светина око њега и око суда, која је дотле била мирна д 
е суд где ће да се нађе правда?«</p> <p>Светина се стиша и суд узе да суди.</p> <p>У брзо се св 
е, а ови изнеше пред суд, уз одобравање светине, те и суд пресуди овако:</p> <p>Да се Гаврану,  
лати мотком, или обеси, не бејаше доста светини.{S} То би таман било да му се учини милост за к 
ама, корачаше полагано као нека страшна светиња.{S} Кад већ стиже пред саму цркву, Иконија му с 
ће пре да стигне до ње, да јој руку као светињи каквој пољубе.</p> <p>После се народ највише са 
ом. »У добри час дођох да моје очи и ту светињу виде!«</p> <p>»Јесте, Бога ми, баш царски рисов 
>»Не ваља то тако, снахо!{S} Не ваља се светити јер Бог је казао: освета је моја!«</p> <p>»Па т 
<pb n="107" /> помиње као једно добро и светло име докле је год народа српског.{S} И треба тако 
и пуштаху само по неколико праменова од светлости да се укрштају у оној непрекидној сутоњи што  
ога здравља; испод густих проседих веђа светлуцаху два сива, необично бистра ока; дуги седи брц 
{S} У име наше свете цркве, у име нашег светог Патријара, у име целог клира и у име сиротиње ра 
{S} А сад браћо у здравље ктиторке овог светог храма, у здравље наше добре, сиротињске мајке, И 
Иконије добио, по благослову који ја од светог патријара имам по сили власти коју нам је Бог да 
еке мајсторе и зографе, који су били на Светој Гори Атонској и који су се хвалили и Иконији и н 
а тим тихим осмехом опростила се с овим светом у тренутку највеће своје славе Иконија, везирова 
ија.</p> <p>»А да те не сметох у каквом светом послу?!« настави она гласом у коме трепташе нека 
 ниси сањива, Агапијо, причај нам што о светом граду Јерусалиму!«</p> <p>А Агапија устане, умиј 
етујеш те пристане, ево од мене прилога Светоме Јовану пет стотина аспри.{S} Ако не ће, слободн 
 пали што има, боље нека све то поклони светоме Јовану, да му је свећа пред свецем, не би ли га 
увах их као испосник; хтедох их послати Светоме Јовану, али умрех пре него послах и пре него на 
, унеси ти сам овај босиљак и ову свећу Светоме Јовану, не би ли ти помогао, да једнога дана ти 
»о Мајко божја, која си и сама на овоме свету уцвељена била, ако је добро ово што учиних, нека  
у причинио. »Нека га, нека још на овоме свету осети шта су паклене муке, он, који ми је живој с 
 старих јунака који с онога света овоме свету кроз гусле говоре. </p> <p>Стојан је дошао право  
 ти знаш, па ће Миленкова душа на ономе свету мирна бити, а ја ћу те и јутром и вечером благоси 
ољаше све да јој опросте ако се на овом свету видели не би прекрсти се и седе у арабу.</p> <p>К 
на и некрштена душа, па ћу се и на оном свету изгубити и залутати међу несвоје, а моји ће ме уз 
а на све стране, и нашем Патријару, и у Свету Гору; распитивало се и распитивало се, па све уза 
ао оца, као што ми и јеси по Богу отац, светуј га нека ме се махне!{S} Нека не лудује.{S} А већ 
све то поклони светоме Јовану, да му је свећа пред свецем, не би ли га од лудости избавио!«</p> 
разну црквицу, целива иконе, запали три свећице шапатом помињући имена оних за које их је <pb n 
е народу учинила.{S} Није само запалила свећу да јој за њену душу вечно гори, него је запалила  
, сине, унеси ти сам овај босиљак и ову свећу Светоме Јовану, не би ли ти помогао, да једнога д 
једнога дана ти из његове цркве изнесеш свећу боље среће и босиљак мира у твој народ.«</p> <p>П 
они светоме Јовану, да му је свећа пред свецем, не би ли га од лудости избавио!«</p> <p>Поразго 
а, научићу га да поји тропаре и кондаке свецима, а ако га оставиш у манастиру девет година може 
ана.</p> <p>Свадба се његова обавила са свечаностима и раскоштвом, о којима се на широко и на < 
а.{S} Стара сам, бога ми, године су!{S} Сви сте ми добри и предобри.{S} Али кад прођем поред он 
ује изванредним и великим милостима.{S} Сви беху дубоко потресени и смерно пише у славу божју.{ 
гаја љета«.</p> <p>Кад га свршише, онда сви скочише иза совре пренеражени и искупише се око Ико 
 горњи мраморни праг од цркве, па да је сви виде и гледају, него оста поред врата на свом месту 
вити, па само махну руком.{S} На мах се сви бели евнуси и бостанџије па и сам Капу-ага, одвојиш 
Ама изиди на горњи праг од цркве, да те сви видимо!?{S} Има нас који дођосмо из далека; дај да  
ође време да се диже у славу.{S} Усташе сви на ноге и игуман дечански узе дивно говорити: о Бог 
ођоше после и калуђери и попови и одоше сви у велику трапезарију, да се мало прихвате.</p> <p>» 
еђу младим јунацима турске војске.{S} И сви су Турци признавали, да никоме није лепше приличило 
људе.{S} Навалише и игуман и калуђери и сви гости на Иконију да седне, али их она смерно мољаше 
 твоме, и колико ми добра чините и ти и сви твоји, већ и не ваља, хоће скоро по неки пут и да м 
дела баш оно што је најлепше!{S} А лепо сви они прођоше мимо тебе а испред Падише!«</p> <p>»Ја  
и четири коњушара, који их водише, беху сви обучени у жуту чоху, а опасани стамболским пасима о 
де сам их видела!«</p> <p>»А како ти се свиди царев пролазак?« упита ага да би повео разговор д 
нија даде запитати Иконију: како јој се свиди игра девојака из Мисира.</p> <p>»Е, царска кћери, 
о у гробницу.{S} Али чим му се очи мало свикну, одмах му се око срца проспе нека света топлина. 
а оставиш у манастиру девет година може свикнути и како се литургија служи; а за више не питај  
 два низа од лепих девојака, разнобојне свиле, којима су се јунак зумбул и витез каранфил надме 
д појаса; шалваре им беху од разнобојне свиле, жуте, црвене, зелене и беле; око паса танки свил 
у, а опасани стамболским пасима од жуте свиле.</p> <pb n="67" /> <p>Иза овог царског првог јеле 
иром отворени, да кроз танку маглицу од свилене паучине покажу где нежна милина девојачка још ј 
, црвене, зелене и беле; око паса танки свилени бајадери, по којима златна и сребрна жица беше  
варе од црвене чохе и жуте чизме.{S} За свиленим пасом имађаше богато искићен ханџар.{S} Рахтов 
 са очима као бадем повијеним, са дугим свиленим трепавицама, са витим дугим и као лук од стрел 
је носио златне токе; иза <pb n="70" /> свиленог паса ханџар, којега су и корице и дршка биле с 
ма.{S} И поврх свега - извади из једног свиленог завоја један старински златан новац као млетач 
т к старцу, загрли га, извади иза свога свиленога паса па у његов силав задену танак један черк 
ефан; па виш ову златну печат о црвеној свиленој врпци!{S} Царски рисовуљ, богме, ја како!«</p> 
женим рукама и грудима, утегнуте танком свиленом копреном око паса, са сребрним гривнама око об 
та: како се Иконија овде медом храни, у свиленом се фистану по трави шеће, и златним папучама ц 
м везиру, положи му на колено ону танку свилену тканицу, и опет се натрашке узмаче неколико кор 
гом у црвеној, а они у трећем у зеленој свили.{S} Изгледаху као жива башта од лалета.</p> <p>Из 
, па се мучи у сиротињи док ја газим по свили и кадифи, како ће то да изгледа пред Богом који с 
 и јаглук и извади из њега нешто у саде свилу, танку као паучина, завијено.{S} Кад поче и то ве 
м и руменим лицем, сва обучена у црвену свилу и кадифу и с црвеном ружом у коси — укипила на де 
а је млеком наливено, и сва у бледожуту свилу обучена.</p> <p>Кад се ни султанија ни Иконија не 
ара, па на ону тканицу.{S} Размота саде-свилу и из ње извади једно парче врло танког платна.{S} 
о је пуно две године да се грађевина са свим доврши и да се црква изнутра испише.{S} Везир је п 
онији и народу, да су иконе исписали са свим онако како су на царском иконостасу у Вилиндару.</ 
бро сте нам дошли, и послужићемо вас са свим што нам је Бог дао а са радосним срцем, како и тре 
овом Јерусалиму, а оно се <pb n="87" /> свима диже коса на глави, и мислиш диже се кубе горе у  
и ту Иконија, на супрот и Хусејин-аги и свима мајсторима и свом селу захтеваше, да се при пречи 
ише и Патријару пећском и васеленском и свима другима.{S} Па се онда опет диже игуман дечански  
ом сад, и нека вам је Бог и Свети Јован свима на помоћи!«</p> </div> <pb n="63" /> <div type="c 
чекиваху стрпељиво да виде хоће ли мали свирац крочити најпосле још који корак даље.{S} Али им  
 уђе четрнајест младих девојака: седам, свирачица с ћеманетима, цитрама, тамбурама и таламбасим 
и, да жеђ никад не загаси.</p> <p>Стаде свирка, као да у исти тренут све жице попрскаше.{S} И о 
них жица.{S} Милина од игре и милина од свирке стопиле се у један шербет, који новом жеђи стару 
е од једаред кола раскидоше; умукнуше и свирке и песме.{S} Сав се сабор ускомеша, као кад изнен 
го кад се поведе коло, па се повије око свирца, па на десно па на лево, па кад сто момака и две 
и левом руком Иконију, а за њима остала свита.{S} Многе се жене, а богме и понеки људи, кад вид 
не.{S} Изађе на двор и виде да је близу свитање.{S} Узе у торбицу једну погачу, црна лука и сир 
на белом коњу.{S} Виде још како неки из свите цареве бацаше читаву дажду од сребрних аспри у го 
а, онда се црни Кизлар-ага окрену целој свити, па само махну руком.{S} На мах се сви бели евнус 
ји се чувао слободан, да њиме султан са свитом својом у џамију прође.</p> <p>На горњем спрату у 
Ситнице и са Ибра, и искупи се народ са свих страна, а кнез и кметови од Лежимира, баш као дома 
маховину рукама, ножем опсекох плочу са свих страна, подигох је не без муке.{S} Испод ње беху д 
иша и суд узе да суди.</p> <p>У брзо се свих дванајест најстаријих домаћина сложише да за овако 
атку с војне, султан га узме у сарај за свог Силиктар-агу.{S} То се високо дворско достојанство 
е још мало с оцем Никодијем, посаветова свога синчића да у свему лепо слуша</p> <p>старог калуђ 
а скине решетку, али не скидаше погледа свога са ње, докле га поносити коњ његов не однесе даље 
ђе опет к старцу, загрли га, извади иза свога свиленога паса па у његов силав задену танак једа 
а све невеселија.{S} Тек би се са ћошка свога конака загледала у море, па би сетно пољуљала гла 
аг од селамлика, млади се везир диже са свога перзијског сиџадета, пружи према старцу обе руке, 
ју као рибицу која се праћака, и узјаха свога коња.</p> <p>Довикаше се Турци, искупише се и онд 
p>Стојан је дошао право дому некадашњег свога посинка.{S} Иконија се диже са постеље, <pb n="36 
 мирисном хладовином и меким облаком од свога зеленог листа са сребрнастом поставом.{S} На једн 
е, те да прихвати да сам чува добро име свога оца.{S} Где би ми памет била, а куд би ми душа ст 
!{S} Нека га, скотина једна!»</p> <p>Из свога кута до огњишта, стари чича Симо, који је ретко к 
 од младога момка, о коме је у тајности свога срца на јави слатке снове сневала, тога дана чула 
 Боже и Свети Јоване!« па чврсто држећи свога Иву за руку, изађе напред и рече слободно:</p> <p 
рви пут</p> <p>загрли царева везира као свога сина.</p> <milestone unit="*" /> <pb n="98" /> <p 
стави Иконија па руком глађаше зулове у свога синчића: »Ето, тако ти је отац говорио.{S} Тако ј 
 n="25" /> <p>Старац трепћући гледаше у свога унука.{S} Беше му мило, али не могаше ништа друго 
 ударом Турчиновим полуобамрла, чу вику свога детета; подиже се на једну руку, и збуњено поглед 
о и виче:{S} Покајте се!{S} А високо са свода <pb n="10" /> у олтару, и изнад пониског иконоста 
решући праменове од варница из калдрме, свој лабудовски врат час савијајући ниско као да се кла 
да изниче човек из шипрага, али савлада свој немир па рече:</p> <p>»Бог с тобом, Гавро, какав ј 
Бабе неке дођоше те јој бајаху свака на свој начин.{S} Пети дан Иконија се већ предигла била.</ 
</p> <p>А поток као да беше уставио сав свој жубор, да пусти само да се чује бућкање од сиграња 
скушавањима кроз које Бог по некад води свој народ, и како је народ, који је веран остао прелаз 
 на широко и на <pb n="55" /> далеко по свој царевини чуда причаху, и о којима су јелчије читав 
удог човека!«</p> <p>И онда настави пут свој брзим корацима, а сетна и замишљена.</p> </div> <p 
 ми је ево сад лепша од сваке девојке у свој Топлици; а вредна је и паметна је; удовица је, удо 
мишке, иђаше напред и са два три сељака своја с муком отвараше пут калуђерима кроз густе гомиле 
страх, претисну га на своје чело, па на своја уста, па на своје срце, и опет на своја уста.{S}  
своја уста, па на своје срце, и опет на своја уста.{S} Приђе опет к старцу, загрли га, извади и 
</p> <p>Ризван метну оно парче рукава у своја недра па рече;</p> <p>»Ти памтиш све како је било 
н бризну плакати, и кроз сузе гледаше у своја два пса.</p> <p>Мајка га миловаше руком по челу и 
рукама беше раширио оно парче од рукава своје матере.{S} Гледаше га раширеним зеницама, као да  
идиш, српски цар Лазар саградио овде за своје Србе.{S} Ено, погледај само унутра!« Ја као завир 
есомучна.{S} Грувала се у груди, чупала своје косе и што је грло доносило викаше непрекидно: »А 
еђи.</p> <p>Сутра дан Иконија је радила своје домаће послове невесела и замишљена.{S} Цео низ њ 
жбу и дању и ноћу, дао јој је из харема своје жене једну Гркињу из Солуна и једну Арбанашкињу и 
оведе старца за обе руке и посади га на своје место, а сам се спусти поред њега.{S} Старцу се н 
а љубав и побожни страх, претисну га на своје чело, па на своја уста, па на своје срце, и опет  
вој великој радости!« а очима показа на своје дете.</p> <p>»Е, ово је моје добро ђаче!« рече ве 
 на своје чело, па на своја уста, па на своје срце, и опет на своја уста.{S} Приђе опет к старц 
</p> <p>Раздера се вођ турски љутито на своје људе.{S} Скочише њих десеторица доле, па право Ик 
а пута у сретање, претисла њену руку па своје срце, па је онда сама узела под мишку и повела да 
ванајест девојчица, па ћехаја-кадуна са своје четири помоћнице, а иза њих дванајест Арапкиња, п 
да.</p> <p>Око поноћи Иконија повиче са своје постеље:</p> <p>»Децо, спавате ли?«</p> <p>Обе ње 
да турских танким и везеним рукавима од своје кошуље.</p> <p>»Браћо и народе, не дајте нас! так 
 Иконија не могаше да сноси ово чудо од своје госпоштине.{S} Викну их обе и рече им: </p> <pb n 
ене своје село, да и оно само, од драге своје воље, снесе камена и дрвене грађе за цркву.{S} А  
 како је желела.</p> <p>Село посла људе своје у Пећ патријару с поклонима и с молбом, да, ако в 
ју је Султан као најлепше и најбистрије своје дете мазио, једнога дана кад јој цар помену о уда 
у Великом Бечкереку.</p> <p>Препоручује своје богато стовариште</p> <p>— сваковрсних књига —</p 
 мене!«</p> <p>Харамбаша посла неколике своје хајдуке са по више сељана да по шуми потраже Гавр 
ако мали Ива сеђаше између деда и мајке своје на простиркама испод оне старе крушке.{S} Иконији 
дне на моје гране, замолићу га да пошље своје гавранове да одлете до Лежимира, нека загачу дрвљ 
се плаћао све мајсторе, Иконија покрене своје село, да и оно само, од драге своје воље, снесе к 
е а великом једном иглом прошивати усне своје.{S} Згрози се султанија па махну руком.{S} Дервиш 
пи, лакну му и разведри се, и онда упре своје погледе у њу.{S} Не могаше да верује, да је то он 
ешетком, <pb n="71" /> млади јахач упре своје погледе на њ, као да је хтео силом својих очију д 
и и дуге црне браде.</p> <p>Он разастре своје поабано сиџаде, стаде на њ’ проговори неколико ар 
Па рекав то, млада сељанка пригрли дете своје и пољуби га у десни образ.{S} А Иван бризну плака 
о чуло, па само још чвршће пригрли дете своје, и сакриваше га од погледа турских танким и везен 
ила се с овим светом у тренутку највеће своје славе Иконија, везирова мајка!</p> </div> </body> 
а махну руком.{S} Дервиш онда извади из своје горње костретне одеће једну прљаву кесу, отвори ј 
ем.{S} Иконија је свагда водила собом и своје две поћерке.{S} Пролазећи с оваким спроводом кроз 
 као кепец дебељко <pb n="86" /> остави своје сиџаде.{S} Девојкама, па и самој султанији, то се 
у, па обема рукама пригрли Иву на груди своје.</p> <p>»Дај то дете овамо! цару треба!« викну Ту 
, па онда дугим и уским ножем пробадати своје мишице а великом једном иглом прошивати усне свој 
о причаш?« питаше га Иконија склапајући своје дуге трепавице, па, слушајући пажљиво његово танк 
добром сину, да матери својој засведочи своје велико поштовање.</p> <p>Али није дуго постојало, 
е, тако је то и у нас било док имадосмо своје цареве!{S} Да ти мој ага чујеш, кад наши гуслари  
царев везир, опет и твоја хазна има дно своје!«</p> <p>»Нека потрошим десет хиљада дуката!« гов 
златним папучама цвеће гази, а на јадно своје село и не мисли!«</p> <p>»Видим!« рече јој Ризван 
клони очи од сунца, које са запада косо своје зраке у руменим праменовима пушташе, па оштро заг 
е нешто среће да у њој поборавиш жалост своје младости, па нисам скупо платио!« </p> <pb n="97" 
 за које знам е би ме кликћући понели у своје гњездо, нити бих и онда пристајала да слажем моју 
 опет суну мало вина у уста, он облизну своје суве усне, па с муком и с промуклим гласом промуц 
 видела шта би, него својски довршиваху своје »многаја љета«.</p> <p>Кад га свршише, онда сви с 
а неба на западу, својим млечним лицем, својим безазленим погледом и својим витим стасом изглед 
 под одблеском руменога неба на западу, својим млечним лицем, својим безазленим погледом и свој 
 нокту.{S} Султанија опет <pb n="88" /> својим сребрним гласом викну: »Аферим!« И опет шербет-д 
се гласно заплакала и узела нарицати за својим дететом, док је снага не изда и сузе не угуше.{S 
 је л’ то мени звиждиш ?« викну Иконија својим јасним и пријатним гласом тици преко воде.</p> < 
руком, узабра ружу, принесе је к уснама својим, па је онда задену испод конђе у своју густу сме 
оле.</p> <p>У јутру дође Хусејин-ага са својим Турцима и с арабом пред њену кућу.{S} Иконија се 
у.</p> <p>Харамбаша Стојан скочи, те са својим хајдуцима ишчупа несрећника из руку разјарених с 
иде како, само што Тутуџи-баша зазвекта својим прапорцима, свака од оних тица приклони ниско гл 
и радом, и да одлакша речима од утехе и својим сузама.</p> <p>Сад се све село било узбунило дол 
ним лицем, својим безазленим погледом и својим витим стасом изгледаше као да је девојка.</p> <p 
и ако не касаху, опет одмицаху с робљем својим.{S} Окретаху се овда и онда да погледају стуб од 
јено.{S} Кад поче и то великим и грубим својим прстима да развија, руке му задркташе, виде да н 
о све невеселији, па се загледа крупним својим плавим очима у матер своју.</p> <p>»Е, па само д 
о, као да се поношаше накитом и јунаком својим, корачаше усталасаним кроком, крешући праменове  
<p>Иконија се окрете па га погледа немо својим крупним очима.{S} Хтеде да га запита: »Шта велиш 
рених сељака.{S} Стојан им викну љутито својим <pb n="44" /> громким гласом: »Ако ћете тако, шт 
} Ако мислиш, да ћеш бити срећнија међу својим људма, добро, ево ћу да ти сазидам конак тамо, н 
егових ногу.{S} Дуго и мирно га гледаху својим паметним очима, као да очекиваху стрпељиво да ви 
ише сртах ни од смрти.{S} Овде сам међу својима, а ето је се црква из урвина дигла и пропојала! 
о бесомучна и не пушташе Ивана са груди својих.{S} А оно сироче, све бледо и престрављено, обем 
воје погледе на њ, као да је хтео силом својих очију да скине решетку.{S} Не могаше да скине ре 
н.</p> <p>Чувен је био са лепоте многих својих ћошака растурених по луговима од најлепших дрва, 
 се да пођу на јутрење, Иконија исприча својој Макрени шта је сневала те ноћи.</p> <p>»Од некуд 
 n="58" /> а јунаку је доста да у сабљи својој има сестру.{S} Ти си царев везир.{S} Великаш тре 
а помогну једном добром сину, да матери својој засведочи своје велико поштовање.</p> <p>Али ниј 
арац кашљуцајући и као да објасни снаси својој ово изванредно расипање новца; »баш нека и отац  
сан женски глас: »Ој, Иване сине, мајци својој жив био, где си?«</p> <p>»Ево мене на Змајевој с 
 кћери.{S} Говорите ми као што би мајци својој говориле.{S} Ходите да вас као децу моју пољубим 
{S} Подиже се хитро на ноге.{S} Приђе к својој матери, дохвати је за обе руке и рече узбуђено:< 
> <p>Везир је овај дивни мали конак дао својој мајци Иконији да у њему станује.{S} Да је непрес 
рква изнутра испише.{S} Везир је пратио својој мајци из Солуна неке мајсторе и зографе, који су 
арао бисер, који му је султан Мехемед у својој најмлађој сестри поклонио био.</p> <p>Дугачки ре 
едо моје, шта је све теби Бог записао у својој књизи.{S} Твоја мајка не ће доживети, али опет з 
воју поштену јуначку реч, да ће да чува својом сабљом и својом главом, да нико од бесних Турака 
који погинуо беше, и да га позову да са својом четом одмах к Лежимиру похита.{S} Али им дође по 
Иконија жива.</p> <p>Једнога дана он са својом четом и са још десетак коњаника, које му је санџ 
едрена, Хусејин је имао дуг разговор са својом кадуном, која је била једна од оних девојака, шт 
ачку реч, да ће да чува својом сабљом и својом главом, да нико од бесних Турака и Арбанаса не с 
оју сребрну аспру.</p> <p>Нешто снажном својом руком, нешто слатко-гласном својом речју, Икониј 
онда би јој се горка туга свом горчином својом окренула на оног несрећника, који је сву ту беду 
жном својом руком, нешто слатко-гласном својом речју, Иконија отвараш себи и своме свекру пута  
увао слободан, да њиме султан са свитом својом у џамију прође.</p> <p>На горњем спрату у једној 
е око села, а кнезу каза да ће му главу својом сабљом одрубити, ако би Иконије преко ноћ нестал 
ви од белог и руменог мрамора надметаху својом лепотом, пењући се под прозоре затворене позлаће 
ећина калуђера није видела шта би, него својски довршиваху своје »многаја љета«.</p> <p>Кад га  
шав до силе и госпоштине није учинио за своју мајку сиротицу.{S} Јесте, видим да не треба да те 
а пред вече, млада би султанија послала своју Ћехаја-кадуну, са још две кадуне и девет робињица 
«</p> <p>Пред саму цркву Иконија остави своју шареницу, па са синчићем уђе у мрачну и празну цр 
 аманет оставим!«</p> <p>Хусејин устави своју чету и арабу.{S} Викну сељанима, који издалека жа 
а он замолио цара да бар пред смрт види своју мајку; а цар, као милостив цар, посла да се сужње 
недрима, обнажи јој беле груди и спусти своју гломазну црну шаку на њих.{S} С разјапљеним чељус 
ве три оштре речи дервишу, те овај баци своју високу и шиљату камилавку од сивог сукна доле на  
овда и онда да напоји освећеном водицом своју киту босиљка, а у који ће побожни народ да спушта 
јер је још на Косову Султан Бајазит дао своју царску реч раји да јој не дира у цркве и манастир 
еда крупним својим плавим очима у матер своју.</p> <p>»Е, па само да почнеш као ђаче, па већ ка 
шала!«</p> <p>У том дервиш подиже у вис своју камилавку пуну змија, али с муком и напрезањем ка 
е имам, и да се потрудим да бар старост своју проведеш на миру и без бриге поред мене.{S} Ако м 
погаче шарову и гарову, надроби скроб у своју руку, посоли га и пружи те јој га вођко из руке п 
својим, па је онда задену испод конђе у своју густу смеђу косу, и рече:</p> <p>«Боље да те ја у 
Старцу се наводнише очи, и гладећи седу своју браду руком, понављаше тихо по неколико пута: »Ал 
и обе младе жене испричаше Иконији целу своју прошлост и жалосну судбину, а она опет њима прича 
 и све брже и брже, одзвижда нову једну своју нумеру.</p> <p>»Шта ли ми ти то казујеш?{S} Да л’ 
е ижљуби са Макреном, на којој имаовину своју остави, са сељанкама и старим и младим, поклони с 
у Хусејин-аги.{S} Хусејин је дао везиру своју поштену јуначку реч, да ће да чува својом сабљом  
како полусавлађиваним скакањем казиваху своју радост.{S} Витороги вођ оваца виде је оздо са паш 
и света богородице, не дајте ми да душу своју огрешим!</p> <p>Опет покри лице рукама и поћута у 
ј нам право све по реду и облакшај душу своју на теразијама Аранђеловим!«</p> <p>Гавран заиска  
"46" /> <p>Па онда би јој се горка туга свом горчином својом окренула на оног несрећника, који  
иде и гледају, него оста поред врата на свом месту, с бледим лицем и плачним очима.</p> <p>У то 
прот и Хусејин-аги и свима мајсторима и свом селу захтеваше, да се при пречи »матере Ризвана ве 
гаше за дуго оком тренути.{S} Мишљаше о свом детету; премишљаше шта ли ће од њега бити; ко зна, 
гледај!« викну Хусејин Иконији, па је у свом одушевљењу гурну не баш врло нежно.{S} И онда сави 
ни, начинио од њих један тимар и дао га своме старом пријатељу Хусејин-аги.{S} Хусејин је дао в 
, да никоме није лепше приличило, да на своме рамену, а испред цара носи сјајну сабљу цареву, к 
овнику и пољуби му руку, и онда шапутне своме Иви те и он приђе к руци оца Никодија.</p> <p>»А  
} И онда сави руке на прса и поклони се своме старешини, и ако овај чак ни слутити није могао,  
ом својом речју, Иконија отвараш себи и своме свекру пута кроз густу гомилу света, док не стиже 
ле га дохвати, стегну и баци га јуначки своме унуку у котлић.</p> <p>»Их, болан!« привика момча 
чи да опишем какво је велико добро овим своме народу учинила.{S} Није само запалила свећу да јо 
 <p>Султан Ибраим поклонио је Аденистан своме зету Ризван-бегу, кад му је кћер Мејриму за жену  
ne unit="*" /> <p>Хусејин-ага је предао своме орта-баши писмену заповест Румили-Беглер-бега, да 
х, као најмилије госте, које је икада у своме животу имала, двори на овај велики дан за њу.{S}  
не зађе за облаке!«</p> <p>»Бог и душа, сврнуо је с памети!« повикаше неки из гомиле.</p> <p>»Ш 
!« повикаше неки из гомиле.</p> <p>»Шта сврнуо с памети !« привикаше други; »има тога мој брајк 
е?« настави Гавран. »Тада још нисам био сврнуо с памети.{S} Пробудих се и најпре рекох себи : » 
!« рече озбиљно кнез са зачеља.</p> <p>»Сврнуо с памети, велите?« настави Гавран. »Тада још нис 
S} Понех се и побеснех мало, али још не сврнух с памети.{S} Једнога дана случајно ударих на пот 
о одслужише летургију, па онда пред сам свршетак узеше причешћивати народ.{S} Прво причестише И 
 по из даље иде почетак овог мог јадног свршетка.</p> <p>»Затече ме једном, пре седам година ол 
зо опорави.{S} Оста у порти на трави до свршетка бденија.{S} Око ње се искупише кнез и главни д 
ерзијски, беше усхићена, и кад се песма сврши она два пута живо рече: »Аферим, аферим!« а све њ 
е кога саблазнио,</p> <p>И летургија се сврши.{S} Свет изађе из цркве у порту.{S} Изађе и отац  
ина подигао.</p> <p>Вечерње се већ било свршило кад Иконија са малим Ивом дође на капију велике 
 он је видео муку за неколико часова па свршио, а ја остах да кукам без гроба а до мога гроба!{ 
аху своје »многаја љета«.</p> <p>Кад га свршише, онда сви скочише иза совре пренеражени и искуп 
ом окренула на оног несрећника, који је сву ту беду причинио. »Нека га, нека још на овоме свету 
фе, па златом извезене; испод таванице, свуда у наоколо, иде поширок перваз, у коме су талијанс 
му га мати зажели!«</p> <p>»Жена и није свуда жена, али је мати свуда мати!« рече Хусејин благо 
<p>»Жена и није свуда жена, али је мати свуда мати!« рече Хусејин благо. »Није то <pb n="62" /> 
велиш?« питаше Иконија Агапију, као да, се из сна пробудила.</p> <p>»Султанија пита: »је ли да  
а, секирама и косама тући <pb n="30" /> се с Турцима.{S} Али је сад на сабору мало ко имао секи 
нија преко Агапије запита Иконију да л’ се није препала?</p> <p>»Нисам!« рече Иконија. »А и што 
ар од дивнога Аденистана.</p> <p>Свадба се његова обавила са свечаностима и раскоштвом, о којим 
било склопило око јадне Иконије.{S} Ова се отимаше као бесомучна и не пушташе Ивана са груди св 
 предузме и сиротињи подели.</p> <p>Ова се казна истога дана над несрећником извршила.</p> <mil 
долази свагда, чим угледам Арапина, сва се стресем и најежим а не знам ни сама за што!«</p> <p> 
стити беже!« рече Иконија грцајући; сва се тресаше као да је у грозници; клекну на земљу, па об 
р иде гологлав и босоног по шуми, грува се у прса и жалосним гласом виче: »Господе помилуј!{S}  
у са крупним једним смарагдом, око кога се савијало три низа од алема, рубина и сафира.{S} Злат 
у мирис и боја!{S} Бога ми, па без тога се у нас не би никад могло ни поиграти!«</p> <p>Султани 
д бесних Турака и Арбанаса не смета, да се црква и конаци око ње саграде, а после и да је брани 
емојте, народе, браћо и сестре моје, да се бринете и буните, те ново какво зло на село навлачит 
у гости Лежимирцима.{S} И гураху се, да се подаве, ко ће пре да стигне до ње, да јој руку као с 
ма мајсторима и свом селу захтеваше, да се при пречи »матере Ризвана везира«, дода још: »а подр 
p> <p>»Пустите човека, коме се суди, да се исприча до миле воље!« рече озбиљно кнез са зачеља.< 
гослов и онда поче да говори гласно, да се на далеко чуло: »Свети оче, ово је данас најсрећнији 
ви и одоше сви у велику трапезарију, да се мало прихвате.</p> <p>»Све ми је Бог преко молитава  
и покажем везира, да га добро видиш, да се не препаднеш кад те после пред њега изведем!« рече Х 
штина прибирали.{S} Патријар нареди: да се црква посвети у очи самог Ивањ-дна, и посла уместо с 
коме је Иконију из прикривка гледао; да се онда као богаљ баци у пећину где је оставку предигао 
квом смрћу да се несрећник умори.{S} Да се убије из пушке, или закоље ножем, или умлати мотком, 
кад се износи света тајна, кад треба да се прекрсти, јер старац нит добро виђаше нит добро чуја 
 да га знам ко је тај, коме не треба да се вера по шипрагу те да види шта ја данас видех, зубма 
ао везирова мајка!«</p> <p>»Не треба да се трошиш толико«, прихвати благо Иконија; »и ако си ца 
 на село навлачите.{S} Царској треба да се покоримо.{S} Није ме страх да пред цара изидем, јер  
ерман; даћу блага колико год устреба да се црква сагради, да јој се земље, млинови и виногради  
ора, Гавран је замоли, да му га дода да се напије.{S} Кад се добро напи, лакну му и разведри се 
лине!</p> <p>Устави се у сред потока да се мало брчка.</p> <p>А поток као да беше уставио сав с 
p>Иконија се строгим постом спремила да се сутра на великој летургији причести, па које од узбу 
ајку; а цар, као милостив цар, посла да се сужњем последња жеља за последње виђење испуни!«.</p 
 <p>»Што плачеш, дете моје ?{S} Ваља да се не бојиш доброга оца Никодија ?{S} Он ће тебе лепо д 
Сваке године на Ивањдан, ишла је она да се на развалинама цркве исплаче и искука.{S} Још јој ни 
Ето нека се Иконија ноћас спреми, па да се сутра ако Бог да зором крећемо!«</p> <p>Хусејин-ага, 
у пећину где је оставку предигао, па да се ту остави да од глади и жеђи полагано скапље или да  
»Иво, дете моје прихвати се мало, па да се пожуримо до вечерње да стигнемо до Св. Јована да вид 
д који ће да баца капе под пазуво па да се клања и да виче »благослови Свети владико!« Еј, Боже 
 да ће робље да се одводи, да ће крв да се пролије и да ће света црква да изгоре.{S} У зао час  
за здравље и срећу падишину поче сад да се бије грабећи аспре са калдрме. </p> <pb n="72" /> <p 
 <milestone unit="*" /> <p>Оде народ да се мало прихвати ручка.{S} Под главним вењаком већ засе 
> <p>»Признајем!{S} И само молим суд да се уморим брзом смрћу, јер муке које ме стегоше, не мог 
мислила!« прекиде је Хусејин! »Хајде да се полази; далеко је везиров конак.«</p> <milestone uni 
будила из тешкога сна па још не може да се прибере.</p> <p>Неколико жена и људи помогоше јој да 
 да је она рђа од човека довео Турке да се мени освети?!«</p> <p>»Да се теби освети?!{S} А што  
е на ово како је изашло! да ће робље да се одводи, да ће крв да се пролије и да ће света црква  
ва освета није као људска.{S} Ево ме да се патим у пећини, одакле је моја грешност као поток по 
се на њ наслонила.</p> <p>Дође време да се диже у славу.{S} Усташе сви на ноге и игуман дечанск 
иш поче да се смањује а у исто време да се шири, док не поста шири него дужи, па се онда окрете 
пски народ притиснуо.{S} Њено ће име да се <pb n="107" /> помиње као једно добро и светло име д 
а.</p> <p>Требало је пуно две године да се грађевина са свим доврши и да се црква изнутра испиш 
љивањима Хусејин-аге и његове кадуне да се фереџом заогрне, па прође кроз Стамбул и Боспором на 
лата.{S} Иконија не знађаше чему пре да се диви, да ли овом дрвљу са зрелим родом и цветом у је 
 већих и мањих чутура, и спремаху се да се лепо проведу.</p> <p>Јутрења и литургија служише се  
 вам суд?{S} А кад нећете суд где ће да се нађе правда?«</p> <p>Светина се стиша и суд узе да с 
ог срца и плаховит на неправду; биће да се царевим везирима замерио, те су га осудили да погине 
огим местима из гомилица народа поче да се диже песма.{S} Мало даље на пољани зазвиждаше двојни 
е, и талас од момака и девојака поче да се повија под поветарцем, који из двојница умиљато и ве 
ше ни један, онда високи дервиш поче да се смањује а у исто време да се шири, док не поста шири 
ан Ракетић.{S} Он јој тобож помагаше да се дигне, али јој на ухо полагано шапну: »Не рекох ли т 
три прва корака.{S} Просто не могаше да се насвира.</p> <p>Два велика чобанска пса лежаху поред 
змије све једна преко друге навалише да се у њу као у неко гњездо савију.{S} Султанија преко Аг 
а те нађем, да те поред себе имам, и да се потрудим да бар старост своју проведеш на миру и без 
ине да се грађевина са свим доврши и да се црква изнутра испише.{S} Везир је пратио својој мајц 
па да јој бело грло зубма прекољем и да се крви њене напијем.{S} Али ми сотона шапну »Море то н 
 — нека му је слава! — данас састали да се, до његове воље, више не растајемо!{S} Ходи да те во 
о по неколико праменова од светлости да се укрштају у оној непрекидној сутоњи што у црквици вла 
и један Јаничар.{S} Каза капуџи-баши да се зове Хусејин, да је чорбаџија Доганџија које чувају  
<p>Неколико жена и људи помогоше јој да се дигне.{S} Међу њима беше и — Гавран Ракетић.{S} Он ј 
 ја у овој госпоштини.{S} Хоћу у њој да се удавим.{S} Огрешила бих душу, кад не бих казала, да  
им Гавраном!«</p> <p>»Па да му кажем да се ничему не нада!«</p> <p>»Молим те, као оца, као што  
 сељани о том детету говоре, и видим да се за њ везују пусти снови луде раје.{S} Знам да нема с 
 и без махне?{S} Главно је што видим да се тобом много занео; а после, газда је, код њега би бл 
готов да за цара положи главу на пањ да се сече, онда се подиже и тихо, више сам у себи, прозбо 
ики везир Ахмед-паша јавно признавао да се само његовом личном јунаштву и његовој окретности им 
p>Иконија је стајала поред софе, као да се скаменила, и гледаше право и не трепћући у везира.</ 
аваница урезана дубоко и високо, као да се горе негде топило злато, меки бисер и плави сафир, п 
угу страну.{S} А његов Јабучило, као да се поношаше накитом и јунаком својим, корачаше усталаса 
огледаше око себе, <pb n="31" /> као да се пробудила из тешкога сна па још не може да се прибер 
ице попрскаше.{S} И обе играчице као да се у лету скаменише, тако засташе лебдећи за један часа 
но запевање пронесоше се сабором као да се овај који је мало час онако весео био, у велико гроб 
довски врат час савијајући ниско као да се клања до земље сиротињи и фукари, која иза леђа јани 
ће и славе?{S} Иконији се чинило као да се њен мали Ива већ у неку руку посветио, да већ сада н 
ише очи, па је гледаху непомично као да се беху окамениле.{S} И тек када Иконија приђе, те пољу 
нако за њим: срце јој лупаше баш као да се нешто препала била, и једва дихаше.{S} Као да јој св 
 запленише.{S} И пре је од ње слушао да се мајка Ризванова звала Иконија, и да је из села Лежим 
зир јој миловаше руку, пусти је мало да се исплаче, па је онда тихо запита:</p> <p>»Што плачеш? 
царску реч, раја је верма, и не дамо да се гази.{S} Пази беже, да не падне крв; ако падне, на т 
Кад већ све би готово, остајаше само да се на десном зиду у женској цркви испише: како је црква 
ставио сав свој жубор, да пусти само да се чује бућкање од сиграња њених белих ногу са бистрим  
ож у том нешто разумевала, него само да се радује гледајући како зидине одмичу у висину, како с 
метна је; удовица је, удовац сам што да се не узмемо?!«</p> <p>Од тога часа померих памећу !{S} 
 вајде имати га и ето ме одох у свет да се турчим!«</p> <p>»Што ћу му!?« рече Иконија. »Кад мој 
дуго, и само јечаше, и пусти Иконију да се тихо исплаче. </p> <pb n="37" /> <p>Кад се исплака и 
онај свет око Иконије.{S} Она врисну да се на далеко чуло, па само још чвршће пригрли дете свој 
емље, млинови и виногради купе, даћу да се доведу калуђери па нека црква пропоји као твоја заду 
} Није да му махне налазим него нећу да се удајем!«</p> <p>»Није паметно што говориш.{S} Женска 
> <p>Сад настаде питање каквом смрћу да се несрећник умори.{S} Да се убије из пушке, или закоље 
ух две три прегрши у недра!{S} Почех да се тресем као да ме грозница ухвати; учини ми се да ми  
црква да изгоре.{S} У зао час хтедох да се осветим Иконији, за коју мишљах негда да ми дом као  
ени.{S} Али ако си ми син, ако хоћеш да се твојој мајци бар под њену старост скине тешки камен  
тине, те и суд пресуди овако:</p> <p>Да се Гаврану, за његов грозни злочин, испеку најпре жиле  
о Турке да се мени освети?!«</p> <p>»Да се теби освети?!{S} А што да ти се освети?« упаде јој С 
тле била мирна да је једва дихала, сада се уздрма као тежак талас, па с виком писком и псовком  
p> <p>Ту се Гавран заустави.{S} Загледа се преда се у земљу и поћута.{S} Цео збор ћуташе муком  
се Гавран заустави.{S} Загледа се преда се у земљу и поћута.{S} Цео збор ћуташе муком као да је 
оније чисто са страхом, гледајући преда се и склопивши руке на појасе.</p> <p>Дворкиње се разме 
ре затворене позлаћеним решеткама, онда се црни Кизлар-ага окрену целој свити, па само махну ру 
ра положи главу на пањ да се сече, онда се подиже и тихо, више сам у себи, прозбори: »Падиша чо 
Еј, тешко мени и до Бога мога!« Па онда се исправи и одважно рече:</p> <p>»Вала ћу ти поочиме,  
о да му се опет разговетно каже, и онда се крене пут Топлице са пратњом од десет коњаника, и са 
ко гледах оволику силу и господство, ја се мишљах: еј, Боже, тако је то и у нас било док имадос 
ичесте!« рече ми отац Никодије.{S} А ја се препадох, срце ми залупа силно и ја падох на праг од 
 мимо тебе а испред Падише!«</p> <p>»Ја се, Бога ми, бејах загледала у твога везира.{S} Вала до 
м?!« рече Иконија, поћута мало, насмеја се и рече полагано сама себи:</p> <p>»Баш хвала Богу, т 
није кога саблазнио,</p> <p>И летургија се сврши.{S} Свет изађе из цркве у порту.{S} Изађе и от 
ија преведе шта Иконија рече, султанија се слатко насмеја.{S} У томе дервиш зазвижда и голуб за 
му некадашњег свога посинка.{S} Иконија се диже са постеље, <pb n="36" /> те га пред кућом доче 
а и с арабом пред њену кућу.{S} Иконија се ижљуби са Макреном, на којој имаовину своју остави,  
 царско име исписала!«</p> <p>И Иконија се прекрсти, па на три места целива ону дугачку и широк 
вака на свој начин.{S} Пети дан Иконија се већ предигла била.</p> <p>Тога дана по заходу сунца  
латка и мирисна шербета.</p> <p>Иконија се била сва у ухо претворила, па растужена замишљено гл 
оги се старци заплакаше.</p> <p>Иконија се строгим постом спремила да се сутра на великој летур 
пу који је у руци држао.</p> <p>Иконија се јутрос упорно противила наваљивањима Хусејин-аге и њ 
 натраг у луг на потоку.</p> <p>Иконија се беше чисто скаменила.{S} Тако оста за неколико трену 
 у вис и стисне песницу.</p> <p>Иконија се није препала, али које од стида са онаких речи, које 
... воде ... кап воде !«</p> <p>Иконија се прекрсти па уђе унутра.</p> <p>Гавран се у једном ку 
ј се и сачувај ме тога!«</p> <p>Иконија се прекрсти, па побожно погледа к небу.</p> <p>Ризван с 
 и здравље твога Ивана!«</p> <p>Иконија се пробуди и устаде.{S} Насу уља у кандиоце пред Иконом 
људске окрећу за тобом!«</p> <p>Иконија се препала беше кад овако из ненада изниче човек из шип 
ти живој срце ишчупати?«</p> <p>Иконија се окрете па га погледа немо својим крупним очима.{S} Х 
 /> <p>На једној косини копаоника, која се спушта у топличку долину, има једна мала заравањ на  
ушима; окренуше се к стази једној, која се извијаше уз брдо из једне удоље; њушка им задркта ка 
ред цара носи сјајну сабљу цареву, која се на сунцу од силног драгог камења гледати није дала,  
леташе једну петолисну бледу ружу, која се истом из пупољка развила била.{S} Из луга, с оне стр 
еним ужареним очима гуташе милину, која се као мирис од цвета подизаше од лепоте ових девојачки 
падиша!) одјекујући тиме грмљавини која се за султаном ваљаше низ улицу.</p> <p>Иконија је сад  
 па онда потекоше право к шумарици која се са ове косе у ону дољу спушташе.</p> <p>И звиждукање 
ин понесе Иву у наручју као рибицу која се праћака, и узјаха свога коња.</p> <p>Довикаше се Тур 
оследње виђење испуни!«.</p> <p>Заплака се Иконија, закукаше жене, диже се граја, и кнез и Хусе 
: пошљи малог Оџаковића у Стамбул, нека се за рана научи да служи цару и царевини !« — »У добри 
оже бити дај нам сина на књигу.{S} Нека се не ломи по гори као отац што му се ломио, него нека  
 кућа.{S} Пре него ме је цар (коме нека се слава без краја множи!) обасуо милостима, ја сам прв 
тнајест конака до Стамбола.{S} Ето нека се Иконија ноћас спреми, па да се сутра ако Бог да зоро 
ђину врату.</p> <pb n="7" /> <p>Сељанка се спусти под онај грм и одмах отвори шареницу.{S} Изва 
{S} Стала та ћерка у сред потока, брчка се као сребрна пастрмка, вади цвет из косе, љуби га, ба 
ла је за њима као бесомучна.{S} Грувала се у груди, чупала своје косе и што је грло доносило ви 
едно двеста корачаји од конака, пружала се обалом ограда од руменог мрамора, коју су сафирни мо 
ну љубичицу; млечност њеног лица видела се кроз танки сунчев препланак.{S} Све је на њој било ч 
аја воде к џамији Сулејманији, искупила се била светина у густим шареним гомилама.{S} Живи лана 
аја женску од мушке цркве.{S} Наместила се иза њега тако да му је могла на ухо да шапутне кад с 
е сузе и са тим тихим осмехом опростила се с овим светом у тренутку највеће своје славе Иконија 
 <p>»Не ваља то тако, снахо!{S} Не ваља се светити јер Бог је казао: освета је моја!«</p> <p>»П 
ћута у некаквим дубоким мислима, заљуља се на десно и на лево неколико пута, прошапута: »Еј, те 
јали него зачудили!{S} Та ево ме и сама се смејем!« Па би се опет тихо насмехнула. </p> <pb n=" 
сироче, све бледо и престрављено, обема се рукама ухватило за њен десни рукав, па из гласа запе 
чудесима чудотворних икона, пред којима се кандила никада не гасе, особито су се омилиле Икониј 
 са свечаностима и раскоштвом, о којима се на широко и на <pb n="55" /> далеко по свој царевини 
е ће да се нађе правда?«</p> <p>Светина се стиша и суд узе да суди.</p> <p>У брзо се свих двана 
д јој је црни Кизлар-ага приступио, она се само сва стресе и побледе.{S} Мало затим па се насме 
згледа да је срећна и задовољна.{S} Она се истина ником и ни на што пожалила није.{S} Али је из 
ну истом штаком стену од пећине.{S} Она се расклопи као двери у цркви, и видех златну лествицу  
вороношке полагано домиле до ње.{S} Она се одмаче један корак натраг.{S} Гавран пољуби земљу, г 
спусти пред султанијом ђурђевак.{S} Она се маши да га подигне, али је Иконија нагло прихвати за 
 могла је бити кћи Хусејину.{S} Али она се не могаше довољно да нахвали Иконији, колико јој је  
 л’ је моја мати жива«, Ако је жива, па се мучи у сиротињи док ја газим по свили и кадифи, како 
 да прсну.{S} Још неколико корачаја, па се под новим и све то жешћим ударцима камџије стропошта 
убурама, те опалише неколико метака, па се разиђоше по сабору ударајући где кога стигну сабљом  
да сам те очи и то чело неге видела, па се занесох тражећи по мојој лудој памети где сам их вид 
 значи: да је везирова мајка уморна, па се диже, опрости се с њоме и нареди да је опет у њен ко 
е у вис крст од сувог шумског грања, па се намрштио и виче:{S} Покајте се!{S} А високо са свода 
у лепо слуша</p> <p>старог калуђера, па се онда с њим опрости и оде.</p> <milestone unit="*" /> 
 /> под саму стреју од самог биљура, па се на сунцу преливају у све дугине боје; погледам горе, 
народ прекрилио био порту око цркве, па се ућутао једва дише, само да чује, како калуђери и поп 
ество змија, док султанија пребледе, па се диже а девојке вриснуше престрављене.{S} Кизлар-ага  
 зулумћарима!« викаше отац Никодије, па се голим рукама дохвати у коштац с једним Турчином.</p> 
о да хоће да из мозга исцеди сећање, па се онда опет усправи и рече: »Јест, сад се сетих!{S} Ђа 
 и с пролећа нешто често побољеваше, па се побојаваше да не умре и мољаше се гласно Богу, да је 
е шири, док не поста шири него дужи, па се онда окрете, и као кепец дебељко <pb n="86" /> остав 
о ђаче?« упита дечко све невеселији, па се загледа крупним својим плавим очима у матер своју.</ 
ц Никодије где неко иза њега говори, па се окрете.{S} Принесе икону старцу и пошкропи га, па је 
шећи се сузама, а народ то прихвати, па се као благи талас поваља вика: »Бог ти дао!{S} Бог те  
њ’ проговори неколико арапскик речи, па се онда узе ударати у главу буџом једном, у којој је би 
а друкчије, него кад се поведе коло, па се повије око свирца, па на десно па на лево, па кад ст 
о, срдито, а по нека прогунђа нешто, па се окрене од мене, као неће ни да ме гледа!{S} А ја сам 
еј, авај нама!« доврши Иконија тихо, па се љуљаше то на десно то на лево; као тешкајући се што  
ило злато, меки бисер и плави сафир, па се млазови спуштајући се доле скристалисали пре, него ш 
зажмури.{S} Други живо окрете главу, па се удуби у посматрање једне пчеле, која задовољно певај 
еке наочари у дебелом кожном оквиру, па се кроз њих удубио у срицање једне речи, коју добро беш 
 се освети?« упаде јој Стојан у реч, па се намршти, састави веђе и просипаше кроз оба ока праме 
 Тако оста за неколико тренутака.{S} Па се онда побожно прекрсти, подиже очи к небу и рече глас 
ом и васеленском и свима другима.{S} Па се онда опет диже игуман дечански и поче овако :</p> <p 
м за Кизлар-агом и не бој се ништа!« па се онда сам брзо измаче.{S} Оста само Кизлар-ага, његов 
а запеваше.... чекај молим те мало!« Па се Иконија погну, замисли се, замисли, претисну чело пр 
р, метанисаше пред престоним иконама па се онда окрете мени и рече: »Лепо је, лепо је!{S} Ове и 
а и пропојала!«</p> <p>Иконија отиде па се намести пред главним вратима од цркве.{S} Ту хтеде д 
pb n="85" /> једну змију, пресече је па се начинише две, дохвати једну и опет је пресече и опет 
Бог с тобом Иконијо!«</p> <p>То рече па се спусти под ону дивљу ружу.{S} Одвеза опанке, скиде ч 
на Змајевој стени!« одвикну пастирче па се диже и пође за псима.</p> <p>У том изађе из шумарице 
ам ја смукове виђала у нашој планини па се плашила нисам!{S} Смукове видети, то је тек нешто, а 
p>Испадоше напред кнезови и калуђери па се смерно и дубоко клањаху.{S} Годинама најстарији кнез 
 самој султанији, то се даде на смеј па се слатко насмејаше, Али се Иконија није смејала него с 
 сва стресе и побледе.{S} Мало затим па се насмеја и рече Хусејину:</p> <p>»Баш му, аго, молим  
арцу у Јерусалиму, што је био заспао па се пробудио тек после осамдесет година!«</p> <milestone 
огродице!{S} Помози ми сада!«</p> <p>Па се онда опет окрену везиру и узе да говори:</p> <p>»Што 
од лудости избавио!«</p> <p>Поразговара се још мало с оцем Никодијем, посаветова свога синчића  
решетку наслоњено.{S} Трже се и разабра се тек кад Хусејин вихну: »Ево Падише!«</p> <p>Јаничар  
дне, на твоју ће главу!«</p> <p>Раздера се вођ турски љутито на своје људе.{S} Скочише њих десе 
један пањ под најближом тополом, обриса се једним белим убрусом, навуче брзо чарапе, обује опан 
ху усплахирене, али нико не знађаше шта се збило.</p> <p>Мало час па Иконија виде шта је.</p> < 
ме нано!«</p> <p>Одмах јој би јасно шта се збило, па потрча за Турцима.{S} Јурила је за њима ка 
и на Св. Јована и на Лежимир?!{S} Ништа се не чује да царева војска иде кудгод великом џадом, п 
доше; умукнуше и свирке и песме.{S} Сав се сабор ускомеша, као кад изненадни вихар ветар таласе 
не нађох се ближе!« поче Стојан посадив се на једну клупицу поред чича Симе; »Шта ћеш?{S} Људи  
загледаше.{S} Лазнуше му руке.{S} Гаров се ослободи, подиже главу па језиком лазну Иву у образ. 
кћер Мејриму за жену дао.{S} Ризван-бег се, као врло млад јаничар при освајању Багдада од Перзи 
н душу за аспре продао, осветио.{S} Бог се друкчије свети. »Освета је моја, рече Господ!« Богме 
а Св. Јована појала.{S} Боже благи! кад се сетим кад једном дођоше калуђери из Пећи с патријарк 
тли; — »Да ти видиш Топлицу Милана, кад се јунак узме да облачи, прво меће, бурунџук кошуљу, ни 
хо да шапутне кад се чита евангеље, кад се износи света тајна, кад треба да се прекрсти, јер ст 
бацивали је млазовима од беле пене, кад се море ричући рвало с ветровима.{S} Између конака и ов 
е на све стране најлепше загрејало, кад се од једаред кола раскидоше; умукнуше и свирке и песме 
оли, да му га дода да се напије.{S} Кад се добро напи, лакну му и разведри се, и онда упре свој 
ој, а леву притискаше на срце.{S} А кад се осу грмљавина од клицања и кад се из ње изви оно »мн 
ко да му је могла на ухо да шапутне кад се чита евангеље, кад се износи света тајна, кад треба  
умеваше перзијски, беше усхићена, и кад се песма сврши она два пута живо рече: »Аферим, аферим! 
би звало да је игра.{S} У нас је, и кад се весели и кад се тугује, све као моба.{S} И не може д 
ма молио Богу за сиротињу српску, и кад се дигао, чуо је из олтара разговетно ове речи: »Не дај 
А кад се осу грмљавина од клицања и кад се из ње изви оно »многаја љета«, она пребледе, пожуте, 
 знам.{S} Стара сам, свакога часа и кад се не надам може ме Аранђео крилима куцнути да му душу  
гра.{S} У нас је, и кад се весели и кад се тугује, све као моба.{S} И не може да буде игра друк 
како је чак некаки слепац прогледао кад се поред великих молитава три пут пред јутрење на том и 
, црни му образи грчевито дркћу као кад се љут пас режећи спрема да уједе.{S} Загушљиво закрешт 
не може да буде игра друкчије, него кад се поведе коло, па се повије око свирца, па на десно па 
.. -.{S}60 </p> <p>Све се може само кад се хоће ... -.{S}60 </p> <p>Посљедице лакомислености .. 
тихо исплаче. </p> <pb n="37" /> <p>Кад се исплака и умири.{S} Стојан јој рече да му исприча св 
а у бледожуту свилу обучена.</p> <p>Кад се ни султанија ни Иконија не хтедоше ничега прихватити 
се онда опет усправи и рече: »Јест, сад се сетих!{S} Ђаци патријаркови запеваше танким грлом не 
 саркофаг каквог силног проконзула; сад се обично врапци у њему брчкају весело цвркућући,</p> < 
као оно што пас нањуши зверад!{S} А сад се ево пометем; ломим се тамо где ме не треба, а нисам  
ма од утехе и својим сузама.</p> <p>Сад се све село било узбунило доласком турских коњаника и ш 
ља од хитрога крока момачкога.{S} Народ се развесели.</p> <p>Али нико се на томе сабору није ос 
и гледах је:{S} Што је дуже гледах, све се више губих.{S} Рекох себи: »ову жену као да није сељ 
ичешће које ћеш данас да примиш, па све се то помешало и ишарало у тај лепи сан, који даће Бог  
ва и три пута и пође право к њој; и све се стадо усталаса, крену за вођом, удари у одзиве, те с 
 <p>Подсвојкиња ... -.{S}60 </p> <p>Све се може само кад се хоће ... -.{S}60 </p> <p>Посљедице  
онију, а за њима остала свита.{S} Многе се жене, а богме и понеки људи, кад видоше овај <pb n=" 
тарац са учтивошћу правог Турчина, даде се водити и посадити као да је дете; али чим му везир п 
о што ето доживех да те опет гледам где се вијеш као тужна кукавица!«</p> <p>И онда Стојан опет 
ини прихватан од гомиле до гомиле, диже се око совре слаткогласно брујање калуђерског »Многаја  
Заплака се Иконија, закукаше жене, диже се граја, и кнез и Хусејин-ага имађаху муке да је утиша 
свима диже коса на глави, и мислиш диже се кубе горе у кебо, да отклони цркву да и анђели чују, 
у коштац с једним Турчином.</p> <p>Диже се просто урнебес од вике, вриске и запомагања.</p> <p> 
сиротињске мајке, Иконије!«</p> <p>Диже се усклик од народа као грмљавина, и разнесе на све стр 
лагано и врло смишљено прекрсти, издиже се на прсти и једва дохвати један крајичак од кожне лис 
луобамрла, чу вику свога детета; подиже се на једну руку, и збуњено погледаше око себе, <pb n=" 
ари се Ризван руком о колено.{S} Подиже се хитро на ноге.{S} Приђе к својој матери, дохвати је  
ста челом на решетку наслоњено.{S} Трже се и разабра се тек кад Хусејин вихну: »Ево Падише!«</p 
рти.{S} Овде сам међу својима, а ето је се црква из урвина дигла и пропојала!«</p> <p>Иконија о 
 одевен као и друге спахије само што је се из његовог белог турбана, уз златни шлем, извијала в 
салиму!«</p> <p>А Агапија устане, умије се, напије се воде, и онда седне поред Иконијине постељ 
> <p>А Агапија устане, умије се, напије се воде, и онда седне поред Иконијине постеље и почне д 
, обавијен танком белом чалмом, из које се спреда а изнад чела узвијаху две челенке од драгог к 
некако мекано и радосно блејање, у које се растапаше звека меденице о вођину врату.</p> <pb n=" 
 га подиже у вис, са поштовањем, у које се мешала љубав и побожни страх, претисну га на своје ч 
ог перивоја.{S} Око самог конака извиле се старе липе, па га чисто загрлиле мирисном хладовином 
их ноктију.{S} С оне стране воде извиле се високе тополе, па пустиле гране над потоком, као да  
два златна стуба, а око оба стуба увиле се гране од белог и плавог јоргована; загледах боље и п 
лина од игре и милина од свирке стопиле се у један шербет, који новом жеђи стару жеђ гаси, да ж 
као светињи каквој пољубе.</p> <p>После се народ највише савијаше око старог једног богаља, кој 
} Док се други народ причешћивао, дотле се у једном куту цркве црни Гавран исповедаше тројици к 
<p>Тек је било подне превалило и весеље се на све стране најлепше загрејало, кад се од једаред  
 и јеси по Богу отац, светуј га нека ме се махне!{S} Нека не лудује.{S} А већ ако хоћ да тумарн 
 једног старца Србина калуђера и с њиме се добро упознао.{S} Кад су се растајали, стари му калу 
још како!«</p> <p>»Пустите човека, коме се суди, да се исприча до миле воље!« рече озбиљно кнез 
 корито од белог камена сланика на коме се још познају главе од римских војника.{S} Можда је то 
изрезана врата од једнога двора, у коме се низови од белог и руменог мрамора надметаху својом л 
рче беше опточено шареним везом, у коме се плаве звезде и црвени крстићи везиваху у ланац златн 
им лицем и плачним очима.</p> <p>У томе се појавише калуђери од конака.{S} Сам кнез од Лежимира 
на трави до свршетка бденија.{S} Око ње се искупише кнез и главни домаћин из њена села, а дођош 
лопивши руке на појасе.</p> <p>Дворкиње се разместише у гомилице дуж зидова, а евнуси чак доле  
и старих зидина подигао.</p> <p>Вечерње се већ било свршило кад Иконија са малим Ивом дође на к 
осу се вино, просу се и песма и затресе се земља од хитрога крока момачкога.{S} Народ се развес 
аса, крену за вођом, удари у одзиве, те се по оном пољу просу блејање, некако мекано и радосно  
ом водом и дадоше јој гутљај ракије, те се брзо опорави.{S} Оста у порти на трави до свршетка б 
 <p>Кизлар-ага закуца сребрном алком те се на мах оба крила расклопише.{S} Иза врата стојао је  
и, и однеси цркви за моју душу!« Окрете се старац, оде унутра у пећину, застаде мало, обрну се  
ару треба!« викну Турчин.</p> <p>Окрете се сав онај свет око Иконије.{S} Она врисну да се на да 
рања, па се намрштио и виче:{S} Покајте се!{S} А високо са свода <pb n="10" /> у олтару, и изна 
 јутрос искупили?«</p> <p>»Искупили сте се да мене, новога Јуду судите!« рече Гавран мирно.</p> 
биће само једну жену.{S} Плакаће, па ће се окренути, наћи мужа и утешити се!«</p> <p>»Ето!« нас 
р пусти руку он се диже на ноге, одмаче се са сиџадета и са највећим страхопоштовањем удараше т 
а, и узјаха свога коња.</p> <p>Довикаше се Турци, искупише се и онда пођоше.{S} Однесоше малог  
е, па се побојаваше да не умре и мољаше се гласно Богу, да је још не позивље на онај свет, док  
нија да заспи дуго и дуго.{S} Преврташе се немирно то на једну то на другу страну.{S} Комарац ј 
нози, кад иза ње зашушта џбун, покрхаше се грање под неком силном навалом, и Гавран Ракетић исп 
 а оно бар стотину Турака коњаника беше се развило у ланац па потискиваху сав народ ка цркви у  
ланине.{S} Змајеви водише облаке и бише се муњама и громовима.{S} Удари град и поломи грање у ш 
еду.</p> <p>Јутрења и литургија служише се једна за другом.</p> <p>Иконија је за рана одвела чи 
оња.</p> <p>Довикаше се Турци, искупише се и онда пођоше.{S} Однесоше малог Иву и једно десетак 
их коњаника и шарене арабе.{S} Искупише се сељани пред судницу, те чуше од кнеза да је дошла од 
кочише иза совре пренеражени и искупише се око Иконије.</p> <p>Две крупне сузе откидоше се испо 
ше све шта је и како је било, препадоше се и не смедоше му читати опроштајне молитве, него одош 
коније.</p> <p>Две крупне сузе откидоше се испод њених дугих трепавица, и полагано клизаху се н 
ја, Шекер-кадуна и Хусејин-ага довезоше се на везировом кајику из Стамбола у Аденистан.</p> <p> 
.{S} Кукњава и тужно запевање пронесоше се сабором као да се овај који је мало час онако весео  
дигоше на ноге; ућулише ушима; окренуше се к стази једној, која се извијаше уз брдо из једне уд 
и се за мало и дошла к себи, па онда би се гласно заплакала и узела нарицати за својим дететом, 
ку досетку Насрадин-хоџе.{S} Иконија би се слатко насмејала, па би тек опет Агапији рекла: »Хај 
, клањале би јој се до земље, а нека би се сагибала да је и скуте љуби.{S} Ту би је ћехаја-каду 
а усред поља и усред лугова, осећала би се детињски срећна.{S} Чинило би јој се да јој је свака 
м је била у неком бунилу.{S} Смирила би се за мало и дошла к себи, па онда би се гласно заплака 
/> уморна.{S} Овда и онда прихватила би се за најближи стубац од вењака и мало се на њ наслонил 
вакојаком другом ђаконијом.{S} Једна би се висока и танкострука девојка — с црном косом, црним  
и с оваким спроводом кроз башту, она би се сама у себи насмејала и рекла:</p> <p>»Боже, Боже! ш 
четвороношке обилазаше око цркве, па би се пред сваким од тројих врата устављао да повиче:</p>  
!{S} Та ево ме и сама се смејем!« Па би се опет тихо насмехнула. </p> <pb n="83" /> <p>У харему 
<p>Проста ова млада сељанка, кад год би се нашла усред поља и усред лугова, осећала би се детињ 
 весеља није никад ишла, али где год би се десила болест или смрт у кући, ту је Иконија била пр 
сподство?{S} Бог и душа знам их, пре би се насмејали него зачудили!{S} Та ево ме и сама се смеј 
 у дан бивала све невеселија.{S} Тек би се са ћошка свога конака загледала у море, па би сетно  
них горких осећања и црних мисли тек би се овда и онда пресецао речима: »Освета је моја, рече Г 
ио је оседио, у лицу поцрнио и вукао би се четвороношке од пећине до једне колибе, коју му на ј 
 једно месец дана после те свадбе, јави се у конаку новога везира стари један Јаничар.{S} Каза  
а топлина од њене милине!</p> <p>Устави се у сред потока да се мало брчка.</p> <p>А поток као д 
у дванајест великих јеванђеља.{S} Многи се старци заплакаше.</p> <p>Иконија се строгим постом с 
ушено наиђе на праг од селамлика, млади се везир диже са свога перзијског сиџадета, пружи према 
ш да сам везирова мајка?!«</p> <p>Млади се везир замисли дубоко.{S} Изгледаше снужден и по дуго 
и!</p> <p>Па онда изађе из воде, посади се на један пањ под најближом тополом, обриса се једним 
м иглом прошивати усне своје.{S} Згрози се султанија па махну руком.{S} Дервиш онда извади из с 
е пошло путем среће и славе?{S} Иконији се чинило као да се њен мали Ива већ у неку руку посвет 
е!« И показаше где је.</p> <p>А Иконији се смрче и одсекоше јој се ноге.{S} Сва пребледе и за н 
ше јој шта је и како је.</p> <p>Иконији се стеже срце и за један тренут поста беља од креча на  
рчаше и неке жене из гомиле света, који се око вењака скупио био, али већина калуђера није виде 
о све покривено љускама од седефа, који се на сунцу преливао из беле млечности <pb n="79" /> у  
 у Дечане неки Србин из Далмације, који се враћаше из поклоненија у Јерусалиму, па нам узгред п 
 онај отворени пут средином улице, који се чувао слободан, да њиме султан са свитом својом у џа 
а погледају стуб од дима и пламена који се из манастира у небо дизаше.{S} Опазише да једна сеља 
 И ја и ти, и ми који клањамо и ви који се крстите, имамо само једног и истог Бога.{S} Немој да 
их ти: не греши душе!{S} Али човек који се крије по шипрагу да види како жена једна гази поток, 
 дворовима на Боспору, има - један који се зове:{S} Аденистан.</p> <p>Чувен је био са лепоте мн 
, као да нестрпљиво тражи да види да ли се крилати Пегаз застиђен сакрио за облачке од сребра н 
/p> <p>»Долазећи данас к цркви, ниси ли се с ким год на путу сусрела?« питаше калуђер.</p> <p>» 
аде на смеј па се слатко насмејаше, Али се Иконија није смејала него се баш била препала.</p> < 
ред прве певце малко је заспала.{S} Али се брзо тргла, јер јој се приснило да види Гаврана како 
јици сељака да га унесу у цркву.{S} Али се Гавран никако не даде унети, него пузећи четвороношк 
и прозборити. </p> <pb n="28" /> <p>Али се брзо прибра.{S} Прекрсти се, промуца: »Помози ми Бож 
у, и видесмо угодницу божју!</p> <p>Али се Иконија снебиваше да изађе на горњи мраморни праг од 
 бити ни црња ни страшнија!«</p> <p>Али се призор овај брзо замену другим.</p> <p>Уз широке мра 
 га да пусти и Иву да то целива, и мали се Ива полагано и врло смишљено прекрсти, издиже се на  
њега водећи старца за руку.</p> <p>Мали се Ива окрете, па угледав мајку и деда, засијаше му се  
ед Иконом Св. Петке, запали га и помоли се Богу да јој помогне.{S} Изађе на двор и виде да је б 
 те мало!« Па се Иконија погну, замисли се, замисли, претисну чело прстима као да хоће да из мо 
ше Иву, она од једанпут заћута; замисли се нешто дубоко, дохвати се обема рукама за чело, подиж 
 Иконије и њених комшијница, промешкољи се, кашљуцне два три пута, па тиха али и прекорно рече: 
ри све више и више везу гласовима, а ми се јаднице расплакале па плачи!{S} Ех, Бого мој, оно је 
 крити, јесам тужна, и чини ми се да ми се срце почело да камени, а грло претвара у пиштаљку од 
а ме грозница ухвати; учини ми се да ми се по недрима размилише хладне гује и акрепи; утекох из 
А шта ће ова сељанка овде?!« Па онда ми се опет учини да раст захучи липи: »Чекај ти мирисна се 
о Богу!{S} Али јесте, ево видим, Бог ми се свети.{S} Његова освета није као људска.{S} Ево ме д 
све и кажем:</p> <p>»Прво и прво све ми се чини, да не може бити, да ја теби и царевој кћери ни 
па уста силно узбуђена.</p> <p>»Вере ми се не шалим!« одговори Ризван мирно и озбиљно.</p> <p>» 
Топлици и поробише Лежимир!{S} Следи ми се срце и скамених се.{S} И опет ми неверица!{S} Од куд 
и ти нећу крити, јесам тужна, и чини ми се да ми се срце почело да камени, а грло претвара у пи 
и засену!{S} А право да кажем, учини ми се да сам те очи и то чело неге видела, па се занесох т 
сем као да ме грозница ухвати; учини ми се да ми се по недрима размилише хладне гује и акрепи;  
грешност као поток потекла.{S} И ево ми се он кроз тебе свети, јер ми кроз тебе добра чини.{S}  
мање казивати имао.{S} Зна село како ми се уврати срећа.{S} Подигох кућу, накуповах земље, и ви 
о и гласно насмеја.</p> <p>»Слободно ми се смеј царев везиру!{S} И још ћеш се смејати мојој про 
би Иконије преко ноћ нестало.{S} Сељани се искупише на тајни договор шта да раде.{S} Мишљаху да 
 <p>Иконија га је добро уочила.{S} Њени се погледи залепише за њ, и он их понесе собом далеко н 
в те љуби!{S} Хоће да ти каже: не брини се за нас!«</p> <p>А Иван се онда кроз плач насмеја и п 
са сељанкама и старим и младим, поклони се кнезу и домаћинима, мољаше све да јој опросте ако се 
.{S} И онда сави руке на прса и поклони се своме старешини, и ако овај чак ни слутити није мога 
 до <pb n="40" /> испод појаса, наслони се на дрвену штаку па ме гледаше. »Што ме гледаш?« запи 
Топлице, са Ситнице и са Ибра, и искупи се народ са свих страна, а кнез и кметови од Лежимира,  
а душу, а теби за здравље.</p> <p>Удари се Ризван руком о колено.{S} Подиже се хитро на ноге.{S 
а за пут одовуд и одонуд!«</p> <p>Стари се Јаничар диже, десном руком живо откуца темена и рече 
 Кад се добро напи, лакну му и разведри се, и онда упре своје погледе у њу.{S} Не могаше да вер 
о те отимали од твоје мајке, ухватио си се обема рукама за њен десни рукав; тргох те од ње и од 
о што ти нећеш, а ти нећеш за то што си се неком другом поклонила!{S} Ај« гракну Гавран, тресну 
ављам ти рока још три дана, не би л’ ти се лудој јал’ поносној памет повратила.{S} Ако ми до за 
ао: »освета је моја!« Моли му се, да ти се он не свети!« говораше Иконија озбиљно и тужно. .</p 
аше: »Море однеси бар пола цркви, да ти се не освети Бог!« Не послушах је.{S} Како знате она ум 
 <p>»Да се теби освети?!{S} А што да ти се освети?« упаде јој Стојан у реч, па се намршти, саст 
пунићу га сваком згодом, наредићу да ти се из моје хазне издаје што год ти и колико год ти треб 
и где сам их видела!«</p> <p>»А како ти се свиди царев пролазак?« упита ага да би повео разгово 
и рече маломе: »Иво, дете моје прихвати се мало, па да се пожуримо до вечерње да стигнемо до Св 
аћута; замисли се нешто дубоко, дохвати се обема рукама за чело, подиже очи горе, прекрсти се и 
 па ће се окренути, наћи мужа и утешити се!«</p> <p>»Ето!« настави Гавран уздахнув тешко; »Ето, 
ирова мајка уморна, па се диже, опрости се с њоме и нареди да је опет у њен конак отпрате онако 
ирена; погледа к мору, поћута, прекрсти се и рече полагано: »О мајко божја и богродице!{S} Помо 
кама за чело, подиже очи горе, прекрсти се и рече:</p> <p>»О Боже и света богородице, не дајте  
" /> <p>Али се брзо прибра.{S} Прекрсти се, промуца: »Помози ми Боже и Свети Јоване!« па чврсто 
ружи Иконији која, сва блажена прекрсти се и целива, па онда пољубив руку калуђеру рече, тихо:  
 се на овом свету видели не би прекрсти се и седе у арабу.</p> <p>Кад већ изађоше из села, Икон 
вика момчадија, која то гледаше, дивећи се старцу. »Их, болан! чича Сима даде сребрн грош!«</p> 
ог ти дао!» зајеча јадник Гавран гушећи се сузама, а народ то прихвати, па се као благи талас п 
ађаше сина ђака у Св. Јована, брчкајући се за неколико тренутака у сред бистрог потока, под одб 
е то на десно то на лево; као тешкајући се што је то све било па прошло.</p> <p>У том уђоше у д 
ne unit="*" /> <p>Сутра дан, спремајући се да пођу на јутрење, Иконија исприча својој Макрени ш 
них тица приклони ниско главу клањајући се, па онда, истина крештавим и нешто мало загушеним гл 
и плави сафир, па се млазови спуштајући се доле скристалисали пре, него што су се златне, бисер 
рамора надметаху својом лепотом, пењући се под прозоре затворене позлаћеним решеткама, онда се  
врискаше Иконија.</p> <p>»Народе не дај се зулумћарима!« викаше отац Никодије, па се голим рука 
 из олтара разговетно ове речи: »Не дај се Србине!«</p> <p>»И ја сам слушао, да је Никодије оти 
а Шекер-кадуном за Кизлар-агом и не бој се ништа!« па се онда сам брзо измаче.{S} Оста само Киз 
м, који очевидно беше вођ чети. »Не бој се рајо!{S} Казуј само је ли овде Иконија из Лежимира,  
азда цару покорна раја!«</p> <p>»Не бој се рајо!« викну млад један Турчин с отвореним и човечни 
год устреба да се црква сагради, да јој се земље, млинови и виногради купе, даћу да се доведу к 
е, као нешто што је сама видела, па јој се очи разгореше а лице засветли; — »Да ти видиш Топлиц 
е би јој громко зазвечале.{S} И сад јој се чинило, да те речи више не говори чича него да јој и 
 нека нежна раздраганост.{S} Чињаше јој се ова шума као нека велика, тамјаном окађена црква, и  
p> <p>А Иконији се смрче и одсекоше јој се ноге.{S} Сва пребледе и за неколико тренутака не мог 
!« </p> <pb n="46" /> <p>Па онда би јој се горка туга свом горчином својом окренула на оног нес 
ица све лепше од лепших, клањале би јој се до земље, а нека би се сагибала да је и скуте љуби.{ 
ом то на десно то на лево, и тек би јој се по неки тешки уздах из груди откинуо.</p> <p>»Ти си, 
би се детињски срећна.{S} Чинило би јој се да јој је свака тица певачица неки род, свако лепо д 
то краћим и тежим дахатом.{S} Груди јој се надимаху као да хоће да прсну.{S} Још неколико корач 
ито задркташе углови од усана и очи јој се наводнише.</p> <p>Привикаше јој са више страна да ка 
м по челу и по образима.{S} И самој јој се очи сузама напунише па грцајући рече:</p> <p>»Што пл 
лтанија даде запитати Иконију: како јој се свиди игра девојака из Мисира.</p> <p>»Е, царска кће 
 заспала.{S} Али се брзо тргла, јер јој се приснило да види Гаврана како као корњача четворонош 
цркви, и видех златну лествицу на којој се старац пењаше док не зађе за облаке!«</p> <p>»Бог и  
, а у других љубичастом чохом, по којој се пружаху шаре од сребрне жице.</p> <p>Иза њих јахаше  
амена носила је једну шареницу, у којој се надметаху редом све дугине боје; а у руци ношаше вел 
ркву св. Саве и краља Милутина, и у њој се на коленима молио Богу за сиротињу српску, и кад се  
ти и изгледати!{S} О мајко божја смилуј се и сачувај ме тога!«</p> <p>Иконија се прекрсти, па п 
аташе сваку реч громкијим одзивима, док се ови не сложише у праву грмљавину.{S} Кад и последњи  
д малог царића па до орла камењара; док се јата голубова и грлица лепршаху у сунчевом зраку под 
дом ко се исповедио и приступио.{S} Док се други народ причешћивао, дотле се у једном куту цркв 
Гавран. »Знам да умрети морам, нека вам се исповедим као на последњем часу!«</p> <p>И онда, ист 
орио није као ево ти данас.{S} Срце нам се било давно скаменило, а и шта ће срце робињицама?!{S 
 руке и посади га на своје место, а сам се спусти поред њега.{S} Старцу се наводнише очи, и гла 
молим те кажи, да човек не мисли да сам се од њега препала.{S} Није, него ми тако долази свагда 
у кад га је овај причестио.{S} А ја сам се оцу твоме заветовала: да ћу, ако ми Бог и мајка божј 
 се везала другим заветом, а везала сам се заветом за то што је то тако воља божја била.{S} Ето 
оже зато што нећу, а нећу за то што сам се везала другим заветом, а везала сам се заветом за то 
е стране зашушти јачи шушањ.{S} Окренем се, погледам и видим онај велики раст.{S} Рекнем у себи 
најпосле још који корак даље.{S} Али им се најпосле досади, Један од њих положи главу међу шапе 
ина Иве и другога дома господара, бојим се не би ни на једног дошло колико је право!{S} Не, не, 
 онда бризну у глас да плаче; »Не бојим се ништа!{S} Него ми је .... жао овог нашег шарова и га 
а пази!« </p> <pb n="9" /> <p>»Не бојим се!« рече Иван, па тек онда бризну у глас да плаче; »Не 
p>»Ево шта је«, предузе Иконија; »бојим се да је мој син, кога ми цар пре двадесет и толико год 
 мајко, казуј што ти је?«</p> <p>»Бојим се, било би дуго да ти све казујем.{S} Нити је право да 
одвођење мушке +++деце+++ рајине, којим се војска турска и +++државна+++ ***служба ***снабдевал 
што хоћу, заповедам му како хоћу, молим се Богу по српски, чак ми је донео од некуд стару икону 
ћуташе, па ће онда рећи:</p> <p>»Мислим се нешто, да л’ је моја мати жива«, Ако је жива, па се  
 зверад!{S} А сад се ево пометем; ломим се тамо где ме не треба, а нисам тамо где ме треба!{S}  
ех, зубма би му гркљан искинуо, његовом се крвљу напојио, да загасим моју жеђ за тобом!« </p> < 
се Иконија овде медом храни, у свиленом се фистану по трави шеће, и златним папучама цвеће гази 
 чудо игра једнако пред очима.{S} Истом се мислим, вратим у цркву, да слушам како наши ђаци пој 
а побожно погледа к небу.</p> <p>Ризван се беше снуждио и замислио.{S} По дужем ћутању узе да г 
 си везир турскога цара!«</p> <p>Ризван се мало насмеја.</p> <p>»Прости ме ако кажем, што се не 
{S} Није њој место овде!«</p> <p>Ризван се слатко и гласно насмеја.</p> <p>»Слободно ми се смеј 
аже: не брини се за нас!«</p> <p>А Иван се онда кроз плач насмеја и потапка најпре гарова па он 
да једна сељанка трчи за њима.{S} Један се Арапин одвоји од чете па појаха натраг њој у сретање 
е прекрсти па уђе унутра.</p> <p>Гавран се у једном куту савио беше у клупче па тешко дихаше.{S 
ри, него га само гледаше.</p> <p>Гавран се с муком и с јауком подиже на колена и паде на руке,  
вој ће ти срце ишчупати!«</p> <p>Гавран се окрете па као бесан пас одјури натраг у луг на поток 
а га прими од Хусејина!«</p> <p>Хусејин се опет подиже на ноге.{S} Извади иза црвеног кожног си 
је дете; али чим му везир пусти руку он се диже на ноге, одмаче се са сиџадета и са највећим ст 
 му кап вина у отворена уста.</p> <p>Он се устави у јечању; с муком и полагано отвори очи, глед 
конака и од великог харема.</p> <p>Звао се »Седефли-шкољка.« Доњи му је кат био од белог мрамор 
уже као Аџем-оглани и Ич-оглани.{S} Ево се још нису утрле сузе нити је заћутало уздисање овог ј 
зебње и прекора самој себи.</p> <p>»Ево се мучим да прочитам овај рисовуљ који је још цар Душан 
 чарање ?«</p> <p>»Нисам очију ми! него се нашалих и рекох цвету: боље ти је на бистром потоку  
 од креча на дувару од суднице.{S} Него се брзо прибра.</p> <p>»Немојте, народе, браћо и сестре 
.{S} Ето од цара ме није страх.{S} Него се друго бојим, друго нешто, друго!« и иконији грчевито 
ејаше, Али се Иконија није смејала него се баш била препала.</p> <p>У том уђе четрнајест младих 
 стиша и суд узе да суди.</p> <p>У брзо се свих дванајест најстаријих домаћина сложише да за ов 
 <p>У зачељу на једној клупици, посадио се био харамбаша Стојан са кнезом од села, а десно и ле 
 мирно лице; око углова од усана станио се један тих једва приметан осмех.</p> <p>Са те две суз 
еху коње у кратке скокове, да погазе ко се не измиче; у зубима носе голе јатагане, а у рукама ј 
во причестише Иконију, па онда редом ко се исповедио и приступио.{S} Док се други народ причешћ 
маћинима, мољаше све да јој опросте ако се на овом свету видели не би прекрсти се и седе у араб 
ти и ако ми је зазор за по нешто, и ако се за друго опет бојим да душу не огрешим.{S} Ево ми те 
о!«</p> <p>»Чујеш ли ме, Иконијо! овако се више не може.{S} Данас ћеш једном твојом речју да од 
ајући како зидине одмичу у висину, како се кров саставља и како се по средини велико кубе лепо  
ета до цвета, и од листа до листа: како се Иконија овде медом храни, у свиленом се фистану по т 
имира, нека загачу дрвљу и камењу: како се Иконија овде, шири и башкари!« Па онда опет њему лип 
љавина, и разнесе на све стране, а како се он губљаше у даљини прихватан од гомиле до гомиле, д 
сет година, а већ петнајест година како се његово име по народу са славом а међу Турцима са стр 
куд би ми душа стигла, кад бих сад како се шалиш, »за младости за лепоте моје«, узела себи друг 
икога, ни да ме види ни да ме чује како се овако матора жена заносим као неко дете!{S} Бог с то 
вим и по зажареном лицу, видело се како се сав топи од милине што је подесио бар оно, што пада  
 у висину, како се кров саставља и како се по средини велико кубе лепо извија.</p> <p>Преко зим 
а причаше како су јој сина отели и како се у њеном завичају живи.</p> <p>Иконија је и овде, у С 
стиру девет година може свикнути и како се литургија служи; а за више не питај јер више ни у ме 
ски мајстори живим бојама исписали како се поносити паунови по цветноме пољу шећу, и како јелен 
лађе је да је из дана у дан гледаш како се вије као кукавица!« И онда ме нечастиви научи шта да 
 <p>»Браћо и народе, не дајте нас! тако се свакоме од вас Бог на невољи нашао!« викаше она иза  
прстом да му се како не омакне.{S} Тако се беше занео, да не чу кад Иконија с Ивом уђе, па не д 
notes"> <note xml:id="SRP18910_N1">Тако се звало ***седмогодишше +++прибирање+++ и одвођење муш 
јој беше да слуша како Ива прича колико се пута преко дана калуђери Богу моле, и како он помаже 
 је право!{S} Не, не, свети оче, толико се изумила нисам.{S} А да јесам, ех, право да ти кажем, 
{S} Народ се развесели.</p> <p>Али нико се на томе сабору није осећао срећнији од Иконије.</p>  
кве.{S} Слабо је ко и спавао.{S} Певало се поред ватре уз гусле, причало се, шале су се проводи 
 Патријару, и у Свету Гору; распитивало се и распитивало се, па све узаман !{S} Како га у онај  
вету Гору; распитивало се и распитивало се, па све узаман !{S} Како га у онај страшни дан неста 
а, и с једне и с друге стране, поређало се око педесет младих и дивно лепих девојака.{S} У свак 
 се за најближи стубац од вењака и мало се на њ наслонила.</p> <p>Дође време да се диже у славу 
Певало се поред ватре уз гусле, причало се, шале су се проводиле, ватре су се прескакале, а већ 
цама.{S} О самом великом дворцу причало се да му по лепоти и по богаштини мало равних има.{S} З 
има његовим и по зажареном лицу, видело се како се сав топи од милине што је подесио бар оно, ш 
алим ђаком.{S} И лепо поручаше и весело се поразговараше.{S} Послушаше мало како под главним ве 
е било отскочило за једно копље, а цело се село искупило пред судницом.</p> <p>У зачељу на једн 
од села, а десно и лево од њих посадило се на троножним столичицама по шест, годинама најстариј 
ира тихом једном зеленом косом, пружило се џбуње од леске, вињаге, дивље руже, мирисно дахом цв 
p> <p>Већ у очи самог празника искупило се на пољани испред манастира пуно народа из близа и из 
емој да овде стојимо.{S} Хајдмо, можемо се и путем разговарати!«</p> <p>Пођоше заједно и ћуташе 
а«, прихвати игуман дечански; »и ми смо се питали за то.{S} Него смо се сетили <pb n="101" /> н 
емој да грешимо Богу!{S} По његовој смо се вољи — нека му је слава! — данас састали да се, до њ 
 »и ми смо се питали за то.{S} Него смо се сетили <pb n="101" /> нечега.{S} Пре тако пет година 
поче:</p> <p>»Знаш ли, Гавране, што смо се јутрос искупили?«</p> <p>»Искупили сте се да мене, н 
и: ето Арбанаса на манастар!{S} Ломисмо се забадава око манастира, док дотрча један инок да нам 
села и онако мила на зелено поље, а оно се све зашарени као да је на њ пала кита шаренога цвећа 
ку и стару липу.{S} Истом седнем, а оно се проспе жубор, шапуће лишће, шапуће, шапуће, па тек с 
м грлом нешто о новом Јерусалиму, а оно се <pb n="87" /> свима диже коса на глави, и мислиш диж 
-паша, као песник носио име »Адени«, то се и његов овај дворац прозвао »Аденистан«.</p> <p>Султ 
{S} Девојкама, па и самој султанији, то се даде на смеј па се слатко насмејаше, Али се Иконија  
ленака, и тринајсто ноја тице крило, то се крило на чекрк окреће, те казује....«</p> <p>»Аман!  
зме у сарај за свог Силиктар-агу.{S} То се високо дворско достојанство свагда давало најлепшем  
} Видим да је мука и мајсторија, али то се у нас не би звало да је игра.{S} У нас је, и кад се  
{S} Агапија јој паде око врата и просто се заценила била од плача, а Петрија клече на ћилим и о 
е као уз гусле да питам: ћери мила, што се не удајеш, за младости за лепоте твоје?«</p> <p>»Не  
шчистили оно клупче од људи и жена, што се било склопило око јадне Иконије.{S} Ова се отимаше к 
ишчупати?« Поочиме да ли може бити, што се мени привиђа у овом тужном часу, да је она рђа од чо 
смеја.</p> <p>»Прости ме ако кажем, што се не ваља.{S} Стара сам, бога ми, године су!{S} Сви ст 
ове царске баште сва ова госпоштина што се цакли у диби и кадифи, све то лепо приличи царевој к 
 дана у дан ишла на грађевину, није што се тобож у том нешто разумевала, него само да се радује 
{S} Јест, бејах будан и то су аспре што се беле!{S} Заграбих руком и сасух две три прегрши у не 
ледала.{S} Еј, Боже мој, опрости ми што се заносим, те будна моје старе снове сневам! »Сине, мо 
шћанску.{S} Хвала Богу ево и умирем што се клах са некрстом.{S} Истом данас видим да није све ј 
<p>»Вала Иконијо, тек сад разумедох што се памети људске окрећу за тобом!«</p> <p>Иконија се пр 
укна с црном грубом камилавком, прегнуо се био над дугачком једном листином, коју је на столу р 
им посипљу пут аспрама!«</p> <p>Јаничар се насмеја, па махну руком као да каже; »Море жено бата 
вио речи мога покојника!</p> <p>Калуђер се накашља мало, сави рисовуљ брижљиво, па онда рече:</ 
испод некадашње звонаре.</p> <p>Калуђер се нешто био узврпољио, не могаше довољно да кашљуцањем 
олено ону танку свилену тканицу, и опет се натрашке узмаче неколико корачаја, па с прекрштеним  
 дохвати једну и опет је пресече и опет се начинише две, тек за тили часак поче да гмиже по ћил 
обила зелену рудину.</p> <p>На једанпут се оба пса подигоше на ноге; ућулише ушима; окренуше се 
шљунка тихо роморећи.{S} Обалом на коју се долази од манастира тихом једном зеленом косом, пруж 
ом на средини западнога зида, кроз коју се улазило у манастир.{S} Али су Турци у време ратова с 
а донети из планине, па наредила: да му се у конаку манастирском даде једна ћелијца при земљи д 
 горски вуци жива поједу.{S} Кућа да му се до темеља спали; земљу да нико не прихвата за седам  
 то!« прихвати чича. »Пре ће бити да му се сотона, коме је он душу за аспре продао, осветио.{S} 
 коју добро беше притиснуо прстом да му се како не омакне.{S} Тако се беше занео, да не чу кад  
у Топлици.{S} Сад је све то искао да му се опет разговетно каже, и онда се крене пут Топлице са 
оста светини.{S} То би таман било да му се учини милост за коју он и моли.{S} Него њега треба н 
д већ стиже пред саму цркву, Иконија му се маши за руку, заиска смерно његов благослов и онда п 
ејину мило беше да их гледа.{S} Срце му се раздрага па викну: »А, бре, синови цареви, аферим!«< 
е, па угледав мајку и деда, засијаше му се очи, и зрак радости из њих и трепет осмеха са усана  
је Бог рекао: »освета је моја!« Моли му се, да ти се он не свети!« говораше Иконија озбиљно и т 
/> <p>Гавран сав помодре у лицу, очи му се засветлише црвеним жеравицама.{S} Он стегну усне под 
ао да је ушао у гробницу.{S} Али чим му се очи мало свикну, одмах му се око срца проспе нека св 
азао: освета је моја!«</p> <p>»Па то му се Бог ето и осветио!{S} На мукама ће липсати као бесно 
Нека се не ломи по гори као отац што му се ломио, него нека стане у цркву да крстом рабри овај  
Али чим му се очи мало свикну, одмах му се око срца проспе нека света топлина.{S} И десни и лев 
ц мој и аманет ти дете наше!« Заклех му се да ћу му оца чувати и мојом и његовом бригом и да ћу 
де унутра у пећину, застаде мало, обрну се према мени и показа штаком на једно место маховином  
ахнем, ни да сузе гутам!«</p> <p>Пљесну се сиромах Ризван руком по челу и рече тужно: </p> <pb  
ед судницу у Лежимир.</p> <p>У Лежимиру се много шта изменило.{S} Чича Сима је давно умро, умро 
х девојака, разнобојне свиле, којима су се јунак зумбул и витез каранфил надметали за зрачне по 
 тетке, Макрена, с мужем и децом, па су се лепо наместили разастрв костретне поњаве под једном  
ра и с њиме се добро упознао.{S} Кад су се растајали, стари му калуђер рече: »Молим те, брате,  
ред ватре уз гусле, причало се, шале су се проводиле, ватре су се прескакале, а већ око поноћи  
.{S} Између конака и ове ограде виле су се ситним и блиставим шљунком насуте стазе кроз широке  
чало се, шале су се проводиле, ватре су се прескакале, а већ око поноћи млада женскадија навали 
 били на Светој Гори Атонској и који су се хвалили и Иконији и народу, да су иконе исписали са  
S} Од њих, па даље у ходник, пружали су се редови од Арапа, од којих једни држаху сребрне наџак 
а се кандила никада не гасе, особито су се омилиле Иконији.{S} Петрија је опет знала да прича п 
 се доле скристалисали пре, него што су се златне, бисерне и сафирне капљице откинуле да као бл 
 весело дуваше.{S} Просу се вино, просу се и песма и затресе се земља од хитрога крока момачког 
јница умиљато и весело дуваше.{S} Просу се вино, просу се и песма и затресе се земља од хитрога 
ечастиви научи шта да радим!«</p> <p>Ту се Гавран заустави.{S} Загледа се преда се у земљу и по 
вде као незнана и некрштена душа, па ћу се и на оном свету изгубити и залутати међу несвоје, а  
 га о задушницама опојава?{S} Сахранићу се овде као незнана и некрштена душа, па ћу се и на оно 
них дугих трепавица, и полагано клизаху се низ њено бледо, али савршено мирно лице; око углова  
о више већих и мањих чутура, и спремаху се да се лепо проведу.</p> <p>Јутрења и литургија служи 
говораху гости Лежимирцима.{S} И гураху се, да се подаве, ко ће пре да стигне до ње, да јој рук 
т одмицаху с робљем својим.{S} Окретаху се овда и онда да погледају стуб од дима и пламена који 
, а сам се спусти поред њега.{S} Старцу се наводнише очи, и гладећи седу своју браду руком, пон 
{S} Сунце већ беше огрануло.{S} Огрејах се и дођох себи; охрабрих се и обвеселих видев пуна нед 
ј свити, па само махну руком.{S} На мах се сви бели евнуси и бостанџије па и сам Капу-ага, одво 
мре на пречац, а ја остах сам.{S} Понех се и побеснех мало, али још не сврнух с памети.{S} Једн 
 нисам био сврнуо с памети.{S} Пробудих се и најпре рекох себи : »море, шта човек не снива?{S}  
ка, смеђе косе, граорастих очију, којих се граор преливао из бледоплавог споменка у тамну љубич 
Лежимир!{S} Следи ми се срце и скамених се.{S} И опет ми неверица!{S} Од куд ће Турци на Св. Јо 
ош неким женама бели платно.{S} Склоних се мало иза једне тополе, и гледах је:{S} Што је дуже г 
динама најстаријих домаћина.{S} Око њих се слегли сељани у густој гомили. </p> <pb n="39" /> <p 
о.{S} Огрејах се и дођох себи; охрабрих се и обвеселих видев пуна недра сребра.{S} Вратих се у  
елих видев пуна недра сребра.{S} Вратих се у пећину, подигох све до последње аспре и одох кући  
о и ја падох на праг од цркве.{S} Тргох се из сна, а срце ми још једнако лупаше као да хоће из  
уначко семе за царску ордију!« Препадох се и рекох: »Немој тога чинити, честити беже, уцвелићеш 
.</p> <p>»Ето, на несрећу моју не нађох се ближе!« поче Стојан посадив се на једну клупицу поре 
>Од тога часа померих памећу !{S} Врзох се око ње као сенка њена.{S} Слах јој и моју и њену жен 
ше страна.</p> <p>»Протрех очи; уштинух се десном руком за леву мишицу.{S} Јест, бејах будан и  
дем!« рече Хусејин Иконији.</p> <p>»Баш се не бих препала па да је како страшан!« одговори Икон 
о ми се смеј царев везиру!{S} И још ћеш се смејати мојој простоти, само слушај!{S} Прођем по пе 
 два поморанџина дрвета стојаху.{S} Још се већма задивила кад виде како, само што Тутуџи-баша з 
крштеним рукама ћуташе и гледаше пред-а-се.</p> <p>Ризван-бег зачуђен погледа на старог Јаничар 
леда и корачаше гледајући смерно пред-а-се.</p> <p>Калуђери дечански дивно одслужише летургију, 
е да те снађе, не жали ни на кога до на себе саму!{S} Ова рука која жуди да ти милује груди, жи 
ашња жеља била да те нађем, да те поред себе имам, и да се потрудим да бар старост своју провед 
а под мишку и повела да је посади поред себе на софу. </p> <p>Тада би робињице донеле велику је 
> <p>И поведе га за руку и посади поред себе на сиџаде.{S} Старац са учтивошћу правог Турчина,  
сла ме грешника.{S} Ето шта учиних и од себе и од вас.{S} Право је да ме уморите!«</p> <p>Гавра 
} Ако не ће, слободно јој реци да ћу од себе чуда учинити, запалићу све што имам нека изгоре, н 
 као да горско дрвље ромором овим измеђ себе разговара!{S} Слушам и ослушкујем.{S} Јест, не мож 
 на једну руку, и збуњено погледаше око себе, <pb n="31" /> као да се пробудила из тешкога сна  
 жена помену најпре двојици тројици око себе, а ови изнеше пред суд, уз одобравање светине, те  
 је двору он <pb n="54" /> искупљао око себе и частио песнике из Перзије, Мисира и Анадолије, и 
ти у очи самог Ивањ-дна, и посла уместо себе игумана Дечанског Јеротија.</p> <p>И дође игуман Ј 
иш, »за младости за лепоте моје«, узела себи другог мужа?!{S} Кад бих моју дворбу поделила изме 
, као неће ни да ме гледа!{S} А ја сама себи велим:{S} Боже благи, може бити они то сад по арап 
а мало, насмеја се и рече полагано сама себи:</p> <p>»Баш хвала Богу, те нема никога, ни да ме  
и из оне пећине у планини.{S} Опет сама себи говораше: »Ако је тако, онда не ваља оно што село  
то "ћемо тамо, нано?« упита Ива одломив себи добру кришку погаче.</p> <p>Сељанка не одговори од 
ан Јаничар а пуки сиромах, одмах је узе себи за жену и од милости прозва је »Шекер-Мара«.{S} По 
ну погачу, црна лука и сира, привеза је себи на плећа; у једну руку узе чутурицу с вином, а у д 
 на оним урвинама од св. Јована подигне себи нешто црквице!{S} Биће то твојој мајци за душу, а  
="76" /> сну снива!« рече Иконија самој себи корачајући полагано, али без страха иза Кизлар-аге 
какав чудан израз зебње и прекора самој себи.</p> <p>»Ево се мучим да прочитам овај рисовуљ кој 
илу.{S} Смирила би се за мало и дошла к себи, па онда би се гласно заплакала и узела нарицати з 
ушао сам хиљаду гатки о оставама па сам себи у сну испричах једну такву гатку.« Него опет копка 
 спроводом кроз башту, она би се сама у себи насмејала и рекла:</p> <p>»Боже, Боже! шта ли би м 
сече, онда се подиже и тихо, више сам у себи, прозбори: »Падиша чок јаша!« (да живи падиша!) од 
м и видим онај велики раст.{S} Рекнем у себи: »Бог и душа: као да горско дрвље ромором овим изм 
ећ беше огрануло.{S} Огрејах се и дођох себи; охрабрих се и обвеселих видев пуна недра сребра.{ 
уже гледах, све се више губих.{S} Рекох себи: »ову жену као да није сељанка родила; Бога ми је  
с памети.{S} Пробудих се и најпре рекох себи : »море, шта човек не снива?{S} Слушао сам хиљаду  
} Видох те кад прође у манастир и рекох себи: боље да је дочекам овде па да из њених уста чујем 
о-гласном својом речју, Иконија отвараш себи и своме свекру пута кроз густу гомилу света, док н 
јаше око старог једног богаља, који сав сед као овца, а мрк у лицу као труо пањ, пузећи четворо 
p>У том уђе четрнајест младих девојака: седам, свирачица с ћеманетима, цитрама, тамбурама и тал 
еља спали; земљу да нико не прихвата за седам година, нека у трње зарасте, а после нека је село 
би познао.{S} А да јој видиш синчића од седам година, твоје соколове очи, честити беже, прозрел 
свршетка.</p> <p>»Затече ме једном, пре седам година олуј у сред наше планине.{S} Змајеви водиш 
ма, цитрама, тамбурама и таламбасима, и седам певачица.{S} Засвираше и запеваше да је милина би 
пет копкало ме да видим има ли плоча на седамнаестом кораку.{S} Одмерих и нађох густу маховину, 
А ја рекох: »Баш јесам!« А он онда: »На седамнаестом кораку од прага на пећини има камена плоча 
мо једну реч:</p> <p>»Седи!«</p> <p>Она седе не проговарајући ни речи, него само гледаше непоми 
а овом свету видели не би прекрсти се и седе у арабу.</p> <p>Кад већ изађоше из села, Иконија в 
о гледаше непомично у очи његове.{S} Он седе поред ње.{S} Извади оно парче оцепљена рукава, и п 
 горњем спрату у једној двокатној кући, седела је иза шимширове решетке на прозору једна постар 
е!«</p> <pb n="66" /> <p>Сад су њих две седеле на софи једној под прозором, па вириле кроз реше 
 У хладовини, под великим једним грмом, седело је младо пастирче, сељаче једно, коме ако је бил 
ој, на другој страни од црквених врата, седео је на земљи богаљ Гавран.{S} Свет нагрнуо око ње  
рово дрво било све покривено љускама од седефа, који се на сунцу преливао из беле млечности <pb 
р-ага отвори једна по ниска вратанца од седефа и пусти унутра младога везира.</p> <p>Иконија је 
у као неко дете, и кроз она вратанца од седефа одведе је унутра у харем.</p> <milestone unit="* 
оси сребрну штаку у руци и бројанице од седефа а златну камилавку на глави; па би тек с вриском 
ве девојке стојао је осмоугли сточић од седефа, а на сваком од њих по једна кита од зумбула или 
ију, наместиле је на осмоугли столац од седефа пред султанијом и Иконијом, а по синији размести 
 да с њоме поседи мало на шареној ћошки седефли-шкољке.</p> <p>Свакога петка пред вече, млада б 
ичају живи.</p> <p>Иконија је и овде, у Седефли-шкољки на Боспору, рано легала а зором устајала 
ка и од великог харема.</p> <p>Звао се »Седефли-шкољка.« Доњи му је кат био од белог мрамора, а 
где на јеном престолу, десно од олтара, седи цар Лазар, чисто га ево и сад гледам; крупне очи с 
ко клањаху.{S} Годинама најстарији кнез седи старац Јанко из села Јабуке, коме је било преко де 
аху два сива, необично бистра ока; дуги седи брци падаху му на рамена као у старих јунака који  
е... кап воде!« Пође к пећини, кад тамо седи на камену старац, бео <pb n="47" /> као овца, па ч 
рече јој српски само једну реч:</p> <p>»Седи!«</p> <p>Она седе не проговарајући ни речи, него с 
!« рече Иконија, а сва претрнула беше. »Седите ви овде где сте, <pb n="27" /> док ја отрчим и в 
е од самог црвеног ибришима и сребра, а седла им покривена у једних жутом, а у других љубичасто 
рнога нојевога перја.{S} Застор његовог седла био је од зелене кадифе златом и бисером извезен. 
најест вранаца са сребрним рахтовима; о седла од црвене кадифе беху и с једне и с друге стране  
Њихови рахтови беху од сувог злата; а о седла од плаве кадифе беху притврђени златни штитови ис 
з Курдистана, са позлаћеним рахтовима и седлима покривеним међедином; двадесет и четири коњушар 
.{S} Јахач сеђаше као да је прикован за седло, и тихо, благо, готово смерно погледаше то на јед 
 два и три пута у плећа те овај скочи у седло, па у бесном трку заједно с вођом стиже чету, кој 
 да ћеш ти јахати белог коња на црвеном седлу, а о бедрима уместо сабље носити велики крст, па  
е раји и до срца је боли, кад цар сваке седме године пробере нашу најбољу децу, па их носи да м 
e xml:id="SRP18910_N1">Тако се звало ***седмогодишше +++прибирање+++ и одвођење мушке +++деце++ 
ан и калуђери и сви гости на Иконију да седне, али их она смерно мољаше да је пусте да њих, као 
стане, умије се, напије се воде, и онда седне поред Иконијине постеље и почне да јој прича, и п 
амо слушај!{S} Прођем по перивоју мало; седнем тамо под ону велику и стару липу.{S} Истом седне 
о под ону велику и стару липу.{S} Истом седнем, а оно се проспе жубор, шапуће лишће, шапуће, ша 
руге, мој добри Лала, већ да поред мене седнеш!{S} Ово је твоја кућа.{S} Пре него ме је цар (ко 
/> <p>Одоше гости одабрани да под вењак седну за совру.{S} Посадише игумана дечанског у врх сов 
 пре времена оседила.{S} Према густој а седој коси чудновато пристајаху њене крупне и још једна 
ред дететом да јој каже.</p> <p>У порти седоше на клупу испод липе близу оне чесме, а маломе Ив 
.{S} Старцу се наводнише очи, и гладећи седу своју браду руком, понављаше тихо по неколико пута 
 Никодија његово ђаче, те тако мали Ива сеђаше између деда и мајке своје на простиркама испод о 
, Била је милина погледати их.{S} Јахач сеђаше као да је прикован за седло, и тихо, благо, гото 
 да раст захучи липи: »Чекај ти мирисна сејо, кад цар гаврански падне на моје гране, замолићу г 
, него му је ваљало тојагама, врљикама, секирама и косама тући <pb n="30" /> се с Турцима.{S} А 
а.{S} Али је сад на сабору мало ко имао секиру а још мање косу.{S} Турци су имали и пиштоље у к 
 искупише кнез и главни домаћин из њена села, а дођоше после и калуђери и попови и одоше сви у  
ко би лепо било, да на овој слави нашег села и наше цркве буде с нама стари отац Никодије.{S} П 
ио се био харамбаша Стојан са кнезом од села, а десно и лево од њих посадило се на троножним ст 
јка Ризванова звала Иконија, и да је из села Лежимира у Топлици.{S} Сад је све то искао да му с 
.{S} А сваке суботе она и друге жене из села, доносиле су раденицима понуде у погачама, сиру, к 
седе у арабу.</p> <p>Кад већ изађоше из села, Иконија викну: »Аман, ага, стани мало!{S} Заборав 
ело.</p> <p>»Ето га Милован иде оздо из села.{S} Чим он овде стигне предузеће стадо.{S} А ти ће 
ма најстарији кнез седи старац Јанко из села Јабуке, коме је било преко деведесет година, узе р 
Осман-аге прокупачког Лежимир и још три села у околини, начинио од њих један тимар и дао га сво 
 као искусан војник, постави страже око села, а кнезу каза да ће му главу својом сабљом одрубит 
арешинству, па онда кнезове од суседних села и друге главне људе.{S} Навалише и игуман и калуђе 
сити велики крст, па да њиме благосиљаш села, и поља и њиве и народ који ће да баца капе под па 
у, овај заповеди да му Јаничара одмах у селамлик доведе.</p> <p>Кад стари Јаничар, у жутим мест 
ама, смерно и скрушено наиђе на праг од селамлика, млади се везир диже са свога перзијског сиџа 
 бринете и буните, те ново какво зло на село навлачите.{S} Царској треба да се покоримо.{S} Ниј 
рашноме суду мање казивати имао.{S} Зна село како ми се уврати срећа.{S} Подигох кућу, накупова 
мље, и виноград и забран.{S} Али не зна село чијом муком то би.{S} Ваља да вам испричам све, је 
 кнезу поручи: да рано зором сазове све село и старо и младо, и мушко и женско, пред судницу.</ 
техе и својим сузама.</p> <p>Сад се све село било узбунило доласком турских коњаника и шарене а 
а, нека у трње зарасте, а после нека је село предузме и сиротињи подели.</p> <p>Ова се казна ис 
ћао све мајсторе, Иконија покрене своје село, да и оно само, од драге своје воље, снесе камена  
м папучама цвеће гази, а на јадно своје село и не мисли!«</p> <p>»Видим!« рече јој Ризван; види 
а опет пропоји на славу његову.{S} Моје село зна да има преко двадесет и шест година, кахо сам  
ило отскочило за једно копље, а цело се село искупило пред судницом.</p> <p>У зачељу на једној  
арне у свет, нека га, нек тумарне, неће село за њим пресвиснути.{S} А ако ће да пали што има, б 
аше: »Ако је тако, онда не ваља оно што село учини!«</p> <p>И другу ноћ не могаше Иконија да за 
/p> <p>Тога дана по заходу сунца паде у село харамбаша Стојан са неколико хајдука оружаних до з 
учиниш!{S} Пођи у Сирф-вилајет, отиди у село које знаш, распитај за њу.{S} Ако је жива, доведи  
тити, и написаше како је желела.</p> <p>Село посла људе своје у Пећ патријару с поклонима и с м 
Отидох санџак-бегу у Прокупље. »У нашем селу,« рекох му, »има једна млада удовица тобож сељанка 
и Хусејин-аги и свима мајсторима и свом селу захтеваше, да се при пречи »матере Ризвана везира« 
ред судницу.</p> <p>Гаврана не бејаше у селу већ неколико дана.{S} Неко рече да га је видео у ш 
Марти, а Бога ми реците и кнезу и свему селу: аманет вам онај невољник у планини; немојте да ог 
/p> <p>Није дуго постојало, па гомилица сељака и сељакиња наиђе на обамрлу Иконију.{S} Умише јо 
 испод мишке, иђаше напред и са два три сељака своја с муком отвараше пут калуђерима кроз густе 
благослови руком богаља па рече двојици сељака да га унесу у цркву.{S} Али се Гавран никако не  
ма ишчупа несрећника из руку разјарених сељака.{S} Стојан им викну љутито својим <pb n="44" />  
је дуго постојало, па гомилица сељака и сељакиња наиђе на обамрлу Иконију.{S} Умише јој лице ра 
посла неколике своје хајдуке са по више сељана да по шуми потраже Гаврана и да га доведу.</p> < 
 остављен у пећини зверовима, оста жив, сељани гледаше као неко чудо од Бога.{S} Сам Гавран при 
и, ако би Иконије преко ноћ нестало.{S} Сељани се искупише на тајни договор шта да раде.{S} Миш 
царево и у твоје здравље.{S} Слушам шта сељани о том детету говоре, и видим да се за њ везују п 
коњаника и шарене арабе.{S} Искупише се сељани пред судницу, те чуше од кнеза да је дошла од Са 
ће стрина Иконија у Стамболу?« повикаше сељани.</p> <p>»Ваља да треба цару!« прихвати Хусејин-а 
> <p>»Ама истину ли »говориш?« повикаше сељани са више страна.</p> <p>»Протрех очи; уштинух се  
старијих домаћина.{S} Око њих се слегли сељани у густој гомили. </p> <pb n="39" /> <p>У том дов 
ија цару и царевом везиру?« опет питаху сељани.</p> <p>»Биће да је цару жао«, рече Хусејин озби 
јин устави своју чету и арабу.{S} Викну сељанима, који издалека жалостиво гледаху за њима.{S} Д 
ично угојена жена по турски одевена.{S} Сељанка је била Иконија, а пуначка Туркиња била је каду 
ати кауркиња.{S} Али каква кауркиња?{S} Сељанка са очима једне хасеки-кадуне!{S} Кад те очупах  
огу друго да говоре него: »А шта ће ова сељанка овде?!« Па онда ми се опет учини да раст захучи 
ј да плачеш!«</p> <p>Па рекав то, млада сељанка пригрли дете своје и пољуби га у десни образ.{S 
ици преко воде.</p> <p>Проста ова млада сељанка, кад год би се нашла усред поља и усред лугова, 
решетке на прозору једна постара српска сељанка и једна још млада и прилично угојена жена по ту 
тира у небо дизаше.{S} Опазише да једна сељанка трчи за њима.{S} Један се Арапин одвоји од чете 
усред тога једна проста и стара Супкиња сељанка?{S} Као мува кад падне у чинију млека, тако сам 
то сад по арапски гунђају: »а шта ће та сељанка овде?{S} Није њој место овде!«</p> <p>Ризван се 
х.{S} Рекох себи: »ову жену као да није сељанка родила; Бога ми је ево сад лепша од сваке девој 
екох му, »има једна млада удовица тобож сељанка, а није него од старога властелинскога рода; ми 
> <p>У том изађе из шумарице на чистину сељанка једна, повисока, танкострука, смеђе косе, граор 
ице о вођину врату.</p> <pb n="7" /> <p>Сељанка се спусти под онај грм и одмах отвори шареницу. 
дломив себи добру кришку погаче.</p> <p>Сељанка не одговори одмах, него даде по једно парченце  
ном, на којој имаовину своју остави, са сељанкама и старим и младим, поклони се кнезу и домаћин 
струком татарском камџијом и љуто удари сељанку.</p> <p>Јадна Иконија ништа не осећаше.{S} Без  
раве царске милости према мени, простој сељанци, а ти си добар као добар дан, и ако си везир ту 
 на једном брежуљку а у сувоти подигоше сељаци.{S} У томе, што после онаквих мука, и остављен у 
кла:</p> <p>»Боже, Боже! шта ли би моји сељаци рекли, да сад некуд из прикрајка гледају, па да  
Прискочи нешто момчадије врљикама; неки сељаци потегоше ножеве.{S} У народа не бејаше ни пушака 
него од старога властелинскога рода; ми сељаци који то знамо, кријемо ту народну тајну; али бад 
једним грмом, седело је младо пастирче, сељаче једно, коме ако је било највише осам година, Дув 
ајету.{S} Време је да проберемо јуначко семе за царску ордију!« Препадох се и рекох: »Немој тог 
померих памећу !{S} Врзох се око ње као сенка њена.{S} Слах јој и моју и њену женску родбину.{S 
олски луг с оне стране.{S} Баш нигде ни сенке од каквог човека.</p> <p>У џбуну поред кога Икони 
га чича Симу.{S} С њоме је дошла и њена сестра од тетке, Макрена, с мужем и децом, па су се леп 
рибра.</p> <p>»Немојте, народе, браћо и сестре моје, да се бринете и буните, те ново какво зло  
му је султан Мехемед у својој најмлађој сестри поклонио био.</p> <p>Дугачки редови од тамно зел 
 а камо ли у његова везира!«</p> <p>»Е, сестро моја«, рече ми отац Никодије; »то је, видиш, срп 
остеље и нагла да бежи вичући: »По Богу сестро, не дај ме црном Арапину, ево га де ми црним кан 
а јунаку је доста да у сабљи својој има сестру.{S} Ти си царев везир.{S} Великаш треба да има и 
 ми смо се питали за то.{S} Него смо се сетили <pb n="101" /> нечега.{S} Пре тако пет година, д 
в. Јована појала.{S} Боже благи! кад се сетим кад једном дођоше калуђери из Пећи с патријаркови 
онда опет усправи и рече: »Јест, сад се сетих!{S} Ђаци патријаркови запеваше танким грлом нешто 
из груди откинуо.</p> <p>»Ти си, мајко, сетна невесела?« упитаће је једнога дана Ризван. »Да ти 
онда настави пут свој брзим корацима, а сетна и замишљена.</p> </div> <pb n="21" /> <div type=" 
ка свога конака загледала у море, па би сетно пољуљала главом то на десно то на лево, и тек би  
 треба да те боли, јер биће да сва моја сетност долази од луде памети једне старе и просте жене 
 прстима као да хоће да из мозга исцеди сећање, па се онда опет усправи и рече: »Јест, сад се с 
ов да за цара положи главу на пањ да се сече, онда се подиже и тихо, више сам у себи, прозбори: 
е сам научио да пушком бијем, сабљом да сечем и копљем да погађам.{S} Без тебе Ризван данас не  
« запитах га.{S} А он: »Гледам те да л’ си човек, да ти аманет дадем!« А ја рекох: »Баш јесам!« 
моје што кад те видех жива, нађох те да си царев везир!«</p> <p>»Па зар је несрећа бити царев в 
е Гавран мирно.</p> <p>»Признајеш ли да си и Богу и људма тешко згрешио?«</p> <p>»Признајем!{S} 
 шапуташе Иконија; »о Мајко божја, која си и сама на овоме свету уцвељена била, ако је добро ов 
игуманом кога је Патријар послао, легла си позно и уморна, мислиш, да <pb n="103" /> богме, на  
их уста чујем живот или смрт.{S} Видела си Оца Никодија?«</p> <p>»Видела сам га.{S} Него немој  
је....«</p> <p>»Аман! куд си пошла, шта си намислила!« прекиде је Хусејин! »Хајде да се полази; 
 томе новога није било!«</p> <p>»Па шта си му рекла?«</p> <p>»Оно исто што рекох мојој стрини Ј 
о је да прођеш кроз све твоје муке, кад си овакав дан доживела!« А они који беху далеко од ње,  
о и овога и онога света, опрости ми кад си ми живот повратила, реци и да ми прашташ!«</p> <p>»Ј 
ленку на самрти, што ти казивах кад год си ми помињала завет <pb n="13" /> његов, то ти ево и с 
креће, те казује....«</p> <p>»Аман! куд си пошла, шта си намислила!« прекиде је Хусејин! »Хајде 
, Иване сине, мајци својој жив био, где си?«</p> <p>»Ево мене на Змајевој стени!« одвикну пасти 
ам већ и заборавила!«</p> <p>»Вала моје си срце давно ишчупала, а данас си ми из потока памет п 
да повиче:</p> <p>»Хвалим те Боже, који си великом твојом и чудесном милошћу подигао цркву, кој 
рече Гаврану:</p> <p>»По опроштају који си од Иконије добио, по благослову који ја од светог па 
 ми из потока памет преврнула.{S} Ја ли си вештица, ја л’ вила.{S} Друго није!«</p> <p>»Хвала Б 
ем мој рукав!{S} Познајем и тебе.{S} Ти си.</p> <p>Он јој дохвати руку и пољуби је.</p> <p>»Как 
ликаш треба да има и велико срце.{S} Ти си га имао и пре него си великаш царев постао.{S} Сад н 
ста да у сабљи својој има сестру.{S} Ти си царев везир.{S} Великаш треба да има и велико срце.{ 
лости према мени, простој сељанци, а ти си добар као добар дан, и ако си везир турскога цара!«< 
 срце ми је уцвељено и отровано; али ти си хладна и паметна мушка глава, а срце ти није само ју 
муком и с промуклим гласом промуца: »Ти си ... божји... анђео!«</p> <p>Иконији је срце било пун 
ешки уздах из груди откинуо.</p> <p>»Ти си, мајко, сетна невесела?« упитаће је једнога дана Риз 
p>»Ти памтиш све како је било !?{S} Док си био наш уста у Сарају, никад ми ништа помињао ниси!« 
ужу значку. .</p> <p>»Казуј, роде, да л си где год скоро сагледао мушко око под челом јуначким? 
храни бабама кауркињама!«</p> <p>»Вољан си, аго, да с нама шалу збијаш!{S} А ко зна?{S} Свашта  
анлија, ништа веће нема!«</p> <p>»Вољан си аго да тако говориш; ама да могу сада да прошетају о 
та!« »Ниси ти само везирова мајка, него си ти мајка све ове јадне сиротиње!« »Е вредило је да п 
елико срце.{S} Ти си га имао и пре него си великаш царев постао.{S} Сад не квари ништа да знаш: 
 смо те отимали од твоје мајке, ухватио си се обема рукама за њен десни рукав; тргох те од ње и 
нци, а ти си добар као добар дан, и ако си везир турскога цара!«</p> <p>Ризван се мало насмеја. 
толико«, прихвати благо Иконија; »и ако си царев везир, опет и твоја хазна има дно своје!«</p>  
црне земље покривено бусени.{S} Али ако си ми син, ако хоћеш да се твојој мајци бар под њену ст 
 дохвати руку и пољуби је.</p> <p>»Како си ме познала?« питаше је.</p> <p>»Кад сам те на подне  
ала, о мој стриче и први учитељу, добро си ми дошао!«</p> <p>И поведе га за руку и посади поред 
а то што ти нећеш, а ти нећеш за то што си се неком другом поклонила!{S} Ај« гракну Гавран, тре 
ла моје си срце давно ишчупала, а данас си ми из потока памет преврнула.{S} Ја ли си вештица, ј 
а и шта ће срце робињицама?!{S} А данас си нам ти, твојом добротом, растопила у ове сузе лед ок 
е, што ме грешника пушташ у цркву, коју си ти сам од суза добре једне жене саградио!«</p> <p>За 
под густих проседих веђа светлуцаху два сива, необично бистра ока; дуги седи брци падаху му на  
то је то приличило новоме Силиктар-аги, сиво-оком Ризван-бегу, крока господскога, витког струка 
баци своју високу и шиљату камилавку од сивог сукна доле на под, а змије све једна преко друге  
ор, да пусти само да се чује бућкање од сиграња њених белих ногу са бистрим валима.</p> <p>Ова  
 да душу не огрешим.{S} Ево ми тек сада сијну, и ево тек сада почињем да видим, како овај камен 
таласе узбурка.{S} Народ као да га нека сила потискује, нагрнуо беше к зидинама манастира.</p>  
> <p>Ризван-бег је чинио све што велика сила и још веће богаство могу да помогну једном добром  
ади иза свога свиленога паса па у његов силав задену танак један черкески нож, којега златне ко 
е на ноге.{S} Извади иза црвеног кожног силава нешто у зелену шамију завијено; размота ту шамиј 
нијама.{S} Носили су ханџаре за црвеним силавима, дуге пушке на раменима, а за калпаком по једн 
а ношаху пушке са сребрним пафтама, а у силаву ханџаре и пиштоље све у сребро заливене.</p> <p> 
 пусти снови луде раје.{S} Знам да нема силе која би кадра била царевину да уздрма; али је грех 
како је царевине ни један син, дошав до силе и госпоштине није учинио за своју мајку сиротицу.{ 
к за тили часак поче да гмиже по ћилиму силество змија, док султанија пребледе, па се диже а де 
ила горске хајдуке, јер нас сиротињу од силеџија, царевих одметника, бране.{S} Ето од цара ме н 
ову који ја од светог патријара имам по сили власти коју нам је Бог дао, и са вером у источник  
с војне, султан га узме у сарај за свог Силиктар-агу.{S} То се високо дворско достојанство сваг 
е дала, него што је то приличило новоме Силиктар-аги, сиво-оком Ризван-бегу, крока господскога, 
агу с његовим белим евнусима, ни царева Силиктара, који сабљу цареву носи, ни његовог Ибриктара 
де је најмлађа кћи царева видела младог Силиктара, то само она и Ризван-бег знају.{S} Али тек М 
је.{S} А ја се препадох, срце ми залупа силно и ја падох на праг од цркве.{S} Тргох се из сна,  
 цареви везиру?!« рече Иконија, па уста силно узбуђена.</p> <p>»Вере ми се не шалим!« одговори  
>Један га Турчин дохвати десном руком и силно тргну, а у исто време левом руком грубо гурну Ико 
драгог камења. »Боже благи!« рекох, »да силног богатства и дивне лепоте!{S} Овако нешто нема ни 
ика.{S} Можда је то био саркофаг каквог силног проконзула; сад се обично врапци у њему брчкају  
 нарицала за. славујем, коме је срце од силног прижељкивања препукло.{S} Млада султанија, која  
јајну сабљу цареву, која се на сунцу од силног драгог камења гледати није дала, него што је то  
шушта џбун, покрхаше се грање под неком силном навалом, и Гавран Ракетић испаде пред њу.</p> <p 
упре своје погледе на њ, као да је хтео силом својих очију да скине решетку.{S} Не могаше да ск 
 царевина је то!{S} Како гледах оволику силу и господство, ја се мишљах: еј, Боже, тако је то и 
аше, дивећи се старцу. »Их, болан! чича Сима даде сребрн грош!«</p> <p>»Баш!« рече старац кашљу 
Лежимиру се много шта изменило.{S} Чича Сима је давно умро, умро је и стари кнез и већи део они 
 али нека не вреди!«</p> <p>И онда чича Сима ућута, и ништа га више не могаше покренути да са ж 
ково имање истина није велико, али чича Сима не само да не може да ти помаже него, онако стар и 
 твоје куће владика цркви!«</p> <p>Чича Сима беше извадио иза појаса неку дугачку кесу, па изме 
ворбу поделила између мога свекра, чича Симе, мога сина Иве и другога дома господара, бојим се  
 посадив се на једну клупицу поред чича Симе; »Шта ћеш?{S} Људи нас хвале да смо Соколови.{S} П 
 дођоше жене, те причаше Иконији и Чича Сими све шта је и како је било: како је Гавран из гласа 
!«</p> <p>У том јој зазвонише речи чича Симине: »Освета је моја, рече Господ!« Мишљаше о томе.{ 
<p>Из свога кута до огњишта, стари чича Симо, који је ретко кад шта говорио, на велико чудо Ико 
овезла на волујским колима старога чича Симу.{S} С њоме је дошла и њена сестра од тетке, Макрен 
.</p> <p>Иконија је за рана одвела чича Симу у један сто одмах до преграде, која одваја женску  
емље покривено бусени.{S} Али ако си ми син, ако хоћеш да се твојој мајци бар под њену старост  
рече Турчин преко. »Је ли тај мали твој син?«</p> <p>»Јесте честити беже!« рече Иконија грцајућ 
«, предузе Иконија; »бојим се да је мој син, кога ми цар пре двадесет и толико година отео, жив 
ико ваљада од како је царевине ни један син, дошав до силе и госпоштине није учинио за своју ма 
<p>Мерима ...{S} 1.20 </p> <p>Бертолдин син Бертолдов ...{S} 1.20 </p> <p>Писма из Москве ...{S 
т</p> <p>загрли царева везира као свога сина.</p> <milestone unit="*" /> <pb n="98" /> <p>Везир 
ила између мога свекра, чича Симе, мога сина Иве и другога дома господара, бојим се не би ни на 
ти!« поче Иконија. »Ево ти доведох мога сина да га упутиш како да служи Богу и народу, како и с 
p>»Хвалим те боже!{S} Ево сад нађох мог сина!« промуца Иконија кроз плач, и сад први пут</p> <p 
 има пуно везира; ја имађах само једног сина!«</p> <p>»Ни моја вера ни моје везирстро,« рече Ри 
<p>Ова млада жена, која сад већ имађаше сина ђака у Св. Јована, брчкајући се за неколико тренут 
ну, а она опет њима причаше како су јој сина отели и како се у њеном завичају живи.</p> <p>Икон 
иротињу.{S} Ако икако може бити дај нам сина на књигу.{S} Нека се не ломи по гори као отац што  
 вере.{S} Ето какве сам среће ја: нађох сина кога ми Јаничари одведоше, али ми га турска вера о 
ка и ону киту босиљка рекавши му: »Нај, сине, унеси ти сам овај босиљак и ову свећу Светоме Јов 
це зајеча јасан женски глас: »Ој, Иване сине, мајци својој жив био, где си?«</p> <p>»Ево мене н 
n="8" /> нисам заборавила.{S} Тако ћемо сине мој, у име, божје да пођемо оцу Никодију!«</p> <p> 
сим, те будна моје старе снове сневам! »Сине, мој, немој да плачеш!«</p> <p>Па рекав то, млада  
ше да везиру и зету турскога цара каже »сине!« — »Хвала ти, цареви везире!{S} Свега има изобила 
седефа пред султанијом и Иконијом, а по синији разместиле плаве ћасе од кинеског порцелана у ве 
ти, онда четири робињице дигоше сребрну синију и однесоше.{S} Тада би млада султанија ударила д 
би робињице донеле велику једну сребрну синију, наместиле је на осмоугли столац од седефа пред  
могаше ништа друго да каже него: »Тако, синко, тако!«</p> <p>Чу отац Никодије где неко иза њега 
 Срце му се раздрага па викну: »А, бре, синови цареви, аферим!«</p> <p>За њима иђаше једна чета 
у да пошљу брзохотце да потраже Милету, синовца Стојана харамбаше који погинуо беше, и да га по 
а то је!« узе мудра Макрена да тумачи. »Синоћ смо о оцу Никодију дуго говорили, говорили смо с  
 богаство могу да помогну једном добром сину, да матери својој засведочи своје велико поштовање 
мало с оцем Никодијем, посаветова свога синчића да у свему лепо слуша</p> <p>старог калуђера, п 
Иконија па руком глађаше зулове у свога синчића: »Ето, тако ти је отац говорио.{S} Тако је исто 
идиш одмах би познао.{S} А да јој видиш синчића од седам година, твоје соколове очи, честити бе 
ву Иконија остави своју шареницу, па са синчићем уђе у мрачну и празну црквицу, целива иконе, з 
да плачемо!« рече Агапија. »Од како смо сиње кукавице изгубиле мајке наше, нико нам тако говори 
 сада почињем да видим, како овај камен сињи из ведра неба паде, да нас живе у гроб сахрани!{S} 
 нису, потурчиће га! »Еј, кукавици мени сињој!{S} А моји снови, а моја надања?!« </p> <pb n="46 
аји од липе извор, који кроз дрвену цев сипље млаз кристалне бистре воде у корито од белог каме 
Узе у торбицу једну погачу, црна лука и сира, привеза је себи на плећа; у једну руку узе чутури 
е ово парче и чувах га као амајлију.{S} Сиромах сам да ти радост моју богатим поклоном покажем. 
ем, ни да сузе гутам!«</p> <p>Пљесну се сиромах Ризван руком по челу и рече тужно: </p> <pb n=" 
аги.{S} Хусејин, јуначан Јаничар а пуки сиромах, одмах је узе себи за жену и од милости прозва  
ма дажди, онда измоли у цара ферман: да сиротиња раја на оним урвинама од св. Јована подигне се 
ог Патријара, у име целог клира и у име сиротиње раје, нека јој је вечна хвала!{S} Немам речи.. 
цар да опет сад иште живу крв ове јадне сиротиње!« </p> <pb n="29" /> <p> Запишташе у глас жене 
а мајка, него си ти мајка све ове јадне сиротиње!« »Е вредило је да прођеш кроз све твоје муке, 
а бити неће, јер су махом крџава деца у сиротиње од последњих година.{S} Него пошљи по ово једн 
вијајући ниско као да се клања до земље сиротињи и фукари, која иза леђа јаничарских запрепашће 
арасте, а после нека је село предузме и сиротињи подели.</p> <p>Ова се казна истога дана над не 
ива, доведи је амо; ако је умрла, подај сиротињи хиљаду аспри и сагради чесму уз друм, нек жеда 
а мати жива«, Ако је жива, па се мучи у сиротињи док ја газим по свили и кадифи, како ће то да  
и да ти с њоме муку мучиш.{S} Буди отац сиротињи, <pb n="43" /> и веран слуга царев: пошљи мало 
вог светог храма, у здравље наше добре, сиротињске мајке, Иконије!«</p> <p>Диже се усклик од на 
желим!{S} Имам за њ и поклон, малечак и сиротињски, али је у мога везира срце велико и господск 
а, и у њој се на коленима молио Богу за сиротињу српску, и кад се дигао, чуо је из олтара разго 
 и вином појила горске хајдуке, јер нас сиротињу од силеџија, царевих одметника, бране.{S} Ето  
вети кроз муке и невоље, и бранити рају сиротињу.{S} Ако икако може бити дај нам сина на књигу. 
и госпоштине није учинио за своју мајку сиротицу.{S} Јесте, видим да не треба да те боли, јер б 
пушташе Ивана са груди својих.{S} А оно сироче, све бледо и престрављено, обема се рукама ухват 
носиле су раденицима понуде у погачама, сиру, кајмаку и вину.{S} Иконија је готово из дана у да 
е квари ништа да знаш: да ти је завичај Сирф-вилајет и да ти је мати кауркиња.{S} Али каква кау 
ревом везиру добро да учиниш!{S} Пођи у Сирф-вилајет, отиди у село које знаш, распитај за њу.{S 
} Између конака и ове ограде виле су се ситним и блиставим шљунком насуте стазе кроз широке цве 
 чарапа и пар рукавица, на којима је од ситних шљокица извезла крстове па их окружила плавим и  
алуђера, и дођоше попови из Топлице, са Ситнице и са Ибра, и искупи се народ са свих страна, а  
једну застругу скорупа, и једну мању са ситном сољу и рече маломе: »Иво, дете моје прихвати се  
оведе га за руку и посади поред себе на сиџаде.{S} Старац са учтивошћу правог Турчина, даде се  
епец дебељко <pb n="86" /> остави своје сиџаде.{S} Девојкама, па и самој султанији, то се даде  
браде.</p> <p>Он разастре своје поабано сиџаде, стаде на њ’ проговори неколико арапскик речи, п 
и руку он се диже на ноге, одмаче се са сиџадета и са највећим страхопоштовањем удараше темена  
млади се везир диже са свога перзијског сиџадета, пружи према старцу обе руке, притрча му, не д 
јер румену доламу, по долами троје токе сјајне, једне вите а друге салите, а на трећим гује исп 
ага Хиндустана, и памети Френгистана, а сјајности Османлија, ништа веће нема!«</p> <p>»Вољан си 
 да на своме рамену, а испред цара носи сјајну сабљу цареву, која се на сунцу од силног драгог  
Гркињу из Солуна и једну Арбанашкињу из Скадра.{S} Обе су говориле српски, истина мало заносећи 
сна и с лева, и некако полусавлађиваним скакањем казиваху своју радост.{S} Витороги вођ оваца в 
да бегам, а оно оне две танке циганчице скакућу испред мене!{S} Него, ако ниси сањива, Агапијо, 
конија је стајала поред софе, као да се скаменила, и гледаше право и не трепћући у везира.</p>  
на потоку.</p> <p>Иконија се беше чисто скаменила.{S} Тако оста за неколико тренутака.{S} Па се 
ево ти данас.{S} Срце нам се било давно скаменило, а и шта ће срце робињицама?!{S} А данас си н 
поробише Лежимир!{S} Следи ми се срце и скамених се.{S} И опет ми неверица!{S} Од куд ће Турци  
аше.{S} И обе играчице као да се у лету скаменише, тако засташе лебдећи за један часак само на  
планини; немојте да огрешите душе те да скапље од глади без мене!{S} Збогом сад, и нека вам је  
е ту остави да од глади и жеђи полагано скапље или да га горски вуци жива поједу.{S} Кућа да му 
 и како јелени кроз младо, зелено борје скачу; сама таваница урезана дубоко и високо, као да се 
подигнув у вис онај комадић платна и не скидајући ока с њега.</p> <pb n="57" /> <p>Кад смо те о 
.{S} Не могаше да скине решетку, али не скидаше погледа свога са ње, докле га поносити коњ њего 
заједно и ћуташе обадвоје.{S} Гавран не скидаше очију с њеног лица, које сад бејаше још лепше к 
и под ону дивљу ружу.{S} Одвеза опанке, скиде чарапе, веза их једном врпцом све заједно, и уста 
гаше довољно да кашљуцањем спреми грло, скиде камилавку, пронесе прсте кроз косу и два и три пу 
кин.</p> <p>У том калуђер подиже главу, скиде полагано тешке наочари, протрља очи па проговори  
очију да скине решетку.{S} Не могаше да скине решетку, али не скидаше погледа свога са ње, докл 
њ, као да је хтео силом својих очију да скине решетку.{S} Не могаше да скине решетку, али не ск 
да се твојој мајци бар под њену старост скине тешки камен са срца, а са душе њене црни облак, к 
и тако тужно причаш?« питаше га Иконија склапајући своје дуге трепавице, па, слушајући пажљиво  
како с још неким женама бели платно.{S} Склоних се мало иза једне тополе, и гледах је:{S} Што ј 
 руке на прса а главу нави на лево раме склопив трепавице.{S} Па кад је тако, по јаничарском об 
 чисто са страхом, гледајући преда се и склопивши руке на појасе.</p> <p>Дворкиње се разместише 
 оно клупче од људи и жена, што се било склопило око јадне Иконије.{S} Ова се отимаше као бесом 
 (па Јаничар састави трепавице) кад очи склопим видим њене очи!{S} Узех од тебе ово парче и чув 
погнуте, са рукама на пафтама од појаса склопљеним.{S} Иза сваке њене речи, обе припадаше да јо 
погледати: разиграли беху коње у кратке скокове, да погазе ко се не измиче; у зубима носе голе  
 .</p> <p>»Казуј, роде, да л си где год скоро сагледао мушко око под челом јуначким?«</p> <p>Ко 
ну к пећини Гаврановој.</p> <p>Имало је скоро сахат хода до пећине.{S} Док на једном извору у ш 
е и ти и сви твоји, већ и не ваља, хоће скоро по неки пут и да ме расплаче.{S} Али ти нећу крит 
 ли човека!« рече Иконија озбиљно. »Ево скоро годину дана како ми не да мира.{S} И што год има  
елу једну погачу, отвори једну застругу скорупа, и једну мању са ситном сољу и рече маломе: »Ив 
 Бог убије!{S} Па то је он!{S} А, чекај скоте један!« викну Стојан пун јарости, па одмах посла  
 без гроба а до мога гроба!{S} Нека га, скотина једна!»</p> <p>Из свога кута до огњишта, стари  
, да га у пећину баце.</p> <p>»Нека га, скотина једна, нека цркне!« рече Иконија горко. »Мене ј 
ће га запамтити. _</p> <p>»Па то је он, скотина једна, да га Бог убије!{S} Па то је он!{S} А, ч 
 гледаше за неколико тренутака, па онда скочи с коња, раскиде јој јелек, раздра кошуљу на недри 
ованом и два и три пута у плећа те овај скочи у седло, па у бесном трку заједно с вођом стиже ч 
а ти носим ову амајлију!«</p> <p>Ризван скочи на ноге.{S} Уздрктаним рукама беше раширио оно па 
есу на чистину.</p> <p>Харамбаша Стојан скочи, те са својим хајдуцима ишчупа несрећника из руку 
камилавку на глави; па би тек с вриском скочила с постеље и нагла да бежи вичући: »По Богу сест 
 се вођ турски љутито на своје људе.{S} Скочише њих десеторица доле, па право Иконији, одгурнув 
, спавате ли?«</p> <p>Обе њене дворанке скочише.</p> <p>»Требаш ли нас што?« упиташе је.</p> <p 
 љета«.</p> <p>Кад га свршише, онда сви скочише иза совре пренеражени и искупише се око Иконије 
ићу га да чита, упознаћу га с титлама и скратницима, научићу га да поји тропаре и кондаке свеци 
коније Миленкове!{S} Миленко цару ништа скривио није.{S} Он је служио цара, кад је тукао цареве 
сафир, па се млазови спуштајући се доле скристалисали пре, него што су се златне, бисерне и саф 
станџија корачаху сложно »Балтаџије« са скрлетним доламама и белим турбанима, носећи у рукама с 
вог јелека корачаху у ногу Хербаџије, у скрлетним доламама, а са тигровом кожом о левом рамену; 
мачевима високо уздигнутим; Св. Ђорђе у скрлетној долами, на белом коњу, витим копљем пробада з 
арченце погаче шарову и гарову, надроби скроб у своју руку, посоли га и пружи те јој га вођко и 
ари Јаничар, у жутим мествама, смерно и скрушено наиђе на праг од селамлика, млади се везир диж 
ене из гомиле света, који се око вењака скупио био, али већина калуђера није видела шта би, нег 
боравиш жалост своје младости, па нисам скупо платио!« </p> <pb n="97" /> <p>»Десет хиљада дука 
м испреткане, са зибелинима, самурима и скупоценим лисичинама оперваженим.</p> <p>»Е сад, отвар 
до земље, а нека би се сагибала да је и скуте љуби.{S} Ту би је ћехаја-кадуна и још једна' двор 
а сваке њене речи, обе припадаше да јој скуте целивају, или да прстима дотакну спод под њеном п 
амо са дугачким зеленим доламама, којих скутови беху подигнути па за појас придевени, са жутим  
промуклим гласом, али <pb n="32" /> све слабије и слабије, она само муцаше: »Моје дете! моје де 
гласом, али <pb n="32" /> све слабије и слабије, она само муцаше: »Моје дете! моје дете!«</p> < 
више да преноће у цркви и око цркве.{S} Слабо је ко и спавао.{S} Певало се поред ватре уз гусле 
а је жива«, прихвати Хусејин. »Кауркиња слабо кад преболе кад јој царева рука срце ишчупа!«</p> 
рехом разорио био!{S} Слава теби, Боже, слава теби! во вјеки вјеков, амин!« </p> <pb n="100" /> 
оју сам ја мојим грехом разорио био!{S} Слава теби, Боже, слава теби! во вјеки вјеков, амин!« < 
јер ми кроз тебе добра чини.{S} Нека је слава Богу, који је дао да има доброта женска!«</p> </d 
{S} По његовој смо се вољи — нека му је слава! — данас састали да се, до његове воље, више не р 
х радости којима ме је Алах (нека му је слава!) обасуо, ова данас није најмања!{S} О, мој добри 
ћа.{S} Пре него ме је цар (коме нека се слава без краја множи!) обасуо милостима, ја сам прву м 
ом о мраморни патос, па викаше у глас: »Слава нека ти је Господе Боже, што ме грешника пушташ у 
 с овим светом у тренутку највеће своје славе Иконија, везирова мајка!</p> </div> </body> <back 
како јој је јединче пошло путем среће и славе?{S} Иконији се чинило као да се њен мали Ива већ  
лила сам, како би лепо било, да на овој слави нашег села и наше цркве буде с нама стари отац Ни 
 година како се његово име по народу са славом а међу Турцима са стравом проносило.{S} Био је в 
црква пропоји као твоја задужбина, а на славу Бога, који је један и исти и Мусломанима и каурим 
т да видим да ова црква опет пропоји на славу његову.{S} Моје село зна да има преко двадесет и  
слонила.</p> <p>Дође време да се диже у славу.{S} Усташе сви на ноге и игуман дечански узе дивн 
и беху дубоко потресени и смерно пише у славу божју.{S} Напише и Патријару пећском и васеленско 
га је стајао и Булбулџи-баша, надзорник славуја, са крилом јастребовим у челенци и са сребрном  
зијску песму: како је ружа нарицала за. славујем, коме је срце од силног прижељкивања препукло. 
ху у сунчевом зраку под плавим небом, а славуји у слободи певаху, како је слатко ропсто љубави. 
то није ништа! та сласт за кратко траје Слађе је да је из дана у дан гледаш како се вије као ку 
е гњездо, нити бих и онда пристајала да слажем моју песму с црним Гавраном!«</p> <p>»Па да му к 
не бистре воде у корито од белог камена сланика на коме се још познају главе од римских војника 
ми сотона шапну »Море то није ништа! та сласт за кратко траје Слађе је да је из дана у дан глед 
ачицама и у сребрним пехарима дадоше им слатка и мирисна шербета.</p> <p>Иконија се била сва у  
о коме је у тајности свога срца на јави слатке снове сневала, тога дана чула да ће да је проси  
ом, а славуји у слободи певаху, како је слатко ропсто љубави.{S} На једној од главних стаза, ко 
 преведе шта Иконија рече, султанија се слатко насмеја.{S} У томе дервиш зазвижда и голуб за го 
мој султанији, то се даде на смеј па се слатко насмејаше, Али се Иконија није смејала него се б 
досетку Насрадин-хоџе.{S} Иконија би се слатко насмејала, па би тек опет Агапији рекла: »Хајде  
 Није њој место овде!«</p> <p>Ризван се слатко и гласно насмеја.</p> <p>»Слободно ми се смеј ца 
p> <p>Нешто снажном својом руком, нешто слатко-гласном својом речју, Иконија отвараш себи и сво 
 од гомиле до гомиле, диже се око совре слаткогласно брујање калуђерског »Многаја љета!«</p> <p 
!{S} Врзох се око ње као сенка њена.{S} Слах јој и моју и њену женску родбину.{S} Слах јој и др 
ах јој и моју и њену женску родбину.{S} Слах јој и друге умољенице.{S} Замолих и оца Никодија,  
ама најстаријих домаћина.{S} Око њих се слегли сељани у густој гомили. </p> <pb n="39" /> <p>У  
Јована у Топлици и поробише Лежимир!{S} Следи ми се срце и скамених се.{S} И опет ми неверица!{ 
, ако хоћете да вам глеве на раменима а слемена над главама остану!«</p> <p>»А што ће стрина Ик 
оде јача вид очњи, и како је чак некаки слепац прогледао кад се поред великих молитава три пут  
 </p> <p>Женска Рука ...{S} 4.- </p> <p>Слепац као убица ... -.{S}60 </p> <p>Подсвојкиња ... -. 
} Умише јој лице ракијом, протрљаше јој слепе очи и руке’ сунуше јој неколико капљи вина у уста 
лом јуначким?«</p> <p>Кос као да је био слетио у шипраг, који у хладу од топола загазио беше у  
ју велике куле.{S} Ту она даде Иви онај слив воска и ону киту босиљка рекавши му: »Нај, сине, у 
руци ношаше велику киту босиљка и један слив жутога воска.</p> <p>Кад изађе онако весела и онак 
на.{S} И десни и леви зид беху исписани сликама светаца и небесних прилика, анђели с дугим крил 
маломе Иви рекоше да иде да гледа свете слике, што беху исписане на зидовима испод некадашње зв 
орени пут средином улице, који се чувао слободан, да њиме султан са свитом својом у џамију прођ 
вом зраку под плавим небом, а славуји у слободи певаху, како је слатко ропсто љубави.{S} На јед 
Јовану пет стотина аспри.{S} Ако не ће, слободно јој реци да ћу од себе чуда учинити, запалићу  
 свога Иву за руку, изађе напред и рече слободно:</p> <p>»Ево Иконије Миленкове!{S} Миленко цар 
, јер знам у цара је правда.{S} Њему ћу слободно да признам да сам хранила и вином појила горск 
ван се слатко и гласно насмеја.</p> <p>»Слободно ми се смеј царев везиру!{S} И још ћеш се смеја 
 се свих дванајест најстаријих домаћина сложише да за овако страшну кривицу Гавран треба главом 
у реч громкијим одзивима, док се ови не сложише у праву грмљавину.{S} Кад и последњи јек у даљи 
веног сукна.{S} Иза бостанџија корачаху сложно »Балтаџије« са скрлетним доламама и белим турбан 
стоперне буздоване.{S} Иза њих корачаху сложно дванаесторо дечака, све по четворица у једној вр 
ху посуте смарагдима, а којега дршка од слонове кости беше упрскана туркизима, рубинима и брили 
ди отац сиротињи, <pb n="43" /> и веран слуга царев: пошљи малог Оџаковића у Стамбул, нека се з 
им срцем, како и треба да служимо верне слуге нашега цара честитога.{S} А ако ли сте по каквој  
ико бостанџија и повише других дворских слугу.{S} Међу овима је Иконија нарочито запазила Тутуч 
јим се војска турска и +++државна+++ ***служба ***снабдевала ***најбољом крвљу ***хришћанском.< 
да сте добре душе; али не могу да волим службу вашу.{S} Боли ме ево овде« (па Иконија метну рук 
рестано дворе, да су поред ње и на њену службу и дању и ноћу, дао јој је из харема своје жене ј 
овнике, који ће из конака доћи да почну службу.{S} Према њој, на другој страни од црквених врат 
ере нашу најбољу децу, па их носи да му служе као Аџем-оглани и Ич-оглани.{S} Ево се још нису у 
ића у Стамбул, нека се за рана научи да служи цару и царевини !« — »У добри час, верна рајо!« р 
 доведох мога сина да га упутиш како да служи Богу и народу, како и сам што служиш.{S} Знам, ни 
одина може свикнути и како се литургија служи; а за више не питај јер више ни у мене нема!«</p> 
ао а са радосним срцем, како и треба да служимо верне слуге нашега цара честитога.{S} А ако ли  
ленко цару ништа скривио није.{S} Он је служио цара, кад је тукао цареве отпаднике, који цару р 
 да служи Богу и народу, како и сам што служиш.{S} Знам, ниси заборавио речи мога покојника!</p 
епо проведу.</p> <p>Јутрења и литургија служише се једна за другом.</p> <p>Иконија је за рана о 
 на подне с царем видела, почела сам да слутим.{S} Сад сам те познала прво по очима твога оца,  
и се своме старешини, и ако овај чак ни слутити није могао, да га је иза оне решетке гледао јед 
још не сврнух с памети.{S} Једнога дана случајно ударих на поток Липавицу, и видех Иконију како 
без њега да буду.{S} Милина јој беше да слуша како Ива прича колико се пута преко дана калуђери 
ко пође тако и даље, како је пошао, ако слуша и учи како је почео, ето једнога дана од твоје ку 
осаветова свога синчића да у свему лепо слуша</p> <p>старог калуђера, па се онда с њим опрости  
 <p>»Вала, жено, запамтићеш ти мене!{S} Слушај,« и опет цикну Гавран као да је бесомучан. »Слуш 
 беше.</p> <p>»Слушај, црни калуђеру, и слушај луда рајо!« викну Турчин. »Сваки разговор само ј 
још ћеш се смејати мојој простоти, само слушај!{S} Прођем по перивоју мало; седнем тамо под ону 
опет цикну Гавран као да је бесомучан. »Слушај, што ћу да ти кажем: остављам ти рока још три да 
у велико гробље претворио беше.</p> <p>»Слушај, црни калуђеру, и слушај луда рајо!« викну Турчи 
ја склапајући своје дуге трепавице, па, слушајући пажљиво његово танко извијање, заспа.</p> <p> 
јунаштву и о доброти Ризван-бега толико слушала, да већ не може срећна бити, ако јој га султан  
е ромором овим измеђ себе разговара!{S} Слушам и ослушкујем.{S} Јест, не може бити друго, него  
једем га у царево и у твоје здравље.{S} Слушам шта сељани о том детету говоре, и видим да се за 
{S} Истом се мислим, вратим у цркву, да слушам како наши ђаци поје, а оно дотрче они страшни Ар 
ох себи : »море, шта човек не снива?{S} Слушао сам хиљаду гатки о оставама па сам себи у сну ис 
ана узгред запленише.{S} И пре је од ње слушао да се мајка Ризванова звала Иконија, и да је из  
и: »Не дај се Србине!«</p> <p>»И ја сам слушао, да је Никодије отишао у Јерусалим, па тамо и пр 
 Засвираше и запеваше да је милина било слушати.{S} Певали су неку перзијску песму: како је руж 
ни један, онда високи дервиш поче да се смањује а у исто време да се шири, док не поста шири не 
ханџар, којега су и корице и дршка биле смарагдима и рубинима богато ишаране.{S} На глави је но 
и нож, којега златне корице беху посуте смарагдима, а којега дршка од слонове кости беше упрска 
међу оба ока амајлију са крупним једним смарагдом, око кога се савијало три низа од алема, руби 
оток, нема образа људског, и човек који сме тако да беди једну жену, како ти мене бедиш, нема д 
та је и како је било, препадоше се и не смедоше му читати опроштајне молитве, него одоше у олта 
у сељанка једна, повисока, танкострука, смеђе косе, граорастих очију, којих се граор преливао и 
е онда задену испод конђе у своју густу смеђу косу, и рече:</p> <p>«Боље да те ја у коси носим, 
ма, па и самој султанији, то се даде на смеј па се слатко насмејаше, Али се Иконија није смејал 
 гласно насмеја.</p> <p>»Слободно ми се смеј царев везиру!{S} И још ћеш се смејати мојој просто 
е слатко насмејаше, Али се Иконија није смејала него се баш била препала.</p> <p>У том уђе четр 
и се смеј царев везиру!{S} И још ћеш се смејати мојој простоти, само слушај!{S} Прођем по перив 
и него зачудили!{S} Та ево ме и сама се смејем!« Па би се опет тихо насмехнула. </p> <pb n="83" 
америш, а и цар да ми опрости, једва би смела рећи да га видох!«</p> <p>»Их, како јадна да не в 
ахнув тешко; »Ето, овако је било.{S} Не смем да призивљем Бога и Св. Јована за јемце, али ми ве 
а њих је стајао стари Јаничар озбиљан и смеран.</p> <p>»Ево Асас-баше и Алај-чауши, трче да јав 
<p>Кад стари Јаничар, у жутим мествама, смерно и скрушено наиђе на праг од селамлика, млади се  
<p>»Благослови свети оче!« рече Иконија смерно, па приђе духовнику и пољуби му руку, и онда шап 
кву, Иконија му се маши за руку, заиска смерно његов благослов и онда поче да говори гласно, да 
и гости на Иконију да седне, али их она смерно мољаше да је пусте да њих, као најмилије госте,  
спадоше напред кнезови и калуђери па се смерно и дубоко клањаху.{S} Годинама најстарији кнез се 
лостима.{S} Сви беху дубоко потресени и смерно пише у славу божју.{S} Напише и Патријару пећско 
Иконија беше бледа и корачаше гледајући смерно пред-а-се.</p> <p>Калуђери дечански дивно одслуж 
рикован за седло, и тихо, благо, готово смерно погледаше то на једну то на другу страну.{S} А њ 
 имамо да захвалимо оној жени, доброј и смерној, од суза које је Бог ову цркву и саградио, како 
 да нико од бесних Турака и Арбанаса не смета, да се црква и конаци око ње саграде, а после и д 
а ја теби и царевој кћери нисам овде на сметњи.{S} Ови царски двори, ове царске баште сва ова г 
к руци оца Никодија.</p> <p>»А да те не сметох у каквом светом послу?!« настави она гласом у ко 
шчекивати и изгледати!{S} О мајко божја смилуј се и сачувај ме тога!«</p> <p>Иконија се прекрст 
и двори Иве Загорице ...{S} 1.60</p> <p>Смиља ...{S} 1.50 </p> <p>Насрадин Оџа ...{S} 1.50 </p> 
 све младе жене и девојке пожутесмо као смиље; ђаци и калуђери све више и више везу гласовима,  
бистар један поточић, па онда кроз неко смиље изађосмо у једну дивну башту.{S} Сунце грануло па 
.{S} Већином је била у неком бунилу.{S} Смирила би се за мало и дошла к себи, па онда би се гла 
о целива, и мали се Ива полагано и врло смишљено прекрсти, издиже се на прсти и једва дохвати ј 
ча Симе; »Шта ћеш?{S} Људи нас хвале да смо Соколови.{S} По срцу можда и јесмо, али нит имамо к 
ћи ока с њега.</p> <pb n="57" /> <p>Кад смо те отимали од твоје мајке, ухватио си се обема рука 
о <pb n="62" /> друкчије ни у нас, који смо турске вере.{S} Него кнеже и царева рајо има мени п 
 о оцу Никодију дуго говорили, говорили смо с игуманом кога је Патријар послао, легла си позно  
другој работи царској, казујте, нам, ми смо вазда цару покорна раја!«</p> <p>»Не бој се рајо!«  
ам ја«, прихвати игуман дечански; »и ми смо се питали за то.{S} Него смо се сетили <pb n="101"  
S} Немој да грешимо Богу!{S} По његовој смо се вољи — нека му је слава! — данас састали да се,  
ски; »и ми смо се питали за то.{S} Него смо се сетили <pb n="101" /> нечега.{S} Пре тако пет го 
нас да плачемо!« рече Агапија. »Од како смо сиње кукавице изгубиле мајке наше, нико нам тако го 
јан поче:</p> <p>»Знаш ли, Гавране, што смо се јутрос искупили?«</p> <p>»Искупили сте се да мен 
е!« узе мудра Макрена да тумачи. »Синоћ смо о оцу Никодију дуго говорили, говорили смо с игуман 
испод којих је нежно материнско срце на смрт рањено било.</p> <p>У том долете на коњу сам вођа  
а погине, а он замолио цара да бар пред смрт види своју мајку; а цар, као милостив цар, посла д 
вде па да из њених уста чујем живот или смрт.{S} Видела си Оца Никодија?«</p> <p>»Видела сам га 
ла, али где год би се десила болест или смрт у кући, ту је Иконија била прва да помогне и савет 
« викну Гавран; »само вас молим за брзу смрт.{S} Мозак ми је узаврео од вриске жена и прштања м 
 Бог хоће! није ме већ више сртах ни од смрти.{S} Овде сам међу својима, а ето је се црква из у 
дана је Иконија лебдела између живота и смрти.{S} Већином је била у неком бунилу.{S} Смирила би 
аде једна ћелијца при земљи да у њој до смрти станује.</p> <p>У очи самог Ивањ-дна, игуман деча 
ји је веран остао прелазећи кроз долину смрти, нашао, да га Бог на излазу из ње дочекује изванр 
мука!«</p> <p>Сад настаде питање каквом смрћу да се несрећник умори.{S} Да се убије из пушке, и 
{S} И само молим суд да се уморим брзом смрћу, јер муке које ме стегоше, не могу да сносим!«</p 
 И показаше где је.</p> <p>А Иконији се смрче и одсекоше јој се ноге.{S} Сва пребледе и за неко 
у нашој планини па се плашила нисам!{S} Смукове видети, то је тек нешто, а ово је тек шала!«</p 
 Иконија. »А и што би ?{S} Какве сам ја смукове виђала у нашој планини па се плашила нисам!{S}  
="31" /> као да се пробудила из тешкога сна па још не може да се прибере.</p> <p>Неколико жена  
« питаше Иконија Агапију, као да, се из сна пробудила.</p> <p>»Султанија пита: »је ли да је леп 
 падох на праг од цркве.{S} Тргох се из сна, а срце ми још једнако лупаше као да хоће из груди  
ска турска и +++државна+++ ***служба ***снабдевала ***најбољом крвљу ***хришћанском.</note> </d 
зела нарицати за својим дететом, док је снага не изда и сузе не угуше.{S} Па онда би пала у бун 
запомагаху и кукаху.{S} Мали Иво из све снаге врискаше: »Нано, нано моја! не дај ме!«</p> <p>Ик 
удеш домаћица, онда за оно што ће да те снађе, не жали ни на кога до на себе саму!{S} Ова рука  
е и по коју сребрну аспру.</p> <p>Нешто снажном својом руком, нешто слатко-гласном својом речју 
ече старац кашљуцајући и као да објасни снаси својој ово изванредно расипање новца; »баш нека и 
еду.{S} Свакој сам мојој стрини, свакој снаси одговорила: да га молим да ми не замери али да не 
ајка његова очима прате!«</p> <p>»Ћути, снахо, много говориш за цркву!« рече јој старац тихо, п 
прекорно рече:</p> <p>»Не ваља то тако, снахо!{S} Не ваља се светити јер Бог је казао: освета ј 
 данак дош'о!{S} А, вере ми, волео бих, снахо, да су ми арбанашке пушке срце разнеле, него што  
еговој чети хајдуковао, па је и Иконију снахом звао.{S} Било му је око шесдесет година, а већ п 
ди да те водим да видиш младу султанију снаху твоју!»</p> <p>И везир је узе за руку као неко де 
о угодницу божју!</p> <p>Али се Иконија снебиваше да изађе на горњи мраморни праг од цркве, па  
нежна милина девојачка још једнако тихо снева снове невиности.{S} Између сваке две девојке стој 
ајности свога срца на јави слатке снове сневала, тога дана чула да ће да је проси у мајке, — шт 
, Иконија исприча својој Макрени шта је сневала те ноћи.</p> <p>»Од некуд искрсну отац Никодије 
о се заносим, те будна моје старе снове сневам! »Сине, мој, немој да плачеш!«</p> <p>Па рекав т 
греје.{S} Али ето, у место једне грудве снега, пала је на мене планина од леда и претисла ме гр 
ло, да и оно само, од драге своје воље, снесе камена и дрвене грађе за цркву.{S} А сваке суботе 
најпре рекох себи : »море, шта човек не снива?{S} Слушао сам хиљаду гатки о оставама па сам себ 
ува свакога да их и у <pb n="76" /> сну снива!« рече Иконија самој себи корачајући полагано, ал 
гаја, са два шарена крила папагајева на сниском турбану, а у руци са шареном штаком са прапорци 
у, са шљокицама међу црним ресама, и са сниском белом конђом, коју је низ образе с грлом везива 
милина девојачка још једнако тихо снева снове невиности.{S} Између сваке две девојке стојао је  
је у тајности свога срца на јави слатке снове сневала, тога дана чула да ће да је проси у мајке 
 ми што се заносим, те будна моје старе снове сневам! »Сине, мој, немој да плачеш!«</p> <p>Па р 
га! »Еј, кукавици мени сињој!{S} А моји снови, а моја надања?!« </p> <pb n="46" /> <p>Па онда б 
говоре, и видим да се за њ везују пусти снови луде раје.{S} Знам да нема силе која би кадра бил 
 Али већ трећи дан Иконија не могаше да сноси ово чудо од своје госпоштине.{S} Викну их обе и р 
у, јер муке које ме стегоше, не могу да сносим!«</p> <p>»Казуј нам право све по реду и облакшај 
 сачува свакога да их и у <pb n="76" /> сну снива!« рече Иконија самој себи корачајући полагано 
 преноћим и заспах на гуњцу моме.{S} На сну ми дође старац с великом белом брадом до <pb n="40" 
м хиљаду гатки о оставама па сам себи у сну испричах једну такву гатку.« Него опет копкало ме д 
 танко извијање, заспа.</p> <p>И опет у сну чу како Гавран изнемоглим гласом виче: »воде... вод 
и се везир замисли дубоко.{S} Изгледаше снужден и по дуго ћуташе, па ће онда рећи:</p> <p>»Мисл 
о погледа к небу.</p> <p>Ризван се беше снуждио и замислио.{S} По дужем ћутању узе да говори ов 
е Иконију кроз неколико лепо намештених соба, па је заједно са Шекер-кадуном остави у једној са 
те у харем.{S} Иконија је свагда водила собом и своје две поћерке.{S} Пролазећи с оваким спрово 
е погледи залепише за њ, и он их понесе собом далеко низ улицу.{S} Она изгледаше збуњена, узбуђ 
<p>Кад га свршише, онда сви скочише иза совре пренеражени и искупише се око Иконије.</p> <p>Две 
 и оставише је да стоји близу зачеља од совре.{S} Много је била бледа и <pb n="106" /> уморна.{ 
хватан од гомиле до гомиле, диже се око совре слаткогласно брујање калуђерског »Многаја љета!«< 
ру.{S} Посадише игумана дечанског у врх совре, па онда калуђере и попове све по старешинству, п 
ше гости одабрани да под вењак седну за совру.{S} Посадише игумана дечанског у врх совре, па он 
есам, ех, право да ти кажем, има других соколова за које знам е би ме кликћући понели у своје г 
ој видиш синчића од седам година, твоје соколове очи, честити беже, прозреле би одмах Оџаковића 
име; »Шта ћеш?{S} Људи нас хвале да смо Соколови.{S} По срцу можда и јесмо, али нит имамо крила 
 и јесмо, али нит имамо крила нит очију Соколових.{S} Нити знаш куд ћеш пре.{S} Поручише нам ка 
ених клобука Пејика и високих перјаница Солака, Турчина једног у годинама, са три црне перјаниц 
ише.{S} Везир је пратио својој мајци из Солуна неке мајсторе и зографе, који су били на Светој  
је из харема своје жене једну Гркињу из Солуна и једну Арбанашкињу из Скадра.{S} Обе су говорил 
астругу скорупа, и једну мању са ситном сољу и рече маломе: »Иво, дете моје прихвати се мало, п 
!« прихвати чича. »Пре ће бити да му се сотона, коме је он душу за аспре продао, осветио.{S} Бо 
ем и да се крви њене напијем.{S} Али ми сотона шапну »Море то није ништа! та сласт за кратко тр 
не убија.{S} Она ме одгурну, и ја падох сотони у наруч.{S} Колико ми је дотле мила била, толико 
мене начиниш срећна и добра човека, или сотону <pb n="19" /> у човечијем облику.{S} Видох те ка 
везира.</p> <p>Иконија је стајала поред софе, као да се скаменила, и гледаше право и не трепћућ 
 бојама, на три стране уз прозоре ниске софе од крмезове чохе, па застрвене овде и онде ћилимим 
има из Бокаре и шаловима из Индије; дуж софе дуги а уски јастуци од црвене и зелене <pb n="80"  
b n="66" /> <p>Сад су њих две седеле на софи једној под прозором, па вириле кроз решетку доле н 
 укипила на десном крају од ћилима пред софом, а поред једног сточића од сребрне срме, на коме  
тави у једној са врло богато застрвеном софом.{S} Мало час па уђе унутра Ћехаја-кадуна, прогово 
шку и повела да је посади поред себе на софу. </p> <p>Тада би робињице донеле велику једну среб 
епо беше погледати их.{S} Један паде на софу, између султаније и Иконије и спусти пред султаниј 
МАЈКА.</head> <p>На једном пропланку са сочном зеленом травом, пасло је стадо оваца.{S} У хладо 
S} Много пута није могла по целу ноћ да спава, и онда би јој Агапија причала шта је видела у Је 
е у цркви и око цркве.{S} Слабо је ко и спавао.{S} Певало се поред ватре уз гусле, причало се,  
 повиче са своје постеље:</p> <p>»Децо, спавате ли?«</p> <p>Обе њене дворанке скочише.</p> <p>» 
ромицаше као нека шарена гунгула, једва спазила између позлаћених клобука Пејика и високих перј 
жива поједу.{S} Кућа да му се до темеља спали; земљу да нико не прихвата за седам година, нека  
ан инок да нам каже: дође човек и рече: спалише Турци Св. Јована у Топлици и поробише Лежимир!{ 
</p> <p>»О мајко божја и богородице!{S} Спаси ме од сваке беде и напасти од овога лудог човека! 
 жена и прштања манастирског пожара.{S} Спасите ме од ових мука!«</p> <p>Сад настаде питање как 
 од сребрне жице.</p> <p>Иза њих јахаше Спахи-баша на дивном арапском коњу.{S} Био је одевен ка 
ливене.</p> <p>Па онда удари једна кита Спахија коњаника.{S} Не зна човек шта пре да погледа, д 
е да погледа, да л’ људе да л’ коње.{S} Спахије све по лепоти и јунаштву пробрани, носили су цр 
ском коњу.{S} Био је одевен као и друге спахије само што је се из његовог белог турбана, уз зла 
 скуте целивају, или да прстима дотакну спод под њеном папучом.{S} Али већ трећи дан Иконија не 
о да је башта од разнобојних лалета: по споду персијски ћилимови са дивним шарама у меканим и з 
 којих се граор преливао из бледоплавог споменка у тамну љубичицу; млечност њеног лица видела с 
и гаров чуше да њихов мали пријатељ њих спомиње.{S} Приђоше му полагано; па га невесело загледа 
плавоме небу од азура.</p> <p>Кад би на спрам оног прозора са решетком, <pb n="71" /> млади јах 
својом у џамију прође.</p> <p>На горњем спрату у једној двокатној кући, седела је иза шимширове 
бавијен танком белом чалмом, из које се спреда а изнад чела узвијаху две челенке од драгог каме 
рчевито дркћу као кад се љут пас режећи спрема да уједе.{S} Загушљиво закрешта некаквом, ваља д 
p> <milestone unit="*" /> <p>Сутра дан, спремајући се да пођу на јутрење, Иконија исприча својо 
ивом, и по више већих и мањих чутура, и спремаху се да се лепо проведу.</p> <p>Јутрења и литург 
рпољио, не могаше довољно да кашљуцањем спреми грло, скиде камилавку, пронесе прсте кроз косу и 
 Стамбола.{S} Ето нека се Иконија ноћас спреми, па да се сутра ако Бог да зором крећемо!«</p> < 
акаше.</p> <p>Иконија се строгим постом спремила да се сутра на великој летургији причести, па  
нешто напред, а нешто по странама њеног спровода.</p> <p>Око поноћи Иконија повиче са своје пос 
воје две поћерке.{S} Пролазећи с оваким спроводом кроз башту, она би се сама у себи насмејала и 
у врату.</p> <pb n="7" /> <p>Сељанка се спусти под онај грм и одмах отвори шареницу.{S} Извади  
 с тобом Иконијо!«</p> <p>То рече па се спусти под ону дивљу ружу.{S} Одвеза опанке, скиде чара 
ке и посади га на своје место, а сам се спусти поред њега.{S} Старцу се наводнише очи, и гладећ 
е на софу, између султаније и Иконије и спусти пред султанијом ђурђевак.{S} Она се маши да га п 
уљу на недрима, обнажи јој беле груди и спусти своју гломазну црну шаку на њих.{S} С разјапљени 
у босиљка, а у који ће побожни народ да спушта бакарне мангуре и по коју сребрну аспру.</p> <p> 
 <p>На једној косини копаоника, која се спушта у топличку долину, има једна мала заравањ на кој 
меки бисер и плави сафир, па се млазови спуштајући се доле скристалисали пре, него што су се зл 
шумарици која се са ове косе у ону дољу спушташе.</p> <p>И звиждукање двојнице стаде и младо па 
чице, а кроз њих засеваше муње.</p> <p>»Срам те било, гаду од човека!« рече она срдито. »Да има 
српски цар Лазар саградио овде за своје Србе.{S} Ено, погледај само унутра!« Ја као завирим у ц 
Пре тако пет година, дође у Дечане неки Србин из Далмације, који се враћаше из поклоненија у Је 
е, како је тамо наишао на једног старца Србина калуђера и с њиме се добро упознао.{S} Кад су се 
 олтара разговетно ове речи: »Не дај се Србине!«</p> <p>»И ја сам слушао, да је Никодије отишао 
ховнику, свакоме попу, а и сваком брату Србину: поздравље ти од оца Никодија, нашао је у Јеруса 
адрмају главом, по нека закрешти нешто, срдито, а по нека прогунђа нешто, па се окрене од мене, 
Срам те било, гаду од човека!« рече она срдито. »Да имаш душе рекла бих ти: не греши душе!{S} А 
пре је лепо молио, а најпосле у великој срдњи попретио да ће га запамтити. _</p> <p>»Па то је о 
храбрих се и обвеселих видев пуна недра сребра.{S} Вратих се у пећину, подигох све до последње  
о пред главна врата, а она све од самог сребра белог као млеко; пред њима два златна стуба, а о 
хтови његовога вранца беху све од самог сребра.{S} Поред њега корачаху и с једне и с друге стра 
ати Пегаз застиђен сакрио за облачке од сребра на плавоме небу од азура.</p> <p>Кад би на спрам 
богата, све од самог црвеног ибришима и сребра, а седла им покривена у једних жутом, а у других 
и се старцу. »Их, болан! чича Сима даде сребрн грош!«</p> <p>»Баш!« рече старац кашљуцајући и к 
 огледаше да руком, која дркташе извади сребрн грош.{S} Најпосле га дохвати, стегну и баци га ј 
ки свилени бајадери, по којима златна и сребрна жица беше извезла свакојако цвеће; јелеци махом 
ла та ћерка у сред потока, брчка се као сребрна пастрмка, вади цвет из косе, љуби га, баца у во 
меким облаком од свога зеленог листа са сребрнастом поставом.{S} На једно двеста корачаји од ко 
мама и белим турбанима, носећи у рукама сребрне наџаке.</p> <p>Па онда проведоше дванајест дора 
а пред софом, а поред једног сточића од сребрне срме, на коме је стајао кристални бокал са црве 
роседа брада, долама бела, као да је од сребрне тканице, по њојзи крупна пуцад као грудве од би 
стом чохом, по којој се пружаху шаре од сребрне жице.</p> <p>Иза њих јахаше Спахи-баша на дивно 
не перјанице на белој чалми у бињишу од сребрне жице и на белом коњу.{S} Виде још како неки из  
зелене доламе, на прсима панцире и токе сребрне; а са десног рамена висаше низ плећа стреоник о 
 редови од Арапа, од којих једни држаху сребрне наџаке, а други голе сабље димискије.{S} Било и 
ћерамиде, испод ћерамида лонац; у лонцу сребрне аспре!« </p> <pb n="41" /> <p>»Ама истину ли »г 
 једне и с друге стране обешени округли сребрни штитови рубинима искићени.{S} Коњушари, све по  
ле гране над потоком, као да хоће да га сребрним рукама загрле.</p> <p>Кад Иконија стиже на пот 
 ње један румени јаглук посут шљокицама сребрним и златним; разви и јаглук и извади из њега неш 
ало је привезано златним ланчићима а на сребрним пречагама стотине папагаја шаренога перја, кој 
блих зглавака на рукама и на ногама, са сребрним минђушама, са крупним црним зеницама, са очима 
е танком свиленом копреном око паса, са сребрним гривнама око облих зглавака на рукама и на ног 
руги царски јелек: дванајест вранаца са сребрним рахтовима; о седла од црвене кадифе беху и с ј 
 левом рамену; у рукама ношаху пушке са сребрним пафтама, а у силаву ханџаре и пиштоље све у ср 
момка, лична и висока, у панцирима и са сребрним шлемовима иђаху у корак онај у среди ношаше ко 
кастим широким кљуном, што на тачкама и сребрним пречагама међу свака два поморанџина дрвета ст 
{S} Султанија опет <pb n="88" /> својим сребрним гласом викну: »Аферим!« И опет шербет-девојке  
а дворанства.{S} А друге две донесоше у сребрним котлићима миришљаву воду од руже, па китама од 
шербет-девојке крочише к певачицама и у сребрним пехарима дадоше им слатка и мирисна шербета.</ 
а, ил’ девојке лебде очаране звеком од. сребрних жица.{S} Милина од игре и милина од свирке сто 
 из свите цареве бацаше читаву дажду од сребрних аспри у гомиле света, који са још ватренијим у 
на.{S} Коњ му је на глави носио белу, у сребрно лале утврђену перјаницу, на челу између оба ока 
левом крају, према њој стојала је поред сребрног сточића с бокалом са жутим шербетом једна исто 
а, са крилом јастребовим у челенци и са сребрном тицом на штапу који је у руци држао.</p> <p>Ик 
 пред вратима.</p> <p>Кизлар-ага закуца сребрном алком те се на мах оба крила расклопише.{S} Из 
и са бињишима од дибе-тканице златном и сребрном жицом испреткане, са зибелинима, самурима и ск 
прихватити, онда четири робињице дигоше сребрну синију и однесоше.{S} Тада би млада султанија у 
н постао пастир стада божјег, како носи сребрну штаку у руци и бројанице од седефа а златну кам 
род да спушта бакарне мангуре и по коју сребрну аспру.</p> <p>Нешто снажном својом руком, нешто 
<p>Тада би робињице донеле велику једну сребрну синију, наместиле је на осмоугли столац од седе 
у дворане.{S} Две робињице донесу једну сребрну и једну златну кадионицу, баце у њу алоје и још 
е низ ову живу реку која ваљаше, злато, сребро и драго камење.</p> <p>Иконија га је добро уочил 
ама, а у силаву ханџаре и пиштоље све у сребро заливене.</p> <p>Па онда удари једна кита Спахиј 
а, брчкајући се за неколико тренутака у сред бистрог потока, под одблеском руменога неба на зап 
Видех те где чараш.{S} Стала та ћерка у сред потока, брчка се као сребрна пастрмка, вади цвет и 
лина од њене милине!</p> <p>Устави се у сред потока да се мало брчка.</p> <p>А поток као да беш 
тече ме једном, пре седам година олуј у сред наше планине.{S} Змајеви водише облаке и бише се м 
сребрним шлемовима иђаху у корак онај у среди ношаше копље са три коњска репа, а она двојица по 
и краја, и једном главном и највишом на средини западнога зида, кроз коју се улазило у манастир 
ину, како се кров саставља и како се по средини велико кубе лепо извија.</p> <p>Преко зиме и с  
 био поширок добра три хвата а дубок по средини око две стопе.{S} Бистра му је вода струјила пр 
 људи, да не запљусну онај отворени пут средином улице, који се чувао слободан, да њиме султан  
 јој млада султанија изашла пола пута у сретање, претисла њену руку па своје срце, па је онда с 
н одвоји од чете па појаха натраг њој у сретање.{S} Страшно га је било погледати: очи избуљио,  
и га турска вера оте, да од њега турска срећа гради царева везира!{S} Цар има пуно везира; ја и 
 да ће да је проси у мајке, — шта је та срећа према срећи једне младе матере, која види како јо 
ећао срећнији од Иконије.</p> <p>Шта је срећа једне девојке која је од младога момка, о коме је 
ати имао.{S} Зна село како ми се уврати срећа.{S} Подигох кућу, накуповах земље, и виноград и з 
јући. »Плачем од среће <pb n="78" /> од среће што те видим, и опет од несреће моје што кад те в 
че Иконија, просто грцајући. »Плачем од среће <pb n="78" /> од среће што те видим, и опет од не 
а ти из његове цркве изнесеш свећу боље среће и босиљак мира у твој народ.«</p> <p>Пред саму цр 
а да ниси турске вере.{S} Ето какве сам среће ја: нађох сина кога ми Јаничари одведоше, али ми  
ја види како јој је јединче пошло путем среће и славе?{S} Иконији се чинило као да се њен мали  
а жена, која ако је и видела нешто мало среће, то јој није дуго потрајало!«</p> <p>»Чујеш ли ме 
да купим теби за твоје старе дане нешто среће да у њој поборавиш жалост своје младости, па ниса 
 проси у мајке, — шта је та срећа према срећи једне младе матере, која види како јој је јединче 
ван-бега толико слушала, да већ не може срећна бити, ако јој га султан не поклони.{S} Тако је Р 
изнаде: да мати његова не изгледа да је срећна и задовољна.{S} Она се истина ником и ни на што  
 и усред лугова, осећала би се детињски срећна.{S} Чинило би јој се да јој је свака тица певачи 
 једном твојом речју да од мене начиниш срећна и добра човека, или сотону <pb n="19" /> у човеч 
ре, брзе да разуму што им Иконија каже, срећне да погоде што она и помисли и хитре да послуже.< 
 поред мене.{S} Ако мислиш, да ћеш бити срећнија међу својим људма, добро, ево ћу да ти сазидам 
>Али нико се на томе сабору није осећао срећнији од Иконије.</p> <p>Шта је срећа једне девојке  
Занела ме чак натраг у моју младост и у срећно доба, кад је црква Св. Јована појала.{S} Боже бл 
са још ватренијим узвицима за здравље и срећу падишину поче сад да се бије грабећи аспре са кал 
 и ако сам позни и последњи, опет да му срећу зажелим!{S} Имам за њ и поклон, малечак и сиротињ 
 кожном оквиру, па се кроз њих удубио у срицање једне речи, коју добро беше притиснуо прстом да 
 га раширеним зеницама, као да полагано сриче тајне реченице у ономе везу.{S} Па онда га подиже 
ом оковани кајиши са дугачким ресама од срме, држали су на широким прсима Јабучиловим једну вел 
офом, а поред једног сточића од сребрне срме, на коме је стајао кристални бокал са црвеним шерб 
била је кадуна Хусејин-аге, која је као Српкиња девојка носила име Марица.{S} Као робињицу запл 
широве решетке на прозору једна постара српска сељанка и једна још млада и прилично угојена жен 
НАПИСАО</p> <p>ЧЕД.{S} МИЈАТОВИЋ</p> <p>СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА</p> <p>ДОСУДИЛА ЈЕ ОВОЈ ПРИП 
олим те, брате, кад будеш пролазио кроз српске крајеве, кажи свакому духовнику, свакоме попу, а 
ју овом чаршијом само <pb n="73" /> три српске војводе Милош Обилић Иван Косанчић и Милан од на 
, рече ми отац Никодије; »то је, видиш, српски цар Лазар саградио овде за своје Србе.{S} Ено, п 
банашкињу из Скадра.{S} Обе су говориле српски, истина мало заносећи, али тек српски.{S} Колико 
тињу да разгања мрак који је нас, бедни српски народ притиснуо.{S} Њено ће име да се <pb n="107 
сле јој приђе узе је за руку и рече јој српски само једну реч:</p> <p>»Седи!«</p> <p>Она седе н 
е српски, истина мало заносећи, али тек српски.{S} Колико је било танких робињица и брзоногих д 
аповедам му како хоћу, молим се Богу по српски, чак ми је донео од некуд стару икону богородице 
 Хусејин-ага, који је као сваки Јаничар српски говорио. »Биће да треба цару, кад царску заповес 
 добро и светло име докле је год народа српског.{S} И треба тако.{S} А сад браћо у здравље ктит 
 хајде сад да те ја водим у једну другу српску цркву!« Па ме онда поведе све за руку; пређосмо  
 од оца Никодија, нашао је у Јерусалиму српску цркву св. Саве и краља Милутина, и у њој се на к 
ј се на коленима молио Богу за сиротињу српску, и кад се дигао, чуо је из олтара разговетно ове 
у свему како Бог хоће! није ме већ више сртах ни од смрти.{S} Овде сам међу својима, а ето је с 
еликим позлаћеним зарфовима, са млеком, сртлијашем, кадајифом, белом и руменом халвом, рахатлук 
адога момка, о коме је у тајности свога срца на јави слатке снове сневала, тога дана чула да ће 
очима твога оца, а друго по куцању мога срца!«</p> <p>И онда Иконија бризну плакати.</p> <p>Вез 
р под њену старост скине тешки камен са срца, а са душе њене црни облак, који сузама дажди, онд 
да је, као и отац што му беше, јуначког срца и плаховит на неправду; биће да се царевим везирим 
 царевој земљи.{S} Најтеже је раји и до срца је боли, кад цар сваке седме године пробере нашу н 
 му се очи мало свикну, одмах му се око срца проспе нека света топлина.{S} И десни и леви зид б 
ени опет за то тепа: »џанум« и »кузум«, срце моје и јагње моје!«</p> <pb n="66" /> <p>Сад су њи 
 дахну мирисом, којим шума у зору дише, срце јој живље закуца.{S} Осети како је обузе нека нежн 
 ми отац Никодије.{S} А ја се препадох, срце ми залупа силно и ја падох на праг од цркве.{S} Тр 
и замишљена.{S} Гледаше једнако за њим: срце јој лупаше баш као да се нешто препала била, и јед 
> <p>Хусејину мило беше да их гледа.{S} Срце му се раздрага па викну: »А, бре, синови цареви, а 
 тако говорио није као ево ти данас.{S} Срце нам се било давно скаменило, а и шта ће срце робињ 
сахрани!{S} Ја сам луда женска глава, а срце ми је уцвељено и отровано; али ти си хладна и паме 
и ти си хладна и паметна мушка глава, а срце ти није само јуначко него добро и праведно.{S} Ти  
на праг од цркве.{S} Тргох се из сна, а срце ми још једнако лупаше као да хоће из груди да иско 
ешетку, па оштро гледаше на улицу.{S} А срце јој поче живље да куца, не знађаше ни сама зашто,  
а слабо кад преболе кад јој царева рука срце ишчупа!«</p> <p>»Али ти не знаш да је умрла!{S} До 
ном Арапину, ево га де ми црним канџама срце хоће да ишчупа!«</p> <p>Бабе неке дођоше те јој ба 
а не говори о њој, а леву притискаше на срце.{S} А кад се осу грмљавина од клицања и кад се из  
 ме ево овде« (па Иконија метну руку на срце), »да вас гледам као робињице.{S} Лакнуће ми да ст 
ечак и сиротињски, али је у мога везира срце велико и господско, па ће да га прими од Хусејина! 
ва дихаше.{S} Као да јој све мисли, све срце, сва душа одоше низ улицу, и само несвесно тело ос 
а је и како је.</p> <p>Иконији се стеже срце и за један тренут поста беља од креча на дувару од 
 је ружа нарицала за. славујем, коме је срце од силног прижељкивања препукло.{S} Млада султаниј 
 ... божји... анђео!«</p> <p>Иконији је срце било пуно тегобе, па ни једне речи не проговори.{S 
о, што би те заболело, а видим да ти је срце болећиво.{S} Него не треба да те боли, и немаш шта 
оје чело, па на своја уста, па на своје срце, и опет на своја уста.{S} Приђе опет к старцу, заг 
 у сретање, претисла њену руку па своје срце, па је онда сама узела под мишку и повела да је по 
есеним глосом, »нису могли да отму моје срце од тебе.{S} Ја имам једну матер.{S} И ја и ти, и м 
ео бих, снахо, да су ми арбанашке пушке срце разнеле, него што ето доживех да те опет гледам гд 
ити, јесам тужна, и чини ми се да ми се срце почело да камени, а грло претвара у пиштаљку од го 
лици и поробише Лежимир!{S} Следи ми се срце и скамених се.{S} И опет ми неверица!{S} Од куд ће 
нам се било давно скаменило, а и шта ће срце робињицама?!{S} А данас си нам ти, твојом добротом 
ушу предам, па ме страх хвата и туга ми срце стеже кад помислим, да ће кости да ми труну негде  
очима испод дугих трепавица, пресече ми срце на двоје као нека оштра сабља.{S} Из таких очију п 
већ и заборавила!«</p> <p>»Вала моје си срце давно ишчупала, а данас си ми из потока памет прев 
ја жуди да ти милује груди, живој ће ти срце ишчупати!«</p> <p>Гавран се окрете па као бесан па 
а су паклене муке, он, који ми је живој срце ишчупао, сунце ми помрчао и живот ми загорчао!«</p 
 шапну: »Не рекох ли ти, да ћу ти живој срце ишчупати?«</p> <p>Иконија се окрете па га погледа  
 на ухо: »Не рекох ли ти да ћу ти живој срце ишчупати?« Поочиме да ли може бити, што се мени пр 
везир.{S} Великаш треба да има и велико срце.{S} Ти си га имао и пре него си великаш царев пост 
 груди, испод којих је нежно материнско срце на смрт рањено било.</p> <p>У том долете на коњу с 
ој како народ зна, кукоља нема, усади у срце мога детета по које зрно, па ако буде божја воља,  
 Јована, па онда с ведром душом и лаким срцем изађе из цркве да потражи оца Никодија.</p> <p>На 
а свим што нам је Бог дао а са радосним срцем, како и треба да служимо верне слуге нашега цара  
, сваки пољски цвет жива реч којом поље срцу говори.</p> <p>Опет косић зазвижда другу неку и ма 
е.{S} Калуђерове речи позледише многоме срцу ране, које још не беху зарасле.{S} Кукњава и тужно 
} Људи нас хвале да смо Соколови.{S} По срцу можда и јесмо, али нит имамо крила нит очију Сокол 
уди и од зверади да не погине, али му у срцу никада опраштала нисам.{S} Али кад је мене Бог мил 
и које од стида са онаких речи, које од срџбе поцрвене као црвени божур.{S} Граорасте очи њене  
еш, ако Бог да, да будеш пастир божјега стада.{S} О да ми Бог хоће дати да доживим да то очима  
ило, бунцала како је Иван постао пастир стада божјег, како носи сребрну штаку у руци и бројаниц 
p> <p>Он разастре своје поабано сиџаде, стаде на њ’ проговори неколико арапскик речи, па се онд 
 спушташе.</p> <p>И звиждукање двојнице стаде и младо пастирче викну: »Ој шарове, ој гарове, је 
овањем удараше темена младоме везиру, и стаде као кип с рукама на прса прекрштеним.</p> <p>»Не, 
е.</p> <p>Отац Никодије искочи напред и стаде пред њу те је заклони од Турака.</p> <p>»Беже!« п 
{S} Био је сав блед, и на трећем кораку стаде и гледаше онако исто немо и укочено у Иконију, ка 
еђ гаси, да жеђ никад не загаси.</p> <p>Стаде свирка, као да у исти тренут све жице попрскаше.{ 
анку са сочном зеленом травом, пасло је стадо оваца.{S} У хладовини, под великим једним грмом,  
и три пута и пође право к њој; и све се стадо усталаса, крену за вођом, удари у одзиве, те се п 
з села.{S} Чим он овде стигне предузеће стадо.{S} А ти ћеш, ако Бог да, да будеш пастир божјега 
 да пођемо оцу Никодију!«</p> <p>»А ово стадо? ко ће да га чува?« рече мали пастир невесело.</p 
 ропсто љубави.{S} На једној од главних стаза, које су од великог дворца водиле к обали морској 
су се ситним и блиставим шљунком насуте стазе кроз широке цветне леје, начичкане лалетима, зумб 
е на ноге; ућулише ушима; окренуше се к стази једној, која се извијаше уз брдо из једне удоље;  
пољуби земљу, где је мало час њена нога стајала, па зајеча: »Иконијо, Бог ти дао и овога и оног 
нутра младога везира.</p> <p>Иконија је стајала поред софе, као да се скаменила, и гледаше прав 
апорцима горе на врху.{S} Поред њега је стајао и Булбулџи-баша, надзорник славуја, са крилом ја 
ног сточића од сребрне срме, на коме је стајао кристални бокал са црвеним шербетом; а на левом  
ину, има једна мала заравањ на којој је стајао и појао малени стародревни манастир Св. Јована.{ 
оз решетку доле на улицу.{S} Иза њих је стајао стари Јаничар озбиљан и смеран.</p> <p>»Ево Асас 
је кат био од белог мрамора, а горњи од стакла и резаног кедра са Ливана.{S} Некада је кедрово  
говора?«</p> <p>»Видех те где чараш.{S} Стала та ћерка у сред потока, брчка се као сребрна паст 
 разговора предаду Иконију да је води у Стамбол. »И још поручује Санџак-бег«, понављаше кнез, — 
 стари Сарај у Једрену, и да је дошао у Стамбол само зато, да са царевим везиром Ризван-бегом п 
-ага довезоше се на везировом кајику из Стамбола у Аденистан.</p> <p>На мраморноме бајиру дочек 
арева рајо има мени петнајест конака до Стамбола.{S} Ето нека се Иконија ноћас спреми, па да се 
" /> <pb n="65" /> <p>У главним улицама стамболским, које од старога сараја воде к џамији Сулеј 
беху сви обучени у жуту чоху, а опасани стамболским пасима од жуте свиле.</p> <pb n="67" /> <p> 
ану!«</p> <p>»А што ће стрина Иконија у Стамболу?« повикаше сељани.</p> <p>»Ваља да треба цару! 
910_C5"> <head>V</head> <head>ИКОНИЈА У СТАМБОЛУ</head> <pb n="64" /> <pb n="65" /> <p>У главни 
не да се фереџом заогрне, па прође кроз Стамбул и Боспором на кајику онако у белом зубуну, са ш 
ан слуга царев: пошљи малог Оџаковића у Стамбул, нека се за рана научи да служи цару и царевини 
ори као отац што му се ломио, него нека стане у цркву да крстом рабри овај злосрећни народ и да 
оше из села, Иконија викну: »Аман, ага, стани мало!{S} Заборавих нешто да мојима на аманет оста 
авршено мирно лице; око углова од усана станио се један тих једва приметан осмех.</p> <p>Са те  
> <p>Романи и приповетке.</p> <p>Хајдук Станко, историјски роман ...{S} 3.-</p> <p>Велимир и Бо 
} Да ти мој ага чујеш, кад наши гуслари стану казивати како је некада у нас било!{S} Вала ако н 
.{S}70 </p> <p>Петар Велики у Хајдучком стану ... .{S}50 </p> <p>Тајне двора Обреновића I.{S} I 
дна ћелијца при земљи да у њој до смрти станује.</p> <p>У очи самог Ивањ-дна, игуман дечански с 
онак дао својој мајци Иконији да у њему станује.{S} Да је непрестано дворе, да су поред ње и на 
амо да не може да ти помаже него, онако стар и немоћан како је, само ти одмаже.{S} А док ти мал 
цркву уђосмо и унутра, и калуђер, онако стар, метанисаше пред престоним иконама па се онда окре 
Прости ме ако кажем, што се не ваља.{S} Стара сам, бога ми, године су!{S} Сви сте ми добри и пр 
ем.{S} Али има друго нешто што знам.{S} Стара сам, свакога часа и кад се не надам може ме Аранђ 
злизаним натписом; иза цркве једна лепа стара липа и клупа испод ње; неколико корачаји од липе  
и ништа помињао ниси!«</p> <p>»Таква је стара царска заповест.{S} Ич-оглани не треба да знају з 
у, али што ће усред тога једна проста и стара Супкиња сељанка?{S} Као мува кад падне у чинију м 
 руку и посади поред себе на сиџаде.{S} Старац са учтивошћу правог Турчина, даде се водити и по 
заспах на гуњцу моме.{S} На сну ми дође старац с великом белом брадом до <pb n="40" /> испод по 
и однеси цркви за моју душу!« Окрете се старац, оде унутра у пећину, застаде мало, обрну се пре 
ви, и видех златну лествицу на којој се старац пењаше док не зађе за облаке!«</p> <p>»Бог и душ 
а даде сребрн грош!«</p> <p>»Баш!« рече старац кашљуцајући и као да објасни снаси својој ово из 
ањаху.{S} Годинама најстарији кнез седи старац Јанко из села Јабуке, коме је било преко деведес 
нахо, много говориш за цркву!« рече јој старац тихо, па погледа полагано и застиђено на десно и 
та тајна, кад треба да се прекрсти, јер старац нит добро виђаше нит добро чујаше.</p> <p>Тек би 
 Пође к пећини, кад тамо седи на камену старац, бео <pb n="47" /> као овца, па чита велику једн 
... је... моја! рече Господ!« Сваку реч старац изговараше све то јачим гласом, планина прихвата 
очи јој засузише. </p> <pb n="25" /> <p>Старац трепћући гледаше у свога унука.{S} Беше му мило, 
о само тиме могу да купим теби за твоје старе дане нешто среће да у њој поборавиш жалост своје  
прости ми што се заносим, те будна моје старе снове сневам! »Сине, мој, немој да плачеш!«</p> < 
оја сетност долази од луде памети једне старе и просте жене!«</p> <p>Ризван навали на њу да му  
 и мајке своје на простиркама испод оне старе крушке.{S} Иконији је сад мало било што гости Мак 
перивоја.{S} Око самог конака извиле се старе липе, па га чисто загрлиле мирисном хладовином и  
да сави руке на прса и поклони се своме старешини, и ако овај чак ни слутити није могао, да га  
совре, па онда калуђере и попове све по старешинству, па онда кнезове од суседних села и друге  
една!»</p> <p>Из свога кута до огњишта, стари чича Симо, који је ретко кад шта говорио, на вели 
 добро упознао.{S} Кад су се растајали, стари му калуђер рече: »Молим те, брате, кад будеш прол 
ави нашег села и наше цркве буде с нама стари отац Никодије.{S} Поменух то једном поодавна Хусе 
 свадбе, јави се у конаку новога везира стари један Јаничар.{S} Каза капуџи-баши да се зове Хус 
ара одмах у селамлик доведе.</p> <p>Кад стари Јаничар, у жутим мествама, смерно и скрушено наиђ 
b n="72" /> <p>»Виде ли цара?« упита је стари Хусејин сав радостан и весео.</p> <p>»Да ми, аго, 
вољно да нахвали Иконији, колико јој је стари Јаничар добар. »Бога ми«, рече, »носи ме као мало 
.{S} Чича Сима је давно умро, умро је и стари кнез и већи део оних домаћина што судише Гаврану. 
тку доле на улицу.{S} Иза њих је стајао стари Јаничар озбиљан и смеран.</p> <p>»Ево Асас-баше и 
мање!«</p> <p>»Јок вала!« рече поуздано стари Јаничар; »лепше да буде не може.{S} Паметнији и о 
, да је чорбаџија Доганџија које чувају стари Сарај у Једрену, и да је дошао у Стамбол само зат 
ет кеса за пут одовуд и одонуд!«</p> <p>Стари се Јаничар диже, десном руком живо откуца темена  
ј имаовину своју остави, са сељанкама и старим и младим, поклони се кнезу и домаћинима, мољаше  
 извади из једног свиленог завоја један старински златан новац као млетачки цекин.</p> <p>У том 
то ћелија и трапезарију у једној страни старих зидина подигао.</p> <p>Вечерње се већ било сврши 
уги седи брци падаху му на рамена као у старих јунака који с онога света овоме свету кроз гусле 
нос дубоке туге.{S} И мушко и женско, и старо и младо предусретало је »стрину Иконију с љубављу 
поручи: да рано зором сазове све село и старо и младо, и мушко и женско, пред судницу.</p> <p>Г 
писмену заповест Румили-Беглер-бега, да старог Јаничара пусти да иде, а да га не пита куда. </p 
е.</p> <p>Ризван-бег зачуђен погледа на старог Јаничара, па на ону тканицу.{S} Размота саде-сви 
 <p>После се народ највише савијаше око старог једног богаља, који сав сед као овца, а мрк у ли 
га синчића да у свему лепо слуша</p> <p>старог калуђера, па се онда с њим опрости и оде.</p> <m 
ија је била довезла на волујским колима старога чича Симу.{S} С њоме је дошла и њена сестра од  
>У главним улицама стамболским, које од старога сараја воде к џамији Сулејманији, искупила се б 
а удовица тобож сељанка, а није него од старога властелинскога рода; ми сељаци који то знамо, к 
равањ на којој је стајао и појао малени стародревни манастир Св. Јована.{S} Манастирска је цркв 
чинио од њих један тимар и дао га своме старом пријатељу Хусејин-аги.{S} Хусејин је дао везиру  
:</p> <p>Као духовноме оцу твоме, и као старом пријатељу куће твоје, мени не ћеш замерити <pb n 
оред себе имам, и да се потрудим да бар старост своју проведеш на миру и без бриге поред мене.{ 
о хоћеш да се твојој мајци бар под њену старост скине тешки камен са срца, а са душе њене црни  
огу по српски, чак ми је донео од некуд стару икону богородице; живим ти без бриге као бубрег у 
воју мало; седнем тамо под ону велику и стару липу.{S} Истом седнем, а оно се проспе жубор, шап 
пиле се у један шербет, који новом жеђи стару жеђ гаси, да жеђ никад не загаси.</p> <p>Стаде св 
т пред зору, Иконија је однела у пећину стару једну поњаву од кострети, и нешто крпа и тканица. 
 причаше, како је тамо наишао на једног старца Србина калуђера и с њиме се добро упознао.{S} Ка 
има, рубинима и брилијантима.{S} Поведе старца за обе руке и посади га на своје место, а сам се 
 онда полагано корачаше иза њега водећи старца за руку.</p> <p>Мали се Ива окрете, па угледав м 
ванајест великих јеванђеља.{S} Многи се старци заплакаше.</p> <p>Иконија се строгим постом спре 
е место, а сам се спусти поред њега.{S} Старцу се наводнише очи, и гладећи седу своју браду рук 
 свога перзијског сиџадета, пружи према старцу обе руке, притрча му, не даде да темена, него му 
а момчадија, која то гледаше, дивећи се старцу. »Их, болан! чича Сима даде сребрн грош!«</p> <p 
, и опет на своја уста.{S} Приђе опет к старцу, загрли га, извади иза свога свиленога паса па у 
ла да зове Ђулбахару) причај нам о оном старцу у Јерусалиму, што је био заспао па се пробудио т 
 говори, па се окрете.{S} Принесе икону старцу и пошкропи га, па је онда пружи Иконији која, св 
ојим безазленим погледом и својим витим стасом изгледаше као да је девојка.</p> <p>Опет јој дођ 
а је моја, рече Господ!«</p> <p>У самој ствари Иконија му је сваке Суботе обилазила његову живу 
с гледам као робињице.{S} Лакнуће ми да сте ми по Богу кћери.{S} Говорите ми као што би мајци с 
 мучити!{S} Волим вас обе, јер видим да сте добре душе; али не могу да волим службу вашу.{S} Бо 
сва претрнула беше. »Седите ви овде где сте, <pb n="27" /> док ја отрчим и видим шта је.{S} Ход 
} Стара сам, бога ми, године су!{S} Сви сте ми добри и предобри.{S} Али кад прођем поред оних в 
луге нашега цара честитога.{S} А ако ли сте по каквој другој работи царској, казујте, нам, ми с 
о се јутрос искупили?«</p> <p>»Искупили сте се да мене, новога Јуду судите!« рече Гавран мирно. 
зе реч:</p> <p>»Аман, аге и бегови, ако сте царској раји дошли на весеље, добро сте нам дошли,  
сте царској раји дошли на весеље, добро сте нам дошли, и послужићемо вас са свим што нам је Бог 
<gap unit="graphic" /> <p>Издање</p> <p>Стеве Керешевића</p> <milestone unit="-" /> <p>ЦЕНА: К. 
од ње и однесох те у моме наручју, а ти стегао у ручицама ово парче од рукава њеног.{S} Не мого 
ди сребрн грош.{S} Најпосле га дохвати, стегну и баци га јуначки своме унуку у котлић.</p> <p>» 
се засветлише црвеним жеравицама.{S} Он стегну усне подиже десну руку претећи у вис и стисне пе 
се уморим брзом смрћу, јер муке које ме стегоше, не могу да сносим!«</p> <p>»Казуј нам право св 
јој шта је и како је.</p> <p>Иконији се стеже срце и за један тренут поста беља од креча на дув 
редам, па ме страх хвата и туга ми срце стеже кад помислим, да ће кости да ми труну негде у ово 
 плоче има лонац, у лонцу хиљаду аспри; стекох их као хајдук, чувах их као испосник; хтедох их  
, где си?«</p> <p>»Ево мене на Змајевој стени!« одвикну пастирче па се диже и пође за псима.</p 
, што као мирисна маховина застрла беше стену, која одмах десно од грма беше пробила зелену руд 
ривено.{S} Па онда додирну истом штаком стену од пећине.{S} Она се расклопи као двери у цркви,  
амену другим.</p> <p>Уз широке мраморне степене изађоше горе у пространи и дуги ходник, патосан 
ним мастилом: за Христа благовјерни цар Стефан; па виш ову златну печат о црвеној свиленој врпц 
 Где би ми памет била, а куд би ми душа стигла, кад бих сад како се шалиш, »за младости за лепо 
де.</p> <milestone unit="*" /> <p>Да би стигла дома још за видела, Иконија удари преким путем н 
И гураху се, да се подаве, ко ће пре да стигне до ње, да јој руку као светињи каквој пољубе.</p 
илован иде оздо из села.{S} Чим он овде стигне предузеће стадо.{S} А ти ћеш, ако Бог да, да буд 
е мало, па да се пожуримо до вечерње да стигнемо до Св. Јована да видимо оца Никодија!«</p> <p> 
ила сам преким путем.{S} Мислила сам да стигнемо на вечерњу«.</p> <p>»На вечерњи је био Гавран  
е разиђоше по сабору ударајући где кога стигну сабљом или топузином.{S} Неки од њих појурише у  
кокија познала да су турске.</p> <p>Кад стигоше пред лепо изрезана врата од једнога двора, у ко 
<p>Иконија се није препала, али које од стида са онаких речи, које од срџбе поцрвене као црвени 
 погледати: да ли стидљиву девојку, или стидљива момка, кад је у колу.{S} А стидљивост и чеднос 
или стидљива момка, кад је у колу.{S} А стидљивост и чедност баш требају свакој девојци као цве 
ог лица, које сад бејаше још лепше како стидљивост и узбуђеност растопише нешто тихог руменила  
а не знаш шта је лепше погледати: да ли стидљиву девојку, или стидљива момка, кад је у колу.{S} 
одступише натраг.{S} Хусејин-ага, једва стиже да Иконији прозбори: »Иди само са Шекер-кадуном з 
брним рукама загрле.</p> <p>Кад Иконија стиже на поток, подиже руку десну изнад обрва, заклони  
ру пута кроз густу гомилу света, док не стиже до оца Никодија.{S} Па онда полагано корачаше иза 
 извору у шуми наточи крчаг водом и док стиже пред пећину, беше већ лепо свануло.{S} Застаде ма 
седло, па у бесном трку заједно с вођом стиже чету, која сад потера касом и брзо зађе за једну  
но као нека страшна светиња.{S} Кад већ стиже пред саму цркву, Иконија му се маши за руку, заис 
 усне подиже десну руку претећи у вис и стисне песницу.</p> <p>Иконија се није препала, али кој 
 који су шетаоце поздрављали персијским стиховима, арапским наводима из корана и турским послов 
е да се нађе правда?«</p> <p>Светина се стиша и суд узе да суди.</p> <p>У брзо се свих дванајес 
 свирца, па на десно па на лево, па кад сто момака и двеста девојака удари све у ногу, а оно ка 
ија је за рана одвела чича Симу у један сто одмах до преграде, која одваја женску од мушке цркв 
буђености, које од умора, клону у један сто у женској цркви.{S} Притрчаше јој жене и изведоше ј 
кереку.</p> <p>Препоручује своје богато стовариште</p> <p>— сваковрсних књига —</p> <p>Романи и 
м шербетом; а на левом крају, према њој стојала је поред сребрног сточића с бокалом са жутим ше 
/> первазима од зибелина.{S} Иза њих су стојали поређани с једне и с друге стране по шест црних 
ој, између свака два поморанџина дрвета,стојало је привезано златним ланчићима а на сребрним пр 
есрећника из руку разјарених сељака.{S} Стојан им викну љутито својим <pb n="44" /> громким гла 
n="37" /> <p>Кад се исплака и умири.{S} Стојан јој рече да му исприча све како је било.{S} Икон 
 Грцајући од плача пољуби га у руку.{S} Стојан кад је виде онако порушену и сузну, не могаше ни 
е.{S} Кад га тако мало поткрепише, онда Стојан поче:</p> <p>»Знаш ли, Гавране, што смо се јутро 
ијеш као тужна кукавица!«</p> <p>И онда Стојан опет ућута за дуго, и само јечаше, и пусти Икони 
едној клупици, посадио се био харамбаша Стојан са кнезом од села, а десно и лево од њих посадил 
а по заходу сунца паде у село харамбаша Стојан са неколико хајдука оружаних до зуба.{S} Он је б 
 га изнесу на чистину.</p> <p>Харамбаша Стојан скочи, те са својим хајдуцима ишчупа несрећника  
а несрећу моју не нађох се ближе!« поче Стојан посадив се на једну клупицу поред чича Симе; »Шт 
?!{S} А што да ти се освети?« упаде јој Стојан у реч, па се намршти, састави веђе и просипаше к 
 је он!{S} А, чекај скоте један!« викну Стојан пун јарости, па одмах посла људе да ухвате и веж 
 овоме свету кроз гусле говоре. </p> <p>Стојан је дошао право дому некадашњег свога посинка.{S} 
аху, те га два момка подржаваху.</p> <p>Стојан нареди да га одреше, и да му пруже залогај погач 
љу брзохотце да потраже Милету, синовца Стојана харамбаше који погинуо беше, и да га позову да  
рће и сузе да рони.{S} Камо да је већ и Стојану давно суђен данак дош'о!{S} А, вере ми, волео б 
 мах оба крила расклопише.{S} Иза врата стојао је и с једне и с друге стране по један лав од цр 
 невиности.{S} Између сваке две девојке стојао је осмоугли сточић од седефа, а на сваком од њих 
агама међу свака два поморанџина дрвета стојаху.{S} Још се већма задивила кад виде како, само ш 
века.</p> <p>У џбуну поред кога Иконија стојаше, један бумбар облеташе једну петолисну бледу ру 
 А с једне и друге стране поред певница стоје патријарси и владике у златним одеждама, и као че 
 И учинише јој по вољи и оставише је да стоји близу зачеља од совре.{S} Много је била бледа и < 
везир и кад цар не би хтео, јер то тако стоји у твојој звезди записано!« рече Хусејин мирно и п 
p>»Видела сам га.{S} Него немој да овде стојимо.{S} Хајдмо, можемо се и путем разговарати!«</p> 
ребрну синију, наместиле је на осмоугли столац од седефа пред султанијом и Иконијом, а по синиј 
 и лево од њих посадило се на троножним столичицама по шест, годинама најстаријих домаћина.{S}  
ад дугачком једном листином, коју је на столу развио био.{S} Наместио био на нос велике неке на 
ра три хвата а дубок по средини око две стопе.{S} Бистра му је вода струјила преко чистог горск 
а.{S} Милина од игре и милина од свирке стопиле се у један шербет, који новом жеђи стару жеђ га 
 ево од мене прилога Светоме Јовану пет стотина аспри.{S} Ако не ће, слободно јој реци да ћу од 
атним ланчићима а на сребрним пречагама стотине папагаја шаренога перја, који су шетаоце поздра 
војака.{S} У сваке коса беше оплетена у стотине танких витица, па падаше по плећима до испод по 
 Тако је и било, само што је сад ваљада стотину дечака, са шареним фењерима ишло, нешто напред, 
е шта је.</p> <p>Ако не више, а оно бар стотину Турака коњаника беше се развило у ланац па поти 
ђу сваке две девојке стојао је осмоугли сточић од седефа, а на сваком од њих по једна кита од з 
ју од ћилима пред софом, а поред једног сточића од сребрне срме, на коме је стајао кристални бо 
ју, према њој стојала је поред сребрног сточића с бокалом са жутим шербетом једна исто тако вел 
е по народу са славом а међу Турцима са стравом проносило.{S} Био је висок и личан човек; кроз  
а Иконија радознало и опет као са неком стравом. »У добри час дођох да моје очи и ту светињу ви 
 страха иза Кизлар-аге; »вала ни ђавоља стража око пакла не може бити ни црња ни страшнија!«</p 
усејин-ага, као искусан војник, постави страже око села, а кнезу каза да ће му главу својом саб 
 конци беху још једнако живе боје Једна страна ове крпе не беше порубљена; из ње вишаху конци н 
у ли »говориш?« повикаше сељани са више страна.</p> <p>»Протрех очи; уштинух се десном руком за 
наводнише.</p> <p>Привикаше јој са више страна да каже шта је то друго.</p> <p>»Ево шта је«, пр 
це и са Ибра, и искупи се народ са свих страна, а кнез и кметови од Лежимира, баш као домаћини, 
ину рукама, ножем опсекох плочу са свих страна, подигох је не без муке.{S} Испод ње беху две ће 
фењерима ишло, нешто напред, а нешто по странама њеног спровода.</p> <p>Око поноћи Иконија пови 
 закука иза гласа и поче да бега на све стране.</p> <p>Међу тим су Турци једним ударом буздован 
 а он јави везиру, а везир посла на све стране, и нашем Патријару, и у Свету Гору; распитивало  
било подне превалило и весеље се на све стране најлепше загрејало, кад се од једаред кола раски 
 народа као грмљавина, и разнесе на све стране, а како се он губљаше у даљини прихватан од гоми 
 грудве од бисера.{S} А с једне и друге стране поред певница стоје патријарси и владике у златн 
 Дуж целог ходника, и с једне и с друге стране, поређало се око педесет младих и дивно лепих де 
Иза врата стојао је и с једне и с друге стране по један лав од црног углачаног мрамора.{S} Од њ 
Свет нагрнуо око ње и с једне и с друге стране.{S} Вичу јој: »Е, Бог те благословио!« »Е, Бог т 
Поред њега корачаху и с једне и с друге стране по шест красних момака, у јаничарском руву, са л 
 црвене кадифе беху и с једне и с друге стране обешени округли сребрни штитови рубинима искићен 
х су стојали поређани с једне и с друге стране по шест црних и шест белих евнуха, неколико бост 
е лишће, шапуће, шапуће, па тек с друге стране зашушти јачи шушањ.{S} Окренем се, погледам и ви 
пупољка развила била.{S} Из луга, с оне стране, један кос звиждаше некакве значке као да у мета 
ахом цвета од орлових ноктију.{S} С оне стране воде извиле се високе тополе, па пустиле гране н 
оштро загледа у онај тополски луг с оне стране.{S} Баш нигде ни сенке од каквог човека.</p> <p> 
о црквене порте некада је на све четири стране био град са четири куле на четири краја, и једно 
ма у меканим и загаситим бојама, на три стране уз прозоре ниске софе од крмезове чохе, па застр 
а почну службу.{S} Према њој, на другој страни од црквених врата, седео је на земљи богаљ Гавра 
дуне на једна врата изашле, а на другој страни Кизлар-ага отвори једна по ниска вратанца од сед 
и дизгини, са којих је висило на свакој страни по дванајест кита од дробног бисера и толико од  
ву, нешто ћелија и трапезарију у једној страни старих зидина подигао.</p> <p>Вечерње се већ бил 
конији, одгурнув сурово оца Никодија на страну.</p> <p>»Не дајте браћо!« врискаше Иконија.</p>  
{S} Али све узаман!{S} Дочеках је с ову страну Липавице; видох је <pb n="42" /> како гази поток 
мерно погледаше то на једну то на другу страну.{S} А његов Јабучило, као да се поношаше накитом 
таше се немирно то на једну то на другу страну.{S} Комарац један облеташе њено милокрвно лице и 
дметника, бране.{S} Ето од цара ме није страх.{S} Него се друго бојим, друго нешто, друго!« и и 
рилима куцнути да му душу предам, па ме страх хвата и туга ми срце стеже кад помислим, да ће ко 
арској треба да се покоримо.{S} Није ме страх да пред цара изидем, јер знам у цара је правда.{S 
вањем, у које се мешала љубав и побожни страх, претисну га на своје чело, па на своја уста, па  
самој себи корачајући полагано, али без страха иза Кизлар-аге; »вала ни ђавоља стража око пакла 
рође поред Султаније и Иконије чисто са страхом, гледајући преда се и склопивши руке на појасе. 
ге, одмаче се са сиџадета и са највећим страхопоштовањем удараше темена младоме везиру, и стаде 
<p>»Баш се не бих препала па да је како страшан!« одговори Иконија мирно; али опет ти само мени 
бројаницама, корачаше полагано као нека страшна светиња.{S} Кад већ стиже пред саму цркву, Икон 
м како наши ђаци поје, а оно дотрче они страшни Арапи, (буди Бог с нама!) па ме извуку напоље д 
о се, па све узаман !{S} Како га у онај страшни дан нестаде, пропаде му и траг!«</p> <p>»Знам ј 
градио, како јутрос праведно рече један страшни грешник, а сада примљени и опроштени покајник п 
тража око пакла не може бити ни црња ни страшнија!«</p> <p>Али се призор овај брзо замену други 
чете па појаха натраг њој у сретање.{S} Страшно га је било погледати: очи избуљио, па их на гор 
скиваху сав народ ка цркви у гомилу.{S} Страшно их је било погледати: разиграли беху коње у кра 
уги голе сабље димискије.{S} Било их је страшно погледати, а тешко је било казати ко је грђи од 
раво као пред божијим судом, а да би на страшноме суду мање казивати имао.{S} Зна село како ми  
ајстаријих домаћина сложише да за овако страшну кривицу Гавран треба главом да плати.{S} Кнез у 
а зидови све до <pb n="102" /> под саму стреју од самог биљура, па се на сунцу преливају у све  
к од црвене кадифе, златом извезен, пун стрела са левог рамена опет сам лук с тетивом, завијен  
репавицама, са витим дугим и као лук од стреле високо повученим обрвама.</p> <p>Зазвекеташе цит 
не; а са десног рамена висаше низ плећа стреоник од црвене кадифе, златом извезен, пун стрела с 
, у јаничарском руву, са лепо извезеним стреоницама о плећима.</p> <p>»Гледај нашег агу, гледај 
и Кизлар-ага приступио, она се само сва стресе и побледе.{S} Мало затим па се насмеја и рече Ху 
ази свагда, чим угледам Арапина, сва се стресем и најежим а не знам ни сама за што!«</p> <p>Про 
царевом везиру водим!«</p> <p>»А што ће стрина Иконија цару и царевом везиру?« опет питаху сеља 
а над главама остану!«</p> <p>»А што ће стрина Иконија у Стамболу?« повикаше сељани.</p> <p>»Ва 
у на његову заседу.{S} Свакој сам мојој стрини, свакој снаси одговорила: да га молим да ми не з 
екла?«</p> <p>»Оно исто што рекох мојој стрини Јованци кад ми пре годину дана први пут дође по  
енско, и старо и младо предусретало је »стрину Иконију с љубављу и поштовањем.{S} На весеља ниј 
је најмања!{S} О, мој добри Лала, о мој стриче и први учитељу, добро си ми дошао!«</p> <p>И пов 
 се старци заплакаше.</p> <p>Иконија се строгим постом спремила да се сутра на великој летургиј 
 новим и све то жешћим ударцима камџије стропошта на земљу као мртва.</p> <p>Арапин је гледаше  
својим паметним очима, као да очекиваху стрпељиво да виде хоће ли мали свирац крочити најпосле  
ини око две стопе.{S} Бистра му је вода струјила преко чистог горског шљунка тихо роморећи.{S}  
луб за голубом, носећи у кљуну по један струк ђурђевка.{S} Читиво јато облеташе испод златне та 
 Ризван-бегу, крока господскога, витког струка а високог раста.</p> <p>Како је и где је најмлађ 
том богато извежене, беху око витког им струка тесно прикопчани златним пуцетима а на грудма ши 
S} Окретаху се овда и онда да погледају стуб од дима и пламена који се из манастира у небо диза 
; пред њима два златна стуба, а око оба стуба увиле се гране од белог и плавог јоргована; загле 
а белог као млеко; пред њима два златна стуба, а око оба стуба увиле се гране од белог и плавог 
вда и онда прихватила би се за најближи стубац од вењака и мало се на њ наслонила.</p> <p>Дође  
ази у поток.</p> <p>Подиђе је милина од студене воде.{S} Ко зна можда је и студену воду подишла 
а од студене воде.{S} Ко зна можда је и студену воду подишла топлина од њене милине!</p> <p>Уст 
 n="70" /> свиленог паса ханџар, којега су и корице и дршка биле смарагдима и рубинима богато и 
 станује.{S} Да је непрестано дворе, да су поред ње и на њену службу и дању и ноћу, дао јој је  
'о!{S} А, вере ми, волео бих, снахо, да су ми арбанашке пушке срце разнеле, него што ето доживе 
ји су се хвалили и Иконији и народу, да су иконе исписали са свим онако како су на царском икон 
чи, од којих је неке Икокија познала да су турске.</p> <p>Кад стигоше пред лепо изрезана врата  
истина мало чудновате ћуди, али биће да су га завидљивци и пакосници више извикали него што је. 
е шта ли ће од њега бити; ко зна, можда су га Турци већ и заклали, а ако нису, потурчиће га! »Е 
епих девојака, разнобојне свиле, којима су се јунак зумбул и витез каранфил надметали за зрачне 
 свој царевини чуда причаху, и о којима су јелчије читаве књиге у Франкистан писале.</p> <p>Но  
 од тетке, Макрена, с мужем и децом, па су се лепо наместили разастрв костретне поњаве под једн 
а га, нека још на овоме свету осети шта су паклене муке, он, који ми је живој срце ишчупао, сун 
уђера и с њиме се добро упознао.{S} Кад су се растајали, стари му калуђер рече: »Молим те, брат 
, како је запомагао и од бола рикао кад су му усијано камење под колена метали, како је најпосл 
и јагње моје!«</p> <pb n="66" /> <p>Сад су њих две седеле на софи једној под прозором, па вирил 
 »Ђулбахар« или »пролетња ружа«.{S} Обе су биле младе, бистре, брзе да разуму што им Иконија ка 
а и једну Арбанашкињу из Скадра.{S} Обе су говориле српски, истина мало заносећи, али тек српск 
" /> била, и шта је видела у Кајиру где су је гусари који је на мору заробише, најпре на продај 
е златом и бисером извезен.{S} Узенгије су му биле од злата а тако и дизгини, са којих је висил 
ви.{S} На једној од главних стаза, које су од великог дворца водиле к обали морској, између сва 
 поред ватре уз гусле, причало се, шале су се проводиле, ватре су се прескакале, а већ око поно 
има.{S} Између конака и ове ограде виле су се ситним и блиставим шљунком насуте стазе кроз широ 
боте она и друге жене из села, доносиле су раденицима понуде у погачама, сиру, кајмаку и вину.{ 
а у наоколо, иде поширок перваз, у коме су талијански мајстори живим бојама исписали како се по 
 не ваља.{S} Стара сам, бога ми, године су!{S} Сви сте ми добри и предобри.{S} Али кад прођем п 
причало се, шале су се проводиле, ватре су се прескакале, а већ око поноћи млада женскадија нав 
биће да се царевим везирима замерио, те су га осудили да погине, а он замолио цара да бар пред  
младим јунацима турске војске.{S} И сви су Турци признавали, да никоме није лепше приличило, да 
а стотине папагаја шаренога перја, који су шетаоце поздрављали персијским стиховима, арапским н 
из Солуна неке мајсторе и зографе, који су били на Светој Гори Атонској и који су се хвалили и  
 су били на Светој Гори Атонској и који су се хвалили и Иконији и народу, да су иконе исписали  
p>Гркињи је било право име Агапија, али су је у харему, као робињу, звали »Нурисаба«, што значи 
кроз коју се улазило у манастир.{S} Али су Турци у време ратова с деспотом Ђурђем град порушили 
ше да је милина било слушати.{S} Певали су неку перзијску песму: како је ружа нарицала за. слав 
јиши са дугачким ресама од срме, држали су на широким прсима Јабучиловим једну велику звезду од 
а.{S} Од њих, па даље у ходник, пружали су се редови од Арапа, од којих једни држаху сребрне на 
ови од тамно зелених кипресова одвајали су га од великог перивоја.{S} Око самог конака извиле с 
н.</p> <p>На мраморноме бајиру дочекали су их везиров Кизлар-ага и Капу-ага, онај први с белом  
ена изнад ње.{S} И коњ и јахач трептали су на сунцу од злата и драгог камења, Била је милина по 
ве под једном дивљом крушком.{S} Донели су пуно котарица са свакојаким јестивом, и по више већи 
е по лепоти и јунаштву пробрани, носили су црвене шалваре, зелене доламе, на прсима панцире и т 
лварама и црвеним јеменијама.{S} Носили су ханџаре за црвеним силавима, дуге пушке на раменима, 
мрачна.{S} У дебелим зидинама просечени су били дуги а уски прозори, који пуштаху само по некол 
о имао секиру а још мање косу.{S} Турци су имали и пиштоље у кубурама, те опалише неколико мета 
 да бега на све стране.</p> <p>Међу тим су Турци једним ударом буздована оборили оца Никодија,  
је опет у њен конак отпрате онако, како су је у харем допратили били.{S} Тако је и било, само ш 
/> а три ни обрни ни осврни.{S} Ја како су писали царски брзописци Бог им судио!{S} Ја што ћеш, 
у судбину, а она опет њима причаше како су јој сина отели и како се у њеном завичају живи.</p>  
етали, како је најпосле обамр’о, и како су га ваља да већ мртва, однели на мртвачким носилима у 
да су иконе исписали са свим онако како су на царском иконостасу у Вилиндару.</p> <p>И ако је Х 
 леву мишицу.{S} Јест, бејах будан и то су аспре што се беле!{S} Заграбих руком и сасух две три 
јима се кандила никада не гасе, особито су се омилиле Иконији.{S} Петрија је опет знала да прич 
ја« одевених и наоружаних онако као што су Јаничари, само што им високи калпаци беху од црвеног 
ући се доле скристалисали пре, него што су се златне, бисерне и сафирне капљице откинуле да као 
 рају, а велика ти фајда бити неће, јер су махом крџава деца у сиротиње од последњих година.{S} 
 обалом ограда од руменог мрамора, коју су сафирни морски таласи тихо, чисто тепајући јој, запљ 
нашкињи је било име Петрија, а у харему су јој дали име »Ђулбахар« или »пролетња ружа«.{S} Обе  
и ће јој кроз који час доћи. </p> <p>Ту су обе кадуне на једна врата изашле, а на другој страни 
4" /> первазима од зибелина.{S} Иза њих су стојали поређани с једне и с друге стране по шест цр 
ена и дрвене грађе за цркву.{S} А сваке суботе она и друге жене из села, доносиле су раденицима 
> <p>У самој ствари Иконија му је сваке Суботе обилазила његову живу гробницу и односила му неш 
хаше.{S} Ватра му беше подузела образе; сув језик беше исплазио.{S} Иконија извади из шаренице  
суну мало вина у уста, он облизну своје суве усне, па с муком и с промуклим гласом промуца: »Ти 
и, а грло претвара у пиштаљку од горког сувог дрвета, те већ и њиме не могу ни да уздахнем, ни  
о левом бедру, подигао је у вис крст од сувог шумског грања, па се намрштио и виче:{S} Покајте  
ним реповима.{S} Њихови рахтови беху од сувог злата; а о седла од плаве кадифе беху притврђени  
пезарији.</p> <p>Отац Никодије, омален, сувоњав, жут у лицу, просед, у раси од грубог црног сук 
а уведе унутра једног дервиша, високог, сувоњавог, црне масти и дуге црне браде.</p> <p>Он раза 
 колибе, коју му на једном брежуљку а у сувоти подигоше сељаци.{S} У томе, што после онаквих му 
ици тројици око себе, а ови изнеше пред суд, уз одобравање светине, те и суд пресуди овако:</p> 
е тако, што ће вам суд?{S} А кад нећете суд где ће да се нађе правда?«</p> <p>Светина се стиша  
нађе правда?«</p> <p>Светина се стиша и суд узе да суди.</p> <p>У брзо се свих дванајест најста 
е пред суд, уз одобравање светине, те и суд пресуди овако:</p> <p>Да се Гаврану, за његов грозн 
мким гласом: »Ако ћете тако, што ће вам суд?{S} А кад нећете суд где ће да се нађе правда?«</p> 
ио?«</p> <p>»Признајем!{S} И само молим суд да се уморим брзом смрћу, јер муке које ме стегоше, 
ати.{S} Кнез устаде и каза Гаврану како суд нађе.</p> <p>»Право је« викну Гавран; »само вас мол 
ости ми!«</p> <p>Светина око њега и око суда, која је дотле била мирна да је једва дихала, сада 
е Иконији целу своју прошлост и жалосну судбину, а она опет њима причаше како су јој сина отели 
?«</p> <p>Светина се стиша и суд узе да суди.</p> <p>У брзо се свих дванајест најстаријих домаћ 
 како!«</p> <p>»Пустите човека, коме се суди, да се исприча до миле воље!« рече озбиљно кнез са 
 како су писали царски брзописци Бог им судио!{S} Ја што ћеш, нису мислили каква ће времена да  
p>»Искупили сте се да мене, новога Јуду судите!« рече Гавран мирно.</p> <p>»Признајеш ли да си  
стари кнез и већи део оних домаћина што судише Гаврану.{S} Али Гавран бејаше још жив.{S} Био је 
тренут поста беља од креча на дувару од суднице.{S} Него се брзо прибра.</p> <p>»Немојте, народ 
дно копље, а цело се село искупило пред судницом.</p> <p>У зачељу на једној клупици, посадио се 
и старо и младо, и мушко и женско, пред судницу.</p> <p>Гаврана не бејаше у селу већ неколико д 
м зеленим шаторским платном, падне пред судницу у Лежимир.</p> <p>У Лежимиру се много шта измен 
арене арабе.{S} Искупише се сељани пред судницу, те чуше од кнеза да је дошла од Санџак-бега за 
> <p>»Казаћу вам право као пред божијим судом, а да би на страшноме суду мање казивати имао.{S} 
ред божијим судом, а да би на страшноме суду мање казивати имао.{S} Зна село како ми се уврати  
 очима видим, па да мирно умрем, кад ми суђен данак дође!«</p> <p>»Па зар ја да будем монастирс 
рони.{S} Камо да је већ и Стојану давно суђен данак дош'о!{S} А, вере ми, волео бих, снахо, да  
у; а цар, као милостив цар, посла да се сужњем последња жеља за последње виђење испуни!«.</p> < 
е, нека ти је проста од мене свака моја суза, свака моја мука, сва моја туга и невоља; нека ти  
хвалимо оној жени, доброј и смерној, од суза које је Бог ову цркву и саградио, како јутрос прав 
шника пушташ у цркву, коју си ти сам од суза добре једне жене саградио!«</p> <p>За њим иђаше иг 
ти дао!» зајеча јадник Гавран гушећи се сузама, а народ то прихвати, па се као благи талас пова 
 ћилим и обасипаше јој руку пољупцима и сузама.{S} Ударише сузе и Иконији и од тога часа бијаше 
а срца, а са душе њене црни облак, који сузама дажди, онда измоли у цара ферман: да сиротиња ра 
лу и по образима.{S} И самој јој се очи сузама напунише па грцајући рече:</p> <p>»Што плачеш, д 
, и да одлакша речима од утехе и својим сузама.</p> <p>Сад се све село било узбунило доласком т 
ећ и њиме не могу ни да уздахнем, ни да сузе гутам!«</p> <p>Пљесну се сиромах Ризван руком по ч 
C6"> <head>VI</head> <head>ПОСЛЕДЊЕ ДВЕ СУЗЕ.</head> <pb n="92" /> <pb n="93" /> <p>Ризван-бег  
 једва приметан осмех.</p> <p>Са те две сузе и са тим тихим осмехом опростила се с овим светом  
ам ти, твојом добротом, растопила у ове сузе лед око њега и ево нађосмо да га још имамо!</p> <p 
и и Ич-оглани.{S} Ево се још нису утрле сузе нити је заћутало уздисање овог јадног народа за де 
 осећала да је у неколико крива за њине сузе..</p> <p>»Нека нас да плачемо!« рече Агапија. »Од  
упише се око Иконије.</p> <p>Две крупне сузе откидоше се испод њених дугих трепавица, и полаган 
јој руку пољупцима и сузама.{S} Ударише сузе и Иконији и од тога часа бијаше јој лакнуло.</p> < 
образ.{S} А Иван бризну плакати, и кроз сузе гледаше у своја два пса.</p> <p>Мајка га миловаше  
 својим дететом, док је снага не изда и сузе не угуше.{S} Па онда би пала у бунило, бунцала как 
друго него и мој шарац поче да посрће и сузе да рони.{S} Камо да је већ и Стојану давно суђен д 
{S} Стојан кад је виде онако порушену и сузну, не могаше ни речи да прозбори, него јечаше само  
ва.{S} По твојој доброти ти би и пролио сузу, али ко ће наћи попа да ми гроб прелије и прекади  
воју високу и шиљату камилавку од сивог сукна доле на под, а змије све једна преко друге навали 
о што им високи калпаци беху од црвеног сукна.{S} Иза бостанџија корачаху сложно »Балтаџије« са 
 у лицу, просед, у раси од грубог црног сукна с црном грубом камилавком, прегнуо се био над дуг 
ета чауша са шиљастим црвеним капама од сукна, загасито зеленим кафтанима, без оружја и само са 
и бумбар љуби!»</p> <p>Па онда — подиже сукњу до колена и загази у поток.</p> <p>Подиђе је мили 
м, које од старога сараја воде к џамији Сулејманији, искупила се била светина у густим шареним  
ружје победило.{S} По повратку с војне, султан га узме у сарај за свог Силиктар-агу.{S} То се в 
 да већ не може срећна бити, ако јој га султан не поклони.{S} Тако је Ризван-бег постао зет цар 
-бег знају.{S} Али тек Мејрима, коју је Султан као најлепше и најбистрије своје дете мазио, јед 
у тој шкољки затварао бисер, који му је султан Мехемед у својој најмлађој сестри поклонио био.< 
 улице, који се чувао слободан, да њиме султан са свитом својом у џамију прође.</p> <p>На горње 
ио ђаке из цркава, јер је још на Косову Султан Бајазит дао своју царску реч раји да јој не дира 
овај дворац прозвао »Аденистан«.</p> <p>Султан Ибраим поклонио је Аденистан своме зету Ризван-б 
 Михал-оглу, песник, велики везир и зет султана Мехмеда, који је Цариград освојио.{S} Сазидао г 
p>Кад Агапија преведе шта Иконија рече, султанија се слатко насмеја.{S} У томе дервиш зазвижда  
зговетније каже оно, што је мислила.{S} Султанија помисли да овај нешто магловити говор значи:  
 замишљено гледаше у младе певачице.{S} Султанија јој нешто рече, и Агапија јој преведе; али он 
да се у њу као у неко гњездо савију.{S} Султанија преко Агапије запита Иконију да л’ се није пр 
за један часак само на једном нокту.{S} Султанија опет <pb n="88" /> својим сребрним гласом вик 
 баш је много лепо!{S} Али оно да је да султанија чује!{S} Еј, еј, авај нама!« доврши Иконија т 
 силног прижељкивања препукло.{S} Млада султанија, која разумеваше перзијски, беше усхићена, и  
рну синију и однесоше.{S} Тада би млада султанија ударила длан о длан.{S} У дну дворане, према  
веле у велику дворану, где би јој млада султанија изашла пола пута у сретање, претисла њену рук 
е чу.{S} И опет јој то поновише, кад је султанија тихо руком дотакну.</p> <p>»А? шта велиш?« пи 
глом прошивати усне своје.{S} Згрози се султанија па махну руком.{S} Дервиш онда извади из свој 
p> <p>Свакога петка пред вече, млада би султанија послала своју Ћехаја-кадуну, са још две кадун 
едожуту свилу обучена.</p> <p>Кад се ни султанија ни Иконија не хтедоше ничега прихватити, онда 
 да гмиже по ћилиму силество змија, док султанија пребледе, па се диже а девојке вриснуше прест 
кочише играчицама и напојише их.</p> <p>Султанија даде запитати Иконију: како јој се свиди игра 
 не би никад могло ни поиграти!«</p> <p>Султанија није разумела на што Иконија нишани, а опет И 
у, као да, се из сна пробудила.</p> <p>»Султанија пита: »је ли да је лепа песма?«</p> <p>»Баш ј 
 и разнога кроја.{S} Све то прође поред Султаније и Иконије чисто са страхом, гледајући преда с 
 о њему и причала.</p> <p>На један знак султаније, Кизлар-ага уведе унутра једног дервиша, висо 
едати их.{S} Један паде на софу, између султаније и Иконије и спусти пред султанијом ђурђевак.{ 
ла длан о длан.{S} У дну дворане, према султанији, два би нубијска горостасна црнца размакли те 
 своје сиџаде.{S} Девојкама, па и самој султанији, то се даде на смеј па се слатко насмејаше, А 
ле је на осмоугли столац од седефа пред султанијом и Иконијом, а по синији разместиле плаве ћас 
змеђу султаније и Иконије и спусти пред султанијом ђурђевак.{S} Она се маши да га подигне, али  
 индијске мирисе и покадише њима најпре султанију па Иконију и прођоше после по редовима дворан 
емо!{S} Ходи да те водим да видиш младу султанију снаху твоју!»</p> <p>И везир је узе за руку к 
!) одјекујући тиме грмљавини која се за султаном ваљаше низ улицу.</p> <p>Иконија је сад у оном 
крчага, положи га несрећнику на главу и суну му кап вина у отворена уста.</p> <p>Он се устави у 
p>Кад му она после кратког времена опет суну мало вина у уста, он облизну своје суве усне, па с 
акијом, протрљаше јој слепе очи и руке’ сунуше јој неколико капљи вина у уста. познадоше да ниј 
ој памет повратила.{S} Ако ми до захода сунца у уторак не пошљеш реч да пристајош да ми будеш д 
 руку десну изнад обрва, заклони очи од сунца, које са запада косо своје зраке у руменим прамен 
к и личан човек; кроз мрки препланак од сунца пробијаше на јабучицама румен младићскога здравља 
његову а под танком и лаком копреном од сунца.{S} После дужег ћутања Гавран ће рећи:</p> <p>»Је 
едигла била.</p> <p>Тога дана по заходу сунца паде у село харамбаша Стојан са неколико хајдука  
уке, он, који ми је живој срце ишчупао, сунце ми помрчао и живот ми загорчао!«</p> <p>У том јој 
 и акрепи; утекох из пећине на поље.{S} Сунце већ беше огрануло.{S} Огрејах се и дођох себи; ох 
 смиље изађосмо у једну дивну башту.{S} Сунце грануло па обасјало цвеће, да ти очи засену од ја 
у.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тек је сунце било отскочило за једно копље, а цело се село иск 
ији, за коју мишљах негда да ми дом као сунце греје.{S} Али ето, у место једне грудве снега, па 
јој, запљускивали кад је море на тишини сунцем успавано било, а опет бесно у њу грували и преба 
ра носи сјајну сабљу цареву, која се на сунцу од силног драгог камења гледати није дала, него ш 
д саму стреју од самог биљура, па се на сунцу преливају у све дугине боје; погледам горе, а куб 
покривено љускама од седефа, који се на сунцу преливао из беле млечности <pb n="79" /> у тамно  
над ње.{S} И коњ и јахач трептали су на сунцу од злата и драгог камења, Била је милина погледат 
лечност њеног лица видела се кроз танки сунчев препланак.{S} Све је на њој било чисто, и све јо 
ок се јата голубова и грлица лепршаху у сунчевом зраку под плавим небом, а славуји у слободи пе 
 што ће усред тога једна проста и стара Супкиња сељанка?{S} Као мува кад падне у чинију млека,  
ир желио да буде.{S} Али ту Иконија, на супрот и Хусејин-аги и свима мајсторима и свом селу зах 
торица доле, па право Иконији, одгурнув сурово оца Никодија на страну.</p> <p>»Не дајте браћо!« 
све по старешинству, па онда кнезове од суседних села и друге главне људе.{S} Навалише и игуман 
с к цркви, ниси ли се с ким год на путу сусрела?« питаше калуђер.</p> <p>»Нисам оче, а ударила  
лости да се укрштају у оној непрекидној сутоњи што у црквици владаше.{S} Кад човек први пут уђе 
конија се строгим постом спремила да се сутра на великој летургији причести, па које од узбуђен 
 нека се Иконија ноћас спреми, па да се сутра ако Бог да зором крећемо!«</p> <p>Хусејин-ага, ка 
 њему липа тихо шапуће: »Кад челе падну сутра на мој цвет, замолићу царицу њихову да пошље неко 
 калуђер.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутра дан, спремајући се да пођу на јутрење, Иконија ис 
 кап воде, јер сав гори од жеђи.</p> <p>Сутра дан Иконија је радила своје домаће послове невесе 
у је за душу ако у животу није!«</p> <p>Сутра дан, опет пред зору, Иконија је однела у пећину с 
, нит’ је ткана нити је предена, већ од суха злата исплетена, на кошуљу челик панцијера, на пан 
ковчама триста трепетљика, до колена од сухога злата, и обуче чизме цариградске, а устакну калп 
ли ми сотона шапну »Море то није ништа! та сласт за кратко траје Слађе је да је из дана у дан г 
, пре би се насмејали него зачудили!{S} Та ево ме и сама се смејем!« Па би се опет тихо насмехн 
?«</p> <p>»Видех те где чараш.{S} Стала та ћерка у сред потока, брчка се као сребрна пастрмка,  
ула да ће да је проси у мајке, — шта је та срећа према срећи једне младе матере, која види како 
ни то сад по арапски гунђају: »а шта ће та сељанка овде?{S} Није њој место овде!«</p> <p>Ризван 
 каранфила.{S} Милина је била погледати та два низа од лепих девојака, разнобојне свиле, којима 
ни кроз младо, зелено борје скачу; сама таваница урезана дубоко и високо, као да се горе негде  
0" /> кадифе, па златом извезене; испод таванице, свуда у наоколо, иде поширок перваз, у коме с 
а.{S} Читиво јато облеташе испод златне таванице и лепо беше погледати их.{S} Један паде на соф 
це дигоше сребрну синију и однесоше.{S} Тада би млада султанија ударила длан о длан.{S} У дну д 
а је посади поред себе на софу. </p> <p>Тада би робињице донеле велику једну сребрну синију, на 
нуо с памети, велите?« настави Гавран. »Тада још нисам био сврнуо с памети.{S} Пробудих се и на 
вила поред невољника, заједно с крчагом тазе воде, коју је у планини захитила.{S} И сада је Гав 
и шкргутну зубма; »ај, да га знам ко је тај, коме не треба да се вера по шипрагу те да види шта 
ао да нису чиста посла с њиме!« причаше тај што га је видео; »јер иде гологлав и босоног по шум 
 то не пита!« рече Турчин преко. »Је ли тај мали твој син?«</p> <p>»Јесте честити беже!« рече И 
имиш, па све се то помешало и ишарало у тај лепи сан, који даће Бог да је на добро као и све шт 
д се чита евангеље, кад се износи света тајна, кад треба да се прекрсти, јер старац нит добро в 
ширеним зеницама, као да полагано сриче тајне реченице у ономе везу.{S} Па онда га подиже у вис 
ки у Хајдучком стану ... .{S}50 </p> <p>Тајне двора Обреновића I.{S} II. ...{S} 3.-</p> <p>Злоч 
о ноћ нестало.{S} Сељани се искупише на тајни договор шта да раде.{S} Мишљаху да пошљу брзохотц 
е која је од младога момка, о коме је у тајности свога срца на јави слатке снове сневала, тога  
ељаци који то знамо, кријемо ту народну тајну; али бадава крити, да је само видиш одмах би позн 
, никад ми ништа помињао ниси!«</p> <p>»Таква је стара царска заповест.{S} Ич-оглани не треба д 
первазом од зибелина, антерију од истог таквог атлаза с рукавима од белог атлаза, широке шалвар 
тавама па сам себи у сну испричах једну такву гатку.« Него опет копкало ме да видим има ли плоч 
це на двоје као нека оштра сабља.{S} Из таких очију посла за мном прекор као зрно које не прома 
.</p> <p>»Браћо и народе, не дајте нас! тако се свакоме од вас Бог на невољи нашао!« викаше она 
?{S} Као мува кад падне у чинију млека, тако сам ти ја у овој госпоштини.{S} Хоћу у њој да се у 
у и господство, ја се мишљах: еј, Боже, тако је то и у нас било док имадосмо своје цареве!{S} Д 
бе играчице као да се у лету скаменише, тако засташе лебдећи за један часак само на једном нокт 
ништа друго да каже него: »Тако, синко, тако!«</p> <p>Чу отац Никодије где неко иза њега говори 
м глађаше зулове у свога синчића: »Ето, тако ти је отац говорио.{S} Тако је исто говорио и оцу  
завет <pb n="8" /> нисам заборавила.{S} Тако ћемо сине мој, у име, божје да пођемо оцу Никодију 
 <p>Иконија се беше чисто скаменила.{S} Тако оста за неколико тренутака.{S} Па се онда побожно  
снуо прстом да му се како не омакне.{S} Тако се беше занео, да не чу кад Иконија с Ивом уђе, па 
, како су је у харем допратили били.{S} Тако је и било, само што је сад ваљада стотину дечака,  
 бити, ако јој га султан не поклони.{S} Тако је Ризван-бег постао зет царев, везир царев и госп 
чића: »Ето, тако ти је отац говорио.{S} Тако је исто говорио и оцу Никодију кад га је овај прич 
езен.{S} Узенгије су му биле од злата а тако и дизгини, са којих је висило на свакој страни по  
докле је год народа српског.{S} И треба тако.{S} А сад браћо у здравље ктиторке овог светог хра 
логај погаче и гутљај ракије.{S} Кад га тако мало поткрепише, онда Стојан поче:</p> <p>»Знаш ли 
д мушке цркве.{S} Наместила се иза њега тако да му је могла на ухо да шапутне кад се чита еванг 
шта веће нема!«</p> <p>»Вољан си аго да тако говориш; ама да могу сада да прошетају овом чаршиј 
е!« рече ведро отац Никодије. »Ако пође тако и даље, како је пошао, ако слуша и учи како је поч 
 Његова долама од црвене кадифе била је тако богато златом извезена, да је једва овде и онде кр 
во раме склопив трепавице.{S} Па кад је тако, по јаничарском обичају, показао како је готов да  
ни.{S} Опет сама себи говораше: »Ако је тако, онда не ваља оно што село учини!«</p> <p>И другу  
оније, матере Ризвана везира«.{S} То је тако и само везир желио да буде.{S} Али ту Иконија, на  
, нема образа људског, и човек који сме тако да беди једну жену, како ти мене бедиш, нема душе  
се сетили <pb n="101" /> нечега.{S} Пре тако пет година, дође у Дечане неки Србин из Далмације, 
измолила у оца Никодија његово ђаче, те тако мали Ива сеђаше између деда и мајке своје на прост 
<pb n="44" /> громким гласом: »Ако ћете тако, што ће вам суд?{S} А кад нећете суд где ће да се  
 гологлава, босонога, издрпана, бледа и тако изнемогла, да му ноге клецаху, те га два момка под 
ку него на пустој глави удовице.{S} Или тако нешто.{S} Ето сам већ и заборавила!«</p> <p>»Вала  
ам се од њега препала.{S} Није, него ми тако долази свагда, чим угледам Арапина, сва се стресем 
у дугу а жалостиву песму. »Шта ли ми ти тако тужно причаш?« питаше га Иконија склапајући своје  
{S} Све је на њој било чисто, и све јој тако приличаше да је било мило погледати је.{S} Била је 
 кукавице изгубиле мајке наше, нико нам тако говорио није као ево ти данас.{S} Срце нам се било 
али и прекорно рече:</p> <p>»Не ваља то тако, снахо!{S} Не ваља се светити јер Бог је казао: ос 
а везала сам се заветом за то што је то тако воља божја била.{S} Ето, ви’ш, не може!«</p> <p>»Н 
арев везир и кад цар не би хтео, јер то тако стоји у твојој звезди записано!« рече Хусејин мирн 
 с бокалом са жутим шербетом једна исто тако велика и танкострука млада девојка са бледожутом р 
ајде ти сад после ове веселе Џумбусаре (тако је почела да зове Ђулбахару) причај нам о оном ста 
ype="notes"> <note xml:id="SRP18910_N1">Тако се звало ***седмогодишше +++прибирање+++ и одвођењ 
ли не могаше ништа друго да каже него: »Тако, синко, тако!«</p> <p>Чу отац Никодије где неко из 
х обе и рече им: </p> <pb n="81" /> <p>»Тако вам очију, децо моја, немојте ме више мучити!{S} В 
 Риналдини I.{S} II. ...{S} 7.- </p> <p>Таковски устанак ... -.{S}30 </p> <p>Пехарникова ћерка  
векеташе цитре и тамбуре, закуцаше тихо таламбаси, потскочише обе хитре и видрасте Мисирлијке к 
чица с ћеманетима, цитрама, тамбурама и таламбасима, и седам певачица.{S} Засвираше и запеваше  
о даље на пољани зазвиждаше двојнице, и талас од момака и девојака поче да се повија под повета 
а, а народ то прихвати, па се као благи талас поваља вика: »Бог ти дао!{S} Бог те благословио!« 
 једва дихала, сада се уздрма као тежак талас, па с виком писком и псовком навали на Гаврана да 
ац од Јаничара с муком је издржавао ове таласе од људи, да не запљусну онај отворени пут средин 
ускомеша, као кад изненадни вихар ветар таласе узбурка.{S} Народ као да га нека сила потискује, 
руменог мрамора, коју су сафирни морски таласи тихо, чисто тепајући јој, запљускивали кад је мо 
 наоколо, иде поширок перваз, у коме су талијански мајстори живим бојама исписали како се понос 
беси, не бејаше доста светини.{S} То би таман било да му се учини милост за коју он и моли.{S}  
седам, свирачица с ћеманетима, цитрама, тамбурама и таламбасима, и седам певачица.{S} Засвираше 
рахом посута лептира.{S} Не знаш, да л' тамбуре дрхћу под манђијом дивотнога девојачког крока,  
ним обрвама.</p> <p>Зазвекеташе цитре и тамбуре, закуцаше тихо таламбаси, потскочише обе хитре  
Чињаше јој се ова шума као нека велика, тамјаном окађена црква, и као да озго са небеског плаво 
 поклонио био.</p> <p>Дугачки редови од тамно зелених кипресова одвајали су га од великог перив 
ливао из беле млечности <pb n="79" /> у тамно зеленило, а из овога у топло руменило.{S} Отуда ј 
раор преливао из бледоплавог споменка у тамну љубичицу; млечност њеног лица видела се кроз танк 
ко чела, нек одлете до Лежимира, и нека тамо по ливадама пронесу од цвета до цвета, и од листа  
, да је Никодије отишао у Јерусалим, па тамо и преминуо рече један други калуђер.</p> <mileston 
. воде... кап воде!« Пође к пећини, кад тамо седи на камену старац, бео <pb n="47" /> као овца, 
усалиму, па нам узгред причаше, како је тамо наишао на једног старца Србина калуђера и с њиме с 
облетаху витокриле беле утве, а по коме тамо даље пловљаху трговачки и царски бродови разапетим 
ерад!{S} А сад се ево пометем; ломим се тамо где ме не треба, а нисам тамо где ме треба!{S} Ниј 
удма, добро, ево ћу да ти сазидам конак тамо, напунићу га сваком згодом, наредићу да ти се из м 
 ломим се тамо где ме не треба, а нисам тамо где ме треба!{S} Није друго него и мој шарац поче  
шај!{S} Прођем по перивоју мало; седнем тамо под ону велику и стару липу.{S} Истом седнем, а он 
димо оца Никодија!«</p> <p>»А што "ћемо тамо, нано?« упита Ива одломив себи добру кришку погаче 
 свиленога паса па у његов силав задену танак један черкески нож, којега златне корице беху пос 
ку и као нагнем да бегам, а оно оне две танке циганчице скакућу испред мене!{S} Него, ако ниси  
, жуте, црвене, зелене и беле; око паса танки свилени бајадери, по којима златна и сребрна жица 
ицу; млечност њеног лица видела се кроз танки сунчев препланак.{S} Све је на њој било чисто, и  
се сетих!{S} Ђаци патријаркови запеваше танким грлом нешто о новом Јерусалиму, а оно се <pb n=" 
воје, и сакриваше га од погледа турских танким и везеним рукавима од своје кошуље.</p> <p>»Браћ 
S} У сваке коса беше оплетена у стотине танких витица, па падаше по плећима до испод појаса; ша 
сећи, али тек српски.{S} Колико је било танких робињица и брзоногих дечака од 12 година у доњим 
турбанима од кашмирских и хиндустанских танких тканица, разних боја и разних облика неко у ћурк 
трепавице, па, слушајући пажљиво његово танко извијање, заспа.</p> <p>И опет у сну чу како Гавр 
е-свилу и из ње извади једно парче врло танког платна.{S} На једном крају то парче беше опточен 
 тихог руменила у млечност његову а под танком и лаком копреном од сунца.{S} После дужег ћутања 
 с обнаженим рукама и грудима, утегнуте танком свиленом копреном око паса, са сребрним гривнама 
На глави је носио златан шлем, обавијен танком белом чалмом, из које се спреда а изнад чела узв 
 као капља, младе, високе, витоструке и танконоге Мисирлијке, с обнаженим рукама и грудима, уте 
ице на чистину сељанка једна, повисока, танкострука, смеђе косе, граорастих очију, којих се гра 
жутим шербетом једна исто тако велика и танкострука млада девојка са бледожутом ружом у златној 
угом ђаконијом.{S} Једна би се висока и танкострука девојка — с црном косом, црним очима, белим 
ук и извади из њега нешто у саде свилу, танку као паучина, завијено.{S} Кад поче и то великим и 
има а на грудма широм отворени, да кроз танку маглицу од свилене паучине покажу где нежна милин 
 младом везиру, положи му на колено ону танку свилену тканицу, и опет се натрашке узмаче неколи 
да арапском псовком, завитла троструком татарском камџијом и љуто удари сељанку.</p> <p>Јадна И 
цама са кукастим широким кљуном, што на тачкама и сребрним пречагама међу свака два поморанџина 
им.{S} Сад сам те познала прво по очима твога оца, а друго по куцању мога срца!«</p> <p>И онда  
 воде... кап воде... за живот и здравље твога Ивана!«</p> <p>Иконија се пробуди и устаде.{S} На 
> <p>»Ја се, Бога ми, бејах загледала у твога везира.{S} Вала доста је и њега видети па да очи  
ти владико!« Еј, Боже, да ми је онда да твој отац устане из гроба, па да те види, па макар ја т 
та!« рече Турчин преко. »Је ли тај мали твој син?«</p> <p>»Јесте честити беже!« рече Иконија гр 
е рођен да буде велики човек.{S} Ја сам твој човек, и што имам хлеба једем га у царево и у твој 
несеш свећу боље среће и босиљак мира у твој народ.«</p> <p>Пред саму цркву Иконија остави свој 
све теби Бог записао у својој књизи.{S} Твоја мајка не ће доживети, али опет за то може бити да 
шила бих душу, кад не бих казала, да је твоја жена једно добро дете и праве царске милости прем 
и дуго да заборавим поглед, којим ме је твоја мати погледала кад на земљу паде.{S} Ево и сад (п 
ла, већ да поред мене седнеш!{S} Ово је твоја кућа.{S} Пре него ме је цар (коме нека се слава б 
 Иконија; »и ако си царев везир, опет и твоја хазна има дно своје!«</p> <p>»Нека потрошим десет 
веду калуђери па нека црква пропоји као твоја задужбина, а на славу Бога, који је један и исти  
А да јој видиш синчића од седам година, твоје соколове очи, честити беже, прозреле би одмах Оџа 
да, ако само тиме могу да купим теби за твоје старе дане нешто среће да у њој поборавиш жалост  
 Боже! куд ћеш више оче Никодије?{S} Од твоје шенице у којој како народ зна, кукоља нема, усади 
 учи како је почео, ето једнога дана од твоје куће владика цркви!«</p> <p>Чича Сима беше извади 
 <pb n="57" /> <p>Кад смо те отимали од твоје мајке, ухватио си се обема рукама за њен десни ру 
тиње!« »Е вредило је да прођеш кроз све твоје муке, кад си овакав дан доживела!« А они који бех 
што се не удајеш, за младости за лепоте твоје?«</p> <p>»Не могу, оче Никодије!« одговори Икониј 
 оцу твоме, и као старом пријатељу куће твоје, мени не ћеш замерити <pb n="14" /> што ћу да те  
 и што имам хлеба једем га у царево и у твоје здравље.{S} Слушам шта сељани о том детету говоре 
ме, и колико ми добра чините и ти и сви твоји, већ и не ваља, хоће скоро по неки пут и да ме ра 
овог богаља, кога ево видите овде поред твојих ногу.{S} Хранила сам га и чувала од људи и од зв 
.{S} Али ако си ми син, ако хоћеш да се твојој мајци бар под њену старост скине тешки камен са  
ј земљи, далеко од мојих гробова.{S} По твојој доброти ти би и пролио сузу, али ко ће наћи попа 
кад ми пре годину дана први пут дође по твојој жељи; и оно исто што рекох мојој Макрени, кад ми 
 подигне себи нешто црквице!{S} Биће то твојој мајци за душу, а теби за здравље.</p> <p>Удари с 
кад цар не би хтео, јер то тако стоји у твојој звезди записано!« рече Хусејин мирно и поуздано. 
срце робињицама?!{S} А данас си нам ти, твојом добротом, растопила у ове сузе лед око њега и ев 
/p> <p>»Хвалим те Боже, који си великом твојом и чудесном милошћу подигао цркву, коју сам ја мо 
чим и видим шта је.{S} Ходи Иво с наном твојом!«</p> <p>Узе Иву за руку и потрча цркви.</p> <p> 
ко се више не може.{S} Данас ћеш једном твојом речју да од мене начиниш срећна и добра човека,  
зи беже, да не падне крв; ако падне, на твоју ће главу!«</p> <p>Раздера се вођ турски љутито на 
те водим да видиш младу султанију снаху твоју!»</p> <p>И везир је узе за руку као неко дете, и  
 узе ме за руку и рече »хајде, да видиш твоју цркву!« И онда као обиђосмо цркву уђосмо и унутра 
жељу.{S} Јутрос сам изашла била на гроб твоме оцу и рекла му: да мој завет <pb n="8" /> нисам з 
ви везире!{S} Свега има изобила у двору твоме, и колико ми добра чините и ти и сви твоји, већ и 
ако ће и поче:</p> <p>Као духовноме оцу твоме, и као старом пријатељу куће твоје, мени не ћеш з 
а је овај причестио.{S} А ја сам се оцу твоме заветовала: да ћу, ако ми Бог и мајка божја помог 
жљиво, па онда рече:</p> <p>»Што обећах твоме Миленку на самрти, што ти казивах кад год си ми п 
S} Турци су имали и пиштоље у кубурама, те опалише неколико метака, па се разиђоше по сабору уд 
вара у пиштаљку од горког сувог дрвета, те већ и њиме не могу ни да уздахнем, ни да сузе гутам! 
олитве!« </p> <p>И онда му их он очита, те Гавран, плакајући у глас као мало дете, одмиле до пр 
име конаку.{S} Зидао га је Махмуд-паша, те у тој шкољки затварао бисер, који му је султан Мехем 
таласа, крену за вођом, удари у одзиве, те се по оном пољу просу блејање, некако мекано и радос 
ивањског цвећа на онај извор иза цркве, те умиваше лице, јер бабе причаху како од те воде јача  
окамениле.{S} И тек када Иконија приђе, те пољуби у образе најпре Агапију па онда и Петрију, бр 
адном водом и дадоше јој гутљај ракије, те се брзо опорави.{S} Оста у порти на трави до свршетк 
ашега Иву одгајити, ако ми Бог помогне, те да прихвати да сам чува добро име свога оца.{S} Где  
 /> <p>Пред вече тога дана дођоше жене, те причаше Иконији и Чича Сими све шта је и како је бил 
изнеше пред суд, уз одобравање светине, те и суд пресуди овако:</p> <p>Да се Гаврану, за његов  
устите да с миром носимо то једно дете, те да не буде горе, много горе!«</p> <p>»Беже!« рече от 
 и сестре моје, да се бринете и буните, те ново какво зло на село навлачите.{S} Царској треба д 
ице крило, то се крило на чекрк окреће, те казује....«</p> <p>»Аман! куд си пошла, шта си намис 
је измолила у оца Никодија његово ђаче, те тако мали Ива сеђаше између деда и мајке своје на пр 
 Ђурђем град порушили и цркву запалили, те је после велики војвода Раде Облачић оправив цркву,  
чистину.</p> <p>Харамбаша Стојан скочи, те са својим хајдуцима ишчупа несрећника из руку разјар 
ј, Боже мој, опрости ми што се заносим, те будна моје старе снове сневам! »Сине, мој, немој да  
у; биће да се царевим везирима замерио, те су га осудили да погине, а он замолио цара да бар пр 
 привикаше други; »има тога мој брајко, те још како!«</p> <p>»Пустите човека, коме се суди, да  
смо из далека; дај да ти очи сагледамо, те да нашима на дому кажемо: видесмо цркву божју, и вид 
гано сама себи:</p> <p>»Баш хвала Богу, те нема никога, ни да ме види ни да ме чује како се ова 
а и тако изнемогла, да му ноге клецаху, те га два момка подржаваху.</p> <p>Стојан нареди да га  
бе.{S} Искупише се сељани пред судницу, те чуше од кнеза да је дошла од Санџак-бега заповест: д 
р-ага викну две три оштре речи дервишу, те овај баци своју високу и шиљату камилавку од сивог с 
онија се диже са постеље, <pb n="36" /> те га пред кућом дочека кукњавом.{S} Грцајући од плача  
ли то чекају?« упитах. »Чекају тебе, да те причесте!« рече ми отац Никодије.{S} А ја се препадо 
: »Ама изиди на горњи праг од цркве, да те сви видимо!?{S} Има нас који дођосмо из далека; дај  
а је давнашња жеља била да те нађем, да те поред себе имам, и да се потрудим да бар старост сво 
о зазвечале.{S} И сад јој се чинило, да те речи више не говори чича него да јој их ветар доноси 
приђе к руци оца Никодија.</p> <p>»А да те не сметох у каквом светом послу?!« настави она гласо 
иротицу.{S} Јесте, видим да не треба да те боли, јер биће да сва моја сетност долази од луде па 
и је срце болећиво.{S} Него не треба да те боли, и немаш шта да жалиш.{S} Ти ми чиниш толико, к 
:</p> <p>»Моја је давнашња жеља била да те нађем, да те поред себе имам, и да се потрудим да ба 
нда да твој отац устане из гроба, па да те види, па макар ја то и не гледала.{S} Еј, Боже мој,  
ш као у Вилиндару!{S} Него хајде сад да те ја водим у једну другу српску цркву!« Па ме онда пов 
сту смеђу косу, и рече:</p> <p>«Боље да те ја у коси носим, него да те онај црни бумбар љуби!»< 
и будеш домаћица, онда за оно што ће да те снађе, не жали ни на кога до на себе саму!{S} Ова ру 
ове воље, више не растајемо!{S} Ходи да те водим да видиш младу султанију снаху твоју!»</p> <p> 
<p>«Боље да те ја у коси носим, него да те онај црни бумбар љуби!»</p> <p>Па онда — подиже сукњ 
не ћеш замерити <pb n="14" /> што ћу да те као уз гусле да питам: ћери мила, што се не удајеш,  
е срце разнеле, него што ето доживех да те опет гледам где се вијеш као тужна кукавица!«</p> <p 
«</p> <p>»Ја те жедна напојити могу, ја те гладна нахранити могу, ал’ ти, Гавране, никад опрост 
тила, реци и да ми прашташ!«</p> <p>»Ја те жедна напојити могу, ја те гладна нахранити могу, ал 
а исприча својој Макрени шта је сневала те ноћи.</p> <p>»Од некуд искрсну отац Никодије, сав бе 
дан тих једва приметан осмех.</p> <p>Са те две сузе и са тим тихим осмехом опростила се с овим  
 га буздованом и два и три пута у плећа те овај скочи у седло, па у бесном трку заједно с вођом 
 Иву у образ.</p> <p>»Ето, виш, и гаров те љуби!{S} Хоће да ти каже: не брини се за нас!«</p> < 
 и с друге стране.{S} Вичу јој: »Е, Бог те благословио!« »Е, Бог ти дао и овога и онога света!« 
 талас поваља вика: »Бог ти дао!{S} Бог те благословио!«</p> <p>Игуман благослови руком богаља  
и пред Богом и пред људма!»</p> <p>»Бог те благословио!{S} Бог ти дао!» зајеча јадник Гавран гу 
ка са очима једне хасеки-кадуне!{S} Кад те очупах од ње, она паде, погледа ме крупним очима исп 
е видим, и опет од несреће моје што кад те видех жива, нађох те да си царев везир!«</p> <p>»Па  
 га добро видиш, да се не препаднеш кад те после пред њега изведем!« рече Хусејин Иконији.</p>  
 умиваше лице, јер бабе причаху како од те воде јача вид очњи, и како је чак некаки слепац прог 
а камена плоча маховином обрасла; испод те плоче има лонац, у лонцу хиљаду аспри; стекох их као 
у да говоре турски и арапски, а оно све те тице погледају право и оштро у <pb n="95" /> мене, п 
 погледом гледа да л’ ће ко да му приђе те да га загрли.</p> <p>Око црквице је била поширока по 
исале.</p> <p>Но једно месец дана после те свадбе, јави се у конаку новога везира стари један Ј 
оће да ишчупа!«</p> <p>Бабе неке дођоше те јој бајаху свака на свој начин.{S} Пети дан Иконија  
ник у планини; немојте да огрешите душе те да скапље од глади без мене!{S} Збогом сад, и нека в 
} Нити је право да кажем ма што, што би те заболело, а видим да ти је срце болећиво.{S} Него не 
ољуби му руку, и онда шапутне своме Иви те и он приђе к руци оца Никодија.</p> <p>»А да те не с 
и скроб у своју руку, посоли га и пружи те јој га вођко из руке поједе.</p> <p>»Ево да ти кажем 
а сам боља од бумбара,« рече ружи, »али те бистра вода може однети ноћас до на груди каквој вил 
е гледаш?« запитах га.{S} А он: »Гледам те да л’ си човек, да ти аманет дадем!« А ја рекох: »Ба 
 а кроз њих засеваше муње.</p> <p>»Срам те било, гаду од човека!« рече она срдито. »Да имаш душ 
S} А право да кажем, учини ми се да сам те очи и то чело неге видела, па се занесох тражећи по  
ме познала?« питаше је.</p> <p>»Кад сам те на подне с царем видела, почела сам да слутим.{S} Са 
идела, почела сам да слутим.{S} Сад сам те познала прво по очима твога оца, а друго по куцању м 
рата устављао да повиче:</p> <p>»Хвалим те Боже, који си великом твојом и чудесном милошћу поди 
 Мусломанима и каурима!«</p> <p>»Хвалим те боже!{S} Ево сад нађох мог сина!« промуца Иконија кр 
че Хусејину:</p> <p>»Баш му, аго, молим те кажи, да човек не мисли да сам се од њега препала.{S 
овим ђацима па запеваше.... чекај молим те мало!« Па се Иконија погну, замисли се, замисли, пре 
астајали, стари му калуђер рече: »Молим те, брате, кад будеш пролазио кроз српске крајеве, кажи 
ем да се ничему не нада!«</p> <p>»Молим те, као оца, као што ми и јеси по Богу отац, светуј га  
/p> <p>Кизлар-ага закуца сребрном алком те се на мах оба крила расклопише.{S} Иза врата стојао  
 раје цара у омразу воде!«</p> <p>»Нико те за то не пита!« рече Турчин преко. »Је ли тај мали т 
р више ни у мене нема!«</p> <p>»Хвалимо те Боже! куд ћеш више оче Никодије?{S} Од твоје шенице  
совуљ, богме, ја како!«</p> <p>»Хвалимо те Боже!« рече Иконија побожно. »Пусти ме, оче Никодије 
ка с њега.</p> <pb n="57" /> <p>Кад смо те отимали од твоје мајке, ухватио си се обема рукама з 
чем од среће <pb n="78" /> од среће што те видим, и опет од несреће моје што кад те видех жива, 
ај, коме не треба да се вера по шипрагу те да види шта ја данас видех, зубма би му гркљан искин 
 Никодије искочи напред и стаде пред њу те је заклони од Турака.</p> <p>»Беже!« поче калуђер; » 
душа на ономе свету мирна бити, а ја ћу те и јутром и вечером благосиљати, а на самртноме часу  
 него нађе и некаквог кумашина и кумицу те и њих посади <pb n="26" /> да заједно ручају с њеним 
то почетак од разговора?«</p> <p>»Видех те где чараш.{S} Стала та ћерка у сред потока, брчка се 
 обема рукама за њен десни рукав; тргох те од ње и однесох те у моме наручју, а ти стегао у руч 
 n="19" /> у човечијем облику.{S} Видох те кад прође у манастир и рекох себи: боље да је дочека 
среће моје што кад те видех жива, нађох те да си царев везир!«</p> <p>»Па зар је несрећа бити ц 
н десни рукав; тргох те од ње и однесох те у моме наручју, а ти стегао у ручицама ово парче од  
аврши: »Оче Никодије, ако је усаветујеш те пристане, ево од мене прилога Светоме Јовану пет сто 
а и ево нађосмо да га још имамо!</p> <p>Те вечери обе младе жене испричаше Иконији целу своју п 
е покренути да са женама говори.</p> <p>Те ноћи Иконија не могаше за дуго оком тренути.{S} Мишљ 
 ја сам прву милост у тебе нашао.{S} Од тебе сам научио да пушком бијем, сабљом да сечем и копљ 
лосом, »нису могли да отму моје срце од тебе.{S} Ја имам једну матер.{S} И ја и ти, и ми који к 
епше да буде не може.{S} Паметнији и од тебе и од мене рекоше: »Мал дер Хиндустан, акл дер Френ 
 очи склопим видим њене очи!{S} Узех од тебе ово парче и чувах га као амајлију.{S} Сиромах сам  
е бојиш доброга оца Никодија ?{S} Он ће тебе лепо да пази!« </p> <pb n="9" /> <p>»Не бојим се!« 
ом да сечем и копљем да погађам.{S} Без тебе Ризван данас не би био царев везир!« </p> <pb n="5 
о ми се он кроз тебе свети, јер ми кроз тебе добра чини.{S} Нека је слава Богу, који је дао да  
о поток потекла.{S} И ево ми се он кроз тебе свети, јер ми кроз тебе добра чини.{S} Нека је сла 
> <p>»Познајем мој рукав!{S} Познајем и тебе.{S} Ти си.</p> <p>Он јој дохвати руку и пољуби је. 
ајлепше!{S} А лепо сви они прођоше мимо тебе а испред Падише!«</p> <p>»Ја се, Бога ми, бејах за 
 обасуо милостима, ја сам прву милост у тебе нашао.{S} Од тебе сам научио да пушком бијем, сабљ 
а. »Кога ли то чекају?« упитах. »Чекају тебе, да те причесте!« рече ми отац Никодије.{S} А ја с 
ице!{S} Биће то твојој мајци за душу, а теби за здравље.</p> <p>Удари се Ризван руком о колено. 
разорио био!{S} Слава теби, Боже, слава теби! во вјеки вјеков, амин!« </p> <pb n="100" /> <p>То 
м ја мојим грехом разорио био!{S} Слава теби, Боже, слава теби! во вјеки вјеков, амин!« </p> <p 
ру рече, тихо: »Хвала прво Богу па онда теби оче, на овој великој радости!« а очима показа на с 
 све ми се чини, да не може бити, да ја теби и царевој кћери нисам овде на сметњи.{S} Ови царск 
игуман, па ко зна чедо моје, шта је све теби Бог записао у својој књизи.{S} Твоја мајка не ће д 
урке да се мени освети?!«</p> <p>»Да се теби освети?!{S} А што да ти се освети?« упаде јој Стој 
сет хиљада, ако само тиме могу да купим теби за твоје старе дане нешто среће да у њој поборавиш 
раше Иконија озбиљно и тужно. .</p> <p>»Теби сам, жено, згрешио више него Богу!{S} Али јесте, е 
нђео!«</p> <p>Иконији је срце било пуно тегобе, па ни једне речи не проговори.{S} Остави поред  
 да је једва дихала, сада се уздрма као тежак талас, па с виком писком и псовком навали на Гавр 
отрча мимо њега дркћући све то краћим и тежим дахатом.{S} Груди јој се надимаху као да хоће да  
опет је пресече и опет се начинише две, тек за тили часак поче да гмиже по ћилиму силество змиј 
ћ испаде пред њу.</p> <p>»Вала Иконијо, тек сад разумедох што се памети људске окрећу за тобом! 
из дана у дан бивала све невеселија.{S} Тек би се са ћошка свога конака загледала у море, па би 
 као да га је тешки терет претискао.{S} Тек кад је уведе за руку у кућу, и кад виде оца Миленко 
жубор, шапуће лишће, шапуће, шапуће, па тек с друге стране зашушти јачи шушањ.{S} Окренем се, п 
="9" /> <p>»Не бојим се!« рече Иван, па тек онда бризну у глас да плаче; »Не бојим се ништа!{S} 
е је у волујска кола на меку подлогу од тек покошене траве, која дихаше мирисом од Ивањског цве 
укове видети, то је тек нешто, а ово је тек шала!«</p> <p>У том дервиш подиже у вис своју камил 
плашила нисам!{S} Смукове видети, то је тек нешто, а ово је тек шала!«</p> <p>У том дервиш поди 
етку наслоњено.{S} Трже се и разабра се тек кад Хусејин вихну: »Ево Падише!«</p> <p>Јаничар пад 
љуљала главом то на десно то на лево, и тек би јој се по неки тешки уздах из груди откинуо.</p> 
епомично као да се беху окамениле.{S} И тек када Иконија приђе, те пољуби у образе најпре Агапи 
} Иконија би се слатко насмејала, па би тек опет Агапији рекла: »Хајде ти сад после ове веселе  
дефа а златну камилавку на глави; па би тек с вриском скочила с постеље и нагла да бежи вичући: 
ориле српски, истина мало заносећи, али тек српски.{S} Колико је било танких робињица и брзоног 
авим и нешто мало загушеним глисом, али тек разговетно, проговори неколико речи, од којих је не 
 то само она и Ризван-бег знају.{S} Али тек Мејрима, коју је Султан као најлепше и најбистрије  
 мирна збиља, а испод ње један тихи али тек видљив нанос дубоке туге.{S} И мушко и женско, и ст 
из њезиних горких осећања и црних мисли тек би се овда и онда пресецао речима: »Освета је моја, 
пет бојим да душу не огрешим.{S} Ево ми тек сада сијну, и ево тек сада почињем да видим, како о 
грешим.{S} Ево ми тек сада сијну, и ево тек сада почињем да видим, како овај камен сињи из ведр 
алиму, што је био заспао па се пробудио тек после осамдесет година!«</p> <milestone unit="*" /> 
а доведу.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тек је сунце било отскочило за једно копље, а цело се с 
ла што гору пред светим иконама.</p> <p>Тек је било подне превалило и весеље се на све стране н 
 ћилимове и засторе на зидовима.</p> <p>Тек иза овога настајала би права забава, у којој би сва 
т добро виђаше нит добро чујаше.</p> <p>Тек би га овда и онда Иконија по рамену <pb n="24" /> ж 
је л’ нам иде од куд моја нана?«</p> <p>Тек он то рече, а из шумарице зајеча јасан женски глас: 
а душа одоше низ улицу, и само несвесно тело оста челом на решетку наслоњено.{S} Трже се и раза 
едасмо цркву.{S} Али каква црква!{S} Из темеља па за један аршин све о самог црвеног мерџана; п 
и вуци жива поједу.{S} Кућа да му се до темеља спали; земљу да нико не прихвата за седам година 
старцу обе руке, притрча му, не даде да темена, него му по турски паде на једно па на друго рам 
 Јаничар диже, десном руком живо откуца темена и рече: »Да идем!«</p> <p>И одмах пође.</p> <mil 
 и са највећим страхопоштовањем удараше темена младоме везиру, и стаде као кип с рукама на прса 
аконџул-ефендија«, а он мени опет за то тепа: »џанум« и »кузум«, срце моје и јагње моје!«</p> < 
ју су сафирни морски таласи тихо, чисто тепајући јој, запљускивали кад је море на тишини сунцем 
вог камена драгог, па покривена златним тепелуцима.{S} Дођосмо пред главна врата, а она све од  
во све по реду и облакшај душу своју на теразијама Аранђеловим!«</p> <p>Гавран заиска још један 
и митом подизао да ме као кошуту хајком терају на његову заседу.{S} Свакој сам мојој стрини, св 
ри, него јечаше само као да га је тешки терет претискао.{S} Тек кад је уведе за руку у кућу, и  
ато извежене, беху око витког им струка тесно прикопчани златним пуцетима а на грудма широм отв 
н стрела са левог рамена опет сам лук с тетивом, завијен у зелену кадифу опет златом извезену.{ 
му.{S} С њоме је дошла и њена сестра од тетке, Макрена, с мужем и децом, па су се лепо наместил 
а се љуљаше то на десно то на лево; као тешкајући се што је то све било па прошло.</p> <p>У том 
е као неким кафтаном од загасито зелене тешке кадифе са златним ширитом.{S} Кад јој је црни Киз 
а би нубијска горостасна црнца размакли тешке завесе, па пустили <pb n="84" /> да уђе унутра Ки 
ом калуђер подиже главу, скиде полагано тешке наочари, протрља очи па проговори :</p> <p>«А ене 
прозбори, него јечаше само као да га је тешки терет претискао.{S} Тек кад је уведе за руку у ку 
твојој мајци бар под њену старост скине тешки камен са срца, а са душе њене црни облак, који су 
сно то на лево, и тек би јој се по неки тешки уздах из груди откинуо.</p> <p>»Ти си, мајко, сет 
их положи главу међу шапе, шикну на нос тешким и шумним дахом, и зажмури.{S} Други живо окрете  
отац (Бог да му душу прости!) умирао од тешких рана, рекао ми је: »Иконијо, гледај то наше јадн 
 на лево неколико пута, прошапута: »Еј, тешко мени и до Бога мога!« Па онда се исправи и одважн 
ије.{S} Било их је страшно погледати, а тешко је било казати ко је грђи од кога. »Нека Бог сачу 
> <p>»Признајеш ли да си и Богу и људма тешко згрешио?«</p> <p>»Признајем!{S} И само молим суд  
се у једном куту савио беше у клупче па тешко дихаше.{S} Ватра му беше подузела образе; сув јез 
«</p> <p>»Ето!« настави Гавран уздахнув тешко; »Ето, овако је било.{S} Не смем да призивљем Бог 
 њу да му просто исприча све што јој је тешко.</p> <p>»Па добро, ево да ти све и кажем:</p> <p> 
е, <pb n="31" /> као да се пробудила из тешкога сна па још не може да се прибере.</p> <p>Неколи 
најем мој рукав!{S} Познајем и тебе.{S} Ти си.</p> <p>Он јој дохвати руку и пољуби је.</p> <p>» 
 Великаш треба да има и велико срце.{S} Ти си га имао и пре него си великаш царев постао.{S} Са 
 само јуначко него добро и праведно.{S} Ти видиш како је, а ја само да ти кажем, да баш онда, к 
у, па нека буде од њега што Бог хоћ.{S} Ти знаш да нисам жалио да погинем за крс часни и веру р 
 доста да у сабљи својој има сестру.{S} Ти си царев везир.{S} Великаш треба да има и велико срц 
ба да те боли, и немаш шта да жалиш.{S} Ти ми чиниш толико, колико ваљада од како је царевине н 
ег ћутања Гавран ће рећи:</p> <p>»Је л’ ти калуђер говорио што о мени?«</p> <p>»Јесте, брате, с 
остављам ти рока још три дана, не би л’ ти се лудој јал’ поносној памет повратила.{S} Ако ми до 
 могу, ја те гладна нахранити могу, ал’ ти, Гавране, никад опростити не могу!{S} Него кажу, кој 
 милости према мени, простој сељанци, а ти си добар као добар дан, и ако си везир турскога цара 
те од ње и однесох те у моме наручју, а ти стегао у ручицама ово парче од рукава њеног.{S} Не м 
«</p> <p>»Не може за то што ти нећеш, а ти нећеш за то што си се неком другом поклонила!{S} Ај« 
им он овде стигне предузеће стадо.{S} А ти ћеш, ако Бог да, да будеш пастир божјега стада.{S} О 
рекао: »освета је моја!« Моли му се, да ти се он не свети!« говораше Иконија озбиљно и тужно. . 
{S} Сунце грануло па обасјало цвеће, да ти очи засену од јаре.{S} Мало даље, па угледасмо цркву 
вораше: »Море однеси бар пола цркви, да ти се не освети Бог!« Не послушах је.{S} Како знате она 
{S} А он: »Гледам те да л’ си човек, да ти аманет дадем!« А ја рекох: »Баш јесам!« А он онда: » 
стао.{S} Сад не квари ништа да знаш: да ти је завичај Сирф-вилајет и да ти је мати кауркиња.{S} 
с било док имадосмо своје цареве!{S} Да ти мој ага чујеш, кад наши гуслари стану казивати како  
ко, али чича Сима не само да не може да ти помаже него, онако стар и немоћан како је, само ти о 
е био Гавран Ракетић.{S} Молио ме је да ти говорим да за њега пођеш!«</p> <p>»Да чудна ли човек 
>»Ето, виш, и гаров те љуби!{S} Хоће да ти каже: не брини се за нас!«</p> <p>А Иван се онда кро 
луда раја једнога дана узаман гине и да ти с њоме муку мучиш.{S} Буди отац сиротињи, <pb n="43" 
наш: да ти је завичај Сирф-вилајет и да ти је мати кауркиња.{S} Али каква кауркиња?{S} Сељанка  
 на себе саму!{S} Ова рука која жуди да ти милује груди, живој ће ти срце ишчупати!«</p> <p>Гав 
 Има нас који дођосмо из далека; дај да ти очи сагледамо, те да нашима на дому кажемо: видесмо  
увах га као амајлију.{S} Сиромах сам да ти радост моју богатим поклоном покажем.{S} Рекох да ти 
 ма што, што би те заболело, а видим да ти је срце болећиво.{S} Него не треба да те боли, и нем 
мила нисам.{S} А да јесам, ех, право да ти кажем, има других соколова за које знам е би ме клик 
 јој је тешко.</p> <p>»Па добро, ево да ти све и кажем:</p> <p>»Прво и прво све ми се чини, да  
га вођко из руке поједе.</p> <p>»Ево да ти кажем!« предузе за тим да говори. »Када ти је отац ( 
 је?«</p> <p>»Бојим се, било би дуго да ти све казујем.{S} Нити је право да кажем ма што, што б 
едно.{S} Ти видиш како је, а ја само да ти кажем, да баш онда, кад ме придигоше, несрећни Гавра 
/p> <p>»Да се теби освети?!{S} А што да ти се освети?« упаде јој Стојан у реч, па се намршти, с 
трапезарије мало у порту, имам нешто да ти говорим!« Па мрдну очима и веђама показав на дете, ш 
 попричати, али видим није инако већ да ти све кажем!«</p> <p>И онда Иконија исприча како је Га 
е Господ Исус Христос отворио, ја ћу да ти читам опроштајне молитве!« </p> <p>И онда му их он о 
ија међу својим људма, добро, ево ћу да ти сазидам конак тамо, напунићу га сваком згодом, наред 
као да је бесомучан. »Слушај, што ћу да ти кажем: остављам ти рока још три дана, не би л’ ти се 
 напунићу га сваком згодом, наредићу да ти се из моје хазне издаје што год ти и колико год ти т 
у богатим поклоном покажем.{S} Рекох да ти носим ову амајлију!«</p> <p>Ризван скочи на ноге.{S} 
а?« упитаће је једнога дана Ризван. »Да ти није што криво од кога у моме двору?{S} Да ли има не 
се очи разгореше а лице засветли; — »Да ти видиш Топлицу Милана, кад се јунак узме да облачи, п 
е; »Море жено батали ти то!«</p> <p>»Да ти видиш Топлицу Милана,« поче Иконија да с пуно поноса 
кажем!« предузе за тим да говори. »Када ти је отац (Бог да му душу прости!) умирао од тешких ра 
чи па проговори :</p> <p>«А ене! одкуда ти Иконијо, добра жено!«</p> <p>»Благослови свети оче!« 
и ја њему да опростим.{S} Гавране, нека ти је проста од мене свака моја суза, свака моја мука,  
моја мука, сва моја туга и невоља; нека ти је од мене све просто и пред Богом и пред људма!»</p 
ни патос, па викаше у глас: »Слава нека ти је Господе Боже, што ме грешника пушташ у цркву, кој 
 честити беже, уцвелићеш рају, а велика ти фајда бити неће, јер су махом крџава деца у сиротиње 
ету турскога цара каже »сине!« — »Хвала ти, цареви везире!{S} Свега има изобила у двору твоме,  
мо док нам ти не кажеш?!«</p> <p>»Хвала ти, цареви везире!« рече Иконија, која никако не могаше 
у, не би ли ти помогао, да једнога дана ти из његове цркве изнесеш свећу боље среће и босиљак м 
Их, како јадна да не видиш цара?!{S} Па ти онда ниси видела ни Кизлар-агу са његовим Кара-агама 
аном царским Муслимане поздарвља!{S} Па ти ниси видела баш оно што је најлепше!{S} А лепо сви о 
</p> <p>. »Па сад, оче Никодије, Бог па ти!« поче Иконија. »Ево ти доведох мога сина да га упут 
у јој: »Е, Бог те благословио!« »Е, Бог ти дао и овога и онога света!« »Ниси ти само везирова м 
 нога стајала, па зајеча: »Иконијо, Бог ти дао и овога и онога света, опрости ми кад си ми живо 
ма!»</p> <p>»Бог те благословио!{S} Бог ти дао!» зајеча јадник Гавран гушећи се сузама, а народ 
па се као благи талас поваља вика: »Бог ти дао!{S} Бог те благословио!«</p> <p>Игуман благослов 
да иде Падишах.{S} Отвори добро очи кад ти покажем везира, да га добро видиш, да се не препадне 
је хазне издаје што год ти и колико год ти треба да живиш као везирова мајка!«</p> <p>»Не треба 
у да ти се из моје хазне издаје што год ти и колико год ти треба да живиш као везирова мајка!«< 
а, па би тек опет Агапији рекла: »Хајде ти сад после ове веселе Џумбусаре (тако је почела да зо 
опу, а и сваком брату Србину: поздравље ти од оца Никодија, нашао је у Јерусалиму српску цркву  
ми! него се нашалих и рекох цвету: боље ти је на бистром потоку него на пустој глави удовице.{S 
> <p>»Казуј све право по истини, о мање ти је!« ободраваше кнез Гаврана.</p> <p>»И хоћу кнеже!« 
 која жуди да ти милује груди, живој ће ти срце ишчупати!«</p> <p>Гавран се окрете па као бесан 
 верна рајо!« рече ми санџак-бег; »неће ти на јалово бити.{S} Валах и онако има по више година  
си хладна и паметна мушка глава, а срце ти није само јуначко него добро и праведно.{S} Ти видиш 
тебе.{S} Ја имам једну матер.{S} И ја и ти, и ми који клањамо и ви који се крстите, имамо само  
ивени, па викну:</p> <p>»О, Ристифоре и ти Миловане, душе вам кажите мојој Макрени и кума Марти 
двору твоме, и колико ми добра чините и ти и сви твоји, већ и не ваља, хоће скоро по неки пут и 
в везир!« </p> <pb n="56" /> <p>«Био би ти царев везир и кад цар не би хтео, јер то тако стоји  
у моме двору?{S} Да ли има нешто што би ти годило и за чим жудиш, а што ми овде не можемо да зн 
ак и ову свећу Светоме Јовану, не би ли ти помогао, да једнога дана ти из његове цркве изнесеш  
огаше да верује, да је то она. »Јеси ли ти то, Иконијо, или ме очи моје варају?« рече. </p> <pb 
 дрхтавици рече ми на ухо: »Не рекох ли ти да ћу ти живој срце ишчупати?« Поочиме да ли може би 
јој на ухо полагано шапну: »Не рекох ли ти, да ћу ти живој срце ишчупати?«</p> <p>Иконија се ок 
, а срце ми је уцвељено и отровано; али ти си хладна и паметна мушка глава, а срце ти није само 
ро по неки пут и да ме расплаче.{S} Али ти нећу крити, јесам тужна, и чини ми се да ми се срце  
ј царева рука срце ишчупа!«</p> <p>»Али ти не знаш да је умрла!{S} Добри мој Лала, ево сад царе 
ну руком као да каже; »Море жено батали ти то!«</p> <p>»Да ти видиш Топлицу Милана,« поче Икони 
рска кћери,« одговори Иконија, »Бога ми ти ја не умем ништа казати.{S} Видим да је мука и мајст 
акву дугу а жалостиву песму. »Шта ли ми ти тако тужно причаш?« питаше га Иконија склапајући сво 
у једну своју нумеру.</p> <p>»Шта ли ми ти то казујеш?{S} Да л’ да газим поток, ил’ да га не га 
« »Ниси ти само везирова мајка, него си ти мајка све ове јадне сиротиње!« »Е вредило је да прођ 
што ме грешника пушташ у цркву, коју си ти сам од суза добре једне жене саградио!«</p> <p>За њи 
у босиљка рекавши му: »Нај, сине, унеси ти сам овај босиљак и ову свећу Светоме Јовану, не би л 
ог ти дао и овога и онога света!« »Ниси ти само везирова мајка, него си ти мајка све ове јадне  
 од мојих гробова.{S} По твојој доброти ти би и пролио сузу, али ко ће наћи попа да ми гроб пре 
 опет учини да раст захучи липи: »Чекај ти мирисна сејо, кад цар гаврански падне на моје гране, 
моћан како је, само ти одмаже.{S} А док ти мали Иво за помоћ прирасте, требаће доста година.{S} 
. »Слушај, што ћу да ти кажем: остављам ти рока још три дана, не би л’ ти се лудој јал’ поносно 
 ће срце робињицама?!{S} А данас си нам ти, твојом добротом, растопила у ове сузе лед око њега  
 што ми овде не можемо да знамо док нам ти не кажеш?!«</p> <p>»Хвала ти, цареви везире!« рече И 
м, жудиш за завичајем!«</p> <p>»Не знам ти ни сама казати, да ли жудим <pb n="96" /> за завичај 
ош цар Душан дао нашој цркви.{S} Па сам ти на невољи грдној.{S} Две му речи прочитам <pb n="12" 
мува кад падне у чинију млека, тако сам ти ја у овој госпоштини.{S} Хоћу у њој да се удавим.{S} 
 од некуд стару икону богородице; живим ти без бриге као бубрег у лоју!{S} Ја га не зовем друкч 
си и нек каже:{S} Бог да прости!{S} Ево ти пет кеса за пут одовуд и одонуд!«</p> <p>Стари се Ја 
аше, нико нам тако говорио није као ево ти данас.{S} Срце нам се било давно скаменило, а и шта  
икодије, Бог па ти!« поче Иконија. »Ево ти доведох мога сина да га упутиш како да служи Богу и  
јој не дира у цркве и манастире.{S} Ако ти не вермаш царску реч, раја је верма, и не дамо да се 
 који сме тако да беди једну жену, како ти мене бедиш, нема душе и није човек.{S} Иди од мене ј 
мети где сам их видела!«</p> <p>»А како ти се свиди царев пролазак?« упита ага да би повео разг 
ђаше зулове у свога синчића: »Ето, тако ти је отац говорио.{S} Тако је исто говорио и оцу Никод 
никне и плод донесе.{S} Научи га колико ти знаш, па ће Миленкова душа на ономе свету мирна бити 
его, онако стар и немоћан како је, само ти одмаже.{S} А док ти мали Иво за помоћ прирасте, треб 
 помињала завет <pb n="13" /> његов, то ти ево и сад велим: хоћу ћери моја што год могу; али он 
Што обећах твоме Миленку на самрти, што ти казивах кад год си ми помињала завет <pb n="13" /> њ 
p>»Авај мени!{S} Аман, мајко, казуј што ти је?«</p> <p>»Бојим се, било би дуго да ти све казује 
’ш, не може!«</p> <p>»Не може за то што ти нећеш, а ти нећеш за то што си се неком другом покло 
а: »Иконијо, јадна моја Иконијо, аманет ти отац мој и аманет ти дете наше!« Заклех му се да ћу  
ја Иконијо, аманет ти отац мој и аманет ти дете наше!« Заклех му се да ћу му оца чувати и мојом 
ашан!« одговори Иконија мирно; али опет ти само мени њега покажи!«</p> <p>У том прође једна чет 
 полагано шапну: »Не рекох ли ти, да ћу ти живој срце ишчупати?«</p> <p>Иконија се окрете па га 
и рече ми на ухо: »Не рекох ли ти да ћу ти живој срце ишчупати?« Поочиме да ли може бити, што с 
исправи и одважно рече:</p> <p>»Вала ћу ти поочиме, све казати и ако ми је зазор за по нешто, и 
ече она срдито. »Да имаш душе рекла бих ти: не греши душе!{S} Али човек који се крије по шипраг 
/p> <p>»Ако ће да иде све по реду, имаш ти мало по дуже до самртнога часа од мене.{S} Него хајд 
ир с осмехом.</p> <p>»Знам ја, не можеш ти бити царев везир а да ниси турске вере.{S} Ето какве 
живети, али опет за то може бити да ћеш ти јахати белог коња на црвеном седлу, а о бедрима умес 
човече!«</p> <p>»Вала, жено, запамтићеш ти мене!{S} Слушај,« и опет цикну Гавран као да је бесо 
 с муком и с промуклим гласом промуца: »Ти си ... божји... анђео!«</p> <p>Иконији је срце било  
и тешки уздах из груди откинуо.</p> <p>»Ти си, мајко, сетна невесела?« упитаће је једнога дана  
е рукава у своја недра па рече;</p> <p>»Ти памтиш све како је било !?{S} Док си био наш уста у  
у Хербаџије, у скрлетним доламама, а са тигровом кожом о левом рамену; у рукама ношаху пушке са 
 Св. Јован у мркој камиљој кожи с мрком тиквицом о левом бедру, подигао је у вис крст од сувог  
 пресече и опет се начинише две, тек за тили часак поче да гмиже по ћилиму силество змија, док  
е гледао један Јаничар.</p> <p>Наиђе за тим једна гомила кадија, хоџа и улема, са белим турбани 
е.</p> <p>»Ево да ти кажем!« предузе за тим да говори. »Када ти је отац (Бог да му душу прости! 
тави да до краја пропаднемо, а одмах за тим имамо да захвалимо оној жени, доброј и смерној, од  
метан осмех.</p> <p>Са те две сузе и са тим тихим осмехом опростила се с овим светом у тренутку 
поче да бега на све стране.</p> <p>Међу тим су Турци једним ударом буздована оборили оца Никоди 
у преда берат, којим га цар утврђује за Тимар-бега из Лежимира, и други берат којим цар одобрав 
ри села у околини, начинио од њих један тимар и дао га своме старом пријатељу Хусејин-аги.{S} Х 
чок јаша!« (да живи падиша!) одјекујући тиме грмљавини која се за султаном ваљаше низ улицу.</p 
ка потрошим и двадесет хиљада, ако само тиме могу да купим теби за твоје старе дане нешто среће 
о.{S} Научићу га да чита, упознаћу га с титлама и скратницима, научићу га да поји тропаре и кон 
це; око углова од усана станио се један тих једва приметан осмех.</p> <p>Са те две сузе и са ти 
ромешкољи се, кашљуцне два три пута, па тиха али и прекорно рече:</p> <p>»Не ваља то тако, снах 
ко тренућа живо њушаше мирис, што им га тихи поветарац <pb n="6" /> доношаше; кудравим реповима 
адаше сад мирна збиља, а испод ње један тихи али тек видљив нанос дубоке туге.{S} И мушко и жен 
прича јој док везирова мајка не падне у тихи сан.</p> </div> <pb n="91" /> <div type="chapter"  
цепљена рукава, и показав јој, упита је тихим гласом:</p> <p>»Познајеш ли ово?«</p> <p>Она погл 
н осмех.</p> <p>Са те две сузе и са тим тихим осмехом опростила се с овим светом у тренутку нај 
ва, па онда пољубив руку калуђеру рече, тихо: »Хвала прво Богу па онда теби оче, на овој велико 
пусти је мало да се исплаче, па је онда тихо запита:</p> <p>»Што плачеш?!</p> <p>»Плачем а незн 
 опет јој то поновише, кад је султанија тихо руком дотакну.</p> <p>»А? шта велиш?« питаше Икони 
>»Мајкино мило јединче!« замуца Иконија тихо и очи јој засузише. </p> <pb n="25" /> <p>Старац т 
!{S} Еј, еј, авај нама!« доврши Иконија тихо, па се љуљаше то на десно то на лево; као тешкајућ 
да струјила преко чистог горског шљунка тихо роморећи.{S} Обалом на коју се долази од манастира 
шири и башкари!« Па онда опет њему липа тихо шапуће: »Кад челе падну сутра на мој цвет, замолић 
о, и само јечаше, и пусти Иконију да се тихо исплаче. </p> <pb n="37" /> <p>Кад се исплака и ум 
адећи седу своју браду руком, понављаше тихо по неколико пута: »Алах акбар !...{S} Алах акбар ! 
p>Зазвекеташе цитре и тамбуре, закуцаше тихо таламбаси, потскочише обе хитре и видрасте Мисирли 
ч сеђаше као да је прикован за седло, и тихо, благо, готово смерно погледаше то на једну то на  
аву на пањ да се сече, онда се подиже и тихо, више сам у себи, прозбори: »Падиша чок јаша!« (да 
 мрамора, коју су сафирни морски таласи тихо, чисто тепајући јој, запљускивали кад је море на т 
 где нежна милина девојачка још једнако тихо снева снове невиности.{S} Између сваке две девојке 
ево ме и сама се смејем!« Па би се опет тихо насмехнула. </p> <pb n="83" /> <p>У харему дочекал 
ного говориш за цркву!« рече јој старац тихо, па погледа полагано и застиђено на десно и на лев 
стидљивост и узбуђеност растопише нешто тихог руменила у млечност његову а под танком и лаком к 
} Обалом на коју се долази од манастира тихом једном зеленом косом, пружило се џбуње од леске,  
на.{S} Чинило би јој се да јој је свака тица певачица неки род, свако лепо дрво неки пријатељ,  
звекта својим прапорцима, свака од оних тица приклони ниско главу клањајући се, па онда, истина 
бри.{S} Али кад прођем поред оних ваших тица са кратким кукастим кљуном и зеленим, плавим и зла 
 исто време, или оним великим и шареним тицама са кукастим широким кљуном, што на тачкама и сре 
ме мраморне водоскоке и шарене кавезе с тицама.{S} Ударише и оним широким путем између великих  
ера дванајст челенака, и тринајсто ноја тице крило, то се крило на чекрк окреће, те казује....« 
а говоре турски и арапски, а оно све те тице погледају право и оштро у <pb n="95" /> мене, па н 
конија својим јасним и пријатним гласом тици преко воде.</p> <p>Проста ова млада сељанка, кад г 
као да у металну пиштаљку дува.</p> <p>»Тицо моја, је л’ то мени звиждиш ?« викну Иконија своји 
лом јастребовим у челенци и са сребрном тицом на штапу који је у руци држао.</p> <p>Иконија се  
пајући јој, запљускивали кад је море на тишини сунцем успавано било, а опет бесно у њу грували  
чи, прво меће, бурунџук кошуљу, нит’ је ткана нити је предена, већ од суха злата исплетена, на  
едну поњаву од кострети, и нешто крпа и тканица.{S} Све је то оставила поред невољника, заједно 
ма од кашмирских и хиндустанских танких тканица, разних боја и разних облика неко у ћурковима о 
рада, долама бела, као да је од сребрне тканице, по њојзи крупна пуцад као грудве од бисера.{S} 
неко са кунтушима и са бињишима од дибе-тканице златном и сребрном жицом испреткане, са зибелин 
, положи му на колено ону танку свилену тканицу, и опет се натрашке узмаче неколико корачаја, п 
н погледа на старог Јаничара, па на ону тканицу.{S} Размота саде-свилу и из ње извади једно пар 
муд-паша, као песник носио име »Адени«, то се и његов овај дворац прозвао »Аденистан«.</p> <p>С 
ађа кћи царева видела младог Силиктара, то само она и Ризван-бег знају.{S} Али тек Мејрима, кој 
 ми помињала завет <pb n="13" /> његов, то ти ево и сад велим: хоћу ћери моја што год могу; али 
 која ако је и видела нешто мало среће, то јој није дуго потрајало!«</p> <p>»Чујеш ли ме, Икони 
де.{S} Девојкама, па и самој султанији, то се даде на смеј па се слатко насмејаше, Али се Икони 
па се плашила нисам!{S} Смукове видети, то је тек нешто, а ово је тек шала!«</p> <p>У том дерви 
 челенака, и тринајсто ноја тице крило, то се крило на чекрк окреће, те казује....«</p> <p>»Ама 
ем »Иконије, матере Ризвана везира«.{S} То је тако и само везир желио да буде.{S} Али ту Икониј 
 или обеси, не бејаше доста светини.{S} То би таман било да му се учини милост за коју он и мол 
а узме у сарај за свог Силиктар-агу.{S} То се високо дворско достојанство свагда давало најлепш 
пиштаљку дува.</p> <p>»Тицо моја, је л’ то мени звиждиш ?« викну Иконија својим јасним и пријат 
{S} О да ми Бог хоће дати да доживим да то очима видим, па да мирно умрем, кад ми суђен данак д 
с царев.{S} Замоли га да пусти и Иву да то целива, и мали се Ива полагано и врло смишљено прекр 
Ето, ви’ш, не може!«</p> <p>»Не може за то што ти нећеш, а ти нећеш за то што си се неком друго 
цара у омразу воде!«</p> <p>»Нико те за то не пита!« рече Турчин преко. »Је ли тај мали твој си 
игуман дечански; »и ми смо се питали за то.{S} Него смо се сетили <pb n="101" /> нечега.{S} Пре 
гим заветом, а везала сам се заветом за то што је то тако воља божја била.{S} Ето, ви’ш, не мож 
Твоја мајка не ће доживети, али опет за то може бити да ћеш ти јахати белог коња на црвеном сед 
Караконџул-ефендија«, а он мени опет за то тепа: »џанум« и »кузум«, срце моје и јагње моје!«</p 
оже, а не може зато што нећу, а нећу за то што сам се везала другим заветом, а везала сам се за 
 може за то што ти нећеш, а ти нећеш за то што си се неком другом поклонила!{S} Ај« гракну Гавр 
рко као да испи чашу пелена.</p> <p>»За то што не може, а не може зато што нећу, а нећу за то ш 
не из гроба, па да те види, па макар ја то и не гледала.{S} Еј, Боже мој, опрости ми што се зан 
<p>»Их, болан!« привика момчадија, која то гледаше, дивећи се старцу. »Их, болан! чича Сима дад 
ха али и прекорно рече:</p> <p>»Не ваља то тако, снахо!{S} Не ваља се светити јер Бог је казао: 
, скотина једна, да га Бог убије!{S} Па то је он!{S} А, чекај скоте један!« викну Стојан пун ја 
 хоће из груди да искочи!«</p> <p>»Е па то је!« узе мудра Макрена да тумачи. »Синоћ смо о оцу Н 
претио да ће га запамтити. _</p> <p>»Па то је он, скотина једна, да га Бог убије!{S} Па то је о 
г је казао: освета је моја!«</p> <p>»Па то му се Бог ето и осветио!{S} На мукама ће липсати као 
 мој, немој да плачеш!«</p> <p>Па рекав то, млада сељанка пригрли дете своје и пољуби га у десн 
јадник Гавран гушећи се сузама, а народ то прихвати, па се као благи талас поваља вика: »Бог ти 
 од петнајест до осамнајест година, све то богато обучено и накићено, у руву од разних боја и р 
-аскери, беглер-бези паше и везири, све то са сабљама и ханџарима драгим камењем окићеним, са т 
штина што се цакли у диби и кадифи, све то лепо приличи царевој кћери и царевом везиру, али што 
 од разних боја и разнога кроја.{S} Све то прође поред Султаније и Иконије чисто са страхом, гл 
А ако ће да пали што има, боље нека све то поклони светоме Јовану, да му је свећа пред свецем,  
 села Лежимира у Топлици.{S} Сад је све то искао да му се опет разговетно каже, и онда се крене 
оспод!« Сваку реч старац изговараше све то јачим гласом, планина прихваташе сваку реч громкијим 
еколико корачаја, па се под новим и све то жешћим ударцима камџије стропошта на земљу као мртва 
пина, она протрча мимо њега дркћући све то краћим и тежим дахатом.{S} Груди јој се надимаху као 
еде у њу.{S} Не могаше да верује, да је то она. »Јеси ли ти то, Иконијо, или ме очи моје варају 
у главе од римских војника.{S} Можда је то био саркофаг каквог силног проконзула; сад се обично 
м.</p> <p>»Е, па није шала, царевина је то!{S} Како гледах оволику силу и господство, ја се миш 
икаше јој са више страна да каже шта је то друго.</p> <p>»Ево шта је«, предузе Иконија; »бојим  
е:</p> <p>»Бог с тобом, Гавро, какав је то почетак од разговора?«</p> <p>»Видех те где чараш.{S 
о год има у мене женске родбине, све је то поклонима и митом подизао да ме као кошуту хајком те 
рети, и нешто крпа и тканица.{S} Све је то оставила поред невољника, заједно с крчагом тазе вод 
одство, ја се мишљах: еј, Боже, тако је то и у нас било док имадосмо своје цареве!{S} Да ти мој 
сно то на лево; као тешкајући се што је то све било па прошло.</p> <p>У том уђоше у дворану две 
г камења гледати није дала, него што је то приличило новоме Силиктар-аги, сиво-оком Ризван-бегу 
м, а везала сам се заветом за то што је то тако воља божја била.{S} Ето, ви’ш, не може!«</p> <p 
 свуда мати!« рече Хусејин благо. »Није то <pb n="62" /> друкчије ни у нас, који смо турске вер 
е напијем.{S} Али ми сотона шапну »Море то није ништа! та сласт за кратко траје Слађе је да је  
шће које ћеш данас да примиш, па све се то помешало и ишарало у тај лепи сан, који даће Бог да  
док ја газим по свили и кадифи, како ће то да изгледа пред Богом који све види и све зна?!«</p> 
ана подигне себи нешто црквице!{S} Биће то твојој мајци за душу, а теби за здравље.</p> <p>Удар 
 и тихо, благо, готово смерно погледаше то на једну то на другу страну.{S} А његов Јабучило, ка 
ама!« доврши Иконија тихо, па се љуљаше то на десно то на лево; као тешкајући се што је то све  
укама уморити.</p> <p>Неко из гомиле, и то једна жена помену најпре двојици тројици око себе, а 
" /> одатле три пута једно за другим, и то све јаче и јаче и све брже и брже, одзвижда нову јед 
очин, испеку најпре жиле под коленима и то усијаним камењем из потока, на коме је Иконију из пр 
ку као паучина, завијено.{S} Кад поче и то великим и грубим својим прстима да развија, руке му  
о да кажем, учини ми се да сам те очи и то чело неге видела, па се занесох тражећи по мојој луд 
 за леву мишицу.{S} Јест, бејах будан и то су аспре што се беле!{S} Заграбих руком и сасух две  
ога властелинскога рода; ми сељаци који то знамо, кријемо ту народну тајну; али бадава крити, д 
и нешто погледајући к вратима. »Кога ли то чекају?« упитах. »Чекају тебе, да те причесте!« рече 
 цркве царске да остану!«</p> <p>»Је ли то баш царски рисовуљ?« упита Иконија радознало и опет  
.{S} Видим да је мука и мајсторија, али то се у нас не би звало да је игра.{S} У нас је, и кад  
е једна комшијница.</p> <p>»Не знамо ми то!« прихвати чича. »Пре ће бити да му се сотона, коме  
бе руке и рече узбуђено:</p> <p>»Што ми то, мајко, и раније не помену?!{S} Али нека је у добри  
еби велим:{S} Боже благи, може бити они то сад по арапски гунђају: »а шта ће та сељанка овде?{S 
ше да верује, да је то она. »Јеси ли ти то, Иконијо, или ме очи моје варају?« рече. </p> <pb n= 
руком као да каже; »Море жено батали ти то!«</p> <p>»Да ти видиш Топлицу Милана,« поче Иконија  
едну своју нумеру.</p> <p>»Шта ли ми ти то казујеш?{S} Да л’ да газим поток, ил’ да га не газим 
пригрли Иву на груди своје.</p> <p>»Дај то дете овамо! цару треба!« викну Турчин.</p> <p>Окрете 
ких рана, рекао ми је: »Иконијо, гледај то наше јадно дете!{S} Дај га оцу Никодију на књигу, па 
ј преведе; али она не чу.{S} И опет јој то поновише, кад је султанија тихо руком дотакну.</p> < 
ала у море, па би сетно пољуљала главом то на десно то на лево, и тек би јој се по неки тешки у 
 забран.{S} Али не зна село чијом муком то би.{S} Ваља да вам испричам све, јер по из даље иде  
ам иде од куд моја нана?«</p> <p>Тек он то рече, а из шумарице зајеча јасан женски глас: »Ој, И 
аша штета.{S} Пустите да с миром носимо то једно дете, те да не буде горе, много горе!«</p> <p> 
пи дуго и дуго.{S} Преврташе се немирно то на једну то на другу страну.{S} Комарац један облета 
 Иконија тихо, па се љуљаше то на десно то на лево; као тешкајући се што је то све било па прош 
па би сетно пољуљала главом то на десно то на лево, и тек би јој се по неки тешки уздах из груд 
и мрмља чаролије.{S} Хе, душо моја, зар то није чарање ?«</p> <p>»Нисам очију ми! него се нашал 
и царев везир и кад цар не би хтео, јер то тако стоји у твојој звезди записано!« рече Хусејин м 
 врло танког платна.{S} На једном крају то парче беше опточено шареним везом, у коме се плаве з 
го, готово смерно погледаше то на једну то на другу страну.{S} А његов Јабучило, као да се поно 
го.{S} Преврташе се немирно то на једну то на другу страну.{S} Комарац један облеташе њено мило 
 с нама стари отац Никодије.{S} Поменух то једном поодавна Хусејин-аги, а он јави везиру, а вез 
и вјеков, амин!« </p> <pb n="100" /> <p>То је био несрећни Гавран, кога је Иконија дала донети  
о дете!{S} Бог с тобом Иконијо!«</p> <p>То рече па се спусти под ону дивљу ружу.{S} Одвеза опан 
, сестро моја«, рече ми отац Никодије; »то је, видиш, српски цар Лазар саградио овде за своје С 
амен од варница. </p> <pb n="38" /> <p>»То је оно што ми је зазор попричати, али видим није ина 
лу,« рекох му, »има једна млада удовица тобож сељанка, а није него од старога властелинскога ро 
на у дан ишла на грађевину, није што се тобож у том нешто разумевала, него само да се радује гл 
њима беше и — Гавран Ракетић.{S} Он јој тобож помагаше да се дигне, али јој на ухо полагано шап 
е крвљу напојио, да загасим моју жеђ за тобом!« </p> <pb n="20" /> <p>Гавран сав помодре у лицу 
азумедох што се памети људске окрећу за тобом!«</p> <p>Иконија се препала беше кад овако из нен 
без махне?{S} Главно је што видим да се тобом много занео; а после, газда је, код њега би благо 
ра жена заносим као неко дете!{S} Бог с тобом Иконијо!«</p> <p>То рече па се спусти под ону див 
влада свој немир па рече:</p> <p>»Бог с тобом, Гавро, какав је то почетак од разговора?«</p> <p 
вога срца на јави слатке снове сневала, тога дана чула да ће да је проси у мајке, — шта је та с 
а.{S} Али им дође порука од Иконије, да тога не чине.{S} Не вреди да због ње икога ма само глав 
врнуо с памети !« привикаше други; »има тога мој брајко, те још како!«</p> <p>»Пустите човека,  
ћери и царевом везиру, али што ће усред тога једна проста и стара Супкиња сељанка?{S} Као мува  
 Гавро, да чиниш неправду и мени.{S} Од тога ништа бити не може!«</p> <p>»Зашто не може« упита  
ико ми је дотле мила била, толико је од тога часа омрзнух.{S} Мишљах да је предсретнем, па да ј 
 сузама.{S} Ударише сузе и Иконији и од тога часа бијаше јој лакнуло.</p> <p>»Нисам мислила да  
ац сам што да се не узмемо?!«</p> <p>Од тога часа померих памећу !{S} Врзох се око ње као сенка 
S} О мајко божја смилуј се и сачувај ме тога!«</p> <p>Иконија се прекрсти, па побожно погледа к 
 unit="*" /> <pb n="45" /> <p>Пред вече тога дана дођоше жене, те причаше Иконији и Чича Сими с 
 цвету мирис и боја!{S} Бога ми, па без тога се у нас не би никад могло ни поиграти!«</p> <p>Су 
ку ордију!« Препадох се и рекох: »Немој тога чинити, честити беже, уцвелићеш рају, а велика ти  
ан Иконија се већ предигла била.</p> <p>Тога дана по заходу сунца паде у село харамбаша Стојан  
онаку.{S} Зидао га је Махмуд-паша, те у тој шкољки затварао бисер, који му је султан Мехемед у  
ни пушака ни пиштоља, него му је ваљало тојагама, врљикама, секирама и косама тући <pb n="30" / 
амама поврх зелених шалвара, са златним токама на прсима, са белим сарколима са златним первазо 
е главе, у главама алем камен драги, на токамо пуце под гр’оцем, и у њему чаша од биљура; па об 
панцијер румену доламу, по долами троје токе сјајне, једне вите а друге салите, а на трећим гуј 
овиривала.{S} На прсима је носио златне токе; иза <pb n="70" /> свиленог паса ханџар, којега су 
аре, зелене доламе, на прсима панцире и токе сребрне; а са десног рамена висаше низ плећа стрео 
но па на друго раме, и рече:</p> <p>»Од толиких радости којима ме је Алах (нека му је слава!) о 
наруч.{S} Колико ми је дотле мила била, толико је од тога часа омрзнух.{S} Мишљах да је предсре 
 колико је право!{S} Не, не, свети оче, толико се изумила нисам.{S} А да јесам, ех, право да ти 
а је о јунаштву и о доброти Ризван-бега толико слушала, да већ не може срећна бити, ако јој га  
и по дванајест кита од дробног бисера и толико од крупног мерџана.{S} Коњ му је на глави носио  
 је мој син, кога ми цар пре двадесет и толико година отео, жив; ако је жив, биће да је, као и  
и, и немаш шта да жалиш.{S} Ти ми чиниш толико, колико ваљада од како је царевине ни један син, 
а мајка!«</p> <p>»Не треба да се трошиш толико«, прихвати благо Иконија; »и ако си царев везир, 
р при освајању Багдада од Перзијанаца у толикој мери одликовао, да је велики везир Ахмед-паша ј 
еликих молитава три пут пред јутрење на том извору умио.</p> <p>Иконија је била довезла на волу 
у твоје здравље.{S} Слушам шта сељани о том детету говоре, и видим да се за њ везују пусти снов 
 ишла на грађевину, није што се тобож у том нешто разумевала, него само да се радује гледајући  
неки из гомиле. </p> <pb n="61" /> <p>У том навалише и жене, па с њима дође и Иконија, по коју  
 густој гомили. </p> <pb n="39" /> <p>У том доведоше из шуме Гаврана, везана, гологлава, босоно 
јала него се баш била препала.</p> <p>У том уђе четрнајест младих девојака: седам, свирачица с  
че па се диже и пође за псима.</p> <p>У том изађе из шумарице на чистину сељанка једна, повисок 
 али не могаше уста да отвори.</p> <p>У том тренутку растрезни је из бунила нов врисак њеног де 
атан новац као млетачки цекин.</p> <p>У том калуђер подиже главу, скиде полагано тешке наочари, 
нско срце на смрт рањено било.</p> <p>У том долете на коњу сам вођа турски.{S} Просу турску буј 
 што је то све било па прошло.</p> <p>У том уђоше у дворану две, као капља, младе, високе, вито 
тек нешто, а ово је тек шала!«</p> <p>У том дервиш подиже у вис своју камилавку пуну змија, али 
пет ти само мени њега покажи!«</p> <p>У том прође једна чета чауша са шиљастим црвеним капама о 
 помрчао и живот ми загорчао!«</p> <p>У том јој зазвонише речи чича Симине: »Освета је моја, ре 
род се развесели.</p> <p>Али нико се на томе сабору није осећао срећнији од Иконије.</p> <p>Шта 
Освета је моја, рече Господ!« Мишљаше о томе.{S} Ако је истина да је Бог казао, онда је грешно  
 је моја, рече Господ!« Богме бих вам о томе могао много причати; али нека не вреди!«</p> <p>И  
рече, султанија се слатко насмеја.{S} У томе дервиш зазвижда и голуб за голубом падаше му на ра 
в део од богате плени цариградске.{S} У томе је двору он <pb n="54" /> искупљао око себе и част 
ежуљку а у сувоти подигоше сељаци.{S} У томе, што после онаквих мука, и остављен у пећини зверо 
, брате, све ми је казао, и ако ништа у томе новога није било!«</p> <p>»Па шта си му рекла?«</p 
 бледим лицем и плачним очима.</p> <p>У томе се појавише калуђери од конака.{S} Сам кнез од Леж 
о зажареном лицу, видело се како се сав топи од милине што је подесио бар оно, што пада на три  
а дубоко и високо, као да се горе негде топило злато, меки бисер и плави сафир, па се млазови с 
 Ко зна можда је и студену воду подишла топлина од њене милине!</p> <p>Устави се у сред потока  
 одмах му се око срца проспе нека света топлина.{S} И десни и леви зид беху исписани сликама св 
етак коњаника, које му је санџак-бег од Топлице дао, и са једном арабом, покривеном зеленим шат 
ош Обилић Иван Косанчић и Милан од наше Топлице, Бога ми би ова чаршија од чуди занемила, а сам 
је са шест калуђера, и дођоше попови из Топлице, са Ситнице и са Ибра, и искупи се народ са сви 
ет разговетно каже, и онда се крене пут Топлице са пратњом од десет коњаника, и са царским буру 
е ево сад лепша од сваке девојке у свој Топлици; а вредна је и паметна је; удовица је, удовац с 
овек и рече: спалише Турци Св. Јована у Топлици и поробише Лежимир!{S} Следи ми се срце и скаме 
ала Иконија, и да је из села Лежимира у Топлици.{S} Сад је све то искао да му се опет разговетн 
згореше а лице засветли; — »Да ти видиш Топлицу Милана, кад се јунак узме да облачи, прво меће, 
жено батали ти то!«</p> <p>»Да ти видиш Топлицу Милана,« поче Иконија да с пуно поноса казује,  
дној косини копаоника, која се спушта у топличку долину, има једна мала заравањ на којој је ста 
есет хиљада дуката!« говораше одсудно и топло Ризван; »нека потрошим и двадесет хиљада, ако сам 
="79" /> у тамно зеленило, а из овога у топло руменило.{S} Отуда је дошло и име конаку.{S} Зида 
је био слетио у шипраг, који у хладу од топола загазио беше у поток, па <pb n="17" /> одатле тр 
.{S} С оне стране воде извиле се високе тополе, па пустиле гране над потоком, као да хоће да га 
ли платно.{S} Склоних се мало иза једне тополе, и гледах је:{S} Што је дуже гледах, све се више 
е, посади се на један пањ под најближом тополом, обриса се једним белим убрусом, навуче брзо ча 
новима пушташе, па оштро загледа у онај тополски луг с оне стране.{S} Баш нигде ни сенке од как 
 једни криве димискије а други гвоздене топузе.</p> <p>Испадоше напред кнезови и калуђери па се 
ру ударајући где кога стигну сабљом или топузином.{S} Неки од њих појурише у цркву да је опљачк 
ор и виде да је близу свитање.{S} Узе у торбицу једну погачу, црна лука и сира, привеза је себи 
ка кола на меку подлогу од тек покошене траве, која дихаше мирисом од Ивањског цвећа и мајкине  
 те се брзо опорави.{S} Оста у порти на трави до свршетка бденија.{S} Око ње се искупише кнез и 
е медом храни, у свиленом се фистану по трави шеће, и златним папучама цвеће гази, а на јадно с 
p>На једном пропланку са сочном зеленом травом, пасло је стадо оваца.{S} У хладовини, под велик 
поширока порта, обрасла ниском а густом травом; овде онде по нека надгробна плоча с излизаним н 
 онај страшни дан нестаде, пропаде му и траг!«</p> <p>»Знам ја«, прихвати игуман дечански; »и м 
чи и то чело неге видела, па се занесох тражећи по мојој лудој памети где сам их видела!«</p> < 
м дижући главу у вис, као да нестрпљиво тражи да види да ли се крилати Пегаз застиђен сакрио за 
да је Гавран не могаше познати, јер још трајаше ватра у његовој глави и магла у његовим очима.{ 
»Море то није ништа! та сласт за кратко траје Слађе је да је из дана у дан гледаш како се вије  
 од мене.{S} Него хајдмо из ове мемљиве трапезарије мало у порту, имам нешто да ти говорим!« Па 
отражи оца Никодија.</p> <p>Нађоше га у трапезарији.</p> <p>Отац Никодије, омален, сувоњав, жут 
е Облачић оправив цркву, нешто ћелија и трапезарију у једној страни старих зидина подигао.</p>  
 калуђери и попови и одоше сви у велику трапезарију, да се мало прихвате.</p> <p>»Све ми је Бог 
 певце малко је заспала.{S} Али се брзо тргла, јер јој се приснило да види Гаврана како као кор 
 га Турчин дохвати десном руком и силно тргну, а у исто време левом руком грубо гурну Иконију.{ 
беле утве, а по коме тамо даље пловљаху трговачки и царски бродови разапетим једрилима као џино 
 си се обема рукама за њен десни рукав; тргох те од ње и однесох те у моме наручју, а ти стегао 
а силно и ја падох на праг од цркве.{S} Тргох се из сна, а срце ми још једнако лупаше као да хо 
је паметно што говориш.{S} Женска глава треба мушке руке руке да је штити.{S} Миленково имање и 
 милост за коју он и моли.{S} Него њега треба на лаганим мукама уморити.</p> <p>Неко из гомиле, 
болу?« повикаше сељани.</p> <p>»Ваља да треба цару!« прихвати Хусејин-ага, који је као сваки Ја 
 сваки Јаничар српски говорио. »Биће да треба цару, кад царску заповест имам да је царевом вези 
вангеље, кад се износи света тајна, кад треба да се прекрсти, јер старац нит добро виђаше нит д 
мо где ме не треба, а нисам тамо где ме треба!{S} Није друго него и мој шарац поче да посрће и  
у мајку сиротицу.{S} Јесте, видим да не треба да те боли, јер биће да сва моја сетност долази о 
се ево пометем; ломим се тамо где ме не треба, а нисам тамо где ме треба!{S} Није друго него и  
бма; »ај, да га знам ко је тај, коме не треба да се вера по шипрагу те да види шта ја данас вид 
 стара царска заповест.{S} Ич-оглани не треба да знају за завичај и за родбину.{S} Цар је њихов 
идим да ти је срце болећиво.{S} Него не треба да те боли, и немаш шта да жалиш.{S} Ти ми чиниш  
а живиш као везирова мајка!«</p> <p>»Не треба да се трошиш толико«, прихвати благо Иконија; »и  
о име докле је год народа српског.{S} И треба тако.{S} А сад браћо у здравље ктиторке овог свет 
 је Бог дао а са радосним срцем, како и треба да служимо верне слуге нашега цара честитога.{S}  
хазне издаје што год ти и колико год ти треба да живиш као везирова мајка!«</p> <p>»Не треба да 
какво зло на село навлачите.{S} Царској треба да се покоримо.{S} Није ме страх да пред цара изи 
жише да за овако страшну кривицу Гавран треба главом да плати.{S} Кнез устаде и каза Гаврану ка 
 своје.</p> <p>»Дај то дете овамо! цару треба!« викну Турчин.</p> <p>Окрете се сав онај свет ок 
естру.{S} Ти си царев везир.{S} Великаш треба да има и велико срце.{S} Ти си га имао и пре него 
е у колу.{S} А стидљивост и чедност баш требају свакој девојци као цвету мирис и боја!{S} Бога  
Иконија обнови цркву св. Јована.</p> <p>Требало је пуно две године да се грађевина са свим довр 
S} А док ти мали Иво за помоћ прирасте, требаће доста година.{S} Гавран је истина мало чудноват 
> <p>Обе њене дворанке скочише.</p> <p>»Требаш ли нас што?« упиташе је.</p> <p>»Ево не могу да  
то?« упиташе је.</p> <p>»Ево не могу да тренем!{S} Цело ми оно вечерашње <pb n="89" /> чудо игр 
аси.</p> <p>Стаде свирка, као да у исти тренут све жице попрскаше.{S} И обе играчице као да се  
/p> <p>Иконији се стеже срце и за један тренут поста беља од креча на дувару од суднице.{S} Нег 
сто скаменила.{S} Тако оста за неколико тренутака.{S} Па се онда побожно прекрсти, подиже очи к 
 у Св. Јована, брчкајући се за неколико тренутака у сред бистрог потока, под одблеском руменога 
а.</p> <p>Арапин је гледаше за неколико тренутака, па онда скочи с коња, раскиде јој јелек, раз 
 се ноге.{S} Сва пребледе и за неколико тренутака не могаше ни крочити напред нити речи прозбор 
>Те ноћи Иконија не могаше за дуго оком тренути.{S} Мишљаше о свом детету; премишљаше шта ли ће 
 не могаше уста да отвори.</p> <p>У том тренутку растрезни је из бунила нов врисак њеног детета 
им осмехом опростила се с овим светом у тренутку највеће своје славе Иконија, везирова мајка!</ 
доље; њушка им задркта како за неколико тренућа живо њушаше мирис, што им га тихи поветарац <pb 
е, погледа ме крупним очима испод дугих трепавица, пресече ми срце на двоје као нека оштра сабљ 
упне сузе откидоше се испод њених дугих трепавица, и полагано клизаху се низ њено бледо, али са 
 као бадем повијеним, са дугим свиленим трепавицама, са витим дугим и као лук од стреле високо  
 прса а главу нави на лево раме склопив трепавице.{S} Па кад је тако, по јаничарском обичају, п 
питаше га Иконија склапајући своје дуге трепавице, па, слушајући пажљиво његово танко извијање, 
 паде.{S} Ево и сад (па Јаничар састави трепавице) кад очи склопим видим њене очи!{S} Узех од т 
јаше му се очи, и зрак радости из њих и трепет осмеха са усана његових осветлише му лепо лице њ 
лачи ковче и чакшире, на ковчама триста трепетљика, до колена од сухога злата, и обуче чизме ца 
 алем-камена изнад ње.{S} И коњ и јахач трептали су на сунцу од злата и драгог камења, Била је  
етом послу?!« настави она гласом у коме трепташе некакав чудан израз зебње и прекора самој себи 
о да се скаменила, и гледаше право и не трепћући у везира.</p> <p>Везир беше очевидно и сам узб 
 засузише. </p> <pb n="25" /> <p>Старац трепћући гледаше у свога унука.{S} Беше му мило, али не 
ти беже!« рече Иконија грцајући; сва се тресаше као да је у грозници; клекну на земљу, па обема 
две три прегрши у недра!{S} Почех да се тресем као да ме грозница ухвати; учини ми се да ми се  
другом поклонила!{S} Ај« гракну Гавран, тресну једном грозном псовком и шкргутну зубма; »ај, да 
и сам узбуђен.{S} Био је сав блед, и на трећем кораку стаде и гледаше онако исто немо и укочено 
ле двадесет и шест година.{S} На сваком трећем кораку удараше челом о мраморни патос, па викаше 
 жутој, они у другом у црвеној, а они у трећем у зеленој свили.{S} Изгледаху као жива башта од  
има.</p> <p>Одмах иза овога проведоше и трећи царски јелек: дванајест као млеко белих арапских  
а не би зверад унутра улазила.</p> <p>И трећи дан зором отиде Иконија да обиђе богаља.{S} Кад м 
акну спод под њеном папучом.{S} Али већ трећи дан Иконија не могаше да сноси ово чудо од своје  
сјајне, једне вите а друге салите, а на трећим гује исплетене, повисоко издигнуле главе, у глав 
ело оста челом на решетку наслоњено.{S} Трже се и разабра се тек кад Хусејин вихну: »Ево Падише 
шетају овом чаршијом само <pb n="73" /> три српске војводе Милош Обилић Иван Косанчић и Милан о 
S} Две му речи прочитам <pb n="12" /> а три ни обрни ни осврни.{S} Ја како су писали царски брз 
прогледао кад се поред великих молитава три пут пред јутрење на том извору умио.</p> <p>Иконија 
аром испод мишке, иђаше напред и са два три сељака своја с муком отвараше пут калуђерима кроз г 
комшијница, промешкољи се, кашљуцне два три пута, па тиха али и прекорно рече:</p> <p>»Не ваља  
шарама у меканим и загаситим бојама, на три стране уз прозоре ниске софе од крмезове чохе, па з 
ине што је подесио бар оно, што пада на три прва корака.{S} Просто не могаше да се насвира.</p> 
а!«</p> <p>И Иконија се прекрсти, па на три места целива ону дугачку и широку црвену шару, за к 
n="16" /> <p>Поток је био поширок добра три хвата а дубок по средини око две стопе.{S} Бистра м 
а Солака, Турчина једног у годинама, са три црне перјанице на белој чалми у бињишу од сребрне ж 
ху у корак онај у среди ношаше копље са три коњска репа, а она двојица поред њега забацили на р 
евим везиром Ризван-бегом проговори две три речи у четири ока.</p> <p>Кад капуџи-баша поднесе о 
е престрављене.{S} Кизлар-ага викну две три оштре речи дервишу, те овај баци своју високу и шиљ 
 се беле!{S} Заграбих руком и сасух две три прегрши у недра!{S} Почех да се тресем као да ме гр 
о беше у поток, па <pb n="17" /> одатле три пута једно за другим, и то све јаче и јаче и све бр 
иде је оздо са паше, па заблеја и два и три пута и пође право к њој; и све се стадо усталаса, к 
ог Арапина, куцну га буздованом и два и три пута у плећа те овај скочи у седло, па у бесном трк 
илавку, пронесе прсте кроз косу и два и три пута, као да разветри главу и разведри памет, па на 
ошље кога да цркву мироноше и да одреди три калуђера, који би прихватили манастир, цркву послуж 
 и празну црквицу, целива иконе, запали три свећице шапатом помињући имена оних за које их је < 
 једним смарагдом, око кога се савијало три низа од алема, рубина и сафира.{S} Златом оковани к 
то ћу да ти кажем: остављам ти рока још три дана, не би л’ ти се лудој јал’ поносној памет повр 
 од Осман-аге прокупачког Лежимир и још три села у околини, начинио од њих један тимар и дао га 
"</head> <pb n="34" /> <pb n="35" /> <p>Три дана је Иконија лебдела између живота и смрти.{S} В 
сејин оно онако из ненада викну.</p> <p>Три млада момка, лична и висока, у панцирима и са сребр 
еленку, десет пера дванајст челенака, и тринајсто ноја тице крило, то се крило на чекрк окреће, 
; па облачи ковче и чакшире, на ковчама триста трепетљика, до колена од сухога злата, и обуче ч 
лећа те овај скочи у седло, па у бесном трку заједно с вођом стиже чету, која сад потера касом  
ико не прихвата за седам година, нека у трње зарасте, а после нека је село предузме и сиротињи  
а, на панцијер румену доламу, по долами троје токе сјајне, једне вите а друге салите, а на трећ 
заше око цркве, па би се пред сваким од тројих врата устављао да повиче:</p> <p>»Хвалим те Боже 
едном куту цркве црни Гавран исповедаше тројици калуђера, Кад калуђери чуше све шта је и како ј 
, и то једна жена помену најпре двојици тројици око себе, а ови изнеше пред суд, уз одобравање  
а, а десно и лево од њих посадило се на троножним столичицама по шест, годинама најстаријих дом 
тлама и скратницима, научићу га да поји тропаре и кондаке свецима, а ако га оставиш у манастиру 
квом, ваља да арапском псовком, завитла троструком татарском камџијом и љуто удари сељанку.</p> 
везирова мајка!«</p> <p>»Не треба да се трошиш толико«, прихвати благо Иконија; »и ако си царев 
е стеже кад помислим, да ће кости да ми труну негде у овој туђој земљи, далеко од мојих гробова 
који сав сед као овца, а мрк у лицу као труо пањ, пузећи четвороношке обилазаше око цркве, па б 
ан.</p> <p>»Ево Асас-баше и Алај-чауши, трче да јаве да иде Падишах.{S} Отвори добро очи кад ти 
ебо дизаше.{S} Опазише да једна сељанка трчи за њима.{S} Један се Арапин одвоји од чете па поја 
од би се десила болест или смрт у кући, ту је Иконија била прва да помогне и саветом и радом, и 
мести пред главним вратима од цркве.{S} Ту хтеде да дочека игумана и духовнике, који ће из кона 
лим Ивом дође на капију велике куле.{S} Ту она даде Иви онај слив воска и ону киту босиљка река 
а би се сагибала да је и скуте љуби.{S} Ту би је ћехаја-кадуна и још једна' дворанка узеле под  
нешто у зелену шамију завијено; размота ту шамију, извади из ње један румени јаглук посут шљоки 
ећину где је оставку предигао, па да се ту остави да од глади и жеђи полагано скапље или да га  
равом. »У добри час дођох да моје очи и ту светињу виде!«</p> <p>»Јесте, Бога ми, баш царски ри 
тако и само везир желио да буде.{S} Али ту Иконија, на супрот и Хусејин-аги и свима мајсторима  
 рода; ми сељаци који то знамо, кријемо ту народну тајну; али бадава крити, да је само видиш од 
кренула на оног несрећника, који је сву ту беду причинио. »Нека га, нека још на овоме свету осе 
који ће јој кроз који час доћи. </p> <p>Ту су обе кадуне на једна врата изашле, а на другој стр 
е нечастиви научи шта да радим!«</p> <p>Ту се Гавран заустави.{S} Загледа се преда се у земљу и 
ка моја суза, свака моја мука, сва моја туга и невоља; нека ти је од мене све просто и пред Бог 
pb n="46" /> <p>Па онда би јој се горка туга свом горчином својом окренула на оног несрећника,  
 да му душу предам, па ме страх хвата и туга ми срце стеже кад помислим, да ће кости да ми трун 
педесет <pb n="60" /> година, али је од туге и од невоље пре времена оседила.{S} Према густој а 
 један тихи али тек видљив нанос дубоке туге.{S} И мушко и женско, и старо и младо предусретало 
.{S} У нас је, и кад се весели и кад се тугује, све као моба.{S} И не може да буде игра друкчиј 
м, да ће кости да ми труну негде у овој туђој земљи, далеко од мојих гробова.{S} По твојој добр 
е расплаче.{S} Али ти нећу крити, јесам тужна, и чини ми се да ми се срце почело да камени, а г 
ивех да те опет гледам где се вијеш као тужна кукавица!«</p> <p>И онда Стојан опет ућута за дуг 
алог Иву и једно десетак девојака, које тужно запомагаху и кукаху.{S} Мали Иво из све снаге ври 
 се сиромах Ризван руком по челу и рече тужно: </p> <pb n="94" /> <p>»Авај мени!{S} Аман, мајко 
 које још не беху зарасле.{S} Кукњава и тужно запевање пронесоше се сабором као да се овај који 
н не свети!« говораше Иконија озбиљно и тужно. .</p> <p>»Теби сам, жено, згрешио више него Богу 
у а жалостиву песму. »Шта ли ми ти тако тужно причаш?« питаше га Иконија склапајући своје дуге  
и може бити, што се мени привиђа у овом тужном часу, да је она рђа од човека довео Турке да се  
ивио није.{S} Он је служио цара, кад је тукао цареве отпаднике, који цару рају опадају, а код р 
{S} Нека не лудује.{S} А већ ако хоћ да тумарне у свет, нека га, нек тумарне, неће село за њим  
ако хоћ да тумарне у свет, нека га, нек тумарне, неће село за њим пресвиснути.{S} А ако ће да п 
> <p>»Е па то је!« узе мудра Макрена да тумачи. »Синоћ смо о оцу Никодију дуго говорили, говори 
напред и стаде пред њу те је заклони од Турака.</p> <p>»Беже!« поче калуђер; »има ред и има аде 
 А ко зна?{S} Свашта може да буде у вас Турака!« — одговорише му неки из гомиле. </p> <pb n="61 
.</p> <p>Ако не више, а оно бар стотину Турака коњаника беше се развило у ланац па потискиваху  
бљом и својом главом, да нико од бесних Турака и Арбанаса не смета, да се црква и конаци око ње 
спахије само што је се из његовог белог турбана, уз златни шлем, извијала висока бела перјаница 
и ханџарима драгим камењем окићеним, са турбанима од кашмирских и хиндустанских танких тканица, 
а гомила кадија, хоџа и улема, са белим турбанима, зеленим кафтанима и меким чизмама од црног с 
алтаџије« са скрлетним доламама и белим турбанима, носећи у рукама сребрне наџаке.</p> <p>Па он 
гова Дулбендара који му чалму завија, и турбаном царским Муслимане поздарвља!{S} Па ти ниси вид 
ошаху позлаћене шлемове са белим ниским турбаном око чела.{S} У десној руци држаху копља, а о б 
 два шарена крила папагајева на сниском турбану, а у руци са шареном штаком са прапорцима горе  
ном часу, да је она рђа од човека довео Турке да се мени освети?!«</p> <p>»Да се теби освети?!{ 
га дршка од слонове кости беше упрскана туркизима, рубинима и брилијантима.{S} Поведе старца за 
.{S} Сељанка је била Иконија, а пуначка Туркиња била је кадуна Хусејин-аге, која је као Српкиња 
на кога ми Јаничари одведоше, али ми га турска вера оте, да од њега турска срећа гради царева в 
, али ми га турска вера оте, да од њега турска срећа гради царева везира!{S} Цар има пуно везир 
ушке +++деце+++ рајине, којим се војска турска и +++државна+++ ***служба ***снабдевала ***најбо 
а давало најлепшем међу младим јунацима турске војске.{S} И сви су Турци признавали, да никоме  
 Анадолије, и учене хоџе и улеме из све турске царевине.{S} Како је Махмуд-паша, као песник нос 
 не можеш ти бити царев везир а да ниси турске вере.{S} Ето какве сам среће ја: нађох сина кога 
b n="62" /> друкчије ни у нас, који смо турске вере.{S} Него кнеже и царева рајо има мени петна 
 од којих је неке Икокија познала да су турске.</p> <p>Кад стигоше пред лепо изрезана врата од  
о.</p> <p>У том долете на коњу сам вођа турски.{S} Просу турску бујицу прекора на црног Арапина 
 твоју ће главу!«</p> <p>Раздера се вођ турски љутито на своје људе.{S} Скочише њих десеторица  
за које ми ова деца овде кажу да говоре турски и арапски, а оно све те тице погледају право и о 
на још млада и прилично угојена жена по турски одевена.{S} Сељанка је била Иконија, а пуначка Т 
итрча му, не даде да темена, него му по турски паде на једно па на друго раме, и рече:</p> <p>» 
е унутра Ћехаја-кадуна, проговори нешто турски са Шекер-кадуном, а ова онда рече Иконији: како  
тиховима, арапским наводима из корана и турским пословицама.{S} О самом великом дворцу причало  
и дете своје, и сакриваше га од погледа турских танким и везеним рукавима од своје кошуље.</p>  
>Сад се све село било узбунило доласком турских коњаника и шарене арабе.{S} Искупише се сељани  
његовој окретности има захвалити што је турско оружје победило.{S} По повратку с војне, султан  
 дивне лепоте!{S} Овако нешто нема ни у турског цара, а камо ли у његова везира!«</p> <p>»Е, се 
 си добар као добар дан, и ако си везир турскога цара!«</p> <p>Ризван се мало насмеја.</p> <p>» 
 која никако не могаше да везиру и зету турскога цара каже »сине!« — »Хвала ти, цареви везире!{ 
олете на коњу сам вођа турски.{S} Просу турску бујицу прекора на црног Арапина, куцну га буздов 
мало ко имао секиру а још мање косу.{S} Турци су имали и пиштоље у кубурама, те опалише неколик 
ли ће од њега бити; ко зна, можда су га Турци већ и заклали, а ако нису, потурчиће га! »Еј, кук 
х млађи, могадијах да намиришем од куда Турци иду, као оно што пас нањуши зверад!{S} А сад се е 
9" /> <p> Запишташе у глас жене, којима Турци при последњој »девчурми«<ref target="#SRP18910_N1 
и узјаха свога коња.</p> <p>Довикаше се Турци, искупише се и онда пођоше.{S} Однесоше малог Иву 
се.{S} И опет ми неверица!{S} Од куд ће Турци на Св. Јована и на Лежимир?!{S} Ништа се не чује  
да нам каже: дође човек и рече: спалише Турци Св. Јована у Топлици и поробише Лежимир!{S} Следи 
 оставте само јединче моје.«</p> <p>Али Турци и ако не касаху, опет одмицаху с робљем својим.{S 
о доносило викаше непрекидно: »Аман вам Турци, оставте ми чедо моје!{S} Ево просто вам било, уб 
 све по реду, па кад дође до онога како Турци полетеше по сабору с голим ножевима, и како јој о 
дим јунацима турске војске.{S} И сви су Турци признавали, да никоме није лепше приличило, да на 
з коју се улазило у манастир.{S} Али су Турци у време ратова с деспотом Ђурђем град порушили и  
 бега на све стране.</p> <p>Међу тим су Турци једним ударом буздована оборили оца Никодија, и р 
 је била једна од оних девојака, што их Турци на сабору код манастира Св. Јована узгред заплени 
јој би јасно шта се збило, па потрча за Турцима.{S} Јурила је за њима као бесомучна.{S} Грувала 
а запеваше: »Јаох, моја нано, не дај ме Турцима!«</p> <p>Један га Турчин дохвати десном руком и 
> <p>У јутру дође Хусејин-ага са својим Турцима и с арабом пред њену кућу.{S} Иконија се ижљуби 
 поче овај бој голоруке раје с оружаним Турцима а већ пламен изби из крова црквена и из конака  
кирама и косама тући <pb n="30" /> се с Турцима.{S} Али је сад на сабору мало ко имао секиру а  
е његово име по народу са славом а међу Турцима са стравом проносило.{S} Био је висок и личан ч 
јде имати га и ето ме одох у свет да се турчим!«</p> <p>»Што ћу му!?« рече Иконија. »Кад мој Ми 
 оста половина њеног везеног рукава.{S} Турчин понесе Иву у наручју као рибицу која се праћака, 
но, не дај ме Турцима!«</p> <p>Један га Турчин дохвати десном руком и силно тргну, а у исто вре 
!«</p> <p>»Нико те за то не пита!« рече Турчин преко. »Је ли тај мали твој син?«</p> <p>»Јесте  
> <p>»Не бој се рајо!« викну млад један Турчин с отвореним и човечним лицем, који очевидно беше 
>»Дај то дете овамо! цару треба!« викну Турчин.</p> <p>Окрете се сав онај свет око Иконије.{S}  
ни калуђеру, и слушај луда рајо!« викну Турчин. »Сваки разговор само је дангуба и ваша штета.{S 
бука Пејика и високих перјаница Солака, Турчина једног у годинама, са три црне перјанице на бел 
а сиџаде.{S} Старац са учтивошћу правог Турчина, даде се водити и посадити као да је дете; али  
е!«</p> <p>Иконија која беше под ударом Турчиновим полуобамрла, чу вику свога детета; подиже се 
 голим рукама дохвати у коштац с једним Турчином.</p> <p>Диже се просто урнебес од вике, вриске 
Међу овима је Иконија нарочито запазила Тутучи-башу, надзорника папагаја, са два шарена крила п 
 већма задивила кад виде како, само што Тутуџи-баша зазвекта својим прапорцима, свака од оних т 
о тојагама, врљикама, секирама и косама тући <pb n="30" /> се с Турцима.{S} Али је сад на сабор 
 Иконијом, а по синији разместиле плаве ћасе од кинеског порцелана у великим позлаћеним зарфови 
очима и замишљеним погледом гледа да л’ ће ко да му приђе те да га загрли.</p> <p>Око црквице ј 
удио!{S} Ја што ћеш, нису мислили каква ће времена да настану и на каквим ће самоуцима цркве ца 
може да изађе на ово како је изашло! да ће робље да се одводи, да ће крв да се пролије и да ће  
је изашло! да ће робље да се одводи, да ће крв да се пролије и да ће света црква да изгоре.{S}  
а и туга ми срце стеже кад помислим, да ће кости да ми труну негде у овој туђој земљи, далеко о 
ао везиру своју поштену јуначку реч, да ће да чува својом сабљом и својом главом, да нико од бе 
остави страже око села, а кнезу каза да ће му главу својом сабљом одрубити, ако би Иконије прек 
слатке снове сневала, тога дана чула да ће да је проси у мајке, — шта је та срећа према срећи ј 
се одводи, да ће крв да се пролије и да ће света црква да изгоре.{S} У зао час хтедох да се осв 
едрену, рекох орта-баши:{S} Знао сам да ће да буде.{S} Пусти ме да идем да га видим; и ако сам  
 а најпосле у великој срдњи попретио да ће га запамтити. _</p> <p>»Па то је он, скотина једна,  
данашњу радост нашу, за ову утеху, која ће да буде и нама и дуго после нас, онима који иза нас  
о му се Бог ето и осветио!{S} На мукама ће липсати као бесно псето, а зверад ће му кости глодат 
ани рибе морске девојкама из харема, па ће да проба да их храни бабама кауркињама!«</p> <p>»Вољ 
а, биће само једну жену.{S} Плакаће, па ће се окренути, наћи мужа и утешити се!«</p> <p>»Ето!«  
 Изгледаше снужден и по дуго ћуташе, па ће онда рећи:</p> <p>»Мислим се нешто, да л’ је моја ма 
мога везира срце велико и господско, па ће да га прими од Хусејина!«</p> <p>Хусејин се опет под 
 ће мени конак?!{S} Још коју годину, па ће мој конак да буде неколико педљи црне земље покривен 
 донесе.{S} Научи га колико ти знаш, па ће Миленкова душа на ономе свету мирна бити, а ја ћу те 
А шта могу друго да говоре него: »А шта ће ова сељанка овде?!« Па онда ми се опет учини да раст 
и они то сад по арапски гунђају: »а шта ће та сељанка овде?{S} Није њој место овде!«</p> <p>Риз 
це нам се било давно скаменило, а и шта ће срце робињицама?!{S} А данас си нам ти, твојом добро 
ма ће липсати као бесно псето, а зверад ће му кости глодати !« рече једна комшијница.</p> <p>»Н 
их се.{S} И опет ми неверица!{S} Од куд ће Турци на Св. Јована и на Лежимир?!{S} Ништа се не чу 
што ће вам суд?{S} А кад нећете суд где ће да се нађе правда?«</p> <p>Светина се стиша и суд уз 
писао у својој књизи.{S} Твоја мајка не ће доживети, али опет за то може бити да ћеш ти јахати  
оме Јовану пет стотина аспри.{S} Ако не ће, слободно јој реци да ћу од себе чуда учинити, запал 
p>»Не знамо ми то!« прихвати чича. »Пре ће бити да му се сотона, коме је он душу за аспре прода 
аму у овој одаји да дочека везира, који ће јој кроз који час доћи. </p> <p>Ту су обе кадуне на  
еде да дочека игумана и духовнике, који ће из конака доћи да почну службу.{S} Према њој, на дру 
осиљаш села, и поља и њиве и народ који ће да баца капе под пазуво па да се клања и да виче »бл 
лен котлић од калајисаног бакра, у који ће отац Никодије овда и онда да напоји освећеном водицо 
ом водицом своју киту босиљка, а у који ће побожни народ да спушта бакарне мангуре и по коју ср 
згубити и залутати међу несвоје, а моји ће ме узалудно ишчекивати и изгледати!{S} О мајко божја 
ишљаше о свом детету; премишљаше шта ли ће од њега бити; ко зна, можда су га Турци већ и заклал 
ука која жуди да ти милује груди, живој ће ти срце ишчупати!«</p> <p>Гавран се окрете па као бе 
каква ће времена да настану и на каквим ће самоуцима цркве царске да остану!«</p> <p>»Је ли то  
 од сунца.{S} После дужег ћутања Гавран ће рећи:</p> <p>»Је л’ ти калуђер говорио што о мени?«< 
е не бојиш доброга оца Никодија ?{S} Он ће тебе лепо да пази!« </p> <pb n="9" /> <p>»Не бојим с 
рцима.{S} И гураху се, да се подаве, ко ће пре да стигне до ње, да јој руку као светињи каквој  
 оцу Никодију!«</p> <p>»А ово стадо? ко ће да га чува?« рече мали пастир невесело.</p> <p>»Ето  
јој доброти ти би и пролио сузу, али ко ће наћи попа да ми гроб прелије и прекади и да ми га о  
 неће село за њим пресвиснути.{S} А ако ће да пали што има, боље нека све то поклони светоме Јо 
ију и овога и онога света!«</p> <p>»Ако ће да иде све по реду, имаш ти мало по дуже до самртног 
.. жао овог нашег шарова и гарова, како ће они без мене!«</p> <p>А шаров и гаров чуше да њихов  
њи док ја газим по свили и кадифи, како ће то да изгледа пред Богом који све види и све зна?!«< 
и разведри памет, па најпосле нађе како ће и поче:</p> <p>Као духовноме оцу твоме, и као старом 
, бедни српски народ притиснуо.{S} Њено ће име да се <pb n="107" /> помиње као једно добро и св 
 које зрно, па ако буде божја воља, оно ће да никне и плод донесе.{S} Научи га колико ти знаш,  
 /> громким гласом: »Ако ћете тако, што ће вам суд?{S} А кад нећете суд где ће да се нађе правд 
је царевом везиру водим!«</p> <p>»А што ће стрина Иконија цару и царевом везиру?« опет питаху с 
мена над главама остану!«</p> <p>»А што ће стрина Иконија у Стамболу?« повикаше сељани.</p> <p> 
царевој кћери и царевом везиру, али што ће усред тога једна проста и стара Супкиња сељанка?{S}  
ш да ми будеш домаћица, онда за оно што ће да те снађе, не жали ни на кога до на себе саму!{S}  
ену везиру и узе да говори:</p> <p>»Што ће мени конак?!{S} Још коју годину, па ће мој конак да  
е, да не падне крв; ако падне, на твоју ће главу!«</p> <p>Раздера се вођ турски љутито на своје 
јвода Раде Облачић оправив цркву, нешто ћелија и трапезарију у једној страни старих зидина поди 
 му се у конаку манастирском даде једна ћелијца при земљи да у њој до смрти станује.</p> <p>У о 
ест младих девојака: седам, свирачица с ћеманетима, цитрама, тамбурама и таламбасима, и седам п 
 <pb n="8" /> нисам заборавила.{S} Тако ћемо сине мој, у име, божје да пођемо оцу Никодију!«</p 
да видимо оца Никодија!«</p> <p>»А што "ћемо тамо, нано?« упита Ива одломив себи добру кришку п 
е.{S} Испод ње беху две ћерамиде, испод ћерамида лонац; у лонцу сребрне аспре!« </p> <pb n="41" 
ох је не без муке.{S} Испод ње беху две ћерамиде, испод ћерамида лонац; у лонцу сребрне аспре!« 
 /> што ћу да те као уз гусле да питам: ћери мила, што се не удајеш, за младости за лепоте твој 
" /> његов, то ти ево и сад велим: хоћу ћери моја што год могу; али оно што ја могу није много. 
устанак ... -.{S}30 </p> <p>Пехарникова ћерка ... -.{S}50 </p> <p>Касија Царица ...{S} 1.60 </p 
/p> <p>»Видех те где чараш.{S} Стала та ћерка у сред потока, брчка се као сребрна пастрмка, вад 
ојим <pb n="44" /> громким гласом: »Ако ћете тако, што ће вам суд?{S} А кад нећете суд где ће д 
ајест дечака па дванајест девојчица, па ћехаја-кадуна са своје четири помоћнице, а иза њих дван 
рвеном софом.{S} Мало час па уђе унутра Ћехаја-кадуна, проговори нешто турски са Шекер-кадуном, 
агибала да је и скуте љуби.{S} Ту би је ћехаја-кадуна и још једна' дворанка узеле под мишке, па 
 вече, млада би султанија послала своју Ћехаја-кадуну, са још две кадуне и девет робињица уз об 
без бриге поред мене.{S} Ако мислиш, да ћеш бити срећнија међу својим људма, добро, ево ћу да т 
е доживети, али опет за то може бити да ћеш ти јахати белог коња на црвеном седлу, а о бедрима  
. Јована а мршава у Лежимиру.{S} Ех шта ћеш остарех и ево лепо видим где ми мозак лапи!{S} Док  
 на једну клупицу поред чича Симе; »Шта ћеш?{S} Људи нас хвале да смо Соколови.{S} По срцу можд 
ене нема!«</p> <p>»Хвалимо те Боже! куд ћеш више оче Никодије?{S} Од твоје шенице у којој како  
а нит очију Соколових.{S} Нити знаш куд ћеш пре.{S} Поручише нам калуђери Дечански: ето Арбанас 
 <pb n="103" /> богме, на причешће које ћеш данас да примиш, па све се то помешало и ишарало у  
ао старом пријатељу куће твоје, мени не ћеш замерити <pb n="14" /> што ћу да те као уз гусле да 
он овде стигне предузеће стадо.{S} А ти ћеш, ако Бог да, да будеш пастир божјега стада.{S} О да 
арски брзописци Бог им судио!{S} Ја што ћеш, нису мислили каква ће времена да настану и на какв 
конијо! овако се више не може.{S} Данас ћеш једном твојом речју да од мене начиниш срећна и доб 
бодно ми се смеј царев везиру!{S} И још ћеш се смејати мојој простоти, само слушај!{S} Прођем п 
енила била од плача, а Петрија клече на ћилим и обасипаше јој руку пољупцима и сузама.{S} Удари 
погледати преко овог шареног и мирисног ћилима од цвећа к оном оквиру од руменог мрамора, и пре 
жом у коси — укипила на десном крају од ћилима пред софом, а поред једног сточића од сребрне ср 
крмезове чохе, па застрвене овде и онде ћилимима из Бокаре и шаловима из Индије; дуж софе дуги  
ао блистава роса попадају по персијским ћилимима, чоси и кадифи.</p> <p>Везир је овај дивни мал 
 китама од црвеног каранфила пошкропише ћилимове и засторе на зидовима.</p> <p>Тек иза овога на 
 разнобојних лалета: по споду персијски ћилимови са дивним шарама у меканим и загаситим бојама, 
по зидовима застрвен богатим перзијским ћилимовима.{S} Дуж целог ходника, и с једне и с друге с 
две, тек за тили часак поче да гмиже по ћилиму силество змија, док султанија пребледе, па се ди 
оме перивоју Аденистана било је по више ћошака и малих конака.{S} По најлепши је био један, саг 
<p>Чувен је био са лепоте многих својих ћошака растурених по луговима од најлепших дрва, што их 
као џиновске утве грдосије.</p> <p>Сама ћошка блистала је као да је башта од разнобојних лалета 
 бивала све невеселија.{S} Тек би се са ћошка свога конака загледала у море, па би сетно пољуља 
еко лета.</p> <p>Била је милина озго са ћошке, погледати преко овог шареног и мирисног ћилима о 
иди, и да с њоме поседи мало на шареној ћошки седефли-шкољке.</p> <p>Свакога петка пред вече, м 
ухо полагано шапну: »Не рекох ли ти, да ћу ти живој срце ишчупати?«</p> <p>Иконија се окрете па 
S} А ја сам се оцу твоме заветовала: да ћу, ако ми Бог и мајка божја помогну, испунити му његов 
и аманет ти дете наше!« Заклех му се да ћу му оца чувати и мојом и његовом бригом и да ћу нашег 
ца чувати и мојом и његовом бригом и да ћу нашега Иву одгајити, ако ми Бог помогне, те да прихв 
вици рече ми на ухо: »Не рекох ли ти да ћу ти живој срце ишчупати?« Поочиме да ли може бити, шт 
при.{S} Ако не ће, слободно јој реци да ћу од себе чуда учинити, запалићу све што имам нека изг 
 нам је Господ Исус Христос отворио, ја ћу да ти читам опроштајне молитве!« </p> <p>И онда му и 
ва душа на ономе свету мирна бити, а ја ћу те и јутром и вечером благосиљати, а на самртноме ча 
се исправи и одважно рече:</p> <p>»Вала ћу ти поочиме, све казати и ако ми је зазор за по нешто 
е овде као незнана и некрштена душа, па ћу се и на оном свету изгубити и залутати међу несвоје, 
 срећнија међу својим људма, добро, ево ћу да ти сазидам конак тамо, напунићу га сваком згодом, 
ну?!{S} Али нека је у добри час!{S} Ево ћу испросити у цара ферман; даћу блага колико год устре 
авран као да је бесомучан. »Слушај, што ћу да ти кажем: остављам ти рока још три дана, не би л’ 
 мени не ћеш замерити <pb n="14" /> што ћу да те као уз гусле да питам: ћери мила, што се не уд 
 одох у свет да се турчим!«</p> <p>»Што ћу му!?« рече Иконија. »Кад мој Миленко умираше, поглед 
дем, јер знам у цара је правда.{S} Њему ћу слободно да признам да сам хранила и вином појила го 
ина.{S} Гавран је истина мало чудновате ћуди, али биће да су га завидљивци и пакосници више изв 
ица, разних боја и разних облика неко у ћурковима од црвене млетачке чохе, неко са кунтушима и  
лаком копреном од сунца.{S} После дужег ћутања Гавран ће рећи:</p> <p>»Је л’ ти калуђер говорио 
се беше снуждио и замислио.{S} По дужем ћутању узе да говори овако:</p> <p>»Моја је давнашња же 
олико корачаја, па с прекрштеним рукама ћуташе и гледаше пред-а-се.</p> <p>Ризван-бег зачуђен п 
м разговарати!«</p> <p>Пођоше заједно и ћуташе обадвоје.{S} Гавран не скидаше очију с њеног лиц 
 дубоко.{S} Изгледаше снужден и по дуго ћуташе, па ће онда рећи:</p> <p>»Мислим се нешто, да л’ 
 преда се у земљу и поћута.{S} Цео збор ћуташе муком као да је у цркви.</p> <p>»Казуј све право 
ити мрдну густим веђама.</p> <p>Иконија ћутећки извади из шаренице једну белу погачу, једну рум 
да и мајка његова очима прате!«</p> <p>»Ћути, снахо, много говориш за цркву!« рече јој старац т 
ек иза овога настајала би права забава, у којој би свагда било певања, играња и опсенарских пре 
 с друге стране по шест красних момака, у јаничарском руву, са лепо извезеним стреоницама о пле 
/p> <p>Три млада момка, лична и висока, у панцирима и са сребрним шлемовима иђаху у корак онај  
о у здравље ктиторке овог светог храма, у здравље наше добре, сиротињске мајке, Иконије!«</p> < 
 узвијаху две челенке од драгог камења, у којима беху усађене перјанице од црнога нојевога перј 
те цркве, у име нашег светог Патријара, у име целог клира и у име сиротиње раје, нека јој је ве 
руци мален котлић од калајисаног бакра, у који ће отац Никодије овда и онда да напоји освећеном 
д лепо изрезана врата од једнога двора, у коме се низови од белог и руменог мрамора надметаху с 
е, омален, сувоњав, жут у лицу, просед, у раси од грубог црног сукна с црном грубом камилавком, 
је исплетене, повисоко издигнуле главе, у главама алем камен драги, на токамо пуце под гр’оцем, 
 пред Богом.{S} У име наше свете цркве, у име нашег светог Патријара, у име целог клира и у име 
авичају живи.</p> <p>Иконија је и овде, у Седефли-шкољки на Боспору, рано легала а зором устаја 
првог јелека корачаху у ногу Хербаџије, у скрлетним доламама, а са тигровом кожом о левом рамен 
ејање, некако мекано и радосно блејање, у које се растапаше звека меденице о вођину врату.</p>  
е, свуда у наоколо, иде поширок перваз, у коме су талијански мајстори живим бојама исписали как 
 гомиле народа.</p> <p>Игуман дечански, у широкој црној мантији са гвозденим крстом о гвозденом 
иста: како се Иконија овде медом храни, у свиленом се фистану по трави шеће, и златним папучама 
исам заборавила.{S} Тако ћемо сине мој, у име, божје да пођемо оцу Никодију!«</p> <p>»А ово ста 
Па онда га подиже у вис, са поштовањем, у које се мешала љубав и побожни страх, претисну га на  
у то парче беше опточено шареним везом, у коме се плаве звезде и црвени крстићи везиваху у лана 
 онда узе ударати у главу буџом једном, у којој је било пола оке јексера усађено, па онда дугим 
 овај који је мало час онако весео био, у велико гробље претворио беше.</p> <p>»Слушај, црни ка 
авран бејаше још жив.{S} Био је оседио, у лицу поцрнио и вукао би се четвороношке од пећине до  
дина, све то богато обучено и накићено, у руву од разних боја и разнога кроја.{S} Све то прође  
 да ми дом као сунце греје.{S} Али ето, у место једне грудве снега, пала је на мене планина од  
амлик доведе.</p> <p>Кад стари Јаничар, у жутим мествама, смерно и скрушено наиђе на праг од се 
џана.{S} Коњ му је на глави носио белу, у сребрно лале утврђену перјаницу, на челу између оба о 
 Преко рамена носила је једну шареницу, у којој се надметаху редом све дугине боје; а у руци но 
ином обрасла; испод те плоче има лонац, у лонцу хиљаду аспри; стекох их као хајдук, чувах их ка 
 лука и сира, привеза је себи на плећа; у једну руку узе чутурицу с вином, а у другу крчаг и —  
тке скокове, да погазе ко се не измиче; у зубима носе голе јатагане, а у рукама једни криве дим 
ију.{S} Иконија врисну и паде на земљу; у Ивановим рукама оста половина њеног везеног рукава.{S 
ма, а са тигровом кожом о левом рамену; у рукама ношаху пушке са сребрним пафтама, а у силаву х 
еху две ћерамиде, испод ћерамида лонац; у лонцу сребрне аспре!« </p> <pb n="41" /> <p>»Ама исти 
 се!{S} А високо са свода <pb n="10" /> у олтару, и изнад пониског иконостаса, Исус раширио рук 
 добра човека, или сотону <pb n="19" /> у човечијем облику.{S} Видох те кад прође у манастир и  
реливао из беле млечности <pb n="79" /> у тамно зеленило, а из овога у топло руменило.{S} Отуда 
а рече, султанија се слатко насмеја.{S} У томе дервиш зазвижда и голуб за голубом падаше му на  
десет младих и дивно лепих девојака.{S} У сваке коса беше оплетена у стотине танких витица, па  
е са белим ниским турбаном око чела.{S} У десној руци држаху копља, а о бедрима ношаху криве ди 
 је црква била мала, ниска и мрачна.{S} У дебелим зидинама просечени су били дуги а уски прозор 
 то се у нас не би звало да је игра.{S} У нас је, и кад се весели и кад се тугује, све као моба 
ом руком икону прислонив је на прса.{S} У десној му руци кита босиљка, па њоме шкропи сваког ко 
еленом травом, пасло је стадо оваца.{S} У хладовини, под великим једним грмом, седело је младо  
љикама; неки сељаци потегоше ножеве.{S} У народа не бејаше ни пушака ни пиштоља, него му је ваљ 
гов део од богате плени цариградске.{S} У томе је двору он <pb n="54" /> искупљао око себе и ча 
олије и да ће света црква да изгоре.{S} У зао час хтедох да се осветим Иконији, за коју мишљах  
брежуљку а у сувоти подигоше сељаци.{S} У томе, што после онаквих мука, и остављен у пећини зве 
ени и опроштени покајник пред Богом.{S} У име наше свете цркве, у име нашег светог Патријара, у 
млада султанија ударила длан о длан.{S} У дну дворане, према султанији, два би нубијска гороста 
, што их Анадолија и Румелија имају.{S} У пространоме парку његовом било је грмова са Балкана,  
ка«; Арбанашкињи је било име Петрија, а у харему су јој дали име »Ђулбахар« или »пролетња ружа« 
освећеном водицом своју киту босиљка, а у који ће побожни народ да спушта бакарне мангуре и по  
ама ношаху пушке са сребрним пафтама, а у силаву ханџаре и пиштоље све у сребро заливене.</p> < 
 измиче; у зубима носе голе јатагане, а у рукама једни криве димискије а други гвоздене топузе. 
а; у једну руку узе чутурицу с вином, а у другу крчаг и — пође право у планину к пећини Гаврано 
 а седла им покривена у једних жутом, а у других љубичастом чохом, по којој се пружаху шаре од  
 крила папагајева на сниском турбану, а у руци са шареном штаком са прапорцима горе на врху.{S} 
н дохвати десном руком и силно тргну, а у исто време левом руком грубо гурну Иконију.{S} Икониј 
ј се надметаху редом све дугине боје; а у руци ношаше велику киту босиљка и један слив жутога в 
онда високи дервиш поче да се смањује а у исто време да се шири, док не поста шири него дужи, п 
не колибе, коју му на једном брежуљку а у сувоти подигоше сељаци.{S} У томе, што после онаквих  
жива раскине.{S} Изгруваше га, и крвава у лицу дигоше га на руке, да га изнесу на чистину.</p>  
!«</p> <p>Ризван метну оно парче рукава у своја недра па рече;</p> <p>»Ти памтиш све како је би 
но, а посна посла у Св. Јована а мршава у Лежимиру.{S} Ех шта ћеш остарех и ево лепо видим где  
а руку у кућу, и кад виде оца Миленкова у крај огњишта нађе речи.</p> <p>»Ето, на несрећу моју  
сна шербета.</p> <p>Иконија се била сва у ухо претворила, па растужена замишљено гледаше у млад 
 белим као да је млеком наливено, и сва у бледожуту свилу обучена.</p> <p>Кад се ни султанија н 
 на мртвачким носилима у планину, да га у пећину баце.</p> <p>»Нека га, скотина једна, нека црк 
 потражи оца Никодија.</p> <p>Нађоше га у трапезарији.</p> <p>Отац Никодије, омален, сувоњав, ж 
укњавом.{S} Грцајући од плача пољуби га у руку.{S} Стојан кад је виде онако порушену и сузну, н 
 сељанка пригрли дете своје и пољуби га у десни образ.{S} А Иван бризну плакати, и кроз сузе гл 
м твој човек, и што имам хлеба једем га у царево и у твоје здравље.{S} Слушам шта сељани о том  
питивало се, па све узаман !{S} Како га у онај страшни дан нестаде, пропаде му и траг!«</p> <p> 
 n="79" /> у тамно зеленило, а из овога у топло руменило.{S} Отуда је дошло и име конаку.{S} Зи 
а Ризван. »Да ти није што криво од кога у моме двору?{S} Да ли има нешто што би ти годило и за  
 онда и Петрију, бризну и једна и друга у гласно јецање.{S} Агапија јој паде око врата и просто 
ичај <pb n="58" /> а јунаку је доста да у сабљи својој има сестру.{S} Ти си царев везир.{S} Вел 
 Никодијем, посаветова свога синчића да у свему лепо слуша</p> <p>старог калуђера, па се онда с 
теби за твоје старе дане нешто среће да у њој поборавиш жалост своје младости, па нисам скупо п 
 мали конак дао својој мајци Иконији да у њему станује.{S} Да је непрестано дворе, да су поред  
тирском даде једна ћелијца при земљи да у њој до смрти станује.</p> <p>У очи самог Ивањ-дна, иг 
 не загаси.</p> <p>Стаде свирка, као да у исти тренут све жице попрскаше.{S} И обе играчице као 
едан кос звиждаше некакве значке као да у металну пиштаљку дува.</p> <p>»Тицо моја, је л’ то ме 
и гуслари стану казивати како је некада у нас било!{S} Вала ако није и лепше било, није мање!«< 
њих, као најмилије госте, које је икада у своме животу имала, двори на овај велики дан за њу.{S 
м праменовима пушташе, па оштро загледа у онај тополски луг с оне стране.{S} Баш нигде ни сенке 
p>»Познајеш ли ово?«</p> <p>Она погледа у оно парче рубља, па онда опет везиру право у лице и р 
 златом извезене; испод таванице, свуда у наоколо, иде поширок перваз, у коме су талијански мај 
ме да ли може бити, што се мени привиђа у овом тужном часу, да је она рђа од човека довео Турке 
еђу косу, и рече:</p> <p>«Боље да те ја у коси носим, него да те онај црни бумбар љуби!»</p> <p 
ад падне у чинију млека, тако сам ти ја у овој госпоштини.{S} Хоћу у њој да се удавим.{S} Огреш 
лмације, који се враћаше из поклоненија у Јерусалиму, па нам узгред причаше, како је тамо наиша 
стану!«</p> <p>»А што ће стрина Иконија у Стамболу?« повикаше сељани.</p> <p>»Ваља да треба цар 
18910_C5"> <head>V</head> <head>ИКОНИЈА У СТАМБОЛУ</head> <pb n="64" /> <pb n="65" /> <p>У глав 
да жена, која сад већ имађаше сина ђака у Св. Јована, брчкајући се за неколико тренутака у сред 
ана, брчкајући се за неколико тренутака у сред бистрог потока, под одблеском руменога неба на з 
 нико не прихвата за седам година, нека у трње зарасте, а после нека је село предузме и сиротињ 
 граор преливао из бледоплавог споменка у тамну љубичицу; млечност њеног лица видела се кроз та 
>»Видех те где чараш.{S} Стала та ћерка у сред потока, брчка се као сребрна пастрмка, вади цвет 
к би се са ћошка свога конака загледала у море, па би сетно пољуљала главом то на десно то на л 
/p> <p>»Ја се, Бога ми, бејах загледала у твога везира.{S} Вала доста је и њега видети па да оч 
што би ?{S} Какве сам ја смукове виђала у нашој планини па се плашила нисам!{S} Смукове видети, 
зда и сузе не угуше.{S} Па онда би пала у бунило, бунцала како је Иван постао пастир стада божј 
ш трајаше ватра у његовој глави и магла у његовим очима.{S} Полазећи Иконија, навали на улаз од 
да би јој Агапија причала шта је видела у Јерусалиму, где је као девојчица од дванајест година  
ина <pb n="82" /> била, и шта је видела у Кајиру где су је гусари који је на мору заробише, нај 
 дан, опет пред зору, Иконија је однела у пећину стару једну поњаву од кострети, и нешто крпа и 
-аге прокупачког Лежимир и још три села у околини, начинио од њих један тимар и дао га своме ст 
међу живота и смрти.{S} Већином је била у неком бунилу.{S} Смирила би се за мало и дошла к себи 
ти, цареви везире!{S} Свега има изобила у двору твоме, и колико ми добра чините и ти и сви твој 
рима и поповима.{S} Иконија је измолила у оца Никодија његово ђаче, те тако мали Ива сеђаше изм 
буђеност растопише нешто тихог руменила у млечност његову а под танком и лаком копреном од сунц 
с си нам ти, твојом добротом, растопила у ове сузе лед око њега и ево нађосмо да га још имамо!< 
зоше се на везировом кајику из Стамбола у Аденистан.</p> <p>На мраморноме бајиру дочекали су их 
е јој је и много заходно, а посна посла у Св. Јована а мршава у Лежимиру.{S} Ех шта ћеш остарех 
конија се пробуди и устаде.{S} Насу уља у кандиоце пред Иконом Св. Петке, запали га и помоли се 
оду персијски ћилимови са дивним шарама у меканим и загаситим бојама, на три стране уз прозоре  
им спроводом кроз башту, она би се сама у себи насмејала и рекла:</p> <p>»Боже, Боже! шта ли би 
на како ми не да мира.{S} И што год има у мене женске родбине, све је то поклонима и митом поди 
чичкане лалетима, зумбулима и криновима у пролеће, а ружама и каранфилима преко лета.</p> <p>Би 
већ мртва, однели на мртвачким носилима у планину, да га у пећину баце.</p> <p>»Нека га, скотин 
 се загледа крупним својим плавим очима у матер своју.</p> <p>»Е, па само да почнеш као ђаче, п 
е.</p> <p>Кад дахну мирисом, којим шума у зору дише, срце јој живље закуца.{S} Осети како је об 
 човек и рече: спалише Турци Св. Јована у Топлици и поробише Лежимир!{S} Следи ми се срце и ска 
 <pb n="23" /> <p>Две недеље после дана у који је мали Иван постао манастирско ђаче, дошао је И 
 за кратко траје Слађе је да је из дана у дан гледаш како се вије као кукавица!« И онда ме неча 
на што пожалила није.{S} Али је из дана у дан бивала све невеселија.{S} Тек би се са ћошка свог 
ку и вину.{S} Иконија је готово из дана у дан ишла на грађевину, није што се тобож у том нешто  
естиле плаве ћасе од кинеског порцелана у великим позлаћеним зарфовима, са млеком, сртлијашем,  
ибришима и сребра, а седла им покривена у једних жутом, а у других љубичастом чохом, по којој с 
девојака.{S} У сваке коса беше оплетена у стотине танких витица, па падаше по плећима до испод  
елим челом и руменим лицем, сва обучена у црвену свилу и кадифу и с црвеном ружом у коси — укип 
 и руке’ сунуше јој неколико капљи вина у уста. познадоше да није мртва.</p> <p>Положише је у в 
сле кратког времена опет суну мало вина у уста, он облизну своје суве усне, па с муком и с пром 
 несрећнику на главу и суну му кап вина у отворена уста.</p> <p>Он се устави у јечању; с муком  
обињица и брзоногих дечака од 12 година у доњим одајама.{S} Иконија није ни знала.</p> <p>Гркињ 
и Сулејманији, искупила се била светина у густим шареним гомилама.{S} Живи ланац од Јаничара с  
сто немо и укочено у Иконију, као и она у њега.{S} После јој приђе узе је за руку и рече јој ср 
 пута у плећа те овај скочи у седло, па у бесном трку заједно с вођом стиже чету, која сад поте 
 га, извади иза свога свиленога паса па у његов силав задену танак један черкески нож, којега з 
 срце почело да камени, а грло претвара у пиштаљку од горког сувог дрвета, те већ и њиме не мог 
који цару рају опадају, а код раје цара у омразу воде!«</p> <p>»Нико те за то не пита!« рече Ту 
ао своју царску реч раји да јој не дира у цркве и манастире.{S} Ако ти не вермаш царску реч, ра 
изнесеш свећу боље среће и босиљак мира у твој народ.«</p> <p>Пред саму цркву Иконија остави св 
звала Иконија, и да је из села Лежимира у Топлици.{S} Сад је све то искао да му се опет разгове 
 од дима и пламена који се из манастира у небо дизаше.{S} Опазише да једна сељанка трчи за њима 
е могаше познати, јер још трајаше ватра у његовој глави и магла у његовим очима.{S} Полазећи Ик 
оју душу!« Окрете се старац, оде унутра у пећину, застаде мало, обрну се према мени и показа шт 
она вратанца од седефа одведе је унутра у харем.</p> <milestone unit="*" /> <p>У пространоме пе 
љај ракије, те се брзо опорави.{S} Оста у порти на трави до свршетка бденија.{S} Око ње се иску 
 како је било !?{S} Док си био наш уста у Сарају, никад ми ништа помињао ниси!«</p> <p>»Таква ј 
би јој млада султанија изашла пола пута у сретање, претисла њену руку па своје срце, па је онда 
а, куцну га буздованом и два и три пута у плећа те овај скочи у седло, па у бесном трку заједно 
</p> <p>Опет покри лице рукама и поћута у некаквим дубоким мислима, заљуља се на десно и на лев 
те, брате, све ми је казао, и ако ништа у томе новога није било!«</p> <p>»Па шта си му рекла?«< 
једној косини копаоника, која се спушта у топличку долину, има једна мала заравањ на којој је с 
еран слуга царев: пошљи малог Оџаковића у Стамбул, нека се за рана научи да служи цару и цареви 
трмка, вади цвет из косе, љуби га, баца у воду и мрмља чаролије.{S} Хе, душо моја, зар то није  
чар при освајању Багдада од Перзијанаца у толикој мери одликовао, да је велики везир Ахмед-паша 
јда бити неће, јер су махом крџава деца у сиротиње од последњих година.{S} Него пошљи по ово је 
црвеном и високом камилавком, а обојица у џубетима од дибе с навратком и <pb n="74" /> первазим 
но дванаесторо дечака, све по четворица у једној врсти.{S} Беху обучени они у првом реду у жуто 
ет повратила.{S} Ако ми до захода сунца у уторак не пошљеш реч да пристајош да ми будеш домаћиц 
е погаче шарову и гарову, надроби скроб у своју руку, посоли га и пружи те јој га вођко из руке 
а га Бог убије!) приђе па сав жут и сав у дрхтавици рече ми на ухо: »Не рекох ли ти да ћу ти жи 
та је ово, Лала?« питаше везир подигнув у вис онај комадић платна и не скидајући ока с њега.</p 
е окрете па као бесан пас одјури натраг у луг на потоку.</p> <p>Иконија се беше чисто скаменила 
а; »Много лепа!{S} Занела ме чак натраг у моју младост и у срећно доба, кад је црква Св. Јована 
городице; живим ти без бриге као бубрег у лоју!{S} Ја га не зовем друкчије него »Караконџул-ефе 
за совру.{S} Посадише игумана дечанског у врх совре, па онда калуђере и попове све по старешинс 
исоких перјаница Солака, Турчина једног у годинама, са три црне перјанице на белој чалми у бињи 
ваљаше низ улицу.</p> <p>Иконија је сад у ономе, што јој под очима промицаше као нека шарена гу 
тварао бисер, који му је султан Мехемед у својој најмлађој сестри поклонио био.</p> <p>Дугачки  
ен сињи из ведра неба паде, да нас живе у гроб сахрани!{S} Ја сам луда женска глава, а срце ми  
ургија се сврши.{S} Свет изађе из цркве у порту.{S} Изађе и отац Никодије онако с одеждом.{S} Д 
настави Иконија па руком глађаше зулове у свога синчића: »Ето, тако ти је отац говорио.{S} Тако 
фтама, а у силаву ханџаре и пиштоље све у сребро заливене.</p> <p>Па онда удари једна кита Спах 
 сто момака и двеста девојака удари све у ногу, а оно као да игра један момак и једна девојка.{ 
аху, и о којима су јелчије читаве књиге у Франкистан писале.</p> <p>Но једно месец дана после т 
.</p> <p>Тога дана по заходу сунца паде у село харамбаша Стојан са неколико хајдука оружаних до 
помислим, да ће кости да ми труну негде у овој туђој земљи, далеко од мојих гробова.{S} По твој 
 разведри се, и онда упре своје погледе у њу.{S} Не могаше да верује, да је то она. »Јеси ли ти 
м свету видели не би прекрсти се и седе у арабу.</p> <p>Кад већ изађоше из села, Иконија викну: 
ну цев сипље млаз кристалне бистре воде у корито од белог камена сланика на коме се још познају 
аш!{S} А ко зна?{S} Свашта може да буде у вас Турака!« — одговорише му неки из гомиле. </p> <pb 
 је на добро испало!«</p> <p>»Нека буде у свему како Бог хоће! није ме већ више сртах ни од смр 
 из села, доносиле су раденицима понуде у погачама, сиру, кајмаку и вину.{S} Иконија је готово  
а својим, па је онда задену испод конђе у своју густу смеђу косу, и рече:</p> <p>«Боље да те ја 
/> нечега.{S} Пре тако пет година, дође у Дечане неки Србин из Далмације, који се враћаше из по 
човечијем облику.{S} Видох те кад прође у манастир и рекох себи: боље да је дочекам овде па да  
с мачевима високо уздигнутим; Св. Ђорђе у скрлетној долами, на белом коњу, витим копљем пробада 
аде унети, него пузећи четвороношке уђе у цркву, први пут сад после двадесет и шест година.{S}  
!{S} Ене нам Ивица иза леве певнице уђе у олтар!« — Ене, ене, погледај на десно; ене га изађе и 
тави своју шареницу, па са синчићем уђе у мрачну и празну црквицу, целива иконе, запали три све 
наслонила.</p> <p>Дође време да се диже у славу.{S} Усташе сви на ноге и игуман дечански узе ди 
нице у ономе везу.{S} Па онда га подиже у вис, са поштовањем, у које се мешала љубав и побожни  
е тек шала!«</p> <p>У том дервиш подиже у вис своју камилавку пуну змија, али с муком и напреза 
двор и виде да је близу свитање.{S} Узе у торбицу једну погачу, црна лука и сира, привеза је се 
« рече Иконија, као да је осећала да је у неколико крива за њине сузе..</p> <p>»Нека нас да пла 
нија грцајући; сва се тресаше као да је у грозници; клекну на земљу, па обема рукама пригрли Ив 
ута.{S} Цео збор ћуташе муком као да је у цркви.</p> <p>»Казуј све право по истини, о мање ти ј 
ко, и раније не помену?!{S} Али нека је у добри час!{S} Ево ћу испросити у цара ферман; даћу бл 
, гледај!« викну Хусејин Иконији, па је у свом одушевљењу гурну не баш врло нежно.{S} И онда са 
иву девојку, или стидљива момка, кад је у колу.{S} А стидљивост и чедност баш требају свакој де 
јке која је од младога момка, о коме је у тајности свога срца на јави слатке снове сневала, тог 
адоше да није мртва.</p> <p>Положише је у волујска кола на меку подлогу од тек покошене траве,  
 био поочим Иконијином Миленку, који је у његовој чети хајдуковао, па је и Иконију снахом звао. 
ци и са сребрном тицом на штапу који је у руци држао.</p> <p>Иконија се јутрос упорно противила 
 и поклон, малечак и сиротињски, али је у мога везира срце велико и господско, па ће да га прим 
рком тиквицом о левом бедру, подигао је у вис крст од сувог шумског грања, па се намрштио и вич 
 поздравље ти од оца Никодија, нашао је у Јерусалиму српску цркву св. Саве и краља Милутина, и  
них, нека је за здравље моме Иви ако је у животу, а нека му је за душу ако у животу није!«</p>  
а, заједно с крчагом тазе воде, коју је у планини захитила.{S} И сада је Гавран не могаше позна 
ку причу из »Четрдесет везира,« коју је у харему научила и, као и по неку досетку Насрадин-хоџе 
њи је било право име Агапија, али су је у харему, као робињу, звали »Нурисаба«, што значи »Зорк 
т у њен конак отпрате онако, како су је у харем допратили били.{S} Тако је и било, само што је  
је желела.</p> <p>Село посла људе своје у Пећ патријару с поклонима и с молбом, да, ако већ сам 
 сунца, које са запада косо своје зраке у руменим праменовима пушташе, па оштро загледа у онај  
оред певница стоје патријарси и владике у златним одеждама, и као чекајући нешто погледајући к  
га ми је ево сад лепша од сваке девојке у свој Топлици; а вредна је и паметна је; удовица је, у 
' дворанка узеле под мишке, па је увеле у велику дворану, где би јој млада султанија изашла пол 
 гомилице дуж зидова, а евнуси чак доле у дну дворане.{S} Две робињице донесу једну сребрну и ј 
чекао, најпре је лепо молио, а најпосле у великој срдњи попретио да ће га запамтити. _</p> <p>» 
г углачаног мрамора.{S} Од њих, па даље у ходник, пружали су се редови од Арапа, од којих једни 
 мање косу.{S} Турци су имали и пиштоље у кубурама, те опалише неколико метака, па се разиђоше  
и како он помаже црквењаку да наспе уље у кандила што гору пред светим иконама.</p> <p>Тек је б 
{S} По повратку с војне, султан га узме у сарај за свог Силиктар-агу.{S} То се високо дворско д 
о отац што му се ломио, него нека стане у цркву да крстом рабри овај злосрећни народ и да га кр 
 Супкиња сељанка?{S} Као мува кад падне у чинију млека, тако сам ти ја у овој госпоштини.{S} Хо 
и прича јој док везирова мајка не падне у тихи сан.</p> </div> <pb n="91" /> <div type="chapter 
го да јој их ветар доноси из оне пећине у планини.{S} Опет сама себи говораше: »Ако је тако, он 
 не лудује.{S} А већ ако хоћ да тумарне у свет, нека га, нек тумарне, неће село за њим пресвисн 
громовима.{S} Удари град и поломи грање у шуми.{S} Муње цепаху громове око мене, једва жив утек 
 је било погледати: разиграли беху коње у кратке скокове, да погазе ко се не измиче; у зубима н 
/p> <pb n="20" /> <p>Гавран сав помодре у лицу, очи му се засветлише црвеним жеравицама.{S} Он  
са на глави, и мислиш диже се кубе горе у кебо, да отклони цркву да и анђели чују, а ми све мла 
Уз широке мраморне степене изађоше горе у пространи и дуги ходник, патосан звездама од белог, р 
де гологлав и босоног по шуми, грува се у прса и жалосним гласом виче: »Господе помилуј!{S} Гос 
ирис и боја!{S} Бога ми, па без тога се у нас не би никад могло ни поиграти!«</p> <p>Султанија  
је све једна преко друге навалише да се у њу као у неко гњездо савију.{S} Султанија преко Агапи 
 попрскаше.{S} И обе играчице као да се у лету скаменише, тако засташе лебдећи за један часак с 
Гавран заустави.{S} Загледа се преда се у земљу и поћута.{S} Цео збор ћуташе муком као да је у  
је за њима као бесомучна.{S} Грувала се у груди, чупала своје косе и што је грло доносило викаш 
а од игре и милина од свирке стопиле се у један шербет, који новом жеђи стару жеђ гаси, да жеђ  
ок се други народ причешћивао, дотле се у једном куту цркве црни Гавран исповедаше тројици калу 
дно месец дана после те свадбе, јави се у конаку новога везира стари један Јаничар.{S} Каза кап 
оплина од њене милине!</p> <p>Устави се у сред потока да се мало брчка.</p> <p>А поток као да б 
рекрсти па уђе унутра.</p> <p>Гавран се у једном куту савио беше у клупче па тешко дихаше.{S} В 
ричаше како су јој сина отели и како се у њеном завичају живи.</p> <p>Иконија је и овде, у Седе 
идим да је мука и мајсторија, али то се у нас не би звало да је игра.{S} У нас је, и кад се вес 
онети из планине, па наредила: да му се у конаку манастирском даде једна ћелијца при земљи да у 
х видев пуна недра сребра.{S} Вратих се у пећину, подигох све до последње аспре и одох кући пун 
ше право к шумарици која се са ове косе у ону дољу спушташе.</p> <p>И звиждукање двојнице стаде 
 конаку.{S} Зидао га је Махмуд-паша, те у тој шкољки затварао бисер, који му је султан Мехемед  
есни рукав; тргох те од ње и однесох те у моме наручју, а ти стегао у ручицама ово парче од рук 
х евнуха, да је од њеног конака допрате у харем.{S} Иконија је свагда водила собом и своје две  
з далека, Болеснике оставише да преноће у цркви и око цркве.{S} Слабо је ко и спавао.{S} Певало 
 сребрну и једну златну кадионицу, баце у њу алоје и још неке индијске мирисе и покадише њима н 
а, као да полагано сриче тајне реченице у ономе везу.{S} Па онда га подиже у вис, са поштовањем 
ш више оче Никодије?{S} Од твоје шенице у којој како народ зна, кукоља нема, усади у срце мога  
ако је било највише осам година, Дуваше у незграпно издељану двојницу почетак од некаквог кола. 
ван бризну плакати, и кроз сузе гледаше у своја два пса.</p> <p>Мајка га миловаше руком по челу 
pb n="25" /> <p>Старац трепћући гледаше у свога унука.{S} Беше му мило, али не могаше ништа дру 
творила, па растужена замишљено гледаше у младе певачице.{S} Султанија јој нешто рече, и Агапиј 
 пред судницу.</p> <p>Гаврана не бејаше у селу већ неколико дана.{S} Неко рече да га је видео у 
араше челом о мраморни патос, па викаше у глас: »Слава нека ти је Господе Боже, што ме грешника 
есе на све стране, а како се он губљаше у даљини прихватан од гомиле до гомиле, диже се око сов 
тиње!« </p> <pb n="29" /> <p> Запишташе у глас жене, којима Турци при последњој »девчурми«<ref  
> <p>Гавран се у једном куту савио беше у клупче па тешко дихаше.{S} Ватра му беше подузела обр 
аг, који у хладу од топола загазио беше у поток, па <pb n="17" /> одатле три пута једно за друг 
 божур.{S} Граорасте очи њене потамнеше у две крупне љубичице, а кроз њих засеваше муње.</p> <p 
омкијим одзивима, док се ови не сложише у праву грмљавину.{S} Кад и последњи јек у даљини издах 
Сви беху дубоко потресени и смерно пише у славу божју.{S} Напише и Патријару пећском и васеленс 
 и попова посвети цркву и одмах ударише у велика бденија.{S} Милина је било погледати на оној л 
 или топузином.{S} Неки од њих појурише у цркву да је опљачкају и запале; други опет хватаху и  
а појасе.</p> <p>Дворкиње се разместише у гомилице дуж зидова, а евнуси чак доле у дну дворане. 
у читати опроштајне молитве, него одоше у олтар и казаше све игуману Јеротију.{S} Изађе и сам и 
 све било па прошло.</p> <p>У том уђоше у дворану две, као капља, младе, високе, витоструке и т 
има дворанства.{S} А друге две донесоше у сребрним котлићима миришљаву воду од руже, па китама  
ан ишла на грађевину, није што се тобож у том нешто разумевала, него само да се радује гледајућ 
пску цркву св. Саве и краља Милутина, и у њој се на коленима молио Богу за сиротињу српску, и к 
ен драги, на токамо пуце под гр’оцем, и у њему чаша од биљура; па облачи ковче и чакшире, на ко 
сла на све стране, и нашем Патријару, и у Свету Гору; распитивало се и распитивало се, па све у 
е шербет-девојке крочише к певачицама и у сребрним пехарима дадоше им слатка и мирисна шербета. 
г светог Патријара, у име целог клира и у име сиротиње раје, нека јој је вечна хвала!{S} Немам  
њих заступник Муфтије са белом чалмом и у белом кафтану.{S} Иза ових наступише риџали царства,  
алимо?{S} Прво Господу Богу, који ево и у овој прилици показа да неће да нас остави да до краја 
к, и што имам хлеба једем га у царево и у твоје здравље.{S} Слушам шта сељани о том детету гово 
о, ја се мишљах: еј, Боже, тако је то и у нас било док имадосмо своје цареве!{S} Да ти мој ага  
} Занела ме чак натраг у моју младост и у срећно доба, кад је црква Св. Јована појала.{S} Боже  
 кога. »Нека Бог сачува свакога да их и у <pb n="76" /> сну снива!« рече Иконија самој себи кор 
сам хиљаду гатки о оставама па сам себи у сну испричах једну такву гатку.« Него опет копкало ме 
S} Други живо окрете главу, па се удуби у посматрање једне пчеле, која задовољно певајући облет 
{S} И тек када Иконија приђе, те пољуби у образе најпре Агапију па онда и Петрију, бризну и јед 
, па је заједно са Шекер-кадуном остави у једној са врло богато застрвеном софом.{S} Мало час п 
на у отворена уста.</p> <p>Он се устави у јечању; с муком и полагано отвори очи, гледаше је дуг 
ланац па потискиваху сав народ ка цркви у гомилу.{S} Страшно их је било погледати: разиграли бе 
е, само да чује, како калуђери и попови у цркви поје и читају дванајест великих јеванђеља.{S} М 
нија ништа не осећаше.{S} Без капи крви у лицу, бледа ко крпа, с очима укоченим с устма отворен 
е после и калуђери и попови и одоше сви у велику трапезарију, да се мало прихвате.</p> <p>»Све  
ојој како народ зна, кукоља нема, усади у срце мога детета по које зрно, па ако буде божја воља 
а учиниш!{S} Пођи у Сирф-вилајет, отиди у село које знаш, распитај за њу.{S} Ако је жива, довед 
ез разговора предаду Иконију да је води у Стамбол. »И још поручује Санџак-бег«, понављаше кнез, 
царевом везиру добро да учиниш!{S} Пођи у Сирф-вилајет, отиди у село које знаш, распитај за њу. 
 онда — подиже сукњу до колена и загази у поток.</p> <p>Подиђе је милина од студене воде.{S} Ко 
Кос као да је био слетио у шипраг, који у хладу од топола загазио беше у поток, па <pb n="17" / 
и кад цар не би хтео, јер то тако стоји у твојој звезди записано!« рече Хусејин мирно и поуздан 
чевом зраку под плавим небом, а славуји у слободи певаху, како је слатко ропсто љубави.{S} На ј 
 брата ... -.{S}70 </p> <p>Петар Велики у Хајдучком стану ... .{S}50 </p> <p>Тајне двора Обрено 
нешто нема ни у турског цара, а камо ли у његова везира!«</p> <p>»Е, сестро моја«, рече ми отац 
ва за које знам е би ме кликћући понели у своје гњездо, нити бих и онда пристајала да слажем мо 
е баште сва ова госпоштина што се цакли у диби и кадифи, све то лепо приличи царевој кћери и ца 
и облак, који сузама дажди, онда измоли у цара ферман: да сиротиња раја на оним урвинама од св. 
а, са три црне перјанице на белој чалми у бињишу од сребрне жице и на белом коњу.{S} Виде још к 
 и дивне лепоте!{S} Овако нешто нема ни у турског цара, а камо ли у његова везира!«</p> <p>»Е,  
аго. »Није то <pb n="62" /> друкчије ни у нас, који смо турске вере.{S} Него кнеже и царева рај 
а служи; а за више не питај јер више ни у мене нема!«</p> <p>»Хвалимо те Боже! куд ћеш више оче 
х домаћина.{S} Око њих се слегли сељани у густој гомили. </p> <pb n="39" /> <p>У том доведоше и 
pb n="68" /> једнога коња, беху одевени у црвену чоху са високим црвеним калпацима са дугим кић 
ушара, који их водише, беху сви обучени у жуту чоху, а опасани стамболским пасима од жуте свиле 
у обучени они у првом реду у жутој, они у другом у црвеној, а они у трећем у зеленој свили.{S}  
 у жутој, они у другом у црвеној, а они у трећем у зеленој свили.{S} Изгледаху као жива башта о 
ица у једној врсти.{S} Беху обучени они у првом реду у жутој, они у другом у црвеној, а они у т 
а.{S} Она ме одгурну, и ја падох сотони у наруч.{S} Колико ми је дотле мила била, толико је од  
е стадо усталаса, крену за вођом, удари у одзиве, те се по оном пољу просу блејање, некако мека 
Наместио био на нос велике неке наочари у дебелом кожном оквиру, па се кроз њих удубио у срицањ 
од пећине.{S} Она се расклопи као двери у цркви, и видех златну лествицу на којој се старац пењ 
е бацаше читаву дажду од сребрних аспри у гомиле света, који са још ватренијим узвицима за здра 
ега десно иде гологлаво мало ђаче; носи у руци мален котлић од калајисаног бакра, у који ће ота 
евала, тога дана чула да ће да је проси у мајке, — шта је та срећа према срећи једне младе мате 
ац Никодије, па се голим рукама дохвати у коштац с једним Турчином.</p> <p>Диже се просто урнеб 
о арапскик речи, па се онда узе ударати у главу буџом једном, у којој је било пола оке јексера  
S} Патријар нареди: да се црква посвети у очи самог Ивањ-дна, и посла уместо себе игумана Дечан 
ека је у добри час!{S} Ево ћу испросити у цара ферман; даћу блага колико год устреба да се цркв 
p>Притрчаше јој игуман и неколики гости у њеној близини, дотрчаше и неке жене из гомиле света,  
тним доламама и белим турбанима, носећи у рукама сребрне наџаке.</p> <p>Па онда проведоше двана 
поче да излеће голуб за голубом, носећи у кљуну по један струк ђурђевка.{S} Читиво јато облеташ 
н стегну усне подиже десну руку претећи у вис и стисне песницу.</p> <p>Иконија се није препала, 
да му их он очита, те Гавран, плакајући у глас као мало дете, одмиле до пред царске двери и при 
и мајкине душице.{S} И одвезоше је кући у Лежимир.</p> </div> <pb n="33" /> <div type="chapter" 
каменила, и гледаше право и не трепћући у везира.</p> <p>Везир беше очевидно и сам узбуђен.{S}  
ривка гледао; да се онда као богаљ баци у пећину где је оставку предигао, па да се ту остави да 
силног проконзула; сад се обично врапци у њему брчкају весело цвркућући,</p> <p>Око црквене пор 
 се улазило у манастир.{S} Али су Турци у време ратова с деспотом Ђурђем град порушили и цркву  
ром Ризван-бегом проговори две три речи у четири ока.</p> <p>Кад капуџи-баша поднесе овакав изв 
 и два и три пута у плећа те овај скочи у седло, па у бесном трку заједно с вођом стиже чету, к 
оја мати жива«, Ако је жива, па се мучи у сиротињи док ја газим по свили и кадифи, како ће то д 
 Заграбих руком и сасух две три прегрши у недра!{S} Почех да се тресем као да ме грозница ухват 
а сребрним шлемовима иђаху у корак онај у среди ношаше копље са три коњска репа, а она двојица  
аџија Доганџија које чувају стари Сарај у Једрену, и да је дошао у Стамбол само зато, да са цар 
пин одвоји од чете па појаха натраг њој у сретање.{S} Страшно га је било погледати: очи избуљио 
Затече ме једном, пре седам година олуј у сред наше планине.{S} Змајеви водише облаке и бише се 
 праву грмљавину.{S} Кад и последњи јек у даљини издахну, онда Иконија опет зачу самртнички шап 
 и свему селу: аманет вам онај невољник у планини; немојте да огрешите душе те да скапље од гла 
ог богаља, који сав сед као овца, а мрк у лицу као труо пањ, пузећи четвороношке обилазаше око  
 ме страх да пред цара изидем, јер знам у цара је правда.{S} Њему ћу слободно да признам да сам 
е сече, онда се подиже и тихо, више сам у себи, прозбори: »Падиша чок јаша!« (да живи падиша!)  
дам и видим онај велики раст.{S} Рекнем у себи: »Бог и душа: као да горско дрвље ромором овим и 
 они у другом у црвеној, а они у трећем у зеленој свили.{S} Изгледаху као жива башта од лалета. 
адзорник славуја, са крилом јастребовим у челенци и са сребрном тицом на штапу који је у руци д 
ндару!{S} Него хајде сад да те ја водим у једну другу српску цркву!« Па ме онда поведе све за р 
, погледај само унутра!« Ја као завирим у цркву и лепо видим, где на јеном престолу, десно од о 
 није као људска.{S} Ево ме да се патим у пећини, одакле је моја грешност као поток потекла.{S} 
 пред очима.{S} Истом се мислим, вратим у цркву, да слушам како наши ђаци поје, а оно дотрче он 
 они у првом реду у жутој, они у другом у црвеној, а они у трећем у зеленој свили.{S} Изгледаху 
црвену свилу и кадифу и с црвеном ружом у коси — укипила на десном крају од ћилима пред софом,  
трука млада девојка са бледожутом ружом у златној коси, с плавим очима, с лицем белим као да је 
ободан, да њиме султан са свитом својом у џамију прође.</p> <p>На горњем спрату у једној двокат 
 власти коју нам је Бог дао, и са вером у источник неисцрпне милости коју нам је Господ Исус Хр 
квом светом послу?!« настави она гласом у коме трепташе некакав чудан израз зебње и прекора сам 
ихим осмехом опростила се с овим светом у тренутку највеће своје славе Иконија, везирова мајка! 
 ли овом дрвљу са зрелим родом и цветом у једно исто време, или оним великим и шареним тицама с 
копљем пробада зелену аждају; Св. Јован у мркој камиљој кожи с мрком тиквицом о левом бедру, по 
 што да ти се освети?« упаде јој Стојан у реч, па се намршти, састави веђе и просипаше кроз оба 
игуману Јеротију.{S} Изађе и сам игуман у пуној одежди па рече Гаврану:</p> <p>»По опроштају ко 
 рамена опет сам лук с тетивом, завијен у зелену кадифу опет златом извезену.{S} На глави ношах 
оме, што после онаквих мука, и остављен у пећини зверовима, оста жив, сељани гледаше као неко ч 
 однесох те у моме наручју, а ти стегао у ручицама ово парче од рукава њеног.{S} Не могох дуго  
 дуги седи брци падаху му на рамена као у старих јунака који с онога света овоме свету кроз гус 
дна преко друге навалише да се у њу као у неко гњездо савију.{S} Султанија преко Агапије запита 
»Лепо је, лепо је!{S} Ове иконе баш као у Вилиндару!{S} Него хајде сад да те ја водим у једну д 
 чедо моје, шта је све теби Бог записао у својој књизи.{S} Твоја мајка не ће доживети, али опет 
»И ја сам слушао, да је Никодије отишао у Јерусалим, па тамо и преминуо рече један други калуђе 
ју стари Сарај у Једрену, и да је дошао у Стамбол само зато, да са царевим везиром Ризван-бегом 
, подухвати га нека језа као да је ушао у гробницу.{S} Али чим му се очи мало свикну, одмах му  
с вином, а у другу крчаг и — пође право у планину к пећини Гаврановој.</p> <p>Имало је скоро са 
 парче рубља, па онда опет везиру право у лице и рече уздркталим гласом:</p> <p>»Познајем мој р 
олико дана.{S} Неко рече да га је видео у шуми изнад медвеђе пећине. »Као да нису чиста посла с 
ом кожном оквиру, па се кроз њих удубио у срицање једне речи, коју добро беше притиснуо прстом  
ачким?«</p> <p>Кос као да је био слетио у шипраг, који у хладу од топола загазио беше у поток,  
о је у животу, а нека му је за душу ако у животу није!«</p> <p>Сутра дан, опет пред зору, Икони 
кроз Стамбул и Боспором на кајику онако у белом зубуну, са шљокицама међу црним ресама, и са сн 
аница, разних боја и разних облика неко у ћурковима од црвене млетачке чохе, неко са кунтушима  
 хајдмо из ове мемљиве трапезарије мало у порту, имам нешто да ти говорим!« Па мрдну очима и ве 
примиш, па све се то помешало и ишарало у тај лепи сан, који даће Бог да је на добро као и све  
стотину Турака коњаника беше се развило у ланац па потискиваху сав народ ка цркви у гомилу.{S}  
ни западнога зида, кроз коју се улазило у манастир.{S} Али су Турци у време ратова с деспотом Ђ 
точић, па онда кроз неко смиље изађосмо у једну дивну башту.{S} Сунце грануло па обасјало цвеће 
 Хусејин мирно и поуздано.{S} Кад чусмо у Једрену, рекох орта-баши:{S} Знао сам да ће да буде.{ 
аде и гледаше онако исто немо и укочено у Иконију, као и она у њега.{S} После јој приђе узе је  
шини сунцем успавано било, а опет бесно у њу грували и пребацивали је млазовима од беле пене, к 
ћи ни речи, него само гледаше непомично у очи његове.{S} Он седе поред ње.{S} Извади оно парче  
оно све те тице погледају право и оштро у <pb n="95" /> мене, па некако мудро задрмају главом,  
ности, које од умора, клону у један сто у женској цркви.{S} Притрчаше јој жене и изведоше је из 
 укрштају у оној непрекидној сутоњи што у црквици владаше.{S} Кад човек први пут уђе унутра, по 
 Извади иза црвеног кожног силава нешто у зелену шамију завијено; размота ту шамију, извади из  
; разви и јаглук и извади из њега нешто у саде свилу, танку као паучина, завијено.{S} Кад поче  
рпског.{S} И треба тако.{S} А сад браћо у здравље ктиторке овог светог храма, у здравље наше до 
еже!« поче калуђер; »има ред и има адет у царевој земљи.{S} Најтеже је раји и до срца је боли,  
, опрости се с њоме и нареди да је опет у њен конак отпрате онако, како су је у харем допратили 
во танко извијање, заспа.</p> <p>И опет у сну чу како Гавран изнемоглим гласом виче: »воде... в 
ли где год би се десила болест или смрт у кући, ту је Иконија била прва да помогне и саветом и  
!) обасуо милостима, ја сам прву милост у тебе нашао.{S} Од тебе сам научио да пушком бијем, са 
 <p>Отац Никодије, омален, сувоњав, жут у лицу, просед, у раси од грубог црног сукна с црном гр 
ји се чинило као да се њен мали Ива већ у неку руку посветио, да већ сада ни отац Никодије ни ц 
н, празник цркве св. Јована.</p> <p>Већ у очи самог празника искупило се на пољани испред манас 
ас опет поносито и с фрком дижући главу у вис, као да нестрпљиво тражи да види да ли се крилати 
ог везеног рукава.{S} Турчин понесе Иву у наручју као рибицу која се праћака, и узјаха свога ко 
боди, подиже главу па језиком лазну Иву у образ.</p> <p>»Ето, виш, и гаров те љуби!{S} Хоће да  
прича овако:</p> <p>»Отидох санџак-бегу у Прокупље. »У нашем селу,« рекох му, »има једна млада  
врсти.{S} Беху обучени они у првом реду у жутој, они у другом у црвеној, а они у трећем у зелен 
ово, остајаше само да се на десном зиду у женској цркви испише: како је црква обновљена заузима 
 самог биљура, па се на сунцу преливају у све дугине боје; погледам горе, а кубета све од бистр 
о праменова од светлости да се укрштају у оној непрекидној сутоњи што у црквици владаше.{S} Кад 
равив цркву, нешто ћелија и трапезарију у једној страни старих зидина подигао.</p> <p>Вечерње с 
р стада божјег, како носи сребрну штаку у руци и бројанице од седефа а златну камилавку на глав 
и, стегну и баци га јуначки своме унуку у котлић.</p> <p>»Их, болан!« привика момчадија, која т 
 претискао.{S} Тек кад је уведе за руку у кућу, и кад виде оца Миленкова у крај огњишта нађе ре 
 људи и од зверади да не погине, али му у срцу никада опраштала нисам.{S} Али кад је мене Бог м 
ко мора да <pb n="77" /> је остави саму у овој одаји да дочека везира, који ће јој кроз који ча 
 <p>Иконија је за рана одвела чича Симу у један сто одмах до преграде, која одваја женску од му 
вца, па чита велику једну књигу оковану у злато као евангеље.{S} Кад је опази, он поче да чита  
ојим се!« рече Иван, па тек онда бризну у глас да плаче; »Не бојим се ништа!{S} Него ми је .... 
је од узбуђености, које од умора, клону у један сто у женској цркви.{S} Притрчаше јој жене и из 
 речи... и које речи имам ево ми запињу у грлу... немам речи да опишем какво је велико добро ов 
хода до пећине.{S} Док на једном извору у шуми наточи крчаг водом и док стиже пред пећину, беше 
вим онако како су на царском иконостасу у Вилиндару.</p> <p>И ако је Хусејин-ага из везирове ке 
гаља па рече двојици сељака да га унесу у цркву.{S} Али се Гавран никако не даде унети, него пу 
у џамију прође.</p> <p>На горњем спрату у једној двокатној кући, седела је иза шимширове решетк 
ко сам ти ја у овој госпоштини.{S} Хоћу у њој да се удавим.{S} Огрешила бих душу, кад не бих ка 
 плаве звезде и црвени крстићи везиваху у ланац златним гранама од рузмарина.{S} Златан конац б 
панцирима и са сребрним шлемовима иђаху у корак онај у среди ношаше копље са три коњска репа, а 
>Иза овог царског првог јелека корачаху у ногу Хербаџије, у скрлетним доламама, а са тигровом к 
 док се јата голубова и грлица лепршаху у сунчевом зраку под плавим небом, а славуји у слободи  
има по више година како не дизасмо децу у овом вилајету.{S} Време је да проберемо јуначко семе  
м шаторским платном, падне пред судницу у Лежимир.</p> <p>У Лежимиру се много шта изменило.{S}  
ове Ђулбахару) причај нам о оном старцу у Јерусалиму, што је био заспао па се пробудио тек посл 
 промуца неколико речи, које нико не чу у оној ори, па паде на земљу као да је муња ударила.</p 
 се радује гледајући како зидине одмичу у висину, како се кров саставља и како се по средини ве 
егу, овај заповеди да му Јаничара одмах у селамлик доведе.</p> <p>Кад стари Јаничар, у жутим ме 
гах изаћи од кијамета на пољу.{S} Остах у пећини да преноћим и заспах на гуњцу моме.{S} На сну  
 n="15" /> вајде имати га и ето ме одох у свет да се турчим!«</p> <p>»Што ћу му!?« рече Иконија 
паху громове око мене, једва жив утекох у пећину.{S} Не могах изаћи од кијамета на пољу.{S} Ост 
оца Никодија.</p> <p>»А да те не сметох у каквом светом послу?!« настави она гласом у коме треп 
је Господе Боже, што ме грешника пушташ у цркву, коју си ти сам од суза добре једне жене саград 
аре и кондаке свецима, а ако га оставиш у манастиру девет година може свикнути и како се литург 
 у харем.</p> <milestone unit="*" /> <p>У пространоме перивоју Аденистана било је по више ћошак 
у неки из гомиле. </p> <pb n="61" /> <p>У том навалише и жене, па с њима дође и Иконија, по кој 
 тихо насмехнула. </p> <pb n="83" /> <p>У харему дочекале би је ките од робињица све лепше од л 
У</head> <pb n="64" /> <pb n="65" /> <p>У главним улицама стамболским, које од старога сараја в 
 у густој гомили. </p> <pb n="39" /> <p>У том доведоше из шуме Гаврана, везана, гологлава, босо 
нигде ни сенке од каквог човека.</p> <p>У џбуну поред кога Иконија стојаше, један бумбар облета 
мејала него се баш била препала.</p> <p>У том уђе четрнајест младих девојака: седам, свирачица  
ирче па се диже и пође за псима.</p> <p>У том изађе из шумарице на чистину сељанка једна, повис 
 с бледим лицем и плачним очима.</p> <p>У томе се појавише калуђери од конака.{S} Сам кнез од Л 
е може пред дететом да јој каже.</p> <p>У порти седоше на клупу испод липе близу оне чесме, а м 
земљи да у њој до смрти станује.</p> <p>У очи самог Ивањ-дна, игуман дечански с мноштвом калуђе 
г ње икога ма само глава заболе.</p> <p>У јутру дође Хусејин-ага са својим Турцима и с арабом п 
све санџак-бегове и на све паше.</p> <p>У Прокупљу је већ сазнао да је Иконија жива.</p> <p>Јед 
тина се стиша и суд узе да суди.</p> <p>У брзо се свих дванајест најстаријих домаћина сложише д 
?« али не могаше уста да отвори.</p> <p>У том тренутку растрезни је из бунила нов врисак њеног  
 се село искупило пред судницом.</p> <p>У зачељу на једној клупици, посадио се био харамбаша Ст 
златан новац као млетачки цекин.</p> <p>У том калуђер подиже главу, скиде полагано тешке наочар 
ринско срце на смрт рањено било.</p> <p>У том долете на коњу сам вођа турски.{S} Просу турску б 
се што је то све било па прошло.</p> <p>У том уђоше у дворану две, као капља, младе, високе, ви 
м, падне пред судницу у Лежимир.</p> <p>У Лежимиру се много шта изменило.{S} Чича Сима је давно 
е тек нешто, а ово је тек шала!«</p> <p>У том дервиш подиже у вис своју камилавку пуну змија, а 
: »Освета је моја, рече Господ!«</p> <p>У самој ствари Иконија му је сваке Суботе обилазила њег 
 опет ти само мени њега покажи!«</p> <p>У том прође једна чета чауша са шиљастим црвеним капама 
ми помрчао и живот ми загорчао!«</p> <p>У том јој зазвонише речи чича Симине: »Освета је моја,  
ge"> <pb n="b" /> <p>Мита Павков</p> <p>у Великом Бечкереку.</p> <p>Препоручује своје богато ст 
, рече кнез као да извини ову олујину, »у нашега народа има пословица: не дао Бог детету што му 
/p> <p>»Отидох санџак-бегу у Прокупље. »У нашем селу,« рекох му, »има једна млада удовица тобож 
радознало и опет као са неком стравом. »У добри час дођох да моје очи и ту светињу виде!«</p> < 
на научи да служи цару и царевини !« — »У добри час, верна рајо!« рече ми санџак-бег; »неће ти  
> како гази поток; заклињах је да ме не убија.{S} Она ме одгурну, и ја падох сотони у наруч.{S} 
>»Па то је он, скотина једна, да га Бог убије!{S} Па то је он!{S} А, чекај скоте један!« викну  
е придигоше, несрећни Гавран (да га Бог убије!) приђе па сав жут и сав у дрхтавици рече ми на у 
м смрћу да се несрећник умори.{S} Да се убије из пушке, или закоље ножем, или умлати мотком, ил 
е ми чедо моје!{S} Ево просто вам било, убите мене несретњицу, оставте само јединче моје.«</p>  
нска Рука ...{S} 4.- </p> <p>Слепац као убица ... -.{S}60 </p> <p>Подсвојкиња ... -.{S}60 </p>  
ио.{S} Иконија извади из шаренице један убрус, добро га покваси водом из крчага, положи га неср 
јближом тополом, обриса се једним белим убрусом, навуче брзо чарапе, обује опанке и још притврђ 
 <p>На један знак султаније, Кизлар-ага уведе унутра једног дервиша, високог, сувоњавог, црне м 
је тешки терет претискао.{S} Тек кад је уведе за руку у кућу, и кад виде оца Миленкова у крај о 
 једна' дворанка узеле под мишке, па је увеле у велику дворану, где би јој млада султанија изаш 
 њима два златна стуба, а око оба стуба увиле се гране од белог и плавог јоргована; загледах бо 
е казивати имао.{S} Зна село како ми се уврати срећа.{S} Подигох кућу, накуповах земље, и виног 
 и с друге стране по један лав од црног углачаног мрамора.{S} Од њих, па даље у ходник, пружали 
 за руку.</p> <p>Мали се Ива окрете, па угледав мајку и деда, засијаше му се очи, и зрак радост 
} Није, него ми тако долази свагда, чим угледам Арапина, сва се стресем и најежим а не знам ни  
ти очи засену од јаре.{S} Мало даље, па угледасмо цркву.{S} Али каква црква!{S} Из темеља па за 
ено бледо, али савршено мирно лице; око углова од усана станио се један тих једва приметан осме 
о, друго!« и иконији грчевито задркташе углови од усана и очи јој се наводнише.</p> <p>Привикаш 
 кажемо: видесмо цркву божју, и видесмо угодницу божју!</p> <p>Али се Иконија снебиваше да изађ 
ка сељанка и једна још млада и прилично угојена жена по турски одевена.{S} Сељанка је била Икон 
ље да гледам дервиша и његове змије.{S} Уграбим као прилику и као нагнем да бегам, а оно оне дв 
дететом, док је снага не изда и сузе не угуше.{S} Па онда би пала у бунило, бунцала како је Ива 
 у овој госпоштини.{S} Хоћу у њој да се удавим.{S} Огрешила бих душу, кад не бих казала, да је  
азио, једнога дана кад јој цар помену о удадби, просто и јасно рече цару, да је о јунаштву и о  
ије да му махне налазим него нећу да се удајем!«</p> <p>»Није паметно што говориш.{S} Женска гл 
уз гусле да питам: ћери мила, што се не удајеш, за младости за лепоте твоје?«</p> <p>»Не могу,  
колико метака, па се разиђоше по сабору ударајући где кога стигну сабљом или топузином.{S} Неки 
 неколико арапскик речи, па се онда узе ударати у главу буџом једном, у којој је било пола оке  
сиџадета и са највећим страхопоштовањем удараше темена младоме везиру, и стаде као кип с рукама 
шест година.{S} На сваком трећем кораку удараше челом о мраморни патос, па викаше у глас: »Слав 
 све се стадо усталаса, крену за вођом, удари у одзиве, те се по оном пољу просу блејање, некак 
облаке и бише се муњама и громовима.{S} Удари град и поломи грање у шуми.{S} Муње цепаху громов 
е све у сребро заливене.</p> <p>Па онда удари једна кита Спахија коњаника.{S} Не зна човек шта  
а би стигла дома још за видела, Иконија удари преким путем на поток Липовицу.</p> <pb n="16" /> 
во, па кад сто момака и двеста девојака удари све у ногу, а оно као да игра један момак и једна 
ла троструком татарском камџијом и љуто удари сељанку.</p> <p>Јадна Иконија ништа не осећаше.{S 
еним доламама и жутим шалварама.</p> <p>Удари други царски јелек: дванајест вранаца са сребрним 
ајци за душу, а теби за здравље.</p> <p>Удари се Ризван руком о колено.{S} Подиже се хитро на н 
?« питаше калуђер.</p> <p>»Нисам оче, а ударила сам преким путем.{S} Мислила сам да стигнемо на 
 и однесоше.{S} Тада би млада султанија ударила длан о длан.{S} У дну дворане, према султанији, 
ој ори, па паде на земљу као да је муња ударила.</p> <p>Притрчаше јој игуман и неколики гости у 
рнух с памети.{S} Једнога дана случајно ударих на поток Липавицу, и видех Иконију како с још не 
асипаше јој руку пољупцима и сузама.{S} Ударише сузе и Иконији и од тога часа бијаше јој лакнул 
 водоскоке и шарене кавезе с тицама.{S} Ударише и оним широким путем између великих поморанџи,  
калуђера и попова посвети цркву и одмах ударише у велика бденија.{S} Милина је било погледати н 
е дај ме!«</p> <p>Иконија која беше под ударом Турчиновим полуобамрла, чу вику свога детета; по 
стране.</p> <p>Међу тим су Турци једним ударом буздована оборили оца Никодија, и рашчистили оно 
рачаја, па се под новим и све то жешћим ударцима камџије стропошта на земљу као мртва.</p> <p>А 
; а вредна је и паметна је; удовица је, удовац сам што да се не узмемо?!«</p> <p>Од тога часа п 
уј само је ли овде Иконија из Лежимира, удовица Миленка хајдука!?«</p> <p>Из преплашене гомиле  
свој Топлици; а вредна је и паметна је; удовица је, удовац сам што да се не узмемо?!«</p> <p>Од 
нашем селу,« рекох му, »има једна млада удовица тобож сељанка, а није него од старога властелин 
 на бистром потоку него на пустој глави удовице.{S} Или тако нешто.{S} Ето сам већ и заборавила 
дној, која се извијаше уз брдо из једне удоље; њушка им задркта како за неколико тренућа живо њ 
мури.{S} Други живо окрете главу, па се удуби у посматрање једне пчеле, која задовољно певајући 
у дебелом кожном оквиру, па се кроз њих удубио у срицање једне речи, коју добро беше притиснуо  
шке завесе, па пустили <pb n="84" /> да уђе унутра Кизлар-ага са дванајест црних евнуха, за њим 
п воде !«</p> <p>Иконија се прекрсти па уђе унутра.</p> <p>Гавран се у једном куту савио беше у 
богато застрвеном софом.{S} Мало час па уђе унутра Ћехаја-кадуна, проговори нешто турски са Шек 
не даде унети, него пузећи четвороношке уђе у цркву, први пут сад после двадесет и шест година. 
лево!{S} Ене нам Ивица иза леве певнице уђе у олтар!« — Ене, ене, погледај на десно; ене га иза 
а остави своју шареницу, па са синчићем уђе у мрачну и празну црквицу, целива иконе, запали три 
беше занео, да не чу кад Иконија с Ивом уђе, па не диже главе нити мрдну густим веђама.</p> <p> 
 него се баш била препала.</p> <p>У том уђе четрнајест младих девојака: седам, свирачица с ћема 
 црквици владаше.{S} Кад човек први пут уђе унутра, подухвати га нека језа као да је ушао у гро 
твоју цркву!« И онда као обиђосмо цркву уђосмо и унутра, и калуђер, онако стар, метанисаше пред 
 је то све било па прошло.</p> <p>У том уђоше у дворану две, као капља, младе, високе, витостру 
еним уздркталим ноздрвама, разрогаченим ужареним очима гуташе милину, која се као мирис од цвет 
амо што је се из његовог белог турбана, уз златни шлем, извијала висока бела перјаница, што му  
ројици око себе, а ови изнеше пред суд, уз одобравање светине, те и суд пресуди овако:</p> <p>Д 
уну, са још две кадуне и девет робињица уз обичну пратњу црних и белих евнуха, да је од њеног к 
каним и загаситим бојама, на три стране уз прозоре ниске софе од крмезове чохе, па застрвене ов 
е ко и спавао.{S} Певало се поред ватре уз гусле, причало се, шале су се проводиле, ватре су се 
уше се к стази једној, која се извијаше уз брдо из једне удоље; њушка им задркта како за неколи 
замерити <pb n="14" /> што ћу да те као уз гусле да питам: ћери мила, што се не удајеш, за млад 
 радосно потскакују, час испред ње, час уз њу и с десна и с лева, и некако полусавлађиваним ска 
ј сиротињи хиљаду аспри и сагради чесму уз друм, нек жедан путник жеђ гаси и нек каже:{S} Бог д 
 призор овај брзо замену другим.</p> <p>Уз широке мраморне степене изађоше горе у пространи и д 
о облеташе ружу, отера га махнув руком, узабра ружу, принесе је к уснама својим, па је онда зад 
 вас молим за брзу смрт.{S} Мозак ми је узаврео од вриске жена и прштања манастирског пожара.{S 
и и залутати међу несвоје, а моји ће ме узалудно ишчекивати и изгледати!{S} О мајко божја смилу 
ли је грехота да луда раја једнога дана узаман гине и да ти с њоме муку мучиш.{S} Буди отац сир 
распитивало се и распитивало се, па све узаман !{S} Како га у онај страшни дан нестаде, пропаде 
повратим половину од оставе.{S} Али све узаман!{S} Дочеках је с ову страну Липавице; видох је < 
езира.</p> <p>Везир беше очевидно и сам узбуђен.{S} Био је сав блед, и на трећем кораку стаде и 
ко низ улицу.{S} Она изгледаше збуњена, узбуђена, бледа и замишљена.{S} Гледаше једнако за њим: 
и везиру?!« рече Иконија, па уста силно узбуђена.</p> <p>»Вере ми се не шалим!« одговори Ризван 
ј матери, дохвати је за обе руке и рече узбуђено:</p> <p>»Што ми то, мајко, и раније не помену? 
 сад бејаше још лепше како стидљивост и узбуђеност растопише нешто тихог руменила у млечност ње 
 великој летургији причести, па које од узбуђености, које од умора, клону у један сто у женској 
јим сузама.</p> <p>Сад се све село било узбунило доласком турских коњаника и шарене арабе.{S} И 
а, као кад изненадни вихар ветар таласе узбурка.{S} Народ као да га нека сила потискује, нагрну 
 чалмом, из које се спреда а изнад чела узвијаху две челенке од драгог камења, у којима беху ус 
 у гомиле света, који са још ватренијим узвицима за здравље и срећу падишину поче сад да се биј 
ње звонаре.</p> <p>Калуђер се нешто био узврпољио, не могаше довољно да кашљуцањем спреми грло, 
урци на сабору код манастира Св. Јована узгред запленише.{S} И пре је од ње слушао да се мајка  
аше из поклоненија у Јерусалиму, па нам узгред причаше, како је тамо наишао на једног старца Ср 
 на лево, и тек би јој се по неки тешки уздах из груди откинуо.</p> <p>»Ти си, мајко, сетна нев 
вог дрвета, те већ и њиме не могу ни да уздахнем, ни да сузе гутам!«</p> <p>Пљесну се сиромах Р 
ешити се!«</p> <p>»Ето!« настави Гавран уздахнув тешко; »Ето, овако је било.{S} Не смем да приз 
ели с дугим крилима и с мачевима високо уздигнутим; Св. Ђорђе у скрлетној долами, на белом коњу 
се још нису утрле сузе нити је заћутало уздисање овог јадног народа за децом, коју цареви људи  
па онда опет везиру право у лице и рече уздркталим гласом:</p> <p>»Познајем мој рукав!{S} Позна 
.{S} С разјапљеним чељустима, раширеним уздркталим ноздрвама, разрогаченим ужареним очима гуташ 
јлију!«</p> <p>Ризван скочи на ноге.{S} Уздрктаним рукама беше раширио оно парче од рукава свој 
ема силе која би кадра била царевину да уздрма; али је грехота да луда раја једнога дана узаман 
 била мирна да је једва дихала, сада се уздрма као тежак талас, па с виком писком и псовком нав 
е, коме је било преко деведесет година, узе реч:</p> <p>»Аман, аге и бегови, ако сте царској ра 
скрсну отац Никодије, сав бео као овца, узе ме за руку и рече »хајде, да видиш твоју цркву!« И  
 на двор и виде да је близу свитање.{S} Узе у торбицу једну погачу, црна лука и сира, привеза ј 
 груди да искочи!«</p> <p>»Е па то је!« узе мудра Макрена да тумачи. »Синоћ смо о оцу Никодију  
вори неколико арапскик речи, па се онда узе ударати у главу буџом једном, у којој је било пола  
му исприча све како је било.{S} Иконија узе да прича све по реду, па кад дође до онога како Тур 
 правда?«</p> <p>Светина се стиша и суд узе да суди.</p> <p>У брзо се свих дванајест најстарији 
у, као и она у њега.{S} После јој приђе узе је за руку и рече јој српски само једну реч:</p> <p 
лтанију снаху твоју!»</p> <p>И везир је узе за руку као неко дете, и кроз она вратанца од седеф 
уначан Јаничар а пуки сиромах, одмах је узе себи за жену и од милости прозва је »Шекер-Мара«.{S 
</p> <p>Па се онда опет окрену везиру и узе да говори:</p> <p>»Што ће мени конак?!{S} Још коју  
S} Усташе сви на ноге и игуман дечански узе дивно говорити: о Богу, о народу, о црквама божјим, 
 привеза је себи на плећа; у једну руку узе чутурицу с вином, а у другу крчаг и — пође право у  
 снуждио и замислио.{S} По дужем ћутању узе да говори овако:</p> <p>»Моја је давнашња жеља била 
је.{S} Ходи Иво с наном твојом!«</p> <p>Узе Иву за руку и потрча цркви.</p> <p>Најближе гомиле  
се шалиш, »за младости за лепоте моје«, узела себи другог мужа?!{S} Кад бих моју дворбу поделил 
ену руку па своје срце, па је онда сама узела под мишку и повела да је посади поред себе на соф 
 себи, па онда би се гласно заплакала и узела нарицати за својим дететом, док је снага не изда  
 је ћехаја-кадуна и још једна' дворанка узеле под мишке, па је увеле у велику дворану, где би ј 
ене кадифе златом и бисером извезен.{S} Узенгије су му биле од злата а тако и дизгини, са којих 
тни ибрик носи, па ни Рикабдара који му узенгију придржава, ни његова Дулбендара који му чалму  
ице) кад очи склопим видим њене очи!{S} Узех од тебе ово парче и чувах га као амајлију.{S} Сиро 
pb n="6" /> доношаше; кудравим реповима узеше махати задовољно, па онда потекоше право к шумари 
а кита шаренога цвећа.{S} Шаров и гаров узеше да радосно потскакују, час испред ње, час уз њу и 
ше летургију, па онда пред сам свршетак узеше причешћивати народ.{S} Прво причестише Иконију, п 
у наручју као рибицу која се праћака, и узјаха свога коња.</p> <p>Довикаше се Турци, искупише с 
нку свилену тканицу, и опет се натрашке узмаче неколико корачаја, па с прекрштеним рукама ћуташ 
дило.{S} По повратку с војне, султан га узме у сарај за свог Силиктар-агу.{S} То се високо двор 
а ти видиш Топлицу Милана, кад се јунак узме да облачи, прво меће, бурунџук кошуљу, нит’ је тка 
је; удовица је, удовац сам што да се не узмемо?!«</p> <p>Од тога часа померих памећу !{S} Врзох 
кћу као кад се љут пас режећи спрема да уједе.{S} Загушљиво закрешта некаквом, ваља да арапском 
илу и кадифу и с црвеном ружом у коси — укипила на десном крају од ћилима пред софом, а поред ј 
апи крви у лицу, бледа ко крпа, с очима укоченим с устма отвореним, с пеном белом и крвавом на  
ораку стаде и гледаше онако исто немо и укочено у Иконију, као и она у њега.{S} После јој приђе 
о неколико праменова од светлости да се укрштају у оној непрекидној сутоњи што у црквици владаш 
м очима.{S} Полазећи Иконија, навали на улаз од пећине нешто камења и пањева, да не би зверад у 
камења и пањева, да не би зверад унутра улазила.</p> <p>И трећи дан зором отиде Иконија да обиђ 
на средини западнога зида, кроз коју се улазило у манастир.{S} Али су Турци у време ратова с де 
аиђе за тим једна гомила кадија, хоџа и улема, са белим турбанима, зеленим кафтанима и меким чи 
ије, Мисира и Анадолије, и учене хоџе и улеме из све турске царевине.{S} Како је Махмуд-паша, к 
pb n="64" /> <pb n="65" /> <p>У главним улицама стамболским, које од старога сараја воде к џами 
 не запљусну онај отворени пут средином улице, који се чувао слободан, да њиме султан са свитом 
розором, па вириле кроз решетку доле на улицу.{S} Иза њих је стајао стари Јаничар озбиљан и сме 
ни чело на решетку, па оштро гледаше на улицу.{S} А срце јој поче живље да куца, не знађаше ни  
рмљавини која се за султаном ваљаше низ улицу.</p> <p>Иконија је сад у ономе, што јој под очима 
све мисли, све срце, сва душа одоше низ улицу, и само несвесно тело оста челом на решетку насло 
е за њ, и он их понесе собом далеко низ улицу.{S} Она изгледаше збуњена, узбуђена, бледа и зами 
<p>Иконија се пробуди и устаде.{S} Насу уља у кандиоце пред Иконом Св. Петке, запали га и помол 
ле, и како он помаже црквењаку да наспе уље у кандила што гору пред светим иконама.</p> <p>Тек  
и,« одговори Иконија, »Бога ми ти ја не умем ништа казати.{S} Видим да је мука и мајсторија, ал 
а посвети у очи самог Ивањ-дна, и посла уместо себе игумана Дечанског Јеротија.</p> <p>И дође и 
елог коња на црвеном седлу, а о бедрима уместо сабље носити велики крст, па да њиме благосиљаш  
њског цвећа на онај извор иза цркве, те умиваше лице, јер бабе причаху како од те воде јача вид 
у Јерусалиму!«</p> <p>А Агапија устане, умије се, напије се воде, и онда седне поред Иконијине  
повија под поветарцем, који из двојница умиљато и весело дуваше.{S} Просу се вино, просу се и п 
тава три пут пред јутрење на том извору умио.</p> <p>Иконија је била довезла на волујским колим 
ада ти је отац (Бог да му душу прости!) умирао од тешких рана, рекао ми је: »Иконијо, гледај то 
ћу му!?« рече Иконија. »Кад мој Миленко умираше, погледа ме жалостиво па зајеча: »Иконијо, јадн 
и и веру ришћанску.{S} Хвала Богу ево и умирем што се клах са некрстом.{S} Истом данас видим да 
 </p> <pb n="37" /> <p>Кад се исплака и умири.{S} Стојан јој рече да му исприча све како је бил 
и сељакиња наиђе на обамрлу Иконију.{S} Умише јој лице ракијом, протрљаше јој слепе очи и руке’ 
е убије из пушке, или закоље ножем, или умлати мотком, или обеси, не бејаше доста светини.{S} Т 
ену женску родбину.{S} Слах јој и друге умољенице.{S} Замолих и оца Никодија, и хтедох цркви да 
ичести, па које од узбуђености, које од умора, клону у један сто у женској цркви.{S} Притрчаше  
аде питање каквом смрћу да се несрећник умори.{S} Да се убије из пушке, или закоље ножем, или у 
p>»Признајем!{S} И само молим суд да се уморим брзом смрћу, јер муке које ме стегоше, не могу д 
х и од себе и од вас.{S} Право је да ме уморите!«</p> <p>Гавран паде на колена и поче да целива 
и.{S} Него њега треба на лаганим мукама уморити.</p> <p>Неко из гомиле, и то једна жена помену  
S} Много је била бледа и <pb n="106" /> уморна.{S} Овда и онда прихватила би се за најближи сту 
овити говор значи: да је везирова мајка уморна, па се диже, опрости се с њоме и нареди да је оп 
га је Патријар послао, легла си позно и уморна, мислиш, да <pb n="103" /> богме, на причешће ко 
Бог!« Не послушах је.{S} Како знате она умре на пречац, а ја остах сам.{S} Понех се и побеснех  
есто побољеваше, па се побојаваше да не умре и мољаше се гласно Богу, да је још не позивље на о 
 доживим да то очима видим, па да мирно умрем, кад ми суђен данак дође!«</p> <p>»Па зар ја да б 
p>»И хоћу кнеже!« рече Гавран. »Знам да умрети морам, нека вам се исповедим као на последњем ча 
; хтедох их послати Светоме Јовану, али умрех пре него послах и пре него наредих.{S} Устани, по 
е ишчупа!«</p> <p>»Али ти не знаш да је умрла!{S} Добри мој Лала, ево сад царевом везиру добро  
.{S} Ако је жива, доведи је амо; ако је умрла, подај сиротињи хиљаду аспри и сагради чесму уз д 
 види и све зна?!«</p> <p>»Пре је давно умрла него да је жива«, прихвати Хусејин. »Кауркиња сла 
а изменило.{S} Чича Сима је давно умро, умро је и стари кнез и већи део оних домаћина што судиш 
ого шта изменило.{S} Чича Сима је давно умро, умро је и стари кнез и већи део оних домаћина што 
јало, кад се од једаред кола раскидоше; умукнуше и свирке и песме.{S} Сав се сабор ускомеша, ка 
ну киту босиљка рекавши му: »Нај, сине, унеси ти сам овај босиљак и ову свећу Светоме Јовану, н 
ком богаља па рече двојици сељака да га унесу у цркву.{S} Али се Гавран никако не даде унети, н 
 цркву.{S} Али се Гавран никако не даде унети, него пузећи четвороношке уђе у цркву, први пут с 
" /> <p>Старац трепћући гледаше у свога унука.{S} Беше му мило, али не могаше ништа друго да ка 
дохвати, стегну и баци га јуначки своме унуку у котлић.</p> <p>»Их, болан!« привика момчадија,  
 нешто камења и пањева, да не би зверад унутра улазила.</p> <p>И трећи дан зором отиде Иконија  
 један знак султаније, Кизлар-ага уведе унутра једног дервиша, високог, сувоњавог, црне масти и 
ви за моју душу!« Окрете се старац, оде унутра у пећину, застаде мало, обрну се према мени и по 
завесе, па пустили <pb n="84" /> да уђе унутра Кизлар-ага са дванајест црних евнуха, за њима дв 
де !«</p> <p>Иконија се прекрсти па уђе унутра.</p> <p>Гавран се у једном куту савио беше у клу 
то застрвеном софом.{S} Мало час па уђе унутра Ћехаја-кадуна, проговори нешто турски са Шекер-к 
вици владаше.{S} Кад човек први пут уђе унутра, подухвати га нека језа као да је ушао у гробниц 
и кроз она вратанца од седефа одведе је унутра у харем.</p> <milestone unit="*" /> <p>У простра 
ву!« И онда као обиђосмо цркву уђосмо и унутра, и калуђер, онако стар, метанисаше пред престони 
дна по ниска вратанца од седефа и пусти унутра младога везира.</p> <p>Иконија је стајала поред  
де за своје Србе.{S} Ено, погледај само унутра!« Ја као завирим у цркву и лепо видим, где на је 
раго камење.</p> <p>Иконија га је добро уочила.{S} Њени се погледи залепише за њ, и он их понес 
еби освети?!{S} А што да ти се освети?« упаде јој Стојан у реч, па се намршти, састави веђе и п 
о парче оцепљена рукава, и показав јој, упита је тихим гласом:</p> <p>»Познајеш ли ово?«</p> <p 
. </p> <pb n="72" /> <p>»Виде ли цара?« упита је стари Хусејин сав радостан и весео.</p> <p>»Да 
>»Па зар ја да будем монастирско ђаче?« упита дечко све невеселији, па се загледа крупним своји 
<p>»А како ти се свиди царев пролазак?« упита ага да би повео разговор другим путем.</p> <p>»Е, 
«</p> <p>»Је ли то баш царски рисовуљ?« упита Иконија радознало и опет као са неком стравом. »У 
дија!«</p> <p>»А што "ћемо тамо, нано?« упита Ива одломив себи добру кришку погаче.</p> <p>Сеља 
p>»Па зар је несрећа бити царев везир?« упита везир с осмехом.</p> <p>»Знам ја, не можеш ти бит 
а бити не може!«</p> <p>»Зашто не може« упита Гавро горко као да испи чашу пелена.</p> <p>»За т 
</p> <p>»Ти си, мајко, сетна невесела?« упитаће је једнога дана Ризван. »Да ти није што криво о 
едајући к вратима. »Кога ли то чекају?« упитах. »Чекају тебе, да те причесте!« рече ми отац Ник 
оде помилуј!« а кад му ја назвах Бога и упитах за здравље, ништа ми не одговори него утече од м 
ке скочише.</p> <p>»Требаш ли нас што?« упиташе је.</p> <p>»Ево не могу да тренем!{S} Цело ми о 
тарца Србина калуђера и с њиме се добро упознао.{S} Кад су се растајали, стари му калуђер рече: 
могу није много.{S} Научићу га да чита, упознаћу га с титлама и скратницима, научићу га да поји 
 у руци држао.</p> <p>Иконија се јутрос упорно противила наваљивањима Хусејин-аге и његове каду 
ро напи, лакну му и разведри се, и онда упре своје погледе у њу.{S} Не могаше да верује, да је  
 са решетком, <pb n="71" /> млади јахач упре своје погледе на њ, као да је хтео силом својих оч 
а, а којега дршка од слонове кости беше упрскана туркизима, рубинима и брилијантима.{S} Поведе  
них за које их је <pb n="11" /> палила, упути Иву како да положи босиљак и восак пред икону Св. 
конија. »Ево ти доведох мога сина да га упутиш како да служи Богу и народу, како и сам што служ 
 сам међу својима, а ето је се црква из урвина дигла и пропојала!«</p> <p>Иконија отиде па се н 
у цара ферман: да сиротиња раја на оним урвинама од св. Јована подигне себи нешто црквице!{S} Б 
ладо, зелено борје скачу; сама таваница урезана дубоко и високо, као да се горе негде топило зл 
 једним Турчином.</p> <p>Диже се просто урнебес од вике, вриске и запомагања.</p> <p>Прискочи н 
казива па заврши: »Оче Никодије, ако је усаветујеш те пристане, ево од мене прилога Светоме Јов 
це у којој како народ зна, кукоља нема, усади у срце мога детета по које зрно, па ако буде божј 
челенке од драгог камења, у којима беху усађене перјанице од црнога нојевога перја.{S} Застор њ 
едном, у којој је било пола оке јексера усађено, па онда дугим и уским ножем пробадати своје ми 
 зрак радости из њих и трепет осмеха са усана његових осветлише му лепо лице његово.</p> <p>»Ма 
 али савршено мирно лице; око углова од усана станио се један тих једва приметан осмех.</p> <p> 
 и иконији грчевито задркташе углови од усана и очи јој се наводнише.</p> <p>Привикаше јој са в 
н, испеку најпре жиле под коленима и то усијаним камењем из потока, на коме је Иконију из прикр 
 је запомагао и од бола рикао кад су му усијано камење под колена метали, како је најпосле обам 
е и шаловима из Индије; дуж софе дуги а уски јастуци од црвене и зелене <pb n="80" /> кадифе, п 
белим зидинама просечени су били дуги а уски прозори, који пуштаху само по неколико праменова о 
ла оке јексера усађено, па онда дугим и уским ножем пробадати своје мишице а великом једном игл 
отињске мајке, Иконије!«</p> <p>Диже се усклик од народа као грмљавина, и разнесе на све стране 
кнуше и свирке и песме.{S} Сав се сабор ускомеша, као кад изненадни вихар ветар таласе узбурка. 
махнув руком, узабра ружу, принесе је к уснама својим, па је онда задену испод конђе у своју гу 
, с пеном белом и крвавом на помодрелим уснама, промуклим гласом, али <pb n="32" /> све слабије 
мало вина у уста, он облизну своје суве усне, па с муком и с промуклим гласом промуца: »Ти си . 
мишице а великом једном иглом прошивати усне своје.{S} Згрози се султанија па махну руком.{S} Д 
етлише црвеним жеравицама.{S} Он стегну усне подиже десну руку претећи у вис и стисне песницу.< 
пљускивали кад је море на тишини сунцем успавано било, а опет бесно у њу грували и пребацивали  
/p> <p>»Е чекај мало!« рече Иконија сва усплахирена; погледа к мору, поћута, прекрсти се и рече 
ближе гомиле народа, на које наиђе беху усплахирене, али нико не знађаше шта се збило.</p> <p>М 
из мозга исцеди сећање, па се онда опет усправи и рече: »Јест, сад се сетих!{S} Ђаци патријарко 
 ова млада сељанка, кад год би се нашла усред поља и усред лугова, осећала би се детињски срећн 
евој кћери и царевом везиру, али што ће усред тога једна проста и стара Супкиња сељанка?{S} Као 
љанка, кад год би се нашла усред поља и усред лугова, осећала би се детињски срећна.{S} Чинило  
 претисну га на своје чело, па на своја уста, па на своје срце, и опет на своја уста.{S} Приђе  
уста, па на своје срце, и опет на своја уста.{S} Приђе опет к старцу, загрли га, извади иза сво 
 на главу и суну му кап вина у отворена уста.</p> <p>Он се устави у јечању; с муком и полагано  
вориш цареви везиру?!« рече Иконија, па уста силно узбуђена.</p> <p>»Вере ми се не шалим!« одго 
а га запита: »Шта велиш?« али не могаше уста да отвори.</p> <p>У том тренутку растрезни је из б 
 руке’ сунуше јој неколико капљи вина у уста. познадоше да није мртва.</p> <p>Положише је у вол 
е кратког времена опет суну мало вина у уста, он облизну своје суве усне, па с муком и с промук 
 боље да је дочекам овде па да из њених уста чујем живот или смрт.{S} Видела си Оца Никодија?«< 
ш све како је било !?{S} Док си био наш уста у Сарају, никад ми ништа помињао ниси!«</p> <p>»Та 
 кап вина у отворена уста.</p> <p>Он се устави у јечању; с муком и полагано отвори очи, гледаше 
јима на аманет оставим!«</p> <p>Хусејин устави своју чету и арабу.{S} Викну сељанима, који изда 
 подишла топлина од њене милине!</p> <p>Устави се у сред потока да се мало брчка.</p> <p>А пото 
 мало брчка.</p> <p>А поток као да беше уставио сав свој жубор, да пусти само да се чује бућкањ 
е, па би се пред сваким од тројих врата устављао да повиче:</p> <p>»Хвалим те Боже, који си вел 
у Гавран треба главом да плати.{S} Кнез устаде и каза Гаврану како суд нађе.</p> <p>»Право је«  
е, веза их једном врпцом све заједно, и устаде.{S} Падоше јој погледи на оног бумбара што облет 
ога Ивана!«</p> <p>Иконија се пробуди и устаде.{S} Насу уља у кандиоце пред Иконом Св. Петке, з 
-шкољки на Боспору, рано легала а зором устајала.{S} Много пута није могла по целу ноћ да спава 
ога злата, и обуче чизме цариградске, а устакну калпак и челенку, десет пера дванајст челенака, 
пута и пође право к њој; и све се стадо усталаса, крену за вођом, удари у одзиве, те се по оном 
шаше накитом и јунаком својим, корачаше усталасаним кроком, крешући праменове од варница из кал 
и I.{S} II. ...{S} 7.- </p> <p>Таковски устанак ... -.{S}30 </p> <p>Пехарникова ћерка ... -.{S} 
том граду Јерусалиму!«</p> <p>А Агапија устане, умије се, напије се воде, и онда седне поред Ик 
!« Еј, Боже, да ми је онда да твој отац устане из гроба, па да те види, па макар ја то и не гле 
 пре него послах и пре него наредих.{S} Устани, подигни, и однеси цркви за моју душу!« Окрете с 
p> <p>Дође време да се диже у славу.{S} Усташе сви на ноге и игуман дечански узе дивно говорити 
лицу, бледа ко крпа, с очима укоченим с устма отвореним, с пеном белом и крвавом на помодрелим  
ти у цара ферман; даћу блага колико год устреба да се црква сагради, да јој се земље, млинови и 
танија, која разумеваше перзијски, беше усхићена, и кад се песма сврши она два пута живо рече:  
родови разапетим једрилима као џиновске утве грдосије.</p> <p>Сама ћошка блистала је као да је  
алу, поврх кога облетаху витокриле беле утве, а по коме тамо даље пловљаху трговачки и царски б 
 је на глави носио белу, у сребрно лале утврђену перјаницу, на челу између оба ока амајлију са  
.{S} Везир му преда берат, којим га цар утврђује за Тимар-бега из Лежимира, и други берат којим 
сирлијке, с обнаженим рукама и грудима, утегнуте танком свиленом копреном око паса, са сребрним 
недрима размилише хладне гује и акрепи; утекох из пећине на поље.{S} Сунце већ беше огрануло.{S 
Муње цепаху громове око мене, једва жив утекох у пећину.{S} Не могах изаћи од кијамета на пољу. 
саветом и радом, и да одлакша речима од утехе и својим сузама.</p> <p>Сад се све село било узбу 
 ову велику данашњу радост нашу, за ову утеху, која ће да буде и нама и дуго после нас, онима к 
х за здравље, ништа ми не одговори него утече од мене!«</p> <p>Харамбаша посла неколике своје х 
Плакаће, па ће се окренути, наћи мужа и утешити се!«</p> <p>»Ето!« настави Гавран уздахнув тешк 
и кнез и Хусејин-ага имађаху муке да је утишају.</p> <p>»Знаш, ага«, рече кнез као да извини ов 
 повратила.{S} Ако ми до захода сунца у уторак не пошљеш реч да пристајош да ми будеш домаћица, 
-оглани и Ич-оглани.{S} Ево се још нису утрле сузе нити је заћутало уздисање овог јадног народа 
а једанпут се оба пса подигоше на ноге; ућулише ушима; окренуше се к стази једној, која се изви 
нека не вреди!«</p> <p>И онда чича Сима ућута, и ништа га више не могаше покренути да са женама 
на кукавица!«</p> <p>И онда Стојан опет ућута за дуго, и само јечаше, и пусти Иконију да се тих 
од прекрилио био порту око цркве, па се ућутао једва дише, само да чује, како калуђери и попови 
јан пун јарости, па одмах посла људе да ухвате и вежу Гаврана, а кнезу поручи: да рано зором са 
} Почех да се тресем као да ме грозница ухвати; учини ми се да ми се по недрима размилише хладн 
е бледо и престрављено, обема се рукама ухватило за њен десни рукав, па из гласа запеваше: »Јао 
> <p>Кад смо те отимали од твоје мајке, ухватио си се обема рукама за њен десни рукав; тргох те 
тила се иза њега тако да му је могла на ухо да шапутне кад се чита евангеље, кад се износи свет 
па сав жут и сав у дрхтавици рече ми на ухо: »Не рекох ли ти да ћу ти живој срце ишчупати?« Поо 
 тобож помагаше да се дигне, али јој на ухо полагано шапну: »Не рекох ли ти, да ћу ти живој срц 
а шербета.</p> <p>Иконија се била сва у ухо претворила, па растужена замишљено гледаше у младе  
екох: »Немој тога чинити, честити беже, уцвелићеш рају, а велика ти фајда бити неће, јер су мах 
ина.{S} Него пошљи по ово једно!{S} Ако уцвелиш кога, биће само једну жену.{S} Плакаће, па ће с 
ко божја, која си и сама на овоме свету уцвељена била, ако је добро ово што учиних, нека је за  
 Ја сам луда женска глава, а срце ми је уцвељено и отровано; али ти си хладна и паметна мушка г 
снике из Перзије, Мисира и Анадолије, и учене хоџе и улеме из све турске царевине.{S} Како је М 
тако и даље, како је пошао, ако слуша и учи како је почео, ето једнога дана од твоје куће влади 
 па да очи засену!{S} А право да кажем, учини ми се да сам те очи и то чело неге видела, па се  
да се тресем као да ме грозница ухвати; учини ми се да ми се по недрима размилише хладне гује и 
а светини.{S} То би таман било да му се учини милост за коју он и моли.{S} Него њега треба на л 
»Ако је тако, онда не ваља оно што село учини!«</p> <p>И другу ноћ не могаше Иконија да заспи д 
 ова сељанка овде?!« Па онда ми се опет учини да раст захучи липи: »Чекај ти мирисна сејо, кад  
какво је велико добро овим своме народу учинила.{S} Није само запалила свећу да јој за њену душ 
ан син, дошав до силе и госпоштине није учинио за своју мајку сиротицу.{S} Јесте, видим да не т 
е, слободно јој реци да ћу од себе чуда учинити, запалићу све што имам нека изгоре, није ми <pb 
леда и претисла ме грешника.{S} Ето шта учиних и од себе и од вас.{S} Право је да ме уморите!«< 
ету уцвељена била, ако је добро ово што учиних, нека је за здравље моме Иви ако је у животу, а  
ј Лала, ево сад царевом везиру добро да учиниш!{S} Пођи у Сирф-вилајет, отиди у село које знаш, 
а, двори на овај велики дан за њу.{S} И учинише јој по вољи и оставише је да стоји близу зачеља 
 О, мој добри Лала, о мој стриче и први учитељу, добро си ми дошао!«</p> <p>И поведе га за руку 
сади поред себе на сиџаде.{S} Старац са учтивошћу правог Турчина, даде се водити и посадити као 
нутра, подухвати га нека језа као да је ушао у гробницу.{S} Али чим му се очи мало свикну, одма 
ут се оба пса подигоше на ноге; ућулише ушима; окренуше се к стази једној, која се извијаше уз  
ни са више страна.</p> <p>»Протрех очи; уштинух се десном руком за леву мишицу.{S} Јест, бејах  
стити беже, уцвелићеш рају, а велика ти фајда бити неће, јер су махом крџава деца у сиротиње од 
е сад ваљада стотину дечака, са шареним фењерима ишло, нешто напред, а нешто по странама њеног  
ањима Хусејин-аге и његове кадуне да се фереџом заогрне, па прође кроз Стамбул и Боспором на ка 
, који сузама дажди, онда измоли у цара ферман: да сиротиња раја на оним урвинама од св. Јована 
у добри час!{S} Ево ћу испросити у цара ферман; даћу блага колико год устреба да се црква сагра 
Иконија овде медом храни, у свиленом се фистану по трави шеће, и златним папучама цвеће гази, а 
у, и о којима су јелчије читаве књиге у Франкистан писале.</p> <p>Но једно месец дана после те  
ене рекоше: »Мал дер Хиндустан, акл дер Френгистан, хижмет дер али Осман,« »преко блага Хиндуст 
ман,« »преко блага Хиндустана, и памети Френгистана, а сјајности Османлија, ништа веће нема!«</ 
о и господство, а час опет поносито и с фрком дижући главу у вис, као да нестрпљиво тражи да ви 
ско као да се клања до земље сиротињи и фукари, која иза леђа јаничарских запрепашћена гледаше  
ја; »и ако си царев везир, опет и твоја хазна има дно своје!«</p> <p>»Нека потрошим десет хиљад 
ваком згодом, наредићу да ти се из моје хазне издаје што год ти и колико год ти треба да живиш  
 Ове иконе баш као у Вилиндару!{S} Него хајде сад да те ја водим у једну другу српску цркву!« П 
шта си намислила!« прекиде је Хусејин! »Хајде да се полази; далеко је везиров конак.«</p> <mile 
смејала, па би тек опет Агапији рекла: »Хајде ти сад после ове веселе Џумбусаре (тако је почела 
ав бео као овца, узе ме за руку и рече »хајде, да видиш твоју цркву!« И онда као обиђосмо цркву 
м га.{S} Него немој да овде стојимо.{S} Хајдмо, можемо се и путем разговарати!«</p> <p>Пођоше з 
дуже до самртнога часа од мене.{S} Него хајдмо из ове мемљиве трапезарије мало у порту, имам не 
ац, у лонцу хиљаду аспри; стекох их као хајдук, чувах их као испосник; хтедох их послати Светом 
га —</p> <p>Романи и приповетке.</p> <p>Хајдук Станко, историјски роман ...{S} 3.-</p> <p>Велим 
 везира«, дода још: »а подружја Миленка Хајдука, кога Бог да прости!« И најпосле морадоше јој п 
де Иконија из Лежимира, удовица Миленка хајдука!?«</p> <p>Из преплашене гомиле народа повикаше  
аде у село харамбаша Стојан са неколико хајдука оружаних до зуба.{S} Он је био поочим Иконијино 
«</p> <p>Харамбаша посла неколике своје хајдуке са по више сељана да по шуми потраже Гаврана и  
ам да сам хранила и вином појила горске хајдуке, јер нас сиротињу од силеџија, царевих одметник 
нијином Миленку, који је у његовој чети хајдуковао, па је и Иконију снахом звао.{S} Било му је  
<p>Харамбаша Стојан скочи, те са својим хајдуцима ишчупа несрећника из руку разјарених сељака.{ 
рата ... -.{S}70 </p> <p>Петар Велики у Хајдучком стану ... .{S}50 </p> <p>Тајне двора Обренови 
лонима и митом подизао да ме као кошуту хајком терају на његову заседу.{S} Свакој сам мојој стр 
 сртлијашем, кадајифом, белом и руменом халвом, рахатлуком и свакојаком другом ђаконијом.{S} Је 
е токе; иза <pb n="70" /> свиленог паса ханџар, којега су и корице и дршка биле смарагдима и ру 
а свиленим пасом имађаше богато искићен ханџар.{S} Рахтови његовога вранца беху све од самог ср 
у пушке са сребрним пафтама, а у силаву ханџаре и пиштоље све у сребро заливене.</p> <p>Па онда 
рама и црвеним јеменијама.{S} Носили су ханџаре за црвеним силавима, дуге пушке на раменима, а  
бези паше и везири, све то са сабљама и ханџарима драгим камењем окићеним, са турбанима од кашм 
ачељу на једној клупици, посадио се био харамбаша Стојан са кнезом од села, а десно и лево од њ 
јактар Бојана ... -.{S}40 </p> <p>Мицко Харамбаша ...{S} 3.50 </p> <p>Рајске Душе ...{S} 1.50 < 
p>Тога дана по заходу сунца паде у село харамбаша Стојан са неколико хајдука оружаних до зуба.{ 
а руке, да га изнесу на чистину.</p> <p>Харамбаша Стојан скочи, те са својим хајдуцима ишчупа н 
не одговори него утече од мене!«</p> <p>Харамбаша посла неколике своје хајдуке са по више сељан 
отце да потраже Милету, синовца Стојана харамбаше који погинуо беше, и да га позову да са својо 
а вратанца од седефа одведе је унутра у харем.</p> <milestone unit="*" /> <p>У пространоме пери 
у њен конак отпрате онако, како су је у харем допратили били.{S} Тако је и било, само што је са 
евнуха, да је од њеног конака допрате у харем.{S} Иконија је свагда водила собом и своје две по 
о далеко од главног конака и од великог харема.</p> <p>Звао се »Седефли-шкољка.« Доњи му је кат 
у жао да храни рибе морске девојкама из харема, па ће да проба да их храни бабама кауркињама!«< 
ену службу и дању и ноћу, дао јој је из харема своје жене једну Гркињу из Солуна и једну Арбана 
«; Арбанашкињи је било име Петрија, а у харему су јој дали име »Ђулбахар« или »пролетња ружа«.{ 
 причу из »Четрдесет везира,« коју је у харему научила и, као и по неку досетку Насрадин-хоџе.{ 
 је било право име Агапија, али су је у харему, као робињу, звали »Нурисаба«, што значи »Зорка« 
ихо насмехнула. </p> <pb n="83" /> <p>У харему дочекале би је ките од робињица све лепше од леп 
ква кауркиња?{S} Сељанка са очима једне хасеки-кадуне!{S} Кад те очупах од ње, она паде, поглед 
лек: дванајест као млеко белих арапских хатова, с густим и до земље црним реповима.{S} Њихови р 
>Па онда проведоше дванајест доратастих хатова из Курдистана, са позлаћеним рахтовима и седлима 
>Иза њих на високом једном анадолијском хату јабучасте боје, јахаше леп млад човек.{S} Његова д 
гинем за крс часни и веру ришћанску.{S} Хвала Богу ево и умирем што се клах са некрстом.{S} Ист 
 у име сиротиње раје, нека јој је вечна хвала!{S} Немам речи... и које речи имам ево ми запињу  
 и рече полагано сама себи:</p> <p>»Баш хвала Богу, те нема никога, ни да ме види ни да ме чује 
онда пољубив руку калуђеру рече, тихо: »Хвала прво Богу па онда теби оче, на овој великој радос 
ру и зету турскога цара каже »сине!« — »Хвала ти, цареви везире!{S} Свега има изобила у двору т 
да знамо док нам ти не кажеш?!«</p> <p>»Хвала ти, цареви везире!« рече Иконија, која никако не  
ца, ја л’ вила.{S} Друго није!«</p> <p>»Хвала Богу, ни једно ни друго!{S} Шта сам друго него је 
 поред чича Симе; »Шта ћеш?{S} Људи нас хвале да смо Соколови.{S} По срцу можда и јесмо, али ни 
ли на Светој Гори Атонској и који су се хвалили и Иконији и народу, да су иконе исписали са сви 
ројих врата устављао да повиче:</p> <p>»Хвалим те Боже, који си великом твојом и чудесном милош 
 исти и Мусломанима и каурима!«</p> <p>»Хвалим те боже!{S} Ево сад нађох мог сина!« промуца Ико 
питај јер више ни у мене нема!«</p> <p>»Хвалимо те Боже! куд ћеш више оче Никодије?{S} Од твоје 
арски рисовуљ, богме, ја како!«</p> <p>»Хвалимо те Боже!« рече Иконија побожно. »Пусти ме, оче  
6" /> <p>Поток је био поширок добра три хвата а дубок по средини око две стопе.{S} Бистра му је 
 куцнути да му душу предам, па ме страх хвата и туга ми срце стеже кад помислим, да ће кости да 
ву да је опљачкају и запале; други опет хватаху и везиваху младе и лепушкасте девојке.</p> <p>Н 
би га, баца у воду и мрмља чаролије.{S} Хе, душо моја, зар то није чарање ?«</p> <p>»Нисам очиј 
ог царског првог јелека корачаху у ногу Хербаџије, у скрлетним доламама, а са тигровом кожом о  
»Мал дер Хиндустан, акл дер Френгистан, хижмет дер али Осман,« »преко блага Хиндустана, и памет 
дно своје!«</p> <p>»Нека потрошим десет хиљада дуката!« говораше одсудно и топло Ризван; »нека  
о платио!« </p> <pb n="97" /> <p>»Десет хиљада дуката!{S} Двадесет хиљада!{S} Истину ли говориш 
/> <p>»Десет хиљада дуката!{S} Двадесет хиљада!{S} Истину ли говориш цареви везиру?!« рече Икон 
топло Ризван; »нека потрошим и двадесет хиљада, ако само тиме могу да купим теби за твоје старе 
ди је амо; ако је умрла, подај сиротињи хиљаду аспри и сагради чесму уз друм, нек жедан путник  
море, шта човек не снива?{S} Слушао сам хиљаду гатки о оставама па сам себи у сну испричах једн 
ранџи.{S} Међу дрвљем било је намештено хиљаду великих кавезова са птицама свакојаким, од малог 
асла; испод те плоче има лонац, у лонцу хиљаду аспри; стекох их као хајдук, чувах их као испосн 
ји и од тебе и од мене рекоше: »Мал дер Хиндустан, акл дер Френгистан, хижмет дер али Осман,« » 
ан, хижмет дер али Осман,« »преко блага Хиндустана, и памети Френгистана, а сјајности Османлија 
 окићеним, са турбанима од кашмирских и хиндустанских танких тканица, разних боја и разних обли 
закуцаше тихо таламбаси, потскочише обе хитре и видрасте Мисирлијке као два кадифаста и златним 
е, срећне да погоде што она и помисли и хитре да послуже.</p> <p>Првих дана приступише јој погн 
 се Ризван руком о колено.{S} Подиже се хитро на ноге.{S} Приђе к својој матери, дохвати је за  
 просу се и песма и затресе се земља од хитрога крока момачкога.{S} Народ се развесели.</p> <p> 
це ми је уцвељено и отровано; али ти си хладна и паметна мушка глава, а срце ти није само јунач 
ини ми се да ми се по недрима размилише хладне гује и акрепи; утекох из пећине на поље.{S} Сунц 
не и изведоше је из цркве; попрскаше је хладном водом и дадоше јој гутљај ракије, те се брзо оп 
еном травом, пасло је стадо оваца.{S} У хладовини, под великим једним грмом, седело је младо па 
аре липе, па га чисто загрлиле мирисном хладовином и меким облаком од свога зеленог листа са ср 
с као да је био слетио у шипраг, који у хладу од топола загазио беше у поток, па <pb n="17" />  
човек.{S} Ја сам твој човек, и што имам хлеба једем га у царево и у твоје здравље.{S} Слушам шт 
Гаврановој.</p> <p>Имало је скоро сахат хода до пећине.{S} Док на једном извору у шуми наточи к 
, до његове воље, више не растајемо!{S} Ходи да те водим да видиш младу султанију снаху твоју!» 
27" /> док ја отрчим и видим шта је.{S} Ходи Иво с наном твојом!«</p> <p>Узе Иву за руку и потр 
ми као што би мајци својој говориле.{S} Ходите да вас као децу моју пољубим!«</p> <p>Обе младе  
степене изађоше горе у пространи и дуги ходник, патосан звездама од белог, руменог и зеленог мр 
углачаног мрамора.{S} Од њих, па даље у ходник, пружали су се редови од Арапа, од којих једни д 
тим перзијским ћилимовима.{S} Дуж целог ходника, и с једне и с друге стране, поређало се око пе 
 на књигу, па нека буде од њега што Бог хоћ.{S} Ти знаш да нисам жалио да погинем за крс часни  
 махне!{S} Нека не лудује.{S} А већ ако хоћ да тумарне у свет, нека га, нек тумарне, неће село  
чините и ти и сви твоји, већ и не ваља, хоће скоро по неки пут и да ме расплаче.{S} Али ти нећу 
.</p> <p>»Ето, виш, и гаров те љуби!{S} Хоће да ти каже: не брини се за нас!«</p> <p>А Иван се  
е, па пустиле гране над потоком, као да хоће да га сребрним рукама загрле.</p> <p>Кад Иконија с 
, замисли, претисну чело прстима као да хоће да из мозга исцеди сећање, па се онда опет усправи 
на, а срце ми још једнако лупаше као да хоће из груди да искочи!«</p> <p>»Е па то је!« узе мудр 
ахатом.{S} Груди јој се надимаху као да хоће да прсну.{S} Још неколико корачаја, па се под нови 
еш пастир божјега стада.{S} О да ми Бог хоће дати да доживим да то очима видим, па да мирно умр 
ло!«</p> <p>»Нека буде у свему како Бог хоће! није ме већ више сртах ни од смрти.{S} Овде сам м 
има, као да очекиваху стрпељиво да виде хоће ли мали свирац крочити најпосле још који корак даљ 
-.{S}60 </p> <p>Све се може само кад се хоће ... -.{S}60 </p> <p>Посљедице лакомислености ... - 
рапину, ево га де ми црним канџама срце хоће да ишчупа!«</p> <p>Бабе неке дођоше те јој бајаху  
вљаше кнез, — »без разговора, вели, ако хоћете да вам глеве на раменима а слемена над главама о 
ивено бусени.{S} Али ако си ми син, ако хоћеш да се твојој мајци бар под њену старост скине теш 
иви оволиком радошћу данас благословио, хоћу ево и ја њему да опростим.{S} Гавране, нека ти је  
n="13" /> његов, то ти ево и сад велим: хоћу ћери моја што год могу; али оно што ја могу није м 
а, тако сам ти ја у овој госпоштини.{S} Хоћу у њој да се удавим.{S} Огрешила бих душу, кад не б 
је!« ободраваше кнез Гаврана.</p> <p>»И хоћу кнеже!« рече Гавран. »Знам да умрети морам, нека в 
адим с њиме што хоћу, заповедам му како хоћу, молим се Богу по српски, чак ми је донео од некуд 
ао мало воде на длану, радим с њиме што хоћу, заповедам му како хоћу, молим се Богу по српски,  
p> <p>Наиђе за тим једна гомила кадија, хоџа и улема, са белим турбанима, зеленим кафтанима и м 
из Перзије, Мисира и Анадолије, и учене хоџе и улеме из све турске царевине.{S} Како је Махмуд- 
учила и, као и по неку досетку Насрадин-хоџе.{S} Иконија би се слатко насмејала, па би тек опет 
ад браћо у здравље ктиторке овог светог храма, у здравље наше добре, сиротињске мајке, Иконије! 
егову живу гробницу и односила му нешто хране и вина.{S} Сваке године на Ивањдан, ишла је она д 
усејин озбиљно, »биће да је цару жао да храни рибе морске девојкама из харема, па ће да проба д 
та до листа: како се Иконија овде медом храни, у свиленом се фистану по трави шеће, и златним п 
војкама из харема, па ће да проба да их храни бабама кауркињама!«</p> <p>»Вољан си, аго, да с н 
а ево видите овде поред твојих ногу.{S} Хранила сам га и чувала од људи и од зверади да не поги 
.{S} Њему ћу слободно да признам да сам хранила и вином појила горске хајдуке, јер нас сиротињу 
 преко двадесет и шест година, кахо сам хранила овог богаља, кога ево видите овде поред твојих  
а дугачко изведено црвеним мастилом: за Христа благовјерни цар Стефан; па виш ову златну печат  
е Агапијине приче о Јерусалиму, о гробу Христовом,, о чудесима чудотворних икона, пред којима с 
 <p>»Во Христу братија моја, децо моја, христољубиви и благочестиви народе!{S} За ову велику да 
исцрпне милости коју нам је Господ Исус Христос отворио, ја ћу да ти читам опроштајне молитве!« 
уман дечански и поче овако :</p> <p>»Во Христу братија моја, децо моја, христољубиви и благочес 
ужба ***снабдевала ***најбољом крвљу ***хришћанском.</note> </div> </back> </text> </TEI> 
а погледа немо својим крупним очима.{S} Хтеде да га запита: »Шта велиш?« али не могаше уста да  
ти пред главним вратима од цркве.{S} Ту хтеде да дочека игумана и духовнике, који ће из конака  
х их као хајдук, чувах их као испосник; хтедох их послати Светоме Јовану, али умрех пре него по 
умољенице.{S} Замолих и оца Никодија, и хтедох цркви да повратим половину од оставе.{S} Али све 
 ће света црква да изгоре.{S} У зао час хтедох да се осветим Иконији, за коју мишљах негда да м 
p> <p>Кад се ни султанија ни Иконија не хтедоше ничега прихватити, онда четири робињице дигоше  
ахач упре своје погледе на њ, као да је хтео силом својих очију да скине решетку.{S} Не могаше  
>«Био би ти царев везир и кад цар не би хтео, јер то тако стоји у твојој звезди записано!« рече 
b n="59" /> <p>Пред полазак из Једрена, Хусејин је имао дуг разговор са својом кадуном, која је 
пу-ага, одвојише и одступише натраг.{S} Хусејин-ага, једва стиже да Иконији прозбори: »Иди само 
купља даде је на поклон Хусејин-аги.{S} Хусејин, јуначан Јаничар а пуки сиромах, одмах је узе с 
 своме старом пријатељу Хусејин-аги.{S} Хусејин је дао везиру своју поштену јуначку реч, да ће  
да је дошла од Санџак-бега заповест: да Хусејин-аги без разговора предаду Иконију да је води у  
се јутрос упорно противила наваљивањима Хусејин-аге и његове кадуне да се фереџом заогрне, па п 
Никодије.{S} Поменух то једном поодавна Хусејин-аги, а он јави везиру, а везир посла на све стр 
онија, а пуначка Туркиња била је кадуна Хусејин-аге, која је као Српкиња девојка носила име Мар 
лоњено.{S} Трже се и разабра се тек кад Хусејин вихну: »Ево Падише!«</p> <p>Јаничар паде на кол 
Јаничар.{S} Каза капуџи-баши да се зове Хусејин, да је чорбаџија Доганџија које чувају стари Са 
 само глава заболе.</p> <p>У јутру дође Хусејин-ага са својим Турцима и с арабом пред њену кућу 
си пошла, шта си намислила!« прекиде је Хусејин! »Хајде да се полази; далеко је везиров конак.« 
иконостасу у Вилиндару.</p> <p>И ако је Хусејин-ага из везирове кесе плаћао све мајсторе, Икони 
ани.</p> <p>»Биће да је цару жао«, рече Хусејин озбиљно, »биће да је цару жао да храни рибе мор 
уда жена, али је мати свуда мати!« рече Хусејин благо. »Није то <pb n="62" /> друкчије ни у нас 
ш кад те после пред њега изведем!« рече Хусејин Иконији.</p> <p>»Баш се не бих препала па да је 
о стоји у твојој звезди записано!« рече Хусејин мирно и поуздано.{S} Кад чусмо у Једрену, рекох 
 unit="*" /> <p>Иконија, Шекер-кадуна и Хусејин-ага довезоше се на везировом кајику из Стамбола 
C4"> <head>IV</head> <head>РИЗВАН-БЕГ И ХУСЕЈИН-АГА</head> <pb n="52" /> <pb n="53" /> <p>Међу  
 закукаше жене, диже се граја, и кнез и Хусејин-ага имађаху муке да је утишају.</p> <p>»Знаш, а 
да буде.{S} Али ту Иконија, на супрот и Хусејин-аги и свима мајсторима и свом селу захтеваше, д 
2" /> <p>»Виде ли цара?« упита је стари Хусејин сав радостан и весео.</p> <p>»Да ми, аго, не за 
 давно умрла него да је жива«, прихвати Хусејин. »Кауркиња слабо кад преболе кад јој царева рук 
.</p> <p>»Ваља да треба цару!« прихвати Хусејин-ага, који је као сваки Јаничар српски говорио.  
аше ни сама зашто, мањ ако није што јој Хусејин оно онако из ненада викну.</p> <p>Три млада мом 
анџак-бег од Прокупља даде је на поклон Хусејин-аги.{S} Хусејин, јуначан Јаничар а пуки сиромах 
н тимар и дао га своме старом пријатељу Хусејин-аги.{S} Хусејин је дао везиру своју поштену јун 
p> <p>»Гледај нашег агу, гледај!« викну Хусејин Иконији, па је у свом одушевљењу гурну не баш в 
сад, отварај очи и добро гледај!» викну Хусејин Иконији; »ево га наш везир!«</p> <p>Иконија нас 
мах пође.</p> <milestone unit="*" /> <p>Хусејин-ага је предао своме орта-баши писмену заповест  
 па ће да га прими од Хусејина!«</p> <p>Хусејин се опет подиже на ноге.{S} Извади иза црвеног к 
то да мојима на аманет оставим!«</p> <p>Хусејин устави своју чету и арабу.{S} Викну сељанима, к 
сутра ако Бог да зором крећемо!«</p> <p>Хусејин-ага, као искусан војник, постави страже око сел 
елико и господско, па ће да га прими од Хусејина!«</p> <p>Хусејин се опет подиже на ноге.{S} Из 
еде.{S} Мало затим па се насмеја и рече Хусејину:</p> <p>»Баш му, аго, молим те кажи, да човек  
Мара«.{S} По годинама могла је бити кћи Хусејину.{S} Али она се не могаше довољно да нахвали Ик 
калпаком по једну дрвену кашику.</p> <p>Хусејину мило беше да их гледа.{S} Срце му се раздрага  
 царске баште сва ова госпоштина што се цакли у диби и кадифи, све то лепо приличи царевој кћер 
га турска срећа гради царева везира!{S} Цар има пуно везира; ја имађах само једног сина!«</p> < 
ба да знају за завичај и за родбину.{S} Цар је њихов родитељ, шатор је њихов завичај <pb n="58" 
ра да бар пред смрт види своју мајку; а цар, као милостив цар, посла да се сужњем последња жеља 
 жив.{S} Везир му преда берат, којим га цар утврђује за Тимар-бега из Лежимира, и други берат к 
т види своју мајку; а цар, као милостив цар, посла да се сужњем последња жеља за последње виђењ 
 Најтеже је раји и до срца је боли, кад цар сваке седме године пробере нашу најбољу децу, па их 
ахучи липи: »Чекај ти мирисна сејо, кад цар гаврански падне на моје гране, замолићу га да пошље 
"56" /> <p>«Био би ти царев везир и кад цар не би хтео, јер то тако стоји у твојој звезди запис 
ога краја пре четири године.{S} Не може цар да опет сад иште живу крв ове јадне сиротиње!« </p> 
S} Ово је твоја кућа.{S} Пре него ме је цар (коме нека се слава без краја множи!) обасуо милост 
ео.</p> <p>»Да ми, аго, не замериш, а и цар да ми опрости, једва би смела рећи да га видох!«</p 
а јеном престолу, десно од олтара, седи цар Лазар, чисто га ево и сад гледам; крупне очи с благ 
ми отац Никодије; »то је, видиш, српски цар Лазар саградио овде за своје Србе.{S} Ено, погледај 
онија; »бојим се да је мој син, кога ми цар пре двадесет и толико година отео, жив; ако је жив, 
црвеним мастилом: за Христа благовјерни цар Стефан; па виш ову златну печат о црвеној свиленој  
астирско.{S} Никада до сада наш честити цар није одводио ђаке из цркава, јер је још на Косову С 
 своје дете мазио, једнога дана кад јој цар помену о удадби, просто и јасно рече цару, да је о  
 би ова чаршија од чуди занемила, а сам цар и везир потрчали би да им посипљу пут аспрама!«</p> 
р-бега из Лежимира, и други берат којим цар одобрава да Иконија обнови цркву св. Јована.</p> <p 
им да прочитам овај рисовуљ који је још цар Душан дао нашој цркви.{S} Па сам ти на невољи грдно 
о и треба да служимо верне слуге нашега цара честитога.{S} А ако ли сте по каквој другој работи 
 као добар дан, и ако си везир турскога цара!«</p> <p>Ризван се мало насмеја.</p> <p>»Прости ме 
ако не могаше да везиру и зету турскога цара каже »сине!« — »Хвала ти, цареви везире!{S} Свега  
ом обичају, показао како је готов да за цара положи главу на пањ да се сече, онда се подиже и т 
епоте!{S} Овако нешто нема ни у турског цара, а камо ли у његова везира!«</p> <p>»Е, сестро мој 
а се покоримо.{S} Није ме страх да пред цара изидем, јер знам у цара је правда.{S} Њему ћу слоб 
приличило, да на своме рамену, а испред цара носи сјајну сабљу цареву, која се на сунцу од силн 
ја, царевих одметника, бране.{S} Ето од цара ме није страх.{S} Него се друго бојим, друго нешто 
ике, који цару рају опадају, а код раје цара у омразу воде!«</p> <p>»Нико те за то не пита!« ре 
калдрме. </p> <pb n="72" /> <p>»Виде ли цара?« упита је стари Хусејин сав радостан и весео.</p> 
ару ништа скривио није.{S} Он је служио цара, кад је тукао цареве отпаднике, који цару рају опа 
е су га осудили да погине, а он замолио цара да бар пред смрт види своју мајку; а цар, као мило 
облак, који сузама дажди, онда измоли у цара ферман: да сиротиња раја на оним урвинама од св. Ј 
а је у добри час!{S} Ево ћу испросити у цара ферман; даћу блага колико год устреба да се црква  
е страх да пред цара изидем, јер знам у цара је правда.{S} Њему ћу слободно да признам да сам х 
ох!«</p> <p>»Их, како јадна да не видиш цара?!{S} Па ти онда ниси видела ни Кизлар-агу са његов 
ц сиротињи, <pb n="43" /> и веран слуга царев: пошљи малог Оџаковића у Стамбул, нека се за рана 
 их видела!«</p> <p>»А како ти се свиди царев пролазак?« упита ага да би повео разговор другим  
е што кад те видех жива, нађох те да си царев везир!«</p> <p>»Па зар је несрећа бити царев вези 
 да у сабљи својој има сестру.{S} Ти си царев везир.{S} Великаш треба да има и велико срце.{S}  
ико«, прихвати благо Иконија; »и ако си царев везир, опет и твоја хазна има дно своје!«</p> <p> 
езир!« </p> <pb n="56" /> <p>«Био би ти царев везир и кад цар не би хтео, јер то тако стоји у т 
 везир!«</p> <p>»Па зар је несрећа бити царев везир?« упита везир с осмехом.</p> <p>»Знам ја, н 
ехом.</p> <p>»Знам ја, не можеш ти бити царев везир а да ниси турске вере.{S} Ето какве сам сре 
но насмеја.</p> <p>»Слободно ми се смеј царев везиру!{S} И још ћеш се смејати мојој простоти, с 
ђам.{S} Без тебе Ризван данас не би био царев везир!« </p> <pb n="56" /> <p>«Био би ти царев ве 
о је Ризван-бег постао зет царев, везир царев и господар од дивнога Аденистана.</p> <p>Свадба с 
 за коју јој духовник рече да је потпис царев.{S} Замоли га да пусти и Иву да то целива, и мали 
клони.{S} Тако је Ризван-бег постао зет царев, везир царев и господар од дивнога Аденистана.</p 
{S} Ти си га имао и пре него си великаш царев постао.{S} Сад не квари ништа да знаш: да ти је з 
а и на Лежимир?!{S} Ништа се не чује да царева војска иде кудгод великом џадом, па и да би с не 
, који смо турске вере.{S} Него кнеже и царева рајо има мени петнајест конака до Стамбола.{S} Е 
вера оте, да од њега турска срећа гради царева везира!{S} Цар има пуно везира; ја имађах само ј 
кроз плач, и сад први пут</p> <p>загрли царева везира као свога сина.</p> <milestone unit="*" / 
и Капи-агу с његовим белим евнусима, ни царева Силиктара, који сабљу цареву носи, ни његовог Иб 
ло прихвати за руку и викну: »Не, кћери царева!{S} Ова дервишева посла нису чиста посла!«</p> < 
а.</p> <p>Како је и где је најмлађа кћи царева видела младог Силиктара, то само она и Ризван-бе 
ин. »Кауркиња слабо кад преболе кад јој царева рука срце ишчупа!«</p> <p>»Али ти не знаш да је  
о је то и у нас било док имадосмо своје цареве!{S} Да ти мој ага чујеш, кад наши гуслари стану  
ом коњу.{S} Виде још како неки из свите цареве бацаше читаву дажду од сребрних аспри у гомиле с 
ије.{S} Он је служио цара, кад је тукао цареве отпаднике, који цару рају опадају, а код раје ца 
турскога цара каже »сине!« — »Хвала ти, цареви везире!{S} Свега има изобила у двору твоме, и ко 
ок нам ти не кажеш?!«</p> <p>»Хвала ти, цареви везире!« рече Иконија, која никако не могаше да  
у се раздрага па викну: »А, бре, синови цареви, аферим!«</p> <p>За њима иђаше једна чета »Боста 
исање овог јадног народа за децом, коју цареви људи пробраше и однеше из овога краја пре четири 
} Двадесет хиљада!{S} Истину ли говориш цареви везиру?!« рече Иконија, па уста силно узбуђена.< 
 да је дошао у Стамбол само зато, да са царевим везиром Ризван-бегом проговори две три речи у ч 
срца и плаховит на неправду; биће да се царевим везирима замерио, те су га осудили да погине, а 
 другим путем.</p> <p>»Е, па није шала, царевина је то!{S} Како гледах оволику силу и господств 
 чиниш толико, колико ваљада од како је царевине ни један син, дошав до силе и госпоштине није  
ије, и учене хоџе и улеме из све турске царевине.{S} Како је Махмуд-паша, као песник носио име  
, нека се за рана научи да служи цару и царевини !« — »У добри час, верна рајо!« рече ми санџак 
ироко и на <pb n="55" /> далеко по свој царевини чуда причаху, и о којима су јелчије читаве књи 
S} Знам да нема силе која би кадра била царевину да уздрма; али је грехота да луда раја једнога 
 хајдуке, јер нас сиротињу од силеџија, царевих одметника, бране.{S} Ето од цара ме није страх. 
твој човек, и што имам хлеба једем га у царево и у твоје здравље.{S} Слушам шта сељани о том де 
 се чини, да не може бити, да ја теби и царевој кћери нисам овде на сметњи.{S} Ови царски двори 
ли у диби и кадифи, све то лепо приличи царевој кћери и царевом везиру, али што ће усред тога ј 
е!« поче калуђер; »има ред и има адет у царевој земљи.{S} Најтеже је раји и до срца је боли, ка 
да је умрла!{S} Добри мој Лала, ево сад царевом везиру добро да учиниш!{S} Пођи у Сирф-вилајет, 
ба цару, кад царску заповест имам да је царевом везиру водим!«</p> <p>»А што ће стрина Иконија  
фи, све то лепо приличи царевој кћери и царевом везиру, али што ће усред тога једна проста и ст 
</p> <p>»А што ће стрина Иконија цару и царевом везиру?« опет питаху сељани.</p> <p>»Биће да је 
нусима, ни царева Силиктара, који сабљу цареву носи, ни његовог Ибриктара који му златни ибрик  
рамену, а испред цара носи сјајну сабљу цареву, која се на сунцу од силног драгог камења гледат 
иташе је.</p> <p>»Кад сам те на подне с царем видела, почела сам да слутим.{S} Сад сам те позна 
ки везир и зет султана Мехмеда, који је Цариград освојио.{S} Сазидао га је благом, које му је д 
о колена од сухога злата, и обуче чизме цариградске, а устакну калпак и челенку, десет пера два 
 је дошло као његов део од богате плени цариградске.{S} У томе је двору он <pb n="54" /> искупљ 
авезова са птицама свакојаким, од малог царића па до орла камењара; док се јата голубова и грли 
никова ћерка ... -.{S}50 </p> <p>Касија Царица ...{S} 1.60 </p> <p>Весели двори Иве Загорице .. 
 челе падну сутра на мој цвет, замолићу царицу њихову да пошље неколико чела, нек одлете до Леж 
иди игра девојака из Мисира.</p> <p>»Е, царска кћери,« одговори Иконија, »Бога ми ти ја не умем 
а помињао ниси!«</p> <p>»Таква је стара царска заповест.{S} Ич-оглани не треба да знају за зави 
сти ме, оче Никодије, да целивам где је царска рука царско име исписала!«</p> <p>И Иконија се п 
ћи у глас као мало дете, одмиле до пред царске двери и причестише га</p> <milestone unit="*" /> 
 је твоја жена једно добро дете и праве царске милости према мени, простој сељанци, а ти си доб 
 настану и на каквим ће самоуцима цркве царске да остану!«</p> <p>»Је ли то баш царски рисовуљ? 
вде на сметњи.{S} Ови царски двори, ове царске баште сва ова госпоштина што се цакли у диби и к 
атну печат о црвеној свиленој врпци!{S} Царски рисовуљ, богме, ја како!«</p> <p>»Хвалимо те Бож 
 по коме тамо даље пловљаху трговачки и царски бродови разапетим једрилима као џиновске утве гр 
евој кћери нисам овде на сметњи.{S} Ови царски двори, ове царске баште сва ова госпоштина што с 
а и жутим шалварама.</p> <p>Удари други царски јелек: дванајест вранаца са сребрним рахтовима;  
и обрни ни осврни.{S} Ја како су писали царски брзописци Бог им судио!{S} Ја што ћеш, нису мисл 
p> <p>Одмах иза овога проведоше и трећи царски јелек: дванајест као млеко белих арапских хатова 
тињу виде!«</p> <p>»Јесте, Бога ми, баш царски рисовуљ!« одговори отац Никодије с пуно поуздања 
царске да остану!«</p> <p>»Је ли то баш царски рисовуљ?« упита Иконија радознало и опет као са  
лице са пратњом од десет коњаника, и са царским бурунтијама на све санџак-бегове и на све паше. 
ендара који му чалму завија, и турбаном царским Муслимане поздарвља!{S} Па ти ниси видела баш о 
Никодије, да целивам где је царска рука царско име исписала!«</p> <p>И Иконија се прекрсти, па  
те свиле.</p> <pb n="67" /> <p>Иза овог царског првог јелека корачаху у ногу Хербаџије, у скрле 
те ново какво зло на село навлачите.{S} Царској треба да се покоримо.{S} Није ме страх да пред  
пише риџали царства, аге од Дивана и од царској Сараја, кади-аскери, беглер-бези паше и везири, 
еч:</p> <p>»Аман, аге и бегови, ако сте царској раји дошли на весеље, добро сте нам дошли, и по 
S} А ако ли сте по каквој другој работи царској, казујте, нам, ми смо вазда цару покорна раја!« 
иконе исписали са свим онако како су на царском иконостасу у Вилиндару.</p> <p>И ако је Хусејин 
} Време је да проберемо јуначко семе за царску ордију!« Препадох се и рекох: »Немој тога чинити 
рпски говорио. »Биће да треба цару, кад царску заповест имам да је царевом везиру водим!«</p> < 
 још на Косову Султан Бајазит дао своју царску реч раји да јој не дира у цркве и манастире.{S}  
 цркве и манастире.{S} Ако ти не вермаш царску реч, раја је верма, и не дамо да се гази.{S} Паз 
м кафтану.{S} Иза ових наступише риџали царства, аге од Дивана и од царској Сараја, кади-аскери 
груди своје.</p> <p>»Дај то дете овамо! цару треба!« викну Турчин.</p> <p>Окрете се сав онај св 
 повикаше сељани.</p> <p>»Ваља да треба цару!« прихвати Хусејин-ага, који је као сваки Јаничар  
 Јаничар српски говорио. »Биће да треба цару, кад царску заповест имам да је царевом везиру вод 
оти царској, казујте, нам, ми смо вазда цару покорна раја!«</p> <p>»Не бој се рајо!« викну млад 
водим!«</p> <p>»А што ће стрина Иконија цару и царевом везиру?« опет питаху сељани.</p> <p>»Бић 
жао«, рече Хусејин озбиљно, »биће да је цару жао да храни рибе морске девојкама из харема, па ћ 
 опет питаху сељани.</p> <p>»Биће да је цару жао«, рече Хусејин озбиљно, »биће да је цару жао д 
ар помену о удадби, просто и јасно рече цару, да је о јунаштву и о доброти Ризван-бега толико с 
Стамбул, нека се за рана научи да служи цару и царевини !« — »У добри час, верна рајо!« рече ми 
ра, кад је тукао цареве отпаднике, који цару рају опадају, а код раје цара у омразу воде!«</p>  
> <p>»Ево Иконије Миленкове!{S} Миленко цару ништа скривио није.{S} Он је служио цара, кад је т 
ка, брчка се као сребрна пастрмка, вади цвет из косе, љуби га, баца у воду и мрмља чаролије.{S} 
о лепо дрво неки пријатељ, сваки пољски цвет жива реч којом поље срцу говори.</p> <p>Опет косић 
е и пипну прстом, кад оно није природни цвет, него јоргованови цветови начињени од бисера и од  
хо шапуће: »Кад челе падну сутра на мој цвет, замолићу царицу њихову да пошље неколико чела, не 
има гуташе милину, која се као мирис од цвета подизаше од лепоте ових девојачких груди, испод к 
ира, и нека тамо по ливадама пронесу од цвета до цвета, и од листа до листа: како се Иконија ов 
еске, вињаге, дивље руже, мирисно дахом цвета од орлових ноктију.{S} С оне стране воде извиле с 
ка тамо по ливадама пронесу од цвета до цвета, и од листа до листа: како се Иконија овде медом  
ова са Ливана, кипреса из Анадолије.{S} Цветне баште попрскиване водоскоцима и напајане поточић 
ставим шљунком насуте стазе кроз широке цветне леје, начичкане лалетима, зумбулима и криновима  
ма исписали како се поносити паунови по цветноме пољу шећу, и како јелени кроз младо, зелено бо 
но није природни цвет, него јоргованови цветови начињени од бисера и од драгог камења. »Боже бл 
иви, да ли овом дрвљу са зрелим родом и цветом у једно исто време, или оним великим и шареним т 
 чедност баш требају свакој девојци као цвету мирис и боја!{S} Бога ми, па без тога се у нас не 
Нисам очију ми! него се нашалих и рекох цвету: боље ти је на бистром потоку него на пустој глав 
арени као да је на њ пала кита шаренога цвећа.{S} Шаров и гаров узеше да радосно потскакују, ча 
елено лишће и кроз ките од бела мирисна цвећа провириваху <pb n="75" /> зреле поморанџе као јаб 
женскадија навали с венцима од ивањског цвећа на онај извор иза цркве, те умиваше лице, јер баб 
 траве, која дихаше мирисом од Ивањског цвећа и мајкине душице.{S} И одвезоше је кући у Лежимир 
преко овог шареног и мирисног ћилима од цвећа к оном оквиру од руменог мрамора, и преко оквира  
стану по трави шеће, и златним папучама цвеће гази, а на јадно своје село и не мисли!«</p> <p>» 
а и сребрна жица беше извезла свакојако цвеће; јелеци махом од црвене и зелене кадифе златом бо 
вну башту.{S} Сунце грануло па обасјало цвеће, да ти очи засену од јаре.{S} Мало даље, па углед 
 се обично врапци у њему брчкају весело цвркућући,</p> <p>Око црквене порте некада је на све че 
орачаји од липе извор, који кроз дрвену цев сипље млаз кристалне бистре воде у корито од белог  
дан старински златан новац као млетачки цекин.</p> <p>У том калуђер подиже главу, скиде полаган 
синчићем уђе у мрачну и празну црквицу, целива иконе, запали три свећице шапатом помињући имена 
</p> <p>Гавран паде на колена и поче да целива земљу вичући: »Опрости ми, земљо!{S} Опрости ми! 
па њоме шкропи сваког ко приђе икону да целива.{S} Поред њега десно иде гологлаво мало ђаче; но 
>И Иконија се прекрсти, па на три места целива ону дугачку и широку црвену шару, за коју јој ду 
Иконији која, сва блажена прекрсти се и целива, па онда пољубив руку калуђеру рече, тихо: »Хвал 
арев.{S} Замоли га да пусти и Иву да то целива, и мали се Ива полагано и врло смишљено прекрсти 
е њене речи, обе припадаше да јој скуте целивају, или да прстима дотакну спод под њеном папучом 
ја побожно. »Пусти ме, оче Никодије, да целивам где је царска рука царско име исписала!«</p> <p 
е је.</p> <p>»Ево не могу да тренем!{S} Цело ми оно вечерашње <pb n="89" /> чудо игра једнако п 
 сунце било отскочило за једно копље, а цело се село искупило пред судницом.</p> <p>У зачељу на 
з ње вишаху конци неправилно, као да је цело парче било оцепљено.</p> <p>»Шта је ово, Лала?« пи 
ве, у име нашег светог Патријара, у име целог клира и у име сиротиње раје, нека јој је вечна хв 
н богатим перзијским ћилимовима.{S} Дуж целог ходника, и с једне и с друге стране, поређало се  
шеткама, онда се црни Кизлар-ага окрену целој свити, па само махну руком.{S} На мах се сви бели 
вечери обе младе жене испричаше Иконији целу своју прошлост и жалосну судбину, а она опет њима  
м устајала.{S} Много пута није могла по целу ноћ да спава, и онда би јој Агапија причала шта је 
891. год.</p> <milestone unit="-" /> <p>ЦЕНА: К.{S} 1.50</p> </div> <pb n="2" /> </front> <body 
ерешевића</p> <milestone unit="-" /> <p>ЦЕНА: К.{S} 1.50</p> </div> <div type="titlepage"> <pb  
домаће послове невесела и замишљена.{S} Цео низ њезиних горких осећања и црних мисли тек би се  
агледа се преда се у земљу и поћута.{S} Цео збор ћуташе муком као да је у цркви.</p> <p>»Казуј  
ари град и поломи грање у шуми.{S} Муње цепаху громове око мене, једва жив утекох у пећину.{S}  
ао нагнем да бегам, а оно оне две танке циганчице скакућу испред мене!{S} Него, ако ниси сањива 
 запамтићеш ти мене!{S} Слушај,« и опет цикну Гавран као да је бесомучан. »Слушај, што ћу да ти 
евојака: седам, свирачица с ћеманетима, цитрама, тамбурама и таламбасима, и седам певачица.{S}  
о повученим обрвама.</p> <p>Зазвекеташе цитре и тамбуре, закуцаше тихо таламбаси, потскочише об 
варе им беху од разнобојне свиле, жуте, црвене, зелене и беле; око паса танки свилени бајадери, 
анаца са сребрним рахтовима; о седла од црвене кадифе беху и с једне и с друге стране обешени о 
аше леп млад човек.{S} Његова долама од црвене кадифе била је тако богато златом извезена, да ј 
оја и разних облика неко у ћурковима од црвене млетачке чохе, неко са кунтушима и са бињишима о 
вима од белог атлаза, широке шалваре од црвене чохе и жуте чизме.{S} За свиленим пасом имађаше  
Индије; дуж софе дуги а уски јастуци од црвене и зелене <pb n="80" /> кадифе, па златом извезен 
ног рамена висаше низ плећа стреоник од црвене кадифе, златом извезен, пун стрела са левог раме 
звезла свакојако цвеће; јелеци махом од црвене и зелене кадифе златом богато извежене, беху око 
о лепоти и јунаштву пробрани, носили су црвене шалваре, зелене доламе, на прсима панцире и токе 
шареним везом, у коме се плаве звезде и црвени крстићи везиваху у ланац златним гранама од рузм 
ц беше поцрнео и позеленио, али плави и црвени конци беху још једнако живе боје Једна страна ов 
онаких речи, које од срџбе поцрвене као црвени божур.{S} Граорасте очи њене потамнеше у две кру 
 шест дечака са црним малим шубарицама, црвеним доламама и жутим шалварама.</p> <p>Удари други  
ним јеменијама.{S} Носили су ханџаре за црвеним силавима, дуге пушке на раменима, а за калпаком 
наиђе Једна чета Јаничара на коњима, са црвеним доламама поврх зелених шалвара, са златним тока 
е, на коме је стајао кристални бокал са црвеним шербетом; а на левом крају, према њој стојала ј 
ав помодре у лицу, очи му се засветлише црвеним жеравицама.{S} Он стегну усне подиже десну руку 
а појас придевени, са жутим шалварама и црвеним јеменијама.{S} Носили су ханџаре за црвеним сил 
извезла крстове па их окружила плавим и црвеним ђинђувама.{S} И поврх свега - извади из једног  
, беху одевени у црвену чоху са високим црвеним калпацима са дугим кићанкама а од плавог ибриши 
 том прође једна чета чауша са шиљастим црвеним капама од сукна, загасито зеленим кафтанима, бе 
во доле на широко и на дугачко изведено црвеним мастилом: за Христа благовјерни цар Стефан; па  
н се опет подиже на ноге.{S} Извади иза црвеног кожног силава нешто у зелену шамију завијено; р 
једна кита од зумбула или по једна кита црвеног каранфила.{S} Милина је била погледати та два н 
ема коњска била је богата, све од самог црвеног ибришима и сребра, а седла им покривена у једни 
Из темеља па за један аршин све о самог црвеног мерџана; па онда зидови све до <pb n="102" /> п 
ма миришљаву воду од руже, па китама од црвеног каранфила пошкропише ћилимове и засторе на зидо 
ари, само што им високи калпаци беху од црвеног сукна.{S} Иза бостанџија корачаху сложно »Балта 
и цар Стефан; па виш ову златну печат о црвеној свиленој врпци!{S} Царски рисовуљ, богме, ја ка 
ни у првом реду у жутој, они у другом у црвеној, а они у трећем у зеленој свили.{S} Изгледаху к 
оже бити да ћеш ти јахати белог коња на црвеном седлу, а о бедрима уместо сабље носити велики к 
сва обучена у црвену свилу и кадифу и с црвеном ружом у коси — укипила на десном крају од ћилим 
у-ага, онај први с белом а овај други с црвеном и високом камилавком, а обојица у џубетима од д 
им челом и руменим лицем, сва обучена у црвену свилу и кадифу и с црвеном ружом у коси — укипил 
 n="68" /> једнога коња, беху одевени у црвену чоху са високим црвеним калпацима са дугим кићан 
а три места целива ону дугачку и широку црвену шару, за коју јој духовник рече да је потпис цар 
да наш честити цар није одводио ђаке из цркава, јер је још на Косову Султан Бајазит дао своју ц 
 даље, па угледасмо цркву.{S} Али каква црква!{S} Из темеља па за један аршин све о самог црвен 
е дао да доживим радост да видим да ова црква опет пропоји на славу његову.{S} Моје село зна да 
упе, даћу да се доведу калуђери па нека црква пропоји као твоја задужбина, а на славу Бога, кој 
 шума као нека велика, тамјаном окађена црква, и као да озго са небеског плавог кубета мајка бо 
, да ће крв да се пролије и да ће света црква да изгоре.{S} У зао час хтедох да се осветим Икон 
озивље на онај свет, док не чује, да је црква опет запојала. </p> <pb n="99" /> <p>Кад већ све  
 манастир Св. Јована.{S} Манастирска је црква била мала, ниска и мрачна.{S} У дебелим зидинама  
 у моју младост и у срећно доба, кад је црква Св. Јована појала.{S} Боже благи! кад се сетим ка 
ом зиду у женској цркви испише: како је црква обновљена заузимањем »Иконије, матере Ризвана вез 
есних Турака и Арбанаса не смета, да се црква и конаци око ње саграде, а после и да је брани од 
на прибирали.{S} Патријар нареди: да се црква посвети у очи самог Ивањ-дна, и посла уместо себе 
ан; даћу блага колико год устреба да се црква сагради, да јој се земље, млинови и виногради куп 
 да се грађевина са свим доврши и да се црква изнутра испише.{S} Везир је пратио својој мајци и 
.{S} Овде сам међу својима, а ето је се црква из урвина дигла и пропојала!«</p> <p>Иконија отид 
светио, да већ сада ни отац Никодије ни црква Св. Јована не могу без њега да буду.{S} Милина јо 
узе дивно говорити: о Богу, о народу, о црквама божјим, о искушавањима кроз које Бог по некад в 
дгробна плоча с излизаним натписом; иза цркве једна лепа стара липа и клупа испод ње; неколико  
има од ивањског цвећа на онај извор иза цркве, те умиваше лице, јер бабе причаху како од те вод 
ањдан, ишла је она да се на развалинама цркве исплаче и искука.{S} Још јој није било ни педесет 
ена да настану и на каквим ће самоуцима цркве царске да остану!«</p> <p>»Је ли то баш царски ри 
е па се намести пред главним вратима од цркве.{S} Ту хтеде да дочека игумана и духовнике, који  
е ми залупа силно и ја падох на праг од цркве.{S} Тргох се из сна, а срце ми још једнако лупаше 
ваше да изађе на горњи мраморни праг од цркве, па да је сви виде и гледају, него оста поред вра 
киваху јој: »Ама изиди на горњи праг од цркве, да те сви видимо!?{S} Има нас који дођосмо из да 
и помогао, да једнога дана ти из његове цркве изнесеш свећу боље среће и босиљак мира у твој на 
о преграде, која одваја женску од мушке цркве.{S} Наместила се иза њега тако да му је могла на  
окајник пред Богом.{S} У име наше свете цркве, у име нашег светог Патријара, у име целог клира  
ило, да на овој слави нашег села и наше цркве буде с нама стари отац Никодије.{S} Поменух то је 
а с ведром душом и лаким срцем изађе из цркве да потражи оца Никодија.</p> <p>Нађоше га у трапе 
>И летургија се сврши.{S} Свет изађе из цркве у порту.{S} Изађе и отац Никодије онако с одеждом 
{S} Притрчаше јој жене и изведоше је из цркве; попрскаше је хладном водом и дадоше јој гутљај р 
тирско ђаче, дошао је Ивањ дан, празник цркве св. Јована.</p> <p>Већ у очи самог празника искуп 
 пањ, пузећи четвороношке обилазаше око цркве, па би се пред сваким од тројих врата устављао да 
снике оставише да преноће у цркви и око цркве.{S} Слабо је ко и спавао.{S} Певало се поред ватр 
, како је народ прекрилио био порту око цркве, па се ућутао једва дише, само да чује, како калу 
 своју царску реч раји да јој не дира у цркве и манастире.{S} Ако ти не вермаш царску реч, раја 
род причешћивао, дотле се у једном куту цркве црни Гавран исповедаше тројици калуђера, Кад калу 
аним Турцима а већ пламен изби из крова црквена и из конака манастирског.{S} Народ закука иза г 
му брчкају весело цвркућући,</p> <p>Око црквене порте некада је на све четири стране био град с 
ужбу.{S} Према њој, на другој страни од црквених врата, седео је на земљи богаљ Гавран.{S} Свет 
на калуђери Богу моле, и како он помаже црквењаку да наспе уље у кандила што гору пред светим и 
ило у ланац па потискиваху сав народ ка цркви у гомилу.{S} Страшно их је било погледати: разигр 
 ето једнога дана од твоје куће владика цркви!«</p> <p>Чича Сима беше извадио иза појаса неку д 
Жена ми говораше: »Море однеси бар пола цркви, да ти се не освети Бог!« Не послушах је.{S} Како 
војом!«</p> <p>Узе Иву за руку и потрча цркви.</p> <p>Најближе гомиле народа, на које наиђе бех 
 имају свачега доста?« Не однесох новце цркви, него подигох кућу и купих земље.{S} Жена ми гово 
о наредих.{S} Устани, подигни, и однеси цркви за моју душу!« Окрете се старац, оде унутра у пећ 
е од умора, клону у један сто у женској цркви.{S} Притрчаше јој жене и изведоше је из цркве; по 
аше само да се на десном зиду у женској цркви испише: како је црква обновљена заузимањем »Икони 
рисовуљ који је још цар Душан дао нашој цркви.{S} Па сам ти на невољи грдној.{S} Две му речи пр 
овори Иконија.</p> <p>»Долазећи данас к цркви, ниси ли се с ким год на путу сусрела?« питаше ка 
а.{S} Цео збор ћуташе муком као да је у цркви.</p> <p>»Казуј све право по истини, о мање ти је! 
далека, Болеснике оставише да преноће у цркви и око цркве.{S} Слабо је ко и спавао.{S} Певало с 
 само да чује, како калуђери и попови у цркви поје и читају дванајест великих јеванђеља.{S} Мно 
 пећине.{S} Она се расклопи као двери у цркви, и видех златну лествицу на којој се старац пењаш 
це.{S} Замолих и оца Никодија, и хтедох цркви да повратим половину од оставе.{S} Али све узаман 
да му приђе те да га загрли.</p> <p>Око црквице је била поширока порта, обрасла ниском а густом 
винама од св. Јована подигне себи нешто црквице!{S} Биће то твојој мајци за душу, а теби за здр 
крштају у оној непрекидној сутоњи што у црквици владаше.{S} Кад човек први пут уђе унутра, поду 
у, па са синчићем уђе у мрачну и празну црквицу, целива иконе, запали три свећице шапатом помињ 
 калуђера, који би прихватили манастир, цркву послуживали и дохотке са њених баштина прибирали. 
 да, ако већ сам не може, пошље кога да цркву мироноше и да одреди три калуђера, који би прихва 
је воље, снесе камена и дрвене грађе за цркву.{S} А сваке суботе она и друге жене из села, доно 
«</p> <p>»Ћути, снахо, много говориш за цркву!« рече јој старац тихо, па погледа полагано и зас 
сле велики војвода Раде Облачић оправив цркву, нешто ћелија и трапезарију у једној страни стари 
атова с деспотом Ђурђем град порушили и цркву запалили, те је после велики војвода Раде Облачић 
ат којим цар одобрава да Иконија обнови цркву св. Јована.</p> <p>Требало је пуно две године да  
иш диже се кубе горе у кебо, да отклони цркву да и анђели чују, а ми све младе жене и девојке п 
ки с мноштвом калуђера и попова посвети цркву и одмах ударише у велика бденија.{S} Милина је би 
ликом твојом и чудесном милошћу подигао цркву, коју сам ја мојим грехом разорио био!{S} Слава т 
ену од јаре.{S} Мало даље, па угледасмо цркву.{S} Али каква црква!{S} Из темеља па за један арш 
о, те да нашима на дому кажемо: видесмо цркву божју, и видесмо угодницу божју!</p> <p>Али се Ик 
видиш твоју цркву!« И онда као обиђосмо цркву уђосмо и унутра, и калуђер, онако стар, метанисаш 
е унети, него пузећи четвороношке уђе у цркву, први пут сад после двадесет и шест година.{S} На 
отац што му се ломио, него нека стане у цркву да крстом рабри овај злосрећни народ и да га крст 
ли топузином.{S} Неки од њих појурише у цркву да је опљачкају и запале; други опет хватаху и ве 
погледај само унутра!« Ја као завирим у цркву и лепо видим, где на јеном престолу, десно од олт 
ред очима.{S} Истом се мислим, вратим у цркву, да слушам како наши ђаци поје, а оно дотрче они  
ља па рече двојици сељака да га унесу у цркву.{S} Али се Гавран никако не даде унети, него пузе 
 Господе Боже, што ме грешника пушташ у цркву, коју си ти сам од суза добре једне жене саградио 
број и смерној, од суза које је Бог ову цркву и саградио, како јутрос праведно рече један страш 
е за руку и рече »хајде, да видиш твоју цркву!« И онда као обиђосмо цркву уђосмо и унутра, и ка 
сад да те ја водим у једну другу српску цркву!« Па ме онда поведе све за руку; пређосмо бистар  
 Никодија, нашао је у Јерусалиму српску цркву св. Саве и краља Милутина, и у њој се на коленима 
шна светиња.{S} Кад већ стиже пред саму цркву, Иконија му се маши за руку, заиска смерно његов  
ак мира у твој народ.«</p> <p>Пред саму цркву Иконија остави своју шареницу, па са синчићем уђе 
е.</p> <p>»Нека га, скотина једна, нека цркне!« рече Иконија горко. »Мене је он на црње муке ме 
свитање.{S} Узе у торбицу једну погачу, црна лука и сира, привеза је себи на плећа; у једну рук 
тра једног дервиша, високог, сувоњавог, црне масти и дуге црне браде.</p> <p>Он разастре своје  
, високог, сувоњавог, црне масти и дуге црне браде.</p> <p>Он разастре своје поабано сиџаде, ст 
 па ће мој конак да буде неколико педљи црне земље покривено бусени.{S} Али ако си ми син, ако  
лака, Турчина једног у годинама, са три црне перјанице на белој чалми у бињишу од сребрне жице  
 гробље претворио беше.</p> <p>»Слушај, црни калуђеру, и слушај луда рајо!« викну Турчин. »Свак 
а горе преврнуо, беле зубетине искезио, црни му образи грчевито дркћу као кад се љут пас режећи 
ичешћивао, дотле се у једном куту цркве црни Гавран исповедаше тројици калуђера, Кад калуђери ч 
адифе са златним ширитом.{S} Кад јој је црни Кизлар-ага приступио, она се само сва стресе и поб 
ине тешки камен са срца, а са душе њене црни облак, који сузама дажди, онда измоли у цара ферма 
затворене позлаћеним решеткама, онда се црни Кизлар-ага окрену целој свити, па само махну руком 
 да те ја у коси носим, него да те онај црни бумбар љуби!»</p> <p>Па онда — подиже сукњу до кол 
ђом, коју је низ образе с грлом везивао црни као кадифени рубац.{S} А овде не рече ни речи, кад 
 и танкострука девојка — с црном косом, црним очима, белим челом и руменим лицем, сва обучена у 
 коња његова корачаху по шест дечака са црним малим шубарицама, црвеним доламама и жутим шалвар 
их арапских хатова, с густим и до земље црним реповима.{S} Њихови рахтови беху од сувог злата;  
ату, <pb n="104" /> са високом штаком и црним бројаницама, корачаше полагано као нека страшна с 
, не дај ме црном Арапину, ево га де ми црним канџама срце хоће да ишчупа!«</p> <p>Бабе неке до 
гама, са сребрним минђушама, са крупним црним зеницама, са очима као бадем повијеним, са дугим  
 онда пристајала да слажем моју песму с црним Гавраном!«</p> <p>»Па да му кажем да се ничему не 
онако у белом зубуну, са шљокицама међу црним ресама, и са сниском белом конђом, коју је низ об 
на.{S} Цео низ њезиних горких осећања и црних мисли тек би се овда и онда пресецао речима: »Осв 
> да уђе унутра Кизлар-ага са дванајест црних евнуха, за њима дванајест дечака па дванајест дев 
ређани с једне и с друге стране по шест црних и шест белих евнуха, неколико бостанџија и повише 
адуне и девет робињица уз обичну пратњу црних и белих евнуха, да је од њеног конака допрате у х 
рски.{S} Просу турску бујицу прекора на црног Арапина, куцну га буздованом и два и три пута у п 
в, жут у лицу, просед, у раси од грубог црног сукна с црном грубом камилавком, прегнуо се био н 
а, зеленим кафтанима и меким чизмама од црног сахтијана.{S} Па онда <pb n="69" /> једна мања че 
 једне и с друге стране по један лав од црног углачаног мрамора.{S} Од њих, па даље у ходник, п 
ења, у којима беху усађене перјанице од црнога нојевога перја.{S} Застор његовог седла био је о 
рода.</p> <p>Игуман дечански, у широкој црној мантији са гвозденим крстом о гвозденом ланцу о в 
бежи вичући: »По Богу сестро, не дај ме црном Арапину, ево га де ми црним канџама срце хоће да  
 би се висока и танкострука девојка — с црном косом, црним очима, белим челом и руменим лицем,  
 просед, у раси од грубог црног сукна с црном грубом камилавком, прегнуо се био над дугачком је 
 јој беле груди и спусти своју гломазну црну шаку на њих.{S} С разјапљеним чељустима, раширеним 
а султанији, два би нубијска горостасна црнца размакли тешке завесе, па пустили <pb n="84" /> д 
ђавоља стража око пакла не може бити ни црња ни страшнија!«</p> <p>Али се призор овај брзо заме 
не!« рече Иконија горко. »Мене је он на црње муке метнуо; он је видео муку за неколико часова п 
 му како хоћу, молим се Богу по српски, чак ми је донео од некуд стару икону богородице; живим  
ако од те воде јача вид очњи, и како је чак некаки слепац прогледао кад се поред великих молита 
вори Иконија; »Много лепа!{S} Занела ме чак натраг у моју младост и у срећно доба, кад је црква 
местише у гомилице дуж зидова, а евнуси чак доле у дну дворане.{S} Две робињице донесу једну ср 
 поклони се своме старешини, и ако овај чак ни слутити није могао, да га је иза оне решетке гле 
о жена и преко људи, и како је покренуо чак и оца Никодија да јој говори, како ју је на потоку  
 њему чаша од биљура; па облачи ковче и чакшире, на ковчама триста трепетљика, до колена од сух 
отомака Мухамедових, са великим зеленим чалмама.{S} Иза њих заступник Муфтије са белом чалмом и 
одинама, са три црне перјанице на белој чалми у бињишу од сребрне жице и на белом коњу.{S} Виде 
.{S} Иза њих заступник Муфтије са белом чалмом и у белом кафтану.{S} Иза ових наступише риџали  
осио златан шлем, обавијен танком белом чалмом, из које се спреда а изнад чела узвијаху две чел 
придржава, ни његова Дулбендара који му чалму завија, и турбаном царским Муслимане поздарвља!{S 
чаролије.{S} Хе, душо моја, зар то није чарање ?«</p> <p>»Нисам очију ми! него се нашалих и рек 
огачу, једну румену јабуку, пар шарених чарапа и пар рукавица, на којима је од ситних шљокица и 
ону дивљу ружу.{S} Одвеза опанке, скиде чарапе, веза их једном врпцом све заједно, и устаде.{S} 
са се једним белим убрусом, навуче брзо чарапе, обује опанке и још притврђиваше опуту на левој  
так од разговора?«</p> <p>»Видех те где чараш.{S} Стала та ћерка у сред потока, брчка се као ср 
т из косе, љуби га, баца у воду и мрмља чаролије.{S} Хе, душо моја, зар то није чарање ?«</p> < 
и Милан од наше Топлице, Бога ми би ова чаршија од чуди занемила, а сам цар и везир потрчали би 
риш; ама да могу сада да прошетају овом чаршијом само <pb n="73" /> три српске војводе Милош Об 
е да радосно потскакују, час испред ње, час уз њу и с десна и с лева, и некако полусавлађиваним 
ов и гаров узеше да радосно потскакују, час испред ње, час уз њу и с десна и с лева, и некако п 
на гледаше све ово чудо и господство, а час опет поносито и с фрком дижући главу у вис, као да  
да дочека везира, који ће јој кроз који час доћи. </p> <p>Ту су обе кадуне на једна врата изашл 
није не помену?!{S} Али нека је у добри час!{S} Ево ћу испросити у цара ферман; даћу блага коли 
о и опет као са неком стравом. »У добри час дођох да моје очи и ту светињу виде!«</p> <p>»Јесте 
 да служи цару и царевини !« — »У добри час, верна рајо!« рече ми санџак-бег; »неће ти на јалов 
и да ће света црква да изгоре.{S} У зао час хтедох да се осветим Иконији, за коју мишљах негда  
а врло богато застрвеном софом.{S} Мало час па уђе унутра Ћехаја-кадуна, проговори нешто турски 
аг.{S} Гавран пољуби земљу, где је мало час њена нога стајала, па зајеча: »Иконијо, Бог ти дао  
 се сабором као да се овај који је мало час онако весео био, у велико гробље претворио беше.</p 
ко не знађаше шта се збило.</p> <p>Мало час па Иконија виде шта је.</p> <p>Ако не више, а оно б 
арница из калдрме, свој лабудовски врат час савијајући ниско као да се клања до земље сиротињи  
о нешто што знам.{S} Стара сам, свакога часа и кад се не надам може ме Аранђео крилима куцнути  
реду, имаш ти мало по дуже до самртнога часа од мене.{S} Него хајдмо из ове мемљиве трапезарије 
и је дотле мила била, толико је од тога часа омрзнух.{S} Мишљах да је предсретнем, па да јој бе 
ма.{S} Ударише сузе и Иконији и од тога часа бијаше јој лакнуло.</p> <p>»Нисам мислила да вас р 
м што да се не узмемо?!«</p> <p>Од тога часа померих памећу !{S} Врзох се око ње као сенка њена 
е девојке.</p> <p>Није прошло ни четврт часа, од како поче овај бој голоруке раје с оружаним Ту 
ече и опет се начинише две, тек за тили часак поче да гмиже по ћилиму силество змија, док султа 
каменише, тако засташе лебдећи за један часак само на једном нокту.{S} Султанија опет <pb n="88 
и знаш да нисам жалио да погинем за крс часни и веру ришћанску.{S} Хвала Богу ево и умирем што  
ке метнуо; он је видео муку за неколико часова па свршио, а ја остах да кукам без гроба а до мо 
ру он <pb n="54" /> искупљао око себе и частио песнике из Перзије, Мисира и Анадолије, и учене  
м и вечером благосиљати, а на самртноме часу моме рећи:{S} Бог нека даде оцу Никодију и овога и 
 нека вам се исповедим као на последњем часу!«</p> <p>И онда, истина овде и онде запињући и с н 
бити, што се мени привиђа у овом тужном часу, да је она рђа од човека довео Турке да се мени ос 
 покажи!«</p> <p>У том прође једна чета чауша са шиљастим црвеним капама од сукна, загасито зел 
 и смеран.</p> <p>»Ево Асас-баше и Алај-чауши, трче да јаве да иде Падишах.{S} Отвори добро очи 
и, на токамо пуце под гр’оцем, и у њему чаша од биљура; па облачи ковче и чакшире, на ковчама т 
 не може« упита Гавро горко као да испи чашу пелена.</p> <p>»За то што не може, а не може зато  
ца: »Помози ми Боже и Свети Јоване!« па чврсто држећи свога Иву за руку, изађе напред и рече сл 
рисну да се на далеко чуло, па само још чвршће пригрли дете своје, и сакриваше га од погледа ту 
 ИЗ XVII.{S} ВЕКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЧЕД.{S} МИЈАТОВИЋ</p> <p>СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА</p> 
>ИЗ XVII.{S} ВЕКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЧЕД.{S} МИЈАТОВИЋ</p> <gap unit="graphic" /> <p>Издање< 
момка, кад је у колу.{S} А стидљивост и чедност баш требају свакој девојци као цвету мирис и бо 
ом певницом глас води!{S} Ех, да ли он, чедо моје, зна сад да га деда и мајка његова очима прат 
х, па мало по мало па игуман, па ко зна чедо моје, шта је све теби Бог записао у својој књизи.{ 
непрекидно: »Аман вам Турци, оставте ми чедо моје!{S} Ево просто вам било, убите мене несретњиц 
 да га Бог убије!{S} Па то је он!{S} А, чекај скоте један!« викну Стојан пун јарости, па одмах  
 с патријарковим ђацима па запеваше.... чекај молим те мало!« Па се Иконија погну, замисли се,  
овори Ризван мирно и озбиљно.</p> <p>»Е чекај мало!« рече Иконија сва усплахирена; погледа к мо 
 ми се опет учини да раст захучи липи: »Чекај ти мирисна сејо, кад цар гаврански падне на моје  
ешто погледајући к вратима. »Кога ли то чекају?« упитах. »Чекају тебе, да те причесте!« рече ми 
 вратима. »Кога ли то чекају?« упитах. »Чекају тебе, да те причесте!« рече ми отац Никодије.{S} 
рси и владике у златним одеждама, и као чекајући нешто погледајући к вратима. »Кога ли то чекај 
инајсто ноја тице крило, то се крило на чекрк окреће, те казује....«</p> <p>»Аман! куд си пошла 
белом чалмом, из које се спреда а изнад чела узвијаху две челенке од драгог камења, у којима бе 
амолићу царицу њихову да пошље неколико чела, нек одлете до Лежимира, и нека тамо по ливадама п 
не шлемове са белим ниским турбаном око чела.{S} У десној руци држаху копља, а о бедрима ношаху 
а онда опет њему липа тихо шапуће: »Кад челе падну сутра на мој цвет, замолићу царицу њихову да 
у калпак и челенку, десет пера дванајст челенака, и тринајсто ноја тице крило, то се крило на ч 
сарколима са златним первазом и златним челенкама на глави.</p> <p>Иза њих јахаше на високом вр 
оје се спреда а изнад чела узвијаху две челенке од драгог камења, у којима беху усађене перјани 
е чизме цариградске, а устакну калпак и челенку, десет пера дванајст челенака, и тринајсто ноја 
зорник славуја, са крилом јастребовим у челенци и са сребрном тицом на штапу који је у руци држ 
 већ од суха злата исплетена, на кошуљу челик панцијера, на панцијер румену доламу, по долами т 
ешто дубоко, дохвати се обема рукама за чело, подиже очи горе, прекрсти се и рече:</p> <p>»О Бо 
в и побожни страх, претисну га на своје чело, па на своја уста, па на своје срце, и опет на сво 
о га наш везир!«</p> <p>Иконија наслони чело на решетку, па оштро гледаше на улицу.{S} А срце ј 
а кажем, учини ми се да сам те очи и то чело неге видела, па се занесох тражећи по мојој лудој  
ја погну, замисли се, замисли, претисну чело прстима као да хоће да из мозга исцеди сећање, па  
ше низ улицу, и само несвесно тело оста челом на решетку наслоњено.{S} Трже се и разабра се тек 
си где год скоро сагледао мушко око под челом јуначким?«</p> <p>Кос као да је био слетио у шипр 
ина.{S} На сваком трећем кораку удараше челом о мраморни патос, па викаше у глас: »Слава нека т 
јка — с црном косом, црним очима, белим челом и руменим лицем, сва обучена у црвену свилу и кад 
, у сребрно лале утврђену перјаницу, на челу између оба ока амајлију са крупним једним смарагдо 
 пса.</p> <p>Мајка га миловаше руком по челу и по образима.{S} И самој јој се очи сузама напуни 
p> <p>Пљесну се сиромах Ризван руком по челу и рече тужно: </p> <pb n="94" /> <p>»Авај мени!{S} 
азну црну шаку на њих.{S} С разјапљеним чељустима, раширеним уздркталим ноздрвама, разрогаченим 
 јабуке од злата.{S} Иконија не знађаше чему пре да се диви, да ли овом дрвљу са зрелим родом и 
аса па у његов силав задену танак један черкески нож, којега златне корице беху посуте смарагди 
 напајане поточићима, који из мраморних чесама потицаху, беху прошаране шумицама од поморанџи,  
шту, мимо неколико кијосака, мимо многе чесме мраморне водоскоке и шарене кавезе с тицама.{S} У 
ти седоше на клупу испод липе близу оне чесме, а маломе Иви рекоше да иде да гледа свете слике, 
, подај сиротињи хиљаду аспри и сагради чесму уз друм, нек жедан путник жеђ гаси и нек каже:{S} 
репадох се и рекох: »Немој тога чинити, честити беже, уцвелићеш рају, а велика ти фајда бити не 
ћа од седам година, твоје соколове очи, честити беже, прозреле би одмах Оџаковића, који је рође 
Је ли тај мали твој син?«</p> <p>»Јесте честити беже!« рече Иконија грцајући; сва се тресаше ка 
ђаче манастирско.{S} Никада до сада наш честити цар није одводио ђаке из цркава, јер је још на  
реба да служимо верне слуге нашега цара честитога.{S} А ако ли сте по каквој другој работи царс 
јживље је Иконија запамтила прво вече и често би о њему и причала.</p> <p>На један знак султани 
ја.</p> <p>Преко зиме и с пролећа нешто често побољеваше, па се побојаваше да не умре и мољаше  
лаве доламе.</p> <p>Па онда наиђе Једна чета Јаничара на коњима, са црвеним доламама поврх зеле 
 њега покажи!«</p> <p>У том прође једна чета чауша са шиљастим црвеним капама од сукна, загасит 
ви, аферим!«</p> <p>За њима иђаше једна чета »Бостанџија« одевених и наоружаних онако као што с 
на.{S} Па онда <pb n="69" /> једна мања чета шејика потомака Мухамедових, са великим зеленим ча 
ачаху сложно дванаесторо дечака, све по четворица у једној врсти.{S} Беху обучени они у првом р 
ком подиже на колена и паде на руке, па четвороношке полагано домиле до ње.{S} Она се одмаче је 
иснило да види Гаврана како као корњача четвороношке пузи, и да га чује: како је куми Богом и С 
је оседио, у лицу поцрнио и вукао би се четвороношке од пећине до једне колибе, коју му на једн 
овца, а мрк у лицу као труо пањ, пузећи четвороношке обилазаше око цркве, па би се пред сваким  
авран никако не даде унети, него пузећи четвороношке уђе у цркву, први пут сад после двадесет и 
пушкасте девојке.</p> <p>Није прошло ни четврт часа, од како поче овај бој голоруке раје с оруж 
и за њима.{S} Један се Арапин одвоји од чете па појаха натраг њој у сретање.{S} Страшно га је б 
 човечним лицем, који очевидно беше вођ чети. »Не бој се рајо!{S} Казуј само је ли овде Иконија 
м Иконијином Миленку, који је у његовој чети хајдуковао, па је и Иконију снахом звао.{S} Било м 
арку његовом било је грмова са Балкана, четинара с Дурмитора, јасенова с Копаоника, липа из Мак 
нија не хтедоше ничега прихватити, онда четири робињице дигоше сребрну синију и однесоше.{S} Та 
етири стране био град са четири куле на четири краја, и једном главном и највишом на средини за 
ада је на све четири стране био град са четири куле на четири краја, и једном главном и највишо 
> <p>Око црквене порте некада је на све четири стране био град са четири куле на четири краја,  
ст девојчица, па ћехаја-кадуна са своје четири помоћнице, а иза њих дванајест Арапкиња, па дван 
ди пробраше и однеше из овога краја пре четири године.{S} Не може цар да опет сад иште живу крв 
едлима покривеним међедином; двадесет и четири коњушара, који их водише, беху сви обучени у жут 
м Ризван-бегом проговори две три речи у четири ока.</p> <p>Кад капуџи-баша поднесе овакав извеш 
гинуо беше, и да га позову да са својом четом одмах к Лежимиру похита.{S} Али им дође порука од 
 жива.</p> <p>Једнога дана он са својом четом и са још десетак коњаника, које му је санџак-бег  
е опет знала да прича по неку причу из »Четрдесет везира,« коју је у харему научила и, као и по 
о се баш била препала.</p> <p>У том уђе четрнајест младих девојака: седам, свирачица с ћеманети 
 па у бесном трку заједно с вођом стиже чету, која сад потера касом и брзо зађе за једну шумари 
т оставим!«</p> <p>Хусејин устави своју чету и арабу.{S} Викну сељанима, који издалека жалостив 
им турбанима, зеленим кафтанима и меким чизмама од црног сахтијана.{S} Па онда <pb n="69" /> је 
а, широке шалваре од црвене чохе и жуте чизме.{S} За свиленим пасом имађаше богато искићен ханџ 
ика, до колена од сухога злата, и обуче чизме цариградске, а устакну калпак и челенку, десет пе 
и виноград и забран.{S} Али не зна село чијом муком то би.{S} Ваља да вам испричам све, јер по  
а.{S} Није, него ми тако долази свагда, чим угледам Арапина, сва се стресем и најежим а не знам 
<p>»Ето га Милован иде оздо из села.{S} Чим он овде стигне предузеће стадо.{S} А ти ћеш, ако Бо 
} Да ли има нешто што би ти годило и за чим жудиш, а што ми овде не можемо да знамо док нам ти  
е водити и посадити као да је дете; али чим му везир пусти руку он се диже на ноге, одмаче се с 
 језа као да је ушао у гробницу.{S} Али чим му се очи мало свикну, одмах му се око срца проспе  
и им дође порука од Иконије, да тога не чине.{S} Не вреди да због ње икога ма само глава заболе 
кроз тебе свети, јер ми кроз тебе добра чини.{S} Нека је слава Богу, који је дао да има доброта 
 и кажем:</p> <p>»Прво и прво све ми се чини, да не може бити, да ја теби и царевој кћери нисам 
е.{S} Али ти нећу крити, јесам тужна, и чини ми се да ми се срце почело да камени, а грло претв 
упкиња сељанка?{S} Као мува кад падне у чинију млека, тако сам ти ја у овој госпоштини.{S} Хоћу 
гова, осећала би се детињски срећна.{S} Чинило би јој се да јој је свака тица певачица неки род 
ошло путем среће и славе?{S} Иконији се чинило као да се њен мали Ива већ у неку руку посветио, 
и јој громко зазвечале.{S} И сад јој се чинило, да те речи више не говори чича него да јој их в 
<milestone unit="*" /> <p>Ризван-бег је чинио све што год је могао, да му мати буде задовољна.< 
="92" /> <pb n="93" /> <p>Ризван-бег је чинио све што велика сила и још веће богаство могу да п 
зобила у двору твоме, и колико ми добра чините и ти и сви твоји, већ и не ваља, хоће скоро по н 
дију!« Препадох се и рекох: »Немој тога чинити, честити беже, уцвелићеш рају, а велика ти фајда 
ђе пре шест недеља.{S} Немој, Гавро, да чиниш неправду и мени.{S} Од тога ништа бити не може!«< 
те боли, и немаш шта да жалиш.{S} Ти ми чиниш толико, колико ваљада од како је царевине ни једа 
ко је обузе нека нежна раздраганост.{S} Чињаше јој се ова шума као нека велика, тамјаном окађен 
шуми изнад медвеђе пећине. »Као да нису чиста посла с њиме!« причаше тај што га је видео; »јер  
ери царева!{S} Ова дервишева посла нису чиста посла!«</p> <p>Кад Агапија преведе шта Иконија ре 
сима.</p> <p>У том изађе из шумарице на чистину сељанка једна, повисока, танкострука, смеђе кос 
лицу дигоше га на руке, да га изнесу на чистину.</p> <p>Харамбаша Стојан скочи, те са својим ха 
ра, коју су сафирни морски таласи тихо, чисто тепајући јој, запљускивали кад је море на тишини  
столу, десно од олтара, седи цар Лазар, чисто га ево и сад гледам; крупне очи с благим погледом 
ном прекор као зрно које не промаша.{S} Чисто ми онда рече:{S} Зар не знаш да сам везирова мајк 
амог конака извиле се старе липе, па га чисто загрлиле мирисном хладовином и меким облаком од с 
 Све то прође поред Султаније и Иконије чисто са страхом, гледајући преда се и склопивши руке н 
у луг на потоку.</p> <p>Иконија се беше чисто скаменила.{S} Тако оста за неколико тренутака.{S} 
сунчев препланак.{S} Све је на њој било чисто, и све јој тако приличаше да је било мило погледа 
пе.{S} Бистра му је вода струјила преко чистог горског шљунка тихо роморећи.{S} Обалом на коју  
то ја могу није много.{S} Научићу га да чита, упознаћу га с титлама и скратницима, научићу га д 
о евангеље.{S} Кад је опази, он поче да чита гласно, реч по реч: »Освета... је... моја! рече Го 
 старац, бео <pb n="47" /> као овца, па чита велику једну књигу оковану у злато као евангеље.{S 
да му је могла на ухо да шапутне кад се чита евангеље, кад се износи света тајна, кад треба да  
ини чуда причаху, и о којима су јелчије читаве књиге у Франкистан писале.</p> <p>Но једно месец 
де још како неки из свите цареве бацаше читаву дажду од сребрних аспри у гомиле света, који са  
, како калуђери и попови у цркви поје и читају дванајест великих јеванђеља.{S} Многи се старци  
оспод Исус Христос отворио, ја ћу да ти читам опроштајне молитве!« </p> <p>И онда му их он очит 
о је било, препадоше се и не смедоше му читати опроштајне молитве, него одоше у олтар и казаше  
ећи у кљуну по један струк ђурђевка.{S} Читиво јато облеташе испод златне таванице и лепо беше  
 гледаше, дивећи се старцу. »Их, болан! чича Сима даде сребрн грош!«</p> <p>»Баш!« рече старац  
оју дворбу поделила између мога свекра, чича Симе, мога сина Иве и другога дома господара, боји 
<p>У Лежимиру се много шта изменило.{S} Чича Сима је давно умро, умро је и стари кнез и већи де 
ила довезла на волујским колима старога чича Симу.{S} С њоме је дошла и њена сестра од тетке, М 
чати; али нека не вреди!«</p> <p>И онда чича Сима ућута, и ништа га више не могаше покренути да 
ругом.</p> <p>Иконија је за рана одвела чича Симу у један сто одмах до преграде, која одваја же 
тојан посадив се на једну клупицу поред чича Симе; »Шта ћеш?{S} Људи нас хвале да смо Соколови. 
 дана дођоше жене, те причаше Иконији и Чича Сими све шта је и како је било: како је Гавран из  
Миленково имање истина није велико, али чича Сима не само да не може да ти помаже него, онако с 
</p> <p>Из свога кута до огњишта, стари чича Симо, који је ретко кад шта говорио, на велико чуд 
ој се чинило, да те речи више не говори чича него да јој их ветар доноси из оне пећине у планин 
ница.</p> <p>»Не знамо ми то!« прихвати чича. »Пре ће бити да му се сотона, коме је он душу за  
орчао!«</p> <p>У том јој зазвонише речи чича Симине: »Освета је моја, рече Господ!« Мишљаше о т 
на од твоје куће владика цркви!«</p> <p>Чича Сима беше извадио иза појаса неку дугачку кесу, па 
могаше да се насвира.</p> <p>Два велика чобанска пса лежаху поред његових ногу.{S} Дуго и мирно 
</p> <p>»Баш му, аго, молим те кажи, да човек не мисли да сам се од њега препала.{S} Није, него 
 једна кита Спахија коњаника.{S} Не зна човек шта пре да погледа, да л’ људе да л’ коње.{S} Спа 
дих се и најпре рекох себи : »море, шта човек не снива?{S} Слушао сам хиљаду гатки о оставама п 
ој сутоњи што у црквици владаше.{S} Кад човек први пут уђе унутра, подухвати га нека језа као д 
ом хату јабучасте боје, јахаше леп млад човек.{S} Његова долама од црвене кадифе била је тако б 
док дотрча један инок да нам каже: дође човек и рече: спалише Турци Св. Јована у Топлици и поро 
у, како ти мене бедиш, нема душе и није човек.{S} Иди од мене један нечовече!«</p> <p>»Вала, же 
препала беше кад овако из ненада изниче човек из шипрага, али савлада свој немир па рече:</p> < 
една гази поток, нема образа људског, и човек који сме тако да беди једну жену, како ти мене бе 
Оџаковића, који је рођен да буде велики човек.{S} Ја сам твој човек, и што имам хлеба једем га  
уше рекла бих ти: не греши душе!{S} Али човек који се крије по шипрагу да види како жена једна  
апитах га.{S} А он: »Гледам те да л’ си човек, да ти аманет дадем!« А ја рекох: »Баш јесам!« А  
ен да буде велики човек.{S} Ја сам твој човек, и што имам хлеба једем га у царево и у твоје здр 
авом проносило.{S} Био је висок и личан човек; кроз мрки препланак од сунца пробијаше на јабучи 
речју да од мене начиниш срећна и добра човека, или сотону <pb n="19" /> у човечијем облику.{S} 
стране.{S} Баш нигде ни сенке од каквог човека.</p> <p>У џбуну поред кога Иконија стојаше, једа 
 од сваке беде и напасти од овога лудог човека!«</p> <p>И онда настави пут свој брзим корацима, 
ђа у овом тужном часу, да је она рђа од човека довео Турке да се мени освети?!«</p> <p>»Да се т 
аше муње.</p> <p>»Срам те било, гаду од човека!« рече она срдито. »Да имаш душе рекла бих ти: н 
ј брајко, те још како!«</p> <p>»Пустите човека, коме се суди, да се исприча до миле воље!« рече 
 да за њега пођеш!«</p> <p>»Да чудна ли човека!« рече Иконија озбиљно. »Ево скоро годину дана к 
обра човека, или сотону <pb n="19" /> у човечијем облику.{S} Видох те кад прође у манастир и ре 
« викну млад један Турчин с отвореним и човечним лицем, који очевидно беше вођ чети. »Не бој се 
ихо, више сам у себи, прозбори: »Падиша чок јаша!« (да живи падиша!) одјекујући тиме грмљавини  
а капуџи-баши да се зове Хусејин, да је чорбаџија Доганџија које чувају стари Сарај у Једрену,  
а роса попадају по персијским ћилимима, чоси и кадифи.</p> <p>Везир је овај дивни мали конак да 
тране уз прозоре ниске софе од крмезове чохе, па застрвене овде и онде ћилимима из Бокаре и шал 
ика неко у ћурковима од црвене млетачке чохе, неко са кунтушима и са бињишима од дибе-тканице з 
 белог атлаза, широке шалваре од црвене чохе и жуте чизме.{S} За свиленим пасом имађаше богато  
а у једних жутом, а у других љубичастом чохом, по којој се пружаху шаре од сребрне жице.</p> <p 
 /> једнога коња, беху одевени у црвену чоху са високим црвеним калпацима са дугим кићанкама а  
који их водише, беху сви обучени у жуту чоху, а опасани стамболским пасима од жуте свиле.</p> < 
беше под ударом Турчиновим полуобамрла, чу вику свога детета; подиже се на једну руку, и збуњен 
не омакне.{S} Тако се беше занео, да не чу кад Иконија с Ивом уђе, па не диже главе нити мрдну  
рече, и Агапија јој преведе; али она не чу.{S} И опет јој то поновише, кад је султанија тихо ру 
ет, промуца неколико речи, које нико не чу у оној ори, па паде на земљу као да је муња ударила. 
 сад ово већ није био сан, него на јави чу како Гавран јечи : »воде ... воде ... кап воде !«</p 
ко извијање, заспа.</p> <p>И опет у сну чу како Гавран изнемоглим гласом виче: »воде... воде... 
 каже него: »Тако, синко, тако!«</p> <p>Чу отац Никодије где неко иза њега говори, па се окрете 
дију!«</p> <p>»А ово стадо? ко ће да га чува?« рече мали пастир невесело.</p> <p>»Ето га Милова 
иру своју поштену јуначку реч, да ће да чува својом сабљом и својом главом, да нико од бесних Т 
о ми Бог помогне, те да прихвати да сам чува добро име свога оца.{S} Где би ми памет била, а ку 
Хусејин, да је чорбаџија Доганџија које чувају стари Сарај у Једрену, и да је дошао у Стамбол с 
 поред твојих ногу.{S} Хранила сам га и чувала од људи и од зверади да не погине, али му у срцу 
ај отворени пут средином улице, који се чувао слободан, да њиме султан са свитом својом у џамиј 
и дете наше!« Заклех му се да ћу му оца чувати и мојом и његовом бригом и да ћу нашега Иву одга 
нцу хиљаду аспри; стекох их као хајдук, чувах их као испосник; хтедох их послати Светоме Јовану 
м њене очи!{S} Узех од тебе ово парче и чувах га као амајлију.{S} Сиромах сам да ти радост моју 
едан који се зове:{S} Аденистан.</p> <p>Чувен је био са лепоте многих својих ћошака растурених  
 не ће, слободно јој реци да ћу од себе чуда учинити, запалићу све што имам нека изгоре, није м 
а <pb n="55" /> далеко по свој царевини чуда причаху, и о којима су јелчије читаве књиге у Фран 
тави она гласом у коме трепташе некакав чудан израз зебње и прекора самој себи.</p> <p>»Ево се  
иче о Јерусалиму, о гробу Христовом,, о чудесима чудотворних икона, пред којима се кандила ника 
валим те Боже, који си великом твојом и чудесном милошћу подигао цркву, коју сам ја мојим грехо 
наше Топлице, Бога ми би ова чаршија од чуди занемила, а сам цар и везир потрчали би да им поси 
и говорим да за њега пођеш!«</p> <p>»Да чудна ли човека!« рече Иконија озбиљно. »Ево скоро годи 
 доста година.{S} Гавран је истина мало чудновате ћуди, али биће да су га завидљивци и пакосниц 
а оседила.{S} Према густој а седој коси чудновато пристајаху њене крупне и још једнако живе очи 
{S} Цело ми оно вечерашње <pb n="89" /> чудо игра једнако пред очима.{S} Истом се мислим, врати 
 прикрајка гледају, па да виде ово моје чудо и господство?{S} Бог и душа знам их, пре би се нас 
аничарских запрепашћена гледаше све ово чудо и господство, а час опет поносито и с фрком дижући 
рећи дан Иконија не могаше да сноси ово чудо од своје госпоштине.{S} Викну их обе и рече им: </ 
вима, оста жив, сељани гледаше као неко чудо од Бога.{S} Сам Гавран причаше народу озбиљно: да  
оји је ретко кад шта говорио, на велико чудо Иконије и њених комшијница, промешкољи се, кашљуцн 
усалиму, о гробу Христовом,, о чудесима чудотворних икона, пред којима се кандила никада не гас 
, јер старац нит добро виђаше нит добро чујаше.</p> <p>Тек би га овда и онда Иконија по рамену  
 као корњача четвороношке пузи, и да га чује: како је куми Богом и Св. Јованом да му да кап вод 
цркве, па се ућутао једва дише, само да чује, како калуђери и попови у цркви поје и читају дван 
ого лепо!{S} Али оно да је да султанија чује!{S} Еј, еј, авај нама!« доврши Иконија тихо, па се 
 те нема никога, ни да ме види ни да ме чује како се овако матора жена заносим као неко дете!{S 
в. Јована и на Лежимир?!{S} Ништа се не чује да царева војска иде кудгод великом џадом, па и да 
 је још не позивље на онај свет, док не чује, да је црква опет запојала. </p> <pb n="99" /> <p> 
вио сав свој жубор, да пусти само да се чује бућкање од сиграња њених белих ногу са бистрим вал 
 да је дочекам овде па да из њених уста чујем живот или смрт.{S} Видела си Оца Никодија?«</p> < 
имадосмо своје цареве!{S} Да ти мој ага чујеш, кад наши гуслари стану казивати како је некада у 
е, то јој није дуго потрајало!«</p> <p>»Чујеш ли ме, Иконијо! овако се више не може.{S} Данас ћ 
ре у кебо, да отклони цркву да и анђели чују, а ми све младе жене и девојке пожутесмо као смиље 
на јави слатке снове сневала, тога дана чула да ће да је проси у мајке, — шта је та срећа према 
 поче да говори гласно, да се на далеко чуло: »Свети оче, ово је данас најсрећнији дан мога жив 
 Иконије.{S} Она врисну да се на далеко чуло, па само још чвршће пригрли дете своје, и сакриваш 
огу за сиротињу српску, и кад се дигао, чуо је из олтара разговетно ове речи: »Не дај се Србине 
а као бесомучна.{S} Грувала се у груди, чупала своје косе и што је грло доносило викаше непреки 
« рече Хусејин мирно и поуздано.{S} Кад чусмо у Једрену, рекох орта-баши:{S} Знао сам да ће да  
јаким јестивом, и по више већих и мањих чутура, и спремаху се да се лепо проведу.</p> <p>Јутрењ 
ан гутљај ракије, повуче добро из једне чутурице, коју му дадоше па онда поче:</p> <p>»Казаћу в 
веза је себи на плећа; у једну руку узе чутурицу с вином, а у другу крчаг и — пође право у план 
ри.{S} Остави поред њега крчаг с водом, чутуру с вином, и све друго што беше донела и изађе из  
е они без мене!«</p> <p>А шаров и гаров чуше да њихов мали пријатељ њих спомиње.{S} Приђоше му  
{S} Искупише се сељани пред судницу, те чуше од кнеза да је дошла од Санџак-бега заповест: да Х 
поведаше тројици калуђера, Кад калуђери чуше све шта је и како је било, препадоше се и не смедо 
ује да царева војска иде кудгод великом џадом, па и да би с неруке јој је и много заходно, а по 
мболским, које од старога сараја воде к џамији Сулејманији, искупила се била светина у густим ш 
одан, да њиме султан са свитом својом у џамију прође.</p> <p>На горњем спрату у једној двокатно 
-ефендија«, а он мени опет за то тепа: »џанум« и »кузум«, срце моје и јагње моје!«</p> <pb n="6 
опуту на левој нози, кад иза ње зашушта џбун, покрхаше се грање под неком силном навалом, и Гав 
где ни сенке од каквог човека.</p> <p>У џбуну поред кога Иконија стојаше, један бумбар облеташе 
 тихом једном зеленом косом, пружило се џбуње од леске, вињаге, дивље руже, мирисно дахом цвета 
 царски бродови разапетим једрилима као џиновске утве грдосије.</p> <p>Сама ћошка блистала је к 
веном и високом камилавком, а обојица у џубетима од дибе с навратком и <pb n="74" /> первазима  
и рекла: »Хајде ти сад после ове веселе Џумбусаре (тако је почела да зове Ђулбахару) причај нам 
 је то тако воља божја била.{S} Ето, ви’ш, не може!«</p> <p>»Не може за то што ти нећеш, а ти н 
беле груди и спусти своју гломазну црну шаку на њих.{S} С разјапљеним чељустима, раширеним уздр 
зговор другим путем.</p> <p>»Е, па није шала, царевина је то!{S} Како гледах оволику силу и гос 
е видети, то је тек нешто, а ово је тек шала!«</p> <p>У том дервиш подиже у вис своју камилавку 
ху на глави беле калпаке, а поврх белих шалвара плаве доламе.</p> <p>Па онда наиђе Једна чета Ј 
њима, са црвеним доламама поврх зелених шалвара, са златним токама на прсима, са белим сарколим 
дигнути па за појас придевени, са жутим шалварама и црвеним јеменијама.{S} Носили су ханџаре за 
им шубарицама, црвеним доламама и жутим шалварама.</p> <p>Удари други царски јелек: дванајест в 
, па падаше по плећима до испод појаса; шалваре им беху од разнобојне свиле, жуте, црвене, зеле 
лаза с рукавима од белог атлаза, широке шалваре од црвене чохе и жуте чизме.{S} За свиленим пас 
и и јунаштву пробрани, носили су црвене шалваре, зелене доламе, на прсима панцире и токе сребрн 
ло се поред ватре уз гусле, причало се, шале су се проводиле, ватре су се прескакале, а већ око 
а силно узбуђена.</p> <p>»Вере ми се не шалим!« одговори Ризван мирно и озбиљно.</p> <p>»Е чека 
 би ми душа стигла, кад бих сад како се шалиш, »за младости за лепоте моје«, узела себи другог  
трвене овде и онде ћилимима из Бокаре и шаловима из Индије; дуж софе дуги а уски јастуци од црв 
њама!«</p> <p>»Вољан си, аго, да с нама шалу збијаш!{S} А ко зна?{S} Свашта може да буде у вас  
за црвеног кожног силава нешто у зелену шамију завијено; размота ту шамију, извади из ње један  
то у зелену шамију завијено; размота ту шамију, извади из ње један румени јаглук посут шљокицам 
ахну, онда Иконија опет зачу самртнички шапат Гавранов: »воде... воде... кап воде... за живот и 
квицу, целива иконе, запали три свећице шапатом помињући имена оних за које их је <pb n="11" /> 
 досади, Један од њих положи главу међу шапе, шикну на нос тешким и шумним дахом, и зажмури.{S} 
 се крви њене напијем.{S} Али ми сотона шапну »Море то није ништа! та сласт за кратко траје Сла 
ше да се дигне, али јој на ухо полагано шапну: »Не рекох ли ти, да ћу ти живој срце ишчупати?«< 
јка божја на њу гледа. »О мајко божја«, шапуташе Иконија; »о Мајко божја, која си и сама на ово 
 иза њега тако да му је могла на ухо да шапутне кад се чита евангеље, кад се износи света тајна 
риђе духовнику и пољуби му руку, и онда шапутне своме Иви те и он приђе к руци оца Никодија.</p 
 се проспе жубор, шапуће лишће, шапуће, шапуће, па тек с друге стране зашушти јачи шушањ.{S} Ок 
м, а оно се проспе жубор, шапуће лишће, шапуће, шапуће, па тек с друге стране зашушти јачи шуша 
S} Истом седнем, а оно се проспе жубор, шапуће лишће, шапуће, шапуће, па тек с друге стране заш 
и башкари!« Па онда опет њему липа тихо шапуће: »Кад челе падну сутра на мој цвет, замолићу цар 
: по споду персијски ћилимови са дивним шарама у меканим и загаситим бојама, на три стране уз п 
 где ме треба!{S} Није друго него и мој шарац поче да посрће и сузе да рони.{S} Камо да је већ  
х љубичастом чохом, по којој се пружаху шаре од сребрне жице.</p> <p>Иза њих јахаше Спахи-баша  
утучи-башу, надзорника папагаја, са два шарена крила папагајева на сниском турбану, а у руци са 
е, што јој под очима промицаше као нека шарена гунгула, једва спазила између позлаћених клобука 
ло узбунило доласком турских коњаника и шарене арабе.{S} Искупише се сељани пред судницу, те чу 
, мимо многе чесме мраморне водоскоке и шарене кавезе с тицама.{S} Ударише и оним широким путем 
мо што је сад ваљада стотину дечака, са шареним фењерима ишло, нешто напред, а нешто по странам 
 у једно исто време, или оним великим и шареним тицама са кукастим широким кљуном, што на тачка 
нији, искупила се била светина у густим шареним гомилама.{S} Живи ланац од Јаничара с муком је  
 На једном крају то парче беше опточено шареним везом, у коме се плаве звезде и црвени крстићи  
у белу погачу, једну румену јабуку, пар шарених чарапа и пар рукавица, на којима је од ситних ш 
зик беше исплазио.{S} Иконија извади из шаренице један убрус, добро га покваси водом из крчага, 
еђама.</p> <p>Иконија ћутећки извади из шаренице једну белу погачу, једну румену јабуку, пар ша 
а се спусти под онај грм и одмах отвори шареницу.{S} Извади белу једну погачу, отвори једну зас 
<p>Пред саму цркву Иконија остави своју шареницу, па са синчићем уђе у мрачну и празну црквицу, 
година.{S} Преко рамена носила је једну шареницу, у којој се надметаху редом све дугине боје; а 
ина озго са ћошке, погледати преко овог шареног и мирисног ћилима од цвећа к оном оквиру од рум 
 на сребрним пречагама стотине папагаја шаренога перја, који су шетаоце поздрављали персијским  
е све зашарени као да је на њ пала кита шаренога цвећа.{S} Шаров и гаров узеше да радосно потск 
 да је види, и да с њоме поседи мало на шареној ћошки седефли-шкољке.</p> <p>Свакога петка пред 
агајева на сниском турбану, а у руци са шареном штаком са прапорцима горе на врху.{S} Поред њег 
да је на њ пала кита шаренога цвећа.{S} Шаров и гаров узеше да радосно потскакују, час испред њ 
гарова, како ће они без мене!«</p> <p>А шаров и гаров чуше да њихов мали пријатељ њих спомиње.{ 
ишта!{S} Него ми је .... жао овог нашег шарова и гарова, како ће они без мене!«</p> <p>А шаров  
смеја и потапка најпре гарова па онда и шарова по глави.</p> <milestone unit="*" /> <p>На једно 
јнице стаде и младо пастирче викну: »Ој шарове, ој гарове, је л’ нам иде од куд моја нана?«</p> 
мах, него даде по једно парченце погаче шарову и гарову, надроби скроб у своју руку, посоли га  
еста целива ону дугачку и широку црвену шару, за коју јој духовник рече да је потпис царев.{S}  
 и за родбину.{S} Цар је њихов родитељ, шатор је њихов завичај <pb n="58" /> а јунаку је доста  
 и са једном арабом, покривеном зеленим шаторским платном, падне пред судницу у Лежимир.</p> <p 
} Па онда <pb n="69" /> једна мања чета шејика потомака Мухамедових, са великим зеленим чалмама 
</p> <milestone unit="*" /> <p>Иконија, Шекер-кадуна и Хусејин-ага довезоше се на везировом кај 
р-ага, његових шест Арапа, и Иконија са Шекер-кадуном пред вратима.</p> <p>Кизлар-ага закуца ср 
ехаја-кадуна, проговори нешто турски са Шекер-кадуном, а ова онда рече Иконији: како мора да <p 
стиже да Иконији прозбори: »Иди само са Шекер-кадуном за Кизлар-агом и не бој се ништа!« па се  
 лепо намештених соба, па је заједно са Шекер-кадуном остави у једној са врло богато застрвеном 
зе себи за жену и од милости прозва је »Шекер-Мара«.{S} По годинама могла је бити кћи Хусејину. 
 куд ћеш више оче Никодије?{S} Од твоје шенице у којој како народ зна, кукоља нема, усади у срц 
а њом: »Аферим!!« На један миг, оне две шербет-девојке крочише к певачицама и у сребрним пехари 
е и милина од свирке стопиле се у један шербет, који новом жеђи стару жеђ гаси, да жеђ никад не 
сребрним гласом викну: »Аферим!« И опет шербет-девојке прискочише играчицама и напојише их.</p> 
ним пехарима дадоше им слатка и мирисна шербета.</p> <p>Иконија се била сва у ухо претворила, п 
ме је стајао кристални бокал са црвеним шербетом; а на левом крају, према њој стојала је поред  
ред сребрног сточића с бокалом са жутим шербетом једна исто тако велика и танкострука млада дев 
 Иконију снахом звао.{S} Било му је око шесдесет година, а већ петнајест година како се његово  
отија.</p> <p>И дође игуман Јеротије са шест калуђера, и дођоше попови из Топлице, са Ситнице и 
то рекох мојој Макрени, кад ми дође пре шест недеља.{S} Немој, Гавро, да чиниш неправду и мени. 
 у цркву, први пут сад после двадесет и шест година.{S} На сваком трећем кораку удараше челом о 
} Моје село зна да има преко двадесет и шест година, кахо сам хранила овог богаља, кога ево вид 
 једне и с друге стране по шест црних и шест белих евнуха, неколико бостанџија и повише других  
посадило се на троножним столичицама по шест, годинама најстаријих домаћина.{S} Око њих се слег 
 корачаху и с једне и с друге стране по шест красних момака, у јаничарском руву, са лепо извезе 
ли поређани с једне и с друге стране по шест црних и шест белих евнуха, неколико бостанџија и п 
та, и што поред коња његова корачаху по шест дечака са црним малим шубарицама, црвеним доламама 
змаче.{S} Оста само Кизлар-ага, његових шест Арапа, и Иконија са Шекер-кадуном пред вратима.</p 
а двојица поред њега забацили на рамена шестоперне буздоване.{S} Иза њих корачаху сложно дванае 
тотине папагаја шаренога перја, који су шетаоце поздрављали персијским стиховима, арапским наво 
м храни, у свиленом се фистану по трави шеће, и златним папучама цвеће гази, а на јадно своје с 
амена, а он једног по једног гуташе као шећерлему.{S} Кад већ не оста више ни један, онда висок 
ко се поносити паунови по цветноме пољу шећу, и како јелени кроз младо, зелено борје скачу; сам 
и, Један од њих положи главу међу шапе, шикну на нос тешким и шумним дахом, и зажмури.{S} Други 
</p> <p>У том прође једна чета чауша са шиљастим црвеним капама од сукна, загасито зеленим кафт 
чи дервишу, те овај баци своју високу и шиљату камилавку од сивог сукна доле на под, а змије св 
 у једној двокатној кући, седела је иза шимширове решетке на прозору једна постара српска сељан 
ким?«</p> <p>Кос као да је био слетио у шипраг, који у хладу од топола загазио беше у поток, па 
еше кад овако из ненада изниче човек из шипрага, али савлада свој немир па рече:</p> <p>»Бог с  
 ко је тај, коме не треба да се вера по шипрагу те да види шта ја данас видех, зубма би му гркљ 
еши душе!{S} Али човек који се крије по шипрагу да види како жена једна гази поток, нема образа 
у дрвљу и камењу: како се Иконија овде, шири и башкари!« Па онда опет њему липа тихо шапуће: »К 
а у исто време да се шири, док не поста шири него дужи, па се онда окрете, и као кепец дебељко  
поче да се смањује а у исто време да се шири, док не поста шири него дужи, па се онда окрете, и 
загасито зелене тешке кадифе са златним ширитом.{S} Кад јој је црни Кизлар-ага приступио, она с 
квог атлаза с рукавима од белог атлаза, широке шалваре од црвене чохе и жуте чизме.{S} За свиле 
м и блиставим шљунком насуте стазе кроз широке цветне леје, начичкане лалетима, зумбулима и кри 
изор овај брзо замену другим.</p> <p>Уз широке мраморне степене изађоше горе у пространи и дуги 
а дугачким ресама од срме, држали су на широким прсима Јабучиловим једну велику звезду од рубин 
рене кавезе с тицама.{S} Ударише и оним широким путем између великих поморанџи, са којих кроз з 
им великим и шареним тицама са кукастим широким кљуном, што на тачкама и сребрним пречагама међ 
сио је кунтуш од зеленог атлаза опточен широким первазом од зибелина, антерију од истог таквог  
латно исписано; па погледај ово доле на широко и на дугачко изведено црвеним мастилом: за Христ 
ечаностима и раскоштвом, о којима се на широко и на <pb n="55" /> далеко по свој царевини чуда  
омиле народа.</p> <p>Игуман дечански, у широкој црној мантији са гвозденим крстом о гвозденом л 
и, па на три места целива ону дугачку и широку црвену шару, за коју јој духовник рече да је пот 
прикопчани златним пуцетима а на грудма широм отворени, да кроз танку маглицу од свилене паучин 
великог харема.</p> <p>Звао се »Седефли-шкољка.« Доњи му је кат био од белог мрамора, а горњи о 
ме поседи мало на шареној ћошки седефли-шкољке.</p> <p>Свакога петка пред вече, млада би султан 
у.{S} Зидао га је Махмуд-паша, те у тој шкољки затварао бисер, који му је султан Мехемед у свој 
ви.</p> <p>Иконија је и овде, у Седефли-шкољки на Боспору, рано легала а зором устајала.{S} Мно 
Гавран, тресну једном грозном псовком и шкргутну зубма; »ај, да га знам ко је тај, коме не треб 
 У десној му руци кита босиљка, па њоме шкропи сваког ко приђе икону да целива.{S} Поред њега д 
 се из његовог белог турбана, уз златни шлем, извијала висока бела перјаница, што му накит на к 
то ишаране.{S} На глави је носио златан шлем, обавијен танком белом чалмом, из које се спреда а 
 извезену.{S} На глави ношаху позлаћене шлемове са белим ниским турбаном око чела.{S} У десној  
чна и висока, у панцирима и са сребрним шлемовима иђаху у корак онај у среди ношаше копље са тр 
 и пар рукавица, на којима је од ситних шљокица извезла крстове па их окружила плавим и црвеним 
ором на кајику онако у белом зубуну, са шљокицама међу црним ресама, и са сниском белом конђом, 
 извади из ње један румени јаглук посут шљокицама сребрним и златним; разви и јаглук и извади и 
у је вода струјила преко чистог горског шљунка тихо роморећи.{S} Обалом на коју се долази од ма 
ве ограде виле су се ситним и блиставим шљунком насуте стазе кроз широке цветне леје, начичкане 
 насмејала и рекла:</p> <p>»Боже, Боже! шта ли би моји сељаци рекли, да сад некуд из прикрајка  
казује....«</p> <p>»Аман! куд си пошла, шта си намислила!« прекиде је Хусејин! »Хајде да се пол 
по мало па игуман, па ко зна чедо моје, шта је све теби Бог записао у својој књизи.{S} Твоја ма 
робудих се и најпре рекох себи : »море, шта човек не снива?{S} Слушао сам хиљаду гатки о остава 
ултанија тихо руком дотакну.</p> <p>»А? шта велиш?« питаше Иконија Агапију, као да, се из сна п 
> <p>»Хвала Богу, ни једно ни друго!{S} Шта сам друго него једна проста жена, која ако је и вид 
 дана чула да ће да је проси у мајке, — шта је та срећа према срећи једне младе матере, која ви 
 може бити друго, него баш говоре.{S} А шта могу друго да говоре него: »А шта ће ова сељанка ов 
{S} А шта могу друго да говоре него: »А шта ће ова сељанка овде?!« Па онда ми се опет учини да  
 бити они то сад по арапски гунђају: »а шта ће та сељанка овде?{S} Није њој место овде!«</p> <p 
да спава, и онда би јој Агапија причала шта је видела у Јерусалиму, где је као девојчица од два 
ио био, али већина калуђера није видела шта би, него својски довршиваху своје »многаја љета«.</ 
та у томе новога није било!«</p> <p>»Па шта си му рекла?«</p> <p>»Оно исто што рекох мојој стри 
шта, стари чича Симо, који је ретко кад шта говорио, на велико чудо Иконије и њених комшијница, 
тројици калуђера, Кад калуђери чуше све шта је и како је било, препадоше се и не смедоше му чит 
ене, те причаше Иконији и Чича Сими све шта је и како је било: како је Гавран из гласа кумио да 
иста посла!«</p> <p>Кад Агапија преведе шта Иконија рече, султанија се слатко насмеја.{S} У том 
 збило.</p> <p>Мало час па Иконија виде шта је.</p> <p>Ако не више, а оно бар стотину Турака ко 
<p>Привикаше јој са више страна да каже шта је то друго.</p> <p>»Ево шта је«, предузе Иконија;  
е беху усплахирене, али нико не знађаше шта се збило.</p> <p>Мало час па Иконија виде шта је.</ 
и.{S} Мишљаше о свом детету; премишљаше шта ли ће од њега бити; ко зна, можда су га Турци већ и 
 дванајест година <pb n="82" /> била, и шта је видела у Кајиру где су је гусари који је на мору 
} Срце нам се било давно скаменило, а и шта ће срце робињицама?!{S} А данас си нам ти, твојом д 
 треба да се вера по шипрагу те да види шта ја данас видех, зубма би му гркљан искинуо, његовом 
јутрење, Иконија исприча својој Макрени шта је сневала те ноћи.</p> <p>»Од некуд искрсну отац Н 
»Нека га, нека још на овоме свету осети шта су паклене муке, он, који ми је живој срце ишчупао, 
ао кукавица!« И онда ме нечастиви научи шта да радим!«</p> <p>Ту се Гавран заустави.{S} Загледа 
у је кнез већ послао био.{S} Казаше јој шта је и како је.</p> <p>Иконији се стеже срце и за јед 
 кита Спахија коњаника.{S} Не зна човек шта пре да погледа, да л’ људе да л’ коње.{S} Спахије с 
а у царево и у твоје здравље.{S} Слушам шта сељани о том детету говоре, и видим да се за њ везу 
те, <pb n="27" /> док ја отрчим и видим шта је.{S} Ходи Иво с наном твојом!«</p> <p>Узе Иву за  
на да каже шта је то друго.</p> <p>»Ево шта је«, предузе Иконија; »бојим се да је мој син, кога 
у у Лежимир.</p> <p>У Лежимиру се много шта изменило.{S} Чича Сима је давно умро, умро је и ста 
дај ме нано!«</p> <p>Одмах јој би јасно шта се збило, па потрча за Турцима.{S} Јурила је за њим 
 од леда и претисла ме грешника.{S} Ето шта учиних и од себе и од вас.{S} Право је да ме уморит 
 код њега би благовала.{S} Много ми што шта наказива па заврши: »Оче Никодије, ако је усаветује 
{S} Сељани се искупише на тајни договор шта да раде.{S} Мишљаху да пошљу брзохотце да потраже М 
у Св. Јована а мршава у Лежимиру.{S} Ех шта ћеш остарех и ево лепо видим где ми мозак лапи!{S}  
о.{S} Него не треба да те боли, и немаш шта да жалиш.{S} Ти ми чиниш толико, колико ваљада од к 
ан момак и једна девојка.{S} Па не знаш шта је лепше погледати: да ли стидљиву девојку, или сти 
није осећао срећнији од Иконије.</p> <p>Шта је срећа једне девојке која је од младога момка, о  
ше јој некакву дугу а жалостиву песму. »Шта ли ми ти тако тужно причаш?« питаше га Иконија скла 
 крупним очима.{S} Хтеде да га запита: »Шта велиш?« али не могаше уста да отвори.</p> <p>У том  
в се на једну клупицу поред чича Симе; »Шта ћеш?{S} Људи нас хвале да смо Соколови.{S} По срцу  
мети!« повикаше неки из гомиле.</p> <p>»Шта сврнуо с памети !« привикаше други; »има тога мој б 
да је цело парче било оцепљено.</p> <p>»Шта је ово, Лала?« питаше везир подигнув у вис онај ком 
звижда нову једну своју нумеру.</p> <p>»Шта ли ми ти то казујеш?{S} Да л’ да газим поток, ил’ д 
таде мало, обрну се према мени и показа штаком на једно место маховином покривено.{S} Па онда д 
анцу о врату, <pb n="104" /> са високом штаком и црним бројаницама, корачаше полагано као нека  
на сниском турбану, а у руци са шареном штаком са прапорцима горе на врху.{S} Поред њега је ста 
ном покривено.{S} Па онда додирну истом штаком стену од пећине.{S} Она се расклопи као двери у  
" /> испод појаса, наслони се на дрвену штаку па ме гледаше. »Што ме гледаш?« запитах га.{S} А  
 пастир стада божјег, како носи сребрну штаку у руци и бројанице од седефа а златну камилавку н 
ебовим у челенци и са сребрном тицом на штапу који је у руци држао.</p> <p>Иконија се јутрос уп 
 »Сваки разговор само је дангуба и ваша штета.{S} Пустите да с миром носимо то једно дете, те д 
енска глава треба мушке руке руке да је штити.{S} Миленково имање истина није велико, али чича  
 с друге стране обешени округли сребрни штитови рубинима искићени.{S} Коњушари, све по два на < 
 од плаве кадифе беху притврђени златни штитови искићени плавим сафирима, а коњушари ношаху на  
у харему, као робињу, звали »Нурисаба«, што значи »Зорка«; Арбанашкињи је било име Петрија, а у 
стурених по луговима од најлепших дрва, што их Анадолија и Румелија имају.{S} У пространоме пар 
м, која је била једна од оних девојака, што их Турци на сабору код манастира Св. Јована узгред  
да те као уз гусле да питам: ћери мила, што се не удајеш, за младости за лепоте твоје?«</p> <p> 
и рашчистили оно клупче од људи и жена, што се било склопило око јадне Иконије.{S} Ова се отима 
и шлем, извијала висока бела перјаница, што му накит на коњу беше од злата, и што поред коња ње 
у глас: »Слава нека ти је Господе Боже, што ме грешника пушташ у цркву, коју си ти сам од суза  
Иви рекоше да иде да гледа свете слике, што беху исписане на зидовима испод некадашње звонаре.< 
з улицу.</p> <p>Иконија је сад у ономе, што јој под очима промицаше као нека шарена гунгула, је 
 а у сувоти подигоше сељаци.{S} У томе, што после онаквих мука, и остављен у пећини зверовима,  
 Стојан поче:</p> <p>»Знаш ли, Гавране, што смо се јутрос искупили?«</p> <p>»Искупили сте се да 
а мрдну очима и веђама показав на дете, што је очевидно значило, да има нешто што не може пред  
рце ишчупати?« Поочиме да ли може бити, што се мени привиђа у овом тужном часу, да је она рђа о 
<p>»Што обећах твоме Миленку на самрти, што ти казивах кад год си ми помињала завет <pb n="13"  
ну Гавран као да је бесомучан. »Слушај, што ћу да ти кажем: остављам ти рока још три дана, не б 
о насмеја.</p> <p>»Прости ме ако кажем, што се не ваља.{S} Стара сам, бога ми, године су!{S} Св 
еним тицама са кукастим широким кљуном, што на тачкама и сребрним пречагама међу свака два помо 
"44" /> громким гласом: »Ако ћете тако, што ће вам суд?{S} А кад нећете суд где ће да се нађе п 
е би ни могла да разговетније каже оно, што је мислила.{S} Султанија помисли да овај нешто магл 
 топи од милине што је подесио бар оно, што пада на три прва корака.{S} Просто не могаше да се  
ујем.{S} Нити је право да кажем ма што, што би те заболело, а видим да ти је срце болећиво.{S}  
 за неколико тренућа живо њушаше мирис, што им га тихи поветарац <pb n="6" /> доношаше; кудрави 
 причај нам о оном старцу у Јерусалиму, што је био заспао па се пробудио тек после осамдесет го 
вољно певајући облеташе мајкину душицу, што као мирисна маховина застрла беше стену, која одмах 
оје, мени не ћеш замерити <pb n="14" /> што ћу да те као уз гусле да питам: ћери мила, што се н 
 мало иза једне тополе, и гледах је:{S} Што је дуже гледах, све се више губих.{S} Рекох себи: » 
ешто што би ти годило и за чим жудиш, а што ми овде не можемо да знамо док нам ти не кажеш?!«</ 
ети?!«</p> <p>»Да се теби освети?!{S} А што да ти се освети?« упаде јој Стојан у реч, па се нам 
вана да видимо оца Никодија!«</p> <p>»А што "ћемо тамо, нано?« упита Ива одломив себи добру кри 
 да је царевом везиру водим!«</p> <p>»А што ће стрина Иконија цару и царевом везиру?« опет пита 
 слемена над главама остану!«</p> <p>»А што ће стрина Иконија у Стамболу?« повикаше сељани.</p> 
Никодију на књигу, па нека буде од њега што Бог хоћ.{S} Ти знаш да нисам жалио да погинем за кр 
 стресем и најежим а не знам ни сама за што!«</p> <p>Прођоше као с литијом кроз башту, мимо нек 
еш?!</p> <p>»Плачем а незнам ни сама за што,« рече Иконија, просто грцајући. »Плачем од среће < 
ли царски брзописци Бог им судио!{S} Ја што ћеш, нису мислили каква ће времена да настану и на  
, то ти ево и сад велим: хоћу ћери моја што год могу; али оно што ја могу није много.{S} Научић 
помаже црквењаку да наспе уље у кандила што гору пред светим иконама.</p> <p>Тек је било подне  
е казујем.{S} Нити је право да кажем ма што, што би те заболело, а видим да ти је срце болећиво 
ати!«</p> <p>Султанија није разумела на што Иконија нишани, а опет Иконија не би ни могла да ра 
довољна.{S} Она се истина ником и ни на што пожалила није.{S} Али је из дана у дан бивала све н 
ри, ове царске баште сва ова госпоштина што се цакли у диби и кадифи, све то лепо приличи царев 
е и стари кнез и већи део оних домаћина што судише Гаврану.{S} Али Гавран бејаше још жив.{S} Би 
.{S} Падоше јој погледи на оног бумбара што облеташе ружу, отера га махнув руком, узабра ружу,  
н навали на њу да му просто исприча све што јој је тешко.</p> <p>»Па добро, ево да ти све и каж 
 који даће Бог да је на добро као и све што је на добро испало!«</p> <p>»Нека буде у свему како 
 unit="*" /> <p>Ризван-бег је чинио све што год је могао, да му мати буде задовољна.</p> <p>Сва 
pb n="93" /> <p>Ризван-бег је чинио све што велика сила и још веће богаство могу да помогну јед 
а ћу од себе чуда учинити, запалићу све што имам нека изгоре, није ми <pb n="15" /> вајде имати 
у што им Иконија каже, срећне да погоде што она и помисли и хитре да послуже.</p> <p>Првих дана 
 је без греха и без махне?{S} Главно је што видим да се тобом много занео; а после, газда је, к 
 наредићу да ти се из моје хазне издаје што год ти и колико год ти треба да живиш као везирова  
о из дана у дан ишла на грађевину, није што се тобож у том нешто разумевала, него само да се ра 
аће је једнога дана Ризван. »Да ти није што криво од кога у моме двору?{S} Да ли има нешто што  
 не знађаше ни сама зашто, мањ ако није што јој Хусејин оно онако из ненада викну.</p> <p>Три м 
ће што те видим, и опет од несреће моје што кад те видех жива, нађох те да си царев везир!«</p> 
ме као мало воде на длану, радим с њиме што хоћу, заповедам му како хоћу, молим се Богу по српс 
у, видело се како се сав топи од милине што је подесио бар оно, што пада на три прва корака.{S} 
ицу.{S} Јест, бејах будан и то су аспре што се беле!{S} Заграбих руком и сасух две три прегрши  
о на десно то на лево; као тешкајући се што је то све било па прошло.</p> <p>У том уђоше у двор 
»Плачем од среће <pb n="78" /> од среће што те видим, и опет од несреће моје што кад те видех ж 
, што му накит на коњу беше од злата, и што поред коња његова корачаху по шест дечака са црним  
е велики човек.{S} Ја сам твој човек, и што имам хлеба једем га у царево и у твоје здравље.{S}  
ро годину дана како ми не да мира.{S} И што год има у мене женске родбине, све је то поклонима  
ала?</p> <p>»Нисам!« рече Иконија. »А и што би ?{S} Какве сам ја смукове виђала у нашој планини 
Грувала се у груди, чупала своје косе и што је грло доносило викаше непрекидно: »Аман вам Турци 
ичи царевој кћери и царевом везиру, али што ће усред тога једна проста и стара Супкиња сељанка? 
за њим пресвиснути.{S} А ако ће да пали што има, боље нека све то поклони светоме Јовану, да му 
не гледала.{S} Еј, Боже мој, опрости ми што се заносим, те будна моје старе снове сневам! »Сине 
 је, код њега би благовала.{S} Много ми што шта наказива па заврши: »Оче Никодије, ако је усаве 
а се укрштају у оној непрекидној сутоњи што у црквици владаше.{S} Кад човек први пут уђе унутра 
штву и његовој окретности има захвалити што је турско оружје победило.{S} По повратку с војне,  
а нису чиста посла с њиме!« причаше тај што га је видео; »јер иде гологлав и босоног по шуми, г 
/> <p>»Авај мени!{S} Аман, мајко, казуј што ти је?«</p> <p>»Бојим се, било би дуго да ти све ка 
о, ако ниси сањива, Агапијо, причај нам што о светом граду Јерусалиму!«</p> <p>А Агапија устане 
како да служи Богу и народу, како и сам што служиш.{S} Знам, ниси заборавио речи мога покојника 
је и паметна је; удовица је, удовац сам што да се не узмемо?!«</p> <p>Од тога часа померих паме 
у ришћанску.{S} Хвала Богу ево и умирем што се клах са некрстом.{S} Истом данас видим да није с 
те нам дошли, и послужићемо вас са свим што нам је Бог дао а са радосним срцем, како и треба да 
е нада!«</p> <p>»Молим те, као оца, као што ми и јеси по Богу отац, светуј га нека ме се махне! 
те ми по Богу кћери.{S} Говорите ми као што би мајци својој говориле.{S} Ходите да вас као децу 
анџија« одевених и наоружаних онако као што су Јаничари, само што им високи калпаци беху од црв 
е свету уцвељена била, ако је добро ово што учиних, нека је за здравље моме Иви ако је у животу 
г драгог камења гледати није дала, него што је то приличило новоме Силиктар-аги, сиво-оком Ризв 
у ми арбанашке пушке срце разнеле, него што ето доживех да те опет гледам где се вијеш као тужн 
штајући се доле скристалисали пре, него што су се златне, бисерне и сафирне капљице откинуле да 
видљивци и пакосници више извикали него што је.{S} А најпосле жено ко је без греха и без махне? 
аг с водом, чутуру с вином, и све друго што беше донела и изађе из пећине.</p> <p>Кад дахну мир 
 рећи:</p> <p>»Је л’ ти калуђер говорио што о мени?«</p> <p>»Јесте, брате, све ми је казао, и а 
аре крушке.{S} Иконији је сад мало било што гости Макрену и њеног Марка, него нађе и некаквог к 
ружаних онако као што су Јаничари, само што им високи калпаци беху од црвеног сукна.{S} Иза бос 
ш се већма задивила кад виде како, само што Тутуџи-баша зазвекта својим прапорцима, свака од он 
допратили били.{S} Тако је и било, само што је сад ваљада стотину дечака, са шареним фењерима и 
 Био је одевен као и друге спахије само што је се из његовог белог турбана, уз златни шлем, изв 
тајош да ми будеш домаћица, онда за оно што ће да те снађе, не жали ни на кога до на себе саму! 
овораше: »Ако је тако, онда не ваља оно што село учини!«</p> <p>И другу ноћ не могаше Иконија д 
рница. </p> <pb n="38" /> <p>»То је оно што ми је зазор попричати, али видим није инако већ да  
м: хоћу ћери моја што год могу; али оно што ја могу није много.{S} Научићу га да чита, упознаћу 
да намиришем од куда Турци иду, као оно што пас нањуши зверад!{S} А сад се ево пометем; ломим с 
поздарвља!{S} Па ти ниси видела баш оно што је најлепше!{S} А лепо сви они прођоше мимо тебе а  
ећу да се удајем!«</p> <p>»Није паметно што говориш.{S} Женска глава треба мушке руке руке да ј 
 истина да је Бог казао, онда је грешно што људи отимљу од њега освету његову!{S} Пред прве пев 
, ви’ш, не може!«</p> <p>»Не може за то што ти нећеш, а ти нећеш за то што си се неком другом п 
 заветом, а везала сам се заветом за то што је то тако воља божја била.{S} Ето, ви’ш, не може!« 
, а не може зато што нећу, а нећу за то што сам се везала другим заветом, а везала сам се завет 
же за то што ти нећеш, а ти нећеш за то што си се неком другом поклонила!{S} Ај« гракну Гавран, 
 као да испи чашу пелена.</p> <p>»За то што не може, а не може зато што нећу, а нећу за то што  
> <p>»За то што не може, а не може зато што нећу, а нећу за то што сам се везала другим заветом 
рви пут дође по твојој жељи; и оно исто што рекох мојој Макрени, кад ми дође пре шест недеља.{S 
>»Па шта си му рекла?«</p> <p>»Оно исто што рекох мојој стрини Јованци кад ми пре годину дана п 
, што је очевидно значило, да има нешто што не може пред дететом да јој каже.</p> <p>У порти се 
д кога у моме двору?{S} Да ли има нешто што би ти годило и за чим жудиш, а што ми овде не можем 
нија да с пуно поноса казује, као нешто што је сама видела, па јој се очи разгореше а лице засв 
/> за завичајем.{S} Али има друго нешто што знам.{S} Стара сам, свакога часа и кад се не надам  
дворанке скочише.</p> <p>»Требаш ли нас што?« упиташе је.</p> <p>»Ево не могу да тренем!{S} Цел 
е су биле младе, бистре, брзе да разуму што им Иконија каже, срећне да погоде што она и помисли 
народа има пословица: не дао Бог детету што му га мати зажели!«</p> <p>»Жена и није свуда жена, 
/p> <p>»Вала Иконијо, тек сад разумедох што се памети људске окрећу за тобом!«</p> <p>Иконија с 
жив; ако је жив, биће да је, као и отац што му беше, јуначког срца и плаховит на неправду; биће 
гу.{S} Нека се не ломи по гори као отац што му се ломио, него нека стане у цркву да крстом рабр 
лони се на дрвену штаку па ме гледаше. »Што ме гледаш?« запитах га.{S} А он: »Гледам те да л’ с 
сплаче, па је онда тихо запита:</p> <p>»Што плачеш?!</p> <p>»Плачем а незнам ни сама за што,« р 
рисовуљ брижљиво, па онда рече:</p> <p>»Што обећах твоме Миленку на самрти, што ти казивах кад  
зама напунише па грцајући рече:</p> <p>»Што плачеш, дете моје ?{S} Ваља да се не бојиш доброга  
 окрену везиру и узе да говори:</p> <p>»Што ће мени конак?!{S} Још коју годину, па ће мој конак 
је за обе руке и рече узбуђено:</p> <p>»Што ми то, мајко, и раније не помену?!{S} Али нека је у 
о ме одох у свет да се турчим!«</p> <p>»Што ћу му!?« рече Иконија. »Кад мој Миленко умираше, по 
 корачаху по шест дечака са црним малим шубарицама, црвеним доламама и жутим шалварама.</p> <p> 
 од конака.{S} Сам кнез од Лежимира, са шубаром испод мишке, иђаше напред и са два три сељака с 
ежна раздраганост.{S} Чињаше јој се ова шума као нека велика, тамјаном окађена црква, и као да  
пећине.</p> <p>Кад дахну мирисом, којим шума у зору дише, срце јој живље закуца.{S} Осети како  
моја нана?«</p> <p>Тек он то рече, а из шумарице зајеча јасан женски глас: »Ој, Иване сине, мај 
 и пође за псима.</p> <p>У том изађе из шумарице на чистину сељанка једна, повисока, танкострук 
ати задовољно, па онда потекоше право к шумарици која се са ове косе у ону дољу спушташе.</p> < 
а сад потера касом и брзо зађе за једну шумарицу.</p> <p>Није дуго постојало, па гомилица сељак 
</p> <pb n="39" /> <p>У том доведоше из шуме Гаврана, везана, гологлава, босонога, издрпана, бл 
е своје хајдуке са по више сељана да по шуми потраже Гаврана и да га доведу.</p> <milestone uni 
е видео; »јер иде гологлав и босоног по шуми, грува се у прса и жалосним гласом виче: »Господе  
омовима.{S} Удари град и поломи грање у шуми.{S} Муње цепаху громове око мене, једва жив утекох 
ико дана.{S} Неко рече да га је видео у шуми изнад медвеђе пећине. »Као да нису чиста посла с њ 
да до пећине.{S} Док на једном извору у шуми наточи крчаг водом и док стиже пред пећину, беше в 
аморних чесама потицаху, беху прошаране шумицама од поморанџи, лимунова и неранџи.{S} Међу дрвљ 
 главу међу шапе, шикну на нос тешким и шумним дахом, и зажмури.{S} Други живо окрете главу, па 
м бедру, подигао је у вис крст од сувог шумског грања, па се намрштио и виче:{S} Покајте се!{S} 
уће, па тек с друге стране зашушти јачи шушањ.{S} Окренем се, погледам и видим онај велики раст