ем друкчије него »Караконџул-ефендија«, а он мени опет за то тепа: »џанум« и »кузум«, срце моје |
пометем; ломим се тамо где ме не треба, а нисам тамо где ме треба!{S} Није друго него и мој шар |
као млеко; пред њима два златна стуба, а око оба стуба увиле се гране од белог и плавог јоргов |
б сахрани!{S} Ја сам луда женска глава, а срце ми је уцвељено и отровано; али ти си хладна и па |
али ти си хладна и паметна мушка глава, а срце ти није само јуначко него добро и праведно.{S} Т |
ње се разместише у гомилице дуж зидова, а евнуси чак доле у дну дворане.{S} Две робињице донесу |
ки одевена.{S} Сељанка је била Иконија, а пуначка Туркиња била је кадуна Хусејин-аге, која је к |
p>»Ово нешто није добро!« рече Иконија, а сва претрнула беше. »Седите ви овде где сте, <pb n="2 |
орка«; Арбанашкињи је било име Петрија, а у харему су јој дали име »Ђулбахар« или »пролетња руж |
и освећеном водицом своју киту босиљка, а у који ће побожни народ да спушта бакарне мангуре и п |
»има једна млада удовица тобож сељанка, а није него од старога властелинскога рода; ми сељаци к |
> <p>»Вала моје си срце давно ишчупала, а данас си ми из потока памет преврнула.{S} Ја ли си ве |
ише кнез и главни домаћин из њена села, а дођоше после и калуђери и попови и одоше сви у велику |
био харамбаша Стојан са кнезом од села, а десно и лево од њих посадило се на троножним столичиц |
скусан војник, постави страже око села, а кнезу каза да ће му главу својом сабљом одрубити, ако |
име свога оца.{S} Где би ми памет била, а куд би ми душа стигла, кад бих сад како се шалиш, »за |
ога ми би ова чаршија од чуди занемила, а сам цар и везир потрчали би да им посипљу пут аспрама |
да бледо било, владаше сад мирна збиља, а испод ње један тихи али тек видљив нанос дубоке туге. |
ко чела.{S} У десној руци држаху копља, а о бедрима ношаху криве димискије.{S} И опрема коњска |
зајеча јадник Гавран гушећи се сузама, а народ то прихвати, па се као благи талас поваља вика: |
у ногу Хербаџије, у скрлетним доламама, а са тигровом кожом о левом рамену; у рукама ношаху пуш |
укама ношаху пушке са сребрним пафтама, а у силаву ханџаре и пиштоље све у сребро заливене.</p> |
алуђери све више и више везу гласовима, а ми се јаднице расплакале па плачи!{S} Ех, Бого мој, о |
а златне корице беху посуте смарагдима, а којега дршка од слонове кости беше упрскана туркизима |
ни од смрти.{S} Овде сам међу својима, а ето је се црква из урвина дигла и пропојала!«</p> <p> |
веним силавима, дуге пушке на раменима, а за калпаком по једну дрвену кашику.</p> <p>Хусејину м |
латни штитови искићени плавим сафирима, а коњушари ношаху на глави беле калпаке, а поврх белих |
И онда настави пут свој брзим корацима, а сетна и замишљена.</p> </div> <pb n="21" /> <div type |
у га да поји тропаре и кондаке свецима, а ако га оставиш у манастиру девет година може свикнути |
ах посла људе да ухвате и вежу Гаврана, а кнезу поручи: да рано зором сазове све село и старо и |
Ибра, и искупи се народ са свих страна, а кнез и кметови од Лежимира, баш као домаћини, све гол |
блага Хиндустана, и памети Френгистана, а сјајности Османлија, ништа веће нема!«</p> <p>»Вољан |
јест Арапкиња, па дванајест белих жена, а иза њих 24 младих девојака од петнајест до осамнајест |
и голуб за голубом падаше му на рамена, а он једног по једног гуташе као шећерлему.{S} Кад већ |
нека црква пропоји као твоја задужбина, а на славу Бога, који је један и исти и Мусломанима и к |
вао.{S} Било му је око шесдесет година, а већ петнајест година како се његово име по народу са |
х на праг од цркве.{S} Тргох се из сна, а срце ми још једнако лупаше као да хоће из груди да ис |
среди ношаше копље са три коњска репа, а она двојица поред њега забацили на рамена шестоперне |
{S} Овако нешто нема ни у турског цара, а камо ли у његова везира!«</p> <p>»Е, сестро моја«, ре |
све од самог црвеног ибришима и сребра, а седла им покривена у једних жутом, а у других љубичас |
.« Доњи му је кат био од белог мрамора, а горњи од стакла и резаног кедра са Ливана.{S} Некада |
ма од белог, руменог и зеленог мрамора, а по зидовима застрвен богатим перзијским ћилимовима.{S |
пелуцима.{S} Дођосмо пред главна врата, а она све од самог сребра белог као млеко; пред њима дв |
ке стојао је осмоугли сточић од седефа, а на сваком од њих по једна кита од зумбула или по једн |
г једног богаља, који сав сед као овца, а мрк у лицу као труо пањ, пузећи четвороношке обилазаш |
сам те познала прво по очима твога оца, а друго по куцању мога срца!«</p> <p>И онда Иконија бри |
њену старост скине тешки камен са срца, а са душе њене црни облак, који сузама дажди, онда измо |
ата и просто се заценила била од плача, а Петрија клече на ћилим и обасипаше јој руку пољупцима |
са шареним фењерима ишло, нешто напред, а нешто по странама њеног спровода.</p> <p>Око поноћи И |
у камилавку од сивог сукна доле на под, а змије све једна преко друге навалише да се у њу као у |
помену најпре двојици тројици око себе, а ови изнеше пред суд, уз одобравање светине, те и суд |
оврх кога облетаху витокриле беле утве, а по коме тамо даље пловљаху трговачки и царски бродови |
а, да се црква и конаци око ње саграде, а после и да је брани од сваке напасти, док је год жив. |
-бега, да старог Јаничара пусти да иде, а да га не пита куда. </p> <pb n="59" /> <p>Пред полаза |
чашу пелена.</p> <p>»За то што не може, а не може зато што нећу, а нећу за то што сам се везала |
добро и праведно.{S} Ти видиш како је, а ја само да ти кажем, да баш онда, кад ме придигоше, н |
свету изгубити и залутати међу несвоје, а моји ће ме узалудно ишчекивати и изгледати!{S} О мајк |
у цркву, да слушам како наши ђаци поје, а оно дотрче они страшни Арапи, (буди Бог с нама!) па м |
коњушари ношаху на глави беле калпаке, а поврх белих шалвара плаве доламе.</p> <p>Па онда наиђ |
, од којих једни држаху сребрне наџаке, а други голе сабље димискије.{S} Било их је страшно пог |
ухога злата, и обуче чизме цариградске, а устакну калпак и челенку, десет пера дванајст челенак |
у се проводиле, ватре су се прескакале, а већ око поноћи млада женскадија навали с венцима од и |
Ту су обе кадуне на једна врата изашле, а на другој страни Кизлар-ага отвори једна по ниска вра |
од лепших, клањале би јој се до земље, а нека би се сагибала да је и скуте љуби.{S} Ту би је ћ |
ако весела и онако мила на зелено поље, а оно се све зашарени као да је на њ пала кита шаренога |
је сунце било отскочило за једно копље, а цело се село искупило пред судницом.</p> <p>У зачељу |
ше на клупу испод липе близу оне чесме, а маломе Иви рекоше да иде да гледа свете слике, што бе |
не измиче; у зубима носе голе јатагане, а у рукама једни криве димискије а други гвоздене топуз |
као грмљавина, и разнесе на све стране, а како се он губљаше у даљини прихватан од гомиле до го |
за њима остала свита.{S} Многе се жене, а богме и понеки људи, кад видоше овај <pb n="105" /> р |
ма замерио, те су га осудили да погине, а он замолио цара да бар пред смрт види своју мајку; а |
ивају у све дугине боје; погледам горе, а кубета све од бистрог плавог камена драгог, па покрив |
токе сјајне, једне вите а друге салите, а на трећим гује исплетене, повисоко издигнуле главе, у |
а за седам година, нека у трње зарасте, а после нека је село предузме и сиротињи подели.</p> <p |
етима, зумбулима и криновима у пролеће, а ружама и каранфилима преко лета.</p> <p>Била је милин |
ехаја-кадуна са своје четири помоћнице, а иза њих дванајест Арапкиња, па дванајест белих жена, |
и њене потамнеше у две крупне љубичице, а кроз њих засеваше муње.</p> <p>»Срам те било, гаду од |
куд моја нана?«</p> <p>Тек он то рече, а из шумарице зајеча јасан женски глас: »Ој, Иване сине |
ла?« питаше калуђер.</p> <p>»Нисам оче, а ударила сам преким путем.{S} Мислила сам да стигнемо |
конија виде шта је.</p> <p>Ако не више, а оно бар стотину Турака коњаника беше се развило у лан |
, кукавици мени сињој!{S} А моји снови, а моја надања?!« </p> <pb n="46" /> <p>Па онда би јој с |
Поменух то једном поодавна Хусејин-аги, а он јави везиру, а везир посла на све стране, и нашем |
ви шеће, и златним папучама цвеће гази, а на јадно своје село и не мисли!«</p> <p>»Видим!« рече |
а овде кажу да говоре турски и арапски, а оно све те тице погледају право и оштро у <pb n="95" |
о зна, можда су га Турци већ и заклали, а ако нису, потурчиће га! »Еј, кукавици мени сињој!{S} |
ја није разумела на што Иконија нишани, а опет Иконија не би ни могла да разговетније каже оно, |
и ми се да ми се срце почело да камени, а грло претвара у пиштаљку од горког сувог дрвета, те в |
скије.{S} Било их је страшно погледати, а тешко је било казати ко је грђи од кога. »Нека Бог са |
а ћу те и јутром и вечером благосиљати, а на самртноме часу моме рећи:{S} Бог нека даде оцу Ник |
ленкова душа на ономе свету мирна бити, а ја ћу те и јутром и вечером благосиљати, а на самртно |
вам кажите мојој Макрени и кума Марти, а Бога ми реците и кнезу и свему селу: аманет вам онај |
ке милости према мени, простој сељанци, а ти си добар као добар дан, и ако си везир турскога ца |
м реду у жутој, они у другом у црвеној, а они у трећем у зеленој свили.{S} Изгледаху као жива б |
као да га преклиње, да не говори о њој, а леву притискаше на срце.{S} А кад се осу грмљавина од |
ос праведно рече један страшни грешник, а сада примљени и опроштени покајник пред Богом.{S} У и |
абим као прилику и као нагнем да бегам, а оно оне две танке циганчице скакућу испред мене!{S} Н |
у велику и стару липу.{S} Истом седнем, а оно се проспе жубор, шапуће лишће, шапуће, шапуће, па |
шаху у сунчевом зраку под плавим небом, а славуји у слободи певаху, како је слатко ропсто љубав |
азаћу вам право као пред божијим судом, а да би на страшноме суду мање казивати имао.{S} Зна се |
ц од седефа пред султанијом и Иконијом, а по синији разместиле плаве ћасе од кинеског порцелана |
ј други с црвеном и високом камилавком, а обојица у џубетима од дибе с навратком и <pb n="74" / |
ећа; у једну руку узе чутурицу с вином, а у другу крчаг и — пође право у планину к пећини Гавра |
роговори нешто турски са Шекер-кадуном, а ова онда рече Иконији: како мора да <pb n="77" /> је |
за то што сам се везала другим заветом, а везала сам се заветом за то што је то тако воља божја |
а, а седла им покривена у једних жутом, а у других љубичастом чохом, по којој се пружаху шаре о |
а на десном крају од ћилима пред софом, а поред једног сточића од сребрне срме, на коме је стај |
ћена гледаше све ово чудо и господство, а час опет поносито и с фрком дижући главу у вис, као д |
иповици пречекао, најпре је лепо молио, а најпосле у великој срдњи попретио да ће га запамтити. |
идео муку за неколико часова па свршио, а ја остах да кукам без гроба а до мога гроба!{S} Нека |
во да кажем ма што, што би те заболело, а видим да ти је срце болећиво.{S} Него не треба да те |
је море на тишини сунцем успавано било, а опет бесно у њу грували и пребацивали је млазовима од |
ечности <pb n="79" /> у тамно зеленило, а из овога у топло руменило.{S} Отуда је дошло и име ко |
с.{S} Срце нам се било давно скаменило, а и шта ће срце робињицама?!{S} А данас си нам ти, твој |
е да нас остави да до краја пропаднемо, а одмах за тим имамо да захвалимо оној жени, доброј и с |
да би с неруке јој је и много заходно, а посна посла у Св. Јована а мршава у Лежимиру.{S} Ех ш |
} На мукама ће липсати као бесно псето, а зверад ће му кости глодати !« рече једна комшијница.< |
главом, по нека закрешти нешто, срдито, а по нека прогунђа нешто, па се окрене од мене, као нећ |
за обе руке и посади га на своје место, а сам се спусти поред њега.{S} Старцу се наводнише очи, |
ам!{S} Смукове видети, то је тек нешто, а ово је тек шала!«</p> <p>У том дервиш подиже у вис св |
ака и двеста девојака удари све у ногу, а оно као да игра један момак и једна девојка.{S} Па не |
реве отпаднике, који цару рају опадају, а код раје цара у омразу воде!«</p> <p>»Нико те за то н |
а чинити, честити беже, уцвелићеш рају, а велика ти фајда бити неће, јер су махом крџава деца у |
ђаше игуман водећи левом руком Иконију, а за њима остала свита.{S} Многе се жене, а богме и пон |
ебо, да отклони цркву да и анђели чују, а ми све младе жене и девојке пожутесмо као смиље; ђаци |
х те од ње и однесох те у моме наручју, а ти стегао у ручицама ово парче од рукава њеног.{S} Не |
ти јахати белог коња на црвеном седлу, а о бедрима уместо сабље носити велики крст, па да њиме |
танким грлом нешто о новом Јерусалиму, а оно се <pb n="87" /> свима диже коса на глави, и мисл |
на крила папагајева на сниском турбану, а у руци са шареном штаком са прапорцима горе на врху.{ |
чин дохвати десном руком и силно тргну, а у исто време левом руком грубо гурну Иконију.{S} Икон |
је лепше приличило, да на своме рамену, а испред цара носи сјајну сабљу цареву, која се на сунц |
целу своју прошлост и жалосну судбину, а она опет њима причаше како су јој сина отели и како с |
аку.{S} Одмерих и нађох густу маховину, а под њом плочу од камена.{S} Почупах маховину рукама, |
, кажи свакому духовнику, свакоме попу, а и сваком брату Србину: поздравље ти од оца Никодија, |
поодавна Хусејин-аги, а он јави везиру, а везир посла на све стране, и нашем Патријару, и у Све |
је за здравље моме Иви ако је у животу, а нека му је за душу ако у животу није!«</p> <p>Сутра д |
о што не може, а не може зато што нећу, а нећу за то што сам се везала другим заветом, а везала |
х водише, беху сви обучени у жуту чоху, а опасани стамболским пасима од жуте свиле.</p> <pb n=" |
квице!{S} Биће то твојој мајци за душу, а теби за здравље.</p> <p>Удари се Ризван руком о колен |
х је.{S} Како знате она умре на пречац, а ја остах сам.{S} Понех се и побеснех мало, али још не |
е!«</p> <p>»Не може за то што ти нећеш, а ти нећеш за то што си се неком другом поклонила!{S} А |
нешто што би ти годило и за чим жудиш, а што ми овде не можемо да знамо док нам ти не кажеш?!« |
весео.</p> <p>»Да ми, аго, не замериш, а и цар да ми опрости, једва би смела рећи да га видох! |
{S} Њихови рахтови беху од сувог злата; а о седла од плаве кадифе беху притврђени златни штитов |
јој се надметаху редом све дугине боје; а у руци ношаше велику киту босиљка и један слив жутога |
ламе, на прсима панцире и токе сребрне; а са десног рамена висаше низ плећа стреоник од црвене |
оже свикнути и како се литургија служи; а за више не питај јер више ни у мене нема!«</p> <p>»Хв |
лепша од сваке девојке у свој Топлици; а вредна је и паметна је; удовица је, удовац сам што да |
ао кристални бокал са црвеним шербетом; а на левом крају, према њој стојала је поред сребрног с |
о је што видим да се тобом много занео; а после, газда је, код њега би благовала.{S} Много ми ш |
цара да бар пред смрт види своју мајку; а цар, као милостив цар, посла да се сужњем последња же |
.{S} Две му речи прочитам <pb n="12" /> а три ни обрни ни осврни.{S} Ја како су писали царски б |
љ, шатор је њихов завичај <pb n="58" /> а јунаку је доста да у сабљи својој има сестру.{S} Ти с |
менило, а и шта ће срце робињицама?!{S} А данас си нам ти, твојом добротом, растопила у ове суз |
свети?!«</p> <p>»Да се теби освети?!{S} А што да ти се освети?« упаде јој Стојан у реч, па се н |
не од мене, као неће ни да ме гледа!{S} А ја сама себи велим:{S} Боже благи, може бити они то с |
иду, као оно што пас нањуши зверад!{S} А сад се ево пометем; ломим се тамо где ме не треба, а |
а се намрштио и виче:{S} Покајте се!{S} А високо са свода <pb n="10" /> у олтару, и изнад понис |
ниси видела баш оно што је најлепше!{S} А лепо сви они прођоше мимо тебе а испред Падише!«</p> |
урчиће га! »Еј, кукавици мени сињој!{S} А моји снови, а моја надања?!« </p> <pb n="46" /> <p>Па |
на, да га Бог убије!{S} Па то је он!{S} А, чекај скоте један!« викну Стојан пун јарости, па одм |
ћ и Стојану давно суђен данак дош'о!{S} А, вере ми, волео бих, снахо, да су ми арбанашке пушке |
а је и њега видети па да очи засену!{S} А право да кажем, учини ми се да сам те очи и то чело н |
ољан си, аго, да с нама шалу збијаш!{S} А ко зна?{S} Свашта може да буде у вас Турака!« — одгов |
рођоше после по редовима дворанства.{S} А друге две донесоше у сребрним котлићима миришљаву вод |
ледаше. »Што ме гледаш?« запитах га.{S} А он: »Гледам те да л’ си човек, да ти аманет дадем!« А |
о верне слуге нашега цара честитога.{S} А ако ли сте по каквој другој работи царској, казујте, |
и крупна пуцад као грудве од бисера.{S} А с једне и друге стране поред певница стоје патријарси |
р и немоћан како је, само ти одмаже.{S} А док ти мали Иво за помоћ прирасте, требаће доста годи |
пакосници више извикали него што је.{S} А најпосле жено ко је без греха и без махне?{S} Главно |
те причесте!« рече ми отац Никодије.{S} А ја се препадох, срце ми залупа силно и ја падох на пр |
нека ме се махне!{S} Нека не лудује.{S} А већ ако хоћ да тумарне у свет, нека га, нек тумарне, |
не може бити друго, него баш говоре.{S} А шта могу друго да говоре него: »А шта ће ова сељанка |
ри о њој, а леву притискаше на срце.{S} А кад се осу грмљавина од клицања и кад се из ње изви о |
ете своје и пољуби га у десни образ.{S} А Иван бризну плакати, и кроз сузе гледаше у своја два |
марне, неће село за њим пресвиснути.{S} А ако ће да пали што има, боље нека све то поклони свет |
свети оче, толико се изумила нисам.{S} А да јесам, ех, право да ти кажем, има других соколова |
и, да је само видиш одмах би познао.{S} А да јој видиш синчића од седам година, твоје соколове |
Чим он овде стигне предузеће стадо.{S} А ти ћеш, ако Бог да, да будеш пастир божјега стада.{S} |
у Никодију кад га је овај причестио.{S} А ја сам се оцу твоме заветовала: да ћу, ако ми Бог и м |
год народа српског.{S} И треба тако.{S} А сад браћо у здравље ктиторке овог светог храма, у здр |
несе камена и дрвене грађе за цркву.{S} А сваке суботе она и друге жене из села, доносиле су ра |
, или стидљива момка, кад је у колу.{S} А стидљивост и чедност баш требају свакој девојци као ц |
даше то на једну то на другу страну.{S} А његов Јабучило, као да се поношаше накитом и јунаком |
решетку, па оштро гледаше на улицу.{S} А срце јој поче живље да куца, не знађаше ни сама зашто |
и не пушташе Ивана са груди својих.{S} А оно сироче, све бледо и престрављено, обема се рукама |
лом везивао црни као кадифени рубац.{S} А овде не рече ни речи, кад је Кизлар-ага и Капу-ага за |
сом: »Ако ћете тако, што ће вам суд?{S} А кад нећете суд где ће да се нађе правда?«</p> <p>Свет |
воје муке, кад си овакав дан доживела!« А они који беху далеко од ње, довикиваху јој: »Ама изид |
нда теби оче, на овој великој радости!« а очима показа на своје дете.</p> <p>»Е, ово је моје до |
»Господе помилуј!{S} Господе помилуј!« а кад му ја назвах Бога и упитах за здравље, ништа ми н |
аманет дадем!« А ја рекох: »Баш јесам!« А он онда: »На седамнаестом кораку од прага на пећини и |
те да л’ си човек, да ти аманет дадем!« А ја рекох: »Баш јесам!« А он онда: »На седамнаестом ко |
а два пута живо рече: »Аферим, аферим!« а све њене дворанке поновише за њом: »Аферим!!« На једа |
а свршио, а ја остах да кукам без гроба а до мога гроба!{S} Нека га, скотина једна!»</p> <p>Из |
танком белом чалмом, из које се спреда а изнад чела узвијаху две челенке од драгог камења, у к |
-бегу, крока господскога, витког струка а високог раста.</p> <p>Како је и где је најмлађа кћи ц |
Седефли-шкољки на Боспору, рано легала а зором устајала.{S} Много пута није могла по целу ноћ |
им црвеним калпацима са дугим кићанкама а од плавог ибришима.</p> <p>Одмах иза овога проведоше |
ли, ако хоћете да вам глеве на раменима а слемена над главама остану!«</p> <p>»А што ће стрина |
трука тесно прикопчани златним пуцетима а на грудма широм отворени, да кроз танку маглицу од св |
,стојало је привезано златним ланчићима а на сребрним пречагама стотине папагаја шаренога перја |
ај бој голоруке раје с оружаним Турцима а већ пламен изби из крова црквена и из конака манастир |
ого заходно, а посна посла у Св. Јована а мршава у Лежимиру.{S} Ех шта ћеш остарех и ево лепо в |
ничар паде на колена, сави руке на прса а главу нави на лево раме склопив трепавице.{S} Па кад |
<p>Поток је био поширок добра три хвата а дубок по средини око две стопе.{S} Бистра му је вода |
звезен.{S} Узенгије су му биле од злата а тако и дизгини, са којих је висило на свакој страни п |
брну штаку у руци и бројанице од седефа а златну камилавку на глави; па би тек с вриском скочил |
ше!{S} А лепо сви они прођоше мимо тебе а испред Падише!«</p> <p>»Ја се, Бога ми, бејах загледа |
ија, док султанија пребледе, па се диже а девојке вриснуше престрављене.{S} Кизлар-ага викну дв |
агане, а у рукама једни криве димискије а други гвоздене топузе.</p> <p>Испадоше напред кнезови |
, онда високи дервиш поче да се смањује а у исто време да се шири, док не поста шири него дужи, |
по долами троје токе сјајне, једне вите а друге салите, а на трећим гује исплетене, повисоко из |
им и уским ножем пробадати своје мишице а великом једном иглом прошивати усне своје.{S} Згрози |
је сама видела, па јој се очи разгореше а лице засветли; — »Да ти видиш Топлицу Милана, кад се |
аре и шаловима из Индије; дуж софе дуги а уски јастуци од црвене и зелене <pb n="80" /> кадифе, |
дебелим зидинама просечени су били дуги а уски прозори, који пуштаху само по неколико праменова |
ље пре времена оседила.{S} Према густој а седој коси чудновато пристајаху њене крупне и још јед |
та:</p> <p>»Што плачеш?!</p> <p>»Плачем а незнам ни сама за што,« рече Иконија, просто грцајући |
ледам Арапина, сва се стресем и најежим а не знам ни сама за што!«</p> <p>Прођоше као с литијом |
како се његово име по народу са славом а међу Турцима са стравом проносило.{S} Био је висок и |
је била поширока порта, обрасла ниском а густом травом; овде онде по нека надгробна плоча с из |
излар-ага и Капу-ага, онај први с белом а овај други с црвеном и високом камилавком, а обојица |
лужићемо вас са свим што нам је Бог дао а са радосним срцем, како и треба да служимо верне слуг |
усејин-аги.{S} Хусејин, јуначан Јаничар а пуки сиромах, одмах је узе себи за жену и од милости |
>»Знам ја, не можеш ти бити царев везир а да ниси турске вере.{S} Ето какве сам среће ја: нађох |
нешто тихог руменила у млечност његову а под танком и лаком копреном од сунца.{S} После дужег |
илокрвно лице и зујаше јој некакву дугу а жалостиву песму. »Шта ли ми ти тако тужно причаш?« пи |
едне колибе, коју му на једном брежуљку а у сувоти подигоше сељаци.{S} У томе, што после онакви |
ли је сад на сабору мало ко имао секиру а још мање косу.{S} Турци су имали и пиштоље у кубурама |
> <front> <div type="titlepage"> <pb n="а" /> <head>ИКОНИЈА</head> <head>ВЕЗИРОВА МАЈКА</head> |
рекрштеним рукама ћуташе и гледаше пред-а-се.</p> <p>Ризван-бег зачуђен погледа на старог Јанич |
бледа и корачаше гледајући смерно пред-а-се.</p> <p>Калуђери дечански дивно одслужише летургиј |
у сред потока да се мало брчка.</p> <p>А поток као да беше уставио сав свој жубор, да пусти са |
Ево је овде!« И показаше где је.</p> <p>А Иконији се смрче и одсекоше јој се ноге.{S} Сва пребл |
и гарова, како ће они без мене!«</p> <p>А шаров и гаров чуше да њихов мали пријатељ њих спомиње |
да ти каже: не брини се за нас!«</p> <p>А Иван се онда кроз плач насмеја и потапка најпре гаров |
што о светом граду Јерусалиму!«</p> <p>А Агапија устане, умије се, напије се воде, и онда седн |
ари, протрља очи па проговори :</p> <p>«А ене! одкуда ти Иконијо, добра жено!«</p> <p>»Благосло |
препала?</p> <p>»Нисам!« рече Иконија. »А и што би ?{S} Какве сам ја смукове виђала у нашој пла |
е.{S} А шта могу друго да говоре него: »А шта ће ова сељанка овде?!« Па онда ми се опет учини д |
же бити они то сад по арапски гунђају: »а шта ће та сељанка овде?{S} Није њој место овде!«</p> |
леда.{S} Срце му се раздрага па викну: »А, бре, синови цареви, аферим!«</p> <p>За њима иђаше је |
ечи »матере Ризвана везира«, дода још: »а подружја Миленка Хајдука, кога Бог да прости!« И најп |
и он приђе к руци оца Никодија.</p> <p>»А да те не сметох у каквом светом послу?!« настави она |
е султанија тихо руком дотакну.</p> <p>»А? шта велиш?« питаше Иконија Агапију, као да, се из сн |
Јована да видимо оца Никодија!«</p> <p>»А што "ћемо тамо, нано?« упита Ива одломив себи добру к |
удој памети где сам их видела!«</p> <p>»А како ти се свиди царев пролазак?« упита ага да би пов |
ам да је царевом везиру водим!«</p> <p>»А што ће стрина Иконија цару и царевом везиру?« опет пи |
божје да пођемо оцу Никодију!«</p> <p>»А ово стадо? ко ће да га чува?« рече мали пастир невесе |
а слемена над главама остану!«</p> <p>»А што ће стрина Иконија у Стамболу?« повикаше сељани.</ |
оно да је да султанија чује!{S} Еј, еј, авај нама!« доврши Иконија тихо, па се љуљаше то на дес |
лу и рече тужно: </p> <pb n="94" /> <p>»Авај мени!{S} Аман, мајко, казуј што ти је?«</p> <p>»Бо |
изађоше из села, Иконија викну: »Аман, ага, стани мало!{S} Заборавих нешто да мојима на аманет |
ађаху муке да је утишају.</p> <p>»Знаш, ага«, рече кнез као да извини ову олујину, »у нашега на |
како ти се свиди царев пролазак?« упита ага да би повео разговор другим путем.</p> <p>»Е, па ни |
док имадосмо своје цареве!{S} Да ти мој ага чујеш, кад наши гуслари стану казивати како је нека |
/p> <p>Иза њих јахаше на високом вранцу Ага јаничарски.{S} Носио је кунтуш од зеленог атлаза оп |
одвојише и одступише натраг.{S} Хусејин-ага, једва стиже да Иконији прозбори: »Иди само са Шеке |
ава заболе.</p> <p>У јутру дође Хусејин-ага са својим Турцима и с арабом пред њену кућу.{S} Ико |
су у Вилиндару.</p> <p>И ако је Хусејин-ага из везирове кесе плаћао све мајсторе, Иконија покре |
" /> <p>Иконија, Шекер-кадуна и Хусејин-ага довезоше се на везировом кајику из Стамбола у Адени |
ad>IV</head> <head>РИЗВАН-БЕГ И ХУСЕЈИН-АГА</head> <pb n="52" /> <pb n="53" /> <p>Међу дивним д |
е жене, диже се граја, и кнез и Хусејин-ага имађаху муке да је утишају.</p> <p>»Знаш, ага«, реч |
>»Ваља да треба цару!« прихвати Хусејин-ага, који је као сваки Јаничар српски говорио. »Биће да |
.</p> <milestone unit="*" /> <p>Хусејин-ага је предао своме орта-баши писмену заповест Румили-Б |
о Бог да зором крећемо!«</p> <p>Хусејин-ага, као искусан војник, постави страже око села, а кне |
</p> <p>На један знак султаније, Кизлар-ага уведе унутра једног дервиша, високог, сувоњавог, цр |
евојке вриснуше престрављене.{S} Кизлар-ага викну две три оштре речи дервишу, те овај баци свој |
тили <pb n="84" /> да уђе унутра Кизлар-ага са дванајест црних евнуха, за њима дванајест дечака |
ме бајиру дочекали су их везиров Кизлар-ага и Капу-ага, онај први с белом а овај други с црвено |
} А овде не рече ни речи, кад је Кизлар-ага и Капу-ага заогрнуше као неким кафтаном од загасито |
врата изашле, а на другој страни Кизлар-ага отвори једна по ниска вратанца од седефа и пусти ун |
тним ширитом.{S} Кад јој је црни Кизлар-ага приступио, она се само сва стресе и побледе.{S} Мал |
злаћеним решеткама, онда се црни Кизлар-ага окрену целој свити, па само махну руком.{S} На мах |
да сам брзо измаче.{S} Оста само Кизлар-ага, његових шест Арапа, и Иконија са Шекер-кадуном пре |
огледе из девојачког ока.</p> <p>Кизлар-ага проведе Иконију кроз неколико лепо намештених соба, |
кер-кадуном пред вратима.</p> <p>Кизлар-ага закуца сребрном алком те се на мах оба крила раскло |
очекали су их везиров Кизлар-ага и Капу-ага, онај први с белом а овај други с црвеном и високом |
рече ни речи, кад је Кизлар-ага и Капу-ага заогрнуше као неким кафтаном од загасито зелене теш |
бели евнуси и бостанџије па и сам Капу-ага, одвојише и одступише натраг.{S} Хусејин-ага, једва |
си видела ни Кизлар-агу са његовим Кара-агама, ни Капи-агу с његовим белим евнусима, ни царева |
зну и једна и друга у гласно јецање.{S} Агапија јој паде око врата и просто се заценила била од |
то о светом граду Јерусалиму!«</p> <p>А Агапија устане, умије се, напије се воде, и онда седне |
ева посла нису чиста посла!«</p> <p>Кад Агапија преведе шта Иконија рече, султанија се слатко н |
знала.</p> <p>Гркињи је било право име Агапија, али су је у харему, као робињу, звали »Нурисаб |
зе..</p> <p>»Нека нас да плачемо!« рече Агапија. »Од како смо сиње кукавице изгубиле мајке наше |
евачице.{S} Султанија јој нешто рече, и Агапија јој преведе; али она не чу.{S} И опет јој то по |
гла по целу ноћ да спава, и онда би јој Агапија причала шта је видела у Јерусалиму, где је као |
неко гњездо савију.{S} Султанија преко Агапије запита Иконију да л’ се није препала?</p> <p>»Н |
би се слатко насмејала, па би тек опет Агапији рекла: »Хајде ти сад после ове веселе Џумбусаре |
, најпре на продају изнели. </p> <p>Ове Агапијине приче о Јерусалиму, о гробу Христовом,, о чуд |
испред мене!{S} Него, ако ниси сањива, Агапијо, причај нам што о светом граду Јерусалиму!«</p> |
.</p> <p>»А? шта велиш?« питаше Иконија Агапију, као да, се из сна пробудила.</p> <p>»Султанија |
конија приђе, те пољуби у образе најпре Агапију па онда и Петрију, бризну и једна и друга у гла |
.{S} Иза ових наступише риџали царства, аге од Дивана и од царској Сараја, кади-аскери, беглер- |
еведесет година, узе реч:</p> <p>»Аман, аге и бегови, ако сте царској раји дошли на весеље, доб |
="98" /> <p>Везир је купио био од Осман-аге прокупачког Лежимир и још три села у околини, начин |
с упорно противила наваљивањима Хусејин-аге и његове кадуне да се фереџом заогрне, па прође кро |
пуначка Туркиња била је кадуна Хусејин-аге, која је као Српкиња девојка носила име Марица.{S} |
ући полагано, али без страха иза Кизлар-аге; »вала ни ђавоља стража око пакла не може бити ни ц |
шла од Санџак-бега заповест: да Хусејин-аги без разговора предаду Иконију да је води у Стамбол. |
.{S} Поменух то једном поодавна Хусејин-аги, а он јави везиру, а везир посла на све стране, и н |
{S} Али ту Иконија, на супрот и Хусејин-аги и свима мајсторима и свом селу захтеваше, да се при |
г од Прокупља даде је на поклон Хусејин-аги.{S} Хусејин, јуначан Јаничар а пуки сиромах, одмах |
и дао га своме старом пријатељу Хусејин-аги.{S} Хусејин је дао везиру своју поштену јуначку реч |
его што је то приличило новоме Силиктар-аги, сиво-оком Ризван-бегу, крока господскога, витког с |
ин сав радостан и весео.</p> <p>»Да ми, аго, не замериш, а и цар да ми опрости, једва би смела |
и бабама кауркињама!«</p> <p>»Вољан си, аго, да с нама шалу збијаш!{S} А ко зна?{S} Свашта може |
асмеја и рече Хусејину:</p> <p>»Баш му, аго, молим те кажи, да човек не мисли да сам се од њега |
ија, ништа веће нема!«</p> <p>»Вољан си аго да тако говориш; ама да могу сада да прошетају овом |
и: »Иди само са Шекер-кадуном за Кизлар-агом и не бој се ништа!« па се онда сам брзо измаче.{S} |
оницама о плећима.</p> <p>»Гледај нашег агу, гледај!« викну Хусејин Иконији, па је у свом одуше |
злар-агу са његовим Кара-агама, ни Капи-агу с његовим белим евнусима, ни царева Силиктара, који |
а?!{S} Па ти онда ниси видела ни Кизлар-агу са његовим Кара-агама, ни Капи-агу с његовим белим |
султан га узме у сарај за свог Силиктар-агу.{S} То се високо дворско достојанство свагда давало |
-</p> <p>Робинзон Крусе...{S}1.-</p> <p>Адександар Велики ...{S} 1.20 </p> <p>Два брата ... -.{ |
о је Махмуд-паша, као песник носио име »Адени«, то се и његов овај дворац прозвао »Аденистан«.< |
а Боспору, има - један који се зове:{S} Аденистан.</p> <p>Чувен је био са лепоте многих својих |
стан«.</p> <p>Султан Ибраим поклонио је Аденистан своме зету Ризван-бегу, кад му је кћер Мејрим |
ше се на везировом кајику из Стамбола у Аденистан.</p> <p>На мраморноме бајиру дочекали су их в |
ни«, то се и његов овај дворац прозвао »Аденистан«.</p> <p>Султан Ибраим поклонио је Аденистан |
арев, везир царев и господар од дивнога Аденистана.</p> <p>Свадба се његова обавила са свечанос |
e unit="*" /> <p>У пространоме перивоју Аденистана било је по више ћошака и малих конака.{S} По |
<p>»Беже!« поче калуђер; »има ред и има адет у царевој земљи.{S} Најтеже је раји и до срца је б |
белом коњу, витим копљем пробада зелену аждају; Св. Јован у мркој камиљој кожи с мрком тиквицом |
за облачке од сребра на плавоме небу од азура.</p> <p>Кад би на спрам оног прозора са решетком, |
то што си се неком другом поклонила!{S} Ај« гракну Гавран, тресну једном грозном псовком и шкрг |
дном грозном псовком и шкргутну зубма; »ај, да га знам ко је тај, коме не треба да се вера по ш |
Д.{S} МИЈАТОВИЋ</p> <p>СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА</p> <p>ДОСУДИЛА ЈЕ ОВОЈ ПРИПОВЕТЦИ</p> <p>Мар |
неколико пута: »Алах акбар !...{S} Алах акбар !...{S} Велики је Бог!«</p> <p>Ризван метну оно п |
понављаше тихо по неколико пута: »Алах акбар !...{S} Алах акбар !...{S} Велики је Бог!«</p> <p |
е и од мене рекоше: »Мал дер Хиндустан, акл дер Френгистан, хижмет дер али Осман,« »преко блага |
лим се нешто, да л’ је моја мати жива«, Ако је жива, па се мучи у сиротињи док ја газим по свил |
ћ патријару с поклонима и с молбом, да, ако већ сам не може, пошље кога да цркву мироноше и да |
зван; »нека потрошим и двадесет хиљада, ако само тиме могу да купим теби за твоје старе дане не |
си и сама на овоме свету уцвељена била, ако је добро ово што учиних, нека је за здравље моме Ив |
шта наказива па заврши: »Оче Никодије, ако је усаветујеш те пристане, ево од мене прилога Свет |
а, узе реч:</p> <p>»Аман, аге и бегови, ако сте царској раји дошли на весеље, добро сте нам дош |
понављаше кнез, — »без разговора, вели, ако хоћете да вам глеве на раменима а слемена над глава |
ко слушала, да већ не може срећна бити, ако јој га султан не поклони.{S} Тако је Ризван-бег пос |
да ће му главу својом сабљом одрубити, ако би Иконије преко ноћ нестало.{S} Сељани се искупише |
вом бригом и да ћу нашега Иву одгајити, ако ми Бог помогне, те да прихвати да сам чува добро им |
покривено бусени.{S} Али ако си ми син, ако хоћеш да се твојој мајци бар под њену старост скине |
. »Ако пође тако и даље, како је пошао, ако слуша и учи како је почео, ето једнога дана од твој |
циганчице скакућу испред мене!{S} Него, ако ниси сањива, Агапијо, причај нам што о светом граду |
ја сам се оцу твоме заветовала: да ћу, ако ми Бог и мајка божја помогну, испунити му његову по |
де стигне предузеће стадо.{S} А ти ћеш, ако Бог да, да будеш пастир божјега стада.{S} О да ми Б |
пре двадесет и толико година отео, жив; ако је жив, биће да је, као и отац што му беше, јуначко |
се гази.{S} Пази беже, да не падне крв; ако падне, на твоју ће главу!«</p> <p>Раздера се вођ ту |
ј за њу.{S} Ако је жива, доведи је амо; ако је умрла, подај сиротињи хиљаду аспри и сагради чес |
година.{S} Него пошљи по ово једно!{S} Ако уцвелиш кога, биће само једну жену.{S} Плакаће, па |
лудој јал’ поносној памет повратила.{S} Ако ми до захода сунца у уторак не пошљеш реч да приста |
моја, рече Господ!« Мишљаше о томе.{S} Ако је истина да је Бог казао, онда је грешно што људи |
едеш на миру и без бриге поред мене.{S} Ако мислиш, да ћеш бити срећнија међу својим људма, доб |
да јој не дира у цркве и манастире.{S} Ако ти не вермаш царску реч, раја је верма, и не дамо д |
га Светоме Јовану пет стотина аспри.{S} Ако не ће, слободно јој реци да ћу од себе чуда учинити |
ди у село које знаш, распитај за њу.{S} Ако је жива, доведи је амо; ако је умрла, подај сиротињ |
е и невоље, и бранити рају сиротињу.{S} Ако икако може бити дај нам сина на књигу.{S} Нека се н |
га да поји тропаре и кондаке свецима, а ако га оставиш у манастиру девет година може свикнути и |
зна, можда су га Турци већ и заклали, а ако нису, потурчиће га! »Еј, кукавици мени сињој!{S} А |
верне слуге нашега цара честитога.{S} А ако ли сте по каквој другој работи царској, казујте, на |
рне, неће село за њим пресвиснути.{S} А ако ће да пали што има, боље нека све то поклони светом |
сам друго него једна проста жена, која ако је и видела нешто мало среће, то јој није дуго потр |
вати како је некада у нас било!{S} Вала ако није и лепше било, није мање!«</p> <p>»Јок вала!« р |
ади у срце мога детета по које зрно, па ако буде божја воља, оно ће да никне и плод донесе.{S} |
се Иконија ноћас спреми, па да се сутра ако Бог да зором крећемо!«</p> <p>Хусејин-ага, као иску |
зван се мало насмеја.</p> <p>»Прости ме ако кажем, што се не ваља.{S} Стара сам, бога ми, годин |
о је младо пастирче, сељаче једно, коме ако је било највише осам година, Дуваше у незграпно изд |
и домаћинима, мољаше све да јој опросте ако се на овом свету видели не би прекрсти се и седе у |
на прса и поклони се своме старешини, и ако овај чак ни слутити није могао, да га је иза оне ре |
сељанци, а ти си добар као добар дан, и ако си везир турскога цара!«</p> <p>Ризван се мало насм |
p> <p>»Јесте, брате, све ми је казао, и ако ништа у томе новога није било!«</p> <p>»Па шта си м |
казати и ако ми је зазор за по нешто, и ако се за друго опет бојим да душу не огрешим.{S} Ево м |
уде.{S} Пусти ме да идем да га видим; и ако сам позни и последњи, опет да му срећу зажелим!{S} |
p> <p>»Вала ћу ти поочиме, све казати и ако ми је зазор за по нешто, и ако се за друго опет бој |
само јединче моје.«</p> <p>Али Турци и ако не касаху, опет одмицаху с робљем својим.{S} Окрета |
арском иконостасу у Вилиндару.</p> <p>И ако је Хусејин-ага из везирове кесе плаћао све мајсторе |
шиш толико«, прихвати благо Иконија; »и ако си царев везир, опет и твоја хазна има дно своје!«< |
што учиних, нека је за здравље моме Иви ако је у животу, а нека му је за душу ако у животу није |
дљи црне земље покривено бусени.{S} Али ако си ми син, ако хоћеш да се твојој мајци бар под њен |
да куца, не знађаше ни сама зашто, мањ ако није што јој Хусејин оно онако из ненада викну.</p> |
е се махне!{S} Нека не лудује.{S} А већ ако хоћ да тумарне у свет, нека га, нек тумарне, неће с |
и ако је у животу, а нека му је за душу ако у животу није!«</p> <p>Сутра дан, опет пред зору, И |
Мало час па Иконија виде шта је.</p> <p>Ако не више, а оно бар стотину Турака коњаника беше се |
добро ђаче!« рече ведро отац Никодије. »Ако пође тако и даље, како је пошао, ако слуша и учи ка |
у планини.{S} Опет сама себи говораше: »Ако је тако, онда не ваља оно што село учини!«</p> <p>И |
о својим <pb n="44" /> громким гласом: »Ако ћете тако, што ће вам суд?{S} А кад нећете суд где |
икодију и овога и онога света!«</p> <p>»Ако ће да иде све по реду, имаш ти мало по дуже до самр |
и се по недрима размилише хладне гује и акрепи; утекох из пећине на поље.{S} Сунце већ беше огр |
јити могу, ја те гладна нахранити могу, ал’ ти, Гавране, никад опростити не могу!{S} Него кажу, |
биљан и смеран.</p> <p>»Ево Асас-баше и Алај-чауши, трче да јаве да иде Падишах.{S} Отвори добр |
о по неколико пута: »Алах акбар !...{S} Алах акбар !...{S} Велики је Бог!«</p> <p>Ризван метну |
/p> <p>»Од толиких радости којима ме је Алах (нека му је слава!) обасуо, ова данас није најмања |
уком, понављаше тихо по неколико пута: »Алах акбар !...{S} Алах акбар !...{S} Велики је Бог!«</ |
не, повисоко издигнуле главе, у главама алем камен драги, на токамо пуце под гр’оцем, и у њему |
лику звезду од рубина са полумесецом од алем-камена изнад ње.{S} И коњ и јахач трептали су на с |
агдом, око кога се савијало три низа од алема, рубина и сафира.{S} Златом оковани кајиши са дуг |
вако из ненада изниче човек из шипрага, али савлада свој немир па рече:</p> <p>»Бог с тобом, Га |
одиже у вис своју камилавку пуну змија, али с муком и напрезањем као да је свака од олова; прот |
p> <p>Гркињи је било право име Агапија, али су је у харему, као робињу, звали »Нурисаба«, што з |
зати.{S} Видим да је мука и мајсторија, али то се у нас не би звало да је игра.{S} У нас је, и |
есницу.</p> <p>Иконија се није препала, али које од стида са онаких речи, које од срџбе поцрвен |
штовањем.{S} На весеља није никад ишла, али где год би се десила болест или смрт у кући, ту је |
ажели!«</p> <p>»Жена и није свуда жена, али је мати свуда мати!« рече Хусејин благо. »Није то < |
е било ни педесет <pb n="60" /> година, али је од туге и од невоље пре времена оседила.{S} Прем |
ан, саграђен сасвим близу обале морске, али не баш врло далеко од главног конака и од великог х |
.{S} Он јој тобож помагаше да се дигне, али јој на ухо полагано шапну: »Не рекох ли ти, да ћу т |
ђурђевак.{S} Она се маши да га подигне, али је Иконија нагло прихвати за руку и викну: »Не, кће |
луђери и сви гости на Иконију да седне, али их она смерно мољаше да је пусте да њих, као најмил |
народа, на које наиђе беху усплахирене, али нико не знађаше шта се збило.</p> <p>Мало час па Ик |
вала од људи и од зверади да не погине, али му у срцу никада опраштала нисам.{S} Али кад је мен |
а призивљем Бога и Св. Јована за јемце, али ми верујте, да нисам ни помишљао да може да изађе н |
се даде на смеј па се слатко насмејаше, Али се Иконија није смејала него се баш била препала.</ |
: нађох сина кога ми Јаничари одведоше, али ми га турска вера оте, да од њега турска срећа град |
} Гавран је истина мало чудновате ћуди, али биће да су га завидљивци и пакосници више извикали |
ам за њ и поклон, малечак и сиротињски, али је у мога везира срце велико и господско, па ће да |
p>»То је оно што ми је зазор попричати, али видим није инако већ да ти све кажем!«</p> <p>И онд |
ј књизи.{S} Твоја мајка не ће доживети, али опет за то може бити да ћеш ти јахати белог коња на |
говориле српски, истина мало заносећи, али тек српски.{S} Колико је било танких робињица и брз |
на помодрелим уснама, промуклим гласом, али <pb n="32" /> све слабије и слабије, она само муцаш |
рештавим и нешто мало загушеним глисом, али тек разговетно, проговори неколико речи, од којих ј |
, и полагано клизаху се низ њено бледо, али савршено мирно лице; око углова од усана станио се |
е света, који се око вењака скупио био, али већина калуђера није видела шта би, него својски до |
Златан конац беше поцрнео и позеленио, али плави и црвени конци беху још једнако живе боје Јед |
{S} Миленково имање истина није велико, али чича Сима не само да не може да ти помаже него, она |
остах сам.{S} Понех се и побеснех мало, али још не сврнух с памети.{S} Једнога дана случајно уд |
гледаше у свога унука.{S} Беше му мило, али не могаше ништа друго да каже него: »Тако, синко, т |
смо Соколови.{S} По срцу можда и јесмо, али нит имамо крила нит очију Соколових.{S} Нити знаш к |
Иконија самој себи корачајући полагано, али без страха иза Кизлар-аге; »вала ни ђавоља стража о |
По твојој доброти ти би и пролио сузу, али ко ће наћи попа да ми гроб прелије и прекади и да м |
решетку.{S} Не могаше да скине решетку, али не скидаше погледа свога са ње, докле га поносити к |
сник; хтедох их послати Светоме Јовану, али умрех пре него послах и пре него наредих.{S} Устани |
приличи царевој кћери и царевом везиру, али што ће усред тога једна проста и стара Супкиња сеља |
која би кадра била царевину да уздрма; али је грехота да луда раја једнога дана узаман гине и |
јој нешто рече, и Агапија јој преведе; али она не чу.{S} И опет јој то поновише, кад је султан |
де се водити и посадити као да је дете; али чим му везир пусти руку он се диже на ноге, одмаче |
м вас обе, јер видим да сте добре душе; али не могу да волим службу вашу.{S} Боли ме ево овде« |
гме бих вам о томе могао много причати; али нека не вреди!«</p> <p>И онда чича Сима ућута, и ни |
лава, а срце ми је уцвељено и отровано; али ти си хладна и паметна мушка глава, а срце ти није |
како страшан!« одговори Иконија мирно; али опет ти само мени њега покажи!«</p> <p>У том прође |
сад велим: хоћу ћери моја што год могу; али оно што ја могу није много.{S} Научићу га да чита, |
оји то знамо, кријемо ту народну тајну; али бадава крити, да је само видиш одмах би познао.{S} |
о ми то, мајко, и раније не помену?!{S} Али нека је у добри час!{S} Ево ћу испросити у цара фер |
аш душе рекла бих ти: не греши душе!{S} Али човек који се крије по шипрагу да види како жена је |
ије да није лепо, баш је много лепо!{S} Али оно да је да султанија чује!{S} Еј, еј, авај нама!« |
и сам, жено, згрешио више него Богу!{S} Али јесте, ево видим, Бог ми се свети.{S} Његова освета |
S} Пред прве певце малко је заспала.{S} Али се брзо тргла, јер јој се приснило да види Гаврана |
ама тући <pb n="30" /> се с Турцима.{S} Али је сад на сабору мало ко имао секиру а још мање кос |
рф-вилајет и да ти је мати кауркиња.{S} Али каква кауркиња?{S} Сељанка са очима једне хасеки-ка |
војом четом одмах к Лежимиру похита.{S} Али им дође порука од Иконије, да тога не чине.{S} Не в |
ркви да повратим половину од оставе.{S} Али све узаман!{S} Дочеках је с ову страну Липавице; ви |
је тако и само везир желио да буде.{S} Али ту Иконија, на супрот и Хусејин-аги и свима мајстор |
љах негда да ми дом као сунце греје.{S} Али ето, у место једне грудве снега, пала је на мене пл |
ина ником и ни на што пожалила није.{S} Али је из дана у дан бивала све невеселија.{S} Тек би с |
рочити најпосле још који корак даље.{S} Али им се најпосле досади, Један од њих положи главу ме |
скоро по неки пут и да ме расплаче.{S} Али ти нећу крити, јесам тужна, и чини ми се да ми се с |
о педљи црне земље покривено бусени.{S} Али ако си ми син, ако хоћеш да се твојој мајци бар под |
су!{S} Сви сте ми добри и предобри.{S} Али кад прођем поред оних ваших тица са кратким кукасти |
ли му у срцу никада опраштала нисам.{S} Али кад је мене Бог милостиви оволиком радошћу данас бл |
ли жудим <pb n="96" /> за завичајем.{S} Али има друго нешто што знам.{S} Стара сам, свакога час |
прекољем и да се крви њене напијем.{S} Али ми сотона шапну »Море то није ништа! та сласт за кр |
тима дотакну спод под њеном папучом.{S} Али већ трећи дан Иконија не могаше да сноси ово чудо о |
акуповах земље, и виноград и забран.{S} Али не зна село чијом муком то би.{S} Ваља да вам испри |
да, кроз коју се улазило у манастир.{S} Али су Турци у време ратова с деспотом Ђурђем град пору |
е.{S} Мало даље, па угледасмо цркву.{S} Али каква црква!{S} Из темеља па за један аршин све о с |
двојици сељака да га унесу у цркву.{S} Али се Гавран никако не даде унети, него пузећи четворо |
ара, то само она и Ризван-бег знају.{S} Али тек Мејрима, коју је Султан као најлепше и најбистр |
ео оних домаћина што судише Гаврану.{S} Али Гавран бејаше још жив.{S} Био је оседио, у лицу поц |
годинама могла је бити кћи Хусејину.{S} Али она се не могаше довољно да нахвали Иконији, колико |
нека језа као да је ушао у гробницу.{S} Али чим му се очи мало свикну, одмах му се око срца про |
ма.{S} Хтеде да га запита: »Шта велиш?« али не могаше уста да отвори.</p> <p>У том тренутку рас |
кољи се, кашљуцне два три пута, па тиха али и прекорно рече:</p> <p>»Не ваља то тако, снахо!{S} |
одговорила: да га молим да ми не замери али да не могу.{S} Није да му махне налазим него нећу д |
сад мирна збиља, а испод ње један тихи али тек видљив нанос дубоке туге.{S} И мушко и женско, |
ндустан, акл дер Френгистан, хижмет дер али Осман,« »преко блага Хиндустана, и памети Френгиста |
речи прозборити. </p> <pb n="28" /> <p>Али се брзо прибра.{S} Прекрсти се, промуца: »Помози ми |
божју, и видесмо угодницу божју!</p> <p>Али се Иконија снебиваше да изађе на горњи мраморни пра |
асведочи своје велико поштовање.</p> <p>Али није дуго постојало, па он сам признаде: да мати ње |
омачкога.{S} Народ се развесели.</p> <p>Али нико се на томе сабору није осећао срећнији од Икон |
може бити ни црња ни страшнија!«</p> <p>Али се призор овај брзо замену другим.</p> <p>Уз широке |
ицу, оставте само јединче моје.«</p> <p>Али Турци и ако не касаху, опет одмицаху с робљем своји |
p>»Ја сам боља од бумбара,« рече ружи, »али те бистра вода може однети ноћас до на груди каквој |
чекивања мојих испунио«, рече Иконија; »али ми остаде једна жеља на празно.{S} Мислила сам, как |
д јој царева рука срце ишчупа!«</p> <p>»Али ти не знаш да је умрла!{S} Добри мој Лала, ево сад |
тима.</p> <p>Кизлар-ага закуца сребрном алком те се на мах оба крила расклопише.{S} Иза врата с |
рну и једну златну кадионицу, баце у њу алоје и још неке индијске мирисе и покадише њима најпре |
«</p> <p>»Вољан си аго да тако говориш; ама да могу сада да прошетају овом чаршијом само <pb n= |
оји беху далеко од ње, довикиваху јој: »Ама изиди на горњи праг од цркве, да те сви видимо!?{S} |
сребрне аспре!« </p> <pb n="41" /> <p>»Ама истину ли »говориш?« повикаше сељани са више страна |
рђену перјаницу, на челу између оба ока амајлију са крупним једним смарагдом, око кога се савиј |
} Узех од тебе ово парче и чувах га као амајлију.{S} Сиромах сам да ти радост моју богатим покл |
лоном покажем.{S} Рекох да ти носим ову амајлију!«</p> <p>Ризван скочи на ноге.{S} Уздрктаним р |
о: </p> <pb n="94" /> <p>»Авај мени!{S} Аман, мајко, казуј што ти је?«</p> <p>»Бојим се, било б |
то је грло доносило викаше непрекидно: »Аман вам Турци, оставте ми чедо моје!{S} Ево просто вам |
ад већ изађоше из села, Иконија викну: »Аман, ага, стани мало!{S} Заборавих нешто да мојима на |
реко деведесет година, узе реч:</p> <p>»Аман, аге и бегови, ако сте царској раји дошли на весељ |
на чекрк окреће, те казује....«</p> <p>»Аман! куд си пошла, шта си намислила!« прекиде је Хусеј |
а зајеча: »Иконијо, јадна моја Иконијо, аманет ти отац мој и аманет ти дете наше!« Заклех му се |
а Бога ми реците и кнезу и свему селу: аманет вам онај невољник у планини; немојте да огрешите |
и мало!{S} Заборавих нешто да мојима на аманет оставим!«</p> <p>Хусејин устави своју чету и ара |
адна моја Иконијо, аманет ти отац мој и аманет ти дете наше!« Заклех му се да ћу му оца чувати |
А он: »Гледам те да л’ си човек, да ти аманет дадем!« А ја рекох: »Баш јесам!« А он онда: »На |
еби, Боже, слава теби! во вјеки вјеков, амин!« </p> <pb n="100" /> <p>То је био несрећни Гавран |
спитај за њу.{S} Ако је жива, доведи је амо; ако је умрла, подај сиротињи хиљаду аспри и саград |
х по луговима од најлепших дрва, што их Анадолија и Румелија имају.{S} У пространоме парку њего |
уменлије, кедрова са Ливана, кипреса из Анадолије.{S} Цветне баште попрскиване водоскоцима и на |
е и частио песнике из Перзије, Мисира и Анадолије, и учене хоџе и улеме из све турске царевине. |
алета.</p> <p>Иза њих на високом једном анадолијском хату јабучасте боје, јахаше леп млад човек |
аше народу озбиљно: да му је Бог послао анђела, који га је бистром водом расхладио и вином напо |
ани сликама светаца и небесних прилика, анђели с дугим крилима и с мачевима високо уздигнутим; |
кубе горе у кебо, да отклони цркву да и анђели чују, а ми све младе жене и девојке пожутесмо ка |
лим гласом промуца: »Ти си ... божји... анђео!«</p> <p>Иконији је срце било пуно тегобе, па ни |
а опточен широким первазом од зибелина, антерију од истог таквог атлаза с рукавима од белог атл |
нило доласком турских коњаника и шарене арабе.{S} Искупише се сељани пред судницу, те чуше од к |
санџак-бег од Топлице дао, и са једном арабом, покривеном зеленим шаторским платном, падне пре |
дође Хусејин-ага са својим Турцима и с арабом пред њену кућу.{S} Иконија се ижљуби са Макреном |
им!«</p> <p>Хусејин устави своју чету и арабу.{S} Викну сељанима, који издалека жалостиво гледа |
свету видели не би прекрсти се и седе у арабу.</p> <p>Кад већ изађоше из села, Иконија викну: » |
еду и облакшај душу своју на теразијама Аранђеловим!«</p> <p>Гавран заиска још један гутљај рак |
свакога часа и кад се не надам може ме Аранђео крилима куцнути да му душу предам, па ме страх |
даље у ходник, пружали су се редови од Арапа, од којих једни држаху сребрне наџаке, а други го |
.{S} Оста само Кизлар-ага, његових шест Арапа, и Иконија са Шекер-кадуном пред вратима.</p> <p> |
аши ђаци поје, а оно дотрче они страшни Арапи, (буди Бог с нама!) па ме извуку напоље да гледам |
једна сељанка трчи за њима.{S} Један се Арапин одвоји од чете па појаха натраг њој у сретање.{S |
је стропошта на земљу као мртва.</p> <p>Арапин је гледаше за неколико тренутака, па онда скочи |
оје дете!«</p> <p>Као да није ни видела Арапина, она протрча мимо њега дркћући све то краћим и |
S} Просу турску бујицу прекора на црног Арапина, куцну га буздованом и два и три пута у плећа т |
него ми тако долази свагда, чим угледам Арапина, сва се стресем и најежим а не знам ни сама за |
ичући: »По Богу сестро, не дај ме црном Арапину, ево га де ми црним канџама срце хоће да ишчупа |
е четири помоћнице, а иза њих дванајест Арапкиња, па дванајест белих жена, а иза њих 24 младих |
и ова деца овде кажу да говоре турски и арапски, а оно све те тице погледају право и оштро у <p |
{S} Боже благи, може бити они то сад по арапски гунђају: »а шта ће та сељанка овде?{S} Није њој |
сиџаде, стаде на њ’ проговори неколико арапскик речи, па се онда узе ударати у главу буџом јед |
таоце поздрављали персијским стиховима, арапским наводима из корана и турским пословицама.{S} О |
царски јелек: дванајест као млеко белих арапских хатова, с густим и до земље црним реповима.{S} |
S} Загушљиво закрешта некаквом, ваља да арапском псовком, завитла троструком татарском камџијом |
<p>Иза њих јахаше Спахи-баша на дивном арапском коњу.{S} Био је одевен као и друге спахије сам |
ојом главом, да нико од бесних Турака и Арбанаса не смета, да се црква и конаци око ње саграде, |
{S} Поручише нам калуђери Дечански: ето Арбанаса на манастар!{S} Ломисмо се забадава око манаст |
А, вере ми, волео бих, снахо, да су ми арбанашке пушке срце разнеле, него што ето доживех да т |
у, звали »Нурисаба«, што значи »Зорка«; Арбанашкињи је било име Петрија, а у харему су јој дали |
оје жене једну Гркињу из Солуна и једну Арбанашкињу из Скадра.{S} Обе су говориле српски, истин |
Иконија подиже један крај платна, којим арњеви беху покривени, па викну:</p> <p>»О, Ристифоре и |
и каква црква!{S} Из темеља па за један аршин све о самог црвеног мерџана; па онда зидови све д |
и Јаничар озбиљан и смеран.</p> <p>»Ево Асас-баше и Алај-чауши, трче да јаве да иде Падишах.{S} |
аге од Дивана и од царској Сараја, кади-аскери, беглер-бези паше и везири, све то са сабљама и |
р и везир потрчали би да им посипљу пут аспрама!«</p> <p>Јаничар се насмеја, па махну руком као |
ити да му се сотона, коме је он душу за аспре продао, осветио.{S} Бог се друкчије свети. »Освет |
, испод ћерамида лонац; у лонцу сребрне аспре!« </p> <pb n="41" /> <p>»Ама истину ли »говориш?« |
их се у пећину, подигох све до последње аспре и одох кући пун радости, Да вам не дужим!{S} Ђаво |
ћу падишину поче сад да се бије грабећи аспре са калдрме. </p> <pb n="72" /> <p>»Виде ли цара?« |
ву мишицу.{S} Јест, бејах будан и то су аспре што се беле!{S} Заграбих руком и сасух две три пр |
мене прилога Светоме Јовану пет стотина аспри.{S} Ако не ће, слободно јој реци да ћу од себе чу |
угачку кесу, па између многих мангура и аспри огледаше да руком, која дркташе извади сребрн гро |
мо; ако је умрла, подај сиротињи хиљаду аспри и сагради чесму уз друм, нек жедан путник жеђ гас |
спод те плоче има лонац, у лонцу хиљаду аспри; стекох их као хајдук, чувах их као испосник; хте |
цареве бацаше читаву дажду од сребрних аспри у гомиле света, који са још ватренијим узвицима з |
пушта бакарне мангуре и по коју сребрну аспру.</p> <p>Нешто снажном својом руком, нешто слатко- |
м од зибелина, антерију од истог таквог атлаза с рукавима од белог атлаза, широке шалваре од цр |
истог таквог атлаза с рукавима од белог атлаза, широке шалваре од црвене чохе и жуте чизме.{S} |
ничарски.{S} Носио је кунтуш од зеленог атлаза опточен широким первазом од зибелина, антерију о |
и зографе, који су били на Светој Гори Атонској и који су се хвалили и Иконији и народу, да су |
драга па викну: »А, бре, синови цареви, аферим!«</p> <p>За њима иђаше једна чета »Бостанџија« о |
сврши она два пута живо рече: »Аферим, аферим!« а све њене дворанке поновише за њом: »Аферим!! |
се песма сврши она два пута живо рече: »Аферим, аферим!« а све њене дворанке поновише за њом: » |
« а све њене дворанке поновише за њом: »Аферим!!« На један миг, оне две шербет-девојке крочише |
="88" /> својим сребрним гласом викну: »Аферим!« И опет шербет-девојке прискочише играчицама и |
икој мери одликовао, да је велики везир Ахмед-паша јавно признавао да се само његовом личном ју |
ајбољу децу, па их носи да му служе као Аџем-оглани и Ич-оглани.{S} Ево се још нису утрле сузе |
а из харема, па ће да проба да их храни бабама кауркињама!«</p> <p>»Вољан си, аго, да с нама ша |
ј извор иза цркве, те умиваше лице, јер бабе причаху како од те воде јача вид очњи, и како је ч |
им канџама срце хоће да ишчупа!«</p> <p>Бабе неке дођоше те јој бајаху свака на свој начин.{S} |
се, као врло млад јаничар при освајању Багдада од Перзијанаца у толикој мери одликовао, да је |
то знамо, кријемо ту народну тајну; али бадава крити, да је само видиш одмах би познао.{S} А да |
са крупним црним зеницама, са очима као бадем повијеним, са дугим свиленим трепавицама, са вити |
, зелене и беле; око паса танки свилени бајадери, по којима златна и сребрна жица беше извезла |
из цркава, јер је још на Косову Султан Бајазит дао своју царску реч раји да јој не дира у цркв |
ишчупа!«</p> <p>Бабе неке дођоше те јој бајаху свака на свој начин.{S} Пети дан Иконија се већ |
мбола у Аденистан.</p> <p>На мраморноме бајиру дочекали су их везиров Кизлар-ага и Капу-ага, он |
ка, а у који ће побожни народ да спушта бакарне мангуре и по коју сребрну аспру.</p> <p>Нешто с |
носи у руци мален котлић од калајисаног бакра, у који ће отац Никодије овда и онда да напоји ос |
траноме парку његовом било је грмова са Балкана, четинара с Дурмитора, јасенова с Копаоника, ли |
кна.{S} Иза бостанџија корачаху сложно »Балтаџије« са скрлетним доламама и белим турбанима, нос |
осудили да погине, а он замолио цара да бар пред смрт види своју мајку; а цар, као милостив цар |
те поред себе имам, и да се потрудим да бар старост своју проведеш на миру и без бриге поред ме |
емље.{S} Жена ми говораше: »Море однеси бар пола цркви, да ти се не освети Бог!« Не послушах је |
си ми син, ако хоћеш да се твојој мајци бар под њену старост скине тешки камен са срца, а са ду |
ко се сав топи од милине што је подесио бар оно, што пада на три прва корака.{S} Просто не мога |
виде шта је.</p> <p>Ако не више, а оно бар стотину Турака коњаника беше се развило у ланац па |
> <p>Писма из Москве ...{S} 1.- </p> <p>Барјактар Бојана ... -.{S}40 </p> <p>Мицко Харамбаша .. |
па махну руком као да каже; »Море жено батали ти то!«</p> <p>»Да ти видиш Топлицу Милана,« поч |
а пастрмка, вади цвет из косе, љуби га, баца у воду и мрмља чаролије.{S} Хе, душо моја, зар то |
села, и поља и њиве и народ који ће да баца капе под пазуво па да се клања и да виче »благосло |
.{S} Виде још како неки из свите цареве бацаше читаву дажду од сребрних аспри у гомиле света, к |
једну сребрну и једну златну кадионицу, баце у њу алоје и још неке индијске мирисе и покадише њ |
чким носилима у планину, да га у пећину баце.</p> <p>»Нека га, скотина једна, нека цркне!« рече |
грош.{S} Најпосле га дохвати, стегну и баци га јуначки своме унуку у котлић.</p> <p>»Их, болан |
кну две три оштре речи дервишу, те овај баци своју високу и шиљату камилавку од сивог сукна дол |
прикривка гледао; да се онда као богаљ баци у пећину где је оставку предигао, па да се ту оста |
х страна, а кнез и кметови од Лежимира, баш као домаћини, све гологлави дочекиваху госте.</p> < |
светињу виде!«</p> <p>»Јесте, Бога ми, баш царски рисовуљ!« одговори отац Никодије с пуно поуз |
ајде, и ово је лепо, није да није лепо, баш је много лепо!{S} Али оно да је да султанија чује!{ |
да у онај тополски луг с оне стране.{S} Баш нигде ни сенке од каквог човека.</p> <p>У џбуну пор |
идиш како је, а ја само да ти кажем, да баш онда, кад ме придигоше, несрећни Гавран (да га Бог |
слимане поздарвља!{S} Па ти ниси видела баш оно што је најлепше!{S} А лепо сви они прођоше мимо |
рађен сасвим близу обале морске, али не баш врло далеко од главног конака и од великог харема.< |
онији, па је у свом одушевљењу гурну не баш врло нежно.{S} И онда сави руке на прса и поклони с |
и рече: »Лепо је, лепо је!{S} Ове иконе баш као у Вилиндару!{S} Него хајде сад да те ја водим у |
ше, Али се Иконија није смејала него се баш била препала.</p> <p>У том уђе четрнајест младих де |
Гледаше једнако за њим: срце јој лупаше баш као да се нешто препала била, и једва дихаше.{S} Ка |
ујем.{S} Јест, не може бити друго, него баш говоре.{S} А шта могу друго да говоре него: »А шта |
кве царске да остану!«</p> <p>»Је ли то баш царски рисовуљ?« упита Иконија радознало и опет као |
ад је у колу.{S} А стидљивост и чедност баш требају свакој девојци као цвету мирис и боја!{S} Б |
овек, да ти аманет дадем!« А ја рекох: »Баш јесам!« А он онда: »На седамнаестом кораку од прага |
својој ово изванредно расипање новца; »баш нека и отац Никодије запамти кад је наш Иво први пу |
изведем!« рече Хусејин Иконији.</p> <p>»Баш се не бих препала па да је како страшан!« одговори |
а се и рече полагано сама себи:</p> <p>»Баш хвала Богу, те нема никога, ни да ме види ни да ме |
па се насмеја и рече Хусејину:</p> <p>»Баш му, аго, молим те кажи, да човек не мисли да сам се |
н! чича Сима даде сребрн грош!«</p> <p>»Баш!« рече старац кашљуцајући и као да објасни снаси св |
пита: »је ли да је лепа песма?«</p> <p>»Баш је лепа!« одговори Иконија; »Много лепа!{S} Занела |
ебрне жице.</p> <p>Иза њих јахаше Спахи-баша на дивном арапском коњу.{S} Био је одевен као и др |
рху.{S} Поред њега је стајао и Булбулџи-баша, надзорник славуја, са крилом јастребовим у челенц |
ри речи у четири ока.</p> <p>Кад капуџи-баша поднесе овакав извештај Ризван-бегу, овај заповеди |
задивила кад виде како, само што Тутуџи-баша зазвекта својим прапорцима, свака од оних тица при |
ичар озбиљан и смеран.</p> <p>»Ево Асас-баше и Алај-чауши, трче да јаве да иде Падишах.{S} Отво |
/> <p>Хусејин-ага је предао своме орта-баши писмену заповест Румили-Беглер-бега, да старог Јан |
ано.{S} Кад чусмо у Једрену, рекох орта-баши:{S} Знао сам да ће да буде.{S} Пусти ме да идем да |
ира стари један Јаничар.{S} Каза капуџи-баши да се зове Хусејин, да је чорбаџија Доганџија које |
и камењу: како се Иконија овде, шири и башкари!« Па онда опет њему липа тихо шапуће: »Кад челе |
у зеленој свили.{S} Изгледаху као жива башта од лалета.</p> <p>Иза њих на високом једном анадо |
/p> <p>Сама ћошка блистала је као да је башта од разнобојних лалета: по споду персијски ћилимов |
сметњи.{S} Ови царски двори, ове царске баште сва ова госпоштина што се цакли у диби и кадифи, |
Ливана, кипреса из Анадолије.{S} Цветне баште попрскиване водоскоцима и напајане поточићима, ко |
р, цркву послуживали и дохотке са њених баштина прибирали.{S} Патријар нареди: да се црква посв |
е.{S} Пролазећи с оваким спроводом кроз башту, она би се сама у себи насмејала и рекла:</p> <p> |
што!«</p> <p>Прођоше као с литијом кроз башту, мимо неколико кијосака, мимо многе чесме мраморн |
кроз неко смиље изађосмо у једну дивну башту.{S} Сунце грануло па обасјало цвеће, да ти очи за |
има је Иконија нарочито запазила Тутучи-башу, надзорника папагаја, са два шарена крила папагаје |
посвети цркву и одмах ударише у велика бденија.{S} Милина је било погледати на оној лепој летњ |
и.{S} Оста у порти на трави до свршетка бденија.{S} Око ње се искупише кнез и главни домаћин из |
лењену на сабору код Св. Јована, Санџак-бег од Прокупља даде је на поклон Хусејин-аги.{S} Хусеј |
још десетак коњаника, које му је санџак-бег од Топлице дао, и са једном арабом, покривеном зеле |
води у Стамбол. »И још поручује Санџак-бег«, понављаше кнез, — »без разговора, вели, ако хоћет |
добри час, верна рајо!« рече ми санџак-бег; »неће ти на јалово бити.{S} Валах и онако има по в |
је кћер Мејриму за жену дао.{S} Ризван-бег се, као врло млад јаничар при освајању Багдада од П |
га султан не поклони.{S} Тако је Ризван-бег постао зет царев, везир царев и господар од дивнога |
младог Силиктара, то само она и Ризван-бег знају.{S} Али тек Мејрима, коју је Султан као најле |
18910_C4"> <head>IV</head> <head>РИЗВАН-БЕГ И ХУСЕЈИН-АГА</head> <pb n="52" /> <pb n="53" /> <p |
!«</p> <milestone unit="*" /> <p>Ризван-бег је чинио све што год је могао, да му мати буде задо |
> <pb n="92" /> <pb n="93" /> <p>Ризван-бег је чинио све што велика сила и још веће богаство мо |
таше и гледаше пред-а-се.</p> <p>Ризван-бег зачуђен погледа на старог Јаничара, па на ону ткани |
ог.{S} Народ закука иза гласа и поче да бега на све стране.</p> <p>Међу тим су Турци једним уда |
те чуше од кнеза да је дошла од Санџак-бега заповест: да Хусејин-аги без разговора предаду Ико |
ру, да је о јунаштву и о доброти Ризван-бега толико слушала, да већ не може срећна бити, ако јо |
а берат, којим га цар утврђује за Тимар-бега из Лежимира, и други берат којим цар одобрава да И |
рта-баши писмену заповест Румили-Беглер-бега, да старог Јаничара пусти да иде, а да га не пита |
{S} Уграбим као прилику и као нагнем да бегам, а оно оне две танке циганчице скакућу испред мен |
ивана и од царској Сараја, кади-аскери, беглер-бези паше и везири, све то са сабљама и ханџарим |
своме орта-баши писмену заповест Румили-Беглер-бега, да старог Јаничара пусти да иде, а да га н |
и са царским бурунтијама на све санџак-бегове и на све паше.</p> <p>У Прокупљу је већ сазнао д |
ет година, узе реч:</p> <p>»Аман, аге и бегови, ако сте царској раји дошли на весеље, добро сте |
само зато, да са царевим везиром Ризван-бегом проговори две три речи у четири ока.</p> <p>Кад к |
м, исприча овако:</p> <p>»Отидох санџак-бегу у Прокупље. »У нашем селу,« рекох му, »има једна м |
уџи-баша поднесе овакав извештај Ризван-бегу, овај заповеди да му Јаничара одмах у селамлик дов |
о новоме Силиктар-аги, сиво-оком Ризван-бегу, крока господскога, витког струка а високог раста. |
поклонио је Аденистан своме зету Ризван-бегу, кад му је кћер Мејриму за жену дао.{S} Ризван-бег |
ожја и богородице!{S} Спаси ме од сваке беде и напасти од овога лудог човека!«</p> <p>И онда на |
браза људског, и човек који сме тако да беди једну жену, како ти мене бедиш, нема душе и није ч |
е тако да беди једну жену, како ти мене бедиш, нема душе и није човек.{S} Иди од мене један неч |
ла буктињу да разгања мрак који је нас, бедни српски народ притиснуо.{S} Њено ће име да се <pb |
ела.{S} У десној руци држаху копља, а о бедрима ношаху криве димискије.{S} И опрема коњска била |
јахати белог коња на црвеном седлу, а о бедрима уместо сабље носити велики крст, па да њиме бла |
ј камиљој кожи с мрком тиквицом о левом бедру, подигао је у вис крст од сувог шумског грања, па |
нула на оног несрећника, који је сву ту беду причинио. »Нека га, нека још на овоме свету осети |
је верма, и не дамо да се гази.{S} Пази беже, да не падне крв; ако падне, на твоју ће главу!«</ |
се и рекох: »Немој тога чинити, честити беже, уцвелићеш рају, а велика ти фајда бити неће, јер |
дам година, твоје соколове очи, честити беже, прозреле би одмах Оџаковића, који је рођен да буд |
ј мали твој син?«</p> <p>»Јесте честити беже!« рече Иконија грцајући; сва се тресаше као да је |
ред њу те је заклони од Турака.</p> <p>»Беже!« поче калуђер; »има ред и има адет у царевој земљ |
е да не буде горе, много горе!«</p> <p>»Беже!« рече отац Никодије одважно. »Ово је дете ђаче ма |
с вриском скочила с постеље и нагла да бежи вичући: »По Богу сестро, не дај ме црном Арапину, |
а од сукна, загасито зеленим кафтанима, без оружја и само са дугачким зеленим доламама, којих с |
> <p>Јадна Иконија ништа не осећаше.{S} Без капи крви у лицу, бледа ко крпа, с очима укоченим с |
сабљом да сечем и копљем да погађам.{S} Без тебе Ризван данас не би био царев везир!« </p> <pb |
Пре него ме је цар (коме нека се слава без краја множи!) обасуо милостима, ја сам прву милост |
као цвету мирис и боја!{S} Бога ми, па без тога се у нас не би никад могло ни поиграти!«</p> < |
и него што је.{S} А најпосле жено ко је без греха и без махне?{S} Главно је што видим да се тоб |
кох плочу са свих страна, подигох је не без муке.{S} Испод ње беху две ћерамиде, испод ћерамида |
е.{S} А најпосле жено ко је без греха и без махне?{S} Главно је што видим да се тобом много зан |
да бар старост своју проведеш на миру и без бриге поред мене.{S} Ако мислиш, да ћеш бити срећни |
од Санџак-бега заповест: да Хусејин-аги без разговора предаду Иконију да је води у Стамбол. »И |
да огрешите душе те да скапље од глади без мене!{S} Збогом сад, и нека вам је Бог и Свети Јова |
ија самој себи корачајући полагано, али без страха иза Кизлар-аге; »вала ни ђавоља стража око п |
овог нашег шарова и гарова, како ће они без мене!«</p> <p>А шаров и гаров чуше да њихов мали пр |
некуд стару икону богородице; живим ти без бриге као бубрег у лоју!{S} Ја га не зовем друкчије |
о часова па свршио, а ја остах да кукам без гроба а до мога гроба!{S} Нека га, скотина једна!»< |
ац Никодије ни црква Св. Јована не могу без њега да буду.{S} Милина јој беше да слуша како Ива |
оручује Санџак-бег«, понављаше кнез, — »без разговора, вели, ако хоћете да вам глеве на раменим |
на западу, својим млечним лицем, својим безазленим погледом и својим витим стасом изгледаше као |
од царској Сараја, кади-аскери, беглер-бези паше и везири, све то са сабљама и ханџарима драги |
испред Падише!«</p> <p>»Ја се, Бога ми, бејах загледала у твога везира.{S} Вала доста је и њега |
е десном руком за леву мишицу.{S} Јест, бејах будан и то су аспре што се беле!{S} Заграбих руко |
во лепо видим где ми мозак лапи!{S} Док бејах млађи, могадијах да намиришем од куда Турци иду, |
не скидаше очију с њеног лица, које сад бејаше још лепше како стидљивост и узбуђеност растопише |
ножем, или умлати мотком, или обеси, не бејаше доста светини.{S} То би таман било да му се учин |
сељаци потегоше ножеве.{S} У народа не бејаше ни пушака ни пиштоља, него му је ваљало тојагама |
женско, пред судницу.</p> <p>Гаврана не бејаше у селу већ неколико дана.{S} Неко рече да га је |
аћина што судише Гаврану.{S} Али Гавран бејаше још жив.{S} Био је оседио, у лицу поцрнио и вука |
урбана, уз златни шлем, извијала висока бела перјаница, што му накит на коњу беше од злата, и ш |
по кратка, густа, проседа брада, долама бела, као да је од сребрне тканице, по њојзи крупна пуц |
оз загасито-зелено лишће и кроз ките од бела мирисна цвећа провириваху <pb n="75" /> зреле помо |
и: очи избуљио, па их на горе преврнуо, беле зубетине искезио, црни му образи грчевито дркћу ка |
у грували и пребацивали је млазовима од беле пене, кад се море ричући рвало с ветровима.{S} Изм |
огледалу, поврх кога облетаху витокриле беле утве, а по коме тамо даље пловљаху трговачки и цар |
Јест, бејах будан и то су аспре што се беле!{S} Заграбих руком и сасух две три прегрши у недра |
од седефа, који се на сунцу преливао из беле млечности <pb n="79" /> у тамно зеленило, а из ово |
азнобојне свиле, жуте, црвене, зелене и беле; око паса танки свилени бајадери, по којима златна |
им сафирима, а коњушари ношаху на глави беле калпаке, а поврх белих шалвара плаве доламе.</p> < |
к, раздра кошуљу на недрима, обнажи јој беле груди и спусти своју гломазну црну шаку на њих.{S} |
и видех Иконију како с још неким женама бели платно.{S} Склоних се мало иза једне тополе, и гле |
, па само махну руком.{S} На мах се сви бели евнуси и бостанџије па и сам Капу-ага, одвојише и |
а девојка — с црном косом, црним очима, белим челом и руменим лицем, сва обучена у црвену свилу |
м једна гомила кадија, хоџа и улема, са белим турбанима, зеленим кафтанима и меким чизмама од ц |
алвара, са златним токама на прсима, са белим сарколима са златним первазом и златним челенкама |
S} На глави ношаху позлаћене шлемове са белим ниским турбаном око чела.{S} У десној руци држаху |
жно »Балтаџије« са скрлетним доламама и белим турбанима, носећи у рукама сребрне наџаке.</p> <p |
у златној коси, с плавим очима, с лицем белим као да је млеком наливено, и сва у бледожуту свил |
говим Кара-агама, ни Капи-агу с његовим белим евнусима, ни царева Силиктара, који сабљу цареву |
под најближом тополом, обриса се једним белим убрусом, навуче брзо чарапе, обује опанке и још п |
девет робињица уз обичну пратњу црних и белих евнуха, да је од њеног конака допрате у харем.{S} |
трећи царски јелек: дванајест као млеко белих арапских хатова, с густим и до земље црним репови |
за њих дванајест Арапкиња, па дванајест белих жена, а иза њих 24 младих девојака од петнајест д |
е и с друге стране по шест црних и шест белих евнуха, неколико бостанџија и повише других дворс |
амо да се чује бућкање од сиграња њених белих ногу са бистрим валима.</p> <p>Ова млада жена, ко |
и ношаху на глави беле калпаке, а поврх белих шалвара плаве доламе.</p> <p>Па онда наиђе Једна |
{S} Мишљах да је предсретнем, па да јој бело грло зубма прекољем и да се крви њене напијем.{S} |
главна врата, а она све од самог сребра белог као млеко; пред њима два златна стуба, а око оба |
друге спахије само што је се из његовог белог турбана, уз златни шлем, извијала висока бела пер |
рани и дуги ходник, патосан звездама од белог, руменог и зеленог мрамора, а по зидовима застрве |
ју од истог таквог атлаза с рукавима од белог атлаза, широке шалваре од црвене чохе и жуте чизм |
туба, а око оба стуба увиле се гране од белог и плавог јоргована; загледах боље и пипну прстом, |
а од једнога двора, у коме се низови од белог и руменог мрамора надметаху својом лепотом, пењућ |
»Седефли-шкољка.« Доњи му је кат био од белог мрамора, а горњи од стакла и резаног кедра са Лив |
млаз кристалне бистре воде у корито од белог камена сланика на коме се још познају главе од ри |
и опет за то може бити да ћеш ти јахати белог коња на црвеном седлу, а о бедрима уместо сабље н |
ог у годинама, са три црне перјанице на белој чалми у бињишу од сребрне жице и на белом коњу.{S |
вима, са млеком, сртлијашем, кадајифом, белом и руменом халвом, рахатлуком и свакојаком другом |
нутим; Св. Ђорђе у скрлетној долами, на белом коњу, витим копљем пробада зелену аждају; Св. Јов |
лој чалми у бињишу од сребрне жице и на белом коњу.{S} Виде још како неки из свите цареве бацаш |
алмама.{S} Иза њих заступник Муфтије са белом чалмом и у белом кафтану.{S} Иза ових наступише р |
оме.{S} На сну ми дође старац с великом белом брадом до <pb n="40" /> испод појаса, наслони се |
и је носио златан шлем, обавијен танком белом чалмом, из које се спреда а изнад чела узвијаху д |
окицама међу црним ресама, и са сниском белом конђом, коју је низ образе с грлом везивао црни к |
има укоченим с устма отвореним, с пеном белом и крвавом на помодрелим уснама, промуклим гласом, |
иров Кизлар-ага и Капу-ага, онај први с белом а овај други с црвеном и високом камилавком, а об |
х заступник Муфтије са белом чалмом и у белом кафтану.{S} Иза ових наступише риџали царства, аг |
оз Стамбул и Боспором на кајику онако у белом зубуну, са шљокицама међу црним ресама, и са снис |
грм и одмах отвори шареницу.{S} Извади белу једну погачу, отвори једну застругу скорупа, и јед |
ог мерџана.{S} Коњ му је на глави носио белу, у сребрно лале утврђену перјаницу, на челу између |
конија ћутећки извади из шаренице једну белу погачу, једну румену јабуку, пар шарених чарапа и |
и се стеже срце и за један тренут поста беља од креча на дувару од суднице.{S} Него се брзо при |
пећини, кад тамо седи на камену старац, бео <pb n="47" /> као овца, па чита велику једну књигу |
<p>»Од некуд искрсну отац Никодије, сав бео као овца, узе ме за руку и рече »хајде, да видиш тв |
асти, док је год жив.{S} Везир му преда берат, којим га цар утврђује за Тимар-бега из Лежимира, |
ђује за Тимар-бега из Лежимира, и други берат којим цар одобрава да Иконија обнови цркву св. Јо |
1.20 </p> <p>Мерима ...{S} 1.20 </p> <p>Бертолдин син Бертолдов ...{S} 1.20 </p> <p>Писма из Мо |
ерима ...{S} 1.20 </p> <p>Бертолдин син Бертолдов ...{S} 1.20 </p> <p>Писма из Москве ...{S} 1. |
чупати!«</p> <p>Гавран се окрете па као бесан пас одјури натраг у луг на потоку.</p> <p>Иконија |
ојом сабљом и својом главом, да нико од бесних Турака и Арбанаса не смета, да се црква и конаци |
и осветио!{S} На мукама ће липсати као бесно псето, а зверад ће му кости глодати !« рече једна |
на тишини сунцем успавано било, а опет бесно у њу грували и пребацивали је млазовима од беле п |
ута у плећа те овај скочи у седло, па у бесном трку заједно с вођом стиже чету, која сад потера |
Слушај,« и опет цикну Гавран као да је бесомучан. »Слушај, што ћу да ти кажем: остављам ти рок |
ча за Турцима.{S} Јурила је за њима као бесомучна.{S} Грувала се у груди, чупала своје косе и ш |
ко јадне Иконије.{S} Ова се отимаше као бесомучна и не пушташе Ивана са груди својих.{S} А оно |
е по два на <pb n="68" /> једнога коња, беху одевени у црвену чоху са високим црвеним калпацима |
и зелене кадифе златом богато извежене, беху око витког им струка тесно прикопчани златним пуце |
есет и четири коњушара, који их водише, беху сви обучени у жуту чоху, а опасани стамболским пас |
има, који из мраморних чесама потицаху, беху прошаране шумицама од поморанџи, лимунова и неранџ |
ка, све по четворица у једној врсти.{S} Беху обучени они у првом реду у жутој, они у другом у ц |
две челенке од драгог камења, у којима беху усађене перјанице од црнога нојевога перја.{S} Зас |
ићен ханџар.{S} Рахтови његовога вранца беху све од самог сребра.{S} Поред њега корачаху и с је |
ка света топлина.{S} И десни и леви зид беху исписани сликама светаца и небесних прилика, анђел |
p>Најближе гомиле народа, на које наиђе беху усплахирене, али нико не знађаше шта се збило.</p> |
озледише многоме срцу ране, које још не беху зарасле.{S} Кукњава и тужно запевање пронесоше се |
на, подигох је не без муке.{S} Испод ње беху две ћерамиде, испод ћерамида лонац; у лонцу сребрн |
очи, па је гледаху непомично као да се беху окамениле.{S} И тек када Иконија приђе, те пољуби |
сувог злата; а о седла од плаве кадифе беху притврђени златни штитови искићени плавим сафирима |
ним рахтовима; о седла од црвене кадифе беху и с једне и с друге стране обешени округли сребрни |
едан черкески нож, којега златне корице беху посуте смарагдима, а којега дршка од слонове кости |
подиже један крај платна, којим арњеви беху покривени, па викну:</p> <p>»О, Ристифоре и ти Мил |
угачким зеленим доламама, којих скутови беху подигнути па за појас придевени, са жутим шалварам |
земље црним реповима.{S} Њихови рахтови беху од сувог злата; а о седла од плаве кадифе беху при |
изванредним и великим милостима.{S} Сви беху дубоко потресени и смерно пише у славу божју.{S} Н |
кад си овакав дан доживела!« А они који беху далеко од ње, довикиваху јој: »Ама изиди на горњи |
Страшно их је било погледати: разиграли беху коње у кратке скокове, да погазе ко се не измиче; |
су Јаничари, само што им високи калпаци беху од црвеног сукна.{S} Иза бостанџија корачаху сложн |
о и позеленио, али плави и црвени конци беху још једнако живе боје Једна страна ове крпе не беш |
по плећима до испод појаса; шалваре им беху од разнобојне свиле, жуте, црвене, зелене и беле; |
рекоше да иде да гледа свете слике, што беху исписане на зидовима испод некадашње звонаре.</p> |
="b" /> <p>Мита Павков</p> <p>у Великом Бечкереку.</p> <p>Препоручује своје богато стовариште</ |
а султанија, која разумеваше перзијски, беше усхићена, и кад се песма сврши она два пута живо р |
чи крчаг водом и док стиже пред пећину, беше већ лепо свануло.{S} Застаде мало и прислушкиваше. |
арац трепћући гледаше у свога унука.{S} Беше му мило, али не могаше ништа друго да каже него: » |
да се мало брчка.</p> <p>А поток као да беше уставио сав свој жубор, да пусти само да се чује б |
тки призор гласно заплакаше.{S} Иконија беше бледа и корачаше гледајући смерно пред-а-се.</p> < |
о моја! не дај ме!«</p> <p>Иконија која беше под ударом Турчиновим полуобамрла, чу вику свога д |
више, а оно бар стотину Турака коњаника беше се развило у ланац па потискиваху сав народ ка црк |
ћу за тобом!«</p> <p>Иконија се препала беше кад овако из ненада изниче човек из шипрага, али с |
ушицу, што као мирисна маховина застрла беше стену, која одмах десно од грма беше пробила зелен |
е добро!« рече Иконија, а сва претрнула беше. »Седите ви овде где сте, <pb n="27" /> док ја отр |
ван скочи на ноге.{S} Уздрктаним рукама беше раширио оно парче од рукава своје матере.{S} Гледа |
помогоше јој да се дигне.{S} Међу њима беше и — Гавран Ракетић.{S} Он јој тобож помагаше да се |
е куће владика цркви!«</p> <p>Чича Сима беше извадио иза појаса неку дугачку кесу, па између мн |
ла беше стену, која одмах десно од грма беше пробила зелену рудину.</p> <p>На једанпут се оба п |
и дивно лепих девојака.{S} У сваке коса беше оплетена у стотине танких витица, па падаше по пле |
јадери, по којима златна и сребрна жица беше извезла свакојако цвеће; јелеци махом од црвене и |
нако живе боје Једна страна ове крпе не беше порубљена; из ње вишаху конци неправилно, као да ј |
траг у луг на потоку.</p> <p>Иконија се беше чисто скаменила.{S} Тако оста за неколико тренутак |
обожно погледа к небу.</p> <p>Ризван се беше снуждио и замислио.{S} По дужем ћутању узе да гово |
том да му се како не омакне.{S} Тако се беше занео, да не чу кад Иконија с Ивом уђе, па не диже |
ког платна.{S} На једном крају то парче беше опточено шареним везом, у коме се плаве звезде и ц |
агдима, а којега дршка од слонове кости беше упрскана туркизима, рубинима и брилијантима.{S} По |
не могу без њега да буду.{S} Милина јој беше да слуша како Ива прича колико се пута преко дана |
атра му беше подузела образе; сув језик беше исплазио.{S} Иконија извади из шаренице један убру |
а.</p> <p>Гавран се у једном куту савио беше у клупче па тешко дихаше.{S} Ватра му беше подузел |
шипраг, који у хладу од топола загазио беше у поток, па <pb n="17" /> одатле три пута једно за |
ко весео био, у велико гробље претворио беше.</p> <p>»Слушај, црни калуђеру, и слушај луда рајо |
дну дрвену кашику.</p> <p>Хусејину мило беше да их гледа.{S} Срце му се раздрага па викну: »А, |
вореним и човечним лицем, који очевидно беше вођ чети. »Не бој се рајо!{S} Казуј само је ли овд |
о облеташе испод златне таванице и лепо беше погледати их.{S} Један паде на софу, између султан |
удубио у срицање једне речи, коју добро беше притиснуо прстом да му се како не омакне.{S} Тако |
водом, чутуру с вином, и све друго што беше донела и изађе из пећине.</p> <p>Кад дахну мирисом |
синовца Стојана харамбаше који погинуо беше, и да га позову да са својом четом одмах к Лежимир |
као да га нека сила потискује, нагрнуо беше к зидинама манастира.</p> <p>»Ово нешто није добро |
во и не трепћући у везира.</p> <p>Везир беше очевидно и сам узбуђен.{S} Био је сав блед, и на т |
утекох из пећине на поље.{S} Сунце већ беше огрануло.{S} Огрејах се и дођох себи; охрабрих се |
е у клупче па тешко дихаше.{S} Ватра му беше подузела образе; сув језик беше исплазио.{S} Икони |
о је жив, биће да је, као и отац што му беше, јуначког срца и плаховит на неправду; биће да се |
ка бела перјаница, што му накит на коњу беше од злата, и што поред коња његова корачаху по шест |
м гранама од рузмарина.{S} Златан конац беше поцрнео и позеленио, али плави и црвени конци беху |
{S} У дну дворане, према султанији, два би нубијска горостасна црнца размакли тешке завесе, па |
е замериш, а и цар да ми опрости, једва би смела рећи да га видох!«</p> <p>»Их, како јадна да н |
ного занео; а после, газда је, код њега би благовала.{S} Много ми што шта наказива па заврши: » |
вам право као пред божијим судом, а да би на страшноме суду мање казивати имао.{S} Зна село ка |
се свиди царев пролазак?« упита ага да би повео разговор другим путем.</p> <p>»Е, па није шала |
ојска иде кудгод великом џадом, па и да би с неруке јој је и много заходно, а посна посла у Св. |
и оде.</p> <milestone unit="*" /> <p>Да би стигла дома још за видела, Иконија удари преким путе |
.</p> <p>Свакога петка пред вече, млада би султанија послала своју Ћехаја-кадуну, са још две ка |
гоше сребрну синију и однесоше.{S} Тада би млада султанија ударила длан о длан.{S} У дну дворан |
посади поред себе на софу. </p> <p>Тада би робињице донеле велику једну сребрну синију, намести |
а би се за мало и дошла к себи, па онда би се гласно заплакала и узела нарицати за својим детет |
ага не изда и сузе не угуше.{S} Па онда би пала у бунило, бунцала како је Иван постао пастир ст |
надања?!« </p> <pb n="46" /> <p>Па онда би јој се горка туга свом горчином својом окренула на о |
није могла по целу ноћ да спава, и онда би јој Агапија причала шта је видела у Јерусалиму, где |
неку досетку Насрадин-хоџе.{S} Иконија би се слатко насмејала, па би тек опет Агапији рекла: » |
ви луде раје.{S} Знам да нема силе која би кадра била царевину да уздрма; али је грехота да луд |
ших, клањале би јој се до земље, а нека би се сагибала да је и скуте љуби.{S} Ту би је ћехаја-к |
идовима.</p> <p>Тек иза овога настајала би права забава, у којој би свагда било певања, играња |
ашла усред поља и усред лугова, осећала би се детињски срећна.{S} Чинило би јој се да јој је св |
ином је била у неком бунилу.{S} Смирила би се за мало и дошла к себи, па онда би се гласно запл |
6" /> уморна.{S} Овда и онда прихватила би се за најближи стубац од вењака и мало се на њ насло |
гу те да види шта ја данас видех, зубма би му гркљан искинуо, његовом се крвљу напојио, да зага |
и свакојаком другом ђаконијом.{S} Једна би се висока и танкострука девојка — с црном косом, црн |
зећи с оваким спроводом кроз башту, она би се сама у себи насмејала и рекла:</p> <p>»Боже, Боже |
.{S} Иконија би се слатко насмејала, па би тек опет Агапији рекла: »Хајде ти сад после ове весе |
ћи четвороношке обилазаше око цркве, па би се пред сваким од тројих врата устављао да повиче:</ |
ћошка свога конака загледала у море, па би сетно пољуљала главом то на десно то на лево, и тек |
седефа а златну камилавку на глави; па би тек с вриском скочила с постеље и нагла да бежи вичу |
или!{S} Та ево ме и сама се смејем!« Па би се опет тихо насмехнула. </p> <pb n="83" /> <p>У хар |
ио, али већина калуђера није видела шта би, него својски довршиваху своје »многаја љета«.</p> < |
ра на плавоме небу од азура.</p> <p>Кад би на спрам оног прозора са решетком, <pb n="71" /> мла |
p> <p>Проста ова млада сељанка, кад год би се нашла усред поља и усред лугова, осећала би се де |
На весеља није никад ишла, али где год би се десила болест или смрт у кући, ту је Иконија била |
ога оца.{S} Где би ми памет била, а куд би ми душа стигла, кад бих сад како се шалиш, »за младо |
жем, има других соколова за које знам е би ме кликћући понели у своје гњездо, нити бих и онда п |
јала. </p> <pb n="99" /> <p>Кад већ све би готово, остајаше само да се на десном зиду у женској |
ишке, па је увеле у велику дворану, где би јој млада султанија изашла пола пута у сретање, прет |
да сам чува добро име свога оца.{S} Где би ми памет била, а куд би ми душа стигла, кад бих сад |
ма: »Освета је моја, рече Господ!« које би јој громко зазвечале.{S} И сад јој се чинило, да те |
</p> <pb n="83" /> <p>У харему дочекале би је ките од робињица све лепше од лепших, клањале би |
д робињица све лепше од лепших, клањале би јој се до земље, а нека би се сагибала да је и скуте |
је соколове очи, честити беже, прозреле би одмах Оџаковића, који је рођен да буде велики човек. |
ажем: остављам ти рока још три дана, не би л’ ти се лудој јал’ поносној памет повратила.{S} Ако |
Јовану, да му је свећа пред свецем, не би ли га од лудости избавио!«</p> <p>Поразговара се још |
босиљак и ову свећу Светоме Јовану, не би ли ти помогао, да једнога дана ти из његове цркве из |
од пећине нешто камења и пањева, да не би зверад унутра улазила.</p> <p>И трећи дан зором отид |
а што Иконија нишани, а опет Иконија не би ни могла да разговетније каже оно, што је мислила.{S |
е и другога дома господара, бојим се не би ни на једног дошло колико је право!{S} Не, не, свети |
опросте ако се на овом свету видели не би прекрсти се и седе у арабу.</p> <p>Кад већ изађоше и |
<p>«Био би ти царев везир и кад цар не би хтео, јер то тако стоји у твојој звезди записано!« р |
ја!{S} Бога ми, па без тога се у нас не би никад могло ни поиграти!«</p> <p>Султанија није разу |
е мука и мајсторија, али то се у нас не би звало да је игра.{S} У нас је, и кад се весели и кад |
да погађам.{S} Без тебе Ризван данас не би био царев везир!« </p> <pb n="56" /> <p>«Био би ти ц |
господство?{S} Бог и душа знам их, пре би се насмејали него зачудили!{S} Та ево ме и сама се с |
мироноше и да одреди три калуђера, који би прихватили манастир, цркву послуживали и дохотке са |
ала и рекла:</p> <p>»Боже, Боже! шта ли би моји сељаци рекли, да сад некуд из прикрајка гледају |
ди занемила, а сам цар и везир потрчали би да им посипљу пут аспрама!«</p> <p>Јаничар се насмеј |
санчић и Милан од наше Топлице, Бога ми би ова чаршија од чуди занемила, а сам цар и везир потр |
мојих гробова.{S} По твојој доброти ти би и пролио сузу, али ко ће наћи попа да ми гроб прелиј |
Нано, не дај ме нано!«</p> <p>Одмах јој би јасно шта се збило, па потрча за Турцима.{S} Јурила |
вога настајала би права забава, у којој би свагда било певања, играња и опсенарских престава.{S |
ана у дан бивала све невеселија.{S} Тек би се са ћошка свога конака загледала у море, па би сет |
ла главом то на десно то на лево, и тек би јој се по неки тешки уздах из груди откинуо.</p> <p> |
езиних горких осећања и црних мисли тек би се овда и онда пресецао речима: »Освета је моја, реч |
бро виђаше нит добро чујаше.</p> <p>Тек би га овда и онда Иконија по рамену <pb n="24" /> живо |
} Био је оседио, у лицу поцрнио и вукао би се четвороношке од пећине до једне колибе, коју му н |
арев везир!« </p> <pb n="56" /> <p>«Био би ти царев везир и кад цар не би хтео, јер то тако сто |
ће му главу својом сабљом одрубити, ако би Иконије преко ноћ нестало.{S} Сељани се искупише на |
на жеља на празно.{S} Мислила сам, како би лепо било, да на овој слави нашег села и наше цркве |
азуј што ти је?«</p> <p>»Бојим се, било би дуго да ти све казујем.{S} Нити је право да кажем ма |
сећала би се детињски срећна.{S} Чинило би јој се да јој је свака тица певачица неки род, свако |
и обеси, не бејаше доста светини.{S} То би таман било да му се учини милост за коју он и моли.{ |
бран.{S} Али не зна село чијом муком то би.{S} Ваља да вам испричам све, јер по из даље иде поч |
је Иконија запамтила прво вече и често би о њему и причала.</p> <p>На један знак султаније, Ки |
.{S} Нити је право да кажем ма што, што би те заболело, а видим да ти је срце болећиво.{S} Него |
</p> <p>»Нисам!« рече Иконија. »А и што би ?{S} Какве сам ја смукове виђала у нашој планини па |
и по Богу кћери.{S} Говорите ми као што би мајци својој говориле.{S} Ходите да вас као децу мој |
га у моме двору?{S} Да ли има нешто што би ти годило и за чим жудиш, а што ми овде не можемо да |
и се сагибала да је и скуте љуби.{S} Ту би је ћехаја-кадуна и још једна' дворанка узеле под миш |
ли бадава крити, да је само видиш одмах би познао.{S} А да јој видиш синчића од седам година, т |
пожалила није.{S} Али је из дана у дан бивала све невеселија.{S} Тек би се са ћошка свога кона |
} Ударише сузе и Иконији и од тога часа бијаше јој лакнуло.</p> <p>»Нисам мислила да вас распла |
здравље и срећу падишину поче сад да се бије грабећи аспре са калдрме. </p> <pb n="72" /> <p>»В |
нашао.{S} Од тебе сам научио да пушком бијем, сабљом да сечем и копљем да погађам.{S} Без тебе |
и су на сунцу од злата и драгог камења, Била је милина погледати их.{S} Јахач сеђаше као да је |
јчица од дванајест година <pb n="82" /> била, и шта је видела у Кајиру где су је гусари који је |
личаше да је било мило погледати је.{S} Била је млада; највише да јој је било двадесет и пет го |
тир Св. Јована.{S} Манастирска је црква била мала, ниска и мрачна.{S} У дебелим зидинама просеч |
заветом за то што је то тако воља божја била.{S} Ето, ви’ш, не може!«</p> <p>»Не може за то што |
а болест или смрт у кући, ту је Иконија била прва да помогне и саветом и радом, и да одлакша ре |
аху криве димискије.{S} И опрема коњска била је богата, све од самог црвеног ибришима и сребра, |
јој лупаше баш као да се нешто препала била, и једва дихаше.{S} Као да јој све мисли, све срце |
ин.{S} Пети дан Иконија се већ предигла била.</p> <p>Тога дана по заходу сунца паде у село хара |
ружу, која се истом из пупољка развила била.{S} Из луга, с оне стране, један кос звиждаше нека |
они у наруч.{S} Колико ми је дотле мила била, толико је од тога часа омрзнух.{S} Мишљах да је п |
јој паде око врата и просто се заценила била од плача, а Петрија клече на ћилим и обасипаше јој |
ову последњу жељу.{S} Јутрос сам изашла била на гроб твоме оцу и рекла му: да мој завет <pb n=" |
ри овако:</p> <p>»Моја је давнашња жеља била да те нађем, да те поред себе имам, и да се потруд |
која си и сама на овоме свету уцвељена била, ако је добро ово што учиних, нека је за здравље м |
анка је била Иконија, а пуначка Туркиња била је кадуна Хусејин-аге, која је као Српкиња девојка |
аје.{S} Знам да нема силе која би кадра била царевину да уздрма; али је грехота да луда раја је |
е на том извору умио.</p> <p>Иконија је била довезла на волујским колима старога чича Симу.{S} |
дуг разговор са својом кадуном, која је била једна од оних девојака, што их Турци на сабору код |
а жена по турски одевена.{S} Сељанка је била Иконија, а пуначка Туркиња била је кадуна Хусејин- |
на кита црвеног каранфила.{S} Милина је била погледати та два низа од лепих девојака, разнобојн |
те да га загрли.</p> <p>Око црквице је била поширока порта, обрасла ниском а густом травом; ов |
ла између живота и смрти.{S} Већином је била у неком бунилу.{S} Смирила би се за мало и дошла к |
тоји близу зачеља од совре.{S} Много је била бледа и <pb n="106" /> уморна.{S} Овда и онда прих |
тина око њега и око суда, која је дотле била мирна да је једва дихала, сада се уздрма као тежак |
ка и мирисна шербета.</p> <p>Иконија се била сва у ухо претворила, па растужена замишљено гледа |
воде к џамији Сулејманији, искупила се била светина у густим шареним гомилама.{S} Живи ланац о |
овек.{S} Његова долама од црвене кадифе била је тако богато златом извезена, да је једва овде и |
добро име свога оца.{S} Где би ми памет била, а куд би ми душа стигла, кад бих сад како се шали |
Али се Иконија није смејала него се баш била препала.</p> <p>У том уђе четрнајест младих девоја |
ружама и каранфилима преко лета.</p> <p>Била је милина озго са ћошке, погледати преко овог шаре |
паса ханџар, којега су и корице и дршка биле смарагдима и рубинима богато ишаране.{S} На глави |
ом и бисером извезен.{S} Узенгије су му биле од злата а тако и дизгини, са којих је висило на с |
улбахар« или »пролетња ружа«.{S} Обе су биле младе, бистре, брзе да разуму што им Иконија каже, |
ате онако, како су је у харем допратили били.{S} Тако је и било, само што је сад ваљада стотину |
Солуна неке мајсторе и зографе, који су били на Светој Гори Атонској и који су се хвалили и Ико |
чна.{S} У дебелим зидинама просечени су били дуги а уски прозори, који пуштаху само по неколико |
ко, казуј што ти је?«</p> <p>»Бојим се, било би дуго да ти све казујем.{S} Нити је право да каж |
аџаке, а други голе сабље димискије.{S} Било их је страшно погледати, а тешко је било казати ко |
уковао, па је и Иконију снахом звао.{S} Било му је око шесдесет година, а већ петнајест година |
јала би права забава, у којој би свагда било певања, играња и опсенарских престава.{S} Најживље |
/> <p>У пространоме перивоју Аденистана било је по више ћошака и малих конака.{S} По најлепши ј |
а.{S} Засвираше и запеваше да је милина било слушати.{S} Певали су неку перзијску песму: како ј |
на лево; као тешкајући се што је то све било па прошло.</p> <p>У том уђоше у дворану две, као к |
натраг њој у сретање.{S} Страшно га је било погледати: очи избуљио, па их на горе преврнуо, бе |
о чисто, и све јој тако приличаше да је било мило погледати је.{S} Била је млада; највише да јо |
ударише у велика бденија.{S} Милина је било погледати на оној лепој летњој ноћи, како је народ |
ди старац Јанко из села Јабуке, коме је било преко деведесет година, узе реч:</p> <p>»Аман, аге |
Иконија није ни знала.</p> <p>Гркињи је било право име Агапија, али су је у харему, као робињу, |
аба«, што значи »Зорка«; Арбанашкињи је било име Петрија, а у харему су јој дали име »Ђулбахар« |
је.{S} Била је млада; највише да јој је било двадесет и пет година.{S} Преко рамена носила је ј |
дарати у главу буџом једном, у којој је било пола оке јексера усађено, па онда дугим и уским но |
гору пред светим иконама.</p> <p>Тек је било подне превалило и весеље се на све стране најлепше |
адо пастирче, сељаче једно, коме ако је било највише осам година, Дуваше у незграпно издељану д |
и Гавран уздахнув тешко; »Ето, овако је било.{S} Не смем да призивљем Бога и Св. Јована за јемц |
ојан јој рече да му исприча све како је било.{S} Иконија узе да прича све по реду, па кад дође |
па рече;</p> <p>»Ти памтиш све како је било !?{S} Док си био наш уста у Сарају, никад ми ништа |
Кад калуђери чуше све шта је и како је било, препадоше се и не смедоше му читати опроштајне мо |
конији и Чича Сими све шта је и како је било: како је Гавран из гласа кумио да му жиле потколен |
заносећи, али тек српски.{S} Колико је било танких робињица и брзоногих дечака од 12 година у |
ило их је страшно погледати, а тешко је било казати ко је грђи од кога. »Нека Бог сачува сваког |
акале па плачи!{S} Ех, Бого мој, оно је било појање да мртве оживи! .{S}Јес, није вајде, и ово |
род ка цркви у гомилу.{S} Страшно их је било погледати: разиграли беху коње у кратке скокове, д |
е казао, и ако ништа у томе новога није било!«</p> <p>»Па шта си му рекла?«</p> <p>»Оно исто шт |
цркве исплаче и искука.{S} Још јој није било ни педесет <pb n="60" /> година, али је од туге и |
о није као ево ти данас.{S} Срце нам се било давно скаменило, а и шта ће срце робињицама?!{S} А |
стили оно клупче од људи и жена, што се било склопило око јадне Иконије.{S} Ова се отимаше као |
кроз њих засеваше муње.</p> <p>»Срам те било, гаду од човека!« рече она срдито. »Да имаш душе р |
<milestone unit="*" /> <p>Тек је сунце било отскочило за једно копље, а цело се село искупило |
божји... анђео!«</p> <p>Иконији је срце било пуно тегобе, па ни једне речи не проговори.{S} Ост |
конци неправилно, као да је цело парче било оцепљено.</p> <p>»Шта је ово, Лала?« питаше везир |
да у нас било!{S} Вала ако није и лепше било, није мање!«</p> <p>»Јок вала!« рече поуздано стар |
је у харем допратили били.{S} Тако је и било, само што је сад ваљада стотину дечака, са шареним |
анки сунчев препланак.{S} Све је на њој било чисто, и све јој тако приличаше да је било мило по |
оставте ми чедо моје!{S} Ево просто вам било, убите мене несретњицу, оставте само јединче моје. |
нџи, лимунова и неранџи.{S} Међу дрвљем било је намештено хиљаду великих кавезова са птицама св |
а имају.{S} У пространоме парку његовом било је грмова са Балкана, четинара с Дурмитора, јасено |
не бејаше доста светини.{S} То би таман било да му се учини милост за коју он и моли.{S} Него њ |
ра са Ливана.{S} Некада је кедрово дрво било све покривено љускама од седефа, који се на сунцу |
чи.{S} На лицу, које је сад вазда бледо било, владаше сад мирна збиља, а испод ње један тихи ал |
не старе крушке.{S} Иконији је сад мало било што гости Макрену и њеног Марка, него нађе и некак |
и својим сузама.</p> <p>Сад се све село било узбунило доласком турских коњаника и шарене арабе. |
и кад је море на тишини сунцем успавано било, а опет бесно у њу грували и пребацивали је млазов |
је нежно материнско срце на смрт рањено било.</p> <p>У том долете на коњу сам вођа турски.{S} П |
на празно.{S} Мислила сам, како би лепо било, да на овој слави нашег села и наше цркве буде с н |
ари стану казивати како је некада у нас било!{S} Вала ако није и лепше било, није мање!«</p> <p |
се мишљах: еј, Боже, тако је то и у нас било док имадосмо своје цареве!{S} Да ти мој ага чујеш, |
х зидина подигао.</p> <p>Вечерње се већ било свршило кад Иконија са малим Ивом дође на капију в |
<pb n="102" /> под саму стреју од самог биљура, па се на сунцу преливају у све дугине боје; пог |
камо пуце под гр’оцем, и у њему чаша од биљура; па облачи ковче и чакшире, на ковчама триста тр |
е млетачке чохе, неко са кунтушима и са бињишима од дибе-тканице златном и сребрном жицом испре |
са три црне перјанице на белој чалми у бињишу од сребрне жице и на белом коњу.{S} Виде још как |
врану.{S} Али Гавран бејаше још жив.{S} Био је оседио, у лицу поцрнио и вукао би се четвороношк |
p>Везир беше очевидно и сам узбуђен.{S} Био је сав блед, и на трећем кораку стаде и гледаше она |
а међу Турцима са стравом проносило.{S} Био је висок и личан човек; кроз мрки препланак од сунц |
Спахи-баша на дивном арапском коњу.{S} Био је одевен као и друге спахије само што је се из њег |
нојевога перја.{S} Застор његовог седла био је од зелене кадифе златом и бисером извезен.{S} Уз |
глас: »Ој, Иване сине, мајци својој жив био, где си?«</p> <p>»Ево мене на Змајевој стени!« одви |
д челом јуначким?«</p> <p>Кос као да је био слетио у шипраг, који у хладу од топола загазио беш |
немо на вечерњу«.</p> <p>»На вечерњи је био Гавран Ракетић.{S} Молио ме је да ти говорим да за |
ошака и малих конака.{S} По најлепши је био један, саграђен сасвим близу обале морске, али не б |
Липовицу.</p> <pb n="16" /> <p>Поток је био поширок добра три хвата а дубок по средини око две |
се зове:{S} Аденистан.</p> <p>Чувен је био са лепоте многих својих ћошака растурених по лугови |
лико хајдука оружаних до зуба.{S} Он је био поочим Иконијином Миленку, који је у његовој чети х |
ов, амин!« </p> <pb n="100" /> <p>То је био несрећни Гавран, кога је Иконија дала донети из пла |
нам о оном старцу у Јерусалиму, што је био заспао па се пробудио тек после осамдесет година!«< |
слушкиваше.{S} Заиста, сад ово већ није био сан, него на јави чу како Гавран јечи : »воде ... в |
не порте некада је на све четири стране био град са четири куле на четири краја, и једном главн |
>У зачељу на једној клупици, посадио се био харамбаша Стојан са кнезом од села, а десно и лево |
а с црном грубом камилавком, прегнуо се био над дугачком једном листином, коју је на столу разв |
погађам.{S} Без тебе Ризван данас не би био царев везир!« </p> <pb n="56" /> <p>«Био би ти царе |
Ти памтиш све како је било !?{S} Док си био наш уста у Сарају, никад ми ништа помињао ниси!«</p |
елите?« настави Гавран. »Тада још нисам био сврнуо с памети.{S} Пробудих се и најпре рекох себи |
е и Иконија, по коју је кнез већ послао био.{S} Казаше јој шта је и како је.</p> <p>Иконији се |
да се овај који је мало час онако весео био, у велико гробље претворио беше.</p> <p>»Слушај, цр |
едном листином, коју је на столу развио био.{S} Наместио био на нос велике неке наочари у дебел |
ој летњој ноћи, како је народ прекрилио био порту око цркве, па се ућутао једва дише, само да ч |
емед у својој најмлађој сестри поклонио био.</p> <p>Дугачки редови од тамно зелених кипресова о |
="*" /> <pb n="98" /> <p>Везир је купио био од Осман-аге прокупачког Лежимир и још три села у о |
гомиле света, који се око вењака скупио био, али већина калуђера није видела шта би, него својс |
цркву, коју сам ја мојим грехом разорио био!{S} Слава теби, Боже, слава теби! во вјеки вјеков, |
оју је на столу развио био.{S} Наместио био на нос велике неке наочари у дебелом кожном оквиру, |
лаве од римских војника.{S} Можда је то био саркофаг каквог силног проконзула; сад се обично вр |
адашње звонаре.</p> <p>Калуђер се нешто био узврпољио, не могаше довољно да кашљуцањем спреми г |
вао се »Седефли-шкољка.« Доњи му је кат био од белог мрамора, а горњи од стакла и резаног кедра |
ио царев везир!« </p> <pb n="56" /> <p>«Био би ти царев везир и кад цар не би хтео, јер то тако |
као да се горе негде топило злато, меки бисер и плави сафир, па се млазови спуштајући се доле с |
е Махмуд-паша, те у тој шкољки затварао бисер, који му је султан Мехемед у својој најмлађој сес |
кој страни по дванајест кита од дробног бисера и толико од крупног мерџана.{S} Коњ му је на гла |
це, по њојзи крупна пуцад као грудве од бисера.{S} А с једне и друге стране поред певница стоје |
т, него јоргованови цветови начињени од бисера и од драгог камења. »Боже благи!« рекох, »да сил |
ристалисали пре, него што су се златне, бисерне и сафирне капљице откинуле да као блистава роса |
седла био је од зелене кадифе златом и бисером извезен.{S} Узенгије су му биле од злата а тако |
Па ме онда поведе све за руку; пређосмо бистар један поточић, па онда кроз неко смиље изађосмо |
та а дубок по средини око две стопе.{S} Бистра му је вода струјила преко чистог горског шљунка |
ам боља од бумбара,« рече ружи, »али те бистра вода може однети ноћас до на груди каквој вили!< |
едих веђа светлуцаху два сива, необично бистра ока; дуги седи брци падаху му на рамена као у ст |
»пролетња ружа«.{S} Обе су биле младе, бистре, брзе да разуму што им Иконија каже, срећне да п |
ји кроз дрвену цев сипље млаз кристалне бистре воде у корито од белог камена сланика на коме се |
бућкање од сиграња њених белих ногу са бистрим валима.</p> <p>Ова млада жена, која сад већ има |
чкајући се за неколико тренутака у сред бистрог потока, под одблеском руменога неба на западу, |
не боје; погледам горе, а кубета све од бистрог плавог камена драгог, па покривена златним тепе |
се нашалих и рекох цвету: боље ти је на бистром потоку него на пустој глави удовице.{S} Или так |
да му је Бог послао анђела, који га је бистром водом расхладио и вином напојио, и који му је п |
ом детету; премишљаше шта ли ће од њега бити; ко зна, можда су га Турци већ и заклали, а ако ни |
беже, уцвелићеш рају, а велика ти фајда бити неће, јер су махом крџава деца у сиротиње од после |
ће Миленкова душа на ономе свету мирна бити, а ја ћу те и јутром и вечером благосиљати, а на с |
а толико слушала, да већ не може срећна бити, ако јој га султан не поклони.{S} Тако је Ризван-б |
чиниш неправду и мени.{S} Од тога ништа бити не може!«</p> <p>»Зашто не може« упита Гавро горко |
царев везир!«</p> <p>»Па зар је несрећа бити царев везир?« упита везир с осмехом.</p> <p>»Знам |
ја сама себи велим:{S} Боже благи, може бити они то сад по арапски гунђају: »а шта ће та сељанк |
} Слушам и ослушкујем.{S} Јест, не може бити друго, него баш говоре.{S} А шта могу друго да гов |
»Прво и прво све ми се чини, да не може бити, да ја теби и царевој кћери нисам овде на сметњи.{ |
вала ни ђавоља стража око пакла не може бити ни црња ни страшнија!«</p> <p>Али се призор овај б |
ивој срце ишчупати?« Поочиме да ли може бити, што се мени привиђа у овом тужном часу, да је она |
ранити рају сиротињу.{S} Ако икако може бити дај нам сина на књигу.{S} Нека се не ломи по гори |
јка не ће доживети, али опет за то може бити да ћеш ти јахати белог коња на црвеном седлу, а о |
е »Шекер-Мара«.{S} По годинама могла је бити кћи Хусејину.{S} Али она се не могаше довољно да н |
Не знамо ми то!« прихвати чича. »Пре ће бити да му се сотона, коме је он душу за аспре продао, |
с осмехом.</p> <p>»Знам ја, не можеш ти бити царев везир а да ниси турске вере.{S} Ето какве са |
рече ми санџак-бег; »неће ти на јалово бити.{S} Валах и онако има по више година како не дизас |
бриге поред мене.{S} Ако мислиш, да ћеш бити срећнија међу својим људма, добро, ево ћу да ти са |
ошљи по ово једно!{S} Ако уцвелиш кога, биће само једну жену.{S} Плакаће, па ће се окренути, на |
и толико година отео, жив; ако је жив, биће да је, као и отац што му беше, јуначког срца и пла |
, јуначког срца и плаховит на неправду; биће да се царевим везирима замерио, те су га осудили д |
. Јована подигне себи нешто црквице!{S} Биће то твојој мајци за душу, а теби за здравље.</p> <p |
вран је истина мало чудновате ћуди, али биће да су га завидљивци и пакосници више извикали него |
есте, видим да не треба да те боли, јер биће да сва моја сетност долази од луде памети једне ст |
да је цару жао«, рече Хусејин озбиљно, »биће да је цару жао да храни рибе морске девојкама из х |
и је као сваки Јаничар српски говорио. »Биће да треба цару, кад царску заповест имам да је царе |
ом везиру?« опет питаху сељани.</p> <p>»Биће да је цару жао«, рече Хусејин озбиљно, »биће да је |
S} Хоћу у њој да се удавим.{S} Огрешила бих душу, кад не бих казала, да је твоја жена једно доб |
!« рече она срдито. »Да имаш душе рекла бих ти: не греши душе!{S} Али човек који се крије по ши |
амет била, а куд би ми душа стигла, кад бих сад како се шалиш, »за младости за лепоте моје«, уз |
моје«, узела себи другог мужа?!{S} Кад бих моју дворбу поделила између мога свекра, чича Симе, |
и. »Освета је моја, рече Господ!« Богме бих вам о томе могао много причати; али нека не вреди!« |
се удавим.{S} Огрешила бих душу, кад не бих казала, да је твоја жена једно добро дете и праве ц |
рече Хусејин Иконији.</p> <p>»Баш се не бих препала па да је како страшан!« одговори Иконија ми |
ме кликћући понели у своје гњездо, нити бих и онда пристајала да слажем моју песму с црним Гавр |
суђен данак дош'о!{S} А, вере ми, волео бих, снахо, да су ми арбанашке пушке срце разнеле, него |
аше планине.{S} Змајеви водише облаке и бише се муњама и громовима.{S} Удари град и поломи грањ |
енгистан, хижмет дер али Осман,« »преко блага Хиндустана, и памети Френгистана, а сјајности Осм |
S} Ево ћу испросити у цара ферман; даћу блага колико год устреба да се црква сагради, да јој се |
кад је црква Св. Јована појала.{S} Боже благи! кад се сетим кад једном дођоше калуђери из Пећи |
гледа!{S} А ја сама себи велим:{S} Боже благи, може бити они то сад по арапски гунђају: »а шта |
ени од бисера и од драгог камења. »Боже благи!« рекох, »да силног богатства и дивне лепоте!{S} |
сузама, а народ то прихвати, па се као благи талас поваља вика: »Бог ти дао!{S} Бог те благосл |
чисто га ево и сад гледам; крупне очи с благим погледом, дуге косе пале на рамена, по кратка, г |
ше као да је прикован за седло, и тихо, благо, готово смерно погледаше то на једну то на другу |
Не треба да се трошиш толико«, прихвати благо Иконија; »и ако си царев везир, опет и твоја хазн |
, али је мати свуда мати!« рече Хусејин благо. »Није то <pb n="62" /> друкчије ни у нас, који с |
све гологлави дочекиваху госте.</p> <p>»Благо вама с вашом Иконијом!« говораху гости Лежимирцим |
о занео; а после, газда је, код њега би благовала.{S} Много ми што шта наказива па заврши: »Оче |
ко изведено црвеним мастилом: за Христа благовјерни цар Стефан; па виш ову златну печат о црвен |
и је Цариград освојио.{S} Сазидао га је благом, које му је дошло као његов део од богате плени |
рна бити, а ја ћу те и јутром и вечером благосиљати, а на самртноме часу моме рећи:{S} Бог нека |
то сабље носити велики крст, па да њиме благосиљаш села, и поља и њиве и народ који ће да баца |
му се маши за руку, заиска смерно његов благослов и онда поче да говори гласно, да се на далеко |
!{S} Бог те благословио!«</p> <p>Игуман благослови руком богаља па рече двојици сељака да га ун |
пе под пазуво па да се клања и да виче »благослови Свети владико!« Еј, Боже, да ми је онда да т |
одкуда ти Иконијо, добра жено!«</p> <p>»Благослови свети оче!« рече Иконија смерно, па приђе ду |
с друге стране.{S} Вичу јој: »Е, Бог те благословио!« »Е, Бог ти дао и овога и онога света!« »Н |
лас поваља вика: »Бог ти дао!{S} Бог те благословио!«</p> <p>Игуман благослови руком богаља па |
ред Богом и пред људма!»</p> <p>»Бог те благословио!{S} Бог ти дао!» зајеча јадник Гавран гушећ |
не Бог милостиви оволиком радошћу данас благословио, хоћу ево и ја њему да опростим.{S} Гавране |
опроштају који си од Иконије добио, по благослову који ја од светог патријара имам по сили вла |
братија моја, децо моја, христољубиви и благочестиви народе!{S} За ову велику данашњу радост на |
га, па је онда пружи Иконији која, сва блажена прекрсти се и целива, па онда пољубив руку калу |
е очевидно и сам узбуђен.{S} Био је сав блед, и на трећем кораку стаде и гледаше онако исто нем |
везана, гологлава, босонога, издрпана, бледа и тако изнемогла, да му ноге клецаху, те га два м |
цу.{S} Она изгледаше збуњена, узбуђена, бледа и замишљена.{S} Гледаше једнако за њим: срце јој |
та не осећаше.{S} Без капи крви у лицу, бледа ко крпа, с очима укоченим с устма отвореним, с пе |
близу зачеља од совре.{S} Много је била бледа и <pb n="106" /> уморна.{S} Овда и онда прихватил |
ризор гласно заплакаше.{S} Иконија беше бледа и корачаше гледајући смерно пред-а-се.</p> <p>Кал |
него оста поред врата на свом месту, с бледим лицем и плачним очима.</p> <p>У томе се појавише |
живе очи.{S} На лицу, које је сад вазда бледо било, владаше сад мирна збиља, а испод ње један т |
а са груди својих.{S} А оно сироче, све бледо и престрављено, обема се рукама ухватило за њен д |
епавица, и полагано клизаху се низ њено бледо, али савршено мирно лице; око углова од усана ста |
о велика и танкострука млада девојка са бледожутом ружом у златној коси, с плавим очима, с лице |
елим као да је млеком наливено, и сва у бледожуту свилу обучена.</p> <p>Кад се ни султанија ни |
астих очију, којих се граор преливао из бледоплавог споменка у тамну љубичицу; млечност њеног л |
, један бумбар облеташе једну петолисну бледу ружу, која се истом из пупољка развила била.{S} И |
просу блејање, некако мекано и радосно блејање, у које се растапаше звека меденице о вођину вр |
дари у одзиве, те се по оном пољу просу блејање, некако мекано и радосно блејање, у које се рас |
p> <p>»Ето, на несрећу моју не нађох се ближе!« поче Стојан посадив се на једну клупицу поред ч |
пољани испред манастира пуно народа из близа и из далека, Болеснике оставише да преноће у цркв |
аше јој игуман и неколики гости у њеној близини, дотрчаше и неке жене из гомиле света, који се |
помогне.{S} Изађе на двор и виде да је близу свитање.{S} Узе у торбицу једну погачу, црна лука |
> <p>У порти седоше на клупу испод липе близу оне чесме, а маломе Иви рекоше да иде да гледа св |
нише јој по вољи и оставише је да стоји близу зачеља од совре.{S} Много је била бледа и <pb n=" |
најлепши је био један, саграђен сасвим близу обале морске, али не баш врло далеко од главног к |
серне и сафирне капљице откинуле да као блистава роса попадају по персијским ћилимима, чоси и к |
конака и ове ограде виле су се ситним и блиставим шљунком насуте стазе кроз широке цветне леје, |
новске утве грдосије.</p> <p>Сама ћошка блистала је као да је башта од разнобојних лалета: по с |
едне и с друге стране.{S} Вичу јој: »Е, Бог те благословио!« »Е, Бог ти дао и овога и онога све |
Вичу јој: »Е, Бог те благословио!« »Е, Бог ти дао и овога и онога света!« »Ниси ти само везиро |
пољуби.</p> <p>. »Па сад, оче Никодије, Бог па ти!« поче Иконија. »Ево ти доведох мога сина да |
ише него Богу!{S} Али јесте, ево видим, Бог ми се свети.{S} Његова освета није као људска.{S} Е |
њена нога стајала, па зајеча: »Иконијо, Бог ти дао и овога и онога света, опрости ми кад си ми |
о матора жена заносим као неко дете!{S} Бог с тобом Иконијо!«</p> <p>То рече па се спусти под о |
лаги талас поваља вика: »Бог ти дао!{S} Бог те благословио!«</p> <p>Игуман благослови руком бог |
људма!»</p> <p>»Бог те благословио!{S} Бог ти дао!» зајеча јадник Гавран гушећи се сузама, а н |
е данас најсрећнији дан мога живота.{S} Бог ми је дао да доживим радост да видим да ова црква о |
је он душу за аспре продао, осветио.{S} Бог се друкчије свети. »Освета је моја, рече Господ!« Б |
ек жедан путник жеђ гаси и нек каже:{S} Бог да прости!{S} Ево ти пет кеса за пут одовуд и одону |
љати, а на самртноме часу моме рећи:{S} Бог нека даде оцу Никодију и овога и онога света!«</p> |
да виде ово моје чудо и господство?{S} Бог и душа знам их, пре би се насмејали него зачудили!{ |
> <p>»Па то је он, скотина једна, да га Бог убије!{S} Па то је он!{S} А, чекај скоте један!« ви |
елазећи кроз долину смрти, нашао, да га Бог на излазу из ње дочекује изванредним и великим мило |
ад ме придигоше, несрећни Гавран (да га Бог убије!) приђе па сав жут и сав у дрхтавици рече ми |
још: »а подружја Миленка Хајдука, кога Бог да прости!« И најпосле морадоше јој попустити, и на |
е било казати ко је грђи од кога. »Нека Бог сачува свакога да их и у <pb n="76" /> сну снива!« |
е могу!{S} Него кажу, који знају, да је Бог рекао: »освета је моја!« Моли му се, да ти се он не |
Мишљаше о томе.{S} Ако је истина да је Бог казао, онда је грешно што људи отимљу од њега освет |
жени, доброј и смерној, од суза које је Бог ову цркву и саградио, како јутрос праведно рече јед |
ар !...{S} Алах акбар !...{S} Велики је Бог!«</p> <p>Ризван метну оно парче рукава у своја недр |
да се мало прихвате.</p> <p>»Све ми је Бог преко молитава мојих и преко очекивања мојих испуни |
без мене!{S} Збогом сад, и нека вам је Бог и Свети Јован свима на помоћи!«</p> </div> <pb n="6 |
и, и послужићемо вас са свим што нам је Бог дао а са радосним срцем, како и треба да служимо ве |
тријара имам по сили власти коју нам је Бог дао, и са вером у источник неисцрпне милости коју н |
Гавран причаше народу озбиљно: да му је Бог послао анђела, који га је бистром водом расхладио и |
рквама божјим, о искушавањима кроз које Бог по некад води свој народ, и како је народ, који је |
ада опраштала нисам.{S} Али кад је мене Бог милостиви оволиком радошћу данас благословио, хоћу |
о: освета је моја!«</p> <p>»Па то му се Бог ето и осветио!{S} На мукама ће липсати као бесно пс |
ало и ишарало у тај лепи сан, који даће Бог да је на добро као и све што је на добро испало!«</ |
н, па ко зна чедо моје, шта је све теби Бог записао у својој књизи.{S} Твоја мајка не ће доживе |
, а оно дотрче они страшни Арапи, (буди Бог с нама!) па ме извуку напоље да гледам дервиша и ње |
будеш пастир божјега стада.{S} О да ми Бог хоће дати да доживим да то очима видим, па да мирно |
гом и да ћу нашега Иву одгајити, ако ми Бог помогне, те да прихвати да сам чува добро име свога |
се оцу твоме заветовала: да ћу, ако ми Бог и мајка божја помогну, испунити му његову последњу |
неси бар пола цркви, да ти се не освети Бог!« Не послушах је.{S} Како знате она умре на пречац, |
.{S} Ја како су писали царски брзописци Бог им судио!{S} Ја што ћеш, нису мислили каква ће врем |
»у нашега народа има пословица: не дао Бог детету што му га мати зажели!«</p> <p>»Жена и није |
тигне предузеће стадо.{S} А ти ћеш, ако Бог да, да будеш пастир божјега стада.{S} О да ми Бог х |
конија ноћас спреми, па да се сутра ако Бог да зором крећемо!«</p> <p>Хусејин-ага, као искусан |
испало!«</p> <p>»Нека буде у свему како Бог хоће! није ме већ више сртах ни од смрти.{S} Овде с |
дију на књигу, па нека буде од њега што Бог хоћ.{S} Ти знаш да нисам жалио да погинем за крс ча |
тако, снахо!{S} Не ваља се светити јер Бог је казао: освета је моја!«</p> <p>»Па то му се Бог |
е, не дајте нас! тако се свакоме од вас Бог на невољи нашао!« викаше она иза гласа и запомагаше |
узе за тим да говори. »Када ти је отац (Бог да му душу прости!) умирао од тешких рана, рекао ми |
ти, па се као благи талас поваља вика: »Бог ти дао!{S} Бог те благословио!«</p> <p>Игуман благо |
им онај велики раст.{S} Рекнем у себи: »Бог и душа: као да горско дрвље ромором овим измеђ себе |
али савлада свој немир па рече:</p> <p>»Бог с тобом, Гавро, какав је то почетак од разговора?«< |
пењаше док не зађе за облаке!«</p> <p>»Бог и душа, сврнуо је с памети!« повикаше неки из гомил |
сто и пред Богом и пред људма!»</p> <p>»Бог те благословио!{S} Бог ти дао!» зајеча јадник Гавра |
о тебе а испред Падише!«</p> <p>»Ја се, Бога ми, бејах загледала у твога везира.{S} Вала доста |
очи и ту светињу виде!«</p> <p>»Јесте, Бога ми, баш царски рисовуљ!« одговори отац Никодије с |
Иван Косанчић и Милан од наше Топлице, Бога ми би ова чаршија од чуди занемила, а сам цар и ве |
ко кажем, што се не ваља.{S} Стара сам, бога ми, године су!{S} Сви сте ми добри и предобри.{S} |
: »ову жену као да није сељанка родила; Бога ми је ево сад лепша од сваке девојке у свој Топлиц |
акој девојци као цвету мирис и боја!{S} Бога ми, па без тога се у нас не би никад могло ни поиг |
ам кажите мојој Макрени и кума Марти, а Бога ми реците и кнезу и свему селу: аманет вам онај не |
и се крстите, имамо само једног и истог Бога.{S} Немој да плачеш!{S} Немој да грешимо Богу!{S} |
та жив, сељани гледаше као неко чудо од Бога.{S} Сам Гавран причаше народу озбиљно: да му је Бо |
овако је било.{S} Не смем да призивљем Бога и Св. Јована за јемце, али ми верујте, да нисам ни |
о пута, прошапута: »Еј, тешко мени и до Бога мога!« Па онда се исправи и одважно рече:</p> <p>» |
пропоји као твоја задужбина, а на славу Бога, који је један и исти и Мусломанима и каурима!«</p |
S} Господе помилуј!« а кад му ја назвах Бога и упитах за здравље, ништа ми не одговори него уте |
p>»Е, царска кћери,« одговори Иконија, »Бога ми ти ја не умем ништа казати.{S} Видим да је мука |
ји, колико јој је стари Јаничар добар. »Бога ми«, рече, »носи ме као мало воде на длану, радим |
ни од црквених врата, седео је на земљи богаљ Гавран.{S} Свет нагрнуо око ње и с једне и с друг |
ију из прикривка гледао; да се онда као богаљ баци у пећину где је оставку предигао, па да се т |
ет и шест година, кахо сам хранила овог богаља, кога ево видите овде поред твојих ногу.{S} Хран |
арод највише савијаше око старог једног богаља, који сав сед као овца, а мрк у лицу као труо па |
трећи дан зором отиде Иконија да обиђе богаља.{S} Кад му донесе крчаг воде са извора, Гавран ј |
словио!«</p> <p>Игуман благослови руком богаља па рече двојици сељака да га унесу у цркву.{S} А |
је чинио све што велика сила и још веће богаство могу да помогну једном добром сину, да матери |
е димискије.{S} И опрема коњска била је богата, све од самог црвеног ибришима и сребра, а седла |
агом, које му је дошло као његов део од богате плени цариградске.{S} У томе је двору он <pb n=" |
зеленог мрамора, а по зидовима застрвен богатим перзијским ћилимовима.{S} Дуж целог ходника, и |
јлију.{S} Сиромах сам да ти радост моју богатим поклоном покажем.{S} Рекох да ти носим ову амај |
рице и дршка биле смарагдима и рубинима богато ишаране.{S} На глави је носио златан шлем, обави |
ком Бечкереку.</p> <p>Препоручује своје богато стовариште</p> <p>— сваковрсних књига —</p> <p>Р |
уте чизме.{S} За свиленим пасом имађаше богато искићен ханџар.{S} Рахтови његовога вранца беху |
махом од црвене и зелене кадифе златом богато извежене, беху око витког им струка тесно прикоп |
ва долама од црвене кадифе била је тако богато златом извезена, да је једва овде и онде кроз гр |
а Шекер-кадуном остави у једној са врло богато застрвеном софом.{S} Мало час па уђе унутра Ћеха |
петнајест до осамнајест година, све то богато обучено и накићено, у руву од разних боја и разн |
камења. »Боже благи!« рекох, »да силног богатства и дивне лепоте!{S} Овако нешто нема ни у турс |
дворцу причало се да му по лепоти и по богаштини мало равних има.{S} Зидао га је још Махмуд-па |
еној свиленој врпци!{S} Царски рисовуљ, богме, ја како!«</p> <p>»Хвалимо те Боже!« рече Иконија |
зно и уморна, мислиш, да <pb n="103" /> богме, на причешће које ћеш данас да примиш, па све се |
е свети. »Освета је моја, рече Господ!« Богме бих вам о томе могао много причати; али нека не в |
њима остала свита.{S} Многе се жене, а богме и понеки људи, кад видоше овај <pb n="105" /> рет |
се јаднице расплакале па плачи!{S} Ех, Бого мој, оно је било појање да мртве оживи! .{S}Јес, н |
ли и кадифи, како ће то да изгледа пред Богом који све види и све зна?!«</p> <p>»Пре је давно у |
а; нека ти је од мене све просто и пред Богом и пред људма!»</p> <p>»Бог те благословио!{S} Бог |
сада примљени и опроштени покајник пред Богом.{S} У име наше свете цркве, у име нашег светог Па |
оношке пузи, и да га чује: како је куми Богом и Св. Јованом да му да кап воде, јер сав гори од |
крсти се и рече:</p> <p>»О Боже и света богородице, не дајте ми да душу своју огрешим!</p> <p>О |
и рече гласно:</p> <p>»О мајко божја и богородице!{S} Спаси ме од сваке беде и напасти од овог |
и, чак ми је донео од некуд стару икону богородице; живим ти без бриге као бубрег у лоју!{S} Ја |
ти се и рече полагано: »О мајко божја и богродице!{S} Помози ми сада!«</p> <p>Па се онда опет о |
кроз тебе добра чини.{S} Нека је слава Богу, који је дао да има доброта женска!«</p> </div> <p |
за крс часни и веру ришћанску.{S} Хвала Богу ево и умирем што се клах са некрстом.{S} Истом дан |
е полагано сама себи:</p> <p>»Баш хвала Богу, те нема никога, ни да ме види ни да ме чује како |
л’ вила.{S} Друго није!«</p> <p>»Хвала Богу, ни једно ни друго!{S} Шта сам друго него једна пр |
Иконом Св. Петке, запали га и помоли се Богу да јој помогне.{S} Изађе на двор и виде да је близ |
хоћу, заповедам му како хоћу, молим се Богу по српски, чак ми је донео од некуд стару икону бо |
ран мирно.</p> <p>»Признајеш ли да си и Богу и људма тешко згрешио?«</p> <p>»Признајем!{S} И са |
ох мога сина да га упутиш како да служи Богу и народу, како и сам што служиш.{S} Знам, ниси заб |
рича колико се пута преко дана калуђери Богу моле, и како он помаже црквењаку да наспе уље у ка |
и игуман дечански узе дивно говорити: о Богу, о народу, о црквама божјим, о искушавањима кроз к |
в руку калуђеру рече, тихо: »Хвала прво Богу па онда теби оче, на овој великој радости!« а очим |
> <p>»Теби сам, жено, згрешио више него Богу!{S} Али јесте, ево видим, Бог ми се свети.{S} Њего |
Милутина, и у њој се на коленима молио Богу за сиротињу српску, и кад се дигао, чуо је из олта |
S} Немој да плачеш!{S} Немој да грешимо Богу!{S} По његовој смо се вољи — нека му је слава! — д |
обојаваше да не умре и мољаше се гласно Богу, да је још не позивље на онај свет, док не чује, д |
ао робињице.{S} Лакнуће ми да сте ми по Богу кћери.{S} Говорите ми као што би мајци својој гово |
Молим те, као оца, као што ми и јеси по Богу отац, светуј га нека ме се махне!{S} Нека не лудуј |
а с постеље и нагла да бежи вичући: »По Богу сестро, не дај ме црном Арапину, ево га де ми црни |
оме имамо да захвалимо?{S} Прво Господу Богу, који ево и у овој прилици показа да неће да нас о |
у себи насмејала и рекла:</p> <p>»Боже, Боже! шта ли би моји сељаци рекли, да сад некуд из прик |
ојим грехом разорио био!{S} Слава теби, Боже, слава теби! во вјеки вјеков, амин!« </p> <pb n="1 |
ку силу и господство, ја се мишљах: еј, Боже, тако је то и у нас било док имадосмо своје цареве |
ди, па макар ја то и не гледала.{S} Еј, Боже мој, опрости ми што се заносим, те будна моје стар |
да виче »благослови Свети владико!« Еј, Боже, да ми је онда да твој отац устане из гроба, па да |
оба, кад је црква Св. Јована појала.{S} Боже благи! кад се сетим кад једном дођоше калуђери из |
а ме гледа!{S} А ја сама себи велим:{S} Боже благи, може бити они то сад по арапски гунђају: »а |
икаше у глас: »Слава нека ти је Господе Боже, што ме грешника пушташ у цркву, коју си ти сам од |
а устављао да повиче:</p> <p>»Хвалим те Боже, који си великом твојом и чудесном милошћу подигао |
сломанима и каурима!«</p> <p>»Хвалим те боже!{S} Ево сад нађох мог сина!« промуца Иконија кроз |
ише ни у мене нема!«</p> <p>»Хвалимо те Боже! куд ћеш више оче Никодије?{S} Од твоје шенице у к |
уљ, богме, ја како!«</p> <p>»Хвалимо те Боже!« рече Иконија побожно. »Пусти ме, оче Никодије, д |
ра.{S} Прекрсти се, промуца: »Помози ми Боже и Свети Јоване!« па чврсто држећи свога Иву за рук |
очи горе, прекрсти се и рече:</p> <p>»О Боже и света богородице, не дајте ми да душу своју огре |
начињени од бисера и од драгог камења. »Боже благи!« рекох, »да силног богатства и дивне лепоте |
сама у себи насмејала и рекла:</p> <p>»Боже, Боже! шта ли би моји сељаци рекли, да сад некуд и |
поче:</p> <p>»Казаћу вам право као пред божијим судом, а да би на страшноме суду мање казивати |
да озго са небеског плавог кубета мајка божја на њу гледа. »О мајко божја«, шапуташе Иконија; » |
е заветовала: да ћу, ако ми Бог и мајка божја помогну, испунити му његову последњу жељу.{S} Јут |
ам се заветом за то што је то тако воља божја била.{S} Ето, ви’ш, не може!«</p> <p>»Не може за |
е мога детета по које зрно, па ако буде божја воља, оно ће да никне и плод донесе.{S} Научи га |
удно ишчекивати и изгледати!{S} О мајко божја смилуј се и сачувај ме тога!«</p> <p>Иконија се п |
убета мајка божја на њу гледа. »О мајко божја«, шапуташе Иконија; »о Мајко божја, која си и сам |
, прекрсти се и рече полагано: »О мајко божја и богродице!{S} Помози ми сада!«</p> <p>Па се онд |
ајко божја«, шапуташе Иконија; »о Мајко божја, која си и сама на овоме свету уцвељена била, ако |
и к небу и рече гласно:</p> <p>»О мајко божја и богородице!{S} Спаси ме од сваке беде и напасти |
боравила.{S} Тако ћемо сине мој, у име, божје да пођемо оцу Никодију!«</p> <p>»А ово стадо? ко |
унцала како је Иван постао пастир стада божјег, како носи сребрну штаку у руци и бројанице од с |
} А ти ћеш, ако Бог да, да будеш пастир божјега стада.{S} О да ми Бог хоће дати да доживим да т |
с промуклим гласом промуца: »Ти си ... божји... анђео!«</p> <p>Иконији је срце било пуно тегоб |
о говорити: о Богу, о народу, о црквама божјим, о искушавањима кроз које Бог по некад води свој |
дубоко потресени и смерно пише у славу божју.{S} Напише и Патријару пећском и васеленском и св |
да нашима на дому кажемо: видесмо цркву божју, и видесмо угодницу божју!</p> <p>Али се Иконија |
видесмо цркву божју, и видесмо угодницу божју!</p> <p>Али се Иконија снебиваше да изађе на горњ |
речи, које од срџбе поцрвене као црвени божур.{S} Граорасте очи њене потамнеше у две крупне љуб |
мо са Шекер-кадуном за Кизлар-агом и не бој се ништа!« па се онда сам брзо измаче.{S} Оста само |
лицем, који очевидно беше вођ чети. »Не бој се рајо!{S} Казуј само је ли овде Иконија из Лежими |
мо вазда цару покорна раја!«</p> <p>»Не бој се рајо!« викну млад један Турчин с отвореним и чов |
рошло ни четврт часа, од како поче овај бој голоруке раје с оружаним Турцима а већ пламен изби |
ребају свакој девојци као цвету мирис и боја!{S} Бога ми, па без тога се у нас не би никад могл |
и хиндустанских танких тканица, разних боја и разних облика неко у ћурковима од црвене млетачк |
то обучено и накићено, у руву од разних боја и разнога кроја.{S} Све то прође поред Султаније и |
аз, у коме су талијански мајстори живим бојама исписали како се поносити паунови по цветноме по |
са дивним шарама у меканим и загаситим бојама, на три стране уз прозоре ниске софе од крмезове |
из Москве ...{S} 1.- </p> <p>Барјактар Бојана ... -.{S}40 </p> <p>Мицко Харамбаша ...{S} 3.50 |
ви и црвени конци беху још једнако живе боје Једна страна ове крпе не беше порубљена; из ње виш |
, у којој се надметаху редом све дугине боје; а у руци ношаше велику киту босиљка и један слив |
, па се на сунцу преливају у све дугине боје; погледам горе, а кубета све од бистрог плавог кам |
оком једном анадолијском хату јабучасте боје, јахаше леп млад човек.{S} Његова долама од црвене |
мога сина Иве и другога дома господара, бојим се не би ни на једног дошло колико је право!{S} Н |
па тек онда бризну у глас да плаче; »Не бојим се ништа!{S} Него ми је .... жао овог нашег шаров |
лепо да пази!« </p> <pb n="9" /> <p>»Не бојим се!« рече Иван, па тек онда бризну у глас да плач |
од цара ме није страх.{S} Него се друго бојим, друго нешто, друго!« и иконији грчевито задркташ |
зор за по нешто, и ако се за друго опет бојим да душу не огрешим.{S} Ево ми тек сада сијну, и е |
</p> <p>»Ево шта је«, предузе Иконија; »бојим се да је мој син, кога ми цар пре двадесет и толи |
Аман, мајко, казуј што ти је?«</p> <p>»Бојим се, било би дуго да ти све казујем.{S} Нити је пр |
то плачеш, дете моје ?{S} Ваља да се не бојиш доброга оца Никодија ?{S} Он ће тебе лепо да пази |
ебрне срме, на коме је стајао кристални бокал са црвеним шербетом; а на левом крају, према њој |
њој стојала је поред сребрног сточића с бокалом са жутим шербетом једна исто тако велика и танк |
е, па застрвене овде и онде ћилимима из Бокаре и шаловима из Индије; дуж софе дуги а уски јасту |
оленице не пеку, како је запомагао и од бола рикао кад су му усијано камење под колена метали, |
која то гледаше, дивећи се старцу. »Их, болан! чича Сима даде сребрн грош!«</p> <p>»Баш!« рече |
начки своме унуку у котлић.</p> <p>»Их, болан!« привика момчадија, која то гледаше, дивећи се с |
стира пуно народа из близа и из далека, Болеснике оставише да преноће у цркви и око цркве.{S} С |
је никад ишла, али где год би се десила болест или смрт у кући, ту је Иконија била прва да помо |
о би те заболело, а видим да ти је срце болећиво.{S} Него не треба да те боли, и немаш шта да ж |
е; али не могу да волим службу вашу.{S} Боли ме ево овде« (па Иконија метну руку на срце), »да |
земљи.{S} Најтеже је раји и до срца је боли, кад цар сваке седме године пробере нашу најбољу д |
тицу.{S} Јесте, видим да не треба да те боли, јер биће да сва моја сетност долази од луде памет |
е срце болећиво.{S} Него не треба да те боли, и немаш шта да жалиш.{S} Ти ми чиниш толико, коли |
низ воду: </p> <pb n="18" /> <p>»Ја сам боља од бумбара,« рече ружи, »али те бистра вода може о |
есвиснути.{S} А ако ће да пали што има, боље нека све то поклони светоме Јовану, да му је свећа |
х те кад прође у манастир и рекох себи: боље да је дочекам овде па да из њених уста чујем живот |
чију ми! него се нашалих и рекох цвету: боље ти је на бистром потоку него на пустој глави удови |
а дана ти из његове цркве изнесеш свећу боље среће и босиљак мира у твој народ.«</p> <p>Пред са |
е од белог и плавог јоргована; загледах боље и пипну прстом, кад оно није природни цвет, него ј |
своју густу смеђу косу, и рече:</p> <p>«Боље да те ја у коси носим, него да те онај црни бумбар |
шећу, и како јелени кроз младо, зелено борје скачу; сама таваница урезана дубоко и високо, као |
његове цркве изнесеш свећу боље среће и босиљак мира у твој народ.«</p> <p>Пред саму цркву Икон |
11" /> палила, упути Иву како да положи босиљак и восак пред икону Св. Јована, па онда с ведром |
кавши му: »Нај, сине, унеси ти сам овај босиљак и ову свећу Светоме Јовану, не би ли ти помогао |
ив је на прса.{S} У десној му руци кита босиљка, па њоме шкропи сваког ко приђе икону да целива |
ијски роман ...{S} 3.-</p> <p>Велимир и Босиљка ...{S} 2.-</p> <p>Робинзон Крусе...{S}1.-</p> < |
да напоји освећеном водицом своју киту босиљка, а у који ће побожни народ да спушта бакарне ма |
угине боје; а у руци ношаше велику киту босиљка и један слив жутога воска.</p> <p>Кад изађе она |
она даде Иви онај слив воска и ону киту босиљка рекавши му: »Нај, сине, унеси ти сам овај босиљ |
ај што га је видео; »јер иде гологлав и босоног по шуми, грува се у прса и жалосним гласом виче |
оше из шуме Гаврана, везана, гологлава, босонога, издрпана, бледа и тако изнемогла, да му ноге |
ереџом заогрне, па прође кроз Стамбул и Боспором на кајику онако у белом зубуну, са шљокицама м |
b n="53" /> <p>Међу дивним дворовима на Боспору, има - један који се зове:{S} Аденистан.</p> <p |
>Иконија је и овде, у Седефли-шкољки на Боспору, рано легала а зором устајала.{S} Много пута ни |
и калпаци беху од црвеног сукна.{S} Иза бостанџија корачаху сложно »Балтаџије« са скрлетним дол |
ест црних и шест белих евнуха, неколико бостанџија и повише других дворских слугу.{S} Међу овим |
ерим!«</p> <p>За њима иђаше једна чета »Бостанџија« одевених и наоружаних онако као што су Јани |
у руком.{S} На мах се сви бели евнуси и бостанџије па и сам Капу-ага, одвојише и одступише натр |
ле на рамена, по кратка, густа, проседа брада, долама бела, као да је од сребрне тканице, по њо |
оког, сувоњавог, црне масти и дуге црне браде.</p> <p>Он разастре своје поабано сиџаде, стаде н |
} На сну ми дође старац с великом белом брадом до <pb n="40" /> испод појаса, наслони се на дрв |
се наводнише очи, и гладећи седу своју браду руком, понављаше тихо по неколико пута: »Алах акб |
амети !« привикаше други; »има тога мој брајко, те још како!«</p> <p>»Пустите човека, коме се с |
иротињу од силеџија, царевих одметника, бране.{S} Ето од цара ме није страх.{S} Него се друго б |
конаци око ње саграде, а после и да је брани од сваке напасти, док је год жив.{S} Везир му пре |
бри овај злосрећни народ и да га крстом брани!« Ето, настави Иконија па руком глађаше зулове у |
е јунаштво живети кроз муке и невоље, и бранити рају сиротињу.{S} Ако икако може бити дај нам с |
ександар Велики ...{S} 1.20 </p> <p>Два брата ... -.{S}70 </p> <p>Петар Велики у Хајдучком стан |
јали, стари му калуђер рече: »Молим те, брате, кад будеш пролазио кроз српске крајеве, кажи сва |
ђер говорио што о мени?«</p> <p>»Јесте, брате, све ми је казао, и ако ништа у томе новога није |
чански и поче овако :</p> <p>»Во Христу братија моја, децо моја, христољубиви и благочестиви на |
ому духовнику, свакоме попу, а и сваком брату Србину: поздравље ти од оца Никодија, нашао је у |
е брзо прибра.</p> <p>»Немојте, народе, браћо и сестре моје, да се бринете и буните, те ново ка |
рода српског.{S} И треба тако.{S} А сад браћо у здравље ктиторке овог светог храма, у здравље н |
ца Никодија на страну.</p> <p>»Не дајте браћо!« врискаше Иконија.</p> <p>»Народе не дај се зулу |
зеним рукавима од своје кошуље.</p> <p>»Браћо и народе, не дајте нас! тако се свакоме од вас Бо |
се к стази једној, која се извијаше уз брдо из једне удоље; њушка им задркта како за неколико |
а.{S} Срце му се раздрага па викну: »А, бре, синови цареви, аферим!«</p> <p>За њима иђаше једна |
ћине до једне колибе, коју му на једном брежуљку а у сувоти подигоше сељаци.{S} У томе, што пос |
о за другим, и то све јаче и јаче и све брже и брже, одзвижда нову једну своју нумеру.</p> <p>» |
угим, и то све јаче и јаче и све брже и брже, одзвижда нову једну своју нумеру.</p> <p>»Шта ли |
ња ружа«.{S} Обе су биле младе, бистре, брзе да разуму што им Иконија каже, срећне да погоде шт |
човека!«</p> <p>И онда настави пут свој брзим корацима, а сетна и замишљена.</p> </div> <pb n=" |
водом и дадоше јој гутљај ракије, те се брзо опорави.{S} Оста у порти на трави до свршетка бден |
прве певце малко је заспала.{S} Али се брзо тргла, јер јој се приснило да види Гаврана како ка |
розборити. </p> <pb n="28" /> <p>Али се брзо прибра.{S} Прекрсти се, промуца: »Помози ми Боже и |
креча на дувару од суднице.{S} Него се брзо прибра.</p> <p>»Немојте, народе, браћо и сестре мо |
обриса се једним белим убрусом, навуче брзо чарапе, обује опанке и још притврђиваше опуту на л |
ђом стиже чету, која сад потера касом и брзо зађе за једну шумарицу.</p> <p>Није дуго постојало |
и страшнија!«</p> <p>Али се призор овај брзо замену другим.</p> <p>Уз широке мраморне степене и |
агом и не бој се ништа!« па се онда сам брзо измаче.{S} Оста само Кизлар-ага, његових шест Арап |
на се стиша и суд узе да суди.</p> <p>У брзо се свих дванајест најстаријих домаћина сложише да |
најем!{S} И само молим суд да се уморим брзом смрћу, јер муке које ме стегоше, не могу да сноси |
ки.{S} Колико је било танких робињица и брзоногих дечака од 12 година у доњим одајама.{S} Икони |
ни осврни.{S} Ја како су писали царски брзописци Бог им судио!{S} Ја што ћеш, нису мислили как |
оговор шта да раде.{S} Мишљаху да пошљу брзохотце да потраже Милету, синовца Стојана харамбаше |
во је« викну Гавран; »само вас молим за брзу смрт.{S} Мозак ми је узаврео од вриске жена и пршт |
ар старост своју проведеш на миру и без бриге поред мене.{S} Ако мислиш, да ћеш бити срећнија м |
уд стару икону богородице; живим ти без бриге као бубрег у лоју!{S} Ја га не зовем друкчије нег |
е да ћу му оца чувати и мојом и његовом бригом и да ћу нашега Иву одгајити, ако ми Бог помогне, |
p>Калуђер се накашља мало, сави рисовуљ брижљиво, па онда рече:</p> <p>»Што обећах твоме Миленк |
бразе најпре Агапију па онда и Петрију, бризну и једна и друга у гласно јецање.{S} Агапија јој |
p>»Не бојим се!« рече Иван, па тек онда бризну у глас да плаче; »Не бојим се ништа!{S} Него ми |
уцању мога срца!«</p> <p>И онда Иконија бризну плакати.</p> <p>Везир јој миловаше руку, пусти ј |
је и пољуби га у десни образ.{S} А Иван бризну плакати, и кроз сузе гледаше у своја два пса.</p |
сти беше упрскана туркизима, рубинима и брилијантима.{S} Поведе старца за обе руке и посади га |
јте, народе, браћо и сестре моје, да се бринете и буните, те ново какво зло на село навлачите.{ |
и гаров те љуби!{S} Хоће да ти каже: не брини се за нас!«</p> <p>А Иван се онда кроз плач насме |
е тамо даље пловљаху трговачки и царски бродови разапетим једрилима као џиновске утве грдосије. |
pb n="104" /> са високом штаком и црним бројаницама, корачаше полагано као нека страшна светиња |
ожјег, како носи сребрну штаку у руци и бројанице од седефа а златну камилавку на глави; па би |
гомиле, диже се око совре слаткогласно брујање калуђерског »Многаја љета!«</p> <p>Јадна Икониј |
ва сива, необично бистра ока; дуги седи брци падаху му на рамена као у старих јунака који с оно |
чараш.{S} Стала та ћерка у сред потока, брчка се као сребрна пастрмка, вади цвет из косе, љуби |
> <p>Устави се у сред потока да се мало брчка.</p> <p>А поток као да беше уставио сав свој жубо |
проконзула; сад се обично врапци у њему брчкају весело цвркућући,</p> <p>Око црквене порте нека |
сад већ имађаше сина ђака у Св. Јована, брчкајући се за неколико тренутака у сред бистрог поток |
кону богородице; живим ти без бриге као бубрег у лоју!{S} Ја га не зовем друкчије него »Каракон |
ом руком за леву мишицу.{S} Јест, бејах будан и то су аспре што се беле!{S} Заграбих руком и са |
збијаш!{S} А ко зна?{S} Свашта може да буде у вас Турака!« — одговорише му неки из гомиле. </p |
е тугује, све као моба.{S} И не може да буде игра друкчије, него кад се поведе коло, па се пови |
, рекох орта-баши:{S} Знао сам да ће да буде.{S} Пусти ме да идем да га видим; и ако сам позни |
у радост нашу, за ову утеху, која ће да буде и нама и дуго после нас, онима који иза нас настан |
рече поуздано стари Јаничар; »лепше да буде не може.{S} Паметнији и од тебе и од мене рекоше: |
{S} Још коју годину, па ће мој конак да буде неколико педљи црне земље покривено бусени.{S} Али |
ле би одмах Оџаковића, који је рођен да буде велики човек.{S} Ја сам твој човек, и што имам хле |
а«.{S} То је тако и само везир желио да буде.{S} Али ту Иконија, на супрот и Хусејин-аги и свим |
} Дај га оцу Никодију на књигу, па нека буде од њега што Бог хоћ.{S} Ти знаш да нисам жалио да |
е што је на добро испало!«</p> <p>»Нека буде у свему како Бог хоће! није ме већ више сртах ни о |
а на овој слави нашег села и наше цркве буде с нама стари отац Никодије.{S} Поменух то једном п |
с миром носимо то једно дете, те да не буде горе, много горе!«</p> <p>»Беже!« рече отац Никоди |
чинио све што год је могао, да му мати буде задовољна.</p> <p>Свакога понедеоника долазио је с |
у срце мога детета по које зрно, па ако буде божја воља, оно ће да никне и плод донесе.{S} Науч |
суђен данак дође!«</p> <p>»Па зар ја да будем монастирско ђаче?« упита дечко све невеселији, па |
зеће стадо.{S} А ти ћеш, ако Бог да, да будеш пастир божјега стада.{S} О да ми Бог хоће дати да |
му калуђер рече: »Молим те, брате, кад будеш пролазио кроз српске крајеве, кажи свакому духовн |
уторак не пошљеш реч да пристајош да ми будеш домаћица, онда за оно што ће да те снађе, не жали |
аман гине и да ти с њоме муку мучиш.{S} Буди отац сиротињи, <pb n="43" /> и веран слуга царев: |
поје, а оно дотрче они страшни Арапи, (буди Бог с нама!) па ме извуку напоље да гледам дервиша |
Боже мој, опрости ми што се заносим, те будна моје старе снове сневам! »Сине, мој, немој да пла |
ни црква Св. Јована не могу без њега да буду.{S} Милина јој беше да слуша како Ива прича колико |
</p> <p>Међу тим су Турци једним ударом буздована оборили оца Никодија, и рашчистили оно клупче |
оред њега забацили на рамена шестоперне буздоване.{S} Иза њих корачаху сложно дванаесторо дечак |
јицу прекора на црног Арапина, куцну га буздованом и два и три пута у плећа те овај скочи у сед |
а коњу сам вођа турски.{S} Просу турску бујицу прекора на црног Арапина, куцну га буздованом и |
њену душу вечно гори, него је запалила буктињу да разгања мрак који је нас, бедни српски народ |
горе на врху.{S} Поред њега је стајао и Булбулџи-баша, надзорник славуја, са крилом јастребовим |
е ја у коси носим, него да те онај црни бумбар љуби!»</p> <p>Па онда — подиже сукњу до колена и |
џбуну поред кога Иконија стојаше, један бумбар облеташе једну петолисну бледу ружу, која се ист |
и устаде.{S} Падоше јој погледи на оног бумбара што облеташе ружу, отера га махнув руком, узабр |
: </p> <pb n="18" /> <p>»Ја сам боља од бумбара,« рече ружи, »али те бистра вода може однети но |
.</p> <p>У том тренутку растрезни је из бунила нов врисак њеног детета : »Нано, не дај ме нано! |
а и сузе не угуше.{S} Па онда би пала у бунило, бунцала како је Иван постао пастир стада божјег |
ота и смрти.{S} Већином је била у неком бунилу.{S} Смирила би се за мало и дошла к себи, па онд |
е, браћо и сестре моје, да се бринете и буните, те ново какво зло на село навлачите.{S} Царској |
не угуше.{S} Па онда би пала у бунило, бунцала како је Иван постао пастир стада божјег, како н |
пратњом од десет коњаника, и са царским бурунтијама на све санџак-бегове и на све паше.</p> <p> |
кад се јунак узме да облачи, прво меће, бурунџук кошуљу, нит’ је ткана нити је предена, већ од |
уде неколико педљи црне земље покривено бусени.{S} Али ако си ми син, ако хоћеш да се твојој ма |
ав свој жубор, да пусти само да се чује бућкање од сиграња њених белих ногу са бистрим валима.< |
ик речи, па се онда узе ударати у главу буџом једном, у којој је било пола оке јексера усађено, |
потока, брчка се као сребрна пастрмка, вади цвет из косе, љуби га, баца у воду и мрмља чаролиј |
днако живе очи.{S} На лицу, које је сад вазда бледо било, владаше сад мирна збиља, а испод ње ј |
ој работи царској, казујте, нам, ми смо вазда цару покорна раја!«</p> <p>»Не бој се рајо!« викн |
имам нека изгоре, није ми <pb n="15" /> вајде имати га и ето ме одох у свет да се турчим!«</p> |
ло појање да мртве оживи! .{S}Јес, није вајде, и ово је лепо, није да није лепо, баш је много л |
казивати како је некада у нас било!{S} Вала ако није и лепше било, није мање!«</p> <p>»Јок вал |
ми, бејах загледала у твога везира.{S} Вала доста је и њега видети па да очи засену!{S} А прав |
е и лепше било, није мање!«</p> <p>»Јок вала!« рече поуздано стари Јаничар; »лепше да буде не м |
лагано, али без страха иза Кизлар-аге; »вала ни ђавоља стража око пакла не може бити ни црња ни |
Гавран Ракетић испаде пред њу.</p> <p>»Вала Иконијо, тек сад разумедох што се памети људске ок |
онда се исправи и одважно рече:</p> <p>»Вала ћу ти поочиме, све казати и ако ми је зазор за по |
.{S} Ето сам већ и заборавила!«</p> <p>»Вала моје си срце давно ишчупала, а данас си ми из пото |
S} Иди од мене један нечовече!«</p> <p>»Вала, жено, запамтићеш ти мене!{S} Слушај,« и опет цикн |
санџак-бег; »неће ти на јалово бити.{S} Валах и онако има по више година како не дизасмо децу у |
од сиграња њених белих ногу са бистрим валима.</p> <p>Ова млада жена, која сад већ имађаше син |
уједе.{S} Загушљиво закрешта некаквом, ваља да арапском псовком, завитла троструком татарском |
} Али не зна село чијом муком то би.{S} Ваља да вам испричам све, јер по из даље иде почетак ов |
ече:</p> <p>»Што плачеш, дете моје ?{S} Ваља да се не бојиш доброга оца Никодија ?{S} Он ће теб |
како је најпосле обамр’о, и како су га ваља да већ мртва, однели на мртвачким носилима у плани |
:</p> <p>»Не ваља то тако, снахо!{S} Не ваља се светити јер Бог је казао: освета је моја!«</p> |
ма себи говораше: »Ако је тако, онда не ваља оно што село учини!«</p> <p>И другу ноћ не могаше |
</p> <p>»Прости ме ако кажем, што се не ваља.{S} Стара сам, бога ми, године су!{S} Сви сте ми д |
добра чините и ти и сви твоји, већ и не ваља, хоће скоро по неки пут и да ме расплаче.{S} Али т |
па тиха али и прекорно рече:</p> <p>»Не ваља то тако, снахо!{S} Не ваља се светити јер Бог је к |
а у Стамболу?« повикаше сељани.</p> <p>»Ваља да треба цару!« прихвати Хусејин-ага, који је као |
или.{S} Тако је и било, само што је сад ваљада стотину дечака, са шареним фењерима ишло, нешто |
Да вам не дужим!{S} Ђаво ми рече: »ниси ваљада луд да носиш калуђерима, који и онако имају свач |
да жалиш.{S} Ти ми чиниш толико, колико ваљада од како је царевине ни један син, дошав до силе |
бејаше ни пушака ни пиштоља, него му је ваљало тојагама, врљикама, секирама и косама тући <pb n |
в не однесе даље низ ову живу реку која ваљаше, злато, сребро и драго камење.</p> <p>Иконија га |
јући тиме грмљавини која се за султаном ваљаше низ улицу.</p> <p>Иконија је сад у ономе, што јо |
ледње аспре и одох кући пун радости, Да вам не дужим!{S} Ђаво ми рече: »ниси ваљада луд да носи |
зна село чијом муком то би.{S} Ваља да вам испричам све, јер по из даље иде почетак овог мог ј |
, — »без разговора, вели, ако хоћете да вам глеве на раменима а слемена над главама остану!«</p |
ече Гавран. »Знам да умрети морам, нека вам се исповедим као на последњем часу!«</p> <p>И онда, |
д глади без мене!{S} Збогом сад, и нека вам је Бог и Свети Јован свима на помоћи!«</p> </div> < |
громким гласом: »Ако ћете тако, што ће вам суд?{S} А кад нећете суд где ће да се нађе правда?« |
p> <p>»О, Ристифоре и ти Миловане, душе вам кажите мојој Макрени и кума Марти, а Бога ми реците |
грло доносило викаше непрекидно: »Аман вам Турци, оставте ми чедо моје!{S} Ево просто вам било |
и рече им: </p> <pb n="81" /> <p>»Тако вам очију, децо моја, немојте ме више мучити!{S} Волим |
ци, оставте ми чедо моје!{S} Ево просто вам било, убите мене несретњицу, оставте само јединче м |
ми реците и кнезу и свему селу: аманет вам онај невољник у планини; немојте да огрешите душе т |
му дадоше па онда поче:</p> <p>»Казаћу вам право као пред божијим судом, а да би на страшноме |
Освета је моја, рече Господ!« Богме бих вам о томе могао много причати; али нека не вреди!«</p> |
логлави дочекиваху госте.</p> <p>»Благо вама с вашом Иконијом!« говораху гости Лежимирцима.{S} |
Јеси ли ти то, Иконијо, или ме очи моје варају?« рече. </p> <pb n="49" /> <p>Она му ништа не од |
сталасаним кроком, крешући праменове од варница из калдрме, свој лабудовски врат час савијајући |
веђе и просипаше кроз оба ока прамен од варница. </p> <pb n="38" /> <p>»То је оно што ми је заз |
е јој лакнуло.</p> <p>»Нисам мислила да вас расплачем децо!« рече Иконија, као да је осећала да |
би мајци својој говориле.{S} Ходите да вас као децу моју пољубим!«</p> <p>Обе младе жене разро |
е« (па Иконија метну руку на срце), »да вас гледам као робињице.{S} Лакнуће ми да сте ми по Бог |
ароде, не дајте нас! тако се свакоме од вас Бог на невољи нашао!« викаше она иза гласа и запома |
шника.{S} Ето шта учиних и од себе и од вас.{S} Право је да ме уморите!«</p> <p>Гавран паде на |
моја, немојте ме више мучити!{S} Волим вас обе, јер видим да сте добре душе; али не могу да во |
.</p> <p>»Право је« викну Гавран; »само вас молим за брзу смрт.{S} Мозак ми је узаврео од вриск |
еље, добро сте нам дошли, и послужићемо вас са свим што нам је Бог дао а са радосним срцем, как |
!{S} А ко зна?{S} Свашта може да буде у вас Турака!« — одговорише му неки из гомиле. </p> <pb n |
божју.{S} Напише и Патријару пећском и васеленском и свима другима.{S} Па се онда опет диже иг |
дно моје ђаче носи!{S} Ено је даде попу Василију, који за десном певницом глас води!{S} Ех, да |
савио беше у клупче па тешко дихаше.{S} Ватра му беше подузела образе; сув језик беше исплазио. |
вран не могаше познати, јер још трајаше ватра у његовој глави и магла у његовим очима.{S} Полаз |
усле, причало се, шале су се проводиле, ватре су се прескакале, а већ око поноћи млада женскади |
лабо је ко и спавао.{S} Певало се поред ватре уз гусле, причало се, шале су се проводиле, ватре |
брних аспри у гомиле света, који са још ватренијим узвицима за здравље и срећу падишину поче са |
рчин. »Сваки разговор само је дангуба и ваша штета.{S} Пустите да с миром носимо то једно дете, |
предобри.{S} Али кад прођем поред оних ваших тица са кратким кукастим кљуном и зеленим, плавим |
дочекиваху госте.</p> <p>»Благо вама с вашом Иконијом!« говораху гости Лежимирцима.{S} И гурах |
добре душе; али не могу да волим службу вашу.{S} Боли ме ево овде« (па Иконија метну руку на ср |
чињем да видим, како овај камен сињи из ведра неба паде, да нас живе у гроб сахрани!{S} Ја сам |
p> <p>»Е, ово је моје добро ђаче!« рече ведро отац Никодије. »Ако пође тако и даље, како је пош |
восак пред икону Св. Јована, па онда с ведром душом и лаким срцем изађе из цркве да потражи оц |
дићскога здравља; испод густих проседих веђа светлуцаху два сива, необично бистра ока; дуги сед |
нешто да ти говорим!« Па мрдну очима и веђама показав на дете, што је очевидно значило, да има |
уђе, па не диже главе нити мрдну густим веђама.</p> <p>Иконија ћутећки извади из шаренице једну |
ој Стојан у реч, па се намршти, састави веђе и просипаше кроз оба ока прамен од варница. </p> < |
арости, па одмах посла људе да ухвате и вежу Гаврана, а кнезу поручи: да рано зором сазове све |
у ружу.{S} Одвеза опанке, скиде чарапе, веза их једном врпцом све заједно, и устаде.{S} Падоше |
то што сам се везала другим заветом, а везала сам се заветом за то што је то тако воља божја б |
зато што нећу, а нећу за то што сам се везала другим заветом, а везала сам се заветом за то шт |
" /> <p>У том доведоше из шуме Гаврана, везана, гологлава, босонога, издрпана, бледа и тако изн |
акриваше га од погледа турских танким и везеним рукавима од своје кошуље.</p> <p>»Браћо и народ |
; у Ивановим рукама оста половина њеног везеног рукава.{S} Турчин понесе Иву у наручју као риби |
елом конђом, коју је низ образе с грлом везивао црни као кадифени рубац.{S} А овде не рече ни р |
пљачкају и запале; други опет хватаху и везиваху младе и лепушкасте девојке.</p> <p>Није прошло |
у коме се плаве звезде и црвени крстићи везиваху у ланац златним гранама од рузмарина.{S} Злата |
S} Тако је Ризван-бег постао зет царев, везир царев и господар од дивнога Аденистана.</p> <p>Св |
ни од сваке напасти, док је год жив.{S} Везир му преда берат, којим га цар утврђује за Тимар-бе |
доврши и да се црква изнутра испише.{S} Везир је пратио својој мајци из Солуна неке мајсторе и |
одавна Хусејин-аги, а он јави везиру, а везир посла на све стране, и нашем Патријару, и у Свету |
зар је несрећа бити царев везир?« упита везир с осмехом.</p> <p>»Знам ја, не можеш ти бити царе |
кад те видех жива, нађох те да си царев везир!«</p> <p>»Па зар је несрећа бити царев везир?« уп |
сабљи својој има сестру.{S} Ти си царев везир.{S} Великаш треба да има и велико срце.{S} Ти си |
прихвати благо Иконија; »и ако си царев везир, опет и твоја хазна има дно своје!«</p> <p>»Нека |
</p> <pb n="56" /> <p>«Био би ти царев везир и кад цар не би хтео, јер то тако стоји у твојој |
!«</p> <p>»Па зар је несрећа бити царев везир?« упита везир с осмехом.</p> <p>»Знам ја, не може |
/p> <p>»Знам ја, не можеш ти бити царев везир а да ниси турске вере.{S} Ето какве сам среће ја: |
} Без тебе Ризван данас не би био царев везир!« </p> <pb n="56" /> <p>«Био би ти царев везир и |
но наиђе на праг од селамлика, млади се везир диже са свога перзијског сиџадета, пружи према ст |
а сам везирова мајка?!«</p> <p>Млади се везир замисли дубоко.{S} Изгледаше снужден и по дуго ћу |
љено.</p> <p>»Шта је ово, Лала?« питаше везир подигнув у вис онај комадић платна и не скидајући |
а чаршија од чуди занемила, а сам цар и везир потрчали би да им посипљу пут аспрама!«</p> <p>Ја |
младу султанију снаху твоју!»</p> <p>И везир је узе за руку као неко дете, и кроз она вратанца |
Махмуд-паша Михал-оглу, песник, велики везир и зет султана Мехмеда, који је Цариград освојио.{ |
у толикој мери одликовао, да је велики везир Ахмед-паша јавно признавао да се само његовом лич |
, а ти си добар као добар дан, и ако си везир турскога цара!«</p> <p>Ризван се мало насмеја.</p |
е Ризвана везира«.{S} То је тако и само везир желио да буде.{S} Али ту Иконија, на супрот и Хус |
и и посадити као да је дете; али чим му везир пусти руку он се диже на ноге, одмаче се са сиџад |
ај!» викну Хусејин Иконији; »ево га наш везир!«</p> <p>Иконија наслони чело на решетку, па оштр |
<milestone unit="*" /> <pb n="98" /> <p>Везир је купио био од Осман-аге прокупачког Лежимир и ј |
ше право и не трепћући у везира.</p> <p>Везир беше очевидно и сам узбуђен.{S} Био је сав блед, |
p>И онда Иконија бризну плакати.</p> <p>Везир јој миловаше руку, пусти је мало да се исплаче, п |
сијским ћилимима, чоси и кадифи.</p> <p>Везир је овај дивни мали конак дао својој мајци Иконији |
е, да од њега турска срећа гради царева везира!{S} Цар има пуно везира; ја имађах само једног с |
ач, и сад први пут</p> <p>загрли царева везира као свога сина.</p> <milestone unit="*" /> <pb n |
а ни у турског цара, а камо ли у његова везира!«</p> <p>»Е, сестро моја«, рече ми отац Никодије |
осле те свадбе, јави се у конаку новога везира стари један Јаничар.{S} Каза капуџи-баши да се з |
Ја се, Бога ми, бејах загледала у твога везира.{S} Вала доста је и њега видети па да очи засену |
атанца од седефа и пусти унутра младога везира.</p> <p>Иконија је стајала поред софе, као да се |
он, малечак и сиротињски, али је у мога везира срце велико и господско, па ће да га прими од Ху |
> је остави саму у овој одаји да дочека везира, који ће јој кроз који час доћи. </p> <p>Ту су о |
ена заузимањем »Иконије, матере Ризвана везира«.{S} То је тако и само везир желио да буде.{S} А |
теваше, да се при пречи »матере Ризвана везира«, дода још: »а подружја Миленка Хајдука, кога Бо |
шах.{S} Отвори добро очи кад ти покажем везира, да га добро видиш, да се не препаднеш кад те по |
ћа гради царева везира!{S} Цар има пуно везира; ја имађах само једног сина!«</p> <p>»Ни моја ве |
ла да прича по неку причу из »Четрдесет везира,« коју је у харему научила и, као и по неку досе |
менила, и гледаше право и не трепћући у везира.</p> <p>Везир беше очевидно и сам узбуђен.{S} Би |
а цара каже »сине!« — »Хвала ти, цареви везире!{S} Свега има изобила у двору твоме, и колико ми |
ти не кажеш?!«</p> <p>»Хвала ти, цареви везире!« рече Иконија, која никако не могаше да везиру |
Сараја, кади-аскери, беглер-бези паше и везири, све то са сабљама и ханџарима драгим камењем ок |
лаховит на неправду; биће да се царевим везирима замерио, те су га осудили да погине, а он замо |
Хусејин! »Хајде да се полази; далеко је везиров конак.«</p> <milestone unit="*" /> <p>Иконија, |
<p>На мраморноме бајиру дочекали су их везиров Кизлар-ага и Капу-ага, онај први с белом а овај |
у тренутку највеће своје славе Иконија, везирова мајка!</p> </div> </body> <back> <div type="no |
pb n="4" /> <pb n="5" /> <head>ИКОНИЈА, ВЕЗИРОВА МАЈКА.</head> <p>На једном пропланку са сочном |
овај нешто магловити говор значи: да је везирова мајка уморна, па се диже, опрости се с њоме и |
е и почне да јој прича, и прича јој док везирова мајка не падне у тихи сан.</p> </div> <pb n="9 |
сто ми онда рече:{S} Зар не знаш да сам везирова мајка?!«</p> <p>Млади се везир замисли дубоко. |
д ти и колико год ти треба да живиш као везирова мајка!«</p> <p>»Не треба да се трошиш толико«, |
о и овога и онога света!« »Ниси ти само везирова мајка, него си ти мајка све ове јадне сиротиње |
<pb n="1" /> <head>ИКОНИЈА</head> <head>ВЕЗИРОВА МАЈКА</head> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ XVII.{S} ВЕКА</p |
<pb n="а" /> <head>ИКОНИЈА</head> <head>ВЕЗИРОВА МАЈКА</head> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ИЗ XVII.{S} |
линдару.</p> <p>И ако је Хусејин-ага из везирове кесе плаћао све мајсторе, Иконија покрене свој |
кер-кадуна и Хусејин-ага довезоше се на везировом кајику из Стамбола у Аденистан.</p> <p>На мра |
ошао у Стамбол само зато, да са царевим везиром Ризван-бегом проговори две три речи у четири ок |
ног сина!«</p> <p>»Ни моја вера ни моје везирстро,« рече Ризван потресеним глосом, »нису могли |
рече Иконија, која никако не могаше да везиру и зету турскога цара каже »сине!« — »Хвала ти, ц |
меја.</p> <p>»Слободно ми се смеј царев везиру!{S} И још ћеш се смејати мојој простоти, само сл |
страхопоштовањем удараше темена младоме везиру, и стаде као кип с рукама на прса прекрштеним.</ |
једном поодавна Хусејин-аги, а он јави везиру, а везир посла на све стране, и нашем Патријару, |
сет хиљада!{S} Истину ли говориш цареви везиру?!« рече Иконија, па уста силно узбуђена.</p> <p> |
рла!{S} Добри мој Лала, ево сад царевом везиру добро да учиниш!{S} Пођи у Сирф-вилајет, отиди у |
кад царску заповест имам да је царевом везиру водим!«</p> <p>»А што ће стрина Иконија цару и ц |
то лепо приличи царевој кћери и царевом везиру, али што ће усред тога једна проста и стара Супк |
»А што ће стрина Иконија цару и царевом везиру?« опет питаху сељани.</p> <p>»Биће да је цару жа |
им поштовањем ниско погнут приђе младом везиру, положи му на колено ону танку свилену тканицу, |
ријатељу Хусејин-аги.{S} Хусејин је дао везиру своју поштену јуначку реч, да ће да чува својом |
погледа у оно парче рубља, па онда опет везиру право у лице и рече уздркталим гласом:</p> <p>»П |
ми сада!«</p> <p>Па се онда опет окрену везиру и узе да говори:</p> <p>»Што ће мени конак?!{S} |
ом крају то парче беше опточено шареним везом, у коме се плаве звезде и црвени крстићи везиваху |
а полагано сриче тајне реченице у ономе везу.{S} Па онда га подиже у вис, са поштовањем, у које |
смиље; ђаци и калуђери све више и више везу гласовима, а ми се јаднице расплакале па плачи!{S} |
о том детету говоре, и видим да се за њ везују пусти снови луде раје.{S} Знам да нема силе која |
МАЈКА</head> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ XVII.{S} ВЕКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЧЕД.{S} МИЈАТОВИЋ</p> <p>СРП |
/head> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ИЗ XVII.{S} ВЕКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЧЕД.{S} МИЈАТОВИЋ</p> <gap u |
бег«, понављаше кнез, — »без разговора, вели, ако хоћете да вам глеве на раменима а слемена над |
чинити, честити беже, уцвелићеш рају, а велика ти фајда бити неће, јер су махом крџава деца у с |
сто не могаше да се насвира.</p> <p>Два велика чобанска пса лежаху поред његових ногу.{S} Дуго |
адин Оџа ...{S} 1.50 </p> <p>Разбибрига велика, илустрована ...{S} 1.- </p> <p>Делија девојка . |
ост.{S} Чињаше јој се ова шума као нека велика, тамјаном окађена црква, и као да озго са небеск |
калом са жутим шербетом једна исто тако велика и танкострука млада девојка са бледожутом ружом |
="93" /> <p>Ризван-бег је чинио све што велика сила и још веће богаство могу да помогну једном |
попова посвети цркву и одмах ударише у велика бденија.{S} Милина је било погледати на оној леп |
ој има сестру.{S} Ти си царев везир.{S} Великаш треба да има и велико срце.{S} Ти си га имао и |
ко срце.{S} Ти си га имао и пре него си великаш царев постао.{S} Сад не квари ништа да знаш: да |
толу развио био.{S} Наместио био на нос велике неке наочари у дебелом кожном оквиру, па се кроз |
ад Иконија са малим Ивом дође на капију велике куле.{S} Ту она даде Иви онај слив воска и ону к |
је још Махмуд-паша Михал-оглу, песник, велики везир и зет султана Мехмеда, који је Цариград ос |
»Алах акбар !...{S} Алах акбар !...{S} Велики је Бог!«</p> <p>Ризван метну оно парче рукава у |
одмах Оџаковића, који је рођен да буде велики човек.{S} Ја сам твој човек, и што имам хлеба је |
ијанаца у толикој мери одликовао, да је велики везир Ахмед-паша јавно признавао да се само њего |
порушили и цркву запалили, те је после велики војвода Раде Облачић оправив цркву, нешто ћелија |
седлу, а о бедрима уместо сабље носити велики крст, па да њиме благосиљаш села, и поља и њиве |
ада у своме животу имала, двори на овај велики дан за њу.{S} И учинише јој по вољи и оставише ј |
њ.{S} Окренем се, погледам и видим онај велики раст.{S} Рекнем у себи: »Бог и душа: као да горс |
бинзон Крусе...{S}1.-</p> <p>Адександар Велики ...{S} 1.20 </p> <p>Два брата ... -.{S}70 </p> < |
<p>Два брата ... -.{S}70 </p> <p>Петар Велики у Хајдучком стану ... .{S}50 </p> <p>Тајне двора |
ниског иконостаса, Исус раширио руке па великим очима и замишљеним погледом гледа да л’ ће ко д |
ња чета шејика потомака Мухамедових, са великим зеленим чалмама.{S} Иза њих заступник Муфтије с |
сло је стадо оваца.{S} У хладовини, под великим једним грмом, седело је младо пастирче, сељаче |
на излазу из ње дочекује изванредним и великим милостима.{S} Сви беху дубоко потресени и смерн |
м и цветом у једно исто време, или оним великим и шареним тицама са кукастим широким кљуном, шт |
као паучина, завијено.{S} Кад поче и то великим и грубим својим прстима да развија, руке му зад |
тиле плаве ћасе од кинеског порцелана у великим позлаћеним зарфовима, са млеком, сртлијашем, ка |
ак некаки слепац прогледао кад се поред великих молитава три пут пред јутрење на том извору уми |
попови у цркви поје и читају дванајест великих јеванђеља.{S} Многи се старци заплакаше.</p> <p |
S} Међу дрвљем било је намештено хиљаду великих кавезова са птицама свакојаким, од малог царића |
{S} Ударише и оним широким путем између великих поморанџи, са којих кроз загасито-зелено лишће |
Симо, који је ретко кад шта говорио, на велико чудо Иконије и њених комшијница, промешкољи се, |
у грлу... немам речи да опишем какво је велико добро овим своме народу учинила.{S} Није само за |
е штити.{S} Миленково имање истина није велико, али чича Сима не само да не може да ти помаже н |
сину, да матери својој засведочи своје велико поштовање.</p> <p>Али није дуго постојало, па он |
и сиротињски, али је у мога везира срце велико и господско, па ће да га прими од Хусејина!«</p> |
царев везир.{S} Великаш треба да има и велико срце.{S} Ти си га имао и пре него си великаш цар |
о се кров саставља и како се по средини велико кубе лепо извија.</p> <p>Преко зиме и с пролећа |
вај који је мало час онако весео био, у велико гробље претворио беше.</p> <p>»Слушај, црни калу |
мно зелених кипресова одвајали су га од великог перивоја.{S} Око самог конака извиле се старе л |
баш врло далеко од главног конака и од великог харема.</p> <p>Звао се »Седефли-шкољка.« Доњи м |
На једној од главних стаза, које су од великог дворца водиле к обали морској, између свака два |
строгим постом спремила да се сутра на великој летургији причести, па које од узбуђености, кој |
ала прво Богу па онда теби оче, на овој великој радости!« а очима показа на своје дете.</p> <p> |
као, најпре је лепо молио, а најпосле у великој срдњи попретио да ће га запамтити. _</p> <p>»Па |
и уским ножем пробадати своје мишице а великом једном иглом прошивати усне своје.{S} Згрози се |
се не чује да царева војска иде кудгод великом џадом, па и да би с неруке јој је и много заход |
повиче:</p> <p>»Хвалим те Боже, који си великом твојом и чудесном милошћу подигао цркву, коју с |
орана и турским пословицама.{S} О самом великом дворцу причало се да му по лепоти и по богаштин |
гуњцу моме.{S} На сну ми дође старац с великом белом брадом до <pb n="40" /> испод појаса, нас |
"> <pb n="b" /> <p>Мита Павков</p> <p>у Великом Бечкереку.</p> <p>Препоручује своје богато стов |
ац, бео <pb n="47" /> као овца, па чита велику једну књигу оковану у злато као евангеље.{S} Кад |
а софу. </p> <p>Тада би робињице донеле велику једну сребрну синију, наместиле је на осмоугли с |
редом све дугине боје; а у руци ношаше велику киту босиљка и један слив жутога воска.</p> <p>К |
дворанка узеле под мишке, па је увеле у велику дворану, где би јој млада султанија изашла пола |
после и калуђери и попови и одоше сви у велику трапезарију, да се мало прихвате.</p> <p>»Све ми |
љубиви и благочестиви народе!{S} За ову велику данашњу радост нашу, за ову утеху, која ће да бу |
су на широким прсима Јабучиловим једну велику звезду од рубина са полумесецом од алем-камена и |
м по перивоју мало; седнем тамо под ону велику и стару липу.{S} Истом седнем, а оно се проспе ж |
ет <pb n="13" /> његов, то ти ево и сад велим: хоћу ћери моја што год могу; али оно што ја могу |
неће ни да ме гледа!{S} А ја сама себи велим:{S} Боже благи, може бити они то сад по арапски г |
нко, историјски роман ...{S} 3.-</p> <p>Велимир и Босиљка ...{S} 2.-</p> <p>Робинзон Крусе...{S |
нез са зачеља.</p> <p>»Сврнуо с памети, велите?« настави Гавран. »Тада још нисам био сврнуо с п |
нија тихо руком дотакну.</p> <p>»А? шта велиш?« питаше Иконија Агапију, као да, се из сна пробу |
пним очима.{S} Хтеде да га запита: »Шта велиш?« али не могаше уста да отвори.</p> <p>У том трен |
ећ око поноћи млада женскадија навали с венцима од ивањског цвећа на онај извор иза цркве, те у |
t="*" /> <p>Одоше гости одабрани да под вењак седну за совру.{S} Посадише игумана дечанског у в |
прихватила би се за најближи стубац од вењака и мало се на њ наслонила.</p> <p>Дође време да с |
неке жене из гомиле света, који се око вењака скупио био, али већина калуђера није видела шта |
се мало прихвати ручка.{S} Под главним вењаком већ засели кнезови с калуђеђерима и поповима.{S |
аше.{S} Послушаше мало како под главним вењаком калуђери и попови отпеваше нешто.{S} На многим |
ађах само једног сина!«</p> <p>»Ни моја вера ни моје везирстро,« рече Ризван потресеним глосом, |
ми Јаничари одведоше, али ми га турска вера оте, да од њега турска срећа гради царева везира!{ |
га знам ко је тај, коме не треба да се вера по шипрагу те да види шта ја данас видех, зубма би |
ди свој народ, и како је народ, који је веран остао прелазећи кроз долину смрти, нашао, да га Б |
{S} Буди отац сиротињи, <pb n="43" /> и веран слуга царев: пошљи малог Оџаковића у Стамбул, нек |
Стојану давно суђен данак дош'о!{S} А, вере ми, волео бих, снахо, да су ми арбанашке пушке срц |
еш ти бити царев везир а да ниси турске вере.{S} Ето какве сам среће ја: нађох сина кога ми Јан |
" /> друкчије ни у нас, који смо турске вере.{S} Него кнеже и царева рајо има мени петнајест ко |
конија, па уста силно узбуђена.</p> <p>»Вере ми се не шалим!« одговори Ризван мирно и озбиљно.< |
S} Ако ти не вермаш царску реч, раја је верма, и не дамо да се гази.{S} Пази беже, да не падне |
дира у цркве и манастире.{S} Ако ти не вермаш царску реч, раја је верма, и не дамо да се гази. |
лужи цару и царевини !« — »У добри час, верна рајо!« рече ми санџак-бег; »неће ти на јалово бит |
радосним срцем, како и треба да служимо верне слуге нашега цара честитога.{S} А ако ли сте по к |
о сили власти коју нам је Бог дао, и са вером у источник неисцрпне милости коју нам је Господ И |
а нисам жалио да погинем за крс часни и веру ришћанску.{S} Хвала Богу ево и умирем што се клах |
пре своје погледе у њу.{S} Не могаше да верује, да је то она. »Јеси ли ти то, Иконијо, или ме о |
вљем Бога и Св. Јована за јемце, али ми верујте, да нисам ни помишљао да може да изађе на ово к |
ив жутога воска.</p> <p>Кад изађе онако весела и онако мила на зелено поље, а оно се све зашаре |
Агапији рекла: »Хајде ти сад после ове веселе Џумбусаре (тако је почела да зове Ђулбахару) при |
звало да је игра.{S} У нас је, и кад се весели и кад се тугује, све као моба.{S} И не може да б |
p> <p>Касија Царица ...{S} 1.60 </p> <p>Весели двори Иве Загорице ...{S} 1.60</p> <p>Смиља ...{ |
војницу почетак од некаквог кола.{S} По веселим очима његовим и по зажареном лицу, видело се ка |
њеним малим ђаком.{S} И лепо поручаше и весело се поразговараше.{S} Послушаше мало како под гла |
поветарцем, који из двојница умиљато и весело дуваше.{S} Просу се вино, просу се и песма и зат |
ла; сад се обично врапци у њему брчкају весело цвркућући,</p> <p>Око црквене порте некада је на |
у Иконију с љубављу и поштовањем.{S} На весеља није никад ишла, али где год би се десила болест |
и бегови, ако сте царској раји дошли на весеље, добро сте нам дошли, и послужићемо вас са свим |
а.</p> <p>Тек је било подне превалило и весеље се на све стране најлепше загрејало, кад се од ј |
« упита је стари Хусејин сав радостан и весео.</p> <p>»Да ми, аго, не замериш, а и цар да ми оп |
м као да се овај који је мало час онако весео био, у велико гробље претворио беше.</p> <p>»Слуш |
сабор ускомеша, као кад изненадни вихар ветар таласе узбурка.{S} Народ као да га нека сила поти |
речи више не говори чича него да јој их ветар доноси из оне пећине у планини.{S} Опет сама себи |
д беле пене, кад се море ричући рвало с ветровима.{S} Између конака и ове ограде виле су се сит |
<p>»Не, не, није друге, мој добри Лала, већ да поред мене седнеш!{S} Ово је твоја кућа.{S} Пре |
кошуљу, нит’ је ткана нити је предена, већ од суха злата исплетена, на кошуљу челик панцијера, |
олико ми добра чините и ти и сви твоји, већ и не ваља, хоће скоро по неки пут и да ме расплаче. |
о.{S} Било му је око шесдесет година, а већ петнајест година како се његово име по народу са сл |
се проводиле, ватре су се прескакале, а већ око поноћи млада женскадија навали с венцима од ива |
ка ме се махне!{S} Нека не лудује.{S} А већ ако хоћ да тумарне у свет, нека га, нек тумарне, не |
бој голоруке раје с оружаним Турцима а већ пламен изби из крова црквена и из конака манастирск |
конији се чинило као да се њен мали Ива већ у неку руку посветио, да већ сада ни отац Никодије |
доброти Ризван-бега толико слушала, да већ не може срећна бити, ако јој га султан не поклони.{ |
н мали Ива већ у неку руку посветио, да већ сада ни отац Никодије ни црква Св. Јована не могу б |
најпосле обамр’о, и како су га ваља да већ мртва, однели на мртвачким носилима у планину, да г |
> <p>»Е, па само да почнеш као ђаче, па већ кад мало поодрастеш и научиш књигу и летургију, онд |
лагано као нека страшна светиња.{S} Кад већ стиже пред саму цркву, Иконија му се маши за руку, |
по једног гуташе као шећерлему.{S} Кад већ не оста више ни један, онда високи дервиш поче да с |
пет запојала. </p> <pb n="99" /> <p>Кад већ све би готово, остајаше само да се на десном зиду у |
прекрсти се и седе у арабу.</p> <p>Кад већ изађоше из села, Иконија викну: »Аман, ага, стани м |
валима.</p> <p>Ова млада жена, која сад већ имађаше сина ђака у Св. Јована, брчкајући се за нек |
да посрће и сузе да рони.{S} Камо да је већ и Стојану давно суђен данак дош'о!{S} А, вере ми, в |
ове и на све паше.</p> <p>У Прокупљу је већ сазнао да је Иконија жива.</p> <p>Једнога дана он с |
ека буде у свему како Бог хоће! није ме већ више сртах ни од смрти.{S} Овде сам међу својима, а |
а на свој начин.{S} Пети дан Иконија се већ предигла била.</p> <p>Тога дана по заходу сунца пад |
тарих зидина подигао.</p> <p>Вечерње се већ било свршило кад Иконија са малим Ивом дође на капи |
а у пиштаљку од горког сувог дрвета, те већ и њиме не могу ни да уздахнем, ни да сузе гутам!«</ |
епи; утекох из пећине на поље.{S} Сунце већ беше огрануло.{S} Огрејах се и дођох себи; охрабрих |
чаг водом и док стиже пред пећину, беше већ лепо свануло.{S} Застаде мало и прислушкиваше.{S} З |
с њима дође и Иконија, по коју је кнез већ послао био.{S} Казаше јој шта је и како је.</p> <p> |
дотакну спод под њеном папучом.{S} Али већ трећи дан Иконија не могаше да сноси ово чудо од св |
од њега бити; ко зна, можда су га Турци већ и заклали, а ако нису, потурчиће га! »Еј, кукавици |
удовице.{S} Или тако нешто.{S} Ето сам већ и заборавила!«</p> <p>»Вала моје си срце давно ишчу |
прихвати ручка.{S} Под главним вењаком већ засели кнезови с калуђеђерима и поповима.{S} Икониј |
ало и прислушкиваше.{S} Заиста, сад ово већ није био сан, него на јави чу како Гавран јечи : »в |
тријару с поклонима и с молбом, да, ако већ сам не може, пошље кога да цркву мироноше и да одре |
е зазор попричати, али видим није инако већ да ти све кажем!«</p> <p>И онда Иконија исприча как |
удницу.</p> <p>Гаврана не бејаше у селу већ неколико дана.{S} Неко рече да га је видео у шуми и |
њ дан, празник цркве св. Јована.</p> <p>Већ у очи самог празника искупило се на пољани испред м |
енгистана, а сјајности Османлија, ништа веће нема!«</p> <p>»Вољан си аго да тако говориш; ама д |
-бег је чинио све што велика сила и још веће богаство могу да помогну једном добром сину, да ма |
а је давно умро, умро је и стари кнез и већи део оних домаћина што судише Гаврану.{S} Али Гавра |
ета, који се око вењака скупио био, али већина калуђера није видела шта би, него својски доврши |
онија лебдела између живота и смрти.{S} Већином је била у неком бунилу.{S} Смирила би се за мал |
арица са свакојаким јестивом, и по више већих и мањих чутура, и спремаху се да се лепо проведу. |
а поморанџина дрвета стојаху.{S} Још се већма задивила кад виде како, само што Тутуџи-баша зазв |
дефли-шкољке.</p> <p>Свакога петка пред вече, млада би султанија послала своју Ћехаја-кадуну, с |
stone unit="*" /> <pb n="45" /> <p>Пред вече тога дана дођоше жене, те причаше Иконији и Чича С |
.{S} Најживље је Иконија запамтила прво вече и често би о њему и причала.</p> <p>На један знак |
>»Ево не могу да тренем!{S} Цело ми оно вечерашње <pb n="89" /> чудо игра једнако пред очима.{S |
ево нађосмо да га још имамо!</p> <p>Те вечери обе младе жене испричаше Иконији целу своју прош |
прихвати се мало, па да се пожуримо до вечерње да стигнемо до Св. Јована да видимо оца Никодиј |
ој страни старих зидина подигао.</p> <p>Вечерње се већ било свршило кад Иконија са малим Ивом д |
сам да стигнемо на вечерњу«.</p> <p>»На вечерњи је био Гавран Ракетић.{S} Молио ме је да ти гов |
им путем.{S} Мислила сам да стигнемо на вечерњу«.</p> <p>»На вечерњи је био Гавран Ракетић.{S} |
свету мирна бити, а ја ћу те и јутром и вечером благосиљати, а на самртноме часу моме рећи:{S} |
лира и у име сиротиње раје, нека јој је вечна хвала!{S} Немам речи... и које речи имам ево ми з |
само запалила свећу да јој за њену душу вечно гори, него је запалила буктињу да разгања мрак ко |
из потока памет преврнула.{S} Ја ли си вештица, ја л’ вила.{S} Друго није!«</p> <p>»Хвала Богу |
што је то тако воља божја била.{S} Ето, ви’ш, не може!«</p> <p>»Не може за то што ти нећеш, а т |
Иконија, а сва претрнула беше. »Седите ви овде где сте, <pb n="27" /> док ја отрчим и видим шт |
атер.{S} И ја и ти, и ми који клањамо и ви који се крстите, имамо само једног и истог Бога.{S} |
, јер бабе причаху како од те воде јача вид очњи, и како је чак некаки слепац прогледао кад се |
прстима да развија, руке му задркташе, виде да не може да развије, па са најдубљим поштовањем |
ишу од сребрне жице и на белом коњу.{S} Виде још како неки из свите цареве бацаше читаву дажду |
а сад некуд из прикрајка гледају, па да виде ово моје чудо и господство?{S} Бог и душа знам их, |
им очима, као да очекиваху стрпељиво да виде хоће ли мали свирац крочити најпосле још који кора |
та се збило.</p> <p>Мало час па Иконија виде шта је.</p> <p>Ако не више, а оно бар стотину Тура |
аху своју радост.{S} Витороги вођ оваца виде је оздо са паше, па заблеја и два и три пута и пођ |
а стојаху.{S} Још се већма задивила кад виде како, само што Тутуџи-баша зазвекта својим прапорц |
Тек кад је уведе за руку у кућу, и кад виде оца Миленкова у крај огњишта нађе речи.</p> <p>»Ет |
лача пољуби га у руку.{S} Стојан кад је виде онако порушену и сузну, не могаше ни речи да прозб |
Богу да јој помогне.{S} Изађе на двор и виде да је близу свитање.{S} Узе у торбицу једну погачу |
њи мраморни праг од цркве, па да је сви виде и гледају, него оста поред врата на свом месту, с |
обри час дођох да моје очи и ту светињу виде!«</p> <p>»Јесте, Бога ми, баш царски рисовуљ!« одг |
спре са калдрме. </p> <pb n="72" /> <p>»Виде ли цара?« упита је стари Хусејин сав радостан и ве |
е и дођох себи; охрабрих се и обвеселих видев пуна недра сребра.{S} Вратих се у пећину, подигох |
из њених уста чујем живот или смрт.{S} Видела си Оца Никодија?«</p> <p>»Видела сам га.{S} Него |
<p>Како је и где је најмлађа кћи царева видела младог Силиктара, то само она и Ризван-бег знају |
unit="*" /> <p>Да би стигла дома још за видела, Иконија удари преким путем на поток Липовицу.</ |
но поноса казује, као нешто што је сама видела, па јој се очи разгореше а лице засветли; — »Да |
а у тамну љубичицу; млечност њеног лица видела се кроз танки сунчев препланак.{S} Све је на њој |
чини ми се да сам те очи и то чело неге видела, па се занесох тражећи по мојој лудој памети где |
а, и онда би јој Агапија причала шта је видела у Јерусалиму, где је као девојчица од дванајест |
ест година <pb n="82" /> била, и шта је видела у Кајиру где су је гусари који је на мору зароби |
ка скупио био, али већина калуђера није видела шта би, него својски довршиваху своје »многаја љ |
о него једна проста жена, која ако је и видела нешто мало среће, то јој није дуго потрајало!«</ |
дете! моје дете!«</p> <p>Као да није ни видела Арапина, она протрча мимо њега дркћући све то кр |
а да не видиш цара?!{S} Па ти онда ниси видела ни Кизлар-агу са његовим Кара-агама, ни Капи-агу |
ским Муслимане поздарвља!{S} Па ти ниси видела баш оно што је најлепше!{S} А лепо сви они прођо |
је.</p> <p>»Кад сам те на подне с царем видела, почела сам да слутим.{S} Сад сам те познала прв |
ражећи по мојој лудој памети где сам их видела!«</p> <p>»А како ти се свиди царев пролазак?« уп |
рт.{S} Видела си Оца Никодија?«</p> <p>»Видела сам га.{S} Него немој да овде стојимо.{S} Хајдмо |
све да јој опросте ако се на овом свету видели не би прекрсти се и седе у арабу.</p> <p>Кад већ |
елим очима његовим и по зажареном лицу, видело се како се сав топи од милине што је подесио бар |
ећ неколико дана.{S} Неко рече да га је видео у шуми изнад медвеђе пећине. »Као да нису чиста п |
та посла с њиме!« причаше тај што га је видео; »јер иде гологлав и босоног по шуми, грува се у |
»Мене је он на црње муке метнуо; он је видео муку за неколико часова па свршио, а ја остах да |
сагледамо, те да нашима на дому кажемо: видесмо цркву божју, и видесмо угодницу божју!</p> <p>А |
на дому кажемо: видесмо цркву божју, и видесмо угодницу божју!</p> <p>Али се Иконија снебиваше |
у твога везира.{S} Вала доста је и њега видети па да очи засену!{S} А право да кажем, учини ми |
планини па се плашила нисам!{S} Смукове видети, то је тек нешто, а ово је тек шала!«</p> <p>У т |
идим, и опет од несреће моје што кад те видех жива, нађох те да си царев везир!«</p> <p>»Па зар |
S} Она се расклопи као двери у цркви, и видех златну лествицу на којој се старац пењаше док не |
на случајно ударих на поток Липавицу, и видех Иконију како с још неким женама бели платно.{S} С |
вера по шипрагу те да види шта ја данас видех, зубма би му гркљан искинуо, његовом се крвљу нап |
ав је то почетак од разговора?«</p> <p>»Видех те где чараш.{S} Стала та ћерка у сред потока, бр |
ме не треба да се вера по шипрагу те да види шта ја данас видех, зубма би му гркљан искинуо, ње |
главу у вис, као да нестрпљиво тражи да види да ли се крилати Пегаз застиђен сакрио за облачке |
и се брзо тргла, јер јој се приснило да види Гаврана како као корњача четвороношке пузи, и да г |
} Али човек који се крије по шипрагу да види како жена једна гази поток, нема образа људског, и |
ћа према срећи једне младе матере, која види како јој је јединче пошло путем среће и славе?{S} |
ко ће то да изгледа пред Богом који све види и све зна?!«</p> <p>»Пре је давно умрла него да је |
понедеоника долазио је сам лично да је види, и да с њоме поседи мало на шареној ћошки седефли- |
аш хвала Богу, те нема никога, ни да ме види ни да ме чује како се овако матора жена заносим ка |
да твој отац устане из гроба, па да те види, па макар ја то и не гледала.{S} Еј, Боже мој, опр |
ине, а он замолио цара да бар пред смрт види своју мајку; а цар, као милостив цар, посла да се |
инио за своју мајку сиротицу.{S} Јесте, видим да не треба да те боли, јер биће да сва моја сетн |
исли!«</p> <p>»Видим!« рече јој Ризван; видим, жудиш за завичајем!«</p> <p>»Не знам ти ни сама |
»Бога ми ти ја не умем ништа казати.{S} Видим да је мука и мајсторија, али то се у нас не би зв |
да није све јунаштво знати погинути.{S} Видим е није мање јунаштво живети кроз муке и невоље, и |
да кажем ма што, што би те заболело, а видим да ти је срце болећиво.{S} Него не треба да те бо |
а ће да буде.{S} Пусти ме да идем да га видим; и ако сам позни и последњи, опет да му срећу заж |
у такву гатку.« Него опет копкало ме да видим има ли плоча на седамнаестом кораку.{S} Одмерих и |
к сада сијну, и ево тек сада почињем да видим, како овај камен сињи из ведра неба паде, да нас |
.{S} Бог ми је дао да доживим радост да видим да ова црква опет пропоји на славу његову.{S} Мој |
ми Бог хоће дати да доживим да то очима видим, па да мирно умрем, кад ми суђен данак дође!«</p> |
од среће <pb n="78" /> од среће што те видим, и опет од несреће моје што кад те видех жива, на |
лушам шта сељани о том детету говоре, и видим да се за њ везују пусти снови луде раје.{S} Знам |
и јачи шушањ.{S} Окренем се, погледам и видим онај велики раст.{S} Рекнем у себи: »Бог и душа: |
где сте, <pb n="27" /> док ја отрчим и видим шта је.{S} Ходи Иво с наном твојом!«</p> <p>Узе И |
о је оно што ми је зазор попричати, али видим није инако већ да ти све кажем!«</p> <p>И онда Ик |
ичар састави трепавице) кад очи склопим видим њене очи!{S} Узех од тебе ово парче и чувах га ка |
решио више него Богу!{S} Али јесте, ево видим, Бог ми се свети.{S} Његова освета није као људск |
унутра!« Ја као завирим у цркву и лепо видим, где на јеном престолу, десно од олтара, седи цар |
имиру.{S} Ех шта ћеш остарех и ево лепо видим где ми мозак лапи!{S} Док бејах млађи, могадијах |
без греха и без махне?{S} Главно је што видим да се тобом много занео; а после, газда је, код њ |
е ме више мучити!{S} Волим вас обе, јер видим да сте добре душе; али не могу да волим службу ва |
што се клах са некрстом.{S} Истом данас видим да није све јунаштво знати погинути.{S} Видим е н |
а јадно своје село и не мисли!«</p> <p>»Видим!« рече јој Ризван; видим, жудиш за завичајем!«</p |
до вечерње да стигнемо до Св. Јована да видимо оца Никодија!«</p> <p>»А што "ћемо тамо, нано?« |
изиди на горњи праг од цркве, да те сви видимо!?{S} Има нас који дођосмо из далека; дај да ти о |
кахо сам хранила овог богаља, кога ево видите овде поред твојих ногу.{S} Хранила сам га и чува |
о моја«, рече ми отац Никодије; »то је, видиш, српски цар Лазар саградио овде за своје Србе.{S} |
икодије с пуно поуздања и поноса. »Ево, видиш, на кожи написано; па видиш ово прво писмо златно |
овца, узе ме за руку и рече »хајде, да видиш твоју цркву!« И онда као обиђосмо цркву уђосмо и |
ше не растајемо!{S} Ходи да те водим да видиш младу султанију снаху твоју!»</p> <p>И везир је у |
носа. »Ево, видиш, на кожи написано; па видиш ово прво писмо златно исписано; па погледај ово д |
га видох!«</p> <p>»Их, како јадна да не видиш цара?!{S} Па ти онда ниси видела ни Кизлар-агу са |
мо јуначко него добро и праведно.{S} Ти видиш како је, а ја само да ти кажем, да баш онда, кад |
очи разгореше а лице засветли; — »Да ти видиш Топлицу Милана, кад се јунак узме да облачи, прво |
»Море жено батали ти то!«</p> <p>»Да ти видиш Топлицу Милана,« поче Иконија да с пуно поноса ка |
само видиш одмах би познао.{S} А да јој видиш синчића од седам година, твоје соколове очи, чест |
дну тајну; али бадава крити, да је само видиш одмах би познао.{S} А да јој видиш синчића од сед |
очи кад ти покажем везира, да га добро видиш, да се не препаднеш кад те после пред њега изведе |
на збиља, а испод ње један тихи али тек видљив нанос дубоке туге.{S} И мушко и женско, и старо |
н!{S} Дочеках је с ову страну Липавице; видох је <pb n="42" /> како гази поток; заклињах је да |
ну <pb n="19" /> у човечијем облику.{S} Видох те кад прође у манастир и рекох себи: боље да је |
а ми опрости, једва би смела рећи да га видох!«</p> <p>»Их, како јадна да не видиш цара?!{S} Па |
оге се жене, а богме и понеки људи, кад видоше овај <pb n="105" /> ретки призор гласно заплакаш |
тихо таламбаси, потскочише обе хитре и видрасте Мисирлијке као два кадифаста и златним прахом |
. »А и што би ?{S} Какве сам ја смукове виђала у нашој планини па се плашила нисам!{S} Смукове |
ба да се прекрсти, јер старац нит добро виђаше нит добро чујаше.</p> <p>Тек би га овда и онда И |
да се сужњем последња жеља за последње виђење испуни!«.</p> <p>Заплака се Иконија, закукаше же |
е је да је из дана у дан гледаш како се вије као кукавица!« И онда ме нечастиви научи шта да ра |
то ето доживех да те опет гледам где се вијеш као тужна кукавица!«</p> <p>И онда Стојан опет ућ |
прихвати, па се као благи талас поваља вика: »Бог ти дао!{S} Бог те благословио!«</p> <p>Игума |
</p> <p>»Народе не дај се зулумћарима!« викаше отац Никодије, па се голим рукама дохвати у кошт |
се свакоме од вас Бог на невољи нашао!« викаше она иза гласа и запомагаше.</p> <p>Отац Никодије |
раку удараше челом о мраморни патос, па викаше у глас: »Слава нека ти је Господе Боже, што ме г |
упала своје косе и што је грло доносило викаше непрекидно: »Аман вам Турци, оставте ми чедо мој |
чином.</p> <p>Диже се просто урнебес од вике, вриске и запомагања.</p> <p>Прискочи нешто момчад |
сноси ово чудо од своје госпоштине.{S} Викну их обе и рече им: </p> <pb n="81" /> <p>»Тако вам |
p>Хусејин устави своју чету и арабу.{S} Викну сељанима, који издалека жалостиво гледаху за њима |
/p> <p>»Дај то дете овамо! цару треба!« викну Турчин.</p> <p>Окрете се сав онај свет око Икониј |
има.</p> <p>»Гледај нашег агу, гледај!« викну Хусејин Иконији, па је у свом одушевљењу гурну не |
Па то је он!{S} А, чекај скоте један!« викну Стојан пун јарости, па одмах посла људе да ухвате |
ај, црни калуђеру, и слушај луда рајо!« викну Турчин. »Сваки разговор само је дангуба и ваша шт |
покорна раја!«</p> <p>»Не бој се рајо!« викну млад један Турчин с отвореним и човечним лицем, к |
<p>»Тицо моја, је л’ то мени звиждиш ?« викну Иконија својим јасним и пријатним гласом тици пре |
аврану како суд нађе.</p> <p>»Право је« викну Гавран; »само вас молим за брзу смрт.{S} Мозак ми |
<p>»Е сад, отварај очи и добро гледај!» викну Хусејин Иконији; »ево га наш везир!«</p> <p>Икони |
ке вриснуше престрављене.{S} Кизлар-ага викну две три оштре речи дервишу, те овај баци своју ви |
ије што јој Хусејин оно онако из ненада викну.</p> <p>Три млада момка, лична и висока, у панцир |
/p> <p>Кад већ изађоше из села, Иконија викну: »Аман, ага, стани мало!{S} Заборавих нешто да мо |
платна, којим арњеви беху покривени, па викну:</p> <p>»О, Ристифоре и ти Миловане, душе вам каж |
да их гледа.{S} Срце му се раздрага па викну: »А, бре, синови цареви, аферим!«</p> <p>За њима |
ждукање двојнице стаде и младо пастирче викну: »Ој шарове, ој гарове, је л’ нам иде од куд моја |
али је Иконија нагло прихвати за руку и викну: »Не, кћери царева!{S} Ова дервишева посла нису ч |
из руку разјарених сељака.{S} Стојан им викну љутито својим <pb n="44" /> громким гласом: »Ако |
ет <pb n="88" /> својим сребрним гласом викну: »Аферим!« И опет шербет-девојке прискочише играч |
а, сада се уздрма као тежак талас, па с виком писком и псовком навали на Гаврана да га жива рас |
е под ударом Турчиновим полуобамрла, чу вику свога детета; подиже се на једну руку, и збуњено п |
т преврнула.{S} Ја ли си вештица, ја л’ вила.{S} Друго није!«</p> <p>»Хвала Богу, ни једно ни д |
ри ништа да знаш: да ти је завичај Сирф-вилајет и да ти је мати кауркиња.{S} Али каква кауркиња |
везиру добро да учиниш!{S} Пођи у Сирф-вилајет, отиди у село које знаш, распитај за њу.{S} Ако |
више година како не дизасмо децу у овом вилајету.{S} Време је да проберемо јуначко семе за царс |
етровима.{S} Између конака и ове ограде виле су се ситним и блиставим шљунком насуте стазе кроз |
да може однети ноћас до на груди каквој вили!</p> <p>Па онда изађе из воде, посади се на један |
епо је, лепо је!{S} Ове иконе баш као у Вилиндару!{S} Него хајде сад да те ја водим у једну дру |
м онако како су на царском иконостасу у Вилиндару.</p> <p>И ако је Хусејин-ага из везирове кесе |
ву гробницу и односила му нешто хране и вина.{S} Сваке године на Ивањдан, ишла је она да се на |
е очи и руке’ сунуше јој неколико капљи вина у уста. познадоше да није мртва.</p> <p>Положише ј |
на после кратког времена опет суну мало вина у уста, он облизну своје суве усне, па с муком и с |
жи га несрећнику на главу и суну му кап вина у отворена уста.</p> <p>Он се устави у јечању; с м |
ца умиљато и весело дуваше.{S} Просу се вино, просу се и песма и затресе се земља од хитрога кр |
ћа.{S} Подигох кућу, накуповах земље, и виноград и забран.{S} Али не зна село чијом муком то би |
ква сагради, да јој се земље, млинови и виногради купе, даћу да се доведу калуђери па нека цркв |
ћу слободно да признам да сам хранила и вином појила горске хајдуке, јер нас сиротињу од силеџи |
а, који га је бистром водом расхладио и вином напојио, и који му је проговорио само ове неколик |
тави поред њега крчаг с водом, чутуру с вином, и све друго што беше донела и изађе из пећине.</ |
и на плећа; у једну руку узе чутурицу с вином, а у другу крчаг и — пође право у планину к пећин |
цима понуде у погачама, сиру, кајмаку и вину.{S} Иконија је готово из дана у дан ишла на грађев |
леном косом, пружило се џбуње од леске, вињаге, дивље руже, мирисно дахом цвета од орлових нокт |
седеле на софи једној под прозором, па вириле кроз решетку доле на улицу.{S} Иза њих је стајао |
је ово, Лала?« питаше везир подигнув у вис онај комадић платна и не скидајући ока с њега.</p> |
це у ономе везу.{S} Па онда га подиже у вис, са поштовањем, у које се мешала љубав и побожни ст |
тек шала!«</p> <p>У том дервиш подиже у вис своју камилавку пуну змија, али с муком и напрезање |
ом тиквицом о левом бедру, подигао је у вис крст од сувог шумског грања, па се намрштио и виче: |
стегну усне подиже десну руку претећи у вис и стисне песницу.</p> <p>Иконија се није препала, а |
опет поносито и с фрком дижући главу у вис, као да нестрпљиво тражи да види да ли се крилати П |
цире и токе сребрне; а са десног рамена висаше низ плећа стреоник од црвене кадифе, златом изве |
од злата а тако и дизгини, са којих је висило на свакој страни по дванајест кита од дробног би |
е радује гледајући како зидине одмичу у висину, како се кров саставља и како се по средини вели |
Турцима са стравом проносило.{S} Био је висок и личан човек; кроз мрки препланак од сунца проби |
белог турбана, уз златни шлем, извијала висока бела перјаница, што му накит на коњу беше од зла |
ојаком другом ђаконијом.{S} Једна би се висока и танкострука девојка — с црном косом, црним очи |
викну.</p> <p>Три млада момка, лична и висока, у панцирима и са сребрним шлемовима иђаху у кор |
уђоше у дворану две, као капља, младе, високе, витоструке и танконоге Мисирлијке, с обнаженим |
ноктију.{S} С оне стране воде извиле се високе тополе, па пустиле гране над потоком, као да хоћ |
{S} Кад већ не оста више ни један, онда високи дервиш поче да се смањује а у исто време да се ш |
онако као што су Јаничари, само што им високи калпаци беху од црвеног сукна.{S} Иза бостанџија |
ога коња, беху одевени у црвену чоху са високим црвеним калпацима са дугим кићанкама а од плаво |
зила између позлаћених клобука Пејика и високих перјаница Солака, Турчина једног у годинама, са |
се намрштио и виче:{S} Покајте се!{S} А високо са свода <pb n="10" /> у олтару, и изнад пониско |
ка, анђели с дугим крилима и с мачевима високо уздигнутим; Св. Ђорђе у скрлетној долами, на бел |
ама, са витим дугим и као лук од стреле високо повученим обрвама.</p> <p>Зазвекеташе цитре и та |
у сарај за свог Силиктар-агу.{S} То се високо дворско достојанство свагда давало најлепшем међ |
е скачу; сама таваница урезана дубоко и високо, као да се горе негде топило злато, меки бисер и |
Кизлар-ага уведе унутра једног дервиша, високог, сувоњавог, црне масти и дуге црне браде.</p> < |
егу, крока господскога, витког струка а високог раста.</p> <p>Како је и где је најмлађа кћи цар |
кама на глави.</p> <p>Иза њих јахаше на високом вранцу Ага јаничарски.{S} Носио је кунтуш од зе |
жива башта од лалета.</p> <p>Иза њих на високом једном анадолијском хату јабучасте боје, јахаше |
зденом ланцу о врату, <pb n="104" /> са високом штаком и црним бројаницама, корачаше полагано к |
ј први с белом а овај други с црвеном и високом камилавком, а обојица у џубетима од дибе с навр |
оштре речи дервишу, те овај баци своју високу и шиљату камилавку од сивог сукна доле на под, а |
аму, по долами троје токе сјајне, једне вите а друге салите, а на трећим гује исплетене, повисо |
ојне свиле, којима су се јунак зумбул и витез каранфил надметали за зрачне погледе из девојачко |
орђе у скрлетној долами, на белом коњу, витим копљем пробада зелену аждају; Св. Јован у мркој к |
еним, са дугим свиленим трепавицама, са витим дугим и као лук од стреле високо повученим обрвам |
ем, својим безазленим погледом и својим витим стасом изгледаше као да је девојка.</p> <p>Опет ј |
аке коса беше оплетена у стотине танких витица, па падаше по плећима до испод појаса; шалваре и |
во-оком Ризван-бегу, крока господскога, витког струка а високог раста.</p> <p>Како је и где је |
кадифе златом богато извежене, беху око витког им струка тесно прикопчани златним пуцетима а на |
м морском огледалу, поврх кога облетаху витокриле беле утве, а по коме тамо даље пловљаху тргов |
аним скакањем казиваху своју радост.{S} Витороги вођ оваца виде је оздо са паше, па заблеја и д |
дворану две, као капља, младе, високе, витоструке и танконоге Мисирлијке, с обнаженим рукама и |
ав се сабор ускомеша, као кад изненадни вихар ветар таласе узбурка.{S} Народ као да га нека сил |
S} Трже се и разабра се тек кад Хусејин вихну: »Ево Падише!«</p> <p>Јаничар паде на колена, сав |
аца капе под пазуво па да се клања и да виче »благослови Свети владико!« Еј, Боже, да ми је онд |
д сувог шумског грања, па се намрштио и виче:{S} Покајте се!{S} А високо са свода <pb n="10" /> |
у сну чу како Гавран изнемоглим гласом виче: »воде... воде... кап воде!« Пође к пећини, кад та |
шуми, грува се у прса и жалосним гласом виче: »Господе помилуј!{S} Господе помилуј!« а кад му ј |
о око ње и с једне и с друге стране.{S} Вичу јој: »Е, Бог те благословио!« »Е, Бог ти дао и ово |
иском скочила с постеље и нагла да бежи вичући: »По Богу сестро, не дај ме црном Арапину, ево г |
н паде на колена и поче да целива земљу вичући: »Опрости ми, земљо!{S} Опрости ми!«</p> <p>Свет |
језиком лазну Иву у образ.</p> <p>»Ето, виш, и гаров те љуби!{S} Хоће да ти каже: не брини се з |
м: за Христа благовјерни цар Стефан; па виш ову златну печат о црвеној свиленој врпци!{S} Царск |
трана ове крпе не беше порубљена; из ње вишаху конци неправилно, као да је цело парче било оцеп |
— данас састали да се, до његове воље, више не растајемо!{S} Ходи да те водим да видиш младу с |
пањ да се сече, онда се подиже и тихо, више сам у себи, прозбори: »Падиша чок јаша!« (да живи |
> <p>И онда чича Сима ућута, и ништа га више не могаше покренути да са женама говори.</p> <p>Те |
викнути и како се литургија служи; а за више не питај јер више ни у мене нема!«</p> <p>»Хвалимо |
истину ли »говориш?« повикаше сељани са више страна.</p> <p>»Протрех очи; уштинух се десном рук |
ј се наводнише.</p> <p>Привикаше јој са више страна да каже шта је то друго.</p> <p>»Ево шта је |
уташе као шећерлему.{S} Кад већ не оста више ни један, онда високи дервиш поче да се смањује а |
ожутесмо као смиље; ђаци и калуђери све више и више везу гласовима, а ми се јаднице расплакале |
>»Тако вам очију, децо моја, немојте ме више мучити!{S} Волим вас обе, јер видим да сте добре д |
с па Иконија виде шта је.</p> <p>Ако не више, а оно бар стотину Турака коњаника беше се развило |
ледах је:{S} Што је дуже гледах, све се више губих.{S} Рекох себи: »ову жену као да није сељанк |
</p> <p>»Чујеш ли ме, Иконијо! овако се више не може.{S} Данас ћеш једном твојом речју да од ме |
о као смиље; ђаци и калуђери све више и више везу гласовима, а ми се јаднице расплакале па плач |
ли биће да су га завидљивци и пакосници више извикали него што је.{S} А најпосле жено ко је без |
але.{S} И сад јој се чинило, да те речи више не говори чича него да јој их ветар доноси из оне |
ужно. .</p> <p>»Теби сам, жено, згрешио више него Богу!{S} Али јесте, ево видим, Бог ми се свет |
на јалово бити.{S} Валах и онако има по више година како не дизасмо децу у овом вилајету.{S} Вр |
баша посла неколике своје хајдуке са по више сељана да по шуми потраже Гаврана и да га доведу.< |
страноме перивоју Аденистана било је по више ћошака и малих конака.{S} По најлепши је био један |
о котарица са свакојаким јестивом, и по више већих и мањих чутура, и спремаху се да се лепо про |
литургија служи; а за више не питај јер више ни у мене нема!«</p> <p>»Хвалимо те Боже! куд ћеш |
буде у свему како Бог хоће! није ме већ више сртах ни од смрти.{S} Овде сам међу својима, а ето |
нема!«</p> <p>»Хвалимо те Боже! куд ћеш више оче Никодије?{S} Од твоје шенице у којој како наро |
ио!{S} Слава теби, Боже, слава теби! во вјеки вјеков, амин!« </p> <pb n="100" /> <p>То је био н |
Слава теби, Боже, слава теби! во вјеки вјеков, амин!« </p> <pb n="100" /> <p>То је био несрећн |
На лицу, које је сад вазда бледо било, владаше сад мирна збиља, а испод ње један тихи али тек |
у оној непрекидној сутоњи што у црквици владаше.{S} Кад човек први пут уђе унутра, подухвати га |
е почео, ето једнога дана од твоје куће владика цркви!«</p> <p>Чича Сима беше извадио иза појас |
стране поред певница стоје патријарси и владике у златним одеждама, и као чекајући нешто поглед |
да се клања и да виче »благослови Свети владико!« Еј, Боже, да ми је онда да твој отац устане и |
а тобож сељанка, а није него од старога властелинскога рода; ми сељаци који то знамо, кријемо т |
оји ја од светог патријара имам по сили власти коју нам је Бог дао, и са вером у источник неисц |
о био!{S} Слава теби, Боже, слава теби! во вјеки вјеков, амин!« </p> <pb n="100" /> <p>То је би |
игуман дечански и поче овако :</p> <p>»Во Христу братија моја, децо моја, христољубиви и благо |
од бумбара,« рече ружи, »али те бистра вода може однети ноћас до на груди каквој вили!</p> <p> |
средини око две стопе.{S} Бистра му је вода струјила преко чистог горског шљунка тихо роморећи |
на јави чу како Гавран јечи : »воде ... воде ... кап воде !«</p> <p>Иконија се прекрсти па уђе |
ачу самртнички шапат Гавранов: »воде... воде... кап воде... за живот и здравље твога Ивана!«</p |
Гавран изнемоглим гласом виче: »воде... воде... кап воде!« Пође к пећини, кад тамо седи на каме |
ама стамболским, које од старога сараја воде к џамији Сулејманији, искупила се била светина у г |
да обиђе богаља.{S} Кад му донесе крчаг воде са извора, Гавран је замоли, да му га дода да се н |
поред невољника, заједно с крчагом тазе воде, коју је у планини захитила.{S} И сада је Гавран н |
ета од орлових ноктију.{S} С оне стране воде извиле се високе тополе, па пустиле гране над пото |
ток.</p> <p>Подиђе је милина од студене воде.{S} Ко зна можда је и студену воду подишла топлина |
дрвену цев сипље млаз кристалне бистре воде у корито од белог камена сланика на коме се још по |
p>А Агапија устане, умије се, напије се воде, и онда седне поред Иконијине постеље и почне да ј |
иваше лице, јер бабе причаху како од те воде јача вид очњи, и како је чак некаки слепац проглед |
ди каквој вили!</p> <p>Па онда изађе из воде, посади се на један пањ под најближом тополом, обр |
им јасним и пријатним гласом тици преко воде.</p> <p>Проста ова млада сељанка, кад год би се на |
бар. »Бога ми«, рече, »носи ме као мало воде на длану, радим с њиме што хоћу, заповедам му како |
ко Гавран јечи : »воде ... воде ... кап воде !«</p> <p>Иконија се прекрсти па уђе унутра.</p> < |
ки шапат Гавранов: »воде... воде... кап воде... за живот и здравље твога Ивана!«</p> <p>Иконија |
оглим гласом виче: »воде... воде... кап воде!« Пође к пећини, кад тамо седи на камену старац, б |
е куми Богом и Св. Јованом да му да кап воде, јер сав гори од жеђи.</p> <p>Сутра дан Иконија је |
рају опадају, а код раје цара у омразу воде!«</p> <p>»Нико те за то не пита!« рече Турчин прек |
ан, него на јави чу како Гавран јечи : »воде ... воде ... кап воде !«</p> <p>Иконија се прекрст |
а опет зачу самртнички шапат Гавранов: »воде... воде... кап воде... за живот и здравље твога Ив |
чу како Гавран изнемоглим гласом виче: »воде... воде... кап воде!« Пође к пећини, кад тамо седи |
.{S} Па онда полагано корачаше иза њега водећи старца за руку.</p> <p>Мали се Ива окрете, па уг |
е саградио!«</p> <p>За њим иђаше игуман водећи левом руком Иконију, а за њима остала свита.{S} |
, о искушавањима кроз које Бог по некад води свој народ, и како је народ, који је веран остао п |
аги без разговора предаду Иконију да је води у Стамбол. »И још поручује Санџак-бег«, понављаше |
Василију, који за десном певницом глас води!{S} Ех, да ли он, чедо моје, зна сад да га деда и |
а допрате у харем.{S} Иконија је свагда водила собом и своје две поћерке.{S} Пролазећи с оваким |
лавних стаза, које су од великог дворца водиле к обали морској, између свака два поморанџина др |
у Вилиндару!{S} Него хајде сад да те ја водим у једну другу српску цркву!« Па ме онда поведе св |
воље, више не растајемо!{S} Ходи да те водим да видиш младу султанију снаху твоју!»</p> <p>И в |
рску заповест имам да је царевом везиру водим!«</p> <p>»А што ће стрина Иконија цару и царевом |
ац са учтивошћу правог Турчина, даде се водити и посадити као да је дете; али чим му везир пуст |
икодије овда и онда да напоји освећеном водицом своју киту босиљка, а у који ће побожни народ д |
на олуј у сред наше планине.{S} Змајеви водише облаке и бише се муњама и громовима.{S} Удари гр |
ом; двадесет и четири коњушара, који их водише, беху сви обучени у жуту чоху, а опасани стамбол |
ок на једном извору у шуми наточи крчаг водом и док стиже пред пећину, беше већ лепо свануло.{S |
шаренице један убрус, добро га покваси водом из крчага, положи га несрећнику на главу и суну м |
едоше је из цркве; попрскаше је хладном водом и дадоше јој гутљај ракије, те се брзо опорави.{S |
е Бог послао анђела, који га је бистром водом расхладио и вином напојио, и који му је проговори |
проговори.{S} Остави поред њега крчаг с водом, чутуру с вином, и све друго што беше донела и из |
ико кијосака, мимо многе чесме мраморне водоскоке и шарене кавезе с тицама.{S} Ударише и оним ш |
Анадолије.{S} Цветне баште попрскиване водоскоцима и напајане поточићима, који из мраморних че |
ружу из косе, пољуби је и пусти је низ воду: </p> <pb n="18" /> <p>»Ја сам боља од бумбара,« р |
мка, вади цвет из косе, љуби га, баца у воду и мрмља чаролије.{S} Хе, душо моја, зар то није ча |
донесоше у сребрним котлићима миришљаву воду од руже, па китама од црвеног каранфила пошкропише |
дене воде.{S} Ко зна можда је и студену воду подишла топлина од њене милине!</p> <p>Устави се у |
, на твоју ће главу!«</p> <p>Раздера се вођ турски љутито на своје људе.{S} Скочише њих десетор |
им и човечним лицем, који очевидно беше вођ чети. »Не бој се рајо!{S} Казуј само је ли овде Ико |
ањем казиваху своју радост.{S} Витороги вођ оваца виде је оздо са паше, па заблеја и два и три |
о било.</p> <p>У том долете на коњу сам вођа турски.{S} Просу турску бујицу прекора на црног Ар |
е, у које се растапаше звека меденице о вођину врату.</p> <pb n="7" /> <p>Сељанка се спусти под |
своју руку, посоли га и пружи те јој га вођко из руке поједе.</p> <p>»Ево да ти кажем!« предузе |
њој; и све се стадо усталаса, крену за вођом, удари у одзиве, те се по оном пољу просу блејање |
очи у седло, па у бесном трку заједно с вођом стиже чету, која сад потера касом и брзо зађе за |
ли и цркву запалили, те је после велики војвода Раде Облачић оправив цркву, нешто ћелија и трап |
чаршијом само <pb n="73" /> три српске војводе Милош Обилић Иван Косанчић и Милан од наше Топл |
урско оружје победило.{S} По повратку с војне, султан га узме у сарај за свог Силиктар-агу.{S} |
ећемо!«</p> <p>Хусејин-ага, као искусан војник, постави страже око села, а кнезу каза да ће му |
на коме се још познају главе од римских војника.{S} Можда је то био саркофаг каквог силног прок |
Лежимир?!{S} Ништа се не чује да царева војска иде кудгод великом џадом, па и да би с неруке јо |
ођење мушке +++деце+++ рајине, којим се војска турска и +++државна+++ ***служба ***снабдевала * |
о најлепшем међу младим јунацима турске војске.{S} И сви су Турци признавали, да никоме није ле |
давно суђен данак дош'о!{S} А, вере ми, волео бих, снахо, да су ми арбанашке пушке срце разнеле |
, децо моја, немојте ме више мучити!{S} Волим вас обе, јер видим да сте добре душе; али не могу |
видим да сте добре душе; али не могу да волим службу вашу.{S} Боли ме ево овде« (па Иконија мет |
оше да није мртва.</p> <p>Положише је у волујска кола на меку подлогу од тек покошене траве, ко |
умио.</p> <p>Иконија је била довезла на волујским колима старога чича Симу.{S} С њоме је дошла |
детета по које зрно, па ако буде божја воља, оно ће да никне и плод донесе.{S} Научи га колико |
ала сам се заветом за то што је то тако воља божја била.{S} Ето, ви’ш, не може!«</p> <p>»Не мож |
да их храни бабама кауркињама!«</p> <p>»Вољан си, аго, да с нама шалу збијаш!{S} А ко зна?{S} С |
ти Османлија, ништа веће нема!«</p> <p>»Вољан си аго да тако говориш; ама да могу сада да проше |
слава! — данас састали да се, до његове воље, више не растајемо!{S} Ходи да те водим да видиш м |
оје село, да и оно само, од драге своје воље, снесе камена и дрвене грађе за цркву.{S} А сваке |
ка, коме се суди, да се исприча до миле воље!« рече озбиљно кнез са зачеља.</p> <p>»Сврнуо с па |
ј да грешимо Богу!{S} По његовој смо се вољи — нека му је слава! — данас састали да се, до њего |
ј велики дан за њу.{S} И учинише јој по вољи и оставише је да стоји близу зачеља од совре.{S} М |
ила, упути Иву како да положи босиљак и восак пред икону Св. Јована, па онда с ведром душом и л |
велику киту босиљка и један слив жутога воска.</p> <p>Кад изађе онако весела и онако мила на зе |
лике куле.{S} Ту она даде Иви онај слив воска и ону киту босиљка рекавши му: »Нај, сине, унеси |
<p>Удари други царски јелек: дванајест вранаца са сребрним рахтовима; о седла од црвене кадифе |
ато искићен ханџар.{S} Рахтови његовога вранца беху све од самог сребра.{S} Поред њега корачаху |
глави.</p> <p>Иза њих јахаше на високом вранцу Ага јаничарски.{S} Носио је кунтуш од зеленог ат |
каквог силног проконзула; сад се обично врапци у њему брчкају весело цвркућући,</p> <p>Око цркв |
од варница из калдрме, свој лабудовски врат час савијајући ниско као да се клања до земље сиро |
се на мах оба крила расклопише.{S} Иза врата стојао је и с једне и с друге стране по један лав |
.</p> <p>Кад стигоше пред лепо изрезана врата од једнога двора, у коме се низови од белог и рум |
тним тепелуцима.{S} Дођосмо пред главна врата, а она све од самог сребра белог као млеко; пред |
доћи. </p> <p>Ту су обе кадуне на једна врата изашле, а на другој страни Кизлар-ага отвори једн |
је сви виде и гледају, него оста поред врата на свом месту, с бледим лицем и плачним очима.</p |
гласно јецање.{S} Агапија јој паде око врата и просто се заценила била од плача, а Петрија кле |
о цркве, па би се пред сваким од тројих врата устављао да повиче:</p> <p>»Хвалим те Боже, који |
Према њој, на другој страни од црквених врата, седео је на земљи богаљ Гавран.{S} Свет нагрнуо |
страни Кизлар-ага отвори једна по ниска вратанца од седефа и пусти унутра младога везира.</p> < |
е узе за руку као неко дете, и кроз она вратанца од седефа одведе је унутра у харем.</p> <miles |
једнако пред очима.{S} Истом се мислим, вратим у цркву, да слушам како наши ђаци поје, а оно до |
Арапа, и Иконија са Шекер-кадуном пред вратима.</p> <p>Кизлар-ага закуца сребрном алком те се |
ама, и као чекајући нешто погледајући к вратима. »Кога ли то чекају?« упитах. »Чекају тебе, да |
конија отиде па се намести пред главним вратима од цркве.{S} Ту хтеде да дочека игумана и духов |
и обвеселих видев пуна недра сребра.{S} Вратих се у пећину, подигох све до последње аспре и одо |
са гвозденим крстом о гвозденом ланцу о врату, <pb n="104" /> са високом штаком и црним бројани |
је се растапаше звека меденице о вођину врату.</p> <pb n="7" /> <p>Сељанка се спусти под онај г |
Дечане неки Србин из Далмације, који се враћаше из поклоненија у Јерусалиму, па нам узгред прич |
рука од Иконије, да тога не чине.{S} Не вреди да због ње икога ма само глава заболе.</p> <p>У ј |
о томе могао много причати; али нека не вреди!«</p> <p>И онда чича Сима ућута, и ништа га више |
си ти мајка све ове јадне сиротиње!« »Е вредило је да прођеш кроз све твоје муке, кад си овакав |
епша од сваке девојке у свој Топлици; а вредна је и паметна је; удовица је, удовац сам што да с |
ако не дизасмо децу у овом вилајету.{S} Време је да проберемо јуначко семе за царску ордију!« П |
а и мало се на њ наслонила.</p> <p>Дође време да се диже у славу.{S} Усташе сви на ноге и игума |
у са зрелим родом и цветом у једно исто време, или оним великим и шареним тицама са кукастим ши |
ти десном руком и силно тргну, а у исто време левом руком грубо гурну Иконију.{S} Иконија врисн |
соки дервиш поче да се смањује а у исто време да се шири, док не поста шири него дужи, па се он |
е улазило у манастир.{S} Али су Турци у време ратова с деспотом Ђурђем град порушили и цркву за |
знати..</p> <p>Кад му она после кратког времена опет суну мало вина у уста, он облизну своје су |
година, али је од туге и од невоље пре времена оседила.{S} Према густој а седој коси чудновато |
о!{S} Ја што ћеш, нису мислили каква ће времена да настану и на каквим ће самоуцима цркве царск |
/p> <p>Од тога часа померих памећу !{S} Врзох се око ње као сенка њена.{S} Слах јој и моју и ње |
том тренутку растрезни је из бунила нов врисак њеног детета : »Нано, не дај ме нано!«</p> <p>Од |
ија на страну.</p> <p>»Не дајте браћо!« врискаше Иконија.</p> <p>»Народе не дај се зулумћарима! |
гаху и кукаху.{S} Мали Иво из све снаге врискаше: »Нано, нано моја! не дај ме!«</p> <p>Иконија |
</p> <p>Диже се просто урнебес од вике, вриске и запомагања.</p> <p>Прискочи нешто момчадије вр |
за брзу смрт.{S} Мозак ми је узаврео од вриске жена и прштања манастирског пожара.{S} Спасите м |
златну камилавку на глави; па би тек с вриском скочила с постеље и нагла да бежи вичући: »По Б |
м руком грубо гурну Иконију.{S} Иконија врисну и паде на земљу; у Ивановим рукама оста половина |
те се сав онај свет око Иконије.{S} Она врисну да се на далеко чуло, па само још чвршће пригрли |
ултанија пребледе, па се диже а девојке вриснуше престрављене.{S} Кизлар-ага викну две три оштр |
дно са Шекер-кадуном остави у једној са врло богато застрвеном софом.{S} Мало час па уђе унутра |
а саде-свилу и из ње извади једно парче врло танког платна.{S} На једном крају то парче беше оп |
да то целива, и мали се Ива полагано и врло смишљено прекрсти, издиже се на прсти и једва дохв |
риму за жену дао.{S} Ризван-бег се, као врло млад јаничар при освајању Багдада од Перзијанаца у |
н сасвим близу обале морске, али не баш врло далеко од главног конака и од великог харема.</p> |
и, па је у свом одушевљењу гурну не баш врло нежно.{S} И онда сави руке на прса и поклони се св |
ни пиштоља, него му је ваљало тојагама, врљикама, секирама и косама тући <pb n="30" /> се с Тур |
магања.</p> <p>Прискочи нешто момчадије врљикама; неки сељаци потегоше ножеве.{S} У народа не б |
виш ову златну печат о црвеној свиленој врпци!{S} Царски рисовуљ, богме, ја како!«</p> <p>»Хвал |
за опанке, скиде чарапе, веза их једном врпцом све заједно, и устаде.{S} Падоше јој погледи на |
сторо дечака, све по четворица у једној врсти.{S} Беху обучени они у првом реду у жутој, они у |
совру.{S} Посадише игумана дечанског у врх совре, па онда калуђере и попове све по старешинств |
са шареном штаком са прапорцима горе на врху.{S} Поред њега је стајао и Булбулџи-баша, надзорни |
жив.{S} Био је оседио, у лицу поцрнио и вукао би се четвороношке од пећине до једне колибе, кој |
и жеђи полагано скапље или да га горски вуци жива поједу.{S} Кућа да му се до темеља спали; зем |
</p> <p>»Па то је он, скотина једна, да га Бог убије!{S} Па то је он!{S} А, чекај скоте један!« |
ори добро очи кад ти покажем везира, да га добро видиш, да се не препаднеш кад те после пред ње |
, и крвава у лицу дигоше га на руке, да га изнесу на чистину.</p> <p>Харамбаша Стојан скочи, те |
озном псовком и шкргутну зубма; »ај, да га знам ко је тај, коме не треба да се вера по шипрагу |
ако овај чак ни слутити није могао, да га је иза оне решетке гледао један Јаничар.</p> <p>Наиђ |
прелазећи кроз долину смрти, нашао, да га Бог на излазу из ње дочекује изванредним и великим м |
ели на мртвачким носилима у планину, да га у пећину баце.</p> <p>»Нека га, скотина једна, нека |
јој стрини, свакој снаси одговорила: да га молим да ми не замери али да не могу.{S} Није да му |
азујеш?{S} Да л’ да газим поток, ил’ да га не газим?!« рече Иконија, поћута мало, насмеја се и |
, да старог Јаничара пусти да иде, а да га не пита куда. </p> <pb n="59" /> <p>Пред полазак из |
руком богаља па рече двојици сељака да га унесу у цркву.{S} Али се Гавран никако не даде унети |
м писком и псовком навали на Гаврана да га жива раскине.{S} Изгруваше га, и крвава у лицу дигош |
е Иконија. »Ево ти доведох мога сина да га упутиш како да служи Богу и народу, како и сам што с |
{S} Ех, да ли он, чедо моје, зна сад да га деда и мајка његова очима прате!«</p> <p>»Ћути, снах |
немо својим крупним очима.{S} Хтеде да га запита: »Шта велиш?« али не могаше уста да отвори.</ |
дом гледа да л’ ће ко да му приђе те да га загрли.</p> <p>Око црквице је била поширока порта, о |
езира срце велико и господско, па ће да га прими од Хусејина!«</p> <p>Хусејин се опет подиже на |
икодију!«</p> <p>»А ово стадо? ко ће да га чува?« рече мали пастир невесело.</p> <p>»Ето га Мил |
стиле гране над потоком, као да хоће да га сребрним рукама загрле.</p> <p>Кад Иконија стиже на |
селу већ неколико дана.{S} Неко рече да га је видео у шуми изнад медвеђе пећине. »Као да нису ч |
ојана харамбаше који погинуо беше, и да га позову да са својом четом одмах к Лежимиру похита.{S |
ако као корњача четвороношке пузи, и да га чује: како је куми Богом и Св. Јованом да му да кап |
сељана да по шуми потраже Гаврана и да га доведу.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тек је сунце б |
крстом рабри овај злосрећни народ и да га крстом брани!« Ето, настави Иконија па руком глађаше |
мка подржаваху.</p> <p>Стојан нареди да га одреше, и да му пруже залогај погаче и гутљај ракије |
од глади и жеђи полагано скапље или да га горски вуци жива поједу.{S} Кућа да му се до темеља |
р да ми опрости, једва би смела рећи да га видох!«</p> <p>»Их, како јадна да не видиш цара?!{S} |
султанијом ђурђевак.{S} Она се маши да га подигне, али је Иконија нагло прихвати за руку и вик |
м да ће да буде.{S} Пусти ме да идем да га видим; и ако сам позни и последњи, опет да му срећу |
дизаше десну руку према игуману, као да га преклиње, да не говори о њој, а леву притискаше на с |
р ветар таласе узбурка.{S} Народ као да га нека сила потискује, нагрнуо беше к зидинама манасти |
чи да прозбори, него јечаше само као да га је тешки терет претискао.{S} Тек кад је уведе за рук |
ове сузе лед око њега и ево нађосмо да га још имамо!</p> <p>Те вечери обе младе жене испричаше |
, кад ме придигоше, несрећни Гавран (да га Бог убије!) приђе па сав жут и сав у дрхтавици рече |
тајне реченице у ономе везу.{S} Па онда га подиже у вис, са поштовањем, у које се мешала љубав |
м ти без бриге као бубрег у лоју!{S} Ја га не зовем друкчије него »Караконџул-ефендија«, а он м |
, сребро и драго камење.</p> <p>Иконија га је добро уочила.{S} Њени се погледи залепише за њ, и |
} А већ ако хоћ да тумарне у свет, нека га, нек тумарне, неће село за њим пресвиснути.{S} А ако |
укам без гроба а до мога гроба!{S} Нека га, скотина једна!»</p> <p>Из свога кута до огњишта, ст |
ка, који је сву ту беду причинио. »Нека га, нека још на овоме свету осети шта су паклене муке, |
нину, да га у пећину баце.</p> <p>»Нека га, скотина једна, нека цркне!« рече Иконија горко. »Ме |
е гледаше у своја два пса.</p> <p>Мајка га миловаше руком по челу и по образима.{S} И самој јој |
о самог конака извиле се старе липе, па га чисто загрлиле мирисном хладовином и меким облаком о |
њих спомиње.{S} Приђоше му полагано; па га невесело загледаше.{S} Лазнуше му руке.{S} Гаров се |
ишчупати?«</p> <p>Иконија се окрете па га погледа немо својим крупним очима.{S} Хтеде да га за |
а оног бумбара што облеташе ружу, отера га махнув руком, узабра ружу, принесе је к уснама своји |
</p> <p>И онда чича Сима ућута, и ништа га више не могаше покренути да са женама говори.</p> <p |
залогај погаче и гутљај ракије.{S} Кад га тако мало поткрепише, онда Стојан поче:</p> <p>»Знаш |
Тако је исто говорио и оцу Никодију кад га је овај причестио.{S} А ја сам се оцу твоме заветова |
шиваху своје »многаја љета«.</p> <p>Кад га свршише, онда сви скочише иза совре пренеражени и ис |
љу, добро си ми дошао!«</p> <p>И поведе га за руку и посади поред себе на сиџаде.{S} Старац са |
и не скидаше погледа свога са ње, докле га поносити коњ његов не однесе даље низ ову живу реку |
дркташе извади сребрн грош.{S} Најпосле га дохвати, стегну и баци га јуначки своме унуку у котл |
ар!« — Ене, ене, погледај на десно; ене га изађе из олтара и изнесе неку књигу!{S} Ја колика је |
тако изнемогла, да му ноге клецаху, те га два момка подржаваху.</p> <p>Стојан нареди да га одр |
ја се диже са постеље, <pb n="36" /> те га пред кућом дочека кукњавом.{S} Грцајући од плача пољ |
најпосле у великој срдњи попретио да ће га запамтити. _</p> <p>»Па то је он, скотина једна, да |
ци већ и заклали, а ако нису, потурчиће га! »Еј, кукавици мени сињој!{S} А моји снови, а моја н |
чвршће пригрли дете своје, и сакриваше га од погледа турских танким и везеним рукавима од свој |
аврана да га жива раскине.{S} Изгруваше га, и крвава у лицу дигоше га на руке, да га изнесу на |
арче од рукава своје матере.{S} Гледаше га раширеним зеницама, као да полагано сриче тајне рече |
Шта ли ми ти тако тужно причаш?« питаше га Иконија склапајући своје дуге трепавице, па, слушају |
дмиле до пред царске двери и причестише га</p> <milestone unit="*" /> <p>Одоше гости одабрани д |
S} Изгруваше га, и крвава у лицу дигоше га на руке, да га изнесу на чистину.</p> <p>Харамбаша С |
да потражи оца Никодија.</p> <p>Нађоше га у трапезарији.</p> <p>Отац Никодије, омален, сувоњав |
виђаше нит добро чујаше.</p> <p>Тек би га овда и онда Иконија по рамену <pb n="24" /> живо пок |
ебрна пастрмка, вади цвет из косе, љуби га, баца у воду и мрмља чаролије.{S} Хе, душо моја, зар |
а кукњавом.{S} Грцајући од плача пољуби га у руку.{S} Стојан кад је виде онако порушену и сузну |
ада сељанка пригрли дете своје и пољуби га у десни образ.{S} А Иван бризну плакати, и кроз сузе |
.{S} Поведе старца за обе руке и посади га на своје место, а сам се спусти поред њега.{S} Старц |
обро га покваси водом из крчага, положи га несрећнику на главу и суну му кап вина у отворена ус |
биљно: да му је Бог послао анђела, који га је бистром водом расхладио и вином напојио, и који м |
у, да му је свећа пред свецем, не би ли га од лудости избавио!«</p> <p>Поразговара се још мало |
кандиоце пред Иконом Св. Петке, запали га и помоли се Богу да јој помогне.{S} Изађе на двор и |
вник рече да је потпис царев.{S} Замоли га да пусти и Иву да то целива, и мали се Ива полагано |
ову, надроби скроб у своју руку, посоли га и пружи те јој га вођко из руке поједе.</p> <p>»Ево |
ја уста.{S} Приђе опет к старцу, загрли га, извади иза свога свиленога паса па у његов силав за |
па да ми гроб прелије и прекади и да ми га о задушницама опојава?{S} Сахранићу се овде као незн |
сина кога ми Јаничари одведоше, али ми га турска вера оте, да од њега турска срећа гради царев |
ете.{S} Принесе икону старцу и пошкропи га, па је онда пружи Иконији која, сва блажена прекрсти |
аш треба да има и велико срце.{S} Ти си га имао и пре него си великаш царев постао.{S} Сад не к |
ад човек први пут уђе унутра, подухвати га нека језа као да је ушао у гробницу.{S} Али чим му с |
горе, није ми <pb n="15" /> вајде имати га и ето ме одох у свет да се турчим!«</p> <p>»Што ћу м |
.{S} Најпосле га дохвати, стегну и баци га јуначки своме унуку у котлић.</p> <p>»Их, болан!« пр |
оно ће да никне и плод донесе.{S} Научи га колико ти знаш, па ће Миленкова душа на ономе свету |
нијо, гледај то наше јадно дете!{S} Дај га оцу Никодију на књигу, па нека буде од њега што Бог |
у своју руку, посоли га и пружи те јој га вођко из руке поједе.</p> <p>»Ево да ти кажем!« пред |
ла, да већ не може срећна бити, ако јој га султан не поклони.{S} Тако је Ризван-бег постао зет |
као што ми и јеси по Богу отац, светуј га нека ме се махне!{S} Нека не лудује.{S} А већ ако хо |
ла си Оца Никодија?«</p> <p>»Видела сам га.{S} Него немој да овде стојимо.{S} Хајдмо, можемо се |
овде поред твојих ногу.{S} Хранила сам га и чувала од људи и од зверади да не погине, али му у |
сам твој човек, и што имам хлеба једем га у царево и у твоје здравље.{S} Слушам шта сељани о т |
олико тренућа живо њушаше мирис, што им га тихи поветарац <pb n="6" /> доношаше; кудравим репов |
год жив.{S} Везир му преда берат, којим га цар утврђује за Тимар-бега из Лежимира, и други бера |
нано, не дај ме Турцима!«</p> <p>Један га Турчин дохвати десном руком и силно тргну, а у исто |
обедило.{S} По повратку с војне, султан га узме у сарај за свог Силиктар-агу.{S} То се високо д |
олини, начинио од њих један тимар и дао га своме старом пријатељу Хусејин-аги.{S} Хусејин је да |
по богаштини мало равних има.{S} Зидао га је још Махмуд-паша Михал-оглу, песник, велики везир |
} Отуда је дошло и име конаку.{S} Зидао га је Махмуд-паша, те у тој шкољки затварао бисер, који |
а, који је Цариград освојио.{S} Сазидао га је благом, које му је дошло као његов део од богате |
гу сестро, не дај ме црном Арапину, ево га де ми црним канџама срце хоће да ишчупа!«</p> <p>Баб |
ро гледај!» викну Хусејин Иконији; »ево га наш везир!«</p> <p>Иконија наслони чело на решетку, |
9" /> <p>Она му ништа не одговори, него га само гледаше.</p> <p>Гавран се с муком и с јауком по |
а поји тропаре и кондаке свецима, а ако га оставиш у манастиру девет година може свикнути и как |
распитивало се, па све узаман !{S} Како га у онај страшни дан нестаде, пропаде му и траг!«</p> |
аху поред његових ногу.{S} Дуго и мирно га гледаху својим паметним очима, као да очекиваху стрп |
појаха натраг њој у сретање.{S} Страшно га је било погледати: очи избуљио, па их на горе преврн |
а извади из шаренице један убрус, добро га покваси водом из крчага, положи га несрећнику на гла |
рече мали пастир невесело.</p> <p>»Ето га Милован иде оздо из села.{S} Чим он овде стигне пред |
десно од олтара, седи цар Лазар, чисто га ево и сад гледам; крупне очи с благим погледом, дуге |
су чиста посла с њиме!« причаше тај што га је видео; »јер иде гологлав и босоног по шуми, грува |
воде са извора, Гавран је замоли, да му га дода да се напије.{S} Кад се добро напи, лакну му и |
има пословица: не дао Бог детету што му га мати зажели!«</p> <p>»Жена и није свуда жена, али је |
мешала љубав и побожни страх, претисну га на своје чело, па на своја уста, па на своје срце, и |
бујицу прекора на црног Арапина, куцну га буздованом и два и три пута у плећа те овај скочи у |
ина мало чудновате ћуди, али биће да су га завидљивци и пакосници више извикали него што је.{S} |
та ли ће од њега бити; ко зна, можда су га Турци већ и заклали, а ако нису, потурчиће га! »Еј, |
е да се царевим везирима замерио, те су га осудили да погине, а он замолио цара да бар пред смр |
од тамно зелених кипресова одвајали су га од великог перивоја.{S} Око самог конака извиле се с |
ли, како је најпосле обамр’о, и како су га ваља да већ мртва, однели на мртвачким носилима у пл |
много.{S} Научићу га да чита, упознаћу га с титлама и скратницима, научићу га да поји тропаре |
гаврански падне на моје гране, замолићу га да пошље своје гавранове да одлете до Лежимира, нека |
о ћу да ти сазидам конак тамо, напунићу га сваком згодом, наредићу да ти се из моје хазне издај |
аћу га с титлама и скратницима, научићу га да поји тропаре и кондаке свецима, а ако га оставиш |
оно што ја могу није много.{S} Научићу га да чита, упознаћу га с титлама и скратницима, научић |
очи!{S} Узех од тебе ово парче и чувах га као амајлију.{S} Сиромах сам да ти радост моју богат |
па ме гледаше. »Што ме гледаш?« запитах га.{S} А он: »Гледам те да л’ си човек, да ти аманет да |
{S} Кад му донесе крчаг воде са извора, Гавран је замоли, да му га дода да се напије.{S} Кад се |
омоћ прирасте, требаће доста година.{S} Гавран је истина мало чудновате ћуди, али биће да су га |
S} Она се одмаче један корак натраг.{S} Гавран пољуби земљу, где је мало час њена нога стајала, |
<p>Пођоше заједно и ћуташе обадвоје.{S} Гавран не скидаше очију с њеног лица, које сад бејаше ј |
јој да се дигне.{S} Међу њима беше и — Гавран Ракетић.{S} Он јој тобож помагаше да се дигне, а |
опреном од сунца.{S} После дужег ћутања Гавран ће рећи:</p> <p>»Је л’ ти калуђер говорио што о |
оју је у планини захитила.{S} И сада је Гавран не могаше познати, јер још трајаше ватра у његов |
Сими све шта је и како је било: како је Гавран из гласа кумио да му жиле потколенице не пеку, к |
«</p> <p>И онда Иконија исприча како је Гавран одавно облетао око ње, како ју је просио и преко |
и сељака да га унесу у цркву.{S} Али се Гавран никако не даде унети, него пузећи четвороношке у |
стиви научи шта да радим!«</p> <p>Ту се Гавран заустави.{S} Загледа се преда се у земљу и поћут |
тве!« </p> <p>И онда му их он очита, те Гавран, плакајући у глас као мало дете, одмиле до пред |
ез Гаврана.</p> <p>»И хоћу кнеже!« рече Гавран. »Знам да умрети морам, нека вам се исповедим ка |
е се да мене, новога Јуду судите!« рече Гавран мирно.</p> <p>»Признајеш ли да си и Богу и људма |
ше се грање под неком силном навалом, и Гавран Ракетић испаде пред њу.</p> <p>»Вала Иконијо, те |
910_C1"> <head>I</head> <head>ИКОНИЈА И ГАВРАН.</head> <pb n="4" /> <pb n="5" /> <head>ИКОНИЈА, |
жа и утешити се!«</p> <p>»Ето!« настави Гавран уздахнув тешко; »Ето, овако је било.{S} Не смем |
> <p>»Сврнуо с памети, велите?« настави Гавран. »Тада још нисам био сврнуо с памети.{S} Пробуди |
них домаћина што судише Гаврану.{S} Али Гавран бејаше још жив.{S} Био је оседио, у лицу поцрнио |
ивао, дотле се у једном куту цркве црни Гавран исповедаше тројици калуђера, Кад калуђери чуше с |
да баш онда, кад ме придигоше, несрећни Гавран (да га Бог убије!) приђе па сав жут и сав у дрхт |
p> <pb n="100" /> <p>То је био несрећни Гавран, кога је Иконија дала донети из планине, па наре |
гословио!{S} Бог ти дао!» зајеча јадник Гавран гушећи се сузама, а народ то прихвати, па се као |
црквених врата, седео је на земљи богаљ Гавран.{S} Свет нагрнуо око ње и с једне и с друге стра |
и гледаше као неко чудо од Бога.{S} Сам Гавран причаше народу озбиљно: да му је Бог послао анђе |
на вечерњу«.</p> <p>»На вечерњи је био Гавран Ракетић.{S} Молио ме је да ти говорим да за њега |
већ није био сан, него на јави чу како Гавран јечи : »воде ... воде ... кап воде !«</p> <p>Ико |
ање, заспа.</p> <p>И опет у сну чу како Гавран изнемоглим гласом виче: »воде... воде... кап вод |
е неком другом поклонила!{S} Ај« гракну Гавран, тресну једном грозном псовком и шкргутну зубма; |
како суд нађе.</p> <p>»Право је« викну Гавран; »само вас молим за брзу смрт.{S} Мозак ми је уз |
тићеш ти мене!{S} Слушај,« и опет цикну Гавран као да је бесомучан. »Слушај, што ћу да ти кажем |
ина сложише да за овако страшну кривицу Гавран треба главом да плати.{S} Кнез устаде и каза Гав |
ју жеђ за тобом!« </p> <pb n="20" /> <p>Гавран сав помодре у лицу, очи му се засветлише црвеним |
онија се прекрсти па уђе унутра.</p> <p>Гавран се у једном куту савио беше у клупче па тешко ди |
одговори, него га само гледаше.</p> <p>Гавран се с муком и с јауком подиже на колена и паде на |
вас.{S} Право је да ме уморите!«</p> <p>Гавран паде на колена и поче да целива земљу вичући: »О |
уди, живој ће ти срце ишчупати!«</p> <p>Гавран се окрете па као бесан пас одјури натраг у луг н |
воју на теразијама Аранђеловим!«</p> <p>Гавран заиска још један гутљај ракије, повуче добро из |
, па с виком писком и псовком навали на Гаврана да га жива раскине.{S} Изгруваше га, и крвава у |
ке са по више сељана да по шуми потраже Гаврана и да га доведу.</p> <milestone unit="*" /> <p>Т |
<pb n="39" /> <p>У том доведоше из шуме Гаврана, везана, гологлава, босонога, издрпана, бледа и |
истини, о мање ти је!« ободраваше кнез Гаврана.</p> <p>»И хоћу кнеже!« рече Гавран. »Знам да у |
брзо тргла, јер јој се приснило да види Гаврана како као корњача четвороношке пузи, и да га чуј |
и, па одмах посла људе да ухвате и вежу Гаврана, а кнезу поручи: да рано зором сазове све село |
и мушко и женско, пред судницу.</p> <p>Гаврана не бејаше у селу већ неколико дана.{S} Неко реч |
ише, онда Стојан поче:</p> <p>»Знаш ли, Гавране, што смо се јутрос искупили?«</p> <p>»Искупили |
у, ја те гладна нахранити могу, ал’ ти, Гавране, никад опростити не могу!{S} Него кажу, који зн |
вио, хоћу ево и ја њему да опростим.{S} Гавране, нека ти је проста од мене свака моја суза, сва |
онда Иконија опет зачу самртнички шапат Гавранов: »воде... воде... кап воде... за живот и здрав |
id="SRP18910_C2"> <head>II</head> <head>ГАВРАНОВА ОСВЕТА.</head> <pb n="22" /> <pb n="23" /> <p |
моје гране, замолићу га да пошље своје гавранове да одлете до Лежимира, нека загачу дрвљу и ка |
крчаг и — пође право у планину к пећини Гаврановој.</p> <p>Имало је скоро сахат хода до пећине. |
пристајала да слажем моју песму с црним Гавраном!«</p> <p>»Па да му кажем да се ничему не нада! |
и липи: »Чекај ти мирисна сејо, кад цар гаврански падне на моје гране, замолићу га да пошље сво |
главом да плати.{S} Кнез устаде и каза Гаврану како суд нађе.</p> <p>»Право је« викну Гавран; |
е, те и суд пресуди овако:</p> <p>Да се Гаврану, за његов грозни злочин, испеку најпре жиле под |
ађе и сам игуман у пуној одежди па рече Гаврану:</p> <p>»По опроштају који си од Иконије добио, |
нез и већи део оних домаћина што судише Гаврану.{S} Али Гавран бејаше још жив.{S} Био је оседио |
кад ми дође пре шест недеља.{S} Немој, Гавро, да чиниш неправду и мени.{S} Од тога ништа бити |
вој немир па рече:</p> <p>»Бог с тобом, Гавро, какав је то почетак од разговора?«</p> <p>»Видех |
не може!«</p> <p>»Зашто не може« упита Гавро горко као да испи чашу пелена.</p> <p>»За то што |
их засеваше муње.</p> <p>»Срам те било, гаду од човека!« рече она срдито. »Да имаш душе рекла б |
видим да се тобом много занео; а после, газда је, код њега би благовала.{S} Много ми што шта на |
рије по шипрагу да види како жена једна гази поток, нема образа људског, и човек који сме тако |
ску реч, раја је верма, и не дамо да се гази.{S} Пази беже, да не падне крв; ако падне, на твој |
по трави шеће, и златним папучама цвеће гази, а на јадно своје село и не мисли!«</p> <p>»Видим! |
у Липавице; видох је <pb n="42" /> како гази поток; заклињах је да ме не убија.{S} Она ме одгур |
p>»Шта ли ми ти то казујеш?{S} Да л’ да газим поток, ил’ да га не газим?!« рече Иконија, поћута |
о је жива, па се мучи у сиротињи док ја газим по свили и кадифи, како ће то да изгледа пред Бог |
?{S} Да л’ да газим поток, ил’ да га не газим?!« рече Иконија, поћута мало, насмеја се и рече п |
есело загледаше.{S} Лазнуше му руке.{S} Гаров се ослободи, подиже главу па језиком лазну Иву у |
лазну Иву у образ.</p> <p>»Ето, виш, и гаров те љуби!{S} Хоће да ти каже: не брини се за нас!« |
њ пала кита шаренога цвећа.{S} Шаров и гаров узеше да радосно потскакују, час испред ње, час у |
како ће они без мене!«</p> <p>А шаров и гаров чуше да њихов мали пријатељ њих спомиње.{S} Приђо |
онда кроз плач насмеја и потапка најпре гарова па онда и шарова по глави.</p> <milestone unit=" |
Него ми је .... жао овог нашег шарова и гарова, како ће они без мене!«</p> <p>А шаров и гаров ч |
и младо пастирче викну: »Ој шарове, ој гарове, је л’ нам иде од куд моја нана?«</p> <p>Тек он |
даде по једно парченце погаче шарову и гарову, надроби скроб у своју руку, посоли га и пружи т |
икона, пред којима се кандила никада не гасе, особито су се омилиле Иконији.{S} Петрија је опет |
ади чесму уз друм, нек жедан путник жеђ гаси и нек каже:{S} Бог да прости!{S} Ево ти пет кеса з |
један шербет, који новом жеђи стару жеђ гаси, да жеђ никад не загаси.</p> <p>Стаде свирка, као |
та човек не снива?{S} Слушао сам хиљаду гатки о оставама па сам себи у сну испричах једну такву |
па сам себи у сну испричах једну такву гатку.« Него опет копкало ме да видим има ли плоча на с |
у рукама једни криве димискије а други гвоздене топузе.</p> <p>Испадоше напред кнезови и калуђ |
ан дечански, у широкој црној мантији са гвозденим крстом о гвозденом ланцу о врату, <pb n="104" |
кој црној мантији са гвозденим крстом о гвозденом ланцу о врату, <pb n="104" /> са високом штак |
!« Ја као завирим у цркву и лепо видим, где на јеном престолу, десно од олтара, седи цар Лазар, |
»Ој, Иване сине, мајци својој жив био, где си?«</p> <p>»Ево мене на Змајевој стени!« одвикну п |
н корак натраг.{S} Гавран пољуби земљу, где је мало час њена нога стајала, па зајеча: »Иконијо, |
ија причала шта је видела у Јерусалиму, где је као девојчица од дванајест година <pb n="82" /> |
од мишке, па је увеле у велику дворану, где би јој млада султанија изашла пола пута у сретање, |
ати да сам чува добро име свога оца.{S} Где би ми памет била, а куд би ми душа стигла, кад бих |
ко, што ће вам суд?{S} А кад нећете суд где ће да се нађе правда?«</p> <p>Светина се стиша и су |
, а сва претрнула беше. »Седите ви овде где сте, <pb n="27" /> док ја отрчим и видим шта је.{S} |
, синко, тако!«</p> <p>Чу отац Никодије где неко иза њега говори, па се окрете.{S} Принесе икон |
почетак од разговора?«</p> <p>»Видех те где чараш.{S} Стала та ћерка у сред потока, брчка се ка |
во Иконије!{S} Ево је овде!« И показаше где је.</p> <p>А Иконији се смрче и одсекоше јој се ног |
трука а високог раста.</p> <p>Како је и где је најмлађа кћи царева видела младог Силиктара, то |
ањем.{S} На весеља није никад ишла, али где год би се десила болест или смрт у кући, ту је Икон |
значку. .</p> <p>»Казуј, роде, да л си где год скоро сагледао мушко око под челом јуначким?«</ |
е занесох тражећи по мојој лудој памети где сам их видела!«</p> <p>»А како ти се свиди царев пр |
ака, па се разиђоше по сабору ударајући где кога стигну сабљом или топузином.{S} Неки од њих по |
но. »Пусти ме, оче Никодије, да целивам где је царска рука царско име исписала!«</p> <p>И Икони |
него што ето доживех да те опет гледам где се вијеш као тужна кукавица!«</p> <p>И онда Стојан |
{S} Ех шта ћеш остарех и ево лепо видим где ми мозак лапи!{S} Док бејах млађи, могадијах да нам |
{S} А сад се ево пометем; ломим се тамо где ме не треба, а нисам тамо где ме треба!{S} Није дру |
м се тамо где ме не треба, а нисам тамо где ме треба!{S} Није друго него и мој шарац поче да по |
танку маглицу од свилене паучине покажу где нежна милина девојачка још једнако тихо снева снове |
дао; да се онда као богаљ баци у пећину где је оставку предигао, па да се ту остави да од глади |
="82" /> била, и шта је видела у Кајиру где су је гусари који је на мору заробише, најпре на пр |
рехота да луда раја једнога дана узаман гине и да ти с њоме муку мучиш.{S} Буди отац сиротињи, |
<p>»Није паметно што говориш.{S} Женска глава треба мушке руке руке да је штити.{S} Миленково и |
е у гроб сахрани!{S} Ја сам луда женска глава, а срце ми је уцвељено и отровано; али ти си хлад |
овано; али ти си хладна и паметна мушка глава, а срце ти није само јуначко него добро и праведн |
е.{S} Не вреди да због ње икога ма само глава заболе.</p> <p>У јутру дође Хусејин-ага са својим |
да вам глеве на раменима а слемена над главама остану!«</p> <p>»А што ће стрина Иконија у Стам |
исплетене, повисоко издигнуле главе, у главама алем камен драги, на токамо пуце под гр’оцем, и |
е чу кад Иконија с Ивом уђе, па не диже главе нити мрдну густим веђама.</p> <p>Иконија ћутећки |
ећим гује исплетене, повисоко издигнуле главе, у главама алем камен драги, на токамо пуце под г |
г камена сланика на коме се још познају главе од римских војника.{S} Можда је то био саркофаг к |
агдима и рубинима богато ишаране.{S} На глави је носио златан шлем, обавијен танком белом чалмо |
лену кадифу опет златом извезену.{S} На глави ношаху позлаћене шлемове са белим ниским турбаном |
златним первазом и златним челенкама на глави.</p> <p>Иза њих јахаше на високом вранцу Ага јани |
оно се <pb n="87" /> свима диже коса на глави, и мислиш диже се кубе горе у кебо, да отклони цр |
ико од крупног мерџана.{S} Коњ му је на глави носио белу, у сребрно лале утврђену перјаницу, на |
ојанице од седефа а златну камилавку на глави; па би тек с вриском скочила с постеље и нагла да |
и плавим сафирима, а коњушари ношаху на глави беле калпаке, а поврх белих шалвара плаве доламе. |
ознати, јер још трајаше ватра у његовој глави и магла у његовим очима.{S} Полазећи Иконија, нав |
ти је на бистром потоку него на пустој глави удовице.{S} Или тако нешто.{S} Ето сам већ и забо |
тапка најпре гарова па онда и шарова по глави.</p> <milestone unit="*" /> <p>На једној косини к |
ена златним тепелуцима.{S} Дођосмо пред главна врата, а она све од самог сребра белог као млеко |
а онда кнезове од суседних села и друге главне људе.{S} Навалише и игуман и калуђери и сви гост |
а бденија.{S} Око ње се искупише кнез и главни домаћин из њена села, а дођоше после и калуђери |
/p> <p>Иконија отиде па се намести пред главним вратима од цркве.{S} Ту хтеде да дочека игумана |
народ да се мало прихвати ручка.{S} Под главним вењаком већ засели кнезови с калуђеђерима и поп |
разговараше.{S} Послушаше мало како под главним вењаком калуђери и попови отпеваше нешто.{S} На |
/head> <pb n="64" /> <pb n="65" /> <p>У главним улицама стамболским, које од старога сараја вод |
е слатко ропсто љубави.{S} На једној од главних стаза, које су од великог дворца водиле к обали |
ле жено ко је без греха и без махне?{S} Главно је што видим да се тобом много занео; а после, г |
обале морске, али не баш врло далеко од главног конака и од великог харема.</p> <p>Звао се »Сед |
а четири куле на четири краја, и једном главном и највишом на средини западнога зида, кроз коју |
а за овако страшну кривицу Гавран треба главом да плати.{S} Кнез устаде и каза Гаврану како суд |
загледала у море, па би сетно пољуљала главом то на десно то на лево, и тек би јој се по неки |
ч, да ће да чува својом сабљом и својом главом, да нико од бесних Турака и Арбанаса не смета, д |
="95" /> мене, па некако мудро задрмају главом, по нека закрешти нешто, срдито, а по нека прогу |
чар паде на колена, сави руке на прса а главу нави на лево раме склопив трепавице.{S} Па кад је |
одом из крчага, положи га несрећнику на главу и суну му кап вина у отворена уста.</p> <p>Он се |
е му руке.{S} Гаров се ослободи, подиже главу па језиком лазну Иву у образ.</p> <p>»Ето, виш, и |
ачки цекин.</p> <p>У том калуђер подиже главу, скиде полагано тешке наочари, протрља очи па про |
дахом, и зажмури.{S} Други живо окрете главу, па се удуби у посматрање једне пчеле, која задов |
да не падне крв; ако падне, на твоју ће главу!«</p> <p>Раздера се вођ турски љутито на своје љу |
показао како је готов да за цара положи главу на пањ да се сече, онда се подиже и тихо, више са |
се најпосле досади, Један од њих положи главу међу шапе, шикну на нос тешким и шумним дахом, и |
косу и два и три пута, као да разветри главу и разведри памет, па најпосле нађе како ће и поче |
о, а час опет поносито и с фрком дижући главу у вис, као да нестрпљиво тражи да види да ли се к |
цима, свака од оних тица приклони ниско главу клањајући се, па онда, истина крештавим и нешто м |
арапскик речи, па се онда узе ударати у главу буџом једном, у којој је било пола оке јексера ус |
страже око села, а кнезу каза да ће му главу својом сабљом одрубити, ако би Иконије преко ноћ |
ред њега.{S} Старцу се наводнише очи, и гладећи седу своју браду руком, понављаше тихо по некол |
авку предигао, па да се ту остави да од глади и жеђи полагано скапље или да га горски вуци жива |
емојте да огрешите душе те да скапље од глади без мене!{S} Збогом сад, и нека вам је Бог и Свет |
p> <p>»Ја те жедна напојити могу, ја те гладна нахранити могу, ал’ ти, Гавране, никад опростити |
м брани!« Ето, настави Иконија па руком глађаше зулове у свога синчића: »Ето, тако ти је отац г |
рече, а из шумарице зајеча јасан женски глас: »Ој, Иване сине, мајци својој жив био, где си?«</ |
попу Василију, који за десном певницом глас води!{S} Ех, да ли он, чедо моје, зна сад да га де |
аше челом о мраморни патос, па викаше у глас: »Слава нека ти је Господе Боже, што ме грешника п |
ње!« </p> <pb n="29" /> <p> Запишташе у глас жене, којима Турци при последњој »девчурми«<ref ta |
му их он очита, те Гавран, плакајући у глас као мало дете, одмиле до пред царске двери и приче |
им се!« рече Иван, па тек онда бризну у глас да плаче; »Не бојим се ништа!{S} Него ми је .... ж |
онака манастирског.{S} Народ закука иза гласа и поче да бега на све стране.</p> <p>Међу тим су |
ас Бог на невољи нашао!« викаше она иза гласа и запомагаше.</p> <p>Отац Никодије искочи напред |
кама ухватило за њен десни рукав, па из гласа запеваше: »Јаох, моја нано, не дај ме Турцима!«</ |
та је и како је било: како је Гавран из гласа кумио да му жиле потколенице не пеку, како је зап |
нгеље.{S} Кад је опази, он поче да чита гласно, реч по реч: »Освета... је... моја! рече Господ! |
па се побојаваше да не умре и мољаше се гласно Богу, да је још не позивље на онај свет, док не |
е за мало и дошла к себи, па онда би се гласно заплакала и узела нарицати за својим дететом, до |
ожно прекрсти, подиже очи к небу и рече гласно:</p> <p>»О мајко божја и богородице!{S} Спаси ме |
место овде!«</p> <p>Ризван се слатко и гласно насмеја.</p> <p>»Слободно ми се смеј царев везир |
о његов благослов и онда поче да говори гласно, да се на далеко чуло: »Свети оче, ово је данас |
видоше овај <pb n="105" /> ретки призор гласно заплакаше.{S} Иконија беше бледа и корачаше глед |
нда и Петрију, бризну и једна и друга у гласно јецање.{S} Агапија јој паде око врата и просто с |
ешто снажном својом руком, нешто слатко-гласном својом речју, Иконија отвараш себи и своме свек |
е; ђаци и калуђери све више и више везу гласовима, а ми се јаднице расплакале па плачи!{S} Ех, |
ох у каквом светом послу?!« настави она гласом у коме трепташе некакав чудан израз зебње и прек |
кну љутито својим <pb n="44" /> громким гласом: »Ако ћете тако, што ће вам суд?{S} А кад нећете |
т везиру право у лице и рече уздркталим гласом:</p> <p>»Познајем мој рукав!{S} Познајем и тебе. |
>И опет у сну чу како Гавран изнемоглим гласом виче: »воде... воде... кап воде!« Пође к пећини, |
крвавом на помодрелим уснама, промуклим гласом, али <pb n="32" /> све слабије и слабије, она са |
оје суве усне, па с муком и с промуклим гласом промуца: »Ти си ... божји... анђео!«</p> <p>Икон |
нија опет <pb n="88" /> својим сребрним гласом викну: »Аферим!« И опет шербет-девојке прискочиш |
ног по шуми, грува се у прса и жалосним гласом виче: »Господе помилуј!{S} Господе помилуј!« а к |
викну Иконија својим јасним и пријатним гласом тици преко воде.</p> <p>Проста ова млада сељанка |
а рукава, и показав јој, упита је тихим гласом:</p> <p>»Познајеш ли ово?«</p> <p>Она погледа у |
ваку реч старац изговараше све то јачим гласом, планина прихваташе сваку реч громкијим одзивима |
»без разговора, вели, ако хоћете да вам глеве на раменима а слемена над главама остану!«</p> <p |
не чесме, а маломе Иви рекоше да иде да гледа свете слике, што беху исписане на зидовима испод |
па се окрене од мене, као неће ни да ме гледа!{S} А ја сама себи велим:{S} Боже благи, може бит |
па великим очима и замишљеним погледом гледа да л’ ће ко да му приђе те да га загрли.</p> <p>О |
ебеског плавог кубета мајка божја на њу гледа. »О мајко божја«, шапуташе Иконија; »о Мајко божј |
кашику.</p> <p>Хусејину мило беше да их гледа.{S} Срце му се раздрага па викну: »А, бре, синови |
од тешких рана, рекао ми је: »Иконијо, гледај то наше јадно дете!{S} Дај га оцу Никодију на књ |
ма о плећима.</p> <p>»Гледај нашег агу, гледај!« викну Хусејин Иконији, па је у свом одушевљењу |
ним.</p> <p>»Е сад, отварај очи и добро гледај!» викну Хусејин Иконији; »ево га наш везир!«</p> |
звезеним стреоницама о плећима.</p> <p>»Гледај нашег агу, гледај!« викну Хусејин Иконији, па је |
сељаци рекли, да сад некуд из прикрајка гледају, па да виде ово моје чудо и господство?{S} Бог |
орни праг од цркве, па да је сви виде и гледају, него оста поред врата на свом месту, с бледим |
д Султаније и Иконије чисто са страхом, гледајући преда се и склопивши руке на појасе.</p> <p>Д |
ешто разумевала, него само да се радује гледајући како зидине одмичу у висину, како се кров сас |
акаше.{S} Иконија беше бледа и корачаше гледајући смерно пред-а-се.</p> <p>Калуђери дечански ди |
оба, па да те види, па макар ја то и не гледала.{S} Еј, Боже мој, опрости ми што се заносим, те |
уди Бог с нама!) па ме извуку напоље да гледам дервиша и његове змије.{S} Уграбим као прилику и |
ара, седи цар Лазар, чисто га ево и сад гледам; крупне очи с благим погледом, дуге косе пале на |
па Иконија метну руку на срце), »да вас гледам као робињице.{S} Лакнуће ми да сте ми по Богу кћ |
азнеле, него што ето доживех да те опет гледам где се вијеш као тужна кукавица!«</p> <p>И онда |
»Што ме гледаш?« запитах га.{S} А он: »Гледам те да л’ си човек, да ти аманет дадем!« А ја рек |
потока, на коме је Иконију из прикривка гледао; да се онда као богаљ баци у пећину где је остав |
ти није могао, да га је иза оне решетке гледао један Јаничар.</p> <p>Наиђе за тим једна гомила |
оја се на сунцу од силног драгог камења гледати није дала, него што је то приличило новоме Сили |
дне тополе, и гледах је:{S} Што је дуже гледах, све се више губих.{S} Рекох себи: »ову жену као |
{S} Склоних се мало иза једне тополе, и гледах је:{S} Што је дуже гледах, све се више губих.{S} |
, па није шала, царевина је то!{S} Како гледах оволику силу и господство, ја се мишљах: еј, Бож |
поред његових ногу.{S} Дуго и мирно га гледаху својим паметним очима, као да очекиваху стрпељи |
p>Обе младе жене разрогачише очи, па је гледаху непомично као да се беху окамениле.{S} И тек ка |
Викну сељанима, који издалека жалостиво гледаху за њима.{S} Дотрча неколико момака.</p> <p>Икон |
на дрвену штаку па ме гледаше. »Што ме гледаш?« запитах га.{S} А он: »Гледам те да л’ си човек |
атко траје Слађе је да је из дана у дан гледаш како се вије као кукавица!« И онда ме нечастиви |
јечању; с муком и полагано отвори очи, гледаше је дуго и дуго, и очевидно не могаше је познати |
буњена, узбуђена, бледа и замишљена.{S} Гледаше једнако за њим: срце јој лупаше баш као да се н |
ио оно парче од рукава своје матере.{S} Гледаше га раширеним зеницама, као да полагано сриче та |
која иза леђа јаничарских запрепашћена гледаше све ово чудо и господство, а час опет поносито |
.{S} А Иван бризну плакати, и кроз сузе гледаше у своја два пса.</p> <p>Мајка га миловаше руком |
та на земљу као мртва.</p> <p>Арапин је гледаше за неколико тренутака, па онда скочи с коња, ра |
ојаса, наслони се на дрвену штаку па ме гледаше. »Што ме гледаш?« запитах га.{S} А он: »Гледам |
јала поред софе, као да се скаменила, и гледаше право и не трепћући у везира.</p> <p>Везир беше |
је сав блед, и на трећем кораку стаде и гледаше онако исто немо и укочено у Иконију, као и она |
ачаја, па с прекрштеним рукама ћуташе и гледаше пред-а-се.</p> <p>Ризван-бег зачуђен погледа на |
ен у пећини зверовима, оста жив, сељани гледаше као неко чудо од Бога.{S} Сам Гавран причаше на |
. </p> <pb n="25" /> <p>Старац трепћући гледаше у свога унука.{S} Беше му мило, али не могаше н |
>Она му ништа не одговори, него га само гледаше.</p> <p>Гавран се с муком и с јауком подиже на |
еде не проговарајући ни речи, него само гледаше непомично у очи његове.{S} Он седе поред ње.{S} |
ухо претворила, па растужена замишљено гледаше у младе певачице.{S} Султанија јој нешто рече, |
онија наслони чело на решетку, па оштро гледаше на улицу.{S} А срце јој поче живље да куца, не |
»Их, болан!« привика момчадија, која то гледаше, дивећи се старцу. »Их, болан! чича Сима даде с |
истина крештавим и нешто мало загушеним глисом, али тек разговетно, проговори неколико речи, од |
и као бесно псето, а зверад ће му кости глодати !« рече једна комшијница.</p> <p>»Не знамо ми т |
а, обнажи јој беле груди и спусти своју гломазну црну шаку на њих.{S} С разјапљеним чељустима, |
моје везирстро,« рече Ризван потресеним глосом, »нису могли да отму моје срце од тебе.{S} Ја им |
начинише две, тек за тили часак поче да гмиже по ћилиму силество змија, док султанија пребледе, |
је знам е би ме кликћући понели у своје гњездо, нити бих и онда пристајала да слажем моју песму |
ко друге навалише да се у њу као у неко гњездо савију.{S} Султанија преко Агапије запита Икониј |
лтанија помисли да овај нешто магловити говор значи: да је везирова мајка уморна, па се диже, о |
.</p> <p>»Благо вама с вашом Иконијом!« говораху гости Лежимирцима.{S} И гураху се, да се подав |
<p>»Нека потрошим десет хиљада дуката!« говораше одсудно и топло Ризван; »нека потрошим и дваде |
ја!« Моли му се, да ти се он не свети!« говораше Иконија озбиљно и тужно. .</p> <p>»Теби сам, ж |
оне пећине у планини.{S} Опет сама себи говораше: »Ако је тако, онда не ваља оно што село учини |
подигох кућу и купих земље.{S} Жена ми говораше: »Море однеси бар пола цркви, да ти се не осве |
него баш говоре.{S} А шта могу друго да говоре него: »А шта ће ова сељанка овде?!« Па онда ми с |
ерјем, за које ми ова деца овде кажу да говоре турски и арапски, а оно све те тице погледају пр |
ји с онога света овоме свету кроз гусле говоре. </p> <p>Стојан је дошао право дому некадашњег с |
авље.{S} Слушам шта сељани о том детету говоре, и видим да се за њ везују пусти снови луде раје |
.{S} Јест, не може бити друго, него баш говоре.{S} А шта могу друго да говоре него: »А шта ће о |
> <p>Чу отац Никодије где неко иза њега говори, па се окрете.{S} Принесе икону старцу и пошкроп |
>Па се онда опет окрену везиру и узе да говори:</p> <p>»Што ће мени конак?!{S} Још коју годину, |
о и замислио.{S} По дужем ћутању узе да говори овако:</p> <p>»Моја је давнашња жеља била да те |
а смерно његов благослов и онда поче да говори гласно, да се на далеко чуло: »Свети оче, ово је |
<p>»Ево да ти кажем!« предузе за тим да говори. »Када ти је отац (Бог да му душу прости!) умира |
а више не могаше покренути да са женама говори.</p> <p>Те ноћи Иконија не могаше за дуго оком т |
рема игуману, као да га преклиње, да не говори о њој, а леву притискаше на срце.{S} А кад се ос |
И сад јој се чинило, да те речи више не говори чича него да јој их ветар доноси из оне пећине у |
о је покренуо чак и оца Никодија да јој говори, како ју је на потоку Липовици пречекао, најпре |
ки пољски цвет жива реч којом поље срцу говори.</p> <p>Опет косић зазвижда другу неку и мало по |
{S} Говорите ми као што би мајци својој говориле.{S} Ходите да вас као децу моју пољубим!«</p> |
једну Арбанашкињу из Скадра.{S} Обе су говориле српски, истина мало заносећи, али тек српски.{ |
Синоћ смо о оцу Никодију дуго говорили, говорили смо с игуманом кога је Патријар послао, легла |
тумачи. »Синоћ смо о оцу Никодију дуго говорили, говорили смо с игуманом кога је Патријар посл |
ио Гавран Ракетић.{S} Молио ме је да ти говорим да за њега пођеш!«</p> <p>»Да чудна ли човека!« |
пезарије мало у порту, имам нешто да ти говорим!« Па мрдну очима и веђама показав на дете, што |
стари чича Симо, који је ретко кад шта говорио, на велико чудо Иконије и њених комшијница, про |
н-ага, који је као сваки Јаничар српски говорио. »Биће да треба цару, кад царску заповест имам |
вице изгубиле мајке наше, нико нам тако говорио није као ево ти данас.{S} Срце нам се било давн |
ако ти је отац говорио.{S} Тако је исто говорио и оцу Никодију кад га је овај причестио.{S} А ј |
авран ће рећи:</p> <p>»Је л’ ти калуђер говорио што о мени?«</p> <p>»Јесте, брате, све ми је ка |
у свога синчића: »Ето, тако ти је отац говорио.{S} Тако је исто говорио и оцу Никодију кад га |
Лакнуће ми да сте ми по Богу кћери.{S} Говорите ми као што би мајци својој говориле.{S} Ходите |
сви на ноге и игуман дечански узе дивно говорити: о Богу, о народу, о црквама божјим, о искушав |
уката!{S} Двадесет хиљада!{S} Истину ли говориш цареви везиру?!« рече Иконија, па уста силно уз |
чима прате!«</p> <p>»Ћути, снахо, много говориш за цркву!« рече јој старац тихо, па погледа пол |
еће нема!«</p> <p>»Вољан си аго да тако говориш; ама да могу сада да прошетају овом чаршијом са |
да се удајем!«</p> <p>»Није паметно што говориш.{S} Женска глава треба мушке руке руке да је шт |
« </p> <pb n="41" /> <p>»Ама истину ли »говориш?« повикаше сељани са више страна.</p> <p>»Протр |
ЦИ</p> <p>Мариновићеву награду за 1891. год.</p> <milestone unit="-" /> <p>ЦЕНА: К.{S} 1.50</p> |
е.</p> <p>Проста ова млада сељанка, кад год би се нашла усред поља и усред лугова, осећала би с |
е Миленку на самрти, што ти казивах кад год си ми помињала завет <pb n="13" /> његов, то ти ево |
.{S} На весеља није никад ишла, али где год би се десила болест или смрт у кући, ту је Иконија |
чку. .</p> <p>»Казуј, роде, да л си где год скоро сагледао мушко око под челом јуначким?«</p> < |
е као једно добро и светло име докле је год народа српског.{S} И треба тако.{S} А сад браћо у з |
и да је брани од сваке напасти, док је год жив.{S} Везир му преда берат, којим га цар утврђује |
олазећи данас к цркви, ниси ли се с ким год на путу сусрела?« питаше калуђер.</p> <p>»Нисам оче |
росити у цара ферман; даћу блага колико год устреба да се црква сагради, да јој се земље, млино |
з моје хазне издаје што год ти и колико год ти треба да живиш као везирова мајка!«</p> <p>»Не т |
ти ево и сад велим: хоћу ћери моја што год могу; али оно што ја могу није много.{S} Научићу га |
t="*" /> <p>Ризван-бег је чинио све што год је могао, да му мати буде задовољна.</p> <p>Свакога |
едићу да ти се из моје хазне издаје што год ти и колико год ти треба да живиш као везирова мајк |
одину дана како ми не да мира.{S} И што год има у мене женске родбине, све је то поклонима и ми |
оме двору?{S} Да ли има нешто што би ти годило и за чим жудиш, а што ми овде не можемо да знамо |
анких робињица и брзоногих дечака од 12 година у доњим одајама.{S} Иконија није ни знала.</p> < |
јој није било ни педесет <pb n="60" /> година, али је од туге и од невоље пре времена оседила. |
ли Иво за помоћ прирасте, требаће доста година.{S} Гавран је истина мало чудновате ћуди, али би |
лово бити.{S} Валах и онако има по више година како не дизасмо децу у овом вилајету.{S} Време ј |
али; земљу да нико не прихвата за седам година, нека у трње зарасте, а после нека је село преду |
нао.{S} А да јој видиш синчића од седам година, твоје соколове очи, честити беже, прозреле би о |
ка.</p> <p>»Затече ме једном, пре седам година олуј у сред наше планине.{S} Змајеви водише обла |
че једно, коме ако је било највише осам година, Дуваше у незграпно издељану двојницу почетак од |
син, кога ми цар пре двадесет и толико година отео, жив; ако је жив, биће да је, као и отац шт |
има, а ако га оставиш у манастиру девет година може свикнути и како се литургија служи; а за ви |
; највише да јој је било двадесет и пет година.{S} Преко рамена носила је једну шареницу, у кој |
<pb n="101" /> нечега.{S} Пре тако пет година, дође у Дечане неки Србин из Далмације, који се |
ла Јабуке, коме је било преко деведесет година, узе реч:</p> <p>»Аман, аге и бегови, ако сте ца |
спао па се пробудио тек после осамдесет година!«</p> <milestone unit="*" /> <p>Ризван-бег је чи |
снахом звао.{S} Било му је око шесдесет година, а већ петнајест година како се његово име по на |
лиму, где је као девојчица од дванајест година <pb n="82" /> била, и шта је видела у Кајиру где |
дих девојака од петнајест до осамнајест година, све то богато обучено и накићено, у руву од раз |
је око шесдесет година, а већ петнајест година како се његово име по народу са славом а међу Ту |
кву, први пут сад после двадесет и шест година.{S} На сваком трећем кораку удараше челом о мрам |
е село зна да има преко двадесет и шест година, кахо сам хранила овог богаља, кога ево видите о |
хом крџава деца у сиротиње од последњих година.{S} Него пошљи по ово једно!{S} Ако уцвелиш кога |
ло се на троножним столичицама по шест, годинама најстаријих домаћина.{S} Око њих се слегли сељ |
уђери па се смерно и дубоко клањаху.{S} Годинама најстарији кнез седи старац Јанко из села Јабу |
д милости прозва је »Шекер-Мара«.{S} По годинама могла је бити кћи Хусејину.{S} Али она се не м |
оких перјаница Солака, Турчина једног у годинама, са три црне перјанице на белој чалми у бињишу |
што се не ваља.{S} Стара сам, бога ми, године су!{S} Сви сте ми добри и предобри.{S} Али кад п |
св. Јована.</p> <p>Требало је пуно две године да се грађевина са свим доврши и да се црква изн |
дносила му нешто хране и вина.{S} Сваке године на Ивањдан, ишла је она да се на развалинама црк |
и до срца је боли, кад цар сваке седме године пробере нашу најбољу децу, па их носи да му служ |
раше и однеше из овога краја пре четири године.{S} Не може цар да опет сад иште живу крв ове ја |
о рекох мојој стрини Јованци кад ми пре годину дана први пут дође по твојој жељи; и оно исто шт |
века!« рече Иконија озбиљно. »Ево скоро годину дана како ми не да мира.{S} И што год има у мене |
/p> <p>»Што ће мени конак?!{S} Још коју годину, па ће мој конак да буде неколико педљи црне зем |
а погазе ко се не измиче; у зубима носе голе јатагане, а у рукама једни криве димискије а други |
их једни држаху сребрне наџаке, а други голе сабље димискије.{S} Било их је страшно погледати, |
лумћарима!« викаше отац Никодије, па се голим рукама дохвати у коштац с једним Турчином.</p> <p |
о онога како Турци полетеше по сабору с голим ножевима, и како јој отеше Иву, она од једанпут з |
« причаше тај што га је видео; »јер иде гологлав и босоног по шуми, грува се у прса и жалосним |
У том доведоше из шуме Гаврана, везана, гологлава, босонога, издрпана, бледа и тако изнемогла, |
тови од Лежимира, баш као домаћини, све гологлави дочекиваху госте.</p> <p>»Благо вама с вашом |
кону да целива.{S} Поред њега десно иде гологлаво мало ђаче; носи у руци мален котлић од калаји |
о ни четврт часа, од како поче овај бој голоруке раје с оружаним Турцима а већ пламен изби из к |
не разумеваше, па из ње поче да излеће голуб за голубом, носећи у кљуну по један струк ђурђевк |
ко насмеја.{S} У томе дервиш зазвижда и голуб за голубом падаше му на рамена, а он једног по је |
царића па до орла камењара; док се јата голубова и грлица лепршаху у сунчевом зраку под плавим |
еваше, па из ње поче да излеће голуб за голубом, носећи у кљуну по један струк ђурђевка.{S} Чит |
а.{S} У томе дервиш зазвижда и голуб за голубом падаше му на рамена, а он једног по једног гута |
едан Јаничар.</p> <p>Наиђе за тим једна гомила кадија, хоџа и улема, са белим турбанима, зелени |
купила се била светина у густим шареним гомилама.{S} Живи ланац од Јаничара с муком је издржава |
ако се он губљаше у даљини прихватан од гомиле до гомиле, диже се око совре слаткогласно брујањ |
за руку и потрча цркви.</p> <p>Најближе гомиле народа, на које наиђе беху усплахирене, али нико |
Миленка хајдука!?«</p> <p>Из преплашене гомиле народа повикаше неке жене: »Ево Иконије!{S} Ево |
уком отвараше пут калуђерима кроз густе гомиле народа.</p> <p>Игуман дечански, у широкој црној |
њеној близини, дотрчаше и неке жене из гомиле света, који се око вењака скупио био, али већина |
, сврнуо је с памети!« повикаше неки из гомиле.</p> <p>»Шта сврнуо с памети !« привикаше други; |
у вас Турака!« — одговорише му неки из гомиле. </p> <pb n="61" /> <p>У том навалише и жене, па |
лаганим мукама уморити.</p> <p>Неко из гомиле, и то једна жена помену најпре двојици тројици о |
губљаше у даљини прихватан од гомиле до гомиле, диже се око совре слаткогласно брујање калуђерс |
бацаше читаву дажду од сребрних аспри у гомиле света, који са још ватренијим узвицима за здрављ |
а.{S} Око њих се слегли сељани у густој гомили. </p> <pb n="39" /> <p>У том доведоше из шуме Га |
умарицу.</p> <p>Није дуго постојало, па гомилица сељака и сељакиња наиђе на обамрлу Иконију.{S} |
отпеваше нешто.{S} На многим местима из гомилица народа поче да се диже песма.{S} Мало даље на |
појасе.</p> <p>Дворкиње се разместише у гомилице дуж зидова, а евнуси чак доле у дну дворане.{S |
нац па потискиваху сав народ ка цркви у гомилу.{S} Страшно их је било погледати: разиграли беху |
раш себи и своме свекру пута кроз густу гомилу света, док не стиже до оца Никодија.{S} Па онда |
у руци са шареном штаком са прапорцима горе на врху.{S} Поред њега је стајао и Булбулџи-баша, |
е било погледати: очи избуљио, па их на горе преврнуо, беле зубетине искезио, црни му образи гр |
же коса на глави, и мислиш диже се кубе горе у кебо, да отклони цркву да и анђели чују, а ми св |
ром носимо то једно дете, те да не буде горе, много горе!«</p> <p>»Беже!« рече отац Никодије од |
ница урезана дубоко и високо, као да се горе негде топило злато, меки бисер и плави сафир, па с |
> <p>Уз широке мраморне степене изађоше горе у пространи и дуги ходник, патосан звездама од бел |
ати се обема рукама за чело, подиже очи горе, прекрсти се и рече:</p> <p>»О Боже и света богоро |
у преливају у све дугине боје; погледам горе, а кубета све од бистрог плавог камена драгог, па |
о једно дете, те да не буде горе, много горе!«</p> <p>»Беже!« рече отац Никодије одважно. »Ово |
Св. Јованом да му да кап воде, јер сав гори од жеђи.</p> <p>Сутра дан Иконија је радила своје |
сторе и зографе, који су били на Светој Гори Атонској и који су се хвалили и Иконији и народу, |
апалила свећу да јој за њену душу вечно гори, него је запалила буктињу да разгања мрак који је |
ам сина на књигу.{S} Нека се не ломи по гори као отац што му се ломио, него нека стане у цркву |
</p> <pb n="46" /> <p>Па онда би јој се горка туга свом горчином својом окренула на оног несрећ |
евесела и замишљена.{S} Цео низ њезиних горких осећања и црних мисли тек би се овда и онда прес |
котина једна, нека цркне!« рече Иконија горко. »Мене је он на црње муке метнуо; он је видео мук |
же!«</p> <p>»Зашто не може« упита Гавро горко као да испи чашу пелена.</p> <p>»За то што не мож |
а камени, а грло претвара у пиштаљку од горког сувог дрвета, те већ и њиме не могу ни да уздахн |
у руком.{S} Дервиш онда извади из своје горње костретне одеће једну прљаву кесу, отвори је, и и |
свитом својом у џамију прође.</p> <p>На горњем спрату у једној двокатној кући, седела је иза ши |
Доњи му је кат био од белог мрамора, а горњи од стакла и резаног кедра са Ливана.{S} Некада је |
<p>Али се Иконија снебиваше да изађе на горњи мраморни праг од цркве, па да је сви виде и гледа |
ко од ње, довикиваху јој: »Ама изиди на горњи праг од цркве, да те сви видимо!?{S} Има нас који |
оране, према султанији, два би нубијска горостасна црнца размакли тешке завесе, па пустили <pb |
а признам да сам хранила и вином појила горске хајдуке, јер нас сиротињу од силеџија, царевих о |
глади и жеђи полагано скапље или да га горски вуци жива поједу.{S} Кућа да му се до темеља спа |
.{S} Рекнем у себи: »Бог и душа: као да горско дрвље ромором овим измеђ себе разговара!{S} Слуш |
Бистра му је вода струјила преко чистог горског шљунка тихо роморећи.{S} Обалом на коју се дола |
же црквењаку да наспе уље у кандила што гору пред светим иконама.</p> <p>Тек је било подне прев |
ве стране, и нашем Патријару, и у Свету Гору; распитивало се и распитивало се, па све узаман !{ |
/> <p>Па онда би јој се горка туга свом горчином својом окренула на оног несрећника, који је св |
источник неисцрпне милости коју нам је Господ Исус Христос отворио, ја ћу да ти читам опроштај |
реч по реч: »Освета... је... моја! рече Господ!« Сваку реч старац изговараше све то јачим гласо |
е друкчије свети. »Освета је моја, рече Господ!« Богме бих вам о томе могао много причати; али |
пресецао речима: »Освета је моја, рече Господ!« које би јој громко зазвечале.{S} И сад јој се |
речи чича Симине: »Освета је моја, рече Господ!« Мишљаше о томе.{S} Ако је истина да је Бог каз |
ве неколике речи: »Освета је моја, рече Господ!«</p> <p>У самој ствари Иконија му је сваке Субо |
I</head> <head>„ОСВЕТА ЈЕ МОЈА!{S} РЕЧЕ ГОСПОД"</head> <pb n="34" /> <pb n="35" /> <p>Три дана |
ван-бег постао зет царев, везир царев и господар од дивнога Аденистана.</p> <p>Свадба се његова |
чича Симе, мога сина Иве и другога дома господара, бојим се не би ни на једног дошло колико је |
осним гласом виче: »Господе помилуј!{S} Господе помилуј!« а кад му ја назвах Бога и упитах за з |
ос, па викаше у глас: »Слава нека ти је Господе Боже, што ме грешника пушташ у цркву, коју си т |
рува се у прса и жалосним гласом виче: »Господе помилуј!{S} Господе помилуј!« а кад му ја назва |
ски, али је у мога везира срце велико и господско, па ће да га прими од Хусејина!«</p> <p>Хусеј |
иктар-аги, сиво-оком Ризван-бегу, крока господскога, витког струка а високог раста.</p> <p>Како |
јка гледају, па да виде ово моје чудо и господство?{S} Бог и душа знам их, пре би се насмејали |
ких запрепашћена гледаше све ово чудо и господство, а час опет поносито и с фрком дижући главу |
на је то!{S} Како гледах оволику силу и господство, ја се мишљах: еј, Боже, тако је то и у нас |
стану, коме имамо да захвалимо?{S} Прво Господу Богу, који ево и у овој прилици показа да неће |
царски двори, ове царске баште сва ова госпоштина што се цакли у диби и кадифи, све то лепо пр |
ја не могаше да сноси ово чудо од своје госпоштине.{S} Викну их обе и рече им: </p> <pb n="81" |
царевине ни један син, дошав до силе и госпоштине није учинио за своју мајку сиротицу.{S} Јест |
е у чинију млека, тако сам ти ја у овој госпоштини.{S} Хоћу у њој да се удавим.{S} Огрешила бих |
ољаше да је пусте да њих, као најмилије госте, које је икада у своме животу имала, двори на ова |
као домаћини, све гологлави дочекиваху госте.</p> <p>»Благо вама с вашом Иконијом!« говораху г |
га</p> <milestone unit="*" /> <p>Одоше гости одабрани да под вењак седну за совру.{S} Посадише |
.{S} Навалише и игуман и калуђери и сви гости на Иконију да седне, али их она смерно мољаше да |
</p> <p>Притрчаше јој игуман и неколики гости у њеној близини, дотрчаше и неке жене из гомиле с |
крушке.{S} Иконији је сад мало било што гости Макрену и њеног Марка, него нађе и некаквог кумаш |
»Благо вама с вашом Иконијом!« говораху гости Лежимирцима.{S} И гураху се, да се подаве, ко ће |
по јаничарском обичају, показао како је готов да за цара положи главу на пањ да се сече, онда с |
да је прикован за седло, и тихо, благо, готово смерно погледаше то на једну то на другу страну. |
ма, сиру, кајмаку и вину.{S} Иконија је готово из дана у дан ишла на грађевину, није што се тоб |
а. </p> <pb n="99" /> <p>Кад већ све би готово, остајаше само да се на десном зиду у женској цр |
ма алем камен драги, на токамо пуце под гр’оцем, и у њему чаша од биљура; па облачи ковче и чак |
ље и срећу падишину поче сад да се бије грабећи аспре са калдрме. </p> <pb n="72" /> <p>»Виде л |
и бише се муњама и громовима.{S} Удари град и поломи грање у шуми.{S} Муње цепаху громове око |
Турци у време ратова с деспотом Ђурђем град порушили и цркву запалили, те је после велики војв |
орте некада је на све четири стране био град са четири куле на четири краја, и једном главном и |
урска вера оте, да од њега турска срећа гради царева везира!{S} Цар има пуно везира; ја имађах |
ањива, Агапијо, причај нам што о светом граду Јерусалиму!«</p> <p>А Агапија устане, умије се, н |
драге своје воље, снесе камена и дрвене грађе за цркву.{S} А сваке суботе она и друге жене из с |
/p> <p>Требало је пуно две године да се грађевина са свим доврши и да се црква изнутра испише.{ |
Иконија је готово из дана у дан ишла на грађевину, није што се тобож у том нешто разумевала, не |
лака се Иконија, закукаше жене, диже се граја, и кнез и Хусејин-ага имађаху муке да је утишају. |
то си се неком другом поклонила!{S} Ај« гракну Гавран, тресну једном грозном псовком и шкргутну |
црвени крстићи везиваху у ланац златним гранама од рузмарина.{S} Златан конац беше поцрнео и по |
а сејо, кад цар гаврански падне на моје гране, замолићу га да пошље своје гавранове да одлете д |
оде извиле се високе тополе, па пустиле гране над потоком, као да хоће да га сребрним рукама за |
златна стуба, а око оба стуба увиле се гране од белог и плавог јоргована; загледах боље и пипн |
изађосмо у једну дивну башту.{S} Сунце грануло па обасјало цвеће, да ти очи засену од јаре.{S} |
подигао је у вис крст од сувог шумског грања, па се намрштио и виче:{S} Покајте се!{S} А висок |
и, кад иза ње зашушта џбун, покрхаше се грање под неком силном навалом, и Гавран Ракетић испаде |
да је једва овде и онде кроз гроздове и грање од злата кадифа провиривала.{S} На прсима је носи |
ама и громовима.{S} Удари град и поломи грање у шуми.{S} Муње цепаху громове око мене, једва жи |
смеђе косе, граорастих очију, којих се граор преливао из бледоплавог споменка у тамну љубичицу |
од срџбе поцрвене као црвени божур.{S} Граорасте очи њене потамнеше у две крупне љубичице, а к |
дна, повисока, танкострука, смеђе косе, граорастих очију, којих се граор преливао из бледоплаво |
дао нашој цркви.{S} Па сам ти на невољи грдној.{S} Две му речи прочитам <pb n="12" /> а три ни |
и разапетим једрилима као џиновске утве грдосије.</p> <p>Сама ћошка блистала је као да је башта |
погледати, а тешко је било казати ко је грђи од кога. »Нека Бог сачува свакога да их и у <pb n= |
а коју мишљах негда да ми дом као сунце греје.{S} Али ето, у место једне грудве снега, пала је |
го што је.{S} А најпосле жено ко је без греха и без махне?{S} Главно је што видим да се тобом м |
илошћу подигао цркву, коју сам ја мојим грехом разорио био!{S} Слава теби, Боже, слава теби! во |
и кадра била царевину да уздрма; али је грехота да луда раја једнога дана узаман гине и да ти с |
срдито. »Да имаш душе рекла бих ти: не греши душе!{S} Али човек који се крије по шипрагу да ви |
г Бога.{S} Немој да плачеш!{S} Немој да грешимо Богу!{S} По његовој смо се вољи — нека му је сл |
како јутрос праведно рече један страшни грешник, а сада примљени и опроштени покајник пред Бого |
е на мене планина од леда и претисла ме грешника.{S} Ето шта учиних и од себе и од вас.{S} Прав |
»Слава нека ти је Господе Боже, што ме грешника пушташ у цркву, коју си ти сам од суза добре ј |
Ако је истина да је Бог казао, онда је грешно што људи отимљу од њега освету његову!{S} Пред п |
ме да се патим у пећини, одакле је моја грешност као поток потекла.{S} И ево ми се он кроз тебе |
свиленом копреном око паса, са сребрним гривнама око облих зглавака на рукама и на ногама, са с |
ајама.{S} Иконија није ни знала.</p> <p>Гркињи је било право име Агапија, али су је у харему, к |
, дао јој је из харема своје жене једну Гркињу из Солуна и једну Арбанашкињу из Скадра.{S} Обе |
да види шта ја данас видех, зубма би му гркљан искинуо, његовом се крвљу напојио, да загасим мо |
о орла камењара; док се јата голубова и грлица лепршаху у сунчевом зраку под плавим небом, а сл |
ми се да ми се срце почело да камени, а грло претвара у пиштаљку од горког сувог дрвета, те већ |
се у груди, чупала своје косе и што је грло доносило викаше непрекидно: »Аман вам Турци, остав |
не могаше довољно да кашљуцањем спреми грло, скиде камилавку, пронесе прсте кроз косу и два и |
ишљах да је предсретнем, па да јој бело грло зубма прекољем и да се крви њене напијем.{S} Али м |
х!{S} Ђаци патријаркови запеваше танким грлом нешто о новом Јерусалиму, а оно се <pb n="87" /> |
ском белом конђом, коју је низ образе с грлом везивао црни као кадифени рубац.{S} А овде не реч |
ечи... и које речи имам ево ми запињу у грлу... немам речи да опишем какво је велико добро овим |
n="7" /> <p>Сељанка се спусти под онај грм и одмах отвори шареницу.{S} Извади белу једну погач |
застрла беше стену, која одмах десно од грма беше пробила зелену рудину.</p> <p>На једанпут се |
е!«</p> <p>Диже се усклик од народа као грмљавина, и разнесе на све стране, а како се он губљаш |
еву притискаше на срце.{S} А кад се осу грмљавина од клицања и кад се из ње изви оно »многаја љ |
аша!« (да живи падиша!) одјекујући тиме грмљавини која се за султаном ваљаше низ улицу.</p> <p> |
одзивима, док се ови не сложише у праву грмљавину.{S} Кад и последњи јек у даљини издахну, онда |
{S} У пространоме парку његовом било је грмова са Балкана, четинара с Дурмитора, јасенова с Коп |
аца.{S} У хладовини, под великим једним грмом, седело је младо пастирче, сељаче једно, коме ако |
едњу жељу.{S} Јутрос сам изашла била на гроб твоме оцу и рекла му: да мој завет <pb n="8" /> ни |
пролио сузу, али ко ће наћи попа да ми гроб прелије и прекади и да ми га о задушницама опојава |
сињи из ведра неба паде, да нас живе у гроб сахрани!{S} Ја сам луда женска глава, а срце ми је |
а ја остах да кукам без гроба а до мога гроба!{S} Нека га, скотина једна!»</p> <p>Из свога кута |
сова па свршио, а ја остах да кукам без гроба а до мога гроба!{S} Нека га, скотина једна!»</p> |
е, да ми је онда да твој отац устане из гроба, па да те види, па макар ја то и не гледала.{S} Е |
и је мало час онако весео био, у велико гробље претворио беше.</p> <p>»Слушај, црни калуђеру, и |
подухвати га нека језа као да је ушао у гробницу.{S} Али чим му се очи мало свикну, одмах му се |
у је сваке Суботе обилазила његову живу гробницу и односила му нешто хране и вина.{S} Сваке год |
где у овој туђој земљи, далеко од мојих гробова.{S} По твојој доброти ти би и пролио сузу, али |
<p>Ове Агапијине приче о Јерусалиму, о гробу Христовом,, о чудесима чудотворних икона, пред ко |
извезена, да је једва овде и онде кроз гроздове и грање од злата кадифа провиривала.{S} На прс |
и овако:</p> <p>Да се Гаврану, за његов грозни злочин, испеку најпре жиле под коленима и то уси |
недра!{S} Почех да се тресем као да ме грозница ухвати; учини ми се да ми се по недрима размил |
ја грцајући; сва се тресаше као да је у грозници; клекну на земљу, па обема рукама пригрли Иву |
ла!{S} Ај« гракну Гавран, тресну једном грозном псовком и шкргутну зубма; »ај, да га знам ко је |
им гласом, планина прихваташе сваку реч громкијим одзивима, док се ови не сложише у праву грмља |
ан им викну љутито својим <pb n="44" /> громким гласом: »Ако ћете тако, што ће вам суд?{S} А ка |
вета је моја, рече Господ!« које би јој громко зазвечале.{S} И сад јој се чинило, да те речи ви |
д и поломи грање у шуми.{S} Муње цепаху громове око мене, једва жив утекох у пећину.{S} Не мога |
мајеви водише облаке и бише се муњама и громовима.{S} Удари град и поломи грање у шуми.{S} Муње |
арцу. »Их, болан! чича Сима даде сребрн грош!«</p> <p>»Баш!« рече старац кашљуцајући и као да о |
ше да руком, која дркташе извади сребрн грош.{S} Најпосле га дохвати, стегну и баци га јуначки |
а, завијено.{S} Кад поче и то великим и грубим својим прстима да развија, руке му задркташе, ви |
силно тргну, а у исто време левом руком грубо гурну Иконију.{S} Иконија врисну и паде на земљу; |
сувоњав, жут у лицу, просед, у раси од грубог црног сукна с црном грубом камилавком, прегнуо с |
д, у раси од грубог црног сукна с црном грубом камилавком, прегнуо се био над дугачком једном л |
о; »јер иде гологлав и босоног по шуми, грува се у прса и жалосним гласом виче: »Господе помилу |
{S} Јурила је за њима као бесомучна.{S} Грувала се у груди, чупала своје косе и што је грло дон |
сунцем успавано било, а опет бесно у њу грували и пребацивали је млазовима од беле пене, кад се |
сунце греје.{S} Али ето, у место једне грудве снега, пала је на мене планина од леда и претисл |
брне тканице, по њојзи крупна пуцад као грудве од бисера.{S} А с једне и друге стране поред пев |
кћући све то краћим и тежим дахатом.{S} Груди јој се надимаху као да хоће да прсну.{S} Још неко |
те бистра вода може однети ноћас до на груди каквој вили!</p> <p>Па онда изађе из воде, посади |
а земљу, па обема рукама пригрли Иву на груди своје.</p> <p>»Дај то дете овамо! цару треба!« ви |
аше као бесомучна и не пушташе Ивана са груди својих.{S} А оно сироче, све бледо и престрављено |
аму!{S} Ова рука која жуди да ти милује груди, живој ће ти срце ишчупати!«</p> <p>Гавран се окр |
здра кошуљу на недрима, обнажи јој беле груди и спусти своју гломазну црну шаку на њих.{S} С ра |
це ми још једнако лупаше као да хоће из груди да искочи!«</p> <p>»Е па то је!« узе мудра Макрен |
и тек би јој се по неки тешки уздах из груди откинуо.</p> <p>»Ти си, мајко, сетна невесела?« у |
за њима као бесомучна.{S} Грувала се у груди, чупала своје косе и што је грло доносило викаше |
вета подизаше од лепоте ових девојачких груди, испод којих је нежно материнско срце на смрт рањ |
коноге Мисирлијке, с обнаженим рукама и грудима, утегнуте танком свиленом копреном око паса, са |
тесно прикопчани златним пуцетима а на грудма широм отворени, да кроз танку маглицу од свилене |
/> те га пред кућом дочека кукњавом.{S} Грцајући од плача пољуби га у руку.{S} Стојан кад је ви |
> <p>»Јесте честити беже!« рече Иконија грцајући; сва се тресаше као да је у грозници; клекну н |
} И самој јој се очи сузама напунише па грцајући рече:</p> <p>»Што плачеш, дете моје ?{S} Ваља |
м ни сама за што,« рече Иконија, просто грцајући. »Плачем од среће <pb n="78" /> од среће што т |
, беле зубетине искезио, црни му образи грчевито дркћу као кад се љут пас режећи спрема да ујед |
о бојим, друго нешто, друго!« и иконији грчевито задркташе углови од усана и очи јој се наводни |
је:{S} Што је дуже гледах, све се више губих.{S} Рекох себи: »ову жену као да није сељанка род |
, и разнесе на све стране, а како се он губљаше у даљини прихватан од гомиле до гомиле, диже се |
се да ми се по недрима размилише хладне гује и акрепи; утекох из пећине на поље.{S} Сунце већ б |
једне вите а друге салите, а на трећим гује исплетене, повисоко издигнуле главе, у главама але |
јој под очима промицаше као нека шарена гунгула, једва спазила између позлаћених клобука Пејика |
благи, може бити они то сад по арапски гунђају: »а шта ће та сељанка овде?{S} Није њој место о |
Остах у пећини да преноћим и заспах на гуњцу моме.{S} На сну ми дође старац с великом белом бр |
ијом!« говораху гости Лежимирцима.{S} И гураху се, да се подаве, ко ће пре да стигне до ње, да |
тргну, а у исто време левом руком грубо гурну Иконију.{S} Иконија врисну и паде на земљу; у Ива |
усејин Иконији, па је у свом одушевљењу гурну не баш врло нежно.{S} И онда сави руке на прса и |
ила, и шта је видела у Кајиру где су је гусари који је на мору заробише, најпре на продају изне |
ареве!{S} Да ти мој ага чујеш, кад наши гуслари стану казивати како је некада у нас било!{S} Ва |
ака који с онога света овоме свету кроз гусле говоре. </p> <p>Стојан је дошао право дому некада |
о и спавао.{S} Певало се поред ватре уз гусле, причало се, шале су се проводиле, ватре су се пр |
ерити <pb n="14" /> што ћу да те као уз гусле да питам: ћери мила, што се не удајеш, за младост |
м, дуге косе пале на рамена, по кратка, густа, проседа брада, долама бела, као да је од сребрне |
ја с муком отвараше пут калуђерима кроз густе гомиле народа.</p> <p>Игуман дечански, у широкој |
јест као млеко белих арапских хатова, с густим и до земље црним реповима.{S} Њихови рахтови бех |
Сулејманији, искупила се била светина у густим шареним гомилама.{S} Живи ланац од Јаничара с му |
с Ивом уђе, па не диже главе нити мрдну густим веђама.</p> <p>Иконија ћутећки извади из шарениц |
чицама румен младићскога здравља; испод густих проседих веђа светлуцаху два сива, необично бист |
од невоље пре времена оседила.{S} Према густој а седој коси чудновато пристајаху њене крупне и |
домаћина.{S} Око њих се слегли сељани у густој гомили. </p> <pb n="39" /> <p>У том доведоше из |
е била поширока порта, обрасла ниском а густом травом; овде онде по нека надгробна плоча с изли |
а отвараш себи и своме свекру пута кроз густу гомилу света, док не стиже до оца Никодија.{S} Па |
, па је онда задену испод конђе у своју густу смеђу косу, и рече:</p> <p>«Боље да те ја у коси |
седамнаестом кораку.{S} Одмерих и нађох густу маховину, а под њом плочу од камена.{S} Почупах м |
њиме не могу ни да уздахнем, ни да сузе гутам!«</p> <p>Пљесну се сиромах Ризван руком по челу и |
ноздрвама, разрогаченим ужареним очима гуташе милину, која се као мирис од цвета подизаше од л |
аше му на рамена, а он једног по једног гуташе као шећерлему.{S} Кад већ не оста више ни један, |
одреше, и да му пруже залогај погаче и гутљај ракије.{S} Кад га тако мало поткрепише, онда Сто |
попрскаше је хладном водом и дадоше јој гутљај ракије, те се брзо опорави.{S} Оста у порти на т |
еловим!«</p> <p>Гавран заиска још један гутљај ракије, повуче добро из једне чутурице, коју му |
о!{S} Бог ти дао!» зајеча јадник Гавран гушећи се сузама, а народ то прихвати, па се као благи |
да може да изађе на ово како је изашло! да ће робље да се одводи, да ће крв да се пролије и да |
а улаз од пећине нешто камења и пањева, да не би зверад унутра улазила.</p> <p>И трећи дан зоро |
ши писмену заповест Румили-Беглер-бега, да старог Јаничара пусти да иде, а да га не пита куда. |
едузеће стадо.{S} А ти ћеш, ако Бог да, да будеш пастир божјега стада.{S} О да ми Бог хоће дати |
ка.{S} Не зна човек шта пре да погледа, да л’ људе да л’ коње.{S} Спахије све по лепоти и јунаш |
} Огрешила бих душу, кад не бих казала, да је твоја жена једно добро дете и праве царске милост |
и о доброти Ризван-бега толико слушала, да већ не може срећна бити, ако јој га султан не поклон |
нога, издрпана, бледа и тако изнемогла, да му ноге клецаху, те га два момка подржаваху.</p> <p> |
. _</p> <p>»Па то је он, скотина једна, да га Бог убије!{S} Па то је он!{S} А, чекај скоте једа |
фе била је тако богато златом извезена, да је једва овде и онде кроз гроздове и грање од злата |
Отвори добро очи кад ти покажем везира, да га добро видиш, да се не препаднеш кад те после пред |
о од бесних Турака и Арбанаса не смета, да се црква и конаци око ње саграде, а после и да је бр |
уз обичну пратњу црних и белих евнуха, да је од њеног конака допрате у харем.{S} Иконија је св |
га ли то чекају?« упитах. »Чекају тебе, да те причесте!« рече ми отац Никодије.{S} А ја се преп |
јој: »Ама изиди на горњи праг од цркве, да те сви видимо!?{S} Има нас који дођосмо из далека; д |
: разиграли беху коње у кратке скокове, да погазе ко се не измиче; у зубима носе голе јатагане, |
ако овај камен сињи из ведра неба паде, да нас живе у гроб сахрани!{S} Ја сам луда женска глава |
као овца, узе ме за руку и рече »хајде, да видиш твоју цркву!« И онда као обиђосмо цркву уђосмо |
о подужу значку. .</p> <p>»Казуј, роде, да л си где год скоро сагледао мушко око под челом јуна |
ма, и не дамо да се гази.{S} Пази беже, да не падне крв; ако падне, на твоју ће главу!«</p> <p> |
е »благослови Свети владико!« Еј, Боже, да ми је онда да твој отац устане из гроба, па да те ви |
онија побожно. »Пусти ме, оче Никодије, да целивам где је царска рука царско име исписала!«</p> |
хита.{S} Али им дође порука од Иконије, да тога не чине.{S} Не вреди да због ње икога ма само г |
>»Немојте, народе, браћо и сестре моје, да се бринете и буните, те ново какво зло на село навла |
е погледе у њу.{S} Не могаше да верује, да је то она. »Јеси ли ти то, Иконијо, или ме очи моје |
ш не позивље на онај свет, док не чује, да је црква опет запојала. </p> <pb n="99" /> <p>Кад ве |
га, и крвава у лицу дигоше га на руке, да га изнесу на чистину.</p> <p>Харамбаша Стојан скочи, |
а се подаве, ко ће пре да стигне до ње, да јој руку као светињи каквој пољубе.</p> <p>После се |
руку према игуману, као да га преклиње, да не говори о њој, а леву притискаше на срце.{S} А кад |
ему станује.{S} Да је непрестано дворе, да су поред ње и на њену службу и дању и ноћу, дао јој |
ог рекао: »освета је моја!« Моли му се, да ти се он не свети!« говораше Иконија озбиљно и тужно |
раху гости Лежимирцима.{S} И гураху се, да се подаве, ко ће пре да стигне до ње, да јој руку ка |
и Св. Јована за јемце, али ми верујте, да нисам ни помишљао да може да изађе на ово како је из |
ри одведоше, али ми га турска вера оте, да од њега турска срећа гради царева везира!{S} Цар има |
ту.{S} Сунце грануло па обасјало цвеће, да ти очи засену од јаре.{S} Мало даље, па угледасмо цр |
свима мајсторима и свом селу захтеваше, да се при пречи »матере Ризвана везира«, дода још: »а п |
Иконија не знађаше чему пре да се диви, да ли овом дрвљу са зрелим родом и цветом у једно исто |
говораше: »Море однеси бар пола цркви, да ти се не освети Бог!« Не послушах је.{S} Како знате |
колико год устреба да се црква сагради, да јој се земље, млинови и виногради купе, даћу да се д |
ко је изашло! да ће робље да се одводи, да ће крв да се пролије и да ће света црква да изгоре.{ |
муком је издржавао ове таласе од људи, да не запљусну онај отворени пут средином улице, који с |
«</p> <p>»Пустите човека, коме се суди, да се исприча до миле воље!« рече озбиљно кнез са зачељ |
ну:</p> <p>»Баш му, аго, молим те кажи, да човек не мисли да сам се од њега препала.{S} Није, н |
е војске.{S} И сви су Турци признавали, да никоме није лепше приличило, да на своме рамену, а и |
оже, Боже! шта ли би моји сељаци рекли, да сад некуд из прикрајка гледају, па да виде ово моје |
крчаг воде са извора, Гавран је замоли, да му га дода да се напије.{S} Кад се добро напи, лакну |
им пуцетима а на грудма широм отворени, да кроз танку маглицу од свилене паучине покажу где неж |
ем:</p> <p>»Прво и прво све ми се чини, да не може бити, да ја теби и царевој кћери нисам овде |
шербет, који новом жеђи стару жеђ гаси, да жеђ никад не загаси.</p> <p>Стаде свирка, као да у и |
на ухо полагано шапну: »Не рекох ли ти, да ћу ти живој срце ишчупати?«</p> <p>Иконија се окрете |
ем!«</p> <p>»Не знам ти ни сама казати, да ли жудим <pb n="96" /> за завичајем.{S} Али има друг |
и прво све ми се чини, да не може бити, да ја теби и царевој кћери нисам овде на сметњи.{S} Ови |
емо ту народну тајну; али бадава крити, да је само видиш одмах би познао.{S} А да јој видиш син |
последње аспре и одох кући пун радости, Да вам не дужим!{S} Ђаво ми рече: »ниси ваљада луд да н |
грозном псовком и шкргутну зубма; »ај, да га знам ко је тај, коме не треба да се вера по шипра |
га.{S} А он: »Гледам те да л’ си човек, да ти аманет дадем!« А ја рекох: »Баш јесам!« А он онда |
Моја је давнашња жеља била да те нађем, да те поред себе имам, и да се потрудим да бар старост |
и видиш како је, а ја само да ти кажем, да баш онда, кад ме придигоше, несрећни Гавран (да га Б |
вата и туга ми срце стеже кад помислим, да ће кости да ми труну негде у овој туђој земљи, далек |
у Пећ патријару с поклонима и с молбом, да, ако већ сам не може, пошље кога да цркву мироноше и |
да чува својом сабљом и својом главом, да нико од бесних Турака и Арбанаса не смета, да се црк |
средином улице, који се чувао слободан, да њиме султан са свитом својом у џамију прође.</p> <p> |
S} Каза капуџи-баши да се зове Хусејин, да је чорбаџија Доганџија које чувају стари Сарај у Јед |
д Перзијанаца у толикој мери одликовао, да је велики везир Ахмед-паша јавно признавао да се сам |
зван-бег је чинио све што год је могао, да му мати буде задовољна.</p> <p>Свакога понедеоника д |
, и ако овај чак ни слутити није могао, да га је иза оне решетке гледао један Јаничар.</p> <p>Н |
ћу Светоме Јовану, не би ли ти помогао, да једнога дана ти из његове цркве изнесеш свећу боље с |
тао прелазећи кроз долину смрти, нашао, да га Бог на излазу из ње дочекује изванредним и велики |
ај се Србине!«</p> <p>»И ја сам слушао, да је Никодије отишао у Јерусалим, па тамо и преминуо р |
ави, и мислиш диже се кубе горе у кебо, да отклони цркву да и анђели чују, а ми све младе жене |
олагано и застиђено на десно и на лево, да ли није кога саблазнио,</p> <p>И летургија се сврши. |
ама кауркињама!«</p> <p>»Вољан си, аго, да с нама шалу збијаш!{S} А ко зна?{S} Свашта може да б |
како не омакне.{S} Тако се беше занео, да не чу кад Иконија с Ивом уђе, па не диже главе нити |
кљан искинуо, његовом се крвљу напојио, да загасим моју жеђ за тобом!« </p> <pb n="20" /> <p>Га |
њен мали Ива већ у неку руку посветио, да већ сада ни отац Никодије ни црква Св. Јована не мог |
е мајсторе, Иконија покрене своје село, да и оно само, од драге своје воље, снесе камена и дрве |
зно.{S} Мислила сам, како би лепо било, да на овој слави нашег села и наше цркве буде с нама ст |
омко зазвечале.{S} И сад јој се чинило, да те речи више не говори чича него да јој их ветар дон |
казав на дете, што је очевидно значило, да има нешто што не може пред дететом да јој каже.</p> |
навали, да никоме није лепше приличило, да на своме рамену, а испред цара носи сјајну сабљу цар |
благослов и онда поче да говори гласно, да се на далеко чуло: »Свети оче, ово је данас најсрећн |
дође пре шест недеља.{S} Немој, Гавро, да чиниш неправду и мени.{S} Од тога ништа бити не може |
ену, и да је дошао у Стамбол само зато, да са царевим везиром Ризван-бегом проговори две три ре |
ће онда рећи:</p> <p>»Мислим се нешто, да л’ је моја мати жива«, Ако је жива, па се мучи у сир |
дош'о!{S} А, вере ми, волео бих, снахо, да су ми арбанашке пушке срце разнеле, него што ето дож |
ток као да беше уставио сав свој жубор, да пусти само да се чује бућкање од сиграња њених белих |
ма.{S} Истом се мислим, вратим у цркву, да слушам како наши ђаци поје, а оно дотрче они страшни |
аше да не умре и мољаше се гласно Богу, да је још не позивље на онај свет, док не чује, да је ц |
који су се хвалили и Иконији и народу, да су иконе исписали са свим онако како су на царском и |
тити не могу!{S} Него кажу, који знају, да је Бог рекао: »освета је моја!« Моли му се, да ти се |
опови и одоше сви у велику трапезарију, да се мало прихвате.</p> <p>»Све ми је Бог преко молита |
оље нека све то поклони светоме Јовану, да му је свећа пред свецем, не би ли га од лудости изба |
однели на мртвачким носилима у планину, да га у пећину баце.</p> <p>»Нека га, скотина једна, не |
тво могу да помогну једном добром сину, да матери својој засведочи своје велико поштовање.</p> |
ену о удадби, просто и јасно рече цару, да је о јунаштву и о доброти Ризван-бега толико слушала |
што се мени привиђа у овом тужном часу, да је она рђа од човека довео Турке да се мени освети?! |
ји за десном певницом глас води!{S} Ех, да ли он, чедо моје, зна сад да га деда и мајка његова |
е дао везиру своју поштену јуначку реч, да ће да чува својом сабљом и својом главом, да нико од |
тним прахом посута лептира.{S} Не знаш, да л' тамбуре дрхћу под манђијом дивотнога девојачког к |
д ти покажем везира, да га добро видиш, да се не препаднеш кад те после пред њега изведем!« реч |
ослао, легла си позно и уморна, мислиш, да <pb n="103" /> богме, на причешће које ћеш данас да |
и без бриге поред мене.{S} Ако мислиш, да ћеш бити срећнија међу својим људма, добро, ево ћу д |
о.{S} А ја сам се оцу твоме заветовала: да ћу, ако ми Бог и мајка божја помогну, испунити му ње |
ја дала донети из планине, па наредила: да му се у конаку манастирском даде једна ћелијца при з |
мојој стрини, свакој снаси одговорила: да га молим да ми не замери али да не могу.{S} Није да |
ије дуго постојало, па он сам признаде: да мати његова не изгледа да је срећна и задовољна.{S} |
баштина прибирали.{S} Патријар нареди: да се црква посвети у очи самог Ивањ-дна, и посла умест |
.{S} Па не знаш шта је лепше погледати: да ли стидљиву девојку, или стидљива момка, кад је у ко |
ли да овај нешто магловити говор значи: да је везирова мајка уморна, па се диже, опрости се с њ |
ухвате и вежу Гаврана, а кнезу поручи: да рано зором сазове све село и старо и младо, и мушко |
узама дажди, онда измоли у цара ферман: да сиротиња раја на оним урвинама од св. Јована подигне |
.{S} Сам Гавран причаше народу озбиљно: да му је Бог послао анђела, који га је бистром водом ра |
за да је дошла од Санџак-бега заповест: да Хусејин-аги без разговора предаду Иконију да је води |
ашла била на гроб твоме оцу и рекла му: да мој завет <pb n="8" /> нисам заборавила.{S} Тако ћем |
постао.{S} Сад не квари ништа да знаш: да ти је завичај Сирф-вилајет и да ти је мати кауркиња. |
на коме је Иконију из прикривка гледао; да се онда као богаљ баци у пећину где је оставку преди |
тешке завесе, па пустили <pb n="84" /> да уђе унутра Кизлар-ага са дванајест црних евнуха, за |
и кумицу те и њих посади <pb n="26" /> да заједно ручају с њеним малим ђаком.{S} И лепо поруча |
нас било док имадосмо своје цареве!{S} Да ти мој ага чујеш, кад наши гуслари стану казивати ка |
јој мајци Иконији да у њему станује.{S} Да је непрестано дворе, да су поред ње и на њену службу |
каквом смрћу да се несрећник умори.{S} Да се убије из пушке, или закоље ножем, или умлати мотк |
није што криво од кога у моме двору?{S} Да ли има нешто што би ти годило и за чим жудиш, а што |
ру.</p> <p>»Шта ли ми ти то казујеш?{S} Да л’ да газим поток, ил’ да га не газим?!« рече Икониј |
> <p>»Шта ли ми ти то казујеш?{S} Да л’ да газим поток, ил’ да га не газим?!« рече Иконија, поћ |
о казујеш?{S} Да л’ да газим поток, ил’ да га не газим?!« рече Иконија, поћута мало, насмеја се |
ега, да старог Јаничара пусти да иде, а да га не пита куда. </p> <pb n="59" /> <p>Пред полазак |
аћу вам право као пред божијим судом, а да би на страшноме суду мање казивати имао.{S} Зна село |
вети оче, толико се изумила нисам.{S} А да јесам, ех, право да ти кажем, има других соколова за |
да је само видиш одмах би познао.{S} А да јој видиш синчића од седам година, твоје соколове оч |
Знам ја, не можеш ти бити царев везир а да ниси турске вере.{S} Ето какве сам среће ја: нађох с |
он приђе к руци оца Никодија.</p> <p>»А да те не сметох у каквом светом послу?!« настави она гл |
е, кад се износи света тајна, кад треба да се прекрсти, јер старац нит добро виђаше нит добро ч |
у сиротицу.{S} Јесте, видим да не треба да те боли, јер биће да сва моја сетност долази од луде |
ај, да га знам ко је тај, коме не треба да се вера по шипрагу те да види шта ја данас видех, зу |
царска заповест.{S} Ич-оглани не треба да знају за завичај и за родбину.{S} Цар је њихов родит |
а ти је срце болећиво.{S} Него не треба да те боли, и немаш шта да жалиш.{S} Ти ми чиниш толико |
ш као везирова мајка!«</p> <p>»Не треба да се трошиш толико«, прихвати благо Иконија; »и ако си |
г дао а са радосним срцем, како и треба да служимо верне слуге нашега цара честитога.{S} А ако |
издаје што год ти и колико год ти треба да живиш као везирова мајка!«</p> <p>»Не треба да се тр |
зло на село навлачите.{S} Царској треба да се покоримо.{S} Није ме страх да пред цара изидем, ј |
{S} Ти си царев везир.{S} Великаш треба да има и велико срце.{S} Ти си га имао и пре него си ве |
а ферман; даћу блага колико год устреба да се црква сагради, да јој се земље, млинови и виногра |
ске девојкама из харема, па ће да проба да их храни бабама кауркињама!«</p> <p>»Вољан си, аго, |
имира, и други берат којим цар одобрава да Иконија обнови цркву св. Јована.</p> <p>Требало је п |
е крв да се пролије и да ће света црква да изгоре.{S} У зао час хтедох да се осветим Иконији, з |
ли смрт у кући, ту је Иконија била прва да помогне и саветом и радом, и да одлакша речима од ут |
к рече да је потпис царев.{S} Замоли га да пусти и Иву да то целива, и мали се Ива полагано и в |
рански падне на моје гране, замолићу га да пошље своје гавранове да одлете до Лежимира, нека за |
га с титлама и скратницима, научићу га да поји тропаре и кондаке свецима, а ако га оставиш у м |
о што ја могу није много.{S} Научићу га да чита, упознаћу га с титлама и скратницима, научићу г |
ти се свиди царев пролазак?« упита ага да би повео разговор другим путем.</p> <p>»Е, па није ш |
је ни црква Св. Јована не могу без њега да буду.{S} Милина јој беше да слуша како Ива прича кол |
ом, да, ако већ сам не може, пошље кога да цркву мироноше и да одреди три калуђера, који би при |
грђи од кога. »Нека Бог сачува свакога да их и у <pb n="76" /> сну снива!« рече Иконија самој |
и аго да тако говориш; ама да могу сада да прошетају овом чаршијом само <pb n="73" /> три српск |
е осветим Иконији, за коју мишљах негда да ми дом као сунце греје.{S} Али ето, у место једне гр |
ликим очима и замишљеним погледом гледа да л’ ће ко да му приђе те да га загрли.</p> <p>Око црк |
сам признаде: да мати његова не изгледа да је срећна и задовољна.{S} Она се истина ником и ни н |
Свети владико!« Еј, Боже, да ми је онда да твој отац устане из гроба, па да те види, па макар ј |
ра, у који ће отац Никодије овда и онда да напоји освећеном водицом своју киту босиљка, а у кој |
бљем својим.{S} Окретаху се овда и онда да погледају стуб од дима и пламена који се из манастир |
извора, Гавран је замоли, да му га дода да се напије.{S} Кад се добро напи, лакну му и разведри |
, постави страже око села, а кнезу каза да ће му главу својом сабљом одрубити, ако би Иконије п |
Богу, који ево и у овој прилици показа да неће да нас остави да до краја пропаднемо, а одмах з |
е сељани пред судницу, те чуше од кнеза да је дошла од Санџак-бега заповест: да Хусејин-аги без |
ми суђен данак дође!«</p> <p>»Па зар ја да будем монастирско ђаче?« упита дечко све невеселији, |
, и како је покренуо чак и оца Никодија да јој говори, како ју је на потоку Липовици пречекао, |
</p> <p>И трећи дан зором отиде Иконија да обиђе богаља.{S} Кад му донесе крчаг воде са извора, |
ти видиш Топлицу Милана,« поче Иконија да с пуно поноса казује, као нешто што је сама видела, |
!«</p> <p>И другу ноћ не могаше Иконија да заспи дуго и дуго.{S} Преврташе се немирно то на јед |
ови руком богаља па рече двојици сељака да га унесу у цркву.{S} Али се Гавран никако не даде ун |
милине!</p> <p>Устави се у сред потока да се мало брчка.</p> <p>А поток као да беше уставио са |
јој се до земље, а нека би се сагибала да је и скуте љуби.{S} Ту би је ћехаја-кадуна и још јед |
воје гњездо, нити бих и онда пристајала да слажем моју песму с црним Гавраном!«</p> <p>»Па да м |
илиле Иконији.{S} Петрија је опет знала да прича по неку причу из »Четрдесет везира,« коју је у |
речи, од којих је неке Икокија познала да су турске.</p> <p>Кад стигоше пред лепо изрезана вра |
децо!« рече Иконија, као да је осећала да је у неколико крива за њине сузе..</p> <p>»Нека нас |
тек с вриском скочила с постеље и нагла да бежи вичући: »По Богу сестро, не дај ме црном Арапин |
а нишани, а опет Иконија не би ни могла да разговетније каже оно, што је мислила.{S} Султанија |
а је онда сама узела под мишку и повела да је посади поред себе на софу. </p> <p>Тада би робињи |
ле ове веселе Џумбусаре (тако је почела да зове Ђулбахару) причај нам о оном старцу у Јерусалим |
ако:</p> <p>»Моја је давнашња жеља била да те нађем, да те поред себе имам, и да се потрудим да |
јаше јој лакнуло.</p> <p>»Нисам мислила да вас расплачем децо!« рече Иконија, као да је осећала |
> <p>Иконија се строгим постом спремила да се сутра на великој летургији причести, па које од у |
у мајку; а цар, као милостив цар, посла да се сужњем последња жеља за последње виђење испуни!«. |
ви слатке снове сневала, тога дана чула да ће да је проси у мајке, — шта је та срећа према срећ |
е.{S} Загушљиво закрешта некаквом, ваља да арапском псовком, завитла троструком татарском камџи |
не зна село чијом муком то би.{S} Ваља да вам испричам све, јер по из даље иде почетак овог мо |
/p> <p>»Што плачеш, дете моје ?{S} Ваља да се не бојиш доброга оца Никодија ?{S} Он ће тебе леп |
је најпосле обамр’о, и како су га ваља да већ мртва, однели на мртвачким носилима у планину, д |
тамболу?« повикаше сељани.</p> <p>»Ваља да треба цару!« прихвати Хусејин-ага, који је као сваки |
> <p>»Вољан си аго да тако говориш; ама да могу сада да прошетају овом чаршијом само <pb n="73" |
дркћу као кад се љут пас режећи спрема да уједе.{S} Загушљиво закрешта некаквом, ваља да арапс |
че и то великим и грубим својим прстима да развија, руке му задркташе, виде да не може да разви |
мо до вечерње да стигнемо до Св. Јована да видимо оца Никодија!«</p> <p>»А што "ћемо тамо, нано |
еколике своје хајдуке са по више сељана да по шуми потраже Гаврана и да га доведу.</p> <milesto |
иком писком и псовком навали на Гаврана да га жива раскине.{S} Изгруваше га, и крвава у лицу ди |
ше.</p> <p>Привикаше јој са више страна да каже шта је то друго.</p> <p>»Ево шта је«, предузе И |
ћи да га видох!«</p> <p>»Их, како јадна да не видиш цара?!{S} Па ти онда ниси видела ни Кизлар- |
што ћеш, нису мислили каква ће времена да настану и на каквим ће самоуцима цркве царске да ост |
</p> <p>»Е па то је!« узе мудра Макрена да тумачи. »Синоћ смо о оцу Никодију дуго говорили, гов |
опоји на славу његову.{S} Моје село зна да има преко двадесет и шест година, кахо сам хранила о |
поче Иконија. »Ево ти доведох мога сина да га упутиш како да служи Богу и народу, како и сам шт |
спод!« Мишљаше о томе.{S} Ако је истина да је Бог казао, онда је грешно што људи отимљу од њега |
S} Сваке године на Ивањдан, ишла је она да се на развалинама цркве исплаче и искука.{S} Још јој |
га и око суда, која је дотле била мирна да је једва дихала, сада се уздрма као тежак талас, па |
е онда да твој отац устане из гроба, па да те види, па макар ја то и не гледала.{S} Еј, Боже мо |
ађе на горњи мраморни праг од цркве, па да је сви виде и гледају, него оста поред врата на свом |
S} Ето нека се Иконија ноћас спреми, па да се сутра ако Бог да зором крећемо!«</p> <p>Хусејин-а |
мрзнух.{S} Мишљах да је предсретнем, па да јој бело грло зубма прекољем и да се крви њене напиј |
е дати да доживим да то очима видим, па да мирно умрем, кад ми суђен данак дође!«</p> <p>»Па за |
ци у пећину где је оставку предигао, па да се ту остави да од глади и жеђи полагано скапље или |
е: »Иво, дете моје прихвати се мало, па да се пожуримо до вечерње да стигнемо до Св. Јована да |
има уместо сабље носити велики крст, па да њиме благосиљаш села, и поља и њиве и народ који ће |
, да сад некуд из прикрајка гледају, па да виде ово моје чудо и господство?{S} Бог и душа знам |
онији.</p> <p>»Баш се не бих препала па да је како страшан!« одговори Иконија мирно; али опет т |
рекох себи: боље да је дочекам овде па да из њених уста чујем живот или смрт.{S} Видела си Оца |
зира.{S} Вала доста је и њега видети па да очи засену!{S} А право да кажем, учини ми се да сам |
арод који ће да баца капе под пазуво па да се клања и да виче »благослови Свети владико!« Еј, Б |
оју песму с црним Гавраном!«</p> <p>»Па да му кажем да се ничему не нада!«</p> <p>»Молим те, ка |
и би и пролио сузу, али ко ће наћи попа да ми гроб прелије и прекади и да ми га о задушницама о |
га осудили да погине, а он замолио цара да бар пред смрт види своју мајку; а цар, као милостив |
ном, а ова онда рече Иконији: како мора да <pb n="77" /> је остави саму у овој одаји да дочека |
била царевину да уздрма; али је грехота да луда раја једнога дана узаман гине и да ти с њоме му |
завичај <pb n="58" /> а јунаку је доста да у сабљи својој има сестру.{S} Ти си царев везир.{S} |
запита: »Шта велиш?« али не могаше уста да отвори.</p> <p>У том тренутку растрезни је из бунила |
укавица!« И онда ме нечастиви научи шта да радим!«</p> <p>Ту се Гавран заустави.{S} Загледа се |
Сељани се искупише на тајни договор шта да раде.{S} Мишљаху да пошљу брзохотце да потраже Милет |
} Него не треба да те боли, и немаш шта да жалиш.{S} Ти ми чиниш толико, колико ваљада од како |
каш царев постао.{S} Сад не квари ништа да знаш: да ти је завичај Сирф-вилајет и да ти је мати |
цем Никодијем, посаветова свога синчића да у свему лепо слуша</p> <p>старог калуђера, па се онд |
да га горски вуци жива поједу.{S} Кућа да му се до темеља спали; земљу да нико не прихвата за |
ичарском обичају, показао како је готов да за цара положи главу на пањ да се сече, онда се поди |
ло! да ће робље да се одводи, да ће крв да се пролије и да ће света црква да изгоре.{S} У зао ч |
едан путник жеђ гаси и нек каже:{S} Бог да прости!{S} Ево ти пет кеса за пут одовуд и одонуд!«< |
: »а подружја Миленка Хајдука, кога Бог да прости!« И најпосле морадоше јој попустити, и написа |
и ишарало у тај лепи сан, који даће Бог да је на добро као и све што је на добро испало!«</p> < |
е предузеће стадо.{S} А ти ћеш, ако Бог да, да будеш пастир божјега стада.{S} О да ми Бог хоће |
ја ноћас спреми, па да се сутра ако Бог да зором крећемо!«</p> <p>Хусејин-ага, као искусан војн |
за тим да говори. »Када ти је отац (Бог да му душу прости!) умирао од тешких рана, рекао ми је: |
ди!{S} Ех, да ли он, чедо моје, зна сад да га деда и мајка његова очима прате!«</p> <p>»Ћути, с |
баш као у Вилиндару!{S} Него хајде сад да те ја водим у једну другу српску цркву!« Па ме онда |
ма за здравље и срећу падишину поче сад да се бије грабећи аспре са калдрме. </p> <pb n="72" /> |
/p> <milestone unit="*" /> <p>Оде народ да се мало прихвати ручка.{S} Под главним вењаком већ з |
киту босиљка, а у који ће побожни народ да спушта бакарне мангуре и по коју сребрну аспру.</p> |
ужим!{S} Ђаво ми рече: »ниси ваљада луд да носиш калуђерима, који и онако имају свачега доста?« |
</p> <p>»Признајем!{S} И само молим суд да се уморим брзом смрћу, јер муке које ме стегоше, не |
во Асас-баше и Алај-чауши, трче да јаве да иде Падишах.{S} Отвори добро очи кад ти покажем вези |
дром душом и лаким срцем изађе из цркве да потражи оца Никодија.</p> <p>Нађоше га у трапезарији |
е, замолићу га да пошље своје гавранове да одлете до Лежимира, нека загачу дрвљу и камењу: како |
клони се кнезу и домаћинима, мољаше све да јој опросте ако се на овом свету видели не би прекрс |
ма старцу обе руке, притрча му, не даде да темена, него му по турски паде на једно па на друго |
еда немо својим крупним очима.{S} Хтеде да га запита: »Шта велиш?« али не могаше уста да отвори |
д главним вратима од цркве.{S} Ту хтеде да дочека игумана и духовнике, који ће из конака доћи д |
у оне чесме, а маломе Иви рекоше да иде да гледа свете слике, што беху исписане на зидовима исп |
има да развија, руке му задркташе, виде да не може да развије, па са најдубљим поштовањем ниско |
да јој помогне.{S} Изађе на двор и виде да је близу свитање.{S} Узе у торбицу једну погачу, црн |
намислила!« прекиде је Хусејин! »Хајде да се полази; далеко је везиров конак.«</p> <milestone |
на човек шта пре да погледа, да л’ људе да л’ коње.{S} Спахије све по лепоти и јунаштву пробран |
Стојан пун јарости, па одмах посла људе да ухвате и вежу Гаврана, а кнезу поручи: да рано зором |
ише натраг.{S} Хусејин-ага, једва стиже да Иконији прозбори: »Иди само са Шекер-кадуном за Кизл |
и верујте, да нисам ни помишљао да може да изађе на ово како је изашло! да ће робље да се одвод |
алу збијаш!{S} А ко зна?{S} Свашта може да буде у вас Турака!« — одговорише му неки из гомиле. |
ија, руке му задркташе, виде да не може да развије, па са најдубљим поштовањем ниско погнут при |
елико, али чича Сима не само да не може да ти помаже него, онако стар и немоћан како је, само т |
д се тугује, све као моба.{S} И не може да буде игра друкчије, него кад се поведе коло, па се п |
пробудила из тешкога сна па још не може да се прибере.</p> <p>Неколико жена и људи помогоше јој |
жа«.{S} Обе су биле младе, бистре, брзе да разуму што им Иконија каже, срећне да погоде што она |
сприча све како је било.{S} Иконија узе да прича све по реду, па кад дође до онога како Турци п |
вда?«</p> <p>Светина се стиша и суд узе да суди.</p> <p>У брзо се свих дванајест најстаријих до |
<p>Па се онда опет окрену везиру и узе да говори:</p> <p>»Што ће мени конак?!{S} Још коју годи |
ждио и замислио.{S} По дужем ћутању узе да говори овако:</p> <p>»Моја је давнашња жеља била да |
него и мој шарац поче да посрће и сузе да рони.{S} Камо да је већ и Стојану давно суђен данак |
по, баш је много лепо!{S} Али оно да је да султанија чује!{S} Еј, еј, авај нама!« доврши Икониј |
ишта! та сласт за кратко траје Слађе је да је из дана у дан гледаш како се вије као кукавица!« |
и је био Гавран Ракетић.{S} Молио ме је да ти говорим да за њега пођеш!«</p> <p>»Да чудна ли чо |
засмо децу у овом вилајету.{S} Време је да проберемо јуначко семе за царску ордију!« Препадох с |
{S} И учинише јој по вољи и оставише је да стоји близу зачеља од совре.{S} Много је била бледа |
учиних и од себе и од вас.{S} Право је да ме уморите!«</p> <p>Гавран паде на колена и поче да |
све ове јадне сиротиње!« »Е вредило је да прођеш кроз све твоје муке, кад си овакав дан доживе |
n="42" /> како гази поток; заклињах је да ме не убија.{S} Она ме одгурну, и ја падох сотони у |
ла.{S} Тако ћемо сине мој, у име, божје да пођемо оцу Никодију!«</p> <p>»А ово стадо? ко ће да |
{S}Јес, није вајде, и ово је лепо, није да није лепо, баш је много лепо!{S} Али оно да је да су |
да ми не замери али да не могу.{S} Није да му махне налазим него нећу да се удајем!«</p> <p>»Ни |
вана и на Лежимир?!{S} Ништа се не чује да царева војска иде кудгод великом џадом, па и да би с |
су, да је она рђа од човека довео Турке да се мени освети?!«</p> <p>»Да се теби освети?!{S} А ш |
у и на каквим ће самоуцима цркве царске да остану!«</p> <p>»Је ли то баш царски рисовуљ?« упита |
раја, и кнез и Хусејин-ага имађаху муке да је утишају.</p> <p>»Знаш, ага«, рече кнез као да изв |
.{S} Женска глава треба мушке руке руке да је штити.{S} Миленково имање истина није велико, али |
чича Симе; »Шта ћеш?{S} Људи нас хвале да смо Соколови.{S} По срцу можда и јесмо, али нит имам |
<pb n="14" /> што ћу да те као уз гусле да питам: ћери мила, што се не удајеш, за младости за л |
тне, бисерне и сафирне капљице откинуле да као блистава роса попадају по персијским ћилимима, ч |
зађе на ово како је изашло! да ће робље да се одводи, да ће крв да се пролије и да ће света црк |
даше на улицу.{S} А срце јој поче живље да куца, не знађаше ни сама зашто, мањ ако није што јој |
кад прође у манастир и рекох себи: боље да је дочекам овде па да из њених уста чујем живот или |
густу смеђу косу, и рече:</p> <p>«Боље да те ја у коси носим, него да те онај црни бумбар љуби |
(буди Бог с нама!) па ме извуку напоље да гледам дервиша и његове змије.{S} Уграбим као прилик |
{S} Знао сам да ће да буде.{S} Пусти ме да идем да га видим; и ако сам позни и последњи, опет д |
егова освета није као људска.{S} Ево ме да се патим у пећини, одакле је моја грешност као поток |
едну такву гатку.« Него опет копкало ме да видим има ли плоча на седамнаестом кораку.{S} Одмери |
ло се на њ наслонила.</p> <p>Дође време да се диже у славу.{S} Усташе сви на ноге и игуман деча |
ервиш поче да се смањује а у исто време да се шири, док не поста шири него дужи, па се онда окр |
видиш Топлицу Милана, кад се јунак узме да облачи, прво меће, бурунџук кошуљу, нит’ је ткана ни |
српски народ притиснуо.{S} Њено ће име да се <pb n="107" /> помиње као једно добро и светло им |
да ћу ти живој срце ишчупати?« Поочиме да ли може бити, што се мени привиђа у овом тужном часу |
иљно. »Ево скоро годину дана како ми не да мира.{S} И што год има у мене женске родбине, све је |
вана.</p> <p>Требало је пуно две године да се грађевина са свим доврши и да се црква изнутра ис |
дохвати један крајичак од кожне листине да пољуби.</p> <p>. »Па сад, оче Никодије, Бог па ти!« |
е да разуму што им Иконија каже, срећне да погоде што она и помисли и хитре да послуже.</p> <p> |
аваљивањима Хусејин-аге и његове кадуне да се фереџом заогрне, па прође кроз Стамбул и Боспором |
а седне поред Иконијине постеље и почне да јој прича, и прича јој док везирова мајка не падне у |
чи!{S} Ех, Бого мој, оно је било појање да мртве оживи! .{S}Јес, није вајде, и ово је лепо, ниј |
и се мало, па да се пожуримо до вечерње да стигнемо до Св. Јована да видимо оца Никодија!«</p> |
ахија коњаника.{S} Не зна човек шта пре да погледа, да л’ људе да л’ коње.{S} Спахије све по ле |
S} И гураху се, да се подаве, ко ће пре да стигне до ње, да јој руку као светињи каквој пољубе. |
д злата.{S} Иконија не знађаше чему пре да се диви, да ли овом дрвљу са зрелим родом и цветом у |
ћне да погоде што она и помисли и хитре да послуже.</p> <p>Првих дана приступише јој погнуте, с |
трос искупили?«</p> <p>»Искупили сте се да мене, новога Јуду судите!« рече Гавран мирно.</p> <p |
и нећу крити, јесам тужна, и чини ми се да ми се срце почело да камени, а грло претвара у пишта |
асену!{S} А право да кажем, учини ми се да сам те очи и то чело неге видела, па се занесох траж |
као да ме грозница ухвати; учини ми се да ми се по недрима размилише хладне гује и акрепи; уте |
unit="*" /> <p>Сутра дан, спремајући се да пођу на јутрење, Иконија исприча својој Макрени шта |
се детињски срећна.{S} Чинило би јој се да јој је свака тица певачица неки род, свако лепо дрво |
Ево шта је«, предузе Иконија; »бојим се да је мој син, кога ми цар пре двадесет и толико година |
а.{S} О самом великом дворцу причало се да му по лепоти и по богаштини мало равних има.{S} Зида |
ој и аманет ти дете наше!« Заклех му се да ћу му оца чувати и мојом и његовом бригом и да ћу на |
ише већих и мањих чутура, и спремаху се да се лепо проведу.</p> <p>Јутрења и литургија служише |
га Иву одгајити, ако ми Бог помогне, те да прихвати да сам чува добро име свога оца.{S} Где би |
ите да с миром носимо то једно дете, те да не буде горе, много горе!«</p> <p>»Беже!« рече отац |
из далека; дај да ти очи сагледамо, те да нашима на дому кажемо: видесмо цркву божју, и видесм |
гледом гледа да л’ ће ко да му приђе те да га загрли.</p> <p>Око црквице је била поширока порта |
у планини; немојте да огрешите душе те да скапље од глади без мене!{S} Збогом сад, и нека вам |
ледаш?« запитах га.{S} А он: »Гледам те да л’ си човек, да ти аманет дадем!« А ја рекох: »Баш ј |
коме не треба да се вера по шипрагу те да види шта ја данас видех, зубма би му гркљан искинуо, |
ће моје што кад те видех жива, нађох те да си царев везир!«</p> <p>»Па зар је несрећа бити царе |
нез, — »без разговора, вели, ако хоћете да вам глеве на раменима а слемена над главама остану!« |
што би мајци својој говориле.{S} Ходите да вас као децу моју пољубим!«</p> <p>Обе младе жене ра |
амо је дангуба и ваша штета.{S} Пустите да с миром носимо то једно дете, те да не буде горе, мн |
ет вам онај невољник у планини; немојте да огрешите душе те да скапље од глади без мене!{S} Збо |
е, али их она смерно мољаше да је пусте да њих, као најмилије госте, које је икада у своме живо |
везиру своју поштену јуначку реч, да ће да чува својом сабљом и својом главом, да нико од бесни |
тке снове сневала, тога дана чула да ће да је проси у мајке, — шта је та срећа према срећи једн |
ену, рекох орта-баши:{S} Знао сам да ће да буде.{S} Пусти ме да идем да га видим; и ако сам поз |
ашњу радост нашу, за ову утеху, која ће да буде и нама и дуго после нас, онима који иза нас нас |
рибе морске девојкама из харема, па ће да проба да их храни бабама кауркињама!«</p> <p>»Вољан |
а везира срце велико и господско, па ће да га прими од Хусејина!«</p> <p>Хусејин се опет подиже |
ће вам суд?{S} А кад нећете суд где ће да се нађе правда?«</p> <p>Светина се стиша и суд узе д |
љаш села, и поља и њиве и народ који ће да баца капе под пазуво па да се клања и да виче »благо |
у Никодију!«</p> <p>»А ово стадо? ко ће да га чува?« рече мали пастир невесело.</p> <p>»Ето га |
ће село за њим пресвиснути.{S} А ако ће да пали што има, боље нека све то поклони светоме Јован |
и овога и онога света!«</p> <p>»Ако ће да иде све по реду, имаш ти мало по дуже до самртнога ч |
је зрно, па ако буде божја воља, оно ће да никне и плод донесе.{S} Научи га колико ти знаш, па |
а ми будеш домаћица, онда за оно што ће да те снађе, не жали ни на кога до на себе саму!{S} Ова |
оји ево и у овој прилици показа да неће да нас остави да до краја пропаднемо, а одмах за тим им |
им теби за твоје старе дане нешто среће да у њој поборавиш жалост своје младости, па нисам скуп |
лико година отео, жив; ако је жив, биће да је, као и отац што му беше, јуначког срца и плаховит |
ачког срца и плаховит на неправду; биће да се царевим везирима замерио, те су га осудили да пог |
је истина мало чудновате ћуди, али биће да су га завидљивци и пакосници више извикали него што |
видим да не треба да те боли, јер биће да сва моја сетност долази од луде памети једне старе и |
цару жао«, рече Хусејин озбиљно, »биће да је цару жао да храни рибе морске девојкама из харема |
као сваки Јаничар српски говорио. »Биће да треба цару, кад царску заповест имам да је царевом в |
зиру?« опет питаху сељани.</p> <p>»Биће да је цару жао«, рече Хусејин озбиљно, »биће да је цару |
<p>»Ето, виш, и гаров те љуби!{S} Хоће да ти каже: не брини се за нас!«</p> <p>А Иван се онда |
пустиле гране над потоком, као да хоће да га сребрним рукама загрле.</p> <p>Кад Иконија стиже |
исли, претисну чело прстима као да хоће да из мозга исцеди сећање, па се онда опет усправи и ре |
м.{S} Груди јој се надимаху као да хоће да прсну.{S} Још неколико корачаја, па се под новим и с |
у, ево га де ми црним канџама срце хоће да ишчупа!«</p> <p>Бабе неке дођоше те јој бајаху свака |
да раде.{S} Мишљаху да пошљу брзохотце да потраже Милету, синовца Стојана харамбаше који погин |
се исплака и умири.{S} Стојан јој рече да му исприча све како је било.{S} Иконија узе да прича |
црвену шару, за коју јој духовник рече да је потпис царев.{S} Замоли га да пусти и Иву да то ц |
у селу већ неколико дана.{S} Неко рече да га је видео у шуми изнад медвеђе пећине. »Као да нис |
иска смерно његов благослов и онда поче да говори гласно, да се на далеко чуло: »Свети оче, ово |
многим местима из гомилица народа поче да се диже песма.{S} Мало даље на пољани зазвиждаше дво |
нице, и талас од момака и девојака поче да се повија под поветарцем, који из двојница умиљато и |
које нико не разумеваше, па из ње поче да излеће голуб за голубом, носећи у кљуну по један стр |
е!«</p> <p>Гавран паде на колена и поче да целива земљу вичући: »Опрости ми, земљо!{S} Опрости |
рског.{S} Народ закука иза гласа и поче да бега на све стране.</p> <p>Међу тим су Турци једним |
се начинише две, тек за тили часак поче да гмиже по ћилиму силество змија, док султанија пребле |
као евангеље.{S} Кад је опази, он поче да чита гласно, реч по реч: »Освета... је... моја! рече |
ба!{S} Није друго него и мој шарац поче да посрће и сузе да рони.{S} Камо да је већ и Стојану д |
више ни један, онда високи дервиш поче да се смањује а у исто време да се шири, док не поста ш |
p> <p>»Ево Асас-баше и Алај-чауши, трче да јаве да иде Падишах.{S} Отвори добро очи кад ти пока |
ешто често побољеваше, па се побојаваше да не умре и мољаше се гласно Богу, да је још не позивљ |
седам певачица.{S} Засвираше и запеваше да је милина било слушати.{S} Певали су неку перзијску |
божју!</p> <p>Али се Иконија снебиваше да изађе на горњи мраморни праг од цркве, па да је сви |
авран Ракетић.{S} Он јој тобож помагаше да се дигне, али јој на ухо полагано шапну: »Не рекох л |
их очију да скине решетку.{S} Не могаше да скине решетку, али не скидаше погледа свога са ње, д |
а упре своје погледе у њу.{S} Не могаше да верује, да је то она. »Јеси ли ти то, Иконијо, или м |
{S} Али већ трећи дан Иконија не могаше да сноси ово чудо од своје госпоштине.{S} Викну их обе |
е!« рече Иконија, која никако не могаше да везиру и зету турскога цара каже »сине!« — »Хвала ти |
на три прва корака.{S} Просто не могаше да се насвира.</p> <p>Два велика чобанска пса лежаху по |
.{S} Иза сваке њене речи, обе припадаше да јој скуте целивају, или да прстима дотакну спод под |
између многих мангура и аспри огледаше да руком, која дркташе извади сребрн грош.{S} Најпосле |
нију да седне, али их она смерно мољаше да је пусте да њих, као најмилије госте, које је икада |
ој било чисто, и све јој тако приличаше да је било мило погледати је.{S} Била је млада; највише |
гу без њега да буду.{S} Милина јој беше да слуша како Ива прича колико се пута преко дана калуђ |
рвену кашику.</p> <p>Хусејину мило беше да их гледа.{S} Срце му се раздрага па викну: »А, бре, |
шаренога цвећа.{S} Шаров и гаров узеше да радосно потскакују, час испред ње, час уз њу и с дес |
з близа и из далека, Болеснике оставише да преноће у цркви и око цркве.{S} Слабо је ко и спавао |
погледати је.{S} Била је млада; највише да јој је било двадесет и пет година.{S} Преко рамена н |
дванајест најстаријих домаћина сложише да за овако страшну кривицу Гавран треба главом да плат |
из манастира у небо дизаше.{S} Опазише да једна сељанка трчи за њима.{S} Један се Арапин одвој |
а змије све једна преко друге навалише да се у њу као у неко гњездо савију.{S} Султанија преко |
ј неколико капљи вина у уста. познадоше да није мртва.</p> <p>Положише је у волујска кола на ме |
пе близу оне чесме, а маломе Иви рекоше да иде да гледа свете слике, што беху исписане на зидов |
а!« рече поуздано стари Јаничар; »лепше да буде не може.{S} Паметнији и од тебе и од мене рекош |
без мене!«</p> <p>А шаров и гаров чуше да њихов мали пријатељ њих спомиње.{S} Приђоше му полаг |
да се мајка Ризванова звала Иконија, и да је из села Лежимира у Топлици.{S} Сад је све то иска |
Стојана харамбаше који погинуо беше, и да га позову да са својом четом одмах к Лежимиру похита |
у.</p> <p>Стојан нареди да га одреше, и да му пруже залогај погаче и гутљај ракије.{S} Кад га т |
ника долазио је сам лично да је види, и да с њоме поседи мало на шареној ћошки седефли-шкољке.< |
а како као корњача четвороношке пузи, и да га чује: како је куми Богом и Св. Јованом да му да к |
а да те нађем, да те поред себе имам, и да се потрудим да бар старост своју проведеш на миру и |
ла прва да помогне и саветом и радом, и да одлакша речима од утехе и својим сузама.</p> <p>Сад |
ја које чувају стари Сарај у Једрену, и да је дошао у Стамбол само зато, да са царевим везиром |
ише сељана да по шуми потраже Гаврана и да га доведу.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тек је сунц |
а баца капе под пазуво па да се клања и да виче »благослови Свети владико!« Еј, Боже, да ми је |
а војска иде кудгод великом џадом, па и да би с неруке јој је и много заходно, а посна посла у |
да крстом рабри овај злосрећни народ и да га крстом брани!« Ето, настави Иконија па руком глађ |
да се одводи, да ће крв да се пролије и да ће света црква да изгоре.{S} У зао час хтедох да се |
рква и конаци око ње саграде, а после и да је брани од сваке напасти, док је год жив.{S} Везир |
да луда раја једнога дана узаман гине и да ти с њоме муку мучиш.{S} Буди отац сиротињи, <pb n=" |
не може, пошље кога да цркву мироноше и да одреди три калуђера, који би прихватили манастир, цр |
аћи попа да ми гроб прелије и прекади и да ми га о задушницама опојава?{S} Сахранићу се овде ка |
ти ми кад си ми живот повратила, реци и да ми прашташ!«</p> <p>»Ја те жедна напојити могу, ја т |
године да се грађевина са свим доврши и да се црква изнутра испише.{S} Везир је пратио својој м |
м, па да јој бело грло зубма прекољем и да се крви њене напијем.{S} Али ми сотона шапну »Море т |
у оца чувати и мојом и његовом бригом и да ћу нашега Иву одгајити, ако ми Бог помогне, те да пр |
а знаш: да ти је завичај Сирф-вилајет и да ти је мати кауркиња.{S} Али каква кауркиња?{S} Сељан |
већ и не ваља, хоће скоро по неки пут и да ме расплаче.{S} Али ти нећу крити, јесам тужна, и чи |
занемила, а сам цар и везир потрчали би да им посипљу пут аспрама!«</p> <p>Јаничар се насмеја, |
ој прилици показа да неће да нас остави да до краја пропаднемо, а одмах за тим имамо да захвали |
је оставку предигао, па да се ту остави да од глади и жеђи полагано скапље или да га горски вуц |
Замолих и оца Никодија, и хтедох цркви да повратим половину од оставе.{S} Али све узаман!{S} Д |
ла сам га и чувала од људи и од зверади да не погине, али му у срцу никада опраштала нисам.{S} |
кав извештај Ризван-бегу, овај заповеди да му Јаничара одмах у селамлик доведе.</p> <p>Кад стар |
па се диже, опрости се с њоме и нареди да је опет у њен конак отпрате онако, како су је у харе |
момка подржаваху.</p> <p>Стојан нареди да га одреше, и да му пруже залогај погаче и гутљај рак |
д Иконије, да тога не чине.{S} Не вреди да због ње икога ма само глава заболе.</p> <p>У јутру д |
у вис, као да нестрпљиво тражи да види да ли се крилати Пегаз застиђен сакрио за облачке од ср |
његове воље, више не растајемо!{S} Ходи да те водим да видиш младу султанију снаху твоју!»</p> |
до на себе саму!{S} Ова рука која жуди да ти милује груди, живој ће ти срце ишчупати!«</p> <p> |
још једнако лупаше као да хоће из груди да искочи!«</p> <p>»Е па то је!« узе мудра Макрена да т |
ћи главу у вис, као да нестрпљиво тражи да види да ли се крилати Пегаз застиђен сакрио за облач |
b n="77" /> је остави саму у овој одаји да дочека везира, који ће јој кроз који час доћи. </p> |
ултан Бајазит дао своју царску реч раји да јој не дира у цркве и манастире.{S} Ако ти не вермаш |
вни мали конак дао својој мајци Иконији да у њему станује.{S} Да је непрестано дворе, да су пор |
обудила.</p> <p>»Султанија пита: »је ли да је лепа песма?«</p> <p>»Баш је лепа!« одговори Икони |
рече Гавран мирно.</p> <p>»Признајеш ли да си и Богу и људма тешко згрешио?«</p> <p>»Признајем! |
ворила: да га молим да ми не замери али да не могу.{S} Није да му махне налазим него нећу да се |
ољи — нека му је слава! — данас састали да се, до његове воље, више не растајемо!{S} Ходи да те |
е Ризван потресеним глосом, »нису могли да отму моје срце од тебе.{S} Ја имам једну матер.{S} И |
бе припадаше да јој скуте целивају, или да прстима дотакну спод под њеном папучом.{S} Али већ т |
да од глади и жеђи полагано скапље или да га горски вуци жива поједу.{S} Кућа да му се до теме |
евим везирима замерио, те су га осудили да погине, а он замолио цара да бар пред смрт види свој |
, аго, молим те кажи, да човек не мисли да сам се од њега препала.{S} Није, него ми тако долази |
о, што је мислила.{S} Султанија помисли да овај нешто магловити говор значи: да је везирова мај |
настирском даде једна ћелијца при земљи да у њој до смрти станује.</p> <p>У очи самог Ивањ-дна, |
»О Боже и света богородице, не дајте ми да душу своју огрешим!</p> <p>Опет покри лице рукама и |
вас гледам као робињице.{S} Лакнуће ми да сте ми по Богу кћери.{S} Говорите ми као што би мајц |
<p>»Баш хвала Богу, те нема никога, ни да ме види ни да ме чује како се овако матора жена зано |
е већ и њиме не могу ни да уздахнем, ни да сузе гутам!«</p> <p>Пљесну се сиромах Ризван руком п |
ешто, па се окрене од мене, као неће ни да ме гледа!{S} А ја сама себи велим:{S} Боже благи, мо |
Богу, те нема никога, ни да ме види ни да ме чује како се овако матора жена заносим као неко д |
сувог дрвета, те већ и њиме не могу ни да уздахнем, ни да сузе гутам!«</p> <p>Пљесну се сирома |
one unit="*" /> <p>Одоше гости одабрани да под вењак седну за совру.{S} Посадише игумана дечанс |
од кијамета на пољу.{S} Остах у пећини да преноћим и заспах на гуњцу моме.{S} На сну ми дође с |
ељанка овде?!« Па онда ми се опет учини да раст захучи липи: »Чекај ти мирисна сејо, кад цар га |
е пробере нашу најбољу децу, па их носи да му служе као Аџем-оглани и Ич-оглани.{S} Ево се још |
хтавици рече ми на ухо: »Не рекох ли ти да ћу ти живој срце ишчупати?« Поочиме да ли може бити, |
ити, ако ми Бог помогне, те да прихвати да сам чува добро име свога оца.{S} Где би ми памет бил |
божјега стада.{S} О да ми Бог хоће дати да доживим да то очима видим, па да мирно умрем, кад ми |
е ће доживети, али опет за то може бити да ћеш ти јахати белог коња на црвеном седлу, а о бедри |
амо ми то!« прихвати чича. »Пре ће бити да му се сотона, коме је он душу за аспре продао, освет |
ми срце стеже кад помислим, да ће кости да ми труну негде у овој туђој земљи, далеко од мојих г |
само по неколико праменова од светлости да се укрштају у оној непрекидној сутоњи што у црквици |
и-Беглер-бега, да старог Јаничара пусти да иде, а да га не пита куда. </p> <pb n="59" /> <p>Пре |
та, и ништа га више не могаше покренути да са женама говори.</p> <p>Те ноћи Иконија не могаше з |
е надам може ме Аранђео крилима куцнути да му душу предам, па ме страх хвата и туга ми срце сте |
цар да ми опрости, једва би смела рећи да га видох!«</p> <p>»Их, како јадна да не видиш цара?! |
ана и духовнике, који ће из конака доћи да почну службу.{S} Према њој, на другој страни од цркв |
аспри.{S} Ако не ће, слободно јој реци да ћу од себе чуда учинити, запалићу све што имам нека |
ако порушену и сузну, не могаше ни речи да прозбори, него јечаше само као да га је тешки терет |
имам ево ми запињу у грлу... немам речи да опишем какво је велико добро овим своме народу учини |
ковића у Стамбул, нека се за рана научи да служи цару и царевини !« — »У добри час, верна рајо! |
тари један Јаничар.{S} Каза капуџи-баши да се зове Хусејин, да је чорбаџија Доганџија које чува |
ред султанијом ђурђевак.{S} Она се маши да га подигне, али је Иконија нагло прихвати за руку и |
{S} Има нас који дођосмо из далека; дај да ти очи сагледамо, те да нашима на дому кажемо: видес |
p> <p>Неколико жена и људи помогоше јој да се дигне.{S} Међу њима беше и — Гавран Ракетић.{S} О |
е старе снове сневам! »Сине, мој, немој да плачеш!«</p> <p>Па рекав то, млада сељанка пригрли д |
стог Бога.{S} Немој да плачеш!{S} Немој да грешимо Богу!{S} По његовој смо се вољи — нека му је |
мамо само једног и истог Бога.{S} Немој да плачеш!{S} Немој да грешимо Богу!{S} По његовој смо |
?«</p> <p>»Видела сам га.{S} Него немој да овде стојимо.{S} Хајдмо, можемо се и путем разговара |
ти ја у овој госпоштини.{S} Хоћу у њој да се удавим.{S} Огрешила бих душу, кад не бих казала, |
к?!{S} Још коју годину, па ће мој конак да буде неколико педљи црне земље покривено бусени.{S} |
ва око манастира, док дотрча један инок да нам каже: дође човек и рече: спалише Турци Св. Јован |
да треба цару, кад царску заповест имам да је царевом везиру водим!«</p> <p>»А што ће стрина Ик |
њ везују пусти снови луде раје.{S} Знам да нема силе која би кадра била царевину да уздрма; али |
> <p>»И хоћу кнеже!« рече Гавран. »Знам да умрети морам, нека вам се исповедим као на последњем |
правда.{S} Њему ћу слободно да признам да сам хранила и вином појила горске хајдуке, јер нас с |
те на подне с царем видела, почела сам да слутим.{S} Сад сам те познала прво по очима твога оц |
дарила сам преким путем.{S} Мислила сам да стигнемо на вечерњу«.</p> <p>»На вечерњи је био Гавр |
у Једрену, рекох орта-баши:{S} Знао сам да ће да буде.{S} Пусти ме да идем да га видим; и ако с |
и чувах га као амајлију.{S} Сиромах сам да ти радост моју богатим поклоном покажем.{S} Рекох да |
сам да ће да буде.{S} Пусти ме да идем да га видим; и ако сам позни и последњи, опет да му сре |
црним Гавраном!«</p> <p>»Па да му кажем да се ничему не нада!«</p> <p>»Молим те, као оца, као ш |
пушком бијем, сабљом да сечем и копљем да погађам.{S} Без тебе Ризван данас не би био царев ве |
тешко; »Ето, овако је било.{S} Не смем да призивљем Бога и Св. Јована за јемце, али ми верујте |
је.{S} Уграбим као прилику и као нагнем да бегам, а оно оне две танке циганчице скакућу испред |
тек сада сијну, и ево тек сада почињем да видим, како овај камен сињи из ведра неба паде, да н |
да.{S} О да ми Бог хоће дати да доживим да то очима видим, па да мирно умрем, кад ми суђен дана |
а своју мајку сиротицу.{S} Јесте, видим да не треба да те боли, јер биће да сва моја сетност до |
ми ти ја не умем ништа казати.{S} Видим да је мука и мајсторија, али то се у нас не би звало да |
жем ма што, што би те заболело, а видим да ти је срце болећиво.{S} Него не треба да те боли, и |
ог ми је дао да доживим радост да видим да ова црква опет пропоји на славу његову.{S} Моје село |
шта сељани о том детету говоре, и видим да се за њ везују пусти снови луде раје.{S} Знам да нем |
еха и без махне?{S} Главно је што видим да се тобом много занео; а после, газда је, код њега би |
ише мучити!{S} Волим вас обе, јер видим да сте добре душе; али не могу да волим службу вашу.{S} |
клах са некрстом.{S} Истом данас видим да није све јунаштво знати погинути.{S} Видим е није ма |
више не растајемо!{S} Ходи да те водим да видиш младу султанију снаху твоју!»</p> <p>И везир ј |
да те поред себе имам, и да се потрудим да бар старост своју проведеш на миру и без бриге поред |
по нешто, и ако се за друго опет бојим да душу не огрешим.{S} Ево ми тек сада сијну, и ево тек |
и, свакој снаси одговорила: да га молим да ми не замери али да не могу.{S} Није да му махне нал |
н Ракетић.{S} Молио ме је да ти говорим да за њега пођеш!«</p> <p>»Да чудна ли човека!« рече Ик |
p> <p>»Ево да ти кажем!« предузе за тим да говори. »Када ти је отац (Бог да му душу прости!) ум |
рекора самој себи.</p> <p>»Ево се мучим да прочитам овај рисовуљ који је још цар Душан дао нашо |
ако страшну кривицу Гавран треба главом да плати.{S} Кнез устаде и каза Гаврану како суд нађе.< |
тебе сам научио да пушком бијем, сабљом да сечем и копљем да погађам.{S} Без тебе Ризван данас |
чује: како је куми Богом и Св. Јованом да му да кап воде, јер сав гори од жеђи.</p> <p>Сутра д |
, да има нешто што не може пред дететом да јој каже.</p> <p>У порти седоше на клупу испод липе |
речи, коју добро беше притиснуо прстом да му се како не омакне.{S} Тако се беше занео, да не ч |
зреле би одмах Оџаковића, који је рођен да буде велики човек.{S} Ја сам твој човек, и што имам |
је готов да за цара положи главу на пањ да се сече, онда се подиже и тихо, више сам у себи, про |
да, да будеш пастир божјега стада.{S} О да ми Бог хоће дати да доживим да то очима видим, па да |
велики везир Ахмед-паша јавно признавао да се само његовом личном јунаштву и његовој окретности |
ини.{S} Нека је слава Богу, који је дао да има доброта женска!«</p> </div> <pb n="51" /> <div t |
ћнији дан мога живота.{S} Бог ми је дао да доживим радост да видим да ова црква опет пропоји на |
е Хусејин озбиљно, »биће да је цару жао да храни рибе морске девојкама из харема, па ће да проб |
не, све је то поклонима и митом подизао да ме као кошуту хајком терају на његову заседу.{S} Сва |
вас расплачем децо!« рече Иконија, као да је осећала да је у неколико крива за њине сузе..</p> |
кад не загаси.</p> <p>Стаде свирка, као да у исти тренут све жице попрскаше.{S} И обе играчице |
густа, проседа брада, долама бела, као да је од сребрне тканице, по њојзи крупна пуцад као гру |
.{S} Гледаше га раширеним зеницама, као да полагано сриче тајне реченице у ономе везу.{S} Па он |
о га гледаху својим паметним очима, као да очекиваху стрпељиво да виде хоће ли мали свирац кроч |
е прсте кроз косу и два и три пута, као да разветри главу и разведри памет, па најпосле нађе ка |
> <p>Иконија је стајала поред софе, као да се скаменила, и гледаше право и не трепћући у везира |
поле, па пустиле гране над потоком, као да хоће да га сребрним рукама загрле.</p> <p>Кад Икониј |
лади јахач упре своје погледе на њ, као да је хтео силом својих очију да скине решетку.{S} Не м |
а таваница урезана дубоко и високо, као да се горе негде топило злато, меки бисер и плави сафир |
другу страну.{S} А његов Јабучило, као да се поношаше накитом и јунаком својим, корачаше устал |
ена; из ње вишаху конци неправилно, као да је цело парче било оцепљено.</p> <p>»Шта је ово, Лал |
осито и с фрком дижући главу у вис, као да нестрпљиво тражи да види да ли се крилати Пегаз заст |
шта велиш?« питаше Иконија Агапију, као да, се из сна пробудила.</p> <p>»Султанија пита: »је ли |
подизаше десну руку према игуману, као да га преклиње, да не говори о њој, а леву притискаше н |
аст.{S} Рекнем у себи: »Бог и душа: као да горско дрвље ромором овим измеђ себе разговара!{S} С |
о погледаше око себе, <pb n="31" /> као да се пробудила из тешкога сна па још не може да се при |
то препала била, и једва дихаше.{S} Као да јој све мисли, све срце, сва душа одоше низ улицу, и |
уђе унутра, подухвати га нека језа као да је ушао у гробницу.{S} Али чим му се очи мало свикну |
се, замисли, претисну чело прстима као да хоће да из мозга исцеди сећање, па се онда опет успр |
ихар ветар таласе узбурка.{S} Народ као да га нека сила потискује, нагрнуо беше к зидинама мана |
сије.</p> <p>Сама ћошка блистала је као да је башта од разнобојних лалета: по споду персијски ћ |
, један кос звиждаше некакве значке као да у металну пиштаљку дува.</p> <p>»Тицо моја, је л’ то |
е жице попрскаше.{S} И обе играчице као да се у лету скаменише, тако засташе лебдећи за један ч |
дом и својим витим стасом изгледаше као да је девојка.</p> <p>Опет јој дође нова једна мисао.{S |
илина погледати их.{S} Јахач сеђаше као да је прикован за седло, и тихо, благо, готово смерно п |
з сна, а срце ми још једнако лупаше као да хоће из груди да искочи!«</p> <p>»Е па то је!« узе м |
че Иконија грцајући; сва се тресаше као да је у грозници; клекну на земљу, па обема рукама приг |
шају.</p> <p>»Знаш, ага«, рече кнез као да извини ову олујину, »у нашега народа има пословица: |
а велика, тамјаном окађена црква, и као да озго са небеског плавог кубета мајка божја на њу гле |
<p>»Баш!« рече старац кашљуцајући и као да објасни снаси својој ово изванредно расипање новца; |
зелено поље, а оно се све зашарени као да је на њ пала кита шаренога цвећа.{S} Шаров и гаров у |
Турчина, даде се водити и посадити као да је дете; али чим му везир пусти руку он се диже на н |
ка да се мало брчка.</p> <p>А поток као да беше уставио сав свој жубор, да пусти само да се чуј |
уну змија, али с муком и напрезањем као да је свака од олова; протресе је мало као да је зобниц |
грши у недра!{S} Почех да се тресем као да ме грозница ухвати; учини ми се да ми се по недрима |
коси, с плавим очима, с лицем белим као да је млеком наливено, и сва у бледожуту свилу обучена. |
и поћута.{S} Цео збор ћуташе муком као да је у цркви.</p> <p>»Казуј све право по истини, о мањ |
>Јаничар се насмеја, па махну руком као да каже; »Море жено батали ти то!«</p> <p>»Да ти видиш |
тужно запевање пронесоше се сабором као да се овај који је мало час онако весео био, у велико г |
не!{S} Слушај,« и опет цикну Гавран као да је бесомучан. »Слушај, што ћу да ти кажем: остављам |
p>»Зашто не може« упита Гавро горко као да испи чашу пелена.</p> <p>»За то што не може, а не мо |
абудовски врат час савијајући ниско као да се клања до земље сиротињи и фукари, која иза леђа ј |
је свака од олова; протресе је мало као да је зобница са зобљу, промумла некакве речи, које ник |
среће и славе?{S} Иконији се чинило као да се њен мали Ива већ у неку руку посветио, да већ сад |
речи да прозбори, него јечаше само као да га је тешки терет претискао.{S} Тек кад је уведе за |
та девојака удари све у ногу, а оно као да игра један момак и једна девојка.{S} Па не знаш шта |
гачише очи, па је гледаху непомично као да се беху окамениле.{S} И тек када Иконија приђе, те п |
око под челом јуначким?«</p> <p>Кос као да је био слетио у шипраг, који у хладу од топола загаз |
не чу у оној ори, па паде на земљу као да је муња ударила.</p> <p>Притрчаше јој игуман и некол |
ише губих.{S} Рекох себи: »ову жену као да није сељанка родила; Бога ми је ево сад лепша од сва |
м дахатом.{S} Груди јој се надимаху као да хоће да прсну.{S} Још неколико корачаја, па се под н |
једнако за њим: срце јој лупаше баш као да се нешто препала била, и једва дихаше.{S} Као да јој |
аше: »Моје дете! моје дете!«</p> <p>Као да није ни видела Арапина, она протрча мимо њега дркћућ |
видео у шуми изнад медвеђе пећине. »Као да нису чиста посла с њиме!« причаше тај што га је виде |
имира у Топлици.{S} Сад је све то искао да му се опет разговетно каже, и онда се крене пут Топл |
се пред сваким од тројих врата устављао да повиче:</p> <p>»Хвалим те Боже, који си великом твој |
е, али ми верујте, да нисам ни помишљао да може да изађе на ово како је изашло! да ће робље да |
е паше.</p> <p>У Прокупљу је већ сазнао да је Иконија жива.</p> <p>Једнога дана он са својом че |
ред запленише.{S} И пре је од ње слушао да се мајка Ризванова звала Иконија, и да је из села Ле |
изумила нисам.{S} А да јесам, ех, право да ти кажем, има других соколова за које знам е би ме к |
ега видети па да очи засену!{S} А право да кажем, учини ми се да сам те очи и то чело неге виде |
уго да ти све казујем.{S} Нити је право да кажем ма што, што би те заболело, а видим да ти је с |
што јој је тешко.</p> <p>»Па добро, ево да ти све и кажем:</p> <p>»Прво и прво све ми се чини, |
ој га вођко из руке поједе.</p> <p>»Ево да ти кажем!« предузе за тим да говори. »Када ти је ота |
етним очима, као да очекиваху стрпељиво да виде хоће ли мали свирац крочити најпосле још који к |
ништа веће нема!«</p> <p>»Вољан си аго да тако говориш; ама да могу сада да прошетају овом чар |
p> <p>«Боље да те ја у коси носим, него да те онај црни бумбар љуби!»</p> <p>Па онда — подиже с |
зна?!«</p> <p>»Пре је давно умрла него да је жива«, прихвати Хусејин. »Кауркиња слабо кад преб |
ло, да те речи више не говори чича него да јој их ветар доноси из оне пећине у планини.{S} Опет |
д рукава њеног.{S} Не могох дуго и дуго да заборавим поглед, којим ме је твоја мати погледала к |
ти је?«</p> <p>»Бојим се, било би дуго да ти све казујем.{S} Нити је право да кажем ма што, шт |
Беше му мило, али не могаше ништа друго да каже него: »Тако, синко, тако!«</p> <p>Чу отац Никод |
о, него баш говоре.{S} А шта могу друго да говоре него: »А шта ће ова сељанка овде?!« Па онда м |
што Бог хоћ.{S} Ти знаш да нисам жалио да погинем за крс часни и веру ришћанску.{S} Хвала Богу |
зира«.{S} То је тако и само везир желио да буде.{S} Али ту Иконија, на супрот и Хусејин-аги и с |
је било: како је Гавран из гласа кумио да му жиле потколенице не пеку, како је запомагао и од |
ио, а најпосле у великој срдњи попретио да ће га запамтити. _</p> <p>»Па то је он, скотина једн |
ост у тебе нашао.{S} Од тебе сам научио да пушком бијем, сабљом да сечем и копљем да погађам.{S |
и замишљеним погледом гледа да л’ ће ко да му приђе те да га загрли.</p> <p>Око црквице је била |
је <pb n="11" /> палила, упути Иву како да положи босиљак и восак пред икону Св. Јована, па онд |
ти доведох мога сина да га упутиш како да служи Богу и народу, како и сам што служиш.{S} Знам, |
ке цркве.{S} Наместила се иза њега тако да му је могла на ухо да шапутне кад се чита евангеље, |
а образа људског, и човек који сме тако да беди једну жену, како ти мене бедиш, нема душе и ниј |
мајсторија, али то се у нас не би звало да је игра.{S} У нас је, и кад се весели и кад се тугуј |
>Везир јој миловаше руку, пусти је мало да се исплаче, па је онда тихо запита:</p> <p>»Што плач |
ужна, и чини ми се да ми се срце почело да камени, а грло претвара у пиштаљку од горког сувог д |
јаше доста светини.{S} То би таман било да му се учини милост за коју он и моли.{S} Него њега т |
Али се брзо тргла, јер јој се приснило да види Гаврана како као корњача четвороношке пузи, и д |
аш царску реч, раја је верма, и не дамо да се гази.{S} Пази беже, да не падне крв; ако падне, н |
поче да посрће и сузе да рони.{S} Камо да је већ и Стојану давно суђен данак дош'о!{S} А, вере |
онима који иза нас настану, коме имамо да захвалимо?{S} Прво Господу Богу, који ево и у овој п |
краја пропаднемо, а одмах за тим имамо да захвалимо оној жени, доброј и смерној, од суза које |
ко цркве, па се ућутао једва дише, само да чује, како калуђери и попови у цркви поје и читају д |
раведно.{S} Ти видиш како је, а ја само да ти кажем, да баш онда, кад ме придигоше, несрећни Га |
очима у матер своју.</p> <p>»Е, па само да почнеш као ђаче, па већ кад мало поодрастеш и научиш |
тина није велико, али чича Сима не само да не може да ти помаже него, онако стар и немоћан како |
<p>Кад већ све би готово, остајаше само да се на десном зиду у женској цркви испише: како је цр |
е уставио сав свој жубор, да пусти само да се чује бућкање од сиграња њених белих ногу са бистр |
тобож у том нешто разумевала, него само да се радује гледајући како зидине одмичу у висину, как |
и за чим жудиш, а што ми овде не можемо да знамо док нам ти не кажеш?!«</p> <p>»Хвала ти, царев |
а у ове сузе лед око њега и ево нађосмо да га још имамо!</p> <p>Те вечери обе младе жене исприч |
м у цара је правда.{S} Њему ћу слободно да признам да сам хранила и вином појила горске хајдуке |
нешто био узврпољио, не могаше довољно да кашљуцањем спреми грло, скиде камилавку, пронесе прс |
сејину.{S} Али она се не могаше довољно да нахвали Иконији, колико јој је стари Јаничар добар. |
ије лепо, баш је много лепо!{S} Али оно да је да султанија чује!{S} Еј, еј, авај нама!« доврши |
вакога понедеоника долазио је сам лично да је види, и да с њоме поседи мало на шареној ћошки се |
брога оца Никодија ?{S} Он ће тебе лепо да пази!« </p> <pb n="9" /> <p>»Не бојим се!« рече Иван |
мој Лала, ево сад царевом везиру добро да учиниш!{S} Пођи у Сирф-вилајет, отиди у село које зн |
ја газим по свили и кадифи, како ће то да изгледа пред Богом који све види и све зна?!«</p> <p |
!«</p> <p>»Да се теби освети?!{S} А што да ти се освети?« упаде јој Стојан у реч, па се намршти |
паметна је; удовица је, удовац сам што да се не узмемо?!«</p> <p>Од тога часа померих памећу ! |
ве трапезарије мало у порту, имам нешто да ти говорим!« Па мрдну очима и веђама показав на дете |
ан, ага, стани мало!{S} Заборавих нешто да мојима на аманет оставим!«</p> <p>Хусејин устави сво |
се иза њега тако да му је могла на ухо да шапутне кад се чита евангеље, кад се износи света та |
краја пре четири године.{S} Не може цар да опет сад иште живу крв ове јадне сиротиње!« </p> <pb |
/p> <p>»Да ми, аго, не замериш, а и цар да ми опрости, једва би смела рећи да га видох!«</p> <p |
!« рече Иван, па тек онда бризну у глас да плаче; »Не бојим се ништа!{S} Него ми је .... жао ов |
о крива за њине сузе..</p> <p>»Нека нас да плачемо!« рече Агапија. »Од како смо сиње кукавице и |
3" /> богме, на причешће које ћеш данас да примиш, па све се то помешало и ишарало у тај лепи с |
/> вајде имати га и ето ме одох у свет да се турчим!«</p> <p>»Што ћу му!?« рече Иконија. »Кад |
видим; и ако сам позни и последњи, опет да му срећу зажелим!{S} Имам за њ и поклон, малечак и с |
ота.{S} Бог ми је дао да доживим радост да видим да ова црква опет пропоји на славу његову.{S} |
Не, не, није друге, мој добри Лала, већ да поред мене седнеш!{S} Ово је твоја кућа.{S} Пре него |
зор попричати, али видим није инако већ да ти све кажем!«</p> <p>И онда Иконија исприча како је |
а.{S} Много пута није могла по целу ноћ да спава, и онда би јој Агапија причала шта је видела у |
не!{S} Нека не лудује.{S} А већ ако хоћ да тумарне у свет, нека га, нек тумарне, неће село за њ |
тпис царев.{S} Замоли га да пусти и Иву да то целива, и мали се Ива полагано и врло смишљено пр |
е се кубе горе у кебо, да отклони цркву да и анђели чују, а ми све младе жене и девојке пожутес |
то му се ломио, него нека стане у цркву да крстом рабри овај злосрећни народ и да га крстом бра |
узином.{S} Неки од њих појурише у цркву да је опљачкају и запале; други опет хватаху и везиваху |
мбаше који погинуо беше, и да га позову да са својом четом одмах к Лежимиру похита.{S} Али им д |
тра на мој цвет, замолићу царицу њихову да пошље неколико чела, нек одлете до Лежимира, и нека |
!{S} Али човек који се крије по шипрагу да види како жена једна гази поток, нема образа људског |
м Св. Петке, запали га и помоли се Богу да јој помогне.{S} Изађе на двор и виде да је близу сви |
м и двадесет хиљада, ако само тиме могу да купим теби за твоје старе дане нешто среће да у њој |
мрћу, јер муке које ме стегоше, не могу да сносим!«</p> <p>»Казуј нам право све по реду и облак |
ер видим да сте добре душе; али не могу да волим службу вашу.{S} Боли ме ево овде« (па Иконија |
с што?« упиташе је.</p> <p>»Ево не могу да тренем!{S} Цело ми оно вечерашње <pb n="89" /> чудо |
то велика сила и још веће богаство могу да помогну једном добром сину, да матери својој засведо |
м перјем, за које ми ова деца овде кажу да говоре турски и арапски, а оно све те тице погледају |
гуман и калуђери и сви гости на Иконију да седне, али их она смерно мољаше да је пусте да њих, |
Султанија преко Агапије запита Иконију да л’ се није препала?</p> <p>»Нисам!« рече Иконија. »А |
за дуго, и само јечаше, и пусти Иконију да се тихо исплаче. </p> <pb n="37" /> <p>Кад се исплак |
сејин-аги без разговора предаду Иконију да је води у Стамбол. »И још поручује Санџак-бег«, пона |
на њ, као да је хтео силом својих очију да скине решетку.{S} Не могаше да скине решетку, али не |
може.{S} Данас ћеш једном твојом речју да од мене начиниш срећна и добра човека, или сотону <p |
и Богу моле, и како он помаже црквењаку да наспе уље у кандила што гору пред светим иконама.</p |
S} Кућа да му се до темеља спали; земљу да нико не прихвата за седам година, нека у трње зараст |
како је куми Богом и Св. Јованом да му да кап воде, јер сав гори од жеђи.</p> <p>Сутра дан Ико |
у данас благословио, хоћу ево и ја њему да опростим.{S} Гавране, нека ти је проста од мене свак |
а нема силе која би кадра била царевину да уздрма; али је грехота да луда раја једнога дана уза |
а, па њоме шкропи сваког ко приђе икону да целива.{S} Поред њега десно иде гологлаво мало ђаче; |
ав онај свет око Иконије.{S} Она врисну да се на далеко чуло, па само још чвршће пригрли дете с |
росте жене!«</p> <p>Ризван навали на њу да му просто исприча све што јој је тешко.</p> <p>»Па д |
шу вечно гори, него је запалила буктињу да разгања мрак који је нас, бедни српски народ притисн |
м је Господ Исус Христос отворио, ја ћу да ти читам опроштајне молитве!« </p> <p>И онда му их о |
ећнија међу својим људма, добро, ево ћу да ти сазидам конак тамо, напунићу га сваком згодом, на |
ан као да је бесомучан. »Слушај, што ћу да ти кажем: остављам ти рока још три дана, не би л’ ти |
ни не ћеш замерити <pb n="14" /> што ћу да те као уз гусле да питам: ћери мила, што се не удаје |
е земље, млинови и виногради купе, даћу да се доведу калуђери па нека црква пропоји као твоја з |
ду учинила.{S} Није само запалила свећу да јој за њену душу вечно гори, него је запалила буктињ |
.{S} Није да му махне налазим него нећу да се удајем!«</p> <p>»Није паметно што говориш.{S} Жен |
мо, напунићу га сваком згодом, наредићу да ти се из моје хазне издаје што год ти и колико год т |
</p> <p>Сад настаде питање каквом смрћу да се несрећник умори.{S} Да се убије из пушке, или зак |
а тајни договор шта да раде.{S} Мишљаху да пошљу брзохотце да потраже Милету, синовца Стојана х |
зак лапи!{S} Док бејах млађи, могадијах да намиришем од куда Турци иду, као оно што пас нањуши |
лико је од тога часа омрзнух.{S} Мишљах да је предсретнем, па да јој бело грло зубма прекољем и |
треба да се покоримо.{S} Није ме страх да пред цара изидем, јер знам у цара је правда.{S} Њему |
а неколико часова па свршио, а ја остах да кукам без гроба а до мога гроба!{S} Нека га, скотина |
ушке срце разнеле, него што ето доживех да те опет гледам где се вијеш као тужна кукавица!«</p> |
сасух две три прегрши у недра!{S} Почех да се тресем као да ме грозница ухвати; учини ми се да |
та црква да изгоре.{S} У зао час хтедох да се осветим Иконији, за коју мишљах негда да ми дом к |
ао са неком стравом. »У добри час дођох да моје очи и ту светињу виде!«</p> <p>»Јесте, Бога ми, |
моју богатим поклоном покажем.{S} Рекох да ти носим ову амајлију!«</p> <p>Ризван скочи на ноге. |
до захода сунца у уторак не пошљеш реч да пристајош да ми будеш домаћица, онда за оно што ће д |
ка срце ишчупа!«</p> <p>»Али ти не знаш да је умрла!{S} Добри мој Лала, ево сад царевом везиру |
.{S} Чисто ми онда рече:{S} Зар не знаш да сам везирова мајка?!«</p> <p>Млади се везир замисли |
ка буде од њега што Бог хоћ.{S} Ти знаш да нисам жалио да погинем за крс часни и веру ришћанску |
бусени.{S} Али ако си ми син, ако хоћеш да се твојој мајци бар под њену старост скине тешки кам |
нца у уторак не пошљеш реч да пристајош да ми будеш домаћица, онда за оно што ће да те снађе, н |
м у себи, прозбори: »Падиша чок јаша!« (да живи падиша!) одјекујући тиме грмљавини која се за с |
нда, кад ме придигоше, несрећни Гавран (да га Бог убије!) приђе па сав жут и сав у дрхтавици ре |
ти и оде.</p> <milestone unit="*" /> <p>Да би стигла дома још за видела, Иконија удари преким п |
светине, те и суд пресуди овако:</p> <p>Да се Гаврану, за његов грозни злочин, испеку најпре жи |
овде« (па Иконија метну руку на срце), »да вас гледам као робињице.{S} Лакнуће ми да сте ми по |
од драгог камења. »Боже благи!« рекох, »да силног богатства и дивне лепоте!{S} Овако нешто нема |
села?« упитаће је једнога дана Ризван. »Да ти није што криво од кога у моме двору?{S} Да ли има |
ило, гаду од човека!« рече она срдито. »Да имаш душе рекла бих ти: не греши душе!{S} Али човек |
есном руком живо откуца темена и рече: »Да идем!«</p> <p>И одмах пође.</p> <milestone unit="*" |
ој се очи разгореше а лице засветли; — »Да ти видиш Топлицу Милана, кад се јунак узме да облачи |
и Хусејин сав радостан и весео.</p> <p>»Да ми, аго, не замериш, а и цар да ми опрости, једва би |
овео Турке да се мени освети?!«</p> <p>»Да се теби освети?!{S} А што да ти се освети?« упаде јо |
каже; »Море жено батали ти то!«</p> <p>»Да ти видиш Топлицу Милана,« поче Иконија да с пуно пон |
а ти говорим да за њега пођеш!«</p> <p>»Да чудна ли човека!« рече Иконија озбиљно. »Ево скоро г |
о се високо дворско достојанство свагда давало најлепшем међу младим јунацима турске војске.{S} |
њу узе да говори овако:</p> <p>»Моја је давнашња жеља била да те нађем, да те поред себе имам, |
се много шта изменило.{S} Чича Сима је давно умро, умро је и стари кнез и већи део оних домаћи |
ји све види и све зна?!«</p> <p>»Пре је давно умрла него да је жива«, прихвати Хусејин. »Каурки |
заборавила!«</p> <p>»Вала моје си срце давно ишчупала, а данас си ми из потока памет преврнула |
е као ево ти данас.{S} Срце нам се било давно скаменило, а и шта ће срце робињицама?!{S} А дана |
зе да рони.{S} Камо да је већ и Стојану давно суђен данак дош'о!{S} А, вере ми, волео бих, снах |
{S} Старац са учтивошћу правог Турчина, даде се водити и посадити као да је дете; али чим му ве |
ачицама и напојише их.</p> <p>Султанија даде запитати Иконију: како јој се свиди игра девојака |
а самртноме часу моме рећи:{S} Бог нека даде оцу Никодију и овога и онога света!«</p> <p>»Ако ћ |
код Св. Јована, Санџак-бег од Прокупља даде је на поклон Хусејин-аги.{S} Хусејин, јуначан Јани |
дивећи се старцу. »Их, болан! чича Сима даде сребрн грош!«</p> <p>»Баш!« рече старац кашљуцајућ |
м дође на капију велике куле.{S} Ту она даде Иви онај слив воска и ону киту босиљка рекавши му: |
едва је јадно моје ђаче носи!{S} Ено је даде попу Василију, који за десном певницом глас води!{ |
и према старцу обе руке, притрча му, не даде да темена, него му по турски паде на једно па на д |
есу у цркву.{S} Али се Гавран никако не даде унети, него пузећи четвороношке уђе у цркву, први |
Девојкама, па и самој султанији, то се даде на смеј па се слатко насмејаше, Али се Иконија ниј |
аредила: да му се у конаку манастирском даде једна ћелијца при земљи да у њој до смрти станује. |
</p> <p>Сељанка не одговори одмах, него даде по једно парченце погаче шарову и гарову, надроби |
»Гледам те да л’ си човек, да ти аманет дадем!« А ја рекох: »Баш јесам!« А он онда: »На седамна |
чише к певачицама и у сребрним пехарима дадоше им слатка и мирисна шербета.</p> <p>Иконија се б |
из цркве; попрскаше је хладном водом и дадоше јој гутљај ракије, те се брзо опорави.{S} Оста у |
повуче добро из једне чутурице, коју му дадоше па онда поче:</p> <p>»Казаћу вам право као пред |
а са душе њене црни облак, који сузама дажди, онда измоли у цара ферман: да сиротиња раја на о |
како неки из свите цареве бацаше читаву дажду од сребрних аспри у гомиле света, који са још ват |
мо!?{S} Има нас који дођосмо из далека; дај да ти очи сагледамо, те да нашима на дому кажемо: в |
»Иконијо, гледај то наше јадно дете!{S} Дај га оцу Никодију на књигу, па нека буде од њега што |
ве снаге врискаше: »Нано, нано моја! не дај ме!«</p> <p>Иконија која беше под ударом Турчиновим |
из гласа запеваше: »Јаох, моја нано, не дај ме Турцима!«</p> <p>Један га Турчин дохвати десном |
ила нов врисак њеног детета : »Нано, не дај ме нано!«</p> <p>Одмах јој би јасно шта се збило, п |
гла да бежи вичући: »По Богу сестро, не дај ме црном Арапину, ево га де ми црним канџама срце х |
о!« врискаше Иконија.</p> <p>»Народе не дај се зулумћарима!« викаше отац Никодије, па се голим |
о је из олтара разговетно ове речи: »Не дај се Србине!«</p> <p>»И ја сам слушао, да је Никодије |
и рају сиротињу.{S} Ако икако може бити дај нам сина на књигу.{S} Нека се не ломи по гори као о |
ама пригрли Иву на груди своје.</p> <p>»Дај то дете овамо! цару треба!« викну Турчин.</p> <p>Ок |
воје кошуље.</p> <p>»Браћо и народе, не дајте нас! тако се свакоме од вас Бог на невољи нашао!« |
:</p> <p>»О Боже и света богородице, не дајте ми да душу своју огрешим!</p> <p>Опет покри лице |
рово оца Никодија на страну.</p> <p>»Не дајте браћо!« врискаше Иконија.</p> <p>»Народе не дај с |
је био несрећни Гавран, кога је Иконија дала донети из планине, па наредила: да му се у конаку |
цу од силног драгог камења гледати није дала, него што је то приличило новоме Силиктар-аги, сив |
ред манастира пуно народа из близа и из далека, Болеснике оставише да преноће у цркви и око црк |
сви видимо!?{S} Има нас који дођосмо из далека; дај да ти очи сагледамо, те да нашима на дому к |
и да ми труну негде у овој туђој земљи, далеко од мојих гробова.{S} По твојој доброти ти би и п |
рекиде је Хусејин! »Хајде да се полази; далеко је везиров конак.«</p> <milestone unit="*" /> <p |
којима се на широко и на <pb n="55" /> далеко по свој царевини чуда причаху, и о којима су јел |
и онда поче да говори гласно, да се на далеко чуло: »Свети оче, ово је данас најсрећнији дан м |
вет око Иконије.{S} Она врисну да се на далеко чуло, па само још чвршће пригрли дете своје, и с |
еди залепише за њ, и он их понесе собом далеко низ улицу.{S} Она изгледаше збуњена, узбуђена, б |
вим близу обале морске, али не баш врло далеко од главног конака и од великог харема.</p> <p>Зв |
и овакав дан доживела!« А они који беху далеко од ње, довикиваху јој: »Ама изиди на горњи праг |
је било име Петрија, а у харему су јој дали име »Ђулбахар« или »пролетња ружа«.{S} Обе су биле |
пет година, дође у Дечане неки Србин из Далмације, који се враћаше из поклоненија у Јерусалиму, |
црног углачаног мрамора.{S} Од њих, па даље у ходник, пружали су се редови од Арапа, од којих |
, докле га поносити коњ његов не однесе даље низ ову живу реку која ваљаше, злато, сребро и дра |
{S} Ваља да вам испричам све, јер по из даље иде почетак овог мог јадног свршетка.</p> <p>»Зате |
е ведро отац Никодије. »Ако пође тако и даље, како је пошао, ако слуша и учи како је почео, ето |
свирац крочити најпосле још који корак даље.{S} Али им се најпосле досади, Један од њих положи |
а народа поче да се диже песма.{S} Мало даље на пољани зазвиждаше двојнице, и талас од момака и |
веће, да ти очи засену од јаре.{S} Мало даље, па угледасмо цркву.{S} Али каква црква!{S} Из тем |
аху витокриле беле утве, а по коме тамо даље пловљаху трговачки и царски бродови разапетим једр |
е на све стране, а како се он губљаше у даљини прихватан од гомиле до гомиле, диже се око совре |
раву грмљавину.{S} Кад и последњи јек у даљини издахну, онда Иконија опет зачу самртнички шапат |
вермаш царску реч, раја је верма, и не дамо да се гази.{S} Пази беже, да не падне крв; ако пад |
ер.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутра дан, спремајући се да пођу на јутрење, Иконија исприча |
оде, јер сав гори од жеђи.</p> <p>Сутра дан Иконија је радила своје домаће послове невесела и з |
а душу ако у животу није!«</p> <p>Сутра дан, опет пред зору, Иконија је однела у пећину стару ј |
ођеш кроз све твоје муке, кад си овакав дан доживела!« А они који беху далеко од ње, довикиваху |
о: »Свети оче, ово је данас најсрећнији дан мога живота.{S} Бог ми је дао да доживим радост да |
воме животу имала, двори на овај велики дан за њу.{S} И учинише јој по вољи и оставише је да ст |
све узаман !{S} Како га у онај страшни дан нестаде, пропаде му и траг!«</p> <p>»Знам ја«, прих |
јој бајаху свака на свој начин.{S} Пети дан Иконија се већ предигла била.</p> <p>Тога дана по з |
и зверад унутра улазила.</p> <p>И трећи дан зором отиде Иконија да обиђе богаља.{S} Кад му доне |
под под њеном папучом.{S} Али већ трећи дан Иконија не могаше да сноси ово чудо од своје госпош |
постао манастирско ђаче, дошао је Ивањ дан, празник цркве св. Јована.</p> <p>Већ у очи самог п |
ростој сељанци, а ти си добар као добар дан, и ако си везир турскога цара!«</p> <p>Ризван се ма |
а кратко траје Слађе је да је из дана у дан гледаш како се вије као кукавица!« И онда ме нечаст |
што пожалила није.{S} Али је из дана у дан бивала све невеселија.{S} Тек би се са ћошка свога |
и вину.{S} Иконија је готово из дана у дан ишла на грађевину, није што се тобож у том нешто ра |
и најбистрије своје дете мазио, једнога дана кад јој цар помену о удадби, просто и јасно рече ц |
али још не сврнух с памети.{S} Једнога дана случајно ударих на поток Липавицу, и видех Иконију |
Јовану, не би ли ти помогао, да једнога дана ти из његове цркве изнесеш свећу боље среће и боси |
ма; али је грехота да луда раја једнога дана узаман гине и да ти с њоме муку мучиш.{S} Буди ота |
ко, сетна невесела?« упитаће је једнога дана Ризван. »Да ти није што криво од кога у моме двору |
слуша и учи како је почео, ето једнога дана од твоје куће владика цркви!«</p> <p>Чича Сима беш |
знао да је Иконија жива.</p> <p>Једнога дана он са својом четом и са још десетак коњаника, које |
срца на јави слатке снове сневала, тога дана чула да ће да је проси у мајке, — шта је та срећа |
="*" /> <pb n="45" /> <p>Пред вече тога дана дођоше жене, те причаше Иконији и Чича Сими све шт |
онија се већ предигла била.</p> <p>Тога дана по заходу сунца паде у село харамбаша Стојан са не |
тињи подели.</p> <p>Ова се казна истога дана над несрећником извршила.</p> <milestone unit="*" |
2" /> <pb n="23" /> <p>Две недеље после дана у који је мали Иван постао манастирско ђаче, дошао |
сласт за кратко траје Слађе је да је из дана у дан гледаш како се вије као кукавица!« И онда ме |
и ни на што пожалила није.{S} Али је из дана у дан бивала све невеселија.{S} Тек би се са ћошка |
кајмаку и вину.{S} Иконија је готово из дана у дан ишла на грађевину, није што се тобож у том н |
у да ти кажем: остављам ти рока још три дана, не би л’ ти се лудој јал’ поносној памет повратил |
ead> <pb n="34" /> <pb n="35" /> <p>Три дана је Иконија лебдела између живота и смрти.{S} Већин |
уша како Ива прича колико се пута преко дана калуђери Богу моле, и како он помаже црквењаку да |
p>Гаврана не бејаше у селу већ неколико дана.{S} Неко рече да га је видео у шуми изнад медвеђе |
мојој стрини Јованци кад ми пре годину дана први пут дође по твојој жељи; и оно исто што рекох |
рече Иконија озбиљно. »Ево скоро годину дана како ми не да мира.{S} И што год има у мене женске |
омисли и хитре да послуже.</p> <p>Првих дана приступише јој погнуте, са рукама на пафтама од по |
ранкистан писале.</p> <p>Но једно месец дана после те свадбе, јави се у конаку новога везира ст |
видим, па да мирно умрем, кад ми суђен данак дође!«</p> <p>»Па зар ја да будем монастирско ђач |
S} Камо да је већ и Стојану давно суђен данак дош'о!{S} А, вере ми, волео бих, снахо, да су ми |
ме, Иконијо! овако се више не може.{S} Данас ћеш једном твојом речју да од мене начиниш срећна |
говој смо се вољи — нека му је слава! — данас састали да се, до његове воље, више не растајемо! |
<p>»Вала моје си срце давно ишчупала, а данас си ми из потока памет преврнула.{S} Ја ли си вешт |
нило, а и шта ће срце робињицама?!{S} А данас си нам ти, твојом добротом, растопила у ове сузе |
је Алах (нека му је слава!) обасуо, ова данас није најмања!{S} О, мој добри Лала, о мој стриче |
да се вера по шипрагу те да види шта ја данас видех, зубма би му гркљан искинуо, његовом се крв |
а се на далеко чуло: »Свети оче, ово је данас најсрећнији дан мога живота.{S} Бог ми је дао да |
, нико нам тако говорио није као ево ти данас.{S} Срце нам се било давно скаменило, а и шта ће |
је!« одговори Иконија.</p> <p>»Долазећи данас к цркви, ниси ли се с ким год на путу сусрела?« п |
мирем што се клах са некрстом.{S} Истом данас видим да није све јунаштво знати погинути.{S} Вид |
и копљем да погађам.{S} Без тебе Ризван данас не би био царев везир!« </p> <pb n="56" /> <p>«Би |
је мене Бог милостиви оволиком радошћу данас благословио, хоћу ево и ја њему да опростим.{S} Г |
n="103" /> богме, на причешће које ћеш данас да примиш, па све се то помешало и ишарало у тај |
и благочестиви народе!{S} За ову велику данашњу радост нашу, за ову утеху, која ће да буде и на |
« викну Турчин. »Сваки разговор само је дангуба и ваша штета.{S} Пустите да с миром носимо то ј |
тиме могу да купим теби за твоје старе дане нешто среће да у њој поборавиш жалост своје младос |
воре, да су поред ње и на њену службу и дању и ноћу, дао јој је из харема своје жене једну Грки |
оред ње и на њену службу и дању и ноћу, дао јој је из харема своје жене једну Гркињу из Солуна |
послужићемо вас са свим што нам је Бог дао а са радосним срцем, како и треба да служимо верне |
ара имам по сили власти коју нам је Бог дао, и са вером у источник неисцрпне милости коју нам ј |
ра чини.{S} Нека је слава Богу, који је дао да има доброта женска!«</p> </div> <pb n="51" /> <d |
јсрећнији дан мога живота.{S} Бог ми је дао да доживим радост да видим да ова црква опет пропој |
ом пријатељу Хусејин-аги.{S} Хусејин је дао везиру своју поштену јуначку реч, да ће да чува сво |
ину, »у нашега народа има пословица: не дао Бог детету што му га мати зажели!«</p> <p>»Жена и н |
аника, које му је санџак-бег од Топлице дао, и са једном арабом, покривеном зеленим шаторским п |
у околини, начинио од њих један тимар и дао га своме старом пријатељу Хусејин-аги.{S} Хусејин ј |
ој: »Е, Бог те благословио!« »Е, Бог ти дао и овога и онога света!« »Ниси ти само везирова мајк |
га стајала, па зајеча: »Иконијо, Бог ти дао и овога и онога света, опрости ми кад си ми живот п |
»</p> <p>»Бог те благословио!{S} Бог ти дао!» зајеча јадник Гавран гушећи се сузама, а народ то |
се као благи талас поваља вика: »Бог ти дао!{S} Бог те благословио!«</p> <p>Игуман благослови р |
.</p> <p>Везир је овај дивни мали конак дао својој мајци Иконији да у њему станује.{S} Да је не |
итам овај рисовуљ који је још цар Душан дао нашој цркви.{S} Па сам ти на невољи грдној.{S} Две |
ва, јер је још на Косову Султан Бајазит дао своју царску реч раји да јој не дира у цркве и мана |
ан-бегу, кад му је кћер Мејриму за жену дао.{S} Ризван-бег се, као врло млад јаничар при осваја |
стир божјега стада.{S} О да ми Бог хоће дати да доживим да то очима видим, па да мирно умрем, к |
помешало и ишарало у тај лепи сан, који даће Бог да је на добро као и све што је на добро испал |
јој се земље, млинови и виногради купе, даћу да се доведу калуђери па нека црква пропоји као тв |
час!{S} Ево ћу испросити у цара ферман; даћу блага колико год устреба да се црква сагради, да ј |
мимо њега дркћући све то краћим и тежим дахатом.{S} Груди јој се надимаху као да хоће да прсну. |
ше донела и изађе из пећине.</p> <p>Кад дахну мирисом, којим шума у зору дише, срце јој живље з |
међу шапе, шикну на нос тешким и шумним дахом, и зажмури.{S} Други живо окрете главу, па се уду |
е од леске, вињаге, дивље руже, мирисно дахом цвета од орлових ноктију.{S} С оне стране воде из |
лан.{S} У дну дворане, према султанији, два би нубијска горостасна црнца размакли тешке завесе, |
ко изнемогла, да му ноге клецаху, те га два момка подржаваху.</p> <p>Стојан нареди да га одреше |
ну плакати, и кроз сузе гледаше у своја два пса.</p> <p>Мајка га миловаше руком по челу и по об |
тачкама и сребрним пречагама међу свака два поморанџина дрвета стојаху.{S} Још се већма задивил |
ца водиле к обали морској, између свака два поморанџина дрвета,стојало је привезано златним лан |
самог сребра белог као млеко; пред њима два златна стуба, а око оба стуба увиле се гране од бел |
беше усхићена, и кад се песма сврши она два пута живо рече: »Аферим, аферим!« а све њене дворан |
ла Тутучи-башу, надзорника папагаја, са два шарена крила папагајева на сниском турбану, а у руц |
шубаром испод мишке, иђаше напред и са два три сељака своја с муком отвараше пут калуђерима кр |
ранфила.{S} Милина је била погледати та два низа од лепих девојака, разнобојне свиле, којима су |
них комшијница, промешкољи се, кашљуцне два три пута, па тиха али и прекорно рече:</p> <p>»Не в |
ваца виде је оздо са паше, па заблеја и два и три пута и пође право к њој; и све се стадо устал |
на црног Арапина, куцну га буздованом и два и три пута у плећа те овај скочи у седло, па у бесн |
де камилавку, пронесе прсте кроз косу и два и три пута, као да разветри главу и разведри памет, |
ише обе хитре и видрасте Мисирлијке као два кадифаста и златним прахом посута лептира.{S} Не зн |
рубинима искићени.{S} Коњушари, све по два на <pb n="68" /> једнога коња, беху одевени у црвен |
; испод густих проседих веђа светлуцаху два сива, необично бистра ока; дуги седи брци падаху му |
p>Адександар Велики ...{S} 1.20 </p> <p>Два брата ... -.{S}70 </p> <p>Петар Велики у Хајдучком |
Просто не могаше да се насвира.</p> <p>Два велика чобанска пса лежаху поред његових ногу.{S} Д |
хтовима и седлима покривеним међедином; двадесет и четири коњушара, који их водише, беху сви об |
b n="97" /> <p>»Десет хиљада дуката!{S} Двадесет хиљада!{S} Истину ли говориш цареви везиру?!« |
роношке уђе у цркву, први пут сад после двадесет и шест година.{S} На сваком трећем кораку удар |
бојим се да је мој син, кога ми цар пре двадесет и толико година отео, жив; ако је жив, биће да |
дсудно и топло Ризван; »нека потрошим и двадесет хиљада, ако само тиме могу да купим теби за тв |
у његову.{S} Моје село зна да има преко двадесет и шест година, кахо сам хранила овог богаља, к |
} Била је млада; највише да јој је било двадесет и пет година.{S} Преко рамена носила је једну |
е буздоване.{S} Иза њих корачаху сложно дванаесторо дечака, све по четворица у једној врсти.{S} |
арама.</p> <p>Удари други царски јелек: дванајест вранаца са сребрним рахтовима; о седла од црв |
а овога проведоше и трећи царски јелек: дванајест као млеко белих арапских хатова, с густим и д |
-ага са дванајест црних евнуха, за њима дванајест дечака па дванајест девојчица, па ћехаја-каду |
ћнице, а иза њих дванајест Арапкиња, па дванајест белих жена, а иза њих 24 младих девојака од п |
них евнуха, за њима дванајест дечака па дванајест девојчица, па ћехаја-кадуна са своје четири п |
b n="84" /> да уђе унутра Кизлар-ага са дванајест црних евнуха, за њима дванајест дечака па два |
а у Јерусалиму, где је као девојчица од дванајест година <pb n="82" /> била, и шта је видела у |
ребрне наџаке.</p> <p>Па онда проведоше дванајест доратастих хатова из Курдистана, са позлаћени |
са којих је висило на свакој страни по дванајест кита од дробног бисера и толико од крупног ме |
калуђери и попови у цркви поје и читају дванајест великих јеванђеља.{S} Многи се старци заплака |
суд узе да суди.</p> <p>У брзо се свих дванајест најстаријих домаћина сложише да за овако стра |
на са своје четири помоћнице, а иза њих дванајест Арапкиња, па дванајест белих жена, а иза њих |
а устакну калпак и челенку, десет пера дванајст челенака, и тринајсто ноја тице крило, то се к |
ва, а евнуси чак доле у дну дворане.{S} Две робињице донесу једну сребрну и једну златну кадион |
ркви.{S} Па сам ти на невољи грдној.{S} Две му речи прочитам <pb n="12" /> а три ни обрни ни ос |
осле по редовима дворанства.{S} А друге две донесоше у сребрним котлићима миришљаву воду од руж |
Иконија је свагда водила собом и своје две поћерке.{S} Пролазећи с оваким спроводом кроз башту |
снева снове невиности.{S} Између сваке две девојке стојао је осмоугли сточић од седефа, а на с |
ше за њом: »Аферим!!« На један миг, оне две шербет-девојке крочише к певачицама и у сребрним пе |
рилику и као нагнем да бегам, а оно оне две танке циганчице скакућу испред мене!{S} Него, ако н |
910_C6"> <head>VI</head> <head>ПОСЛЕДЊЕ ДВЕ СУЗЕ.</head> <pb n="92" /> <pb n="93" /> <p>Ризван- |
тих једва приметан осмех.</p> <p>Са те две сузе и са тим тихим осмехом опростила се с овим све |
једну змију, пресече је па се начинише две, дохвати једну и опет је пресече и опет се начинише |
ну и опет је пресече и опет се начинише две, тек за тили часак поче да гмиже по ћилиму силество |
царевим везиром Ризван-бегом проговори две три речи у четири ока.</p> <p>Кад капуџи-баша подне |
добра три хвата а дубок по средини око две стопе.{S} Бистра му је вода струјила преко чистог г |
ркву св. Јована.</p> <p>Требало је пуно две године да се грађевина са свим доврши и да се црква |
ожур.{S} Граорасте очи њене потамнеше у две крупне љубичице, а кроз њих засеваше муње.</p> <p>» |
па прошло.</p> <p>У том уђоше у дворану две, као капља, младе, високе, витоструке и танконоге М |
снуше престрављене.{S} Кизлар-ага викну две три оштре речи дервишу, те овај баци своју високу и |
из које се спреда а изнад чела узвијаху две челенке од драгог камења, у којима беху усађене пер |
одигох је не без муке.{S} Испод ње беху две ћерамиде, испод ћерамида лонац; у лонцу сребрне асп |
моје!«</p> <pb n="66" /> <p>Сад су њих две седеле на софи једној под прозором, па вириле кроз |
што се беле!{S} Заграбих руком и сасух две три прегрши у недра!{S} Почех да се тресем као да м |
ија послала своју Ћехаја-кадуну, са још две кадуне и девет робињица уз обичну пратњу црних и бе |
.</head> <pb n="22" /> <pb n="23" /> <p>Две недеље после дана у који је мали Иван постао манаст |
ажени и искупише се око Иконије.</p> <p>Две крупне сузе откидоше се испод њених дугих трепавица |
ас као мало дете, одмиле до пред царске двери и причестише га</p> <milestone unit="*" /> <p>Одо |
стену од пећине.{S} Она се расклопи као двери у цркви, и видех златну лествицу на којој се стар |
а десно па на лево, па кад сто момака и двеста девојака удари све у ногу, а оно као да игра јед |
та са сребрнастом поставом.{S} На једно двеста корачаји од конака, пружала се обалом ограда од |
под дугих трепавица, пресече ми срце на двоје као нека оштра сабља.{S} Из таких очију посла за |
ношаше копље са три коњска репа, а она двојица поред њега забацили на рамена шестоперне буздов |
з гомиле, и то једна жена помену најпре двојици тројици око себе, а ови изнеше пред суд, уз одо |
>Игуман благослови руком богаља па рече двојици сељака да га унесу у цркву.{S} Али се Гавран ни |
че да се повија под поветарцем, који из двојница умиљато и весело дуваше.{S} Просу се вино, про |
ону дољу спушташе.</p> <p>И звиждукање двојнице стаде и младо пастирче викну: »Ој шарове, ој г |
есма.{S} Мало даље на пољани зазвиждаше двојнице, и талас од момака и девојака поче да се повиј |
сам година, Дуваше у незграпно издељану двојницу почетак од некаквог кола.{S} По веселим очима |
прође.</p> <p>На горњем спрату у једној двокатној кући, седела је иза шимширове решетке на проз |
оли се Богу да јој помогне.{S} Изађе на двор и виде да је близу свитање.{S} Узе у торбицу једну |
оше пред лепо изрезана врата од једнога двора, у коме се низови од белог и руменог мрамора надм |
ајдучком стану ... .{S}50 </p> <p>Тајне двора Обреновића I.{S} II. ...{S} 3.-</p> <p>Злочин јед |
султанија ударила длан о длан.{S} У дну дворане, према султанији, два би нубијска горостасна цр |
ице дуж зидова, а евнуси чак доле у дну дворане.{S} Две робињице донесу једну сребрну и једну з |
{S} Ту би је ћехаја-кадуна и још једна' дворанка узеле под мишке, па је увеле у велику дворану, |
<p>»Децо, спавате ли?«</p> <p>Обе њене дворанке скочише.</p> <p>»Требаш ли нас што?« упиташе ј |
живо рече: »Аферим, аферим!« а све њене дворанке поновише за њом: »Аферим!!« На један миг, оне |
па Иконију и прођоше после по редовима дворанства.{S} А друге две донесоше у сребрним котлићим |
ве било па прошло.</p> <p>У том уђоше у дворану две, као капља, младе, високе, витоструке и тан |
а узеле под мишке, па је увеле у велику дворану, где би јој млада султанија изашла пола пута у |
к носио име »Адени«, то се и његов овај дворац прозвао »Аденистан«.</p> <p>Султан Ибраим поклон |
зела себи другог мужа?!{S} Кад бих моју дворбу поделила између мога свекра, чича Симе, мога син |
да у њему станује.{S} Да је непрестано дворе, да су поред ње и на њену службу и дању и ноћу, д |
те, које је икада у своме животу имала, двори на овај велики дан за њу.{S} И учинише јој по вољ |
ери нисам овде на сметњи.{S} Ови царски двори, ове царске баште сва ова госпоштина што се цакли |
асија Царица ...{S} 1.60 </p> <p>Весели двори Иве Загорице ...{S} 1.60</p> <p>Смиља ...{S} 1.50 |
а се и склопивши руке на појасе.</p> <p>Дворкиње се разместише у гомилице дуж зидова, а евнуси |
n="52" /> <pb n="53" /> <p>Међу дивним дворовима на Боспору, има - један који се зове:{S} Аден |
ха, неколико бостанџија и повише других дворских слугу.{S} Међу овима је Иконија нарочито запаз |
ј за свог Силиктар-агу.{S} То се високо дворско достојанство свагда давало најлепшем међу млади |
богате плени цариградске.{S} У томе је двору он <pb n="54" /> искупљао око себе и частио песни |
н. »Да ти није што криво од кога у моме двору?{S} Да ли има нешто што би ти годило и за чим жуд |
, цареви везире!{S} Свега има изобила у двору твоме, и колико ми добра чините и ти и сви твоји, |
ој од главних стаза, које су од великог дворца водиле к обали морској, између свака два поморан |
турским пословицама.{S} О самом великом дворцу причало се да му по лепоти и по богаштини мало р |
сестро, не дај ме црном Арапину, ево га де ми црним канџама срце хоће да ишчупа!«</p> <p>Бабе н |
е црква била мала, ниска и мрачна.{S} У дебелим зидинама просечени су били дуги а уски прозори, |
местио био на нос велике неке наочари у дебелом кожном оквиру, па се кроз њих удубио у срицање |
го дужи, па се онда окрете, и као кепец дебељко <pb n="86" /> остави своје сиџаде.{S} Девојкама |
анко из села Јабуке, коме је било преко деведесет година, узе реч:</p> <p>»Аман, аге и бегови, |
воју Ћехаја-кадуну, са још две кадуне и девет робињица уз обичну пратњу црних и белих евнуха, д |
е свецима, а ако га оставиш у манастиру девет година може свикнути и како се литургија служи; а |
апитати Иконију: како јој се свиди игра девојака из Мисира.</p> <p>»Е, царска кћери,« одговори |
па на лево, па кад сто момака и двеста девојака удари све у ногу, а оно као да игра један мома |
азвиждаше двојнице, и талас од момака и девојака поче да се повија под поветарцем, који из двој |
.{S} Однесоше малог Иву и једно десетак девојака, које тужно запомагаху и кукаху.{S} Мали Иво и |
анајест белих жена, а иза њих 24 младих девојака од петнајест до осамнајест година, све то бога |
ала.</p> <p>У том уђе четрнајест младих девојака: седам, свирачица с ћеманетима, цитрама, тамбу |
јом кадуном, која је била једна од оних девојака, што их Турци на сабору код манастира Св. Јова |
је била погледати та два низа од лепих девојака, разнобојне свиле, којима су се јунак зумбул и |
ало се око педесет младих и дивно лепих девојака.{S} У сваке коса беше оплетена у стотине танки |
свилене паучине покажу где нежна милина девојачка још једнако тихо снева снове невиности.{S} Из |
мирис од цвета подизаше од лепоте ових девојачких груди, испод којих је нежно материнско срце |
л' тамбуре дрхћу под манђијом дивотнога девојачког крока, ил’ девојке лебде очаране звеком од. |
каранфил надметали за зрачне погледе из девојачког ока.</p> <p>Кизлар-ага проведе Иконију кроз |
на исто тако велика и танкострука млада девојка са бледожутом ружом у златној коси, с плавим оч |
, илустрована ...{S} 1.- </p> <p>Делија девојка ...{S} 1.20 </p> <p>Мерима ...{S} 1.20 </p> <p> |
ом.{S} Једна би се висока и танкострука девојка — с црном косом, црним очима, белим челом и рум |
, а оно као да игра један момак и једна девојка.{S} Па не знаш шта је лепше погледати: да ли ст |
кадуна Хусејин-аге, која је као Српкиња девојка носила име Марица.{S} Као робињицу заплењену на |
својим витим стасом изгледаше као да је девојка.</p> <p>Опет јој дође нова једна мисао.{S} Изва |
о <pb n="86" /> остави своје сиџаде.{S} Девојкама, па и самој султанији, то се даде на смеј па |
иће да је цару жао да храни рибе морске девојкама из харема, па ће да проба да их храни бабама |
анђијом дивотнога девојачког крока, ил’ девојке лебде очаране звеком од. сребрних жица.{S} Мили |
а, док султанија пребледе, па се диже а девојке вриснуше престрављене.{S} Кизлар-ага викну две |
ва снове невиности.{S} Између сваке две девојке стојао је осмоугли сточић од седефа, а на свако |
дила; Бога ми је ево сад лепша од сваке девојке у свој Топлици; а вредна је и паметна је; удови |
и од Иконије.</p> <p>Шта је срећа једне девојке која је од младога момка, о коме је у тајности |
т хватаху и везиваху младе и лепушкасте девојке.</p> <p>Није прошло ни четврт часа, од како поч |
да и анђели чују, а ми све младе жене и девојке пожутесмо као смиље; ђаци и калуђери све више и |
»Аферим!!« На један миг, оне две шербет-девојке крочише к певачицама и у сребрним пехарима дадо |
м гласом викну: »Аферим!« И опет шербет-девојке прискочише играчицама и напојише их.</p> <p>Сул |
шта је лепше погледати: да ли стидљиву девојку, или стидљива момка, кад је у колу.{S} А стидљи |
стидљивост и чедност баш требају свакој девојци као цвету мирис и боја!{S} Бога ми, па без тога |
шта је видела у Јерусалиму, где је као девојчица од дванајест година <pb n="82" /> била, и шта |
, за њима дванајест дечака па дванајест девојчица, па ћехаја-кадуна са своје четири помоћнице, |
глас жене, којима Турци при последњој »девчурми«<ref target="#SRP18910_N1" /> децу одведоше.{S |
Ех, да ли он, чедо моје, зна сад да га деда и мајка његова очима прате!«</p> <p>»Ћути, снахо, |
>Мали се Ива окрете, па угледав мајку и деда, засијаше му се очи, и зрак радости из њих и трепе |
во ђаче, те тако мали Ива сеђаше између деда и мајке своје на простиркама испод оне старе крушк |
живо покуцала па му зашапутала: »Дедо, дедо, погледај на лево!{S} Ене нам Ивица иза леве певни |
24" /> живо покуцала па му зашапутала: »Дедо, дедо, погледај на лево!{S} Ене нам Ивица иза леве |
велика, илустрована ...{S} 1.- </p> <p>Делија девојка ...{S} 1.20 </p> <p>Мерима ...{S} 1.20 < |
а је благом, које му је дошло као његов део од богате плени цариградске.{S} У томе је двору он |
давно умро, умро је и стари кнез и већи део оних домаћина што судише Гаврану.{S} Али Гавран беј |
етнији и од тебе и од мене рекоше: »Мал дер Хиндустан, акл дер Френгистан, хижмет дер али Осман |
од мене рекоше: »Мал дер Хиндустан, акл дер Френгистан, хижмет дер али Осман,« »преко блага Хин |
р Хиндустан, акл дер Френгистан, хижмет дер али Осман,« »преко блага Хиндустана, и памети Френг |
Згрози се султанија па махну руком.{S} Дервиш онда извади из своје горње костретне одеће једну |
султанија се слатко насмеја.{S} У томе дервиш зазвижда и голуб за голубом падаше му на рамена, |
већ не оста више ни један, онда високи дервиш поче да се смањује а у исто време да се шири, до |
нешто, а ово је тек шала!«</p> <p>У том дервиш подиже у вис своју камилавку пуну змија, али с м |
лтаније, Кизлар-ага уведе унутра једног дервиша, високог, сувоњавог, црне масти и дуге црне бра |
с нама!) па ме извуку напоље да гледам дервиша и његове змије.{S} Уграбим као прилику и као на |
руку и викну: »Не, кћери царева!{S} Ова дервишева посла нису чиста посла!«</p> <p>Кад Агапија п |
{S} Кизлар-ага викну две три оштре речи дервишу, те овај баци своју високу и шиљату камилавку о |
ариградске, а устакну калпак и челенку, десет пера дванајст челенака, и тринајсто ноја тице кри |
онда се крене пут Топлице са пратњом од десет коњаника, и са царским бурунтијама на све санџак- |
а има дно своје!«</p> <p>»Нека потрошим десет хиљада дуката!« говораше одсудно и топло Ризван; |
м скупо платио!« </p> <pb n="97" /> <p>»Десет хиљада дуката!{S} Двадесет хиљада!{S} Истину ли г |
а пођоше.{S} Однесоше малог Иву и једно десетак девојака, које тужно запомагаху и кукаху.{S} Ма |
еднога дана он са својом четом и са још десетак коњаника, које му је санџак-бег од Топлице дао, |
ки љутито на своје људе.{S} Скочише њих десеторица доле, па право Иконији, одгурнув сурово оца |
сеља није никад ишла, али где год би се десила болест или смрт у кући, ту је Иконија била прва |
отскакују, час испред ње, час уз њу и с десна и с лева, и некако полусавлађиваним скакањем кази |
ко срца проспе нека света топлина.{S} И десни и леви зид беху исписани сликама светаца и небесн |
ајке, ухватио си се обема рукама за њен десни рукав; тргох те од ње и однесох те у моме наручју |
ављено, обема се рукама ухватило за њен десни рукав, па из гласа запеваше: »Јаох, моја нано, не |
ељанка пригрли дете своје и пољуби га у десни образ.{S} А Иван бризну плакати, и кроз сузе глед |
ву и лепо видим, где на јеном престолу, десно од олтара, седи цар Лазар, чисто га ево и сад гле |
о харамбаша Стојан са кнезом од села, а десно и лево од њих посадило се на троножним столичицам |
ко приђе икону да целива.{S} Поред њега десно иде гологлаво мало ђаче; носи у руци мален котлић |
де коло, па се повије око свирца, па на десно па на лево, па кад сто момака и двеста девојака у |
некаквим дубоким мислима, заљуља се на десно и на лево неколико пута, прошапута: »Еј, тешко ме |
е уђе у олтар!« — Ене, ене, погледај на десно; ене га изађе из олтара и изнесе неку књигу!{S} Ј |
ихо, па погледа полагано и застиђено на десно и на лево, да ли није кога саблазнио,</p> <p>И ле |
доврши Иконија тихо, па се љуљаше то на десно то на лево; као тешкајући се што је то све било п |
море, па би сетно пољуљала главом то на десно то на лево, и тек би јој се по неки тешки уздах и |
маховина застрла беше стену, која одмах десно од грма беше пробила зелену рудину.</p> <p>На јед |
на прсима панцире и токе сребрне; а са десног рамена висаше низ плећа стреоник од црвене кадиф |
са белим ниским турбаном око чела.{S} У десној руци држаху копља, а о бедрима ношаху криве дими |
руком икону прислонив је на прса.{S} У десној му руци кита босиљка, па њоме шкропи сваког ко п |
одонуд!«</p> <p>Стари се Јаничар диже, десном руком живо откуца темена и рече: »Да идем!«</p> |
!{S} Ено је даде попу Василију, који за десном певницом глас води!{S} Ех, да ли он, чедо моје, |
у и с црвеном ружом у коси — укипила на десном крају од ћилима пред софом, а поред једног сточи |
ћ све би готово, остајаше само да се на десном зиду у женској цркви испише: како је црква обнов |
страна.</p> <p>»Протрех очи; уштинух се десном руком за леву мишицу.{S} Јест, бејах будан и то |
урцима!«</p> <p>Један га Турчин дохвати десном руком и силно тргну, а у исто време левом руком |
им жеравицама.{S} Он стегну усне подиже десну руку претећи у вис и стисне песницу.</p> <p>Икони |
ја љета!«</p> <p>Јадна Иконија подизаше десну руку према игуману, као да га преклиње, да не гов |
Кад Иконија стиже на поток, подиже руку десну изнад обрва, заклони очи од сунца, које са запада |
астир.{S} Али су Турци у време ратова с деспотом Ђурђем град порушили и цркву запалили, те је п |
ању са ситном сољу и рече маломе: »Иво, дете моје прихвати се мало, па да се пожуримо до вечерњ |
е па грцајући рече:</p> <p>»Што плачеш, дете моје ?{S} Ваља да се не бојиш доброга оца Никодија |
им!« Па мрдну очима и веђама показав на дете, што је очевидно значило, да има нешто што не може |
на, даде се водити и посадити као да је дете; али чим му везир пусти руку он се диже на ноге, о |
е!« рече отац Никодије одважно. »Ово је дете ђаче манастирско.{S} Никада до сада наш честити ца |
ликој радости!« а очима показа на своје дете.</p> <p>»Е, ово је моје добро ђаче!« рече ведро от |
Султан као најлепше и најбистрије своје дете мазио, једнога дана кад јој цар помену о удадби, п |
бије, она само муцаше: »Моје дете! моје дете!«</p> <p>Као да није ни видела Арапина, она протрч |
абије и слабије, она само муцаше: »Моје дете! моје дете!«</p> <p>Као да није ни видела Арапина, |
> <p>Па рекав то, млада сељанка пригрли дете своје и пољуби га у десни образ.{S} А Иван бризну |
далеко чуло, па само још чвршће пригрли дете своје, и сакриваше га од погледа турских танким и |
Иконијо, аманет ти отац мој и аманет ти дете наше!« Заклех му се да ћу му оца чувати и мојом и |
о се овако матора жена заносим као неко дете!{S} Бог с тобом Иконијо!«</p> <p>То рече па се спу |
</p> <p>И везир је узе за руку као неко дете, и кроз она вратанца од седефа одведе је унутра у |
а, те Гавран, плакајући у глас као мало дете, одмиле до пред царске двери и причестише га</p> < |
о ми је: »Иконијо, гледај то наше јадно дете!{S} Дај га оцу Никодију на књигу, па нека буде од |
.{S} Пустите да с миром носимо то једно дете, те да не буде горе, много горе!«</p> <p>»Беже!« р |
их казала, да је твоја жена једно добро дете и праве царске милости према мени, простој сељанци |
грли Иву на груди своје.</p> <p>»Дај то дете овамо! цару треба!« викну Турчин.</p> <p>Окрете се |
м Турчиновим полуобамрла, чу вику свога детета; подиже се на једну руку, и збуњено погледаше ок |
род зна, кукоља нема, усади у срце мога детета по које зрно, па ако буде божја воља, оно ће да |
растрезни је из бунила нов врисак њеног детета : »Нано, не дај ме нано!«</p> <p>Одмах јој би ја |
значило, да има нешто што не може пред дететом да јој каже.</p> <p>У порти седоше на клупу исп |
но заплакала и узела нарицати за својим дететом, док је снага не изда и сузе не угуше.{S} Па он |
нашега народа има пословица: не дао Бог детету што му га мати зажели!«</p> <p>»Жена и није свуд |
за дуго оком тренути.{S} Мишљаше о свом детету; премишљаше шта ли ће од њега бити; ко зна, можд |
оје здравље.{S} Слушам шта сељани о том детету говоре, и видим да се за њ везују пусти снови лу |
сред поља и усред лугова, осећала би се детињски срећна.{S} Чинило би јој се да јој је свака ти |
ти фајда бити неће, јер су махом крџава деца у сиротиње од последњих година.{S} Него пошљи по о |
плавим и златним перјем, за које ми ова деца овде кажу да говоре турски и арапски, а оно све те |
шше +++прибирање+++ и одвођење мушке +++деце+++ рајине, којим се војска турска и +++државна+++ |
овако :</p> <p>»Во Христу братија моја, децо моја, христољубиви и благочестиви народе!{S} За ов |
</p> <pb n="81" /> <p>»Тако вам очију, децо моја, немојте ме више мучити!{S} Волим вас обе, је |
</p> <p>»Нисам мислила да вас расплачем децо!« рече Иконија, као да је осећала да је у неколико |
конија повиче са своје постеље:</p> <p>»Децо, спавате ли?«</p> <p>Обе њене дворанке скочише.</p |
заћутало уздисање овог јадног народа за децом, коју цареви људи пробраше и однеше из овога крај |
ена сестра од тетке, Макрена, с мужем и децом, па су се лепо наместили разастрв костретне поњав |
»девчурми«<ref target="#SRP18910_N1" /> децу одведоше.{S} Калуђерове речи позледише многоме срц |
и својој говориле.{S} Ходите да вас као децу моју пољубим!«</p> <p>Обе младе жене разрогачише о |
нако има по више година како не дизасмо децу у овом вилајету.{S} Време је да проберемо јуначко |
сваке седме године пробере нашу најбољу децу, па их носи да му служе као Аџем-оглани и Ич-оглан |
{S} Иза њих корачаху сложно дванаесторо дечака, све по четворица у једној врсти.{S} Беху обучен |
анајест црних евнуха, за њима дванајест дечака па дванајест девојчица, па ћехаја-кадуна са свој |
што поред коња његова корачаху по шест дечака са црним малим шубарицама, црвеним доламама и жу |
и било, само што је сад ваљада стотину дечака, са шареним фењерима ишло, нешто напред, а нешто |
ико је било танких робињица и брзоногих дечака од 12 година у доњим одајама.{S} Иконија није ни |
нечега.{S} Пре тако пет година, дође у Дечане неки Србин из Далмације, који се враћаше из покл |
ш куд ћеш пре.{S} Поручише нам калуђери Дечански: ето Арбанаса на манастар!{S} Ломисмо се забад |
ајући смерно пред-а-се.</p> <p>Калуђери дечански дивно одслужише летургију, па онда пред сам св |
је.</p> <p>У очи самог Ивањ-дна, игуман дечански с мноштвом калуђера и попова посвети цркву и о |
другима.{S} Па се онда опет диже игуман дечански и поче овако :</p> <p>»Во Христу братија моја, |
у славу.{S} Усташе сви на ноге и игуман дечански узе дивно говорити: о Богу, о народу, о црквам |
раг!«</p> <p>»Знам ја«, прихвати игуман дечански; »и ми смо се питали за то.{S} Него смо се сет |
кроз густе гомиле народа.</p> <p>Игуман дечански, у широкој црној мантији са гвозденим крстом о |
г Ивањ-дна, и посла уместо себе игумана Дечанског Јеротија.</p> <p>И дође игуман Јеротије са ше |
њак седну за совру.{S} Посадише игумана дечанског у врх совре, па онда калуђере и попове све по |
ар ја да будем монастирско ђаче?« упита дечко све невеселији, па се загледа крупним својим плав |
ком камилавком, а обојица у џубетима од дибе с навратком и <pb n="74" /> первазима од зибелина. |
охе, неко са кунтушима и са бињишима од дибе-тканице златном и сребрном жицом испреткане, са зи |
баште сва ова госпоштина што се цакли у диби и кадифи, све то лепо приличи царевој кћери и царе |
а ових наступише риџали царства, аге од Дивана и од царској Сараја, кади-аскери, беглер-бези па |
н!« привика момчадија, која то гледаше, дивећи се старцу. »Их, болан! чича Сима даде сребрн гро |
а.{S} Иконија не знађаше чему пре да се диви, да ли овом дрвљу са зрелим родом и цветом у једно |
сом, пружило се џбуње од леске, вињаге, дивље руже, мирисно дахом цвета од орлових ноктију.{S} |
ли разастрв костретне поњаве под једном дивљом крушком.{S} Донели су пуно котарица са свакојаки |
о!«</p> <p>То рече па се спусти под ону дивљу ружу.{S} Одвеза опанке, скиде чарапе, веза их јед |
е благи!« рекох, »да силног богатства и дивне лепоте!{S} Овако нешто нема ни у турског цара, а |
ма, чоси и кадифи.</p> <p>Везир је овај дивни мали конак дао својој мајци Иконији да у њему ста |
лалета: по споду персијски ћилимови са дивним шарама у меканим и загаситим бојама, на три стра |
ad> <pb n="52" /> <pb n="53" /> <p>Међу дивним дворовима на Боспору, има - један који се зове:{ |
сташе сви на ноге и игуман дечански узе дивно говорити: о Богу, о народу, о црквама божјим, о и |
тране, поређало се око педесет младих и дивно лепих девојака.{S} У сваке коса беше оплетена у с |
рно пред-а-се.</p> <p>Калуђери дечански дивно одслужише летургију, па онда пред сам свршетак уз |
ао зет царев, везир царев и господар од дивнога Аденистана.</p> <p>Свадба се његова обавила са |
це.</p> <p>Иза њих јахаше Спахи-баша на дивном арапском коњу.{S} Био је одевен као и друге спах |
а онда кроз неко смиље изађосмо у једну дивну башту.{S} Сунце грануло па обасјало цвеће, да ти |
знаш, да л' тамбуре дрхћу под манђијом дивотнога девојачког крока, ил’ девојке лебде очаране з |
молио Богу за сиротињу српску, и кад се дигао, чуо је из олтара разговетно ове речи: »Не дај се |
ђу својима, а ето је се црква из урвина дигла и пропојала!«</p> <p>Иконија отиде па се намести |
Ракетић.{S} Он јој тобож помагаше да се дигне, али јој на ухо полагано шапну: »Не рекох ли ти, |
Неколико жена и људи помогоше јој да се дигне.{S} Међу њима беше и — Гавран Ракетић.{S} Он јој |
ничега прихватити, онда четири робињице дигоше сребрну синију и однесоше.{S} Тада би млада султ |
скине.{S} Изгруваше га, и крвава у лицу дигоше га на руке, да га изнесу на чистину.</p> <p>Хара |
у даљини прихватан од гомиле до гомиле, диже се око совре слаткогласно брујање калуђерског »Мно |
> <p>Заплака се Иконија, закукаше жене, диже се граја, и кнез и Хусејин-ага имађаху муке да је |
ерусалиму, а оно се <pb n="87" /> свима диже коса на глави, и мислиш диже се кубе горе у кебо, |
да не чу кад Иконија с Ивом уђе, па не диже главе нити мрдну густим веђама.</p> <p>Иконија ћут |
на њ наслонила.</p> <p>Дође време да се диже у славу.{S} Усташе сви на ноге и игуман дечански у |
м местима из гомилица народа поче да се диже песма.{S} Мало даље на пољани зазвиждаше двојнице, |
некадашњег свога посинка.{S} Иконија се диже са постеље, <pb n="36" /> те га пред кућом дочека |
ачи: да је везирова мајка уморна, па се диже, опрости се с њоме и нареди да је опет у њен конак |
во змија, док султанија пребледе, па се диже а девојке вриснуше престрављене.{S} Кизлар-ага вик |
Змајевој стени!« одвикну пастирче па се диже и пође за псима.</p> <p>У том изађе из шумарице на |
дете; али чим му везир пусти руку он се диже на ноге, одмаче се са сиџадета и са највећим страх |
овуд и одонуд!«</p> <p>Стари се Јаничар диже, десном руком живо откуца темена и рече: »Да идем! |
ђе на праг од селамлика, млади се везир диже са свога перзијског сиџадета, пружи према старцу о |
ком и свима другима.{S} Па се онда опет диже игуман дечански и поче овако :</p> <p>»Во Христу б |
" /> свима диже коса на глави, и мислиш диже се кубе горе у кебо, да отклони цркву да и анђели |
вати у коштац с једним Турчином.</p> <p>Диже се просто урнебес од вике, вриске и запомагања.</p |
бре, сиротињске мајке, Иконије!«</p> <p>Диже се усклик од народа као грмљавина, и разнесе на св |
сподство, а час опет поносито и с фрком дижући главу у вис, као да нестрпљиво тражи да види да |
алах и онако има по више година како не дизасмо децу у овом вилајету.{S} Време је да проберемо |
а и пламена који се из манастира у небо дизаше.{S} Опазише да једна сељанка трчи за њима.{S} Је |
} Узенгије су му биле од злата а тако и дизгини, са којих је висило на свакој страни по дванаје |
аху се овда и онда да погледају стуб од дима и пламена који се из манастира у небо дизаше.{S} О |
е голе јатагане, а у рукама једни криве димискије а други гвоздене топузе.</p> <p>Испадоше напр |
држаху копља, а о бедрима ношаху криве димискије.{S} И опрема коњска била је богата, све од са |
жаху сребрне наџаке, а други голе сабље димискије.{S} Било их је страшно погледати, а тешко је |
зит дао своју царску реч раји да јој не дира у цркве и манастире.{S} Ако ти не вермаш царску ре |
а, која је дотле била мирна да је једва дихала, сада се уздрма као тежак талас, па с виком писк |
ш као да се нешто препала била, и једва дихаше.{S} Као да јој све мисли, све срце, сва душа одо |
еку подлогу од тек покошене траве, која дихаше мирисом од Ивањског цвећа и мајкине душице.{S} И |
едном куту савио беше у клупче па тешко дихаше.{S} Ватра му беше подузела образе; сув језик беш |
био порту око цркве, па се ућутао једва дише, само да чује, како калуђери и попови у цркви поје |
<p>Кад дахну мирисом, којим шума у зору дише, срце јој живље закуца.{S} Осети како је обузе нек |
оше.{S} Тада би млада султанија ударила длан о длан.{S} У дну дворане, према султанији, два би |
Тада би млада султанија ударила длан о длан.{S} У дну дворане, према султанији, два би нубијск |
га ми«, рече, »носи ме као мало воде на длану, радим с њиме што хоћу, заповедам му како хоћу, м |
и: да се црква посвети у очи самог Ивањ-дна, и посла уместо себе игумана Дечанског Јеротија.</p |
смрти станује.</p> <p>У очи самог Ивањ-дна, игуман дечански с мноштвом калуђера и попова посве |
си царев везир, опет и твоја хазна има дно своје!«</p> <p>»Нека потрошим десет хиљада дуката!« |
ада султанија ударила длан о длан.{S} У дну дворане, према султанији, два би нубијска горостасн |
омилице дуж зидова, а евнуси чак доле у дну дворане.{S} Две робињице донесу једну сребрну и јед |
чакшире, на ковчама триста трепетљика, до колена од сухога злата, и обуче чизме цариградске, а |
ека му је слава! — данас састали да се, до његове воље, више не растајемо!{S} Ходи да те водим |
свршио, а ја остах да кукам без гроба а до мога гроба!{S} Нека га, скотина једна!»</p> <p>Из св |
што ће да те снађе, не жали ни на кога до на себе саму!{S} Ова рука која жуди да ти милује гру |
прилици показа да неће да нас остави да до краја пропаднемо, а одмах за тим имамо да захвалимо |
Ово је дете ђаче манастирско.{S} Никада до сада наш честити цар није одводио ђаке из цркава, је |
новој.</p> <p>Имало је скоро сахат хода до пећине.{S} Док на једном извору у шуми наточи крчаг |
и царева рајо има мени петнајест конака до Стамбола.{S} Ето нека се Иконија ноћас спреми, па да |
ине танких витица, па падаше по плећима до испод појаса; шалваре им беху од разнобојне свиле, ж |
ат час савијајући ниско као да се клања до земље сиротињи и фукари, која иза леђа јаничарских з |
птицама свакојаким, од малог царића па до орла камењара; док се јата голубова и грлица лепршах |
нека тамо по ливадама пронесу од цвета до цвета, и од листа до листа: како се Иконија овде мед |
а пронесу од цвета до цвета, и од листа до листа: како се Иконија овде медом храни, у свиленом |
а, скотина једна!»</p> <p>Из свога кута до огњишта, стари чича Симо, који је ретко кад шта гово |
ите човека, коме се суди, да се исприча до миле воље!« рече озбиљно кнез са зачеља.</p> <p>»Свр |
од како је царевине ни један син, дошав до силе и госпоштине није учинио за своју мајку сиротиц |
мог црвеног мерџана; па онда зидови све до <pb n="102" /> под саму стреју од самог биљура, па с |
бра.{S} Вратих се у пећину, подигох све до последње аспре и одох кући пун радости, Да вам не ду |
а узе да прича све по реду, па кад дође до онога како Турци полетеше по сабору с голим ножевима |
а кроз густу гомилу света, док не стиже до оца Никодија.{S} Па онда полагано корачаше иза њега |
а иде све по реду, имаш ти мало по дуже до самртнога часа од мене.{S} Него хајдмо из ове мемљив |
плакајући у глас као мало дете, одмиле до пред царске двери и причестише га</p> <milestone uni |
он губљаше у даљини прихватан од гомиле до гомиле, диже се око совре слаткогласно брујање калуђ |
а руке, па четвороношке полагано домиле до ње.{S} Она се одмаче један корак натраг.{S} Гавран п |
у се, да се подаве, ко ће пре да стигне до ње, да јој руку као светињи каквој пољубе.</p> <p>По |
ио и вукао би се четвороношке од пећине до једне колибе, коју му на једном брежуљку а у сувоти |
све лепше од лепших, клањале би јој се до земље, а нека би се сагибала да је и скуте љуби.{S} |
рски вуци жива поједу.{S} Кућа да му се до темеља спали; земљу да нико не прихвата за седам год |
у га да пошље своје гавранове да одлете до Лежимира, нека загачу дрвљу и камењу: како се Икониј |
хову да пошље неколико чела, нек одлете до Лежимира, и нека тамо по ливадама пронесу од цвета д |
т у царевој земљи.{S} Најтеже је раји и до срца је боли, кад цар сваке седме године пробере наш |
лико пута, прошапута: »Еј, тешко мени и до Бога мога!« Па онда се исправи и одважно рече:</p> < |
млеко белих арапских хатова, с густим и до земље црним реповима.{S} Њихови рахтови беху од суво |
брзо опорави.{S} Оста у порти на трави до свршетка бденија.{S} Око ње се искупише кнез и главн |
ал’ поносној памет повратила.{S} Ако ми до захода сунца у уторак не пошљеш реч да пристајош да |
м даде једна ћелијца при земљи да у њој до смрти станује.</p> <p>У очи самог Ивањ-дна, игуман д |
у ми дође старац с великом белом брадом до <pb n="40" /> испод појаса, наслони се на дрвену шта |
а да се пожуримо до вечерње да стигнемо до Св. Јована да видимо оца Никодија!«</p> <p>»А што "ћ |
оје прихвати се мало, па да се пожуримо до вечерње да стигнемо до Св. Јована да видимо оца Нико |
, »али те бистра вода може однети ноћас до на груди каквој вили!</p> <p>Па онда изађе из воде, |
иза њих 24 младих девојака од петнајест до осамнајест година, све то богато обучено и накићено, |
ар љуби!»</p> <p>Па онда — подиже сукњу до колена и загази у поток.</p> <p>Подиђе је милина од |
рана одвела чича Симу у један сто одмах до преграде, која одваја женску од мушке цркве.{S} Наме |
аша Стојан са неколико хајдука оружаних до зуба.{S} Он је био поочим Иконијином Миленку, који ј |
ме чак натраг у моју младост и у срећно доба, кад је црква Св. Јована појала.{S} Боже благи! ка |
ти према мени, простој сељанци, а ти си добар као добар дан, и ако си везир турскога цара!«</p> |
ени, простој сељанци, а ти си добар као добар дан, и ако си везир турскога цара!«</p> <p>Ризван |
ли Иконији, колико јој је стари Јаничар добар. »Бога ми«, рече, »носи ме као мало воде на длану |
/p> <p>»По опроштају који си од Иконије добио, по благослову који ја од светог патријара имам п |
ори :</p> <p>«А ене! одкуда ти Иконијо, добра жено!«</p> <p>»Благослови свети оче!« рече Икониј |
се он кроз тебе свети, јер ми кроз тебе добра чини.{S} Нека је слава Богу, који је дао да има д |
војом речју да од мене начиниш срећна и добра човека, или сотону <pb n="19" /> у човечијем обли |
има изобила у двору твоме, и колико ми добра чините и ти и сви твоји, већ и не ваља, хоће скор |
> <pb n="16" /> <p>Поток је био поширок добра три хвата а дубок по средини око две стопе.{S} Би |
пушташ у цркву, коју си ти сам од суза добре једне жене саградио!«</p> <p>За њим иђаше игуман |
ити!{S} Волим вас обе, јер видим да сте добре душе; али не могу да волим службу вашу.{S} Боли м |
торке овог светог храма, у здравље наше добре, сиротињске мајке, Иконије!«</p> <p>Диже се ускли |
</p> <p>»Али ти не знаш да је умрла!{S} Добри мој Лала, ево сад царевом везиру добро да учиниш! |
сам, бога ми, године су!{S} Сви сте ми добри и предобри.{S} Али кад прођем поред оних ваших ти |
штеним.</p> <p>»Не, не, није друге, мој добри Лала, већ да поред мене седнеш!{S} Ово је твоја к |
асуо, ова данас није најмања!{S} О, мој добри Лала, о мој стриче и први учитељу, добро си ми до |
, и раније не помену?!{S} Али нека је у добри час!{S} Ево ћу испросити у цара ферман; даћу благ |
дознало и опет као са неком стравом. »У добри час дођох да моје очи и ту светињу виде!«</p> <p> |
научи да служи цару и царевини !« — »У добри час, верна рајо!« рече ми санџак-бег; »неће ти на |
да ћеш бити срећнија међу својим људма, добро, ево ћу да ти сазидам конак тамо, напунићу га сва |
, ако сте царској раји дошли на весеље, добро сте нам дошли, и послужићемо вас са свим што нам |
Иконија извади из шаренице један убрус, добро га покваси водом из крчага, положи га несрећнику |
обри Лала, о мој стриче и први учитељу, добро си ми дошао!«</p> <p>И поведе га за руку и посади |
Бог помогне, те да прихвати да сам чува добро име свога оца.{S} Где би ми памет била, а куд би |
добро очи кад ти покажем везира, да га добро видиш, да се не препаднеш кад те после пред њега |
у тај лепи сан, који даће Бог да је на добро као и све што је на добро испало!«</p> <p>»Нека б |
Бог да је на добро као и све што је на добро испало!«</p> <p>»Нека буде у свему како Бог хоће! |
сприча све што јој је тешко.</p> <p>»Па добро, ево да ти све и кажем:</p> <p>»Прво и прво све м |
ро и драго камење.</p> <p>Иконија га је добро уочила.{S} Њени се погледи залепише за њ, и он их |
ма на овоме свету уцвељена била, ако је добро ово што учиних, нека је за здравље моме Иви ако ј |
инама манастира.</p> <p>»Ово нешто није добро!« рече Иконија, а сва претрнула беше. »Седите ви |
а на своје дете.</p> <p>»Е, ово је моје добро ђаче!« рече ведро отац Никодије. »Ако пође тако и |
, да му га дода да се напије.{S} Кад се добро напи, лакну му и разведри се, и онда упре своје п |
дног старца Србина калуђера и с њиме се добро упознао.{S} Кад су се растајали, стари му калуђер |
заиска још један гутљај ракије, повуче добро из једне чутурице, коју му дадоше па онда поче:</ |
ерваженим.</p> <p>»Е сад, отварај очи и добро гледај!» викну Хусејин Иконији; »ево га наш везир |
трче да јаве да иде Падишах.{S} Отвори добро очи кад ти покажем везира, да га добро видиш, да |
глава, а срце ти није само јуначко него добро и праведно.{S} Ти видиш како је, а ја само да ти |
.. немам речи да опишем какво је велико добро овим своме народу учинила.{S} Није само запалила |
д не бих казала, да је твоја жена једно добро дете и праве царске милости према мени, простој с |
е да се <pb n="107" /> помиње као једно добро и светло име докле је год народа српског.{S} И тр |
екрсти, јер старац нит добро виђаше нит добро чујаше.</p> <p>Тек би га овда и онда Иконија по р |
ад треба да се прекрсти, јер старац нит добро виђаше нит добро чујаше.</p> <p>Тек би га овда и |
з њих удубио у срицање једне речи, коју добро беше притиснуо прстом да му се како не омакне.{S} |
Добри мој Лала, ево сад царевом везиру добро да учиниш!{S} Пођи у Сирф-вилајет, отиди у село к |
чеш, дете моје ?{S} Ваља да се не бојиш доброга оца Никодија ?{S} Он ће тебе лепо да пази!« </p |
ах за тим имамо да захвалимо оној жени, доброј и смерној, од суза које је Бог ову цркву и сагра |
ош веће богаство могу да помогну једном добром сину, да матери својој засведочи своје велико по |
Нека је слава Богу, који је дао да има доброта женска!«</p> </div> <pb n="51" /> <div type="ch |
, далеко од мојих гробова.{S} По твојој доброти ти би и пролио сузу, али ко ће наћи попа да ми |
и јасно рече цару, да је о јунаштву и о доброти Ризван-бега толико слушала, да већ не може срећ |
бињицама?!{S} А данас си нам ти, твојом добротом, растопила у ове сузе лед око њега и ево нађос |
емо тамо, нано?« упита Ива одломив себи добру кришку погаче.</p> <p>Сељанка не одговори одмах, |
аповеди да му Јаничара одмах у селамлик доведе.</p> <p>Кад стари Јаничар, у жутим мествама, сме |
е знаш, распитај за њу.{S} Ако је жива, доведи је амо; ако је умрла, подај сиротињи хиљаду аспр |
дије, Бог па ти!« поче Иконија. »Ево ти доведох мога сина да га упутиш како да служи Богу и нар |
тој гомили. </p> <pb n="39" /> <p>У том доведоше из шуме Гаврана, везана, гологлава, босонога, |
љана да по шуми потраже Гаврана и да га доведу.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тек је сунце било |
е, млинови и виногради купе, даћу да се доведу калуђери па нека црква пропоји као твоја задужби |
том извору умио.</p> <p>Иконија је била довезла на волујским колима старога чича Симу.{S} С њом |
<p>Иконија, Шекер-кадуна и Хусејин-ага довезоше се на везировом кајику из Стамбола у Аденистан |
ом тужном часу, да је она рђа од човека довео Турке да се мени освети?!«</p> <p>»Да се теби осв |
се праћака, и узјаха свога коња.</p> <p>Довикаше се Турци, искупише се и онда пођоше.{S} Однесо |
оживела!« А они који беху далеко од ње, довикиваху јој: »Ама изиди на горњи праг од цркве, да т |
луђер се нешто био узврпољио, не могаше довољно да кашљуцањем спреми грло, скиде камилавку, про |
и кћи Хусејину.{S} Али она се не могаше довољно да нахвали Иконији, колико јој је стари Јаничар |
султанија чује!{S} Еј, еј, авај нама!« доврши Иконија тихо, па се љуљаше то на десно то на лев |
пуно две године да се грађевина са свим доврши и да се црква изнутра испише.{S} Везир је пратио |
луђера није видела шта би, него својски довршиваху своје »многаја љета«.</p> <p>Кад га свршише, |
аши да се зове Хусејин, да је чорбаџија Доганџија које чувају стари Сарај у Једрену, и да је до |
нестало.{S} Сељани се искупише на тајни договор шта да раде.{S} Мишљаху да пошљу брзохотце да п |
а се при пречи »матере Ризвана везира«, дода још: »а подружја Миленка Хајдука, кога Бог да прос |
е са извора, Гавран је замоли, да му га дода да се напије.{S} Кад се добро напи, лакну му и раз |
о место маховином покривено.{S} Па онда додирну истом штаком стену од пећине.{S} Она се расклоп |
101" /> нечега.{S} Пре тако пет година, дође у Дечане неки Србин из Далмације, који се враћаше |
ира, док дотрча један инок да нам каже: дође човек и рече: спалише Турци Св. Јована у Топлици и |
/> <p>У том навалише и жене, па с њима дође и Иконија, по коју је кнез већ послао био.{S} Каза |
конија узе да прича све по реду, па кад дође до онога како Турци полетеше по сабору с голим нож |
бе игумана Дечанског Јеротија.</p> <p>И дође игуман Јеротије са шест калуђера, и дођоше попови |
но исто што рекох мојој Макрени, кад ми дође пре шест недеља.{S} Немој, Гавро, да чиниш неправд |
им и заспах на гуњцу моме.{S} На сну ми дође старац с великом белом брадом до <pb n="40" /> исп |
даше као да је девојка.</p> <p>Опет јој дође нова једна мисао.{S} Извади ружу из косе, пољуби ј |
, па да мирно умрем, кад ми суђен данак дође!«</p> <p>»Па зар ја да будем монастирско ђаче?« уп |
етом одмах к Лежимиру похита.{S} Али им дође порука од Иконије, да тога не чине.{S} Не вреди да |
било свршило кад Иконија са малим Ивом дође на капију велике куле.{S} Ту она даде Иви онај сли |
Јованци кад ми пре годину дана први пут дође по твојој жељи; и оно исто што рекох мојој Макрени |
га ма само глава заболе.</p> <p>У јутру дође Хусејин-ага са својим Турцима и с арабом пред њену |
вењака и мало се на њ наслонила.</p> <p>Дође време да се диже у славу.{S} Усташе сви на ноге и |
ог, па покривена златним тепелуцима.{S} Дођосмо пред главна врата, а она све од самог сребра бе |
кве, да те сви видимо!?{S} Има нас који дођосмо из далека; дај да ти очи сагледамо, те да нашим |
унце већ беше огрануло.{S} Огрејах се и дођох себи; охрабрих се и обвеселих видев пуна недра ср |
опет као са неком стравом. »У добри час дођох да моје очи и ту светињу виде!«</p> <p>»Јесте, Бо |
е кнез и главни домаћин из њена села, а дођоше после и калуђери и попови и одоше сви у велику т |
/> <pb n="45" /> <p>Пред вече тога дана дођоше жене, те причаше Иконији и Чича Сими све шта је |
срце хоће да ишчупа!«</p> <p>Бабе неке дођоше те јој бајаху свака на свој начин.{S} Пети дан И |
ође игуман Јеротије са шест калуђера, и дођоше попови из Топлице, са Ситнице и са Ибра, и искуп |
{S} Боже благи! кад се сетим кад једном дођоше калуђери из Пећи с патријарковим ђацима па запев |
кроз све твоје муке, кад си овакав дан доживела!« А они који беху далеко од ње, довикиваху јој |
ао у својој књизи.{S} Твоја мајка не ће доживети, али опет за то може бити да ћеш ти јахати бел |
анашке пушке срце разнеле, него што ето доживех да те опет гледам где се вијеш као тужна кукави |
јега стада.{S} О да ми Бог хоће дати да доживим да то очима видим, па да мирно умрем, кад ми су |
ји дан мога живота.{S} Бог ми је дао да доживим радост да видим да ова црква опет пропоји на сл |
поче да гмиже по ћилиму силество змија, док султанија пребледе, па се диже а девојке вриснуше п |
рихваташе сваку реч громкијим одзивима, док се ови не сложише у праву грмљавину.{S} Кад и после |
!{S} Ломисмо се забадава око манастира, док дотрча један инок да нам каже: дође човек и рече: с |
ме свекру пута кроз густу гомилу света, док не стиже до оца Никодија.{S} Па онда полагано корач |
а се смањује а у исто време да се шири, док не поста шири него дужи, па се онда окрете, и као к |
а после и да је брани од сваке напасти, док је год жив.{S} Везир му преда берат, којим га цар у |
ала и узела нарицати за својим дететом, док је снага не изда и сузе не угуше.{S} Па онда би пал |
огу, да је још не позивље на онај свет, док не чује, да је црква опет запојала. </p> <pb n="99" |
м, од малог царића па до орла камењара; док се јата голубова и грлица лепршаху у сунчевом зраку |
»Седите ви овде где сте, <pb n="27" /> док ја отрчим и видим шта је.{S} Ходи Иво с наном твојо |
и ево лепо видим где ми мозак лапи!{S} Док бејах млађи, могадијах да намиришем од куда Турци и |
Имало је скоро сахат хода до пећине.{S} Док на једном извору у шуми наточи крчаг водом и док ст |
а редом ко се исповедио и приступио.{S} Док се други народ причешћивао, дотле се у једном куту |
p> <p>»Ти памтиш све како је било !?{S} Док си био наш уста у Сарају, никад ми ништа помињао ни |
и немоћан како је, само ти одмаже.{S} А док ти мали Иво за помоћ прирасте, требаће доста година |
атну лествицу на којој се старац пењаше док не зађе за облаке!«</p> <p>»Бог и душа, сврнуо је с |
дном извору у шуми наточи крчаг водом и док стиже пред пећину, беше већ лепо свануло.{S} Застад |
ва«, Ако је жива, па се мучи у сиротињи док ја газим по свили и кадифи, како ће то да изгледа п |
стеље и почне да јој прича, и прича јој док везирова мајка не падне у тихи сан.</p> </div> <pb |
шљах: еј, Боже, тако је то и у нас било док имадосмо своје цареве!{S} Да ти мој ага чујеш, кад |
жудиш, а што ми овде не можемо да знамо док нам ти не кажеш?!«</p> <p>»Хвала ти, цареви везире! |
ку, али не скидаше погледа свога са ње, докле га поносити коњ његов не однесе даље низ ову живу |
/> помиње као једно добро и светло име докле је год народа српског.{S} И треба тако.{S} А сад |
че Никодије!« одговори Иконија.</p> <p>»Долазећи данас к цркви, ниси ли се с ким год на путу су |
нка тихо роморећи.{S} Обалом на коју се долази од манастира тихом једном зеленом косом, пружило |
од њега препала.{S} Није, него ми тако долази свагда, чим угледам Арапина, сва се стресем и на |
а те боли, јер биће да сва моја сетност долази од луде памети једне старе и просте жене!«</p> < |
е задовољна.</p> <p>Свакога понедеоника долазио је сам лично да је види, и да с њоме поседи мал |
амена, по кратка, густа, проседа брада, долама бела, као да је од сребрне тканице, по њојзи кру |
боје, јахаше леп млад човек.{S} Његова долама од црвене кадифе била је тако богато златом изве |
чака са црним малим шубарицама, црвеним доламама и жутим шалварама.</p> <p>Удари други царски ј |
дна чета Јаничара на коњима, са црвеним доламама поврх зелених шалвара, са златним токама на пр |
, без оружја и само са дугачким зеленим доламама, којих скутови беху подигнути па за појас прид |
орачаху сложно »Балтаџије« са скрлетним доламама и белим турбанима, носећи у рукама сребрне наџ |
корачаху у ногу Хербаџије, у скрлетним доламама, а са тигровом кожом о левом рамену; у рукама |
ле калпаке, а поврх белих шалвара плаве доламе.</p> <p>Па онда наиђе Једна чета Јаничара на коњ |
брани, носили су црвене шалваре, зелене доламе, на прсима панцире и токе сребрне; а са десног р |
исоко уздигнутим; Св. Ђорђе у скрлетној долами, на белом коњу, витим копљем пробада зелену ажда |
анцијера, на панцијер румену доламу, по долами троје токе сјајне, једне вите а друге салите, а |
уљу челик панцијера, на панцијер румену доламу, по долами троје токе сјајне, једне вите а друге |
а.</p> <p>Сад се све село било узбунило доласком турских коњаника и шарене арабе.{S} Искупише с |
исоку и шиљату камилавку од сивог сукна доле на под, а змије све једна преко друге навалише да |
а своје људе.{S} Скочише њих десеторица доле, па право Иконији, одгурнув сурово оца Никодија на |
лави сафир, па се млазови спуштајући се доле скристалисали пре, него што су се златне, бисерне |
ише у гомилице дуж зидова, а евнуси чак доле у дну дворане.{S} Две робињице донесу једну сребрн |
писмо златно исписано; па погледај ово доле на широко и на дугачко изведено црвеним мастилом: |
ој под прозором, па вириле кроз решетку доле на улицу.{S} Иза њих је стајао стари Јаничар озбиљ |
p> <p>Радетића Мара ...{S} 1.50 </p> <p>Доле оружје I.{S} II. ...{S} 2.- </p> </div> <div type= |
срце на смрт рањено било.</p> <p>У том долете на коњу сам вођа турски.{S} Просу турску бујицу |
род, који је веран остао прелазећи кроз долину смрти, нашао, да га Бог на излазу из ње дочекује |
ни копаоника, која се спушта у топличку долину, има једна мала заравањ на којој је стајао и пој |
во к шумарици која се са ове косе у ону дољу спушташе.</p> <p>И звиждукање двојнице стаде и мла |
тим Иконији, за коју мишљах негда да ми дом као сунце греје.{S} Али ето, у место једне грудве с |
кра, чича Симе, мога сина Иве и другога дома господара, бојим се не би ни на једног дошло колик |
<milestone unit="*" /> <p>Да би стигла дома још за видела, Иконија удари преким путем на поток |
p> <p>Сутра дан Иконија је радила своје домаће послове невесела и замишљена.{S} Цео низ њезиних |
ја.{S} Око ње се искупише кнез и главни домаћин из њена села, а дођоше после и калуђери и попов |
оличицама по шест, годинама најстаријих домаћина.{S} Око њих се слегли сељани у густој гомили. |
<p>У брзо се свих дванајест најстаријих домаћина сложише да за овако страшну кривицу Гавран тре |
о, умро је и стари кнез и већи део оних домаћина што судише Гаврану.{S} Али Гавран бејаше још ж |
, а кнез и кметови од Лежимира, баш као домаћини, све гологлави дочекиваху госте.</p> <p>»Благо |
а и старим и младим, поклони се кнезу и домаћинима, мољаше све да јој опросте ако се на овом св |
не пошљеш реч да пристајош да ми будеш домаћица, онда за оно што ће да те снађе, не жали ни на |
паде на руке, па четвороношке полагано домиле до ње.{S} Она се одмаче један корак натраг.{S} Г |
ај да ти очи сагледамо, те да нашима на дому кажемо: видесмо цркву божју, и видесмо угодницу бо |
е говоре. </p> <p>Стојан је дошао право дому некадашњег свога посинка.{S} Иконија се диже са по |
м, чутуру с вином, и све друго што беше донела и изађе из пећине.</p> <p>Кад дахну мирисом, кој |
себе на софу. </p> <p>Тада би робињице донеле велику једну сребрну синију, наместиле је на осм |
не поњаве под једном дивљом крушком.{S} Донели су пуно котарица са свакојаким јестивом, и по ви |
оћу, молим се Богу по српски, чак ми је донео од некуд стару икону богородице; живим ти без бри |
буде божја воља, оно ће да никне и плод донесе.{S} Научи га колико ти знаш, па ће Миленкова душ |
тиде Иконија да обиђе богаља.{S} Кад му донесе крчаг воде са извора, Гавран је замоли, да му га |
по редовима дворанства.{S} А друге две донесоше у сребрним котлићима миришљаву воду од руже, п |
чак доле у дну дворане.{S} Две робињице донесу једну сребрну и једну златну кадионицу, баце у њ |
о несрећни Гавран, кога је Иконија дала донети из планине, па наредила: да му се у конаку манас |
ише не говори чича него да јој их ветар доноси из оне пећине у планини.{S} Опет сама себи говор |
сваке суботе она и друге жене из села, доносиле су раденицима понуде у погачама, сиру, кајмаку |
груди, чупала своје косе и што је грло доносило викаше непрекидно: »Аман вам Турци, оставте ми |
, што им га тихи поветарац <pb n="6" /> доношаше; кудравим реповима узеше махати задовољно, па |
арема.</p> <p>Звао се »Седефли-шкољка.« Доњи му је кат био од белог мрамора, а горњи од стакла |
ињица и брзоногих дечака од 12 година у доњим одајама.{S} Иконија није ни знала.</p> <p>Гркињи |
х и белих евнуха, да је од њеног конака допрате у харем.{S} Иконија је свагда водила собом и св |
конак отпрате онако, како су је у харем допратили били.{S} Тако је и било, само што је сад ваља |
аке.</p> <p>Па онда проведоше дванајест доратастих хатова из Курдистана, са позлаћеним рахтовим |
који корак даље.{S} Али им се најпосле досади, Један од њих положи главу међу шапе, шикну на н |
ју је у харему научила и, као и по неку досетку Насрадин-хоџе.{S} Иконија би се слатко насмејал |
калуђерима, који и онако имају свачега доста?« Не однесох новце цркви, него подигох кућу и куп |
бејах загледала у твога везира.{S} Вала доста је и њега видети па да очи засену!{S} А право да |
њихов завичај <pb n="58" /> а јунаку је доста да у сабљи својој има сестру.{S} Ти си царев вези |
ти мали Иво за помоћ прирасте, требаће доста година.{S} Гавран је истина мало чудновате ћуди, |
или умлати мотком, или обеси, не бејаше доста светини.{S} То би таман било да му се учини милос |
г Силиктар-агу.{S} То се високо дворско достојанство свагда давало најлепшем међу младим јунаци |
p> <p>СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА</p> <p>ДОСУДИЛА ЈЕ ОВОЈ ПРИПОВЕТЦИ</p> <p>Мариновићеву награду |
е да јој скуте целивају, или да прстима дотакну спод под њеном папучом.{S} Али већ трећи дан Ик |
о поновише, кад је султанија тихо руком дотакну.</p> <p>»А? шта велиш?« питаше Иконија Агапију, |
пио.{S} Док се други народ причешћивао, дотле се у једном куту цркве црни Гавран исповедаше тро |
<p>Светина око њега и око суда, која је дотле била мирна да је једва дихала, сада се уздрма као |
а падох сотони у наруч.{S} Колико ми је дотле мила била, толико је од тога часа омрзнух.{S} Миш |
издалека жалостиво гледаху за њима.{S} Дотрча неколико момака.</p> <p>Иконија подиже један кра |
Ломисмо се забадава око манастира, док дотрча један инок да нам каже: дође човек и рече: спали |
гуман и неколики гости у њеној близини, дотрчаше и неке жене из гомиле света, који се око вењак |
у, да слушам како наши ђаци поје, а оно дотрче они страшни Арапи, (буди Бог с нама!) па ме изву |
игумана и духовнике, који ће из конака доћи да почну службу.{S} Према њој, на другој страни од |
очека везира, који ће јој кроз који час доћи. </p> <p>Ту су обе кадуне на једна врата изашле, а |
у змију, пресече је па се начинише две, дохвати једну и опет је пресече и опет се начинише две, |
итро на ноге.{S} Приђе к својој матери, дохвати је за обе руке и рече узбуђено:</p> <p>»Што ми |
данпут заћута; замисли се нешто дубоко, дохвати се обема рукама за чело, подиже очи горе, прекр |
но прекрсти, издиже се на прсти и једва дохвати један крајичак од кожне листине да пољуби.</p> |
таше извади сребрн грош.{S} Најпосле га дохвати, стегну и баци га јуначки своме унуку у котлић. |
икаше отац Никодије, па се голим рукама дохвати у коштац с једним Турчином.</p> <p>Диже се прос |
ознајем и тебе.{S} Ти си.</p> <p>Он јој дохвати руку и пољуби је.</p> <p>»Како си ме познала?« |
дај ме Турцима!«</p> <p>Један га Турчин дохвати десном руком и силно тргну, а у исто време лево |
рихватили манастир, цркву послуживали и дохотке са њених баштина прибирали.{S} Патријар нареди: |
лавним вратима од цркве.{S} Ту хтеде да дочека игумана и духовнике, који ће из конака доћи да п |
="77" /> је остави саму у овој одаји да дочека везира, који ће јој кроз који час доћи. </p> <p> |
постеље, <pb n="36" /> те га пред кућом дочека кукњавом.{S} Грцајући од плача пољуби га у руку. |
мехнула. </p> <pb n="83" /> <p>У харему дочекале би је ките од робињица све лепше од лепших, кл |
Аденистан.</p> <p>На мраморноме бајиру дочекали су их везиров Кизлар-ага и Капу-ага, онај први |
ође у манастир и рекох себи: боље да је дочекам овде па да из њених уста чујем живот или смрт.{ |
ловину од оставе.{S} Али све узаман!{S} Дочеках је с ову страну Липавице; видох је <pb n="42" / |
жимира, баш као домаћини, све гологлави дочекиваху госте.</p> <p>»Благо вама с вашом Иконијом!« |
смрти, нашао, да га Бог на излазу из ње дочекује изванредним и великим милостима.{S} Сви беху д |
о да је већ и Стојану давно суђен данак дош'о!{S} А, вере ми, волео бих, снахо, да су ми арбана |
аљада од како је царевине ни један син, дошав до силе и госпоштине није учинио за своју мајку с |
и је мали Иван постао манастирско ђаче, дошао је Ивањ дан, празник цркве св. Јована.</p> <p>Већ |
е чувају стари Сарај у Једрену, и да је дошао у Стамбол само зато, да са царевим везиром Ризван |
ту кроз гусле говоре. </p> <p>Стојан је дошао право дому некадашњег свога посинка.{S} Иконија с |
мој стриче и први учитељу, добро си ми дошао!«</p> <p>И поведе га за руку и посади поред себе |
ни пред судницу, те чуше од кнеза да је дошла од Санџак-бега заповест: да Хусејин-аги без разго |
колима старога чича Симу.{S} С њоме је дошла и њена сестра од тетке, Макрена, с мужем и децом, |
еком бунилу.{S} Смирила би се за мало и дошла к себи, па онда би се гласно заплакала и узела на |
ман, аге и бегови, ако сте царској раји дошли на весеље, добро сте нам дошли, и послужићемо вас |
кој раји дошли на весеље, добро сте нам дошли, и послужићемо вас са свим што нам је Бог дао а с |
господара, бојим се не би ни на једног дошло колико је право!{S} Не, не, свети оче, толико се |
из овога у топло руменило.{S} Отуда је дошло и име конаку.{S} Зидао га је Махмуд-паша, те у то |
ио.{S} Сазидао га је благом, које му је дошло као његов део од богате плени цариградске.{S} У т |
а покрене своје село, да и оно само, од драге своје воље, снесе камена и дрвене грађе за цркву. |
о издигнуле главе, у главама алем камен драги, на токамо пуце под гр’оцем, и у њему чаша од биљ |
и везири, све то са сабљама и ханџарима драгим камењем окићеним, са турбанима од кашмирских и х |
живу реку која ваљаше, злато, сребро и драго камење.</p> <p>Иконија га је добро уочила.{S} Њен |
, а кубета све од бистрог плавог камена драгог, па покривена златним тепелуцима.{S} Дођосмо пре |
абљу цареву, која се на сунцу од силног драгог камења гледати није дала, него што је то приличи |
да а изнад чела узвијаху две челенке од драгог камења, у којима беху усађене перјанице од црног |
ованови цветови начињени од бисера и од драгог камења. »Боже благи!« рекох, »да силног богатств |
и јахач трептали су на сунцу од злата и драгог камења, Била је милина погледати их.{S} Јахач се |
ака растурених по луговима од најлепших дрва, што их Анадолија и Румелија имају.{S} У пространо |
мо, од драге своје воље, снесе камена и дрвене грађе за цркву.{S} А сваке суботе она и друге же |
b n="40" /> испод појаса, наслони се на дрвену штаку па ме гледаше. »Што ме гледаш?« запитах га |
олико корачаји од липе извор, који кроз дрвену цев сипље млаз кристалне бистре воде у корито од |
шке на раменима, а за калпаком по једну дрвену кашику.</p> <p>Хусејину мило беше да их гледа.{S |
им пречагама међу свака два поморанџина дрвета стојаху.{S} Још се већма задивила кад виде како, |
и морској, између свака два поморанџина дрвета,стојало је привезано златним ланчићима а на среб |
рло претвара у пиштаљку од горког сувог дрвета, те већ и њиме не могу ни да уздахнем, ни да суз |
кнем у себи: »Бог и душа: као да горско дрвље ромором овим измеђ себе разговара!{S} Слушам и ос |
поморанџи, лимунова и неранџи.{S} Међу дрвљем било је намештено хиљаду великих кавезова са пти |
знађаше чему пре да се диви, да ли овом дрвљу са зрелим родом и цветом у једно исто време, или |
нове да одлете до Лежимира, нека загачу дрвљу и камењу: како се Иконија овде, шири и башкари!« |
г кедра са Ливана.{S} Некада је кедрово дрво било све покривено љускама од седефа, који се на с |
вака тица певачица неки род, свако лепо дрво неки пријатељ, сваки пољски цвет жива реч којом по |
+++ рајине, којим се војска турска и +++државна+++ ***служба ***снабдевала ***најбољом крвљу ** |
вани кајиши са дугачким ресама од срме, држали су на широким прсима Јабучиловим једну велику зв |
сребрном тицом на штапу који је у руци држао.</p> <p>Иконија се јутрос упорно противила наваљи |
и су се редови од Арапа, од којих једни држаху сребрне наџаке, а други голе сабље димискије.{S} |
ким турбаном око чела.{S} У десној руци држаху копља, а о бедрима ношаху криве димискије.{S} И |
мози ми Боже и Свети Јоване!« па чврсто држећи свога Иву за руку, изађе напред и рече слободно: |
ађе и отац Никодије онако с одеждом.{S} Држи левом руком икону прислонив је на прса.{S} У десно |
мангура и аспри огледаше да руком, која дркташе извади сребрн грош.{S} Најпосле га дохвати, сте |
бетине искезио, црни му образи грчевито дркћу као кад се љут пас режећи спрема да уједе.{S} Заг |
и видела Арапина, она протрча мимо њега дркћући све то краћим и тежим дахатом.{S} Груди јој се |
о на свакој страни по дванајест кита од дробног бисера и толико од крупног мерџана.{S} Коњ му ј |
ију па онда и Петрију, бризну и једна и друга у гласно јецање.{S} Агапија јој паде око врата и |
ђоше после по редовима дворанства.{S} А друге две донесоше у сребрним котлићима миришљаву воду |
долами троје токе сјајне, једне вите а друге салите, а на трећим гује исплетене, повисоко изди |
прса прекрштеним.</p> <p>»Не, не, није друге, мој добри Лала, већ да поред мене седнеш!{S} Ово |
тву, па онда кнезове од суседних села и друге главне људе.{S} Навалише и игуман и калуђери и св |
грађе за цркву.{S} А сваке суботе она и друге жене из села, доносиле су раденицима понуде у пог |
ад као грудве од бисера.{S} А с једне и друге стране поред певница стоје патријарси и владике у |
ју и њену женску родбину.{S} Слах јој и друге умољенице.{S} Замолих и оца Никодија, и хтедох цр |
м арапском коњу.{S} Био је одевен као и друге спахије само што је се из његовог белог турбана, |
на доле на под, а змије све једна преко друге навалише да се у њу као у неко гњездо савију.{S} |
ма.{S} Дуж целог ходника, и с једне и с друге стране, поређало се око педесет младих и дивно ле |
е.{S} Иза врата стојао је и с једне и с друге стране по један лав од црног углачаног мрамора.{S |
н.{S} Свет нагрнуо око ње и с једне и с друге стране.{S} Вичу јој: »Е, Бог те благословио!« »Е, |
а.{S} Поред њега корачаху и с једне и с друге стране по шест красних момака, у јаничарском руву |
дла од црвене кадифе беху и с једне и с друге стране обешени округли сребрни штитови рубинима и |
Иза њих су стојали поређани с једне и с друге стране по шест црних и шест белих евнуха, неколик |
шапуће лишће, шапуће, шапуће, па тек с друге стране зашушти јачи шушањ.{S} Окренем се, погледа |
урише у цркву да је опљачкају и запале; други опет хватаху и везиваху младе и лепушкасте девојк |
ос тешким и шумним дахом, и зажмури.{S} Други живо окрете главу, па се удуби у посматрање једне |
од којих једни држаху сребрне наџаке, а други голе сабље димискије.{S} Било их је страшно погле |
ане, а у рукама једни криве димискије а други гвоздене топузе.</p> <p>Испадоше напред кнезови и |
ко се исповедио и приступио.{S} Док се други народ причешћивао, дотле се у једном куту цркве ц |
p> <p>»Шта сврнуо с памети !« привикаше други; »има тога мој брајко, те још како!«</p> <p>»Пуст |
р утврђује за Тимар-бега из Лежимира, и други берат којим цар одобрава да Иконија обнови цркву |
оламама и жутим шалварама.</p> <p>Удари други царски јелек: дванајест вранаца са сребрним рахто |
га и Капу-ага, онај први с белом а овај други с црвеном и високом камилавком, а обојица у џубет |
ерусалим, па тамо и преминуо рече један други калуђер.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутра дан, |
<pb n="17" /> одатле три пута једно за другим, и то све јаче и јаче и све брже и брже, одзвижд |
то нећу, а нећу за то што сам се везала другим заветом, а везала сам се заветом за то што је то |
олазак?« упита ага да би повео разговор другим путем.</p> <p>»Е, па није шала, царевина је то!{ |
«</p> <p>Али се призор овај брзо замену другим.</p> <p>Уз широке мраморне степене изађоше горе |
Патријару пећском и васеленском и свима другима.{S} Па се онда опет диже игуман дечански и поче |
А да јесам, ех, право да ти кажем, има других соколова за које знам е би ме кликћући понели у |
их евнуха, неколико бостанџија и повише других дворских слугу.{S} Међу овима је Иконија нарочит |
седла им покривена у једних жутом, а у других љубичастом чохом, по којој се пружаху шаре од ср |
ме није страх.{S} Него се друго бојим, друго нешто, друго!« и иконији грчевито задркташе углов |
х.{S} Него се друго бојим, друго нешто, друго!« и иконији грчевито задркташе углови од усана и |
ла.{S} Ја ли си вештица, ја л’ вила.{S} Друго није!«</p> <p>»Хвала Богу, ни једно ни друго!{S} |
м те познала прво по очима твога оца, а друго по куцању мога срца!«</p> <p>И онда Иконија бризн |
ко ми је зазор за по нешто, и ако се за друго опет бојим да душу не огрешим.{S} Ево ми тек сада |
<pb n="96" /> за завичајем.{S} Али има друго нешто што знам.{S} Стара сам, свакога часа и кад |
, него му по турски паде на једно па на друго раме, и рече:</p> <p>»Од толиких радости којима м |
а.{S} Беше му мило, али не могаше ништа друго да каже него: »Тако, синко, тако!«</p> <p>Чу отац |
га крчаг с водом, чутуру с вином, и све друго што беше донела и изађе из пећине.</p> <p>Кад дах |
еба, а нисам тамо где ме треба!{S} Није друго него и мој шарац поче да посрће и сузе да рони.{S |
} Ето од цара ме није страх.{S} Него се друго бојим, друго нешто, друго!« и иконији грчевито за |
није!«</p> <p>»Хвала Богу, ни једно ни друго!{S} Шта сам друго него једна проста жена, која ак |
шам и ослушкујем.{S} Јест, не може бити друго, него баш говоре.{S} А шта могу друго да говоре н |
ала Богу, ни једно ни друго!{S} Шта сам друго него једна проста жена, која ако је и видела нешт |
ше јој са више страна да каже шта је то друго.</p> <p>»Ево шта је«, предузе Иконија; »бојим се |
и друго, него баш говоре.{S} А шта могу друго да говоре него: »А шта ће ова сељанка овде?!« Па |
за младости за лепоте моје«, узела себи другог мужа?!{S} Кад бих моју дворбу поделила између мо |
мога свекра, чича Симе, мога сина Иве и другога дома господара, бојим се не би ни на једног дош |
доћи да почну службу.{S} Према њој, на другој страни од црквених врата, седео је на земљи бога |
обе кадуне на једна врата изашле, а на другој страни Кизлар-ага отвори једна по ниска вратанца |
ра честитога.{S} А ако ли сте по каквој другој работи царској, казујте, нам, ми смо вазда цару |
Јутрења и литургија служише се једна за другом.</p> <p>Иконија је за рана одвела чича Симу у је |
руменом халвом, рахатлуком и свакојаком другом ђаконијом.{S} Једна би се висока и танкострука д |
нећеш, а ти нећеш за то што си се неком другом поклонила!{S} Ај« гракну Гавран, тресну једном г |
обучени они у првом реду у жутој, они у другом у црвеној, а они у трећем у зеленој свили.{S} Из |
срцу говори.</p> <p>Опет косић зазвижда другу неку и мало подужу значку. .</p> <p>»Казуј, роде, |
тово смерно погледаше то на једну то на другу страну.{S} А његов Јабучило, као да се поношаше н |
Преврташе се немирно то на једну то на другу страну.{S} Комарац један облеташе њено милокрвно |
а не ваља оно што село учини!«</p> <p>И другу ноћ не могаше Иконија да заспи дуго и дуго.{S} Пр |
у једну руку узе чутурицу с вином, а у другу крчаг и — пође право у планину к пећини Гавраново |
} Него хајде сад да те ја водим у једну другу српску цркву!« Па ме онда поведе све за руку; пре |
е Хусејин благо. »Није то <pb n="62" /> друкчије ни у нас, који смо турске вере.{S} Него кнеже |
све као моба.{S} И не може да буде игра друкчије, него кад се поведе коло, па се повије око сви |
ушу за аспре продао, осветио.{S} Бог се друкчије свети. »Освета је моја, рече Господ!« Богме би |
ге као бубрег у лоју!{S} Ја га не зовем друкчије него »Караконџул-ефендија«, а он мени опет за |
иротињи хиљаду аспри и сагради чесму уз друм, нек жедан путник жеђ гаси и нек каже:{S} Бог да п |
га Бог убије!) приђе па сав жут и сав у дрхтавици рече ми на ухо: »Не рекох ли ти да ћу ти живо |
сута лептира.{S} Не знаш, да л' тамбуре дрхћу под манђијом дивотнога девојачког крока, ил’ дево |
корице беху посуте смарагдима, а којега дршка од слонове кости беше упрскана туркизима, рубиним |
леног паса ханџар, којега су и корице и дршка биле смарагдима и рубинима богато ишаране.{S} На |
>Поток је био поширок добра три хвата а дубок по средини око две стопе.{S} Бистра му је вода ст |
спод ње један тихи али тек видљив нанос дубоке туге.{S} И мушко и женско, и старо и младо преду |
т покри лице рукама и поћута у некаквим дубоким мислима, заљуља се на десно и на лево неколико |
лено борје скачу; сама таваница урезана дубоко и високо, као да се горе негде топило злато, мек |
апред кнезови и калуђери па се смерно и дубоко клањаху.{S} Годинама најстарији кнез седи старац |
мајка?!«</p> <p>Млади се везир замисли дубоко.{S} Изгледаше снужден и по дуго ћуташе, па ће он |
на од једанпут заћута; замисли се нешто дубоко, дохвати се обема рукама за чело, подиже очи гор |
редним и великим милостима.{S} Сви беху дубоко потресени и смерно пише у славу божју.{S} Напише |
екакве значке као да у металну пиштаљку дува.</p> <p>»Тицо моја, је л’ то мени звиждиш ?« викну |
за један тренут поста беља од креча на дувару од суднице.{S} Него се брзо прибра.</p> <p>»Немо |
, коме ако је било највише осам година, Дуваше у незграпно издељану двојницу почетак од некакво |
рцем, који из двојница умиљато и весело дуваше.{S} Просу се вино, просу се и песма и затресе се |
ред полазак из Једрена, Хусејин је имао дуг разговор са својом кадуном, која је била једна од о |
ј најмлађој сестри поклонио био.</p> <p>Дугачки редови од тамно зелених кипресова одвајали су г |
а и сафира.{S} Златом оковани кајиши са дугачким ресама од срме, држали су на широким прсима Ја |
зеленим кафтанима, без оружја и само са дугачким зеленим доламама, којих скутови беху подигнути |
но; па погледај ово доле на широко и на дугачко изведено црвеним мастилом: за Христа благовјерн |
м грубом камилавком, прегнуо се био над дугачком једном листином, коју је на столу развио био.{ |
>Чича Сима беше извадио иза појаса неку дугачку кесу, па између многих мангура и аспри огледаше |
се прекрсти, па на три места целива ону дугачку и широку црвену шару, за коју јој духовник рече |
Носили су ханџаре за црвеним силавима, дуге пушке на раменима, а за калпаком по једну дрвену к |
д гледам; крупне очи с благим погледом, дуге косе пале на рамена, по кратка, густа, проседа бра |
аш?« питаше га Иконија склапајући своје дуге трепавице, па, слушајући пажљиво његово танко изви |
рвиша, високог, сувоњавог, црне масти и дуге црне браде.</p> <p>Он разастре своје поабано сиџад |
етлуцаху два сива, необично бистра ока; дуги седи брци падаху му на рамена као у старих јунака |
з Бокаре и шаловима из Индије; дуж софе дуги а уски јастуци од црвене и зелене <pb n="80" /> ка |
орне степене изађоше горе у пространи и дуги ходник, патосан звездама од белог, руменог и зелен |
S} У дебелим зидинама просечени су били дуги а уски прозори, који пуштаху само по неколико прам |
било пола оке јексера усађено, па онда дугим и уским ножем пробадати своје мишице а великом је |
ицама, са очима као бадем повијеним, са дугим свиленим трепавицама, са витим дугим и као лук од |
ну чоху са високим црвеним калпацима са дугим кићанкама а од плавог ибришима.</p> <p>Одмах иза |
са дугим свиленим трепавицама, са витим дугим и као лук од стреле високо повученим обрвама.</p> |
ма светаца и небесних прилика, анђели с дугим крилима и с мачевима високо уздигнутим; Св. Ђорђе |
ареницу, у којој се надметаху редом све дугине боје; а у руци ношаше велику киту босиљка и једа |
биљура, па се на сунцу преливају у све дугине боје; погледам горе, а кубета све од бистрог пла |
на паде, погледа ме крупним очима испод дугих трепавица, пресече ми срце на двоје као нека оштр |
Две крупне сузе откидоше се испод њених дугих трепавица, и полагано клизаху се низ њено бледо, |
анска пса лежаху поред његових ногу.{S} Дуго и мирно га гледаху својим паметним очима, као да о |
ца!«</p> <p>И онда Стојан опет ућута за дуго, и само јечаше, и пусти Иконију да се тихо исплаче |
ри.</p> <p>Те ноћи Иконија не могаше за дуго оком тренути.{S} Мишљаше о свом детету; премишљаше |
муком и полагано отвори очи, гледаше је дуго и дуго, и очевидно не могаше је познати..</p> <p>К |
своје велико поштовање.</p> <p>Али није дуго постојало, па он сам признаде: да мати његова не и |
и видела нешто мало среће, то јој није дуго потрајало!«</p> <p>»Чујеш ли ме, Иконијо! овако се |
рзо зађе за једну шумарицу.</p> <p>Није дуго постојало, па гомилица сељака и сељакиња наиђе на |
за ову утеху, која ће да буде и нама и дуго после нас, онима који иза нас настану, коме имамо |
полагано отвори очи, гледаше је дуго и дуго, и очевидно не могаше је познати..</p> <p>Кад му о |
у ноћ не могаше Иконија да заспи дуго и дуго.{S} Преврташе се немирно то на једну то на другу с |
рче од рукава њеног.{S} Не могох дуго и дуго да заборавим поглед, којим ме је твоја мати поглед |
ј што ти је?«</p> <p>»Бојим се, било би дуго да ти све казујем.{S} Нити је право да кажем ма шт |
>И другу ноћ не могаше Иконија да заспи дуго и дуго.{S} Преврташе се немирно то на једну то на |
мисли дубоко.{S} Изгледаше снужден и по дуго ћуташе, па ће онда рећи:</p> <p>»Мислим се нешто, |
на да тумачи. »Синоћ смо о оцу Никодију дуго говорили, говорили смо с игуманом кога је Патријар |
ово парче од рукава њеног.{S} Не могох дуго и дуго да заборавим поглед, којим ме је твоја мати |
ено милокрвно лице и зујаше јој некакву дугу а жалостиву песму. »Шта ли ми ти тако тужно причаш |
илимима из Бокаре и шаловима из Индије; дуж софе дуги а уски јастуци од црвене и зелене <pb n=" |
трвен богатим перзијским ћилимовима.{S} Дуж целог ходника, и с једне и с друге стране, поређало |
p> <p>Дворкиње се разместише у гомилице дуж зидова, а евнуси чак доле у дну дворане.{S} Две роб |
за једне тополе, и гледах је:{S} Што је дуже гледах, све се више губих.{S} Рекох себи: »ову жен |
ће да иде све по реду, имаш ти мало по дуже до самртнога часа од мене.{S} Него хајдмо из ове м |
ком и лаком копреном од сунца.{S} После дужег ћутања Гавран ће рећи:</p> <p>»Је л’ ти калуђер г |
изван се беше снуждио и замислио.{S} По дужем ћутању узе да говори овако:</p> <p>»Моја је давна |
реме да се шири, док не поста шири него дужи, па се онда окрете, и као кепец дебељко <pb n="86" |
спре и одох кући пун радости, Да вам не дужим!{S} Ђаво ми рече: »ниси ваљада луд да носиш калуђ |
је!«</p> <p>»Нека потрошим десет хиљада дуката!« говораше одсудно и топло Ризван; »нека потроши |
о!« </p> <pb n="97" /> <p>»Десет хиљада дуката!{S} Двадесет хиљада!{S} Истину ли говориш цареви |
а који му узенгију придржава, ни његова Дулбендара који му чалму завија, и турбаном царским Мус |
м било је грмова са Балкана, четинара с Дурмитора, јасенова с Копаоника, липа из Македоније, ке |
гачку и широку црвену шару, за коју јој духовник рече да је потпис царев.{S} Замоли га да пусти |
цркве.{S} Ту хтеде да дочека игумана и духовнике, који ће из конака доћи да почну службу.{S} П |
ети оче!« рече Иконија смерно, па приђе духовнику и пољуби му руку, и онда шапутне своме Иви те |
лазио кроз српске крајеве, кажи свакому духовнику, свакоме попу, а и сваком брату Србину: поздр |
ајпосле нађе како ће и поче:</p> <p>Као духовноме оцу твоме, и као старом пријатељу куће твоје, |
аучи га колико ти знаш, па ће Миленкова душа на ономе свету мирна бити, а ја ћу те и јутром и в |
{S} Као да јој све мисли, све срце, сва душа одоше низ улицу, и само несвесно тело оста челом н |
хранићу се овде као незнана и некрштена душа, па ћу се и на оном свету изгубити и залутати међу |
де ово моје чудо и господство?{S} Бог и душа знам их, пре би се насмејали него зачудили!{S} Та |
ј велики раст.{S} Рекнем у себи: »Бог и душа: као да горско дрвље ромором овим измеђ себе разго |
е док не зађе за облаке!«</p> <p>»Бог и душа, сврнуо је с памети!« повикаше неки из гомиле.</p> |
а.{S} Где би ми памет била, а куд би ми душа стигла, кад бих сад како се шалиш, »за младости за |
а прочитам овај рисовуљ који је још цар Душан дао нашој цркви.{S} Па сам ти на невољи грдној.{S |
ну:</p> <p>»О, Ристифоре и ти Миловане, душе вам кажите мојој Макрени и кума Марти, а Бога ми р |
ди једну жену, како ти мене бедиш, нема душе и није човек.{S} Иди од мене један нечовече!«</p> |
старост скине тешки камен са срца, а са душе њене црни облак, који сузама дажди, онда измоли у |
ко Харамбаша ...{S} 3.50 </p> <p>Рајске Душе ...{S} 1.50 </p> <p>Радетића Мара ...{S} 1.50 </p> |
} Волим вас обе, јер видим да сте добре душе; али не могу да волим службу вашу.{S} Боли ме ево |
невољник у планини; немојте да огрешите душе те да скапље од глади без мене!{S} Збогом сад, и н |
о. »Да имаш душе рекла бих ти: не греши душе!{S} Али човек који се крије по шипрагу да види как |
у од човека!« рече она срдито. »Да имаш душе рекла бих ти: не греши душе!{S} Али човек који се |
аше мирисом од Ивањског цвећа и мајкине душице.{S} И одвезоше је кући у Лежимир.</p> </div> <pb |
оја задовољно певајући облеташе мајкину душицу, што као мирисна маховина застрла беше стену, ко |
а, баца у воду и мрмља чаролије.{S} Хе, душо моја, зар то није чарање ?«</p> <p>»Нисам очију ми |
пред икону Св. Јована, па онда с ведром душом и лаким срцем изађе из цркве да потражи оца Никод |
Боже и света богородице, не дајте ми да душу своју огрешим!</p> <p>Опет покри лице рукама и поћ |
нешто, и ако се за друго опет бојим да душу не огрешим.{S} Ево ми тек сада сијну, и ево тек са |
ме Иви ако је у животу, а нека му је за душу ако у животу није!«</p> <p>Сутра дан, опет пред зо |
што црквице!{S} Биће то твојој мајци за душу, а теби за здравље.</p> <p>Удари се Ризван руком о |
»Казуј нам право све по реду и облакшај душу своју на теразијама Аранђеловим!«</p> <p>Гавран за |
Пре ће бити да му се сотона, коме је он душу за аспре продао, осветио.{S} Бог се друкчије свети |
Устани, подигни, и однеси цркви за моју душу!« Окрете се старац, оде унутра у пећину, застаде м |
да говори. »Када ти је отац (Бог да му душу прости!) умирао од тешких рана, рекао ми је: »Икон |
м може ме Аранђео крилима куцнути да му душу предам, па ме страх хвата и туга ми срце стеже кад |
Није само запалила свећу да јој за њену душу вечно гори, него је запалила буктињу да разгања мр |
оћу у њој да се удавим.{S} Огрешила бих душу, кад не бих казала, да је твоја жена једно добро д |
х кући пун радости, Да вам не дужим!{S} Ђаво ми рече: »ниси ваљада луд да носиш калуђерима, кој |
али без страха иза Кизлар-аге; »вала ни ђавоља стража око пакла не може бити ни црња ни страшни |
а млада жена, која сад већ имађаше сина ђака у Св. Јована, брчкајући се за неколико тренутака у |
да до сада наш честити цар није одводио ђаке из цркава, јер је још на Косову Султан Бајазит дао |
"26" /> да заједно ручају с њеним малим ђаком.{S} И лепо поручаше и весело се поразговараше.{S} |
растеш и научиш књигу и летургију, онда ђакон па јеромонах, па мало по мало па игуман, па ко зн |
халвом, рахатлуком и свакојаком другом ђаконијом.{S} Једна би се висока и танкострука девојка |
аде жене и девојке пожутесмо као смиље; ђаци и калуђери све више и више везу гласовима, а ми се |
усправи и рече: »Јест, сад се сетих!{S} Ђаци патријаркови запеваше танким грлом нешто о новом Ј |
им, вратим у цркву, да слушам како наши ђаци поје, а оно дотрче они страшни Арапи, (буди Бог с |
дођоше калуђери из Пећи с патријарковим ђацима па запеваше.... чекај молим те мало!« Па се Икон |
у!{S} Ја колика је, једва је јадно моје ђаче носи!{S} Ено је даде попу Василију, који за десном |
ече отац Никодије одважно. »Ово је дете ђаче манастирско.{S} Никада до сада наш честити цар ниј |
своју.</p> <p>»Е, па само да почнеш као ђаче, па већ кад мало поодрастеш и научиш књигу и летур |
онија је измолила у оца Никодија његово ђаче, те тако мали Ива сеђаше између деда и мајке своје |
у који је мали Иван постао манастирско ђаче, дошао је Ивањ дан, празник цркве св. Јована.</p> |
</p> <p>»Па зар ја да будем монастирско ђаче?« упита дечко све невеселији, па се загледа крупни |
{S} Поред њега десно иде гологлаво мало ђаче; носи у руци мален котлић од калајисаног бакра, у |
воје дете.</p> <p>»Е, ово је моје добро ђаче!« рече ведро отац Никодије. »Ако пође тако и даље, |
крстове па их окружила плавим и црвеним ђинђувама.{S} И поврх свега - извади из једног свиленог |
има и с мачевима високо уздигнутим; Св. Ђорђе у скрлетној долами, на белом коњу, витим копљем п |
ме Петрија, а у харему су јој дали име »Ђулбахар« или »пролетња ружа«.{S} Обе су биле младе, би |
еселе Џумбусаре (тако је почела да зове Ђулбахару) причај нам о оном старцу у Јерусалиму, што ј |
није и Иконије и спусти пред султанијом ђурђевак.{S} Она се маши да га подигне, али је Иконија |
голубом, носећи у кљуну по један струк ђурђевка.{S} Читиво јато облеташе испод златне таванице |
Али су Турци у време ратова с деспотом Ђурђем град порушили и цркву запалили, те је после вели |
кажем, има других соколова за које знам е би ме кликћући понели у своје гњездо, нити бих и онда |
е све јунаштво знати погинути.{S} Видим е није мање јунаштво живети кроз муке и невоље, и брани |
с једне и с друге стране.{S} Вичу јој: »Е, Бог те благословио!« »Е, Бог ти дао и овога и онога |
о си ти мајка све ове јадне сиротиње!« »Е вредило је да прођеш кроз све твоје муке, кад си овак |
{S} Вичу јој: »Е, Бог те благословио!« »Е, Бог ти дао и овога и онога света!« »Ниси ти само вез |
свиди игра девојака из Мисира.</p> <p>»Е, царска кћери,« одговори Иконија, »Бога ми ти ја не у |
« а очима показа на своје дете.</p> <p>»Е, ово је моје добро ђаче!« рече ведро отац Никодије. » |
би повео разговор другим путем.</p> <p>»Е, па није шала, царевина је то!{S} Како гледах оволику |
поценим лисичинама оперваженим.</p> <p>»Е сад, отварај очи и добро гледај!» викну Хусејин Икони |
дговори Ризван мирно и озбиљно.</p> <p>»Е чекај мало!« рече Иконија сва усплахирена; погледа к |
јим плавим очима у матер своју.</p> <p>»Е, па само да почнеш као ђаче, па већ кад мало поодраст |
ра, а камо ли у његова везира!«</p> <p>»Е, сестро моја«, рече ми отац Никодије; »то је, видиш, |
ао да хоће из груди да искочи!«</p> <p>»Е па то је!« узе мудра Макрена да тумачи. »Синоћ смо о |
је могла на ухо да шапутне кад се чита евангеље, кад се износи света тајна, кад треба да се пр |
велику једну књигу оковану у злато као евангеље.{S} Кад је опази, он поче да чита гласно, реч |
се разместише у гомилице дуж зидова, а евнуси чак доле у дну дворане.{S} Две робињице донесу ј |
само махну руком.{S} На мах се сви бели евнуси и бостанџије па и сам Капу-ага, одвојише и одсту |
Кара-агама, ни Капи-агу с његовим белим евнусима, ни царева Силиктара, који сабљу цареву носи, |
робињица уз обичну пратњу црних и белих евнуха, да је од њеног конака допрате у харем.{S} Икони |
друге стране по шест црних и шест белих евнуха, неколико бостанџија и повише других дворских сл |
ђе унутра Кизлар-ага са дванајест црних евнуха, за њима дванајест дечака па дванајест девојчица |
не знаш да је умрла!{S} Добри мој Лала, ево сад царевом везиру добро да учиниш!{S} Пођи у Сирф- |
икодије, ако је усаветујеш те пристане, ево од мене прилога Светоме Јовану пет стотина аспри.{S |
, згрешио више него Богу!{S} Али јесте, ево видим, Бог ми се свети.{S} Његова освета није као љ |
бити срећнија међу својим људма, добро, ево ћу да ти сазидам конак тамо, напунићу га сваком зго |
све што јој је тешко.</p> <p>»Па добро, ево да ти све и кажем:</p> <p>»Прво и прво све ми се чи |
о Богу сестро, не дај ме црном Арапину, ево га де ми црним канџама срце хоће да ишчупа!«</p> <p |
и каурима!«</p> <p>»Хвалим те боже!{S} Ево сад нађох мог сина!« промуца Иконија кроз плач, и с |
да повикаше неке жене: »Ево Иконије!{S} Ево је овде!« И показаше где је.</p> <p>А Иконији се см |
ман вам Турци, оставте ми чедо моје!{S} Ево просто вам било, убите мене несретњицу, оставте сам |
ђ гаси и нек каже:{S} Бог да прости!{S} Ево ти пет кеса за пут одовуд и одонуд!«</p> <p>Стари с |
помену?!{S} Али нека је у добри час!{S} Ево ћу испросити у цара ферман; даћу блага колико год у |
и.{S} Његова освета није као људска.{S} Ево ме да се патим у пећини, одакле је моја грешност ка |
ја мати погледала кад на земљу паде.{S} Ево и сад (па Јаничар састави трепавице) кад очи склопи |
у служе као Аџем-оглани и Ич-оглани.{S} Ево се још нису утрле сузе нити је заћутало уздисање ов |
друго опет бојим да душу не огрешим.{S} Ево ми тек сада сијну, и ево тек сада почињем да видим, |
сно од олтара, седи цар Лазар, чисто га ево и сад гледам; крупне очи с благим погледом, дуге ко |
ина, кахо сам хранила овог богаља, кога ево видите овде поред твојих ногу.{S} Хранила сам га и |
ре би се насмејали него зачудили!{S} Та ево ме и сама се смејем!« Па би се опет тихо насмехнула |
као да није сељанка родила; Бога ми је ево сад лепша од сваке девојке у свој Топлици; а вредна |
е могу да волим службу вашу.{S} Боли ме ево овде« (па Иконија метну руку на срце), »да вас глед |
оно што пас нањуши зверад!{S} А сад се ево пометем; ломим се тамо где ме не треба, а нисам там |
не огрешим.{S} Ево ми тек сада сијну, и ево тек сада почињем да видим, како овај камен сињи из |
е моја грешност као поток потекла.{S} И ево ми се он кроз тебе свети, јер ми кроз тебе добра чи |
ом, растопила у ове сузе лед око њега и ево нађосмо да га још имамо!</p> <p>Те вечери обе младе |
ава у Лежимиру.{S} Ех шта ћеш остарех и ево лепо видим где ми мозак лапи!{S} Док бејах млађи, м |
а захвалимо?{S} Прво Господу Богу, који ево и у овој прилици показа да неће да нас остави да до |
мињала завет <pb n="13" /> његов, то ти ево и сад велим: хоћу ћери моја што год могу; али оно ш |
вала!{S} Немам речи... и које речи имам ево ми запињу у грлу... немам речи да опишем какво је в |
ке наше, нико нам тако говорио није као ево ти данас.{S} Срце нам се било давно скаменило, а и |
с часни и веру ришћанску.{S} Хвала Богу ево и умирем што се клах са некрстом.{S} Истом данас ви |
воликом радошћу данас благословио, хоћу ево и ја њему да опростим.{S} Гавране, нека ти је прост |
че Никодије, Бог па ти!« поче Иконија. »Ево ти доведох мога сина да га упутиш како да служи Бог |
тац Никодије с пуно поуздања и поноса. »Ево, видиш, на кожи написано; па видиш ово прво писмо з |
удна ли човека!« рече Иконија озбиљно. »Ево скоро годину дана како ми не да мира.{S} И што год |
шене гомиле народа повикаше неке жене: »Ево Иконије!{S} Ево је овде!« И показаше где је.</p> <p |
се и разабра се тек кад Хусејин вихну: »Ево Падише!«</p> <p>Јаничар паде на колена, сави руке н |
добро гледај!» викну Хусејин Иконији; »ево га наш везир!«</p> <p>Иконија наслони чело на решет |
те јој га вођко из руке поједе.</p> <p>»Ево да ти кажем!« предузе за тим да говори. »Када ти је |
Требаш ли нас што?« упиташе је.</p> <p>»Ево не могу да тренем!{S} Цело ми оно вечерашње <pb n=" |
раз зебње и прекора самој себи.</p> <p>»Ево се мучим да прочитам овај рисовуљ који је још цар Д |
стари Јаничар озбиљан и смеран.</p> <p>»Ево Асас-баше и Алај-чауши, трче да јаве да иде Падишах |
страна да каже шта је то друго.</p> <p>»Ево шта је«, предузе Иконија; »бојим се да је мој син, |
, изађе напред и рече слободно:</p> <p>»Ево Иконије Миленкове!{S} Миленко цару ништа скривио ни |
мајци својој жив био, где си?«</p> <p>»Ево мене на Змајевој стени!« одвикну пастирче па се диж |
Али оно да је да султанија чује!{S} Еј, еј, авај нама!« доврши Иконија тихо, па се љуљаше то на |
волику силу и господство, ја се мишљах: еј, Боже, тако је то и у нас било док имадосмо своје ца |
{S} Али оно да је да султанија чује!{S} Еј, еј, авај нама!« доврши Иконија тихо, па се љуљаше т |
е види, па макар ја то и не гледала.{S} Еј, Боже мој, опрости ми што се заносим, те будна моје |
а и да виче »благослови Свети владико!« Еј, Боже, да ми је онда да твој отац устане из гроба, п |
ћ и заклали, а ако нису, потурчиће га! »Еј, кукавици мени сињој!{S} А моји снови, а моја надања |
но и на лево неколико пута, прошапута: »Еј, тешко мени и до Бога мога!« Па онда се исправи и од |
а иза леве певнице уђе у олтар!« — Ене, ене, погледај на десно; ене га изађе из олтара и изнесе |
олтар!« — Ене, ене, погледај на десно; ене га изађе из олтара и изнесе неку књигу!{S} Ја колик |
тала: »Дедо, дедо, погледај на лево!{S} Ене нам Ивица иза леве певнице уђе у олтар!« — Ене, ене |
Ивица иза леве певнице уђе у олтар!« — Ене, ене, погледај на десно; ене га изађе из олтара и и |
и, протрља очи па проговори :</p> <p>«А ене! одкуда ти Иконијо, добра жено!«</p> <p>»Благослови |
а је, једва је јадно моје ђаче носи!{S} Ено је даде попу Василију, који за десном певницом глас |
р Лазар саградио овде за своје Србе.{S} Ено, погледај само унутра!« Ја као завирим у цркву и ле |
е пошао, ако слуша и учи како је почео, ето једнога дана од твоје куће владика цркви!«</p> <p>Ч |
пре.{S} Поручише нам калуђери Дечански: ето Арбанаса на манастар!{S} Ломисмо се забадава око ма |
нина од леда и претисла ме грешника.{S} Ето шта учиних и од себе и од вас.{S} Право је да ме ум |
а то што је то тако воља божја била.{S} Ето, ви’ш, не може!«</p> <p>»Не може за то што ти нећеш |
а мени петнајест конака до Стамбола.{S} Ето нека се Иконија ноћас спреми, па да се сутра ако Бо |
силеџија, царевих одметника, бране.{S} Ето од цара ме није страх.{S} Него се друго бојим, друг |
и царев везир а да ниси турске вере.{S} Ето какве сам среће ја: нађох сина кога ми Јаничари одв |
ој глави удовице.{S} Или тако нешто.{S} Ето сам већ и заборавила!«</p> <p>»Вала моје си срце да |
злосрећни народ и да га крстом брани!« Ето, настави Иконија па руком глађаше зулове у свога си |
и од смрти.{S} Овде сам међу својима, а ето је се црква из урвина дигла и пропојала!«</p> <p>Ик |
света је моја!«</p> <p>»Па то му се Бог ето и осветио!{S} На мукама ће липсати као бесно псето, |
није ми <pb n="15" /> вајде имати га и ето ме одох у свет да се турчим!«</p> <p>»Што ћу му!?« |
негда да ми дом као сунце греје.{S} Али ето, у место једне грудве снега, пала је на мене планин |
арбанашке пушке срце разнеле, него што ето доживех да те опет гледам где се вијеш као тужна ку |
руком глађаше зулове у свога синчића: »Ето, тако ти је отац говорио.{S} Тако је исто говорио и |
>»Ето!« настави Гавран уздахнув тешко; »Ето, овако је било.{S} Не смем да призивљем Бога и Св. |
у па језиком лазну Иву у образ.</p> <p>»Ето, виш, и гаров те љуби!{S} Хоће да ти каже: не брини |
нкова у крај огњишта нађе речи.</p> <p>»Ето, на несрећу моју не нађох се ближе!« поче Стојан по |
ва?« рече мали пастир невесело.</p> <p>»Ето га Милован иде оздо из села.{S} Чим он овде стигне |
енути, наћи мужа и утешити се!«</p> <p>»Ето!« настави Гавран уздахнув тешко; »Ето, овако је бил |
а га не зовем друкчије него »Караконџул-ефендија«, а он мени опет за то тепа: »џанум« и »кузум« |
толико се изумила нисам.{S} А да јесам, ех, право да ти кажем, има других соколова за које знам |
, који за десном певницом глас води!{S} Ех, да ли он, чедо моје, зна сад да га деда и мајка њег |
а ми се јаднице расплакале па плачи!{S} Ех, Бого мој, оно је било појање да мртве оживи! .{S}Је |
ла у Св. Јована а мршава у Лежимиру.{S} Ех шта ћеш остарех и ево лепо видим где ми мозак лапи!{ |
ица, онда за оно што ће да те снађе, не жали ни на кога до на себе саму!{S} Ова рука која жуди |
д њега што Бог хоћ.{S} Ти знаш да нисам жалио да погинем за крс часни и веру ришћанску.{S} Хвал |
его не треба да те боли, и немаш шта да жалиш.{S} Ти ми чиниш толико, колико ваљада од како је |
ав и босоног по шуми, грува се у прса и жалосним гласом виче: »Господе помилуј!{S} Господе поми |
испричаше Иконији целу своју прошлост и жалосну судбину, а она опет њима причаше како су јој си |
аре дане нешто среће да у њој поборавиш жалост своје младости, па нисам скупо платио!« </p> <pb |
арабу.{S} Викну сељанима, који издалека жалостиво гледаху за њима.{S} Дотрча неколико момака.</ |
а. »Кад мој Миленко умираше, погледа ме жалостиво па зајеча: »Иконијо, јадна моја Иконијо, аман |
окрвно лице и зујаше јој некакву дугу а жалостиву песму. »Шта ли ми ти тако тужно причаш?« пита |
»Не бојим се ништа!{S} Него ми је .... жао овог нашег шарова и гарова, како ће они без мене!«< |
рече Хусејин озбиљно, »биће да је цару жао да храни рибе морске девојкама из харема, па ће да |
питаху сељани.</p> <p>»Биће да је цару жао«, рече Хусејин озбиљно, »биће да је цару жао да хра |
љаду аспри и сагради чесму уз друм, нек жедан путник жеђ гаси и нек каже:{S} Бог да прости!{S} |
а, реци и да ми прашташ!«</p> <p>»Ја те жедна напојити могу, ја те гладна нахранити могу, ал’ т |
бет, који новом жеђи стару жеђ гаси, да жеђ никад не загаси.</p> <p>Стаде свирка, као да у исти |
сагради чесму уз друм, нек жедан путник жеђ гаси и нек каже:{S} Бог да прости!{S} Ево ти пет ке |
говом се крвљу напојио, да загасим моју жеђ за тобом!« </p> <pb n="20" /> <p>Гавран сав помодре |
е у један шербет, који новом жеђи стару жеђ гаси, да жеђ никад не загаси.</p> <p>Стаде свирка, |
аном да му да кап воде, јер сав гори од жеђи.</p> <p>Сутра дан Иконија је радила своје домаће п |
дигао, па да се ту остави да од глади и жеђи полагано скапље или да га горски вуци жива поједу. |
е стопиле се у један шербет, који новом жеђи стару жеђ гаси, да жеђ никад не загаси.</p> <p>Ста |
адоше јој попустити, и написаше како је желела.</p> <p>Село посла људе своје у Пећ патријару с |
ана везира«.{S} То је тако и само везир желио да буде.{S} Али ту Иконија, на супрот и Хусејин-а |
ио«, рече Иконија; »али ми остаде једна жеља на празно.{S} Мислила сам, како би лепо било, да н |
лостив цар, посла да се сужњем последња жеља за последње виђење испуни!«.</p> <p>Заплака се Ико |
говори овако:</p> <p>»Моја је давнашња жеља била да те нађем, да те поред себе имам, и да се п |
пре годину дана први пут дође по твојој жељи; и оно исто што рекох мојој Макрени, кад ми дође п |
ја помогну, испунити му његову последњу жељу.{S} Јутрос сам изашла била на гроб твоме оцу и рек |
ви, него подигох кућу и купих земље.{S} Жена ми говораше: »Море однеси бар пола цркви, да ти се |
огу са бистрим валима.</p> <p>Ова млада жена, која сад већ имађаше сина ђака у Св. Јована, брчк |
мати зажели!«</p> <p>»Жена и није свуда жена, али је мати свуда мати!« рече Хусејин благо. »Ниј |
их душу, кад не бих казала, да је твоја жена једно добро дете и праве царске милости према мени |
рити.</p> <p>Неко из гомиле, и то једна жена помену најпре двојици тројици око себе, а ови изне |
ка и једна још млада и прилично угојена жена по турски одевена.{S} Сељанка је била Иконија, а п |
види ни да ме чује како се овако матора жена заносим као неко дете!{S} Бог с тобом Иконијо!«</p |
уго!{S} Шта сам друго него једна проста жена, која ако је и видела нешто мало среће, то јој ниј |
смрт.{S} Мозак ми је узаврео од вриске жена и прштања манастирског пожара.{S} Спасите ме од ов |
дија, и рашчистили оно клупче од људи и жена, што се било склопило око јадне Иконије.{S} Ова се |
к који се крије по шипрагу да види како жена једна гази поток, нема образа људског, и човек кој |
летао око ње, како ју је просио и преко жена и преко људи, и како је покренуо чак и оца Никодиј |
не може да се прибере.</p> <p>Неколико жена и људи помогоше јој да се дигне.{S} Међу њима беше |
дванајест Арапкиња, па дванајест белих жена, а иза њих 24 младих девојака од петнајест до осам |
детету што му га мати зажели!«</p> <p>»Жена и није свуда жена, али је мати свуда мати!« рече Х |
ништа га више не могаше покренути да са женама говори.</p> <p>Те ноћи Иконија не могаше за дуго |
авицу, и видех Иконију како с још неким женама бели платно.{S} Склоних се мало иза једне тополе |
за цркву.{S} А сваке суботе она и друге жене из села, доносиле су раденицима понуде у погачама, |
а још имамо!</p> <p>Те вечери обе младе жене испричаше Иконији целу своју прошлост и жалосну су |
ао децу моју пољубим!«</p> <p>Обе младе жене разрогачише очи, па је гледаху непомично као да се |
цркву да и анђели чују, а ми све младе жене и девојке пожутесмо као смиље; ђаци и калуђери све |
дању и ноћу, дао јој је из харема своје жене једну Гркињу из Солуна и једну Арбанашкињу из Скад |
преплашене гомиле народа повикаше неке жене: »Ево Иконије!{S} Ево је овде!« И показаше где је. |
гости у њеној близини, дотрчаше и неке жене из гомиле света, који се око вењака скупио био, ал |
кву, коју си ти сам од суза добре једне жене саградио!«</p> <p>За њим иђаше игуман водећи левом |
ју, а за њима остала свита.{S} Многе се жене, а богме и понеки људи, кад видоше овај <pb n="105 |
ази од луде памети једне старе и просте жене!«</p> <p>Ризван навали на њу да му просто исприча |
!«.</p> <p>Заплака се Иконија, закукаше жене, диже се граја, и кнез и Хусејин-ага имађаху муке |
n="45" /> <p>Пред вече тога дана дођоше жене, те причаше Иконији и Чича Сими све шта је и како |
</p> <pb n="61" /> <p>У том навалише и жене, па с њима дође и Иконија, по коју је кнез већ пос |
н сто у женској цркви.{S} Притрчаше јој жене и изведоше је из цркве; попрскаше је хладном водом |
</p> <pb n="29" /> <p> Запишташе у глас жене, којима Турци при последњој »девчурми«<ref target= |
а одмах за тим имамо да захвалимо оној жени, доброј и смерној, од суза које је Бог ову цркву и |
од мене један нечовече!«</p> <p>»Вала, жено, запамтићеш ти мене!{S} Слушај,« и опет цикну Гавр |
ја озбиљно и тужно. .</p> <p>»Теби сам, жено, згрешио више него Богу!{S} Али јесте, ево видим, |
/p> <p>«А ене! одкуда ти Иконијо, добра жено!«</p> <p>»Благослови свети оче!« рече Иконија смер |
ише извикали него што је.{S} А најпосле жено ко је без греха и без махне?{S} Главно је што види |
меја, па махну руком као да каже; »Море жено батали ти то!«</p> <p>»Да ти видиш Топлицу Милана, |
!«</p> <p>»Није паметно што говориш.{S} Женска глава треба мушке руке руке да је штити.{S} Миле |
нас живе у гроб сахрани!{S} Ја сам луда женска глава, а срце ми је уцвељено и отровано; али ти |
слава Богу, који је дао да има доброта женска!«</p> </div> <pb n="51" /> <div type="chapter" x |
лочин једне свекрве ...{S} 1.50 </p> <p>Женска Рука ...{S} 4.- </p> <p>Слепац као убица ... -.{ |
у се прескакале, а већ око поноћи млада женскадија навали с венцима од ивањског цвећа на онај и |
ми не да мира.{S} И што год има у мене женске родбине, све је то поклонима и митом подизао да |
он то рече, а из шумарице зајеча јасан женски глас: »Ој, Иване сине, мајци својој жив био, где |
ове све село и старо и младо, и мушко и женско, пред судницу.</p> <p>Гаврана не бејаше у селу в |
видљив нанос дубоке туге.{S} И мушко и женско, и старо и младо предусретало је »стрину Иконију |
сти, које од умора, клону у један сто у женској цркви.{S} Притрчаше јој жене и изведоше је из ц |
о, остајаше само да се на десном зиду у женској цркви испише: како је црква обновљена заузимање |
едан сто одмах до преграде, која одваја женску од мушке цркве.{S} Наместила се иза њега тако да |
о сенка њена.{S} Слах јој и моју и њену женску родбину.{S} Слах јој и друге умољенице.{S} Замол |
ар а пуки сиромах, одмах је узе себи за жену и од милости прозва је »Шекер-Мара«.{S} По годинам |
Ризван-бегу, кад му је кћер Мејриму за жену дао.{S} Ризван-бег се, као врло млад јаничар при о |
све се више губих.{S} Рекох себи: »ову жену као да није сељанка родила; Бога ми је ево сад леп |
ог, и човек који сме тако да беди једну жену, како ти мене бедиш, нема душе и није човек.{S} Ид |
о!{S} Ако уцвелиш кога, биће само једну жену.{S} Плакаће, па ће се окренути, наћи мужа и утешит |
ре у лицу, очи му се засветлише црвеним жеравицама.{S} Он стегну усне подиже десну руку претећи |
лико корачаја, па се под новим и све то жешћим ударцима камџије стропошта на земљу као мртва.</ |
цар пре двадесет и толико година отео, жив; ако је жив, биће да је, као и отац што му беше, ју |
{S} Муње цепаху громове око мене, једва жив утекох у пећину.{S} Не могах изаћи од кијамета на п |
ка, и остављен у пећини зверовима, оста жив, сељани гледаше као неко чудо од Бога.{S} Сам Гавра |
а је брани од сваке напасти, док је год жив.{S} Везир му преда берат, којим га цар утврђује за |
десет и толико година отео, жив; ако је жив, биће да је, као и отац што му беше, јуначког срца |
ски глас: »Ој, Иване сине, мајци својој жив био, где си?«</p> <p>»Ево мене на Змајевој стени!« |
удише Гаврану.{S} Али Гавран бејаше још жив.{S} Био је оседио, у лицу поцрнио и вукао би се чет |
иском и псовком навали на Гаврана да га жива раскине.{S} Изгруваше га, и крвава у лицу дигоше г |
>У Прокупљу је већ сазнао да је Иконија жива.</p> <p>Једнога дана он са својом четом и са још д |
«</p> <p>»Пре је давно умрла него да је жива«, прихвати Хусејин. »Кауркиња слабо кад преболе ка |
нешто, да л’ је моја мати жива«, Ако је жива, па се мучи у сиротињи док ја газим по свили и кад |
ло које знаш, распитај за њу.{S} Ако је жива, доведи је амо; ако је умрла, подај сиротињи хиљад |
<p>»Мислим се нешто, да л’ је моја мати жива«, Ако је жива, па се мучи у сиротињи док ја газим |
и полагано скапље или да га горски вуци жива поједу.{S} Кућа да му се до темеља спали; земљу да |
рећем у зеленој свили.{S} Изгледаху као жива башта од лалета.</p> <p>Иза њих на високом једном |
о дрво неки пријатељ, сваки пољски цвет жива реч којом поље срцу говори.</p> <p>Опет косић зазв |
и опет од несреће моје што кад те видех жива, нађох те да си царев везир!«</p> <p>»Па зар је не |
то пристајаху њене крупне и још једнако живе очи.{S} На лицу, које је сад вазда бледо било, вла |
и плави и црвени конци беху још једнако живе боје Једна страна ове крпе не беше порубљена; из њ |
ј камен сињи из ведра неба паде, да нас живе у гроб сахрани!{S} Ја сам луда женска глава, а срц |
погинути.{S} Видим е није мање јунаштво живети кроз муке и невоље, и бранити рају сиротињу.{S} |
а светина у густим шареним гомилама.{S} Живи ланац од Јаничара с муком је издржавао ове таласе |
себи, прозбори: »Падиша чок јаша!« (да живи падиша!) одјекујући тиме грмљавини која се за султ |
ј сина отели и како се у њеном завичају живи.</p> <p>Иконија је и овде, у Седефли-шкољки на Бос |
донео од некуд стару икону богородице; живим ти без бриге као бубрег у лоју!{S} Ја га не зовем |
к перваз, у коме су талијански мајстори живим бојама исписали како се поносити паунови по цветн |
аје што год ти и колико год ти треба да живиш као везирова мајка!«</p> <p>»Не треба да се троши |
ро гледаше на улицу.{S} А срце јој поче живље да куца, не знађаше ни сама зашто, мањ ако није ш |
рисом, којим шума у зору дише, срце јој живље закуца.{S} Осети како је обузе нека нежна раздраг |
и онда Иконија по рамену <pb n="24" /> живо покуцала па му зашапутала: »Дедо, дедо, погледај н |
ћена, и кад се песма сврши она два пута живо рече: »Аферим, аферим!« а све њене дворанке понови |
шка им задркта како за неколико тренућа живо њушаше мирис, што им га тихи поветарац <pb n="6" / |
ким и шумним дахом, и зажмури.{S} Други живо окрете главу, па се удуби у посматрање једне пчеле |
<p>Стари се Јаничар диже, десном руком живо откуца темена и рече: »Да идем!«</p> <p>И одмах по |
Ова рука која жуди да ти милује груди, живој ће ти срце ишчупати!«</p> <p>Гавран се окрете па |
ети шта су паклене муке, он, који ми је живој срце ишчупао, сунце ми помрчао и живот ми загорча |
лагано шапну: »Не рекох ли ти, да ћу ти живој срце ишчупати?«</p> <p>Иконија се окрете па га по |
ече ми на ухо: »Не рекох ли ти да ћу ти живој срце ишчупати?« Поочиме да ли може бити, што се м |
вранов: »воде... воде... кап воде... за живот и здравље твога Ивана!«</p> <p>Иконија се пробуди |
живој срце ишчупао, сунце ми помрчао и живот ми загорчао!«</p> <p>У том јој зазвонише речи чич |
ога и онога света, опрости ми кад си ми живот повратила, реци и да ми прашташ!«</p> <p>»Ја те ж |
дочекам овде па да из њених уста чујем живот или смрт.{S} Видела си Оца Никодија?«</p> <p>»Вид |
оче, ово је данас најсрећнији дан мога живота.{S} Бог ми је дао да доживим радост да видим да |
> <p>Три дана је Иконија лебдела између живота и смрти.{S} Већином је била у неком бунилу.{S} С |
најмилије госте, које је икада у своме животу имала, двори на овај велики дан за њу.{S} И учин |
х, нека је за здравље моме Иви ако је у животу, а нека му је за душу ако у животу није!«</p> <p |
је у животу, а нека му је за душу ако у животу није!«</p> <p>Сутра дан, опет пред зору, Иконија |
године.{S} Не може цар да опет сад иште живу крв ове јадне сиротиње!« </p> <pb n="29" /> <p> За |
носити коњ његов не однесе даље низ ову живу реку која ваљаше, злато, сребро и драго камење.</p |
ија му је сваке Суботе обилазила његову живу гробницу и односила му нешто хране и вина.{S} Свак |
, за његов грозни злочин, испеку најпре жиле под коленима и то усијаним камењем из потока, на к |
ло: како је Гавран из гласа кумио да му жиле потколенице не пеку, како је запомагао и од бола р |
ни бајадери, по којима златна и сребрна жица беше извезла свакојако цвеће; јелеци махом од црве |
војке лебде очаране звеком од. сребрних жица.{S} Милина од игре и милина од свирке стопиле се у |
>Стаде свирка, као да у исти тренут све жице попрскаше.{S} И обе играчице као да се у лету скам |
ом, по којој се пружаху шаре од сребрне жице.</p> <p>Иза њих јахаше Спахи-баша на дивном арапск |
нице на белој чалми у бињишу од сребрне жице и на белом коњу.{S} Виде још како неки из свите ца |
шима од дибе-тканице златном и сребрном жицом испреткане, са зибелинима, самурима и скупоценим |
липу.{S} Истом седнем, а оно се проспе жубор, шапуће лишће, шапуће, шапуће, па тек с друге стр |
<p>А поток као да беше уставио сав свој жубор, да пусти само да се чује бућкање од сиграња њени |
кога до на себе саму!{S} Ова рука која жуди да ти милује груди, живој ће ти срце ишчупати!«</p |
p> <p>»Не знам ти ни сама казати, да ли жудим <pb n="96" /> за завичајем.{S} Али има друго нешт |
/p> <p>»Видим!« рече јој Ризван; видим, жудиш за завичајем!«</p> <p>»Не знам ти ни сама казати, |
ли има нешто што би ти годило и за чим жудиш, а што ми овде не можемо да знамо док нам ти не к |
</p> <p>Отац Никодије, омален, сувоњав, жут у лицу, просед, у раси од грубог црног сукна с црно |
Гавран (да га Бог убије!) приђе па сав жут и сав у дрхтавици рече ми на ухо: »Не рекох ли ти д |
а; шалваре им беху од разнобојне свиле, жуте, црвене, зелене и беле; око паса танки свилени бај |
у чоху, а опасани стамболским пасима од жуте свиле.</p> <pb n="67" /> <p>Иза овог царског првог |
атлаза, широке шалваре од црвене чохе и жуте чизме.{S} За свиленим пасом имађаше богато искићен |
еху подигнути па за појас придевени, са жутим шалварама и црвеним јеменијама.{S} Носили су ханџ |
је поред сребрног сточића с бокалом са жутим шербетом једна исто тако велика и танкострука мла |
им малим шубарицама, црвеним доламама и жутим шалварама.</p> <p>Удари други царски јелек: двана |
лик доведе.</p> <p>Кад стари Јаничар, у жутим мествама, смерно и скрушено наиђе на праг од села |
ношаше велику киту босиљка и један слив жутога воска.</p> <p>Кад изађе онако весела и онако мил |
сти.{S} Беху обучени они у првом реду у жутој, они у другом у црвеној, а они у трећем у зеленој |
и сребра, а седла им покривена у једних жутом, а у других љубичастом чохом, по којој се пружаху |
ара, који их водише, беху сви обучени у жуту чоху, а опасани стамболским пасима од жуте свиле.< |
а Кизлар-ага са дванајест црних евнуха, за њима дванајест дечака па дванајест девојчица, па ћех |
У зао час хтедох да се осветим Иконији, за коју мишљах негда да ми дом као сунце греје.{S} Али |
ном и зеленим, плавим и златним перјем, за које ми ова деца овде кажу да говоре турски и арапск |
уд пресуди овако:</p> <p>Да се Гаврану, за његов грозни злочин, испеку најпре жиле под коленима |
елива ону дугачку и широку црвену шару, за коју јој духовник рече да је потпис царев.{S} Замоли |
!{S} За ову велику данашњу радост нашу, за ову утеху, која ће да буде и нама и дуго после нас, |
да питам: ћери мила, што се не удајеш, за младости за лепоте твоје?«</p> <p>»Не могу, оче Нико |
Гавранов: »воде... воде... кап воде... за живот и здравље твога Ивана!«</p> <p>Иконија се проб |
и на дугачко изведено црвеним мастилом: за Христа благовјерни цар Стефан; па виш ову златну печ |
сама казати, да ли жудим <pb n="96" /> за завичајем.{S} Али има друго нешто што знам.{S} Стара |
христољубиви и благочестиви народе!{S} За ову велику данашњу радост нашу, за ову утеху, која ћ |
шалваре од црвене чохе и жуте чизме.{S} За свиленим пасом имађаше богато искићен ханџар.{S} Рах |
ним силавима, дуге пушке на раменима, а за калпаком по једну дрвену кашику.</p> <p>Хусејину мил |
ше игуман водећи левом руком Иконију, а за њима остала свита.{S} Многе се жене, а богме и понек |
е свикнути и како се литургија служи; а за више не питај јер више ни у мене нема!«</p> <p>»Хвал |
ао да је осећала да је у неколико крива за њине сузе..</p> <p>»Нека нас да плачемо!« рече Агапи |
право да ти кажем, има других соколова за које знам е би ме кликћући понели у своје гњездо, ни |
добро си ми дошао!«</p> <p>И поведе га за руку и посади поред себе на сиџаде.{S} Старац са учт |
рском обичају, показао како је готов да за цара положи главу на пањ да се сече, онда се подиже |
анајест најстаријих домаћина сложише да за овако страшну кривицу Гавран треба главом да плати.{ |
акетић.{S} Молио ме је да ти говорим да за њега пођеш!«</p> <p>»Да чудна ли човека!« рече Икони |
да пристајош да ми будеш домаћица, онда за оно што ће да те снађе, не жали ни на кога до на себ |
је заћутало уздисање овог јадног народа за децом, коју цареви људи пробраше и однеше из овога к |
перзијску песму: како је ружа нарицала за. славујем, коме је срце од силног прижељкивања препу |
ка оштра сабља.{S} Из таких очију посла за мном прекор као зрно које не промаша.{S} Чисто ми он |
в цар, посла да се сужњем последња жеља за последње виђење испуни!«.</p> <p>Заплака се Иконија, |
твоје мајке, ухватио си се обема рукама за њен десни рукав; тргох те од ње и однесох те у моме |
е нешто дубоко, дохвати се обема рукама за чело, подиже очи горе, прекрсти се и рече:</p> <p>»О |
се стресем и најежим а не знам ни сама за што!«</p> <p>Прођоше као с литијом кроз башту, мимо |
лачеш?!</p> <p>»Плачем а незнам ни сама за што,« рече Иконија, просто грцајући. »Плачем од срећ |
света, који са још ватренијим узвицима за здравље и срећу падишину поче сад да се бије грабећи |
Не смем да призивљем Бога и Св. Јована за јемце, али ми верујте, да нисам ни помишљао да може |
<p>Јутрења и литургија служише се једна за другом.</p> <p>Иконија је за рана одвела чича Симу у |
ву.{S} Али каква црква!{S} Из темеља па за један аршин све о самог црвеног мерџана; па онда зид |
ламама, којих скутови беху подигнути па за појас придевени, са жутим шалварама и црвеним јемени |
е:{S} Бог да прости!{S} Ево ти пет кеса за пут одовуд и одонуд!«</p> <p>Стари се Јаничар диже, |
темеља спали; земљу да нико не прихвата за седам година, нека у трње зарасте, а после нека је с |
а се беше чисто скаменила.{S} Тако оста за неколико тренутака.{S} Па се онда побожно прекрсти, |
авица!«</p> <p>И онда Стојан опет ућута за дуго, и само јечаше, и пусти Иконију да се тихо испл |
бинима и брилијантима.{S} Поведе старца за обе руке и посади га на своје место, а сам се спусти |
олагано корачаше иза њега водећи старца за руку.</p> <p>Мали се Ива окрете, па угледав мајку и |
ах јој би јасно шта се збило, па потрча за Турцима.{S} Јурила је за њима као бесомучна.{S} Грув |
зумеваше, па из ње поче да излеће голуб за голубом, носећи у кљуну по један струк ђурђевка.{S} |
меја.{S} У томе дервиш зазвижда и голуб за голубом падаше му на рамена, а он једног по једног г |
м се крвљу напојио, да загасим моју жеђ за тобом!« </p> <pb n="20" /> <p>Гавран сав помодре у л |
гу српску цркву!« Па ме онда поведе све за руку; пређосмо бистар један поточић, па онда кроз не |
, видиш, српски цар Лазар саградио овде за своје Србе.{S} Ено, погледај само унутра!« Ја као за |
ки терет претискао.{S} Тек кад је уведе за руку у кућу, и кад виде оца Миленкова у крај огњишта |
у на којој се старац пењаше док не зађе за облаке!«</p> <p>»Бог и душа, сврнуо је с памети!« по |
чету, која сад потера касом и брзо зађе за једну шумарицу.</p> <p>Није дуго постојало, па гомил |
своје воље, снесе камена и дрвене грађе за цркву.{S} А сваке суботе она и друге жене из села, д |
етке гледао један Јаничар.</p> <p>Наиђе за тим једна гомила кадија, хоџа и улема, са белим турб |
ни!« одвикну пастирче па се диже и пође за псима.</p> <p>У том изађе из шумарице на чистину сељ |
S} Ето, ви’ш, не може!«</p> <p>»Не може за то што ти нећеш, а ти нећеш за то што си се неком др |
ију снаху твоју!»</p> <p>И везир је узе за руку као неко дете, и кроз она вратанца од седефа од |
једе.</p> <p>»Ево да ти кажем!« предузе за тим да говори. »Када ти је отац (Бог да му душу прос |
е се једна за другом.</p> <p>Иконија је за рана одвела чича Симу у један сто одмах до преграде, |
а, ако је добро ово што учиних, нека је за здравље моме Иви ако је у животу, а нека му је за ду |
ило, па потрча за Турцима.{S} Јурила је за њима као бесомучна.{S} Грувала се у груди, чупала св |
и она у њега.{S} После јој приђе узе је за руку и рече јој српски само једну реч:</p> <p>»Седи! |
е.{S} Приђе к својој матери, дохвати је за обе руке и рече узбуђено:</p> <p>»Што ми то, мајко, |
моме Иви ако је у животу, а нека му је за душу ако у животу није!«</p> <p>Сутра дан, опет пред |
р му преда берат, којим га цар утврђује за Тимар-бега из Лежимира, и други берат којим цар одоб |
отац Никодије, сав бео као овца, узе ме за руку и рече »хајде, да видиш твоју цркву!« И онда ка |
.{S} Време је да проберемо јуначко семе за царску ордију!« Препадох се и рекох: »Немој тога чин |
рвеним јеменијама.{S} Носили су ханџаре за црвеним силавима, дуге пушке на раменима, а за калпа |
љани о том детету говоре, и видим да се за њ везују пусти снови луде раје.{S} Знам да нема силе |
иша!) одјекујући тиме грмљавини која се за султаном ваљаше низ улицу.</p> <p>Иконија је сад у о |
ошљи малог Оџаковића у Стамбул, нека се за рана научи да служи цару и царевини !« — »У добри ча |
е била у неком бунилу.{S} Смирила би се за мало и дошла к себи, па онда би се гласно заплакала |
уморна.{S} Овда и онда прихватила би се за најближи стубац од вењака и мало се на њ наслонила.< |
е љуби!{S} Хоће да ти каже: не брини се за нас!«</p> <p>А Иван се онда кроз плач насмеја и пота |
ше сина ђака у Св. Јована, брчкајући се за неколико тренутака у сред бистрог потока, под одблес |
и ако ми је зазор за по нешто, и ако се за друго опет бојим да душу не огрешим.{S} Ево ми тек с |
је цара у омразу воде!«</p> <p>»Нико те за то не пита!« рече Турчин преко. »Је ли тај мали твој |
овори.</p> <p>Те ноћи Иконија не могаше за дуго оком тренути.{S} Мишљаше о свом детету; премишљ |
мљу као мртва.</p> <p>Арапин је гледаше за неколико тренутака, па онда скочи с коња, раскиде јо |
, аферим!« а све њене дворанке поновише за њом: »Аферим!!« На један миг, оне две шербет-девојке |
бро уочила.{S} Њени се погледи залепише за њ, и он их понесе собом далеко низ улицу.{S} Она изг |
одсекоше јој се ноге.{S} Сва пребледе и за неколико тренутака не могаше ни крочити напред нити |
како је.</p> <p>Иконији се стеже срце и за један тренут поста беља од креча на дувару од судниц |
ч-оглани не треба да знају за завичај и за родбину.{S} Цар је њихов родитељ, шатор је њихов зав |
?{S} Да ли има нешто што би ти годило и за чим жудиш, а што ми овде не можемо да знамо док нам |
ничар а пуки сиромах, одмах је узе себи за жену и од милости прозва је »Шекер-Мара«.{S} По годи |
S} Биће то твојој мајци за душу, а теби за здравље.</p> <p>Удари се Ризван руком о колено.{S} П |
иљада, ако само тиме могу да купим теби за твоје старе дане нешто среће да у њој поборавиш жало |
дих.{S} Устани, подигни, и однеси цркви за моју душу!« Окрете се старац, оде унутра у пећину, з |
оси!{S} Ено је даде попу Василију, који за десном певницом глас води!{S} Ех, да ли он, чедо мој |
јунак зумбул и витез каранфил надметали за зрачне погледе из девојачког ока.</p> <p>Кизлар-ага |
ти игуман дечански; »и ми смо се питали за то.{S} Него смо се сетили <pb n="101" /> нечега.{S} |
подигне, али је Иконија нагло прихвати за руку и викну: »Не, кћери царева!{S} Ова дервишева по |
би се гласно заплакала и узела нарицати за својим дететом, док је снага не изда и сузе не угуше |
ери мила, што се не удајеш, за младости за лепоте твоје?«</p> <p>»Не могу, оче Никодије!« одгов |
кад бих сад како се шалиш, »за младости за лепоте моје«, узела себи другог мужа?!{S} Кад бих мо |
у лету скаменише, тако засташе лебдећи за један часак само на једном нокту.{S} Султанија опет |
нешто црквице!{S} Биће то твојој мајци за душу, а теби за здравље.</p> <p>Удари се Ризван руко |
изаше.{S} Опазише да једна сељанка трчи за њима.{S} Један се Арапин одвоји од чете па појаха на |
иже пред саму цркву, Иконија му се маши за руку, заиска смерно његов благослов и онда поче да г |
овратку с војне, султан га узме у сарај за свог Силиктар-агу.{S} То се високо дворско достојанс |
лајет, отиди у село које знаш, распитај за њу.{S} Ако је жива, доведи је амо; ако је умрла, под |
ила.{S} Није само запалила свећу да јој за њену душу вечно гори, него је запалила буктињу да ра |
је пресече и опет се начинише две, тек за тили часак поче да гмиже по ћилиму силество змија, д |
едњи, опет да му срећу зажелим!{S} Имам за њ и поклон, малечак и сиротињски, али је у мога вези |
ћ.{S} Ти знаш да нисам жалио да погинем за крс часни и веру ришћанску.{S} Хвала Богу ево и умир |
Право је« викну Гавран; »само вас молим за брзу смрт.{S} Мозак ми је узаврео од вриске жена и п |
p>»Протрех очи; уштинух се десном руком за леву мишицу.{S} Јест, бејах будан и то су аспре што |
ји прозбори: »Иди само са Шекер-кадуном за Кизлар-агом и не бој се ништа!« па се онда сам брзо |
другим заветом, а везала сам се заветом за то што је то тако воља божја била.{S} Ето, ви’ш, не |
их.{S} Јахач сеђаше као да је прикован за седло, и тихо, благо, готово смерно погледаше то на |
животу имала, двори на овај велики дан за њу.{S} И учинише јој по вољи и оставише је да стоји |
е, само ти одмаже.{S} А док ти мали Иво за помоћ прирасте, требаће доста година.{S} Гавран је и |
дошав до силе и госпоштине није учинио за своју мајку сиротицу.{S} Јесте, видим да не треба да |
да ли се крилати Пегаз застиђен сакрио за облачке од сребра на плавоме небу од азура.</p> <p>К |
о из једне удоље; њушка им задркта како за неколико тренућа живо њушаше мирис, што им га тихи п |
, бледа и замишљена.{S} Гледаше једнако за њим: срце јој лупаше баш као да се нешто препала бил |
у свет, нека га, нек тумарне, неће село за њим пресвиснути.{S} А ако ће да пали што има, боље н |
престрављено, обема се рукама ухватило за њен десни рукав, па из гласа запеваше: »Јаох, моја н |
t="*" /> <p>Тек је сунце било отскочило за једно копље, а цело се село искупило пред судницом.< |
па <pb n="17" /> одатле три пута једно за другим, и то све јаче и јаче и све брже и брже, одзв |
и поочиме, све казати и ако ми је зазор за по нешто, и ако се за друго опет бојим да душу не ог |
S} Твоја мајка не ће доживети, али опет за то може бити да ћеш ти јахати белог коња на црвеном |
о »Караконџул-ефендија«, а он мени опет за то тепа: »џанум« и »кузум«, срце моје и јагње моје!« |
она шапну »Море то није ништа! та сласт за кратко траје Слађе је да је из дана у дан гледаш как |
То би таман било да му се учини милост за коју он и моли.{S} Него њега треба на лаганим мукама |
ети Јоване!« па чврсто држећи свога Иву за руку, изађе напред и рече слободно:</p> <p>»Ево Икон |
оди Иво с наном твојом!«</p> <p>Узе Иву за руку и потрча цркви.</p> <p>Најближе гомиле народа, |
тина, и у њој се на коленима молио Богу за сиротињу српску, и кад се дигао, чуо је из олтара ра |
ПРИПОВЕТЦИ</p> <p>Мариновићеву награду за 1891. год.</p> <milestone unit="-" /> <p>ЦЕНА: К.{S} |
аповест.{S} Ич-оглани не треба да знају за завичај и за родбину.{S} Цар је њихов родитељ, шатор |
н на црње муке метнуо; он је видео муку за неколико часова па свршио, а ја остах да кукам без г |
ету Ризван-бегу, кад му је кћер Мејриму за жену дао.{S} Ризван-бег се, као врло млад јаничар пр |
Одоше гости одабрани да под вењак седну за совру.{S} Посадише игумана дечанског у врх совре, па |
о к њој; и све се стадо усталаса, крену за вођом, удари у одзиве, те се по оном пољу просу блеј |
е може, а не може зато што нећу, а нећу за то што сам се везала другим заветом, а везала сам се |
д разумедох што се памети људске окрећу за тобом!«</p> <p>Иконија се препала беше кад овако из |
љанима, који издалека жалостиво гледаху за њима.{S} Дотрча неколико момака.</p> <p>Иконија поди |
е бити да му се сотона, коме је он душу за аспре продао, осветио.{S} Бог се друкчије свети. »Ос |
остави да до краја пропаднемо, а одмах за тим имамо да захвалимо оној жени, доброј и смерној, |
илуј!« а кад му ја назвах Бога и упитах за здравље, ништа ми не одговори него утече од мене!«</ |
три свећице шапатом помињући имена оних за које их је <pb n="11" /> палила, упути Иву како да п |
»Не може за то што ти нећеш, а ти нећеш за то што си се неком другом поклонила!{S} Ај« гракну Г |
>»Видим!« рече јој Ризван; видим, жудиш за завичајем!«</p> <p>»Не знам ти ни сама казати, да ли |
те!«</p> <p>»Ћути, снахо, много говориш за цркву!« рече јој старац тихо, па погледа полагано и |
ne unit="*" /> <p>Да би стигла дома још за видела, Иконија удари преким путем на поток Липовицу |
»А, бре, синови цареви, аферим!«</p> <p>За њима иђаше једна чета »Бостанџија« одевених и наоруж |
суза добре једне жене саградио!«</p> <p>За њим иђаше игуман водећи левом руком Иконију, а за њи |
уша стигла, кад бих сад како се шалиш, »за младости за лепоте моје«, узела себи другог мужа?!{S |
горко као да испи чашу пелена.</p> <p>»За то што не може, а не може зато што нећу, а нећу за т |
/p> <p>Тек иза овога настајала би права забава, у којој би свагда било певања, играња и опсенар |
ето Арбанаса на манастар!{S} Ломисмо се забадава око манастира, док дотрча један инок да нам ка |
и коњска репа, а она двојица поред њега забацили на рамена шестоперне буздоване.{S} Иза њих кор |
роги вођ оваца виде је оздо са паше, па заблеја и два и три пута и пође право к њој; и све се с |
Не вреди да због ње икога ма само глава заболе.</p> <p>У јутру дође Хусејин-ага са својим Турци |
ити је право да кажем ма што, што би те заболело, а видим да ти је срце болећиво.{S} Него не тр |
це.{S} Или тако нешто.{S} Ето сам већ и заборавила!«</p> <p>»Вала моје си срце давно ишчупала, |
кла му: да мој завет <pb n="8" /> нисам заборавила.{S} Тако ћемо сине мој, у име, божје да пође |
укава њеног.{S} Не могох дуго и дуго да заборавим поглед, којим ме је твоја мати погледала кад |
у, како и сам што служиш.{S} Знам, ниси заборавио речи мога покојника!</p> <p>Калуђер се накашљ |
онија викну: »Аман, ага, стани мало!{S} Заборавих нешто да мојима на аманет оставим!«</p> <p>Ху |
гох кућу, накуповах земље, и виноград и забран.{S} Али не зна село чијом муком то би.{S} Ваља д |
убијска горостасна црнца размакли тешке завесе, па пустили <pb n="84" /> да уђе унутра Кизлар-а |
, што ти казивах кад год си ми помињала завет <pb n="13" /> његов, то ти ево и сад велим: хоћу |
ла на гроб твоме оцу и рекла му: да мој завет <pb n="8" /> нисам заборавила.{S} Тако ћемо сине |
вај причестио.{S} А ја сам се оцу твоме заветовала: да ћу, ако ми Бог и мајка божја помогну, ис |
везала другим заветом, а везала сам се заветом за то што је то тако воља божја била.{S} Ето, в |
, а нећу за то што сам се везала другим заветом, а везала сам се заветом за то што је то тако в |
мало чудновате ћуди, али биће да су га завидљивци и пакосници више извикали него што је.{S} А |
ава, ни његова Дулбендара који му чалму завија, и турбаном царским Муслимане поздарвља!{S} Па т |
са левог рамена опет сам лук с тетивом, завијен у зелену кадифу опет златом извезену.{S} На гла |
нешто у саде свилу, танку као паучина, завијено.{S} Кад поче и то великим и грубим својим прст |
ног кожног силава нешто у зелену шамију завијено; размота ту шамију, извади из ње један румени |
.{S} Ено, погледај само унутра!« Ја као завирим у цркву и лепо видим, где на јеном престолу, де |
шта некаквом, ваља да арапском псовком, завитла троструком татарском камџијом и љуто удари сеља |
вест.{S} Ич-оглани не треба да знају за завичај и за родбину.{S} Цар је њихов родитељ, шатор је |
S} Цар је њихов родитељ, шатор је њихов завичај <pb n="58" /> а јунаку је доста да у сабљи свој |
S} Сад не квари ништа да знаш: да ти је завичај Сирф-вилајет и да ти је мати кауркиња.{S} Али к |
ма казати, да ли жудим <pb n="96" /> за завичајем.{S} Али има друго нешто што знам.{S} Стара са |
идим!« рече јој Ризван; видим, жудиш за завичајем!«</p> <p>»Не знам ти ни сама казати, да ли жу |
ако су јој сина отели и како се у њеном завичају живи.</p> <p>Иконија је и овде, у Седефли-шкољ |
поврх свега - извади из једног свиленог завоја један старински златан новац као млетачки цекин. |
говала.{S} Много ми што шта наказива па заврши: »Оче Никодије, ако је усаветујеш те пристане, е |
> <p>Па онда — подиже сукњу до колена и загази у поток.</p> <p>Подиђе је милина од студене воде |
слетио у шипраг, који у хладу од топола загазио беше у поток, па <pb n="17" /> одатле три пута |
ом жеђи стару жеђ гаси, да жеђ никад не загаси.</p> <p>Стаде свирка, као да у исти тренут све ж |
н искинуо, његовом се крвљу напојио, да загасим моју жеђ за тобом!« </p> <pb n="20" /> <p>Гавра |
и ћилимови са дивним шарама у меканим и загаситим бојама, на три стране уз прозоре ниске софе о |
ша са шиљастим црвеним капама од сукна, загасито зеленим кафтанима, без оружја и само са дугачк |
апу-ага заогрнуше као неким кафтаном од загасито зелене тешке кадифе са златним ширитом.{S} Кад |
између великих поморанџи, са којих кроз загасито-зелено лишће и кроз ките од бела мирисна цвећа |
е гавранове да одлете до Лежимира, нека загачу дрвљу и камењу: како се Иконија овде, шири и баш |
адим!«</p> <p>Ту се Гавран заустави.{S} Загледа се преда се у земљу и поћута.{S} Цео збор ћуташ |
аче?« упита дечко све невеселији, па се загледа крупним својим плавим очима у матер своју.</p> |
у руменим праменовима пушташе, па оштро загледа у онај тополски луг с оне стране.{S} Баш нигде |
ија.{S} Тек би се са ћошка свога конака загледала у море, па би сетно пољуљала главом то на дес |
Падише!«</p> <p>»Ја се, Бога ми, бејах загледала у твога везира.{S} Вала доста је и њега видет |
е се гране од белог и плавог јоргована; загледах боље и пипну прстом, кад оно није природни цве |
{S} Приђоше му полагано; па га невесело загледаше.{S} Лазнуше му руке.{S} Гаров се ослободи, по |
ца ...{S} 1.60 </p> <p>Весели двори Иве Загорице ...{S} 1.60</p> <p>Смиља ...{S} 1.50 </p> <p>Н |
це ишчупао, сунце ми помрчао и живот ми загорчао!«</p> <p>У том јој зазвонише речи чича Симине: |
јах будан и то су аспре што се беле!{S} Заграбих руком и сасух две три прегрши у недра!{S} Поче |
лило и весеље се на све стране најлепше загрејало, кад се од једаред кола раскидоше; умукнуше и |
оком, као да хоће да га сребрним рукама загрле.</p> <p>Кад Иконија стиже на поток, подиже руку |
на своја уста.{S} Приђе опет к старцу, загрли га, извади иза свога свиленога паса па у његов с |
гледа да л’ ће ко да му приђе те да га загрли.</p> <p>Око црквице је била поширока порта, обра |
конија кроз плач, и сад први пут</p> <p>загрли царева везира као свога сина.</p> <milestone uni |
онака извиле се старе липе, па га чисто загрлиле мирисном хладовином и меким облаком од свога з |
па онда, истина крештавим и нешто мало загушеним глисом, али тек разговетно, проговори неколик |
д се љут пас режећи спрема да уједе.{S} Загушљиво закрешта некаквом, ваља да арапском псовком, |
принесе је к уснама својим, па је онда задену испод конђе у своју густу смеђу косу, и рече:</p |
а свога свиленога паса па у његов силав задену танак један черкески нож, којега златне корице б |
ранџина дрвета стојаху.{S} Још се већма задивила кад виде како, само што Тутуџи-баша зазвекта с |
о све што год је могао, да му мати буде задовољна.</p> <p>Свакога понедеоника долазио је сам ли |
а мати његова не изгледа да је срећна и задовољна.{S} Она се истина ником и ни на што пожалила |
се удуби у посматрање једне пчеле, која задовољно певајући облеташе мајкину душицу, што као мир |
оношаше; кудравим реповима узеше махати задовољно, па онда потекоше право к шумарици која се са |
вијаше уз брдо из једне удоље; њушка им задркта како за неколико тренућа живо њушаше мирис, што |
друго нешто, друго!« и иконији грчевито задркташе углови од усана и очи јој се наводнише.</p> < |
убим својим прстима да развија, руке му задркташе, виде да не може да развије, па са најдубљим |
о у <pb n="95" /> мене, па некако мудро задрмају главом, по нека закрешти нешто, срдито, а по н |
алуђери па нека црква пропоји као твоја задужбина, а на славу Бога, који је један и исти и Мусл |
ми гроб прелије и прекади и да ми га о задушницама опојава?{S} Сахранићу се овде као незнана и |
ствицу на којој се старац пењаше док не зађе за облаке!«</p> <p>»Бог и душа, сврнуо је с памети |
тиже чету, која сад потера касом и брзо зађе за једну шумарицу.</p> <p>Није дуго постојало, па |
кола.{S} По веселим очима његовим и по зажареном лицу, видело се како се сав топи од милине шт |
овица: не дао Бог детету што му га мати зажели!«</p> <p>»Жена и није свуда жена, али је мати св |
сам позни и последњи, опет да му срећу зажелим!{S} Имам за њ и поклон, малечак и сиротињски, а |
, шикну на нос тешким и шумним дахом, и зажмури.{S} Други живо окрете главу, па се удуби у посм |
стреле високо повученим обрвама.</p> <p>Зазвекеташе цитре и тамбуре, закуцаше тихо таламбаси, п |
ила кад виде како, само што Тутуџи-баша зазвекта својим прапорцима, свака од оних тица приклони |
моја, рече Господ!« које би јој громко зазвечале.{S} И сад јој се чинило, да те речи више не г |
јом поље срцу говори.</p> <p>Опет косић зазвижда другу неку и мало подужу значку. .</p> <p>»Каз |
ија се слатко насмеја.{S} У томе дервиш зазвижда и голуб за голубом падаше му на рамена, а он ј |
а се диже песма.{S} Мало даље на пољани зазвиждаше двојнице, и талас од момака и девојака поче |
и живот ми загорчао!«</p> <p>У том јој зазвонише речи чича Симине: »Освета је моја, рече Госпо |
а ћу ти поочиме, све казати и ако ми је зазор за по нешто, и ако се за друго опет бојим да душу |
> <pb n="38" /> <p>»То је оно што ми је зазор попричати, али видим није инако већ да ти све каж |
саму цркву, Иконија му се маши за руку, заиска смерно његов благослов и онда поче да говори гла |
теразијама Аранђеловим!«</p> <p>Гавран заиска још један гутљај ракије, повуче добро из једне ч |
ло.{S} Застаде мало и прислушкиваше.{S} Заиста, сад ово већ није био сан, него на јави чу како |
{S} Све је то оставила поред невољника, заједно с крчагом тазе воде, коју је у планини захитила |
кумицу те и њих посади <pb n="26" /> да заједно ручају с њеним малим ђаком.{S} И лепо поручаше |
скиде чарапе, веза их једном врпцом све заједно, и устаде.{S} Падоше јој погледи на оног бумбар |
оз неколико лепо намештених соба, па је заједно са Шекер-кадуном остави у једној са врло богато |
се и путем разговарати!«</p> <p>Пођоше заједно и ћуташе обадвоје.{S} Гавран не скидаше очију с |
те овај скочи у седло, па у бесном трку заједно с вођом стиже чету, која сад потера касом и брз |
<p>»Бог те благословио!{S} Бог ти дао!» зајеча јадник Гавран гушећи се сузама, а народ то прихв |
, где је мало час њена нога стајала, па зајеча: »Иконијо, Бог ти дао и овога и онога света, опр |
иленко умираше, погледа ме жалостиво па зајеча: »Иконијо, јадна моја Иконијо, аманет ти отац мо |
?«</p> <p>Тек он то рече, а из шумарице зајеча јасан женски глас: »Ој, Иване сине, мајци својој |
а бити; ко зна, можда су га Турци већ и заклали, а ако нису, потурчиће га! »Еј, кукавици мени с |
нет ти отац мој и аманет ти дете наше!« Заклех му се да ћу му оца чувати и мојом и његовом бриг |
видох је <pb n="42" /> како гази поток; заклињах је да ме не убија.{S} Она ме одгурну, и ја пад |
а поток, подиже руку десну изнад обрва, заклони очи од сунца, које са запада косо своје зраке у |
ије искочи напред и стаде пред њу те је заклони од Турака.</p> <p>»Беже!« поче калуђер; »има ре |
ник умори.{S} Да се убије из пушке, или закоље ножем, или умлати мотком, или обеси, не бејаше д |
ас режећи спрема да уједе.{S} Загушљиво закрешта некаквом, ваља да арапском псовком, завитла тр |
а некако мудро задрмају главом, по нека закрешти нешто, срдито, а по нека прогунђа нешто, па се |
вена и из конака манастирског.{S} Народ закука иза гласа и поче да бега на све стране.</p> <p>М |
ње испуни!«.</p> <p>Заплака се Иконија, закукаше жене, диже се граја, и кнез и Хусејин-ага имађ |
кадуном пред вратима.</p> <p>Кизлар-ага закуца сребрном алком те се на мах оба крила расклопише |
којим шума у зору дише, срце јој живље закуца.{S} Осети како је обузе нека нежна раздраганост. |
ма.</p> <p>Зазвекеташе цитре и тамбуре, закуцаше тихо таламбаси, потскочише обе хитре и видраст |
га је добро уочила.{S} Њени се погледи залепише за њ, и он их понесе собом далеко низ улицу.{S |
у силаву ханџаре и пиштоље све у сребро заливене.</p> <p>Па онда удари једна кита Спахија коњан |
ојан нареди да га одреше, и да му пруже залогај погаче и гутљај ракије.{S} Кад га тако мало пот |
Никодије.{S} А ја се препадох, срце ми залупа силно и ја падох на праг од цркве.{S} Тргох се и |
ша, па ћу се и на оном свету изгубити и залутати међу несвоје, а моји ће ме узалудно ишчекивати |
ма и поћута у некаквим дубоким мислима, заљуља се на десно и на лево неколико пута, прошапута: |
ашнија!«</p> <p>Али се призор овај брзо замену другим.</p> <p>Уз широке мраморне степене изађош |
снаси одговорила: да га молим да ми не замери али да не могу.{S} Није да му махне налазим него |
а неправду; биће да се царевим везирима замерио, те су га осудили да погине, а он замолио цара |
таром пријатељу куће твоје, мени не ћеш замерити <pb n="14" /> што ћу да те као уз гусле да пит |
адостан и весео.</p> <p>»Да ми, аго, не замериш, а и цар да ми опрости, једва би смела рећи да |
мало!« Па се Иконија погну, замисли се, замисли, претисну чело прстима као да хоће да из мозга |
ај молим те мало!« Па се Иконија погну, замисли се, замисли, претисну чело прстима као да хоће |
јој отеше Иву, она од једанпут заћута; замисли се нешто дубоко, дохвати се обема рукама за чел |
везирова мајка?!«</p> <p>Млади се везир замисли дубоко.{S} Изгледаше снужден и по дуго ћуташе, |
к небу.</p> <p>Ризван се беше снуждио и замислио.{S} По дужем ћутању узе да говори овако:</p> < |
на изгледаше збуњена, узбуђена, бледа и замишљена.{S} Гледаше једнако за њим: срце јој лупаше б |
радила своје домаће послове невесела и замишљена.{S} Цео низ њезиних горких осећања и црних ми |
тави пут свој брзим корацима, а сетна и замишљена.</p> </div> <pb n="21" /> <div type="chapter" |
а, Исус раширио руке па великим очима и замишљеним погледом гледа да л’ ће ко да му приђе те да |
била сва у ухо претворила, па растужена замишљено гледаше у младе певачице.{S} Султанија јој не |
ој духовник рече да је потпис царев.{S} Замоли га да пусти и Иву да то целива, и мали се Ива по |
донесе крчаг воде са извора, Гавран је замоли, да му га дода да се напије.{S} Кад се добро нап |
мерио, те су га осудили да погине, а он замолио цара да бар пред смрт види своју мајку; а цар, |
кад цар гаврански падне на моје гране, замолићу га да пошље своје гавранове да одлете до Лежим |
уће: »Кад челе падну сутра на мој цвет, замолићу царицу њихову да пошље неколико чела, нек одле |
бину.{S} Слах јој и друге умољенице.{S} Замолих и оца Никодија, и хтедох цркви да повратим поло |
његово.</p> <p>»Мајкино мило јединче!« замуца Иконија тихо и очи јој засузише. </p> <pb n="25" |
епа!« одговори Иконија; »Много лепа!{S} Занела ме чак натраг у моју младост и у срећно доба, ка |
Топлице, Бога ми би ова чаршија од чуди занемила, а сам цар и везир потрчали би да им посипљу п |
а му се како не омакне.{S} Тако се беше занео, да не чу кад Иконија с Ивом уђе, па не диже глав |
} Главно је што видим да се тобом много занео; а после, газда је, код њега би благовала.{S} Мно |
сам те очи и то чело неге видела, па се занесох тражећи по мојој лудој памети где сам их видела |
{S} Обе су говориле српски, истина мало заносећи, али тек српски.{S} Колико је било танких роби |
ни да ме чује како се овако матора жена заносим као неко дете!{S} Бог с тобом Иконијо!«</p> <p> |
ала.{S} Еј, Боже мој, опрости ми што се заносим, те будна моје старе снове сневам! »Сине, мој, |
ије и да ће света црква да изгоре.{S} У зао час хтедох да се осветим Иконији, за коју мишљах не |
сејин-аге и његове кадуне да се фереџом заогрне, па прође кроз Стамбул и Боспором на кајику она |
е ни речи, кад је Кизлар-ага и Капу-ага заогрнуше као неким кафтаном од загасито зелене тешке к |
ад обрва, заклони очи од сунца, које са запада косо своје зраке у руменим праменовима пушташе, |
и једном главном и највишом на средини западнога зида, кроз коју се улазило у манастир.{S} Али |
потока, под одблеском руменога неба на западу, својим млечним лицем, својим безазленим погледо |
лугу.{S} Међу овима је Иконија нарочито запазила Тутучи-башу, надзорника папагаја, са два шарен |
њих појурише у цркву да је опљачкају и запале; други опет хватаху и везиваху младе и лепушкаст |
у уља у кандиоце пред Иконом Св. Петке, запали га и помоли се Богу да јој помогне.{S} Изађе на |
мрачну и празну црквицу, целива иконе, запали три свећице шапатом помињући имена оних за које |
да јој за њену душу вечно гори, него је запалила буктињу да разгања мрак који је нас, бедни срп |
овим своме народу учинила.{S} Није само запалила свећу да јој за њену душу вечно гори, него је |
с деспотом Ђурђем град порушили и цркву запалили, те је после велики војвода Раде Облачић оправ |
но јој реци да ћу од себе чуда учинити, запалићу све што имам нека изгоре, није ми <pb n="15" / |
сипање новца; »баш нека и отац Никодије запамти кад је наш Иво први пут понео котлић!«</p> <mil |
арских престава.{S} Најживље је Иконија запамтила прво вече и често би о њему и причала.</p> <p |
после у великој срдњи попретио да ће га запамтити. _</p> <p>»Па то је он, скотина једна, да га |
не један нечовече!«</p> <p>»Вала, жено, запамтићеш ти мене!{S} Слушај,« и опет цикну Гавран као |
још не беху зарасле.{S} Кукњава и тужно запевање пронесоше се сабором као да се овај који је ма |
уђери из Пећи с патријарковим ђацима па запеваше.... чекај молим те мало!« Па се Иконија погну, |
хватило за њен десни рукав, па из гласа запеваше: »Јаох, моја нано, не дај ме Турцима!«</p> <p> |
асима, и седам певачица.{S} Засвираше и запеваше да је милина било слушати.{S} Певали су неку п |
ест, сад се сетих!{S} Ђаци патријаркови запеваше танким грлом нешто о новом Јерусалиму, а оно с |
} Немам речи... и које речи имам ево ми запињу у грлу... немам речи да опишем какво је велико д |
асу!«</p> <p>И онда, истина овде и онде запињући и с натегом, исприча овако:</p> <p>»Отидох сан |
хтео, јер то тако стоји у твојој звезди записано!« рече Хусејин мирно и поуздано.{S} Кад чусмо |
а ко зна чедо моје, шта је све теби Бог записао у својој књизи.{S} Твоја мајка не ће доживети, |
мо својим крупним очима.{S} Хтеде да га запита: »Шта велиш?« али не могаше уста да отвори.</p> |
ездо савију.{S} Султанија преко Агапије запита Иконију да л’ се није препала?</p> <p>»Нисам!« р |
је мало да се исплаче, па је онда тихо запита:</p> <p>»Што плачеш?!</p> <p>»Плачем а незнам ни |
ма и напојише их.</p> <p>Султанија даде запитати Иконију: како јој се свиди игра девојака из Ми |
у штаку па ме гледаше. »Што ме гледаш?« запитах га.{S} А он: »Гледам те да л’ си човек, да ти а |
јадне сиротиње!« </p> <pb n="29" /> <p> Запишташе у глас жене, којима Турци при последњој »девч |
еља за последње виђење испуни!«.</p> <p>Заплака се Иконија, закукаше жене, диже се граја, и кне |
ло и дошла к себи, па онда би се гласно заплакала и узела нарицати за својим дететом, док је сн |
т великих јеванђеља.{S} Многи се старци заплакаше.</p> <p>Иконија се строгим постом спремила да |
овај <pb n="105" /> ретки призор гласно заплакаше.{S} Иконија беше бледа и корачаше гледајући с |
сабору код манастира Св. Јована узгред запленише.{S} И пре је од ње слушао да се мајка Ризвано |
ојка носила име Марица.{S} Као робињицу заплењену на сабору код Св. Јована, Санџак-бег од Проку |
морски таласи тихо, чисто тепајући јој, запљускивали кад је море на тишини сунцем успавано било |
је издржавао ове таласе од људи, да не запљусну онај отворени пут средином улице, који се чува |
о воде на длану, радим с њиме што хоћу, заповедам му како хоћу, молим се Богу по српски, чак ми |
днесе овакав извештај Ризван-бегу, овај заповеди да му Јаничара одмах у селамлик доведе.</p> <p |
уше од кнеза да је дошла од Санџак-бега заповест: да Хусејин-аги без разговора предаду Иконију |
ао ниси!«</p> <p>»Таква је стара царска заповест.{S} Ич-оглани не треба да знају за завичај и з |
оворио. »Биће да треба цару, кад царску заповест имам да је царевом везиру водим!«</p> <p>»А шт |
н-ага је предао своме орта-баши писмену заповест Румили-Беглер-бега, да старог Јаничара пусти д |
нај свет, док не чује, да је црква опет запојала. </p> <pb n="99" /> <p>Кад већ све би готово, |
иже се просто урнебес од вике, вриске и запомагања.</p> <p>Прискочи нешто момчадије врљикама; н |
да му жиле потколенице не пеку, како је запомагао и од бола рикао кад су му усијано камење под |
ву и једно десетак девојака, које тужно запомагаху и кукаху.{S} Мали Иво из све снаге врискаше: |
а невољи нашао!« викаше она иза гласа и запомагаше.</p> <p>Отац Никодије искочи напред и стаде |
ињи и фукари, која иза леђа јаничарских запрепашћена гледаше све ово чудо и господство, а час о |
оду и мрмља чаролије.{S} Хе, душо моја, зар то није чарање ?«</p> <p>»Нисам очију ми! него се н |
е не промаша.{S} Чисто ми онда рече:{S} Зар не знаш да сам везирова мајка?!«</p> <p>Млади се ве |
м, кад ми суђен данак дође!«</p> <p>»Па зар ја да будем монастирско ђаче?« упита дечко све неве |
нађох те да си царев везир!«</p> <p>»Па зар је несрећа бити царев везир?« упита везир с осмехом |
пушта у топличку долину, има једна мала заравањ на којој је стајао и појао малени стародревни м |
ише многоме срцу ране, које још не беху зарасле.{S} Кукњава и тужно запевање пронесоше се сабор |
е прихвата за седам година, нека у трње зарасте, а после нека је село предузме и сиротињи подел |
Кајиру где су је гусари који је на мору заробише, најпре на продају изнели. </p> <p>Ове Агапији |
кинеског порцелана у великим позлаћеним зарфовима, са млеком, сртлијашем, кадајифом, белом и ру |
ну једном добром сину, да матери својој засведочи своје велико поштовање.</p> <p>Али није дуго |
видела, па јој се очи разгореше а лице засветли; — »Да ти видиш Топлицу Милана, кад се јунак у |
<p>Гавран сав помодре у лицу, очи му се засветлише црвеним жеравицама.{S} Он стегну усне подиже |
ама и таламбасима, и седам певачица.{S} Засвираше и запеваше да је милина било слушати.{S} Пева |
мнеше у две крупне љубичице, а кроз њих засеваше муње.</p> <p>»Срам те било, гаду од човека!« р |
а ме као кошуту хајком терају на његову заседу.{S} Свакој сам мојој стрини, свакој снаси одгово |
хвати ручка.{S} Под главним вењаком већ засели кнезови с калуђеђерима и поповима.{S} Иконија је |
} Вала доста је и њега видети па да очи засену!{S} А право да кажем, учини ми се да сам те очи |
це грануло па обасјало цвеће, да ти очи засену од јаре.{S} Мало даље, па угледасмо цркву.{S} Ал |
се Ива окрете, па угледав мајку и деда, засијаше му се очи, и зрак радости из њих и трепет осме |
лушајући пажљиво његово танко извијање, заспа.</p> <p>И опет у сну чу како Гавран изнемоглим гл |
ету његову!{S} Пред прве певце малко је заспала.{S} Али се брзо тргла, јер јој се приснило да в |
о оном старцу у Јерусалиму, што је био заспао па се пробудио тек после осамдесет година!«</p> |
а пољу.{S} Остах у пећини да преноћим и заспах на гуњцу моме.{S} На сну ми дође старац с велико |
/p> <p>И другу ноћ не могаше Иконија да заспи дуго и дуго.{S} Преврташе се немирно то на једну |
Окрете се старац, оде унутра у пећину, застаде мало, обрну се према мени и показа штаком на је |
пред пећину, беше већ лепо свануло.{S} Застаде мало и прислушкиваше.{S} Заиста, сад ово већ ни |
рачице као да се у лету скаменише, тако засташе лебдећи за један часак само на једном нокту.{S} |
во тражи да види да ли се крилати Пегаз застиђен сакрио за облачке од сребра на плавоме небу од |
јој старац тихо, па погледа полагано и застиђено на десно и на лево, да ли није кога саблазнио |
перјанице од црнога нојевога перја.{S} Застор његовог седла био је од зелене кадифе златом и б |
црвеног каранфила пошкропише ћилимове и засторе на зидовима.</p> <p>Тек иза овога настајала би |
уменог и зеленог мрамора, а по зидовима застрвен богатим перзијским ћилимовима.{S} Дуж целог хо |
прозоре ниске софе од крмезове чохе, па застрвене овде и онде ћилимима из Бокаре и шаловима из |
-кадуном остави у једној са врло богато застрвеном софом.{S} Мало час па уђе унутра Ћехаја-каду |
ајкину душицу, што као мирисна маховина застрла беше стену, која одмах десно од грма беше проби |
Извади белу једну погачу, отвори једну застругу скорупа, и једну мању са ситном сољу и рече ма |
са великим зеленим чалмама.{S} Иза њих заступник Муфтије са белом чалмом и у белом кафтану.{S} |
јединче!« замуца Иконија тихо и очи јој засузише. </p> <pb n="25" /> <p>Старац трепћући гледаше |
идао га је Махмуд-паша, те у тој шкољки затварао бисер, који му је султан Мехемед у својој најм |
у својом лепотом, пењући се под прозоре затворене позлаћеним решеткама, онда се црни Кизлар-ага |
четак овог мог јадног свршетка.</p> <p>»Затече ме једном, пре седам година олуј у сред наше пла |
а се само сва стресе и побледе.{S} Мало затим па се насмеја и рече Хусејину:</p> <p>»Баш му, аг |
а.</p> <p>»За то што не може, а не може зато што нећу, а нећу за то што сам се везала другим за |
у Једрену, и да је дошао у Стамбол само зато, да са царевим везиром Ризван-бегом проговори две |
е.{S} Просу се вино, просу се и песма и затресе се земља од хитрога крока момачкога.{S} Народ с |
, и како јој отеше Иву, она од једанпут заћута; замисли се нешто дубоко, дохвати се обема рукам |
.{S} Ево се још нису утрле сузе нити је заћутало уздисање овог јадног народа за децом, коју цар |
ј цркви испише: како је црква обновљена заузимањем »Иконије, матере Ризвана везира«.{S} То је т |
аучи шта да радим!«</p> <p>Ту се Гавран заустави.{S} Загледа се преда се у земљу и поћута.{S} Ц |
има који иза нас настану, коме имамо да захвалимо?{S} Прво Господу Богу, који ево и у овој прил |
аја пропаднемо, а одмах за тим имамо да захвалимо оној жени, доброј и смерној, од суза које је |
ичном јунаштву и његовој окретности има захвалити што је турско оружје победило.{S} По повратку |
с крчагом тазе воде, коју је у планини захитила.{S} И сада је Гавран не могаше познати, јер јо |
поносној памет повратила.{S} Ако ми до захода сунца у уторак не пошљеш реч да пристајош да ми |
дом, па и да би с неруке јој је и много заходно, а посна посла у Св. Јована а мршава у Лежимиру |
већ предигла била.</p> <p>Тога дана по заходу сунца паде у село харамбаша Стојан са неколико х |
ејин-аги и свима мајсторима и свом селу захтеваше, да се при пречи »матере Ризвана везира«, дод |
вде?!« Па онда ми се опет учини да раст захучи липи: »Чекај ти мирисна сејо, кад цар гаврански |
Агапија јој паде око врата и просто се заценила била од плача, а Петрија клече на ћилим и обас |
ича до миле воље!« рече озбиљно кнез са зачеља.</p> <p>»Сврнуо с памети, велите?« настави Гавра |
ој по вољи и оставише је да стоји близу зачеља од совре.{S} Много је била бледа и <pb n="106" / |
е село искупило пред судницом.</p> <p>У зачељу на једној клупици, посадио се био харамбаша Стој |
јек у даљини издахну, онда Иконија опет зачу самртнички шапат Гавранов: »воде... воде... кап во |
душа знам их, пре би се насмејали него зачудили!{S} Та ево ме и сама се смејем!« Па би се опет |
и гледаше пред-а-се.</p> <p>Ризван-бег зачуђен погледа на старог Јаничара, па на ону тканицу.{ |
амену <pb n="24" /> живо покуцала па му зашапутала: »Дедо, дедо, погледај на лево!{S} Ене нам И |
онако мила на зелено поље, а оно се све зашарени као да је на њ пала кита шаренога цвећа.{S} Ша |
поче живље да куца, не знађаше ни сама зашто, мањ ако није што јој Хусејин оно онако из ненада |
S} Од тога ништа бити не може!«</p> <p>»Зашто не може« упита Гавро горко као да испи чашу пелен |
рђиваше опуту на левој нози, кад иза ње зашушта џбун, покрхаше се грање под неком силном навало |
, шапуће, шапуће, па тек с друге стране зашушти јачи шушањ.{S} Окренем се, погледам и видим она |
«</p> <p>»Вољан си, аго, да с нама шалу збијаш!{S} А ко зна?{S} Свашта може да буде у вас Турак |
усплахирене, али нико не знађаше шта се збило.</p> <p>Мало час па Иконија виде шта је.</p> <p>А |
нано!«</p> <p>Одмах јој би јасно шта се збило, па потрча за Турцима.{S} Јурила је за њима као б |
сад вазда бледо било, владаше сад мирна збиља, а испод ње један тихи али тек видљив нанос дубок |
коније, да тога не чине.{S} Не вреди да због ње икога ма само глава заболе.</p> <p>У јутру дође |
душе те да скапље од глади без мене!{S} Збогом сад, и нека вам је Бог и Свети Јован свима на по |
да се преда се у земљу и поћута.{S} Цео збор ћуташе муком као да је у цркви.</p> <p>»Казуј све |
обом далеко низ улицу.{S} Она изгледаше збуњена, узбуђена, бледа и замишљена.{S} Гледаше једнак |
вога детета; подиже се на једну руку, и збуњено погледаше око себе, <pb n="31" /> као да се про |
е је од ње слушао да се мајка Ризванова звала Иконија, и да је из села Лежимира у Топлици.{S} С |
гапија, али су је у харему, као робињу, звали »Нурисаба«, што значи »Зорка«; Арбанашкињи је бил |
es"> <note xml:id="SRP18910_N1">Тако се звало ***седмогодишше +++прибирање+++ и одвођење мушке |
ука и мајсторија, али то се у нас не би звало да је игра.{S} У нас је, и кад се весели и кад се |
чети хајдуковао, па је и Иконију снахом звао.{S} Било му је око шесдесет година, а већ петнајес |
вног конака и од великог харема.</p> <p>Звао се »Седефли-шкољка.« Доњи му је кат био од белог м |
горе у пространи и дуги ходник, патосан звездама од белог, руменог и зеленог мрамора, а по зидо |
опточено шареним везом, у коме се плаве звезде и црвени крстићи везиваху у ланац златним гранам |
не би хтео, јер то тако стоји у твојој звезди записано!« рече Хусејин мирно и поуздано.{S} Кад |
широким прсима Јабучиловим једну велику звезду од рубина са полумесецом од алем-камена изнад ње |
и радосно блејање, у које се растапаше звека меденице о вођину врату.</p> <pb n="7" /> <p>Сеља |
јачког крока, ил’ девојке лебде очаране звеком од. сребрних жица.{S} Милина од игре и милина од |
На мукама ће липсати као бесно псето, а зверад ће му кости глодати !« рече једна комшијница.</p |
пећине нешто камења и пањева, да не би зверад унутра улазила.</p> <p>И трећи дан зором отиде И |
куда Турци иду, као оно што пас нањуши зверад!{S} А сад се ево пометем; ломим се тамо где ме н |
S} Хранила сам га и чувала од људи и од зверади да не погине, али му у срцу никада опраштала ни |
после онаквих мука, и остављен у пећини зверовима, оста жив, сељани гледаше као неко чудо од Бо |
ла.{S} Из луга, с оне стране, један кос звиждаше некакве значке као да у металну пиштаљку дува. |
дува.</p> <p>»Тицо моја, је л’ то мени звиждиш ?« викну Иконија својим јасним и пријатним глас |
ове косе у ону дољу спушташе.</p> <p>И звиждукање двојнице стаде и младо пастирче викну: »Ој ш |
ху исписане на зидовима испод некадашње звонаре.</p> <p>Калуђер се нешто био узврпољио, не мога |
ко паса, са сребрним гривнама око облих зглавака на рукама и на ногама, са сребрним минђушама, |
сазидам конак тамо, напунићу га сваком згодом, наредићу да ти се из моје хазне издаје што год |
иљно и тужно. .</p> <p>»Теби сам, жено, згрешио више него Богу!{S} Али јесте, ево видим, Бог ми |
Признајеш ли да си и Богу и људма тешко згрешио?«</p> <p>»Признајем!{S} И само молим суд да се |
м једном иглом прошивати усне своје.{S} Згрози се султанија па махну руком.{S} Дервиш онда изва |
обијаше на јабучицама румен младићскога здравља; испод густих проседих веђа светлуцаху два сива |
ета, који са још ватренијим узвицима за здравље и срећу падишину поче сад да се бије грабећи ас |
ако је добро ово што учиних, нека је за здравље моме Иви ако је у животу, а нека му је за душу |
Биће то твојој мајци за душу, а теби за здравље.</p> <p>Удари се Ризван руком о колено.{S} Поди |
ј!« а кад му ја назвах Бога и упитах за здравље, ништа ми не одговори него утече од мене!«</p> |
имам хлеба једем га у царево и у твоје здравље.{S} Слушам шта сељани о том детету говоре, и ви |
»воде... воде... кап воде... за живот и здравље твога Ивана!«</p> <p>Иконија се пробуди и устад |
у здравље ктиторке овог светог храма, у здравље наше добре, сиротињске мајке, Иконије!«</p> <p> |
ског.{S} И треба тако.{S} А сад браћо у здравље ктиторке овог светог храма, у здравље наше добр |
сом у коме трепташе некакав чудан израз зебње и прекора самој себи.</p> <p>»Ево се мучим да про |
беху од разнобојне свиле, жуте, црвене, зелене и беле; око паса танки свилени бајадери, по који |
тву пробрани, носили су црвене шалваре, зелене доламе, на прсима панцире и токе сребрне; а са д |
ерја.{S} Застор његовог седла био је од зелене кадифе златом и бисером извезен.{S} Узенгије су |
уж софе дуги а уски јастуци од црвене и зелене <pb n="80" /> кадифе, па златом извезене; испод |
акојако цвеће; јелеци махом од црвене и зелене кадифе златом богато извежене, беху око витког и |
аогрнуше као неким кафтаном од загасито зелене тешке кадифе са златним ширитом.{S} Кад јој је ц |
из беле млечности <pb n="79" /> у тамно зеленило, а из овога у топло руменило.{S} Отуда је дошл |
дија, хоџа и улема, са белим турбанима, зеленим кафтанима и меким чизмама од црног сахтијана.{S |
ваших тица са кратким кукастим кљуном и зеленим, плавим и златним перјем, за које ми ова деца о |
шејика потомака Мухамедових, са великим зеленим чалмама.{S} Иза њих заступник Муфтије са белом |
афтанима, без оружја и само са дугачким зеленим доламама, којих скутови беху подигнути па за по |
ице дао, и са једном арабом, покривеном зеленим шаторским платном, падне пред судницу у Лежимир |
астим црвеним капама од сукна, загасито зеленим кафтанима, без оружја и само са дугачким зелени |
нио био.</p> <p>Дугачки редови од тамно зелених кипресова одвајали су га од великог перивоја.{S |
ра на коњима, са црвеним доламама поврх зелених шалвара, са златним токама на прсима, са белим |
ме пољу шећу, и како јелени кроз младо, зелено борје скачу; сама таваница урезана дубоко и висо |
>Кад изађе онако весела и онако мила на зелено поље, а оно се све зашарени као да је на њ пала |
ликих поморанџи, са којих кроз загасито-зелено лишће и кроз ките од бела мирисна цвећа провирив |
ном хладовином и меким облаком од свога зеленог листа са сребрнастом поставом.{S} На једно двес |
у Ага јаничарски.{S} Носио је кунтуш од зеленог атлаза опточен широким первазом од зибелина, ан |
к, патосан звездама од белог, руменог и зеленог мрамора, а по зидовима застрвен богатим перзијс |
ни у другом у црвеној, а они у трећем у зеленој свили.{S} Изгледаху као жива башта од лалета.</ |
оју се долази од манастира тихом једном зеленом косом, пружило се џбуње од леске, вињаге, дивље |
/head> <p>На једном пропланку са сочном зеленом травом, пасло је стадо оваца.{S} У хладовини, п |
ми, на белом коњу, витим копљем пробада зелену аждају; Св. Јован у мркој камиљој кожи с мрком т |
, која одмах десно од грма беше пробила зелену рудину.</p> <p>На једанпут се оба пса подигоше н |
амена опет сам лук с тетивом, завијен у зелену кадифу опет златом извезену.{S} На глави ношаху |
звади иза црвеног кожног силава нешто у зелену шамију завијено; размота ту шамију, извади из ње |
се вино, просу се и песма и затресе се земља од хитрога крока момачкога.{S} Народ се развесели |
е мој конак да буде неколико педљи црне земље покривено бусени.{S} Али ако си ми син, ако хоћеш |
устреба да се црква сагради, да јој се земље, млинови и виногради купе, даћу да се доведу калу |
час савијајући ниско као да се клања до земље сиротињи и фукари, која иза леђа јаничарских запр |
е лепше од лепших, клањале би јој се до земље, а нека би се сагибала да је и скуте љуби.{S} Ту |
ко белих арапских хатова, с густим и до земље црним реповима.{S} Њихови рахтови беху од сувог з |
врати срећа.{S} Подигох кућу, накуповах земље, и виноград и забран.{S} Али не зна село чијом му |
новце цркви, него подигох кућу и купих земље.{S} Жена ми говораше: »Море однеси бар пола цркви |
ј страни од црквених врата, седео је на земљи богаљ Гавран.{S} Свет нагрнуо око ње и с једне и |
аку манастирском даде једна ћелијца при земљи да у њој до смрти станује.</p> <p>У очи самог Ива |
калуђер; »има ред и има адет у царевој земљи.{S} Најтеже је раји и до срца је боли, кад цар св |
ће кости да ми труну негде у овој туђој земљи, далеко од мојих гробова.{S} По твојој доброти ти |
че да целива земљу вичући: »Опрости ми, земљо!{S} Опрости ми!«</p> <p>Светина око њега и око су |
једу.{S} Кућа да му се до темеља спали; земљу да нико не прихвата за седам година, нека у трње |
>Гавран паде на колена и поче да целива земљу вичући: »Опрости ми, земљо!{S} Опрости ми!«</p> < |
то жешћим ударцима камџије стропошта на земљу као мртва.</p> <p>Арапин је гледаше за неколико т |
којим ме је твоја мати погледала кад на земљу паде.{S} Ево и сад (па Јаничар састави трепавице) |
које нико не чу у оној ори, па паде на земљу као да је муња ударила.</p> <p>Притрчаше јој игум |
ну Иконију.{S} Иконија врисну и паде на земљу; у Ивановим рукама оста половина њеног везеног ру |
тресаше као да је у грозници; клекну на земљу, па обема рукама пригрли Иву на груди своје.</p> |
че један корак натраг.{S} Гавран пољуби земљу, где је мало час њена нога стајала, па зајеча: »И |
вран заустави.{S} Загледа се преда се у земљу и поћута.{S} Цео збор ћуташе муком као да је у цр |
а своје матере.{S} Гледаше га раширеним зеницама, као да полагано сриче тајне реченице у ономе |
са сребрним минђушама, са крупним црним зеницама, са очима као бадем повијеним, са дугим свилен |
паша Михал-оглу, песник, велики везир и зет султана Мехмеда, који је Цариград освојио.{S} Сазид |
е поклони.{S} Тако је Ризван-бег постао зет царев, везир царев и господар од дивнога Аденистана |
лтан Ибраим поклонио је Аденистан своме зету Ризван-бегу, кад му је кћер Мејриму за жену дао.{S |
нија, која никако не могаше да везиру и зету турскога цара каже »сине!« — »Хвала ти, цареви вез |
навратком и <pb n="74" /> первазима од зибелина.{S} Иза њих су стојали поређани с једне и с др |
еног атлаза опточен широким первазом од зибелина, антерију од истог таквог атлаза с рукавима од |
златном и сребрном жицом испреткане, са зибелинима, самурима и скупоценим лисичинама оперважени |
е нека света топлина.{S} И десни и леви зид беху исписани сликама светаца и небесних прилика, а |
главном и највишом на средини западнога зида, кроз коју се улазило у манастир.{S} Али су Турци |
поти и по богаштини мало равних има.{S} Зидао га је још Махмуд-паша Михал-оглу, песник, велики |
ило.{S} Отуда је дошло и име конаку.{S} Зидао га је Махмуд-паша, те у тој шкољки затварао бисер |
ја и трапезарију у једној страни старих зидина подигао.</p> <p>Вечерње се већ било свршило кад |
га нека сила потискује, нагрнуо беше к зидинама манастира.</p> <p>»Ово нешто није добро!« рече |
била мала, ниска и мрачна.{S} У дебелим зидинама просечени су били дуги а уски прозори, који пу |
, него само да се радује гледајући како зидине одмичу у висину, како се кров саставља и како се |
p>Дворкиње се разместише у гомилице дуж зидова, а евнуси чак доле у дну дворане.{S} Две робињиц |
ин све о самог црвеног мерџана; па онда зидови све до <pb n="102" /> под саму стреју од самог б |
гледа свете слике, што беху исписане на зидовима испод некадашње звонаре.</p> <p>Калуђер се неш |
анфила пошкропише ћилимове и засторе на зидовима.</p> <p>Тек иза овога настајала би права забав |
белог, руменог и зеленог мрамора, а по зидовима застрвен богатим перзијским ћилимовима.{S} Дуж |
и готово, остајаше само да се на десном зиду у женској цркви испише: како је црква обновљена за |
и велико кубе лепо извија.</p> <p>Преко зиме и с пролећа нешто често побољеваше, па се побојава |
триста трепетљика, до колена од сухога злата, и обуче чизме цариградске, а устакну калпак и че |
’ је ткана нити је предена, већ од суха злата исплетена, на кошуљу челик панцијера, на панцијер |
повима.{S} Њихови рахтови беху од сувог злата; а о седла од плаве кадифе беху притврђени златни |
n="75" /> зреле поморанџе као јабуке од злата.{S} Иконија не знађаше чему пре да се диви, да ли |
ером извезен.{S} Узенгије су му биле од злата а тако и дизгини, са којих је висило на свакој ст |
ва овде и онде кроз гроздове и грање од злата кадифа провиривала.{S} На прсима је носио златне |
перјаница, што му накит на коњу беше од злата, и што поред коња његова корачаху по шест дечака |
} И коњ и јахач трептали су на сунцу од злата и драгог камења, Била је милина погледати их.{S} |
ланац златним гранама од рузмарина.{S} Златан конац беше поцрнео и позеленио, али плави и црве |
једног свиленог завоја један старински златан новац као млетачки цекин.</p> <p>У том калуђер п |
ма богато ишаране.{S} На глави је носио златан шлем, обавијен танком белом чалмом, из које се с |
г сребра белог као млеко; пред њима два златна стуба, а око оба стуба увиле се гране од белог и |
паса танки свилени бајадери, по којима златна и сребрна жица беше извезла свакојако цвеће; јел |
задену танак један черкески нож, којега златне корице беху посуте смарагдима, а којега дршка од |
ђурђевка.{S} Читиво јато облеташе испод златне таванице и лепо беше погледати их.{S} Један паде |
доле скристалисали пре, него што су се златне, бисерне и сафирне капљице откинуле да као блист |
дифа провиривала.{S} На прсима је носио златне токе; иза <pb n="70" /> свиленог паса ханџар, ко |
што је се из његовог белог турбана, уз златни шлем, извијала висока бела перјаница, што му нак |
о седла од плаве кадифе беху притврђени златни штитови искићени плавим сафирима, а коњушари нош |
реву носи, ни његовог Ибриктара који му златни ибрик носи, па ни Рикабдара који му узенгију при |
трог плавог камена драгог, па покривена златним тепелуцима.{S} Дођосмо пред главна врата, а она |
еним доламама поврх зелених шалвара, са златним токама на прсима, са белим сарколима са златним |
токама на прсима, са белим сарколима са златним первазом и златним челенкама на глави.</p> <p>И |
аном од загасито зелене тешке кадифе са златним ширитом.{S} Кад јој је црни Кизлар-ага приступи |
у свиленом се фистану по трави шеће, и златним папучама цвеће гази, а на јадно своје село и не |
видрасте Мисирлијке као два кадифаста и златним прахом посута лептира.{S} Не знаш, да л' тамбур |
ким кукастим кљуном и зеленим, плавим и златним перјем, за које ми ова деца овде кажу да говоре |
умени јаглук посут шљокицама сребрним и златним; разви и јаглук и извади из њега нешто у саде с |
а белим сарколима са златним первазом и златним челенкама на глави.</p> <p>Иза њих јахаше на ви |
у око витког им струка тесно прикопчани златним пуцетима а на грудма широм отворени, да кроз та |
поморанџина дрвета,стојало је привезано златним ланчићима а на сребрним пречагама стотине папаг |
ед певница стоје патријарси и владике у златним одеждама, и као чекајући нешто погледајући к вр |
везде и црвени крстићи везиваху у ланац златним гранама од рузмарина.{S} Златан конац беше поцр |
кожи написано; па видиш ово прво писмо златно исписано; па погледај ово доле на широко и на ду |
ука млада девојка са бледожутом ружом у златној коси, с плавим очима, с лицем белим као да је м |
кунтушима и са бињишима од дибе-тканице златном и сребрном жицом испреткане, са зибелинима, сам |
ну штаку у руци и бројанице од седефа а златну камилавку на глави; па би тек с вриском скочила |
иста благовјерни цар Стефан; па виш ову златну печат о црвеној свиленој врпци!{S} Царски рисову |
е робињице донесу једну сребрну и једну златну кадионицу, баце у њу алоје и још неке индијске м |
се расклопи као двери у цркви, и видех златну лествицу на којој се старац пењаше док не зађе з |
есе даље низ ову живу реку која ваљаше, злато, сребро и драго камење.</p> <p>Иконија га је добр |
о и високо, као да се горе негде топило злато, меки бисер и плави сафир, па се млазови спуштају |
а, па чита велику једну књигу оковану у злато као евангеље.{S} Кад је опази, он поче да чита гл |
ше низ плећа стреоник од црвене кадифе, златом извезен, пун стрела са левог рамена опет сам лук |
три низа од алема, рубина и сафира.{S} Златом оковани кајиши са дугачким ресама од срме, држал |
рвене и зелене <pb n="80" /> кадифе, па златом извезене; испод таванице, свуда у наоколо, иде п |
р његовог седла био је од зелене кадифе златом и бисером извезен.{S} Узенгије су му биле од зла |
јелеци махом од црвене и зелене кадифе златом богато извежене, беху око витког им струка тесно |
ма од црвене кадифе била је тако богато златом извезена, да је једва овде и онде кроз гроздове |
с тетивом, завијен у зелену кадифу опет златом извезену.{S} На глави ношаху позлаћене шлемове с |
, да се бринете и буните, те ново какво зло на село навлачите.{S} Царској треба да се покоримо. |
нека стане у цркву да крстом рабри овај злосрећни народ и да га крстом брани!« Ето, настави Ико |
:</p> <p>Да се Гаврану, за његов грозни злочин, испеку најпре жиле под коленима и то усијаним к |
Обреновића I.{S} II. ...{S} 3.-</p> <p>Злочин једне свекрве ...{S} 1.50 </p> <p>Женска Рука .. |
дам година олуј у сред наше планине.{S} Змајеви водише облаке и бише се муњама и громовима.{S} |
ј жив био, где си?«</p> <p>»Ево мене на Змајевој стени!« одвикну пастирче па се диже и пође за |
часак поче да гмиже по ћилиму силество змија, док султанија пребледе, па се диже а девојке ври |
ервиш подиже у вис своју камилавку пуну змија, али с муком и напрезањем као да је свака од олов |
камилавку од сивог сукна доле на под, а змије све једна преко друге навалише да се у њу као у н |
звуку напоље да гледам дервиша и његове змије.{S} Уграбим као прилику и као нагнем да бегам, а |
је, и извуче из ње <pb n="85" /> једну змију, пресече је па се начинише две, дохвати једну и о |
глас води!{S} Ех, да ли он, чедо моје, зна сад да га деда и мајка његова очима прате!«</p> <p> |
а страшноме суду мање казивати имао.{S} Зна село како ми се уврати срећа.{S} Подигох кућу, наку |
?{S} Од твоје шенице у којој како народ зна, кукоља нема, усади у срце мога детета по које зрно |
изгледа пред Богом који све види и све зна?!«</p> <p>»Пре је давно умрла него да је жива«, при |
дари једна кита Спахија коњаника.{S} Не зна човек шта пре да погледа, да л’ људе да л’ коње.{S} |
х земље, и виноград и забран.{S} Али не зна село чијом муком то би.{S} Ваља да вам испричам све |
; премишљаше шта ли ће од њега бити; ко зна, можда су га Турци већ и заклали, а ако нису, потур |
Подиђе је милина од студене воде.{S} Ко зна можда је и студену воду подишла топлина од њене мил |
си, аго, да с нама шалу збијаш!{S} А ко зна?{S} Свашта може да буде у вас Турака!« — одговорише |
монах, па мало по мало па игуман, па ко зна чедо моје, шта је све теби Бог записао у својој књи |
т пропоји на славу његову.{S} Моје село зна да има преко двадесет и шест година, кахо сам храни |
у.{S} А срце јој поче живље да куца, не знађаше ни сама зашто, мањ ако није што јој Хусејин оно |
анџе као јабуке од злата.{S} Иконија не знађаше чему пре да се диви, да ли овом дрвљу са зрелим |
оје наиђе беху усплахирене, али нико не знађаше шта се збило.</p> <p>Мало час па Иконија виде ш |
рска заповест.{S} Ич-оглани не треба да знају за завичај и за родбину.{S} Цар је њихов родитељ, |
дог Силиктара, то само она и Ризван-бег знају.{S} Али тек Мејрима, коју је Султан као најлепше |
д опростити не могу!{S} Него кажу, који знају, да је Бог рекао: »освета је моја!« Моли му се, д |
то би о њему и причала.</p> <p>На један знак султаније, Кизлар-ага уведе унутра једног дервиша, |
ина у доњим одајама.{S} Иконија није ни знала.</p> <p>Гркињи је било право име Агапија, али су |
се омилиле Иконији.{S} Петрија је опет знала да прича по неку причу из »Четрдесет везира,« кој |
е за њ везују пусти снови луде раје.{S} Знам да нема силе која би кадра била царевину да уздрма |
огу и народу, како и сам што служиш.{S} Знам, ниси заборавио речи мога покојника!</p> <p>Калуђе |
ом псовком и шкргутну зубма; »ај, да га знам ко је тај, коме не треба да се вера по шипрагу те |
о моје чудо и господство?{S} Бог и душа знам их, пре би се насмејали него зачудили!{S} Та ево м |
а ти кажем, има других соколова за које знам е би ме кликћући понели у своје гњездо, нити бих и |
Арапина, сва се стресем и најежим а не знам ни сама за што!«</p> <p>Прођоше као с литијом кроз |
видим, жудиш за завичајем!«</p> <p>»Не знам ти ни сама казати, да ли жудим <pb n="96" /> за за |
а завичајем.{S} Али има друго нешто што знам.{S} Стара сам, свакога часа и кад се не надам може |
Није ме страх да пред цара изидем, јер знам у цара је правда.{S} Њему ћу слободно да признам д |
а.</p> <p>»И хоћу кнеже!« рече Гавран. »Знам да умрети морам, нека вам се исповедим као на посл |
везир?« упита везир с осмехом.</p> <p>»Знам ја, не можеш ти бити царев везир а да ниси турске |
ан нестаде, пропаде му и траг!«</p> <p>»Знам ја«, прихвати игуман дечански; »и ми смо се питали |
а чим жудиш, а што ми овде не можемо да знамо док нам ти не кажеш?!«</p> <p>»Хвала ти, цареви в |
ти !« рече једна комшијница.</p> <p>»Не знамо ми то!« прихвати чича. »Пре ће бити да му се сото |
властелинскога рода; ми сељаци који то знамо, кријемо ту народну тајну; али бадава крити, да ј |
ад чусмо у Једрену, рекох орта-баши:{S} Знао сам да ће да буде.{S} Пусти ме да идем да га видим |
не освети Бог!« Не послушах је.{S} Како знате она умре на пречац, а ја остах сам.{S} Понех се и |
Истом данас видим да није све јунаштво знати погинути.{S} Видим е није мање јунаштво живети кр |
рему, као робињу, звали »Нурисаба«, што значи »Зорка«; Арбанашкињи је било име Петрија, а у хар |
а помисли да овај нешто магловити говор значи: да је везирова мајка уморна, па се диже, опрости |
веђама показав на дете, што је очевидно значило, да има нешто што не може пред дететом да јој к |
оне стране, један кос звиждаше некакве значке као да у металну пиштаљку дува.</p> <p>»Тицо мој |
косић зазвижда другу неку и мало подужу значку. .</p> <p>»Казуј, роде, да л си где год скоро са |
царев постао.{S} Сад не квари ништа да знаш: да ти је завичај Сирф-вилајет и да ти је мати кау |
Пођи у Сирф-вилајет, отиди у село које знаш, распитај за њу.{S} Ако је жива, доведи је амо; ак |
и златним прахом посута лептира.{S} Не знаш, да л' тамбуре дрхћу под манђијом дивотнога девоја |
а један момак и једна девојка.{S} Па не знаш шта је лепше погледати: да ли стидљиву девојку, ил |
ва рука срце ишчупа!«</p> <p>»Али ти не знаш да је умрла!{S} Добри мој Лала, ево сад царевом ве |
омаша.{S} Чисто ми онда рече:{S} Зар не знаш да сам везирова мајка?!«</p> <p>Млади се везир зам |
па нека буде од њега што Бог хоћ.{S} Ти знаш да нисам жалио да погинем за крс часни и веру ришћ |
не и плод донесе.{S} Научи га колико ти знаш, па ће Миленкова душа на ономе свету мирна бити, а |
мамо крила нит очију Соколових.{S} Нити знаш куд ћеш пре.{S} Поручише нам калуђери Дечански: ет |
ага имађаху муке да је утишају.</p> <p>»Знаш, ага«, рече кнез као да извини ову олујину, »у наш |
о поткрепише, онда Стојан поче:</p> <p>»Знаш ли, Гавране, што смо се јутрос искупили?«</p> <p>» |
; протресе је мало као да је зобница са зобљу, промумла некакве речи, које нико не разумеваше, |
ка од олова; протресе је мало као да је зобница са зобљу, промумла некакве речи, које нико не р |
ове веселе Џумбусаре (тако је почела да зове Ђулбахару) причај нам о оном старцу у Јерусалиму, |
едан Јаничар.{S} Каза капуџи-баши да се зове Хусејин, да је чорбаџија Доганџија које чувају ста |
оровима на Боспору, има - један који се зове:{S} Аденистан.</p> <p>Чувен је био са лепоте многи |
ез бриге као бубрег у лоју!{S} Ја га не зовем друкчије него »Караконџул-ефендија«, а он мени оп |
својој мајци из Солуна неке мајсторе и зографе, који су били на Светој Гори Атонској и који су |
ао робињу, звали »Нурисаба«, што значи »Зорка«; Арбанашкињи је било име Петрија, а у харему су |
едефли-шкољки на Боспору, рано легала а зором устајала.{S} Много пута није могла по целу ноћ да |
ноћас спреми, па да се сутра ако Бог да зором крећемо!«</p> <p>Хусејин-ага, као искусан војник, |
ерад унутра улазила.</p> <p>И трећи дан зором отиде Иконија да обиђе богаља.{S} Кад му донесе к |
и вежу Гаврана, а кнезу поручи: да рано зором сазове све село и старо и младо, и мушко и женско |
воту није!«</p> <p>Сутра дан, опет пред зору, Иконија је однела у пећину стару једну поњаву од |
</p> <p>Кад дахну мирисом, којим шума у зору дише, срце јој живље закуца.{S} Осети како је обуз |
дав мајку и деда, засијаше му се очи, и зрак радости из њих и трепет осмеха са усана његових ос |
очи од сунца, које са запада косо своје зраке у руменим праменовима пушташе, па оштро загледа у |
а голубова и грлица лепршаху у сунчевом зраку под плавим небом, а славуји у слободи певаху, как |
ак зумбул и витез каранфил надметали за зрачне погледе из девојачког ока.</p> <p>Кизлар-ага про |
мирисна цвећа провириваху <pb n="75" /> зреле поморанџе као јабуке од злата.{S} Иконија не знађ |
ему пре да се диви, да ли овом дрвљу са зрелим родом и цветом у једно исто време, или оним вели |
нема, усади у срце мога детета по које зрно, па ако буде божја воља, оно ће да никне и плод до |
Из таких очију посла за мном прекор као зрно које не промаша.{S} Чисто ми онда рече:{S} Зар не |
Стојан са неколико хајдука оружаних до зуба.{S} Он је био поочим Иконијином Миленку, који је у |
и избуљио, па их на горе преврнуо, беле зубетине искезио, црни му образи грчевито дркћу као кад |
е скокове, да погазе ко се не измиче; у зубима носе голе јатагане, а у рукама једни криве димис |
шипрагу те да види шта ја данас видех, зубма би му гркљан искинуо, његовом се крвљу напојио, д |
да је предсретнем, па да јој бело грло зубма прекољем и да се крви њене напијем.{S} Али ми сот |
ресну једном грозном псовком и шкргутну зубма; »ај, да га знам ко је тај, коме не треба да се в |
мбул и Боспором на кајику онако у белом зубуну, са шљокицама међу црним ресама, и са сниском бе |
ац један облеташе њено милокрвно лице и зујаше јој некакву дугу а жалостиву песму. »Шта ли ми т |
« Ето, настави Иконија па руком глађаше зулове у свога синчића: »Ето, тако ти је отац говорио.{ |
скаше Иконија.</p> <p>»Народе не дај се зулумћарима!« викаше отац Никодије, па се голим рукама |
а, разнобојне свиле, којима су се јунак зумбул и витез каранфил надметали за зрачне погледе из |
фа, а на сваком од њих по једна кита од зумбула или по једна кита црвеног каранфила.{S} Милина |
широке цветне леје, начичкане лалетима, зумбулима и криновима у пролеће, а ружама и каранфилима |
е звало ***седмогодишше +++прибирање+++ и одвођење мушке +++деце+++ рајине, којим се војска тур |
е.{S} Извади оно парче оцепљена рукава, и показав јој, упита је тихим гласом:</p> <p>»Познајеш |
о пута није могла по целу ноћ да спава, и онда би јој Агапија причала шта је видела у Јерусалим |
спред ње, час уз њу и с десна и с лева, и некако полусавлађиваним скакањем казиваху своју радос |
Замоли га да пусти и Иву да то целива, и мали се Ива полагано и врло смишљено прекрсти, издиже |
ао нека велика, тамјаном окађена црква, и као да озго са небеског плавог кубета мајка божја на |
на да га жива раскине.{S} Изгруваше га, и крвава у лицу дигоше га на руке, да га изнесу на чист |
Иконија, закукаше жене, диже се граја, и кнез и Хусејин-ага имађаху муке да је утишају.</p> <p |
ио град са четири куле на четири краја, и једном главном и највишом на средини западнога зида, |
његова Дулбендара који му чалму завија, и турбаном царским Муслимане поздарвља!{S} Па ти ниси в |
е умољенице.{S} Замолих и оца Никодија, и хтедох цркви да повратим половину од оставе.{S} Али с |
ударом буздована оборили оца Никодија, и рашчистили оно клупче од људи и жена, што се било скл |
ао да се мајка Ризванова звала Иконија, и да је из села Лежимира у Топлици.{S} Сад је све то ис |
челенку, десет пера дванајст челенака, и тринајсто ноја тице крило, то се крило на чекрк окрећ |
у у наручју као рибицу која се праћака, и узјаха свога коња.</p> <p>Довикаше се Турци, искупише |
т Топлице са пратњом од десет коњаника, и са царским бурунтијама на све санџак-бегове и на све |
јским ћилимовима.{S} Дуж целог ходника, и с једне и с друге стране, поређало се око педесет мла |
аци.{S} У томе, што после онаквих мука, и остављен у пећини зверовима, оста жив, сељани гледаше |
елики крст, па да њиме благосиљаш села, и поља и њиве и народ који ће да баца капе под пазуво п |
од дванајест година <pb n="82" /> била, и шта је видела у Кајиру где су је гусари који је на мо |
упаше баш као да се нешто препала била, и једва дихаше.{S} Као да јој све мисли, све срце, сва |
тајала поред софе, као да се скаменила, и гледаше право и не трепћући у везира.</p> <p>Везир бе |
атријарси и владике у златним одеждама, и као чекајући нешто погледајући к вратима. »Кога ли то |
зубуну, са шљокицама међу црним ресама, и са сниском белом конђом, коју је низ образе с грлом в |
ци полетеше по сабору с голим ножевима, и како јој отеше Иву, она од једанпут заћута; замисли с |
тима, цитрама, тамбурама и таламбасима, и седам певачица.{S} Засвираше и запеваше да је милина |
ти не вермаш царску реч, раја је верма, и не дамо да се гази.{S} Пази беже, да не падне крв; ак |
ер али Осман,« »преко блага Хиндустана, и памети Френгистана, а сјајности Османлија, ништа веће |
се црква посвети у очи самог Ивањ-дна, и посла уместо себе игумана Дечанског Јеротија.</p> <p> |
ја разумеваше перзијски, беше усхићена, и кад се песма сврши она два пута живо рече: »Аферим, а |
аче.{S} Али ти нећу крити, јесам тужна, и чини ми се да ми се срце почело да камени, а грло пре |
Диже се усклик од народа као грмљавина, и разнесе на све стране, а како се он губљаше у даљини |
српску цркву св. Саве и краља Милутина, и у њој се на коленима молио Богу за сиротињу српску, и |
та само Кизлар-ага, његових шест Арапа, и Иконија са Шекер-кадуном пред вратима.</p> <p>Кизлар- |
погачу, отвори једну застругу скорупа, и једну мању са ситном сољу и рече маломе: »Иво, дете м |
опови из Топлице, са Ситнице и са Ибра, и искупи се народ са свих страна, а кнез и кметови од Л |
дође игуман Јеротије са шест калуђера, и дођоше попови из Топлице, са Ситнице и са Ибра, и иск |
цар утврђује за Тимар-бега из Лежимира, и други берат којим цар одобрава да Иконија обнови цркв |
неколико чела, нек одлете до Лежимира, и нека тамо по ливадама пронесу од цвета до цвета, и од |
цвећа к оном оквиру од руменог мрамора, и преко оквира по плавом морском огледалу, поврх кога о |
нда као обиђосмо цркву уђосмо и унутра, и калуђер, онако стар, метанисаше пред престоним иконам |
стивом, и по више већих и мањих чутура, и спремаху се да се лепо проведу.</p> <p>Јутрења и литу |
трепетљика, до колена од сухога злата, и обуче чизме цариградске, а устакну калпак и челенку, |
ца, што му накит на коњу беше од злата, и што поред коња његова корачаху по шест дечака са црни |
по ливадама пронесу од цвета до цвета, и од листа до листа: како се Иконија овде медом храни, |
вреди!«</p> <p>И онда чича Сима ућута, и ништа га више не могаше покренути да са женама говори |
ткидоше се испод њених дугих трепавица, и полагано клизаху се низ њено бледо, али савршено мирн |
Иконијине постеље и почне да јој прича, и прича јој док везирова мајка не падне у тихи сан.</p> |
једна гази поток, нема образа људског, и човек који сме тако да беди једну жену, како ти мене |
капље од глади без мене!{S} Збогом сад, и нека вам је Бог и Свети Јован свима на помоћи!«</p> < |
идно и сам узбуђен.{S} Био је сав блед, и на трећем кораку стаде и гледаше онако исто немо и ук |
кроз које Бог по некад води свој народ, и како је народ, који је веран остао прелазећи кроз дол |
ње да мртве оживи! .{S}Јес, није вајде, и ово је лепо, није да није лепо, баш је много лепо!{S} |
апија устане, умије се, напије се воде, и онда седне поред Иконијине постеље и почне да јој при |
то искао да му се опет разговетно каже, и онда се крене пут Топлице са пратњом од десет коњаник |
тне одеће једну прљаву кесу, отвори је, и извуче из ње <pb n="85" /> једну змију, пресече је па |
ас не би звало да је игра.{S} У нас је, и кад се весели и кад се тугује, све као моба.{S} И не |
песнике из Перзије, Мисира и Анадолије, и учене хоџе и улеме из све турске царевине.{S} Како је |
па само још чвршће пригрли дете своје, и сакриваше га од погледа турских танким и везеним рука |
мукама уморити.</p> <p>Неко из гомиле, и то једна жена помену најпре двојици тројици око себе, |
се пута преко дана калуђери Богу моле, и како он помаже црквењаку да наспе уље у кандила што г |
о.{S} Склоних се мало иза једне тополе, и гледах је:{S} Што је дуже гледах, све се више губих.{ |
рећа.{S} Подигох кућу, накуповах земље, и виноград и забран.{S} Али не зна село чијом муком то |
ање јунаштво живети кроз муке и невоље, и бранити рају сиротињу.{S} Ако икако може бити дај нам |
турски паде на једно па на друго раме, и рече:</p> <p>»Од толиких радости којима ме је Алах (н |
ре!{S} Свега има изобила у двору твоме, и колико ми добра чините и ти и сви твоји, већ и не ваљ |
и поче:</p> <p>Као духовноме оцу твоме, и као старом пријатељу куће твоје, мени не ћеш замерити |
ви везиру, а везир посла на све стране, и нашем Патријару, и у Свету Гору; распитивало се и рас |
Слушам шта сељани о том детету говоре, и видим да се за њ везују пусти снови луде раје.{S} Зна |
се добро напи, лакну му и разведри се, и онда упре своје погледе у њу.{S} Не могаше да верује, |
p>И везир је узе за руку као неко дете, и кроз она вратанца од седефа одведе је унутра у харем. |
оста шири него дужи, па се онда окрете, и као кепец дебељко <pb n="86" /> остави своје сиџаде.{ |
и, у свиленом се фистану по трави шеће, и златним папучама цвеће гази, а на јадно своје село и |
ало даље на пољани зазвиждаше двојнице, и талас од момака и девојака поче да се повија под пове |
ло, па на своја уста, па на своје срце, и опет на своја уста.{S} Приђе опет к старцу, загрли га |
певачице.{S} Султанија јој нешто рече, и Агапија јој преведе; али она не чу.{S} И опет јој то |
ојан опет ућута за дуго, и само јечаше, и пусти Иконију да се тихо исплаче. </p> <pb n="37" /> |
ца Стојана харамбаше који погинуо беше, и да га позову да са својом четом одмах к Лежимиру похи |
аху.</p> <p>Стојан нареди да га одреше, и да му пруже залогај погаче и гутљај ракије.{S} Кад га |
<pb n="87" /> свима диже коса на глави, и мислиш диже се кубе горе у кебо, да отклони цркву да |
.{S} Она се расклопи као двери у цркви, и видех златну лествицу на којој се старац пењаше док н |
еоника долазио је сам лично да је види, и да с њоме поседи мало на шареној ћошки седефли-шкољке |
ју је просио и преко жена и преко људи, и како је покренуо чак и оца Никодија да јој говори, ка |
ана како као корњача четвороношке пузи, и да га чује: како је куми Богом и Св. Јованом да му да |
болећиво.{S} Него не треба да те боли, и немаш шта да жалиш.{S} Ти ми чиниш толико, колико ваљ |
и дошли на весеље, добро сте нам дошли, и послужићемо вас са свим што нам је Бог дао а са радос |
и пре него наредих.{S} Устани, подигни, и однеси цркви за моју душу!« Окрете се старац, оде уну |
е на прса и поклони се своме старешини, и ако овај чак ни слутити није могао, да га је иза оне |
причаху како од те воде јача вид очњи, и како је чак некаки слепац прогледао кад се поред вели |
.{S} Ја имам једну матер.{S} И ја и ти, и ми који клањамо и ви који се крстите, имамо само једн |
десни образ.{S} А Иван бризну плакати, и кроз сузе гледаше у своја два пса.</p> <p>Мајка га ми |
пећину стару једну поњаву од кострети, и нешто крпа и тканица.{S} Све је то оставила поред нев |
ти!« И најпосле морадоше јој попустити, и написаше како је желела.</p> <p>Село посла људе своје |
ледав мајку и деда, засијаше му се очи, и зрак радости из њих и трепет осмеха са усана његових |
поред њега.{S} Старцу се наводнише очи, и гладећи седу своју браду руком, понављаше тихо по нек |
уде велики човек.{S} Ја сам твој човек, и што имам хлеба једем га у царево и у твоје здравље.{S |
ила да те нађем, да те поред себе имам, и да се потрудим да бар старост своју проведеш на миру |
амен драги, на токамо пуце под гр’оцем, и у њему чаша од биљура; па облачи ковче и чакшире, на |
17" /> одатле три пута једно за другим, и то све јаче и јаче и све брже и брже, одзвижда нову ј |
ће <pb n="78" /> од среће што те видим, и опет од несреће моје што кад те видех жива, нађох те |
у пуно котарица са свакојаким јестивом, и по више већих и мањих чутура, и спремаху се да се леп |
била прва да помогне и саветом и радом, и да одлакша речима од утехе и својим сузама.</p> <p>Са |
хаше се грање под неком силном навалом, и Гавран Ракетић испаде пред њу.</p> <p>»Вала Иконијо, |
ред њега крчаг с водом, чутуру с вином, и све друго што беше донела и изађе из пећине.</p> <p>К |
пе, шикну на нос тешким и шумним дахом, и зажмури.{S} Други живо окрете главу, па се удуби у по |
ј сељанци, а ти си добар као добар дан, и ако си везир турскога цара!«</p> <p>Ризван се мало на |
чила.{S} Њени се погледи залепише за њ, и он их понесе собом далеко низ улицу.{S} Она изгледаше |
олена метали, како је најпосле обамр’о, и како су га ваља да већ мртва, однели на мртвачким нос |
мам по сили власти коју нам је Бог дао, и са вером у источник неисцрпне милости коју нам је Гос |
, које му је санџак-бег од Топлице дао, и са једном арабом, покривеном зеленим шаторским платно |
</p> <p>»Јесте, брате, све ми је казао, и ако ништа у томе новога није било!«</p> <p>»Па шта си |
пољуљала главом то на десно то на лево, и тек би јој се по неки тешки уздах из груди откинуо.</ |
p> <p>И онда Стојан опет ућута за дуго, и само јечаше, и пусти Иконију да се тихо исплаче. </p> |
ано отвори очи, гледаше је дуго и дуго, и очевидно не могаше је познати..</p> <p>Кад му она пос |
зором сазове све село и старо и младо, и мушко и женско, пред судницу.</p> <p>Гаврана не бејаш |
истром водом расхладио и вином напојио, и који му је проговорио само ове неколике речи: »Освета |
ече узбуђено:</p> <p>»Што ми то, мајко, и раније не помену?!{S} Али нека је у добри час!{S} Ево |
нанос дубоке туге.{S} И мушко и женско, и старо и младо предусретало је »стрину Иконију с љубав |
хач сеђаше као да је прикован за седло, и тихо, благо, готово смерно погледаше то на једну то н |
апе, веза их једном врпцом све заједно, и устаде.{S} Падоше јој погледи на оног бумбара што обл |
лицем белим као да је млеком наливено, и сва у бледожуту свилу обучена.</p> <p>Кад се ни султа |
препланак.{S} Све је на њој било чисто, и све јој тако приличаше да је било мило погледати је.{ |
е казати и ако ми је зазор за по нешто, и ако се за друго опет бојим да душу не огрешим.{S} Ево |
ма на дому кажемо: видесмо цркву божју, и видесмо угодницу божју!</p> <p>Али се Иконија снебива |
коленима молио Богу за сиротињу српску, и кад се дигао, чуо је из олтара разговетно ове речи: » |
о, па приђе духовнику и пољуби му руку, и онда шапутне своме Иви те и он приђе к руци оца Никод |
свога детета; подиже се на једну руку, и збуњено погледаше око себе, <pb n="31" /> као да се п |
џија које чувају стари Сарај у Једрену, и да је дошао у Стамбол само зато, да са царевим везиро |
у не огрешим.{S} Ево ми тек сада сијну, и ево тек сада почињем да видим, како овај камен сињи и |
х је да ме не убија.{S} Она ме одгурну, и ја падох сотони у наруч.{S} Колико ми је дотле мила б |
посла на све стране, и нашем Патријару, и у Свету Гору; распитивало се и распитивало се, па све |
високо са свода <pb n="10" /> у олтару, и изнад пониског иконостаса, Исус раширио руке па велик |
ио беше.</p> <p>»Слушај, црни калуђеру, и слушај луда рајо!« викну Турчин. »Сваки разговор само |
штовањем удараше темена младоме везиру, и стаде као кип с рукама на прса прекрштеним.</p> <p>»Н |
у испод конђе у своју густу смеђу косу, и рече:</p> <p>«Боље да те ја у коси носим, него да те |
поносити паунови по цветноме пољу шећу, и како јелени кроз младо, зелено борје скачу; сама тава |
ао.{S} Тек кад је уведе за руку у кућу, и кад виде оца Миленкова у крај огњишта нађе речи.</p> |
> далеко по свој царевини чуда причаху, и о којима су јелчије читаве књиге у Франкистан писале. |
дана случајно ударих на поток Липавицу, и видех Иконију како с још неким женама бели платно.{S} |
ли, све срце, сва душа одоше низ улицу, и само несвесно тело оста челом на решетку наслоњено.{S |
му на колено ону танку свилену тканицу, и опет се натрашке узмаче неколико корачаја, па с прекр |
х мог сина!« промуца Иконија кроз плач, и сад први пут</p> <p>загрли царева везира као свога си |
ом лазну Иву у образ.</p> <p>»Ето, виш, и гаров те љуби!{S} Хоће да ти каже: не брини се за нас |
ка јој је вечна хвала!{S} Немам речи... и које речи имам ево ми запињу у грлу... немам речи да |
дину дана први пут дође по твојој жељи; и оно исто што рекох мојој Макрени, кад ми дође пре шес |
ја и два и три пута и пође право к њој; и све се стадо усталаса, крену за вођом, удари у одзиве |
буде.{S} Пусти ме да идем да га видим; и ако сам позни и последњи, опет да му срећу зажелим!{S |
ш.{S} Буди отац сиротињи, <pb n="43" /> и веран слуга царев: пошљи малог Оџаковића у Стамбул, н |
а тешко згрешио?«</p> <p>»Признајем!{S} И само молим суд да се уморим брзом смрћу, јер муке кој |
p>»Слободно ми се смеј царев везиру!{S} И још ћеш се смејати мојој простоти, само слушај!{S} Пр |
есели и кад се тугује, све као моба.{S} И не може да буде игра друкчије, него кад се поведе кол |
зе воде, коју је у планини захитила.{S} И сада је Гавран не могаше познати, јер још трајаше ват |
је моја грешност као поток потекла.{S} И ево ми се он кроз тебе свети, јер ми кроз тебе добра |
окружила плавим и црвеним ђинђувама.{S} И поврх свега - извади из једног свиленог завоја један |
иловаше руком по челу и по образима.{S} И самој јој се очи сузама напунише па грцајући рече:</p |
онијом!« говораху гости Лежимирцима.{S} И гураху се, да се подаве, ко ће пре да стигне до ње, д |
око срца проспе нека света топлина.{S} И десни и леви зид беху исписани сликама светаца и небе |
коро годину дана како ми не да мира.{S} И што год има у мене женске родбине, све је то поклоним |
тло име докле је год народа српског.{S} И треба тако.{S} А сад браћо у здравље ктиторке овог св |
хи али тек видљив нанос дубоке туге.{S} И мушко и женско, и старо и младо предусретало је »стри |
а о бедрима ношаху криве димискије.{S} И опрема коњска била је богата, све од самог црвеног иб |
међу младим јунацима турске војске.{S} И сви су Турци признавали, да никоме није лепше приличи |
спод!« које би јој громко зазвечале.{S} И сад јој се чинило, да те речи више не говори чича нег |
непомично као да се беху окамениле.{S} И тек када Иконија приђе, те пољуби у образе најпре Ага |
полумесецом од алем-камена изнад ње.{S} И коњ и јахач трептали су на сунцу од злата и драгог ка |
!{S} Следи ми се срце и скамених се.{S} И опет ми неверица!{S} Од куд ће Турци на Св. Јована и |
од Ивањског цвећа и мајкине душице.{S} И одвезоше је кући у Лежимир.</p> </div> <pb n="33" /> |
да у исти тренут све жице попрскаше.{S} И обе играчице као да се у лету скаменише, тако засташе |
настира Св. Јована узгред запленише.{S} И пре је од ње слушао да се мајка Ризванова звала Икони |
заједно ручају с њеним малим ђаком.{S} И лепо поручаше и весело се поразговараше.{S} Послушаше |
одушевљењу гурну не баш врло нежно.{S} И онда сави руке на прса и поклони се своме старешини, |
рце од тебе.{S} Ја имам једну матер.{S} И ја и ти, и ми који клањамо и ви који се крстите, имам |
ала, двори на овај велики дан за њу.{S} И учинише јој по вољи и оставише је да стоји близу заче |
Агапија јој преведе; али она не чу.{S} И опет јој то поновише, кад је султанија тихо руком дот |
дан гледаш како се вије као кукавица!« И онда ме нечастиви научи шта да радим!«</p> <p>Ту се Г |
ке жене: »Ево Иконије!{S} Ево је овде!« И показаше где је.</p> <p>А Иконији се смрче и одсекоше |
а Миленка Хајдука, кога Бог да прости!« И најпосле морадоше јој попустити, и написаше како је ж |
својим сребрним гласом викну: »Аферим!« И опет шербет-девојке прискочише играчицама и напојише |
го се друго бојим, друго нешто, друго!« и иконији грчевито задркташе углови од усана и очи јој |
у и рече »хајде, да видиш твоју цркву!« И онда као обиђосмо цркву уђосмо и унутра, и калуђер, о |
, жено, запамтићеш ти мене!{S} Слушај,« и опет цикну Гавран као да је бесомучан. »Слушај, што ћ |
ја«, а он мени опет за то тепа: »џанум« и »кузум«, срце моје и јагње моје!«</p> <pb n="66" /> < |
{S} Срце нам се било давно скаменило, а и шта ће срце робињицама?!{S} А данас си нам ти, твојом |
кажи свакому духовнику, свакоме попу, а и сваком брату Србину: поздравље ти од оца Никодија, на |
есео.</p> <p>»Да ми, аго, не замериш, а и цар да ми опрости, једва би смела рећи да га видох!«< |
епала?</p> <p>»Нисам!« рече Иконија. »А и што би ?{S} Какве сам ја смукове виђала у нашој плани |
Турчин. »Сваки разговор само је дангуба и ваша штета.{S} Пустите да с миром носимо то једно дет |
е, које још не беху зарасле.{S} Кукњава и тужно запевање пронесоше се сабором као да се овај ко |
виде је оздо са паше, па заблеја и два и три пута и пође право к њој; и све се стадо усталаса, |
рног Арапина, куцну га буздованом и два и три пута у плећа те овај скочи у седло, па у бесном т |
амилавку, пронесе прсте кроз косу и два и три пута, као да разветри главу и разведри памет, па |
Турака и Арбанаса не смета, да се црква и конаци око ње саграде, а после и да је брани од сваке |
до орла камењара; док се јата голубова и грлица лепршаху у сунчевом зраку под плавим небом, а |
ошаране шумицама од поморанџи, лимунова и неранџи.{S} Међу дрвљем било је намештено хиљаду вели |
} Него ми је .... жао овог нашег шарова и гарова, како ће они без мене!«</p> <p>А шаров и гаров |
оже благи!« рекох, »да силног богатства и дивне лепоте!{S} Овако нешто нема ни у турског цара, |
ндиоце пред Иконом Св. Петке, запали га и помоли се Богу да јој помогне.{S} Изађе на двор и вид |
, надроби скроб у своју руку, посоли га и пружи те јој га вођко из руке поједе.</p> <p>»Ево да |
е, није ми <pb n="15" /> вајде имати га и ето ме одох у свет да се турчим!«</p> <p>»Што ћу му!? |
де поред твојих ногу.{S} Хранила сам га и чувала од људи и од зверади да не погине, али му у ср |
ајиру дочекали су их везиров Кизлар-ага и Капу-ага, онај први с белом а овај други с црвеном и |
овде не рече ни речи, кад је Кизлар-ага и Капу-ага заогрнуше као неким кафтаном од загасито зел |
S} Опрости ми!«</p> <p>Светина око њега и око суда, која је дотле била мирна да је једва дихала |
отом, растопила у ове сузе лед око њега и ево нађосмо да га још имамо!</p> <p>Те вечери обе мла |
о је било.{S} Не смем да призивљем Бога и Св. Јована за јемце, али ми верујте, да нисам ни поми |
споде помилуј!« а кад му ја назвах Бога и упитах за здравље, ништа ми не одговори него утече од |
те благословио!« »Е, Бог ти дао и овога и онога света!« »Ниси ти само везирова мајка, него си т |
па зајеча: »Иконијо, Бог ти дао и овога и онога света, опрости ми кад си ми живот повратила, ре |
:{S} Бог нека даде оцу Никодију и овога и онога света!«</p> <p>»Ако ће да иде све по реду, имаш |
ја суза, свака моја мука, сва моја туга и невоља; нека ти је од мене све просто и пред Богом и |
ајсторе, Иконија покрене своје село, да и оно само, од драге своје воље, снесе камена и дрвене |
е кубе горе у кебо, да отклони цркву да и анђели чују, а ми све младе жене и девојке пожутесмо |
остара српска сељанка и једна још млада и прилично угојена жена по турски одевена.{S} Сељанка ј |
бледа и <pb n="106" /> уморна.{S} Овда и онда прихватила би се за најближи стубац од вењака и |
нит добро чујаше.</p> <p>Тек би га овда и онда Иконија по рамену <pb n="24" /> живо покуцала па |
ног бакра, у који ће отац Никодије овда и онда да напоји освећеном водицом своју киту босиљка, |
их осећања и црних мисли тек би се овда и онда пресецао речима: »Освета је моја, рече Господ!« |
ху с робљем својим.{S} Окретаху се овда и онда да погледају стуб од дима и пламена који се из м |
да ли он, чедо моје, зна сад да га деда и мајка његова очима прате!«</p> <p>»Ћути, снахо, много |
че, те тако мали Ива сеђаше између деда и мајке своје на простиркама испод оне старе крушке.{S} |
снега, пала је на мене планина од леда и претисла ме грешника.{S} Ето шта учиних и од себе и о |
а, гологлава, босонога, издрпана, бледа и тако изнемогла, да му ноге клецаху, те га два момка п |
Она изгледаше збуњена, узбуђена, бледа и замишљена.{S} Гледаше једнако за њим: срце јој лупаше |
зачеља од совре.{S} Много је била бледа и <pb n="106" /> уморна.{S} Овда и онда прихватила би с |
гласно заплакаше.{S} Иконија беше бледа и корачаше гледајући смерно пред-а-се.</p> <p>Калуђери |
атко насмеја.{S} У томе дервиш зазвижда и голуб за голубом падаше му на рамена, а он једног по |
хвале да смо Соколови.{S} По срцу можда и јесмо, али нит имамо крила нит очију Соколових.{S} Ни |
за својим дететом, док је снага не изда и сузе не угуше.{S} Па онда би пала у бунило, бунцала к |
насмеја и потапка најпре гарова па онда и шарова по глави.</p> <milestone unit="*" /> <p>На јед |
пољуби у образе најпре Агапију па онда и Петрију, бризну и једна и друга у гласно јецање.{S} А |
} Плакаће, па ће се окренути, наћи мужа и утешити се!«</p> <p>»Ето!« настави Гавран уздахнув те |
и испред манастира пуно народа из близа и из далека, Болеснике оставише да преноће у цркви и ок |
д тебе.{S} Ја имам једну матер.{S} И ја и ти, и ми који клањамо и ви који се крстите, имамо сам |
оваца виде је оздо са паше, па заблеја и два и три пута и пође право к њој; и све се стадо уст |
и побледе.{S} Мало затим па се насмеја и рече Хусејину:</p> <p>»Баш му, аго, молим те кажи, да |
/p> <p>А Иван се онда кроз плач насмеја и потапка најпре гарова па онда и шарова по глави.</p> |
рсти се и рече полагано: »О мајко божја и богродице!{S} Помози ми сада!«</p> <p>Па се онда опет |
бу и рече гласно:</p> <p>»О мајко божја и богородице!{S} Спаси ме од сваке беде и напасти од ов |
загасито зеленим кафтанима, без оружја и само са дугачким зеленим доламама, којих скутови беху |
аде Облачић оправив цркву, нешто ћелија и трапезарију у једној страни старих зидина подигао.</p |
има од најлепших дрва, што их Анадолија и Румелија имају.{S} У пространоме парку његовом било ј |
18910_C1"> <head>I</head> <head>ИКОНИЈА И ГАВРАН.</head> <pb n="4" /> <pb n="5" /> <head>ИКОНИЈ |
шест белих евнуха, неколико бостанџија и повише других дворских слугу.{S} Међу овима је Икониј |
ндустанских танких тканица, разних боја и разних облика неко у ћурковима од црвене млетачке чох |
учено и накићено, у руву од разних боја и разнога кроја.{S} Све то прође поред Султаније и Икон |
е. </p> <pb n="37" /> <p>Кад се исплака и умири.{S} Стојан јој рече да му исприча све како је б |
Није дуго постојало, па гомилица сељака и сељакиња наиђе на обамрлу Иконију.{S} Умише јој лице |
зазвиждаше двојнице, и талас од момака и девојака поче да се повија под поветарцем, који из дв |
на десно па на лево, па кад сто момака и двеста девојака удари све у ногу, а оно као да игра ј |
ли не баш врло далеко од главног конака и од великог харема.</p> <p>Звао се »Седефли-шкољка.« Д |
ући рвало с ветровима.{S} Између конака и ове ограде виле су се ситним и блиставим шљунком насу |
тила би се за најближи стубац од вењака и мало се на њ наслонила.</p> <p>Дође време да се диже |
својом главом, да нико од бесних Турака и Арбанаса не смета, да се црква и конаци око ње саград |
ивоју Аденистана било је по више ћошака и малих конака.{S} По најлепши је био један, саграђен с |
во изванредно расипање новца; »баш нека и отац Никодије запамти кад је наш Иво први пут понео к |
пазила између позлаћених клобука Пејика и високих перјаница Солака, Турчина једног у годинама, |
а жутим шербетом једна исто тако велика и танкострука млада девојка са бледожутом ружом у златн |
било узбунило доласком турских коњаника и шарене арабе.{S} Искупише се сељани пред судницу, те |
је; а у руци ношаше велику киту босиљка и један слив жутога воска.</p> <p>Кад изађе онако весел |
на прозору једна постара српска сељанка и једна још млада и прилично угојена жена по турски оде |
другом ђаконијом.{S} Једна би се висока и танкострука девојка — с црном косом, црним очима, бел |
} Манастирска је црква била мала, ниска и мрачна.{S} У дебелим зидинама просечени су били дуги |
уле.{S} Ту она даде Иви онај слив воска и ону киту босиљка рекавши му: »Нај, сине, унеси ти сам |
+деце+++ рајине, којим се војска турска и +++државна+++ ***служба ***снабдевала ***најбољом крв |
и у сребрним пехарима дадоше им слатка и мирисна шербета.</p> <p>Иконија се била сва у ухо пре |
} Узе у торбицу једну погачу, црна лука и сира, привеза је себи на плећа; у једну руку узе чуту |
умем ништа казати.{S} Видим да је мука и мајсторија, али то се у нас не би звало да је игра.{S |
башту, она би се сама у себи насмејала и рекла:</p> <p>»Боже, Боже! шта ли би моји сељаци рекл |
к себи, па онда би се гласно заплакала и узела нарицати за својим дететом, док је снага не изд |
јима, а ето је се црква из урвина дигла и пропојала!«</p> <p>Иконија отиде па се намести пред г |
ру с вином, и све друго што беше донела и изађе из пећине.</p> <p>Кад дахну мирисом, којим шума |
лепо било, да на овој слави нашег села и наше цркве буде с нама стари отац Никодије.{S} Помену |
нству, па онда кнезове од суседних села и друге главне људе.{S} Навалише и игуман и калуђери и |
га воска.</p> <p>Кад изађе онако весела и онако мила на зелено поље, а оно се све зашарени као |
је радила своје домаће послове невесела и замишљена.{S} Цео низ њезиних горких осећања и црних |
у ћу слободно да признам да сам хранила и вином појила горске хајдуке, јер нас сиротињу од силе |
Ризван-бег је чинио све што велика сила и још веће богаство могу да помогну једном добром сину, |
десет везира,« коју је у харему научила и, као и по неку досетку Насрадин-хоџе.{S} Иконија би с |
био од белог мрамора, а горњи од стакла и резаног кедра са Ливана.{S} Некада је кедрово дрво би |
а старога чича Симу.{S} С њоме је дошла и њена сестра од тетке, Макрена, с мужем и децом, па су |
одмичу у висину, како се кров саставља и како се по средини велико кубе лепо извија.</p> <p>Пр |
сељанка, кад год би се нашла усред поља и усред лугова, осећала би се детињски срећна.{S} Чинил |
рст, па да њиме благосиљаш села, и поља и њиве и народ који ће да баца капе под пазуво па да се |
мбулима и криновима у пролеће, а ружама и каранфилима преко лета.</p> <p>Била је милина озго са |
јој имаовину своју остави, са сељанкама и старим и младим, поклони се кнезу и домаћинима, мољаш |
м гривнама око облих зглавака на рукама и на ногама, са сребрним минђушама, са крупним црним зе |
огрешим!</p> <p>Опет покри лице рукама и поћута у некаквим дубоким мислима, заљуља се на десно |
анконоге Мисирлијке, с обнаженим рукама и грудима, утегнуте танком свиленом копреном око паса, |
кукастим широким кљуном, што на тачкама и сребрним пречагама међу свака два поморанџина дрвета |
учићу га да чита, упознаћу га с титлама и скратницима, научићу га да поји тропаре и кондаке све |
р-бези паше и везири, све то са сабљама и ханџарима драгим камењем окићеним, са турбанима од ка |
рним малим шубарицама, црвеним доламама и жутим шалварама.</p> <p>Удари други царски јелек: два |
ложно »Балтаџије« са скрлетним доламама и белим турбанима, носећи у рукама сребрне наџаке.</p> |
у, за ову утеху, која ће да буде и нама и дуго после нас, онима који иза нас настану, коме имам |
Змајеви водише облаке и бише се муњама и громовима.{S} Удари град и поломи грање у шуми.{S} Му |
за појас придевени, са жутим шалварама и црвеним јеменијама.{S} Носили су ханџаре за црвеним с |
је ваљало тојагама, врљикама, секирама и косама тући <pb n="30" /> се с Турцима.{S} Али је сад |
рачица с ћеманетима, цитрама, тамбурама и таламбасима, и седам певачица.{S} Засвираше и запеваш |
две шербет-девојке крочише к певачицама и у сребрним пехарима дадоше им слатка и мирисна шербет |
ет шербет-девојке прискочише играчицама и напојише их.</p> <p>Султанија даде запитати Иконију: |
си царев везир.{S} Великаш треба да има и велико срце.{S} Ти си га имао и пре него си великаш ц |
из Курдистана, са позлаћеним рахтовима и седлима покривеним међедином; двадесет и четири коњуш |
е овда и онда да погледају стуб од дима и пламена који се из манастира у небо дизаше.{S} Опазиш |
ега су и корице и дршка биле смарагдима и рубинима богато ишаране.{S} На глави је носио златан |
ебесних прилика, анђели с дугим крилима и с мачевима високо уздигнутим; Св. Ђорђе у скрлетној д |
тне леје, начичкане лалетима, зумбулима и криновима у пролеће, а ружама и каранфилима преко лет |
ога, који је један и исти и Мусломанима и каурима!«</p> <p>»Хвалим те боже!{S} Ево сад нађох мо |
, са белим турбанима, зеленим кафтанима и меким чизмама од црног сахтијана.{S} Па онда <pb n="6 |
злочин, испеку најпре жиле под коленима и то усијаним камењем из потока, на коме је Иконију из |
кости беше упрскана туркизима, рубинима и брилијантима.{S} Поведе старца за обе руке и посади г |
ене женске родбине, све је то поклонима и митом подизао да ме као кошуту хајком терају на његов |
људе своје у Пећ патријару с поклонима и с молбом, да, ако већ сам не може, пошље кога да цркв |
њаком већ засели кнезови с калуђеђерима и поповима.{S} Иконија је измолила у оца Никодија његов |
лада момка, лична и висока, у панцирима и са сребрним шлемовима иђаху у корак онај у среди ноша |
супрот и Хусејин-аги и свима мајсторима и свом селу захтеваше, да се при пречи »матере Ризвана |
цом испреткане, са зибелинима, самурима и скупоценим лисичинама оперваженим.</p> <p>»Е сад, отв |
вадба се његова обавила са свечаностима и раскоштвом, о којима се на широко и на <pb n="55" /> |
S} Цветне баште попрскиване водоскоцима и напајане поточићима, који из мраморних чесама потицах |
на ћилим и обасипаше јој руку пољупцима и сузама.{S} Ударише сузе и Иконији и од тога часа бија |
утру дође Хусејин-ага са својим Турцима и с арабом пред њену кућу.{S} Иконија се ижљуби са Макр |
аса, Исус раширио руке па великим очима и замишљеним погледом гледа да л’ ће ко да му приђе те |
ам нешто да ти говорим!« Па мрдну очима и веђама показав на дете, што је очевидно значило, да и |
е богата, све од самог црвеног ибришима и сребра, а седла им покривена у једних жутом, а у друг |
црвене млетачке чохе, неко са кунтушима и са бињишима од дибе-тканице златном и сребрном жицом |
аше.{S} Просу се вино, просу се и песма и затресе се земља од хитрога крока момачкога.{S} Народ |
наступише риџали царства, аге од Дивана и од царској Сараја, кади-аскери, беглер-бези паше и ве |
ерица!{S} Од куд ће Турци на Св. Јована и на Лежимир?!{S} Ништа се не чује да царева војска иде |
од цркве.{S} Ту хтеде да дочека игумана и духовнике, који ће из конака доћи да почну службу.{S} |
ојава?{S} Сахранићу се овде као незнана и некрштена душа, па ћу се и на оном свету изгубити и з |
више сељана да по шуми потраже Гаврана и да га доведу.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тек је су |
стиховима, арапским наводима из корана и турским пословицама.{S} О самом великом дворцу причал |
нији грчевито задркташе углови од усана и очи јој се наводнише.</p> <p>Привикаше јој са више ст |
е уцвељено и отровано; али ти си хладна и паметна мушка глава, а срце ти није само јуначко него |
апију па онда и Петрију, бризну и једна и друга у гласно јецање.{S} Агапија јој паде око врата |
цима а већ пламен изби из крова црквена и из конака манастирског.{S} Народ закука иза гласа и п |
.{S} Мозак ми је узаврео од вриске жена и прштања манастирског пожара.{S} Спасите ме од ових му |
око ње, како ју је просио и преко жена и преко људи, и како је покренуо чак и оца Никодија да |
оже да се прибере.</p> <p>Неколико жена и људи помогоше јој да се дигне.{S} Међу њима беше и — |
ту што му га мати зажели!«</p> <p>»Жена и није свуда жена, али је мати свуда мати!« рече Хусеји |
уморите!«</p> <p>Гавран паде на колена и поче да целива земљу вичући: »Опрости ми, земљо!{S} О |
се с муком и с јауком подиже на колена и паде на руке, па четвороношке полагано домиле до ње.{ |
/p> <p>Па онда — подиже сукњу до колена и загази у поток.</p> <p>Подиђе је милина од студене во |
само, од драге своје воље, снесе камена и дрвене грађе за цркву.{S} А сваке суботе она и друге |
р диже, десном руком живо откуца темена и рече: »Да идем!«</p> <p>И одмах пође.</p> <milestone |
а се савијало три низа од алема, рубина и сафира.{S} Златом оковани кајиши са дугачким ресама о |
ог Марка, него нађе и некаквог кумашина и кумицу те и њих посади <pb n="26" /> да заједно ручај |
е грађе за цркву.{S} А сваке суботе она и друге жене из села, доносиле су раденицима понуде у п |
ва видела младог Силиктара, то само она и Ризван-бег знају.{S} Али тек Мејрима, коју је Султан |
Иконија каже, срећне да погоде што она и помисли и хитре да послуже.</p> <p>Првих дана приступ |
ују, час испред ње, час уз њу и с десна и с лева, и некако полусавлађиваним скакањем казиваху с |
анки свилени бајадери, по којима златна и сребрна жица беше извезла свакојако цвеће; јелеци мах |
езир подигнув у вис онај комадић платна и не скидајући ока с њега.</p> <pb n="57" /> <p>Кад смо |
астави пут свој брзим корацима, а сетна и замишљена.</p> </div> <pb n="21" /> <div type="chapte |
да мати његова не изгледа да је срећна и задовољна.{S} Она се истина ником и ни на што пожалил |
твојом речју да од мене начиниш срећна и добра човека, или сотону <pb n="19" /> у човечијем об |
и скуте љуби.{S} Ту би је ћехаја-кадуна и још једна' дворанка узеле под мишке, па је увеле у ве |
ne unit="*" /> <p>Иконија, Шекер-кадуна и Хусејин-ага довезоше се на везировом кајику из Стамбо |
арема своје жене једну Гркињу из Солуна и једну Арбанашкињу из Скадра.{S} Обе су говориле српск |
да викну.</p> <p>Три млада момка, лична и висока, у панцирима и са сребрним шлемовима иђаху у к |
коније.{S} Ова се отимаше као бесомучна и не пушташе Ивана са груди својих.{S} А оно сироче, св |
одговори отац Никодије с пуно поуздања и поноса. »Ево, видиш, на кожи написано; па видиш ово п |
да баца капе под пазуво па да се клања и да виче »благослови Свети владико!« Еј, Боже, да ми ј |
, у којој би свагда било певања, играња и опсенарских престава.{S} Најживље је Иконија запамтил |
љена.{S} Цео низ њезиних горких осећања и црних мисли тек би се овда и онда пресецао речима: »О |
е.{S} А кад се осу грмљавина од клицања и кад се из ње изви оно »многаја љета«, она пребледе, п |
, навали на улаз од пећине нешто камења и пањева, да не би зверад унутра улазила.</p> <p>И трећ |
у се да се лепо проведу.</p> <p>Јутрења и литургија служише се једна за другом.</p> <p>Иконија |
> остави своје сиџаде.{S} Девојкама, па и самој султанији, то се даде на смеј па се слатко насм |
ева војска иде кудгод великом џадом, па и да би с неруке јој је и много заходно, а посна посла |
мах се сви бели евнуси и бостанџије па и сам Капу-ага, одвојише и одступише натраг.{S} Хусејин |
једну румену јабуку, пар шарених чарапа и пар рукавица, на којима је од ситних шљокица извезла |
тписом; иза цркве једна лепа стара липа и клупа испод ње; неколико корачаји од липе извор, који |
једну поњаву од кострети, и нешто крпа и тканица.{S} Све је то оставила поред невољника, зајед |
гледај на десно; ене га изађе из олтара и изнесе неку књигу!{S} Ја колика је, једва је јадно мо |
наишао на једног старца Србина калуђера и с њиме се добро упознао.{S} Кад су се растајали, стар |
на, игуман дечански с мноштвом калуђера и попова посвети цркву и одмах ударише у велика бденија |
ани по дванајест кита од дробног бисера и толико од крупног мерџана.{S} Коњ му је на глави носи |
јоргованови цветови начињени од бисера и од драгог камења. »Боже благи!« рекох, »да силног бог |
шег светог Патријара, у име целог клира и у име сиротиње раје, нека јој је вечна хвала!{S} Нема |
ебе и частио песнике из Перзије, Мисира и Анадолије, и учене хоџе и улеме из све турске царевин |
дугачку кесу, па између многих мангура и аспри огледаше да руком, која дркташе извади сребрн г |
манастирског.{S} Народ закука иза гласа и поче да бега на све стране.</p> <p>Међу тим су Турци |
на невољи нашао!« викаше она иза гласа и запомагаше.</p> <p>Отац Никодије искочи напред и стад |
то што знам.{S} Стара сам, свакога часа и кад се не надам може ме Аранђео крилима куцнути да му |
врло нежно.{S} И онда сави руке на прса и поклони се своме старешини, и ако овај чак ни слутити |
глав и босоног по шуми, грува се у прса и жалосним гласом виче: »Господе помилуј!{S} Господе по |
ти да му душу предам, па ме страх хвата и туга ми срце стеже кад помислим, да ће кости да ми тр |
њ и јахач трептали су на сунцу од злата и драгог камења, Била је милина погледати их.{S} Јахач |
о јецање.{S} Агапија јој паде око врата и просто се заценила била од плача, а Петрија клече на |
се диже на ноге, одмаче се са сиџадета и са највећим страхопоштовањем удараше темена младоме в |
и дана је Иконија лебдела између живота и смрти.{S} Већином је била у неком бунилу.{S} Смирила |
и видрасте Мисирлијке као два кадифаста и златним прахом посута лептира.{S} Не знаш, да л' тамб |
иру, али што ће усред тога једна проста и стара Супкиња сељанка?{S} Као мува кад падне у чинију |
до са паше, па заблеја и два и три пута и пође право к њој; и све се стадо усталаса, крену за в |
, која дихаше мирисом од Ивањског цвећа и мајкине душице.{S} И одвезоше је кући у Лежимир.</p> |
твори једна по ниска вратанца од седефа и пусти унутра младога везира.</p> <p>Иконија је стајал |
је.{S} А најпосле жено ко је без греха и без махне?{S} Главно је што видим да се тобом много з |
леви зид беху исписани сликама светаца и небесних прилика, анђели с дугим крилима и с мачевима |
пски.{S} Колико је било танких робињица и брзоногих дечака од 12 година у доњим одајама.{S} Ико |
, као и отац што му беше, јуначког срца и плаховит на неправду; биће да се царевим везирима зам |
>Наиђе за тим једна гомила кадија, хоџа и улема, са белим турбанима, зеленим кафтанима и меким |
) па ме извуку напоље да гледам дервиша и његове змије.{S} Уграбим као прилику и као нагнем да |
е нађе правда?«</p> <p>Светина се стиша и суд узе да суди.</p> <p>У брзо се свих дванајест најс |
е тако и даље, како је пошао, ако слуша и учи како је почео, ето једнога дана од твоје куће вла |
, са поштовањем, у које се мешала љубав и побожни страх, претисну га на своје чело, па на своја |
тај што га је видео; »јер иде гологлав и босоног по шуми, грува се у прса и жалосним гласом ви |
изван-бег постао зет царев, везир царев и господар од дивнога Аденистана.</p> <p>Свадба се њего |
за руку, заиска смерно његов благослов и онда поче да говори гласно, да се на далеко чуло: »Св |
на њ пала кита шаренога цвећа.{S} Шаров и гаров узеше да радосно потскакују, час испред ње, час |
, како ће они без мене!«</p> <p>А шаров и гаров чуше да њихов мали пријатељ њих спомиње.{S} При |
у узе чутурицу с вином, а у другу крчаг и — пође право у планину к пећини Гаврановој.</p> <p>Им |
0_C4"> <head>IV</head> <head>РИЗВАН-БЕГ И ХУСЕЈИН-АГА</head> <pb n="52" /> <pb n="53" /> <p>Међ |
виде ово моје чудо и господство?{S} Бог и душа знам их, пре би се насмејали него зачудили!{S} Т |
мене!{S} Збогом сад, и нека вам је Бог и Свети Јован свима на помоћи!«</p> </div> <pb n="63" / |
оцу твоме заветовала: да ћу, ако ми Бог и мајка божја помогну, испунити му његову последњу жељу |
нај велики раст.{S} Рекнем у себи: »Бог и душа: као да горско дрвље ромором овим измеђ себе раз |
аше док не зађе за облаке!«</p> <p>»Бог и душа, сврнуо је с памети!« повикаше неки из гомиле.</ |
а око оба стуба увиле се гране од белог и плавог јоргована; загледах боље и пипну прстом, кад о |
еднога двора, у коме се низови од белог и руменог мрамора надметаху својом лепотом, пењући се п |
и ви који се крстите, имамо само једног и истог Бога.{S} Немој да плачеш!{S} Немој да грешимо Б |
ник, патосан звездама од белог, руменог и зеленог мрамора, а по зидовима застрвен богатим перзи |
са ћошке, погледати преко овог шареног и мирисног ћилима од цвећа к оном оквиру од руменог мра |
ви не сложише у праву грмљавину.{S} Кад и последњи јек у даљини издахну, онда Иконија опет зачу |
ше се муњама и громовима.{S} Удари град и поломи грање у шуми.{S} Муње цепаху громове око мене, |
дигох кућу, накуповах земље, и виноград и забран.{S} Али не зна село чијом муком то би.{S} Ваља |
.</p> <p>»Беже!« поче калуђер; »има ред и има адет у царевој земљи.{S} Најтеже је раји и до срц |
држећи свога Иву за руку, изађе напред и рече слободно:</p> <p>»Ево Иконије Миленкове!{S} Миле |
а, са шубаром испод мишке, иђаше напред и са два три сељака своја с муком отвараше пут калуђери |
аше.</p> <p>Отац Никодије искочи напред и стаде пред њу те је заклони од Турака.</p> <p>»Беже!« |
ву да крстом рабри овај злосрећни народ и да га крстом брани!« Ето, настави Иконија па руком гл |
рости!{S} Ево ти пет кеса за пут одовуд и одонуд!«</p> <p>Стари се Јаничар диже, десном руком ж |
е грешника.{S} Ето шта учиних и од себе и од вас.{S} Право је да ме уморите!«</p> <p>Гавран пад |
вору он <pb n="54" /> искупљао око себе и частио песнике из Перзије, Мисира и Анадолије, и учен |
да буде не може.{S} Паметнији и од тебе и од мене рекоше: »Мал дер Хиндустан, акл дер Френгиста |
до од своје госпоштине.{S} Викну их обе и рече им: </p> <pb n="81" /> <p>»Тако вам очију, децо |
о је у Јерусалиму српску цркву св. Саве и краља Милутина, и у њој се на коленима молио Богу за |
у мога свекра, чича Симе, мога сина Иве и другога дома господара, бојим се не би ни на једног д |
да њиме благосиљаш села, и поља и њиве и народ који ће да баца капе под пазуво па да се клања |
царску реч раји да јој не дира у цркве и манастире.{S} Ако ти не вермаш царску реч, раја је ве |
арским бурунтијама на све санџак-бегове и на све паше.</p> <p>У Прокупљу је већ сазнао да је Ик |
, да је једва овде и онде кроз гроздове и грање од злата кадифа провиривала.{S} На прсима је но |
д црвеног каранфила пошкропише ћилимове и засторе на зидовима.</p> <p>Тек иза овога настајала б |
тешко.</p> <p>»Па добро, ево да ти све и кажем:</p> <p>»Прво и прво све ми се чини, да не може |
есет година, узе реч:</p> <p>»Аман, аге и бегови, ако сте царској раји дошли на весеље, добро с |
орно противила наваљивањима Хусејин-аге и његове кадуне да се фереџом заогрне, па прође кроз Ст |
се диже у славу.{S} Усташе сви на ноге и игуман дечански узе дивно говорити: о Богу, о народу, |
ет <pb n="60" /> година, али је од туге и од невоље пре времена оседила.{S} Према густој а седо |
ле; други опет хватаху и везиваху младе и лепушкасте девојке.</p> <p>Није прошло ни четврт часа |
аше.</p> <p>И звиждукање двојнице стаде и младо пастирче викну: »Ој шарове, ој гарове, је л’ на |
о је сав блед, и на трећем кораку стаде и гледаше онако исто немо и укочено у Иконију, као и он |
н треба главом да плати.{S} Кнез устаде и каза Гаврану како суд нађе.</p> <p>»Право је« викну Г |
огато златом извезена, да је једва овде и онде кроз гроздове и грање од злата кадифа провиривал |
едњем часу!«</p> <p>И онда, истина овде и онде запињући и с натегом, исприча овако:</p> <p>»Оти |
офе од крмезове чохе, па застрвене овде и онде ћилимима из Бокаре и шаловима из Индије; дуж соф |
и богородице!{S} Спаси ме од сваке беде и напасти од овога лудог човека!«</p> <p>И онда настави |
и одсекоше јој се ноге.{S} Сва пребледе и за неколико тренутака не могаше ни крочити напред нит |
о шареним везом, у коме се плаве звезде и црвени крстићи везиваху у ланац златним гранама од ру |
аморни праг од цркве, па да је сви виде и гледају, него оста поред врата на свом месту, с бледи |
ост нашу, за ову утеху, која ће да буде и нама и дуго после нас, онима који иза нас настану, ко |
и казаше све игуману Јеротију.{S} Изађе и сам игуман у пуној одежди па рече Гаврану:</p> <p>»По |
} Свет изађе из цркве у порту.{S} Изађе и отац Никодије онако с одеждом.{S} Држи левом руком ик |
гости Макрену и њеног Марка, него нађе и некаквог кумашина и кумицу те и њих посади <pb n="26" |
ојан у реч, па се намршти, састави веђе и просипаше кроз оба ока прамен од варница. </p> <pb n= |
p>У том навалише и жене, па с њима дође и Иконија, по коју је кнез већ послао био.{S} Казаше јо |
ас, који смо турске вере.{S} Него кнеже и царева рајо има мени петнајест конака до Стамбола.{S} |
вој стени!« одвикну пастирче па се диже и пође за псима.</p> <p>У том изађе из шумарице на чист |
главу на пањ да се сече, онда се подиже и тихо, више сам у себи, прозбори: »Падиша чок јаша!« ( |
} Прекрсти се, промуца: »Помози ми Боже и Свети Јоване!« па чврсто држећи свога Иву за руку, из |
оре, прекрсти се и рече:</p> <p>»О Боже и света богородице, не дајте ми да душу своју огрешим!< |
другим, и то све јаче и јаче и све брже и брже, одзвижда нову једну своју нумеру.</p> <p>»Шта л |
а приметан осмех.</p> <p>Са те две сузе и са тим тихим осмехом опростила се с овим светом у тре |
уку пољупцима и сузама.{S} Ударише сузе и Иконији и од тога часа бијаше јој лакнуло.</p> <p>»Ни |
е до земље, а нека би се сагибала да је и скуте љуби.{S} Ту би је ћехаја-кадуна и још једна' дв |
ина од студене воде.{S} Ко зна можда је и студену воду подишла топлина од њене милине!</p> <p>У |
њеном завичају живи.</p> <p>Иконија је и овде, у Седефли-шкољки на Боспору, рано легала а зоро |
аке девојке у свој Топлици; а вредна је и паметна је; удовица је, удовац сам што да се не узмем |
оји је у његовој чети хајдуковао, па је и Иконију снахом звао.{S} Било му је око шесдесет годин |
ледала у твога везира.{S} Вала доста је и њега видети па да очи засену!{S} А право да кажем, уч |
калуђера, Кад калуђери чуше све шта је и како је било, препадоше се и не смедоше му читати опр |
причаше Иконији и Чича Сими све шта је и како је било: како је Гавран из гласа кумио да му жил |
ез већ послао био.{S} Казаше јој шта је и како је.</p> <p>Иконији се стеже срце и за један трен |
исао.{S} Извади ружу из косе, пољуби је и пусти је низ воду: </p> <pb n="18" /> <p>»Ја сам боља |
ликом џадом, па и да би с неруке јој је и много заходно, а посна посла у Св. Јована а мршава у |
рила расклопише.{S} Иза врата стојао је и с једне и с друге стране по један лав од црног углача |
уго него једна проста жена, која ако је и видела нешто мало среће, то јој није дуго потрајало!« |
струка а високог раста.</p> <p>Како је и где је најмлађа кћи царева видела младог Силиктара, т |
у је у харем допратили били.{S} Тако је и било, само што је сад ваљада стотину дечака, са шарен |
ло.{S} Чича Сима је давно умро, умро је и стари кнез и већи део оних домаћина што судише Гавран |
м гласом, али <pb n="32" /> све слабије и слабије, она само муцаше: »Моје дете! моје дете!«</p> |
али ко ће наћи попа да ми гроб прелије и прекади и да ми га о задушницама опојава?{S} Сахранић |
е да се одводи, да ће крв да се пролије и да ће света црква да изгоре.{S} У зао час хтедох да с |
је некада у нас било!{S} Вала ако није и лепше било, није мање!«</p> <p>»Јок вала!« рече поузд |
кроја.{S} Све то прође поред Султаније и Иконије чисто са страхом, гледајући преда се и склопи |
S} Један паде на софу, између султаније и Иконије и спусти пред султанијом ђурђевак.{S} Она се |
аде на софу, између султаније и Иконије и спусти пред султанијом ђурђевак.{S} Она се маши да га |
кад шта говорио, на велико чудо Иконије и њених комшијница, промешкољи се, кашљуцне два три пут |
ав то, млада сељанка пригрли дете своје и пољуби га у десни образ.{S} А Иван бризну плакати, и |
једну златну кадионицу, баце у њу алоје и још неке индијске мирисе и покадише њима најпре султа |
а то тепа: »џанум« и »кузум«, срце моје и јагње моје!«</p> <pb n="66" /> <p>Сад су њих две седе |
је, како калуђери и попови у цркви поје и читају дванајест великих јеванђеља.{S} Многи се старц |
ми се по недрима размилише хладне гује и акрепи; утекох из пећине на поље.{S} Сунце већ беше о |
наше планине.{S} Змајеви водише облаке и бише се муњама и громовима.{S} Удари град и поломи гр |
русом, навуче брзо чарапе, обује опанке и још притврђиваше опуту на левој нози, кад иза ње зашу |
ка, мимо многе чесме мраморне водоскоке и шарене кавезе с тицама.{S} Ударише и оним широким пут |
даред кола раскидоше; умукнуше и свирке и песме.{S} Сав се сабор ускомеша, као кад изненадни ви |
>Диже се просто урнебес од вике, вриске и запомагања.</p> <p>Прискочи нешто момчадије врљикама; |
м е није мање јунаштво живети кроз муке и невоље, и бранити рају сиротињу.{S} Ако икако може би |
лијантима.{S} Поведе старца за обе руке и посади га на своје место, а сам се спусти поред њега. |
к својој матери, дохвати је за обе руке и рече узбуђено:</p> <p>»Што ми то, мајко, и раније не |
е, као капља, младе, високе, витоструке и танконоге Мисирлијке, с обнаженим рукама и грудима, у |
је царевине ни један син, дошав до силе и госпоштине није учинио за своју мајку сиротицу.{S} Је |
црква и конаци око ње саграде, а после и да је брани од сваке напасти, док је год жив.{S} Вези |
ни домаћин из њена села, а дођоше после и калуђери и попови и одоше сви у велику трапезарију, д |
и са још ватренијим узвицима за здравље и срећу падишину поче сад да се бије грабећи аспре са к |
е, и онда седне поред Иконијине постеље и почне да јој прича, и прича јој док везирова мајка не |
; па би тек с вриском скочила с постеље и нагла да бежи вичући: »По Богу сестро, не дај ме црно |
белог и плавог јоргована; загледах боље и пипну прстом, кад оно није природни цвет, него јоргов |
е насмејали него зачудили!{S} Та ево ме и сама се смејем!« Па би се опет тихо насмехнула. </p> |
остала свита.{S} Многе се жене, а богме и понеки људи, кад видоше овај <pb n="105" /> ретки при |
зарасте, а после нека је село предузме и сиротињи подели.</p> <p>Ова се казна истога дана над |
ико кубе лепо извија.</p> <p>Преко зиме и с пролећа нешто често побољеваше, па се побојаваше да |
а уморна, па се диже, опрости се с њоме и нареди да је опет у њен конак отпрате онако, како су |
живу гробницу и односила му нешто хране и вина.{S} Сваке године на Ивањдан, ишла је она да се н |
ући, ту је Иконија била прва да помогне и саветом и радом, и да одлакша речима од утехе и своји |
уцад као грудве од бисера.{S} А с једне и друге стране поред певница стоје патријарси и владике |
мовима.{S} Дуж целог ходника, и с једне и с друге стране, поређало се око педесет младих и дивн |
опише.{S} Иза врата стојао је и с једне и с друге стране по један лав од црног углачаног мрамор |
авран.{S} Свет нагрнуо око ње и с једне и с друге стране.{S} Вичу јој: »Е, Бог те благословио!« |
ребра.{S} Поред њега корачаху и с једне и с друге стране по шест красних момака, у јаничарском |
о седла од црвене кадифе беху и с једне и с друге стране обешени округли сребрни штитови рубини |
{S} Иза њих су стојали поређани с једне и с друге стране по шест црних и шест белих евнуха, нек |
дуж софе дуги а уски јастуци од црвене и зелене <pb n="80" /> кадифе, па златом извезене; испо |
свакојако цвеће; јелеци махом од црвене и зелене кадифе златом богато извежене, беху око витког |
у да и анђели чују, а ми све младе жене и девојке пожутесмо као смиље; ђаци и калуђери све више |
у женској цркви.{S} Притрчаше јој жене и изведоше је из цркве; попрскаше је хладном водом и да |
разнобојне свиле, жуте, црвене, зелене и беле; око паса танки свилени бајадери, по којима злат |
а да луда раја једнога дана узаман гине и да ти с њоме муку мучиш.{S} Буди отац сиротињи, <pb n |
па ако буде божја воља, оно ће да никне и плод донесе.{S} Научи га колико ти знаш, па ће Миленк |
ј коси чудновато пристајаху њене крупне и још једнако живе очи.{S} На лицу, које је сад вазда б |
али пре, него што су се златне, бисерне и сафирне капљице откинуле да као блистава роса попадај |
своју Ћехаја-кадуну, са још две кадуне и девет робињица уз обичну пратњу црних и белих евнуха, |
Да је непрестано дворе, да су поред ње и на њену службу и дању и ноћу, дао јој је из харема св |
кама за њен десни рукав; тргох те од ње и однесох те у моме наручју, а ти стегао у ручицама ово |
љи богаљ Гавран.{S} Свет нагрнуо око ње и с једне и с друге стране.{S} Вичу јој: »Е, Бог те бла |
коме трепташе некакав чудан израз зебње и прекора самој себи.</p> <p>»Ево се мучим да прочитам |
астрвене овде и онде ћилимима из Бокаре и шаловима из Индије; дуж софе дуги а уски јастуци од ц |
скратницима, научићу га да поји тропаре и кондаке свецима, а ако га оставиш у манастиру девет г |
тност долази од луде памети једне старе и просте жене!«</p> <p>Ризван навали на њу да му просто |
са сребрним пафтама, а у силаву ханџаре и пиштоље све у сребро заливене.</p> <p>Па онда удари ј |
ом од. сребрних жица.{S} Милина од игре и милина од свирке стопиле се у један шербет, који ново |
дечанског у врх совре, па онда калуђере и попове све по старешинству, па онда кнезове од суседн |
лваре, зелене доламе, на прсима панцире и токе сребрне; а са десног рамена висаше низ плећа стр |
побољеваше, па се побојаваше да не умре и мољаше се гласно Богу, да је још не позивље на онај с |
ио својој мајци из Солуна неке мајсторе и зографе, који су били на Светој Гори Атонској и који |
кривени, па викну:</p> <p>»О, Ристифоре и ти Миловане, душе вам кажите мојој Макрени и кума Мар |
у пећину, подигох све до последње аспре и одох кући пун радости, Да вам не дужим!{S} Ђаво ми ре |
ше тихо таламбаси, потскочише обе хитре и видрасте Мисирлијке као два кадифаста и златним прахо |
ченим обрвама.</p> <p>Зазвекеташе цитре и тамбуре, закуцаше тихо таламбаси, потскочише обе хитр |
побожни народ да спушта бакарне мангуре и по коју сребрну аспру.</p> <p>Нешто снажном својом ру |
је чисто са страхом, гледајући преда се и склопивши руке на појасе.</p> <p>Дворкиње се размести |
« рече Иконија, поћута мало, насмеја се и рече полагано сама себи:</p> <p>»Баш хвала Богу, те н |
челом на решетку наслоњено.{S} Трже се и разабра се тек кад Хусејин вихну: »Ево Падише!«</p> < |
.</p> <p>Довикаше се Турци, искупише се и онда пођоше.{S} Однесоше малог Иву и једно десетак де |
све шта је и како је било, препадоше се и не смедоше му читати опроштајне молитве, него одоше у |
на; погледа к мору, поћута, прекрсти се и рече полагано: »О мајко божја и богродице!{S} Помози |
а за чело, подиже очи горе, прекрсти се и рече:</p> <p>»О Боже и света богородице, не дајте ми |
и Иконији која, сва блажена прекрсти се и целива, па онда пољубив руку калуђеру рече, тихо: »Хв |
на овом свету видели не би прекрсти се и седе у арабу.</p> <p>Кад већ изађоше из села, Иконија |
и изгледати!{S} О мајко божја смилуј се и сачувај ме тога!«</p> <p>Иконија се прекрсти, па побо |
тријару, и у Свету Гору; распитивало се и распитивало се, па све узаман !{S} Како га у онај стр |
ј да овде стојимо.{S} Хајдмо, можемо се и путем разговарати!«</p> <p>Пођоше заједно и ћуташе об |
ша, као песник носио име »Адени«, то се и његов овај дворац прозвао »Аденистан«.</p> <p>Султан |
село дуваше.{S} Просу се вино, просу се и песма и затресе се земља од хитрога крока момачкога.{ |
као незнана и некрштена душа, па ћу се и на оном свету изгубити и залутати међу несвоје, а мој |
Сунце већ беше огрануло.{S} Огрејах се и дођох себи; охрабрих се и обвеселих видев пуна недра |
на пречац, а ја остах сам.{S} Понех се и побеснех мало, али још не сврнух с памети.{S} Једнога |
сам био сврнуо с памети.{S} Пробудих се и најпре рекох себи : »море, шта човек не снива?{S} Слу |
S} Огрејах се и дођох себи; охрабрих се и обвеселих видев пуна недра сребра.{S} Вратих се у пећ |
чко семе за царску ордију!« Препадох се и рекох: »Немој тога чинити, честити беже, уцвелићеш ра |
р-ага приступио, она се само сва стресе и побледе.{S} Мало затим па се насмеја и рече Хусејину: |
е у њу алоје и још неке индијске мирисе и покадише њима најпре султанију па Иконију и прођоше п |
} Грувала се у груди, чупала своје косе и што је грло доносило викаше непрекидно: »Аман вам Тур |
еше пред суд, уз одобравање светине, те и суд пресуди овако:</p> <p>Да се Гаврану, за његов гро |
би му руку, и онда шапутне своме Иви те и он приђе к руци оца Никодија.</p> <p>»А да те не смет |
а на ономе свету мирна бити, а ја ћу те и јутром и вечером благосиљати, а на самртноме часу мом |
го нађе и некаквог кумашина и кумицу те и њих посади <pb n="26" /> да заједно ручају с њеним ма |
јарости, па одмах посла људе да ухвате и вежу Гаврана, а кнезу поручи: да рано зором сазове св |
зала, да је твоја жена једно добро дете и праве царске милости према мени, простој сељанци, а т |
оде, браћо и сестре моје, да се бринете и буните, те ново какво зло на село навлачите.{S} Царск |
у двору твоме, и колико ми добра чините и ти и сви твоји, већ и не ваља, хоће скоро по неки пут |
Макрени и кума Марти, а Бога ми реците и кнезу и свему селу: аманет вам онај невољник у планин |
азведри памет, па најпосле нађе како ће и поче:</p> <p>Као духовноме оцу твоме, и као старом пр |
з његове цркве изнесеш свећу боље среће и босиљак мира у твој народ.«</p> <p>Пред саму цркву Ик |
и како јој је јединче пошло путем среће и славе?{S} Иконији се чинило као да се њен мали Ива ве |
е друго него и мој шарац поче да посрће и сузе да рони.{S} Камо да је већ и Стојану давно суђен |
џи, са којих кроз загасито-зелено лишће и кроз ките од бела мирисна цвећа провириваху <pb n="75 |
м и радом, и да одлакша речима од утехе и својим сузама.</p> <p>Сад се све село било узбунило д |
г атлаза, широке шалваре од црвене чохе и жуте чизме.{S} За свиленим пасом имађаше богато искић |
на белој чалми у бињишу од сребрне жице и на белом коњу.{S} Виде још како неки из свите цареве |
арац један облеташе њено милокрвно лице и зујаше јој некакву дугу а жалостиву песму. »Шта ли ми |
рубља, па онда опет везиру право у лице и рече уздркталим гласом:</p> <p>»Познајем мој рукав!{S |
иво јато облеташе испод златне таванице и лепо беше погледати их.{S} Један паде на софу, између |
и дођоше попови из Топлице, са Ситнице и са Ибра, и искупи се народ са свих страна, а кнез и к |
виленог паса ханџар, којега су и корице и дршка биле смарагдима и рубинима богато ишаране.{S} Н |
и како је.</p> <p>Иконији се стеже срце и за један тренут поста беља од креча на дувару од судн |
и поробише Лежимир!{S} Следи ми се срце и скамених се.{S} И опет ми неверица!{S} Од куд ће Турц |
га одреше, и да му пруже залогај погаче и гутљај ракије.{S} Кад га тако мало поткрепише, онда С |
три пута једно за другим, и то све јаче и јаче и све брже и брже, одзвижда нову једну своју нум |
а једно за другим, и то све јаче и јаче и све брже и брже, одзвижда нову једну своју нумеру.</p |
она да се на развалинама цркве исплаче и искука.{S} Још јој није било ни педесет <pb n="60" /> |
у њему чаша од биљура; па облачи ковче и чакшире, на ковчама триста трепетљика, до колена од с |
Најживље је Иконија запамтила прво вече и често би о њему и причала.</p> <p>На један знак султа |
ше две, дохвати једну и опет је пресече и опет се начинише две, тек за тили часак поче да гмиже |
ања!{S} О, мој добри Лала, о мој стриче и први учитељу, добро си ми дошао!«</p> <p>И поведе га |
анку као паучина, завијено.{S} Кад поче и то великим и грубим својим прстима да развија, руке м |
дим њене очи!{S} Узех од тебе ово парче и чувах га као амајлију.{S} Сиромах сам да ти радост мо |
азаше где је.</p> <p>А Иконији се смрче и одсекоше јој се ноге.{S} Сва пребледе и за неколико т |
рзије, Мисира и Анадолије, и учене хоџе и улеме из све турске царевине.{S} Како је Махмуд-паша, |
озбиљан и смеран.</p> <p>»Ево Асас-баше и Алај-чауши, трче да јаве да иде Падишах.{S} Отвори до |
ј Сараја, кади-аскери, беглер-бези паше и везири, све то са сабљама и ханџарима драгим камењем |
ода за децом, коју цареви људи пробраше и однеше из овога краја пре четири године.{S} Не може ц |
мбасима, и седам певачица.{S} Засвираше и запеваше да је милина било слушати.{S} Певали су неку |
орачаја, па с прекрштеним рукама ћуташе и гледаше пред-а-се.</p> <p>Ризван-бег зачуђен погледа |
еколики гости у њеној близини, дотрчаше и неке жене из гомиле света, који се око вењака скупио |
с њеним малим ђаком.{S} И лепо поручаше и весело се поразговараше.{S} Послушаше мало како под г |
гоше јој да се дигне.{S} Међу њима беше и — Гавран Ракетић.{S} Он јој тобож помагаше да се дигн |
смо као смиље; ђаци и калуђери све више и више везу гласовима, а ми се јаднице расплакале па пл |
бостанџије па и сам Капу-ага, одвојише и одступише натраг.{S} Хусејин-ага, једва стиже да Икон |
х села и друге главне људе.{S} Навалише и игуман и калуђери и сви гости на Иконију да седне, ал |
е. </p> <pb n="61" /> <p>У том навалише и жене, па с њима дође и Иконија, по коју је кнез већ п |
и смерно пише у славу божју.{S} Напише и Патријару пећском и васеленском и свима другима.{S} П |
ке и шарене кавезе с тицама.{S} Ударише и оним широким путем између великих поморанџи, са којих |
ишима.</p> <p>Одмах иза овога проведоше и трећи царски јелек: дванајест као млеко белих арапски |
м не може, пошље кога да цркву мироноше и да одреди три калуђера, који би прихватили манастир, |
ек Мејрима, коју је Султан као најлепше и најбистрије своје дете мазио, једнога дана кад јој ца |
дну жену, како ти мене бедиш, нема душе и није човек.{S} Иди од мене један нечовече!«</p> <p>»В |
се од једаред кола раскидоше; умукнуше и свирке и песме.{S} Сав се сабор ускомеша, као кад изн |
искупи се народ са свих страна, а кнез и кметови од Лежимира, баш као домаћини, све гологлави |
тка бденија.{S} Око ње се искупише кнез и главни домаћин из њена села, а дођоше после и калуђер |
а, закукаше жене, диже се граја, и кнез и Хусејин-ага имађаху муке да је утишају.</p> <p>»Знаш, |
има је давно умро, умро је и стари кнез и већи део оних домаћина што судише Гаврану.{S} Али Гав |
јих гробова.{S} По твојој доброти ти би и пролио сузу, али ко ће наћи попа да ми гроб прелије и |
сном својом речју, Иконија отвараш себи и своме свекру пута кроз густу гомилу света, док не сти |
ми се чини, да не може бити, да ја теби и царевој кћери нисам овде на сметњи.{S} Ови царски дво |
сва ова госпоштина што се цакли у диби и кадифи, све то лепо приличи царевој кћери и царевом в |
, јер још трајаше ватра у његовој глави и магла у његовим очима.{S} Полазећи Иконија, навали на |
нац беше поцрнео и позеленио, али плави и црвени конци беху још једнако живе боје Једна страна |
ени и до Бога мога!« Па онда се исправи и одважно рече:</p> <p>»Вала ћу ти поочиме, све казати |
исцеди сећање, па се онда опет усправи и рече: »Јест, сад се сетих!{S} Ђаци патријаркови запев |
сут шљокицама сребрним и златним; разви и јаглук и извади из њега нешто у саде свилу, танку као |
у братија моја, децо моја, христољубиви и благочестиви народе!{S} За ову велику данашњу радост |
, Болеснике оставише да преноће у цркви и око цркве.{S} Слабо је ко и спавао.{S} Певало се поре |
топузе.</p> <p>Испадоше напред кнезови и калуђери па се смерно и дубоко клањаху.{S} Годинама н |
црква сагради, да јој се земље, млинови и виногради купе, даћу да се доведу калуђери па нека цр |
ела, а дођоше после и калуђери и попови и одоше сви у велику трапезарију, да се мало прихвате.< |
Али ту Иконија, на супрот и Хусејин-аги и свима мајсторима и свом селу захтеваше, да се при пре |
наћи попа да ми гроб прелије и прекади и да ми га о задушницама опојава?{S} Сахранићу се овде |
редигао, па да се ту остави да од глади и жеђи полагано скапље или да га горски вуци жива појед |
то да изгледа пред Богом који све види и све зна?!«</p> <p>»Пре је давно умрла него да је жива |
твога Ивана!«</p> <p>Иконија се пробуди и устаде.{S} Насу уља у кандиоце пред Иконом Св. Петке, |
огу.{S} Хранила сам га и чувала од људи и од зверади да не погине, али му у срцу никада опрашта |
кодија, и рашчистили оно клупче од људи и жена, што се било склопило око јадне Иконије.{S} Ова |
ошуљу на недрима, обнажи јој беле груди и спусти своју гломазну црну шаку на њих.{S} С разјапље |
дет у царевој земљи.{S} Најтеже је раји и до срца је боли, кад цар сваке седме године пробере н |
га дана дођоше жене, те причаше Иконији и Чича Сими све шта је и како је било: како је Гавран и |
има и сузама.{S} Ударише сузе и Иконији и од тога часа бијаше јој лакнуло.</p> <p>»Нисам мислил |
Атонској и који су се хвалили и Иконији и народу, да су иконе исписали са свим онако како су на |
р; »лепше да буде не може.{S} Паметнији и од тебе и од мене рекоше: »Мал дер Хиндустан, акл дер |
си ваљада луд да носиш калуђерима, који и онако имају свачега доста?« Не однесох новце цркви, н |
S} Па се онда опет диже игуман дечански и поче овако :</p> <p>»Во Христу братија моја, децо мој |
ми ова деца овде кажу да говоре турски и арапски, а оно све те тице погледају право и оштро у |
а по коме тамо даље пловљаху трговачки и царски бродови разапетим једрилима као џиновске утве |
се, кашљуцне два три пута, па тиха али и прекорно рече:</p> <p>»Не ваља то тако, снахо!{S} Не |
прихватили манастир, цркву послуживали и дохотке са њених баштина прибирали.{S} Патријар наред |
спавано било, а опет бесно у њу грували и пребацивали је млазовима од беле пене, кад се море ри |
киру а још мање косу.{S} Турци су имали и пиштоље у кубурама, те опалише неколико метака, па се |
а је игра.{S} У нас је, и кад се весели и кад се тугује, све као моба.{S} И не може да буде игр |
пет њима причаше како су јој сина отели и како се у њеном завичају живи.</p> <p>Иконија је и ов |
е мучи у сиротињи док ја газим по свили и кадифи, како ће то да изгледа пред Богом који све вид |
етој Гори Атонској и који су се хвалили и Иконији и народу, да су иконе исписали са свим онако |
ратова с деспотом Ђурђем град порушили и цркву запалили, те је после велики војвода Раде Облач |
аже, срећне да погоде што она и помисли и хитре да послуже.</p> <p>Првих дана приступише јој по |
ики дан за њу.{S} И учинише јој по вољи и оставише је да стоји близу зачеља од совре.{S} Много |
«</p> <p>»Молим те, као оца, као што ми и јеси по Богу отац, светуј га нека ме се махне!{S} Нек |
па их носи да му служе као Аџем-оглани и Ич-оглани.{S} Ево се још нису утрле сузе нити је заћу |
<p>— сваковрсних књига —</p> <p>Романи и приповетке.</p> <p>Хајдук Станко, историјски роман .. |
аморне степене изађоше горе у пространи и дуги ходник, патосан звездама од белог, руменог и зел |
онда сви скочише иза совре пренеражени и искупише се око Иконије.</p> <p>Две крупне сузе откид |
један страшни грешник, а сада примљени и опроштени покајник пред Богом.{S} У име наше свете цр |
ћину, застаде мало, обрну се према мени и показа штаком на једно место маховином покривено.{S} |
рестоним иконама па се онда окрете мени и рече: »Лепо је, лепо је!{S} Ове иконе баш као у Вилин |
колико пута, прошапута: »Еј, тешко мени и до Бога мога!« Па онда се исправи и одважно рече:</p> |
Миловане, душе вам кажите мојој Макрени и кума Марти, а Бога ми реците и кнезу и свему селу: ам |
милостима.{S} Сви беху дубоко потресени и смерно пише у славу божју.{S} Напише и Патријару пећс |
ме да идем да га видим; и ако сам позни и последњи, опет да му срећу зажелим!{S} Имам за њ и по |
да нисам жалио да погинем за крс часни и веру ришћанску.{S} Хвала Богу ево и умирем што се кла |
а проспе нека света топлина.{S} И десни и леви зид беху исписани сликама светаца и небесних при |
ниско као да се клања до земље сиротињи и фукари, која иза леђа јаничарских запрепашћена гледаш |
бога ми, године су!{S} Сви сте ми добри и предобри.{S} Али кад прођем поред оних ваших тица са |
мало дете, одмиле до пред царске двери и причестише га</p> <milestone unit="*" /> <p>Одоше гос |
из њена села, а дођоше после и калуђери и попови и одоше сви у велику трапезарију, да се мало п |
е људе.{S} Навалише и игуман и калуђери и сви гости на Иконију да седне, али их она смерно моља |
мало како под главним вењаком калуђери и попови отпеваше нешто.{S} На многим местима из гомили |
једва дише, само да чује, како калуђери и попови у цркви поје и читају дванајест великих јеванђ |
дифи, све то лепо приличи царевој кћери и царевом везиру, али што ће усред тога једна проста и |
љу и камењу: како се Иконија овде, шири и башкари!« Па онда опет њему липа тихо шапуће: »Кад че |
о је умрла, подај сиротињи хиљаду аспри и сагради чесму уз друм, нек жедан путник жеђ гаси и не |
авран мирно.</p> <p>»Признајеш ли да си и Богу и људма тешко згрешио?«</p> <p>»Признајем!{S} И |
путаше Иконија; »о Мајко божја, која си и сама на овоме свету уцвељена била, ако је добро ово ш |
есму уз друм, нек жедан путник жеђ гаси и нек каже:{S} Бог да прости!{S} Ево ти пет кеса за пут |
а попадају по персијским ћилимима, чоси и кадифи.</p> <p>Везир је овај дивни мали конак дао сво |
е стране поред певница стоје патријарси и владике у златним одеждама, и као чекајући нешто погл |
хну руком.{S} На мах се сви бели евнуси и бостанџије па и сам Капу-ага, одвојише и одступише на |
а ти се из моје хазне издаје што год ти и колико год ти треба да живиш као везирова мајка!«</p> |
ру твоме, и колико ми добра чините и ти и сви твоји, већ и не ваља, хоће скоро по неки пут и да |
своје, а моји ће ме узалудно ишчекивати и изгледати!{S} О мајко божја смилуј се и сачувај ме то |
наше!« Заклех му се да ћу му оца чувати и мојом и његовом бригом и да ћу нашега Иву одгајити, а |
</p> <p>»Вала ћу ти поочиме, све казати и ако ми је зазор за по нешто, и ако се за друго опет б |
душа, па ћу се и на оном свету изгубити и залутати међу несвоје, а моји ће ме узалудно ишчекива |
чтивошћу правог Турчина, даде се водити и посадити као да је дете; али чим му везир пусти руку |
де да л’ коње.{S} Спахије све по лепоти и јунаштву пробрани, носили су црвене шалваре, зелене д |
ликом дворцу причало се да му по лепоти и по богаштини мало равних има.{S} Зидао га је још Махм |
дервиша, високог, сувоњавог, црне масти и дуге црне браде.</p> <p>Он разастре своје поабано сиџ |
, а на славу Бога, који је један и исти и Мусломанима и каурима!«</p> <p>»Хвалим те боже!{S} Ев |
арог калуђера, па се онда с њим опрости и оде.</p> <milestone unit="*" /> <p>Да би стигла дома |
о смишљено прекрсти, издиже се на прсти и једва дохвати један крајичак од кожне листине да пољу |
је потпис царев.{S} Замоли га да пусти и Иву да то целива, и мали се Ива полагано и врло смишљ |
у манастиру девет година може свикнути и како се литургија служи; а за више не питај јер више |
«</p> <p>»Баш!« рече старац кашљуцајући и као да објасни снаси својој ово изванредно расипање н |
<p>И онда, истина овде и онде запињући и с натегом, исприча овако:</p> <p>»Отидох санџак-бегу |
ене и девојке пожутесмо као смиље; ђаци и калуђери све више и више везу гласовима, а ми се јадн |
вате ћуди, али биће да су га завидљивци и пакосници више извикали него што је.{S} А најпосле же |
ости ми кад си ми живот повратила, реци и да ми прашташ!«</p> <p>»Ја те жедна напојити могу, ја |
ече: спалише Турци Св. Јована у Топлици и поробише Лежимир!{S} Следи ми се срце и скамених се.{ |
лавуја, са крилом јастребовим у челенци и са сребрном тицом на штапу који је у руци држао.</p> |
те само јединче моје.«</p> <p>Али Турци и ако не касаху, опет одмицаху с робљем својим.{S} Окре |
божјег, како носи сребрну штаку у руци и бројанице од седефа а златну камилавку на глави; па б |
стравом. »У добри час дођох да моје очи и ту светињу виде!«</p> <p>»Јесте, Бога ми, баш царски |
ј лице ракијом, протрљаше јој слепе очи и руке’ сунуше јој неколико капљи вина у уста. познадош |
аво да кажем, учини ми се да сам те очи и то чело неге видела, па се занесох тражећи по мојој л |
оперваженим.</p> <p>»Е сад, отварај очи и добро гледај!» викну Хусејин Иконији; »ево га наш вез |
е године да се грађевина са свим доврши и да се црква изнутра испише.{S} Везир је пратио својој |
Ич-оглани не треба да знају за завичај и за родбину.{S} Цар је њихов родитељ, шатор је њихов з |
х се око ње као сенка њена.{S} Слах јој и моју и њену женску родбину.{S} Слах јој и друге умоље |
моју и њену женску родбину.{S} Слах јој и друге умољенице.{S} Замолих и оца Никодија, и хтедох |
е, који су били на Светој Гори Атонској и који су се хвалили и Иконији и народу, да су иконе ис |
јадна моја Иконијо, аманет ти отац мој и аманет ти дете наше!« Заклех му се да ћу му оца чуват |
им имамо да захвалимо оној жени, доброј и смерној, од суза које је Бог ову цркву и саградио, ка |
алила, упути Иву како да положи босиљак и восак пред икону Св. Јована, па онда с ведром душом и |
: »Нај, сине, унеси ти сам овај босиљак и ову свећу Светоме Јовану, не би ли ти помогао, да јед |
е у ногу, а оно као да игра један момак и једна девојка.{S} Па не знаш шта је лепше погледати: |
уче чизме цариградске, а устакну калпак и челенку, десет пера дванајст челенака, и тринајсто но |
на и преко људи, и како је покренуо чак и оца Никодија да јој говори, како ју је на потоку Липо |
зажелим!{S} Имам за њ и поклон, малечак и сиротињски, али је у мога везира срце велико и господ |
трча један инок да нам каже: дође човек и рече: спалише Турци Св. Јована у Топлици и поробише Л |
а са стравом проносило.{S} Био је висок и личан човек; кроз мрки препланак од сунца пробијаше н |
цама сребрним и златним; разви и јаглук и извади из њега нешто у саде свилу, танку као паучина, |
фереџом заогрне, па прође кроз Стамбул и Боспором на кајику онако у белом зубуну, са шљокицама |
обојне свиле, којима су се јунак зумбул и витез каранфил надметали за зрачне погледе из девојач |
шти јачи шушањ.{S} Окренем се, погледам и видим онај велики раст.{S} Рекнем у себи: »Бог и душа |
ом овим измеђ себе разговара!{S} Слушам и ослушкујем.{S} Јест, не може бити друго, него баш гов |
њена сестра од тетке, Макрена, с мужем и децом, па су се лепо наместили разастрв костретне поњ |
/p> <p>»Познајем мој рукав!{S} Познајем и тебе.{S} Ти си.</p> <p>Он јој дохвати руку и пољуби ј |
нем, па да јој бело грло зубма прекољем и да се крви њене напијем.{S} Али ми сотона шапну »Море |
да, чим угледам Арапина, сва се стресем и најежим а не знам ни сама за што!«</p> <p>Прођоше као |
ред врата на свом месту, с бледим лицем и плачним очима.</p> <p>У томе се појавише калуђери од |
научио да пушком бијем, сабљом да сечем и копљем да погађам.{S} Без тебе Ризван данас не би био |
атким кукастим кљуном и зеленим, плавим и златним перјем, за које ми ова деца овде кажу да гово |
а извезла крстове па их окружила плавим и црвеним ђинђувама.{S} И поврх свега - извади из једно |
клањајући се, па онда, истина крештавим и нешто мало загушеним глисом, али тек разговетно, прог |
аквог кола.{S} По веселим очима његовим и по зажареном лицу, видело се како се сав топи од мили |
Још неколико корачаја, па се под новим и све то жешћим ударцима камџије стропошта на земљу као |
пола оке јексера усађено, па онда дугим и уским ножем пробадати своје мишице а великом једном и |
им свиленим трепавицама, са витим дугим и као лук од стреле високо повученим обрвама.</p> <p>За |
ом у једно исто време, или оним великим и шареним тицама са кукастим широким кљуном, што на тач |
ина, завијено.{S} Кад поче и то великим и грубим својим прстима да развија, руке му задркташе, |
сакриваше га од погледа турских танким и везеним рукавима од своје кошуље.</p> <p>»Браћо и нар |
жи главу међу шапе, шикну на нос тешким и шумним дахом, и зажмури.{S} Други живо окрете главу, |
била од плача, а Петрија клече на ћилим и обасипаше јој руку пољупцима и сузама.{S} Ударише суз |
ски ћилимови са дивним шарама у меканим и загаситим бојама, на три стране уз прозоре ниске софе |
ог на излазу из ње дочекује изванредним и великим милостима.{S} Сви беху дубоко потресени и сме |
о!« викну млад један Турчин с отвореним и човечним лицем, који очевидно беше вођ чети. »Не бој |
румени јаглук посут шљокицама сребрним и златним; разви и јаглук и извади из њега нешто у саде |
звиждиш ?« викну Иконија својим јасним и пријатним гласом тици преко воде.</p> <p>Проста ова м |
у конака и ове ограде виле су се ситним и блиставим шљунком насуте стазе кроз широке цветне леј |
ину своју остави, са сељанкама и старим и младим, поклони се кнезу и домаћинима, мољаше све да |
о млеко белих арапских хатова, с густим и до земље црним реповима.{S} Њихови рахтови беху од су |
протрча мимо њега дркћући све то краћим и тежим дахатом.{S} Груди јој се надимаху као да хоће д |
на пољу.{S} Остах у пећини да преноћим и заспах на гуњцу моме.{S} На сну ми дође старац с вели |
де где сте, <pb n="27" /> док ја отрчим и видим шта је.{S} Ходи Иво с наном твојом!«</p> <p>Узе |
одсудно и топло Ризван; »нека потрошим и двадесет хиљада, ако само тиме могу да купим теби за |
арем.{S} Иконија је свагда водила собом и своје две поћерке.{S} Пролазећи с оваким спроводом кр |
ди само са Шекер-кадуном за Кизлар-агом и не бој се ништа!« па се онда сам брзо измаче.{S} Оста |
му оца чувати и мојом и његовом бригом и да ћу нашега Иву одгајити, ако ми Бог помогне, те да |
а ти је од мене све просто и пред Богом и пред људма!»</p> <p>»Бог те благословио!{S} Бог ти да |
пузи, и да га чује: како је куми Богом и Св. Јованом да му да кап воде, јер сав гори од жеђи.< |
ечним лицем, својим безазленим погледом и својим витим стасом изгледаше као да је девојка.</p> |
једном извору у шуми наточи крчаг водом и док стиже пред пећину, беше већ лепо свануло.{S} Заст |
је из цркве; попрскаше је хладном водом и дадоше јој гутљај ракије, те се брзо опорави.{S} Оста |
диви, да ли овом дрвљу са зрелим родом и цветом у једно исто време, или оним великим и шареним |
са белим сарколима са златним первазом и златним челенкама на глави.</p> <p>Иза њих јахаше на |
моугли столац од седефа пред султанијом и Иконијом, а по синији разместиле плаве ћасе од кинеск |
, завитла троструком татарском камџијом и љуто удари сељанку.</p> <p>Јадна Иконија ништа не осе |
»Хвалим те Боже, који си великом твојом и чудесном милошћу подигао цркву, коју сам ја мојим гре |
аклех му се да ћу му оца чувати и мојом и његовом бригом и да ћу нашега Иву одгајити, ако ми Бо |
врату, <pb n="104" /> са високом штаком и црним бројаницама, корачаше полагано као нека страшна |
у Гавран, тресну једном грозном псовком и шкргутну зубма; »ај, да га знам ко је тај, коме не тр |
ћна и задовољна.{S} Она се истина ником и ни на што пожалила није.{S} Али је из дана у дан бива |
руменила у млечност његову а под танком и лаком копреном од сунца.{S} После дужег ћутања Гавран |
дрма као тежак талас, па с виком писком и псовком навали на Гаврана да га жива раскине.{S} Изгр |
апише и Патријару пећском и васеленском и свима другима.{S} Па се онда опет диже игуман дечанск |
ву божју.{S} Напише и Патријару пећском и васеленском и свима другима.{S} Па се онда опет диже |
обојица у џубетима од дибе с навратком и <pb n="74" /> первазима од зибелина.{S} Иза њих су ст |
фом, белом и руменом халвом, рахатлуком и свакојаком другом ђаконијом.{S} Једна би се висока и |
.</p> <p>Он се устави у јечању; с муком и полагано отвори очи, гледаше је дуго и дуго, и очевид |
он облизну своје суве усне, па с муком и с промуклим гласом промуца: »Ти си ... божји... анђео |
само гледаше.</p> <p>Гавран се с муком и с јауком подиже на колена и паде на руке, па четворон |
своју камилавку пуну змија, али с муком и напрезањем као да је свака од олова; протресе је мало |
<p>Један га Турчин дохвати десном руком и силно тргну, а у исто време левом руком грубо гурну И |
су аспре што се беле!{S} Заграбих руком и сасух две три прегрши у недра!{S} Почех да се тресем |
са млеком, сртлијашем, кадајифом, белом и руменом халвом, рахатлуком и свакојаком другом ђакони |
оченим с устма отвореним, с пеном белом и крвавом на помодрелим уснама, промуклим гласом, али < |
с црном косом, црним очима, белим челом и руменим лицем, сва обучена у црвену свилу и кадифу и |
уначку реч, да ће да чува својом сабљом и својом главом, да нико од бесних Турака и Арбанаса не |
а њих заступник Муфтије са белом чалмом и у белом кафтану.{S} Иза ових наступише риџали царства |
а на црног Арапина, куцну га буздованом и два и три пута у плећа те овај скочи у седло, па у бе |
куле на четири краја, и једном главном и највишом на средини западнога зида, кроз коју се улаз |
нај први с белом а овај други с црвеном и високом камилавком, а обојица у џубетима од дибе с на |
а га чисто загрлиле мирисном хладовином и меким облаком од свога зеленог листа са сребрнастом п |
а и са бињишима од дибе-тканице златном и сребрном жицом испреткане, са зибелинима, самурима и |
х ваших тица са кратким кукастим кљуном и зеленим, плавим и златним перјем, за које ми ова деца |
е свету мирна бити, а ја ћу те и јутром и вечером благосиљати, а на самртноме часу моме рећи:{S |
вођом стиже чету, која сад потера касом и брзо зађе за једну шумарицу.</p> <p>Није дуго постоја |
ог седла био је од зелене кадифе златом и бисером извезен.{S} Узенгије су му биле од злата а та |
Иконија била прва да помогне и саветом и радом, и да одлакша речима од утехе и својим сузама.< |
</p> <p>Једнога дана он са својом четом и са још десетак коњаника, које му је санџак-бег од Топ |
ов Јабучило, као да се поношаше накитом и јунаком својим, корачаше усталасаним кроком, крешући |
кону Св. Јована, па онда с ведром душом и лаким срцем изађе из цркве да потражи оца Никодија.</ |
7" /> <p>Сељанка се спусти под онај грм и одмах отвори шареницу.{S} Извади белу једну погачу, о |
дужбина, а на славу Бога, који је један и исти и Мусломанима и каурима!«</p> <p>»Хвалим те боже |
ом за леву мишицу.{S} Јест, бејах будан и то су аспре што се беле!{S} Заграбих руком и сасух дв |
Иза њих је стајао стари Јаничар озбиљан и смеран.</p> <p>»Ево Асас-баше и Алај-чауши, трче да ј |
друге главне људе.{S} Навалише и игуман и калуђери и сви гости на Иконију да седне, али их она |
ња ударила.</p> <p>Притрчаше јој игуман и неколики гости у њеној близини, дотрчаше и неке жене |
а?« упита је стари Хусејин сав радостан и весео.</p> <p>»Да ми, аго, не замериш, а и цар да ми |
ир замисли дубоко.{S} Изгледаше снужден и по дуго ћуташе, па ће онда рећи:</p> <p>»Мислим се не |
н било да му се учини милост за коју он и моли.{S} Него њега треба на лаганим мукама уморити.</ |
опет да му срећу зажелим!{S} Имам за њ и поклон, малечак и сиротињски, али је у мога везира ср |
сецом од алем-камена изнад ње.{S} И коњ и јахач трептали су на сунцу од злата и драгог камења, |
потколенице не пеку, како је запомагао и од бола рикао кад су му усијано камење под колена мет |
»Е, Бог те благословио!« »Е, Бог ти дао и овога и онога света!« »Ниси ти само везирова мајка, н |
тајала, па зајеча: »Иконијо, Бог ти дао и овога и онога света, опрости ми кад си ми живот повра |
а горе на врху.{S} Поред њега је стајао и Булбулџи-баша, надзорник славуја, са крилом јастребов |
а једна мала заравањ на којој је стајао и појао малени стародревни манастир Св. Јована.{S} Мана |
отео, жив; ако је жив, биће да је, као и отац што му беше, јуначког срца и плаховит на неправд |
езира,« коју је у харему научила и, као и по неку досетку Насрадин-хоџе.{S} Иконија би се слатк |
нако исто немо и укочено у Иконију, као и она у њега.{S} После јој приђе узе је за руку и рече |
ном арапском коњу.{S} Био је одевен као и друге спахије само што је се из његовог белог турбана |
и сан, који даће Бог да је на добро као и све што је на добро испало!«</p> <p>»Нека буде у свем |
да има и велико срце.{S} Ти си га имао и пре него си великаш царев постао.{S} Сад не квари ниш |
је живој срце ишчупао, сунце ми помрчао и живот ми загорчао!«</p> <p>У том јој зазвонише речи ч |
е, као да се скаменила, и гледаше право и не трепћући у везира.</p> <p>Везир беше очевидно и са |
пски, а оно све те тице погледају право и оштро у <pb n="95" /> мене, па некако мудро задрмају |
ати погледала кад на земљу паде.{S} Ево и сад (па Јаничар састави трепавице) кад очи склопим ви |
од олтара, седи цар Лазар, чисто га ево и сад гледам; крупне очи с благим погледом, дуге косе п |
хвалимо?{S} Прво Господу Богу, који ево и у овој прилици показа да неће да нас остави да до кра |
ла завет <pb n="13" /> његов, то ти ево и сад велим: хоћу ћери моја што год могу; али оно што ј |
сни и веру ришћанску.{S} Хвала Богу ево и умирем што се клах са некрстом.{S} Истом данас видим |
ком радошћу данас благословио, хоћу ево и ја њему да опростим.{S} Гавране, нека ти је проста од |
век, и што имам хлеба једем га у царево и у твоје здравље.{S} Слушам шта сељани о том детету го |
ро, ево да ти све и кажем:</p> <p>»Прво и прво све ми се чини, да не може бити, да ја теби и ца |
м тамо где ме треба!{S} Није друго него и мој шарац поче да посрће и сузе да рони.{S} Камо да ј |
пса лежаху поред његових ногу.{S} Дуго и мирно га гледаху својим паметним очима, као да очекив |
и полагано отвори очи, гледаше је дуго и дуго, и очевидно не могаше је познати..</p> <p>Кад му |
угу ноћ не могаше Иконија да заспи дуго и дуго.{S} Преврташе се немирно то на једну то на другу |
парче од рукава њеног.{S} Не могох дуго и дуго да заборавим поглед, којим ме је твоја мати погл |
руди својих.{S} А оно сироче, све бледо и престрављено, обема се рукама ухватило за њен десни р |
рајка гледају, па да виде ово моје чудо и господство?{S} Бог и душа знам их, пре би се насмејал |
рских запрепашћена гледаше све ово чудо и господство, а час опет поносито и с фрком дижући глав |
рузмарина.{S} Златан конац беше поцрнео и позеленио, али плави и црвени конци беху још једнако |
ела, који га је бистром водом расхладио и вином напојио, и који му је проговорио само ове некол |
Иконију, па онда редом ко се исповедио и приступио.{S} Док се други народ причешћивао, дотле с |
а к небу.</p> <p>Ризван се беше снуждио и замислио.{S} По дужем ћутању узе да говори овако:</p> |
ш жив.{S} Био је оседио, у лицу поцрнио и вукао би се четвороношке од пећине до једне колибе, к |
е отац говорио.{S} Тако је исто говорио и оцу Никодију кад га је овај причестио.{S} А ја сам се |
давно облетао око ње, како ју је просио и преко жена и преко људи, и како је покренуо чак и оца |
од сувог шумског грања, па се намрштио и виче:{S} Покајте се!{S} А високо са свода <pb n="10" |
оће у цркви и око цркве.{S} Слабо је ко и спавао.{S} Певало се поред ватре уз гусле, причало се |
ам је Бог дао а са радосним срцем, како и треба да служимо верне слуге нашега цара честитога.{S |
путиш како да служи Богу и народу, како и сам што служиш.{S} Знам, ниси заборавио речи мога пок |
{S} Узенгије су му биле од злата а тако и дизгини, са којих је висило на свакој страни по двана |
ече ведро отац Никодије. »Ако пође тако и даље, како је пошао, ако слуша и учи како је почео, е |
, матере Ризвана везира«.{S} То је тако и само везир желио да буде.{S} Али ту Иконија, на супро |
ињски, али је у мога везира срце велико и господско, па ће да га прими од Хусејина!«</p> <p>Хус |
рје скачу; сама таваница урезана дубоко и високо, као да се горе негде топило злато, меки бисер |
списано; па погледај ово доле на широко и на дугачко изведено црвеним мастилом: за Христа благо |
има и раскоштвом, о којима се на широко и на <pb n="55" /> далеко по свој царевини чуда причаху |
ој место овде!«</p> <p>Ризван се слатко и гласно насмеја.</p> <p>»Слободно ми се смеј царев вез |
азове све село и старо и младо, и мушко и женско, пред судницу.</p> <p>Гаврана не бејаше у селу |
ек видљив нанос дубоке туге.{S} И мушко и женско, и старо и младо предусретало је »стрину Икони |
неком бунилу.{S} Смирила би се за мало и дошла к себи, па онда би се гласно заплакала и узела |
беше већ лепо свануло.{S} Застаде мало и прислушкиваше.{S} Заиста, сад ово већ није био сан, н |
арски рисовуљ?« упита Иконија радознало и опет као са неком стравом. »У добри час дођох да моје |
данас да примиш, па све се то помешало и ишарало у тај лепи сан, који даће Бог да је на добро |
у поручи: да рано зором сазове све село и старо и младо, и мушко и женско, пред судницу.</p> <p |
учама цвеће гази, а на јадно своје село и не мисли!«</p> <p>»Видим!« рече јој Ризван; видим, жу |
ру?{S} Да ли има нешто што би ти годило и за чим жудиш, а што ми овде не можемо да знамо док на |
ама.</p> <p>Тек је било подне превалило и весеље се на све стране најлепше загрејало, кад се од |
ога у топло руменило.{S} Отуда је дошло и име конаку.{S} Зидао га је Махмуд-паша, те у тој шкољ |
матер.{S} И ја и ти, и ми који клањамо и ви који се крстите, имамо само једног и истог Бога.{S |
је Никодије отишао у Јерусалим, па тамо и преминуо рече један други калуђер.</p> <milestone uni |
кораку стаде и гледаше онако исто немо и укочено у Иконију, као и она у њега.{S} После јој при |
ркву!« И онда као обиђосмо цркву уђосмо и унутра, и калуђер, онако стар, метанисаше пред престо |
ву да то целива, и мали се Ива полагано и врло смишљено прекрсти, издиже се на прсти и једва до |
че јој старац тихо, па погледа полагано и застиђено на десно и на лево, да ли није кога саблазн |
оном пољу просу блејање, некако мекано и радосно блејање, у које се растапаше звека меденице о |
тем разговарати!«</p> <p>Пођоше заједно и ћуташе обадвоје.{S} Гавран не скидаше очију с њеног л |
ћи у везира.</p> <p>Везир беше очевидно и сам узбуђен.{S} Био је сав блед, и на трећем кораку с |
десет хиљада дуката!« говораше одсудно и топло Ризван; »нека потрошим и двадесет хиљада, ако с |
уда женска глава, а срце ми је уцвељено и отровано; али ти си хладна и паметна мушка глава, а с |
самнајест година, све то богато обучено и накићено, у руву од разних боја и разнога кроја.{S} С |
кога је Патријар послао, легла си позно и уморна, мислиш, да <pb n="103" /> богме, на причешће |
А ја се препадох, срце ми залупа силно и ја падох на праг од цркве.{S} Тргох се из сна, а срце |
он не свети!« говораше Иконија озбиљно и тужно. .</p> <p>»Теби сам, жено, згрешио више него Бо |
стари Јаничар, у жутим мествама, смерно и скрушено наиђе на праг од селамлика, млади се везир д |
напред кнезови и калуђери па се смерно и дубоко клањаху.{S} Годинама најстарији кнез седи стар |
ми се не шалим!« одговори Ризван мирно и озбиљно.</p> <p>»Е чекај мало!« рече Иконија сва успл |
ој звезди записано!« рече Хусејин мирно и поуздано.{S} Кад чусмо у Једрену, рекох орта-баши:{S} |
мбаша Стојан са кнезом од села, а десно и лево од њих посадило се на троножним столичицама по ш |
вим дубоким мислима, заљуља се на десно и на лево неколико пута, прошапута: »Еј, тешко мени и д |
а погледа полагано и застиђено на десно и на лево, да ли није кога саблазнио,</p> <p>И летургиј |
боке туге.{S} И мушко и женско, и старо и младо предусретало је »стрину Иконију с љубављу и пош |
: да рано зором сазове све село и старо и младо, и мушко и женско, пред судницу.</p> <p>Гаврана |
ву живу реку која ваљаше, злато, сребро и драго камење.</p> <p>Иконија га је добро уочила.{S} Њ |
а срце ти није само јуначко него добро и праведно.{S} Ти видиш како је, а ја само да ти кажем, |
е <pb n="107" /> помиње као једно добро и светло име докле је год народа српског.{S} И треба та |
из гроба, па да те види, па макар ја то и не гледала.{S} Еј, Боже мој, опрости ми што се заноси |
тво, ја се мишљах: еј, Боже, тако је то и у нас било док имадосмо своје цареве!{S} Да ти мој аг |
од поветарцем, који из двојница умиљато и весело дуваше.{S} Просу се вино, просу се и песма и з |
а је моја!«</p> <p>»Па то му се Бог ето и осветио!{S} На мукама ће липсати као бесно псето, а з |
чудо и господство, а час опет поносито и с фрком дижући главу у вис, као да нестрпљиво тражи д |
ана кад јој цар помену о удадби, просто и јасно рече цару, да је о јунаштву и о доброти Ризван- |
и невоља; нека ти је од мене све просто и пред Богом и пред људма!»</p> <p>»Бог те благословио! |
прибра.</p> <p>»Немојте, народе, браћо и сестре моје, да се бринете и буните, те ново какво зл |
рукавима од своје кошуље.</p> <p>»Браћо и народе, не дајте нас! тако се свакоме од вас Бог на н |
кино мило јединче!« замуца Иконија тихо и очи јој засузише. </p> <pb n="25" /> <p>Старац трепћу |
а у околини, начинио од њих један тимар и дао га своме старом пријатељу Хусејин-аги.{S} Хусејин |
опроштајне молитве, него одоше у олтар и казаше све игуману Јеротију.{S} Изађе и сам игуман у |
а не може да ти помаже него, онако стар и немоћан како је, само ти одмаже.{S} А док ти мали Иво |
ова чаршија од чуди занемила, а сам цар и везир потрчали би да им посипљу пут аспрама!«</p> <p> |
се горе негде топило злато, меки бисер и плави сафир, па се млазови спуштајући се доле скриста |
<pb n="56" /> <p>«Био би ти царев везир и кад цар не би хтео, јер то тако стоји у твојој звезди |
д-паша Михал-оглу, песник, велики везир и зет султана Мехмеда, који је Цариград освојио.{S} Саз |
ио био од Осман-аге прокупачког Лежимир и још три села у околини, начинио од њих један тимар и |
оријски роман ...{S} 3.-</p> <p>Велимир и Босиљка ...{S} 2.-</p> <p>Робинзон Крусе...{S}1.-</p> |
блику.{S} Видох те кад прође у манастир и рекох себи: боље да је дочекам овде па да из њених ус |
е Богу да јој помогне.{S} Изађе на двор и виде да је близу свитање.{S} Узе у торбицу једну пога |
ну усне подиже десну руку претећи у вис и стисне песницу.</p> <p>Иконија се није препала, али к |
требају свакој девојци као цвету мирис и боја!{S} Бога ми, па без тога се у нас не би никад мо |
да знаш: да ти је завичај Сирф-вилајет и да ти је мати кауркиња.{S} Али каква кауркиња?{S} Сељ |
го Иконија; »и ако си царев везир, опет и твоја хазна има дно своје!«</p> <p>»Нека потрошим дес |
седлима покривеним међедином; двадесет и четири коњушара, који их водише, беху сви обучени у ж |
ђе у цркву, први пут сад после двадесет и шест година.{S} На сваком трећем кораку удараше челом |
да је мој син, кога ми цар пре двадесет и толико година отео, жив; ако је жив, биће да је, као |
{S} Моје село зна да има преко двадесет и шест година, кахо сам хранила овог богаља, кога ево в |
млада; највише да јој је било двадесет и пет година.{S} Преко рамена носила је једну шареницу, |
: »воде... воде... кап воде... за живот и здравље твога Ивана!«</p> <p>Иконија се пробуди и уст |
о да буде.{S} Али ту Иконија, на супрот и Хусејин-аги и свима мајсторима и свом селу захтеваше, |
а момка, кад је у колу.{S} А стидљивост и чедност баш требају свакој девојци као цвету мирис и |
је сад бејаше још лепше како стидљивост и узбуђеност растопише нешто тихог руменила у млечност |
{S} Занела ме чак натраг у моју младост и у срећно доба, кад је црква Св. Јована појала.{S} Бож |
е испричаше Иконији целу своју прошлост и жалосну судбину, а она опет њима причаше како су јој |
ран (да га Бог убије!) приђе па сав жут и сав у дрхтавици рече ми на ухо: »Не рекох ли ти да ћу |
, већ и не ваља, хоће скоро по неки пут и да ме расплаче.{S} Али ти нећу крити, јесам тужна, и |
о ми добра чините и ти и сви твоји, већ и не ваља, хоће скоро по неки пут и да ме расплаче.{S} |
осрће и сузе да рони.{S} Камо да је већ и Стојану давно суђен данак дош'о!{S} А, вере ми, волео |
пиштаљку од горког сувог дрвета, те већ и њиме не могу ни да уздахнем, ни да сузе гутам!«</p> < |
ега бити; ко зна, можда су га Турци већ и заклали, а ако нису, потурчиће га! »Еј, кукавици мени |
вице.{S} Или тако нешто.{S} Ето сам већ и заборавила!«</p> <p>»Вала моје си срце давно ишчупала |
пске војводе Милош Обилић Иван Косанчић и Милан од наше Топлице, Бога ми би ова чаршија од чуди |
нда побожно прекрсти, подиже очи к небу и рече гласно:</p> <p>»О мајко божја и богородице!{S} С |
дворе, да су поред ње и на њену службу и дању и ноћу, дао јој је из харема своје жене једну Гр |
з крчага, положи га несрећнику на главу и суну му кап вина у отворена уста.</p> <p>Он се устави |
и два и три пута, као да разветри главу и разведри памет, па најпосле нађе како ће и поче:</p> |
се и онда пођоше.{S} Однесоше малог Иву и једно десетак девојака, које тужно запомагаху и куках |
ноштвом калуђера и попова посвети цркву и одмах ударише у велика бденија.{S} Милина је било пог |
ај само унутра!« Ја као завирим у цркву и лепо видим, где на јеном престолу, десно од олтара, с |
смерној, од суза које је Бог ову цркву и саградио, како јутрос праведно рече један страшни гре |
го даде по једно парченце погаче шарову и гарову, надроби скроб у своју руку, посоли га и пружи |
авао да се само његовом личном јунаштву и његовој окретности има захвалити што је турско оружје |
сто и јасно рече цару, да је о јунаштву и о доброти Ризван-бега толико слушала, да већ не може |
већ кад мало поодрастеш и научиш књигу и летургију, онда ђакон па јеромонах, па мало по мало п |
ирно.</p> <p>»Признајеш ли да си и Богу и људма тешко згрешио?«</p> <p>»Признајем!{S} И само мо |
га сина да га упутиш како да служи Богу и народу, како и сам што служиш.{S} Знам, ниси заборави |
еља.{S} Немој, Гавро, да чиниш неправду и мени.{S} Од тога ништа бити не може!«</p> <p>»Зашто н |
м!«</p> <p>»Казуј нам право све по реду и облакшај душу своју на теразијама Аранђеловим!«</p> < |
вади цвет из косе, љуби га, баца у воду и мрмља чаролије.{S} Хе, душо моја, зар то није чарање |
ама и старим и младим, поклони се кнезу и домаћинима, мољаше све да јој опросте ако се на овом |
и кума Марти, а Бога ми реците и кнезу и свему селу: аманет вам онај невољник у планини; немој |
од њих појурише у цркву да је опљачкају и запале; други опет хватаху и везиваху младе и лепушка |
оме рећи:{S} Бог нека даде оцу Никодију и овога и онога света!«</p> <p>»Ако ће да иде све по ре |
а четири робињице дигоше сребрну синију и однесоше.{S} Тада би млада султанија ударила длан о д |
кадише њима најпре султанију па Иконију и прођоше после по редовима дворанства.{S} А друге две |
о ње као сенка њена.{S} Слах јој и моју и њену женску родбину.{S} Слах јој и друге умољенице.{S |
ницима понуде у погачама, сиру, кајмаку и вину.{S} Иконија је готово из дана у дан ишла на грађ |
.</p> <p>Опет косић зазвижда другу неку и мало подужу значку. .</p> <p>»Казуј, роде, да л си гд |
ривоју мало; седнем тамо под ону велику и стару липу.{S} Истом седнем, а оно се проспе жубор, ш |
и његове змије.{S} Уграбим као прилику и као нагнем да бегам, а оно оне две танке циганчице ск |
рече Иконија смерно, па приђе духовнику и пољуби му руку, и онда шапутне своме Иви те и он приђ |
<p>Мали се Ива окрете, па угледав мајку и деда, засијаше му се очи, и зрак радости из њих и тре |
речи дервишу, те овај баци своју високу и шиљату камилавку од сивог сукна доле на под, а змије |
и ми дошао!«</p> <p>И поведе га за руку и посади поред себе на сиџаде.{S} Старац са учтивошћу п |
њега.{S} После јој приђе узе је за руку и рече јој српски само једну реч:</p> <p>»Седи!«</p> <p |
одије, сав бео као овца, узе ме за руку и рече »хајде, да видиш твоју цркву!« И онда као обиђос |
, али је Иконија нагло прихвати за руку и викну: »Не, кћери царева!{S} Ова дервишева посла нису |
с наном твојом!«</p> <p>Узе Иву за руку и потрча цркви.</p> <p>Најближе гомиле народа, на које |
е.{S} Ти си.</p> <p>Он јој дохвати руку и пољуби је.</p> <p>»Како си ме познала?« питаше је.</p |
сти, па на три места целива ону дугачку и широку црвену шару, за коју јој духовник рече да је п |
е срце, па је онда сама узела под мишку и повела да је посади поред себе на софу. </p> <p>Тада |
</p> <p>Мајка га миловаше руком по челу и по образима.{S} И самој јој се очи сузама напунише па |
>Пљесну се сиромах Ризван руком по челу и рече тужно: </p> <pb n="94" /> <p>»Авај мени!{S} Аман |
меним лицем, сва обучена у црвену свилу и кадифу и с црвеном ружом у коси — укипила на десном к |
а на ону тканицу.{S} Размота саде-свилу и из ње извади једно парче врло танког платна.{S} На је |
вина је то!{S} Како гледах оволику силу и господство, ја се мишљах: еј, Боже, тако је то и у на |
едусретало је »стрину Иконију с љубављу и поштовањем.{S} На весеља није никад ишла, али где год |
а одлете до Лежимира, нека загачу дрвљу и камењу: како се Иконија овде, шири и башкари!« Па онд |
аустави.{S} Загледа се преда се у земљу и поћута.{S} Цео збор ћуташе муком као да је у цркви.</ |
гу скорупа, и једну мању са ситном сољу и рече маломе: »Иво, дете моје прихвати се мало, па да |
у онај страшни дан нестаде, пропаде му и траг!«</p> <p>»Знам ја«, прихвати игуман дечански; »и |
напије.{S} Кад се добро напи, лакну му и разведри се, и онда упре своје погледе у њу.{S} Не мо |
а запамтила прво вече и често би о њему и причала.</p> <p>На један знак султаније, Кизлар-ага у |
ису мислили каква ће времена да настану и на каквим ће самоуцима цркве царске да остану!«</p> < |
рн грош.{S} Најпосле га дохвати, стегну и баци га јуначки своме унуку у котлић.</p> <p>»Их, бол |
че је па се начинише две, дохвати једну и опет је пресече и опет се начинише две, тек за тили ч |
пуки сиромах, одмах је узе себи за жену и од милости прозва је »Шекер-Мара«.{S} По годинама мог |
нији је сад мало било што гости Макрену и њеног Марка, него нађе и некаквог кумашина и кумицу т |
у.{S} Стојан кад је виде онако порушену и сузну, не могаше ни речи да прозбори, него јечаше сам |
ајпре Агапију па онда и Петрију, бризну и једна и друга у гласно јецање.{S} Агапија јој паде ок |
е.{S} Две робињице донесу једну сребрну и једну златну кадионицу, баце у њу алоје и још неке ин |
грубо гурну Иконију.{S} Иконија врисну и паде на земљу; у Ивановим рукама оста половина њеног |
у шареницу, па са синчићем уђе у мрачну и празну црквицу, целива иконе, запали три свећице шапа |
но потскакују, час испред ње, час уз њу и с десна и с лева, и некако полусавлађиваним скакањем |
да су поред ње и на њену службу и дању и ноћу, дао јој је из харема своје жене једну Гркињу из |
!«</p> <p>»А што ће стрина Иконија цару и царевом везиру?« опет питаху сељани.</p> <p>»Биће да |
ул, нека се за рана научи да служи цару и царевини !« — »У добри час, верна рајо!« рече ми санџ |
конија, која никако не могаше да везиру и зету турскога цара каже »сине!« — »Хвала ти, цареви в |
!«</p> <p>Па се онда опет окрену везиру и узе да говори:</p> <p>»Што ће мени конак?!{S} Још кој |
м да бар старост своју проведеш на миру и без бриге поред мене.{S} Ако мислиш, да ћеш бити срећ |
"70" /> свиленог паса ханџар, којега су и корице и дршка биле смарагдима и рубинима богато ишар |
киде камилавку, пронесе прсте кроз косу и два и три пута, као да разветри главу и разведри паме |
авим!«</p> <p>Хусејин устави своју чету и арабу.{S} Викну сељанима, који издалека жалостиво гле |
однесох новце цркви, него подигох кућу и купих земље.{S} Жена ми говораше: »Море однеси бар по |
ем, сва обучена у црвену свилу и кадифу и с црвеном ружом у коси — укипила на десном крају од ћ |
десетак девојака, које тужно запомагаху и кукаху.{S} Мали Иво из све снаге врискаше: »Нано, нан |
опљачкају и запале; други опет хватаху и везиваху младе и лепушкасте девојке.</p> <p>Није прош |
од самог сребра.{S} Поред њега корачаху и с једне и с друге стране по шест красних момака, у ја |
ахтовима; о седла од црвене кадифе беху и с једне и с друге стране обешени округли сребрни штит |
е Суботе обилазила његову живу гробницу и односила му нешто хране и вина.{S} Сваке године на Ив |
утрос сам изашла била на гроб твоме оцу и рекла му: да мој завет <pb n="8" /> нисам заборавила. |
, па се окрете.{S} Принесе икону старцу и пошкропи га, па је онда пружи Иконији која, сва блаже |
-бег; »неће ти на јалово бити.{S} Валах и онако има по више година како не дизасмо децу у овом |
етоме Јовану, али умрех пре него послах и пре него наредих.{S} Устани, подигни, и однеси цркви |
ршава у Лежимиру.{S} Ех шта ћеш остарех и ево лепо видим где ми мозак лапи!{S} Док бејах млађи, |
од кога. »Нека Бог сачува свакога да их и у <pb n="76" /> сну снива!« рече Иконија самој себи к |
ликћући понели у своје гњездо, нити бих и онда пристајала да слажем моју песму с црним Гавраном |
стране, поређало се око педесет младих и дивно лепих девојака.{S} У сваке коса беше оплетена у |
<p>»Све ми је Бог преко молитава мојих и преко очекивања мојих испунио«, рече Иконија; »али ми |
ем окићеним, са турбанима од кашмирских и хиндустанских танких тканица, разних боја и разних об |
/p> <p>»Нисам очију ми! него се нашалих и рекох цвету: боље ти је на бистром потоку него на пус |
Слах јој и друге умољенице.{S} Замолих и оца Никодија, и хтедох цркви да повратим половину од |
иђаше једна чета »Бостанџија« одевених и наоружаних онако као што су Јаничари, само што им вис |
претисла ме грешника.{S} Ето шта учиних и од себе и од вас.{S} Право је да ме уморите!«</p> <p> |
с једне и с друге стране по шест црних и шест белих евнуха, неколико бостанџија и повише други |
и девет робињица уз обичну пратњу црних и белих евнуха, да је од њеног конака допрате у харем.{ |
сијаше му се очи, и зрак радости из њих и трепет осмеха са усана његових осветлише му лепо лице |
лоча на седамнаестом кораку.{S} Одмерих и нађох густу маховину, а под њом плочу од камена.{S} П |
са свакојаким јестивом, и по више већих и мањих чутура, и спремаху се да се лепо проведу.</p> < |
еш као ђаче, па већ кад мало поодрастеш и научиш књигу и летургију, онда ђакон па јеромонах, па |
а ти читам опроштајне молитве!« </p> <p>И онда му их он очита, те Гавран, плакајући у глас као |
лево, да ли није кога саблазнио,</p> <p>И летургија се сврши.{S} Свет изађе из цркве у порту.{S |
себе игумана Дечанског Јеротија.</p> <p>И дође игуман Јеротије са шест калуђера, и дођоше попов |
да не би зверад унутра улазила.</p> <p>И трећи дан зором отиде Иконија да обиђе богаља.{S} Кад |
во његово танко извијање, заспа.</p> <p>И опет у сну чу како Гавран изнемоглим гласом виче: »во |
са ове косе у ону дољу спушташе.</p> <p>И звиждукање двојнице стаде и младо пастирче викну: »Ој |
царском иконостасу у Вилиндару.</p> <p>И ако је Хусејин-ага из везирове кесе плаћао све мајсто |
напасти од овога лудог човека!«</p> <p>И онда настави пут свој брзим корацима, а сетна и замиш |
арска рука царско име исписала!«</p> <p>И Иконија се прекрсти, па на три места целива ону дугач |
де се вијеш као тужна кукавица!«</p> <p>И онда Стојан опет ућута за дуго, и само јечаше, и пуст |
а, а друго по куцању мога срца!«</p> <p>И онда Иконија бризну плакати.</p> <p>Везир јој миловаш |
ого причати; али нека не вреди!«</p> <p>И онда чича Сима ућута, и ништа га више не могаше покре |
нда не ваља оно што село учини!«</p> <p>И другу ноћ не могаше Иконија да заспи дуго и дуго.{S} |
откуца темена и рече: »Да идем!«</p> <p>И одмах пође.</p> <milestone unit="*" /> <p>Хусејин-ага |
није инако већ да ти све кажем!«</p> <p>И онда Иконија исприча како је Гавран одавно облетао ок |
рви учитељу, добро си ми дошао!«</p> <p>И поведе га за руку и посади поред себе на сиџаде.{S} С |
споведим као на последњем часу!«</p> <p>И онда, истина овде и онде запињући и с натегом, исприч |
иш младу султанију снаху твоју!»</p> <p>И везир је узе за руку као неко дете, и кроз она вратан |
предаду Иконију да је води у Стамбол. »И још поручује Санџак-бег«, понављаше кнез, — »без разг |
рошиш толико«, прихвати благо Иконија; »и ако си царев везир, опет и твоја хазна има дно своје! |
p>»Знам ја«, прихвати игуман дечански; »и ми смо се питали за то.{S} Него смо се сетили <pb n=" |
и је!« ободраваше кнез Гаврана.</p> <p>»И хоћу кнеже!« рече Гавран. »Знам да умрети морам, нека |
о ове речи: »Не дај се Србине!«</p> <p>»И ја сам слушао, да је Никодије отишао у Јерусалим, па |
ђоше попови из Топлице, са Ситнице и са Ибра, и искупи се народ са свих страна, а кнез и кметов |
орац прозвао »Аденистан«.</p> <p>Султан Ибраим поклонио је Аденистан своме зету Ризван-бегу, ка |
си, ни његовог Ибриктара који му златни ибрик носи, па ни Рикабдара који му узенгију придржава, |
ара, који сабљу цареву носи, ни његовог Ибриктара који му златни ибрик носи, па ни Рикабдара ко |
алпацима са дугим кићанкама а од плавог ибришима.</p> <p>Одмах иза овога проведоше и трећи царс |
ка била је богата, све од самог црвеног ибришима и сребра, а седла им покривена у једних жутом, |
</p> <p>»А што "ћемо тамо, нано?« упита Ива одломив себи добру кришку погаче.</p> <p>Сељанка не |
да пусти и Иву да то целива, и мали се Ива полагано и врло смишљено прекрсти, издиже се на прс |
а водећи старца за руку.</p> <p>Мали се Ива окрете, па угледав мајку и деда, засијаше му се очи |
S} Иконији се чинило као да се њен мали Ива већ у неку руку посветио, да већ сада ни отац Никод |
оца Никодија његово ђаче, те тако мали Ива сеђаше између деда и мајке своје на простиркама исп |
буду.{S} Милина јој беше да слуша како Ива прича колико се пута преко дана калуђери Богу моле, |
е своје и пољуби га у десни образ.{S} А Иван бризну плакати, и кроз сузе гледаше у своја два пс |
ти каже: не брини се за нас!«</p> <p>А Иван се онда кроз плач насмеја и потапка најпре гарова |
онда би пала у бунило, бунцала како је Иван постао пастир стада божјег, како носи сребрну штак |
/p> <pb n="9" /> <p>»Не бојим се!« рече Иван, па тек онда бризну у глас да плаче; »Не бојим се |
<p>Две недеље после дана у који је мали Иван постао манастирско ђаче, дошао је Ивањ дан, празни |
"73" /> три српске војводе Милош Обилић Иван Косанчић и Милан од наше Топлице, Бога ми би ова ч |
.. кап воде... за живот и здравље твога Ивана!«</p> <p>Иконија се пробуди и устаде.{S} Насу уља |
а се отимаше као бесомучна и не пушташе Ивана са груди својих.{S} А оно сироче, све бледо и пре |
шумарице зајеча јасан женски глас: »Ој, Иване сине, мајци својој жив био, где си?«</p> <p>»Ево |
у.{S} Иконија врисну и паде на земљу; у Ивановим рукама оста половина њеног везеног рукава.{S} |
нареди: да се црква посвети у очи самог Ивањ-дна, и посла уместо себе игумана Дечанског Јеротиј |
ој до смрти станује.</p> <p>У очи самог Ивањ-дна, игуман дечански с мноштвом калуђера и попова |
Иван постао манастирско ђаче, дошао је Ивањ дан, празник цркве св. Јована.</p> <p>Већ у очи са |
нешто хране и вина.{S} Сваке године на Ивањдан, ишла је она да се на развалинама цркве исплаче |
ћи млада женскадија навали с венцима од ивањског цвећа на онај извор иза цркве, те умиваше лице |
покошене траве, која дихаше мирисом од Ивањског цвећа и мајкине душице.{S} И одвезоше је кући |
змеђу мога свекра, чича Симе, мога сина Иве и другога дома господара, бојим се не би ни на једн |
Царица ...{S} 1.60 </p> <p>Весели двори Иве Загорице ...{S} 1.60</p> <p>Смиља ...{S} 1.50 </p> |
е на капију велике куле.{S} Ту она даде Иви онај слив воска и ону киту босиљка рекавши му: »Нај |
и пољуби му руку, и онда шапутне своме Иви те и он приђе к руци оца Никодија.</p> <p>»А да те |
пу испод липе близу оне чесме, а маломе Иви рекоше да иде да гледа свете слике, што беху исписа |
ово што учиних, нека је за здравље моме Иви ако је у животу, а нека му је за душу ако у животу |
едо, дедо, погледај на лево!{S} Ене нам Ивица иза леве певнице уђе у олтар!« — Ене, ене, поглед |
> док ја отрчим и видим шта је.{S} Ходи Иво с наном твојом!«</p> <p>Узе Иву за руку и потрча цр |
које тужно запомагаху и кукаху.{S} Мали Иво из све снаге врискаше: »Нано, нано моја! не дај ме! |
ко је, само ти одмаже.{S} А док ти мали Иво за помоћ прирасте, требаће доста година.{S} Гавран |
нека и отац Никодије запамти кад је наш Иво први пут понео котлић!«</p> <milestone unit="*" /> |
дну мању са ситном сољу и рече маломе: »Иво, дете моје прихвати се мало, па да се пожуримо до в |
е већ било свршило кад Иконија са малим Ивом дође на капију велике куле.{S} Ту она даде Иви она |
о се беше занео, да не чу кад Иконија с Ивом уђе, па не диже главе нити мрдну густим веђама.</p |
и мојом и његовом бригом и да ћу нашега Иву одгајити, ако ми Бог помогне, те да прихвати да сам |
и Свети Јоване!« па чврсто држећи свога Иву за руку, изађе напред и рече слободно:</p> <p>»Ево |
ише се и онда пођоше.{S} Однесоше малог Иву и једно десетак девојака, које тужно запомагаху и к |
S} Ходи Иво с наном твојом!«</p> <p>Узе Иву за руку и потрча цркви.</p> <p>Најближе гомиле наро |
њеног везеног рукава.{S} Турчин понесе Иву у наручју као рибицу која се праћака, и узјаха свог |
бору с голим ножевима, и како јој отеше Иву, она од једанпут заћута; замисли се нешто дубоко, д |
е потпис царев.{S} Замоли га да пусти и Иву да то целива, и мали се Ива полагано и врло смишљен |
лекну на земљу, па обема рукама пригрли Иву на груди своје.</p> <p>»Дај то дете овамо! цару тре |
које их је <pb n="11" /> палила, упути Иву како да положи босиљак и восак пред икону Св. Јован |
ослободи, подиже главу па језиком лазну Иву у образ.</p> <p>»Ето, виш, и гаров те љуби!{S} Хоће |
пробадати своје мишице а великом једном иглом прошивати усне своје.{S} Згрози се султанија па м |
девојака удари све у ногу, а оно као да игра један момак и једна девојка.{S} Па не знаш шта је |
ује, све као моба.{S} И не може да буде игра друкчије, него кад се поведе коло, па се повије ок |
рија, али то се у нас не би звало да је игра.{S} У нас је, и кад се весели и кад се тугује, све |
аде запитати Иконију: како јој се свиди игра девојака из Мисира.</p> <p>»Е, царска кћери,« одго |
ело ми оно вечерашње <pb n="89" /> чудо игра једнако пред очима.{S} Истом се мислим, вратим у ц |
забава, у којој би свагда било певања, играња и опсенарских престава.{S} Најживље је Иконија з |
ерим!« И опет шербет-девојке прискочише играчицама и напојише их.</p> <p>Султанија даде запитат |
сти тренут све жице попрскаше.{S} И обе играчице као да се у лету скаменише, тако засташе лебде |
звеком од. сребрних жица.{S} Милина од игре и милина од свирке стопиле се у један шербет, који |
и станује.</p> <p>У очи самог Ивањ-дна, игуман дечански с мноштвом калуђера и попова посвети цр |
ђакон па јеромонах, па мало по мало па игуман, па ко зна чедо моје, шта је све теби Бог записа |
умана Дечанског Јеротија.</p> <p>И дође игуман Јеротије са шест калуђера, и дођоше попови из То |
свима другима.{S} Па се онда опет диже игуман дечански и поче овако :</p> <p>»Во Христу братиј |
дне жене саградио!«</p> <p>За њим иђаше игуман водећи левом руком Иконију, а за њима остала сви |
е диже у славу.{S} Усташе сви на ноге и игуман дечански узе дивно говорити: о Богу, о народу, о |
села и друге главне људе.{S} Навалише и игуман и калуђери и сви гости на Иконију да седне, али |
му и траг!«</p> <p>»Знам ја«, прихвати игуман дечански; »и ми смо се питали за то.{S} Него смо |
а је муња ударила.</p> <p>Притрчаше јој игуман и неколики гости у њеној близини, дотрчаше и нек |
ше све игуману Јеротију.{S} Изађе и сам игуман у пуној одежди па рече Гаврану:</p> <p>»По опрош |
ђерима кроз густе гомиле народа.</p> <p>Игуман дечански, у широкој црној мантији са гвозденим к |
ти дао!{S} Бог те благословио!«</p> <p>Игуман благослови руком богаља па рече двојици сељака д |
вратима од цркве.{S} Ту хтеде да дочека игумана и духовнике, који ће из конака доћи да почну сл |
очи самог Ивањ-дна, и посла уместо себе игумана Дечанског Јеротија.</p> <p>И дође игуман Јероти |
а под вењак седну за совру.{S} Посадише игумана дечанског у врх совре, па онда калуђере и попов |
Никодију дуго говорили, говорили смо с игуманом кога је Патријар послао, легла си позно и умор |
Јадна Иконија подизаше десну руку према игуману, као да га преклиње, да не говори о њој, а леву |
олитве, него одоше у олтар и казаше све игуману Јеротију.{S} Изађе и сам игуман у пуној одежди |
езене; испод таванице, свуда у наоколо, иде поширок перваз, у коме су талијански мајстори живим |
Асас-баше и Алај-чауши, трче да јаве да иде Падишах.{S} Отвори добро очи кад ти покажем везира, |
овога и онога света!«</p> <p>»Ако ће да иде све по реду, имаш ти мало по дуже до самртнога часа |
близу оне чесме, а маломе Иви рекоше да иде да гледа свете слике, што беху исписане на зидовима |
еглер-бега, да старог Јаничара пусти да иде, а да га не пита куда. </p> <pb n="59" /> <p>Пред п |
?!{S} Ништа се не чује да царева војска иде кудгод великом џадом, па и да би с неруке јој је и |
аља да вам испричам све, јер по из даље иде почетак овог мог јадног свршетка.</p> <p>»Затече ме |
викну: »Ој шарове, ој гарове, је л’ нам иде од куд моја нана?«</p> <p>Тек он то рече, а из шума |
пастир невесело.</p> <p>»Ето га Милован иде оздо из села.{S} Чим он овде стигне предузеће стадо |
ђе икону да целива.{S} Поред њега десно иде гологлаво мало ђаче; носи у руци мален котлић од ка |
име!« причаше тај што га је видео; »јер иде гологлав и босоног по шуми, грува се у прса и жалос |
Знао сам да ће да буде.{S} Пусти ме да идем да га видим; и ако сам позни и последњи, опет да м |
ом руком живо откуца темена и рече: »Да идем!«</p> <p>И одмах пође.</p> <milestone unit="*" /> |
мене бедиш, нема душе и није човек.{S} Иди од мене један нечовече!«</p> <p>»Вала, жено, запамт |
-ага, једва стиже да Иконији прозбори: »Иди само са Шекер-кадуном за Кизлар-агом и не бој се ни |
и, могадијах да намиришем од куда Турци иду, као оно што пас нањуши зверад!{S} А сад се ево пом |
ка, у панцирима и са сребрним шлемовима иђаху у корак онај у среди ношаше копље са три коњска р |
ез од Лежимира, са шубаром испод мишке, иђаше напред и са два три сељака своја с муком отвараше |
синови цареви, аферим!«</p> <p>За њима иђаше једна чета »Бостанџија« одевених и наоружаних она |
бре једне жене саградио!«</p> <p>За њим иђаше игуман водећи левом руком Иконију, а за њима оста |
с арабом пред њену кућу.{S} Иконија се ижљуби са Макреном, на којој имаовину своју остави, са |
тан шлем, обавијен танком белом чалмом, из које се спреда а изнад чела узвијаху две челенке од |
една страна ове крпе не беше порубљена; из ње вишаху конци неправилно, као да је цело парче бил |
угледасмо цркву.{S} Али каква црква!{S} Из темеља па за један аршин све о самог црвеног мерџана |
ја се истом из пупољка развила била.{S} Из луга, с оне стране, један кос звиждаше некакве значк |
срце на двоје као нека оштра сабља.{S} Из таких очију посла за мном прекор као зрно које не пр |
уд моја нана?«</p> <p>Тек он то рече, а из шумарице зајеча јасан женски глас: »Ој, Иване сине, |
ности <pb n="79" /> у тамно зеленило, а из овога у топло руменило.{S} Отуда је дошло и име кона |
вде сам међу својима, а ето је се црква из урвина дигла и пропојала!«</p> <p>Иконија отиде па с |
опаоника, липа из Македоније, кестенова из Руменлије, кедрова са Ливана, кипреса из Анадолије.{ |
а проведоше дванајест доратастих хатова из Курдистана, са позлаћеним рахтовима и седлима покрив |
Вилиндару.</p> <p>И ако је Хусејин-ага из везирове кесе плаћао све мајсторе, Иконија покрене с |
ат, којим га цар утврђује за Тимар-бега из Лежимира, и други берат којим цар одобрава да Икониј |
кох себи: боље да је дочекам овде па да из њених уста чујем живот или смрт.{S} Видела си Оца Ни |
и, претисну чело прстима као да хоће да из мозга исцеди сећање, па се онда опет усправи и рече: |
на пољани испред манастира пуно народа из близа и из далека, Болеснике оставише да преноће у ц |
рајо!{S} Казуј само је ли овде Иконија из Лежимира, удовица Миленка хајдука!?«</p> <p>Из препл |
конију: како јој се свиди игра девојака из Мисира.</p> <p>»Е, царска кћери,« одговори Иконија, |
е са својим хајдуцима ишчупа несрећника из руку разјарених сељака.{S} Стојан им викну љутито св |
ead>ВЕЗИРОВА МАЈКА</head> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ XVII.{S} ВЕКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЧЕД.{S} МИЈАТОВИ |
себе, <pb n="31" /> као да се пробудила из тешкога сна па још не може да се прибере.</p> <p>Нек |
цару жао да храни рибе морске девојкама из харема, па ће да проба да их храни бабама кауркињама |
де и онде ћилимима из Бокаре и шаловима из Индије; дуж софе дуги а уски јастуци од црвене и зел |
персијским стиховима, арапским наводима из корана и турским пословицама.{S} О самом великом дво |
чохе, па застрвене овде и онде ћилимима из Бокаре и шаловима из Индије; дуж софе дуги а уски ја |
ви отпеваше нешто.{S} На многим местима из гомилица народа поче да се диже песма.{S} Мало даље |
син Бертолдов ...{S} 1.20 </p> <p>Писма из Москве ...{S} 1.- </p> <p>Барјактар Бојана ... -.{S} |
рукама ухватило за њен десни рукав, па из гласа запеваше: »Јаох, моја нано, не дај ме Турцима! |
какве речи, које нико не разумеваше, па из ње поче да излеће голуб за голубом, носећи у кљуну п |
с Дурмитора, јасенова с Копаоника, липа из Македоније, кестенова из Руменлије, кедрова са Ливан |
з Руменлије, кедрова са Ливана, кипреса из Анадолије.{S} Цветне баште попрскиване водоскоцима и |
им кроком, крешући праменове од варница из калдрме, свој лабудовски врат час савијајући ниско к |
а ли би моји сељаци рекли, да сад некуд из прикрајка гледају, па да виде ово моје чудо и господ |
ез каранфил надметали за зрачне погледе из девојачког ока.</p> <p>Кизлар-ага проведе Иконију кр |
е, ене, погледај на десно; ене га изађе из олтара и изнесе неку књигу!{S} Ја колика је, једва ј |
груди каквој вили!</p> <p>Па онда изађе из воде, посади се на један пањ под најближом тополом, |
ом, и све друго што беше донела и изађе из пећине.</p> <p>Кад дахну мирисом, којим шума у зору |
онда с ведром душом и лаким срцем изађе из цркве да потражи оца Никодија.</p> <p>Нађоше га у тр |
иже и пође за псима.</p> <p>У том изађе из шумарице на чистину сељанка једна, повисока, танкост |
<p>И летургија се сврши.{S} Свет изађе из цркве у порту.{S} Изађе и отац Никодије онако с одеж |
та сласт за кратко траје Слађе је да је из дана у дан гледаш како се вије као кукавица!« И онда |
мајка Ризванова звала Иконија, и да је из села Лежимира у Топлици.{S} Сад је све то искао да м |
ви.{S} Притрчаше јој жене и изведоше је из цркве; попрскаше је хладном водом и дадоше јој гутља |
ом и ни на што пожалила није.{S} Али је из дана у дан бивала све невеселија.{S} Тек би се са ћо |
ори.</p> <p>У том тренутку растрезни је из бунила нов врисак њеног детета : »Нано, не дај ме на |
а њену службу и дању и ноћу, дао јој је из харема своје жене једну Гркињу из Солуна и једну Арб |
сиротињу српску, и кад се дигао, чуо је из олтара разговетно ове речи: »Не дај се Србине!«</p> |
у да се несрећник умори.{S} Да се убије из пушке, или закоље ножем, или умлати мотком, или обес |
сада наш честити цар није одводио ђаке из цркава, јер је још на Косову Султан Бајазит дао свој |
" /> искупљао око себе и частио песнике из Перзије, Мисира и Анадолије, и учене хоџе и улеме из |
исира и Анадолије, и учене хоџе и улеме из све турске царевине.{S} Како је Махмуд-паша, као пес |
Боже, да ми је онда да твој отац устане из гроба, па да те види, па макар ја то и не гледала.{S |
кву.{S} А сваке суботе она и друге жене из села, доносиле су раденицима понуде у погачама, сиру |
и у њеној близини, дотрчаше и неке жене из гомиле света, који се око вењака скупио био, али већ |
иш?« питаше Иконија Агапију, као да, се из сна пробудила.</p> <p>»Султанија пита: »је ли да је |
ад се осу грмљавина од клицања и кад се из ње изви оно »многаја љета«, она пребледе, пожуте, пр |
евен као и друге спахије само што је се из његовог белог турбана, уз златни шлем, извијала висо |
огледају стуб од дима и пламена који се из манастира у небо дизаше.{S} Опазише да једна сељанка |
ићу га сваком згодом, наредићу да ти се из моје хазне издаје што год ти и колико год ти треба д |
ја падох на праг од цркве.{S} Тргох се из сна, а срце ми још једнако лупаше као да хоће из гру |
да дочека игумана и духовнике, који ће из конака доћи да почну службу.{S} Према њој, на другој |
срце ми још једнако лупаше као да хоће из груди да искочи!«</p> <p>»Е па то је!« узе мудра Мак |
једну прљаву кесу, отвори је, и извуче из ње <pb n="85" /> једну змију, пресече је па се начин |
еки Србин из Далмације, који се враћаше из поклоненија у Јерусалиму, па нам узгред причаше, как |
цом, коју цареви људи пробраше и однеше из овога краја пре четири године.{S} Не може цар да опе |
и. </p> <pb n="39" /> <p>У том доведоше из шуме Гаврана, везана, гологлава, босонога, издрпана, |
и седе у арабу.</p> <p>Кад већ изађоше из села, Иконија викну: »Аман, ага, стани мало!{S} Забо |
испред манастира пуно народа из близа и из далека, Болеснике оставише да преноће у цркви и око |
ма а већ пламен изби из крова црквена и из конака манастирског.{S} Народ закука иза гласа и поч |
на ону тканицу.{S} Размота саде-свилу и из ње извади једно парче врло танког платна.{S} На једн |
је с оружаним Турцима а већ пламен изби из крова црквена и из конака манастирског.{S} Народ зак |
отије са шест калуђера, и дођоше попови из Топлице, са Ситнице и са Ибра, и искупи се народ са |
ију завијено; размота ту шамију, извади из ње један румени јаглук посут шљокицама сребрним и зл |
им ђинђувама.{S} И поврх свега - извади из једног свиленог завоја један старински златан новац |
а па махну руком.{S} Дервиш онда извади из своје горње костретне одеће једну прљаву кесу, отвор |
језик беше исплазио.{S} Иконија извади из шаренице један убрус, добро га покваси водом из крча |
рним и златним; разви и јаглук и извади из њега нешто у саде свилу, танку као паучина, завијено |
м веђама.</p> <p>Иконија ћутећки извади из шаренице једну белу погачу, једну румену јабуку, пар |
водоскоцима и напајане поточићима, који из мраморних чесама потицаху, беху прошаране шумицама о |
поче да се повија под поветарцем, који из двојница умиљато и весело дуваше.{S} Просу се вино, |
уша, сврнуо је с памети!« повикаше неки из гомиле.</p> <p>»Шта сврнуо с памети !« привикаше дру |
и на белом коњу.{S} Виде још како неки из свите цареве бацаше читаву дажду од сребрних аспри у |
уде у вас Турака!« — одговорише му неки из гомиле. </p> <pb n="61" /> <p>У том навалише и жене, |
е си срце давно ишчупала, а данас си ми из потока памет преврнула.{S} Ја ли си вештица, ја л’ в |
почињем да видим, како овај камен сињи из ведра неба паде, да нас живе у гроб сахрани!{S} Ја с |
кад се сетим кад једном дођоше калуђери из Пећи с патријарковим ђацима па запеваше.... чекај мо |
говори чича него да јој их ветар доноси из оне пећине у планини.{S} Опет сама себи говораше: »А |
не би ли ти помогао, да једнога дана ти из његове цркве изнесеш свећу боље среће и босиљак мира |
ћни Гавран, кога је Иконија дала донети из планине, па наредила: да му се у конаку манастирском |
еда, засијаше му се очи, и зрак радости из њих и трепет осмеха са усана његових осветлише му ле |
испише.{S} Везир је пратио својој мајци из Солуна неке мајсторе и зографе, који су били на Свет |
уда. </p> <pb n="59" /> <p>Пред полазак из Једрена, Хусејин је имао дуг разговор са својом каду |
а беше кад овако из ненада изниче човек из шипрага, али савлада свој немир па рече:</p> <p>»Бог |
жиле под коленима и то усијаним камењем из потока, на коме је Иконију из прикривка гледао; да с |
ице један убрус, добро га покваси водом из крчага, положи га несрећнику на главу и суну му кап |
дну петолисну бледу ружу, која се истом из пупољка развила била.{S} Из луга, с оне стране, једа |
е шта је и како је било: како је Гавран из гласа кумио да му жиле потколенице не пеку, како је |
ко пет година, дође у Дечане неки Србин из Далмације, који се враћаше из поклоненија у Јерусали |
ко ње се искупише кнез и главни домаћин из њена села, а дођоше после и калуђери и попови и одош |
аорастих очију, којих се граор преливао из бледоплавог споменка у тамну љубичицу; млечност њено |
ма од седефа, који се на сунцу преливао из беле млечности <pb n="79" /> у тамно зеленило, а из |
тужно запомагаху и кукаху.{S} Мали Иво из све снаге врискаше: »Нано, нано моја! не дај ме!«</p |
у, кајмаку и вину.{S} Иконија је готово из дана у дан ишла на грађевину, није што се тобож у то |
весело.</p> <p>»Ето га Милован иде оздо из села.{S} Чим он овде стигне предузеће стадо.{S} А ти |
стази једној, која се извијаше уз брдо из једне удоље; њушка им задркта како за неколико трену |
p> <p>Иконија се препала беше кад овако из ненада изниче човек из шипрага, али савлада свој нем |
мањ ако није што јој Хусејин оно онако из ненада викну.</p> <p>Три млада момка, лична и висока |
руку, посоли га и пружи те јој га вођко из руке поједе.</p> <p>»Ево да ти кажем!« предузе за ти |
на лаганим мукама уморити.</p> <p>Неко из гомиле, и то једна жена помену најпре двојици тројиц |
инама најстарији кнез седи старац Јанко из села Јабуке, коме је било преко деведесет година, уз |
самртнога часа од мене.{S} Него хајдмо из ове мемљиве трапезарије мало у порту, имам нешто да |
те сви видимо!?{S} Има нас који дођосмо из далека; дај да ти очи сагледамо, те да нашима на дом |
би.{S} Ваља да вам испричам све, јер по из даље иде почетак овог мог јадног свршетка.</p> <p>»З |
а још један гутљај ракије, повуче добро из једне чутурице, коју му дадоше па онда поче:</p> <p> |
рчка се као сребрна пастрмка, вади цвет из косе, љуби га, баца у воду и мрмља чаролије.{S} Хе, |
ј дође нова једна мисао.{S} Извади ружу из косе, пољуби је и пусти је низ воду: </p> <pb n="18" |
олину смрти, нашао, да га Бог на излазу из ње дочекује изванредним и великим милостима.{S} Сви |
м камењем из потока, на коме је Иконију из прикривка гледао; да се онда као богаљ баци у пећину |
јин-ага довезоше се на везировом кајику из Стамбола у Аденистан.</p> <p>На мраморноме бајиру до |
ој је из харема своје жене једну Гркињу из Солуна и једну Арбанашкињу из Скадра.{S} Обе су гово |
ну Гркињу из Солуна и једну Арбанашкињу из Скадра.{S} Обе су говориле српски, истина мало занос |
ја је опет знала да прича по неку причу из »Четрдесет везира,« коју је у харему научила и, као |
во, и тек би јој се по неки тешки уздах из груди откинуо.</p> <p>»Ти си, мајко, сетна невесела? |
размилише хладне гује и акрепи; утекох из пећине на поље.{S} Сунце већ беше огрануло.{S} Огреј |
мира, удовица Миленка хајдука!?«</p> <p>Из преплашене гомиле народа повикаше неке жене: »Ево Ик |
оба!{S} Нека га, скотина једна!»</p> <p>Из свога кута до огњишта, стари чича Симо, који је ретк |
ИРОВА МАЈКА</head> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ИЗ XVII.{S} ВЕКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЧЕД.{S} МИЈАТОВИ |
ала.{S} На прсима је носио златне токе; иза <pb n="70" /> свиленог паса ханџар, којега су и кор |
а надгробна плоча с излизаним натписом; иза цркве једна лепа стара липа и клупа испод ње; некол |
медових, са великим зеленим чалмама.{S} Иза њих заступник Муфтије са белом чалмом и у белом каф |
<pb n="74" /> первазима од зибелина.{S} Иза њих су стојали поређани с једне и с друге стране по |
исоки калпаци беху од црвеног сукна.{S} Иза бостанџија корачаху сложно »Балтаџије« са скрлетним |
цили на рамена шестоперне буздоване.{S} Иза њих корачаху сложно дванаесторо дечака, све по четв |
м те се на мах оба крила расклопише.{S} Иза врата стојао је и с једне и с друге стране по један |
ама на пафтама од појаса склопљеним.{S} Иза сваке њене речи, обе припадаше да јој скуте целивај |
е са белом чалмом и у белом кафтану.{S} Иза ових наступише риџали царства, аге од Дивана и од ц |
а вириле кроз решетку доле на улицу.{S} Иза њих је стајао стари Јаничар озбиљан и смеран.</p> < |
ст Арапкиња, па дванајест белих жена, а иза њих 24 младих девојака од петнајест до осамнајест г |
аја-кадуна са своје четири помоћнице, а иза њих дванајест Арапкиња, па дванајест белих жена, а |
клања до земље сиротињи и фукари, која иза леђа јаничарских запрепашћена гледаше све ово чудо |
из конака манастирског.{S} Народ закука иза гласа и поче да бега на све стране.</p> <p>Међу тим |
од вас Бог на невољи нашао!« викаше она иза гласа и запомагаше.</p> <p>Отац Никодије искочи нап |
еби корачајући полагано, али без страха иза Кизлар-аге; »вала ни ђавоља стража око пакла не мож |
едо, погледај на лево!{S} Ене нам Ивица иза леве певнице уђе у олтар!« — Ене, ене, погледај на |
ш притврђиваше опуту на левој нози, кад иза ње зашушта џбун, покрхаше се грање под неком силном |
вај чак ни слутити није могао, да га је иза оне решетке гледао један Јаничар.</p> <p>Наиђе за т |
рату у једној двокатној кући, седела је иза шимширове решетке на прозору једна постара српска с |
женску од мушке цркве.{S} Наместила се иза њега тако да му је могла на ухо да шапутне кад се ч |
Никодија.{S} Па онда полагано корачаше иза њега водећи старца за руку.</p> <p>Мали се Ива окре |
/p> <p>Кад га свршише, онда сви скочише иза совре пренеражени и искупише се око Иконије.</p> <p |
Приђе опет к старцу, загрли га, извади иза свога свиленога паса па у његов силав задену танак |
сејин се опет подиже на ноге.{S} Извади иза црвеног кожног силава нешто у зелену шамију завијен |
уде и нама и дуго после нас, онима који иза нас настану, коме имамо да захвалимо?{S} Прво Госпо |
имове и засторе на зидовима.</p> <p>Тек иза овога настајала би права забава, у којој би свагда |
а цркви!«</p> <p>Чича Сима беше извадио иза појаса неку дугачку кесу, па између многих мангура |
тако!«</p> <p>Чу отац Никодије где неко иза њега говори, па се окрете.{S} Принесе икону старцу |
женама бели платно.{S} Склоних се мало иза једне тополе, и гледах је:{S} Што је дуже гледах, с |
венцима од ивањског цвећа на онај извор иза цркве, те умиваше лице, јер бабе причаху како од те |
кама а од плавог ибришима.</p> <p>Одмах иза овога проведоше и трећи царски јелек: дванајест као |
има од жуте свиле.</p> <pb n="67" /> <p>Иза овог царског првог јелека корачаху у ногу Хербаџије |
ледаху као жива башта од лалета.</p> <p>Иза њих на високом једном анадолијском хату јабучасте б |
се пружаху шаре од сребрне жице.</p> <p>Иза њих јахаше Спахи-баша на дивном арапском коњу.{S} Б |
ом и златним челенкама на глави.</p> <p>Иза њих јахаше на високом вранцу Ага јаничарски.{S} Нос |
е!« па чврсто држећи свога Иву за руку, изађе напред и рече слободно:</p> <p>»Ево Иконије Милен |
га и помоли се Богу да јој помогне.{S} Изађе на двор и виде да је близу свитање.{S} Узе у торб |
олтар и казаше све игуману Јеротију.{S} Изађе и сам игуман у пуној одежди па рече Гаврану:</p> |
рши.{S} Свет изађе из цркве у порту.{S} Изађе и отац Никодије онако с одеждом.{S} Држи левом ру |
« — Ене, ене, погледај на десно; ене га изађе из олтара и изнесе неку књигу!{S} Ја колика је, ј |
ерујте, да нисам ни помишљао да може да изађе на ово како је изашло! да ће робље да се одводи, |
жју!</p> <p>Али се Иконија снебиваше да изађе на горњи мраморни праг од цркве, па да је сви вид |
до на груди каквој вили!</p> <p>Па онда изађе из воде, посади се на један пањ под најближом топ |
а и један слив жутога воска.</p> <p>Кад изађе онако весела и онако мила на зелено поље, а оно с |
с вином, и све друго што беше донела и изађе из пећине.</p> <p>Кад дахну мирисом, којим шума у |
а, па онда с ведром душом и лаким срцем изађе из цркве да потражи оца Никодија.</p> <p>Нађоше г |
а се диже и пође за псима.</p> <p>У том изађе из шумарице на чистину сељанка једна, повисока, т |
о,</p> <p>И летургија се сврши.{S} Свет изађе из цркве у порту.{S} Изађе и отац Никодије онако |
један поточић, па онда кроз неко смиље изађосмо у једну дивну башту.{S} Сунце грануло па обасј |
угим.</p> <p>Уз широке мраморне степене изађоше горе у пространи и дуги ходник, патосан звездам |
крсти се и седе у арабу.</p> <p>Кад већ изађоше из села, Иконија викну: »Аман, ага, стани мало! |
једва жив утекох у пећину.{S} Не могах изаћи од кијамета на пољу.{S} Остах у пећини да преноћи |
ику дворану, где би јој млада султанија изашла пола пута у сретање, претисла њену руку па своје |
му његову последњу жељу.{S} Јутрос сам изашла била на гроб твоме оцу и рекла му: да мој завет |
</p> <p>Ту су обе кадуне на једна врата изашле, а на другој страни Кизлар-ага отвори једна по н |
омишљао да може да изађе на ово како је изашло! да ће робље да се одводи, да ће крв да се проли |
ећа пред свецем, не би ли га од лудости избавио!«</p> <p>Поразговара се још мало с оцем Никодиј |
ке раје с оружаним Турцима а већ пламен изби из крова црквена и из конака манастирског.{S} Наро |
е.{S} Страшно га је било погледати: очи избуљио, па их на горе преврнуо, беле зубетине искезио, |
ста.{S} Приђе опет к старцу, загрли га, извади иза свога свиленога паса па у његов силав задену |
ену шамију завијено; размота ту шамију, извади из ње један румени јаглук посут шљокицама сребрн |
и црвеним ђинђувама.{S} И поврх свега - извади из једног свиленог завоја један старински златан |
> <p>Хусејин се опет подиже на ноге.{S} Извади иза црвеног кожног силава нешто у зелену шамију |
о у очи његове.{S} Он седе поред ње.{S} Извади оно парче оцепљена рукава, и показав јој, упита |
> <p>Опет јој дође нова једна мисао.{S} Извади ружу из косе, пољуби је и пусти је низ воду: </p |
од онај грм и одмах отвори шареницу.{S} Извади белу једну погачу, отвори једну застругу скорупа |
ултанија па махну руком.{S} Дервиш онда извади из своје горње костретне одеће једну прљаву кесу |
зе; сув језик беше исплазио.{S} Иконија извади из шаренице један убрус, добро га покваси водом |
тканицу.{S} Размота саде-свилу и из ње извади једно парче врло танког платна.{S} На једном кра |
и аспри огледаше да руком, која дркташе извади сребрн грош.{S} Најпосле га дохвати, стегну и ба |
ма сребрним и златним; разви и јаглук и извади из њега нешто у саде свилу, танку као паучина, з |
у густим веђама.</p> <p>Иконија ћутећки извади из шаренице једну белу погачу, једну румену јабу |
е владика цркви!«</p> <p>Чича Сима беше извадио иза појаса неку дугачку кесу, па између многих |
шао, да га Бог на излазу из ње дочекује изванредним и великим милостима.{S} Сви беху дубоко пот |
ајући и као да објасни снаси својој ово изванредно расипање новца; »баш нека и отац Никодије за |
се не препаднеш кад те после пред њега изведем!« рече Хусејин Иконији.</p> <p>»Баш се не бих п |
огледај ово доле на широко и на дугачко изведено црвеним мастилом: за Христа благовјерни цар Ст |
женској цркви.{S} Притрчаше јој жене и изведоше је из цркве; попрскаше је хладном водом и дадо |
од црвене и зелене кадифе златом богато извежене, беху око витког им струка тесно прикопчани зл |
ио је од зелене кадифе златом и бисером извезен.{S} Узенгије су му биле од злата а тако и дизги |
плећа стреоник од црвене кадифе, златом извезен, пун стрела са левог рамена опет сам лук с тети |
рвене кадифе била је тако богато златом извезена, да је једва овде и онде кроз гроздове и грање |
зелене <pb n="80" /> кадифе, па златом извезене; испод таванице, свуда у наоколо, иде поширок |
них момака, у јаничарском руву, са лепо извезеним стреоницама о плећима.</p> <p>»Гледај нашег а |
ом, завијен у зелену кадифу опет златом извезену.{S} На глави ношаху позлаћене шлемове са белим |
укавица, на којима је од ситних шљокица извезла крстове па их окружила плавим и црвеним ђинђува |
и, по којима златна и сребрна жица беше извезла свакојако цвеће; јелеци махом од црвене и зелен |
.</p> <p>Кад капуџи-баша поднесе овакав извештај Ризван-бегу, овај заповеди да му Јаничара одма |
осу грмљавина од клицања и кад се из ње изви оно »многаја љета«, она пребледе, пожуте, пребледе |
а и како се по средини велико кубе лепо извија.</p> <p>Преко зиме и с пролећа нешто често побољ |
његовог белог турбана, уз златни шлем, извијала висока бела перјаница, што му накит на коњу бе |
ице, па, слушајући пажљиво његово танко извијање, заспа.</p> <p>И опет у сну чу како Гавран изн |
ма; окренуше се к стази једној, која се извијаше уз брдо из једне удоље; њушка им задркта како |
ће да су га завидљивци и пакосници више извикали него што је.{S} А најпосле жено ко је без грех |
д великог перивоја.{S} Око самог конака извиле се старе липе, па га чисто загрлиле мирисном хла |
д орлових ноктију.{S} С оне стране воде извиле се високе тополе, па пустиле гране над потоком, |
у.</p> <p>»Знаш, ага«, рече кнез као да извини ову олујину, »у нашега народа има пословица: не |
упа испод ње; неколико корачаји од липе извор, који кроз дрвену цев сипље млаз кристалне бистре |
али с венцима од ивањског цвећа на онај извор иза цркве, те умиваше лице, јер бабе причаху како |
богаља.{S} Кад му донесе крчаг воде са извора, Гавран је замоли, да му га дода да се напије.{S |
сахат хода до пећине.{S} Док на једном извору у шуми наточи крчаг водом и док стиже пред пећин |
их молитава три пут пред јутрење на том извору умио.</p> <p>Иконија је била довезла на волујски |
ва се казна истога дана над несрећником извршила.</p> <milestone unit="*" /> <pb n="45" /> <p>П |
страшни Арапи, (буди Бог с нама!) па ме извуку напоље да гледам дервиша и његове змије.{S} Угра |
е одеће једну прљаву кесу, отвори је, и извуче из ње <pb n="85" /> једну змију, пресече је па с |
газим по свили и кадифи, како ће то да изгледа пред Богом који све види и све зна?!«</p> <p>»П |
, па он сам признаде: да мати његова не изгледа да је срећна и задовољна.{S} Она се истина нико |
оје, а моји ће ме узалудно ишчекивати и изгледати!{S} О мајко божја смилуј се и сачувај ме тога |
ној, а они у трећем у зеленој свили.{S} Изгледаху као жива башта од лалета.</p> <p>Иза њих на в |
p> <p>Млади се везир замисли дубоко.{S} Изгледаше снужден и по дуго ћуташе, па ће онда рећи:</p |
х понесе собом далеко низ улицу.{S} Она изгледаше збуњена, узбуђена, бледа и замишљена.{S} Глед |
зазленим погледом и својим витим стасом изгледаше као да је девојка.</p> <p>Опет јој дође нова |
.. моја! рече Господ!« Сваку реч старац изговараше све то јачим гласом, планина прихваташе свак |
рв да се пролије и да ће света црква да изгоре.{S} У зао час хтедох да се осветим Иконији, за к |
уда учинити, запалићу све што имам нека изгоре, није ми <pb n="15" /> вајде имати га и ето ме о |
авали на Гаврана да га жива раскине.{S} Изгруваше га, и крвава у лицу дигоше га на руке, да га |
ече Агапија. »Од како смо сиње кукавице изгубиле мајке наше, нико нам тако говорио није као ево |
екрштена душа, па ћу се и на оном свету изгубити и залутати међу несвоје, а моји ће ме узалудно |
цати за својим дететом, док је снага не изда и сузе не угуше.{S} Па онда би пала у бунило, бунц |
згодом, наредићу да ти се из моје хазне издаје што год ти и колико год ти треба да живиш као ве |
у чету и арабу.{S} Викну сељанима, који издалека жалостиво гледаху за њима.{S} Дотрча неколико |
МИЈАТОВИЋ</p> <gap unit="graphic" /> <p>Издање</p> <p>Стеве Керешевића</p> <milestone unit="-" |
мљавину.{S} Кад и последњи јек у даљини издахну, онда Иконија опет зачу самртнички шапат Гавран |
највише осам година, Дуваше у незграпно издељану двојницу почетак од некаквог кола.{S} По весел |
е, а на трећим гује исплетене, повисоко издигнуле главе, у главама алем камен драги, на токамо |
Ива полагано и врло смишљено прекрсти, издиже се на прсти и једва дохвати један крајичак од ко |
а.{S} Живи ланац од Јаничара с муком је издржавао ове таласе од људи, да не запљусну онај отвор |
е Гаврана, везана, гологлава, босонога, издрпана, бледа и тако изнемогла, да му ноге клецаху, т |
покоримо.{S} Није ме страх да пред цара изидем, јер знам у цара је правда.{S} Њему ћу слободно |
беху далеко од ње, довикиваху јој: »Ама изиди на горњи праг од цркве, да те сви видимо!?{S} Има |
кроз долину смрти, нашао, да га Бог на излазу из ње дочекује изванредним и великим милостима.{ |
је нико не разумеваше, па из ње поче да излеће голуб за голубом, носећи у кљуну по један струк |
ом; овде онде по нека надгробна плоча с излизаним натписом; иза цркве једна лепа стара липа и к |
и не бој се ништа!« па се онда сам брзо измаче.{S} Оста само Кизлар-ага, његових шест Арапа, и |
душа: као да горско дрвље ромором овим измеђ себе разговара!{S} Слушам и ослушкујем.{S} Јест, |
великог дворца водиле к обали морској, између свака два поморанџина дрвета,стојало је привезан |
ше погледати их.{S} Један паде на софу, између султаније и Иконије и спусти пред султанијом ђур |
ад се море ричући рвало с ветровима.{S} Између конака и ове ограде виле су се ситним и блистави |
једнако тихо снева снове невиности.{S} Између сваке две девојке стојао је осмоугли сточић од с |
="35" /> <p>Три дана је Иконија лебдела између живота и смрти.{S} Већином је била у неком бунил |
као нека шарена гунгула, једва спазила између позлаћених клобука Пејика и високих перјаница Со |
мужа?!{S} Кад бих моју дворбу поделила између мога свекра, чича Симе, мога сина Иве и другога |
звадио иза појаса неку дугачку кесу, па између многих мангура и аспри огледаше да руком, која д |
ја његово ђаче, те тако мали Ива сеђаше између деда и мајке своје на простиркама испод оне стар |
тицама.{S} Ударише и оним широким путем између великих поморанџи, са којих кроз загасито-зелено |
ребрно лале утврђену перјаницу, на челу између оба ока амајлију са крупним једним смарагдом, ок |
Лежимир.</p> <p>У Лежимиру се много шта изменило.{S} Чича Сима је давно умро, умро је и стари к |
ње у кратке скокове, да погазе ко се не измиче; у зубима носе голе јатагане, а у рукама једни к |
ене црни облак, који сузама дажди, онда измоли у цара ферман: да сиротиња раја на оним урвинама |
калуђеђерима и поповима.{S} Иконија је измолила у оца Никодија његово ђаче, те тако мали Ива с |
анком белом чалмом, из које се спреда а изнад чела узвијаху две челенке од драгог камења, у кој |
од рубина са полумесецом од алем-камена изнад ње.{S} И коњ и јахач трептали су на сунцу од злат |
соко са свода <pb n="10" /> у олтару, и изнад пониског иконостаса, Исус раширио руке па великим |
ана.{S} Неко рече да га је видео у шуми изнад медвеђе пећине. »Као да нису чиста посла с њиме!« |
онија стиже на поток, подиже руку десну изнад обрва, заклони очи од сунца, које са запада косо |
је на мору заробише, најпре на продају изнели. </p> <p>Ове Агапијине приче о Јерусалиму, о гро |
глава, босонога, издрпана, бледа и тако изнемогла, да му ноге клецаху, те га два момка подржава |
спа.</p> <p>И опет у сну чу како Гавран изнемоглим гласом виче: »воде... воде... кап воде!« Пођ |
есме.{S} Сав се сабор ускомеша, као кад изненадни вихар ветар таласе узбурка.{S} Народ као да г |
едај на десно; ене га изађе из олтара и изнесе неку књигу!{S} Ја колика је, једва је јадно моје |
гао, да једнога дана ти из његове цркве изнесеш свећу боље среће и босиљак мира у твој народ.«< |
крвава у лицу дигоше га на руке, да га изнесу на чистину.</p> <p>Харамбаша Стојан скочи, те са |
најпре двојици тројици око себе, а ови изнеше пред суд, уз одобравање светине, те и суд пресуд |
ија се препала беше кад овако из ненада изниче човек из шипрага, али савлада свој немир па рече |
да шапутне кад се чита евангеље, кад се износи света тајна, кад треба да се прекрсти, јер стара |
грађевина са свим доврши и да се црква изнутра испише.{S} Везир је пратио својој мајци из Солу |
»Хвала ти, цареви везире!{S} Свега има изобила у двору твоме, и колико ми добра чините и ти и |
на гласом у коме трепташе некакав чудан израз зебње и прекора самој себи.</p> <p>»Ево се мучим |
су турске.</p> <p>Кад стигоше пред лепо изрезана врата од једнога двора, у коме се низови од бе |
право!{S} Не, не, свети оче, толико се изумила нисам.{S} А да јесам, ех, право да ти кажем, им |
те да њих, као најмилије госте, које је икада у своме животу имала, двори на овај велики дан за |
невоље, и бранити рају сиротињу.{S} Ако икако може бити дај нам сина на књигу.{S} Нека се не ло |
да тога не чине.{S} Не вреди да због ње икога ма само глава заболе.</p> <p>У јутру дође Хусејин |
оговори неколико речи, од којих је неке Икокија познала да су турске.</p> <p>Кад стигоше пред л |
робу Христовом,, о чудесима чудотворних икона, пред којима се кандила никада не гасе, особито с |
, онако стар, метанисаше пред престоним иконама па се онда окрете мени и рече: »Лепо је, лепо ј |
аспе уље у кандила што гору пред светим иконама.</p> <p>Тек је било подне превалило и весеље се |
м уђе у мрачну и празну црквицу, целива иконе, запали три свећице шапатом помињући имена оних з |
мени и рече: »Лепо је, лепо је!{S} Ове иконе баш као у Вилиндару!{S} Него хајде сад да те ја в |
су се хвалили и Иконији и народу, да су иконе исписали са свим онако како су на царском иконост |
/> <p>Да би стигла дома још за видела, Иконија удари преким путем на поток Липовицу.</p> <pb n |
арабу.</p> <p>Кад већ изађоше из села, Иконија викну: »Аман, ага, стани мало!{S} Заборавих неш |
дан, спремајући се да пођу на јутрење, Иконија исприча својој Макрени шта је сневала те ноћи.< |
а из везирове кесе плаћао све мајсторе, Иконија покрене своје село, да и оно само, од драге сво |
тиња.{S} Кад већ стиже пред саму цркву, Иконија му се маши за руку, заиска смерно његов благосл |
ком, нешто слатко-гласном својом речју, Иконија отвараш себи и своме свекру пута кроз густу гом |
ије!«</p> <p>Сутра дан, опет пред зору, Иконија је однела у пећину стару једну поњаву од костре |
право дому некадашњег свога посинка.{S} Иконија се диже са постеље, <pb n="36" /> те га пред ку |
дечака од 12 година у доњим одајама.{S} Иконија није ни знала.</p> <p>Гркињи је било право име |
и кнезови с калуђеђерима и поповима.{S} Иконија је измолила у оца Никодија његово ђаче, те тако |
зреле поморанџе као јабуке од злата.{S} Иконија не знађаше чему пре да се диви, да ли овом дрвљ |
као и по неку досетку Насрадин-хоџе.{S} Иконија би се слатко насмејала, па би тек опет Агапији |
5" /> ретки призор гласно заплакаше.{S} Иконија беше бледа и корачаше гледајући смерно пред-а-с |
је од њеног конака допрате у харем.{S} Иконија је свагда водила собом и своје две поћерке.{S} |
ела образе; сув језик беше исплазио.{S} Иконија извади из шаренице један убрус, добро га поквас |
рече да му исприча све како је било.{S} Иконија узе да прича све по реду, па кад дође до онога |
еме левом руком грубо гурну Иконију.{S} Иконија врисну и паде на земљу; у Ивановим рукама оста |
де у погачама, сиру, кајмаку и вину.{S} Иконија је готово из дана у дан ишла на грађевину, није |
м Турцима и с арабом пред њену кућу.{S} Иконија се ижљуби са Макреном, на којој имаовину своју |
ли ми ти тако тужно причаш?« питаше га Иконија склапајући своје дуге трепавице, па, слушајући |
аквог човека.</p> <p>У џбуну поред кога Иконија стојаше, један бумбар облеташе једну петолисну |
ра, и други берат којим цар одобрава да Иконија обнови цркву св. Јована.</p> <p>Требало је пуно |
као да се беху окамениле.{S} И тек када Иконија приђе, те пољуби у образе најпре Агапију па онд |
д и последњи јек у даљини издахну, онда Иконија опет зачу самртнички шапат Гавранов: »воде... в |
ро чујаше.</p> <p>Тек би га овда и онда Иконија по рамену <pb n="24" /> живо покуцала па му заш |
уго по куцању мога срца!«</p> <p>И онда Иконија бризну плакати.</p> <p>Везир јој миловаше руку, |
ако већ да ти све кажем!«</p> <p>И онда Иконија исприча како је Гавран одавно облетао око ње, к |
д ње слушао да се мајка Ризванова звала Иконија, и да је из села Лежимира у Топлици.{S} Сад је |
а по турски одевена.{S} Сељанка је била Иконија, а пуначка Туркиња била је кадуна Хусејин-аге, |
ијом и љуто удари сељанку.</p> <p>Јадна Иконија ништа не осећаше.{S} Без капи крви у лицу, блед |
алуђерског »Многаја љета!«</p> <p>Јадна Иконија подизаше десну руку према игуману, као да га пр |
везиру водим!«</p> <p>»А што ће стрина Иконија цару и царевом везиру?« опет питаху сељани.</p> |
лавама остану!«</p> <p>»А што ће стрина Иконија у Стамболу?« повикаше сељани.</p> <p>»Ваља да т |
нађаше шта се збило.</p> <p>Мало час па Иконија виде шта је.</p> <p>Ако не више, а оно бар стот |
м службу вашу.{S} Боли ме ево овде« (па Иконија метну руку на срце), »да вас гледам као робињиц |
<p>»Је ли то баш царски рисовуљ?« упита Иконија радознало и опет као са неком стравом. »У добри |
посла!«</p> <p>Кад Агапија преведе шта Иконија рече, султанија се слатко насмеја.{S} У томе де |
.</p> <p>»Мајкино мило јединче!« замуца Иконија тихо и очи јој засузише. </p> <pb n="25" /> <p> |
же!{S} Ево сад нађох мог сина!« промуца Иконија кроз плач, и сад први пут</p> <p>загрли царева |
</p> <p>Вечерње се већ било свршило кад Иконија са малим Ивом дође на капију велике куле.{S} Ту |
не.{S} Тако се беше занео, да не чу кад Иконија с Ивом уђе, па не диже главе нити мрдну густим |
а га сребрним рукама загрле.</p> <p>Кад Иконија стиже на поток, подиже руку десну изнад обрва, |
м светом у тренутку највеће своје славе Иконија, везирова мајка!</p> </div> </body> <back> <div |
е бој се рајо!{S} Казуј само је ли овде Иконија из Лежимира, удовица Миленка хајдука!?«</p> <p> |
улазила.</p> <p>И трећи дан зором отиде Иконија да обиђе богаља.{S} Кад му донесе крчаг воде са |
то друго.</p> <p>»Ево шта је«, предузе Иконија; »бојим се да је мој син, кога ми цар пре дваде |
> <p>То је био несрећни Гавран, кога је Иконија дала донети из планине, па наредила: да му се у |
.</p> <p>У Прокупљу је већ сазнао да је Иконија жива.</p> <p>Једнога дана он са својом четом и |
других дворских слугу.{S} Међу овима је Иконија нарочито запазила Тутучи-башу, надзорника папаг |
n="34" /> <pb n="35" /> <p>Три дана је Иконија лебдела између живота и смрти.{S} Већином је би |
и опсенарских престава.{S} Најживље је Иконија запамтила прво вече и често би о њему и причала |
к.{S} Она се маши да га подигне, али је Иконија нагло прихвати за руку и викну: »Не, кћери царе |
се десила болест или смрт у кући, ту је Иконија била прва да помогне и саветом и радом, и да од |
едње виђење испуни!«.</p> <p>Заплака се Иконија, закукаше жене, диже се граја, и кнез и Хусејин |
јест конака до Стамбола.{S} Ето нека се Иконија ноћас спреми, па да се сутра ако Бог да зором к |
апеваше.... чекај молим те мало!« Па се Иконија погну, замисли се, замисли, претисну чело прсти |
на смеј па се слатко насмејаше, Али се Иконија није смејала него се баш била препала.</p> <p>У |
и видесмо угодницу божју!</p> <p>Али се Иконија снебиваше да изађе на горњи мраморни праг од цр |
до цвета, и од листа до листа: како се Иконија овде медом храни, у свиленом се фистану по трав |
ра, нека загачу дрвљу и камењу: како се Иконија овде, шири и башкари!« Па онда опет њему липа т |
и преко очекивања мојих испунио«, рече Иконија; »али ми остаде једна жеља на празно.{S} Мислил |
газим поток, ил’ да га не газим?!« рече Иконија, поћута мало, насмеја се и рече полагано сама с |
Истину ли говориш цареви везиру?!« рече Иконија, па уста силно узбуђена.</p> <p>»Вере ми се не |
а их и у <pb n="76" /> сну снива!« рече Иконија самој себи корачајући полагано, али без страха |
ђеш!«</p> <p>»Да чудна ли човека!« рече Иконија озбиљно. »Ево скоро годину дана како ми не да м |
син?«</p> <p>»Јесте честити беже!« рече Иконија грцајући; сва се тресаше као да је у грозници; |
а како!«</p> <p>»Хвалимо те Боже!« рече Иконија побожно. »Пусти ме, оче Никодије, да целивам гд |
ка га, скотина једна, нека цркне!« рече Иконија горко. »Мене је он на црње муке метнуо; он је в |
</p> <p>»Хвала ти, цареви везире!« рече Иконија, која никако не могаше да везиру и зету турског |
о!«</p> <p>»Благослови свети оче!« рече Иконија смерно, па приђе духовнику и пољуби му руку, и |
’ се није препала?</p> <p>»Нисам!« рече Иконија. »А и што би ?{S} Какве сам ја смукове виђала у |
и озбиљно.</p> <p>»Е чекај мало!« рече Иконија сва усплахирена; погледа к мору, поћута, прекрс |
ра.</p> <p>»Ово нешто није добро!« рече Иконија, а сва претрнула беше. »Седите ви овде где сте, |
ам мислила да вас расплачем децо!« рече Иконија, као да је осећала да је у неколико крива за њи |
>»Плачем а незнам ни сама за што,« рече Иконија, просто грцајући. »Плачем од среће <pb n="78" / |
а се турчим!«</p> <p>»Што ћу му!?« рече Иконија. »Кад мој Миленко умираше, погледа ме жалостиво |
»Па сад, оче Никодије, Бог па ти!« поче Иконија. »Ево ти доведох мога сина да га упутиш како да |
> <p>»Да ти видиш Топлицу Милана,« поче Иконија да с пуно поноса казује, као нешто што је сама |
ло учини!«</p> <p>И другу ноћ не могаше Иконија да заспи дуго и дуго.{S} Преврташе се немирно т |
рану.</p> <p>»Не дајте браћо!« врискаше Иконија.</p> <p>»Народе не дај се зулумћарима!« викаше |
му се, да ти се он не свети!« говораше Иконија озбиљно и тужно. .</p> <p>»Теби сам, жено, згре |
дотакну.</p> <p>»А? шта велиш?« питаше Иконија Агапију, као да, се из сна пробудила.</p> <p>»С |
на њу гледа. »О мајко божја«, шапуташе Иконија; »о Мајко божја, која си и сама на овоме свету |
само Кизлар-ага, његових шест Арапа, и Иконија са Шекер-кадуном пред вратима.</p> <p>Кизлар-аг |
У том навалише и жене, па с њима дође и Иконија, по коју је кнез већ послао био.{S} Казаше јој |
ска рука царско име исписала!«</p> <p>И Иконија се прекрсти, па на три места целива ону дугачку |
род и да га крстом брани!« Ето, настави Иконија па руком глађаше зулове у свога синчића: »Ето, |
обучена.</p> <p>Кад се ни султанија ни Иконија не хтедоше ничега прихватити, онда четири робињ |
ја, рече Господ!«</p> <p>У самој ствари Иконија му је сваке Суботе обилазила његову живу гробни |
песма?«</p> <p>»Баш је лепа!« одговори Иконија; »Много лепа!{S} Занела ме чак натраг у моју мл |
p> <p>»Не могу, оче Никодије!« одговори Иконија.</p> <p>»Долазећи данас к цркви, ниси ли се с к |
репала па да је како страшан!« одговори Иконија мирно; али опет ти само мени њега покажи!«</p> |
ира.</p> <p>»Е, царска кћери,« одговори Иконија, »Бога ми ти ја не умем ништа казати.{S} Видим |
ви и магла у његовим очима.{S} Полазећи Иконија, навали на улаз од пећине нешто камења и пањева |
ути да са женама говори.</p> <p>Те ноћи Иконија не могаше за дуго оком тренути.{S} Мишљаше о св |
анама њеног спровода.</p> <p>Око поноћи Иконија повиче са своје постеље:</p> <p>»Децо, спавате |
ија чује!{S} Еј, еј, авај нама!« доврши Иконија тихо, па се љуљаше то на десно то на лево; као |
ле младе, бистре, брзе да разуму што им Иконија каже, срећне да погоде што она и помисли и хитр |
јер сав гори од жеђи.</p> <p>Сутра дан Иконија је радила своје домаће послове невесела и замиш |
бајаху свака на свој начин.{S} Пети дан Иконија се већ предигла била.</p> <p>Тога дана по заход |
под њеном папучом.{S} Али већ трећи дан Иконија не могаше да сноси ово чудо од своје госпоштине |
ба да се трошиш толико«, прихвати благо Иконија; »и ако си царев везир, опет и твоја хазна има |
«</p> <p>Султанија није разумела на што Иконија нишани, а опет Иконија не би ни могла да разгов |
разумела на што Иконија нишани, а опет Иконија не би ни могла да разговетније каже оно, што је |
а у твој народ.«</p> <p>Пред саму цркву Иконија остави своју шареницу, па са синчићем уђе у мра |
цо моја, је л’ то мени звиждиш ?« викну Иконија својим јасним и пријатним гласом тици преко вод |
о и само везир желио да буде.{S} Али ту Иконија, на супрот и Хусејин-аги и свима мајсторима и с |
iv type="titlepage"> <pb n="1" /> <head>ИКОНИЈА</head> <head>ВЕЗИРОВА МАЈКА</head> <p>ПРИПОВЕТК |
</head> <pb n="4" /> <pb n="5" /> <head>ИКОНИЈА, ВЕЗИРОВА МАЈКА.</head> <p>На једном пропланку |
iv type="titlepage"> <pb n="а" /> <head>ИКОНИЈА</head> <head>ВЕЗИРОВА МАЈКА</head> <p>ПРИПОВЕТК |
:id="SRP18910_C1"> <head>I</head> <head>ИКОНИЈА И ГАВРАН.</head> <pb n="4" /> <pb n="5" /> <hea |
:id="SRP18910_C5"> <head>V</head> <head>ИКОНИЈА У СТАМБОЛУ</head> <pb n="64" /> <pb n="65" /> < |
в конак.«</p> <milestone unit="*" /> <p>Иконија, Шекер-кадуна и Хусејин-ага довезоше се на вези |
њима.{S} Дотрча неколико момака.</p> <p>Иконија подиже један крај платна, којим арњеви беху пок |
главе нити мрдну густим веђама.</p> <p>Иконија ћутећки извади из шаренице једну белу погачу, ј |
а и пусти унутра младога везира.</p> <p>Иконија је стајала поред софе, као да се скаменила, и г |
оше им слатка и мирисна шербета.</p> <p>Иконија се била сва у ухо претворила, па растужена зами |
е, злато, сребро и драго камење.</p> <p>Иконија га је добро уочила.{S} Њени се погледи залепише |
а.{S} Многи се старци заплакаше.</p> <p>Иконија се строгим постом спремила да се сутра на велик |
и како се у њеном завичају живи.</p> <p>Иконија је и овде, у Седефли-шкољки на Боспору, рано ле |
гија служише се једна за другом.</p> <p>Иконија је за рана одвела чича Симу у један сто одмах д |
м на штапу који је у руци држао.</p> <p>Иконија се јутрос упорно противила наваљивањима Хусејин |
пред јутрење на том извору умио.</p> <p>Иконија је била довезла на волујским колима старога чич |
с одјури натраг у луг на потоку.</p> <p>Иконија се беше чисто скаменила.{S} Тако оста за неколи |
се за султаном ваљаше низ улицу.</p> <p>Иконија је сад у ономе, што јој под очима промицаше као |
претећи у вис и стисне песницу.</p> <p>Иконија се није препала, али које од стида са онаких ре |
: »воде ... воде ... кап воде !«</p> <p>Иконија се прекрсти па уђе унутра.</p> <p>Гавран се у ј |
ја смилуј се и сачувај ме тога!«</p> <p>Иконија се прекрсти, па побожно погледа к небу.</p> <p> |
ва из урвина дигла и пропојала!«</p> <p>Иконија отиде па се намести пред главним вратима од црк |
за живот и здравље твога Ивана!«</p> <p>Иконија се пробуди и устаде.{S} Насу уља у кандиоце пре |
е: »Нано, нано моја! не дај ме!«</p> <p>Иконија која беше под ударом Турчиновим полуобамрла, чу |
памети људске окрећу за тобом!«</p> <p>Иконија се препала беше кад овако из ненада изниче чове |
јин Иконији; »ево га наш везир!«</p> <p>Иконија наслони чело на решетку, па оштро гледаше на ул |
, да ћу ти живој срце ишчупати?«</p> <p>Иконија се окрете па га погледа немо својим крупним очи |
у здравље наше добре, сиротињске мајке, Иконије!«</p> <p>Диже се усклик од народа као грмљавина |
жимиру похита.{S} Али им дође порука од Иконије, да тога не чине.{S} Не вреди да због ње икога |
на томе сабору није осећао срећнији од Иконије.</p> <p>Шта је срећа једне девојке која је од м |
аврану:</p> <p>»По опроштају који си од Иконије добио, по благослову који ја од светог патријар |
и жена, што се било склопило око јадне Иконије.{S} Ова се отимаше као бесомучна и не пушташе И |
роја.{S} Све то прође поред Султаније и Иконије чисто са страхом, гледајући преда се и склопивш |
Један паде на софу, између султаније и Иконије и спусти пред султанијом ђурђевак.{S} Она се ма |
му главу својом сабљом одрубити, ако би Иконије преко ноћ нестало.{S} Сељани се искупише на тај |
гомиле народа повикаше неке жене: »Ево Иконије!{S} Ево је овде!« И показаше где је.</p> <p>А И |
ађе напред и рече слободно:</p> <p>»Ево Иконије Миленкове!{S} Миленко цару ништа скривио није.{ |
е ретко кад шта говорио, на велико чудо Иконије и њених комшијница, промешкољи се, кашљуцне два |
иза совре пренеражени и искупише се око Иконије.</p> <p>Две крупне сузе откидоше се испод њених |
чин.</p> <p>Окрете се сав онај свет око Иконије.{S} Она врисну да се на далеко чуло, па само јо |
ше: како је црква обновљена заузимањем »Иконије, матере Ризвана везира«.{S} То је тако и само в |
простиркама испод оне старе крушке.{S} Иконији је сад мало било што гости Макрену и њеног Марк |
е јединче пошло путем среће и славе?{S} Иконији се чинило као да се њен мали Ива већ у неку рук |
о је овде!« И показаше где је.</p> <p>А Иконији се смрче и одсекоше јој се ноге.{S} Сва преблед |
натраг.{S} Хусејин-ага, једва стиже да Иконији прозбори: »Иди само са Шекер-кадуном за Кизлар- |
а никада не гасе, особито су се омилиле Иконији.{S} Петрија је опет знала да прича по неку прич |
урски са Шекер-кадуном, а ова онда рече Иконији: како мора да <pb n="77" /> је остави саму у ов |
вече тога дана дођоше жене, те причаше Иконији и Чича Сими све шта је и како је било: како је |
> <p>Те вечери обе младе жене испричаше Иконији целу своју прошлост и жалосну судбину, а она оп |
се друго бојим, друго нешто, друго!« и иконији грчевито задркташе углови од усана и очи јој се |
у пољупцима и сузама.{S} Ударише сузе и Иконији и од тога часа бијаше јој лакнуло.</p> <p>»Ниса |
ој Гори Атонској и који су се хвалили и Иконији и народу, да су иконе исписали са свим онако ка |
старцу и пошкропи га, па је онда пружи Иконији која, сва блажена прекрсти се и целива, па онда |
Али она се не могаше довољно да нахвали Иконији, колико јој је стари Јаничар добар. »Бога ми«, |
овај дивни мали конак дао својој мајци Иконији да у њему станује.{S} Да је непрестано дворе, д |
горе.{S} У зао час хтедох да се осветим Иконији, за коју мишљах негда да ми дом као сунце греје |
после пред њега изведем!« рече Хусејин Иконији.</p> <p>»Баш се не бих препала па да је како ст |
ледај нашег агу, гледај!« викну Хусејин Иконији, па је у свом одушевљењу гурну не баш врло нежн |
арај очи и добро гледај!» викну Хусејин Иконији; »ево га наш везир!«</p> <p>Иконија наслони чел |
} Скочише њих десеторица доле, па право Иконији, одгурнув сурово оца Никодија на страну.</p> <p |
{S} Казаше јој шта је и како је.</p> <p>Иконији се стеже срце и за један тренут поста беља од к |
уца: »Ти си ... божји... анђео!«</p> <p>Иконији је срце било пуно тегобе, па ни једне речи не п |
се, напије се воде, и онда седне поред Иконијине постеље и почне да јој прича, и прича јој док |
а оружаних до зуба.{S} Он је био поочим Иконијином Миленку, који је у његовој чети хајдуковао, |
е дуго потрајало!«</p> <p>»Чујеш ли ме, Иконијо! овако се више не може.{S} Данас ћеш једном тво |
а верује, да је то она. »Јеси ли ти то, Иконијо, или ме очи моје варају?« рече. </p> <pb n="49" |
лостиво па зајеча: »Иконијо, јадна моја Иконијо, аманет ти отац мој и аманет ти дете наше!« Зак |
ан Ракетић испаде пред њу.</p> <p>»Вала Иконијо, тек сад разумедох што се памети људске окрећу |
па проговори :</p> <p>«А ене! одкуда ти Иконијо, добра жено!«</p> <p>»Благослови свети оче!« ре |
а заносим као неко дете!{S} Бог с тобом Иконијо!«</p> <p>То рече па се спусти под ону дивљу руж |
мало час њена нога стајала, па зајеча: »Иконијо, Бог ти дао и овога и онога света, опрости ми к |
ираше, погледа ме жалостиво па зајеча: »Иконијо, јадна моја Иконијо, аманет ти отац мој и амане |
!) умирао од тешких рана, рекао ми је: »Иконијо, гледај то наше јадно дете!{S} Дај га оцу Никод |
угли столац од седефа пред султанијом и Иконијом, а по синији разместиле плаве ћасе од кинеског |
иваху госте.</p> <p>»Благо вама с вашом Иконијом!« говораху гости Лежимирцима.{S} И гураху се, |
лише и игуман и калуђери и сви гости на Иконију да седне, али их она смерно мољаше да је пусте |
исе и покадише њима најпре султанију па Иконију и прођоше после по редовима дворанства.{S} А др |
вију.{S} Султанија преко Агапије запита Иконију да л’ се није препала?</p> <p>»Нисам!« рече Ико |
војачког ока.</p> <p>Кизлар-ага проведе Иконију кроз неколико лепо намештених соба, па је зајед |
усијаним камењем из потока, на коме је Иконију из прикривка гледао; да се онда као богаљ баци |
причешћивати народ.{S} Прво причестише Иконију, па онда редом ко се исповедио и приступио.{S} |
и је у његовој чети хајдуковао, па је и Иконију снахом звао.{S} Било му је око шесдесет година, |
јише их.</p> <p>Султанија даде запитати Иконију: како јој се свиди игра девојака из Мисира.</p> |
т ућута за дуго, и само јечаше, и пусти Иконију да се тихо исплаче. </p> <pb n="37" /> <p>Кад с |
>За њим иђаше игуман водећи левом руком Иконију, а за њима остала свита.{S} Многе се жене, а бо |
е и гледаше онако исто немо и укочено у Иконију, као и она у њега.{S} После јој приђе узе је за |
т: да Хусејин-аги без разговора предаду Иконију да је води у Стамбол. »И још поручује Санџак-бе |
лица сељака и сељакиња наиђе на обамрлу Иконију.{S} Умише јој лице ракијом, протрљаше јој слепе |
и старо и младо предусретало је »стрину Иконију с љубављу и поштовањем.{S} На весеља није никад |
а у исто време левом руком грубо гурну Иконију.{S} Иконија врисну и паде на земљу; у Ивановим |
чајно ударих на поток Липавицу, и видех Иконију како с још неким женама бели платно.{S} Склоних |
и и устаде.{S} Насу уља у кандиоце пред Иконом Св. Петке, запали га и помоли се Богу да јој пом |
pb n="10" /> у олтару, и изнад пониског иконостаса, Исус раширио руке па великим очима и замишљ |
писали са свим онако како су на царском иконостасу у Вилиндару.</p> <p>И ако је Хусејин-ага из |
Иву како да положи босиљак и восак пред икону Св. Јована, па онда с ведром душом и лаким срцем |
босиљка, па њоме шкропи сваког ко приђе икону да целива.{S} Поред њега десно иде гологлаво мало |
а њега говори, па се окрете.{S} Принесе икону старцу и пошкропи га, па је онда пружи Иконији ко |
је онако с одеждом.{S} Држи левом руком икону прислонив је на прса.{S} У десној му руци кита бо |
српски, чак ми је донео од некуд стару икону богородице; живим ти без бриге као бубрег у лоју! |
од манђијом дивотнога девојачког крока, ил’ девојке лебде очаране звеком од. сребрних жица.{S} |
ти то казујеш?{S} Да л’ да газим поток, ил’ да га не газим?!« рече Иконија, поћута мало, насмеј |
од мене начиниш срећна и добра човека, или сотону <pb n="19" /> у човечијем облику.{S} Видох т |
срећник умори.{S} Да се убије из пушке, или закоље ножем, или умлати мотком, или обеси, не беја |
елим родом и цветом у једно исто време, или оним великим и шареним тицама са кукастим широким к |
Да се убије из пушке, или закоље ножем, или умлати мотком, или обеси, не бејаше доста светини.{ |
е, или закоље ножем, или умлати мотком, или обеси, не бејаше доста светини.{S} То би таман било |
да је то она. »Јеси ли ти то, Иконијо, или ме очи моје варају?« рече. </p> <pb n="49" /> <p>Он |
и, обе припадаше да јој скуте целивају, или да прстима дотакну спод под њеном папучом.{S} Али в |
епше погледати: да ли стидљиву девојку, или стидљива момка, кад је у колу.{S} А стидљивост и че |
потоку него на пустој глави удовице.{S} Или тако нешто.{S} Ето сам већ и заборавила!«</p> <p>»В |
, а у харему су јој дали име »Ђулбахар« или »пролетња ружа«.{S} Обе су биле младе, бистре, брзе |
сваком од њих по једна кита од зумбула или по једна кита црвеног каранфила.{S} Милина је била |
тави да од глади и жеђи полагано скапље или да га горски вуци жива поједу.{S} Кућа да му се до |
сабору ударајући где кога стигну сабљом или топузином.{S} Неки од њих појурише у цркву да је оп |
ам овде па да из њених уста чујем живот или смрт.{S} Видела си Оца Никодија?«</p> <p>»Видела са |
д ишла, али где год би се десила болест или смрт у кући, ту је Иконија била прва да помогне и с |
...{S} 1.50 </p> <p>Разбибрига велика, илустрована ...{S} 1.- </p> <p>Делија девојка ...{S} 1. |
емила, а сам цар и везир потрчали би да им посипљу пут аспрама!«</p> <p>Јаничар се насмеја, па |
извијаше уз брдо из једне удоље; њушка им задркта како за неколико тренућа живо њушаше мирис, |
амог црвеног ибришима и сребра, а седла им покривена у једних жутом, а у других љубичастом чохо |
Ја како су писали царски брзописци Бог им судио!{S} Ја што ћеш, нису мислили каква ће времена |
златом богато извежене, беху око витког им струка тесно прикопчани златним пуцетима а на грудма |
аше по плећима до испод појаса; шалваре им беху од разнобојне свиле, жуте, црвене, зелене и бел |
воје госпоштине.{S} Викну их обе и рече им: </p> <pb n="81" /> <p>»Тако вам очију, децо моја, н |
певачицама и у сребрним пехарима дадоше им слатка и мирисна шербета.</p> <p>Иконија се била сва |
м четом одмах к Лежимиру похита.{S} Али им дође порука од Иконије, да тога не чине.{S} Не вреди |
ти најпосле још који корак даље.{S} Али им се најпосле досади, Један од њих положи главу међу ш |
ка из руку разјарених сељака.{S} Стојан им викну љутито својим <pb n="44" /> громким гласом: »А |
неколико тренућа живо њушаше мирис, што им га тихи поветарац <pb n="6" /> доношаше; кудравим ре |
них онако као што су Јаничари, само што им високи калпаци беху од црвеног сукна.{S} Иза бостанџ |
биле младе, бистре, брзе да разуму што им Иконија каже, срећне да погоде што она и помисли и х |
.{S} А да јесам, ех, право да ти кажем, има других соколова за које знам е би ме кликћући понел |
ника, која се спушта у топличку долину, има једна мала заравањ на којој је стајао и појао мален |
/> <p>Међу дивним дворовима на Боспору, има - један који се зове:{S} Аденистан.</p> <p>Чувен је |
њи праг од цркве, да те сви видимо!?{S} Има нас који дођосмо из далека; дај да ти очи сагледамо |
!« — »Хвала ти, цареви везире!{S} Свега има изобила у двору твоме, и колико ми добра чините и т |
ав на дете, што је очевидно значило, да има нешто што не може пред дететом да јој каже.</p> <p> |
Ти си царев везир.{S} Великаш треба да има и велико срце.{S} Ти си га имао и пре него си велик |
ји на славу његову.{S} Моје село зна да има преко двадесет и шест година, кахо сам хранила овог |
.{S} Нека је слава Богу, који је дао да има доброта женска!«</p> </div> <pb n="51" /> <div type |
да извини ову олујину, »у нашега народа има пословица: не дао Бог детету што му га мати зажели! |
ако си царев везир, опет и твоја хазна има дно своје!«</p> <p>»Нека потрошим десет хиљада дука |
у дана како ми не да мира.{S} И што год има у мене женске родбине, све је то поклонима и митом |
плоча маховином обрасла; испод те плоче има лонац, у лонцу хиљаду аспри; стекох их као хајдук, |
/p> <p>»Беже!« поче калуђер; »има ред и има адет у царевој земљи.{S} Најтеже је раји и до срца |
то криво од кога у моме двору?{S} Да ли има нешто што би ти годило и за чим жудиш, а што ми овд |
удим <pb n="96" /> за завичајем.{S} Али има друго нешто што знам.{S} Стара сам, свакога часа и |
седамнаестом кораку од прага на пећини има камена плоча маховином обрасла; испод те плоче има |
ом личном јунаштву и његовој окретности има захвалити што је турско оружје победило.{S} По повр |
/> а јунаку је доста да у сабљи својој има сестру.{S} Ти си царев везир.{S} Великаш треба да и |
у гатку.« Него опет копкало ме да видим има ли плоча на седамнаестом кораку.{S} Одмерих и нађох |
урске вере.{S} Него кнеже и царева рајо има мени петнајест конака до Стамбола.{S} Ето нека се И |
еће ти на јалово бити.{S} Валах и онако има по више година како не дизасмо децу у овом вилајету |
им пресвиснути.{S} А ако ће да пали што има, боље нека све то поклони светоме Јовану, да му је |
урска срећа гради царева везира!{S} Цар има пуно везира; ја имађах само једног сина!«</p> <p>»Н |
му по лепоти и по богаштини мало равних има.{S} Зидао га је још Махмуд-паша Михал-оглу, песник, |
у Прокупље. »У нашем селу,« рекох му, »има једна млада удовица тобож сељанка, а није него од с |
та сврнуо с памети !« привикаше други; »има тога мој брајко, те још како!«</p> <p>»Пустите чове |
д Турака.</p> <p>»Беже!« поче калуђер; »има ред и има адет у царевој земљи.{S} Најтеже је раји |
: еј, Боже, тако је то и у нас било док имадосмо своје цареве!{S} Да ти мој ага чујеш, кад наши |
рева везира!{S} Цар има пуно везира; ја имађах само једног сина!«</p> <p>»Ни моја вера ни моје |
не, диже се граја, и кнез и Хусејин-ага имађаху муке да је утишају.</p> <p>»Знаш, ага«, рече кн |
чохе и жуте чизме.{S} За свиленим пасом имађаше богато искићен ханџар.{S} Рахтови његовога вран |
ма.</p> <p>Ова млада жена, која сад већ имађаше сина ђака у Св. Јована, брчкајући се за неколик |
епших дрва, што их Анадолија и Румелија имају.{S} У пространоме парку његовом било је грмова са |
а луд да носиш калуђерима, који и онако имају свачега доста?« Не однесох новце цркви, него поди |
ије госте, које је икада у своме животу имала, двори на овај велики дан за њу.{S} И учинише јој |
мао секиру а још мање косу.{S} Турци су имали и пиштоље у кубурама, те опалише неколико метака, |
о у планину к пећини Гаврановој.</p> <p>Имало је скоро сахат хода до пећине.{S} Док на једном и |
з ове мемљиве трапезарије мало у порту, имам нешто да ти говорим!« Па мрдну очима и веђама пока |
последњи, опет да му срећу зажелим!{S} Имам за њ и поклон, малечак и сиротињски, али је у мога |
могли да отму моје срце од тебе.{S} Ја имам једну матер.{S} И ја и ти, и ми који клањамо и ви |
благослову који ја од светог патријара имам по сили власти коју нам је Бог дао, и са вером у и |
жеља била да те нађем, да те поред себе имам, и да се потрудим да бар старост своју проведеш на |
чна хвала!{S} Немам речи... и које речи имам ево ми запињу у грлу... немам речи да опишем какво |
од себе чуда учинити, запалићу све што имам нека изгоре, није ми <pb n="15" /> вајде имати га |
лики човек.{S} Ја сам твој човек, и што имам хлеба једем га у царево и у твоје здравље.{S} Слуш |
Биће да треба цару, кад царску заповест имам да је царевом везиру водим!«</p> <p>»А што ће стри |
и ми који клањамо и ви који се крстите, имамо само једног и истог Бога.{S} Немој да плачеш!{S} |
е нас, онима који иза нас настану, коме имамо да захвалимо?{S} Прво Господу Богу, који ево и у |
да до краја пропаднемо, а одмах за тим имамо да захвалимо оној жени, доброј и смерној, од суза |
лови.{S} По срцу можда и јесмо, али нит имамо крила нит очију Соколових.{S} Нити знаш куд ћеш п |
зе лед око њега и ево нађосмо да га још имамо!</p> <p>Те вечери обе младе жене испричаше Икониј |
шке руке руке да је штити.{S} Миленково имање истина није велико, али чича Сима не само да не м |
треба да има и велико срце.{S} Ти си га имао и пре него си великаш царев постао.{S} Сад не квар |
<p>Пред полазак из Једрена, Хусејин је имао дуг разговор са својом кадуном, која је била једна |
а да би на страшноме суду мање казивати имао.{S} Зна село како ми се уврати срећа.{S} Подигох к |
урцима.{S} Али је сад на сабору мало ко имао секиру а још мање косу.{S} Турци су имали и пиштољ |
Иконија се ижљуби са Макреном, на којој имаовину своју остави, са сељанкама и старим и младим, |
ека изгоре, није ми <pb n="15" /> вајде имати га и ето ме одох у свет да се турчим!«</p> <p>»Шт |
та!«</p> <p>»Ако ће да иде све по реду, имаш ти мало по дуже до самртнога часа од мене.{S} Него |
, гаду од човека!« рече она срдито. »Да имаш душе рекла бих ти: не греши душе!{S} Али човек кој |
аге, која је као Српкиња девојка носила име Марица.{S} Као робињицу заплењену на сабору код Св. |
едни српски народ притиснуо.{S} Њено ће име да се <pb n="107" /> помиње као једно добро и светл |
а у топло руменило.{S} Отуда је дошло и име конаку.{S} Зидао га је Махмуд-паша, те у тој шкољки |
ило име Петрија, а у харему су јој дали име »Ђулбахар« или »пролетња ружа«.{S} Обе су биле млад |
е ни знала.</p> <p>Гркињи је било право име Агапија, али су је у харему, као робињу, звали »Нур |
, а већ петнајест година како се његово име по народу са славом а међу Турцима са стравом проно |
} Како је Махмуд-паша, као песник носио име »Адени«, то се и његов овај дворац прозвао »Аденист |
е, да целивам где је царска рука царско име исписала!«</p> <p>И Иконија се прекрсти, па на три |
што значи »Зорка«; Арбанашкињи је било име Петрија, а у харему су јој дали име »Ђулбахар« или |
107" /> помиње као једно добро и светло име докле је год народа српског.{S} И треба тако.{S} А |
могне, те да прихвати да сам чува добро име свога оца.{S} Где би ми памет била, а куд би ми душ |
цркве, у име нашег светог Патријара, у име целог клира и у име сиротиње раје, нека јој је вечн |
ред Богом.{S} У име наше свете цркве, у име нашег светог Патријара, у име целог клира и у име с |
ам заборавила.{S} Тако ћемо сине мој, у име, божје да пођемо оцу Никодију!«</p> <p>»А ово стадо |
и и опроштени покајник пред Богом.{S} У име наше свете цркве, у име нашег светог Патријара, у и |
светог Патријара, у име целог клира и у име сиротиње раје, нека јој је вечна хвала!{S} Немам ре |
не, запали три свећице шапатом помињући имена оних за које их је <pb n="11" /> палила, упути Ив |
о ми је зазор попричати, али видим није инако већ да ти све кажем!«</p> <p>И онда Иконија испри |
и онде ћилимима из Бокаре и шаловима из Индије; дуж софе дуги а уски јастуци од црвене и зелене |
у кадионицу, баце у њу алоје и још неке индијске мирисе и покадише њима најпре султанију па Ико |
абадава око манастира, док дотрча један инок да нам каже: дође човек и рече: спалише Турци Св. |
ла Лежимира у Топлици.{S} Сад је све то искао да му се опет разговетно каже, и онда се крене пу |
, па их на горе преврнуо, беле зубетине искезио, црни му образи грчевито дркћу као кад се љут п |
шта ја данас видех, зубма би му гркљан искинуо, његовом се крвљу напојио, да загасим моју жеђ |
ме.{S} За свиленим пасом имађаше богато искићен ханџар.{S} Рахтови његовога вранца беху све од |
бешени округли сребрни штитови рубинима искићени.{S} Коњушари, све по два на <pb n="68" /> једн |
е кадифе беху притврђени златни штитови искићени плавим сафирима, а коњушари ношаху на глави бе |
једнако лупаше као да хоће из груди да искочи!«</p> <p>»Е па то је!« узе мудра Макрена да тума |
ласа и запомагаше.</p> <p>Отац Никодије искочи напред и стаде пред њу те је заклони од Турака.< |
та је сневала те ноћи.</p> <p>»Од некуд искрсну отац Никодије, сав бео као овца, узе ме за руку |
на да се на развалинама цркве исплаче и искука.{S} Још јој није било ни педесет <pb n="60" /> г |
ови из Топлице, са Ситнице и са Ибра, и искупи се народ са свих страна, а кнез и кметови од Леж |
арога сараја воде к џамији Сулејманији, искупила се била светина у густим шареним гомилама.{S} |
<p>»Знаш ли, Гавране, што смо се јутрос искупили?«</p> <p>»Искупили сте се да мене, новога Јуду |
е, што смо се јутрос искупили?«</p> <p>»Искупили сте се да мене, новога Јуду судите!« рече Гавр |
Јована.</p> <p>Већ у очи самог празника искупило се на пољани испред манастира пуно народа из б |
тскочило за једно копље, а цело се село искупило пред судницом.</p> <p>У зачељу на једној клупи |
а свога коња.</p> <p>Довикаше се Турци, искупише се и онда пођоше.{S} Однесоше малог Иву и једн |
ком турских коњаника и шарене арабе.{S} Искупише се сељани пред судницу, те чуше од кнеза да је |
трави до свршетка бденија.{S} Око ње се искупише кнез и главни домаћин из њена села, а дођоше п |
Иконије преко ноћ нестало.{S} Сељани се искупише на тајни договор шта да раде.{S} Мишљаху да по |
нда сви скочише иза совре пренеражени и искупише се око Иконије.</p> <p>Две крупне сузе откидош |
ке.{S} У томе је двору он <pb n="54" /> искупљао око себе и частио песнике из Перзије, Мисира и |
зором крећемо!«</p> <p>Хусејин-ага, као искусан војник, постави страже око села, а кнезу каза д |
: о Богу, о народу, о црквама божјим, о искушавањима кроз које Бог по некад води свој народ, и |
неком силном навалом, и Гавран Ракетић испаде пред њу.</p> <p>»Вала Иконијо, тек сад разумедох |
мискије а други гвоздене топузе.</p> <p>Испадоше напред кнезови и калуђери па се смерно и дубок |
а је на добро као и све што је на добро испало!«</p> <p>»Нека буде у свему како Бог хоће! није |
>Да се Гаврану, за његов грозни злочин, испеку најпре жиле под коленима и то усијаним камењем и |
Зашто не може« упита Гавро горко као да испи чашу пелена.</p> <p>»За то што не може, а не може |
а целивам где је царска рука царско име исписала!«</p> <p>И Иконија се прекрсти, па на три мест |
оме су талијански мајстори живим бојама исписали како се поносити паунови по цветноме пољу шећу |
хвалили и Иконији и народу, да су иконе исписали са свим онако како су на царском иконостасу у |
е да иде да гледа свете слике, што беху исписане на зидовима испод некадашње звонаре.</p> <p>Ка |
ета топлина.{S} И десни и леви зид беху исписани сликама светаца и небесних прилика, анђели с д |
аписано; па видиш ово прво писмо златно исписано; па погледај ово доле на широко и на дугачко и |
на са свим доврши и да се црква изнутра испише.{S} Везир је пратио својој мајци из Солуна неке |
мо да се на десном зиду у женској цркви испише: како је црква обновљена заузимањем »Иконије, ма |
му беше подузела образе; сув језик беше исплазио.{S} Иконија извади из шаренице један убрус, до |
о исплаче. </p> <pb n="37" /> <p>Кад се исплака и умири.{S} Стојан јој рече да му исприча све к |
ишла је она да се на развалинама цркве исплаче и искука.{S} Још јој није било ни педесет <pb n |
јој миловаше руку, пусти је мало да се исплаче, па је онда тихо запита:</p> <p>»Што плачеш?!</ |
само јечаше, и пусти Иконију да се тихо исплаче. </p> <pb n="37" /> <p>Кад се исплака и умири.{ |
кана нити је предена, већ од суха злата исплетена, на кошуљу челик панцијера, на панцијер румен |
е вите а друге салите, а на трећим гује исплетене, повисоко издигнуле главе, у главама алем кам |
отле се у једном куту цркве црни Гавран исповедаше тројици калуђера, Кад калуђери чуше све шта |
ран. »Знам да умрети морам, нека вам се исповедим као на последњем часу!«</p> <p>И онда, истина |
причестише Иконију, па онда редом ко се исповедио и приступио.{S} Док се други народ причешћива |
ез муке.{S} Испод ње беху две ћерамиде, испод ћерамида лонац; у лонцу сребрне аспре!« </p> <pb |
дизаше од лепоте ових девојачких груди, испод којих је нежно материнско срце на смрт рањено бил |
ини има камена плоча маховином обрасла; испод те плоче има лонац, у лонцу хиљаду аспри; стекох |
а јабучицама румен младићскога здравља; испод густих проседих веђа светлуцаху два сива, необичн |
b n="80" /> кадифе, па златом извезене; испод таванице, свуда у наоколо, иде поширок перваз, у |
с великом белом брадом до <pb n="40" /> испод појаса, наслони се на дрвену штаку па ме гледаше. |
свих страна, подигох је не без муке.{S} Испод ње беху две ћерамиде, испод ћерамида лонац; у лон |
бледо било, владаше сад мирна збиља, а испод ње један тихи али тек видљив нанос дубоке туге.{S |
змеђу деда и мајке своје на простиркама испод оне старе крушке.{S} Иконији је сад мало било што |
те слике, што беху исписане на зидовима испод некадашње звонаре.</p> <p>Калуђер се нешто био уз |
ње, она паде, погледа ме крупним очима испод дугих трепавица, пресече ми срце на двоје као нек |
иза цркве једна лепа стара липа и клупа испод ње; неколико корачаји од липе извор, који кроз др |
ије.</p> <p>Две крупне сузе откидоше се испод њених дугих трепавица, и полагано клизаху се низ |
струк ђурђевка.{S} Читиво јато облеташе испод златне таванице и лепо беше погледати их.{S} Једа |
ка.{S} Сам кнез од Лежимира, са шубаром испод мишке, иђаше напред и са два три сељака своја с м |
танких витица, па падаше по плећима до испод појаса; шалваре им беху од разнобојне свиле, жуте |
е је к уснама својим, па је онда задену испод конђе у своју густу смеђу косу, и рече:</p> <p>«Б |
ој каже.</p> <p>У порти седоше на клупу испод липе близу оне чесме, а маломе Иви рекоше да иде |
при; стекох их као хајдук, чувах их као испосник; хтедох их послати Светоме Јовану, али умрех п |
тешко мени и до Бога мога!« Па онда се исправи и одважно рече:</p> <p>»Вала ћу ти поочиме, све |
лепше приличило, да на своме рамену, а испред цара носи сјајну сабљу цареву, која се на сунцу |
!{S} А лепо сви они прођоше мимо тебе а испред Падише!«</p> <p>»Ја се, Бога ми, бејах загледала |
чи самог празника искупило се на пољани испред манастира пуно народа из близа и из далека, Боле |
гаров узеше да радосно потскакују, час испред ње, час уз њу и с десна и с лева, и некако полус |
, а оно оне две танке циганчице скакућу испред мене!{S} Него, ако ниси сањива, Агапијо, причај |
д дибе-тканице златном и сребрном жицом испреткане, са зибелинима, самурима и скупоценим лисичи |
стина овде и онде запињући и с натегом, исприча овако:</p> <p>»Отидох санџак-бегу у Прокупље. » |
ремајући се да пођу на јутрење, Иконија исприча својој Макрени шта је сневала те ноћи.</p> <p>» |
да ти све кажем!«</p> <p>И онда Иконија исприча како је Гавран одавно облетао око ње, како ју ј |
<p>»Пустите човека, коме се суди, да се исприча до миле воље!« рече озбиљно кнез са зачеља.</p> |
/p> <p>Ризван навали на њу да му просто исприча све што јој је тешко.</p> <p>»Па добро, ево да |
плака и умири.{S} Стојан јој рече да му исприча све како је било.{S} Иконија узе да прича све п |
село чијом муком то би.{S} Ваља да вам испричам све, јер по из даље иде почетак овог мог јадно |
љаду гатки о оставама па сам себи у сну испричах једну такву гатку.« Него опет копкало ме да ви |
имамо!</p> <p>Те вечери обе младе жене испричаше Иконији целу своју прошлост и жалосну судбину |
!{S} Али нека је у добри час!{S} Ево ћу испросити у цара ферман; даћу блага колико год устреба |
сужњем последња жеља за последње виђење испуни!«.</p> <p>Заплака се Иконија, закукаше жене, диж |
молитава мојих и преко очекивања мојих испунио«, рече Иконија; »али ми остаде једна жеља на пр |
а ћу, ако ми Бог и мајка божја помогну, испунити му његову последњу жељу.{S} Јутрос сам изашла |
жбина, а на славу Бога, који је један и исти и Мусломанима и каурима!«</p> <p>»Хвалим те боже!{ |
е загаси.</p> <p>Стаде свирка, као да у исти тренут све жице попрскаше.{S} И обе играчице као д |
лони ниско главу клањајући се, па онда, истина крештавим и нешто мало загушеним глисом, али тек |
као на последњем часу!«</p> <p>И онда, истина овде и онде запињући и с натегом, исприча овако: |
у из Скадра.{S} Обе су говориле српски, истина мало заносећи, али тек српски.{S} Колико је било |
сте, требаће доста година.{S} Гавран је истина мало чудновате ћуди, али биће да су га завидљивц |
рече Господ!« Мишљаше о томе.{S} Ако је истина да је Бог казао, онда је грешно што људи отимљу |
ке руке да је штити.{S} Миленково имање истина није велико, али чича Сима не само да не може да |
еда да је срећна и задовољна.{S} Она се истина ником и ни на што пожалила није.{S} Али је из да |
је у цркви.</p> <p>»Казуј све право по истини, о мање ти је!« ободраваше кнез Гаврана.</p> <p> |
т хиљада дуката!{S} Двадесет хиљада!{S} Истину ли говориш цареви везиру?!« рече Иконија, па уст |
брне аспре!« </p> <pb n="41" /> <p>»Ама истину ли »говориш?« повикаше сељани са више страна.</p |
очића с бокалом са жутим шербетом једна исто тако велика и танкострука млада девојка са бледожу |
то, тако ти је отац говорио.{S} Тако је исто говорио и оцу Никодију кад га је овај причестио.{S |
на трећем кораку стаде и гледаше онако исто немо и укочено у Иконију, као и она у њега.{S} Пос |
дрвљу са зрелим родом и цветом у једно исто време, или оним великим и шареним тицама са кукаст |
ана први пут дође по твојој жељи; и оно исто што рекох мојој Макрени, кад ми дође пре шест неде |
p> <p>»Па шта си му рекла?«</p> <p>»Оно исто што рекох мојој стрини Јованци кад ми пре годину д |
дохвати десном руком и силно тргну, а у исто време левом руком грубо гурну Иконију.{S} Иконија |
да високи дервиш поче да се смањује а у исто време да се шири, док не поста шири него дужи, па |
роким первазом од зибелина, антерију од истог таквог атлаза с рукавима од белог атлаза, широке |
ви који се крстите, имамо само једног и истог Бога.{S} Немој да плачеш!{S} Немој да грешимо Бог |
и сиротињи подели.</p> <p>Ова се казна истога дана над несрећником извршила.</p> <milestone un |
89" /> чудо игра једнако пред очима.{S} Истом се мислим, вратим у цркву, да слушам како наши ђа |
во и умирем што се клах са некрстом.{S} Истом данас видим да није све јунаштво знати погинути.{ |
ем тамо под ону велику и стару липу.{S} Истом седнем, а оно се проспе жубор, шапуће лишће, шапу |
аше једну петолисну бледу ружу, која се истом из пупољка развила била.{S} Из луга, с оне стране |
маховином покривено.{S} Па онда додирну истом штаком стену од пећине.{S} Она се расклопи као дв |
ани и приповетке.</p> <p>Хајдук Станко, историјски роман ...{S} 3.-</p> <p>Велимир и Босиљка .. |
ласти коју нам је Бог дао, и са вером у источник неисцрпне милости коју нам је Господ Исус Хрис |
у олтару, и изнад пониског иконостаса, Исус раширио руке па великим очима и замишљеним погледо |
ик неисцрпне милости коју нам је Господ Исус Христос отворио, ја ћу да ти читам опроштајне моли |
ну чело прстима као да хоће да из мозга исцеди сећање, па се онда опет усправи и рече: »Јест, с |
девојкама из харема, па ће да проба да их храни бабама кауркињама!«</p> <p>»Вољан си, аго, да |
ђи од кога. »Нека Бог сачува свакога да их и у <pb n="76" /> сну снива!« рече Иконија самој себ |
ну кашику.</p> <p>Хусејину мило беше да их гледа.{S} Срце му се раздрага па викну: »А, бре, син |
у.{S} Одвеза опанке, скиде чарапе, веза их једном врпцом све заједно, и устаде.{S} Падоше јој п |
о га је било погледати: очи избуљио, па их на горе преврнуо, беле зубетине искезио, црни му обр |
ме године пробере нашу најбољу децу, па их носи да му служе као Аџем-оглани и Ич-оглани.{S} Ево |
је од ситних шљокица извезла крстове па их окружила плавим и црвеним ђинђувама.{S} И поврх свег |
ице шапатом помињући имена оних за које их је <pb n="11" /> палила, упути Иву како да положи бо |
евојке прискочише играчицама и напојише их.</p> <p>Султанија даде запитати Иконију: како јој се |
дином; двадесет и четири коњушара, који их водише, беху сви обучени у жуту чоху, а опасани стам |
ри и сви гости на Иконију да седне, али их она смерно мољаше да је пусте да њих, као најмилије |
драгог камења, Била је милина погледати их.{S} Јахач сеђаше као да је прикован за седло, и тихо |
д златне таванице и лепо беше погледати их.{S} Један паде на софу, између султаније и Иконије и |
те речи више не говори чича него да јој их ветар доноси из оне пећине у планини.{S} Опет сама с |
е чудо и господство?{S} Бог и душа знам их, пре би се насмејали него зачудили!{S} Та ево ме и с |
х тражећи по мојој лудој памети где сам их видела!«</p> <p>»А како ти се свиди царев пролазак?« |
{S} Њени се погледи залепише за њ, и он их понесе собом далеко низ улицу.{S} Она изгледаше збуњ |
, а други голе сабље димискије.{S} Било их је страшно погледати, а тешко је било казати ко је г |
сав народ ка цркви у гомилу.{S} Страшно их је било погледати: разиграли беху коње у кратке скок |
ених по луговима од најлепших дрва, што их Анадолија и Румелија имају.{S} У пространоме парку њ |
оја је била једна од оних девојака, што их Турци на сабору код манастира Св. Јована узгред запл |
опроштајне молитве!« </p> <p>И онда му их он очита, те Гавран, плакајући у глас као мало дете, |
ово чудо од своје госпоштине.{S} Викну их обе и рече им: </p> <pb n="81" /> <p>»Тако вам очију |
/p> <p>На мраморноме бајиру дочекали су их везиров Кизлар-ага и Капу-ага, онај први с белом а о |
љаду аспри; стекох их као хајдук, чувах их као испосник; хтедох их послати Светоме Јовану, али |
о хајдук, чувах их као испосник; хтедох их послати Светоме Јовану, али умрех пре него послах и |
има лонац, у лонцу хиљаду аспри; стекох их као хајдук, чувах их као испосник; хтедох их послати |
ја, која то гледаше, дивећи се старцу. »Их, болан! чича Сима даде сребрн грош!«</p> <p>»Баш!« р |
а јуначки своме унуку у котлић.</p> <p>»Их, болан!« привика момчадија, која то гледаше, дивећи |
два би смела рећи да га видох!«</p> <p>»Их, како јадна да не видиш цара?!{S} Па ти онда ниси ви |
<p>»Таква је стара царска заповест.{S} Ич-оглани не треба да знају за завичај и за родбину.{S} |
а их носи да му служе као Аџем-оглани и Ич-оглани.{S} Ево се још нису утрле сузе нити је заћута |
анас да примиш, па све се то помешало и ишарало у тај лепи сан, који даће Бог да је на добро ка |
дршка биле смарагдима и рубинима богато ишаране.{S} На глави је носио златан шлем, обавијен тан |
ане и вина.{S} Сваке године на Ивањдан, ишла је она да се на развалинама цркве исплаче и искука |
у и поштовањем.{S} На весеља није никад ишла, али где год би се десила болест или смрт у кући, |
ину.{S} Иконија је готово из дана у дан ишла на грађевину, није што се тобож у том нешто разуме |
ада стотину дечака, са шареним фењерима ишло, нешто напред, а нешто по странама њеног спровода. |
тири године.{S} Не може цар да опет сад иште живу крв ове јадне сиротиње!« </p> <pb n="29" /> < |
ати међу несвоје, а моји ће ме узалудно ишчекивати и изгледати!{S} О мајко божја смилуј се и са |
ево га де ми црним канџама срце хоће да ишчупа!«</p> <p>Бабе неке дођоше те јој бајаху свака на |
ша Стојан скочи, те са својим хајдуцима ишчупа несрећника из руку разјарених сељака.{S} Стојан |
бо кад преболе кад јој царева рука срце ишчупа!«</p> <p>»Али ти не знаш да је умрла!{S} Добри м |
авила!«</p> <p>»Вала моје си срце давно ишчупала, а данас си ми из потока памет преврнула.{S} Ј |
паклене муке, он, који ми је живој срце ишчупао, сунце ми помрчао и живот ми загорчао!«</p> <p> |
ди да ти милује груди, живој ће ти срце ишчупати!«</p> <p>Гавран се окрете па као бесан пас одј |
у: »Не рекох ли ти, да ћу ти живој срце ишчупати?«</p> <p>Иконија се окрете па га погледа немо |
хо: »Не рекох ли ти да ћу ти живој срце ишчупати?« Поочиме да ли може бити, што се мени привиђа |
ава без краја множи!) обасуо милостима, ја сам прву милост у тебе нашао.{S} Од тебе сам научио |
а памет преврнула.{S} Ја ли си вештица, ја л’ вила.{S} Друго није!«</p> <p>»Хвала Богу, ни једн |
иленој врпци!{S} Царски рисовуљ, богме, ја како!«</p> <p>»Хвалимо те Боже!« рече Иконија побожн |
Како гледах оволику силу и господство, ја се мишљах: еј, Боже, тако је то и у нас било док има |
оју нам је Господ Исус Христос отворио, ја ћу да ти читам опроштајне молитве!« </p> <p>И онда м |
аш!«</p> <p>»Ја те жедна напојити могу, ја те гладна нахранити могу, ал’ ти, Гавране, никад опр |
царева везира!{S} Цар има пуно везира; ја имађах само једног сина!«</p> <p>»Ни моја вера ни мо |
ба паде, да нас живе у гроб сахрани!{S} Ја сам луда женска глава, а срце ми је уцвељено и отров |
исали царски брзописци Бог им судио!{S} Ја што ћеш, нису мислили каква ће времена да настану и |
изађе из олтара и изнесе неку књигу!{S} Ја колика је, једва је јадно моје ђаче носи!{S} Ено је |
ивим ти без бриге као бубрег у лоју!{S} Ја га не зовем друкчије него »Караконџул-ефендија«, а о |
нас си ми из потока памет преврнула.{S} Ја ли си вештица, ја л’ вила.{S} Друго није!«</p> <p>»Х |
ису могли да отму моје срце од тебе.{S} Ја имам једну матер.{S} И ја и ти, и ми који клањамо и |
n="12" /> а три ни обрни ни осврни.{S} Ја како су писали царски брзописци Бог им судио!{S} Ја |
који је рођен да буде велики човек.{S} Ја сам твој човек, и што имам хлеба једем га у царево и |
је Србе.{S} Ено, погледај само унутра!« Ја као завирим у цркву и лепо видим, где на јеном прест |
обро и праведно.{S} Ти видиш како је, а ја само да ти кажем, да баш онда, кад ме придигоше, нес |
нкова душа на ономе свету мирна бити, а ја ћу те и јутром и вечером благосиљати, а на самртноме |
ео муку за неколико часова па свршио, а ја остах да кукам без гроба а до мога гроба!{S} Нека га |
је.{S} Како знате она умре на пречац, а ја остах сам.{S} Понех се и побеснех мало, али још не с |
од мене, као неће ни да ме гледа!{S} А ја сама себи велим:{S} Боже благи, може бити они то сад |
причесте!« рече ми отац Никодије.{S} А ја се препадох, срце ми залупа силно и ја падох на праг |
Никодију кад га је овај причестио.{S} А ја сам се оцу твоме заветовала: да ћу, ако ми Бог и мај |
да л’ си човек, да ти аманет дадем!« А ја рекох: »Баш јесам!« А он онда: »На седамнаестом кора |
рво све ми се чини, да не може бити, да ја теби и царевој кћери нисам овде на сметњи.{S} Ови ца |
ба да се вера по шипрагу те да види шта ја данас видех, зубма би му гркљан искинуо, његовом се |
ао у Вилиндару!{S} Него хајде сад да те ја водим у једну другу српску цркву!« Па ме онда поведе |
смеђу косу, и рече:</p> <p>«Боље да те ја у коси носим, него да те онај црни бумбар љуби!»</p> |
иси турске вере.{S} Ето какве сам среће ја: нађох сина кога ми Јаничари одведоше, али ми га тур |
је да ме не убија.{S} Она ме одгурну, и ја падох сотони у наруч.{S} Колико ми је дотле мила бил |
е од тебе.{S} Ја имам једну матер.{S} И ја и ти, и ми који клањамо и ви који се крстите, имамо |
м радошћу данас благословио, хоћу ево и ја њему да опростим.{S} Гавране, нека ти је проста од м |
ја се препадох, срце ми залупа силно и ја падох на праг од цркве.{S} Тргох се из сна, а срце м |
ове речи: »Не дај се Србине!«</p> <p>»И ја сам слушао, да је Никодије отишао у Јерусалим, па та |
си од Иконије добио, по благослову који ја од светог патријара имам по сили власти коју нам је |
а кћери,« одговори Иконија, »Бога ми ти ја не умем ништа казати.{S} Видим да је мука и мајстори |
а кад падне у чинију млека, тако сам ти ја у овој госпоштини.{S} Хоћу у њој да се удавим.{S} Ог |
дите ви овде где сте, <pb n="27" /> док ја отрчим и видим шта је.{S} Ходи Иво с наном твојом!«< |
Ако је жива, па се мучи у сиротињи док ја газим по свили и кадифи, како ће то да изгледа пред |
р?« упита везир с осмехом.</p> <p>»Знам ја, не можеш ти бити царев везир а да ниси турске вере. |
стаде, пропаде му и траг!«</p> <p>»Знам ја«, прихвати игуман дечански; »и ми смо се питали за т |
ече Иконија. »А и што би ?{S} Какве сам ја смукове виђала у нашој планини па се плашила нисам!{ |
удесном милошћу подигао цркву, коју сам ја мојим грехом разорио био!{S} Слава теби, Боже, слава |
оћу ћери моја што год могу; али оно што ја могу није много.{S} Научићу га да чита, упознаћу га |
ад ми суђен данак дође!«</p> <p>»Па зар ја да будем монастирско ђаче?« упита дечко све невесели |
стане из гроба, па да те види, па макар ја то и не гледала.{S} Еј, Боже мој, опрости ми што се |
помилуј!{S} Господе помилуј!« а кад му ја назвах Бога и упитах за здравље, ништа ми не одговор |
сти је низ воду: </p> <pb n="18" /> <p>»Ја сам боља од бумбара,« рече ружи, »али те бистра вода |
оше мимо тебе а испред Падише!«</p> <p>»Ја се, Бога ми, бејах загледала у твога везира.{S} Вала |
вратила, реци и да ми прашташ!«</p> <p>»Ја те жедна напојити могу, ја те гладна нахранити могу, |
јстарији кнез седи старац Јанко из села Јабуке, коме је било преко деведесет година, узе реч:</ |
иваху <pb n="75" /> зреле поморанџе као јабуке од злата.{S} Иконија не знађаше чему пре да се д |
аренице једну белу погачу, једну румену јабуку, пар шарених чарапа и пар рукавица, на којима је |
њих на високом једном анадолијском хату јабучасте боје, јахаше леп млад човек.{S} Његова долама |
на једну то на другу страну.{S} А његов Јабучило, као да се поношаше накитом и јунаком својим, |
ма од срме, држали су на широким прсима Јабучиловим једну велику звезду од рубина са полумесецо |
оз мрки препланак од сунца пробијаше на јабучицама румен младићскога здравља; испод густих прос |
<p>»Ево Асас-баше и Алај-чауши, трче да јаве да иде Падишах.{S} Отвори добро очи кад ти покажем |
<p>Но једно месец дана после те свадбе, јави се у конаку новога везира стари један Јаничар.{S} |
мка, о коме је у тајности свога срца на јави слатке снове сневала, тога дана чула да ће да је п |
иста, сад ово већ није био сан, него на јави чу како Гавран јечи : »воде ... воде ... кап воде |
ух то једном поодавна Хусејин-аги, а он јави везиру, а везир посла на све стране, и нашем Патри |
дликовао, да је велики везир Ахмед-паша јавно признавао да се само његовом личном јунаштву и ње |
т шљокицама сребрним и златним; разви и јаглук и извади из њега нешто у саде свилу, танку као п |
та ту шамију, извади из ње један румени јаглук посут шљокицама сребрним и златним; разви и јагл |
то тепа: »џанум« и »кузум«, срце моје и јагње моје!«</p> <pb n="66" /> <p>Сад су њих две седеле |
гледа ме жалостиво па зајеча: »Иконијо, јадна моја Иконијо, аманет ти отац мој и аманет ти дете |
ела рећи да га видох!«</p> <p>»Их, како јадна да не видиш цара?!{S} Па ти онда ниси видела ни К |
м камџијом и љуто удари сељанку.</p> <p>Јадна Иконија ништа не осећаше.{S} Без капи крви у лицу |
јање калуђерског »Многаја љета!«</p> <p>Јадна Иконија подизаше десну руку према игуману, као да |
може цар да опет сад иште живу крв ове јадне сиротиње!« </p> <pb n="29" /> <p> Запишташе у гла |
езирова мајка, него си ти мајка све ове јадне сиротиње!« »Е вредило је да прођеш кроз све твоје |
д људи и жена, што се било склопило око јадне Иконије.{S} Ова се отимаше као бесомучна и не пуш |
те благословио!{S} Бог ти дао!» зајеча јадник Гавран гушећи се сузама, а народ то прихвати, па |
све више и више везу гласовима, а ми се јаднице расплакале па плачи!{S} Ех, Бого мој, оно је би |
ће, и златним папучама цвеће гази, а на јадно своје село и не мисли!«</p> <p>»Видим!« рече јој |
е неку књигу!{S} Ја колика је, једва је јадно моје ђаче носи!{S} Ено је даде попу Василију, кој |
, рекао ми је: »Иконијо, гледај то наше јадно дете!{S} Дај га оцу Никодију на књигу, па нека бу |
рле сузе нити је заћутало уздисање овог јадног народа за децом, коју цареви људи пробраше и одн |
ве, јер по из даље иде почетак овог мог јадног свршетка.</p> <p>»Затече ме једном, пре седам го |
рока још три дана, не би л’ ти се лудој јал’ поносној памет повратила.{S} Ако ми до захода сунц |
рајо!« рече ми санџак-бег; »неће ти на јалово бити.{S} Валах и онако има по више година како н |
ала кад на земљу паде.{S} Ево и сад (па Јаничар састави трепавице) кад очи склопим видим њене о |
ну дао.{S} Ризван-бег се, као врло млад јаничар при освајању Багдада од Перзијанаца у толикој м |
а пут одовуд и одонуд!«</p> <p>Стари се Јаничар диже, десном руком живо откуца темена и рече: » |
прихвати Хусејин-ага, који је као сваки Јаничар српски говорио. »Биће да треба цару, кад царску |
мах у селамлик доведе.</p> <p>Кад стари Јаничар, у жутим мествама, смерно и скрушено наиђе на п |
да нахвали Иконији, колико јој је стари Јаничар добар. »Бога ми«, рече, »носи ме као мало воде |
ле на улицу.{S} Иза њих је стајао стари Јаничар озбиљан и смеран.</p> <p>»Ево Асас-баше и Алај- |
</p> <p>»Јок вала!« рече поуздано стари Јаничар; »лепше да буде не може.{S} Паметнији и од тебе |
и се у конаку новога везира стари један Јаничар.{S} Каза капуџи-баши да се зове Хусејин, да је |
, да га је иза оне решетке гледао један Јаничар.</p> <p>Наиђе за тим једна гомила кадија, хоџа |
поклон Хусејин-аги.{S} Хусејин, јуначан Јаничар а пуки сиромах, одмах је узе себи за жену и од |
и би да им посипљу пут аспрама!«</p> <p>Јаничар се насмеја, па махну руком као да каже; »Море ж |
кад Хусејин вихну: »Ево Падише!«</p> <p>Јаничар паде на колена, сави руке на прса а главу нави |
доламе.</p> <p>Па онда наиђе Једна чета Јаничара на коњима, са црвеним доламама поврх зелених ш |
заповест Румили-Беглер-бега, да старог Јаничара пусти да иде, а да га не пита куда. </p> <pb n |
<p>Ризван-бег зачуђен погледа на старог Јаничара, па на ону тканицу.{S} Размота саде-свилу и из |
стим шареним гомилама.{S} Живи ланац од Јаничара с муком је издржавао ове таласе од људи, да не |
вештај Ризван-бегу, овај заповеди да му Јаничара одмах у селамлик доведе.</p> <p>Кад стари Јани |
какве сам среће ја: нађох сина кога ми Јаничари одведоше, али ми га турска вера оте, да од њег |
одевених и наоружаних онако као што су Јаничари, само што им високи калпаци беху од црвеног су |
<p>Иза њих јахаше на високом вранцу Ага јаничарски.{S} Носио је кунтуш од зеленог атлаза опточе |
земље сиротињи и фукари, која иза леђа јаничарских запрепашћена гледаше све ово чудо и господс |
клопив трепавице.{S} Па кад је тако, по јаничарском обичају, показао како је готов да за цара п |
друге стране по шест красних момака, у јаничарском руву, са лепо извезеним стреоницама о плећи |
S} Годинама најстарији кнез седи старац Јанко из села Јабуке, коме је било преко деведесет годи |
њен десни рукав, па из гласа запеваше: »Јаох, моја нано, не дај ме Турцима!«</p> <p>Један га Ту |
па обасјало цвеће, да ти очи засену од јаре.{S} Мало даље, па угледасмо цркву.{S} Али каква цр |
А, чекај скоте један!« викну Стојан пун јарости, па одмах посла људе да ухвате и вежу Гаврана, |
<p>Тек он то рече, а из шумарице зајеча јасан женски глас: »Ој, Иване сине, мајци својој жив би |
рмова са Балкана, четинара с Дурмитора, јасенова с Копаоника, липа из Македоније, кестенова из |
то мени звиждиш ?« викну Иконија својим јасним и пријатним гласом тици преко воде.</p> <p>Прост |
а кад јој цар помену о удадби, просто и јасно рече цару, да је о јунаштву и о доброти Ризван-бе |
о, не дај ме нано!«</p> <p>Одмах јој би јасно шта се збило, па потрча за Турцима.{S} Јурила је |
улџи-баша, надзорник славуја, са крилом јастребовим у челенци и са сребрном тицом на штапу који |
аловима из Индије; дуж софе дуги а уски јастуци од црвене и зелене <pb n="80" /> кадифе, па зла |
алог царића па до орла камењара; док се јата голубова и грлица лепршаху у сунчевом зраку под пл |
азе ко се не измиче; у зубима носе голе јатагане, а у рукама једни криве димискије а други гвоз |
љуну по један струк ђурђевка.{S} Читиво јато облеташе испод златне таванице и лепо беше погледа |
о гледаше.</p> <p>Гавран се с муком и с јауком подиже на колена и паде на руке, па четвороношке |
ети, али опет за то може бити да ћеш ти јахати белог коња на црвеном седлу, а о бедрима уместо |
камења, Била је милина погледати их.{S} Јахач сеђаше као да је прикован за седло, и тихо, благо |
цом од алем-камена изнад ње.{S} И коњ и јахач трептали су на сунцу од злата и драгог камења, Би |
розора са решетком, <pb n="71" /> млади јахач упре своје погледе на њ, као да је хтео силом сво |
едном анадолијском хату јабучасте боје, јахаше леп млад човек.{S} Његова долама од црвене кадиф |
ху шаре од сребрне жице.</p> <p>Иза њих јахаше Спахи-баша на дивном арапском коњу.{S} Био је од |
тним челенкама на глави.</p> <p>Иза њих јахаше на високом вранцу Ага јаничарски.{S} Носио је ку |
лице, јер бабе причаху како од те воде јача вид очњи, и како је чак некаки слепац прогледао ка |
атле три пута једно за другим, и то све јаче и јаче и све брже и брже, одзвижда нову једну свој |
и пута једно за другим, и то све јаче и јаче и све брже и брже, одзвижда нову једну своју нумер |
, шапуће, па тек с друге стране зашушти јачи шушањ.{S} Окренем се, погледам и видим онај велики |
од!« Сваку реч старац изговараше све то јачим гласом, планина прихваташе сваку реч громкијим од |
више сам у себи, прозбори: »Падиша чок јаша!« (да живи падиша!) одјекујући тиме грмљавини која |
талну пиштаљку дува.</p> <p>»Тицо моја, је л’ то мени звиждиш ?« викну Иконија својим јасним и |
пастирче викну: »Ој шарове, ој гарове, је л’ нам иде од куд моја нана?«</p> <p>Тек он то рече, |
да чита гласно, реч по реч: »Освета... је... моја! рече Господ!« Сваку реч старац изговараше с |
ече Иконији: како мора да <pb n="77" /> је остави саму у овој одаји да дочека везира, који ће ј |
да рећи:</p> <p>»Мислим се нешто, да л’ је моја мати жива«, Ако је жива, па се мучи у сиротињи |
блачи, прво меће, бурунџук кошуљу, нит’ је ткана нити је предена, већ од суха злата исплетена, |
несе неку књигу!{S} Ја колика је, једва је јадно моје ђаче носи!{S} Ено је даде попу Василију, |
је узе себи за жену и од милости прозва је »Шекер-Мара«.{S} По годинама могла је бити кћи Хусеј |
д ми ништа помињао ниси!«</p> <p>»Таква је стара царска заповест.{S} Ич-оглани не треба да знај |
о овај чак ни слутити није могао, да га је иза оне решетке гледао један Јаничар.</p> <p>Наиђе з |
у већ неколико дана.{S} Неко рече да га је видео у шуми изнад медвеђе пећине. »Као да нису чист |
да прозбори, него јечаше само као да га је тешки терет претискао.{S} Тек кад је уведе за руку у |
ребро и драго камење.</p> <p>Иконија га је добро уочила.{S} Њени се погледи залепише за њ, и он |
о је исто говорио и оцу Никодију кад га је овај причестио.{S} А ја сам се оцу твоме заветовала: |
но: да му је Бог послао анђела, који га је бистром водом расхладио и вином напојио, и који му ј |
богаштини мало равних има.{S} Зидао га је још Махмуд-паша Михал-оглу, песник, велики везир и з |
туда је дошло и име конаку.{S} Зидао га је Махмуд-паша, те у тој шкољки затварао бисер, који му |
који је Цариград освојио.{S} Сазидао га је благом, које му је дошло као његов део од богате пле |
аха натраг њој у сретање.{S} Страшно га је било погледати: очи избуљио, па их на горе преврнуо, |
чиста посла с њиме!« причаше тај што га је видео; »јер иде гологлав и босоног по шуми, грува се |
> <milestone unit="*" /> <p>Хусејин-ага је предао своме орта-баши писмену заповест Румили-Бегле |
прапорцима горе на врху.{S} Поред њега је стајао и Булбулџи-баша, надзорник славуја, са крилом |
" /> <p>То је био несрећни Гавран, кога је Иконија дала донети из планине, па наредила: да му с |
говорили, говорили смо с игуманом кога је Патријар послао, легла си позно и уморна, мислиш, да |
грешила бих душу, кад не бих казала, да је твоја жена једно добро дете и праве царске милости п |
била је тако богато златом извезена, да је једва овде и онде кроз гроздове и грање од злата кад |
обичну пратњу црних и белих евнуха, да је од њеног конака допрате у харем.{S} Иконија је свагд |
огледе у њу.{S} Не могаше да верује, да је то она. »Јеси ли ти то, Иконијо, или ме очи моје вар |
е позивље на онај свет, док не чује, да је црква опет запојала. </p> <pb n="99" /> <p>Кад већ с |
ту народну тајну; али бадава крити, да је само видиш одмах би познао.{S} А да јој видиш синчић |
Каза капуџи-баши да се зове Хусејин, да је чорбаџија Доганџија које чувају стари Сарај у Једрен |
ерзијанаца у толикој мери одликовао, да је велики везир Ахмед-паша јавно признавао да се само њ |
се Србине!«</p> <p>»И ја сам слушао, да је Никодије отишао у Јерусалим, па тамо и преминуо рече |
да не умре и мољаше се гласно Богу, да је још не позивље на онај свет, док не чује, да је цркв |
и не могу!{S} Него кажу, који знају, да је Бог рекао: »освета је моја!« Моли му се, да ти се он |
о удадби, просто и јасно рече цару, да је о јунаштву и о доброти Ризван-бега толико слушала, д |
се мени привиђа у овом тужном часу, да је она рђа од човека довео Турке да се мени освети?!«</ |
да овај нешто магловити говор значи: да је везирова мајка уморна, па се диже, опрости се с њоме |
мајци Иконији да у њему станује.{S} Да је непрестано дворе, да су поред ње и на њену службу и |
признаде: да мати његова не изгледа да је срећна и задовољна.{S} Она се истина ником и ни на ш |
ељани пред судницу, те чуше од кнеза да је дошла од Санџак-бега заповест: да Хусејин-аги без ра |
ј се до земље, а нека би се сагибала да је и скуте љуби.{S} Ту би је ћехаја-кадуна и још једна' |
цо!« рече Иконија, као да је осећала да је у неколико крива за њине сузе..</p> <p>»Нека нас да |
е онда сама узела под мишку и повела да је посади поред себе на софу. </p> <p>Тада би робињице |
д!« Мишљаше о томе.{S} Ако је истина да је Бог казао, онда је грешно што људи отимљу од њега ос |
и око суда, која је дотле била мирна да је једва дихала, сада се уздрма као тежак талас, па с в |
на горњи мраморни праг од цркве, па да је сви виде и гледају, него оста поред врата на свом ме |
ји.</p> <p>»Баш се не бих препала па да је како страшан!« одговори Иконија мирно; али опет ти с |
шарало у тај лепи сан, који даће Бог да је на добро као и све што је на добро испало!«</p> <p>» |
јој помогне.{S} Изађе на двор и виде да је близу свитање.{S} Узе у торбицу једну погачу, црна л |
а! та сласт за кратко траје Слађе је да је из дана у дан гледаш како се вије као кукавица!« И о |
а, и кнез и Хусејин-ага имађаху муке да је утишају.</p> <p>»Знаш, ага«, рече кнез као да извини |
} Женска глава треба мушке руке руке да је штити.{S} Миленково имање истина није велико, али чи |
прође у манастир и рекох себи: боље да је дочекам овде па да из њених уста чујем живот или смр |
шта је«, предузе Иконија; »бојим се да је мој син, кога ми цар пре двадесет и толико година от |
снове сневала, тога дана чула да ће да је проси у мајке, — шта је та срећа према срећи једне м |
о година отео, жив; ако је жив, биће да је, као и отац што му беше, јуначког срца и плаховит на |
ру жао«, рече Хусејин озбиљно, »биће да је цару жао да храни рибе морске девојкама из харема, п |
у?« опет питаху сељани.</p> <p>»Биће да је цару жао«, рече Хусејин озбиљно, »биће да је цару жа |
вену шару, за коју јој духовник рече да је потпис царев.{S} Замоли га да пусти и Иву да то цели |
ам певачица.{S} Засвираше и запеваше да је милина било слушати.{S} Певали су неку перзијску пес |
у да седне, али их она смерно мољаше да је пусте да њих, као најмилије госте, које је икада у с |
било чисто, и све јој тако приличаше да је било мило погледати је.{S} Била је млада; највише да |
се мајка Ризванова звала Иконија, и да је из села Лежимира у Топлици.{S} Сад је све то искао д |
које чувају стари Сарај у Једрену, и да је дошао у Стамбол само зато, да са царевим везиром Риз |
а и конаци око ње саграде, а после и да је брани од сваке напасти, док је год жив.{S} Везир му |
се диже, опрости се с њоме и нареди да је опет у њен конак отпрате онако, како су је у харем д |
дила.</p> <p>»Султанија пита: »је ли да је лепа песма?«</p> <p>»Баш је лепа!« одговори Иконија; |
треба цару, кад царску заповест имам да је царевом везиру водим!«</p> <p>»А што ће стрина Икони |
ти ја не умем ништа казати.{S} Видим да је мука и мајсторија, али то се у нас не би звало да је |
с расплачем децо!« рече Иконија, као да је осећала да је у неколико крива за њине сузе..</p> <p |
ста, проседа брада, долама бела, као да је од сребрне тканице, по њојзи крупна пуцад као грудве |
и јахач упре своје погледе на њ, као да је хтео силом својих очију да скине решетку.{S} Не мога |
; из ње вишаху конци неправилно, као да је цело парче било оцепљено.</p> <p>»Шта је ово, Лала?« |
е унутра, подухвати га нека језа као да је ушао у гробницу.{S} Али чим му се очи мало свикну, о |
е.</p> <p>Сама ћошка блистала је као да је башта од разнобојних лалета: по споду персијски ћили |
и својим витим стасом изгледаше као да је девојка.</p> <p>Опет јој дође нова једна мисао.{S} И |
на погледати их.{S} Јахач сеђаше као да је прикован за седло, и тихо, благо, готово смерно погл |
Иконија грцајући; сва се тресаше као да је у грозници; клекну на земљу, па обема рукама пригрли |
лено поље, а оно се све зашарени као да је на њ пала кита шаренога цвећа.{S} Шаров и гаров узеш |
рчина, даде се водити и посадити као да је дете; али чим му везир пусти руку он се диже на ноге |
змија, али с муком и напрезањем као да је свака од олова; протресе је мало као да је зобница с |
и, с плавим очима, с лицем белим као да је млеком наливено, и сва у бледожуту свилу обучена.</p |
поћута.{S} Цео збор ћуташе муком као да је у цркви.</p> <p>»Казуј све право по истини, о мање т |
{S} Слушај,« и опет цикну Гавран као да је бесомучан. »Слушај, што ћу да ти кажем: остављам ти |
свака од олова; протресе је мало као да је зобница са зобљу, промумла некакве речи, које нико н |
под челом јуначким?«</p> <p>Кос као да је био слетио у шипраг, који у хладу од топола загазио |
чу у оној ори, па паде на земљу као да је муња ударила.</p> <p>Притрчаше јој игуман и неколики |
аше.</p> <p>У Прокупљу је већ сазнао да је Иконија жива.</p> <p>Једнога дана он са својом четом |
а?!«</p> <p>»Пре је давно умрла него да је жива«, прихвати Хусејин. »Кауркиња слабо кад преболе |
сторија, али то се у нас не би звало да је игра.{S} У нас је, и кад се весели и кад се тугује, |
че да посрће и сузе да рони.{S} Камо да је већ и Стојану давно суђен данак дош'о!{S} А, вере ми |
лепо, баш је много лепо!{S} Али оно да је да султанија чује!{S} Еј, еј, авај нама!« доврши Ико |
ога понедеоника долазио је сам лично да је види, и да с њоме поседи мало на шареној ћошки седеф |
ном.{S} Неки од њих појурише у цркву да је опљачкају и запале; други опет хватаху и везиваху мл |
ин-аги без разговора предаду Иконију да је води у Стамбол. »И још поручује Санџак-бег«, понавља |
о је од тога часа омрзнух.{S} Мишљах да је предсретнем, па да јој бело грло зубма прекољем и да |
срце ишчупа!«</p> <p>»Али ти не знаш да је умрла!{S} Добри мој Лала, ево сад царевом везиру доб |
ла и резаног кедра са Ливана.{S} Некада је кедрово дрво било све покривено љускама од седефа, к |
кућући,</p> <p>Око црквене порте некада је на све четири стране био град са четири куле на чети |
, коју је у планини захитила.{S} И сада је Гавран не могаше познати, јер још трајаше ватра у ње |
нају главе од римских војника.{S} Можда је то био саркофаг каквог силног проконзула; сад се оби |
милина од студене воде.{S} Ко зна можда је и студену воду подишла топлина од њене милине!</p> < |
да се тобом много занео; а после, газда је, код њега би благовала.{S} Много ми што шта наказива |
{S} Ако је истина да је Бог казао, онда је грешно што људи отимљу од њега освету његову!{S} Пре |
, а из овога у топло руменило.{S} Отуда је дошло и име конаку.{S} Зидао га је Махмуд-паша, те у |
једну погачу, црна лука и сира, привеза је себи на плећа; у једну руку узе чутурицу с вином, а |
е.{S} Ако ти не вермаш царску реч, раја је верма, и не дамо да се гази.{S} Пази беже, да не пад |
> <p>Сутра дан, опет пред зору, Иконија је однела у пећину стару једну поњаву од кострети, и не |
и с калуђеђерима и поповима.{S} Иконија је измолила у оца Никодија његово ђаче, те тако мали Ив |
еног конака допрате у харем.{S} Иконија је свагда водила собом и своје две поћерке.{S} Пролазећ |
ачама, сиру, кајмаку и вину.{S} Иконија је готово из дана у дан ишла на грађевину, није што се |
гори од жеђи.</p> <p>Сутра дан Иконија је радила своје домаће послове невесела и замишљена.{S} |
и унутра младога везира.</p> <p>Иконија је стајала поред софе, као да се скаменила, и гледаше п |
е у њеном завичају живи.</p> <p>Иконија је и овде, у Седефли-шкољки на Боспору, рано легала а з |
жише се једна за другом.</p> <p>Иконија је за рана одвела чича Симу у један сто одмах до прегра |
рење на том извору умио.</p> <p>Иконија је била довезла на волујским колима старога чича Симу.{ |
лтаном ваљаше низ улицу.</p> <p>Иконија је сад у ономе, што јој под очима промицаше као нека ша |
обито су се омилиле Иконији.{S} Петрија је опет знала да прича по неку причу из »Четрдесет вези |
p> <p>Светина око њега и око суда, која је дотле била мирна да је једва дихала, сада се уздрма |
уркиња била је кадуна Хусејин-аге, која је као Српкиња девојка носила име Марица.{S} Као робињи |
ао дуг разговор са својом кадуном, која је била једна од оних девојака, што их Турци на сабору |
</p> <p>Шта је срећа једне девојке која је од младога момка, о коме је у тајности свога срца на |
утању узе да говори овако:</p> <p>»Моја је давнашња жеља била да те нађем, да те поред себе има |
била, ако је добро ово што учиних, нека је за здравље моме Иви ако је у животу, а нека му је за |
и, јер ми кроз тебе добра чини.{S} Нека је слава Богу, који је дао да има доброта женска!«</p> |
дина, нека у трње зарасте, а после нека је село предузме и сиротињи подели.</p> <p>Ова се казна |
мајко, и раније не помену?!{S} Али нека је у добри час!{S} Ево ћу испросити у цара ферман; даћу |
лтара и изнесе неку књигу!{S} Ја колика је, једва је јадно моје ђаче носи!{S} Ено је даде попу |
јена жена по турски одевена.{S} Сељанка је била Иконија, а пуначка Туркиња била је кадуна Хусеј |
вни манастир Св. Јована.{S} Манастирска је црква била мала, ниска и мрачна.{S} У дебелим зидина |
ом; а на левом крају, према њој стојала је поред сребрног сточића с бокалом са жутим шербетом ј |
и ето, у место једне грудве снега, пала је на мене планина од леда и претисла ме грешника.{S} Е |
ве грдосије.</p> <p>Сама ћошка блистала је као да је башта од разнобојних лалета: по споду перс |
а је »Шекер-Мара«.{S} По годинама могла је бити кћи Хусејину.{S} Али она се не могаше довољно д |
спрату у једној двокатној кући, седела је иза шимширове решетке на прозору једна постара српск |
на сунцу од злата и драгог камења, Била је милина погледати их.{S} Јахач сеђаше као да је прико |
е да је било мило погледати је.{S} Била је млада; највише да јој је било двадесет и пет година. |
риве димискије.{S} И опрема коњска била је богата, све од самог црвеног ибришима и сребра, а се |
је била Иконија, а пуначка Туркиња била је кадуна Хусејин-аге, која је као Српкиња девојка носи |
{S} Његова долама од црвене кадифе била је тако богато златом извезена, да је једва овде и онде |
а и каранфилима преко лета.</p> <p>Била је милина озго са ћошке, погледати преко овог шареног и |
СКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА</p> <p>ДОСУДИЛА ЈЕ ОВОЈ ПРИПОВЕТЦИ</p> <p>Мариновићеву награду за 1891. |
збило, па потрча за Турцима.{S} Јурила је за њима као бесомучна.{S} Грувала се у груди, чупала |
ет и пет година.{S} Преко рамена носила је једну шареницу, у којој се надметаху редом све дугин |
вина.{S} Сваке године на Ивањдан, ишла је она да се на развалинама цркве исплаче и искука.{S} |
ше других дворских слугу.{S} Међу овима је Иконија нарочито запазила Тутучи-башу, надзорника па |
арених чарапа и пар рукавица, на којима је од ситних шљокица извезла крстове па их окружила пла |
иру се много шта изменило.{S} Чича Сима је давно умро, умро је и стари кнез и већи део оних дом |
злата кадифа провиривала.{S} На прсима је носио златне токе; иза <pb n="70" /> свиленог паса х |
<pb n="34" /> <pb n="35" /> <p>Три дана је Иконија лебдела између живота и смрти.{S} Већином је |
сваке девојке у свој Топлици; а вредна је и паметна је; удовица је, удовац сам што да се не уз |
утем.</p> <p>»Е, па није шала, царевина је то!{S} Како гледах оволику силу и господство, ја се |
мах ударише у велика бденија.{S} Милина је било погледати на оној лепој летњој ноћи, како је на |
једна кита црвеног каранфила.{S} Милина је била погледати та два низа од лепих девојака, разноб |
е у свој Топлици; а вредна је и паметна је; удовица је, удовац сам што да се не узмемо?!«</p> < |
кроз неколико лепо намештених соба, па је заједно са Шекер-кадуном остави у једној са врло бог |
Принесе икону старцу и пошкропи га, па је онда пружи Иконији која, сва блажена прекрсти се и ц |
још једна' дворанка узеле под мишке, па је увеле у велику дворану, где би јој млада султанија и |
е, претисла њену руку па своје срце, па је онда сама узела под мишку и повела да је посади поре |
е руку, пусти је мало да се исплаче, па је онда тихо запита:</p> <p>»Што плачеш?!</p> <p>»Плаче |
агу, гледај!« викну Хусејин Иконији, па је у свом одушевљењу гурну не баш врло нежно.{S} И онда |
> <p>Обе младе жене разрогачише очи, па је гледаху непомично као да се беху окамениле.{S} И тек |
ра ружу, принесе је к уснама својим, па је онда задену испод конђе у своју густу смеђу косу, и |
, који је у његовој чети хајдуковао, па је и Иконију снахом звао.{S} Било му је око шесдесет го |
ах да пред цара изидем, јер знам у цара је правда.{S} Њему ћу слободно да признам да сам хранил |
аља се светити јер Бог је казао: освета је моја!«</p> <p>»Па то му се Бог ето и осветио!{S} На |
етио.{S} Бог се друкчије свети. »Освета је моја, рече Господ!« Богме бих вам о томе могао много |
се овда и онда пресецао речима: »Освета је моја, рече Господ!« које би јој громко зазвечале.{S} |
јој зазвонише речи чича Симине: »Освета је моја, рече Господ!« Мишљаше о томе.{S} Ако је истина |
говорио само ове неколике речи: »Освета је моја, рече Господ!«</p> <p>У самој ствари Иконија му |
у, који знају, да је Бог рекао: »освета је моја!« Моли му се, да ти се он не свети!« говораше И |
910_C3"> <head>III</head> <head>„ОСВЕТА ЈЕ МОЈА!{S} РЕЧЕ ГОСПОД"</head> <pb n="34" /> <pb n="35 |
е оцепљена рукава, и показав јој, упита је тихим гласом:</p> <p>»Познајеш ли ово?«</p> <p>Она п |
<pb n="72" /> <p>»Виде ли цара?« упита је стари Хусејин сав радостан и весео.</p> <p>»Да ми, а |
загледала у твога везира.{S} Вала доста је и њега видети па да очи засену!{S} А право да кажем, |
ало па игуман, па ко зна чедо моје, шта је све теби Бог записао у својој књизи.{S} Твоја мајка |
а чула да ће да је проси у мајке, — шта је та срећа према срећи једне младе матере, која види к |
пава, и онда би јој Агапија причала шта је видела у Јерусалиму, где је као девојчица од дванаје |
ици калуђера, Кад калуђери чуше све шта је и како је било, препадоше се и не смедоше му читати |
те причаше Иконији и Чича Сими све шта је и како је било: како је Гавран из гласа кумио да му |
ло.</p> <p>Мало час па Иконија виде шта је.</p> <p>Ако не више, а оно бар стотину Турака коњани |
ривикаше јој са више страна да каже шта је то друго.</p> <p>»Ево шта је«, предузе Иконија; »бој |
најест година <pb n="82" /> била, и шта је видела у Кајиру где су је гусари који је на мору зар |
ење, Иконија исприча својој Макрени шта је сневала те ноћи.</p> <p>»Од некуд искрсну отац Никод |
кнез већ послао био.{S} Казаше јој шта је и како је.</p> <p>Иконији се стеже срце и за један т |
<pb n="27" /> док ја отрчим и видим шта је.{S} Ходи Иво с наном твојом!«</p> <p>Узе Иву за руку |
а каже шта је то друго.</p> <p>»Ево шта је«, предузе Иконија; »бојим се да је мој син, кога ми |
омак и једна девојка.{S} Па не знаш шта је лепше погледати: да ли стидљиву девојку, или стидљив |
осећао срећнији од Иконије.</p> <p>Шта је срећа једне девојке која је од младога момка, о коме |
е цело парче било оцепљено.</p> <p>»Шта је ово, Лала?« питаше везир подигнув у вис онај комадић |
лици; а вредна је и паметна је; удовица је, удовац сам што да се не узмемо?!«</p> <p>Од тога ча |
вој земљи.{S} Најтеже је раји и до срца је боли, кад цар сваке седме године пробере нашу најбољ |
рече:</p> <p>»Бог с тобом, Гавро, какав је то почетак од разговора?«</p> <p>»Видех те где чараш |
ом.{S} Држи левом руком икону прислонив је на прса.{S} У десној му руци кита босиљка, па њоме ш |
p> <milestone unit="*" /> <p>Ризван-бег је чинио све што год је могао, да му мати буде задовољн |
b n="92" /> <pb n="93" /> <p>Ризван-бег је чинио све што велика сила и још веће богаство могу д |
о, снахо!{S} Не ваља се светити јер Бог је казао: освета је моја!«</p> <p>»Па то му се Бог ето |
раг у моју младост и у срећно доба, кад је црква Св. Јована појала.{S} Боже благи! кад се сетим |
идљиву девојку, или стидљива момка, кад је у колу.{S} А стидљивост и чедност баш требају свакој |
скривио није.{S} Он је служио цара, кад је тукао цареве отпаднике, који цару рају опадају, а ко |
а не чу.{S} И опет јој то поновише, кад је султанија тихо руком дотакну.</p> <p>»А? шта велиш?« |
и рубац.{S} А овде не рече ни речи, кад је Кизлар-ага и Капу-ага заогрнуше као неким кафтаном о |
гу оковану у злато као евангеље.{S} Кад је опази, он поче да чита гласно, реч по реч: »Освета.. |
лево раме склопив трепавице.{S} Па кад је тако, по јаничарском обичају, показао како је готов |
срцу никада опраштала нисам.{S} Али кад је мене Бог милостиви оволиком радошћу данас благослови |
о, чисто тепајући јој, запљускивали кад је море на тишини сунцем успавано било, а опет бесно у |
; »баш нека и отац Никодије запамти кад је наш Иво први пут понео котлић!«</p> <milestone unit= |
га је тешки терет претискао.{S} Тек кад је уведе за руку у кућу, и кад виде оца Миленкова у кра |
д плача пољуби га у руку.{S} Стојан кад је виде онако порушену и сузну, не могаше ни речи да пр |
а је из села Лежимира у Топлици.{S} Сад је све то искао да му се опет разговетно каже, и онда с |
" /> <p>Ризван-бег је чинио све што год је могао, да му мати буде задовољна.</p> <p>Свакога пон |
што год има у мене женске родбине, све је то поклонима и митом подизао да ме као кошуту хајком |
острети, и нешто крпа и тканица.{S} Све је то оставила поред невољника, заједно с крчагом тазе |
се кроз танки сунчев препланак.{S} Све је на њој било чисто, и све јој тако приличаше да је би |
Св. Јована, Санџак-бег од Прокупља даде је на поклон Хусејин-аги.{S} Хусејин, јуначан Јаничар а |
рак натраг.{S} Гавран пољуби земљу, где је мало час њена нога стајала, па зајеча: »Иконијо, Бог |
причала шта је видела у Јерусалиму, где је као девојчица од дванајест година <pb n="82" /> била |
коније!{S} Ево је овде!« И показаше где је.</p> <p>А Иконији се смрче и одсекоше јој се ноге.{S |
а а високог раста.</p> <p>Како је и где је најмлађа кћи царева видела младог Силиктара, то само |
»Пусти ме, оче Никодије, да целивам где је царска рука царско име исписала!«</p> <p>И Иконија с |
да се онда као богаљ баци у пећину где је оставку предигао, па да се ту остави да од глади и ж |
е, и кроз она вратанца од седефа одведе је унутра у харем.</p> <milestone unit="*" /> <p>У прос |
воју радост.{S} Витороги вођ оваца виде је оздо са паше, па заблеја и два и три пута и пође пра |
уд си пошла, шта си намислила!« прекиде је Хусејин! »Хајде да се полази; далеко је везиров кона |
е ништа! та сласт за кратко траје Слађе је да је из дана у дан гледаш како се вије као кукавица |
колена и загази у поток.</p> <p>Подиђе је милина од студене воде.{S} Ко зна можда је и студену |
и има адет у царевој земљи.{S} Најтеже је раји и до срца је боли, кад цар сваке седме године п |
ао и она у њега.{S} После јој приђе узе је за руку и рече јој српски само једну реч:</p> <p>»Се |
пусте да њих, као најмилије госте, које је икада у своме животу имала, двори на овај велики дан |
још једнако живе очи.{S} На лицу, које је сад вазда бледо било, владаше сад мирна збиља, а исп |
ој жени, доброј и смерној, од суза које је Бог ову цркву и саградио, како јутрос праведно рече |
велику једну сребрну синију, наместиле је на осмоугли столац од седефа пред султанијом и Икони |
{S} Ево ме да се патим у пећини, одакле је моја грешност као поток потекла.{S} И ево ми се он к |
миње као једно добро и светло име докле је год народа српског.{S} И треба тако.{S} А сад браћо |
ања и опсенарских престава.{S} Најживље је Иконија запамтила прво вече и често би о њему и прич |
е:</p> <p>»Од толиких радости којима ме је Алах (нека му је слава!) обасуо, ова данас није најм |
го и дуго да заборавим поглед, којим ме је твоја мати погледала кад на земљу паде.{S} Ево и сад |
ш!{S} Ово је твоја кућа.{S} Пре него ме је цар (коме нека се слава без краја множи!) обасуо мил |
ерњи је био Гавран Ракетић.{S} Молио ме је да ти говорим да за њега пођеш!«</p> <p>»Да чудна ли |
дизасмо децу у овом вилајету.{S} Време је да проберемо јуначко семе за царску ордију!« Препадо |
ича. »Пре ће бити да му се сотона, коме је он душу за аспре продао, осветио.{S} Бог се друкчије |
седи старац Јанко из села Јабуке, коме је било преко деведесет година, узе реч:</p> <p>»Аман, |
ако је ружа нарицала за. славујем, коме је срце од силног прижељкивања препукло.{S} Млада султа |
то усијаним камењем из потока, на коме је Иконију из прикривка гледао; да се онда као богаљ ба |
једног сточића од сребрне срме, на коме је стајао кристални бокал са црвеним шербетом; а на лев |
евојке која је од младога момка, о коме је у тајности свога срца на јави слатке снове сневала, |
ким колима старога чича Симу.{S} С њоме је дошла и њена сестра од тетке, Макрена, с мужем и дец |
од богате плени цариградске.{S} У томе је двору он <pb n="54" /> искупљао око себе и частио пе |
нека цркне!« рече Иконија горко. »Мене је он на црње муке метнуо; он је видео муку за неколико |
а Св. Јована узгред запленише.{S} И пре је од ње слушао да се мајка Ризванова звала Иконија, и |
који све види и све зна?!«</p> <p>»Пре је давно умрла него да је жива«, прихвати Хусејин. »Кау |
је на потоку Липовици пречекао, најпре је лепо молио, а најпосле у великој срдњи попретио да ћ |
а га махнув руком, узабра ружу, принесе је к уснама својим, па је онда задену испод конђе у сво |
ањем као да је свака од олова; протресе је мало као да је зобница са зобљу, промумла некакве ре |
рђем град порушили и цркву запалили, те је после велики војвода Раде Облачић оправив цркву, неш |
кодије искочи напред и стаде пред њу те је заклони од Турака.</p> <p>»Беже!« поче калуђер; »има |
»Ти си, мајко, сетна невесела?« упитаће је једнога дана Ризван. »Да ти није што криво од кога у |
иђе те да га загрли.</p> <p>Око црквице је била поширока порта, обрасла ниском а густом травом; |
з ње <pb n="85" /> једну змију, пресече је па се начинише две, дохвати једну и опет је пресече |
ше је дуго и дуго, и очевидно не могаше је познати..</p> <p>Кад му она после кратког времена оп |
с муком и полагано отвори очи, гледаше је дуго и дуго, и очевидно не могаше је познати..</p> < |
жене и изведоше је из цркве; попрскаше је хладном водом и дадоше јој гутљај ракије, те се брзо |
је.</p> <p>»Како си ме познала?« питаше је.</p> <p>»Кад сам те на подне с царем видела, почела |
ше.</p> <p>»Требаш ли нас што?« упиташе је.</p> <p>»Ево не могу да тренем!{S} Цело ми оно вечер |
њу.{S} И учинише јој по вољи и оставише је да стоји близу зачеља од совре.{S} Много је била бле |
ознадоше да није мртва.</p> <p>Положише је у волујска кола на меку подлогу од тек покошене трав |
цркви.{S} Притрчаше јој жене и изведоше је из цркве; попрскаше је хладном водом и дадоше јој гу |
г цвећа и мајкине душице.{S} И одвезоше је кући у Лежимир.</p> </div> <pb n="33" /> <div type=" |
> <pb n="83" /> <p>У харему дочекале би је ките од робињица све лепше од лепших, клањале би јој |
е сагибала да је и скуте љуби.{S} Ту би је ћехаја-кадуна и још једна' дворанка узеле под мишке, |
а мисао.{S} Извади ружу из косе, пољуби је и пусти је низ воду: </p> <pb n="18" /> <p>»Ја сам б |
си.</p> <p>Он јој дохвати руку и пољуби је.</p> <p>»Како си ме познала?« питаше је.</p> <p>»Кад |
и рубинима богато ишаране.{S} На глави је носио златан шлем, обавијен танком белом чалмом, из |
распитај за њу.{S} Ако је жива, доведи је амо; ако је умрла, подај сиротињи хиљаду аспри и саг |
кама испод оне старе крушке.{S} Иконији је сад мало било што гости Макрену и њеног Марка, него |
си ... божји... анђео!«</p> <p>Иконији је срце било пуно тегобе, па ни једне речи не проговори |
треба цару!« прихвати Хусејин-ага, који је као сваки Јаничар српски говорио. »Биће да треба цар |
твоја задужбина, а на славу Бога, који је један и исти и Мусломанима и каурима!«</p> <p>»Хвали |
елики везир и зет султана Мехмеда, који је Цариград освојио.{S} Сазидао га је благом, које му ј |
војом окренула на оног несрећника, који је сву ту беду причинио. »Нека га, нека још на овоме св |
беже, прозреле би одмах Оџаковића, који је рођен да буде велики човек.{S} Ја сам твој човек, и |
води свој народ, и како је народ, који је веран остао прелазећи кроз долину смрти, нашао, да г |
кута до огњишта, стари чича Симо, који је ретко кад шта говорио, на велико чудо Иконије и њени |
добра чини.{S} Нека је слава Богу, који је дао да има доброта женска!«</p> </div> <pb n="51" /> |
је био поочим Иконијином Миленку, који је у његовој чети хајдуковао, па је и Иконију снахом зв |
е видела у Кајиру где су је гусари који је на мору заробише, најпре на продају изнели. </p> <p> |
ронесоше се сабором као да се овај који је мало час онако весео био, у велико гробље претворио |
е запалила буктињу да разгања мрак који је нас, бедни српски народ притиснуо.{S} Њено ће име да |
се мучим да прочитам овај рисовуљ који је још цар Душан дао нашој цркви.{S} Па сам ти на невољ |
"23" /> <p>Две недеље после дана у који је мали Иван постао манастирско ђаче, дошао је Ивањ дан |
ленци и са сребрном тицом на штапу који је у руци држао.</p> <p>Иконија се јутрос упорно против |
акбар !...{S} Алах акбар !...{S} Велики је Бог!«</p> <p>Ризван метну оно парче рукава у своја н |
и!«</p> <p>»Жена и није свуда жена, али је мати свуда мати!« рече Хусејин благо. »Није то <pb n |
ло ни педесет <pb n="60" /> година, али је од туге и од невоље пре времена оседила.{S} Према гу |
евак.{S} Она се маши да га подигне, али је Иконија нагло прихвати за руку и викну: »Не, кћери ц |
а њ и поклон, малечак и сиротињски, али је у мога везира срце велико и господско, па ће да га п |
а би кадра била царевину да уздрма; али је грехота да луда раја једнога дана узаман гине и да т |
тући <pb n="30" /> се с Турцима.{S} Али је сад на сабору мало ко имао секиру а још мање косу.{S |
ником и ни на што пожалила није.{S} Али је из дана у дан бивала све невеселија.{S} Тек би се са |
а опет бесно у њу грували и пребацивали је млазовима од беле пене, кад се море ричући рвало с в |
ену као да није сељанка родила; Бога ми је ево сад лепша од сваке девојке у свој Топлици; а вре |
гослови Свети владико!« Еј, Боже, да ми је онда да твој отац устане из гроба, па да те види, па |
најсрећнији дан мога живота.{S} Бог ми је дао да доживим радост да видим да ова црква опет про |
о о мени?«</p> <p>»Јесте, брате, све ми је казао, и ако ништа у томе новога није било!«</p> <p> |
ју, да се мало прихвате.</p> <p>»Све ми је Бог преко молитава мојих и преко очекивања мојих исп |
{S} Ја сам луда женска глава, а срце ми је уцвељено и отровано; али ти си хладна и паметна мушк |
осети шта су паклене муке, он, који ми је живој срце ишчупао, сунце ми помрчао и живот ми заго |
амо вас молим за брзу смрт.{S} Мозак ми је узаврео од вриске жена и прштања манастирског пожара |
о хоћу, молим се Богу по српски, чак ми је донео од некуд стару икону богородице; живим ти без |
рости!) умирао од тешких рана, рекао ми је: »Иконијо, гледај то наше јадно дете!{S} Дај га оцу |
а плаче; »Не бојим се ништа!{S} Него ми је .... жао овог нашег шарова и гарова, како ће они без |
Вала ћу ти поочиме, све казати и ако ми је зазор за по нешто, и ако се за друго опет бојим да д |
и ја падох сотони у наруч.{S} Колико ми је дотле мила била, толико је од тога часа омрзнух.{S} |
</p> <pb n="38" /> <p>»То је оно што ми је зазор попричати, али видим није инако већ да ти све |
отвори.</p> <p>У том тренутку растрезни је из бунила нов врисак њеног детета : »Нано, не дај ме |
S} Иконија није ни знала.</p> <p>Гркињи је било право име Агапија, али су је у харему, као роби |
рисаба«, што значи »Зорка«; Арбанашкињи је било име Петрија, а у харему су јој дали име »Ђулбах |
тигнемо на вечерњу«.</p> <p>»На вечерњи је био Гавран Ракетић.{S} Молио ме је да ти говорим да |
стретне одеће једну прљаву кесу, отвори је, и извуче из ње <pb n="85" /> једну змију, пресече ј |
о.{S} Сад не квари ништа да знаш: да ти је завичај Сирф-вилајет и да ти је мати кауркиња.{S} Ал |
: да ти је завичај Сирф-вилајет и да ти је мати кауркиња.{S} Али каква кауркиња?{S} Сељанка са |
што, што би те заболело, а видим да ти је срце болећиво.{S} Него не треба да те боли, и немаш |
ем!« предузе за тим да говори. »Када ти је отац (Бог да му душу прости!) умирао од тешких рана, |
а њему да опростим.{S} Гавране, нека ти је проста од мене свака моја суза, свака моја мука, сва |
а мука, сва моја туга и невоља; нека ти је од мене све просто и пред Богом и пред људма!»</p> < |
патос, па викаше у глас: »Слава нека ти је Господе Боже, што ме грешника пушташ у цркву, коју с |
него се нашалих и рекох цвету: боље ти је на бистром потоку него на пустој глави удовице.{S} И |
p>»Казуј све право по истини, о мање ти је!« ободраваше кнез Гаврана.</p> <p>»И хоћу кнеже!« ре |
е зулове у свога синчића: »Ето, тако ти је отац говорио.{S} Тако је исто говорио и оцу Никодију |
Авај мени!{S} Аман, мајко, казуј што ти је?«</p> <p>»Бојим се, било би дуго да ти све казујем.{ |
ноге.{S} Приђе к својој матери, дохвати је за обе руке и рече узбуђено:</p> <p>»Што ми то, мајк |
ако приличаше да је било мило погледати је.{S} Била је млада; највише да јој је било двадесет и |
било би дуго да ти све казујем.{S} Нити је право да кажем ма што, што би те заболело, а видим д |
ће, бурунџук кошуљу, нит’ је ткана нити је предена, већ од суха злата исплетена, на кошуљу чели |
ани.{S} Ево се још нису утрле сузе нити је заћутало уздисање овог јадног народа за децом, коју |
.</p> <p>Везир јој миловаше руку, пусти је мало да се исплаче, па је онда тихо запита:</p> <p>» |
Извади ружу из косе, пољуби је и пусти је низ воду: </p> <pb n="18" /> <p>»Ја сам боља од бумб |
е ћошака и малих конака.{S} По најлепши је био један, саграђен сасвим близу обале морске, али н |
њски срећна.{S} Чинило би јој се да јој је свака тица певачица неки род, свако лепо дрво неки п |
ти је.{S} Била је млада; највише да јој је било двадесет и пет година.{S} Преко рамена носила ј |
г клира и у име сиротиње раје, нека јој је вечна хвала!{S} Немам речи... и које речи имам ево м |
е кадифе са златним ширитом.{S} Кад јој је црни Кизлар-ага приступио, она се само сва стресе и |
великом џадом, па и да би с неруке јој је и много заходно, а посна посла у Св. Јована а мршава |
и на њену службу и дању и ноћу, дао јој је из харема своје жене једну Гркињу из Солуна и једну |
једне младе матере, која види како јој је јединче пошло путем среће и славе?{S} Иконији се чин |
довољно да нахвали Иконији, колико јој је стари Јаничар добар. »Бога ми«, рече, »носи ме као м |
на њу да му просто исприча све што јој је тешко.</p> <p>»Па добро, ево да ти све и кажем:</p> |
долину, има једна мала заравањ на којој је стајао и појао малени стародревни манастир Св. Јован |
е ударати у главу буџом једном, у којој је било пола оке јексера усађено, па онда дугим и уским |
веду.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тек је сунце било отскочило за једно копље, а цело се село |
то гору пред светим иконама.</p> <p>Тек је било подне превалило и весеље се на све стране најле |
сле и да је брани од сваке напасти, док је год жив.{S} Везир му преда берат, којим га цар утврђ |
и узела нарицати за својим дететом, док је снага не изда и сузе не угуше.{S} Па онда би пала у |
ок Липовицу.</p> <pb n="16" /> <p>Поток је био поширок добра три хвата а дубок по средини око д |
ади без мене!{S} Збогом сад, и нека вам је Бог и Свети Јован свима на помоћи!«</p> </div> <pb n |
ошли, и послужићемо вас са свим што нам је Бог дао а са радосним срцем, како и треба да служимо |
патријара имам по сили власти коју нам је Бог дао, и са вером у источник неисцрпне милости кој |
м у источник неисцрпне милости коју нам је Господ Исус Христос отворио, ја ћу да ти читам опрош |
лама.{S} Живи ланац од Јаничара с муком је издржавао ове таласе од људи, да не запљусну онај от |
бдела између живота и смрти.{S} Већином је била у неком бунилу.{S} Смирила би се за мало и дошл |
свету кроз гусле говоре. </p> <p>Стојан је дошао право дому некадашњег свога посинка.{S} Икониј |
му донесе крчаг воде са извора, Гавран је замоли, да му га дода да се напије.{S} Кад се добро |
ирасте, требаће доста година.{S} Гавран је истина мало чудновате ћуди, али биће да су га завидљ |
оји се зове:{S} Аденистан.</p> <p>Чувен је био са лепоте многих својих ћошака растурених по луг |
/> <p>Пред полазак из Једрена, Хусејин је имао дуг разговор са својом кадуном, која је била је |
таром пријатељу Хусејин-аги.{S} Хусејин је дао везиру своју поштену јуначку реч, да ће да чува |
пошта на земљу као мртва.</p> <p>Арапин је гледаше за неколико тренутака, па онда скочи с коња, |
ко. »Мене је он на црње муке метнуо; он је видео муку за неколико часова па свршио, а ја остах |
еколико хајдука оружаних до зуба.{S} Он је био поочим Иконијином Миленку, који је у његовој чет |
Миленко цару ништа скривио није.{S} Он је служио цара, кад је тукао цареве отпаднике, који цар |
с мрком тиквицом о левом бедру, подигао је у вис крст од сувог шумског грања, па се намрштио и |
а крила расклопише.{S} Иза врата стојао је и с једне и с друге стране по један лав од црног угл |
сти.{S} Између сваке две девојке стојао је осмоугли сточић од седефа, а на сваком од њих по јед |
ну: поздравље ти од оца Никодија, нашао је у Јерусалиму српску цркву св. Саве и краља Милутина, |
али Иван постао манастирско ђаче, дошао је Ивањ дан, празник цркве св. Јована.</p> <p>Већ у очи |
а преноће у цркви и око цркве.{S} Слабо је ко и спавао.{S} Певало се поред ватре уз гусле, прич |
шта учиних и од себе и од вас.{S} Право је да ме уморите!«</p> <p>Гавран паде на колена и поче |
за Гаврану како суд нађе.</p> <p>»Право је« викну Гавран; »само вас молим за брзу смрт.{S} Моза |
овикаше неке жене: »Ево Иконије!{S} Ево је овде!« И показаше где је.</p> <p>А Иконији се смрче |
њу у грлу... немам речи да опишем какво је велико добро овим своме народу учинила.{S} Није само |
ма показа на своје дете.</p> <p>»Е, ово је моје добро ђаче!« рече ведро отац Никодије. »Ако пођ |
, да се на далеко чуло: »Свети оче, ово је данас најсрећнији дан мога живота.{S} Бог ми је дао |
Лала, већ да поред мене седнеш!{S} Ово је твоја кућа.{S} Пре него ме је цар (коме нека се слав |
Смукове видети, то је тек нешто, а ово је тек шала!«</p> <p>У том дервиш подиже у вис своју ка |
мртве оживи! .{S}Јес, није вајде, и ово је лепо, није да није лепо, баш је много лепо!{S} Али о |
Беже!« рече отац Никодије одважно. »Ово је дете ђаче манастирско.{S} Никада до сада наш честити |
ћу да јој за њену душу вечно гори, него је запалила буктињу да разгања мрак који је нас, бедни |
а стоји близу зачеља од совре.{S} Много је била бледа и <pb n="106" /> уморна.{S} Овда и онда п |
другој страни од црквених врата, седео је на земљи богаљ Гавран.{S} Свет нагрнуо око ње и с је |
у.{S} Али Гавран бејаше још жив.{S} Био је оседио, у лицу поцрнио и вукао би се четвороношке од |
зир беше очевидно и сам узбуђен.{S} Био је сав блед, и на трећем кораку стаде и гледаше онако и |
ђу Турцима са стравом проносило.{S} Био је висок и личан човек; кроз мрки препланак од сунца пр |
хи-баша на дивном арапском коњу.{S} Био је одевен као и друге спахије само што је се из његовог |
вога перја.{S} Застор његовог седла био је од зелене кадифе златом и бисером извезен.{S} Узенги |
љна.</p> <p>Свакога понедеоника долазио је сам лично да је види, и да с њоме поседи мало на шар |
енистан«.</p> <p>Султан Ибраим поклонио је Аденистан своме зету Ризван-бегу, кад му је кћер Меј |
високом вранцу Ага јаничарски.{S} Носио је кунтуш од зеленог атлаза опточен широким первазом од |
но погледати, а тешко је било казати ко је грђи од кога. »Нека Бог сачува свакога да их и у <pb |
ом и шкргутну зубма; »ај, да га знам ко је тај, коме не треба да се вера по шипрагу те да види |
кали него што је.{S} А најпосле жено ко је без греха и без махне?{S} Главно је што видим да се |
се нешто, да л’ је моја мати жива«, Ако је жива, па се мучи у сиротињи док ја газим по свили и |
сама на овоме свету уцвељена била, ако је добро ово што учиних, нека је за здравље моме Иви ак |
наказива па заврши: »Оче Никодије, ако је усаветујеш те пристане, ево од мене прилога Светоме |
двадесет и толико година отео, жив; ако је жив, биће да је, као и отац што му беше, јуначког ср |
њу.{S} Ако је жива, доведи је амо; ако је умрла, подај сиротињи хиљаду аспри и сагради чесму у |
а, рече Господ!« Мишљаше о томе.{S} Ако је истина да је Бог казао, онда је грешно што људи отим |
село које знаш, распитај за њу.{S} Ако је жива, доведи је амо; ако је умрла, подај сиротињи хи |
друго него једна проста жена, која ако је и видела нешто мало среће, то јој није дуго потрајал |
младо пастирче, сељаче једно, коме ако је било највише осам година, Дуваше у незграпно издељан |
ом иконостасу у Вилиндару.</p> <p>И ако је Хусејин-ага из везирове кесе плаћао све мајсторе, Ик |
учиних, нека је за здравље моме Иви ако је у животу, а нека му је за душу ако у животу није!«</ |
анини.{S} Опет сама себи говораше: »Ако је тако, онда не ваља оно што село учини!«</p> <p>И дру |
тави Гавран уздахнув тешко; »Ето, овако је било.{S} Не смем да призивљем Бога и Св. Јована за ј |
ц Никодије. »Ако пође тако и даље, како је пошао, ако слуша и учи како је почео, ето једнога да |
Јерусалиму, па нам узгред причаше, како је тамо наишао на једног старца Србина калуђера и с њим |
усијано камење под колена метали, како је најпосле обамр’о, и како су га ваља да већ мртва, од |
гледати на оној лепој летњој ноћи, како је народ прекрилио био порту око цркве, па се ућутао је |
ио да му жиле потколенице не пеку, како је запомагао и од бола рикао кад су му усијано камење п |
небом, а славуји у слободи певаху, како је слатко ропсто љубави.{S} На једној од главних стаза, |
а четвороношке пузи, и да га чује: како је куми Богом и Св. Јованом да му да кап воде, јер сав |
есном зиду у женској цркви испише: како је црква обновљена заузимањем »Иконије, матере Ризвана |
ча Сими све шта је и како је било: како је Гавран из гласа кумио да му жиле потколенице не пеку |
S} Певали су неку перзијску песму: како је ружа нарицала за. славујем, коме је срце од силног п |
и улеме из све турске царевине.{S} Како је Махмуд-паша, као песник носио име »Адени«, то се и њ |
Па онда би пала у бунило, бунцала како је Иван постао пастир стада божјег, како носи сребрну ш |
ем!«</p> <p>И онда Иконија исприча како је Гавран одавно облетао око ње, како ју је просио и пр |
ми чиниш толико, колико ваљада од како је царевине ни један син, дошав до силе и госпоштине ни |
Стојан јој рече да му исприча све како је било.{S} Иконија узе да прича све по реду, па кад до |
дра па рече;</p> <p>»Ти памтиш све како је било !?{S} Док си био наш уста у Сарају, никад ми ни |
морадоше јој попустити, и написаше како је желела.</p> <p>Село посла људе своје у Пећ патријару |
је Бог по некад води свој народ, и како је народ, који је веран остао прелазећи кроз долину смр |
росио и преко жена и преко људи, и како је покренуо чак и оца Никодија да јој говори, како ју ј |
у како од те воде јача вид очњи, и како је чак некаки слепац прогледао кад се поред великих мол |
ра, Кад калуђери чуше све шта је и како је било, препадоше се и не смедоше му читати опроштајне |
е Иконији и Чича Сими све шта је и како је било: како је Гавран из гласа кумио да му жиле потко |
послао био.{S} Казаше јој шта је и како је.</p> <p>Иконији се стеже срце и за један тренут пост |
ш, кад наши гуслари стану казивати како је некада у нас било!{S} Вала ако није и лепше било, ни |
е, срце јој живље закуца.{S} Осети како је обузе нека нежна раздраганост.{S} Чињаше јој се ова |
ље, како је пошао, ако слуша и учи како је почео, ето једнога дана од твоје куће владика цркви! |
помаже него, онако стар и немоћан како је, само ти одмаже.{S} А док ти мали Иво за помоћ прира |
о, по јаничарском обичају, показао како је готов да за цара положи главу на пањ да се сече, онд |
и помишљао да може да изађе на ово како је изашло! да ће робље да се одводи, да ће крв да се пр |
него добро и праведно.{S} Ти видиш како је, а ја само да ти кажем, да баш онда, кад ме придигош |
ког струка а високог раста.</p> <p>Како је и где је најмлађа кћи царева видела младог Силиктара |
осподство, ја се мишљах: еј, Боже, тако је то и у нас било док имадосмо своје цареве!{S} Да ти |
о су је у харем допратили били.{S} Тако је и било, само што је сад ваљада стотину дечака, са ша |
, ако јој га султан не поклони.{S} Тако је Ризван-бег постао зет царев, везир царев и господар |
»Ето, тако ти је отац говорио.{S} Тако је исто говорио и оцу Никодију кад га је овај причестио |
ти сад после ове веселе Џумбусаре (тако је почела да зове Ђулбахару) причај нам о оном старцу у |
је Хусејин! »Хајде да се полази; далеко је везиров конак.«</p> <milestone unit="*" /> <p>Икониј |
ало заносећи, али тек српски.{S} Колико је било танких робињица и брзоногих дечака од 12 година |
ојим се не би ни на једног дошло колико је право!{S} Не, не, свети оче, толико се изумила нисам |
S} Колико ми је дотле мила била, толико је од тога часа омрзнух.{S} Мишљах да је предсретнем, п |
освету његову!{S} Пред прве певце малко је заспала.{S} Али се брзо тргла, јер јој се приснило д |
} Било их је страшно погледати, а тешко је било казати ко је грђи од кога. »Нека Бог сачува сва |
обнови цркву св. Јована.</p> <p>Требало је пуно две године да се грађевина са свим доврши и да |
ђу свака два поморанџина дрвета,стојало је привезано златним ланчићима а на сребрним пречагама |
анину к пећини Гаврановој.</p> <p>Имало је скоро сахат хода до пећине.{S} Док на једном извору |
и женско, и старо и младо предусретало је »стрину Иконију с љубављу и поштовањем.{S} На весеља |
овини, под великим једним грмом, седело је младо пастирче, сељаче једно, коме ако је било најви |
>У пространоме перивоју Аденистана било је по више ћошака и малих конака.{S} По најлепши је био |
лимунова и неранџи.{S} Међу дрвљем било је намештено хиљаду великих кавезова са птицама свакоја |
ју.{S} У пространоме парку његовом било је грмова са Балкана, четинара с Дурмитора, јасенова с |
јка све ове јадне сиротиње!« »Е вредило је да прођеш кроз све твоје муке, кад си овакав дан дож |
опланку са сочном зеленом травом, пасло је стадо оваца.{S} У хладовини, под великим једним грмо |
ођ чети. »Не бој се рајо!{S} Казуј само је ли овде Иконија из Лежимира, удовица Миленка хајдука |
јо!« викну Турчин. »Сваки разговор само је дангуба и ваша штета.{S} Пустите да с миром носимо т |
ко је без греха и без махне?{S} Главно је што видим да се тобом много занео; а после, газда је |
, једва је јадно моје ђаче носи!{S} Ено је даде попу Василију, који за десном певницом глас вод |
сплакале па плачи!{S} Ех, Бого мој, оно је било појање да мртве оживи! .{S}Јес, није вајде, и о |
онда окрете мени и рече: »Лепо је, лепо је!{S} Ове иконе баш као у Вилиндару!{S} Него хајде сад |
ма па се онда окрете мени и рече: »Лепо је, лепо је!{S} Ове иконе баш као у Вилиндару!{S} Него |
енило.{S} Чича Сима је давно умро, умро је и стари кнез и већи део оних домаћина што судише Гав |
се плашила нисам!{S} Смукове видети, то је тек нешто, а ово је тек шала!«</p> <p>У том дервиш п |
»Иконије, матере Ризвана везира«.{S} То је тако и само везир желио да буде.{S} Али ту Иконија, |
котина једна, да га Бог убије!{S} Па то је он!{S} А, чекај скоте један!« викну Стојан пун јарос |
ће из груди да искочи!«</p> <p>»Е па то је!« узе мудра Макрена да тумачи. »Синоћ смо о оцу Нико |
тио да ће га запамтити. _</p> <p>»Па то је он, скотина једна, да га Бог убије!{S} Па то је он!{ |
јеков, амин!« </p> <pb n="100" /> <p>То је био несрећни Гавран, кога је Иконија дала донети из |
естро моја«, рече ми отац Никодије; »то је, видиш, српски цар Лазар саградио овде за своје Србе |
н од варница. </p> <pb n="38" /> <p>»То је оно што ми је зазор попричати, али видим није инако |
смрти.{S} Овде сам међу својима, а ето је се црква из урвина дигла и пропојала!«</p> <p>Икониј |
дну очима и веђама показав на дете, што је очевидно значило, да има нешто што не може пред дете |
ни могла да разговетније каже оно, што је мислила.{S} Султанија помисли да овај нешто магловит |
чај нам о оном старцу у Јерусалиму, што је био заспао па се пробудио тек после осамдесет година |
о иза једне тополе, и гледах је:{S} Што је дуже гледах, све се више губих.{S} Рекох себи: »ову |
и даће Бог да је на добро као и све што је на добро испало!«</p> <p>»Нека буде у свему како Бог |
идело се како се сав топи од милине што је подесио бар оно, што пада на три прва корака.{S} Про |
десно то на лево; као тешкајући се што је то све било па прошло.</p> <p>У том уђоше у дворану |
ала се у груди, чупала своје косе и што је грло доносило викаше непрекидно: »Аман вам Турци, ос |
и његовој окретности има захвалити што је турско оружје победило.{S} По повратку с војне, султ |
агог камења гледати није дала, него што је то приличило новоме Силиктар-аги, сиво-оком Ризван-б |
ивци и пакосници више извикали него што је.{S} А најпосле жено ко је без греха и без махне?{S} |
атили били.{S} Тако је и било, само што је сад ваљада стотину дечака, са шареним фењерима ишло, |
је одевен као и друге спахије само што је се из његовог белог турбана, уз златни шлем, извијал |
арвља!{S} Па ти ниси видела баш оно што је најлепше!{S} А лепо сви они прођоше мимо тебе а испр |
етом, а везала сам се заветом за то што је то тако воља божја била.{S} Ето, ви’ш, не може!«</p> |
да с пуно поноса казује, као нешто што је сама видела, па јој се очи разгореше а лице засветли |
за облаке!«</p> <p>»Бог и душа, сврнуо је с памети!« повикаше неки из гомиле.</p> <p>»Шта сврн |
за сиротињу српску, и кад се дигао, чуо је из олтара разговетно ове речи: »Не дај се Србине!«</ |
х те да си царев везир!«</p> <p>»Па зар је несрећа бити царев везир?« упита везир с осмехом.</p |
а знају за завичај и за родбину.{S} Цар је њихов родитељ, шатор је њихов завичај <pb n="58" /> |
ти цар није одводио ђаке из цркава, јер је још на Косову Султан Бајазит дао своју царску реч ра |
и да се црква изнутра испише.{S} Везир је пратио својој мајци из Солуна неке мајсторе и зограф |
султанију снаху твоју!»</p> <p>И везир је узе за руку као неко дете, и кроз она вратанца од се |
tone unit="*" /> <pb n="98" /> <p>Везир је купио био од Осман-аге прокупачког Лежимир и још три |
м ћилимима, чоси и кадифи.</p> <p>Везир је овај дивни мали конак дао својој мајци Иконији да у |
родбину.{S} Цар је њихов родитељ, шатор је њихов завичај <pb n="58" /> а јунаку је доста да у с |
у нас не би звало да је игра.{S} У нас је, и кад се весели и кад се тугује, све као моба.{S} И |
а се начинише две, дохвати једну и опет је пресече и опет се начинише две, тек за тили часак по |
е Гавран одавно облетао око ње, како ју је просио и преко жена и преко људи, и како је покренуо |
к и оца Никодија да јој говори, како ју је на потоку Липовици пречекао, најпре је лепо молио, а |
ван-бег знају.{S} Али тек Мејрима, коју је Султан као најлепше и најбистрије своје дете мазио, |
ника, заједно с крчагом тазе воде, коју је у планини захитила.{S} И сада је Гавран не могаше по |
ресама, и са сниском белом конђом, коју је низ образе с грлом везивао црни као кадифени рубац.{ |
био над дугачком једном листином, коју је на столу развио био.{S} Наместио био на нос велике н |
неку причу из »Четрдесет везира,« коју је у харему научила и, као и по неку досетку Насрадин-х |
жене, па с њима дође и Иконија, по коју је кнез већ послао био.{S} Казаше јој шта је и како је. |
је њихов завичај <pb n="58" /> а јунаку је доста да у сабљи својој има сестру.{S} Ти си царев в |
бегове и на све паше.</p> <p>У Прокупљу је већ сазнао да је Иконија жива.</p> <p>Једнога дана о |
ка све то поклони светоме Јовану, да му је свећа пред свецем, не би ли га од лудости избавио!«< |
ам Гавран причаше народу озбиљно: да му је Бог послао анђела, који га је бистром водом расхлади |
ве.{S} Наместила се иза њега тако да му је могла на ухо да шапутне кад се чита евангеље, кад се |
спод!«</p> <p>У самој ствари Иконија му је сваке Суботе обилазила његову живу гробницу и односи |
гу!{S} По његовој смо се вољи — нека му је слава! — данас састали да се, до његове воље, више н |
вље моме Иви ако је у животу, а нека му је за душу ако у животу није!«</p> <p>Сутра дан, опет п |
иких радости којима ме је Алах (нека му је слава!) обасуо, ова данас није најмања!{S} О, мој до |
по средини око две стопе.{S} Бистра му је вода струјила преко чистог горског шљунка тихо ромор |
денистан своме зету Ризван-бегу, кад му је кћер Мејриму за жену дао.{S} Ризван-бег се, као врло |
етом и са још десетак коњаника, које му је санџак-бег од Топлице дао, и са једном арабом, покри |
војио.{S} Сазидао га је благом, које му је дошло као његов део од богате плени цариградске.{S} |
те у тој шкољки затварао бисер, који му је султан Мехемед у својој најмлађој сестри поклонио би |
ом расхладио и вином напојио, и који му је проговорио само ове неколике речи: »Освета је моја, |
p> <p>Звао се »Седефли-шкољка.« Доњи му је кат био од белог мрамора, а горњи од стакла и резано |
и толико од крупног мерџана.{S} Коњ му је на глави носио белу, у сребрно лале утврђену перјани |
не бејаше ни пушака ни пиштоља, него му је ваљало тојагама, врљикама, секирама и косама тући <p |
па је и Иконију снахом звао.{S} Било му је око шесдесет година, а већ петнајест година како се |
> била, и шта је видела у Кајиру где су је гусари који је на мору заробише, најпре на продају и |
ркињи је било право име Агапија, али су је у харему, као робињу, звали »Нурисаба«, што значи »З |
опет у њен конак отпрате онако, како су је у харем допратили били.{S} Тако је и било, само што |
би се десила болест или смрт у кући, ту је Иконија била прва да помогне и саветом и радом, и да |
оних се мало иза једне тополе, и гледах је:{S} Што је дуже гледах, све се више губих.{S} Рекох |
д оставе.{S} Али све узаман!{S} Дочеках је с ову страну Липавице; видох је <pb n="42" /> како г |
, јуначан Јаничар а пуки сиромах, одмах је узе себи за жену и од милости прозва је »Шекер-Мара« |
<pb n="42" /> како гази поток; заклињах је да ме не убија.{S} Она ме одгурну, и ја падох сотони |
и, да ти се не освети Бог!« Не послушах је.{S} Како знате она умре на пречац, а ја остах сам.{S |
шапатом помињући имена оних за које их је <pb n="11" /> палила, упути Иву како да положи босиљ |
други голе сабље димискије.{S} Било их је страшно погледати, а тешко је било казати ко је грђи |
народ ка цркви у гомилу.{S} Страшно их је било погледати: разиграли беху коње у кратке скокове |
иле од злата а тако и дизгини, са којих је висило на свакој страни по дванајест кита од дробног |
етно, проговори неколико речи, од којих је неке Икокија познала да су турске.</p> <p>Кад стигош |
поте ових девојачких груди, испод којих је нежно материнско срце на смрт рањено било.</p> <p>У |
кроз решетку доле на улицу.{S} Иза њих је стајао стари Јаничар озбиљан и смеран.</p> <p>»Ево А |
м опсекох плочу са свих страна, подигох је не без муке.{S} Испод ње беху две ћерамиде, испод ће |
Дочеках је с ову страну Липавице; видох је <pb n="42" /> како гази поток; заклињах је да ме не |
, и ово је лепо, није да није лепо, баш је много лепо!{S} Али оно да је да султанија чује!{S} Е |
: »је ли да је лепа песма?«</p> <p>»Баш је лепа!« одговори Иконија; »Много лепа!{S} Занела ме ч |
те за то не пита!« рече Турчин преко. »Је ли тај мали твој син?«</p> <p>»Јесте честити беже!« |
сна пробудила.</p> <p>»Султанија пита: »је ли да је лепа песма?«</p> <p>»Баш је лепа!« одговори |
ле дужег ћутања Гавран ће рећи:</p> <p>»Је л’ ти калуђер говорио што о мени?«</p> <p>»Јесте, бр |
оуцима цркве царске да остану!«</p> <p>»Је ли то баш царски рисовуљ?« упита Иконија радознало и |
у цркви поје и читају дванајест великих јеванђеља.{S} Многи се старци заплакаше.</p> <p>Иконија |
развила била.{S} Из луга, с оне стране, један кос звиждаше некакве значке као да у металну пишт |
<p>У џбуну поред кога Иконија стојаше, један бумбар облеташе једну петолисну бледу ружу, која |
рак даље.{S} Али им се најпосле досади, Један од њих положи главу међу шапе, шикну на нос тешки |
Међу дивним дворовима на Боспору, има - један који се зове:{S} Аденистан.</p> <p>Чувен је био с |
азише да једна сељанка трчи за њима.{S} Један се Арапин одвоји од чете па појаха натраг њој у с |
е таванице и лепо беше погледати их.{S} Један паде на софу, између султаније и Иконије и спусти |
{S} Али каква црква!{S} Из темеља па за један аршин све о самог црвеног мерџана; па онда зидови |
о је.</p> <p>Иконији се стеже срце и за један тренут поста беља од креча на дувару од суднице.{ |
лету скаменише, тако засташе лебдећи за један часак само на једном нокту.{S} Султанија опет <pb |
вега - извади из једног свиленог завоја један старински златан новац као млетачки цекин.</p> <p |
дворанке поновише за њом: »Аферим!!« На један миг, оне две шербет-девојке крочише к певачицама |
<p>Па онда изађе из воде, посади се на један пањ под најближом тополом, обриса се једним белим |
и често би о њему и причала.</p> <p>На један знак султаније, Кизлар-ага уведе унутра једног де |
ака удари све у ногу, а оно као да игра један момак и једна девојка.{S} Па не знаш шта је лепше |
о се забадава око манастира, док дотрча један инок да нам каже: дође човек и рече: спалише Турц |
а!«</p> <p>»Не бој се рајо!« викну млад један Турчин с отвореним и човечним лицем, који очевидн |
неколико момака.</p> <p>Иконија подиже један крај платна, којим арњеви беху покривени, па викн |
оја задужбина, а на славу Бога, који је један и исти и Мусломанима и каурима!«</p> <p>»Хвалим т |
нема душе и није човек.{S} Иди од мене један нечовече!«</p> <p>»Вала, жено, запамтићеш ти мене |
ло, владаше сад мирна збиља, а испод ње један тихи али тек видљив нанос дубоке туге.{S} И мушко |
вијено; размота ту шамију, извади из ње један румени јаглук посут шљокицама сребрним и златним; |
рно лице; око углова од усана станио се један тих једва приметан осмех.</p> <p>Са те две сузе и |
бије!{S} Па то је он!{S} А, чекај скоте један!« викну Стојан пун јарости, па одмах посла људе д |
исплазио.{S} Иконија извади из шаренице један убрус, добро га покваси водом из крчага, положи г |
полагано домиле до ње.{S} Она се одмаче један корак натраг.{S} Гавран пољуби земљу, где је мало |
у и саградио, како јутрос праведно рече један страшни грешник, а сада примљени и опроштени пока |
ао у Јерусалим, па тамо и преминуо рече један други калуђер.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутр |
; а у руци ношаше велику киту босиљка и један слив жутога воска.</p> <p>Кад изађе онако весела |
о, колико ваљада од како је царевине ни један син, дошав до силе и госпоштине није учинио за св |
о шећерлему.{S} Кад већ не оста више ни један, онда високи дервиш поче да се смањује а у исто в |
е, јави се у конаку новога везира стари један Јаничар.{S} Каза капуџи-баши да се зове Хусејин, |
сти, издиже се на прсти и једва дохвати један крајичак од кожне листине да пољуби.</p> <p>. »Па |
нога паса па у његов силав задену танак један черкески нож, којега златне корице беху посуте см |
могао, да га је иза оне решетке гледао један Јаничар.</p> <p>Наиђе за тим једна гомила кадија, |
а и малих конака.{S} По најлепши је био један, саграђен сасвим близу обале морске, али не баш в |
стојао је и с једне и с друге стране по један лав од црног углачаног мрамора.{S} Од њих, па даљ |
еће голуб за голубом, носећи у кљуну по један струк ђурђевка.{S} Читиво јато облеташе испод зла |
нда поведе све за руку; пређосмо бистар један поточић, па онда кроз неко смиље изађосмо у једну |
од игре и милина од свирке стопиле се у један шербет, који новом жеђи стару жеђ гаси, да жеђ ни |
p>Иконија је за рана одвела чича Симу у један сто одмах до преграде, која одваја женску од мушк |
од узбуђености, које од умора, клону у један сто у женској цркви.{S} Притрчаше јој жене и изве |
још три села у околини, начинио од њих један тимар и дао га своме старом пријатељу Хусејин-аги |
на једну то на другу страну.{S} Комарац један облеташе њено милокрвно лице и зујаше јој некакву |
Аранђеловим!«</p> <p>Гавран заиска још један гутљај ракије, повуче добро из једне чутурице, ко |
, моја нано, не дај ме Турцима!«</p> <p>Један га Турчин дохвати десном руком и силно тргну, а у |
а беше пробила зелену рудину.</p> <p>На једанпут се оба пса подигоше на ноге; ућулише ушима; ок |
ножевима, и како јој отеше Иву, она од једанпут заћута; замисли се нешто дубоко, дохвати се об |
ве стране најлепше загрејало, кад се од једаред кола раскидоше; умукнуше и свирке и песме.{S} С |
ише и одступише натраг.{S} Хусејин-ага, једва стиже да Иконији прозбори: »Иди само са Шекер-кад |
чима промицаше као нека шарена гунгула, једва спазила између позлаћених клобука Пејика и високи |
а и изнесе неку књигу!{S} Ја колика је, једва је јадно моје ђаче носи!{S} Ено је даде попу Васи |
шуми.{S} Муње цепаху громове око мене, једва жив утекох у пећину.{S} Не могах изаћи од кијамет |
аго, не замериш, а и цар да ми опрости, једва би смела рећи да га видох!«</p> <p>»Их, како јадн |
а је тако богато златом извезена, да је једва овде и онде кроз гроздове и грање од злата кадифа |
ко суда, која је дотле била мирна да је једва дихала, сада се уздрма као тежак талас, па с вико |
аше баш као да се нешто препала била, и једва дихаше.{S} Као да јој све мисли, све срце, сва ду |
смишљено прекрсти, издиже се на прсти и једва дохвати један крајичак од кожне листине да пољуби |
рилио био порту око цркве, па се ућутао једва дише, само да чује, како калуђери и попови у цркв |
око углова од усана станио се један тих једва приметан осмех.</p> <p>Са те две сузе и са тим ти |
{S} Ја сам твој човек, и што имам хлеба једем га у царево и у твоје здравље.{S} Слушам шта сеља |
дне младе матере, која види како јој је јединче пошло путем среће и славе?{S} Иконији се чинило |
лепо лице његово.</p> <p>»Мајкино мило јединче!« замуца Иконија тихо и очи јој засузише. </p> |
ло, убите мене несретњицу, оставте само јединче моје.«</p> <p>Али Турци и ако не касаху, опет о |
ног сахтијана.{S} Па онда <pb n="69" /> једна мања чета шејика потомака Мухамедових, са великим |
луком и свакојаком другом ђаконијом.{S} Једна би се висока и танкострука девојка — с црном косо |
а је девојка.</p> <p>Опет јој дође нова једна мисао.{S} Извади ружу из косе, пољуби је и пусти |
и царевом везиру, али што ће усред тога једна проста и стара Супкиња сељанка?{S} Као мува кад п |
манастира у небо дизаше.{S} Опазише да једна сељанка трчи за њима.{S} Један се Арапин одвоји о |
ом изађе из шумарице на чистину сељанка једна, повисока, танкострука, смеђе косе, граорастих оч |
азговор са својом кадуном, која је била једна од оних девојака, што их Турци на сабору код мана |
, која се спушта у топличку долину, има једна мала заравањ на којој је стајао и појао малени ст |
рокупље. »У нашем селу,« рекох му, »има једна млада удовица тобож сељанка, а није него од старо |
и час доћи. </p> <p>Ту су обе кадуне на једна врата изашле, а на другој страни Кизлар-ага отвор |
и се крије по шипрагу да види како жена једна гази поток, нема образа људског, и човек који сме |
ба а до мога гроба!{S} Нека га, скотина једна!»</p> <p>Из свога кута до огњишта, стари чича Сим |
у пећину баце.</p> <p>»Нека га, скотина једна, нека цркне!« рече Иконија горко. »Мене је он на |
памтити. _</p> <p>»Па то је он, скотина једна, да га Бог убије!{S} Па то је он!{S} А, чекај ско |
а плоча с излизаним натписом; иза цркве једна лепа стара липа и клупа испод ње; неколико корача |
од сивог сукна доле на под, а змије све једна преко друге навалише да се у њу као у неко гњездо |
ла: да му се у конаку манастирском даде једна ћелијца при земљи да у њој до смрти станује.</p> |
испунио«, рече Иконија; »али ми остаде једна жеља на празно.{S} Мислила сам, како би лепо било |
вара плаве доламе.</p> <p>Па онда наиђе Једна чета Јаничара на коњима, са црвеним доламама повр |
о мени њега покажи!«</p> <p>У том прође једна чета чауша са шиљастим црвеним капама од сукна, з |
црвени конци беху још једнако живе боје Једна страна ове крпе не беше порубљена; из ње вишаху к |
.</p> <p>Јутрења и литургија служише се једна за другом.</p> <p>Иконија је за рана одвела чича |
о, а зверад ће му кости глодати !« рече једна комшијница.</p> <p>»Не знамо ми то!« прихвати чич |
и цареви, аферим!«</p> <p>За њима иђаше једна чета »Бостанџија« одевених и наоружаних онако као |
прозору једна постара српска сељанка и једна још млада и прилично угојена жена по турски одеве |
у ногу, а оно као да игра један момак и једна девојка.{S} Па не знаш шта је лепше погледати: да |
пре Агапију па онда и Петрију, бризну и једна и друга у гласно јецање.{S} Агапија јој паде око |
у сребро заливене.</p> <p>Па онда удари једна кита Спахија коњаника.{S} Не зна човек шта пре да |
е, а на другој страни Кизлар-ага отвори једна по ниска вратанца од седефа и пусти унутра младог |
едао један Јаничар.</p> <p>Наиђе за тим једна гомила кадија, хоџа и улема, са белим турбанима, |
ног сточића с бокалом са жутим шербетом једна исто тако велика и танкострука млада девојка са б |
и једно ни друго!{S} Шта сам друго него једна проста жена, која ако је и видела нешто мало срећ |
од њих по једна кита од зумбула или по једна кита црвеног каранфила.{S} Милина је била погледа |
сточић од седефа, а на сваком од њих по једна кита од зумбула или по једна кита црвеног каранфи |
ма уморити.</p> <p>Неко из гомиле, и то једна жена помену најпре двојици тројици око себе, а ов |
ела је иза шимширове решетке на прозору једна постара српска сељанка и једна још млада и прилич |
е љуби.{S} Ту би је ћехаја-кадуна и још једна' дворанка узеле под мишке, па је увеле у велику д |
и оно вечерашње <pb n="89" /> чудо игра једнако пред очима.{S} Истом се мислим, вратим у цркву, |
узбуђена, бледа и замишљена.{S} Гледаше једнако за њим: срце јој лупаше баш као да се нешто пре |
е покажу где нежна милина девојачка још једнако тихо снева снове невиности.{S} Између сваке две |
чудновато пристајаху њене крупне и још једнако живе очи.{S} На лицу, које је сад вазда бледо б |
ркве.{S} Тргох се из сна, а срце ми још једнако лупаше као да хоће из груди да искочи!«</p> <p> |
енио, али плави и црвени конци беху још једнако живе боје Једна страна ове крпе не беше порубље |
ну доламу, по долами троје токе сјајне, једне вите а друге салите, а на трећим гује исплетене, |
ама бели платно.{S} Склоних се мало иза једне тополе, и гледах је:{S} Што је дуже гледах, све с |
Али каква кауркиња?{S} Сељанка са очима једне хасеки-кадуне!{S} Кад те очупах од ње, она паде, |
рећнији од Иконије.</p> <p>Шта је срећа једне девојке која је од младога момка, о коме је у тај |
окрете главу, па се удуби у посматрање једне пчеле, која задовољно певајући облеташе мајкину д |
оквиру, па се кроз њих удубио у срицање једне речи, коју добро беше притиснуо прстом да му се к |
ш у цркву, коју си ти сам од суза добре једне жене саградио!«</p> <p>За њим иђаше игуман водећи |
ази једној, која се извијаше уз брдо из једне удоље; њушка им задркта како за неколико тренућа |
ош један гутљај ракије, повуче добро из једне чутурице, коју му дадоше па онда поче:</p> <p>»Ка |
Иконији је срце било пуно тегобе, па ни једне речи не проговори.{S} Остави поред њега крчаг с в |
сва моја сетност долази од луде памети једне старе и просте жене!«</p> <p>Ризван навали на њу |
у мајке, — шта је та срећа према срећи једне младе матере, која види како јој је јединче пошло |
вића I.{S} II. ...{S} 3.-</p> <p>Злочин једне свекрве ...{S} 1.50 </p> <p>Женска Рука ...{S} 4. |
и вукао би се четвороношке од пећине до једне колибе, коју му на једном брежуљку а у сувоти под |
ом као сунце греје.{S} Али ето, у место једне грудве снега, пала је на мене планина од леда и п |
упна пуцад као грудве од бисера.{S} А с једне и друге стране поред певница стоје патријарси и в |
м ћилимовима.{S} Дуж целог ходника, и с једне и с друге стране, поређало се око педесет младих |
расклопише.{S} Иза врата стојао је и с једне и с друге стране по један лав од црног углачаног |
огаљ Гавран.{S} Свет нагрнуо око ње и с једне и с друге стране.{S} Вичу јој: »Е, Бог те благосл |
амог сребра.{S} Поред њега корачаху и с једне и с друге стране по шест красних момака, у јанича |
вима; о седла од црвене кадифе беху и с једне и с друге стране обешени округли сребрни штитови |
елина.{S} Иза њих су стојали поређани с једне и с друге стране по шест црних и шест белих евнух |
у зубима носе голе јатагане, а у рукама једни криве димискије а други гвоздене топузе.</p> <p>И |
пружали су се редови од Арапа, од којих једни држаху сребрне наџаке, а други голе сабље димиски |
ан пањ под најближом тополом, обриса се једним белим убрусом, навуче брзо чарапе, обује опанке |
на све стране.</p> <p>Међу тим су Турци једним ударом буздована оборили оца Никодија, и рашчист |
тадо оваца.{S} У хладовини, под великим једним грмом, седело је младо пастирче, сељаче једно, к |
челу између оба ока амајлију са крупним једним смарагдом, око кога се савијало три низа од алем |
, па се голим рукама дохвати у коштац с једним Турчином.</p> <p>Диже се просто урнебес од вике, |
ришима и сребра, а седла им покривена у једних жутом, а у других љубичастом чохом, по којој се |
*" /> <p>Тек је сунце било отскочило за једно копље, а цело се село искупило пред судницом.</p> |
ог листа са сребрнастом поставом.{S} На једно двеста корачаји од конака, пружала се обалом огра |
де да темена, него му по турски паде на једно па на друго раме, и рече:</p> <p>»Од толиких радо |
обрну се према мени и показа штаком на једно место маховином покривено.{S} Па онда додирну ист |
шу, кад не бих казала, да је твоја жена једно добро дете и праве царске милости према мени, про |
поток, па <pb n="17" /> одатле три пута једно за другим, и то све јаче и јаче и све брже и брже |
грмом, седело је младо пастирче, сељаче једно, коме ако је било највише осам година, Дуваше у н |
и онда пођоше.{S} Однесоше малог Иву и једно десетак девојака, које тужно запомагаху и кукаху. |
у.{S} Размота саде-свилу и из ње извади једно парче врло танког платна.{S} На једном крају то п |
{S} Друго није!«</p> <p>»Хвала Богу, ни једно ни друго!{S} Шта сам друго него једна проста жена |
ће име да се <pb n="107" /> помиње као једно добро и светло име докле је год народа српског.{S |
последњих година.{S} Него пошљи по ово једно!{S} Ако уцвелиш кога, биће само једну жену.{S} Пл |
ве књиге у Франкистан писале.</p> <p>Но једно месец дана после те свадбе, јави се у конаку ново |
Сељанка не одговори одмах, него даде по једно парченце погаче шарову и гарову, надроби скроб у |
штета.{S} Пустите да с миром носимо то једно дете, те да не буде горе, много горе!«</p> <p>»Бе |
и овом дрвљу са зрелим родом и цветом у једно исто време, или оним великим и шареним тицама са |
га дома господара, бојим се не би ни на једног дошло колико је право!{S} Не, не, свети оче, тол |
узгред причаше, како је тамо наишао на једног старца Србина калуђера и с њиме се добро упознао |
ика и високих перјаница Солака, Турчина једног у годинама, са три црне перјанице на белој чалми |
знак султаније, Кизлар-ага уведе унутра једног дервиша, високог, сувоњавог, црне масти и дуге ц |
ле се народ највише савијаше око старог једног богаља, који сав сед као овца, а мрк у лицу као |
ном крају од ћилима пред софом, а поред једног сточића од сребрне срме, на коме је стајао крист |
ђинђувама.{S} И поврх свега - извади из једног свиленог завоја један старински златан новац као |
уб за голубом падаше му на рамена, а он једног по једног гуташе као шећерлему.{S} Кад већ не ос |
лањамо и ви који се крстите, имамо само једног и истог Бога.{S} Немој да плачеш!{S} Немој да гр |
{S} Цар има пуно везира; ја имађах само једног сина!«</p> <p>»Ни моја вера ни моје везирстро,« |
бом падаше му на рамена, а он једног по једног гуташе као шећерлему.{S} Кад већ не оста више ни |
ајлепше и најбистрије своје дете мазио, једнога дана кад јој цар помену о удадби, просто и јасн |
} Коњушари, све по два на <pb n="68" /> једнога коња, беху одевени у црвену чоху са високим црв |
ех мало, али још не сврнух с памети.{S} Једнога дана случајно ударих на поток Липавицу, и видех |
Светоме Јовану, не би ли ти помогао, да једнога дана ти из његове цркве изнесеш свећу боље срећ |
да уздрма; али је грехота да луда раја једнога дана узаман гине и да ти с њоме муку мучиш.{S} |
Кад стигоше пред лепо изрезана врата од једнога двора, у коме се низови од белог и руменог мрам |
си, мајко, сетна невесела?« упитаће је једнога дана Ризван. »Да ти није што криво од кога у мо |
шао, ако слуша и учи како је почео, ето једнога дана од твоје куће владика цркви!«</p> <p>Чича |
е већ сазнао да је Иконија жива.</p> <p>Једнога дана он са својом четом и са још десетак коњани |
ху, како је слатко ропсто љубави.{S} На једној од главних стаза, које су од великог дворца води |
упило пред судницом.</p> <p>У зачељу на једној клупици, посадио се био харамбаша Стојан са кнез |
глави.</p> <milestone unit="*" /> <p>На једној косини копаоника, која се спушта у топличку доли |
оге; ућулише ушима; окренуше се к стази једној, која се извијаше уз брдо из једне удоље; њушка |
66" /> <p>Сад су њих две седеле на софи једној под прозором, па вириле кроз решетку доле на ули |
дванаесторо дечака, све по четворица у једној врсти.{S} Беху обучени они у првом реду у жутој, |
па је заједно са Шекер-кадуном остави у једној са врло богато застрвеном софом.{S} Мало час па |
вив цркву, нешто ћелија и трапезарију у једној страни старих зидина подигао.</p> <p>Вечерње се |
џамију прође.</p> <p>На горњем спрату у једној двокатној кући, седела је иза шимширове решетке |
и једно парче врло танког платна.{S} На једном крају то парче беше опточено шареним везом, у ко |
е скоро сахат хода до пећине.{S} Док на једном извору у шуми наточи крчаг водом и док стиже пре |
засташе лебдећи за један часак само на једном нокту.{S} Султанија опет <pb n="88" /> својим ср |
е од пећине до једне колибе, коју му на једном брежуљку а у сувоти подигоше сељаци.{S} У томе, |
d>ИКОНИЈА, ВЕЗИРОВА МАЈКА.</head> <p>На једном пропланку са сочном зеленом травом, пасло је ста |
е му је санџак-бег од Топлице дао, и са једном арабом, покривеном зеленим шаторским платном, па |
појала.{S} Боже благи! кад се сетим кад једном дођоше калуђери из Пећи с патријарковим ђацима п |
наместили разастрв костретне поњаве под једном дивљом крушком.{S} Донели су пуно котарица са св |
мог јадног свршетка.</p> <p>»Затече ме једном, пре седам година олуј у сред наше планине.{S} З |
град са четири куле на четири краја, и једном главном и највишом на средини западнога зида, кр |
ножем пробадати своје мишице а великом једном иглом прошивати усне своје.{S} Згрози се султани |
та од лалета.</p> <p>Иза њих на високом једном анадолијском хату јабучасте боје, јахаше леп мла |
камилавком, прегнуо се био над дугачком једном листином, коју је на столу развио био.{S} Намест |
ом на коју се долази од манастира тихом једном зеленом косом, пружило се џбуње од леске, вињаге |
и, па се онда узе ударати у главу буџом једном, у којој је било пола оке јексера усађено, па он |
нама стари отац Никодије.{S} Поменух то једном поодавна Хусејин-аги, а он јави везиру, а везир |
се други народ причешћивао, дотле се у једном куту цркве црни Гавран исповедаше тројици калуђе |
крсти па уђе унутра.</p> <p>Гавран се у једном куту савио беше у клупче па тешко дихаше.{S} Ват |
ила и још веће богаство могу да помогну једном добром сину, да матери својој засведочи своје ве |
поклонила!{S} Ај« гракну Гавран, тресну једном грозном псовком и шкргутну зубма; »ај, да га зна |
S} Одвеза опанке, скиде чарапе, веза их једном врпцом све заједно, и устаде.{S} Падоше јој погл |
јо! овако се више не може.{S} Данас ћеш једном твојом речју да од мене начиниш срећна и добра ч |
и извади из шаренице једну белу погачу, једну румену јабуку, пар шарених чарапа и пар рукавица, |
отвори је, и извуче из ње <pb n="85" /> једну змију, пресече је па се начинише две, дохвати јед |
у, која сад потера касом и брзо зађе за једну шумарицу.</p> <p>Није дуго постојало, па гомилица |
ох се ближе!« поче Стојан посадив се на једну клупицу поред чича Симе; »Шта ћеш?{S} Људи нас хв |
рла, чу вику свога детета; подиже се на једну руку, и збуњено погледаше око себе, <pb n="31" /> |
о, благо, готово смерно погледаше то на једну то на другу страну.{S} А његов Јабучило, као да с |
о и дуго.{S} Преврташе се немирно то на једну то на другу страну.{S} Комарац један облеташе њен |
и пет година.{S} Преко рамена носила је једну шареницу, у којој се надметаху редом све дугине б |
и ноћу, дао јој је из харема своје жене једну Гркињу из Солуна и једну Арбанашкињу из Скадра.{S |
а извади из своје горње костретне одеће једну прљаву кесу, отвори је, и извуче из ње <pb n="85" |
> <p>Иконија ћутећки извади из шаренице једну белу погачу, једну румену јабуку, пар шарених чар |
Иконија стојаше, један бумбар облеташе једну петолисну бледу ружу, која се истом из пупољка ра |
огачу, отвори једну застругу скорупа, и једну мању са ситном сољу и рече маломе: »Иво, дете мој |
ема своје жене једну Гркињу из Солуна и једну Арбанашкињу из Скадра.{S} Обе су говориле српски, |
{S} Две робињице донесу једну сребрну и једну златну кадионицу, баце у њу алоје и још неке инди |
људског, и човек који сме тако да беди једну жену, како ти мене бедиш, нема душе и није човек. |
цу.{S} Извади белу једну погачу, отвори једну застругу скорупа, и једну мању са ситном сољу и р |
пресече је па се начинише две, дохвати једну и опет је пресече и опет се начинише две, тек за |
и да отму моје срце од тебе.{S} Ја имам једну матер.{S} И ја и ти, и ми који клањамо и ви који |
држали су на широким прсима Јабучиловим једну велику звезду од рубина са полумесецом од алем-ка |
о једно!{S} Ако уцвелиш кога, биће само једну жену.{S} Плакаће, па ће се окренути, наћи мужа и |
е узе је за руку и рече јој српски само једну реч:</p> <p>»Седи!«</p> <p>Она седе не проговарај |
уге пушке на раменима, а за калпаком по једну дрвену кашику.</p> <p>Хусејину мило беше да их гл |
ука и сира, привеза је себи на плећа; у једну руку узе чутурицу с вином, а у другу крчаг и — по |
ару!{S} Него хајде сад да те ја водим у једну другу српску цркву!« Па ме онда поведе све за рук |
чић, па онда кроз неко смиље изађосмо у једну дивну башту.{S} Сунце грануло па обасјало цвеће, |
и јаче и све брже и брже, одзвижда нову једну своју нумеру.</p> <p>»Шта ли ми ти то казујеш?{S} |
<pb n="47" /> као овца, па чита велику једну књигу оковану у злато као евангеље.{S} Кад је опа |
</p> <p>Тада би робињице донеле велику једну сребрну синију, наместиле је на осмоугли столац о |
и одмах отвори шареницу.{S} Извади белу једну погачу, отвори једну застругу скорупа, и једну ма |
зору, Иконија је однела у пећину стару једну поњаву од кострети, и нешто крпа и тканица.{S} Св |
е у дну дворане.{S} Две робињице донесу једну сребрну и једну златну кадионицу, баце у њу алоје |
е да је близу свитање.{S} Узе у торбицу једну погачу, црна лука и сира, привеза је себи на плећ |
и о оставама па сам себи у сну испричах једну такву гатку.« Него опет копкало ме да видим има л |
. </p> <pb n="59" /> <p>Пред полазак из Једрена, Хусејин је имао дуг разговор са својом кадуном |
ија Доганџија које чувају стари Сарај у Једрену, и да је дошао у Стамбол само зато, да са царев |
усејин мирно и поуздано.{S} Кад чусмо у Једрену, рекох орта-баши:{S} Знао сам да ће да буде.{S} |
ху трговачки и царски бродови разапетим једрилима као џиновске утве грдосије.</p> <p>Сама ћошка |
први пут уђе унутра, подухвати га нека језа као да је ушао у гробницу.{S} Али чим му се очи ма |
.{S} Ватра му беше подузела образе; сув језик беше исплазио.{S} Иконија извади из шаренице једа |
.{S} Гаров се ослободи, подиже главу па језиком лазну Иву у образ.</p> <p>»Ето, виш, и гаров те |
ше у праву грмљавину.{S} Кад и последњи јек у даљини издахну, онда Иконија опет зачу самртнички |
буџом једном, у којој је било пола оке јексера усађено, па онда дугим и уским ножем пробадати |
им шалварама.</p> <p>Удари други царски јелек: дванајест вранаца са сребрним рахтовима; о седла |
дмах иза овога проведоше и трећи царски јелек: дванајест као млеко белих арапских хатова, с гус |
така, па онда скочи с коња, раскиде јој јелек, раздра кошуљу на недрима, обнажи јој беле груди |
<pb n="67" /> <p>Иза овог царског првог јелека корачаху у ногу Хербаџије, у скрлетним доламама, |
и паунови по цветноме пољу шећу, и како јелени кроз младо, зелено борје скачу; сама таваница ур |
брна жица беше извезла свакојако цвеће; јелеци махом од црвене и зелене кадифе златом богато из |
ој царевини чуда причаху, и о којима су јелчије читаве књиге у Франкистан писале.</p> <p>Но јед |
придевени, са жутим шалварама и црвеним јеменијама.{S} Носили су ханџаре за црвеним силавима, д |
смем да призивљем Бога и Св. Јована за јемце, али ми верујте, да нисам ни помишљао да може да |
ао завирим у цркву и лепо видим, где на јеном престолу, десно од олтара, седи цар Лазар, чисто |
естити цар није одводио ђаке из цркава, јер је још на Косову Султан Бајазит дао своју царску ре |
малко је заспала.{S} Али се брзо тргла, јер јој се приснило да види Гаврана како као корњача че |
мојте ме више мучити!{S} Волим вас обе, јер видим да сте добре душе; али не могу да волим служб |
ком то би.{S} Ваља да вам испричам све, јер по из даље иде почетак овог мог јадног свршетка.</p |
Богом и Св. Јованом да му да кап воде, јер сав гори од жеђи.</p> <p>Сутра дан Иконија је радил |
хранила и вином појила горске хајдуке, јер нас сиротињу од силеџија, царевих одметника, бране. |
ићеш рају, а велика ти фајда бити неће, јер су махом крџава деца у сиротиње од последњих година |
онај извор иза цркве, те умиваше лице, јер бабе причаху како од те воде јача вид очњи, и како |
S} Јесте, видим да не треба да те боли, јер биће да сва моја сетност долази од луде памети једн |
{S} И сада је Гавран не могаше познати, јер још трајаше ватра у његовој глави и магла у његовим |
кла.{S} И ево ми се он кроз тебе свети, јер ми кроз тебе добра чини.{S} Нека је слава Богу, кој |
света тајна, кад треба да се прекрсти, јер старац нит добро виђаше нит добро чујаше.</p> <p>Те |
.{S} Није ме страх да пред цара изидем, јер знам у цара је правда.{S} Њему ћу слободно да призн |
би ти царев везир и кад цар не би хтео, јер то тако стоји у твојој звезди записано!« рече Хусеј |
амо молим суд да се уморим брзом смрћу, јер муке које ме стегоше, не могу да сносим!«</p> <p>»К |
а то тако, снахо!{S} Не ваља се светити јер Бог је казао: освета је моја!«</p> <p>»Па то му се |
се литургија служи; а за више не питај јер више ни у мене нема!«</p> <p>»Хвалимо те Боже! куд |
с њиме!« причаше тај што га је видео; »јер иде гологлав и босоног по шуми, грува се у прса и ж |
научиш књигу и летургију, онда ђакон па јеромонах, па мало по мало па игуман, па ко зна чедо мо |
, и посла уместо себе игумана Дечанског Јеротија.</p> <p>И дође игуман Јеротије са шест калуђер |
ечанског Јеротија.</p> <p>И дође игуман Јеротије са шест калуђера, и дођоше попови из Топлице, |
него одоше у олтар и казаше све игуману Јеротију.{S} Изађе и сам игуман у пуној одежди па рече |
ја сам слушао, да је Никодије отишао у Јерусалим, па тамо и преминуо рече један други калуђер. |
ови запеваше танким грлом нешто о новом Јерусалиму, а оно се <pb n="87" /> свима диже коса на г |
у изнели. </p> <p>Ове Агапијине приче о Јерусалиму, о гробу Христовом,, о чудесима чудотворних |
ације, који се враћаше из поклоненија у Јерусалиму, па нам узгред причаше, како је тамо наишао |
би јој Агапија причала шта је видела у Јерусалиму, где је као девојчица од дванајест година <p |
оздравље ти од оца Никодија, нашао је у Јерусалиму српску цркву св. Саве и краља Милутина, и у |
е Ђулбахару) причај нам о оном старцу у Јерусалиму, што је био заспао па се пробудио тек после |
Агапијо, причај нам што о светом граду Јерусалиму!«</p> <p>А Агапија устане, умије се, напије |
оно је било појање да мртве оживи! .{S}Јес, није вајде, и ово је лепо, није да није лепо, баш |
и да ме расплаче.{S} Али ти нећу крити, јесам тужна, и чини ми се да ми се срце почело да камен |
и оче, толико се изумила нисам.{S} А да јесам, ех, право да ти кажем, има других соколова за ко |
, да ти аманет дадем!« А ја рекох: »Баш јесам!« А он онда: »На седамнаестом кораку од прага на |
/p> <p>»Молим те, као оца, као што ми и јеси по Богу отац, светуј га нека ме се махне!{S} Нека |
{S} Не могаше да верује, да је то она. »Јеси ли ти то, Иконијо, или ме очи моје варају?« рече. |
але да смо Соколови.{S} По срцу можда и јесмо, али нит имамо крила нит очију Соколових.{S} Нити |
е разговара!{S} Слушам и ослушкујем.{S} Јест, не може бити друго, него баш говоре.{S} А шта мог |
инух се десном руком за леву мишицу.{S} Јест, бејах будан и то су аспре што се беле!{S} Заграби |
ећање, па се онда опет усправи и рече: »Јест, сад се сетих!{S} Ђаци патријаркови запеваше танки |
није учинио за своју мајку сиротицу.{S} Јесте, видим да не треба да те боли, јер биће да сва мо |
м, жено, згрешио више него Богу!{S} Али јесте, ево видим, Бог ми се свети.{S} Његова освета ниј |
да моје очи и ту светињу виде!«</p> <p>»Јесте, Бога ми, баш царски рисовуљ!« одговори отац Нико |
ти калуђер говорио што о мени?«</p> <p>»Јесте, брате, све ми је казао, и ако ништа у томе новог |
еко. »Је ли тај мали твој син?«</p> <p>»Јесте честити беже!« рече Иконија грцајући; сва се трес |
} Донели су пуно котарица са свакојаким јестивом, и по више већих и мањих чутура, и спремаху се |
етрију, бризну и једна и друга у гласно јецање.{S} Агапија јој паде око врата и просто се зацен |
у отворена уста.</p> <p>Он се устави у јечању; с муком и полагано отвори очи, гледаше је дуго |
ну, не могаше ни речи да прозбори, него јечаше само као да га је тешки терет претискао.{S} Тек |
онда Стојан опет ућута за дуго, и само јечаше, и пусти Иконију да се тихо исплаче. </p> <pb n= |
је био сан, него на јави чу како Гавран јечи : »воде ... воде ... кап воде !«</p> <p>Иконија се |
витим копљем пробада зелену аждају; Св. Јован у мркој камиљој кожи с мрком тиквицом о левом бед |
} Збогом сад, и нека вам је Бог и Свети Јован свима на помоћи!«</p> </div> <pb n="63" /> <div t |
адост и у срећно доба, кад је црква Св. Јована појала.{S} Боже благи! кад се сетим кад једном д |
већ сада ни отац Никодије ни црква Св. Јована не могу без њега да буду.{S} Милина јој беше да |
ми неверица!{S} Од куд ће Турци на Св. Јована и на Лежимир?!{S} Ништа се не чује да царева вој |
то их Турци на сабору код манастира Св. Јована узгред запленише.{S} И пре је од ње слушао да се |
а сиротиња раја на оним урвинама од св. Јована подигне себи нешто црквице!{S} Биће то твојој ма |
ао робињицу заплењену на сабору код Св. Јована, Санџак-бег од Прокупља даде је на поклон Хусеји |
е, дошао је Ивањ дан, празник цркве св. Јована.</p> <p>Већ у очи самог празника искупило се на |
ило.{S} Не смем да призивљем Бога и Св. Јована за јемце, али ми верујте, да нисам ни помишљао д |
е: дође човек и рече: спалише Турци Св. Јована у Топлици и поробише Лежимир!{S} Следи ми се срц |
пожуримо до вечерње да стигнемо до Св. Јована да видимо оца Никодија!«</p> <p>»А што "ћемо там |
и појао малени стародревни манастир Св. Јована.{S} Манастирска је црква била мала, ниска и мрач |
а, која сад већ имађаше сина ђака у Св. Јована, брчкајући се за неколико тренутака у сред бистр |
је и много заходно, а посна посла у Св. Јована а мршава у Лежимиру.{S} Ех шта ћеш остарех и ево |
ар одобрава да Иконија обнови цркву св. Јована.</p> <p>Требало је пуно две године да се грађеви |
а положи босиљак и восак пред икону Св. Јована, па онда с ведром душом и лаким срцем изађе из ц |
ти се, промуца: »Помози ми Боже и Свети Јоване!« па чврсто држећи свога Иву за руку, изађе напр |
и да га чује: како је куми Богом и Св. Јованом да му да кап воде, јер сав гори од жеђи.</p> <p |
е пристане, ево од мене прилога Светоме Јовану пет стотина аспри.{S} Ако не ће, слободно јој ре |
о има, боље нека све то поклони светоме Јовану, да му је свећа пред свецем, не би ли га од лудо |
као испосник; хтедох их послати Светоме Јовану, али умрех пре него послах и пре него наредих.{S |
ти сам овај босиљак и ову свећу Светоме Јовану, не би ли ти помогао, да једнога дана ти из њего |
/p> <p>»Оно исто што рекох мојој стрини Јованци кад ми пре годину дана први пут дође по твојој |
е подаве, ко ће пре да стигне до ње, да јој руку као светињи каквој пољубе.</p> <p>После се нар |
ико год устреба да се црква сагради, да јој се земље, млинови и виногради купе, даћу да се дове |
је само видиш одмах би познао.{S} А да јој видиш синчића од седам година, твоје соколове очи, |
како је покренуо чак и оца Никодија да јој говори, како ју је на потоку Липовици пречекао, нај |
нух.{S} Мишљах да је предсретнем, па да јој бело грло зубма прекољем и да се крви њене напијем. |
ни се кнезу и домаћинима, мољаше све да јој опросте ако се на овом свету видели не би прекрсти |
едне поред Иконијине постеље и почне да јој прича, и прича јој док везирова мајка не падне у ти |
детињски срећна.{S} Чинило би јој се да јој је свака тица певачица неки род, свако лепо дрво не |
} Иза сваке њене речи, обе припадаше да јој скуте целивају, или да прстима дотакну спод под њен |
ледати је.{S} Била је млада; највише да јој је било двадесет и пет година.{S} Преко рамена носи |
ан Бајазит дао своју царску реч раји да јој не дира у цркве и манастире.{S} Ако ти не вермаш ца |
а има нешто што не може пред дететом да јој каже.</p> <p>У порти седоше на клупу испод липе бли |
препала била, и једва дихаше.{S} Као да јој све мисли, све срце, сва душа одоше низ улицу, и са |
да те речи више не говори чича него да јој их ветар доноси из оне пећине у планини.{S} Опет са |
в. Петке, запали га и помоли се Богу да јој помогне.{S} Изађе на двор и виде да је близу свитањ |
учинила.{S} Није само запалила свећу да јој за њену душу вечно гори, него је запалила буктињу д |
гледаше у младе певачице.{S} Султанија јој нешто рече, и Агапија јој преведе; али она не чу.{S |
дна и друга у гласно јецање.{S} Агапија јој паде око врата и просто се заценила била од плача, |
{S} Султанија јој нешто рече, и Агапија јој преведе; али она не чу.{S} И опет јој то поновише, |
целог клира и у име сиротиње раје, нека јој је вечна хвала!{S} Немам речи... и које речи имам е |
ана не могу без њега да буду.{S} Милина јој беше да слуша како Ива прича колико се пута преко д |
азује, као нешто што је сама видела, па јој се очи разгореше а лице засветли; — »Да ти видиш То |
е постеље и почне да јој прича, и прича јој док везирова мајка не падне у тихи сан.</p> </div> |
ди оно парче оцепљена рукава, и показав јој, упита је тихим гласом:</p> <p>»Познајеш ли ово?«</ |
тешке кадифе са златним ширитом.{S} Кад јој је црни Кизлар-ага приступио, она се само сва стрес |
рије своје дете мазио, једнога дана кад јој цар помену о удадби, просто и јасно рече цару, да ј |
усејин. »Кауркиња слабо кад преболе кад јој царева рука срце ишчупа!«</p> <p>»Али ти не знаш да |
које би јој громко зазвечале.{S} И сад јој се чинило, да те речи више не говори чича него да ј |
нак.{S} Све је на њој било чисто, и све јој тако приличаше да је било мило погледати је.{S} Бил |
вети?!{S} А што да ти се освети?« упаде јој Стојан у реч, па се намршти, састави веђе и просипа |
ренутака, па онда скочи с коња, раскиде јој јелек, раздра кошуљу на недрима, обнажи јој беле гр |
дгод великом џадом, па и да би с неруке јој је и много заходно, а посна посла у Св. Јована а мр |
о у Иконију, као и она у њега.{S} После јој приђе узе је за руку и рече јој српски само једну р |
да ишчупа!«</p> <p>Бабе неке дођоше те јој бајаху свака на свој начин.{S} Пети дан Иконија се |
кроб у своју руку, посоли га и пружи те јој га вођко из руке поједе.</p> <p>»Ево да ти кажем!« |
у овој одаји да дочека везира, који ће јој кроз који час доћи. </p> <p>Ту су обе кадуне на јед |
у мирисом, којим шума у зору дише, срце јој живље закуца.{S} Осети како је обузе нека нежна раз |
ишљена.{S} Гледаше једнако за њим: срце јој лупаше баш као да се нешто препала била, и једва ди |
у, па оштро гледаше на улицу.{S} А срце јој поче живље да куца, не знађаше ни сама зашто, мањ а |
село и не мисли!«</p> <p>»Видим!« рече јој Ризван; видим, жудиш за завичајем!«</p> <p>»Не знам |
и, снахо, много говориш за цркву!« рече јој старац тихо, па погледа полагано и застиђено на дес |
} После јој приђе узе је за руку и рече јој српски само једну реч:</p> <p>»Седи!«</p> <p>Она се |
коју је кнез већ послао био.{S} Казаше јој шта је и како је.</p> <p>Иконији се стеже срце и за |
ше сузе и Иконији и од тога часа бијаше јој лакнуло.</p> <p>»Нисам мислила да вас расплачем дец |
н облеташе њено милокрвно лице и зујаше јој некакву дугу а жалостиву песму. »Шта ли ми ти тако |
очи јој се наводнише.</p> <p>Привикаше јој са више страна да каже шта је то друго.</p> <p>»Ево |
у.{S} Умише јој лице ракијом, протрљаше јој слепе очи и руке’ сунуше јој неколико капљи вина у |
бузе нека нежна раздраганост.{S} Чињаше јој се ова шума као нека велика, тамјаном окађена црква |
а, а Петрија клече на ћилим и обасипаше јој руку пољупцима и сузама.{S} Ударише сузе и Иконији |
један сто у женској цркви.{S} Притрчаше јој жене и изведоше је из цркве; попрскаше је хладном в |
ао да је муња ударила.</p> <p>Притрчаше јој игуман и неколики гости у њеној близини, дотрчаше и |
киња наиђе на обамрлу Иконију.{S} Умише јој лице ракијом, протрљаше јој слепе очи и руке’ сунуш |
на овај велики дан за њу.{S} И учинише јој по вољи и оставише је да стоји близу зачеља од совр |
а послуже.</p> <p>Првих дана приступише јој погнуте, са рукама на пафтама од појаса склопљеним. |
е.</p> <p>Неколико жена и људи помогоше јој да се дигне.{S} Међу њима беше и — Гавран Ракетић.{ |
ве; попрскаше је хладном водом и дадоше јој гутљај ракије, те се брзо опорави.{S} Оста у порти |
врпцом све заједно, и устаде.{S} Падоше јој погледи на оног бумбара што облеташе ружу, отера га |
ога Бог да прости!« И најпосле морадоше јој попустити, и написаше како је желела.</p> <p>Село п |
е.</p> <p>А Иконији се смрче и одсекоше јој се ноге.{S} Сва пребледе и за неколико тренутака не |
протрљаше јој слепе очи и руке’ сунуше јој неколико капљи вина у уста. познадоше да није мртва |
ања?!« </p> <pb n="46" /> <p>Па онда би јој се горка туга свом горчином својом окренула на оног |
е могла по целу ноћ да спава, и онда би јој Агапија причала шта је видела у Јерусалиму, где је |
е, па је увеле у велику дворану, где би јој млада султанија изашла пола пута у сретање, претисл |
»Освета је моја, рече Господ!« које би јој громко зазвечале.{S} И сад јој се чинило, да те реч |
обињица све лепше од лепших, клањале би јој се до земље, а нека би се сагибала да је и скуте љу |
главом то на десно то на лево, и тек би јој се по неки тешки уздах из груди откинуо.</p> <p>»Ти |
ала би се детињски срећна.{S} Чинило би јој се да јој је свака тица певачица неки род, свако ле |
све то краћим и тежим дахатом.{S} Груди јој се надимаху као да хоће да прсну.{S} Још неколико к |
јелек, раздра кошуљу на недрима, обнажи јој беле груди и спусти своју гломазну црну шаку на њих |
Он јој тобож помагаше да се дигне, али јој на ухо полагано шапну: »Не рекох ли ти, да ћу ти жи |
ирни морски таласи тихо, чисто тепајући јој, запљускивали кад је море на тишини сунцем успавано |
рчевито задркташе углови од усана и очи јој се наводнише.</p> <p>Привикаше јој са више страна д |
ило јединче!« замуца Иконија тихо и очи јој засузише. </p> <pb n="25" /> <p>Старац трепћући гле |
руком по челу и по образима.{S} И самој јој се очи сузама напунише па грцајући рече:</p> <p>»Шт |
рчао и живот ми загорчао!«</p> <p>У том јој зазвонише речи чича Симине: »Освета је моја, рече Г |
/> <p>Кад се исплака и умири.{S} Стојан јој рече да му исприча све како је било.{S} Иконија узе |
еђу њима беше и — Гавран Ракетић.{S} Он јој тобож помагаше да се дигне, али јој на ухо полагано |
S} Познајем и тебе.{S} Ти си.</p> <p>Он јој дохвати руку и пољуби је.</p> <p>»Како си ме познал |
ње и на њену службу и дању и ноћу, дао јој је из харема своје жене једну Гркињу из Солуна и је |
лушала, да већ не може срећна бити, ако јој га султан не поклони.{S} Тако је Ризван-бег постао |
p>Султанија даде запитати Иконију: како јој се свиди игра девојака из Мисира.</p> <p>»Е, царска |
теше по сабору с голим ножевима, и како јој отеше Иву, она од једанпут заћута; замисли се нешто |
рећи једне младе матере, која види како јој је јединче пошло путем среће и славе?{S} Иконији се |
гаше довољно да нахвали Иконији, колико јој је стари Јаничар добар. »Бога ми«, рече, »носи ме к |
т стотина аспри.{S} Ако не ће, слободно јој реци да ћу од себе чуда учинити, запалићу све што и |
ја ако је и видела нешто мало среће, то јој није дуго потрајало!«</p> <p>»Чујеш ли ме, Иконијо! |
ицу.</p> <p>Иконија је сад у ономе, што јој под очима промицаше као нека шарена гунгула, једва |
вали на њу да му просто исприча све што јој је тешко.</p> <p>»Па добро, ево да ти све и кажем:< |
знађаше ни сама зашто, мањ ако није што јој Хусејин оно онако из ненада викну.</p> <p>Три млада |
о је заспала.{S} Али се брзо тргла, јер јој се приснило да види Гаврана како као корњача четвор |
да Иконија бризну плакати.</p> <p>Везир јој миловаше руку, пусти је мало да се исплаче, па је о |
а јој преведе; али она не чу.{S} И опет јој то поновише, кад је султанија тихо руком дотакну.</ |
згледаше као да је девојка.</p> <p>Опет јој дође нова једна мисао.{S} Извади ружу из косе, пољу |
у дугачку и широку црвену шару, за коју јој духовник рече да је потпис царев.{S} Замоли га да п |
удбину, а она опет њима причаше како су јој сина отели и како се у њеном завичају живи.</p> <p> |
кињи је било име Петрија, а у харему су јој дали име »Ђулбахар« или »пролетња ружа«.{S} Обе су |
они који беху далеко од ње, довикиваху јој: »Ама изиди на горњи праг од цркве, да те сви видим |
ње и с једне и с друге стране.{S} Вичу јој: »Е, Бог те благословио!« »Е, Бог ти дао и овога и |
Врзох се око ње као сенка њена.{S} Слах јој и моју и њену женску родбину.{S} Слах јој и друге у |
ј и моју и њену женску родбину.{S} Слах јој и друге умољенице.{S} Замолих и оца Никодија, и хте |
: »Нано, не дај ме нано!«</p> <p>Одмах јој би јасно шта се збило, па потрча за Турцима.{S} Јур |
валинама цркве исплаче и искука.{S} Још јој није било ни педесет <pb n="60" /> година, али је о |
није и лепше било, није мање!«</p> <p>»Јок вала!« рече поуздано стари Јаничар; »лепше да буде |
стуба увиле се гране од белог и плавог јоргована; загледах боље и пипну прстом, кад оно није п |
рстом, кад оно није природни цвет, него јоргованови цветови начињени од бисера и од драгог каме |
говори:</p> <p>»Што ће мени конак?!{S} Још коју годину, па ће мој конак да буде неколико педљи |
развалинама цркве исплаче и искука.{S} Још јој није било ни педесет <pb n="60" /> година, али |
ој се надимаху као да хоће да прсну.{S} Још неколико корачаја, па се под новим и све то жешћим |
вака два поморанџина дрвета стојаху.{S} Још се већма задивила кад виде како, само што Тутуџи-ба |
је сад на сабору мало ко имао секиру а још мање косу.{S} Турци су имали и пиштоље у кубурама, |
е сузе лед око њега и ево нађосмо да га још имамо!</p> <p>Те вечери обе младе жене испричаше Ик |
памети, велите?« настави Гавран. »Тада још нисам био сврнуо с памети.{S} Пробудих се и најпре |
при пречи »матере Ризвана везира«, дода још: »а подружја Миленка Хајдука, кога Бог да прости!« |
је сву ту беду причинио. »Нека га, нека још на овоме свету осети шта су паклене муке, он, који |
ј, што ћу да ти кажем: остављам ти рока још три дана, не би л’ ти се лудој јал’ поносној памет |
јама Аранђеловим!«</p> <p>Гавран заиска још један гутљај ракије, повуче добро из једне чутурице |
учине покажу где нежна милина девојачка још једнако тихо снева снове невиности.{S} Између сваке |
estone unit="*" /> <p>Да би стигла дома још за видела, Иконија удари преким путем на поток Липо |
ру једна постара српска сељанка и једна још млада и прилично угојена жена по турски одевена.{S} |
> као да се пробудила из тешкога сна па још не може да се прибере.</p> <p>Неколико жена и људи |
лтанија послала своју Ћехаја-кадуну, са још две кадуне и девет робињица уз обичну пратњу црних |
<p>Једнога дана он са својом четом и са још десетак коњаника, које му је санџак-бег од Топлице |
сребрних аспри у гомиле света, који са још ватренијим узвицима за здравље и срећу падишину поч |
д сребрне жице и на белом коњу.{S} Виде још како неки из свите цареве бацаше читаву дажду од ср |
гаштини мало равних има.{S} Зидао га је још Махмуд-паша Михал-оглу, песник, велики везир и зет |
не умре и мољаше се гласно Богу, да је још не позивље на онај свет, док не чује, да је црква о |
мучим да прочитам овај рисовуљ који је још цар Душан дао нашој цркви.{S} Па сам ти на невољи г |
цар није одводио ђаке из цркава, јер је још на Косову Султан Бајазит дао своју царску реч раји |
речи позледише многоме срцу ране, које још не беху зарасле.{S} Кукњава и тужно запевање пронес |
де хоће ли мали свирац крочити најпосле још који корак даље.{S} Али им се најпосле досади, Једа |
лудости избавио!«</p> <p>Поразговара се још мало с оцем Никодијем, посаветова свога синчића да |
рито од белог камена сланика на коме се још познају главе од римских војника.{S} Можда је то би |
као Аџем-оглани и Ич-оглани.{S} Ево се још нису утрле сузе нити је заћутало уздисање овог јадн |
ивикаше други; »има тога мој брајко, те још како!«</p> <p>»Пустите човека, коме се суди, да се |
аше очију с њеног лица, које сад бејаше још лепше како стидљивост и узбуђеност растопише нешто |
то судише Гаврану.{S} Али Гавран бејаше још жив.{S} Био је оседио, у лицу поцрнио и вукао би се |
»Слободно ми се смеј царев везиру!{S} И још ћеш се смејати мојој простоти, само слушај!{S} Прођ |
зван-бег је чинио све што велика сила и још веће богаство могу да помогну једном добром сину, д |
скуте љуби.{S} Ту би је ћехаја-кадуна и још једна' дворанка узеле под мишке, па је увеле у вели |
дну златну кадионицу, баце у њу алоје и још неке индијске мирисе и покадише њима најпре султани |
сом, навуче брзо чарапе, обује опанке и још притврђиваше опуту на левој нози, кад иза ње зашушт |
коси чудновато пристајаху њене крупне и још једнако живе очи.{S} На лицу, које је сад вазда бле |
био од Осман-аге прокупачког Лежимир и још три села у околини, начинио од њих један тимар и да |
редаду Иконију да је води у Стамбол. »И још поручује Санџак-бег«, понављаше кнез, — »без разгов |
х сам.{S} Понех се и побеснех мало, али још не сврнух с памети.{S} Једнога дана случајно ударих |
од цркве.{S} Тргох се из сна, а срце ми још једнако лупаше као да хоће из груди да искочи!«</p> |
на врисну да се на далеко чуло, па само још чвршће пригрли дете своје, и сакриваше га од поглед |
И сада је Гавран не могаше познати, јер још трајаше ватра у његовој глави и магла у његовим очи |
поток Липавицу, и видех Иконију како с још неким женама бели платно.{S} Склоних се мало иза је |
озеленио, али плави и црвени конци беху још једнако живе боје Једна страна ове крпе не беше пор |
о је Гавран одавно облетао око ње, како ју је просио и преко жена и преко људи, и како је покре |
чак и оца Никодија да јој говори, како ју је на потоку Липовици пречекао, најпре је лепо молио |
/p> <p>»Искупили сте се да мене, новога Јуду судите!« рече Гавран мирно.</p> <p>»Признајеш ли д |
; — »Да ти видиш Топлицу Милана, кад се јунак узме да облачи, прво меће, бурунџук кошуљу, нит’ |
евојака, разнобојне свиле, којима су се јунак зумбул и витез каранфил надметали за зрачне погле |
и брци падаху му на рамена као у старих јунака који с онога света овоме свету кроз гусле говоре |
Јабучило, као да се поношаше накитом и јунаком својим, корачаше усталасаним кроком, крешући пр |
шатор је њихов завичај <pb n="58" /> а јунаку је доста да у сабљи својој има сестру.{S} Ти си |
тво свагда давало најлепшем међу младим јунацима турске војске.{S} И сви су Турци признавали, д |
е је на поклон Хусејин-аги.{S} Хусејин, јуначан Јаничар а пуки сиромах, одмах је узе себи за же |
} Најпосле га дохвати, стегну и баци га јуначки своме унуку у котлић.</p> <p>»Их, болан!« приви |
год скоро сагледао мушко око под челом јуначким?«</p> <p>Кос као да је био слетио у шипраг, ко |
аметна мушка глава, а срце ти није само јуначко него добро и праведно.{S} Ти видиш како је, а ј |
овом вилајету.{S} Време је да проберемо јуначко семе за царску ордију!« Препадох се и рекох: »Н |
ив, биће да је, као и отац што му беше, јуначког срца и плаховит на неправду; биће да се цареви |
{S} Хусејин је дао везиру своју поштену јуначку реч, да ће да чува својом сабљом и својом главо |
рстом.{S} Истом данас видим да није све јунаштво знати погинути.{S} Видим е није мање јунаштво |
во знати погинути.{S} Видим е није мање јунаштво живети кроз муке и невоље, и бранити рају сиро |
да л’ коње.{S} Спахије све по лепоти и јунаштву пробрани, носили су црвене шалваре, зелене дол |
вно признавао да се само његовом личном јунаштву и његовој окретности има захвалити што је турс |
адби, просто и јасно рече цару, да је о јунаштву и о доброти Ризван-бега толико слушала, да већ |
шта се збило, па потрча за Турцима.{S} Јурила је за њима као бесомучна.{S} Грувала се у груди, |
спремаху се да се лепо проведу.</p> <p>Јутрења и литургија служише се једна за другом.</p> <p> |
<p>Сутра дан, спремајући се да пођу на јутрење, Иконија исприча својој Макрени шта је сневала |
се поред великих молитава три пут пред јутрење на том извору умио.</p> <p>Иконија је била дове |
на ономе свету мирна бити, а ја ћу те и јутром и вечером благосиљати, а на самртноме часу моме |
у, испунити му његову последњу жељу.{S} Јутрос сам изашла била на гроб твоме оцу и рекла му: да |
који је у руци држао.</p> <p>Иконија се јутрос упорно противила наваљивањима Хусејин-аге и њего |
е:</p> <p>»Знаш ли, Гавране, што смо се јутрос искупили?«</p> <p>»Искупили сте се да мене, ново |
које је Бог ову цркву и саградио, како јутрос праведно рече један страшни грешник, а сада прим |
ње икога ма само глава заболе.</p> <p>У јутру дође Хусејин-ага са својим Турцима и с арабом пре |
од.</p> <milestone unit="-" /> <p>ЦЕНА: К.{S} 1.50</p> </div> <pb n="2" /> </front> <body> <pb |
ића</p> <milestone unit="-" /> <p>ЦЕНА: К.{S} 1.50</p> </div> <div type="titlepage"> <pb n="b" |
« рече Иконија сва усплахирена; погледа к мору, поћута, прекрсти се и рече полагано: »О мајко б |
Иконија се прекрсти, па побожно погледа к небу.</p> <p>Ризван се беше снуждио и замислио.{S} По |
унилу.{S} Смирила би се за мало и дошла к себи, па онда би се гласно заплакала и узела нарицати |
овог шареног и мирисног ћилима од цвећа к оном оквиру од руменог мрамора, и преко оквира по пла |
тамболским, које од старога сараја воде к џамији Сулејманији, искупила се била светина у густим |
о.{S} Подиже се хитро на ноге.{S} Приђе к својој матери, дохвати је за обе руке и рече узбуђено |
и онда шапутне своме Иви те и он приђе к руци оца Никодија.</p> <p>»А да те не сметох у каквом |
виче: »воде... воде... кап воде!« Пође к пећини, кад тамо седи на камену старац, бео <pb n="47 |
а махнув руком, узабра ружу, принесе је к уснама својим, па је онда задену испод конђе у своју |
стаза, које су од великог дворца водиле к обали морској, између свака два поморанџина дрвета,ст |
оше на ноге; ућулише ушима; окренуше се к стази једној, која се извијаше уз брдо из једне удоље |
да га нека сила потискује, нагрнуо беше к зидинама манастира.</p> <p>»Ово нешто није добро!« ре |
дан миг, оне две шербет-девојке крочише к певачицама и у сребрним пехарима дадоше им слатка и м |
ждама, и као чекајући нешто погледајући к вратима. »Кога ли то чекају?« упитах. »Чекају тебе, д |
Па се онда побожно прекрсти, подиже очи к небу и рече гласно:</p> <p>»О мајко божја и богородиц |
а заблеја и два и три пута и пође право к њој; и све се стадо усталаса, крену за вођом, удари у |
ахати задовољно, па онда потекоше право к шумарици која се са ове косе у ону дољу спушташе.</p> |
дговори Иконија.</p> <p>»Долазећи данас к цркви, ниси ли се с ким год на путу сусрела?« питаше |
це, и опет на своја уста.{S} Приђе опет к старцу, загрли га, извади иза свога свиленога паса па |
у другу крчаг и — пође право у планину к пећини Гаврановој.</p> <p>Имало је скоро сахат хода д |
и да га позову да са својом четом одмах к Лежимиру похита.{S} Али им дође порука од Иконије, да |
азвило у ланац па потискиваху сав народ ка цркви у гомилу.{S} Страшно их је било погледати: раз |
многе чесме мраморне водоскоке и шарене кавезе с тицама.{S} Ударише и оним широким путем између |
дрвљем било је намештено хиљаду великих кавезова са птицама свакојаким, од малог царића па до о |
црква Св. Јована појала.{S} Боже благи! кад се сетим кад једном дођоше калуђери из Пећи с патри |
во и сад (па Јаничар састави трепавице) кад очи склопим видим њене очи!{S} Узех од тебе ово пар |
натраг у моју младост и у срећно доба, кад је црква Св. Јована појала.{S} Боже благи! кад се с |
је, а ја само да ти кажем, да баш онда, кад ме придигоше, несрећни Гавран (да га Бог убије!) пр |
и стидљиву девојку, или стидљива момка, кад је у колу.{S} А стидљивост и чедност баш требају св |
воде.</p> <p>Проста ова млада сељанка, кад год би се нашла усред поља и усред лугова, осећала |
ми памет била, а куд би ми душа стигла, кад бих сад како се шалиш, »за младости за лепоте моје« |
асветли; — »Да ти видиш Топлицу Милана, кад се јунак узме да облачи, прво меће, бурунџук кошуљу |
та евангеље, кад се износи света тајна, кад треба да се прекрсти, јер старац нит добро виђаше н |
шта скривио није.{S} Он је служио цара, кад је тукао цареве отпаднике, који цару рају опадају, |
рни Гавран исповедаше тројици калуђера, Кад калуђери чуше све шта је и како је било, препадоше |
едило је да прођеш кроз све твоје муке, кад си овакав дан доживела!« А они који беху далеко од |
на ухо да шапутне кад се чита евангеље, кад се износи света тајна, кад треба да се прекрсти, је |
пребацивали је млазовима од беле пене, кад се море ричући рвало с ветровима.{S} Између конака |
тари му калуђер рече: »Молим те, брате, кад будеш пролазио кроз српске крајеве, кажи свакому ду |
и она не чу.{S} И опет јој то поновише, кад је султанија тихо руком дотакну.</p> <p>»А? шта вел |
} Многе се жене, а богме и понеки људи, кад видоше овај <pb n="105" /> ретки призор гласно запл |
и још притврђиваше опуту на левој нози, кад иза ње зашушта џбун, покрхаше се грање под неком си |
.{S} Најтеже је раји и до срца је боли, кад цар сваке седме године пробере нашу најбољу децу, п |
љи; и оно исто што рекох мојој Макрени, кад ми дође пре шест недеља.{S} Немој, Гавро, да чиниш |
де... воде... кап воде!« Пође к пећини, кад тамо седи на камену старац, бео <pb n="47" /> као о |
ифени рубац.{S} А овде не рече ни речи, кад је Кизлар-ага и Капу-ага заогрнуше као неким кафтан |
м да то очима видим, па да мирно умрем, кад ми суђен данак дође!«</p> <p>»Па зар ја да будем мо |
оргована; загледах боље и пипну прстом, кад оно није природни цвет, него јоргованови цветови на |
ст захучи липи: »Чекај ти мирисна сејо, кад цар гаврански падне на моје гране, замолићу га да п |
ље се на све стране најлепше загрејало, кад се од једаред кола раскидоше; умукнуше и свирке и п |
ио је Аденистан своме зету Ризван-бегу, кад му је кћер Мејриму за жену дао.{S} Ризван-бег се, к |
ар српски говорио. »Биће да треба цару, кад царску заповест имам да је царевом везиру водим!«</ |
њој да се удавим.{S} Огрешила бих душу, кад не бих казала, да је твоја жена једно добро дете и |
о своје цареве!{S} Да ти мој ага чујеш, кад наши гуслари стану казивати како је некада у нас би |
поте моје«, узела себи другог мужа?!{S} Кад бих моју дворбу поделила између мога свекра, чича С |
ељанка са очима једне хасеки-кадуне!{S} Кад те очупах од ње, она паде, погледа ме крупним очима |
зором отиде Иконија да обиђе богаља.{S} Кад му донесе крчаг воде са извора, Гавран је замоли, д |
е полагано као нека страшна светиња.{S} Кад већ стиже пред саму цркву, Иконија му се маши за ру |
руже залогај погаче и гутљај ракије.{S} Кад га тако мало поткрепише, онда Стојан поче:</p> <p>» |
замоли, да му га дода да се напије.{S} Кад се добро напи, лакну му и разведри се, и онда упре |
књигу оковану у злато као евангеље.{S} Кад је опази, он поче да чита гласно, реч по реч: »Осве |
кидној сутоњи што у црквици владаше.{S} Кад човек први пут уђе унутра, подухвати га нека језа к |
ене тешке кадифе са златним ширитом.{S} Кад јој је црни Кизлар-ага приступио, она се само сва с |
калуђера и с њиме се добро упознао.{S} Кад су се растајали, стари му калуђер рече: »Молим те, |
ано!« рече Хусејин мирно и поуздано.{S} Кад чусмо у Једрену, рекох орта-баши:{S} Знао сам да ће |
свилу, танку као паучина, завијено.{S} Кад поче и то великим и грубим својим прстима да развиј |
дног по једног гуташе као шећерлему.{S} Кад већ не оста више ни један, онда високи дервиш поче |
се ови не сложише у праву грмљавину.{S} Кад и последњи јек у даљини издахну, онда Иконија опет |
о њој, а леву притискаше на срце.{S} А кад се осу грмљавина од клицања и кад се из ње изви оно |
м: »Ако ћете тако, што ће вам суд?{S} А кад нећете суд где ће да се нађе правда?«</p> <p>Светин |
Господе помилуј!{S} Господе помилуј!« а кад му ја назвах Бога и упитах за здравље, ништа ми не |
та и стара Супкиња сељанка?{S} Као мува кад падне у чинију млека, тако сам ти ја у овој госпошт |
оглед, којим ме је твоја мати погледала кад на земљу паде.{S} Ево и сад (па Јаничар састави тре |
рвета стојаху.{S} Још се већма задивила кад виде како, само што Тутуџи-баша зазвекта својим пра |
бистрије своје дете мазио, једнога дана кад јој цар помену о удадби, просто и јасно рече цару, |
око свирца, па на десно па на лево, па кад сто момака и двеста девојака удари све у ногу, а он |
S} Иконија узе да прича све по реду, па кад дође до онога како Турци полетеше по сабору с голим |
и на лево раме склопив трепавице.{S} Па кад је тако, по јаничарском обичају, показао како је го |
па ме страх хвата и туга ми срце стеже кад помислим, да ће кости да ми труну негде у овој туђо |
ти Хусејин. »Кауркиња слабо кад преболе кад јој царева рука срце ишчупа!«</p> <p>»Али ти не зна |
а тако да му је могла на ухо да шапутне кад се чита евангеље, кад се износи света тајна, кад тр |
"19" /> у човечијем облику.{S} Видох те кад прође у манастир и рекох себи: боље да је дочекам о |
тобом!«</p> <p>Иконија се препала беше кад овако из ненада изниче човек из шипрага, али савлад |
разумеваше перзијски, беше усхићена, и кад се песма сврши она два пута живо рече: »Аферим, афе |
не би звало да је игра.{S} У нас је, и кад се весели и кад се тугује, све као моба.{S} И не мо |
ленима молио Богу за сиротињу српску, и кад се дигао, чуо је из олтара разговетно ове речи: »Не |
.{S} Тек кад је уведе за руку у кућу, и кад виде оца Миленкова у крај огњишта нађе речи.</p> <p |
{S} А кад се осу грмљавина од клицања и кад се из ње изви оно »многаја љета«, она пребледе, пож |
што знам.{S} Стара сам, свакога часа и кад се не надам може ме Аранђео крилима куцнути да му д |
је игра.{S} У нас је, и кад се весели и кад се тугује, све као моба.{S} И не може да буде игра |
b n="56" /> <p>«Био би ти царев везир и кад цар не би хтео, јер то тако стоји у твојој звезди з |
{S} Сви сте ми добри и предобри.{S} Али кад прођем поред оних ваших тица са кратким кукастим кљ |
у у срцу никада опраштала нисам.{S} Али кад је мене Бог милостиви оволиком радошћу данас благос |
тихо, чисто тепајући јој, запљускивали кад је море на тишини сунцем успавано било, а опет бесн |
и дао и овога и онога света, опрости ми кад си ми живот повратила, реци и да ми прашташ!«</p> < |
овца; »баш нека и отац Никодије запамти кад је наш Иво први пут понео котлић!«</p> <milestone u |
Оно исто што рекох мојој стрини Јованци кад ми пре годину дана први пут дође по твојој жељи; и |
аве да иде Падишах.{S} Отвори добро очи кад ти покажем везира, да га добро видиш, да се не преп |
да га је тешки терет претискао.{S} Тек кад је уведе за руку у кућу, и кад виде оца Миленкова у |
наслоњено.{S} Трже се и разабра се тек кад Хусејин вихну: »Ево Падише!«</p> <p>Јаничар паде на |
ана појала.{S} Боже благи! кад се сетим кад једном дођоше калуђери из Пећи с патријарковим ђаци |
ћи од плача пољуби га у руку.{S} Стојан кад је виде онако порушену и сузну, не могаше ни речи д |
, и како је чак некаки слепац прогледао кад се поред великих молитава три пут пред јутрење на т |
и песме.{S} Сав се сабор ускомеша, као кад изненадни вихар ветар таласе узбурка.{S} Народ као |
езио, црни му образи грчевито дркћу као кад се љут пас режећи спрема да уједе.{S} Загушљиво зак |
пеку, како је запомагао и од бола рикао кад су му усијано камење под колена метали, како је нај |
ива«, прихвати Хусејин. »Кауркиња слабо кад преболе кад јој царева рука срце ишчупа!«</p> <p>»А |
} И не може да буде игра друкчије, него кад се поведе коло, па се повије око свирца, па на десн |
огњишта, стари чича Симо, који је ретко кад шта говорио, на велико чудо Иконије и њених комшијн |
гао.</p> <p>Вечерње се већ било свршило кад Иконија са малим Ивом дође на капију велике куле.{S |
ња ... -.{S}60 </p> <p>Све се може само кад се хоће ... -.{S}60 </p> <p>Посљедице лакомисленост |
то те видим, и опет од несреће моје што кад те видех жива, нађох те да си царев везир!«</p> <p> |
>»Е, па само да почнеш као ђаче, па већ кад мало поодрастеш и научиш књигу и летургију, онда ђа |
{S} Тако је исто говорио и оцу Никодију кад га је овај причестио.{S} А ја сам се оцу твоме заве |
омакне.{S} Тако се беше занео, да не чу кад Иконија с Ивом уђе, па не диже главе нити мрдну гус |
твоме Миленку на самрти, што ти казивах кад год си ми помињала завет <pb n="13" /> његов, то ти |
, да га добро видиш, да се не препаднеш кад те после пред њега изведем!« рече Хусејин Иконији.< |
се тихо исплаче. </p> <pb n="37" /> <p>Кад се исплака и умири.{S} Стојан јој рече да му исприч |
дајући ока с њега.</p> <pb n="57" /> <p>Кад смо те отимали од твоје мајке, ухватио си се обема |
ва опет запојала. </p> <pb n="99" /> <p>Кад већ све би готово, остајаше само да се на десном зи |
очевидно не могаше је познати..</p> <p>Кад му она после кратког времена опет суну мало вина у |
довршиваху своје »многаја љета«.</p> <p>Кад га свршише, онда сви скочише иза совре пренеражени |
овори две три речи у четири ока.</p> <p>Кад капуџи-баша поднесе овакав извештај Ризван-бегу, ов |
сиљка и један слив жутога воска.</p> <p>Кад изађе онако весела и онако мила на зелено поље, а о |
и сва у бледожуту свилу обучена.</p> <p>Кад се ни султанија ни Иконија не хтедоше ничега прихва |
сребра на плавоме небу од азура.</p> <p>Кад би на спрам оног прозора са решетком, <pb n="71" /> |
аничара одмах у селамлик доведе.</p> <p>Кад стари Јаничар, у жутим мествама, смерно и скрушено |
ке Икокија познала да су турске.</p> <p>Кад стигоше пред лепо изрезана врата од једнога двора, |
ће да га сребрним рукама загрле.</p> <p>Кад Иконија стиже на поток, подиже руку десну изнад обр |
о беше донела и изађе из пећине.</p> <p>Кад дахну мирисом, којим шума у зору дише, срце јој жив |
е би прекрсти се и седе у арабу.</p> <p>Кад већ изађоше из села, Иконија викну: »Аман, ага, ста |
рвишева посла нису чиста посла!«</p> <p>Кад Агапија преведе шта Иконија рече, султанија се слат |
м!«</p> <p>»Што ћу му!?« рече Иконија. »Кад мој Миленко умираше, погледа ме жалостиво па зајеча |
!« Па онда опет њему липа тихо шапуће: »Кад челе падну сутра на мој цвет, замолићу царицу њихов |
Како си ме познала?« питаше је.</p> <p>»Кад сам те на подне с царем видела, почела сам да слути |
ично као да се беху окамениле.{S} И тек када Иконија приђе, те пољуби у образе најпре Агапију п |
а ти кажем!« предузе за тим да говори. »Када ти је отац (Бог да му душу прости!) умирао од тешк |
ћеним зарфовима, са млеком, сртлијашем, кадајифом, белом и руменом халвом, рахатлуком и свакоја |
тва, аге од Дивана и од царској Сараја, кади-аскери, беглер-бези паше и везири, све то са сабља |
ничар.</p> <p>Наиђе за тим једна гомила кадија, хоџа и улема, са белим турбанима, зеленим кафта |
ице донесу једну сребрну и једну златну кадионицу, баце у њу алоје и још неке индијске мирисе и |
е и онде кроз гроздове и грање од злата кадифа провиривала.{S} На прсима је носио златне токе; |
обе хитре и видрасте Мисирлијке као два кадифаста и златним прахом посута лептира.{S} Не знаш, |
астуци од црвене и зелене <pb n="80" /> кадифе, па златом извезене; испод таванице, свуда у нао |
беху од сувог злата; а о седла од плаве кадифе беху притврђени златни штитови искићени плавим с |
неким кафтаном од загасито зелене тешке кадифе са златним ширитом.{S} Кад јој је црни Кизлар-аг |
а сребрним рахтовима; о седла од црвене кадифе беху и с једне и с друге стране обешени округли |
млад човек.{S} Његова долама од црвене кадифе била је тако богато златом извезена, да је једва |
ена висаше низ плећа стреоник од црвене кадифе, златом извезен, пун стрела са левог рамена опет |
} Застор његовог седла био је од зелене кадифе златом и бисером извезен.{S} Узенгије су му биле |
цвеће; јелеци махом од црвене и зелене кадифе златом богато извежене, беху око витког им струк |
је низ образе с грлом везивао црни као кадифени рубац.{S} А овде не рече ни речи, кад је Кизла |
ва ова госпоштина што се цакли у диби и кадифи, све то лепо приличи царевој кћери и царевом вез |
мучи у сиротињи док ја газим по свили и кадифи, како ће то да изгледа пред Богом који све види |
попадају по персијским ћилимима, чоси и кадифи.</p> <p>Везир је овај дивни мали конак дао својо |
ним лицем, сва обучена у црвену свилу и кадифу и с црвеном ружом у коси — укипила на десном кра |
пет сам лук с тетивом, завијен у зелену кадифу опет златом извезену.{S} На глави ношаху позлаће |
луде раје.{S} Знам да нема силе која би кадра била царевину да уздрма; али је грехота да луда р |
била Иконија, а пуначка Туркиња била је кадуна Хусејин-аге, која је као Српкиња девојка носила |
ечака па дванајест девојчица, па ћехаја-кадуна са своје четири помоћнице, а иза њих дванајест А |
софом.{S} Мало час па уђе унутра Ћехаја-кадуна, проговори нешто турски са Шекер-кадуном, а ова |
да је и скуте љуби.{S} Ту би је ћехаја-кадуна и још једна' дворанка узеле под мишке, па је уве |
milestone unit="*" /> <p>Иконија, Шекер-кадуна и Хусејин-ага довезоше се на везировом кајику из |
ј кроз који час доћи. </p> <p>Ту су обе кадуне на једна врата изашле, а на другој страни Кизлар |
послала своју Ћехаја-кадуну, са још две кадуне и девет робињица уз обичну пратњу црних и белих |
ивила наваљивањима Хусејин-аге и његове кадуне да се фереџом заогрне, па прође кроз Стамбул и Б |
ркиња?{S} Сељанка са очима једне хасеки-кадуне!{S} Кад те очупах од ње, она паде, погледа ме кр |
Хусејин је имао дуг разговор са својом кадуном, која је била једна од оних девојака, што их Ту |
његових шест Арапа, и Иконија са Шекер-кадуном пред вратима.</p> <p>Кизлар-ага закуца сребрном |
кадуна, проговори нешто турски са Шекер-кадуном, а ова онда рече Иконији: како мора да <pb n="7 |
да Иконији прозбори: »Иди само са Шекер-кадуном за Кизлар-агом и не бој се ништа!« па се онда с |
намештених соба, па је заједно са Шекер-кадуном остави у једној са врло богато застрвеном софом |
млада би султанија послала своју Ћехаја-кадуну, са још две кадуне и девет робињица уз обичну пр |
</p> <p>Привикаше јој са више страна да каже шта је то друго.</p> <p>»Ево шта је«, предузе Икон |
ничар се насмеја, па махну руком као да каже; »Море жено батали ти то!«</p> <p>»Да ти видиш Топ |
е му мило, али не могаше ништа друго да каже него: »Тако, синко, тако!«</p> <p>Чу отац Никодије |
, бистре, брзе да разуму што им Иконија каже, срећне да погоде што она и помисли и хитре да пос |
е могаше да везиру и зету турскога цара каже »сине!« — »Хвала ти, цареви везире!{S} Свега има и |
Иконија не би ни могла да разговетније каже оно, што је мислила.{S} Султанија помисли да овај |
то, виш, и гаров те љуби!{S} Хоће да ти каже: не брини се за нас!«</p> <p>А Иван се онда кроз п |
а нешто што не може пред дететом да јој каже.</p> <p>У порти седоше на клупу испод липе близу о |
з друм, нек жедан путник жеђ гаси и нек каже:{S} Бог да прости!{S} Ево ти пет кеса за пут одову |
манастира, док дотрча један инок да нам каже: дође човек и рече: спалише Турци Св. Јована у Топ |
е све то искао да му се опет разговетно каже, и онда се крене пут Топлице са пратњом од десет к |
видети па да очи засену!{S} А право да кажем, учини ми се да сам те очи и то чело неге видела, |
да ти све казујем.{S} Нити је право да кажем ма што, што би те заболело, а видим да ти је срце |
ати, али видим није инако већ да ти све кажем!«</p> <p>И онда Иконија исприча како је Гавран од |
ешко.</p> <p>»Па добро, ево да ти све и кажем:</p> <p>»Прво и прво све ми се чини, да не може б |
а нисам.{S} А да јесам, ех, право да ти кажем, има других соколова за које знам е би ме кликћућ |
вођко из руке поједе.</p> <p>»Ево да ти кажем!« предузе за тим да говори. »Када ти је отац (Бог |
о.{S} Ти видиш како је, а ја само да ти кажем, да баш онда, кад ме придигоше, несрећни Гавран ( |
да је бесомучан. »Слушај, што ћу да ти кажем: остављам ти рока још три дана, не би л’ ти се лу |
се мало насмеја.</p> <p>»Прости ме ако кажем, што се не ваља.{S} Стара сам, бога ми, године су |
сму с црним Гавраном!«</p> <p>»Па да му кажем да се ничему не нада!«</p> <p>»Молим те, као оца, |
ти очи сагледамо, те да нашима на дому кажемо: видесмо цркву божју, и видесмо угодницу божју!< |
и овде не можемо да знамо док нам ти не кажеш?!«</p> <p>»Хвала ти, цареви везире!« рече Иконија |
кад будеш пролазио кроз српске крајеве, кажи свакому духовнику, свакоме попу, а и сваком брату |
Хусејину:</p> <p>»Баш му, аго, молим те кажи, да човек не мисли да сам се од њега препала.{S} Н |
p>»О, Ристифоре и ти Миловане, душе вам кажите мојој Макрени и кума Марти, а Бога ми реците и к |
латним перјем, за које ми ова деца овде кажу да говоре турски и арапски, а оно све те тице погл |
вране, никад опростити не могу!{S} Него кажу, који знају, да је Бог рекао: »освета је моја!« Мо |
у новога везира стари један Јаничар.{S} Каза капуџи-баши да се зове Хусејин, да је чорбаџија До |
треба главом да плати.{S} Кнез устаде и каза Гаврану како суд нађе.</p> <p>»Право је« викну Гав |
ојник, постави страже око села, а кнезу каза да ће му главу својом сабљом одрубити, ако би Икон |
давим.{S} Огрешила бих душу, кад не бих казала, да је твоја жена једно добро дете и праве царск |
љаше о томе.{S} Ако је истина да је Бог казао, онда је грешно што људи отимљу од њега освету ње |
снахо!{S} Не ваља се светити јер Бог је казао: освета је моја!«</p> <p>»Па то му се Бог ето и о |
мени?«</p> <p>»Јесте, брате, све ми је казао, и ако ништа у томе новога није било!«</p> <p>»Па |
завичајем!«</p> <p>»Не знам ти ни сама казати, да ли жудим <pb n="96" /> за завичајем.{S} Али |
и Иконија, »Бога ми ти ја не умем ништа казати.{S} Видим да је мука и мајсторија, али то се у н |
о рече:</p> <p>»Вала ћу ти поочиме, све казати и ако ми је зазор за по нешто, и ако се за друго |
х је страшно погледати, а тешко је било казати ко је грђи од кога. »Нека Бог сачува свакога да |
е, коју му дадоше па онда поче:</p> <p>»Казаћу вам право као пред божијим судом, а да би на стр |
ија, по коју је кнез већ послао био.{S} Казаше јој шта је и како је.</p> <p>Иконији се стеже ср |
проштајне молитве, него одоше у олтар и казаше све игуману Јеротију.{S} Изађе и сам игуман у пу |
м судом, а да би на страшноме суду мање казивати имао.{S} Зна село како ми се уврати срећа.{S} |
и мој ага чујеш, кад наши гуслари стану казивати како је некада у нас било!{S} Вала ако није и |
обећах твоме Миленку на самрти, што ти казивах кад год си ми помињала завет <pb n="13" /> њего |
ева, и некако полусавлађиваним скакањем казиваху своју радост.{S} Витороги вођ оваца виде је оз |
едузме и сиротињи подели.</p> <p>Ова се казна истога дана над несрећником извршила.</p> <milest |
="94" /> <p>»Авај мени!{S} Аман, мајко, казуј што ти је?«</p> <p>»Бојим се, било би дуго да ти |
идно беше вођ чети. »Не бој се рајо!{S} Казуј само је ли овде Иконија из Лежимира, удовица Миле |
гу неку и мало подужу значку. .</p> <p>»Казуј, роде, да л си где год скоро сагледао мушко око п |
ћуташе муком као да је у цркви.</p> <p>»Казуј све право по истини, о мање ти је!« ободраваше кн |
ме стегоше, не могу да сносим!«</p> <p>»Казуј нам право све по реду и облакшај душу своју на те |
Милана,« поче Иконија да с пуно поноса казује, као нешто што је сама видела, па јој се очи раз |
крило, то се крило на чекрк окреће, те казује....«</p> <p>»Аман! куд си пошла, шта си намислил |
p> <p>»Бојим се, било би дуго да ти све казујем.{S} Нити је право да кажем ма што, што би те за |
у своју нумеру.</p> <p>»Шта ли ми ти то казујеш?{S} Да л’ да газим поток, ил’ да га не газим?!« |
ли сте по каквој другој работи царској, казујте, нам, ми смо вазда цару покорна раја!«</p> <p>» |
не, па прође кроз Стамбул и Боспором на кајику онако у белом зубуну, са шљокицама међу црним ре |
и Хусејин-ага довезоше се на везировом кајику из Стамбола у Аденистан.</p> <p>На мраморноме ба |
а <pb n="82" /> била, и шта је видела у Кајиру где су је гусари који је на мору заробише, најпр |
ема, рубина и сафира.{S} Златом оковани кајиши са дугачким ресама од срме, држали су на широким |
су раденицима понуде у погачама, сиру, кајмаку и вину.{S} Иконија је готово из дана у дан ишла |
ир па рече:</p> <p>»Бог с тобом, Гавро, какав је то почетак од разговора?«</p> <p>»Видех те где |
илајет и да ти је мати кауркиња.{S} Али каква кауркиња?{S} Сељанка са очима једне хасеки-кадуне |
} Мало даље, па угледасмо цркву.{S} Али каква црква!{S} Из темеља па за један аршин све о самог |
г им судио!{S} Ја што ћеш, нису мислили каква ће времена да настану и на каквим ће самоуцима цр |
»Нисам!« рече Иконија. »А и што би ?{S} Какве сам ја смукове виђала у нашој планини па се плаши |
рев везир а да ниси турске вере.{S} Ето какве сам среће ја: нађох сина кога ми Јаничари одведош |
ислили каква ће времена да настану и на каквим ће самоуцима цркве царске да остану!«</p> <p>»Је |
и запињу у грлу... немам речи да опишем какво је велико добро овим своме народу учинила.{S} Ниј |
е моје, да се бринете и буните, те ново какво зло на село навлачите.{S} Царској треба да се пок |
их војника.{S} Можда је то био саркофаг каквог силног проконзула; сад се обично врапци у њему б |
с оне стране.{S} Баш нигде ни сенке од каквог човека.</p> <p>У џбуну поред кога Иконија стојаш |
стра вода може однети ноћас до на груди каквој вили!</p> <p>Па онда изађе из воде, посади се на |
а стигне до ње, да јој руку као светињи каквој пољубе.</p> <p>После се народ највише савијаше о |
шега цара честитога.{S} А ако ли сте по каквој другој работи царској, казујте, нам, ми смо вазд |
д ових мука!«</p> <p>Сад настаде питање каквом смрћу да се несрећник умори.{S} Да се убије из п |
а Никодија.</p> <p>»А да те не сметох у каквом светом послу?!« настави она гласом у коме трепта |
је .... жао овог нашег шарова и гарова, како ће они без мене!«</p> <p>А шаров и гаров чуше да њ |
ако је Иван постао пастир стада божјег, како носи сребрну штаку у руци и бројанице од седефа а |
па се ућутао једва дише, само да чује, како калуђери и попови у цркви поје и читају дванајест |
о отац Никодије. »Ако пође тако и даље, како је пошао, ако слуша и учи како је почео, ето једно |
а како је Гавран одавно облетао око ње, како ју је просио и преко жена и преко људи, и како је |
ја у Јерусалиму, па нам узгред причаше, како је тамо наишао на једног старца Србина калуђера и |
су му усијано камење под колена метали, како је најпосле обамр’о, и како су га ваља да већ мртв |
ренуо чак и оца Никодија да јој говори, како ју је на потоку Липовици пречекао, најпре је лепо |
ло погледати на оној лепој летњој ноћи, како је народ прекрилио био порту око цркве, па се ућут |
иротињи док ја газим по свили и кадифи, како ће то да изгледа пред Богом који све види и све зн |
е једна жеља на празно.{S} Мислила сам, како би лепо било, да на овој слави нашег села и наше ц |
што нам је Бог дао а са радосним срцем, како и треба да служимо верне слуге нашега цара честито |
сијну, и ево тек сада почињем да видим, како овај камен сињи из ведра неба паде, да нас живе у |
суза које је Бог ову цркву и саградио, како јутрос праведно рече један страшни грешник, а сада |
и да је опет у њен конак отпрате онако, како су је у харем допратили били.{S} Тако је и било, с |
га упутиш како да служи Богу и народу, како и сам што служиш.{S} Знам, ниси заборавио речи мог |
а кумио да му жиле потколенице не пеку, како је запомагао и од бола рикао кад су му усијано кам |
човек који сме тако да беди једну жену, како ти мене бедиш, нема душе и није човек.{S} Иди од м |
гледајући како зидине одмичу у висину, како се кров саставља и како се по средини велико кубе |
авим небом, а славуји у слободи певаху, како је слатко ропсто љубави.{S} На једној од главних с |
би смела рећи да га видох!«</p> <p>»Их, како јадна да не видиш цара?!{S} Па ти онда ниси видела |
од цвета до цвета, и од листа до листа: како се Иконија овде медом храни, у свиленом се фистану |
орњача четвороношке пузи, и да га чује: како је куми Богом и Св. Јованом да му да кап воде, јер |
на десном зиду у женској цркви испише: како је црква обновљена заузимањем »Иконије, матере Риз |
Шекер-кадуном, а ова онда рече Иконији: како мора да <pb n="77" /> је остави саму у овој одаји |
и Чича Сими све шта је и како је било: како је Гавран из гласа кумио да му жиле потколенице не |
/p> <p>Султанија даде запитати Иконију: како јој се свиди игра девојака из Мисира.</p> <p>»Е, ц |
ати.{S} Певали су неку перзијску песму: како је ружа нарицала за. славујем, коме је срце од сил |
о Лежимира, нека загачу дрвљу и камењу: како се Иконија овде, шири и башкари!« Па онда опет њем |
страну Липавице; видох је <pb n="42" /> како гази поток; заклињах је да ме не убија.{S} Она ме |
се и распитивало се, па све узаман !{S} Како га у онај страшни дан нестаде, пропаде му и траг!« |
<p>»Е, па није шала, царевина је то!{S} Како гледах оволику силу и господство, ја се мишљах: еј |
и се не освети Бог!« Не послушах је.{S} Како знате она умре на пречац, а ја остах сам.{S} Понех |
хоџе и улеме из све турске царевине.{S} Како је Махмуд-паша, као песник носио име »Адени«, то с |
о грмљавина, и разнесе на све стране, а како се он губљаше у даљини прихватан од гомиле до гоми |
ој памети где сам их видела!«</p> <p>»А како ти се свиди царев пролазак?« упита ага да би повео |
прича све по реду, па кад дође до онога како Турци полетеше по сабору с голим ножевима, и како |
ној врпци!{S} Царски рисовуљ, богме, ја како!«</p> <p>»Хвалимо те Боже!« рече Иконија побожно. |
"12" /> а три ни обрни ни осврни.{S} Ја како су писали царски брзописци Бог им судио!{S} Ја што |
е.{S} Па онда би пала у бунило, бунцала како је Иван постао пастир стада божјег, како носи среб |
Иконија озбиљно. »Ево скоро годину дана како ми не да мира.{S} И што год има у мене женске родб |
ла, јер јој се приснило да види Гаврана како као корњача четвороношке пузи, и да га чује: како |
ти.{S} Валах и онако има по више година како не дизасмо децу у овом вилајету.{S} Време је да пр |
шесдесет година, а већ петнајест година како се његово име по народу са славом а међу Турцима с |
з брдо из једне удоље; њушка им задркта како за неколико тренућа живо њушаше мирис, што им га т |
е кажем!«</p> <p>И онда Иконија исприча како је Гавран одавно облетао око ње, како ју је просио |
га да буду.{S} Милина јој беше да слуша како Ива прича колико се пута преко дана калуђери Богу |
а, а куд би ми душа стигла, кад бих сад како се шалиш, »за младости за лепоте моје«, узела себи |
.</p> <p>Није прошло ни четврт часа, од како поче овај бој голоруке раје с оружаним Турцима а в |
S} Ти ми чиниш толико, колико ваљада од како је царевине ни један син, дошав до силе и госпошти |
Нека нас да плачемо!« рече Агапија. »Од како смо сиње кукавице изгубиле мајке наше, нико нам та |
и.{S} Стојан јој рече да му исприча све како је било.{S} Иконија узе да прича све по реду, па к |
ја недра па рече;</p> <p>»Ти памтиш све како је било !?{S} Док си био наш уста у Сарају, никад |
јаху.{S} Још се већма задивила кад виде како, само што Тутуџи-баша зазвекта својим прапорцима, |
лаву и разведри памет, па најпосле нађе како ће и поче:</p> <p>Као духовноме оцу твоме, и као с |
</p> <p>»Баш се не бих препала па да је како страшан!« одговори Иконија мирно; али опет ти само |
ема никога, ни да ме види ни да ме чује како се овако матора жена заносим као неко дете!{S} Бог |
његовим и по зажареном лицу, видело се како се сав топи од милине што је подесио бар оно, што |
ју добро беше притиснуо прстом да му се како не омакне.{S} Тако се беше занео, да не чу кад Ико |
осле морадоше јој попустити, и написаше како је желела.</p> <p>Село посла људе своје у Пећ патр |
алосну судбину, а она опет њима причаше како су јој сина отели и како се у њеном завичају живи. |
с њеног лица, које сад бејаше још лепше како стидљивост и узбуђеност растопише нешто тихог руме |
полетеше по сабору с голим ножевима, и како јој отеше Иву, она од једанпут заћута; замисли се |
оз које Бог по некад води свој народ, и како је народ, који је веран остао прелазећи кроз долин |
е пута преко дана калуђери Богу моле, и како он помаже црквењаку да наспе уље у кандила што гор |
је просио и преко жена и преко људи, и како је покренуо чак и оца Никодија да јој говори, како |
ричаху како од те воде јача вид очњи, и како је чак некаки слепац прогледао кад се поред велики |
ена метали, како је најпосле обамр’о, и како су га ваља да већ мртва, однели на мртвачким носил |
носити паунови по цветноме пољу шећу, и како јелени кроз младо, зелено борје скачу; сама тавани |
дмичу у висину, како се кров саставља и како се по средини велико кубе лепо извија.</p> <p>Прек |
алуђера, Кад калуђери чуше све шта је и како је било, препадоше се и не смедоше му читати опрош |
ричаше Иконији и Чича Сими све шта је и како је било: како је Гавран из гласа кумио да му жиле |
већ послао био.{S} Казаше јој шта је и како је.</p> <p>Иконији се стеже срце и за један тренут |
т њима причаше како су јој сина отели и како се у њеном завичају живи.</p> <p>Иконија је и овде |
манастиру девет година може свикнути и како се литургија служи; а за више не питај јер више ни |
човек који се крије по шипрагу да види како жена једна гази поток, нема образа људског, и чове |
ема срећи једне младе матере, која види како јој је јединче пошло путем среће и славе?{S} Икони |
лијански мајстори живим бојама исписали како се поносити паунови по цветноме пољу шећу, и како |
чујеш, кад наши гуслари стану казивати како је некада у нас било!{S} Вала ако није и лепше бил |
у дише, срце јој живље закуца.{S} Осети како је обузе нека нежна раздраганост.{S} Чињаше јој се |
евала, него само да се радује гледајући како зидине одмичу у висину, како се кров саставља и ка |
и даље, како је пошао, ако слуша и учи како је почео, ето једнога дана од твоје куће владика ц |
че Никодије?{S} Од твоје шенице у којој како народ зна, кукоља нема, усади у срце мога детета п |
ом се мислим, вратим у цркву, да слушам како наши ђаци поје, а оно дотрче они страшни Арапи, (б |
да ти помаже него, онако стар и немоћан како је, само ти одмаже.{S} А док ти мали Иво за помоћ |
е тако, по јаничарском обичају, показао како је готов да за цара положи главу на пањ да се сече |
сам ни помишљао да може да изађе на ово како је изашло! да ће робље да се одводи, да ће крв да |
оду, да су иконе исписали са свим онако како су на царском иконостасу у Вилиндару.</p> <p>И ако |
ело се поразговараше.{S} Послушаше мало како под главним вењаком калуђери и попови отпеваше неш |
ме суду мање казивати имао.{S} Зна село како ми се уврати срећа.{S} Подигох кућу, накуповах зем |
е их је <pb n="11" /> палила, упути Иву како да положи босиљак и восак пред икону Св. Јована, п |
арих на поток Липавицу, и видех Иконију како с још неким женама бели платно.{S} Склоних се мало |
ну, радим с њиме што хоћу, заповедам му како хоћу, молим се Богу по српски, чак ми је донео од |
обро испало!«</p> <p>»Нека буде у свему како Бог хоће! није ме већ више сртах ни од смрти.{S} О |
да плати.{S} Кнез устаде и каза Гаврану како суд нађе.</p> <p>»Право је« викну Гавран; »само ва |
ркве, те умиваше лице, јер бабе причаху како од те воде јача вид очњи, и како је чак некаки сле |
д ово већ није био сан, него на јави чу како Гавран јечи : »воде ... воде ... кап воде !«</p> < |
извијање, заспа.</p> <p>И опет у сну чу како Гавран изнемоглим гласом виче: »воде... воде... ка |
аје Слађе је да је из дана у дан гледаш како се вије као кукавица!« И онда ме нечастиви научи ш |
ачко него добро и праведно.{S} Ти видиш како је, а ја само да ти кажем, да баш онда, кад ме при |
»Ево ти доведох мога сина да га упутиш како да служи Богу и народу, како и сам што служиш.{S} |
ебрне жице и на белом коњу.{S} Виде још како неки из свите цареве бацаше читаву дажду од сребрн |
аше други; »има тога мој брајко, те још како!«</p> <p>»Пустите човека, коме се суди, да се испр |
, витког струка а високог раста.</p> <p>Како је и где је најмлађа кћи царева видела младог Сили |
н јој дохвати руку и пољуби је.</p> <p>»Како си ме познала?« питаше је.</p> <p>»Кад сам те на п |
мало ђаче; носи у руци мален котлић од калајисаног бакра, у који ће отац Никодије овда и онда |
ну поче сад да се бије грабећи аспре са калдрме. </p> <pb n="72" /> <p>»Виде ли цара?« упита је |
кроком, крешући праменове од варница из калдрме, свој лабудовски врат час савијајући ниско као |
а, и обуче чизме цариградске, а устакну калпак и челенку, десет пера дванајст челенака, и трина |
фирима, а коњушари ношаху на глави беле калпаке, а поврх белих шалвара плаве доламе.</p> <p>Па |
силавима, дуге пушке на раменима, а за калпаком по једну дрвену кашику.</p> <p>Хусејину мило б |
као што су Јаничари, само што им високи калпаци беху од црвеног сукна.{S} Иза бостанџија корача |
девени у црвену чоху са високим црвеним калпацима са дугим кићанкама а од плавог ибришима.</p> |
од главним вењаком већ засели кнезови с калуђеђерима и поповима.{S} Иконија је измолила у оца Н |
заклони од Турака.</p> <p>»Беже!« поче калуђер; »има ред и има адет у царевој земљи.{S} Најтеж |
и се с ким год на путу сусрела?« питаше калуђер.</p> <p>»Нисам оче, а ударила сам преким путем. |
а као обиђосмо цркву уђосмо и унутра, и калуђер, онако стар, метанисаше пред престоним иконама |
им, па тамо и преминуо рече један други калуђер.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутра дан, спрем |
ћутања Гавран ће рећи:</p> <p>»Је л’ ти калуђер говорио што о мени?«</p> <p>»Јесте, брате, све |
новац као млетачки цекин.</p> <p>У том калуђер подиже главу, скиде полагано тешке наочари, про |
ознао.{S} Кад су се растајали, стари му калуђер рече: »Молим те, брате, кад будеш пролазио кроз |
и заборавио речи мога покојника!</p> <p>Калуђер се накашља мало, сави рисовуљ брижљиво, па онда |
идовима испод некадашње звонаре.</p> <p>Калуђер се нешто био узврпољио, не могаше довољно да ка |
је тамо наишао на једног старца Србина калуђера и с њиме се добро упознао.{S} Кад су се растај |
ји се око вењака скупио био, али већина калуђера није видела шта би, него својски довршиваху св |
ића да у свему лепо слуша</p> <p>старог калуђера, па се онда с њим опрости и оде.</p> <mileston |
кога да цркву мироноше и да одреди три калуђера, који би прихватили манастир, цркву послуживал |
ту цркве црни Гавран исповедаше тројици калуђера, Кад калуђери чуше све шта је и како је било, |
ог Ивањ-дна, игуман дечански с мноштвом калуђера и попова посвети цркву и одмах ударише у велик |
.</p> <p>И дође игуман Јеротије са шест калуђера, и дођоше попови из Топлице, са Ситнице и са И |
игумана дечанског у врх совре, па онда калуђере и попове све по старешинству, па онда кнезове |
ако Ива прича колико се пута преко дана калуђери Богу моле, и како он помаже црквењаку да наспе |
Гавран исповедаше тројици калуђера, Кад калуђери чуше све шта је и како је било, препадоше се и |
лачним очима.</p> <p>У томе се појавише калуђери од конака.{S} Сам кнез од Лежимира, са шубаром |
е благи! кад се сетим кад једном дођоше калуђери из Пећи с патријарковим ђацима па запеваше.... |
домаћин из њена села, а дођоше после и калуђери и попови и одоше сви у велику трапезарију, да |
опузе.</p> <p>Испадоше напред кнезови и калуђери па се смерно и дубоко клањаху.{S} Годинама нај |
е и девојке пожутесмо као смиље; ђаци и калуђери све више и више везу гласовима, а ми се јадниц |
уге главне људе.{S} Навалише и игуман и калуђери и сви гости на Иконију да седне, али их она см |
Нити знаш куд ћеш пре.{S} Поручише нам калуђери Дечански: ето Арбанаса на манастар!{S} Ломисмо |
Послушаше мало како под главним вењаком калуђери и попови отпеваше нешто.{S} На многим местима |
е ућутао једва дише, само да чује, како калуђери и попови у цркви поје и читају дванајест велик |
ови и виногради купе, даћу да се доведу калуђери па нека црква пропоји као твоја задужбина, а н |
чаше гледајући смерно пред-а-се.</p> <p>Калуђери дечански дивно одслужише летургију, па онда пр |
а три сељака своја с муком отвараше пут калуђерима кроз густе гомиле народа.</p> <p>Игуман деча |
Ђаво ми рече: »ниси ваљада луд да носиш калуђерима, који и онако имају свачега доста?« Не однес |
get="#SRP18910_N1" /> децу одведоше.{S} Калуђерове речи позледише многоме срцу ране, које још н |
диже се око совре слаткогласно брујање калуђерског »Многаја љета!«</p> <p>Јадна Иконија подиза |
ље претворио беше.</p> <p>»Слушај, црни калуђеру, и слушај луда рајо!« викну Турчин. »Сваки раз |
крсти се и целива, па онда пољубив руку калуђеру рече, тихо: »Хвала прво Богу па онда теби оче, |
мајци бар под њену старост скине тешки камен са срца, а са душе њене црни облак, који сузама д |
во тек сада почињем да видим, како овај камен сињи из ведра неба паде, да нас живе у гроб сахра |
овисоко издигнуле главе, у главама алем камен драги, на токамо пуце под гр’оцем, и у њему чаша |
амнаестом кораку од прага на пећини има камена плоча маховином обрасла; испод те плоче има лона |
ам горе, а кубета све од бистрог плавог камена драгог, па покривена златним тепелуцима.{S} Дођо |
кристалне бистре воде у корито од белог камена сланика на коме се још познају главе од римских |
ађох густу маховину, а под њом плочу од камена.{S} Почупах маховину рукама, ножем опсекох плочу |
и оно само, од драге своје воље, снесе камена и дрвене грађе за цркву.{S} А сваке суботе она и |
звезду од рубина са полумесецом од алем-камена изнад ње.{S} И коњ и јахач трептали су на сунцу |
а, и чини ми се да ми се срце почело да камени, а грло претвара у пиштаљку од горког сувог дрве |
воде!« Пође к пећини, кад тамо седи на камену старац, бео <pb n="47" /> као овца, па чита вели |
реву, која се на сунцу од силног драгог камења гледати није дала, него што је то приличило ново |
над чела узвијаху две челенке од драгог камења, у којима беху усађене перјанице од црнога нојев |
цветови начињени од бисера и од драгог камења. »Боже благи!« рекох, »да силног богатства и див |
трептали су на сунцу од злата и драгог камења, Била је милина погледати их.{S} Јахач сеђаше ка |
Иконија, навали на улаз од пећине нешто камења и пањева, да не би зверад унутра улазила.</p> <p |
свакојаким, од малог царића па до орла камењара; док се јата голубова и грлица лепршаху у сунч |
реку која ваљаше, злато, сребро и драго камење.</p> <p>Иконија га је добро уочила.{S} Њени се п |
магао и од бола рикао кад су му усијано камење под колена метали, како је најпосле обамр’о, и к |
и, све то са сабљама и ханџарима драгим камењем окићеним, са турбанима од кашмирских и хиндуста |
најпре жиле под коленима и то усијаним камењем из потока, на коме је Иконију из прикривка глед |
одлете до Лежимира, нека загачу дрвљу и камењу: како се Иконија овде, шири и башкари!« Па онда |
си од грубог црног сукна с црном грубом камилавком, прегнуо се био над дугачком једном листином |
белом а овај други с црвеном и високом камилавком, а обојица у џубетима од дибе с навратком и |
овољно да кашљуцањем спреми грло, скиде камилавку, пронесе прсте кроз косу и два и три пута, ка |
</p> <p>У том дервиш подиже у вис своју камилавку пуну змија, али с муком и напрезањем као да ј |
у у руци и бројанице од седефа а златну камилавку на глави; па би тек с вриском скочила с посте |
ишу, те овај баци своју високу и шиљату камилавку од сивог сукна доле на под, а змије све једна |
робада зелену аждају; Св. Јован у мркој камиљој кожи с мрком тиквицом о левом бедру, подигао је |
шарац поче да посрће и сузе да рони.{S} Камо да је већ и Стојану давно суђен данак дош'о!{S} А, |
} Овако нешто нема ни у турског цара, а камо ли у његова везира!«</p> <p>»Е, сестро моја«, рече |
а се под новим и све то жешћим ударцима камџије стропошта на земљу као мртва.</p> <p>Арапин је |
м псовком, завитла троструком татарском камџијом и љуто удари сељанку.</p> <p>Јадна Иконија ниш |
есима чудотворних икона, пред којима се кандила никада не гасе, особито су се омилиле Иконији.{ |
како он помаже црквењаку да наспе уље у кандила што гору пред светим иконама.</p> <p>Тек је бил |
нија се пробуди и устаде.{S} Насу уља у кандиоце пред Иконом Св. Петке, запали га и помоли се Б |
ај ме црном Арапину, ево га де ми црним канџама срце хоће да ишчупа!«</p> <p>Бабе неке дођоше т |
да зором крећемо!«</p> <p>Хусејин-ага, као искусан војник, постави страже око села, а кнезу ка |
а да вас расплачем децо!« рече Иконија, као да је осећала да је у неколико крива за њине сузе.. |
ђ никад не загаси.</p> <p>Стаде свирка, као да у исти тренут све жице попрскаше.{S} И обе играч |
тка, густа, проседа брада, долама бела, као да је од сребрне тканице, по њојзи крупна пуцад као |
тере.{S} Гледаше га раширеним зеницама, као да полагано сриче тајне реченице у ономе везу.{S} П |
мирно га гледаху својим паметним очима, као да очекиваху стрпељиво да виде хоће ли мали свирац |
онесе прсте кроз косу и два и три пута, као да разветри главу и разведри памет, па најпосле нађ |
му не нада!«</p> <p>»Молим те, као оца, као што ми и јеси по Богу отац, светуј га нека ме се ма |
урске царевине.{S} Како је Махмуд-паша, као песник носио име »Адени«, то се и његов овај дворац |
ирке и песме.{S} Сав се сабор ускомеша, као кад изненадни вихар ветар таласе узбурка.{S} Народ |
ошло.</p> <p>У том уђоше у дворану две, као капља, младе, високе, витоструке и танконоге Мисирл |
дина отео, жив; ако је жив, биће да је, као и отац што му беше, јуначког срца и плаховит на неп |
« поче Иконија да с пуно поноса казује, као нешто што је сама видела, па јој се очи разгореше а |
а прогунђа нешто, па се окрене од мене, као неће ни да ме гледа!{S} А ја сама себи велим:{S} Бо |
Мејриму за жену дао.{S} Ризван-бег се, као врло млад јаничар при освајању Багдада од Перзијана |
а се ничему не нада!«</p> <p>»Молим те, као оца, као што ми и јеси по Богу отац, светуј га нека |
.</p> <p>Иконија је стајала поред софе, као да се скаменила, и гледаше право и не трепћући у ве |
ет везира,« коју је у харему научила и, као и по неку досетку Насрадин-хоџе.{S} Иконија би се с |
е тополе, па пустиле гране над потоком, као да хоће да га сребрним рукама загрле.</p> <p>Кад Ик |
/> млади јахач упре своје погледе на њ, као да је хтео силом својих очију да скине решетку.{S} |
сама таваница урезана дубоко и високо, као да се горе негде топило злато, меки бисер и плави с |
о на другу страну.{S} А његов Јабучило, као да се поношаше накитом и јунаком својим, корачаше у |
рубљена; из ње вишаху конци неправилно, као да је цело парче било оцепљено.</p> <p>»Шта је ово, |
бар пред смрт види своју мајку; а цар, као милостив цар, посла да се сужњем последња жеља за п |
поносито и с фрком дижући главу у вис, као да нестрпљиво тражи да види да ли се крилати Пегаз |
гадијах да намиришем од куда Турци иду, као оно што пас нањуши зверад!{S} А сад се ево пометем; |
ше онако исто немо и укочено у Иконију, као и она у њега.{S} После јој приђе узе је за руку и р |
»А? шта велиш?« питаше Иконија Агапију, као да, се из сна пробудила.</p> <p>»Султанија пита: »ј |
право име Агапија, али су је у харему, као робињу, звали »Нурисаба«, што значи »Зорка«; Арбана |
нија подизаше десну руку према игуману, као да га преклиње, да не говори о њој, а леву притиска |
х она смерно мољаше да је пусте да њих, као најмилије госте, које је икада у своме животу имала |
ки раст.{S} Рекнем у себи: »Бог и душа: као да горско дрвље ромором овим измеђ себе разговара!{ |
о, па се љуљаше то на десно то на лево; као тешкајући се што је то све било па прошло.</p> <p>У |
уњено погледаше око себе, <pb n="31" /> као да се пробудила из тешкога сна па још не може да се |
еди на камену старац, бео <pb n="47" /> као овца, па чита велику једну књигу оковану у злато ка |
о Српкиња девојка носила име Марица.{S} Као робињицу заплењену на сабору код Св. Јована, Санџак |
нешто препала била, и једва дихаше.{S} Као да јој све мисли, све срце, сва душа одоше низ улиц |
една проста и стара Супкиња сељанка?{S} Као мува кад падне у чинију млека, тако сам ти ја у ово |
и!{S} Узех од тебе ово парче и чувах га као амајлију.{S} Сиромах сам да ти радост моју богатим |
, бисерне и сафирне капљице откинуле да као блистава роса попадају по персијским ћилимима, чоси |
Иконију из прикривка гледао; да се онда као богаљ баци у пећину где је оставку предигао, па да |
е »хајде, да видиш твоју цркву!« И онда као обиђосмо цркву уђосмо и унутра, и калуђер, онако ст |
оније!«</p> <p>Диже се усклик од народа као грмљавина, и разнесе на све стране, а како се он гу |
пут уђе унутра, подухвати га нека језа као да је ушао у гробницу.{S} Али чим му се очи мало св |
Србе.{S} Ено, погледај само унутра!« Ја као завирим у цркву и лепо видим, где на јеном престолу |
ки и царски бродови разапетим једрилима као џиновске утве грдосије.</p> <p>Сама ћошка блистала |
потрча за Турцима.{S} Јурила је за њима као бесомучна.{S} Грувала се у груди, чупала своје косе |
исли се, замисли, претисну чело прстима као да хоће да из мозга исцеди сећање, па се онда опет |
ма, са крупним црним зеницама, са очима као бадем повијеним, са дугим свиленим трепавицама, са |
ирна да је једва дихала, сада се уздрма као тежак талас, па с виком писком и псовком навали на |
раздраганост.{S} Чињаше јој се ова шума као нека велика, тамјаном окађена црква, и као да озго |
ока; дуги седи брци падаху му на рамена као у старих јунака који с онога света овоме свету кроз |
е ишчупати!«</p> <p>Гавран се окрете па као бесан пас одјури натраг у луг на потоку.</p> <p>Ико |
ад први пут</p> <p>загрли царева везира као свога сина.</p> <milestone unit="*" /> <pb n="98" / |
врата, а она све од самог сребра белог као млеко; пред њима два златна стуба, а око оба стуба |
сребрне тканице, по њојзи крупна пуцад као грудве од бисера.{S} А с једне и друге стране поред |
око старог једног богаља, који сав сед као овца, а мрк у лицу као труо пањ, пузећи четвороношк |
ни вихар ветар таласе узбурка.{S} Народ као да га нека сила потискује, нагрнуо беше к зидинама |
е, и кад се весели и кад се тугује, све као моба.{S} И не може да буде игра друкчије, него кад |
ру икону богородице; живим ти без бриге као бубрег у лоју!{S} Ја га не зовем друкчије него »Кар |
удараше темена младоме везиру, и стаде као кип с рукама на прса прекрштеним.</p> <p>»Не, не, н |
душницама опојава?{S} Сахранићу се овде као незнана и некрштена душа, па ћу се и на оном свету |
шу најбољу децу, па их носи да му служе као Аџем-оглани и Ич-оглани.{S} Ево се још нису утрле с |
иња била је кадуна Хусејин-аге, која је као Српкиња девојка носила име Марица.{S} Као робињицу |
грдосије.</p> <p>Сама ћошка блистала је као да је башта од разнобојних лалета: по споду персијс |
чала шта је видела у Јерусалиму, где је као девојчица од дванајест година <pb n="82" /> била, и |
ба цару!« прихвати Хусејин-ага, који је као сваки Јаничар српски говорио. »Биће да треба цару, |
да је из дана у дан гледаш како се вије као кукавица!« И онда ме нечастиви научи шта да радим!« |
Бог ми се свети.{S} Његова освета није као људска.{S} Ево ме да се патим у пећини, одакле је м |
мајке наше, нико нам тако говорио није као ево ти данас.{S} Срце нам се било давно скаменило, |
гих трепавица, пресече ми срце на двоје као нека оштра сабља.{S} Из таких очију посла за мном п |
скочише обе хитре и видрасте Мисирлијке као два кадифаста и златним прахом посута лептира.{S} Н |
ране, један кос звиждаше некакве значке као да у металну пиштаљку дува.</p> <p>»Тицо моја, је л |
е је то поклонима и митом подизао да ме као кошуту хајком терају на његову заседу.{S} Свакој са |
аничар добар. »Бога ми«, рече, »носи ме као мало воде на длану, радим с њиме што хоћу, заповеда |
са онаких речи, које од срџбе поцрвене као црвени божур.{S} Граорасте очи њене потамнеше у две |
аса померих памећу !{S} Врзох се око ње као сенка њена.{S} Слах јој и моју и њену женску родбин |
Њено ће име да се <pb n="107" /> помиње као једно добро и светло име докле је год народа српско |
м ужареним очима гуташе милину, која се као мирис од цвета подизаше од лепоте ових девојачких г |
Стала та ћерка у сред потока, брчка се као сребрна пастрмка, вади цвет из косе, љуби га, баца |
и се сузама, а народ то прихвати, па се као благи талас поваља вика: »Бог ти дао!{S} Бог те бла |
ћеш замерити <pb n="14" /> што ћу да те као уз гусле да питам: ћери мила, што се не удајеш, за |
т све жице попрскаше.{S} И обе играчице као да се у лету скаменише, тако засташе лебдећи за јед |
овириваху <pb n="75" /> зреле поморанџе као јабуке од злата.{S} Иконија не знађаше чему пре да |
ини зверовима, оста жив, сељани гледаше као неко чудо од Бога.{S} Сам Гавран причаше народу озб |
огледом и својим витим стасом изгледаше као да је девојка.</p> <p>Опет јој дође нова једна миса |
је милина погледати их.{S} Јахач сеђаше као да је прикован за седло, и тихо, благо, готово смер |
ло око јадне Иконије.{S} Ова се отимаше као бесомучна и не пушташе Ивана са груди својих.{S} А |
се из сна, а срце ми још једнако лупаше као да хоће из груди да искочи!«</p> <p>»Е па то је!« у |
« рече Иконија грцајући; сва се тресаше као да је у грозници; клекну на земљу, па обема рукама |
на рамена, а он једног по једног гуташе као шећерлему.{S} Кад већ не оста више ни један, онда в |
ад у ономе, што јој под очима промицаше као нека шарена гунгула, једва спазила између позлаћени |
не знам ни сама за што!«</p> <p>Прођоше као с литијом кроз башту, мимо неколико кијосака, мимо |
кад је Кизлар-ага и Капу-ага заогрнуше као неким кафтаном од загасито зелене тешке кадифе са з |
утишају.</p> <p>»Знаш, ага«, рече кнез као да извини ову олујину, »у нашега народа има послови |
нека велика, тамјаном окађена црква, и као да озго са небеског плавог кубета мајка божја на њу |
ријарси и владике у златним одеждама, и као чекајући нешто погледајући к вратима. »Кога ли то ч |
поче:</p> <p>Као духовноме оцу твоме, и као старом пријатељу куће твоје, мени не ћеш замерити < |
та шири него дужи, па се онда окрете, и као кепец дебељко <pb n="86" /> остави своје сиџаде.{S} |
/p> <p>»Баш!« рече старац кашљуцајући и као да објасни снаси својој ово изванредно расипање нов |
свиленим трепавицама, са витим дугим и као лук од стреле високо повученим обрвама.</p> <p>Зазв |
његове змије.{S} Уграбим као прилику и као нагнем да бегам, а оно оне две танке циганчице скак |
е доведу калуђери па нека црква пропоји као твоја задужбина, а на славу Бога, који је један и и |
да сте ми по Богу кћери.{S} Говорите ми као што би мајци својој говориле.{S} Ходите да вас као |
а на зелено поље, а оно се све зашарени као да је на њ пала кита шаренога цвећа.{S} Шаров и гар |
коју је низ образе с грлом везивао црни као кадифени рубац.{S} А овде не рече ни речи, кад је К |
ком стену од пећине.{S} Она се расклопи као двери у цркви, и видех златну лествицу на којој се |
на на књигу.{S} Нека се не ломи по гори као отац што му се ломио, него нека стане у цркву да кр |
ето и осветио!{S} На мукама ће липсати као бесно псето, а зверад ће му кости глодати !« рече ј |
авог Турчина, даде се водити и посадити као да је дете; али чим му везир пусти руку он се диже |
ст и чедност баш требају свакој девојци као цвету мирис и боја!{S} Бога ми, па без тога се у на |
потока да се мало брчка.</p> <p>А поток као да беше уставио сав свој жубор, да пусти само да се |
ија метну руку на срце), »да вас гледам као робињице.{S} Лакнуће ми да сте ми по Богу кћери.{S} |
ку пуну змија, али с муком и напрезањем као да је свака од олова; протресе је мало као да је зо |
прегрши у недра!{S} Почех да се тресем као да ме грозница ухвати; учини ми се да ми се по недр |
едам дервиша и његове змије.{S} Уграбим као прилику и као нагнем да бегам, а оно оне две танке |
да умрети морам, нека вам се исповедим као на последњем часу!«</p> <p>И онда, истина овде и он |
ној коси, с плавим очима, с лицем белим као да је млеком наливено, и сва у бледожуту свилу обуч |
чује како се овако матора жена заносим као неко дете!{S} Бог с тобом Иконијо!«</p> <p>То рече |
Иконији, за коју мишљах негда да ми дом као сунце греје.{S} Али ето, у место једне грудве снега |
емљу и поћута.{S} Цео збор ћуташе муком као да је у цркви.</p> <p>»Казуј све право по истини, о |
> <p>Јаничар се насмеја, па махну руком као да каже; »Море жено батали ти то!«</p> <p>»Да ти ви |
а и тужно запевање пронесоше се сабором као да се овај који је мало час онако весео био, у вели |
и мене!{S} Слушај,« и опет цикну Гавран као да је бесомучан. »Слушај, што ћу да ти кажем: остав |
ају.{S} Али тек Мејрима, коју је Султан као најлепше и најбистрије своје дете мазио, једнога да |
дивном арапском коњу.{S} Био је одевен као и друге спахије само што је се из његовог белог тур |
па онда поче:</p> <p>»Казаћу вам право као пред божијим судом, а да би на страшноме суду мање |
Од некуд искрсну отац Никодије, сав бео као овца, узе ме за руку и рече »хајде, да видиш твоју |
ер јој се приснило да види Гаврана како као корњача четвороношке пузи, и да га чује: како је ку |
Бостанџија« одевених и наоружаних онако као што су Јаничари, само што им високи калпаци беху од |
p> <p>»Зашто не може« упита Гавро горко као да испи чашу пелена.</p> <p>»За то што не може, а н |
ој лабудовски врат час савијајући ниско као да се клања до земље сиротињи и фукари, која иза ле |
да је свака од олова; протресе је мало као да је зобница са зобљу, промумла некакве речи, које |
тем среће и славе?{S} Иконији се чинило као да се њен мали Ива већ у неку руку посветио, да већ |
Сазидао га је благом, које му је дошло као његов део од богате плени цариградске.{S} У томе је |
е ни речи да прозбори, него јечаше само као да га је тешки терет претискао.{S} Тек кад је уведе |
а ми све младе жене и девојке пожутесмо као смиље; ђаци и калуђери све више и више везу гласови |
и црним бројаницама, корачаше полагано као нека страшна светиња.{S} Кад већ стиже пред саму цр |
двеста девојака удари све у ногу, а оно као да игра један момак и једна девојка.{S} Па не знаш |
азрогачише очи, па је гледаху непомично као да се беху окамениле.{S} И тек када Иконија приђе, |
лепи сан, који даће Бог да је на добро као и све што је на добро испало!«</p> <p>»Нека буде у |
чита велику једну књигу оковану у злато као евангеље.{S} Кад је опази, он поче да чита гласно, |
о певајући облеташе мајкину душицу, што као мирисна маховина застрла беше стену, која одмах дес |
ма мени, простој сељанци, а ти си добар као добар дан, и ако си везир турскога цара!«</p> <p>Ри |
{S} Из таких очију посла за мном прекор као зрно које не промаша.{S} Чисто ми онда рече:{S} Зар |
мајци својој говориле.{S} Ходите да вас као децу моју пољубим!«</p> <p>Обе младе жене разрогачи |
х он очита, те Гавран, плакајући у глас као мало дете, одмиле до пред царске двери и причестише |
шко око под челом јуначким?«</p> <p>Кос као да је био слетио у шипраг, који у хладу од топола з |
исовуљ?« упита Иконија радознало и опет као са неком стравом. »У добри час дођох да моје очи и |
оведоше и трећи царски јелек: дванајест као млеко белих арапских хатова, с густим и до земље цр |
патим у пећини, одакле је моја грешност као поток потекла.{S} И ево ми се он кроз тебе свети, ј |
рукава.{S} Турчин понесе Иву у наручју као рибицу која се праћака, и узјаха свога коња.</p> <p |
звади из њега нешто у саде свилу, танку као паучина, завијено.{S} Кад поче и то великим и груби |
у твоју!»</p> <p>И везир је узе за руку као неко дете, и кроз она вратанца од седефа одведе је |
ко ће пре да стигне до ње, да јој руку као светињи каквој пољубе.</p> <p>После се народ највиш |
ћим ударцима камџије стропошта на земљу као мртва.</p> <p>Арапин је гледаше за неколико тренута |
нико не чу у оној ори, па паде на земљу као да је муња ударила.</p> <p>Притрчаше јој игуман и н |
се више губих.{S} Рекох себи: »ову жену као да није сељанка родила; Бога ми је ево сад лепша од |
е једна преко друге навалише да се у њу као у неко гњездо савију.{S} Султанија преко Агапије за |
искезио, црни му образи грчевито дркћу као кад се љут пас режећи спрема да уједе.{S} Загушљиво |
у трећем у зеленој свили.{S} Изгледаху као жива башта од лалета.</p> <p>Иза њих на високом јед |
тежим дахатом.{S} Груди јој се надимаху као да хоће да прсну.{S} Још неколико корачаја, па се п |
ља, који сав сед као овца, а мрк у лицу као труо пањ, пузећи четвороношке обилазаше око цркве, |
у аспри; стекох их као хајдук, чувах их као испосник; хтедох их послати Светоме Јовану, али умр |
лонац, у лонцу хиљаду аспри; стекох их као хајдук, чувах их као испосник; хтедох их послати Св |
ног завоја један старински златан новац као млетачки цекин.</p> <p>У том калуђер подиже главу, |
p>Женска Рука ...{S} 4.- </p> <p>Слепац као убица ... -.{S}60 </p> <p>Подсвојкиња ... -.{S}60 < |
рана, а кнез и кметови од Лежимира, баш као домаћини, све гологлави дочекиваху госте.</p> <p>»Б |
че: »Лепо је, лепо је!{S} Ове иконе баш као у Вилиндару!{S} Него хајде сад да те ја водим у јед |
аше једнако за њим: срце јој лупаше баш као да се нешто препала била, и једва дихаше.{S} Као да |
доживех да те опет гледам где се вијеш као тужна кукавица!«</p> <p>И онда Стојан опет ућута за |
тер своју.</p> <p>»Е, па само да почнеш као ђаче, па већ кад мало поодрастеш и научиш књигу и л |
о год ти и колико год ти треба да живиш као везирова мајка!«</p> <p>»Не треба да се трошиш толи |
па најпосле нађе како ће и поче:</p> <p>Као духовноме оцу твоме, и као старом пријатељу куће тв |
муцаше: »Моје дете! моје дете!«</p> <p>Као да није ни видела Арапина, она протрча мимо њега др |
је видео у шуми изнад медвеђе пећине. »Као да нису чиста посла с њиме!« причаше тај што га је |
у како Гавран јечи : »воде ... воде ... кап воде !«</p> <p>Иконија се прекрсти па уђе унутра.</ |
тнички шапат Гавранов: »воде... воде... кап воде... за живот и здравље твога Ивана!«</p> <p>Ико |
знемоглим гласом виче: »воде... воде... кап воде!« Пође к пећини, кад тамо седи на камену стара |
ко је куми Богом и Св. Јованом да му да кап воде, јер сав гори од жеђи.</p> <p>Сутра дан Икониј |
положи га несрећнику на главу и суну му кап вина у отворена уста.</p> <p>Он се устави у јечању; |
ђе једна чета чауша са шиљастим црвеним капама од сукна, загасито зеленим кафтанима, без оружја |
, и поља и њиве и народ који ће да баца капе под пазуво па да се клања и да виче »благослови Св |
>Јадна Иконија ништа не осећаше.{S} Без капи крви у лицу, бледа ко крпа, с очима укоченим с уст |
ни Кизлар-агу са његовим Кара-агама, ни Капи-агу с његовим белим евнусима, ни царева Силиктара, |
ршило кад Иконија са малим Ивом дође на капију велике куле.{S} Ту она даде Иви онај слив воска |
.</p> <p>У том уђоше у дворану две, као капља, младе, високе, витоструке и танконоге Мисирлијке |
ј слепе очи и руке’ сунуше јој неколико капљи вина у уста. познадоше да није мртва.</p> <p>Поло |
его што су се златне, бисерне и сафирне капљице откинуле да као блистава роса попадају по перси |
иру дочекали су их везиров Кизлар-ага и Капу-ага, онај први с белом а овај други с црвеном и ви |
де не рече ни речи, кад је Кизлар-ага и Капу-ага заогрнуше као неким кафтаном од загасито зелен |
е сви бели евнуси и бостанџије па и сам Капу-ага, одвојише и одступише натраг.{S} Хусејин-ага, |
ога везира стари један Јаничар.{S} Каза капуџи-баши да се зове Хусејин, да је чорбаџија Доганџи |
и две три речи у четири ока.</p> <p>Кад капуџи-баша поднесе овакав извештај Ризван-бегу, овај з |
да ниси видела ни Кизлар-агу са његовим Кара-агама, ни Капи-агу с његовим белим евнусима, ни ца |
лоју!{S} Ја га не зовем друкчије него »Караконџул-ефендија«, а он мени опет за то тепа: »џанум |
виле, којима су се јунак зумбул и витез каранфил надметали за зрачне погледе из девојачког ока. |
та од зумбула или по једна кита црвеног каранфила.{S} Милина је била погледати та два низа од л |
љаву воду од руже, па китама од црвеног каранфила пошкропише ћилимове и засторе на зидовима.</p |
улима и криновима у пролеће, а ружама и каранфилима преко лета.</p> <p>Била је милина озго са ћ |
единче моје.«</p> <p>Али Турци и ако не касаху, опет одмицаху с робљем својим.{S} Окретаху се о |
p>Пехарникова ћерка ... -.{S}50 </p> <p>Касија Царица ...{S} 1.60 </p> <p>Весели двори Иве Заго |
дно с вођом стиже чету, која сад потера касом и брзо зађе за једну шумарицу.</p> <p>Није дуго п |
<p>Звао се »Седефли-шкољка.« Доњи му је кат био од белог мрамора, а горњи од стакла и резаног к |
а, који је један и исти и Мусломанима и каурима!«</p> <p>»Хвалим те боже!{S} Ево сад нађох мог |
и да ти је мати кауркиња.{S} Али каква кауркиња?{S} Сељанка са очима једне хасеки-кадуне!{S} К |
је завичај Сирф-вилајет и да ти је мати кауркиња.{S} Али каква кауркиња?{S} Сељанка са очима је |
ла него да је жива«, прихвати Хусејин. »Кауркиња слабо кад преболе кад јој царева рука срце ишч |
рема, па ће да проба да их храни бабама кауркињама!«</p> <p>»Вољан си, аго, да с нама шалу збиј |
џа и улема, са белим турбанима, зеленим кафтанима и меким чизмама од црног сахтијана.{S} Па онд |
веним капама од сукна, загасито зеленим кафтанима, без оружја и само са дугачким зеленим долама |
злар-ага и Капу-ага заогрнуше као неким кафтаном од загасито зелене тешке кадифе са златним шир |
упник Муфтије са белом чалмом и у белом кафтану.{S} Иза ових наступише риџали царства, аге од Д |
на да има преко двадесет и шест година, кахо сам хранила овог богаља, кога ево видите овде поре |
раменима, а за калпаком по једну дрвену кашику.</p> <p>Хусејину мило беше да их гледа.{S} Срце |
сребрн грош!«</p> <p>»Баш!« рече старац кашљуцајући и као да објасни снаси својој ово изванредн |
што био узврпољио, не могаше довољно да кашљуцањем спреми грло, скиде камилавку, пронесе прсте |
није и њених комшијница, промешкољи се, кашљуцне два три пута, па тиха али и прекорно рече:</p> |
рагим камењем окићеним, са турбанима од кашмирских и хиндустанских танких тканица, разних боја |
него си великаш царев постао.{S} Сад не квари ништа да знаш: да ти је завичај Сирф-вилајет и да |
на глави, и мислиш диже се кубе горе у кебо, да отклони цркву да и анђели чују, а ми све младе |
ог мрамора, а горњи од стакла и резаног кедра са Ливана.{S} Некада је кедрово дрво било све пок |
из Македоније, кестенова из Руменлије, кедрова са Ливана, кипреса из Анадолије.{S} Цветне башт |
и резаног кедра са Ливана.{S} Некада је кедрово дрво било све покривено љускама од седефа, који |
ири него дужи, па се онда окрете, и као кепец дебељко <pb n="86" /> остави своје сиџаде.{S} Дев |
nit="graphic" /> <p>Издање</p> <p>Стеве Керешевића</p> <milestone unit="-" /> <p>ЦЕНА: К.{S} 1. |
к каже:{S} Бог да прости!{S} Ево ти пет кеса за пут одовуд и одонуд!«</p> <p>Стари се Јаничар д |
/p> <p>И ако је Хусејин-ага из везирове кесе плаћао све мајсторе, Иконија покрене своје село, д |
сенова с Копаоника, липа из Македоније, кестенова из Руменлије, кедрова са Ливана, кипреса из А |
воје горње костретне одеће једну прљаву кесу, отвори је, и извуче из ње <pb n="85" /> једну зми |
ма беше извадио иза појаса неку дугачку кесу, па између многих мангура и аспри огледаше да руко |
ричала.</p> <p>На један знак султаније, Кизлар-ага уведе унутра једног дервиша, високог, сувоња |
иже а девојке вриснуше престрављене.{S} Кизлар-ага викну две три оштре речи дервишу, те овај ба |
прозбори: »Иди само са Шекер-кадуном за Кизлар-агом и не бој се ништа!« па се онда сам брзо изм |
корачајући полагано, али без страха иза Кизлар-аге; »вала ни ђавоља стража око пакла не може би |
па пустили <pb n="84" /> да уђе унутра Кизлар-ага са дванајест црних евнуха, за њима дванајест |
раморноме бајиру дочекали су их везиров Кизлар-ага и Капу-ага, онај први с белом а овај други с |
убац.{S} А овде не рече ни речи, кад је Кизлар-ага и Капу-ага заогрнуше као неким кафтаном од з |
диш цара?!{S} Па ти онда ниси видела ни Кизлар-агу са његовим Кара-агама, ни Капи-агу с његовим |
једна врата изашле, а на другој страни Кизлар-ага отвори једна по ниска вратанца од седефа и п |
са златним ширитом.{S} Кад јој је црни Кизлар-ага приступио, она се само сва стресе и побледе. |
рене позлаћеним решеткама, онда се црни Кизлар-ага окрену целој свити, па само махну руком.{S} |
а се онда сам брзо измаче.{S} Оста само Кизлар-ага, његових шест Арапа, и Иконија са Шекер-каду |
рачне погледе из девојачког ока.</p> <p>Кизлар-ага проведе Иконију кроз неколико лепо намештени |
а са Шекер-кадуном пред вратима.</p> <p>Кизлар-ага закуца сребрном алком те се на мах оба крила |
в утекох у пећину.{S} Не могах изаћи од кијамета на пољу.{S} Остах у пећини да преноћим и заспа |
као с литијом кроз башту, мимо неколико кијосака, мимо многе чесме мраморне водоскоке и шарене |
p>»Долазећи данас к цркви, ниси ли се с ким год на путу сусрела?« питаше калуђер.</p> <p>»Нисам |
м, а по синији разместиле плаве ћасе од кинеског порцелана у великим позлаћеним зарфовима, са м |
раше темена младоме везиру, и стаде као кип с рукама на прса прекрштеним.</p> <p>»Не, не, није |
тенова из Руменлије, кедрова са Ливана, кипреса из Анадолије.{S} Цветне баште попрскиване водос |
</p> <p>Дугачки редови од тамно зелених кипресова одвајали су га од великог перивоја.{S} Око са |
оно се све зашарени као да је на њ пала кита шаренога цвећа.{S} Шаров и гаров узеше да радосно |
ро заливене.</p> <p>Па онда удари једна кита Спахија коњаника.{S} Не зна човек шта пре да погле |
х по једна кита од зумбула или по једна кита црвеног каранфила.{S} Милина је била погледати та |
од седефа, а на сваком од њих по једна кита од зумбула или по једна кита црвеног каранфила.{S} |
ислонив је на прса.{S} У десној му руци кита босиљка, па њоме шкропи сваког ко приђе икону да ц |
је висило на свакој страни по дванајест кита од дробног бисера и толико од крупног мерџана.{S} |
им котлићима миришљаву воду од руже, па китама од црвеног каранфила пошкропише ћилимове и засто |
pb n="83" /> <p>У харему дочекале би је ките од робињица све лепше од лепших, клањале би јој се |
којих кроз загасито-зелено лишће и кроз ките од бела мирисна цвећа провириваху <pb n="75" /> зр |
онда да напоји освећеном водицом своју киту босиљка, а у који ће побожни народ да спушта бакар |
све дугине боје; а у руци ношаше велику киту босиљка и један слив жутога воска.</p> <p>Кад изађ |
} Ту она даде Иви онај слив воска и ону киту босиљка рекавши му: »Нај, сине, унеси ти сам овај |
у са високим црвеним калпацима са дугим кићанкама а од плавог ибришима.</p> <p>Одмах иза овога |
оји ће да баца капе под пазуво па да се клања и да виче »благослови Свети владико!« Еј, Боже, д |
ски врат час савијајући ниско као да се клања до земље сиротињи и фукари, која иза леђа јаничар |
свака од оних тица приклони ниско главу клањајући се, па онда, истина крештавим и нешто мало за |
е ките од робињица све лепше од лепших, клањале би јој се до земље, а нека би се сагибала да је |
ам једну матер.{S} И ја и ти, и ми који клањамо и ви који се крстите, имамо само једног и истог |
незови и калуђери па се смерно и дубоко клањаху.{S} Годинама најстарији кнез седи старац Јанко |
нску.{S} Хвала Богу ево и умирем што се клах са некрстом.{S} Истом данас видим да није све јуна |
и; сва се тресаше као да је у грозници; клекну на земљу, па обема рукама пригрли Иву на груди с |
ана, бледа и тако изнемогла, да му ноге клецаху, те га два момка подржаваху.</p> <p>Стојан наре |
то се заценила била од плача, а Петрија клече на ћилим и обасипаше јој руку пољупцима и сузама. |
испод њених дугих трепавица, и полагано клизаху се низ њено бледо, али савршено мирно лице; око |
ма других соколова за које знам е би ме кликћући понели у своје гњездо, нити бих и онда пристај |
име нашег светог Патријара, у име целог клира и у име сиротиње раје, нека јој је вечна хвала!{S |
е на срце.{S} А кад се осу грмљавина од клицања и кад се из ње изви оно »многаја љета«, она пре |
унгула, једва спазила између позлаћених клобука Пејика и високих перјаница Солака, Турчина једн |
па које од узбуђености, које од умора, клону у један сто у женској цркви.{S} Притрчаше јој жен |
исом; иза цркве једна лепа стара липа и клупа испод ње; неколико корачаји од липе извор, који к |
ред судницом.</p> <p>У зачељу на једној клупици, посадио се био харамбаша Стојан са кнезом од с |
ближе!« поче Стојан посадив се на једну клупицу поред чича Симе; »Шта ћеш?{S} Људи нас хвале да |
м да јој каже.</p> <p>У порти седоше на клупу испод липе близу оне чесме, а маломе Иви рекоше д |
оборили оца Никодија, и рашчистили оно клупче од људи и жена, што се било склопило око јадне И |
<p>Гавран се у једном куту савио беше у клупче па тешко дихаше.{S} Ватра му беше подузела образ |
им и шареним тицама са кукастим широким кљуном, што на тачкама и сребрним пречагама међу свака |
ред оних ваших тица са кратким кукастим кљуном и зеленим, плавим и златним перјем, за које ми о |
че да излеће голуб за голубом, носећи у кљуну по један струк ђурђевка.{S} Читиво јато облеташе |
скупи се народ са свих страна, а кнез и кметови од Лежимира, баш као домаћини, све гологлави до |
ни у нас, који смо турске вере.{S} Него кнеже и царева рајо има мени петнајест конака до Стамбо |
ободраваше кнез Гаврана.</p> <p>»И хоћу кнеже!« рече Гавран. »Знам да умрети морам, нека вам се |
ривицу Гавран треба главом да плати.{S} Кнез устаде и каза Гаврану како суд нађе.</p> <p>»Право |
ра, и искупи се народ са свих страна, а кнез и кметови од Лежимира, баш као домаћини, све голог |
е, па с њима дође и Иконија, по коју је кнез већ послао био.{S} Казаше јој шта је и како је.</p |
да је утишају.</p> <p>»Знаш, ага«, рече кнез као да извини ову олујину, »у нашега народа има по |
во по истини, о мање ти је!« ободраваше кнез Гаврана.</p> <p>»И хоћу кнеже!« рече Гавран. »Знам |
»И још поручује Санџак-бег«, понављаше кнез, — »без разговора, вели, ако хоћете да вам глеве н |
свршетка бденија.{S} Око ње се искупише кнез и главни домаћин из њена села, а дођоше после и ка |
конија, закукаше жене, диже се граја, и кнез и Хусејин-ага имађаху муке да је утишају.</p> <p>» |
дубоко клањаху.{S} Годинама најстарији кнез седи старац Јанко из села Јабуке, коме је било пре |
ича Сима је давно умро, умро је и стари кнез и већи део оних домаћина што судише Гаврану.{S} Ал |
се појавише калуђери од конака.{S} Сам кнез од Лежимира, са шубаром испод мишке, иђаше напред |
се исприча до миле воље!« рече озбиљно кнез са зачеља.</p> <p>»Сврнуо с памети, велите?« наста |
пише се сељани пред судницу, те чуше од кнеза да је дошла од Санџак-бега заповест: да Хусејин-а |
е и попове све по старешинству, па онда кнезове од суседних села и друге главне људе.{S} Навали |
гвоздене топузе.</p> <p>Испадоше напред кнезови и калуђери па се смерно и дубоко клањаху.{S} Го |
учка.{S} Под главним вењаком већ засели кнезови с калуђеђерима и поповима.{S} Иконија је измоли |
ици, посадио се био харамбаша Стојан са кнезом од села, а десно и лево од њих посадило се на тр |
усан војник, постави страже око села, а кнезу каза да ће му главу својом сабљом одрубити, ако б |
посла људе да ухвате и вежу Гаврана, а кнезу поручи: да рано зором сазове све село и старо и м |
сељанкама и старим и младим, поклони се кнезу и домаћинима, мољаше све да јој опросте ако се на |
акрени и кума Марти, а Бога ми реците и кнезу и свему селу: аманет вам онај невољник у планини; |
богато стовариште</p> <p>— сваковрсних књига —</p> <p>Романи и приповетке.</p> <p>Хајдук Станк |
а причаху, и о којима су јелчије читаве књиге у Франкистан писале.</p> <p>Но једно месец дана п |
{S} Ако икако може бити дај нам сина на књигу.{S} Нека се не ломи по гори као отац што му се ло |
е јадно дете!{S} Дај га оцу Никодију на књигу, па нека буде од њега што Бог хоћ.{S} Ти знаш да |
о; ене га изађе из олтара и изнесе неку књигу!{S} Ја колика је, једва је јадно моје ђаче носи!{ |
="47" /> као овца, па чита велику једну књигу оковану у злато као евангеље.{S} Кад је опази, он |
че, па већ кад мало поодрастеш и научиш књигу и летургију, онда ђакон па јеромонах, па мало по |
е, шта је све теби Бог записао у својој књизи.{S} Твоја мајка не ће доживети, али опет за то мо |
имирцима.{S} И гураху се, да се подаве, ко ће пре да стигне до ње, да јој руку као светињи какв |
ету; премишљаше шта ли ће од њега бити; ко зна, можда су га Турци већ и заклали, а ако нису, по |
емо оцу Никодију!«</p> <p>»А ово стадо? ко ће да га чува?« рече мали пастир невесело.</p> <p>»Е |
<p>Подиђе је милина од студене воде.{S} Ко зна можда је и студену воду подишла топлина од њене |
ан си, аго, да с нама шалу збијаш!{S} А ко зна?{S} Свашта може да буде у вас Турака!« — одговор |
осећаше.{S} Без капи крви у лицу, бледа ко крпа, с очима укоченим с устма отвореним, с пеном бе |
еромонах, па мало по мало па игуман, па ко зна чедо моје, шта је све теби Бог записао у својој |
уци кита босиљка, па њоме шкропи сваког ко приђе икону да целива.{S} Поред њега десно иде голог |
и беху коње у кратке скокове, да погазе ко се не измиче; у зубима носе голе јатагане, а у рукам |
реноће у цркви и око цркве.{S} Слабо је ко и спавао.{S} Певало се поред ватре уз гусле, причало |
ма и замишљеним погледом гледа да л’ ће ко да му приђе те да га загрли.</p> <p>Око црквице је б |
твојој доброти ти би и пролио сузу, али ко ће наћи попа да ми гроб прелије и прекади и да ми га |
рашно погледати, а тешко је било казати ко је грђи од кога. »Нека Бог сачува свакога да их и у |
овком и шкргутну зубма; »ај, да га знам ко је тај, коме не треба да се вера по шипрагу те да ви |
Прво причестише Иконију, па онда редом ко се исповедио и приступио.{S} Док се други народ прич |
с Турцима.{S} Али је сад на сабору мало ко имао секиру а још мање косу.{S} Турци су имали и пиш |
звикали него што је.{S} А најпосле жено ко је без греха и без махне?{S} Главно је што видим да |
д биљура; па облачи ковче и чакшире, на ковчама триста трепетљика, до колена од сухога злата, и |
цем, и у њему чаша од биљура; па облачи ковче и чакшире, на ковчама триста трепетљика, до колен |
дода још: »а подружја Миленка Хајдука, кога Бог да прости!« И најпосле морадоше јој попустити, |
т година, кахо сам хранила овог богаља, кога ево видите овде поред твојих ногу.{S} Хранила сам |
="100" /> <p>То је био несрећни Гавран, кога је Иконија дала донети из планине, па наредила: да |
едузе Иконија; »бојим се да је мој син, кога ми цар пре двадесет и толико година отео, жив; ако |
а оно што ће да те снађе, не жали ни на кога до на себе саму!{S} Ова рука која жуди да ти милуј |
.{S} Ето какве сам среће ја: нађох сина кога ми Јаничари одведоше, али ми га турска вера оте, д |
од каквог човека.</p> <p>У џбуну поред кога Иконија стојаше, један бумбар облеташе једну петол |
и, а тешко је било казати ко је грђи од кога. »Нека Бог сачува свакога да их и у <pb n="76" /> |
а дана Ризван. »Да ти није што криво од кога у моме двору?{S} Да ли има нешто што би ти годило |
па се разиђоше по сабору ударајући где кога стигну сабљом или топузином.{S} Неки од њих појури |
астиђено на десно и на лево, да ли није кога саблазнио,</p> <p>И летургија се сврши.{S} Свет из |
молбом, да, ако већ сам не може, пошље кога да цркву мироноше и да одреди три калуђера, који б |
дуго говорили, говорили смо с игуманом кога је Патријар послао, легла си позно и уморна, мисли |
ајлију са крупним једним смарагдом, око кога се савијало три низа од алема, рубина и сафира.{S} |
квира по плавом морском огледалу, поврх кога облетаху витокриле беле утве, а по коме тамо даље |
Него пошљи по ово једно!{S} Ако уцвелиш кога, биће само једну жену.{S} Плакаће, па ће се окрену |
чекајући нешто погледајући к вратима. »Кога ли то чекају?« упитах. »Чекају тебе, да те причест |
е тобом много занео; а после, газда је, код њега би благовала.{S} Много ми што шта наказива па |
ве отпаднике, који цару рају опадају, а код раје цара у омразу воде!«</p> <p>»Нико те за то не |
д оних девојака, што их Турци на сабору код манастира Св. Јована узгред запленише.{S} И пре је |
ца.{S} Као робињицу заплењену на сабору код Св. Јована, Санџак-бег од Прокупља даде је на покло |
пуно поуздања и поноса. »Ево, видиш, на кожи написано; па видиш ово прво писмо златно исписано; |
елену аждају; Св. Јован у мркој камиљој кожи с мрком тиквицом о левом бедру, подигао је у вис к |
прсти и једва дохвати један крајичак од кожне листине да пољуби.</p> <p>. »Па сад, оче Никодије |
т подиже на ноге.{S} Извади иза црвеног кожног силава нешто у зелену шамију завијено; размота т |
ио на нос велике неке наочари у дебелом кожном оквиру, па се кроз њих удубио у срицање једне ре |
је, у скрлетним доламама, а са тигровом кожом о левом рамену; у рукама ношаху пушке са сребрним |
и!«</p> <p>Светина око њега и око суда, која је дотле била мирна да је једва дихала, сада се уз |
жја«, шапуташе Иконија; »о Мајко божја, која си и сама на овоме свету уцвељена била, ако је доб |
</p> <p>»Их, болан!« привика момчадија, која то гледаше, дивећи се старцу. »Их, болан! чича Сим |
жељкивања препукло.{S} Млада султанија, која разумеваше перзијски, беше усхићена, и кад се песм |
Хвала ти, цареви везире!« рече Иконија, која никако не могаше да везиру и зету турскога цара ка |
t="*" /> <p>На једној косини копаоника, која се спушта у топличку долину, има једна мала зарава |
бистрим валима.</p> <p>Ова млада жена, која сад већ имађаше сина ђака у Св. Јована, брчкајући |
} Шта сам друго него једна проста жена, која ако је и видела нешто мало среће, то јој није дуго |
на меку подлогу од тек покошене траве, која дихаше мирисом од Ивањског цвећа и мајкине душице. |
чка Туркиња била је кадуна Хусејин-аге, која је као Српкиња девојка носила име Марица.{S} Као р |
ича Симу у један сто одмах до преграде, која одваја женску од мушке цркве.{S} Наместила се иза |
, па се удуби у посматрање једне пчеле, која задовољно певајући облеташе мајкину душицу, што ка |
а срећа према срећи једне младе матере, која види како јој је јединче пошло путем среће и славе |
да се клања до земље сиротињи и фукари, која иза леђа јаничарских запрепашћена гледаше све ово |
лише ушима; окренуше се к стази једној, која се извијаше уз брдо из једне удоље; њушка им задрк |
огих мангура и аспри огледаше да руком, која дркташе извади сребрн грош.{S} Најпосле га дохвати |
је имао дуг разговор са својом кадуном, која је била једна од оних девојака, што их Турци на са |
а испред цара носи сјајну сабљу цареву, која се на сунцу од силног драгог камења гледати није д |
ар облеташе једну петолисну бледу ружу, која се истом из пупољка развила била.{S} Из луга, с он |
ао мирисна маховина застрла беше стену, која одмах десно од грма беше пробила зелену рудину.</p |
рогаченим ужареним очима гуташе милину, која се као мирис од цвета подизаше од лепоте ових дево |
бесном трку заједно с вођом стиже чету, која сад потера касом и брзо зађе за једну шумарицу.</p |
лику данашњу радост нашу, за ову утеху, која ће да буде и нама и дуго после нас, онима који иза |
, нано моја! не дај ме!«</p> <p>Иконија која беше под ударом Турчиновим полуобамрла, чу вику св |
ни на кога до на себе саму!{S} Ова рука која жуди да ти милује груди, живој ће ти срце ишчупати |
није.</p> <p>Шта је срећа једне девојке која је од младога момка, о коме је у тајности свога ср |
и снови луде раје.{S} Знам да нема силе која би кадра била царевину да уздрма; али је грехота д |
и пошкропи га, па је онда пружи Иконији која, сва блажена прекрсти се и целива, па онда пољубив |
живи падиша!) одјекујући тиме грмљавини која се за султаном ваљаше низ улицу.</p> <p>Иконија је |
ољно, па онда потекоше право к шумарици која се са ове косе у ону дољу спушташе.</p> <p>И звижд |
његов не однесе даље низ ову живу реку која ваљаше, злато, сребро и драго камење.</p> <p>Икони |
Турчин понесе Иву у наручју као рибицу која се праћака, и узјаха свога коња.</p> <p>Довикаше с |
љубави.{S} На једној од главних стаза, које су од великог дворца водиле к обали морској, измеђ |
оше малог Иву и једно десетак девојака, које тужно запомагаху и кукаху.{S} Мали Иво из све снаг |
својом четом и са још десетак коњаника, које му је санџак-бег од Топлице дао, и са једном арабо |
} Гавран не скидаше очију с њеног лица, које сад бејаше још лепше како стидљивост и узбуђеност |
есну изнад обрва, заклони очи од сунца, које са запада косо своје зраке у руменим праменовима п |
ерове речи позледише многоме срцу ране, које још не беху зарасле.{S} Кукњава и тужно запевање п |
а је пусте да њих, као најмилије госте, које је икада у своме животу имала, двори на овај велик |
ргији причести, па које од узбуђености, које од умора, клону у један сто у женској цркви.{S} Пр |
обница са зобљу, промумла некакве речи, које нико не разумеваше, па из ње поче да излеће голуб |
, пребледе опет, промуца неколико речи, које нико не чу у оној ори, па паде на земљу као да је |
пала, али које од стида са онаких речи, које од срџбе поцрвене као црвени божур.{S} Граорасте о |
5" /> <p>У главним улицама стамболским, које од старога сараја воде к џамији Сулејманији, искуп |
иград освојио.{S} Сазидао га је благом, које му је дошло као његов део од богате плени цариград |
пне и још једнако живе очи.{S} На лицу, које је сад вазда бледо било, владаше сад мирна збиља, |
речима: »Освета је моја, рече Господ!« које би јој громко зазвечале.{S} И сад јој се чинило, д |
и зеленим, плавим и златним перјем, за које ми ова деца овде кажу да говоре турски и арапски, |
аво да ти кажем, има других соколова за које знам е би ме кликћући понели у своје гњездо, нити |
свећице шапатом помињући имена оних за које их је <pb n="11" /> палила, упути Иву како да поло |
мо оној жени, доброј и смерној, од суза које је Бог ову цркву и саградио, како јутрос праведно |
зове Хусејин, да је чорбаџија Доганџија које чувају стари Сарај у Једрену, и да је дошао у Стам |
ркви.</p> <p>Најближе гомиле народа, на које наиђе беху усплахирене, али нико не знађаше шта се |
сутра на великој летургији причести, па које од узбуђености, које од умора, клону у један сто у |
суд да се уморим брзом смрћу, јер муке које ме стегоше, не могу да сносим!«</p> <p>»Казуј нам |
ш, да <pb n="103" /> богме, на причешће које ћеш данас да примиш, па све се то помешало и ишара |
шлем, обавијен танком белом чалмом, из које се спреда а изнад чела узвијаху две челенке од дра |
, о црквама божјим, о искушавањима кроз које Бог по некад води свој народ, и како је народ, кој |
јој је вечна хвала!{S} Немам речи... и које речи имам ево ми запињу у грлу... немам речи да оп |
цу.</p> <p>Иконија се није препала, али које од стида са онаких речи, које од срџбе поцрвене ка |
ш!{S} Пођи у Сирф-вилајет, отиди у село које знаш, распитај за њу.{S} Ако је жива, доведи је ам |
ких очију посла за мном прекор као зрно које не промаша.{S} Чисто ми онда рече:{S} Зар не знаш |
укоља нема, усади у срце мога детета по које зрно, па ако буде божја воља, оно ће да никне и пл |
ање, некако мекано и радосно блејање, у које се растапаше звека меденице о вођину врату.</p> <p |
онда га подиже у вис, са поштовањем, у које се мешала љубав и побожни страх, претисну га на св |
силав задену танак један черкески нож, којега златне корице беху посуте смарагдима, а којега д |
иза <pb n="70" /> свиленог паса ханџар, којега су и корице и дршка биле смарагдима и рубинима б |
златне корице беху посуте смарагдима, а којега дршка од слонове кости беше упрскана туркизима, |
а да треба цару!« прихвати Хусејин-ага, који је као сваки Јаничар српски говорио. »Биће да треб |
и као твоја задужбина, а на славу Бога, који је један и исти и Мусломанима и каурима!«</p> <p>» |
ик, велики везир и зет султана Мехмеда, који је Цариград освојио.{S} Сазидао га је благом, које |
чагама стотине папагаја шаренога перја, који су шетаоце поздрављали персијским стиховима, арапс |
ном својом окренула на оног несрећника, који је сву ту беду причинио. »Нека га, нека још на ово |
ду озбиљно: да му је Бог послао анђела, који га је бистром водом расхладио и вином напојио, и к |
више савијаше око старог једног богаља, који сав сед као овца, а мрк у лицу као труо пањ, пузећ |
своју чету и арабу.{S} Викну сељанима, који издалека жалостиво гледаху за њима.{S} Дотрча неко |
: »ниси ваљада луд да носиш калуђерима, који и онако имају свачега доста?« Не однесох новце црк |
ване водоскоцима и напајане поточићима, који из мраморних чесама потицаху, беху прошаране шумиц |
им белим евнусима, ни царева Силиктара, који сабљу цареву носи, ни његовог Ибриктара који му зл |
међедином; двадесет и четири коњушара, који их водише, беху сви обучени у жуту чоху, а опасани |
ркву мироноше и да одреди три калуђера, који би прихватили манастир, цркву послуживали и дохотк |
ави саму у овој одаји да дочека везира, који ће јој кроз који час доћи. </p> <p>Ту су обе кадун |
, дотрчаше и неке жене из гомиле света, који се око вењака скупио био, али већина калуђера није |
дажду од сребрних аспри у гомиле света, који са још ватренијим узвицима за здравље и срећу пади |
тити беже, прозреле би одмах Оџаковића, који је рођен да буде велики човек.{S} Ја сам твој чове |
о било све покривено љускама од седефа, који се на сунцу преливао из беле млечности <pb n="79" |
> <p>Кос као да је био слетио у шипраг, који у хладу од топола загазио беше у поток, па <pb n=" |
некад води свој народ, и како је народ, који је веран остао прелазећи кроз долину смрти, нашао, |
вљао да повиче:</p> <p>»Хвалим те Боже, који си великом твојом и чудесном милошћу подигао цркву |
дође у Дечане неки Србин из Далмације, који се враћаше из поклоненија у Јерусалиму, па нам узг |
Ту хтеде да дочека игумана и духовнике, који ће из конака доћи да почну службу.{S} Према њој, н |
ио цара, кад је тукао цареве отпаднике, који цару рају опадају, а код раје цара у омразу воде!« |
ајци из Солуна неке мајсторе и зографе, који су били на Светој Гори Атонској и који су се хвали |
љусну онај отворени пут средином улице, који се чувао слободан, да њиме султан са свитом својом |
просечени су били дуги а уски прозори, који пуштаху само по неколико праменова од светлости да |
мен са срца, а са душе њене црни облак, који сузама дажди, онда измоли у цара ферман: да сироти |
ан Турчин с отвореним и човечним лицем, који очевидно беше вођ чети. »Не бој се рајо!{S} Казуј |
ојака поче да се повија под поветарцем, који из двојница умиљато и весело дуваше.{S} Просу се в |
е то помешало и ишарало у тај лепи сан, који даће Бог да је на добро као и све што је на добро |
ме свету осети шта су паклене муке, он, који ми је живој срце ишчупао, сунце ми помрчао и живот |
свога кута до огњишта, стари чича Симо, који је ретко кад шта говорио, на велико чудо Иконије и |
д-паша, те у тој шкољки затварао бисер, који му је султан Мехемед у својој најмлађој сестри пок |
од ње; неколико корачаји од липе извор, који кроз дрвену цев сипље млаз кристалне бистре воде у |
ије то <pb n="62" /> друкчије ни у нас, који смо турске вере.{S} Него кнеже и царева рајо има м |
на од свирке стопиле се у један шербет, који новом жеђи стару жеђ гаси, да жеђ никад не загаси. |
тебе добра чини.{S} Нека је слава Богу, који је дао да има доброта женска!«</p> </div> <pb n="5 |
амо да захвалимо?{S} Прво Господу Богу, који ево и у овој прилици показа да неће да нас остави |
никад опростити не могу!{S} Него кажу, који знају, да је Бог рекао: »освета је моја!« Моли му |
аче носи!{S} Ено је даде попу Василију, који за десном певницом глас води!{S} Ех, да ли он, чед |
S} Он је био поочим Иконијином Миленку, који је у његовој чети хајдуковао, па је и Иконију снах |
падаху му на рамена као у старих јунака који с онога света овоме свету кроз гусле говоре. </p> |
да буде и нама и дуго после нас, онима који иза нас настану, коме имамо да захвалимо?{S} Прво |
нда да погледају стуб од дима и пламена који се из манастира у небо дизаше.{S} Опазише да једна |
и му златни ибрик носи, па ни Рикабдара који му узенгију придржава, ни његова Дулбендара који м |
зенгију придржава, ни његова Дулбендара који му чалму завија, и турбаном царским Муслимане позд |
сабљу цареву носи, ни његовог Ибриктара који му златни ибрик носи, па ни Рикабдара који му узен |
благосиљаш села, и поља и њиве и народ који ће да баца капе под пазуво па да се клања и да вич |
траже Милету, синовца Стојана харамбаше који погинуо беше, и да га позову да са својом четом од |
даји да дочека везира, који ће јој кроз који час доћи. </p> <p>Ту су обе кадуне на једна врата |
тром водом расхладио и вином напојио, и који му је проговорио само ове неколике речи: »Освета ј |
који су били на Светој Гори Атонској и који су се хвалили и Иконији и народу, да су иконе испи |
р.{S} И ја и ти, и ми који клањамо и ви који се крстите, имамо само једног и истог Бога.{S} Нем |
Ја имам једну матер.{S} И ја и ти, и ми који клањамо и ви који се крстите, имамо само једног и |
уке, кад си овакав дан доживела!« А они који беху далеко од ње, довикиваху јој: »Ама изиди на г |
шта је видела у Кајиру где су је гусари који је на мору заробише, најпре на продају изнели. </p |
старога властелинскога рода; ми сељаци који то знамо, кријемо ту народну тајну; али бадава кри |
ање пронесоше се сабором као да се овај који је мало час онако весео био, у велико гробље претв |
его је запалила буктињу да разгања мрак који је нас, бедни српски народ притиснуо.{S} Њено ће и |
ази поток, нема образа људског, и човек који сме тако да беди једну жену, како ти мене бедиш, н |
кла бих ти: не греши душе!{S} Али човек који се крије по шипрагу да види како жена једна гази п |
>»Ево се мучим да прочитам овај рисовуљ који је још цар Душан дао нашој цркви.{S} Па сам ти на |
адифи, како ће то да изгледа пред Богом који све види и све зна?!«</p> <p>»Пре је давно умрла н |
ивним дворовима на Боспору, има - један који се зове:{S} Аденистан.</p> <p>Чувен је био са лепо |
од цркве, да те сви видимо!?{S} Има нас који дођосмо из далека; дај да ти очи сагледамо, те да |
ци мален котлић од калајисаног бакра, у који ће отац Никодије овда и онда да напоји освећеном в |
већеном водицом своју киту босиљка, а у који ће побожни народ да спушта бакарне мангуре и по ко |
pb n="23" /> <p>Две недеље после дана у који је мали Иван постао манастирско ђаче, дошао је Ива |
који си од Иконије добио, по благослову који ја од светог патријара имам по сили власти коју на |
и па рече Гаврану:</p> <p>»По опроштају који си од Иконије добио, по благослову који ја од свет |
у челенци и са сребрном тицом на штапу који је у руци држао.</p> <p>Иконија се јутрос упорно п |
оће ли мали свирац крочити најпосле још који корак даље.{S} Али им се најпосле досади, Један од |
p> <p>Иконија подиже један крај платна, којим арњеви беху покривени, па викну:</p> <p>»О, Ристи |
могох дуго и дуго да заборавим поглед, којим ме је твоја мати погледала кад на земљу паде.{S} |
+++ и одвођење мушке +++деце+++ рајине, којим се војска турска и +++државна+++ ***служба ***сна |
ђе из пећине.</p> <p>Кад дахну мирисом, којим шума у зору дише, срце јој живље закуца.{S} Осети |
ок је год жив.{S} Везир му преда берат, којим га цар утврђује за Тимар-бега из Лежимира, и друг |
а Тимар-бега из Лежимира, и други берат којим цар одобрава да Иконија обнови цркву св. Јована.< |
за од лепих девојака, разнобојне свиле, којима су се јунак зумбул и витез каранфил надметали за |
pb n="29" /> <p> Запишташе у глас жене, којима Турци при последњој »девчурми«<ref target="#SRP1 |
, пар шарених чарапа и пар рукавица, на којима је од ситних шљокица извезла крстове па их окруж |
ом,, о чудесима чудотворних икона, пред којима се кандила никада не гасе, особито су се омилиле |
аме, и рече:</p> <p>»Од толиких радости којима ме је Алах (нека му је слава!) обасуо, ова данас |
обавила са свечаностима и раскоштвом, о којима се на широко и на <pb n="55" /> далеко по свој ц |
леко по свој царевини чуда причаху, и о којима су јелчије читаве књиге у Франкистан писале.</p> |
ле; око паса танки свилени бајадери, по којима златна и сребрна жица беше извезла свакојако цве |
звијаху две челенке од драгог камења, у којима беху усађене перјанице од црнога нојевога перја. |
ја и само са дугачким зеленим доламама, којих скутови беху подигнути па за појас придевени, са |
кострука, смеђе косе, граорастих очију, којих се граор преливао из бледоплавог споменка у тамну |
у му биле од злата а тако и дизгини, са којих је висило на свакој страни по дванајест кита од д |
оким путем између великих поморанџи, са којих кроз загасито-зелено лишће и кроз ките од бела ми |
дник, пружали су се редови од Арапа, од којих једни држаху сребрне наџаке, а други голе сабље д |
разговетно, проговори неколико речи, од којих је неке Икокија познала да су турске.</p> <p>Кад |
од лепоте ових девојачких груди, испод којих је нежно материнско срце на смрт рањено било.</p> |
у.{S} Иконија се ижљуби са Макреном, на којој имаовину своју остави, са сељанкама и старим и мл |
личку долину, има једна мала заравањ на којој је стајао и појао малени стародревни манастир Св. |
ери у цркви, и видех златну лествицу на којој се старац пењаше док не зађе за облаке!«</p> <p>» |
жутом, а у других љубичастом чохом, по којој се пружаху шаре од сребрне жице.</p> <p>Иза њих ј |
иза овога настајала би права забава, у којој би свагда било певања, играња и опсенарских прест |
нда узе ударати у главу буџом једном, у којој је било пола оке јексера усађено, па онда дугим и |
реко рамена носила је једну шареницу, у којој се надметаху редом све дугине боје; а у руци ноша |
више оче Никодије?{S} Од твоје шенице у којој како народ зна, кукоља нема, усади у срце мога де |
ки пријатељ, сваки пољски цвет жива реч којом поље срцу говори.</p> <p>Опет косић зазвижда друг |
и Ризван-бег знају.{S} Али тек Мејрима, коју је Султан као најлепше и најбистрије своје дете ма |
ла се обалом ограда од руменог мрамора, коју су сафирни морски таласи тихо, чисто тепајући јој, |
четвороношке од пећине до једне колибе, коју му на једном брежуљку а у сувоти подигоше сељаци.{ |
невољника, заједно с крчагом тазе воде, коју је у планини захитила.{S} И сада је Гавран не мога |
ракије, повуче добро из једне чутурице, коју му дадоше па онда поче:</p> <p>»Казаћу вам право к |
е кроз њих удубио у срицање једне речи, коју добро беше притиснуо прстом да му се како не омакн |
рним ресама, и са сниском белом конђом, коју је низ образе с грлом везивао црни као кадифени ру |
уо се био над дугачком једном листином, коју је на столу развио био.{S} Наместио био на нос вел |
о уздисање овог јадног народа за децом, коју цареви људи пробраше и однеше из овога краја пре ч |
војом и чудесном милошћу подигао цркву, коју сам ја мојим грехом разорио био!{S} Слава теби, Бо |
е Боже, што ме грешника пушташ у цркву, коју си ти сам од суза добре једне жене саградио!«</p> |
ча по неку причу из »Четрдесет везира,« коју је у харему научила и, као и по неку досетку Насра |
ао час хтедох да се осветим Иконији, за коју мишљах негда да ми дом као сунце греје.{S} Али ето |
ва ону дугачку и широку црвену шару, за коју јој духовник рече да је потпис царев.{S} Замоли га |
би таман било да му се учини милост за коју он и моли.{S} Него њега треба на лаганим мукама ум |
ског шљунка тихо роморећи.{S} Обалом на коју се долази од манастира тихом једном зеленом косом, |
ајвишом на средини западнога зида, кроз коју се улазило у манастир.{S} Али су Турци у време рат |
од светог патријара имам по сили власти коју нам је Бог дао, и са вером у источник неисцрпне ми |
и са вером у источник неисцрпне милости коју нам је Господ Исус Христос отворио, ја ћу да ти чи |
ше и жене, па с њима дође и Иконија, по коју је кнез већ послао био.{S} Казаше јој шта је и как |
ни народ да спушта бакарне мангуре и по коју сребрну аспру.</p> <p>Нешто снажном својом руком, |
ори:</p> <p>»Што ће мени конак?!{S} Још коју годину, па ће мој конак да буде неколико педљи црн |
је мртва.</p> <p>Положише је у волујска кола на меку подлогу од тек покошене траве, која дихаше |
о издељану двојницу почетак од некаквог кола.{S} По веселим очима његовим и по зажареном лицу, |
е најлепше загрејало, кад се од једаред кола раскидоше; умукнуше и свирке и песме.{S} Сав се са |
е да ме уморите!«</p> <p>Гавран паде на колена и поче да целива земљу вичући: »Опрости ми, земљ |
у: »Ево Падише!«</p> <p>Јаничар паде на колена, сави руке на прса а главу нави на лево раме скл |
>Гавран се с муком и с јауком подиже на колена и паде на руке, па четвороношке полагано домиле |
бола рикао кад су му усијано камење под колена метали, како је најпосле обамр’о, и како су га в |
кшире, на ковчама триста трепетљика, до колена од сухога злата, и обуче чизме цариградске, а ус |
љуби!»</p> <p>Па онда — подиже сукњу до колена и загази у поток.</p> <p>Подиђе је милина од сту |
в. Саве и краља Милутина, и у њој се на коленима молио Богу за сиротињу српску, и кад се дигао, |
в грозни злочин, испеку најпре жиле под коленима и то усијаним камењем из потока, на коме је Ик |
огнут приђе младом везиру, положи му на колено ону танку свилену тканицу, и опет се натрашке уз |
здравље.</p> <p>Удари се Ризван руком о колено.{S} Подиже се хитро на ноге.{S} Приђе к својој м |
о би се четвороношке од пећине до једне колибе, коју му на једном брежуљку а у сувоти подигоше |
ђе из олтара и изнесе неку књигу!{S} Ја колика је, једва је јадно моје ђаче носи!{S} Ено је дад |
е не могаше довољно да нахвали Иконији, колико јој је стари Јаничар добар. »Бога ми«, рече, »но |
аш шта да жалиш.{S} Ти ми чиниш толико, колико ваљада од како је царевине ни један син, дошав д |
стина мало заносећи, али тек српски.{S} Колико је било танких робињица и брзоногих дечака од 12 |
одгурну, и ја падох сотони у наруч.{S} Колико ми је дотле мила била, толико је од тога часа ом |
ће да никне и плод донесе.{S} Научи га колико ти знаш, па ће Миленкова душа на ономе свету мир |
ћу испросити у цара ферман; даћу блага колико год устреба да се црква сагради, да јој се земље |
Милина јој беше да слуша како Ива прича колико се пута преко дана калуђери Богу моле, и како он |
!{S} Свега има изобила у двору твоме, и колико ми добра чините и ти и сви твоји, већ и не ваља, |
ти се из моје хазне издаје што год ти и колико год ти треба да живиш као везирова мајка!«</p> < |
дара, бојим се не би ни на једног дошло колико је право!{S} Не, не, свети оче, толико се изумил |
<p>Иконија је била довезла на волујским колима старога чича Симу.{S} С њоме је дошла и њена сес |
буде игра друкчије, него кад се поведе коло, па се повије око свирца, па на десно па на лево, |
у девојку, или стидљива момка, кад је у колу.{S} А стидљивост и чедност баш требају свакој дево |
Лала?« питаше везир подигнув у вис онај комадић платна и не скидајући ока с њега.</p> <pb n="57 |
ирно то на једну то на другу страну.{S} Комарац један облеташе њено милокрвно лице и зујаше јој |
, те још како!«</p> <p>»Пустите човека, коме се суди, да се исприча до миле воље!« рече озбиљно |
ати чича. »Пре ће бити да му се сотона, коме је он душу за аспре продао, осветио.{S} Бог се дру |
кнез седи старац Јанко из села Јабуке, коме је било преко деведесет година, узе реч:</p> <p>»А |
гутну зубма; »ај, да га знам ко је тај, коме не треба да се вера по шипрагу те да види шта ја д |
му: како је ружа нарицала за. славујем, коме је срце од силног прижељкивања препукло.{S} Млада |
седело је младо пастирче, сељаче једно, коме ако је било највише осам година, Дуваше у незграпн |
после нас, онима који иза нас настану, коме имамо да захвалимо?{S} Прво Господу Богу, који ево |
има и то усијаним камењем из потока, на коме је Иконију из прикривка гледао; да се онда као бог |
оред једног сточића од сребрне срме, на коме је стајао кристални бокал са црвеним шербетом; а н |
оде у корито од белог камена сланика на коме се још познају главе од римских војника.{S} Можда |
дне девојке која је од младога момка, о коме је у тајности свога срца на јави слатке снове снев |
кога облетаху витокриле беле утве, а по коме тамо даље пловљаху трговачки и царски бродови раза |
лепо изрезана врата од једнога двора, у коме се низови од белог и руменог мрамора надметаху сво |
свуда у наоколо, иде поширок перваз, у коме су талијански мајстори живим бојама исписали како |
то парче беше опточено шареним везом, у коме се плаве звезде и црвени крстићи везиваху у ланац |
ом светом послу?!« настави она гласом у коме трепташе некакав чудан израз зебње и прекора самој |
о је твоја кућа.{S} Пре него ме је цар (коме нека се слава без краја множи!) обасуо милостима, |
верад ће му кости глодати !« рече једна комшијница.</p> <p>»Не знамо ми то!« прихвати чича. »Пр |
говорио, на велико чудо Иконије и њених комшијница, промешкољи се, кашљуцне два три пута, па ти |
»Хајде да се полази; далеко је везиров конак.«</p> <milestone unit="*" /> <p>Иконија, Шекер-ка |
кадифи.</p> <p>Везир је овај дивни мали конак дао својој мајци Иконији да у њему станује.{S} Да |
ру и узе да говори:</p> <p>»Што ће мени конак?!{S} Још коју годину, па ће мој конак да буде нек |
и конак?!{S} Још коју годину, па ће мој конак да буде неколико педљи црне земље покривено бусен |
ојим људма, добро, ево ћу да ти сазидам конак тамо, напунићу га сваком згодом, наредићу да ти с |
сти се с њоме и нареди да је опет у њен конак отпрате онако, како су је у харем допратили били. |
невеселија.{S} Тек би се са ћошка свога конака загледала у море, па би сетно пољуљала главом то |
су га од великог перивоја.{S} Око самог конака извиле се старе липе, па га чисто загрлиле мирис |
рске, али не баш врло далеко од главног конака и од великог харема.</p> <p>Звао се »Седефли-шко |
њу црних и белих евнуха, да је од њеног конака допрате у харем.{S} Иконија је свагда водила соб |
оставом.{S} На једно двеста корачаји од конака, пружала се обалом ограда од руменог мрамора, ко |
.</p> <p>У томе се појавише калуђери од конака.{S} Сам кнез од Лежимира, са шубаром испод мишке |
дочека игумана и духовнике, који ће из конака доћи да почну службу.{S} Према њој, на другој ст |
а већ пламен изби из крова црквена и из конака манастирског.{S} Народ закука иза гласа и поче д |
кнеже и царева рајо има мени петнајест конака до Стамбола.{S} Ето нека се Иконија ноћас спреми |
оре ричући рвало с ветровима.{S} Између конака и ове ограде виле су се ситним и блиставим шљунк |
енистана било је по више ћошака и малих конака.{S} По најлепши је био један, саграђен сасвим бл |
топло руменило.{S} Отуда је дошло и име конаку.{S} Зидао га је Махмуд-паша, те у тој шкољки зат |
о месец дана после те свадбе, јави се у конаку новога везира стари један Јаничар.{S} Каза капуџ |
ети из планине, па наредила: да му се у конаку манастирском даде једна ћелијца при земљи да у њ |
златним гранама од рузмарина.{S} Златан конац беше поцрнео и позеленио, али плави и црвени конц |
рака и Арбанаса не смета, да се црква и конаци око ње саграде, а после и да је брани од сваке н |
ратницима, научићу га да поји тропаре и кондаке свецима, а ако га оставиш у манастиру девет год |
уснама својим, па је онда задену испод конђе у своју густу смеђу косу, и рече:</p> <p>«Боље да |
а међу црним ресама, и са сниском белом конђом, коју је низ образе с грлом везивао црни као кад |
поцрнео и позеленио, али плави и црвени конци беху још једнако живе боје Једна страна ове крпе |
ве крпе не беше порубљена; из ње вишаху конци неправилно, као да је цело парче било оцепљено.</ |
бисера и толико од крупног мерџана.{S} Коњ му је на глави носио белу, у сребрно лале утврђену |
лумесецом од алем-камена изнад ње.{S} И коњ и јахач трептали су на сунцу од злата и драгог каме |
погледа свога са ње, докле га поносити коњ његов не однесе даље низ ову живу реку која ваљаше, |
рибицу која се праћака, и узјаха свога коња.</p> <p>Довикаше се Турци, искупише се и онда пођо |
ри, све по два на <pb n="68" /> једнога коња, беху одевени у црвену чоху са високим црвеним кал |
за то може бити да ћеш ти јахати белог коња на црвеном седлу, а о бедрима уместо сабље носити |
акит на коњу беше од злата, и што поред коња његова корачаху по шест дечака са црним малим шуба |
за неколико тренутака, па онда скочи с коња, раскиде јој јелек, раздра кошуљу на недрима, обна |
/p> <p>Па онда удари једна кита Спахија коњаника.{S} Не зна човек шта пре да погледа, да л’ људ |
p>Ако не више, а оно бар стотину Турака коњаника беше се развило у ланац па потискиваху сав нар |
ана он са својом четом и са још десетак коњаника, које му је санџак-бег од Топлице дао, и са је |
е крене пут Топлице са пратњом од десет коњаника, и са царским бурунтијама на све санџак-бегове |
све село било узбунило доласком турских коњаника и шарене арабе.{S} Искупише се сељани пред суд |
ек шта пре да погледа, да л’ људе да л’ коње.{S} Спахије све по лепоти и јунаштву пробрани, нос |
но их је било погледати: разиграли беху коње у кратке скокове, да погазе ко се не измиче; у зуб |
<p>Па онда наиђе Једна чета Јаничара на коњима, са црвеним доламама поврх зелених шалвара, са з |
има ношаху криве димискије.{S} И опрема коњска била је богата, све од самог црвеног ибришима и |
корак онај у среди ношаше копље са три коњска репа, а она двојица поред њега забацили на рамен |
мрт рањено било.</p> <p>У том долете на коњу сам вођа турски.{S} Просу турску бујицу прекора на |
висока бела перјаница, што му накит на коњу беше од злата, и што поред коња његова корачаху по |
их јахаше Спахи-баша на дивном арапском коњу.{S} Био је одевен као и друге спахије само што је |
Св. Ђорђе у скрлетној долами, на белом коњу, витим копљем пробада зелену аждају; Св. Јован у м |
лми у бињишу од сребрне жице и на белом коњу.{S} Виде још како неки из свите цареве бацаше чита |
покривеним међедином; двадесет и четири коњушара, који их водише, беху сви обучени у жуту чоху, |
и сребрни штитови рубинима искићени.{S} Коњушари, све по два на <pb n="68" /> једнога коња, бех |
тни штитови искићени плавим сафирима, а коњушари ношаху на глави беле калпаке, а поврх белих ша |
lestone unit="*" /> <p>На једној косини копаоника, која се спушта у топличку долину, има једна |
лкана, четинара с Дурмитора, јасенова с Копаоника, липа из Македоније, кестенова из Руменлије, |
испричах једну такву гатку.« Него опет копкало ме да видим има ли плоча на седамнаестом кораку |
баном око чела.{S} У десној руци држаху копља, а о бедрима ношаху криве димискије.{S} И опрема |
овима иђаху у корак онај у среди ношаше копље са три коњска репа, а она двојица поред њега заба |
<p>Тек је сунце било отскочило за једно копље, а цело се село искупило пред судницом.</p> <p>У |
учио да пушком бијем, сабљом да сечем и копљем да погађам.{S} Без тебе Ризван данас не би био ц |
скрлетној долами, на белом коњу, витим копљем пробада зелену аждају; Св. Јован у мркој камиљој |
у млечност његову а под танком и лаком копреном од сунца.{S} После дужег ћутања Гавран ће рећи |
ама и грудима, утегнуте танком свиленом копреном око паса, са сребрним гривнама око облих зглав |
и мали свирац крочити најпосле још који корак даље.{S} Али им се најпосле досади, Један од њих |
но домиле до ње.{S} Она се одмаче један корак натраг.{S} Гавран пољуби земљу, где је мало час њ |
нцирима и са сребрним шлемовима иђаху у корак онај у среди ношаше копље са три коњска репа, а о |
е подесио бар оно, што пада на три прва корака.{S} Просто не могаше да се насвира.</p> <p>Два в |
збуђен.{S} Био је сав блед, и на трећем кораку стаде и гледаше онако исто немо и укочено у Икон |
есет и шест година.{S} На сваком трећем кораку удараше челом о мраморни патос, па викаше у глас |
е да видим има ли плоча на седамнаестом кораку.{S} Одмерих и нађох густу маховину, а под њом пл |
Баш јесам!« А он онда: »На седамнаестом кораку од прага на пећини има камена плоча маховином об |
сијским стиховима, арапским наводима из корана и турским пословицама.{S} О самом великом дворцу |
!«</p> <p>И онда настави пут свој брзим корацима, а сетна и замишљена.</p> </div> <pb n="21" /> |
ицу, и опет се натрашке узмаче неколико корачаја, па с прекрштеним рукама ћуташе и гледаше пред |
у као да хоће да прсну.{S} Још неколико корачаја, па се под новим и све то жешћим ударцима камџ |
ребрнастом поставом.{S} На једно двеста корачаји од конака, пружала се обалом ограда од руменог |
а стара липа и клупа испод ње; неколико корачаји од липе извор, који кроз дрвену цев сипље млаз |
/> сну снива!« рече Иконија самој себи корачајући полагано, али без страха иза Кизлар-аге; »ва |
беше од злата, и што поред коња његова корачаху по шест дечака са црним малим шубарицама, црве |
беху све од самог сребра.{S} Поред њега корачаху и с једне и с друге стране по шест красних мом |
еху од црвеног сукна.{S} Иза бостанџија корачаху сложно »Балтаџије« са скрлетним доламама и бел |
67" /> <p>Иза овог царског првог јелека корачаху у ногу Хербаџије, у скрлетним доламама, а са т |
рамена шестоперне буздоване.{S} Иза њих корачаху сложно дванаесторо дечака, све по четворица у |
са високом штаком и црним бројаницама, корачаше полагано као нека страшна светиња.{S} Кад већ |
а се поношаше накитом и јунаком својим, корачаше усталасаним кроком, крешући праменове од варни |
асно заплакаше.{S} Иконија беше бледа и корачаше гледајући смерно пред-а-се.</p> <p>Калуђери де |
же до оца Никодија.{S} Па онда полагано корачаше иза њега водећи старца за руку.</p> <p>Мали се |
цев сипље млаз кристалне бистре воде у корито од белог камена сланика на коме се још познају г |
танак један черкески нож, којега златне корице беху посуте смарагдима, а којега дршка од слонов |
0" /> свиленог паса ханџар, којега су и корице и дршка биле смарагдима и рубинима богато ишаран |
ој се приснило да види Гаврана како као корњача четвороношке пузи, и да га чује: како је куми Б |
а била.{S} Из луга, с оне стране, један кос звиждаше некакве значке као да у металну пиштаљку д |
о мушко око под челом јуначким?«</p> <p>Кос као да је био слетио у шипраг, који у хладу од топо |
лиму, а оно се <pb n="87" /> свима диже коса на глави, и мислиш диже се кубе горе у кебо, да от |
адих и дивно лепих девојака.{S} У сваке коса беше оплетена у стотине танких витица, па падаше п |
е ваљало тојагама, врљикама, секирама и косама тући <pb n="30" /> се с Турцима.{S} Али је сад н |
/> три српске војводе Милош Обилић Иван Косанчић и Милан од наше Топлице, Бога ми би ова чаршиј |
отекоше право к шумарици која се са ове косе у ону дољу спушташе.</p> <p>И звиждукање двојнице |
дам; крупне очи с благим погледом, дуге косе пале на рамена, по кратка, густа, проседа брада, д |
нка једна, повисока, танкострука, смеђе косе, граорастих очију, којих се граор преливао из блед |
на.{S} Грувала се у груди, чупала своје косе и што је грло доносило викаше непрекидно: »Аман ва |
а се као сребрна пастрмка, вади цвет из косе, љуби га, баца у воду и мрмља чаролије.{S} Хе, душ |
ође нова једна мисао.{S} Извади ружу из косе, пољуби је и пусти је низ воду: </p> <pb n="18" /> |
ремена оседила.{S} Према густој а седој коси чудновато пристајаху њене крупне и још једнако жив |
а девојка са бледожутом ружом у златној коси, с плавим очима, с лицем белим као да је млеком на |
у косу, и рече:</p> <p>«Боље да те ја у коси носим, него да те онај црни бумбар љуби!»</p> <p>П |
вену свилу и кадифу и с црвеном ружом у коси — укипила на десном крају од ћилима пред софом, а |
/p> <milestone unit="*" /> <p>На једној косини копаоника, која се спушта у топличку долину, има |
реч којом поље срцу говори.</p> <p>Опет косић зазвижда другу неку и мало подужу значку. .</p> < |
а, заклони очи од сунца, које са запада косо своје зраке у руменим праменовима пушташе, па оштр |
е одводио ђаке из цркава, јер је још на Косову Султан Бајазит дао своју царску реч раји да јој |
олази од манастира тихом једном зеленом косом, пружило се џбуње од леске, вињаге, дивље руже, м |
висока и танкострука девојка — с црном косом, црним очима, белим челом и руменим лицем, сва об |
е смарагдима, а којега дршка од слонове кости беше упрскана туркизима, рубинима и брилијантима. |
туга ми срце стеже кад помислим, да ће кости да ми труну негде у овој туђој земљи, далеко од м |
липсати као бесно псето, а зверад ће му кости глодати !« рече једна комшијница.</p> <p>»Не знам |
е однела у пећину стару једну поњаву од кострети, и нешто крпа и тканица.{S} Све је то оставила |
децом, па су се лепо наместили разастрв костретне поњаве под једном дивљом крушком.{S} Донели с |
м.{S} Дервиш онда извади из своје горње костретне одеће једну прљаву кесу, отвори је, и извуче |
а сабору мало ко имао секиру а још мање косу.{S} Турци су имали и пиштоље у кубурама, те опалиш |
ло, скиде камилавку, пронесе прсте кроз косу и два и три пута, као да разветри главу и разведри |
задену испод конђе у своју густу смеђу косу, и рече:</p> <p>«Боље да те ја у коси носим, него |
едном дивљом крушком.{S} Донели су пуно котарица са свакојаким јестивом, и по више већих и мањи |
гологлаво мало ђаче; носи у руци мален котлић од калајисаног бакра, у који ће отац Никодије ов |
е запамти кад је наш Иво први пут понео котлић!«</p> <milestone unit="*" /> <p>Оде народ да се |
стегну и баци га јуначки своме унуку у котлић.</p> <p>»Их, болан!« привика момчадија, која то |
тва.{S} А друге две донесоше у сребрним котлићима миришљаву воду од руже, па китама од црвеног |
Никодије, па се голим рукама дохвати у коштац с једним Турчином.</p> <p>Диже се просто урнебес |
ских танким и везеним рукавима од своје кошуље.</p> <p>»Браћо и народе, не дајте нас! тако се с |
редена, већ од суха злата исплетена, на кошуљу челик панцијера, на панцијер румену доламу, по д |
скочи с коња, раскиде јој јелек, раздра кошуљу на недрима, обнажи јој беле груди и спусти своју |
нак узме да облачи, прво меће, бурунџук кошуљу, нит’ је ткана нити је предена, већ од суха злат |
то поклонима и митом подизао да ме као кошуту хајком терају на његову заседу.{S} Свакој сам мо |
ико момака.</p> <p>Иконија подиже један крај платна, којим арњеви беху покривени, па викну:</p> |
руку у кућу, и кад виде оца Миленкова у крај огњишта нађе речи.</p> <p>»Ето, на несрећу моју не |
цареви људи пробраше и однеше из овога краја пре четири године.{S} Не може цар да опет сад ишт |
него ме је цар (коме нека се слава без краја множи!) обасуо милостима, ја сам прву милост у те |
тране био град са четири куле на четири краја, и једном главном и највишом на средини западнога |
лици показа да неће да нас остави да до краја пропаднемо, а одмах за тим имамо да захвалимо оно |
, брате, кад будеш пролазио кроз српске крајеве, кажи свакому духовнику, свакоме попу, а и свак |
здиже се на прсти и једва дохвати један крајичак од кожне листине да пољуби.</p> <p>. »Па сад, |
и бокал са црвеним шербетом; а на левом крају, према њој стојала је поред сребрног сточића с бо |
парче врло танког платна.{S} На једном крају то парче беше опточено шареним везом, у коме се п |
рвеном ружом у коси — укипила на десном крају од ћилима пред софом, а поред једног сточића од с |
је у Јерусалиму српску цркву св. Саве и краља Милутина, и у њој се на коленима молио Богу за си |
</p> <p>ЧЕД.{S} МИЈАТОВИЋ</p> <p>СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА</p> <p>ДОСУДИЛА ЈЕ ОВОЈ ПРИПОВЕТЦИ< |
чаху и с једне и с друге стране по шест красних момака, у јаничарском руву, са лепо извезеним с |
погледом, дуге косе пале на рамена, по кратка, густа, проседа брада, долама бела, као да је од |
е било погледати: разиграли беху коње у кратке скокове, да погазе ко се не измиче; у зубима нос |
Али кад прођем поред оних ваших тица са кратким кукастим кљуном и зеленим, плавим и златним пер |
шапну »Море то није ништа! та сласт за кратко траје Слађе је да је из дана у дан гледаш како с |
ше је познати..</p> <p>Кад му она после кратког времена опет суну мало вина у уста, он облизну |
а, она протрча мимо њега дркћући све то краћим и тежим дахатом.{S} Груди јој се надимаху као да |
о да се гази.{S} Пази беже, да не падне крв; ако падне, на твоју ће главу!«</p> <p>Раздера се в |
изашло! да ће робље да се одводи, да ће крв да се пролије и да ће света црква да изгоре.{S} У з |
е.{S} Не може цар да опет сад иште живу крв ове јадне сиротиње!« </p> <pb n="29" /> <p> Запишта |
да га жива раскине.{S} Изгруваше га, и крвава у лицу дигоше га на руке, да га изнесу на чистин |
еним с устма отвореним, с пеном белом и крвавом на помодрелим уснама, промуклим гласом, али <pb |
да јој бело грло зубма прекољем и да се крви њене напијем.{S} Али ми сотона шапну »Море то није |
а Иконија ништа не осећаше.{S} Без капи крви у лицу, бледа ко крпа, с очима укоченим с устма от |
зубма би му гркљан искинуо, његовом се крвљу напојио, да загасим моју жеђ за тобом!« </p> <pb |
+++ ***служба ***снабдевала ***најбољом крвљу ***хришћанском.</note> </div> </back> </text> </T |
а му се опет разговетно каже, и онда се крене пут Топлице са пратњом од десет коњаника, и са ца |
е право к њој; и све се стадо усталаса, крену за вођом, удари у одзиве, те се по оном пољу прос |
спреми, па да се сутра ако Бог да зором крећемо!«</p> <p>Хусејин-ага, као искусан војник, поста |
же срце и за један тренут поста беља од креча на дувару од суднице.{S} Него се брзо прибра.</p> |
ско главу клањајући се, па онда, истина крештавим и нешто мало загушеним глисом, али тек разгов |
ом својим, корачаше усталасаним кроком, крешући праменове од варница из калдрме, свој лабудовск |
ија, као да је осећала да је у неколико крива за њине сузе..</p> <p>»Нека нас да плачемо!« рече |
ма носе голе јатагане, а у рукама једни криве димискије а други гвоздене топузе.</p> <p>Испадош |
ј руци држаху копља, а о бедрима ношаху криве димискије.{S} И опрема коњска била је богата, све |
их домаћина сложише да за овако страшну кривицу Гавран треба главом да плати.{S} Кнез устаде и |
је једнога дана Ризван. »Да ти није што криво од кога у моме двору?{S} Да ли има нешто што би т |
ти: не греши душе!{S} Али човек који се крије по шипрагу да види како жена једна гази поток, не |
линскога рода; ми сељаци који то знамо, кријемо ту народну тајну; али бадава крити, да је само |
закуца сребрном алком те се на мах оба крила расклопише.{S} Иза врата стојао је и с једне и с |
ашу, надзорника папагаја, са два шарена крила папагајева на сниском турбану, а у руци са шарено |
S} По срцу можда и јесмо, али нит имамо крила нит очију Соколових.{S} Нити знаш куд ћеш пре.{S} |
ао да нестрпљиво тражи да види да ли се крилати Пегаз застиђен сакрио за облачке од сребра на п |
таца и небесних прилика, анђели с дугим крилима и с мачевима високо уздигнутим; Св. Ђорђе у скр |
часа и кад се не надам може ме Аранђео крилима куцнути да му душу предам, па ме страх хвата и |
ака, и тринајсто ноја тице крило, то се крило на чекрк окреће, те казује....«</p> <p>»Аман! куд |
ванајст челенака, и тринајсто ноја тице крило, то се крило на чекрк окреће, те казује....«</p> |
и Булбулџи-баша, надзорник славуја, са крилом јастребовим у челенци и са сребрном тицом на шта |
е леје, начичкане лалетима, зумбулима и криновима у пролеће, а ружама и каранфилима преко лета. |
извор, који кроз дрвену цев сипље млаз кристалне бистре воде у корито од белог камена сланика |
чића од сребрне срме, на коме је стајао кристални бокал са црвеним шербетом; а на левом крају, |
о, кријемо ту народну тајну; али бадава крити, да је само видиш одмах би познао.{S} А да јој ви |
ки пут и да ме расплаче.{S} Али ти нећу крити, јесам тужна, и чини ми се да ми се срце почело д |
мо, нано?« упита Ива одломив себи добру кришку погаче.</p> <p>Сељанка не одговори одмах, него д |
на три стране уз прозоре ниске софе од крмезове чохе, па застрвене овде и онде ћилимима из Бок |
ћи како зидине одмичу у висину, како се кров саставља и како се по средини велико кубе лепо изв |
с оружаним Турцима а већ пламен изби из крова црквена и из конака манастирског.{S} Народ закука |
м и највишом на средини западнога зида, кроз коју се улазило у манастир.{S} Али су Турци у врем |
оносило.{S} Био је висок и личан човек; кроз мрки препланак од сунца пробијаше на јабучицама ру |
њене потамнеше у две крупне љубичице, а кроз њих засеваше муње.</p> <p>»Срам те било, гаду од ч |
пуцетима а на грудма широм отворени, да кроз танку маглицу од свилене паучине покажу где нежна |
пређосмо бистар један поточић, па онда кроз неко смиље изађосмо у једну дивну башту.{S} Сунце |
брини се за нас!«</p> <p>А Иван се онда кроз плач насмеја и потапка најпре гарова па онда и шар |
во сад нађох мог сина!« промуца Иконија кроз плач, и сад први пут</p> <p>загрли царева везира к |
ароду, о црквама божјим, о искушавањима кроз које Бог по некад води свој народ, и како је народ |
а своја с муком отвараше пут калуђерима кроз густе гомиле народа.</p> <p>Игуман дечански, у шир |
конија отвараш себи и своме свекру пута кроз густу гомилу света, док не стиже до оца Никодија.{ |
латом извезена, да је једва овде и онде кроз гроздове и грање од злата кадифа провиривала.{S} Н |
кадуне да се фереџом заогрне, па прође кроз Стамбул и Боспором на кајику онако у белом зубуну, |
ситним и блиставим шљунком насуте стазе кроз широке цветне леје, начичкане лалетима, зумбулима |
на софи једној под прозором, па вириле кроз решетку доле на улицу.{S} Иза њих је стајао стари |
љубичицу; млечност њеног лица видела се кроз танки сунчев препланак.{S} Све је на њој било чист |
наочари у дебелом кожном оквиру, па се кроз њих удубио у срицање једне речи, коју добро беше п |
ми грло, скиде камилавку, пронесе прсте кроз косу и два и три пута, као да разветри главу и раз |
па се намршти, састави веђе и просипаше кроз оба ока прамен од варница. </p> <pb n="38" /> <p>» |
И везир је узе за руку као неко дете, и кроз она вратанца од седефа одведе је унутра у харем.</ |
есни образ.{S} А Иван бризну плакати, и кроз сузе гледаше у своја два пса.</p> <p>Мајка га мило |
, са којих кроз загасито-зелено лишће и кроз ките од бела мирисна цвећа провириваху <pb n="75" |
; неколико корачаји од липе извор, који кроз дрвену цев сипље млаз кристалне бистре воде у кори |
И ево ми се он кроз тебе свети, јер ми кроз тебе добра чини.{S} Нека је слава Богу, који је да |
ви по цветноме пољу шећу, и како јелени кроз младо, зелено борје скачу; сама таваница урезана д |
и.{S} Видим е није мање јунаштво живети кроз муке и невоље, и бранити рају сиротињу.{S} Ако ика |
је народ, који је веран остао прелазећи кроз долину смрти, нашао, да га Бог на излазу из ње доч |
вој одаји да дочека везира, који ће јој кроз који час доћи. </p> <p>Ту су обе кадуне на једна в |
оћерке.{S} Пролазећи с оваким спроводом кроз башту, она би се сама у себи насмејала и рекла:</p |
а за што!«</p> <p>Прођоше као с литијом кроз башту, мимо неколико кијосака, мимо многе чесме мр |
ст као поток потекла.{S} И ево ми се он кроз тебе свети, јер ми кроз тебе добра чини.{S} Нека ј |
е: »Молим те, брате, кад будеш пролазио кроз српске крајеве, кажи свакому духовнику, свакоме по |
ока.</p> <p>Кизлар-ага проведе Иконију кроз неколико лепо намештених соба, па је заједно са Ше |
х јунака који с онога света овоме свету кроз гусле говоре. </p> <p>Стојан је дошао право дому н |
утем између великих поморанџи, са којих кроз загасито-зелено лишће и кроз ките од бела мирисна |
адне сиротиње!« »Е вредило је да прођеш кроз све твоје муке, кад си овакав дан доживела!« А они |
кићено, у руву од разних боја и разнога кроја.{S} Све то прође поред Султаније и Иконије чисто |
ме Силиктар-аги, сиво-оком Ризван-бегу, крока господскога, витког струка а високог раста.</p> < |
е и песма и затресе се земља од хитрога крока момачкога.{S} Народ се развесели.</p> <p>Али нико |
дрхћу под манђијом дивотнога девојачког крока, ил’ девојке лебде очаране звеком од. сребрних жи |
и јунаком својим, корачаше усталасаним кроком, крешући праменове од варница из калдрме, свој л |
де и за неколико тренутака не могаше ни крочити напред нити речи прозборити. </p> <pb n="28" /> |
у стрпељиво да виде хоће ли мали свирац крочити најпосле још који корак даље.{S} Али им се најп |
!« На један миг, оне две шербет-девојке крочише к певачицама и у сребрним пехарима дадоше им сл |
ћаше.{S} Без капи крви у лицу, бледа ко крпа, с очима укоченим с устма отвореним, с пеном белом |
стару једну поњаву од кострети, и нешто крпа и тканица.{S} Све је то оставила поред невољника, |
још једнако живе боје Једна страна ове крпе не беше порубљена; из ње вишаху конци неправилно, |
S} Ти знаш да нисам жалио да погинем за крс часни и веру ришћанску.{S} Хвала Богу ево и умирем |
а о бедрима уместо сабље носити велики крст, па да њиме благосиљаш села, и поља и њиве и народ |
иквицом о левом бедру, подигао је у вис крст од сувог шумског грања, па се намрштио и виче:{S} |
ја и ти, и ми који клањамо и ви који се крстите, имамо само једног и истог Бога.{S} Немој да пл |
везом, у коме се плаве звезде и црвени крстићи везиваху у ланац златним гранама од рузмарина.{ |
на којима је од ситних шљокица извезла крстове па их окружила плавим и црвеним ђинђувама.{S} И |
стом рабри овај злосрећни народ и да га крстом брани!« Ето, настави Иконија па руком глађаше зу |
му се ломио, него нека стане у цркву да крстом рабри овај злосрећни народ и да га крстом брани! |
и, у широкој црној мантији са гвозденим крстом о гвозденом ланцу о врату, <pb n="104" /> са вис |
као да је од сребрне тканице, по њојзи крупна пуцад као грудве од бисера.{S} А с једне и друге |
и цар Лазар, чисто га ево и сад гледам; крупне очи с благим погледом, дуге косе пале на рамена, |
.{S} Граорасте очи њене потамнеше у две крупне љубичице, а кроз њих засеваше муње.</p> <p>»Срам |
и и искупише се око Иконије.</p> <p>Две крупне сузе откидоше се испод њених дугих трепавица, и |
а седој коси чудновато пристајаху њене крупне и још једнако живе очи.{S} На лицу, које је сад |
ита дечко све невеселији, па се загледа крупним својим плавим очима у матер своју.</p> <p>»Е, п |
и на ногама, са сребрним минђушама, са крупним црним зеницама, са очима као бадем повијеним, с |
ицу, на челу између оба ока амајлију са крупним једним смарагдом, око кога се савијало три низа |
д те очупах од ње, она паде, погледа ме крупним очима испод дугих трепавица, пресече ми срце на |
ија се окрете па га погледа немо својим крупним очима.{S} Хтеде да га запита: »Шта велиш?« али |
јест кита од дробног бисера и толико од крупног мерџана.{S} Коњ му је на глави носио белу, у ср |
ир и Босиљка ...{S} 2.-</p> <p>Робинзон Крусе...{S}1.-</p> <p>Адександар Велики ...{S} 1.20 </p |
ке своје на простиркама испод оне старе крушке.{S} Иконији је сад мало било што гости Макрену и |
стрв костретне поњаве под једном дивљом крушком.{S} Донели су пуно котарица са свакојаким јести |
речи не проговори.{S} Остави поред њега крчаг с водом, чутуру с вином, и све друго што беше дон |
онија да обиђе богаља.{S} Кад му донесе крчаг воде са извора, Гавран је замоли, да му га дода д |
.{S} Док на једном извору у шуми наточи крчаг водом и док стиже пред пећину, беше већ лепо сван |
ну руку узе чутурицу с вином, а у другу крчаг и — пође право у планину к пећини Гаврановој.</p> |
један убрус, добро га покваси водом из крчага, положи га несрећнику на главу и суну му кап вин |
то оставила поред невољника, заједно с крчагом тазе воде, коју је у планини захитила.{S} И сад |
велика ти фајда бити неће, јер су махом крџава деца у сиротиње од последњих година.{S} Него пош |
И треба тако.{S} А сад браћо у здравље ктиторке овог светог храма, у здравље наше добре, сирот |
истан своме зету Ризван-бегу, кад му је кћер Мејриму за жену дао.{S} Ризван-бег се, као врло мл |
ја нагло прихвати за руку и викну: »Не, кћери царева!{S} Ова дервишева посла нису чиста посла!« |
а девојака из Мисира.</p> <p>»Е, царска кћери,« одговори Иконија, »Бога ми ти ја не умем ништа |
, да не може бити, да ја теби и царевој кћери нисам овде на сметњи.{S} Ови царски двори, ове ца |
и и кадифи, све то лепо приличи царевој кћери и царевом везиру, али што ће усред тога једна про |
бињице.{S} Лакнуће ми да сте ми по Богу кћери.{S} Говорите ми као што би мајци својој говориле. |
раста.</p> <p>Како је и где је најмлађа кћи царева видела младог Силиктара, то само она и Ризва |
кер-Мара«.{S} По годинама могла је бити кћи Хусејину.{S} Али она се не могаше довољно да нахвал |
ма диже коса на глави, и мислиш диже се кубе горе у кебо, да отклони цркву да и анђели чују, а |
ов саставља и како се по средини велико кубе лепо извија.</p> <p>Преко зиме и с пролећа нешто ч |
ају у све дугине боје; погледам горе, а кубета све од бистрог плавог камена драгог, па покривен |
црква, и као да озго са небеског плавог кубета мајка божја на њу гледа. »О мајко божја«, шапута |
ање косу.{S} Турци су имали и пиштоље у кубурама, те опалише неколико метака, па се разиђоше по |
у мене нема!«</p> <p>»Хвалимо те Боже! куд ћеш више оче Никодије?{S} Од твоје шенице у којој к |
рк окреће, те казује....«</p> <p>»Аман! куд си пошла, шта си намислила!« прекиде је Хусејин! »Х |
е свога оца.{S} Где би ми памет била, а куд би ми душа стигла, кад бих сад како се шалиш, »за м |
амених се.{S} И опет ми неверица!{S} Од куд ће Турци на Св. Јована и на Лежимир?!{S} Ништа се н |
»Ој шарове, ој гарове, је л’ нам иде од куд моја нана?«</p> <p>Тек он то рече, а из шумарице за |
крила нит очију Соколових.{S} Нити знаш куд ћеш пре.{S} Поручише нам калуђери Дечански: ето Арб |
Јаничара пусти да иде, а да га не пита куда. </p> <pb n="59" /> <p>Пред полазак из Једрена, Ху |
бејах млађи, могадијах да намиришем од куда Турци иду, као оно што пас нањуши зверад!{S} А сад |
} Ништа се не чује да царева војска иде кудгод великом џадом, па и да би с неруке јој је и мног |
а тихи поветарац <pb n="6" /> доношаше; кудравим реповима узеше махати задовољно, па онда потек |
, а он мени опет за то тепа: »џанум« и »кузум«, срце моје и јагње моје!«</p> <pb n="66" /> <p>С |
а те опет гледам где се вијеш као тужна кукавица!«</p> <p>И онда Стојан опет ућута за дуго, и с |
е из дана у дан гледаш како се вије као кукавица!« И онда ме нечастиви научи шта да радим!«</p> |
ачемо!« рече Агапија. »Од како смо сиње кукавице изгубиле мајке наше, нико нам тако говорио ниј |
заклали, а ако нису, потурчиће га! »Еј, кукавици мени сињој!{S} А моји снови, а моја надања?!« |
еколико часова па свршио, а ја остах да кукам без гроба а до мога гроба!{S} Нека га, скотина је |
е, или оним великим и шареним тицама са кукастим широким кљуном, што на тачкама и сребрним преч |
прођем поред оних ваших тица са кратким кукастим кљуном и зеленим, плавим и златним перјем, за |
сетак девојака, које тужно запомагаху и кукаху.{S} Мали Иво из све снаге врискаше: »Нано, нано |
срцу ране, које још не беху зарасле.{S} Кукњава и тужно запевање пронесоше се сабором као да се |
, <pb n="36" /> те га пред кућом дочека кукњавом.{S} Грцајући од плача пољуби га у руку.{S} Сто |
Од твоје шенице у којој како народ зна, кукоља нема, усади у срце мога детета по које зрно, па |
ија са малим Ивом дође на капију велике куле.{S} Ту она даде Иви онај слив воска и ону киту бос |
на све четири стране био град са четири куле на четири краја, и једном главном и највишом на ср |
ловане, душе вам кажите мојој Макрени и кума Марти, а Бога ми реците и кнезу и свему селу: аман |
ену и њеног Марка, него нађе и некаквог кумашина и кумицу те и њих посади <pb n="26" /> да заје |
етвороношке пузи, и да га чује: како је куми Богом и Св. Јованом да му да кап воде, јер сав гор |
и како је било: како је Гавран из гласа кумио да му жиле потколенице не пеку, како је запомагао |
Марка, него нађе и некаквог кумашина и кумицу те и њих посади <pb n="26" /> да заједно ручају |
оком вранцу Ага јаничарски.{S} Носио је кунтуш од зеленог атлаза опточен широким первазом од зи |
ковима од црвене млетачке чохе, неко са кунтушима и са бињишима од дибе-тканице златном и сребр |
и, да јој се земље, млинови и виногради купе, даћу да се доведу калуђери па нека црква пропоји |
двадесет хиљада, ако само тиме могу да купим теби за твоје старе дане нешто среће да у њој поб |
e unit="*" /> <pb n="98" /> <p>Везир је купио био од Осман-аге прокупачког Лежимир и још три се |
днесох новце цркви, него подигох кућу и купих земље.{S} Жена ми говораше: »Море однеси бар пола |
роведоше дванајест доратастих хатова из Курдистана, са позлаћеним рахтовима и седлима покривени |
ека га, скотина једна!»</p> <p>Из свога кута до огњишта, стари чича Симо, који је ретко кад шта |
ги народ причешћивао, дотле се у једном куту цркве црни Гавран исповедаше тројици калуђера, Кад |
а уђе унутра.</p> <p>Гавран се у једном куту савио беше у клупче па тешко дихаше.{S} Ватра му б |
е или да га горски вуци жива поједу.{S} Кућа да му се до темеља спали; земљу да нико не прихват |
ћ да поред мене седнеш!{S} Ово је твоја кућа.{S} Пре него ме је цар (коме нека се слава без кра |
ако је почео, ето једнога дана од твоје куће владика цркви!«</p> <p>Чича Сима беше извадио иза |
вноме оцу твоме, и као старом пријатељу куће твоје, мени не ћеш замерити <pb n="14" /> што ћу д |
већа и мајкине душице.{S} И одвезоше је кући у Лежимир.</p> </div> <pb n="33" /> <div type="cha |
<p>На горњем спрату у једној двокатној кући, седела је иза шимширове решетке на прозору једна |
где год би се десила болест или смрт у кући, ту је Иконија била прва да помогне и саветом и ра |
у, подигох све до последње аспре и одох кући пун радости, Да вам не дужим!{S} Ђаво ми рече: »ни |
же са постеље, <pb n="36" /> те га пред кућом дочека кукњавом.{S} Грцајући од плача пољуби га у |
ретискао.{S} Тек кад је уведе за руку у кућу, и кад виде оца Миленкова у крај огњишта нађе речи |
са својим Турцима и с арабом пред њену кућу.{S} Иконија се ижљуби са Макреном, на којој имаови |
ело како ми се уврати срећа.{S} Подигох кућу, накуповах земље, и виноград и забран.{S} Али не з |
?« Не однесох новце цркви, него подигох кућу и купих земље.{S} Жена ми говораше: »Море однеси б |
е на улицу.{S} А срце јој поче живље да куца, не знађаше ни сама зашто, мањ ако није што јој Ху |
ала прво по очима твога оца, а друго по куцању мога срца!«</p> <p>И онда Иконија бризну плакати |
турску бујицу прекора на црног Арапина, куцну га буздованом и два и три пута у плећа те овај ск |
кад се не надам може ме Аранђео крилима куцнути да му душу предам, па ме страх хвата и туга ми |
{S} Не зна човек шта пре да погледа, да л’ људе да л’ коње.{S} Спахије све по лепоти и јунаштву |
одужу значку. .</p> <p>»Казуј, роде, да л си где год скоро сагледао мушко око под челом јуначки |
онда рећи:</p> <p>»Мислим се нешто, да л’ је моја мати жива«, Ако је жива, па се мучи у сироти |
м прахом посута лептира.{S} Не знаш, да л' тамбуре дрхћу под манђијом дивотнога девојачког крок |
</p> <p>»Шта ли ми ти то казујеш?{S} Да л’ да газим поток, ил’ да га не газим?!« рече Иконија, |
им очима и замишљеним погледом гледа да л’ ће ко да му приђе те да га загрли.</p> <p>Око црквиц |
човек шта пре да погледа, да л’ људе да л’ коње.{S} Спахије све по лепоти и јунаштву пробрани, |
аш?« запитах га.{S} А он: »Гледам те да л’ си човек, да ти аманет дадем!« А ја рекох: »Баш јеса |
лтанија преко Агапије запита Иконију да л’ се није препала?</p> <p>»Нисам!« рече Иконија. »А и |
амет преврнула.{S} Ја ли си вештица, ја л’ вила.{S} Друго није!«</p> <p>»Хвала Богу, ни једно н |
ну пиштаљку дува.</p> <p>»Тицо моја, је л’ то мени звиждиш ?« викну Иконија својим јасним и при |
стирче викну: »Ој шарове, ој гарове, је л’ нам иде од куд моја нана?«</p> <p>Тек он то рече, а |
дужег ћутања Гавран ће рећи:</p> <p>»Је л’ ти калуђер говорио што о мени?«</p> <p>»Јесте, брате |
м: остављам ти рока још три дана, не би л’ ти се лудој јал’ поносној памет повратила.{S} Ако ми |
и праменове од варница из калдрме, свој лабудовски врат час савијајући ниско као да се клања до |
је и с једне и с друге стране по један лав од црног углачаног мрамора.{S} Од њих, па даље у хо |
а коју он и моли.{S} Него њега треба на лаганим мукама уморити.</p> <p>Неко из гомиле, и то јед |
ном престолу, десно од олтара, седи цар Лазар, чисто га ево и сад гледам; крупне очи с благим п |
тац Никодије; »то је, видиш, српски цар Лазар саградио овде за своје Србе.{S} Ено, погледај сам |
ов се ослободи, подиже главу па језиком лазну Иву у образ.</p> <p>»Ето, виш, и гаров те љуби!{S |
полагано; па га невесело загледаше.{S} Лазнуше му руке.{S} Гаров се ослободи, подиже главу па |
ну Св. Јована, па онда с ведром душом и лаким срцем изађе из цркве да потражи оца Никодија.</p> |
ода да се напије.{S} Кад се добро напи, лакну му и разведри се, и онда упре своје погледе у њу. |
узе и Иконији и од тога часа бијаше јој лакнуло.</p> <p>»Нисам мислила да вас расплачем децо!« |
срце), »да вас гледам као робињице.{S} Лакнуће ми да сте ми по Богу кћери.{S} Говорите ми као |
менила у млечност његову а под танком и лаком копреном од сунца.{S} После дужег ћутања Гавран ћ |
д се хоће ... -.{S}60 </p> <p>Посљедице лакомислености ... -.{S}70 </p> <p>Риналдо Риналдини I. |
арче било оцепљено.</p> <p>»Шта је ово, Лала?« питаше везир подигнув у вис онај комадић платна |
.</p> <p>»Не, не, није друге, мој добри Лала, већ да поред мене седнеш!{S} Ово је твоја кућа.{S |
ова данас није најмања!{S} О, мој добри Лала, о мој стриче и први учитељу, добро си ми дошао!«< |
ли ти не знаш да је умрла!{S} Добри мој Лала, ево сад царевом везиру добро да учиниш!{S} Пођи у |
оњ му је на глави носио белу, у сребрно лале утврђену перјаницу, на челу између оба ока амајлиј |
ј свили.{S} Изгледаху као жива башта од лалета.</p> <p>Иза њих на високом једном анадолијском х |
стала је као да је башта од разнобојних лалета: по споду персијски ћилимови са дивним шарама у |
тазе кроз широке цветне леје, начичкане лалетима, зумбулима и криновима у пролеће, а ружама и к |
тина у густим шареним гомилама.{S} Живи ланац од Јаничара с муком је издржавао ове таласе од љу |
отину Турака коњаника беше се развило у ланац па потискиваху сав народ ка цркви у гомилу.{S} Ст |
лаве звезде и црвени крстићи везиваху у ланац златним гранама од рузмарина.{S} Златан конац беш |
мантији са гвозденим крстом о гвозденом ланцу о врату, <pb n="104" /> са високом штаком и црним |
ина дрвета,стојало је привезано златним ланчићима а на сребрним пречагама стотине папагаја шаре |
ш остарех и ево лепо видим где ми мозак лапи!{S} Док бејах млађи, могадијах да намиришем од куд |
дивотнога девојачког крока, ил’ девојке лебде очаране звеком од. сребрних жица.{S} Милина од иг |
/> <pb n="35" /> <p>Три дана је Иконија лебдела између живота и смрти.{S} Већином је била у нек |
ао да се у лету скаменише, тако засташе лебдећи за један часак само на једном нокту.{S} Султани |
час испред ње, час уз њу и с десна и с лева, и некако полусавлађиваним скакањем казиваху своју |
погледај на лево!{S} Ене нам Ивица иза леве певнице уђе у олтар!« — Ене, ене, погледај на десн |
проспе нека света топлина.{S} И десни и леви зид беху исписани сликама светаца и небесних прили |
се повије око свирца, па на десно па на лево, па кад сто момака и двеста девојака удари све у н |
убоким мислима, заљуља се на десно и на лево неколико пута, прошапута: »Еј, тешко мени и до Бог |
леда полагано и застиђено на десно и на лево, да ли није кога саблазнио,</p> <p>И летургија се |
лена, сави руке на прса а главу нави на лево раме склопив трепавице.{S} Па кад је тако, по јани |
му зашапутала: »Дедо, дедо, погледај на лево!{S} Ене нам Ивица иза леве певнице уђе у олтар!« — |
ја тихо, па се љуљаше то на десно то на лево; као тешкајући се што је то све било па прошло.</p |
сетно пољуљала главом то на десно то на лево, и тек би јој се по неки тешки уздах из груди отки |
аша Стојан са кнезом од села, а десно и лево од њих посадило се на троножним столичицама по шес |
е кадифе, златом извезен, пун стрела са левог рамена опет сам лук с тетивом, завијен у зелену к |
бује опанке и још притврђиваше опуту на левој нози, кад иза ње зашушта џбун, покрхаше се грање |
истални бокал са црвеним шербетом; а на левом крају, према њој стојала је поред сребрног сточић |
ном руком и силно тргну, а у исто време левом руком грубо гурну Иконију.{S} Иконија врисну и па |
отац Никодије онако с одеждом.{S} Држи левом руком икону прислонив је на прса.{S} У десној му |
дио!«</p> <p>За њим иђаше игуман водећи левом руком Иконију, а за њима остала свита.{S} Многе с |
рлетним доламама, а са тигровом кожом о левом рамену; у рукама ношаху пушке са сребрним пафтама |
у мркој камиљој кожи с мрком тиквицом о левом бедру, подигао је у вис крст од сувог шумског гра |
о да га преклиње, да не говори о њој, а леву притискаше на срце.{S} А кад се осу грмљавина од к |
Протрех очи; уштинух се десном руком за леву мишицу.{S} Јест, бејах будан и то су аспре што се |
овде, у Седефли-шкољки на Боспору, рано легала а зором устајала.{S} Много пута није могла по це |
смо с игуманом кога је Патријар послао, легла си позно и уморна, мислиш, да <pb n="103" /> богм |
, твојом добротом, растопила у ове сузе лед око њега и ево нађосмо да га још имамо!</p> <p>Те в |
рудве снега, пала је на мене планина од леда и претисла ме грешника.{S} Ето шта учиних и од себ |
ња до земље сиротињи и фукари, која иза леђа јаничарских запрепашћена гледаше све ово чудо и го |
насвира.</p> <p>Два велика чобанска пса лежаху поред његових ногу.{S} Дуго и мирно га гледаху с |
!{S} Од куд ће Турци на Св. Јована и на Лежимир?!{S} Ништа се не чује да царева војска иде кудг |
р је купио био од Осман-аге прокупачког Лежимир и још три села у околини, начинио од њих један |
е Турци Св. Јована у Топлици и поробише Лежимир!{S} Следи ми се срце и скамених се.{S} И опет м |
мајкине душице.{S} И одвезоше је кући у Лежимир.</p> </div> <pb n="33" /> <div type="chapter" x |
шаторским платном, падне пред судницу у Лежимир.</p> <p>У Лежимиру се много шта изменило.{S} Чи |
изванова звала Иконија, и да је из села Лежимира у Топлици.{S} Сад је све то искао да му се опе |
више калуђери од конака.{S} Сам кнез од Лежимира, са шубаром испод мишке, иђаше напред и са два |
род са свих страна, а кнез и кметови од Лежимира, баш као домаћини, све гологлави дочекиваху го |
којим га цар утврђује за Тимар-бега из Лежимира, и други берат којим цар одобрава да Иконија о |
јо!{S} Казуј само је ли овде Иконија из Лежимира, удовица Миленка хајдука!?«</p> <p>Из преплаше |
а да пошље своје гавранове да одлете до Лежимира, нека загачу дрвљу и камењу: како се Иконија о |
у да пошље неколико чела, нек одлете до Лежимира, и нека тамо по ливадама пронесу од цвета до ц |
да га позову да са својом четом одмах к Лежимиру похита.{S} Али им дође порука од Иконије, да т |
, а посна посла у Св. Јована а мршава у Лежимиру.{S} Ех шта ћеш остарех и ево лепо видим где ми |
падне пред судницу у Лежимир.</p> <p>У Лежимиру се много шта изменило.{S} Чича Сима је давно у |
вама с вашом Иконијом!« говораху гости Лежимирцима.{S} И гураху се, да се подаве, ко ће пре да |
шљунком насуте стазе кроз широке цветне леје, начичкане лалетима, зумбулима и криновима у проле |
надолијском хату јабучасте боје, јахаше леп млад човек.{S} Његова долама од црвене кадифе била |
а с излизаним натписом; иза цркве једна лепа стара липа и клупа испод ње; неколико корачаји од |
а.</p> <p>»Султанија пита: »је ли да је лепа песма?«</p> <p>»Баш је лепа!« одговори Иконија; »М |
је ли да је лепа песма?«</p> <p>»Баш је лепа!« одговори Иконија; »Много лепа!{S} Занела ме чак |
»Баш је лепа!« одговори Иконија; »Много лепа!{S} Занела ме чак натраг у моју младост и у срећно |
, па све се то помешало и ишарало у тај лепи сан, који даће Бог да је на добро као и све што је |
Милина је била погледати та два низа од лепих девојака, разнобојне свиле, којима су се јунак зу |
поређало се око педесет младих и дивно лепих девојака.{S} У сваке коса беше оплетена у стотине |
а се онда окрете мени и рече: »Лепо је, лепо је!{S} Ове иконе баш као у Вилиндару!{S} Него хајд |
си видела баш оно што је најлепше!{S} А лепо сви они прођоше мимо тебе а испред Падише!«</p> <p |
красних момака, у јаничарском руву, са лепо извезеним стреоницама о плећима.</p> <p>»Гледај на |
а да су турске.</p> <p>Кад стигоше пред лепо изрезана врата од једнога двора, у коме се низови |
иш доброга оца Никодија ?{S} Он ће тебе лепо да пази!« </p> <pb n="9" /> <p>»Не бојим се!« рече |
ставља и како се по средини велико кубе лепо извија.</p> <p>Преко зиме и с пролећа нешто често |
на потоку Липовици пречекао, најпре је лепо молио, а најпосле у великој срдњи попретио да ће г |
ве оживи! .{S}Јес, није вајде, и ово је лепо, није да није лепо, баш је много лепо!{S} Али оно |
није вајде, и ово је лепо, није да није лепо, баш је много лепо!{S} Али оно да је да султанија |
ћих и мањих чутура, и спремаху се да се лепо проведу.</p> <p>Јутрења и литургија служише се јед |
тке, Макрена, с мужем и децом, па су се лепо наместили разастрв костретне поњаве под једном див |
аједно ручају с њеним малим ђаком.{S} И лепо поручаше и весело се поразговараше.{S} Послушаше м |
о јато облеташе испод златне таванице и лепо беше погледати их.{S} Један паде на софу, између с |
само унутра!« Ја као завирим у цркву и лепо видим, где на јеном престолу, десно од олтара, сед |
жеља на празно.{S} Мислила сам, како би лепо било, да на овој слави нашег села и наше цркве буд |
у Лежимиру.{S} Ех шта ћеш остарех и ево лепо видим где ми мозак лапи!{S} Док бејах млађи, могад |
е лепо, није да није лепо, баш је много лепо!{S} Али оно да је да султанија чује!{S} Еј, еј, ав |
је свака тица певачица неки род, свако лепо дрво неки пријатељ, сваки пољски цвет жива реч кој |
излар-ага проведе Иконију кроз неколико лепо намештених соба, па је заједно са Шекер-кадуном ос |
на што се цакли у диби и кадифи, све то лепо приличи царевој кћери и царевом везиру, али што ће |
водом и док стиже пред пећину, беше већ лепо свануло.{S} Застаде мало и прислушкиваше.{S} Заист |
ет осмеха са усана његових осветлише му лепо лице његово.</p> <p>»Мајкино мило јединче!« замуца |
ем, посаветова свога синчића да у свему лепо слуша</p> <p>старог калуђера, па се онда с њим опр |
иконама па се онда окрете мени и рече: »Лепо је, лепо је!{S} Ове иконе баш као у Вилиндару!{S} |
ја.{S} Милина је било погледати на оној лепој летњој ноћи, како је народ прекрилио био порту ок |
мила, што се не удајеш, за младости за лепоте твоје?«</p> <p>»Не могу, оче Никодије!« одговори |
бих сад како се шалиш, »за младости за лепоте моје«, узела себи другог мужа?!{S} Кад бих моју |
е:{S} Аденистан.</p> <p>Чувен је био са лепоте многих својих ћошака растурених по луговима од н |
која се као мирис од цвета подизаше од лепоте ових девојачких груди, испод којих је нежно мате |
и!« рекох, »да силног богатства и дивне лепоте!{S} Овако нешто нема ни у турског цара, а камо л |
а л’ људе да л’ коње.{S} Спахије све по лепоти и јунаштву пробрани, носили су црвене шалваре, з |
амом великом дворцу причало се да му по лепоти и по богаштини мало равних има.{S} Зидао га је ј |
елог и руменог мрамора надметаху својом лепотом, пењући се под прозоре затворене позлаћеним реш |
камењара; док се јата голубова и грлица лепршаху у сунчевом зраку под плавим небом, а славуји у |
о два кадифаста и златним прахом посута лептира.{S} Не знаш, да л' тамбуре дрхћу под манђијом д |
; други опет хватаху и везиваху младе и лепушкасте девојке.</p> <p>Није прошло ни четврт часа, |
није сељанка родила; Бога ми је ево сад лепша од сваке девојке у свој Топлици; а вредна је и па |
ему дочекале би је ките од робињица све лепше од лепших, клањале би јој се до земље, а нека би |
к и једна девојка.{S} Па не знаш шта је лепше погледати: да ли стидљиву девојку, или стидљива м |
сви су Турци признавали, да никоме није лепше приличило, да на своме рамену, а испред цара носи |
е некада у нас било!{S} Вала ако није и лепше било, није мање!«</p> <p>»Јок вала!« рече поуздан |
очију с њеног лица, које сад бејаше још лепше како стидљивост и узбуђеност растопише нешто тихо |
ок вала!« рече поуздано стари Јаничар; »лепше да буде не може.{S} Паметнији и од тебе и од мене |
але би је ките од робињица све лепше од лепших, клањале би јој се до земље, а нека би се сагиба |
дном зеленом косом, пружило се џбуње од леске, вињаге, дивље руже, мирисно дахом цвета од орлов |
клопи као двери у цркви, и видех златну лествицу на којој се старац пењаше док не зађе за облак |
у пролеће, а ружама и каранфилима преко лета.</p> <p>Била је милина озго са ћошке, погледати пр |
Милина је било погледати на оној лепој летњој ноћи, како је народ прекрилио био порту око цркв |
опрскаше.{S} И обе играчице као да се у лету скаменише, тако засташе лебдећи за један часак сам |
во, да ли није кога саблазнио,</p> <p>И летургија се сврши.{S} Свет изађе из цркве у порту.{S} |
постом спремила да се сутра на великој летургији причести, па које од узбуђености, које од умо |
p> <p>Калуђери дечански дивно одслужише летургију, па онда пред сам свршетак узеше причешћивати |
ећ кад мало поодрастеш и научиш књигу и летургију, онда ђакон па јеромонах, па мало по мало па |
јући нешто погледајући к вратима. »Кога ли то чекају?« упитах. »Чекају тебе, да те причесте!« р |
нија не знађаше чему пре да се диви, да ли овом дрвљу са зрелим родом и цветом у једно исто вре |
«</p> <p>»Не знам ти ни сама казати, да ли жудим <pb n="96" /> за завичајем.{S} Али има друго н |
гано и застиђено на десно и на лево, да ли није кога саблазнио,</p> <p>И летургија се сврши.{S} |
за десном певницом глас води!{S} Ех, да ли он, чедо моје, зна сад да га деда и мајка његова очи |
} Па не знаш шта је лепше погледати: да ли стидљиву девојку, или стидљива момка, кад је у колу. |
е што криво од кога у моме двору?{S} Да ли има нешто што би ти годило и за чим жудиш, а што ми |
ћу ти живој срце ишчупати?« Поочиме да ли може бити, што се мени привиђа у овом тужном часу, д |
вис, као да нестрпљиво тражи да види да ли се крилати Пегаз застиђен сакрио за облачке од сребр |
си ми из потока памет преврнула.{S} Ја ли си вештица, ја л’ вила.{S} Друго није!«</p> <p>»Хвал |
тку.« Него опет копкало ме да видим има ли плоча на седамнаестом кораку.{S} Одмерих и нађох гус |
рим да за њега пођеш!«</p> <p>»Да чудна ли човека!« рече Иконија озбиљно. »Ево скоро годину дан |
мејала и рекла:</p> <p>»Боже, Боже! шта ли би моји сељаци рекли, да сад некуд из прикрајка глед |
} Мишљаше о свом детету; премишљаше шта ли ће од њега бити; ко зна, можда су га Турци већ и зак |
ој некакву дугу а жалостиву песму. »Шта ли ми ти тако тужно причаш?« питаше га Иконија склапају |
да нову једну своју нумеру.</p> <p>»Шта ли ми ти то казујеш?{S} Да л’ да газим поток, ил’ да га |
са калдрме. </p> <pb n="72" /> <p>»Виде ли цара?« упита је стари Хусејин сав радостан и весео.< |
чети. »Не бој се рајо!{S} Казуј само је ли овде Иконија из Лежимира, удовица Миленка хајдука!?« |
за то не пита!« рече Турчин преко. »Је ли тај мали твој син?«</p> <p>»Јесте честити беже!« реч |
пробудила.</p> <p>»Султанија пита: »је ли да је лепа песма?«</p> <p>»Баш је лепа!« одговори Ик |
има цркве царске да остану!«</p> <p>»Је ли то баш царски рисовуљ?« упита Иконија радознало и оп |
са своје постеље:</p> <p>»Децо, спавате ли?«</p> <p>Обе њене дворанке скочише.</p> <p>»Требаш л |
као да очекиваху стрпељиво да виде хоће ли мали свирац крочити најпосле још који корак даље.{S} |
вану, да му је свећа пред свецем, не би ли га од лудости избавио!«</p> <p>Поразговара се још ма |
сиљак и ову свећу Светоме Јовану, не би ли ти помогао, да једнога дана ти из његове цркве изнес |
е могаше да верује, да је то она. »Јеси ли ти то, Иконијо, или ме очи моје варају?« рече. </p> |
а.</p> <p>»Долазећи данас к цркви, ниси ли се с ким год на путу сусрела?« питаше калуђер.</p> < |
е слуге нашега цара честитога.{S} А ако ли сте по каквој другој работи царској, казујте, нам, м |
ко нешто нема ни у турског цара, а камо ли у његова везира!«</p> <p>»Е, сестро моја«, рече ми о |
а дуката!{S} Двадесет хиљада!{S} Истину ли говориш цареви везиру?!« рече Иконија, па уста силно |
пре!« </p> <pb n="41" /> <p>»Ама истину ли »говориш?« повикаше сељани са више страна.</p> <p>»П |
в у дрхтавици рече ми на ухо: »Не рекох ли ти да ћу ти живој срце ишчупати?« Поочиме да ли може |
ли јој на ухо полагано шапну: »Не рекох ли ти, да ћу ти живој срце ишчупати?«</p> <p>Иконија се |
е њене дворанке скочише.</p> <p>»Требаш ли нас што?« упиташе је.</p> <p>»Ево не могу да тренем! |
крепише, онда Стојан поче:</p> <p>»Знаш ли, Гавране, што смо се јутрос искупили?«</p> <p>»Искуп |
!« рече Гавран мирно.</p> <p>»Признајеш ли да си и Богу и људма тешко згрешио?«</p> <p>»Признај |
упита је тихим гласом:</p> <p>»Познајеш ли ово?«</p> <p>Она погледа у оно парче рубља, па онда |
јој није дуго потрајало!«</p> <p>»Чујеш ли ме, Иконијо! овако се више не може.{S} Данас ћеш јед |
нек одлете до Лежимира, и нека тамо по ливадама пронесу од цвета до цвета, и од листа до листа |
ије, кестенова из Руменлије, кедрова са Ливана, кипреса из Анадолије.{S} Цветне баште попрскива |
а, а горњи од стакла и резаног кедра са Ливана.{S} Некада је кедрово дрво било све покривено љу |
, беху прошаране шумицама од поморанџи, лимунова и неранџи.{S} Међу дрвљем било је намештено хи |
нара с Дурмитора, јасенова с Копаоника, липа из Македоније, кестенова из Руменлије, кедрова са |
им натписом; иза цркве једна лепа стара липа и клупа испод ње; неколико корачаји од липе извор, |
вде, шири и башкари!« Па онда опет њему липа тихо шапуће: »Кад челе падну сутра на мој цвет, за |
све узаман!{S} Дочеках је с ову страну Липавице; видох је <pb n="42" /> како гази поток; закли |
} Једнога дана случајно ударих на поток Липавицу, и видех Иконију како с још неким женама бели |
и клупа испод ње; неколико корачаји од липе извор, који кроз дрвену цев сипље млаз кристалне б |
е.</p> <p>У порти седоше на клупу испод липе близу оне чесме, а маломе Иви рекоше да иде да гле |
ја.{S} Око самог конака извиле се старе липе, па га чисто загрлиле мирисном хладовином и меким |
Па онда ми се опет учини да раст захучи липи: »Чекај ти мирисна сејо, кад цар гаврански падне н |
ија да јој говори, како ју је на потоку Липовици пречекао, најпре је лепо молио, а најпосле у в |
ла, Иконија удари преким путем на поток Липовицу.</p> <pb n="16" /> <p>Поток је био поширок доб |
у се Бог ето и осветио!{S} На мукама ће липсати као бесно псето, а зверад ће му кости глодати ! |
ало; седнем тамо под ону велику и стару липу.{S} Истом седнем, а оно се проспе жубор, шапуће ли |
е, са зибелинима, самурима и скупоценим лисичинама оперваженим.</p> <p>»Е сад, отварај очи и до |
овином и меким облаком од свога зеленог листа са сребрнастом поставом.{S} На једно двеста корач |
ивадама пронесу од цвета до цвета, и од листа до листа: како се Иконија овде медом храни, у сви |
ронесу од цвета до цвета, и од листа до листа: како се Иконија овде медом храни, у свиленом се |
и једва дохвати један крајичак од кожне листине да пољуби.</p> <p>. »Па сад, оче Никодије, Бог |
ком, прегнуо се био над дугачком једном листином, коју је на столу развио био.{S} Наместио био |
м ни сама за што!«</p> <p>Прођоше као с литијом кроз башту, мимо неколико кијосака, мимо многе |
ру девет година може свикнути и како се литургија служи; а за више не питај јер више ни у мене |
се да се лепо проведу.</p> <p>Јутрења и литургија служише се једна за другом.</p> <p>Иконија је |
оје.{S} Гавран не скидаше очију с њеног лица, које сад бејаше још лепше како стидљивост и узбуђ |
оменка у тамну љубичицу; млечност њеног лица видела се кроз танки сунчев препланак.{S} Све је н |
сама видела, па јој се очи разгореше а лице засветли; — »Да ти видиш Топлицу Милана, кад се ју |
ећа на онај извор иза цркве, те умиваше лице, јер бабе причаху како од те воде јача вид очњи, и |
а душу своју огрешим!</p> <p>Опет покри лице рукама и поћута у некаквим дубоким мислима, заљуља |
наиђе на обамрлу Иконију.{S} Умише јој лице ракијом, протрљаше јој слепе очи и руке’ сунуше јо |
} Комарац један облеташе њено милокрвно лице и зујаше јој некакву дугу а жалостиву песму. »Шта |
у се низ њено бледо, али савршено мирно лице; око углова од усана станио се један тих једва при |
меха са усана његових осветлише му лепо лице његово.</p> <p>»Мајкино мило јединче!« замуца Икон |
арче рубља, па онда опет везиру право у лице и рече уздркталим гласом:</p> <p>»Познајем мој рук |
ста поред врата на свом месту, с бледим лицем и плачним очима.</p> <p>У томе се појавише калуђе |
сом, црним очима, белим челом и руменим лицем, сва обучена у црвену свилу и кадифу и с црвеном |
лад један Турчин с отвореним и човечним лицем, који очевидно беше вођ чети. »Не бој се рајо!{S} |
руменога неба на западу, својим млечним лицем, својим безазленим погледом и својим витим стасом |
ружом у златној коси, с плавим очима, с лицем белим као да је млеком наливено, и сва у бледожут |
не крупне и још једнако живе очи.{S} На лицу, које је сад вазда бледо било, владаше сад мирна з |
По веселим очима његовим и по зажареном лицу, видело се како се сав топи од милине што је подес |
ран бејаше још жив.{S} Био је оседио, у лицу поцрнио и вукао би се четвороношке од пећине до је |
ва раскине.{S} Изгруваше га, и крвава у лицу дигоше га на руке, да га изнесу на чистину.</p> <p |
> <pb n="20" /> <p>Гавран сав помодре у лицу, очи му се засветлише црвеним жеравицама.{S} Он ст |
ја ништа не осећаше.{S} Без капи крви у лицу, бледа ко крпа, с очима укоченим с устма отвореним |
богаља, који сав сед као овца, а мрк у лицу као труо пањ, пузећи четвороношке обилазаше око цр |
p>Отац Никодије, омален, сувоњав, жут у лицу, просед, у раси од грубог црног сукна с црном груб |
са стравом проносило.{S} Био је висок и личан човек; кроз мрки препланак од сунца пробијаше на |
з ненада викну.</p> <p>Три млада момка, лична и висока, у панцирима и са сребрним шлемовима иђа |
> <p>Свакога понедеоника долазио је сам лично да је види, и да с њоме поседи мало на шареној ћо |
паша јавно признавао да се само његовом личном јунаштву и његовој окретности има захвалити што |
м седнем, а оно се проспе жубор, шапуће лишће, шапуће, шапуће, па тек с друге стране зашушти ја |
оморанџи, са којих кроз загасито-зелено лишће и кроз ките од бела мирисна цвећа провириваху <pb |
родице; живим ти без бриге као бубрег у лоју!{S} Ја га не зовем друкчије него »Караконџул-ефенд |
ти дај нам сина на књигу.{S} Нека се не ломи по гори као отац што му се ломио, него нека стане |
нањуши зверад!{S} А сад се ево пометем; ломим се тамо где ме не треба, а нисам тамо где ме треб |
а се не ломи по гори као отац што му се ломио, него нека стане у цркву да крстом рабри овај зло |
Дечански: ето Арбанаса на манастар!{S} Ломисмо се забадава око манастира, док дотрча један ино |
од ње беху две ћерамиде, испод ћерамида лонац; у лонцу сребрне аспре!« </p> <pb n="41" /> <p>»А |
а маховином обрасла; испод те плоче има лонац, у лонцу хиљаду аспри; стекох их као хајдук, чува |
ом обрасла; испод те плоче има лонац, у лонцу хиљаду аспри; стекох их као хајдук, чувах их као |
у две ћерамиде, испод ћерамида лонац; у лонцу сребрне аспре!« </p> <pb n="41" /> <p>»Ама истину |
шташе, па оштро загледа у онај тополски луг с оне стране.{S} Баш нигде ни сенке од каквог човек |
окрете па као бесан пас одјури натраг у луг на потоку.</p> <p>Иконија се беше чисто скаменила.{ |
се истом из пупољка развила била.{S} Из луга, с оне стране, један кос звиждаше некакве значке к |
кад год би се нашла усред поља и усред лугова, осећала би се детињски срећна.{S} Чинило би јој |
поте многих својих ћошака растурених по луговима од најлепших дрва, што их Анадолија и Румелија |
не дужим!{S} Ђаво ми рече: »ниси ваљада луд да носиш калуђерима, који и онако имају свачега дос |
а царевину да уздрма; али је грехота да луда раја једнога дана узаман гине и да ти с њоме муку |
/p> <p>»Слушај, црни калуђеру, и слушај луда рајо!« викну Турчин. »Сваки разговор само је дангу |
, да нас живе у гроб сахрани!{S} Ја сам луда женска глава, а срце ми је уцвељено и отровано; ал |
јер биће да сва моја сетност долази од луде памети једне старе и просте жене!«</p> <p>Ризван н |
, и видим да се за њ везују пусти снови луде раје.{S} Знам да нема силе која би кадра била царе |
аси ме од сваке беде и напасти од овога лудог човека!«</p> <p>И онда настави пут свој брзим кор |
ам ти рока још три дана, не би л’ ти се лудој јал’ поносној памет повратила.{S} Ако ми до заход |
видела, па се занесох тражећи по мојој лудој памети где сам их видела!«</p> <p>»А како ти се с |
му је свећа пред свецем, не би ли га од лудости избавио!«</p> <p>Поразговара се још мало с оцем |
светуј га нека ме се махне!{S} Нека не лудује.{S} А већ ако хоћ да тумарне у свет, нека га, не |
ен, пун стрела са левог рамена опет сам лук с тетивом, завијен у зелену кадифу опет златом изве |
леним трепавицама, са витим дугим и као лук од стреле високо повученим обрвама.</p> <p>Зазвекет |
ње.{S} Узе у торбицу једну погачу, црна лука и сира, привеза је себи на плећа; у једну руку узе |
на.{S} Гледаше једнако за њим: срце јој лупаше баш као да се нешто препала била, и једва дихаше |
Тргох се из сна, а срце ми још једнако лупаше као да хоће из груди да искочи!«</p> <p>»Е па то |
аткогласно брујање калуђерског »Многаја љета!«</p> <p>Јадна Иконија подизаше десну руку према и |
него својски довршиваху своје »многаја љета«.</p> <p>Кад га свршише, онда сви скочише иза совр |
лицања и кад се из ње изви оно »многаја љета«, она пребледе, пожуте, пребледе опет, промуца нек |
у вис, са поштовањем, у које се мешала љубав и побожни страх, претисну га на своје чело, па на |
у слободи певаху, како је слатко ропсто љубави.{S} На једној од главних стаза, које су од велик |
младо предусретало је »стрину Иконију с љубављу и поштовањем.{S} На весеља није никад ишла, али |
ао сребрна пастрмка, вади цвет из косе, љуби га, баца у воду и мрмља чаролије.{S} Хе, душо моја |
у у образ.</p> <p>»Ето, виш, и гаров те љуби!{S} Хоће да ти каже: не брини се за нас!«</p> <p>А |
ље, а нека би се сагибала да је и скуте љуби.{S} Ту би је ћехаја-кадуна и још једна' дворанка у |
коси носим, него да те онај црни бумбар љуби!»</p> <p>Па онда — подиже сукњу до колена и загази |
им покривена у једних жутом, а у других љубичастом чохом, по којој се пружаху шаре од сребрне ж |
аорасте очи њене потамнеше у две крупне љубичице, а кроз њих засеваше муње.</p> <p>»Срам те бил |
реливао из бледоплавог споменка у тамну љубичицу; млечност њеног лица видела се кроз танки сунч |
Не зна човек шта пре да погледа, да л’ људе да л’ коње.{S} Спахије све по лепоти и јунаштву пр |
исаше како је желела.</p> <p>Село посла људе своје у Пећ патријару с поклонима и с молбом, да, |
икну Стојан пун јарости, па одмах посла људе да ухвате и вежу Гаврана, а кнезу поручи: да рано |
p>Раздера се вођ турски љутито на своје људе.{S} Скочише њих десеторица доле, па право Иконији, |
кнезове од суседних села и друге главне људе.{S} Навалише и игуман и калуђери и сви гости на Ик |
у клупицу поред чича Симе; »Шта ћеш?{S} Људи нас хвале да смо Соколови.{S} По срцу можда и јесм |
јих ногу.{S} Хранила сам га и чувала од људи и од зверади да не погине, али му у срцу никада оп |
чара с муком је издржавао ове таласе од људи, да не запљусну онај отворени пут средином улице, |
ца Никодија, и рашчистили оно клупче од људи и жена, што се било склопило око јадне Иконије.{S} |
е да се прибере.</p> <p>Неколико жена и људи помогоше јој да се дигне.{S} Међу њима беше и — Га |
вог јадног народа за децом, коју цареви људи пробраше и однеше из овога краја пре четири године |
ита.{S} Многе се жене, а богме и понеки људи, кад видоше овај <pb n="105" /> ретки призор гласн |
како ју је просио и преко жена и преко људи, и како је покренуо чак и оца Никодија да јој гово |
ина да је Бог казао, онда је грешно што људи отимљу од њега освету његову!{S} Пред прве певце м |
од мене све просто и пред Богом и пред људма!»</p> <p>»Бог те благословио!{S} Бог ти дао!» зај |
но.</p> <p>»Признајеш ли да си и Богу и људма тешко згрешио?«</p> <p>»Признајем!{S} И само моли |
ислиш, да ћеш бити срећнија међу својим људма, добро, ево ћу да ти сазидам конак тамо, напунићу |
ми се свети.{S} Његова освета није као људска.{S} Ево ме да се патим у пећини, одакле је моја |
конијо, тек сад разумедох што се памети људске окрећу за тобом!«</p> <p>Иконија се препала беше |
како жена једна гази поток, нема образа људског, и човек који сме тако да беди једну жену, како |
авај нама!« доврши Иконија тихо, па се љуљаше то на десно то на лево; као тешкајући се што је |
када је кедрово дрво било све покривено љускама од седефа, који се на сунцу преливао из беле мл |
рни му образи грчевито дркћу као кад се љут пас режећи спрема да уједе.{S} Загушљиво закрешта н |
ће главу!«</p> <p>Раздера се вођ турски љутито на своје људе.{S} Скочише њих десеторица доле, п |
у разјарених сељака.{S} Стојан им викну љутито својим <pb n="44" /> громким гласом: »Ако ћете т |
завитла троструком татарском камџијом и љуто удари сељанку.</p> <p>Јадна Иконија ништа не осећа |
а не чине.{S} Не вреди да због ње икога ма само глава заболе.</p> <p>У јутру дође Хусејин-ага с |
све казујем.{S} Нити је право да кажем ма што, што би те заболело, а видим да ти је срце болећ |
јер још трајаше ватра у његовој глави и магла у његовим очима.{S} Полазећи Иконија, навали на у |
на грудма широм отворени, да кроз танку маглицу од свилене паучине покажу где нежна милина дево |
ила.{S} Султанија помисли да овај нешто магловити говор значи: да је везирова мајка уморна, па |
н као најлепше и најбистрије своје дете мазио, једнога дана кад јој цар помену о удадби, просто |
у највеће своје славе Иконија, везирова мајка!</p> </div> </body> <back> <div type="notes"> <no |
/> <pb n="5" /> <head>ИКОНИЈА, ВЕЗИРОВА МАЈКА.</head> <p>На једном пропланку са сочном зеленом |
о магловити говор значи: да је везирова мајка уморна, па се диже, опрости се с њоме и нареди да |
да јој прича, и прича јој док везирова мајка не падне у тихи сан.</p> </div> <pb n="91" /> <di |
да рече:{S} Зар не знаш да сам везирова мајка?!«</p> <p>Млади се везир замисли дубоко.{S} Изгле |
лико год ти треба да живиш као везирова мајка!«</p> <p>»Не треба да се трошиш толико«, прихвати |
и онога света!« »Ниси ти само везирова мајка, него си ти мајка све ове јадне сиротиње!« »Е вре |
/> <head>ИКОНИЈА</head> <head>ВЕЗИРОВА МАЈКА</head> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ XVII.{S} ВЕКА</p> <p>НАПИ |
/> <head>ИКОНИЈА</head> <head>ВЕЗИРОВА МАЈКА</head> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ИЗ XVII.{S} ВЕКА</p> |
би Бог записао у својој књизи.{S} Твоја мајка не ће доживети, али опет за то може бити да ћеш т |
и као да озго са небеског плавог кубета мајка божја на њу гледа. »О мајко божја«, шапуташе Икон |
пленише.{S} И пре је од ње слушао да се мајка Ризванова звала Иконија, и да је из села Лежимира |
ли он, чедо моје, зна сад да га деда и мајка његова очима прате!«</p> <p>»Ћути, снахо, много г |
у твоме заветовала: да ћу, ако ми Бог и мајка божја помогну, испунити му његову последњу жељу.{ |
Ниси ти само везирова мајка, него си ти мајка све ове јадне сиротиње!« »Е вредило је да прођеш |
оз сузе гледаше у своја два пса.</p> <p>Мајка га миловаше руком по челу и по образима.{S} И сам |
="57" /> <p>Кад смо те отимали од твоје мајке, ухватио си се обема рукама за њен десни рукав; т |
храма, у здравље наше добре, сиротињске мајке, Иконије!«</p> <p>Диже се усклик од народа као гр |
ја. »Од како смо сиње кукавице изгубиле мајке наше, нико нам тако говорио није као ево ти данас |
, те тако мали Ива сеђаше између деда и мајке своје на простиркама испод оне старе крушке.{S} И |
ала, тога дана чула да ће да је проси у мајке, — шта је та срећа према срећи једне младе матере |
која дихаше мирисом од Ивањског цвећа и мајкине душице.{S} И одвезоше је кући у Лежимир.</p> </ |
осветлише му лепо лице његово.</p> <p>»Мајкино мило јединче!« замуца Иконија тихо и очи јој за |
пчеле, која задовољно певајући облеташе мајкину душицу, што као мирисна маховина застрла беше с |
уздах из груди откинуо.</p> <p>»Ти си, мајко, сетна невесела?« упитаће је једнога дана Ризван. |
> <pb n="94" /> <p>»Авај мени!{S} Аман, мајко, казуј што ти је?«</p> <p>»Бојим се, било би дуго |
уке и рече узбуђено:</p> <p>»Што ми то, мајко, и раније не помену?!{S} Али нека је у добри час! |
е узалудно ишчекивати и изгледати!{S} О мајко божја смилуј се и сачувај ме тога!«</p> <p>Икониј |
авог кубета мајка божја на њу гледа. »О мајко божја«, шапуташе Иконија; »о Мајко божја, која си |
поћута, прекрсти се и рече полагано: »О мајко божја и богродице!{S} Помози ми сада!«</p> <p>Па |
. »О мајко божја«, шапуташе Иконија; »о Мајко божја, која си и сама на овоме свету уцвељена бил |
иже очи к небу и рече гласно:</p> <p>»О мајко божја и богородице!{S} Спаси ме од сваке беде и н |
.</p> <p>Мали се Ива окрете, па угледав мајку и деда, засијаше му се очи, и зрак радости из њих |
силе и госпоштине није учинио за своју мајку сиротицу.{S} Јесте, видим да не треба да те боли, |
амолио цара да бар пред смрт види своју мајку; а цар, као милостив цар, посла да се сужњем посл |
Хусејин-ага из везирове кесе плаћао све мајсторе, Иконија покрене своје село, да и оно само, од |
р је пратио својој мајци из Солуна неке мајсторе и зографе, који су били на Светој Гори Атонско |
де поширок перваз, у коме су талијански мајстори живим бојама исписали како се поносити паунови |
мем ништа казати.{S} Видим да је мука и мајсторија, али то се у нас не би звало да је игра.{S} |
конија, на супрот и Хусејин-аги и свима мајсторима и свом селу захтеваше, да се при пречи »мате |
еча јасан женски глас: »Ој, Иване сине, мајци својој жив био, где си?«</p> <p>»Ево мене на Змај |
о Богу кћери.{S} Говорите ми као што би мајци својој говориле.{S} Ходите да вас као децу моју п |
зир је овај дивни мали конак дао својој мајци Иконији да у њему станује.{S} Да је непрестано дв |
нутра испише.{S} Везир је пратио својој мајци из Солуна неке мајсторе и зографе, који су били н |
и ако си ми син, ако хоћеш да се твојој мајци бар под њену старост скине тешки камен са срца, а |
е себи нешто црквице!{S} Биће то твојој мајци за душу, а теби за здравље.</p> <p>Удари се Ризва |
отац устане из гроба, па да те види, па макар ја то и не гледала.{S} Еј, Боже мој, опрости ми ш |
урмитора, јасенова с Копаоника, липа из Македоније, кестенова из Руменлије, кедрова са Ливана, |
С њоме је дошла и њена сестра од тетке, Макрена, с мужем и децом, па су се лепо наместили разас |
искочи!«</p> <p>»Е па то је!« узе мудра Макрена да тумачи. »Синоћ смо о оцу Никодију дуго говор |
пођу на јутрење, Иконија исприча својој Макрени шта је сневала те ноћи.</p> <p>»Од некуд искрсн |
ре и ти Миловане, душе вам кажите мојој Макрени и кума Марти, а Бога ми реците и кнезу и свему |
твојој жељи; и оно исто што рекох мојој Макрени, кад ми дође пре шест недеља.{S} Немој, Гавро, |
пред њену кућу.{S} Иконија се ижљуби са Макреном, на којој имаовину своју остави, са сељанкама |
.{S} Иконији је сад мало било што гости Макрену и њеног Марка, него нађе и некаквог кумашина и |
Паметнији и од тебе и од мене рекоше: »Мал дер Хиндустан, акл дер Френгистан, хижмет дер али О |
в. Јована.{S} Манастирска је црква била мала, ниска и мрачна.{S} У дебелим зидинама просечени с |
се спушта у топличку долину, има једна мала заравањ на којој је стајао и појао малени стародре |
но иде гологлаво мало ђаче; носи у руци мален котлић од калајисаног бакра, у који ће отац Никод |
мала заравањ на којој је стајао и појао малени стародревни манастир Св. Јована.{S} Манастирска |
у срећу зажелим!{S} Имам за њ и поклон, малечак и сиротињски, али је у мога везира срце велико |
ака, које тужно запомагаху и кукаху.{S} Мали Иво из све снаге врискаше: »Нано, нано моја! не да |
!«</p> <p>А шаров и гаров чуше да њихов мали пријатељ њих спомиње.{S} Приђоше му полагано; па г |
" /> <p>Две недеље после дана у који је мали Иван постао манастирско ђаче, дошао је Ивањ дан, п |
p>»А ово стадо? ко ће да га чува?« рече мали пастир невесело.</p> <p>»Ето га Милован иде оздо и |
амоли га да пусти и Иву да то целива, и мали се Ива полагано и врло смишљено прекрсти, издиже с |
да очекиваху стрпељиво да виде хоће ли мали свирац крочити најпосле још који корак даље.{S} Ал |
си и кадифи.</p> <p>Везир је овај дивни мали конак дао својој мајци Иконији да у њему станује.{ |
ан како је, само ти одмаже.{S} А док ти мали Иво за помоћ прирасте, требаће доста година.{S} Га |
не пита!« рече Турчин преко. »Је ли тај мали твој син?«</p> <p>»Јесте честити беже!« рече Икони |
аве?{S} Иконији се чинило као да се њен мали Ива већ у неку руку посветио, да већ сада ни отац |
ила у оца Никодија његово ђаче, те тако мали Ива сеђаше између деда и мајке своје на простиркам |
иза њега водећи старца за руку.</p> <p>Мали се Ива окрете, па угледав мајку и деда, засијаше м |
ерње се већ било свршило кад Иконија са малим Ивом дође на капију велике куле.{S} Ту она даде И |
<pb n="26" /> да заједно ручају с њеним малим ђаком.{S} И лепо поручаше и весело се поразговара |
његова корачаху по шест дечака са црним малим шубарицама, црвеним доламама и жутим шалварама.</ |
оју Аденистана било је по више ћошака и малих конака.{S} По најлепши је био један, саграђен сас |
њега освету његову!{S} Пред прве певце малко је заспала.{S} Али се брзо тргла, јер јој се прис |
милица народа поче да се диже песма.{S} Мало даље на пољани зазвиждаше двојнице, и талас од мом |
о, она се само сва стресе и побледе.{S} Мало затим па се насмеја и рече Хусејину:</p> <p>»Баш м |
ало цвеће, да ти очи засену од јаре.{S} Мало даље, па угледасмо цркву.{S} Али каква црква!{S} И |
ној са врло богато застрвеном софом.{S} Мало час па уђе унутра Ћехаја-кадуна, проговори нешто т |
ила у неком бунилу.{S} Смирила би се за мало и дошла к себи, па онда би се гласно заплакала и у |
га покојника!</p> <p>Калуђер се накашља мало, сави рисовуљ брижљиво, па онда рече:</p> <p>»Што |
адра.{S} Обе су говориле српски, истина мало заносећи, али тек српски.{S} Колико је било танких |
ебаће доста година.{S} Гавран је истина мало чудновате ћуди, али биће да су га завидљивци и пак |
летургију, онда ђакон па јеромонах, па мало по мало па игуман, па ко зна чедо моје, шта је све |
да га не газим?!« рече Иконија, поћута мало, насмеја се и рече полагано сама себи:</p> <p>»Баш |
па само да почнеш као ђаче, па већ кад мало поодрастеш и научиш књигу и летургију, онда ђакон |
под оне старе крушке.{S} Иконији је сад мало било што гости Макрену и њеног Марка, него нађе и |
се старац, оде унутра у пећину, застаде мало, обрну се према мени и показа штаком на једно мест |
ћину, беше већ лепо свануло.{S} Застаде мало и прислушкиваше.{S} Заиста, сад ово већ није био с |
натраг.{S} Гавран пољуби земљу, где је мало час њена нога стајала, па зајеча: »Иконијо, Бог ти |
м као да је свака од олова; протресе је мало као да је зобница са зобљу, промумла некакве речи, |
есоше се сабором као да се овај који је мало час онако весео био, у велико гробље претворио беш |
p> <p>Везир јој миловаше руку, пусти је мало да се исплаче, па је онда тихо запита:</p> <p>»Што |
Него хајдмо из ове мемљиве трапезарије мало у порту, имам нешто да ти говорим!« Па мрдну очима |
и одоше сви у велику трапезарију, да се мало прихвате.</p> <p>»Све ми је Бог преко молитава мој |
е!</p> <p>Устави се у сред потока да се мало брчка.</p> <p>А поток као да беше уставио сав свој |
ilestone unit="*" /> <p>Оде народ да се мало прихвати ручка.{S} Под главним вењаком већ засели |
ече маломе: »Иво, дете моје прихвати се мало, па да се пожуримо до вечерње да стигнемо до Св. Ј |
везир турскога цара!«</p> <p>Ризван се мало насмеја.</p> <p>»Прости ме ако кажем, што се не ва |
неким женама бели платно.{S} Склоних се мало иза једне тополе, и гледах је:{S} Што је дуже глед |
м ђацима па запеваше.... чекај молим те мало!« Па се Иконија погну, замисли се, замисли, претис |
и весело се поразговараше.{S} Послушаше мало како под главним вењаком калуђери и попови отпеваш |
ла би се за најближи стубац од вењака и мало се на њ наслонила.</p> <p>Дође време да се диже у |
/p> <p>Опет косић зазвижда другу неку и мало подужу значку. .</p> <p>»Казуј, роде, да л си где |
ам лично да је види, и да с њоме поседи мало на шареној ћошки седефли-шкољке.</p> <p>Свакога пе |
села, Иконија викну: »Аман, ага, стани мало!{S} Заборавих нешто да мојима на аманет оставим!«< |
ичало се да му по лепоти и по богаштини мало равних има.{S} Зидао га је још Махмуд-паша Михал-о |
<p>»Ако ће да иде све по реду, имаш ти мало по дуже до самртнога часа од мене.{S} Него хајдмо |
е ушао у гробницу.{S} Али чим му се очи мало свикну, одмах му се око срца проспе нека света топ |
Ризван мирно и озбиљно.</p> <p>»Е чекај мало!« рече Иконија сва усплахирена; погледа к мору, по |
ар добар. »Бога ми«, рече, »носи ме као мало воде на длану, радим с њиме што хоћу, заповедам му |
очита, те Гавран, плакајући у глас као мало дете, одмиле до пред царске двери и причестише га< |
лива.{S} Поред њега десно иде гологлаво мало ђаче; носи у руци мален котлић од калајисаног бакр |
погаче и гутљај ракије.{S} Кад га тако мало поткрепише, онда Стојан поче:</p> <p>»Знаш ли, Гав |
ју, онда ђакон па јеромонах, па мало по мало па игуман, па ко зна чедо моје, шта је све теби Бо |
проста жена, која ако је и видела нешто мало среће, то јој није дуго потрајало!«</p> <p>»Чујеш |
и се, па онда, истина крештавим и нешто мало загушеним глисом, али тек разговетно, проговори не |
оти, само слушај!{S} Прођем по перивоју мало; седнем тамо под ону велику и стару липу.{S} Истом |
му она после кратког времена опет суну мало вина у уста, он облизну своје суве усне, па с муко |
> се с Турцима.{S} Али је сад на сабору мало ко имао секиру а још мање косу.{S} Турци су имали |
а ја остах сам.{S} Понех се и побеснех мало, али још не сврнух с памети.{S} Једнога дана случа |
сти избавио!«</p> <p>Поразговара се још мало с оцем Никодијем, посаветова свога синчића да у св |
ли нико не знађаше шта се збило.</p> <p>Мало час па Иконија виде шта је.</p> <p>Ако не више, а |
иких кавезова са птицама свакојаким, од малог царића па до орла камењара; док се јата голубова |
искупише се и онда пођоше.{S} Однесоше малог Иву и једно десетак девојака, које тужно запомага |
pb n="43" /> и веран слуга царев: пошљи малог Оџаковића у Стамбул, нека се за рана научи да слу |
на клупу испод липе близу оне чесме, а маломе Иви рекоше да иде да гледа свете слике, што беху |
упа, и једну мању са ситном сољу и рече маломе: »Иво, дете моје прихвати се мало, па да се пожу |
нам калуђери Дечански: ето Арбанаса на манастар!{S} Ломисмо се забадава око манастира, док дот |
одреди три калуђера, који би прихватили манастир, цркву послуживали и дохотке са њених баштина |
ој је стајао и појао малени стародревни манастир Св. Јована.{S} Манастирска је црква била мала, |
вечијем облику.{S} Видох те кад прође у манастир и рекох себи: боље да је дочекам овде па да из |
западнога зида, кроз коју се улазило у манастир.{S} Али су Турци у време ратова с деспотом Ђур |
сила потискује, нагрнуо беше к зидинама манастира.</p> <p>»Ово нешто није добро!« рече Иконија, |
г празника искупило се на пољани испред манастира пуно народа из близа и из далека, Болеснике о |
оморећи.{S} Обалом на коју се долази од манастира тихом једном зеленом косом, пружило се џбуње |
их девојака, што их Турци на сабору код манастира Св. Јована узгред запленише.{S} И пре је од њ |
едају стуб од дима и пламена који се из манастира у небо дизаше.{S} Опазише да једна сељанка тр |
на манастар!{S} Ломисмо се забадава око манастира, док дотрча један инок да нам каже: дође чове |
арску реч раји да јој не дира у цркве и манастире.{S} Ако ти не вермаш царску реч, раја је верм |
ени стародревни манастир Св. Јована.{S} Манастирска је црква била мала, ниска и мрачна.{S} У де |
тац Никодије одважно. »Ово је дете ђаче манастирско.{S} Никада до сада наш честити цар није одв |
е после дана у који је мали Иван постао манастирско ђаче, дошао је Ивањ дан, празник цркве св. |
ламен изби из крова црквена и из конака манастирског.{S} Народ закука иза гласа и поче да бега |
ми је узаврео од вриске жена и прштања манастирског пожара.{S} Спасите ме од ових мука!«</p> < |
планине, па наредила: да му се у конаку манастирском даде једна ћелијца при земљи да у њој до с |
е и кондаке свецима, а ако га оставиш у манастиру девет година може свикнути и како се литургиј |
аса неку дугачку кесу, па између многих мангура и аспри огледаше да руком, која дркташе извади |
који ће побожни народ да спушта бакарне мангуре и по коју сребрну аспру.</p> <p>Нешто снажном с |
ра.{S} Не знаш, да л' тамбуре дрхћу под манђијом дивотнога девојачког крока, ил’ девојке лебде |
/p> <p>Игуман дечански, у широкој црној мантији са гвозденим крстом о гвозденом ланцу о врату, |
ивље да куца, не знађаше ни сама зашто, мањ ако није што јој Хусејин оно онако из ненада викну. |
хтијана.{S} Па онда <pb n="69" /> једна мања чета шејика потомака Мухамедових, са великим зелен |
ло!{S} Вала ако није и лепше било, није мање!«</p> <p>»Јок вала!« рече поуздано стари Јаничар; |
унаштво знати погинути.{S} Видим е није мање јунаштво живети кроз муке и невоље, и бранити рају |
и.</p> <p>»Казуј све право по истини, о мање ти је!« ободраваше кнез Гаврана.</p> <p>»И хоћу кн |
ожијим судом, а да би на страшноме суду мање казивати имао.{S} Зна село како ми се уврати срећа |
сад на сабору мало ко имао секиру а још мање косу.{S} Турци су имали и пиштоље у кубурама, те о |
свакојаким јестивом, и по више већих и мањих чутура, и спремаху се да се лепо проведу.</p> <p> |
отвори једну застругу скорупа, и једну мању са ситном сољу и рече маломе: »Иво, дете моје прих |
ајске Душе ...{S} 1.50 </p> <p>Радетића Мара ...{S} 1.50 </p> <p>Доле оружје I.{S} II. ...{S} 2 |
и за жену и од милости прозва је »Шекер-Мара«.{S} По годинама могла је бити кћи Хусејину.{S} Ал |
> <p>ДОСУДИЛА ЈЕ ОВОЈ ПРИПОВЕТЦИ</p> <p>Мариновићеву награду за 1891. год.</p> <milestone unit= |
која је као Српкиња девојка носила име Марица.{S} Као робињицу заплењену на сабору код Св. Јов |
сад мало било што гости Макрену и њеног Марка, него нађе и некаквог кумашина и кумицу те и њих |
е, душе вам кажите мојој Макрени и кума Марти, а Бога ми реците и кнезу и свему селу: аманет ва |
едног дервиша, високог, сувоњавог, црне масти и дуге црне браде.</p> <p>Он разастре своје поаба |
на широко и на дугачко изведено црвеним мастилом: за Христа благовјерни цар Стефан; па виш ову |
е загледа крупним својим плавим очима у матер своју.</p> <p>»Е, па само да почнеш као ђаче, па |
тму моје срце од тебе.{S} Ја имам једну матер.{S} И ја и ти, и ми који клањамо и ви који се крс |
је црква обновљена заузимањем »Иконије, матере Ризвана везира«.{S} То је тако и само везир жели |
шта је та срећа према срећи једне младе матере, која види како јој је јединче пошло путем среће |
беше раширио оно парче од рукава своје матере.{S} Гледаше га раширеним зеницама, као да полага |
и свом селу захтеваше, да се при пречи »матере Ризвана везира«, дода још: »а подружја Миленка Х |
могу да помогну једном добром сину, да матери својој засведочи своје велико поштовање.</p> <p> |
иже се хитро на ноге.{S} Приђе к својој матери, дохвати је за обе руке и рече узбуђено:</p> <p> |
девојачких груди, испод којих је нежно материнско срце на смрт рањено било.</p> <p>У том долет |
пословица: не дао Бог детету што му га мати зажели!«</p> <p>»Жена и није свуда жена, али је ма |
дуго постојало, па он сам признаде: да мати његова не изгледа да је срећна и задовољна.{S} Она |
на и није свуда жена, али је мати свуда мати!« рече Хусејин благо. »Није то <pb n="62" /> друкч |
да заборавим поглед, којим ме је твоја мати погледала кад на земљу паде.{S} Ево и сад (па Јани |
</p> <p>»Мислим се нешто, да л’ је моја мати жива«, Ако је жива, па се мучи у сиротињи док ја г |
</p> <p>»Жена и није свуда жена, али је мати свуда мати!« рече Хусејин благо. »Није то <pb n="6 |
а ти је завичај Сирф-вилајет и да ти је мати кауркиња.{S} Али каква кауркиња?{S} Сељанка са очи |
ег је чинио све што год је могао, да му мати буде задовољна.</p> <p>Свакога понедеоника долазио |
да ме види ни да ме чује како се овако матора жена заносим као неко дете!{S} Бог с тобом Икони |
целој свити, па само махну руком.{S} На мах се сви бели евнуси и бостанџије па и сам Капу-ага, |
злар-ага закуца сребрном алком те се на мах оба крила расклопише.{S} Иза врата стојао је и с је |
6" /> доношаше; кудравим реповима узеше махати задовољно, па онда потекоше право к шумарици кој |
а је дошло и име конаку.{S} Зидао га је Махмуд-паша, те у тој шкољки затварао бисер, који му је |
леме из све турске царевине.{S} Како је Махмуд-паша, као песник носио име »Адени«, то се и њего |
ини мало равних има.{S} Зидао га је још Махмуд-паша Михал-оглу, песник, велики везир и зет султ |
јеси по Богу отац, светуј га нека ме се махне!{S} Нека не лудује.{S} А већ ако хоћ да тумарне у |
} А најпосле жено ко је без греха и без махне?{S} Главно је што видим да се тобом много занео; |
не замери али да не могу.{S} Није да му махне налазим него нећу да се удајем!«</p> <p>»Није пам |
аспрама!«</p> <p>Јаничар се насмеја, па махну руком као да каже; »Море жено батали ти то!«</p> |
и усне своје.{S} Згрози се султанија па махну руком.{S} Дервиш онда извади из своје горње костр |
Кизлар-ага окрену целој свити, па само махну руком.{S} На мах се сви бели евнуси и бостанџије |
ног бумбара што облеташе ружу, отера га махнув руком, узабра ружу, принесе је к уснама својим, |
блеташе мајкину душицу, што као мирисна маховина застрла беше стену, која одмах десно од грма б |
аку од прага на пећини има камена плоча маховином обрасла; испод те плоче има лонац, у лонцу хи |
ема мени и показа штаком на једно место маховином покривено.{S} Па онда додирну истом штаком ст |
аестом кораку.{S} Одмерих и нађох густу маховину, а под њом плочу од камена.{S} Почупах маховин |
, а под њом плочу од камена.{S} Почупах маховину рукама, ножем опсекох плочу са свих страна, по |
ца беше извезла свакојако цвеће; јелеци махом од црвене и зелене кадифе златом богато извежене, |
ју, а велика ти фајда бити неће, јер су махом крџава деца у сиротиње од последњих година.{S} Не |
них прилика, анђели с дугим крилима и с мачевима високо уздигнутим; Св. Ђорђе у скрлетној долам |
сти пред султанијом ђурђевак.{S} Она се маши да га подигне, али је Иконија нагло прихвати за ру |
ећ стиже пред саму цркву, Иконија му се маши за руку, заиска смерно његов благослов и онда поче |
иних и од себе и од вас.{S} Право је да ме уморите!«</p> <p>Гавран паде на колена и поче да цел |
"42" /> како гази поток; заклињах је да ме не убија.{S} Она ме одгурну, и ја падох сотони у нар |
и не ваља, хоће скоро по неки пут и да ме расплаче.{S} Али ти нећу крити, јесам тужна, и чини |
>»Баш хвала Богу, те нема никога, ни да ме види ни да ме чује како се овако матора жена заносим |
о, па се окрене од мене, као неће ни да ме гледа!{S} А ја сама себи велим:{S} Боже благи, може |
гу, те нема никога, ни да ме види ни да ме чује како се овако матора жена заносим као неко дете |
све је то поклонима и митом подизао да ме као кошуту хајком терају на његову заседу.{S} Свакој |
и у недра!{S} Почех да се тресем као да ме грозница ухвати; учини ми се да ми се по недрима раз |
Кад те очупах од ње, она паде, погледа ме крупним очима испод дугих трепавица, пресече ми срце |
нија. »Кад мој Миленко умираше, погледа ме жалостиво па зајеча: »Иконијо, јадна моја Иконијо, а |
едаш како се вије као кукавица!« И онда ме нечастиви научи шта да радим!«</p> <p>Ту се Гавран з |
ми и јеси по Богу отац, светуј га нека ме се махне!{S} Нека не лудује.{S} А већ ако хоћ да тум |
дговори Иконија; »Много лепа!{S} Занела ме чак натраг у моју младост и у срећно доба, кад је цр |
а је на мене планина од леда и претисла ме грешника.{S} Ето шта учиних и од себе и од вас.{S} П |
рече:</p> <p>»Од толиких радости којима ме је Алах (нека му је слава!) обасуо, ова данас није н |
ток; заклињах је да ме не убија.{S} Она ме одгурну, и ја падох сотони у наруч.{S} Колико ми је |
ни страшни Арапи, (буди Бог с нама!) па ме извуку напоље да гледам дервиша и његове змије.{S} У |
о крилима куцнути да му душу предам, па ме страх хвата и туга ми срце стеже кад помислим, да ће |
а водим у једну другу српску цркву!« Па ме онда поведе све за руку; пређосмо бистар један поточ |
д појаса, наслони се на дрвену штаку па ме гледаше. »Што ме гледаш?« запитах га.{S} А он: »Глед |
аревих одметника, бране.{S} Ето од цара ме није страх.{S} Него се друго бојим, друго нешто, дру |
а ја само да ти кажем, да баш онда, кад ме придигоше, несрећни Гавран (да га Бог убије!) приђе |
А сад се ево пометем; ломим се тамо где ме не треба, а нисам тамо где ме треба!{S} Није друго н |
тамо где ме не треба, а нисам тамо где ме треба!{S} Није друго него и мој шарац поче да посрће |
ам, свакога часа и кад се не надам може ме Аранђео крилима куцнути да му душу предам, па ме стр |
ну отац Никодије, сав бео као овца, узе ме за руку и рече »хајде, да видиш твоју цркву!« И онда |
>»Нека буде у свему како Бог хоће! није ме већ више сртах ни од смрти.{S} Овде сам међу својима |
} Царској треба да се покоримо.{S} Није ме страх да пред цара изидем, јер знам у цара је правда |
да се уморим брзом смрћу, јер муке које ме стегоше, не могу да сносим!«</p> <p>»Казуј нам право |
прштања манастирског пожара.{S} Спасите ме од ових мука!«</p> <p>Сад настаде питање каквом смрћ |
<p>»Тако вам очију, децо моја, немојте ме више мучити!{S} Волим вас обе, јер видим да сте добр |
бити и залутати међу несвоје, а моји ће ме узалудно ишчекивати и изгледати!{S} О мајко божја см |
вог мог јадног свршетка.</p> <p>»Затече ме једном, пре седам година олуј у сред наше планине.{S |
, има других соколова за које знам е би ме кликћући понели у своје гњездо, нити бих и онда прис |
није дуго потрајало!«</p> <p>»Чујеш ли ме, Иконијо! овако се више не може.{S} Данас ћеш једном |
је то она. »Јеси ли ти то, Иконијо, или ме очи моје варају?« рече. </p> <pb n="49" /> <p>Она му |
и не могу да волим службу вашу.{S} Боли ме ево овде« (па Иконија метну руку на срце), »да вас г |
хвати руку и пољуби је.</p> <p>»Како си ме познала?« питаше је.</p> <p>»Кад сам те на подне с ц |
p>»О мајко божја и богородице!{S} Спаси ме од сваке беде и напасти од овога лудог човека!«</p> |
и Јаничар добар. »Бога ми«, рече, »носи ме као мало воде на длану, радим с њиме што хоћу, запов |
>Ризван се мало насмеја.</p> <p>»Прости ме ако кажем, што се не ваља.{S} Стара сам, бога ми, го |
ши:{S} Знао сам да ће да буде.{S} Пусти ме да идем да га видим; и ако сам позни и последњи, опе |
те Боже!« рече Иконија побожно. »Пусти ме, оче Никодије, да целивам где је царска рука царско |
и!{S} О мајко божја смилуј се и сачувај ме тога!«</p> <p>Иконија се прекрсти, па побожно поглед |
наге врискаше: »Нано, нано моја! не дај ме!«</p> <p>Иконија која беше под ударом Турчиновим пол |
ласа запеваше: »Јаох, моја нано, не дај ме Турцима!«</p> <p>Један га Турчин дохвати десном руко |
нов врисак њеног детета : »Нано, не дај ме нано!«</p> <p>Одмах јој би јасно шта се збило, па по |
да бежи вичући: »По Богу сестро, не дај ме црном Арапину, ево га де ми црним канџама срце хоће |
дуго и дуго да заборавим поглед, којим ме је твоја мати погледала кад на земљу паде.{S} Ево и |
} Његова освета није као људска.{S} Ево ме да се патим у пећини, одакле је моја грешност као по |
и се насмејали него зачудили!{S} Та ево ме и сама се смејем!« Па би се опет тихо насмехнула. </ |
днеш!{S} Ово је твоја кућа.{S} Пре него ме је цар (коме нека се слава без краја множи!) обасуо |
вечерњи је био Гавран Ракетић.{S} Молио ме је да ти говорим да за њега пођеш!«</p> <p>»Да чудна |
х једну такву гатку.« Него опет копкало ме да видим има ли плоча на седамнаестом кораку.{S} Одм |
е ми <pb n="15" /> вајде имати га и ето ме одох у свет да се турчим!«</p> <p>»Што ћу му!?« рече |
ас: »Слава нека ти је Господе Боже, што ме грешника пушташ у цркву, коју си ти сам од суза добр |
се на дрвену штаку па ме гледаше. »Што ме гледаш?« запитах га.{S} А он: »Гледам те да л’ си чо |
} Неко рече да га је видео у шуми изнад медвеђе пећине. »Као да нису чиста посла с њиме!« прича |
осно блејање, у које се растапаше звека меденице о вођину врату.</p> <pb n="7" /> <p>Сељанка се |
од листа до листа: како се Иконија овде медом храни, у свиленом се фистану по трави шеће, и зла |
злаћеним рахтовима и седлима покривеним међедином; двадесет и четири коњушара, који их водише, |
ена и људи помогоше јој да се дигне.{S} Међу њима беше и — Гавран Ракетић.{S} Он јој тобож пома |
ма од поморанџи, лимунова и неранџи.{S} Међу дрвљем било је намештено хиљаду великих кавезова с |
џија и повише других дворских слугу.{S} Међу овима је Иконија нарочито запазила Тутучи-башу, на |
ако се његово име по народу са славом а међу Турцима са стравом проносило.{S} Био је висок и ли |
не.{S} Ако мислиш, да ћеш бити срећнија међу својим људма, добро, ево ћу да ти сазидам конак та |
ом, што на тачкама и сребрним пречагама међу свака два поморанџина дрвета стојаху.{S} Још се ве |
јику онако у белом зубуну, са шљокицама међу црним ресама, и са сниском белом конђом, коју је н |
се и на оном свету изгубити и залутати међу несвоје, а моји ће ме узалудно ишчекивати и изглед |
већ више сртах ни од смрти.{S} Овде сам међу својима, а ето је се црква из урвина дигла и пропо |
ко достојанство свагда давало најлепшем међу младим јунацима турске војске.{S} И сви су Турци п |
после досади, Један од њих положи главу међу шапе, шикну на нос тешким и шумним дахом, и зажмур |
А</head> <pb n="52" /> <pb n="53" /> <p>Међу дивним дворовима на Боспору, има - један који се з |
са и поче да бега на све стране.</p> <p>Међу тим су Турци једним ударом буздована оборили оца Н |
само она и Ризван-бег знају.{S} Али тек Мејрима, коју је Султан као најлепше и најбистрије свој |
своме зету Ризван-бегу, кад му је кћер Мејриму за жену дао.{S} Ризван-бег се, као врло млад ја |
у персијски ћилимови са дивним шарама у меканим и загаситим бојама, на три стране уз прозоре ни |
е се по оном пољу просу блејање, некако мекано и радосно блејање, у које се растапаше звека мед |
око, као да се горе негде топило злато, меки бисер и плави сафир, па се млазови спуштајући се д |
са белим турбанима, зеленим кафтанима и меким чизмама од црног сахтијана.{S} Па онда <pb n="69" |
га чисто загрлиле мирисном хладовином и меким облаком од свога зеленог листа са сребрнастом пос |
.</p> <p>Положише је у волујска кола на меку подлогу од тек покошене траве, која дихаше мирисом |
ога часа од мене.{S} Него хајдмо из ове мемљиве трапезарије мало у порту, имам нешто да ти гово |
погледају право и оштро у <pb n="95" /> мене, па некако мудро задрмају главом, по нека закрешти |
с искупили?«</p> <p>»Искупили сте се да мене, новога Јуду судите!« рече Гавран мирно.</p> <p>»П |
у место једне грудве снега, пала је на мене планина од леда и претисла ме грешника.{S} Ето шта |
ије друге, мој добри Лала, већ да поред мене седнеш!{S} Ово је твоја кућа.{S} Пре него ме је ца |
воју проведеш на миру и без бриге поред мене.{S} Ако мислиш, да ћеш бити срећнија међу својим љ |
оне две танке циганчице скакућу испред мене!{S} Него, ако ниси сањива, Агапијо, причај нам што |
{S} Данас ћеш једном твојом речју да од мене начиниш срећна и добра човека, или сотону <pb n="1 |
аш ти мало по дуже до самртнога часа од мене.{S} Него хајдмо из ове мемљиве трапезарије мало у |
остим.{S} Гавране, нека ти је проста од мене свака моја суза, свака моја мука, сва моја туга и |
, сва моја туга и невоља; нека ти је од мене све просто и пред Богом и пред људма!»</p> <p>»Бог |
по нека прогунђа нешто, па се окрене од мене, као неће ни да ме гледа!{S} А ја сама себи велим: |
вље, ништа ми не одговори него утече од мене!«</p> <p>Харамбаша посла неколике своје хајдуке са |
де не може.{S} Паметнији и од тебе и од мене рекоше: »Мал дер Хиндустан, акл дер Френгистан, хи |
едиш, нема душе и није човек.{S} Иди од мене један нечовече!«</p> <p>»Вала, жено, запамтићеш ти |
, ако је усаветујеш те пристане, ево од мене прилога Светоме Јовану пет стотина аспри.{S} Ако н |
у никада опраштала нисам.{S} Али кад је мене Бог милостиви оволиком радошћу данас благословио, |
едо моје!{S} Ево просто вам било, убите мене несретњицу, оставте само јединче моје.«</p> <p>Али |
огрешите душе те да скапље од глади без мене!{S} Збогом сад, и нека вам је Бог и Свети Јован св |
нашег шарова и гарова, како ће они без мене!«</p> <p>А шаров и гаров чуше да њихов мали пријат |
ји сме тако да беди једну жену, како ти мене бедиш, нема душе и није човек.{S} Иди од мене једа |
ече!«</p> <p>»Вала, жено, запамтићеш ти мене!{S} Слушај,« и опет цикну Гавран као да је бесомуч |
ци својој жив био, где си?«</p> <p>»Ево мене на Змајевој стени!« одвикну пастирче па се диже и |
рање у шуми.{S} Муње цепаху громове око мене, једва жив утекох у пећину.{S} Не могах изаћи од к |
како ми не да мира.{S} И што год има у мене женске родбине, све је то поклонима и митом подиза |
служи; а за више не питај јер више ни у мене нема!«</p> <p>»Хвалимо те Боже! куд ћеш више оче Н |
една, нека цркне!« рече Иконија горко. »Мене је он на црње муке метнуо; он је видео муку за нек |
оме, и као старом пријатељу куће твоје, мени не ћеш замерити <pb n="14" /> што ћу да те као уз |
у пећину, застаде мало, обрну се према мени и показа штаком на једно место маховином покривено |
добро дете и праве царске милости према мени, простој сељанци, а ти си добар као добар дан, и а |
е вере.{S} Него кнеже и царева рајо има мени петнајест конака до Стамбола.{S} Ето нека се Икони |
је она рђа од човека довео Турке да се мени освети?!«</p> <p>»Да се теби освети?!{S} А што да |
упати?« Поочиме да ли може бити, што се мени привиђа у овом тужном часу, да је она рђа од човек |
ред престоним иконама па се онда окрете мени и рече: »Лепо је, лепо је!{S} Ове иконе баш као у |
везиру и узе да говори:</p> <p>»Што ће мени конак?!{S} Још коју годину, па ће мој конак да буд |
а.{S} Немој, Гавро, да чиниш неправду и мени.{S} Од тога ништа бити не може!«</p> <p>»Зашто не |
а ако нису, потурчиће га! »Еј, кукавици мени сињој!{S} А моји снови, а моја надања?!« </p> <pb |
рече тужно: </p> <pb n="94" /> <p>»Авај мени!{S} Аман, мајко, казуј што ти је?«</p> <p>»Бојим с |
укчије него »Караконџул-ефендија«, а он мени опет за то тепа: »џанум« и »кузум«, срце моје и ја |
</p> <p>»Је л’ ти калуђер говорио што о мени?«</p> <p>»Јесте, брате, све ми је казао, и ако ниш |
во неколико пута, прошапута: »Еј, тешко мени и до Бога мога!« Па онда се исправи и одважно рече |
дговори Иконија мирно; али опет ти само мени њега покажи!«</p> <p>У том прође једна чета чауша |
таљку дува.</p> <p>»Тицо моја, је л’ то мени звиждиш ?« викну Иконија својим јасним и пријатним |
вајању Багдада од Перзијанаца у толикој мери одликовао, да је велики везир Ахмед-паша јавно при |
> <p>Делија девојка ...{S} 1.20 </p> <p>Мерима ...{S} 1.20 </p> <p>Бертолдин син Бертолдов ...{ |
а па за један аршин све о самог црвеног мерџана; па онда зидови све до <pb n="102" /> под саму |
а од дробног бисера и толико од крупног мерџана.{S} Коњ му је на глави носио белу, у сребрно ла |
ге у Франкистан писале.</p> <p>Но једно месец дана после те свадбе, јави се у конаку новога вез |
/p> <p>И Иконија се прекрсти, па на три места целива ону дугачку и широку црвену шару, за коју |
веде.</p> <p>Кад стари Јаничар, у жутим мествама, смерно и скрушено наиђе на праг од селамлика, |
и и попови отпеваше нешто.{S} На многим местима из гомилица народа поче да се диже песма.{S} Ма |
старца за обе руке и посади га на своје место, а сам се спусти поред њега.{S} Старцу се наводни |
»а шта ће та сељанка овде?{S} Није њој место овде!«</p> <p>Ризван се слатко и гласно насмеја.< |
се према мени и показа штаком на једно место маховином покривено.{S} Па онда додирну истом шта |
а ми дом као сунце греје.{S} Али ето, у место једне грудве снега, пала је на мене планина од ле |
гледају, него оста поред врата на свом месту, с бледим лицем и плачним очима.</p> <p>У томе се |
пиштоље у кубурама, те опалише неколико метака, па се разиђоше по сабору ударајући где кога сти |
као кад су му усијано камење под колена метали, како је најпосле обамр’о, и како су га ваља да |
ан кос звиждаше некакве значке као да у металну пиштаљку дува.</p> <p>»Тицо моја, је л’ то мени |
уђосмо и унутра, и калуђер, онако стар, метанисаше пред престоним иконама па се онда окрете мен |
вашу.{S} Боли ме ево овде« (па Иконија метну руку на срце), »да вас гледам као робињице.{S} Ла |
р !...{S} Велики је Бог!«</p> <p>Ризван метну оно парче рукава у своја недра па рече;</p> <p>»Т |
Иконија горко. »Мене је он на црње муке метнуо; он је видео муку за неколико часова па свршио, |
лана, кад се јунак узме да облачи, прво меће, бурунџук кошуљу, нит’ је ткана нити је предена, в |
кољки затварао бисер, који му је султан Мехемед у својој најмлађој сестри поклонио био.</p> <p> |
глу, песник, велики везир и зет султана Мехмеда, који је Цариград освојио.{S} Сазидао га је бла |
подиже у вис, са поштовањем, у које се мешала љубав и побожни страх, претисну га на своје чело |
ој другој работи царској, казујте, нам, ми смо вазда цару покорна раја!«</p> <p>»Не бој се рајо |
је него од старога властелинскога рода; ми сељаци који то знамо, кријемо ту народну тајну; али |
уђери све више и више везу гласовима, а ми се јаднице расплакале па плачи!{S} Ех, Бого мој, оно |
о, да отклони цркву да и анђели чују, а ми све младе жене и девојке пожутесмо као смиље; ђаци и |
е а испред Падише!«</p> <p>»Ја се, Бога ми, бејах загледала у твога везира.{S} Вала доста је и |
и ту светињу виде!«</p> <p>»Јесте, Бога ми, баш царски рисовуљ!« одговори отац Никодије с пуно |
Косанчић и Милан од наше Топлице, Бога ми би ова чаршија од чуди занемила, а сам цар и везир п |
жем, што се не ваља.{S} Стара сам, бога ми, године су!{S} Сви сте ми добри и предобри.{S} Али к |
у жену као да није сељанка родила; Бога ми је ево сад лепша од сваке девојке у свој Топлици; а |
девојци као цвету мирис и боја!{S} Бога ми, па без тога се у нас не би никад могло ни поиграти! |
жите мојој Макрени и кума Марти, а Бога ми реците и кнезу и свему селу: аманет вам онај невољни |
царска кћери,« одговори Иконија, »Бога ми ти ја не умем ништа казати.{S} Видим да је мука и ма |
олико јој је стари Јаничар добар. »Бога ми«, рече, »носи ме као мало воде на длану, радим с њим |
Иконија; »бојим се да је мој син, кога ми цар пре двадесет и толико година отео, жив; ако је ж |
Ето какве сам среће ја: нађох сина кога ми Јаничари одведоше, али ми га турска вера оте, да од |
у душу предам, па ме страх хвата и туга ми срце стеже кад помислим, да ће кости да ми труну нег |
благослови Свети владико!« Еј, Боже, да ми је онда да твој отац устане из гроба, па да те види, |
светим Иконији, за коју мишљах негда да ми дом као сунце греје.{S} Али ето, у место једне грудв |
и и пролио сузу, али ко ће наћи попа да ми гроб прелије и прекади и да ми га о задушницама опој |
ећу крити, јесам тужна, и чини ми се да ми се срце почело да камени, а грло претвара у пиштаљку |
о да ме грозница ухвати; учини ми се да ми се по недрима размилише хладне гује и акрепи; утекох |
попа да ми гроб прелије и прекади и да ми га о задушницама опојава?{S} Сахранићу се овде као н |
ми кад си ми живот повратила, реци и да ми прашташ!«</p> <p>»Ја те жедна напојити могу, ја те г |
срце стеже кад помислим, да ће кости да ми труну негде у овој туђој земљи, далеко од мојих гроб |
свакој снаси одговорила: да га молим да ми не замери али да не могу.{S} Није да му махне налази |
да будеш пастир божјега стада.{S} О да ми Бог хоће дати да доживим да то очима видим, па да ми |
<p>»Да ми, аго, не замериш, а и цар да ми опрости, једва би смела рећи да га видох!«</p> <p>»И |
у уторак не пошљеш реч да пристајош да ми будеш домаћица, онда за оно што ће да те снађе, не ж |
усејин сав радостан и весео.</p> <p>»Да ми, аго, не замериш, а и цар да ми опрости, једва би см |
: »А шта ће ова сељанка овде?!« Па онда ми се опет учини да раст захучи липи: »Чекај ти мирисна |
его подигох кућу и купих земље.{S} Жена ми говораше: »Море однеси бар пола цркви, да ти се не о |
назвах Бога и упитах за здравље, ништа ми не одговори него утече од мене!«</p> <p>Харамбаша по |
него Богу!{S} Али јесте, ево видим, Бог ми се свети.{S} Његова освета није као људска.{S} Ево м |
нас најсрећнији дан мога живота.{S} Бог ми је дао да доживим радост да видим да ова црква опет |
и оно исто што рекох мојој Макрени, кад ми дође пре шест недеља.{S} Немој, Гавро, да чиниш непр |
то очима видим, па да мирно умрем, кад ми суђен данак дође!«</p> <p>»Па зар ја да будем монаст |
исто што рекох мојој стрини Јованци кад ми пре годину дана први пут дође по твојој жељи; и оно |
{S} Док си био наш уста у Сарају, никад ми ништа помињао ниси!«</p> <p>»Таква је стара царска з |
што о мени?«</p> <p>»Јесте, брате, све ми је казао, и ако ништа у томе новога није било!«</p> |
ти све и кажем:</p> <p>»Прво и прво све ми се чини, да не може бити, да ја теби и царевој кћери |
арију, да се мало прихвате.</p> <p>»Све ми је Бог преко молитава мојих и преко очекивања мојих |
тро, не дај ме црном Арапину, ево га де ми црним канџама срце хоће да ишчупа!«</p> <p>Бабе неке |
Ех шта ћеш остарех и ево лепо видим где ми мозак лапи!{S} Док бејах млађи, могадијах да намириш |
запалићу све што имам нека изгоре, није ми <pb n="15" /> вајде имати га и ето ме одох у свет да |
леним, плавим и златним перјем, за које ми ова деца овде кажу да говоре турски и арапски, а оно |
ану давно суђен данак дош'о!{S} А, вере ми, волео бих, снахо, да су ми арбанашке пушке срце раз |
а, па уста силно узбуђена.</p> <p>»Вере ми се не шалим!« одговори Ризван мирно и озбиљно.</p> < |
ше непрекидно: »Аман вам Турци, оставте ми чедо моје!{S} Ево просто вам било, убите мене несрет |
ми да сте ми по Богу кћери.{S} Говорите ми као што би мајци својој говориле.{S} Ходите да вас к |
<p>»О Боже и света богородице, не дајте ми да душу своју огрешим!</p> <p>Опет покри лице рукама |
едам као робињице.{S} Лакнуће ми да сте ми по Богу кћери.{S} Говорите ми као што би мајци својо |
ара сам, бога ми, године су!{S} Сви сте ми добри и предобри.{S} Али кад прођем поред оних ваших |
»да вас гледам као робињице.{S} Лакнуће ми да сте ми по Богу кћери.{S} Говорите ми као што би м |
н, који ми је живој срце ишчупао, сунце ми помрчао и живот ми загорчао!«</p> <p>У том јој зазво |
тац Никодије.{S} А ја се препадох, срце ми залупа силно и ја падох на праг од цркве.{S} Тргох с |
ни!{S} Ја сам луда женска глава, а срце ми је уцвељено и отровано; али ти си хладна и паметна м |
аг од цркве.{S} Тргох се из сна, а срце ми још једнако лупаше као да хоће из груди да искочи!«< |
везира!«</p> <p>»Е, сестро моја«, рече ми отац Никодије; »то је, видиш, српски цар Лазар сагра |
ах. »Чекају тебе, да те причесте!« рече ми отац Никодије.{S} А ја се препадох, срце ми залупа с |
ни !« — »У добри час, верна рајо!« рече ми санџак-бег; »неће ти на јалово бити.{S} Валах и онак |
приђе па сав жут и сав у дрхтавици рече ми на ухо: »Не рекох ли ти да ћу ти живој срце ишчупати |
им очима испод дугих трепавица, пресече ми срце на двоје као нека оштра сабља.{S} Из таких очиј |
S} Ја имам једну матер.{S} И ја и ти, и ми који клањамо и ви који се крстите, имамо само једног |
»Знам ја«, прихвати игуман дечански; »и ми смо се питали за то.{S} Него смо се сетили <pb n="10 |
оца.{S} Где би ми памет била, а куд би ми душа стигла, кад бих сад како се шалиш, »за младости |
сам чува добро име свога оца.{S} Где би ми памет била, а куд би ми душа стигла, кад бих сад как |
у Топлици и поробише Лежимир!{S} Следи ми се срце и скамених се.{S} И опет ми неверица!{S} Од |
: »О мајко божја и богродице!{S} Помози ми сада!«</p> <p>Па се онда опет окрену везиру и узе да |
рибра.{S} Прекрсти се, промуца: »Помози ми Боже и Свети Јоване!« па чврсто држећи свога Иву за |
ету осети шта су паклене муке, он, који ми је живој срце ишчупао, сунце ми помрчао и живот ми з |
некакву дугу а жалостиву песму. »Шта ли ми ти тако тужно причаш?« питаше га Иконија склапајући |
нову једну своју нумеру.</p> <p>»Шта ли ми ти то казујеш?{S} Да л’ да газим поток, ил’ да га не |
изивљем Бога и Св. Јована за јемце, али ми верујте, да нисам ни помишљао да може да изађе на ов |
ђох сина кога ми Јаничари одведоше, али ми га турска вера оте, да од њега турска срећа гради ца |
кољем и да се крви њене напијем.{S} Али ми сотона шапну »Море то није ништа! та сласт за кратко |
вања мојих испунио«, рече Иконија; »али ми остаде једна жеља на празно.{S} Мислила сам, како би |
Али ти нећу крити, јесам тужна, и чини ми се да ми се срце почело да камени, а грло претвара у |
очи засену!{S} А право да кажем, учини ми се да сам те очи и то чело неге видела, па се занесо |
тресем као да ме грозница ухвати; учини ми се да ми се по недрима размилише хладне гује и акреп |
овога и онога света, опрости ми кад си ми живот повратила, реци и да ми прашташ!«</p> <p>»Ја т |
ку на самрти, што ти казивах кад год си ми помињала завет <pb n="13" /> његов, то ти ево и сад |
е земље покривено бусени.{S} Али ако си ми син, ако хоћеш да се твојој мајци бар под њену старо |
, о мој стриче и први учитељу, добро си ми дошао!«</p> <p>И поведе га за руку и посади поред се |
моје си срце давно ишчупала, а данас си ми из потока памет преврнула.{S} Ја ли си вештица, ја л |
да те боли, и немаш шта да жалиш.{S} Ти ми чиниш толико, колико ваљада од како је царевине ни ј |
г ти дао и овога и онога света, опрости ми кад си ми живот повратила, реци и да ми прашташ!«</p |
и не гледала.{S} Еј, Боже мој, опрости ми што се заносим, те будна моје старе снове сневам! »С |
вичући: »Опрости ми, земљо!{S} Опрости ми!«</p> <p>Светина око њега и око суда, која је дотле |
и поче да целива земљу вичући: »Опрости ми, земљо!{S} Опрости ми!«</p> <p>Светина око њега и ок |
»само вас молим за брзу смрт.{S} Мозак ми је узаврео од вриске жена и прштања манастирског пож |
како хоћу, молим се Богу по српски, чак ми је донео од некуд стару икону богородице; живим ти б |
у прости!) умирао од тешких рана, рекао ми је: »Иконијо, гледај то наше јадно дете!{S} Дај га о |
и пун радости, Да вам не дужим!{S} Ђаво ми рече: »ниси ваљада луд да носиш калуђерима, који и о |
о опет бојим да душу не огрешим.{S} Ево ми тек сада сијну, и ево тек сада почињем да видим, как |
ја грешност као поток потекла.{S} И ево ми се он кроз тебе свети, јер ми кроз тебе добра чини.{ |
!{S} Немам речи... и које речи имам ево ми запињу у грлу... немам речи да опишем какво је велик |
а сам се од њега препала.{S} Није, него ми тако долази свагда, чим угледам Арапина, сва се стре |
с да плаче; »Не бојим се ништа!{S} Него ми је .... жао овог нашег шарова и гарова, како ће они |
зда је, код њега би благовала.{S} Много ми што шта наказива па заврши: »Оче Никодије, ако је ус |
бригом и да ћу нашега Иву одгајити, ако ми Бог помогне, те да прихвати да сам чува добро име св |
сам се оцу твоме заветовала: да ћу, ако ми Бог и мајка божја помогну, испунити му његову послед |
ј јал’ поносној памет повратила.{S} Ако ми до захода сунца у уторак не пошљеш реч да пристајош |
p>»Вала ћу ти поочиме, све казати и ако ми је зазор за по нешто, и ако се за друго опет бојим д |
ја озбиљно. »Ево скоро годину дана како ми не да мира.{S} И што год има у мене женске родбине, |
ду мање казивати имао.{S} Зна село како ми се уврати срећа.{S} Подигох кућу, накуповах земље, и |
у, и ја падох сотони у наруч.{S} Колико ми је дотле мила била, толико је од тога часа омрзнух.{ |
ега има изобила у двору твоме, и колико ми добра чините и ти и сви твоји, већ и не ваља, хоће с |
</p> <p>»Ево не могу да тренем!{S} Цело ми оно вечерашње <pb n="89" /> чудо игра једнако пред о |
рече једна комшијница.</p> <p>»Не знамо ми то!« прихвати чича. »Пре ће бити да му се сотона, ко |
атко и гласно насмеја.</p> <p>»Слободно ми се смеј царев везиру!{S} И још ћеш се смејати мојој |
екор као зрно које не промаша.{S} Чисто ми онда рече:{S} Зар не знаш да сам везирова мајка?!«</ |
што би ти годило и за чим жудиш, а што ми овде не можемо да знамо док нам ти не кажеш?!«</p> < |
да!«</p> <p>»Молим те, као оца, као што ми и јеси по Богу отац, светуј га нека ме се махне!{S} |
а. </p> <pb n="38" /> <p>»То је оно што ми је зазор попричати, али видим није инако већ да ти с |
а обе руке и рече узбуђено:</p> <p>»Што ми то, мајко, и раније не помену?!{S} Али нека је у доб |
{S} И ево ми се он кроз тебе свети, јер ми кроз тебе добра чини.{S} Нека је слава Богу, који је |
еди ми се срце и скамених се.{S} И опет ми неверица!{S} Од куд ће Турци на Св. Јована и на Лежи |
срце ишчупао, сунце ми помрчао и живот ми загорчао!«</p> <p>У том јој зазвонише речи чича Сими |
р то није чарање ?«</p> <p>»Нисам очију ми! него се нашалих и рекох цвету: боље ти је на бистро |
ноћим и заспах на гуњцу моме.{S} На сну ми дође старац с великом белом брадом до <pb n="40" /> |
{S} А, вере ми, волео бих, снахо, да су ми арбанашке пушке срце разнеле, него што ето доживех д |
ке поновише за њом: »Аферим!!« На један миг, оне две шербет-девојке крочише к певачицама и у ср |
.{S} ВЕКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЧЕД.{S} МИЈАТОВИЋ</p> <gap unit="graphic" /> <p>Издање</p> <p>С |
.{S} ВЕКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЧЕД.{S} МИЈАТОВИЋ</p> <p>СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА</p> <p>ДОСУ |
х сотони у наруч.{S} Колико ми је дотле мила била, толико је од тога часа омрзнух.{S} Мишљах да |
то ћу да те као уз гусле да питам: ћери мила, што се не удајеш, за младости за лепоте твоје?«</ |
.</p> <p>Кад изађе онако весела и онако мила на зелено поље, а оно се све зашарени као да је на |
ке војводе Милош Обилић Иван Косанчић и Милан од наше Топлице, Бога ми би ова чаршија од чуди з |
а лице засветли; — »Да ти видиш Топлицу Милана, кад се јунак узме да облачи, прво меће, бурунџу |
али ти то!«</p> <p>»Да ти видиш Топлицу Милана,« поче Иконија да с пуно поноса казује, као нешт |
човека, коме се суди, да се исприча до миле воље!« рече озбиљно кнез са зачеља.</p> <p>»Сврнуо |
Ризвана везира«, дода још: »а подружја Миленка Хајдука, кога Бог да прости!« И најпосле морадо |
је ли овде Иконија из Лежимира, удовица Миленка хајдука!?«</p> <p>Из преплашене гомиле народа п |
одно:</p> <p>»Ево Иконије Миленкове!{S} Миленко цару ништа скривио није.{S} Он је служио цара, |
<p>»Што ћу му!?« рече Иконија. »Кад мој Миленко умираше, погледа ме жалостиво па зајеча: »Икони |
је уведе за руку у кућу, и кад виде оца Миленкова у крај огњишта нађе речи.</p> <p>»Ето, на нес |
несе.{S} Научи га колико ти знаш, па ће Миленкова душа на ономе свету мирна бити, а ја ћу те и |
ед и рече слободно:</p> <p>»Ево Иконије Миленкове!{S} Миленко цару ништа скривио није.{S} Он је |
а треба мушке руке руке да је штити.{S} Миленково имање истина није велико, али чича Сима не са |
па онда рече:</p> <p>»Што обећах твоме Миленку на самрти, што ти казивах кад год си ми помињал |
до зуба.{S} Он је био поочим Иконијином Миленку, који је у његовој чети хајдуковао, па је и Ико |
} Мишљаху да пошљу брзохотце да потраже Милету, синовца Стојана харамбаше који погинуо беше, и |
ву и одмах ударише у велика бденија.{S} Милина је било погледати на оној лепој летњој ноћи, как |
или по једна кита црвеног каранфила.{S} Милина је била погледати та два низа од лепих девојака, |
де очаране звеком од. сребрних жица.{S} Милина од игре и милина од свирке стопиле се у један ше |
Св. Јована не могу без њега да буду.{S} Милина јој беше да слуша како Ива прича колико се пута |
ицу од свилене паучине покажу где нежна милина девојачка још једнако тихо снева снове невиности |
певачица.{S} Засвираше и запеваше да је милина било слушати.{S} Певали су неку перзијску песму: |
сунцу од злата и драгог камења, Била је милина погледати их.{S} Јахач сеђаше као да је прикован |
каранфилима преко лета.</p> <p>Била је милина озго са ћошке, погледати преко овог шареног и ми |
лена и загази у поток.</p> <p>Подиђе је милина од студене воде.{S} Ко зна можда је и студену во |
од. сребрних жица.{S} Милина од игре и милина од свирке стопиле се у један шербет, који новом |
ном лицу, видело се како се сав топи од милине што је подесио бар оно, што пада на три прва кор |
и студену воду подишла топлина од њене милине!</p> <p>Устави се у сред потока да се мало брчка |
ама, разрогаченим ужареним очима гуташе милину, која се као мирис од цвета подизаше од лепоте о |
то, и све јој тако приличаше да је било мило погледати је.{S} Била је млада; највише да јој је |
ше му лепо лице његово.</p> <p>»Мајкино мило јединче!« замуца Иконија тихо и очи јој засузише. |
пћући гледаше у свога унука.{S} Беше му мило, али не могаше ништа друго да каже него: »Тако, си |
по једну дрвену кашику.</p> <p>Хусејину мило беше да их гледа.{S} Срце му се раздрага па викну: |
че мали пастир невесело.</p> <p>»Ето га Милован иде оздо из села.{S} Чим он овде стигне предузе |
ни, па викну:</p> <p>»О, Ристифоре и ти Миловане, душе вам кажите мојој Макрени и кума Марти, а |
ледаше у своја два пса.</p> <p>Мајка га миловаше руком по челу и по образима.{S} И самој јој се |
конија бризну плакати.</p> <p>Везир јој миловаше руку, пусти је мало да се исплаче, па је онда |
страну.{S} Комарац један облеташе њено милокрвно лице и зујаше јој некакву дугу а жалостиву пе |
ини.{S} То би таман било да му се учини милост за коју он и моли.{S} Него њега треба на лаганим |
а множи!) обасуо милостима, ја сам прву милост у тебе нашао.{S} Од тебе сам научио да пушком би |
сиромах, одмах је узе себи за жену и од милости прозва је »Шекер-Мара«.{S} По годинама могла је |
ја жена једно добро дете и праве царске милости према мени, простој сељанци, а ти си добар као |
ог дао, и са вером у источник неисцрпне милости коју нам је Господ Исус Христос отворио, ја ћу |
пред смрт види своју мајку; а цар, као милостив цар, посла да се сужњем последња жеља за после |
опраштала нисам.{S} Али кад је мене Бог милостиви оволиком радошћу данас благословио, хоћу ево |
зу из ње дочекује изванредним и великим милостима.{S} Сви беху дубоко потресени и смерно пише у |
нека се слава без краја множи!) обасуо милостима, ја сам прву милост у тебе нашао.{S} Од тебе |
м само <pb n="73" /> три српске војводе Милош Обилић Иван Косанчић и Милан од наше Топлице, Бог |
Боже, који си великом твојом и чудесном милошћу подигао цркву, коју сам ја мојим грехом разорио |
себе саму!{S} Ова рука која жуди да ти милује груди, живој ће ти срце ишчупати!«</p> <p>Гавран |
ерусалиму српску цркву св. Саве и краља Милутина, и у њој се на коленима молио Богу за сиротињу |
јом кроз башту, мимо неколико кијосака, мимо многе чесме мраморне водоскоке и шарене кавезе с т |
p> <p>Прођоше као с литијом кроз башту, мимо неколико кијосака, мимо многе чесме мраморне водос |
да није ни видела Арапина, она протрча мимо њега дркћући све то краћим и тежим дахатом.{S} Гру |
је најлепше!{S} А лепо сви они прођоше мимо тебе а испред Падише!«</p> <p>»Ја се, Бога ми, беј |
вака на рукама и на ногама, са сребрним минђушама, са крупним црним зеницама, са очима као баде |
о. »Ево скоро годину дана како ми не да мира.{S} И што год има у мене женске родбине, све је то |
ркве изнесеш свећу боље среће и босиљак мира у твој народ.«</p> <p>Пред саму цркву Иконија оста |
та како за неколико тренућа живо њушаше мирис, што им га тихи поветарац <pb n="6" /> доношаше; |
ареним очима гуташе милину, која се као мирис од цвета подизаше од лепоте ових девојачких груди |
ст баш требају свакој девојци као цвету мирис и боја!{S} Бога ми, па без тога се у нас не би ни |
цу, баце у њу алоје и још неке индијске мирисе и покадише њима најпре султанију па Иконију и пр |
гасито-зелено лишће и кроз ките од бела мирисна цвећа провириваху <pb n="75" /> зреле поморанџе |
у сребрним пехарима дадоше им слатка и мирисна шербета.</p> <p>Иконија се била сва у ухо претв |
ет учини да раст захучи липи: »Чекај ти мирисна сејо, кад цар гаврански падне на моје гране, за |
вајући облеташе мајкину душицу, што као мирисна маховина застрла беше стену, која одмах десно о |
се џбуње од леске, вињаге, дивље руже, мирисно дахом цвета од орлових ноктију.{S} С оне стране |
а ћошке, погледати преко овог шареног и мирисног ћилима од цвећа к оном оквиру од руменог мрамо |
иле се старе липе, па га чисто загрлиле мирисном хладовином и меким облаком од свога зеленог ли |
логу од тек покошене траве, која дихаше мирисом од Ивањског цвећа и мајкине душице.{S} И одвезо |
ела и изађе из пећине.</p> <p>Кад дахну мирисом, којим шума у зору дише, срце јој живље закуца. |
друге две донесоше у сребрним котлићима миришљаву воду од руже, па китама од црвеног каранфила |
око њега и око суда, која је дотле била мирна да је једва дихала, сада се уздрма као тежак тала |
је је сад вазда бледо било, владаше сад мирна збиља, а испод ње један тихи али тек видљив нанос |
аш, па ће Миленкова душа на ономе свету мирна бити, а ја ћу те и јутром и вечером благосиљати, |
ати да доживим да то очима видим, па да мирно умрем, кад ми суђен данак дође!«</p> <p>»Па зар ј |
а да је како страшан!« одговори Иконија мирно; али опет ти само мени њега покажи!«</p> <p>У том |
са лежаху поред његових ногу.{S} Дуго и мирно га гледаху својим паметним очима, као да очекивах |
>»Вере ми се не шалим!« одговори Ризван мирно и озбиљно.</p> <p>»Е чекај мало!« рече Иконија св |
мене, новога Јуду судите!« рече Гавран мирно.</p> <p>»Признајеш ли да си и Богу и људма тешко |
у твојој звезди записано!« рече Хусејин мирно и поуздано.{S} Кад чусмо у Једрену, рекох орта-ба |
клизаху се низ њено бледо, али савршено мирно лице; око углова од усана станио се један тих јед |
е дангуба и ваша штета.{S} Пустите да с миром носимо то једно дете, те да не буде горе, много г |
ко већ сам не може, пошље кога да цркву мироноше и да одреди три калуђера, који би прихватили м |
трудим да бар старост своју проведеш на миру и без бриге поред мене.{S} Ако мислиш, да ћеш бити |
евојка.</p> <p>Опет јој дође нова једна мисао.{S} Извади ружу из косе, пољуби је и пусти је низ |
о око себе и частио песнике из Перзије, Мисира и Анадолије, и учене хоџе и улеме из све турске |
ију: како јој се свиди игра девојака из Мисира.</p> <p>»Е, царска кћери,« одговори Иконија, »Бо |
, младе, високе, витоструке и танконоге Мисирлијке, с обнаженим рукама и грудима, утегнуте танк |
амбаси, потскочише обе хитре и видрасте Мисирлијке као два кадифаста и златним прахом посута ле |
била, и једва дихаше.{S} Као да јој све мисли, све срце, сва душа одоше низ улицу, и само несве |
цвеће гази, а на јадно своје село и не мисли!«</p> <p>»Видим!« рече јој Ризван; видим, жудиш з |
Баш му, аго, молим те кажи, да човек не мисли да сам се од њега препала.{S} Није, него ми тако |
Цео низ њезиних горких осећања и црних мисли тек би се овда и онда пресецао речима: »Освета је |
сам оче, а ударила сам преким путем.{S} Мислила сам да стигнемо на вечерњу«.</p> <p>»На вечерњи |
»али ми остаде једна жеља на празно.{S} Мислила сам, како би лепо било, да на овој слави нашег |
могла да разговетније каже оно, што је мислила.{S} Султанија помисли да овај нешто магловити г |
часа бијаше јој лакнуло.</p> <p>»Нисам мислила да вас расплачем децо!« рече Иконија, као да је |
писци Бог им судио!{S} Ја што ћеш, нису мислили каква ће времена да настану и на каквим ће само |
до игра једнако пред очима.{S} Истом се мислим, вратим у цркву, да слушам како наши ђаци поје, |
о дуго ћуташе, па ће онда рећи:</p> <p>»Мислим се нешто, да л’ је моја мати жива«, Ако је жива, |
лице рукама и поћута у некаквим дубоким мислима, заљуља се на десно и на лево неколико пута, пр |
тријар послао, легла си позно и уморна, мислиш, да <pb n="103" /> богме, на причешће које ћеш д |
b n="87" /> свима диже коса на глави, и мислиш диже се кубе горе у кебо, да отклони цркву да и |
на миру и без бриге поред мене.{S} Ако мислиш, да ћеш бити срећнија међу својим људма, добро, |
<div type="titlepage"> <pb n="b" /> <p>Мита Павков</p> <p>у Великом Бечкереку.</p> <p>Препоруч |
е женске родбине, све је то поклонима и митом подизао да ме као кошуту хајком терају на његову |
них има.{S} Зидао га је још Махмуд-паша Михал-оглу, песник, велики везир и зет султана Мехмеда, |
<p>Барјактар Бојана ... -.{S}40 </p> <p>Мицко Харамбаша ...{S} 3.50 </p> <p>Рајске Душе ...{S} |
нда дугим и уским ножем пробадати своје мишице а великом једном иглом прошивати усне своје.{S} |
ех очи; уштинух се десном руком за леву мишицу.{S} Јест, бејах будан и то су аспре што се беле! |
-кадуна и још једна' дворанка узеле под мишке, па је увеле у велику дворану, где би јој млада с |
Сам кнез од Лежимира, са шубаром испод мишке, иђаше напред и са два три сељака своја с муком о |
а своје срце, па је онда сама узела под мишку и повела да је посади поред себе на софу. </p> <p |
ила, толико је од тога часа омрзнух.{S} Мишљах да је предсретнем, па да јој бело грло зубма пре |
гледах оволику силу и господство, ја се мишљах: еј, Боже, тако је то и у нас било док имадосмо |
с хтедох да се осветим Иконији, за коју мишљах негда да ми дом као сунце греје.{S} Али ето, у м |
купише на тајни договор шта да раде.{S} Мишљаху да пошљу брзохотце да потраже Милету, синовца С |
нија не могаше за дуго оком тренути.{S} Мишљаше о свом детету; премишљаше шта ли ће од њега бит |
Симине: »Освета је моја, рече Господ!« Мишљаше о томе.{S} Ако је истина да је Бог казао, онда |
за жену дао.{S} Ризван-бег се, као врло млад јаничар при освајању Багдада од Перзијанаца у толи |
лијском хату јабучасте боје, јахаше леп млад човек.{S} Његова долама од црвене кадифе била је т |
а раја!«</p> <p>»Не бој се рајо!« викну млад један Турчин с отвореним и човечним лицем, који оч |
шкољке.</p> <p>Свакога петка пред вече, млада би султанија послала своју Ћехаја-кадуну, са још |
, немој да плачеш!«</p> <p>Па рекав то, млада сељанка пригрли дете своје и пољуби га у десни об |
рце од силног прижељкивања препукло.{S} Млада султанија, која разумеваше перзијски, беше усхиће |
асом тици преко воде.</p> <p>Проста ова млада сељанка, кад год би се нашла усред поља и усред л |
елих ногу са бистрим валима.</p> <p>Ова млада жена, која сад већ имађаше сина ђака у Св. Јована |
ом једна исто тако велика и танкострука млада девојка са бледожутом ружом у златној коси, с пла |
е. »У нашем селу,« рекох му, »има једна млада удовица тобож сељанка, а није него од старога вла |
а је било мило погледати је.{S} Била је млада; највише да јој је било двадесет и пет година.{S} |
е сребрну синију и однесоше.{S} Тада би млада султанија ударила длан о длан.{S} У дну дворане, |
н оно онако из ненада викну.</p> <p>Три млада момка, лична и висока, у панцирима и са сребрним |
атре су се прескакале, а већ око поноћи млада женскадија навали с венцима од ивањског цвећа на |
а је увеле у велику дворану, где би јој млада султанија изашла пола пута у сретање, претисла ње |
една постара српска сељанка и једна још млада и прилично угојена жена по турски одевена.{S} Сељ |
p>У том уђоше у дворану две, као капља, младе, високе, витоструке и танконоге Мисирлијке, с обн |
о да га још имамо!</p> <p>Те вечери обе младе жене испричаше Иконији целу своју прошлост и жало |
вас као децу моју пољубим!«</p> <p>Обе младе жене разрогачише очи, па је гледаху непомично као |
тклони цркву да и анђели чују, а ми све младе жене и девојке пожутесмо као смиље; ђаци и калуђе |
ар« или »пролетња ружа«.{S} Обе су биле младе, бистре, брзе да разуму што им Иконија каже, срећ |
ке, — шта је та срећа према срећи једне младе матере, која види како јој је јединче пошло путем |
орила, па растужена замишљено гледаше у младе певачице.{S} Султанија јој нешто рече, и Агапија |
и запале; други опет хватаху и везиваху младе и лепушкасте девојке.</p> <p>Није прошло ни четвр |
и скрушено наиђе на праг од селамлика, млади се везир диже са свога перзијског сиџадета, пружи |
оног прозора са решетком, <pb n="71" /> млади јахач упре своје погледе на њ, као да је хтео сил |
не знаш да сам везирова мајка?!«</p> <p>Млади се везир замисли дубоко.{S} Изгледаше снужден и п |
у своју остави, са сељанкама и старим и младим, поклони се кнезу и домаћинима, мољаше све да јо |
стојанство свагда давало најлепшем међу младим јунацима турске војске.{S} И сви су Турци призна |
од сунца пробијаше на јабучицама румен младићскога здравља; испод густих проседих веђа светлуц |
, па дванајест белих жена, а иза њих 24 младих девојака од петнајест до осамнајест година, све |
с друге стране, поређало се око педесет младих и дивно лепих девојака.{S} У сваке коса беше опл |
ла препала.</p> <p>У том уђе четрнајест младих девојака: седам, свирачица с ћеманетима, цитрама |
ни, под великим једним грмом, седело је младо пастирче, сељаче једно, коме ако је било највише |
цветноме пољу шећу, и како јелени кроз младо, зелено борје скачу; сама таваница урезана дубоко |
е.</p> <p>И звиждукање двојнице стаде и младо пастирче викну: »Ој шарове, ој гарове, је л’ нам |
ке туге.{S} И мушко и женско, и старо и младо предусретало је »стрину Иконију с љубављу и пошто |
да рано зором сазове све село и старо и младо, и мушко и женско, пред судницу.</p> <p>Гаврана н |
је и где је најмлађа кћи царева видела младог Силиктара, то само она и Ризван-бег знају.{S} Ал |
ниска вратанца од седефа и пусти унутра младога везира.</p> <p>Иконија је стајала поред софе, к |
p>Шта је срећа једне девојке која је од младога момка, о коме је у тајности свога срца на јави |
најдубљим поштовањем ниско погнут приђе младом везиру, положи му на колено ону танку свилену тк |
ајвећим страхопоштовањем удараше темена младоме везиру, и стаде као кип с рукама на прса прекрш |
го лепа!{S} Занела ме чак натраг у моју младост и у срећно доба, кад је црква Св. Јована појала |
питам: ћери мила, што се не удајеш, за младости за лепоте твоје?«</p> <p>»Не могу, оче Никодиј |
стигла, кад бих сад како се шалиш, »за младости за лепоте моје«, узела себи другог мужа?!{S} К |
о среће да у њој поборавиш жалост своје младости, па нисам скупо платио!« </p> <pb n="97" /> <p |
растајемо!{S} Ходи да те водим да видиш младу султанију снаху твоју!»</p> <p>И везир је узе за |
о видим где ми мозак лапи!{S} Док бејах млађи, могадијах да намиришем од куда Турци иду, као он |
липе извор, који кроз дрвену цев сипље млаз кристалне бистре воде у корито од белог камена сла |
злато, меки бисер и плави сафир, па се млазови спуштајући се доле скристалисали пре, него што |
пет бесно у њу грували и пребацивали је млазовима од беле пене, кад се море ричући рвало с ветр |
сељанка?{S} Као мува кад падне у чинију млека, тако сам ти ја у овој госпоштини.{S} Хоћу у њој |
та, а она све од самог сребра белог као млеко; пред њима два златна стуба, а око оба стуба увил |
оше и трећи царски јелек: дванајест као млеко белих арапских хатова, с густим и до земље црним |
лана у великим позлаћеним зарфовима, са млеком, сртлијашем, кадајифом, белом и руменом халвом, |
с плавим очима, с лицем белим као да је млеком наливено, и сва у бледожуту свилу обучена.</p> < |
азних облика неко у ћурковима од црвене млетачке чохе, неко са кунтушима и са бињишима од дибе- |
завоја један старински златан новац као млетачки цекин.</p> <p>У том калуђер подиже главу, скид |
блеском руменога неба на западу, својим млечним лицем, својим безазленим погледом и својим вити |
бледоплавог споменка у тамну љубичицу; млечност њеног лица видела се кроз танки сунчев преплан |
ђеност растопише нешто тихог руменила у млечност његову а под танком и лаком копреном од сунца. |
дефа, који се на сунцу преливао из беле млечности <pb n="79" /> у тамно зеленило, а из овога у |
а да се црква сагради, да јој се земље, млинови и виногради купе, даћу да се доведу калуђери па |
совре слаткогласно брујање калуђерског »Многаја љета!«</p> <p>Јадна Иконија подизаше десну руку |
шта би, него својски довршиваху своје »многаја љета«.</p> <p>Кад га свршише, онда сви скочише |
ина од клицања и кад се из ње изви оно »многаја љета«, она пребледе, пожуте, пребледе опет, про |
ком Иконију, а за њима остала свита.{S} Многе се жене, а богме и понеки људи, кад видоше овај < |
роз башту, мимо неколико кијосака, мимо многе чесме мраморне водоскоке и шарене кавезе с тицама |
читају дванајест великих јеванђеља.{S} Многи се старци заплакаше.</p> <p>Иконија се строгим по |
калуђери и попови отпеваше нешто.{S} На многим местима из гомилица народа поче да се диже песма |
денистан.</p> <p>Чувен је био са лепоте многих својих ћошака растурених по луговима од најлепши |
иза појаса неку дугачку кесу, па између многих мангура и аспри огледаше да руком, која дркташе |
симо то једно дете, те да не буде горе, много горе!«</p> <p>»Беже!« рече отац Никодије одважно. |
гова очима прате!«</p> <p>»Ћути, снахо, много говориш за цркву!« рече јој старац тихо, па погле |
ле, газда је, код њега би благовала.{S} Много ми што шта наказива па заврши: »Оче Никодије, ако |
спору, рано легала а зором устајала.{S} Много пута није могла по целу ноћ да спава, и онда би ј |
е је да стоји близу зачеља од совре.{S} Много је била бледа и <pb n="106" /> уморна.{S} Овда и |
ово је лепо, није да није лепо, баш је много лепо!{S} Али оно да је да султанија чује!{S} Еј, |
што год могу; али оно што ја могу није много.{S} Научићу га да чита, упознаћу га с титлама и с |
судницу у Лежимир.</p> <p>У Лежимиру се много шта изменило.{S} Чича Сима је давно умро, умро је |
ком џадом, па и да би с неруке јој је и много заходно, а посна посла у Св. Јована а мршава у Ле |
хне?{S} Главно је што видим да се тобом много занео; а после, газда је, код њега би благовала.{ |
ече Господ!« Богме бих вам о томе могао много причати; али нека не вреди!«</p> <p>И онда чича С |
p> <p>»Баш је лепа!« одговори Иконија; »Много лепа!{S} Занела ме чак натраг у моју младост и у |
одведоше.{S} Калуђерове речи позледише многоме срцу ране, које још не беху зарасле.{S} Кукњава |
ме је цар (коме нека се слава без краја множи!) обасуо милостима, ја сам прву милост у тебе наш |
оштра сабља.{S} Из таких очију посла за мном прекор као зрно које не промаша.{S} Чисто ми онда |
У очи самог Ивањ-дна, игуман дечански с мноштвом калуђера и попова посвети цркву и одмах удариш |
кад се весели и кад се тугује, све као моба.{S} И не може да буде игра друкчије, него кад се п |
ам све, јер по из даље иде почетак овог мог јадног свршетка.</p> <p>»Затече ме једном, пре седа |
p> <p>»Хвалим те боже!{S} Ево сад нађох мог сина!« промуца Иконија кроз плач, и сад први пут</p |
поделила између мога свекра, чича Симе, мога сина Иве и другога дома господара, бојим се не би |
а, прошапута: »Еј, тешко мени и до Бога мога!« Па онда се исправи и одважно рече:</p> <p>»Вала |
ко народ зна, кукоља нема, усади у срце мога детета по које зрно, па ако буде божја воља, оно ћ |
то служиш.{S} Знам, ниси заборавио речи мога покојника!</p> <p>Калуђер се накашља мало, сави ри |
Свети оче, ово је данас најсрећнији дан мога живота.{S} Бог ми је дао да доживим радост да види |
шио, а ја остах да кукам без гроба а до мога гроба!{S} Нека га, скотина једна!»</p> <p>Из свога |
поклон, малечак и сиротињски, али је у мога везира срце велико и господско, па ће да га прими |
{S} Кад бих моју дворбу поделила између мога свекра, чича Симе, мога сина Иве и другога дома го |
о по очима твога оца, а друго по куцању мога срца!«</p> <p>И онда Иконија бризну плакати.</p> < |
г па ти!« поче Иконија. »Ево ти доведох мога сина да га упутиш како да служи Богу и народу, как |
где ми мозак лапи!{S} Док бејах млађи, могадијах да намиришем од куда Турци иду, као оно што п |
> <p>Ризван-бег је чинио све што год је могао, да му мати буде задовољна.</p> <p>Свакога понеде |
арешини, и ако овај чак ни слутити није могао, да га је иза оне решетке гледао један Јаничар.</ |
оја, рече Господ!« Богме бих вам о томе могао много причати; али нека не вреди!«</p> <p>И онда |
мене, једва жив утекох у пећину.{S} Не могах изаћи од кијамета на пољу.{S} Остах у пећини да п |
> <p>Калуђер се нешто био узврпољио, не могаше довољно да кашљуцањем спреми грло, скиде камилав |
кад је виде онако порушену и сузну, не могаше ни речи да прозбори, него јечаше само као да га |
ом својих очију да скине решетку.{S} Не могаше да скине решетку, али не скидаше погледа свога с |
, и онда упре своје погледе у њу.{S} Не могаше да верује, да је то она. »Јеси ли ти то, Иконијо |
енама говори.</p> <p>Те ноћи Иконија не могаше за дуго оком тренути.{S} Мишљаше о свом детету; |
апучом.{S} Али већ трећи дан Иконија не могаше да сноси ово чудо од своје госпоштине.{S} Викну |
Сва пребледе и за неколико тренутака не могаше ни крочити напред нити речи прозборити. </p> <pb |
је бити кћи Хусејину.{S} Али она се не могаше довољно да нахвали Иконији, колико јој је стари |
нда чича Сима ућута, и ништа га више не могаше покренути да са женама говори.</p> <p>Те ноћи Ик |
у свога унука.{S} Беше му мило, али не могаше ништа друго да каже него: »Тако, синко, тако!«</ |
Хтеде да га запита: »Шта велиш?« али не могаше уста да отвори.</p> <p>У том тренутку растрезни |
ланини захитила.{S} И сада је Гавран не могаше познати, јер још трајаше ватра у његовој глави и |
и везире!« рече Иконија, која никако не могаше да везиру и зету турскога цара каже »сине!« — »Х |
, гледаше је дуго и дуго, и очевидно не могаше је познати..</p> <p>Кад му она после кратког вре |
о пада на три прва корака.{S} Просто не могаше да се насвира.</p> <p>Два велика чобанска пса ле |
што село учини!«</p> <p>И другу ноћ не могаше Иконија да заспи дуго и дуго.{S} Преврташе се не |
прозва је »Шекер-Мара«.{S} По годинама могла је бити кћи Хусејину.{S} Али она се не могаше дов |
{S} Наместила се иза њега тако да му је могла на ухо да шапутне кад се чита евангеље, кад се из |
ла а зором устајала.{S} Много пута није могла по целу ноћ да спава, и онда би јој Агапија прича |
Иконија нишани, а опет Иконија не би ни могла да разговетније каже оно, што је мислила.{S} Султ |
,« рече Ризван потресеним глосом, »нису могли да отму моје срце од тебе.{S} Ја имам једну матер |
га ми, па без тога се у нас не би никад могло ни поиграти!«</p> <p>Султанија није разумела на ш |
чицама ово парче од рукава њеног.{S} Не могох дуго и дуго да заборавим поглед, којим ме је твој |
p>»Вољан си аго да тако говориш; ама да могу сада да прошетају овом чаршијом само <pb n="73" /> |
ћери моја што год могу; али оно што ја могу није много.{S} Научићу га да чита, упознаћу га с т |
е бити друго, него баш говоре.{S} А шта могу друго да говоре него: »А шта ће ова сељанка овде?! |
ево и сад велим: хоћу ћери моја што год могу; али оно што ја могу није много.{S} Научићу га да |
трошим и двадесет хиљада, ако само тиме могу да купим теби за твоје старе дане нешто среће да у |
зом смрћу, јер муке које ме стегоше, не могу да сносим!«</p> <p>»Казуј нам право све по реду и |
: да га молим да ми не замери али да не могу.{S} Није да му махне налазим него нећу да се удаје |
ни отац Никодије ни црква Св. Јована не могу без њега да буду.{S} Милина јој беше да слуша како |
д горког сувог дрвета, те већ и њиме не могу ни да уздахнем, ни да сузе гутам!«</p> <p>Пљесну с |
бе, јер видим да сте добре душе; али не могу да волим службу вашу.{S} Боли ме ево овде« (па Ико |
гу, ал’ ти, Гавране, никад опростити не могу!{S} Него кажу, који знају, да је Бог рекао: »освет |
ли нас што?« упиташе је.</p> <p>»Ево не могу да тренем!{S} Цело ми оно вечерашње <pb n="89" /> |
а младости за лепоте твоје?«</p> <p>»Не могу, оче Никодије!« одговори Иконија.</p> <p>»Долазећи |
прашташ!«</p> <p>»Ја те жедна напојити могу, ја те гладна нахранити могу, ал’ ти, Гавране, ник |
а напојити могу, ја те гладна нахранити могу, ал’ ти, Гавране, никад опростити не могу!{S} Него |
све што велика сила и још веће богаство могу да помогну једном добром сину, да матери својој за |
мишљаше шта ли ће од њега бити; ко зна, можда су га Турци већ и заклали, а ако нису, потурчиће |
ош познају главе од римских војника.{S} Можда је то био саркофаг каквог силног проконзула; сад |
ђе је милина од студене воде.{S} Ко зна можда је и студену воду подишла топлина од њене милине! |
и нас хвале да смо Соколови.{S} По срцу можда и јесмо, али нит имамо крила нит очију Соколових. |
S} А ја сама себи велим:{S} Боже благи, може бити они то сад по арапски гунђају: »а шта ће та с |
али ми верујте, да нисам ни помишљао да може да изађе на ово како је изашло! да ће робље да се |
умбара,« рече ружи, »али те бистра вода може однети ноћас до на груди каквој вили!</p> <p>Па он |
ако га оставиш у манастиру девет година може свикнути и како се литургија служи; а за више не п |
ама шалу збијаш!{S} А ко зна?{S} Свашта може да буде у вас Турака!« — одговорише му неки из гом |
ра!{S} Слушам и ослушкујем.{S} Јест, не може бити друго, него баш говоре.{S} А шта могу друго д |
тако воља божја била.{S} Ето, ви’ш, не може!«</p> <p>»Не може за то што ти нећеш, а ти нећеш з |
из овога краја пре четири године.{S} Не може цар да опет сад иште живу крв ове јадне сиротиње!« |
пелена.</p> <p>»За то што не може, а не може зато што нећу, а нећу за то што сам се везала друг |
> <p>»Прво и прво све ми се чини, да не може бити, да ја теби и царевој кћери нисам овде на сме |
развија, руке му задркташе, виде да не може да развије, па са најдубљим поштовањем ниско погну |
ије велико, али чича Сима не само да не може да ти помаже него, онако стар и немоћан како је, с |
ге; »вала ни ђавоља стража око пакла не може бити ни црња ни страшнија!«</p> <p>Али се призор о |
уздано стари Јаничар; »лепше да буде не може.{S} Паметнији и од тебе и од мене рекоше: »Мал дер |
»Чујеш ли ме, Иконијо! овако се више не може.{S} Данас ћеш једном твојом речју да од мене начин |
и кад се тугује, све као моба.{S} И не може да буде игра друкчије, него кад се поведе коло, па |
правду и мени.{S} Од тога ништа бити не може!«</p> <p>»Зашто не може« упита Гавро горко као да |
оклонима и с молбом, да, ако већ сам не може, пошље кога да цркву мироноше и да одреди три калу |
испи чашу пелена.</p> <p>»За то што не може, а не може зато што нећу, а нећу за то што сам се |
е очевидно значило, да има нешто што не може пред дететом да јој каже.</p> <p>У порти седоше на |
а ништа бити не може!«</p> <p>»Зашто не може« упита Гавро горко као да испи чашу пелена.</p> <p |
и Ризван-бега толико слушала, да већ не може срећна бити, ако јој га султан не поклони.{S} Тако |
а се пробудила из тешкога сна па још не може да се прибере.</p> <p>Неколико жена и људи помогош |
ила.{S} Ето, ви’ш, не може!«</p> <p>»Не може за то што ти нећеш, а ти нећеш за то што си се нек |
>Подсвојкиња ... -.{S}60 </p> <p>Све се може само кад се хоће ... -.{S}60 </p> <p>Посљедице лак |
ти живој срце ишчупати?« Поочиме да ли може бити, што се мени привиђа у овом тужном часу, да ј |
ара сам, свакога часа и кад се не надам може ме Аранђео крилима куцнути да му душу предам, па м |
, и бранити рају сиротињу.{S} Ако икако може бити дај нам сина на књигу.{S} Нека се не ломи по |
ја мајка не ће доживети, али опет за то може бити да ћеш ти јахати белог коња на црвеном седлу, |
Него немој да овде стојимо.{S} Хајдмо, можемо се и путем разговарати!«</p> <p>Пођоше заједно и |
годило и за чим жудиш, а што ми овде не можемо да знамо док нам ти не кажеш?!«</p> <p>»Хвала ти |
та везир с осмехом.</p> <p>»Знам ја, не можеш ти бити царев везир а да ниси турске вере.{S} Ето |
авран; »само вас молим за брзу смрт.{S} Мозак ми је узаврео од вриске жена и прштања манастирск |
шта ћеш остарех и ево лепо видим где ми мозак лапи!{S} Док бејах млађи, могадијах да намиришем |
претисну чело прстима као да хоће да из мозга исцеди сећање, па се онда опет усправи и рече: »Ј |
рекрштеним.</p> <p>»Не, не, није друге, мој добри Лала, већ да поред мене седнеш!{S} Ово је тво |
е будна моје старе снове сневам! »Сине, мој, немој да плачеш!«</p> <p>Па рекав то, млада сељанк |
) обасуо, ова данас није најмања!{S} О, мој добри Лала, о мој стриче и први учитељу, добро си м |
с памети !« привикаше други; »има тога мој брајко, те још како!«</p> <p>»Пустите човека, коме |
а била на гроб твоме оцу и рекла му: да мој завет <pb n="8" /> нисам заборавила.{S} Тако ћемо с |
а тихо шапуће: »Кад челе падну сутра на мој цвет, замолићу царицу њихову да пошље неколико чела |
/p> <p>»Што ћу му!?« рече Иконија. »Кад мој Миленко умираше, погледа ме жалостиво па зајеча: »И |
а макар ја то и не гледала.{S} Еј, Боже мој, опрости ми што се заносим, те будна моје старе сно |
а је«, предузе Иконија; »бојим се да је мој син, кога ми цар пре двадесет и толико година отео, |
/> нисам заборавила.{S} Тако ћемо сине мој, у име, божје да пођемо оцу Никодију!«</p> <p>»А ов |
мени конак?!{S} Још коју годину, па ће мој конак да буде неколико педљи црне земље покривено б |
тамо где ме треба!{S} Није друго него и мој шарац поче да посрће и сузе да рони.{S} Камо да је |
p>»Али ти не знаш да је умрла!{S} Добри мој Лала, ево сад царевом везиру добро да учиниш!{S} По |
ило док имадосмо своје цареве!{S} Да ти мој ага чујеш, кад наши гуслари стану казивати како је |
ече уздркталим гласом:</p> <p>»Познајем мој рукав!{S} Познајем и тебе.{S} Ти си.</p> <p>Он јој |
с није најмања!{S} О, мој добри Лала, о мој стриче и први учитељу, добро си ми дошао!«</p> <p>И |
аднице расплакале па плачи!{S} Ех, Бого мој, оно је било појање да мртве оживи! .{S}Јес, није в |
ијо, јадна моја Иконијо, аманет ти отац мој и аманет ти дете наше!« Заклех му се да ћу му оца ч |
сни рукав, па из гласа запеваше: »Јаох, моја нано, не дај ме Турцима!«</p> <p>Један га Турчин д |
та гласно, реч по реч: »Освета... је... моја! рече Господ!« Сваку реч старац изговараше све то |
кукавици мени сињој!{S} А моји снови, а моја надања?!« </p> <pb n="46" /> <p>Па онда би јој се |
е свака моја суза, свака моја мука, сва моја туга и невоља; нека ти је од мене све просто и пре |
да не треба да те боли, јер биће да сва моја сетност долази од луде памети једне старе и просте |
поче овако :</p> <p>»Во Христу братија моја, децо моја, христољубиви и благочестиви народе!{S} |
е проста од мене свака моја суза, свака моја мука, сва моја туга и невоља; нека ти је од мене с |
авране, нека ти је проста од мене свака моја суза, свака моја мука, сва моја туга и невоља; нек |
ме жалостиво па зајеча: »Иконијо, јадна моја Иконијо, аманет ти отац мој и аманет ти дете наше! |
шарове, ој гарове, је л’ нам иде од куд моја нана?«</p> <p>Тек он то рече, а из шумарице зајеча |
рећи:</p> <p>»Мислим се нешто, да л’ је моја мати жива«, Ако је жива, па се мучи у сиротињи док |
се светити јер Бог је казао: освета је моја!«</p> <p>»Па то му се Бог ето и осветио!{S} На мук |
о.{S} Бог се друкчије свети. »Освета је моја, рече Господ!« Богме бих вам о томе могао много пр |
овда и онда пресецао речима: »Освета је моја, рече Господ!« које би јој громко зазвечале.{S} И |
зазвонише речи чича Симине: »Освета је моја, рече Господ!« Мишљаше о томе.{S} Ако је истина да |
орио само ове неколике речи: »Освета је моја, рече Господ!«</p> <p>У самој ствари Иконија му је |
који знају, да је Бог рекао: »освета је моја!« Моли му се, да ти се он не свети!« говораше Икон |
_C3"> <head>III</head> <head>„ОСВЕТА ЈЕ МОЈА!{S} РЕЧЕ ГОСПОД"</head> <pb n="34" /> <pb n="35" / |
Ево ме да се патим у пећини, одакле је моја грешност као поток потекла.{S} И ево ми се он кроз |
ја имађах само једног сина!«</p> <p>»Ни моја вера ни моје везирстро,« рече Ризван потресеним гл |
његов, то ти ево и сад велим: хоћу ћери моја што год могу; али оно што ја могу није много.{S} Н |
Иво из све снаге врискаше: »Нано, нано моја! не дај ме!«</p> <p>Иконија која беше под ударом Т |
ли у његова везира!«</p> <p>»Е, сестро моја«, рече ми отац Никодије; »то је, видиш, српски цар |
:</p> <p>»Во Христу братија моја, децо моја, христољубиви и благочестиви народе!{S} За ову вел |
<pb n="81" /> <p>»Тако вам очију, децо моја, немојте ме више мучити!{S} Волим вас обе, јер вид |
а у металну пиштаљку дува.</p> <p>»Тицо моја, је л’ то мени звиждиш ?« викну Иконија својим јас |
ца у воду и мрмља чаролије.{S} Хе, душо моја, зар то није чарање ?«</p> <p>»Нисам очију ми! нег |
жем ћутању узе да говори овако:</p> <p>»Моја је давнашња жеља била да те нађем, да те поред себ |
и слабије, она само муцаше: »Моје дете! моје дете!«</p> <p>Као да није ни видела Арапина, она п |
црква опет пропоји на славу његову.{S} Моје село зна да има преко двадесет и шест година, кахо |
са неком стравом. »У добри час дођох да моје очи и ту светињу виде!«</p> <p>»Јесте, Бога ми, ба |
Ето сам већ и заборавила!«</p> <p>»Вала моје си срце давно ишчупала, а данас си ми из потока па |
ирисна сејо, кад цар гаврански падне на моје гране, замолићу га да пошље своје гавранове да одл |
ој, опрости ми што се заносим, те будна моје старе снове сневам! »Сине, мој, немој да плачеш!«< |
показа на своје дете.</p> <p>»Е, ово је моје добро ђаче!« рече ведро отац Никодије. »Ако пође т |
а: »џанум« и »кузум«, срце моје и јагње моје!«</p> <pb n="66" /> <p>Сад су њих две седеле на со |
/p> <p>»Немојте, народе, браћо и сестре моје, да се бринете и буните, те ново какво зло на село |
а ситном сољу и рече маломе: »Иво, дете моје прихвати се мало, па да се пожуримо до вечерње да |
грцајући рече:</p> <p>»Што плачеш, дете моје ?{S} Ваља да се не бојиш доброга оца Никодија ?{S} |
д како се шалиш, »за младости за лепоте моје«, узела себи другог мужа?!{S} Кад бих моју дворбу |
д среће што те видим, и опет од несреће моје што кад те видех жива, нађох те да си царев везир! |
пет за то тепа: »џанум« и »кузум«, срце моје и јагње моје!«</p> <pb n="66" /> <p>Сад су њих две |
е мене несретњицу, оставте само јединче моје.«</p> <p>Али Турци и ако не касаху, опет одмицаху |
га сваком згодом, наредићу да ти се из моје хазне издаје што год ти и колико год ти треба да ж |
о једног сина!«</p> <p>»Ни моја вера ни моје везирстро,« рече Ризван потресеним глосом, »нису м |
на. »Јеси ли ти то, Иконијо, или ме очи моје варају?« рече. </p> <pb n="49" /> <p>Она му ништа |
уд из прикрајка гледају, па да виде ово моје чудо и господство?{S} Бог и душа знам их, пре би с |
вницом глас води!{S} Ех, да ли он, чедо моје, зна сад да га деда и мајка његова очима прате!«</ |
мало по мало па игуман, па ко зна чедо моје, шта је све теби Бог записао у својој књизи.{S} Тв |
кидно: »Аман вам Турци, оставте ми чедо моје!{S} Ево просто вам било, убите мене несретњицу, ос |
књигу!{S} Ја колика је, једва је јадно моје ђаче носи!{S} Ено је даде попу Василију, који за д |
потресеним глосом, »нису могли да отму моје срце од тебе.{S} Ја имам једну матер.{S} И ја и ти |
ве слабије и слабије, она само муцаше: »Моје дете! моје дете!«</p> <p>Као да није ни видела Ара |
ету изгубити и залутати међу несвоје, а моји ће ме узалудно ишчекивати и изгледати!{S} О мајко |
чиће га! »Еј, кукавици мени сињој!{S} А моји снови, а моја надања?!« </p> <pb n="46" /> <p>Па о |
и рекла:</p> <p>»Боже, Боже! шта ли би моји сељаци рекли, да сад некуд из прикрајка гледају, п |
сном милошћу подигао цркву, коју сам ја мојим грехом разорио био!{S} Слава теби, Боже, слава те |
ага, стани мало!{S} Заборавих нешто да мојима на аманет оставим!«</p> <p>Хусејин устави своју |
е.</p> <p>»Све ми је Бог преко молитава мојих и преко очекивања мојих испунио«, рече Иконија; » |
преко молитава мојих и преко очекивања мојих испунио«, рече Иконија; »али ми остаде једна жеља |
уну негде у овој туђој земљи, далеко од мојих гробова.{S} По твојој доброти ти би и пролио сузу |
истифоре и ти Миловане, душе вам кажите мојој Макрени и кума Марти, а Бога ми реците и кнезу и |
ј царев везиру!{S} И још ћеш се смејати мојој простоти, само слушај!{S} Прођем по перивоју мало |
терају на његову заседу.{S} Свакој сам мојој стрини, свакој снаси одговорила: да га молим да м |
о неге видела, па се занесох тражећи по мојој лудој памети где сам их видела!«</p> <p>»А како т |
ђе по твојој жељи; и оно исто што рекох мојој Макрени, кад ми дође пре шест недеља.{S} Немој, Г |
и му рекла?«</p> <p>»Оно исто што рекох мојој стрини Јованци кад ми пре годину дана први пут до |
ше!« Заклех му се да ћу му оца чувати и мојом и његовом бригом и да ћу нашега Иву одгајити, ако |
.{S} Устани, подигни, и однеси цркви за моју душу!« Окрете се старац, оде унутра у пећину, заст |
се око ње као сенка њена.{S} Слах јој и моју и њену женску родбину.{S} Слах јој и друге умољени |
о, нити бих и онда пристајала да слажем моју песму с црним Гавраном!«</p> <p>»Па да му кажем да |
о, његовом се крвљу напојио, да загасим моју жеђ за тобом!« </p> <pb n="20" /> <p>Гавран сав по |
о амајлију.{S} Сиромах сам да ти радост моју богатим поклоном покажем.{S} Рекох да ти носим ову |
»Много лепа!{S} Занела ме чак натраг у моју младост и у срећно доба, кад је црква Св. Јована п |
ишта нађе речи.</p> <p>»Ето, на несрећу моју не нађох се ближе!« поче Стојан посадив се на једн |
јој говориле.{S} Ходите да вас као децу моју пољубим!«</p> <p>Обе младе жене разрогачише очи, п |
е«, узела себи другог мужа?!{S} Кад бих моју дворбу поделила између мога свекра, чича Симе, мог |
е своје у Пећ патријару с поклонима и с молбом, да, ако већ сам не може, пошље кога да цркву ми |
колико се пута преко дана калуђери Богу моле, и како он помаже црквењаку да наспе уље у кандила |
ају, да је Бог рекао: »освета је моја!« Моли му се, да ти се он не свети!« говораше Иконија озб |
било да му се учини милост за коју он и моли.{S} Него њега треба на лаганим мукама уморити.</p> |
а и рече Хусејину:</p> <p>»Баш му, аго, молим те кажи, да човек не мисли да сам се од њега преп |
њиме што хоћу, заповедам му како хоћу, молим се Богу по српски, чак ми је донео од некуд стару |
стрини, свакој снаси одговорила: да га молим да ми не замери али да не могу.{S} Није да му мах |
ријарковим ђацима па запеваше.... чекај молим те мало!« Па се Иконија погну, замисли се, замисл |
згрешио?«</p> <p>»Признајем!{S} И само молим суд да се уморим брзом смрћу, јер муке које ме ст |
> <p>»Право је« викну Гавран; »само вас молим за брзу смрт.{S} Мозак ми је узаврео од вриске же |
у се растајали, стари му калуђер рече: »Молим те, брате, кад будеш пролазио кроз српске крајеве |
му кажем да се ничему не нада!«</p> <p>»Молим те, као оца, као што ми и јеси по Богу отац, свет |
p>»На вечерњи је био Гавран Ракетић.{S} Молио ме је да ти говорим да за њега пођеш!«</p> <p>»Да |
краља Милутина, и у њој се на коленима молио Богу за сиротињу српску, и кад се дигао, чуо је и |
отоку Липовици пречекао, најпре је лепо молио, а најпосле у великој срдњи попретио да ће га зап |
о прихвате.</p> <p>»Све ми је Бог преко молитава мојих и преко очекивања мојих испунио«, рече И |
и слепац прогледао кад се поред великих молитава три пут пред јутрење на том извору умио.</p> < |
ше се и не смедоше му читати опроштајне молитве, него одоше у олтар и казаше све игуману Јероти |
с отворио, ја ћу да ти читам опроштајне молитве!« </p> <p>И онда му их он очита, те Гавран, пла |
младим, поклони се кнезу и домаћинима, мољаше све да јој опросте ако се на овом свету видели н |
бољеваше, па се побојаваше да не умре и мољаше се гласно Богу, да је још не позивље на онај све |
на Иконију да седне, али их она смерно мољаше да је пусте да њих, као најмилије госте, које је |
ари све у ногу, а оно као да игра један момак и једна девојка.{S} Па не знаш шта је лепше погле |
пољани зазвиждаше двојнице, и талас од момака и девојака поче да се повија под поветарцем, кој |
иво гледаху за њима.{S} Дотрча неколико момака.</p> <p>Иконија подиже један крај платна, којим |
рца, па на десно па на лево, па кад сто момака и двеста девојака удари све у ногу, а оно као да |
једне и с друге стране по шест красних момака, у јаничарском руву, са лепо извезеним стреоница |
сма и затресе се земља од хитрога крока момачкога.{S} Народ се развесели.</p> <p>Али нико се на |
обро ово што учиних, нека је за здравље моме Иви ако је у животу, а нека му је за душу ако у жи |
Ризван. »Да ти није што криво од кога у моме двору?{S} Да ли има нешто што би ти годило и за чи |
ни рукав; тргох те од ње и однесох те у моме наручју, а ти стегао у ручицама ово парче од рукав |
ечером благосиљати, а на самртноме часу моме рећи:{S} Бог нека даде оцу Никодију и овога и оног |
у пећини да преноћим и заспах на гуњцу моме.{S} На сну ми дође старац с великом белом брадом д |
знемогла, да му ноге клецаху, те га два момка подржаваху.</p> <p>Стојан нареди да га одреше, и |
и: да ли стидљиву девојку, или стидљива момка, кад је у колу.{S} А стидљивост и чедност баш тре |
срећа једне девојке која је од младога момка, о коме је у тајности свога срца на јави слатке с |
онако из ненада викну.</p> <p>Три млада момка, лична и висока, у панцирима и са сребрним шлемов |
у у котлић.</p> <p>»Их, болан!« привика момчадија, која то гледаше, дивећи се старцу. »Их, бола |
ске и запомагања.</p> <p>Прискочи нешто момчадије врљикама; неки сељаци потегоше ножеве.{S} У н |
данак дође!«</p> <p>»Па зар ја да будем монастирско ђаче?« упита дечко све невеселији, па се за |
-кадуном, а ова онда рече Иконији: како мора да <pb n="77" /> је остави саму у овој одаји да до |
ајдука, кога Бог да прости!« И најпосле морадоше јој попустити, и написаше како је желела.</p> |
ћу кнеже!« рече Гавран. »Знам да умрети морам, нека вам се исповедим као на последњем часу!«</p |
чисто тепајући јој, запљускивали кад је море на тишини сунцем успавано било, а опет бесно у њу |
ивали је млазовима од беле пене, кад се море ричући рвало с ветровима.{S} Између конака и ове о |
би се са ћошка свога конака загледала у море, па би сетно пољуљала главом то на десно то на лев |
.{S} Пробудих се и најпре рекох себи : »море, шта човек не снива?{S} Слушао сам хиљаду гатки о |
ћу и купих земље.{S} Жена ми говораше: »Море однеси бар пола цркви, да ти се не освети Бог!« Не |
е насмеја, па махну руком као да каже; »Море жено батали ти то!«</p> <p>»Да ти видиш Топлицу Ми |
и њене напијем.{S} Али ми сотона шапну »Море то није ништа! та сласт за кратко траје Слађе је д |
љно, »биће да је цару жао да храни рибе морске девојкама из харема, па ће да проба да их храни |
био један, саграђен сасвим близу обале морске, али не баш врло далеко од главног конака и од в |
ада од руменог мрамора, коју су сафирни морски таласи тихо, чисто тепајући јој, запљускивали ка |
оје су од великог дворца водиле к обали морској, између свака два поморанџина дрвета,стојало је |
меног мрамора, и преко оквира по плавом морском огледалу, поврх кога облетаху витокриле беле ут |
ла у Кајиру где су је гусари који је на мору заробише, најпре на продају изнели. </p> <p>Ове Аг |
рече Иконија сва усплахирена; погледа к мору, поћута, прекрсти се и рече полагано: »О мајко бож |
Бертолдов ...{S} 1.20 </p> <p>Писма из Москве ...{S} 1.- </p> <p>Барјактар Бојана ... -.{S}40 |
из пушке, или закоље ножем, или умлати мотком, или обеси, не бејаше доста светини.{S} То би та |
ри, него је запалила буктињу да разгања мрак који је нас, бедни српски народ притиснуо.{S} Њено |
ли-шкољка.« Доњи му је кат био од белог мрамора, а горњи од стакла и резаног кедра са Ливана.{S |
стране по један лав од црног углачаног мрамора.{S} Од њих, па даље у ходник, пружали су се ред |
ан звездама од белог, руменог и зеленог мрамора, а по зидовима застрвен богатим перзијским ћили |
ка, пружала се обалом ограда од руменог мрамора, коју су сафирни морски таласи тихо, чисто тепа |
илима од цвећа к оном оквиру од руменог мрамора, и преко оквира по плавом морском огледалу, пов |
ра, у коме се низови од белог и руменог мрамора надметаху својом лепотом, пењући се под прозоре |
ај брзо замену другим.</p> <p>Уз широке мраморне степене изађоше горе у пространи и дуги ходник |
имо неколико кијосака, мимо многе чесме мраморне водоскоке и шарене кавезе с тицама.{S} Ударише |
се Иконија снебиваше да изађе на горњи мраморни праг од цркве, па да је сви виде и гледају, не |
На сваком трећем кораку удараше челом о мраморни патос, па викаше у глас: »Слава нека ти је Гос |
оскоцима и напајане поточићима, који из мраморних чесама потицаху, беху прошаране шумицама од п |
јику из Стамбола у Аденистан.</p> <p>На мраморноме бајиру дочекали су их везиров Кизлар-ага и К |
Манастирска је црква била мала, ниска и мрачна.{S} У дебелим зидинама просечени су били дуги а |
ви своју шареницу, па са синчићем уђе у мрачну и празну црквицу, целива иконе, запали три свећи |
у порту, имам нешто да ти говорим!« Па мрдну очима и веђама показав на дете, што је очевидно з |
онија с Ивом уђе, па не диже главе нити мрдну густим веђама.</p> <p>Иконија ћутећки извади из ш |
једног богаља, који сав сед као овца, а мрк у лицу као труо пањ, пузећи четвороношке обилазаше |
ло.{S} Био је висок и личан човек; кроз мрки препланак од сунца пробијаше на јабучицама румен м |
пљем пробада зелену аждају; Св. Јован у мркој камиљој кожи с мрком тиквицом о левом бедру, поди |
ждају; Св. Јован у мркој камиљој кожи с мрком тиквицом о левом бедру, подигао је у вис крст од |
ди цвет из косе, љуби га, баца у воду и мрмља чаролије.{S} Хе, душо моја, зар то није чарање ?« |
ко капљи вина у уста. познадоше да није мртва.</p> <p>Положише је у волујска кола на меку подло |
ударцима камџије стропошта на земљу као мртва.</p> <p>Арапин је гледаше за неколико тренутака, |
после обамр’о, и како су га ваља да већ мртва, однели на мртвачким носилима у планину, да га у |
како су га ваља да већ мртва, однели на мртвачким носилима у планину, да га у пећину баце.</p> |
{S} Ех, Бого мој, оно је било појање да мртве оживи! .{S}Јес, није вајде, и ово је лепо, није д |
о заходно, а посна посла у Св. Јована а мршава у Лежимиру.{S} Ех шта ћеш остарех и ево лепо вид |
а, издрпана, бледа и тако изнемогла, да му ноге клецаху, те га два момка подржаваху.</p> <p>Сто |
аг воде са извора, Гавран је замоли, да му га дода да се напије.{S} Кад се добро напи, лакну му |
н-бег је чинио све што год је могао, да му мати буде задовољна.</p> <p>Свакога понедеоника дола |
нека све то поклони светоме Јовану, да му је свећа пред свецем, не би ли га од лудости избавио |
дала донети из планине, па наредила: да му се у конаку манастирском даде једна ћелијца при земљ |
} Сам Гавран причаше народу озбиљно: да му је Бог послао анђела, који га је бистром водом расхл |
песму с црним Гавраном!«</p> <p>»Па да му кажем да се ничему не нада!«</p> <p>»Молим те, као о |
га горски вуци жива поједу.{S} Кућа да му се до темеља спали; земљу да нико не прихвата за сед |
тим да говори. »Када ти је отац (Бог да му душу прости!) умирао од тешких рана, рекао ми је: »И |
ми не замери али да не могу.{S} Није да му махне налазим него нећу да се удајем!«</p> <p>»Није |
S} О самом великом дворцу причало се да му по лепоти и по богаштини мало равних има.{S} Зидао г |
исплака и умири.{S} Стојан јој рече да му исприча све како је било.{S} Иконија узе да прича св |
/p> <p>Стојан нареди да га одреше, и да му пруже залогај погаче и гутљај ракије.{S} Кад га тако |
извештај Ризван-бегу, овај заповеди да му Јаничара одмах у селамлик доведе.</p> <p>Кад стари Ј |
робере нашу најбољу децу, па их носи да му служе као Аџем-оглани и Ич-оглани.{S} Ево се још нис |
ми то!« прихвати чича. »Пре ће бити да му се сотона, коме је он душу за аспре продао, осветио. |
адам може ме Аранђео крилима куцнути да му душу предам, па ме страх хвата и туга ми срце стеже |
је: како је куми Богом и Св. Јованом да му да кап воде, јер сав гори од жеђи.</p> <p>Сутра дан |
чи, коју добро беше притиснуо прстом да му се како не омакне.{S} Тако се беше занео, да не чу к |
ра у Топлици.{S} Сад је све то искао да му се опет разговетно каже, и онда се крене пут Топлице |
било: како је Гавран из гласа кумио да му жиле потколенице не пеку, како је запомагао и од бол |
амишљеним погледом гледа да л’ ће ко да му приђе те да га загрли.</p> <p>Око црквице је била по |
цркве.{S} Наместила се иза њега тако да му је могла на ухо да шапутне кад се чита евангеље, кад |
е доста светини.{S} То би таман било да му се учини милост за коју он и моли.{S} Него њега треб |
им; и ако сам позни и последњи, опет да му срећу зажелим!{S} Имам за њ и поклон, малечак и сиро |
те жене!«</p> <p>Ризван навали на њу да му просто исприча све што јој је тешко.</p> <p>»Па добр |
там опроштајне молитве!« </p> <p>И онда му их он очита, те Гавран, плакајући у глас као мало де |
Кад већ стиже пред саму цркву, Иконија му се маши за руку, заиска смерно његов благослов и онд |
Господ!«</p> <p>У самој ствари Иконија му је сваке Суботе обилазила његову живу гробницу и одн |
Богу!{S} По његовој смо се вољи — нека му је слава! — данас састали да се, до његове воље, виш |
дравље моме Иви ако је у животу, а нека му је за душу ако у животу није!«</p> <p>Сутра дан, опе |
толиких радости којима ме је Алах (нека му је слава!) обасуо, ова данас није најмања!{S} О, мој |
илазила његову живу гробницу и односила му нешто хране и вина.{S} Сваке године на Ивањдан, ишла |
м изашла била на гроб твоме оцу и рекла му: да мој завет <pb n="8" /> нисам заборавила.{S} Тако |
арају?« рече. </p> <pb n="49" /> <p>Она му ништа не одговори, него га само гледаше.</p> <p>Гавр |
о рамену <pb n="24" /> живо покуцала па му зашапутала: »Дедо, дедо, погледај на лево!{S} Ене на |
беше у клупче па тешко дихаше.{S} Ватра му беше подузела образе; сув језик беше исплазио.{S} Ик |
бок по средини око две стопе.{S} Бистра му је вода струјила преко чистог горског шљунка тихо ро |
а, пружи према старцу обе руке, притрча му, не даде да темена, него му по турски паде на једно |
е Аденистан своме зету Ризван-бегу, кад му је кћер Мејриму за жену дао.{S} Ризван-бег се, као в |
м отиде Иконија да обиђе богаља.{S} Кад му донесе крчаг воде са извора, Гавран је замоли, да му |
оде помилуј!{S} Господе помилуј!« а кад му ја назвах Бога и упитах за здравље, ништа ми не одго |
видно не могаше је познати..</p> <p>Кад му она после кратког времена опет суну мало вина у уста |
.{S} Па сам ти на невољи грдној.{S} Две му речи прочитам <pb n="12" /> а три ни обрни ни осврни |
га у онај страшни дан нестаде, пропаде му и траг!«</p> <p>»Знам ја«, прихвати игуман дечански; |
м четом и са још десетак коњаника, које му је санџак-бег од Топлице дао, и са једном арабом, по |
освојио.{S} Сазидао га је благом, које му је дошло као његов део од богате плени цариградске.{ |
грубим својим прстима да развија, руке му задркташе, виде да не може да развије, па са најдубљ |
ави страже око села, а кнезу каза да ће му главу својом сабљом одрубити, ако би Иконије преко н |
ће липсати као бесно псето, а зверад ће му кости глодати !« рече једна комшијница.</p> <p>»Не з |
Хусејину мило беше да их гледа.{S} Срце му се раздрага па викну: »А, бре, синови цареви, аферим |
рвиш зазвижда и голуб за голубом падаше му на рамена, а он једног по једног гуташе као шећерлем |
рете, па угледав мајку и деда, засијаше му се очи, и зрак радости из њих и трепет осмеха са уса |
трепћући гледаше у свога унука.{S} Беше му мило, али не могаше ништа друго да каже него: »Тако, |
репет осмеха са усана његових осветлише му лепо лице његово.</p> <p>»Мајкино мило јединче!« зам |
оже да буде у вас Турака!« — одговорише му неки из гомиле. </p> <pb n="61" /> <p>У том навалише |
како је било, препадоше се и не смедоше му читати опроштајне молитве, него одоше у олтар и каза |
в мали пријатељ њих спомиње.{S} Приђоше му полагано; па га невесело загледаше.{S} Лазнуше му ру |
о; па га невесело загледаше.{S} Лазнуше му руке.{S} Гаров се ослободи, подиже главу па језиком |
те да види шта ја данас видех, зубма би му гркљан искинуо, његовом се крвљу напојио, да загасим |
ија смерно, па приђе духовнику и пољуби му руку, и онда шапутне своме Иви те и он приђе к руци |
иско погнут приђе младом везиру, положи му на колено ону танку свилену тканицу, и опет се натра |
а, те у тој шкољки затварао бисер, који му је султан Мехемед у својој најмлађој сестри поклонио |
златни ибрик носи, па ни Рикабдара који му узенгију придржава, ни његова Дулбендара који му чал |
ју придржава, ни његова Дулбендара који му чалму завија, и турбаном царским Муслимане поздарвља |
цареву носи, ни његовог Ибриктара који му златни ибрик носи, па ни Рикабдара који му узенгију |
водом расхладио и вином напојио, и који му је проговорио само ове неколике речи: »Освета је мој |
од људи и од зверади да не погине, али му у срцу никада опраштала нисам.{S} Али кад је мене Бо |
да је Бог рекао: »освета је моја!« Моли му се, да ти се он не свети!« говораше Иконија озбиљно |
е преврнуо, беле зубетине искезио, црни му образи грчевито дркћу као кад се љут пас режећи спре |
.</p> <p>Звао се »Седефли-шкољка.« Доњи му је кат био од белог мрамора, а горњи од стакла и рез |
упознао.{S} Кад су се растајали, стари му калуђер рече: »Молим те, брате, кад будеш пролазио к |
ме новога није било!«</p> <p>»Па шта си му рекла?«</p> <p>»Оно исто што рекох мојој стрини Јова |
ми Бог и мајка божја помогну, испунити му његову последњу жељу.{S} Јутрос сам изашла била на г |
0" /> <p>Гавран сав помодре у лицу, очи му се засветлише црвеним жеравицама.{S} Он стегну усне |
ј слив воска и ону киту босиљка рекавши му: »Нај, сине, унеси ти сам овај босиљак и ову свећу С |
икону прислонив је на прса.{S} У десној му руци кита босиљка, па њоме шкропи сваког ко приђе ик |
длану, радим с њиме што хоћу, заповедам му како хоћу, молим се Богу по српски, чак ми је донео |
дити и посадити као да је дете; али чим му везир пусти руку он се диже на ноге, одмаче се са си |
а као да је ушао у гробницу.{S} Али чим му се очи мало свикну, одмах му се око срца проспе нека |
ера и толико од крупног мерџана.{S} Коњ му је на глави носио белу, у сребрно лале утврђену перј |
да не бејаше ни пушака ни пиштоља, него му је ваљало тојагама, врљикама, секирама и косама тући |
ке, притрча му, не даде да темена, него му по турски паде на једно па на друго раме, и рече:</p |
о, па је и Иконију снахом звао.{S} Било му је око шесдесет година, а већ петнајест година како |
е казао: освета је моја!«</p> <p>»Па то му се Бог ето и осветио!{S} На мукама ће липсати као бе |
ем, извијала висока бела перјаница, што му накит на коњу беше од злата, и што поред коња његова |
да има пословица: не дао Бог детету што му га мати зажели!«</p> <p>»Жена и није свуда жена, али |
ако је жив, биће да је, као и отац што му беше, јуначког срца и плаховит на неправду; биће да |
S} Нека се не ломи по гори као отац што му се ломио, него нека стане у цркву да крстом рабри ов |
сваке напасти, док је год жив.{S} Везир му преда берат, којим га цар утврђује за Тимар-бега из |
роношке од пећине до једне колибе, коју му на једном брежуљку а у сувоти подигоше сељаци.{S} У |
е, повуче добро из једне чутурице, коју му дадоше па онда поче:</p> <p>»Казаћу вам право као пр |
се напије.{S} Кад се добро напи, лакну му и разведри се, и онда упре своје погледе у њу.{S} Не |
а, положи га несрећнику на главу и суну му кап вина у отворена уста.</p> <p>Он се устави у јеча |
ако је запомагао и од бола рикао кад су му усијано камење под колена метали, како је најпосле о |
латом и бисером извезен.{S} Узенгије су му биле од злата а тако и дизгини, са којих је висило н |
манет ти дете наше!« Заклех му се да ћу му оца чувати и мојом и његовом бригом и да ћу нашега И |
ох у свет да се турчим!«</p> <p>»Што ћу му!?« рече Иконија. »Кад мој Миленко умираше, погледа м |
бично бистра ока; дуги седи брци падаху му на рамена као у старих јунака који с онога света ово |
S} Али чим му се очи мало свикну, одмах му се око срца проспе нека света топлина.{S} И десни и |
отац мој и аманет ти дете наше!« Заклех му се да ћу му оца чувати и мојом и његовом бригом и да |
-бегу у Прокупље. »У нашем селу,« рекох му, »има једна млада удовица тобож сељанка, а није него |
се насмеја и рече Хусејину:</p> <p>»Баш му, аго, молим те кажи, да човек не мисли да сам се од |
проста и стара Супкиња сељанка?{S} Као мува кад падне у чинију млека, тако сам ти ја у овој го |
ди да искочи!«</p> <p>»Е па то је!« узе мудра Макрена да тумачи. »Синоћ смо о оцу Никодију дуго |
и оштро у <pb n="95" /> мене, па некако мудро задрмају главом, по нека закрешти нешто, срдито, |
ости за лепоте моје«, узела себи другог мужа?!{S} Кад бих моју дворбу поделила између мога свек |
ну.{S} Плакаће, па ће се окренути, наћи мужа и утешити се!«</p> <p>»Ето!« настави Гавран уздахн |
ошла и њена сестра од тетке, Макрена, с мужем и децом, па су се лепо наместили разастрв кострет |
ста од мене свака моја суза, свака моја мука, сва моја туга и невоља; нека ти је од мене све пр |
ја не умем ништа казати.{S} Видим да је мука и мајсторија, али то се у нас не би звало да је иг |
ше сељаци.{S} У томе, што после онаквих мука, и остављен у пећини зверовима, оста жив, сељани г |
астирског пожара.{S} Спасите ме од ових мука!«</p> <p>Сад настаде питање каквом смрћу да се нес |
p>»Па то му се Бог ето и осветио!{S} На мукама ће липсати као бесно псето, а зверад ће му кости |
н и моли.{S} Него њега треба на лаганим мукама уморити.</p> <p>Неко из гомиле, и то једна жена |
»Е вредило је да прођеш кроз све твоје муке, кад си овакав дан доживела!« А они који беху дале |
још на овоме свету осети шта су паклене муке, он, који ми је живој срце ишчупао, сунце ми помрч |
рече Иконија горко. »Мене је он на црње муке метнуо; он је видео муку за неколико часова па свр |
плочу са свих страна, подигох је не без муке.{S} Испод ње беху две ћерамиде, испод ћерамида лон |
Видим е није мање јунаштво живети кроз муке и невоље, и бранити рају сиротињу.{S} Ако икако мо |
молим суд да се уморим брзом смрћу, јер муке које ме стегоше, не могу да сносим!«</p> <p>»Казуј |
се граја, и кнез и Хусејин-ага имађаху муке да је утишају.</p> <p>»Знаш, ага«, рече кнез као д |
се у земљу и поћута.{S} Цео збор ћуташе муком као да је у цркви.</p> <p>»Казуј све право по ист |
град и забран.{S} Али не зна село чијом муком то би.{S} Ваља да вам испричам све, јер по из даљ |
а уста.</p> <p>Он се устави у јечању; с муком и полагано отвори очи, гледаше је дуго и дуго, и |
ђаше напред и са два три сељака своја с муком отвараше пут калуђерима кроз густе гомиле народа. |
уста, он облизну своје суве усне, па с муком и с промуклим гласом промуца: »Ти си ... божји... |
м гомилама.{S} Живи ланац од Јаничара с муком је издржавао ове таласе од људи, да не запљусну о |
его га само гледаше.</p> <p>Гавран се с муком и с јауком подиже на колена и паде на руке, па че |
у вис своју камилавку пуну змија, али с муком и напрезањем као да је свака од олова; протресе ј |
једнога дана узаман гине и да ти с њоме муку мучиш.{S} Буди отац сиротињи, <pb n="43" /> и вера |
је он на црње муке метнуо; он је видео муку за неколико часова па свршио, а ја остах да кукам |
у оној ори, па паде на земљу као да је муња ударила.</p> <p>Притрчаше јој игуман и неколики го |
ине.{S} Змајеви водише облаке и бише се муњама и громовима.{S} Удари град и поломи грање у шуми |
S} Удари град и поломи грање у шуми.{S} Муње цепаху громове око мене, једва жив утекох у пећину |
ве крупне љубичице, а кроз њих засеваше муње.</p> <p>»Срам те било, гаду од човека!« рече она с |
оји му чалму завија, и турбаном царским Муслимане поздарвља!{S} Па ти ниси видела баш оно што ј |
а на славу Бога, који је један и исти и Мусломанима и каурима!«</p> <p>»Хвалим те боже!{S} Ево |
м зеленим чалмама.{S} Иза њих заступник Муфтије са белом чалмом и у белом кафтану.{S} Иза ових |
"69" /> једна мања чета шејика потомака Мухамедових, са великим зеленим чалмама.{S} Иза њих зас |
"32" /> све слабије и слабије, она само муцаше: »Моје дете! моје дете!«</p> <p>Као да није ни в |
је моја мати жива«, Ако је жива, па се мучи у сиротињи док ја газим по свили и кадифи, како ће |
ње и прекора самој себи.</p> <p>»Ево се мучим да прочитам овај рисовуљ који је још цар Душан да |
о вам очију, децо моја, немојте ме више мучити!{S} Волим вас обе, јер видим да сте добре душе; |
га дана узаман гине и да ти с њоме муку мучиш.{S} Буди отац сиротињи, <pb n="43" /> и веран слу |
и отровано; али ти си хладна и паметна мушка глава, а срце ти није само јуначко него добро и п |
етно што говориш.{S} Женска глава треба мушке руке руке да је штити.{S} Миленково имање истина |
дмах до преграде, која одваја женску од мушке цркве.{S} Наместила се иза њега тако да му је мог |
седмогодишше +++прибирање+++ и одвођење мушке +++деце+++ рајине, којим се војска турска и +++др |
ором сазове све село и старо и младо, и мушко и женско, пред судницу.</p> <p>Гаврана не бејаше |
али тек видљив нанос дубоке туге.{S} И мушко и женско, и старо и младо предусретало је »стрину |
ј, роде, да л си где год скоро сагледао мушко око под челом јуначким?«</p> <p>Кос као да је био |
а цркви.</p> <p>Најближе гомиле народа, на које наиђе беху усплахирене, али нико не знађаше шта |
везир желио да буде.{S} Али ту Иконија, на супрот и Хусејин-аги и свима мајсторима и свом селу |
ленима и то усијаним камењем из потока, на коме је Иконију из прикривка гледао; да се онда као |
им шарама у меканим и загаситим бојама, на три стране уз прозоре ниске софе од крмезове чохе, п |
е предена, већ од суха злата исплетена, на кошуљу челик панцијера, на панцијер румену доламу, п |
а исплетена, на кошуљу челик панцијера, на панцијер румену доламу, по долами троје токе сјајне, |
уку, пар шарених чарапа и пар рукавица, на којима је од ситних шљокица извезла крстове па их ок |
осили су црвене шалваре, зелене доламе, на прсима панцире и токе сребрне; а са десног рамена ви |
морна, мислиш, да <pb n="103" /> богме, на причешће које ћеш данас да примиш, па све се то поме |
а поред једног сточића од сребрне срме, на коме је стајао кристални бокал са црвеним шербетом; |
Пази беже, да не падне крв; ако падне, на твоју ће главу!«</p> <p>Раздера се вођ турски љутито |
а од биљура; па облачи ковче и чакшире, на ковчама триста трепетљика, до колена од сухога злата |
ихо: »Хвала прво Богу па онда теби оче, на овој великој радости!« а очима показа на своје дете. |
нуле главе, у главама алем камен драги, на токамо пуце под гр’оцем, и у њему чаша од биљура; па |
дигнутим; Св. Ђорђе у скрлетној долами, на белом коњу, витим копљем пробада зелену аждају; Св. |
ака доћи да почну службу.{S} Према њој, на другој страни од црквених врата, седео је на земљи б |
кућу.{S} Иконија се ижљуби са Макреном, на којој имаовину своју остави, са сељанкама и старим и |
ча Симо, који је ретко кад шта говорио, на велико чудо Иконије и њених комшијница, промешкољи с |
у крај огњишта нађе речи.</p> <p>»Ето, на несрећу моју не нађох се ближе!« поче Стојан посадив |
елу, у сребрно лале утврђену перјаницу, на челу између оба ока амајлију са крупним једним смара |
с пуно поуздања и поноса. »Ево, видиш, на кожи написано; па видиш ово прво писмо златно исписа |
> <p>»Па то му се Бог ето и осветио!{S} На мукама ће липсати као бесно псето, а зверад ће му ко |
и грање од злата кадифа провиривала.{S} На прсима је носио златне токе; иза <pb n="70" /> свиле |
ут сад после двадесет и шест година.{S} На сваком трећем кораку удараше челом о мраморни патос, |
вади једно парче врло танког платна.{S} На једном крају то парче беше опточено шареним везом, у |
да преноћим и заспах на гуњцу моме.{S} На сну ми дође старац с великом белом брадом до <pb n=" |
марагдима и рубинима богато ишаране.{S} На глави је носио златан шлем, обавијен танком белом ча |
еваху, како је слатко ропсто љубави.{S} На једној од главних стаза, које су од великог дворца в |
њене крупне и још једнако живе очи.{S} На лицу, које је сад вазда бледо било, владаше сад мирн |
рину Иконију с љубављу и поштовањем.{S} На весеља није никад ишла, али где год би се десила бол |
леног листа са сребрнастом поставом.{S} На једно двеста корачаји од конака, пружала се обалом о |
ну целој свити, па само махну руком.{S} На мах се сви бели евнуси и бостанџије па и сам Капу-аг |
ом калуђери и попови отпеваше нешто.{S} На многим местима из гомилица народа поче да се диже пе |
зелену кадифу опет златом извезену.{S} На глави ношаху позлаћене шлемове са белим ниским турба |
не дворанке поновише за њом: »Аферим!!« На један миг, оне две шербет-девојке крочише к певачица |
ка црква пропоји као твоја задужбина, а на славу Бога, који је један и исти и Мусломанима и кау |
стојао је осмоугли сточић од седефа, а на сваком од њих по једна кита од зумбула или по једна |
су обе кадуне на једна врата изашле, а на другој страни Кизлар-ага отвори једна по ниска врата |
ке сјајне, једне вите а друге салите, а на трећим гује исплетене, повисоко издигнуле главе, у г |
шеће, и златним папучама цвеће гази, а на јадно своје село и не мисли!«</p> <p>»Видим!« рече ј |
ћу те и јутром и вечером благосиљати, а на самртноме часу моме рећи:{S} Бог нека даде оцу Никод |
кристални бокал са црвеним шербетом; а на левом крају, према њој стојала је поред сребрног сто |
ука тесно прикопчани златним пуцетима а на грудма широм отворени, да кроз танку маглицу од свил |
тојало је привезано златним ланчићима а на сребрним пречагама стотине папагаја шаренога перја, |
рог потока, под одблеском руменога неба на западу, својим млечним лицем, својим безазленим погл |
т за коју он и моли.{S} Него њега треба на лаганим мукама уморити.</p> <p>Неко из гомиле, и то |
инима искићени.{S} Коњушари, све по два на <pb n="68" /> једнога коња, беху одевени у црвену чо |
апагаја, са два шарена крила папагајева на сниском турбану, а у руци са шареном штаком са прапо |
Изгруваше га, и крвава у лицу дигоше га на руке, да га изнесу на чистину.</p> <p>Харамбаша Стој |
} Поведе старца за обе руке и посади га на своје место, а сам се спусти поред њега.{S} Старцу с |
шала љубав и побожни страх, претисну га на своје чело, па на своја уста, па на своје срце, и оп |
онда: »На седамнаестом кораку од прага на пећини има камена плоча маховином обрасла; испод те |
} Народ закука иза гласа и поче да бега на све стране.</p> <p>Међу тим су Турци једним ударом б |
.{S} Мислила сам, како би лепо било, да на овој слави нашег села и наше цркве буде с нама стари |
али, да никоме није лепше приличило, да на своме рамену, а испред цара носи сјајну сабљу цареву |
милине што је подесио бар оно, што пада на три прва корака.{S} Просто не могаше да се насвира.< |
а-се.</p> <p>Ризван-бег зачуђен погледа на старог Јаничара, па на ону тканицу.{S} Размота саде- |
а овој великој радости!« а очима показа на своје дете.</p> <p>»Е, ово је моје добро ђаче!« рече |
измоли у цара ферман: да сиротиња раја на оним урвинама од св. Јована подигне себи нешто цркви |
о са небеског плавог кубета мајка божја на њу гледа. »О мајко божја«, шапуташе Иконија; »о Мајк |
о Иконији, одгурнув сурово оца Никодија на страну.</p> <p>»Не дајте браћо!« врискаше Иконија.</ |
са сребрним гривнама око облих зглавака на рукама и на ногама, са сребрним минђушама, са крупни |
<p>Бабе неке дођоше те јој бајаху свака на свој начин.{S} Пети дан Иконија се већ предигла била |
е воде у корито од белог камена сланика на коме се још познају главе од римских војника.{S} Мож |
местила се иза њега тако да му је могла на ухо да шапутне кад се чита евангеље, кад се износи с |
играти!«</p> <p>Султанија није разумела на што Иконија нишани, а опет Иконија не би ни могла да |
ру умио.</p> <p>Иконија је била довезла на волујским колима старога чича Симу.{S} С њоме је дош |
оследњу жељу.{S} Јутрос сам изашла била на гроб твоме оцу и рекла му: да мој завет <pb n="8" /> |
<p>Кад изађе онако весела и онако мила на зелено поље, а оно се све зашарени као да је на њ па |
дифу и с црвеном ружом у коси — укипила на десном крају од ћилима пред софом, а поред једног ст |
тва.</p> <p>Положише је у волујска кола на меку подлогу од тек покошене траве, која дихаше мири |
ин-аги, а он јави везиру, а везир посла на све стране, и нашем Патријару, и у Свету Гору; распи |
орка туга свом горчином својом окренула на оног несрећника, који је сву ту беду причинио. »Нека |
S} Иконија је готово из дана у дан ишла на грађевину, није што се тобож у том нешто разумевала, |
рече Иконија; »али ми остаде једна жеља на празно.{S} Мислила сам, како би лепо било, да на ово |
есет коњаника, и са царским бурунтијама на све санџак-бегове и на све паше.</p> <p>У Прокупљу ј |
са златним первазом и златним челенкама на глави.</p> <p>Иза њих јахаше на високом вранцу Ага ј |
оврх зелених шалвара, са златним токама на прсима, са белим сарколима са златним первазом и зла |
дана приступише јој погнуте, са рукама на пафтама од појаса склопљеним.{S} Иза сваке њене речи |
ладоме везиру, и стаде као кип с рукама на прса прекрштеним.</p> <p>»Не, не, није друге, мој до |
Иконија; »о Мајко божја, која си и сама на овоме свету уцвељена била, ако је добро ово што учин |
<pb n="53" /> <p>Међу дивним дворовима на Боспору, има - један који се зове:{S} Аденистан.</p> |
, и нека вам је Бог и Свети Јован свима на помоћи!«</p> </div> <pb n="63" /> <div type="chapter |
тани мало!{S} Заборавих нешто да мојима на аманет оставим!«</p> <p>Хусејин устави своју чету и |
; дај да ти очи сагледамо, те да нашима на дому кажемо: видесмо цркву божју, и видесмо угодницу |
њу.{S} Ако икако може бити дај нам сина на књигу.{S} Нека се не ломи по гори као отац што му се |
о може бити да ћеш ти јахати белог коња на црвеном седлу, а о бедрима уместо сабље носити велик |
зачуђен погледа на старог Јаничара, па на ону тканицу.{S} Размота саде-свилу и из ње извади је |
га на своје чело, па на своја уста, па на своје срце, и опет на своја уста.{S} Приђе опет к ст |
оведе коло, па се повије око свирца, па на десно па на лево, па кад сто момака и двеста девојак |
сала!«</p> <p>И Иконија се прекрсти, па на три места целива ону дугачку и широку црвену шару, з |
ни страх, претисну га на своје чело, па на своја уста, па на своје срце, и опет на своја уста.{ |
ена, него му по турски паде на једно па на друго раме, и рече:</p> <p>»Од толиких радости којим |
па се повије око свирца, па на десно па на лево, па кад сто момака и двеста девојака удари све |
p> <p>Па онда наиђе Једна чета Јаничара на коњима, са црвеним доламама поврх зелених шалвара, с |
аз застиђен сакрио за облачке од сребра на плавоме небу од азура.</p> <p>Кад би на спрам оног п |
турски.{S} Просу турску бујицу прекора на црног Арапина, куцну га буздованом и два и три пута |
се строгим постом спремила да се сутра на великој летургији причести, па које од узбуђености, |
липа тихо шапуће: »Кад челе падну сутра на мој цвет, замолићу царицу њихову да пошље неколико ч |
ише нам калуђери Дечански: ето Арбанаса на манастар!{S} Ломисмо се забадава око манастира, док |
а оно се <pb n="87" /> свима диже коса на глави, и мислиш диже се кубе горе у кебо, да отклони |
и виде и гледају, него оста поред врата на свом месту, с бледим лицем и плачним очима.</p> <p>У |
у пећину.{S} Не могах изаћи од кијамета на пољу.{S} Остах у пећини да преноћим и заспах на гуњц |
ве то жешћим ударцима камџије стропошта на земљу као мртва.</p> <p>Арапин је гледаше за неколик |
дија навали с венцима од ивањског цвећа на онај извор иза цркве, те умиваше лице, јер бабе прич |
момка, о коме је у тајности свога срца на јави слатке снове сневала, тога дана чула да ће да ј |
е и за један тренут поста беља од креча на дувару од суднице.{S} Него се брзо прибра.</p> <p>»Н |
о опет копкало ме да видим има ли плоча на седамнаестом кораку.{S} Одмерих и нађох густу махови |
жице.</p> <p>Иза њих јахаше Спахи-баша на дивном арапском коњу.{S} Био је одевен као и друге с |
га колико ти знаш, па ће Миленкова душа на ономе свету мирна бити, а ја ћу те и јутром и вечеро |
ворим!« Па мрдну очима и веђама показав на дете, што је очевидно значило, да има нешто што не м |
ећи кроз долину смрти, нашао, да га Бог на излазу из ње дочекује изванредним и великим милостим |
е дајте нас! тако се свакоме од вас Бог на невољи нашао!« викаше она иза гласа и запомагаше.</p |
те па као бесан пас одјури натраг у луг на потоку.</p> <p>Иконија се беше чисто скаменила.{S} Т |
д, којим ме је твоја мати погледала кад на земљу паде.{S} Ево и сад (па Јаничар састави трепави |
b n="30" /> се с Турцима.{S} Али је сад на сабору мало ко имао секиру а још мање косу.{S} Турци |
ећи данас к цркви, ниси ли се с ким год на путу сусрела?« питаше калуђер.</p> <p>»Нисам оче, а |
мишку и повела да је посади поред себе на софу. </p> <p>Тада би робињице донеле велику једну с |
И поведе га за руку и посади поред себе на сиџаде.{S} Старац са учтивошћу правог Турчина, даде |
азговора, вели, ако хоћете да вам глеве на раменима а слемена над главама остану!«</p> <p>»А шт |
јкама, па и самој султанији, то се даде на смеј па се слатко насмејаше, Али се Иконија није сме |
чи, које нико не чу у оној ори, па паде на земљу као да је муња ударила.</p> <p>Притрчаше јој и |
уком и с јауком подиже на колена и паде на руке, па четвороношке полагано домиле до ње.{S} Она |
гурну Иконију.{S} Иконија врисну и паде на земљу; у Ивановим рукама оста половина њеног везеног |
даде да темена, него му по турски паде на једно па на друго раме, и рече:</p> <p>»Од толиких р |
и лепо беше погледати их.{S} Један паде на софу, између султаније и Иконије и спусти пред султа |
о је да ме уморите!«</p> <p>Гавран паде на колена и поче да целива земљу вичући: »Опрости ми, з |
ихну: »Ево Падише!«</p> <p>Јаничар паде на колена, сави руке на прса а главу нави на лево раме |
Он разастре своје поабано сиџаде, стаде на њ’ проговори неколико арапскик речи, па се онда узе |
, да ја теби и царевој кћери нисам овде на сметњи.{S} Ови царски двори, ове царске баште сва ов |
а као завирим у цркву и лепо видим, где на јеном престолу, десно од олтара, седи цар Лазар, чис |
="71" /> млади јахач упре своје погледе на њ, као да је хтео силом својих очију да скине решетк |
»Бога ми«, рече, »носи ме као мало воде на длану, радим с њиме што хоћу, заповедам му како хоћу |
помоли се Богу да јој помогне.{S} Изађе на двор и виде да је близу свитање.{S} Узе у торбицу је |
, да нисам ни помишљао да може да изађе на ово како је изашло! да ће робље да се одводи, да ће |
p> <p>Али се Иконија снебиваше да изађе на горњи мраморни праг од цркве, па да је сви виде и гл |
ло, па гомилица сељака и сељакиња наиђе на обамрлу Иконију.{S} Умише јој лице ракијом, протрљаш |
жутим мествама, смерно и скрушено наиђе на праг од селамлика, млади се везир диже са свога перз |
свршило кад Иконија са малим Ивом дође на капију велике куле.{S} Ту она даде Иви онај слив вос |
али чим му везир пусти руку он се диже на ноге, одмаче се са сиџадета и са највећим страхопошт |
<p>Гавран се с муком и с јауком подиже на колена и паде на руке, па четвороношке полагано доми |
усејина!«</p> <p>Хусејин се опет подиже на ноге.{S} Извади иза црвеног кожног силава нешто у зе |
рукама загрле.</p> <p>Кад Иконија стиже на поток, подиже руку десну изнад обрва, заклони очи од |
ало у тај лепи сан, који даће Бог да је на добро као и све што је на добро испало!«</p> <p>»Нек |
о поље, а оно се све зашарени као да је на њ пала кита шаренога цвећа.{S} Шаров и гаров узеше д |
ући,</p> <p>Око црквене порте некада је на све четири стране био град са четири куле на четири |
то, у место једне грудве снега, пала је на мене планина од леда и претисла ме грешника.{S} Ето |
{S} Држи левом руком икону прислонив је на прса.{S} У десној му руци кита босиљка, па њоме шкро |
кроз танки сунчев препланак.{S} Све је на њој било чисто, и све јој тако приличаше да је било |
Јована, Санџак-бег од Прокупља даде је на поклон Хусејин-аги.{S} Хусејин, јуначан Јаничар а пу |
лику једну сребрну синију, наместиле је на осмоугли столац од седефа пред султанијом и Иконијом |
идела у Кајиру где су је гусари који је на мору заробише, најпре на продају изнели. </p> <p>Ове |
го се нашалих и рекох цвету: боље ти је на бистром потоку него на пустој глави удовице.{S} Или |
угој страни од црквених врата, седео је на земљи богаљ Гавран.{S} Свет нагрнуо око ње и с једне |
аће Бог да је на добро као и све што је на добро испало!«</p> <p>»Нека буде у свему како Бог хо |
оца Никодија да јој говори, како ју је на потоку Липовици пречекао, најпре је лепо молио, а на |
о над дугачком једном листином, коју је на столу развио био.{S} Наместио био на нос велике неке |
толико од крупног мерџана.{S} Коњ му је на глави носио белу, у сребрно лале утврђену перјаницу, |
ли Ива сеђаше између деда и мајке своје на простиркама испод оне старе крушке.{S} Иконији је са |
ј кући, седела је иза шимширове решетке на прозору једна постара српска сељанка и једна још мла |
p> <p>Јаничар паде на колена, сави руке на прса а главу нави на лево раме склопив трепавице.{S} |
не баш врло нежно.{S} И онда сави руке на прса и поклони се своме старешини, и ако овај чак ни |
ом, гледајући преда се и склопивши руке на појасе.</p> <p>Дворкиње се разместише у гомилице дуж |
ханџаре за црвеним силавима, дуге пушке на раменима, а за калпаком по једну дрвену кашику.</p> |
е очи с благим погледом, дуге косе пале на рамена, по кратка, густа, проседа брада, долама бела |
<pb n="66" /> <p>Сад су њих две седеле на софи једној под прозором, па вириле кроз решетку дол |
и шиљату камилавку од сивог сукна доле на под, а змије све једна преко друге навалише да се у |
о златно исписано; па погледај ово доле на широко и на дугачко изведено црвеним мастилом: за Хр |
д прозором, па вириле кроз решетку доле на улицу.{S} Иза њих је стајао стари Јаничар озбиљан и |
е четири стране био град са четири куле на четири краја, и једном главном и највишом на средини |
ода поче да се диже песма.{S} Мало даље на пољани зазвиждаше двојнице, и талас од момака и дево |
ше се гласно Богу, да је још не позивље на онај свет, док не чује, да је црква опет запојала. < |
да гледа свете слике, што беху исписане на зидовима испод некадашње звонаре.</p> <p>Калуђер се |
и мирисна сејо, кад цар гаврански падне на моје гране, замолићу га да пошље своје гавранове да |
ојој жив био, где си?«</p> <p>»Ево мене на Змајевој стени!« одвикну пастирче па се диже и пође |
му нешто хране и вина.{S} Сваке године на Ивањдан, ишла је она да се на развалинама цркве испл |
хладне гује и акрепи; утекох из пећине на поље.{S} Сунце већ беше огрануло.{S} Огрејах се и до |
који час доћи. </p> <p>Ту су обе кадуне на једна врата изашле, а на другој страни Кизлар-ага от |
д великих молитава три пут пред јутрење на том извору умио.</p> <p>Иконија је била довезла на в |
Не послушах је.{S} Како знате она умре на пречац, а ја остах сам.{S} Понех се и побеснех мало, |
ци са шареном штаком са прапорцима горе на врху.{S} Поред њега је стајао и Булбулџи-баша, надзо |
тепајући јој, запљускивали кад је море на тишини сунцем успавано било, а опет бесно у њу грува |
каранфила пошкропише ћилимове и засторе на зидовима.</p> <p>Тек иза овога настајала би права за |
гусари који је на мору заробише, најпре на продају изнели. </p> <p>Ове Агапијине приче о Јеруса |
лов и онда поче да говори гласно, да се на далеко чуло: »Свети оче, ово је данас најсрећнији да |
ке године на Ивањдан, ишла је она да се на развалинама цркве исплаче и искука.{S} Још јој није |
већ све би готово, остајаше само да се на десном зиду у женској цркви испише: како је црква об |
ј свет око Иконије.{S} Она врисну да се на далеко чуло, па само још чвршће пригрли дете своје, |
цара носи сјајну сабљу цареву, која се на сунцу од силног драгог камења гледати није дала, нег |
а у некаквим дубоким мислима, заљуља се на десно и на лево неколико пута, прошапута: »Еј, тешко |
свечаностима и раскоштвом, о којима се на широко и на <pb n="55" /> далеко по свој царевини чу |
под саму стреју од самог биљура, па се на сунцу преливају у све дугине боје; погледам горе, а |
нађох се ближе!« поче Стојан посадив се на једну клупицу поред чича Симе; »Шта ћеш?{S} Људи нас |
ано и врло смишљено прекрсти, издиже се на прсти и једва дохвати један крајичак од кожне листин |
бамрла, чу вику свога детета; подиже се на једну руку, и збуњено погледаше око себе, <pb n="31" |
Тек је било подне превалило и весеље се на све стране најлепше загрејало, кад се од једаред кол |
>Кизлар-ага закуца сребрном алком те се на мах оба крила расклопише.{S} Иза врата стојао је и с |
Шекер-кадуна и Хусејин-ага довезоше се на везировом кајику из Стамбола у Аденистан.</p> <p>На |
/p> <p>Па онда изађе из воде, посади се на један пањ под најближом тополом, обриса се једним бе |
ве покривено љускама од седефа, који се на сунцу преливао из беле млечности <pb n="79" /> у там |
<pb n="40" /> испод појаса, наслони се на дрвену штаку па ме гледаше. »Што ме гледаш?« запитах |
у св. Саве и краља Милутина, и у њој се на коленима молио Богу за сиротињу српску, и кад се диг |
инима, мољаше све да јој опросте ако се на овом свету видели не би прекрсти се и седе у арабу.< |
Народ се развесели.</p> <p>Али нико се на томе сабору није осећао срећнији од Иконије.</p> <p> |
за најближи стубац од вењака и мало се на њ наслонила.</p> <p>Дође време да се диже у славу.{S |
села, а десно и лево од њих посадило се на троножним столичицама по шест, годинама најстаријих |
<p>Већ у очи самог празника искупило се на пољани испред манастира пуно народа из близа и из да |
клик од народа као грмљавина, и разнесе на све стране, а како се он губљаше у даљини прихватан |
познала?« питаше је.</p> <p>»Кад сам те на подне с царем видела, почела сам да слутим.{S} Сад с |
а смрт рањено било.</p> <p>У том долете на коњу сам вођа турски.{S} Просу турску бујицу прекора |
едног у годинама, са три црне перјанице на белој чалми у бињишу од сребрне жице и на белом коњу |
а псима.</p> <p>У том изађе из шумарице на чистину сељанка једна, повисока, танкострука, смеђе |
испод дугих трепавица, пресече ми срце на двоје као нека оштра сабља.{S} Из таких очију посла |
и, испод којих је нежно материнско срце на смрт рањено било.</p> <p>У том долете на коњу сам во |
заценила била од плача, а Петрија клече на ћилим и обасипаше јој руку пољупцима и сузама.{S} Уд |
слони чело на решетку, па оштро гледаше на улицу.{S} А срце јој поче живље да куца, не знађаше |
кроз мрки препланак од сунца пробијаше на јабучицама румен младићскога здравља; испод густих п |
, да не говори о њој, а леву притискаше на срце.{S} А кад се осу грмљавина од клицања и кад се |
ленкама на глави.</p> <p>Иза њих јахаше на високом вранцу Ага јаничарски.{S} Носио је кунтуш од |
реко ноћ нестало.{S} Сељани се искупише на тајни договор шта да раде.{S} Мишљаху да пошљу брзох |
</p> <p>На једанпут се оба пса подигоше на ноге; ућулише ушима; окренуше се к стази једној, кој |
етом да јој каже.</p> <p>У порти седоше на клупу испод липе близу оне чесме, а маломе Иви рекош |
но и сам узбуђен.{S} Био је сав блед, и на трећем кораку стаде и гледаше онако исто немо и укоч |
гривнама око облих зглавака на рукама и на ногама, са сребрним минђушама, са крупним црним зени |
ица!{S} Од куд ће Турци на Св. Јована и на Лежимир?!{S} Ништа се не чује да царева војска иде к |
ским бурунтијама на све санџак-бегове и на све паше.</p> <p>У Прокупљу је већ сазнао да је Икон |
а је непрестано дворе, да су поред ње и на њену службу и дању и ноћу, дао јој је из харема свој |
ао незнана и некрштена душа, па ћу се и на оном свету изгубити и залутати међу несвоје, а моји |
белој чалми у бињишу од сребрне жице и на белом коњу.{S} Виде још како неки из свите цареве ба |
исано; па погледај ово доле на широко и на дугачко изведено црвеним мастилом: за Христа благовј |
а и раскоштвом, о којима се на широко и на <pb n="55" /> далеко по свој царевини чуда причаху, |
м дубоким мислима, заљуља се на десно и на лево неколико пута, прошапута: »Еј, тешко мени и до |
погледа полагано и застиђено на десно и на лево, да ли није кога саблазнио,</p> <p>И летургија |
у мислили каква ће времена да настану и на каквим ће самоуцима цркве царске да остану!«</p> <p> |
м право као пред божијим судом, а да би на страшноме суду мање казивати имао.{S} Зна село како |
на плавоме небу од азура.</p> <p>Кад би на спрам оног прозора са решетком, <pb n="71" /> млади |
гачу, црна лука и сира, привеза је себи на плећа; у једну руку узе чутурицу с вином, а у другу |
колена, сави руке на прса а главу нави на лево раме склопив трепавице.{S} Па кад је тако, по ј |
време да се диже у славу.{S} Усташе сви на ноге и игуман дечански узе дивно говорити: о Богу, о |
аједно, и устаде.{S} Падоше јој погледи на оног бумбара што облеташе ружу, отера га махнув руко |
кап воде!« Пође к пећини, кад тамо седи на камену старац, бео <pb n="47" /> као овца, па чита в |
алеко од ње, довикиваху јој: »Ама изиди на горњи праг од цркве, да те сви видимо!?{S} Има нас к |
дост да видим да ова црква опет пропоји на славу његову.{S} Моје село зна да има преко двадесет |
<p>Иконија је и овде, у Седефли-шкољки на Боспору, рано легала а зором устајала.{S} Много пута |
овим очима.{S} Полазећи Иконија, навали на улаз од пећине нешто камења и пањева, да не би звера |
лас, па с виком писком и псовком навали на Гаврана да га жива раскине.{S} Изгруваше га, и крвав |
ре и просте жене!«</p> <p>Ризван навали на њу да му просто исприча све што јој је тешко.</p> <p |
и како су га ваља да већ мртва, однели на мртвачким носилима у планину, да га у пећину баце.</ |
а неке мајсторе и зографе, који су били на Светој Гори Атонској и који су се хвалили и Иконији |
репа, а она двојица поред њега забацили на рамена шестоперне буздоване.{S} Иза њих корачаху сло |
ге и бегови, ако сте царској раји дошли на весеље, добро сте нам дошли, и послужићемо вас са св |
ђе па сав жут и сав у дрхтавици рече ми на ухо: »Не рекох ли ти да ћу ти живој срце ишчупати?« |
задовољна.{S} Она се истина ником и ни на што пожалила није.{S} Али је из дана у дан бивала св |
угога дома господара, бојим се не би ни на једног дошло колико је право!{S} Не, не, свети оче, |
а за оно што ће да те снађе, не жали ни на кога до на себе саму!{S} Ова рука која жуди да ти ми |
је је икада у своме животу имала, двори на овај велики дан за њу.{S} И учинише јој по вољи и ос |
рна рајо!« рече ми санџак-бег; »неће ти на јалово бити.{S} Валах и онако има по више година как |
цар Душан дао нашој цркви.{S} Па сам ти на невољи грдној.{S} Две му речи прочитам <pb n="12" /> |
ка бденија.{S} Милина је било погледати на оној лепој летњој ноћи, како је народ прекрилио био |
је, те се брзо опорави.{S} Оста у порти на трави до свршетка бденија.{S} Око ње се искупише кне |
авалише и игуман и калуђери и сви гости на Иконију да седне, али их она смерно мољаше да је пус |
И опет ми неверица!{S} Од куд ће Турци на Св. Јована и на Лежимир?!{S} Ништа се не чује да цар |
ла једна од оних девојака, што их Турци на сабору код манастира Св. Јована узгред запленише.{S} |
осим ову амајлију!«</p> <p>Ризван скочи на ноге.{S} Уздрктаним рукама беше раширио оно парче од |
нице уђе у олтар!« — Ене, ене, погледај на десно; ене га изађе из олтара и изнесе неку књигу!{S |
па му зашапутала: »Дедо, дедо, погледај на лево!{S} Ене нам Ивица иза леве певнице уђе у олтар! |
јој тобож помагаше да се дигне, али јој на ухо полагано шапну: »Не рекох ли ти, да ћу ти живој |
о је скоро сахат хода до пећине.{S} Док на једном извору у шуми наточи крчаг водом и док стиже |
ш за видела, Иконија удари преким путем на поток Липовицу.</p> <pb n="16" /> <p>Поток је био по |
стма отвореним, с пеном белом и крвавом на помодрелим уснама, промуклим гласом, али <pb n="32" |
ло, обрну се према мени и показа штаком на једно место маховином покривено.{S} Па онда додирну |
горског шљунка тихо роморећи.{S} Обалом на коју се долази од манастира тихом једном зеленом кос |
улицу, и само несвесно тело оста челом на решетку наслоњено.{S} Трже се и разабра се тек кад Х |
огрне, па прође кроз Стамбул и Боспором на кајику онако у белом зубуну, са шљокицама међу црним |
стребовим у челенци и са сребрном тицом на штапу који је у руци држао.</p> <p>Иконија се јутрос |
тири краја, и једном главном и највишом на средини западнога зида, кроз коју се улазило у манас |
цркне!« рече Иконија горко. »Мене је он на црње муке метнуо; он је видео муку за неколико часов |
топличку долину, има једна мала заравањ на којој је стајао и појао малени стародревни манастир |
умрети морам, нека вам се исповедим као на последњем часу!«</p> <p>И онда, истина овде и онде з |
нам узгред причаше, како је тамо наишао на једног старца Србина калуђера и с њиме се добро упоз |
Заиста, сад ово већ није био сан, него на јави чу како Гавран јечи : »воде ... воде ... кап во |
вету: боље ти је на бистром потоку него на пустој глави удовице.{S} Или тако нешто.{S} Ето сам |
о ће да те снађе, не жали ни на кога до на себе саму!{S} Ова рука која жуди да ти милује груди, |
али те бистра вода може однети ноћас до на груди каквој вили!</p> <p>Па онда изађе из воде, пос |
је на столу развио био.{S} Наместио био на нос велике неке наочари у дебелом кожном оквиру, па |
чно да је види, и да с њоме поседи мало на шареној ћошки седефли-шкољке.</p> <p>Свакога петка п |
наш везир!«</p> <p>Иконија наслони чело на решетку, па оштро гледаше на улицу.{S} А срце јој по |
се бринете и буните, те ново какво зло на село навлачите.{S} Царској треба да се покоримо.{S} |
тринајсто ноја тице крило, то се крило на чекрк окреће, те казује....«</p> <p>»Аман! куд си по |
та а тако и дизгини, са којих је висило на свакој страни по дванајест кита од дробног бисера и |
ако засташе лебдећи за један часак само на једном нокту.{S} Султанија опет <pb n="88" /> својим |
реким путем.{S} Мислила сам да стигнемо на вечерњу«.</p> <p>»На вечерњи је био Гавран Ракетић.{ |
ц тихо, па погледа полагано и застиђено на десно и на лево, да ли није кога саблазнио,</p> <p>И |
зван руком о колено.{S} Подиже се хитро на ноге.{S} Приђе к својој матери, дохвати је за обе ру |
тихо, благо, готово смерно погледаше то на једну то на другу страну.{S} А његов Јабучило, као д |
!« доврши Иконија тихо, па се љуљаше то на десно то на лево; као тешкајући се што је то све бил |
у море, па би сетно пољуљала главом то на десно то на лево, и тек би јој се по неки тешки узда |
дуго и дуго.{S} Преврташе се немирно то на једну то на другу страну.{S} Комарац један облеташе |
онија тихо, па се љуљаше то на десно то на лево; као тешкајући се што је то све било па прошло. |
би сетно пољуљала главом то на десно то на лево, и тек би јој се по неки тешки уздах из груди о |
готово смерно погледаше то на једну то на другу страну.{S} А његов Јабучило, као да се поношаш |
{S} Преврташе се немирно то на једну то на другу страну.{S} Комарац један облеташе њено милокрв |
у!«</p> <p>Раздера се вођ турски љутито на своје људе.{S} Скочише њих десеторица доле, па право |
тицама са кукастим широким кљуном, што на тачкама и сребрним пречагама међу свака два поморанџ |
на своја уста, па на своје срце, и опет на своја уста.{S} Приђе опет к старцу, загрли га, извад |
ц што му беше, јуначког срца и плаховит на неправду; биће да се царевим везирима замерио, те су |
ала висока бела перјаница, што му накит на коњу беше од злата, и што поред коња његова корачаху |
о како је готов да за цара положи главу на пањ да се сече, онда се подиже и тихо, више сам у се |
у на земљу, па обема рукама пригрли Иву на груди своје.</p> <p>»Дај то дете овамо! цару треба!« |
/> <p>Сутра дан, спремајући се да пођу на јутрење, Иконија исприча својој Макрени шта је снева |
подизао да ме као кошуту хајком терају на његову заседу.{S} Свакој сам мојој стрини, свакој сн |
наше јадно дете!{S} Дај га оцу Никодију на књигу, па нека буде од њега што Бог хоћ.{S} Ти знаш |
право све по реду и облакшај душу своју на теразијама Аранђеловим!«</p> <p>Гавран заиска још је |
груди и спусти своју гломазну црну шаку на њих.{S} С разјапљеним чељустима, раширеним уздрктали |
бројанице од седефа а златну камилавку на глави; па би тек с вриском скочила с постеље и нагла |
и водом из крчага, положи га несрећнику на главу и суну му кап вина у отворена уста.</p> <p>Он |
рече:</p> <p>»Што обећах твоме Миленку на самрти, што ти казивах кад год си ми помињала завет |
оли ме ево овде« (па Иконија метну руку на срце), »да вас гледам као робињице.{S} Лакнуће ми да |
искупило пред судницом.</p> <p>У зачељу на једној клупици, посадио се био харамбаша Стојан са к |
коња, раскиде јој јелек, раздра кошуљу на недрима, обнажи јој беле груди и спусти своју гломаз |
ш зазвижда и голуб за голубом падаше му на рамена, а он једног по једног гуташе као шећерлему.{ |
о погнут приђе младом везиру, положи му на колено ону танку свилену тканицу, и опет се натрашке |
ошке од пећине до једне колибе, коју му на једном брежуљку а у сувоти подигоше сељаци.{S} У том |
но бистра ока; дуги седи брци падаху му на рамена као у старих јунака који с онога света овоме |
а име Марица.{S} Као робињицу заплењену на сабору код Св. Јована, Санџак-бег од Прокупља даде ј |
се тресаше као да је у грозници; клекну на земљу, па обема рукама пригрли Иву на груди своје.</ |
ан од њих положи главу међу шапе, шикну на нос тешким и шумним дахом, и зажмури.{S} Други живо |
и са дугачким ресама од срме, држали су на широким прсима Јабучиловим једну велику звезду од ру |
изнад ње.{S} И коњ и јахач трептали су на сунцу од злата и драгог камења, Била је милина погле |
су иконе исписали са свим онако како су на царском иконостасу у Вилиндару.</p> <p>И ако је Хусе |
у лицу дигоше га на руке, да га изнесу на чистину.</p> <p>Харамбаша Стојан скочи, те са својим |
, обује опанке и још притврђиваше опуту на левој нози, кад иза ње зашушта џбун, покрхаше се гра |
ћени плавим сафирима, а коњушари ношаху на глави беле калпаке, а поврх белих шалвара плаве дола |
двери у цркви, и видех златну лествицу на којој се старац пењаше док не зађе за облаке!«</p> < |
{S} Остах у пећини да преноћим и заспах на гуњцу моме.{S} На сну ми дође старац с великом белом |
а је било погледати: очи избуљио, па их на горе преврнуо, беле зубетине искезио, црни му образи |
ао жива башта од лалета.</p> <p>Иза њих на високом једном анадолијском хату јабучасте боје, јах |
памети.{S} Једнога дана случајно ударих на поток Липавицу, и видех Иконију како с још неким жен |
епадох, срце ми залупа силно и ја падох на праг од цркве.{S} Тргох се из сна, а срце ми још јед |
потрудим да бар старост своју проведеш на миру и без бриге поред мене.{S} Ако мислиш, да ћеш б |
ву ту беду причинио. »Нека га, нека још на овоме свету осети шта су паклене муке, он, који ми ј |
није одводио ђаке из цркава, јер је још на Косову Султан Бајазит дао своју царску реч раји да ј |
по глави.</p> <milestone unit="*" /> <p>На једној косини копаоника, која се спушта у топличку д |
head>ИКОНИЈА, ВЕЗИРОВА МАЈКА.</head> <p>На једном пропланку са сочном зеленом травом, пасло је |
ече и често би о њему и причала.</p> <p>На један знак султаније, Кизлар-ага уведе унутра једног |
са свитом својом у џамију прође.</p> <p>На горњем спрату у једној двокатној кући, седела је иза |
кајику из Стамбола у Аденистан.</p> <p>На мраморноме бајиру дочекали су их везиров Кизлар-ага |
грма беше пробила зелену рудину.</p> <p>На једанпут се оба пса подигоше на ноге; ућулише ушима; |
!« А ја рекох: »Баш јесам!« А он онда: »На седамнаестом кораку од прага на пећини има камена пл |
ла сам да стигнемо на вечерњу«.</p> <p>»На вечерњи је био Гавран Ракетић.{S} Молио ме је да ти |
а у његовим очима.{S} Полазећи Иконија, навали на улаз од пећине нешто камења и пањева, да не б |
кале, а већ око поноћи млада женскадија навали с венцима од ивањског цвећа на онај извор иза цр |
ежак талас, па с виком писком и псовком навали на Гаврана да га жива раскине.{S} Изгруваше га, |
дне старе и просте жене!«</p> <p>Ризван навали на њу да му просто исприча све што јој је тешко. |
д суседних села и друге главне људе.{S} Навалише и игуман и калуђери и сви гости на Иконију да |
е на под, а змије све једна преко друге навалише да се у њу као у неко гњездо савију.{S} Султан |
из гомиле. </p> <pb n="61" /> <p>У том навалише и жене, па с њима дође и Иконија, по коју је к |
бун, покрхаше се грање под неком силном навалом, и Гавран Ракетић испаде пред њу.</p> <p>»Вала |
> <p>Иконија се јутрос упорно противила наваљивањима Хусејин-аге и његове кадуне да се фереџом |
де на колена, сави руке на прса а главу нави на лево раме склопив трепавице.{S} Па кад је тако, |
ете и буните, те ново какво зло на село навлачите.{S} Царској треба да се покоримо.{S} Није ме |
дрављали персијским стиховима, арапским наводима из корана и турским пословицама.{S} О самом ве |
задркташе углови од усана и очи јој се наводнише.</p> <p>Привикаше јој са више страна да каже |
сам се спусти поред њега.{S} Старцу се наводнише очи, и гладећи седу своју браду руком, понављ |
илавком, а обојица у џубетима од дибе с навратком и <pb n="74" /> первазима од зибелина.{S} Иза |
ополом, обриса се једним белим убрусом, навуче брзо чарапе, обује опанке и још притврђиваше опу |
па би тек с вриском скочила с постеље и нагла да бежи вичући: »По Богу сестро, не дај ме црном |
а се маши да га подигне, али је Иконија нагло прихвати за руку и викну: »Не, кћери царева!{S} О |
ове змије.{S} Уграбим као прилику и као нагнем да бегам, а оно оне две танке циганчице скакућу |
ЈЕ ОВОЈ ПРИПОВЕТЦИ</p> <p>Мариновићеву награду за 1891. год.</p> <milestone unit="-" /> <p>ЦЕН |
S} Народ као да га нека сила потискује, нагрнуо беше к зидинама манастира.</p> <p>»Ово нешто ни |
седео је на земљи богаљ Гавран.{S} Свет нагрнуо око ње и с једне и с друге стране.{S} Вичу јој: |
подели.</p> <p>Ова се казна истога дана над несрећником извршила.</p> <milestone unit="*" /> <p |
ћете да вам глеве на раменима а слемена над главама остану!«</p> <p>»А што ће стрина Иконија у |
виле се високе тополе, па пустиле гране над потоком, као да хоће да га сребрним рукама загрле.< |
црном грубом камилавком, прегнуо се био над дугачком једном листином, коју је на столу развио б |
</p> <p>»Па да му кажем да се ничему не нада!«</p> <p>»Молим те, као оца, као што ми и јеси по |
{S} Стара сам, свакога часа и кад се не надам може ме Аранђео крилима куцнути да му душу предам |
ици мени сињој!{S} А моји снови, а моја надања?!« </p> <pb n="46" /> <p>Па онда би јој се горка |
ском а густом травом; овде онде по нека надгробна плоча с излизаним натписом; иза цркве једна л |
} Поред њега је стајао и Булбулџи-баша, надзорник славуја, са крилом јастребовим у челенци и са |
Иконија нарочито запазила Тутучи-башу, надзорника папагаја, са два шарена крила папагајева на |
краћим и тежим дахатом.{S} Груди јој се надимаху као да хоће да прсну.{S} Још неколико корачаја |
има су се јунак зумбул и витез каранфил надметали за зрачне погледе из девојачког ока.</p> <p>К |
ме се низови од белог и руменог мрамора надметаху својом лепотом, пењући се под прозоре затворе |
на носила је једну шареницу, у којој се надметаху редом све дугине боје; а у руци ношаше велику |
једно парченце погаче шарову и гарову, надроби скроб у своју руку, посоли га и пружи те јој га |
и кад виде оца Миленкова у крај огњишта нађе речи.</p> <p>»Ето, на несрећу моју не нађох се бли |
{S} Кнез устаде и каза Гаврану како суд нађе.</p> <p>»Право је« викну Гавран; »само вас молим з |
три главу и разведри памет, па најпосле нађе како ће и поче:</p> <p>Као духовноме оцу твоме, и |
м суд?{S} А кад нећете суд где ће да се нађе правда?«</p> <p>Светина се стиша и суд узе да суди |
о што гости Макрену и њеног Марка, него нађе и некаквог кумашина и кумицу те и њих посади <pb n |
p> <p>»Моја је давнашња жеља била да те нађем, да те поред себе имам, и да се потрудим да бар с |
растопила у ове сузе лед око њега и ево нађосмо да га још имамо!</p> <p>Те вечери обе младе жен |
од несреће моје што кад те видех жива, нађох те да си царев везир!«</p> <p>»Па зар је несрећа |
турске вере.{S} Ето какве сам среће ја: нађох сина кога ми Јаничари одведоше, али ми га турска |
ма!«</p> <p>»Хвалим те боже!{S} Ево сад нађох мог сина!« промуца Иконија кроз плач, и сад први |
е речи.</p> <p>»Ето, на несрећу моју не нађох се ближе!« поче Стојан посадив се на једну клупиц |
ча на седамнаестом кораку.{S} Одмерих и нађох густу маховину, а под њом плочу од камена.{S} Поч |
з цркве да потражи оца Никодија.</p> <p>Нађоше га у трапезарији.</p> <p>Отац Никодије, омален, |
милуј!{S} Господе помилуј!« а кад му ја назвах Бога и упитах за здравље, ништа ми не одговори н |
их шалвара плаве доламе.</p> <p>Па онда наиђе Једна чета Јаничара на коњима, са црвеним доламам |
остојало, па гомилица сељака и сељакиња наиђе на обамрлу Иконију.{S} Умише јој лице ракијом, пр |
</p> <p>Најближе гомиле народа, на које наиђе беху усплахирене, али нико не знађаше шта се збил |
ар, у жутим мествама, смерно и скрушено наиђе на праг од селамлика, млади се везир диже са свог |
не решетке гледао један Јаничар.</p> <p>Наиђе за тим једна гомила кадија, хоџа и улема, са бели |
му, па нам узгред причаше, како је тамо наишао на једног старца Србина калуђера и с њиме се доб |
в воска и ону киту босиљка рекавши му: »Нај, сине, унеси ти сам овај босиљак и ову свећу Светом |
Мејрима, коју је Султан као најлепше и најбистрије своје дете мазио, једнога дана кад јој цар |
>Узе Иву за руку и потрча цркви.</p> <p>Најближе гомиле народа, на које наиђе беху усплахирене, |
рна.{S} Овда и онда прихватила би се за најближи стубац од вењака и мало се на њ наслонила.</p> |
ађе из воде, посади се на један пањ под најближом тополом, обриса се једним белим убрусом, наву |
++државна+++ ***служба ***снабдевала ***најбољом крвљу ***хришћанском.</note> </div> </back> </ |
кад цар сваке седме године пробере нашу најбољу децу, па их носи да му служе као Аџем-оглани и |
м опростила се с овим светом у тренутку највеће своје славе Иконија, везирова мајка!</p> </div> |
иже на ноге, одмаче се са сиџадета и са највећим страхопоштовањем удараше темена младоме везиру |
ло мило погледати је.{S} Била је млада; највише да јој је било двадесет и пет година.{S} Преко |
њи каквој пољубе.</p> <p>После се народ највише савијаше око старог једног богаља, који сав сед |
астирче, сељаче једно, коме ако је било највише осам година, Дуваше у незграпно издељану двојни |
уле на четири краја, и једном главном и највишом на средини западнога зида, кроз коју се улазил |
таше, виде да не може да развије, па са најдубљим поштовањем ниско погнут приђе младом везиру, |
, чим угледам Арапина, сва се стресем и најежим а не знам ни сама за што!«</p> <p>Прођоше као с |
вања, играња и опсенарских престава.{S} Најживље је Иконија запамтила прво вече и често би о ње |
ља!{S} Па ти ниси видела баш оно што је најлепше!{S} А лепо сви они прођоше мимо тебе а испред |
дне превалило и весеље се на све стране најлепше загрејало, кад се од једаред кола раскидоше; у |
{S} Али тек Мејрима, коју је Султан као најлепше и најбистрије своје дете мазио, једнога дана к |
соко дворско достојанство свагда давало најлепшем међу младим јунацима турске војске.{S} И сви |
је по више ћошака и малих конака.{S} По најлепши је био један, саграђен сасвим близу обале морс |
својих ћошака растурених по луговима од најлепших дрва, што их Анадолија и Румелија имају.{S} У |
ка му је слава!) обасуо, ова данас није најмања!{S} О, мој добри Лала, о мој стриче и први учит |
а смерно мољаше да је пусте да њих, као најмилије госте, које је икада у своме животу имала, дв |
високог раста.</p> <p>Како је и где је најмлађа кћи царева видела младог Силиктара, то само он |
сер, који му је султан Мехемед у својој најмлађој сестри поклонио био.</p> <p>Дугачки редови од |
ом, која дркташе извади сребрн грош.{S} Најпосле га дохвати, стегну и баци га јуначки своме уну |
овици пречекао, најпре је лепо молио, а најпосле у великој срдњи попретио да ће га запамтити. _ |
косници више извикали него што је.{S} А најпосле жено ко је без греха и без махне?{S} Главно је |
да разветри главу и разведри памет, па најпосле нађе како ће и поче:</p> <p>Као духовноме оцу |
ијано камење под колена метали, како је најпосле обамр’о, и како су га ваља да већ мртва, однел |
после још који корак даље.{S} Али им се најпосле досади, Један од њих положи главу међу шапе, ш |
Миленка Хајдука, кога Бог да прости!« И најпосле морадоше јој попустити, и написаше како је жел |
иво да виде хоће ли мали свирац крочити најпосле још који корак даље.{S} Али им се најпосле дос |
су је гусари који је на мору заробише, најпре на продају изнели. </p> <p>Ове Агапијине приче о |
како ју је на потоку Липовици пречекао, најпре је лепо молио, а најпосле у великој срдњи попрет |
ван се онда кроз плач насмеја и потапка најпре гарова па онда и шарова по глави.</p> <milestone |
ош неке индијске мирисе и покадише њима најпре султанију па Иконију и прођоше после по редовима |
када Иконија приђе, те пољуби у образе најпре Агапију па онда и Петрију, бризну и једна и друг |
м био сврнуо с памети.{S} Пробудих се и најпре рекох себи : »море, шта човек не снива?{S} Слуша |
Гаврану, за његов грозни злочин, испеку најпре жиле под коленима и то усијаним камењем из поток |
>Неко из гомиле, и то једна жена помену најпре двојици тројици око себе, а ови изнеше пред суд, |
а далеко чуло: »Свети оче, ово је данас најсрећнији дан мога живота.{S} Бог ми је дао да доживи |
се смерно и дубоко клањаху.{S} Годинама најстарији кнез седи старац Јанко из села Јабуке, коме |
троножним столичицама по шест, годинама најстаријих домаћина.{S} Око њих се слегли сељани у гус |
а суди.</p> <p>У брзо се свих дванајест најстаријих домаћина сложише да за овако страшну кривиц |
»има ред и има адет у царевој земљи.{S} Најтеже је раји и до срца је боли, кад цар сваке седме |
њега би благовала.{S} Много ми што шта наказива па заврши: »Оче Никодије, ако је усаветујеш те |
речи мога покојника!</p> <p>Калуђер се накашља мало, сави рисовуљ брижљиво, па онда рече:</p> |
извијала висока бела перјаница, што му накит на коњу беше од злата, и што поред коња његова ко |
S} А његов Јабучило, као да се поношаше накитом и јунаком својим, корачаше усталасаним кроком, |
мнајест година, све то богато обучено и накићено, у руву од разних боја и разнога кроја.{S} Све |
ко ми се уврати срећа.{S} Подигох кућу, накуповах земље, и виноград и забран.{S} Али не зна сел |
ери али да не могу.{S} Није да му махне налазим него нећу да се удајем!«</p> <p>»Није паметно ш |
м очима, с лицем белим као да је млеком наливено, и сва у бледожуту свилу обучена.</p> <p>Кад с |
каквој другој работи царској, казујте, нам, ми смо вазда цару покорна раја!«</p> <p>»Не бој се |
рче викну: »Ој шарове, ој гарове, је л’ нам иде од куд моја нана?«</p> <p>Тек он то рече, а из |
око манастира, док дотрча један инок да нам каже: дође човек и рече: спалише Турци Св. Јована у |
враћаше из поклоненија у Јерусалиму, па нам узгред причаше, како је тамо наишао на једног старц |
: »Дедо, дедо, погледај на лево!{S} Ене нам Ивица иза леве певнице уђе у олтар!« — Ене, ене, по |
царској раји дошли на весеље, добро сте нам дошли, и послужићемо вас са свим што нам је Бог дао |
говорио није као ево ти данас.{S} Срце нам се било давно скаменило, а и шта ће срце робињицама |
.{S} Нити знаш куд ћеш пре.{S} Поручише нам калуђери Дечански: ето Арбанаса на манастар!{S} Лом |
шта ће срце робињицама?!{S} А данас си нам ти, твојом добротом, растопила у ове сузе лед око њ |
ју сиротињу.{S} Ако икако може бити дај нам сина на књигу.{S} Нека се не ломи по гори као отац |
ако је почела да зове Ђулбахару) причај нам о оном старцу у Јерусалиму, што је био заспао па се |
Него, ако ниси сањива, Агапијо, причај нам што о светом граду Јерусалиму!«</p> <p>А Агапија ус |
гоше, не могу да сносим!«</p> <p>»Казуј нам право све по реду и облакшај душу своју на теразија |
ш, а што ми овде не можемо да знамо док нам ти не кажеш?!«</p> <p>»Хвала ти, цареви везире!« ре |
сиње кукавице изгубиле мајке наше, нико нам тако говорио није као ево ти данас.{S} Срце нам се |
ам дошли, и послужићемо вас са свим што нам је Бог дао а са радосним срцем, како и треба да слу |
етог патријара имам по сили власти коју нам је Бог дао, и са вером у источник неисцрпне милости |
вером у источник неисцрпне милости коју нам је Господ Исус Христос отворио, ја ћу да ти читам о |
т нашу, за ову утеху, која ће да буде и нама и дуго после нас, онима који иза нас настану, коме |
а је да султанија чује!{S} Еј, еј, авај нама!« доврши Иконија тихо, па се љуљаше то на десно то |
ауркињама!«</p> <p>»Вољан си, аго, да с нама шалу збијаш!{S} А ко зна?{S} Свашта може да буде у |
о дотрче они страшни Арапи, (буди Бог с нама!) па ме извуку напоље да гледам дервиша и његове з |
ој слави нашег села и наше цркве буде с нама стари отац Никодије.{S} Поменух то једном поодавна |
пропојала!«</p> <p>Иконија отиде па се намести пред главним вратима од цркве.{S} Ту хтеде да д |
, која одваја женску од мушке цркве.{S} Наместила се иза њега тако да му је могла на ухо да шап |
ице донеле велику једну сребрну синију, наместиле је на осмоугли столац од седефа пред султаниј |
Макрена, с мужем и децом, па су се лепо наместили разастрв костретне поњаве под једном дивљом к |
стином, коју је на столу развио био.{S} Наместио био на нос велике неке наочари у дебелом кожно |
-ага проведе Иконију кроз неколико лепо намештених соба, па је заједно са Шекер-кадуном остави |
унова и неранџи.{S} Међу дрвљем било је намештено хиљаду великих кавезова са птицама свакојаким |
лапи!{S} Док бејах млађи, могадијах да намиришем од куда Турци иду, као оно што пас нањуши зве |
...«</p> <p>»Аман! куд си пошла, шта си намислила!« прекиде је Хусејин! »Хајде да се полази; да |
освети?« упаде јој Стојан у реч, па се намршти, састави веђе и просипаше кроз оба ока прамен о |
вис крст од сувог шумског грања, па се намрштио и виче:{S} Покајте се!{S} А високо са свода <p |
е, ој гарове, је л’ нам иде од куд моја нана?«</p> <p>Тек он то рече, а из шумарице зајеча јаса |
ца Никодија!«</p> <p>»А што "ћемо тамо, нано?« упита Ива одломив себи добру кришку погаче.</p> |
Мали Иво из све снаге врискаше: »Нано, нано моја! не дај ме!«</p> <p>Иконија која беше под уда |
укав, па из гласа запеваше: »Јаох, моја нано, не дај ме Турцима!«</p> <p>Један га Турчин дохват |
врисак њеног детета : »Нано, не дај ме нано!«</p> <p>Одмах јој би јасно шта се збило, па потрч |
је из бунила нов врисак њеног детета : »Нано, не дај ме нано!«</p> <p>Одмах јој би јасно шта се |
ху.{S} Мали Иво из све снаге врискаше: »Нано, нано моја! не дај ме!«</p> <p>Иконија која беше п |
ја отрчим и видим шта је.{S} Ходи Иво с наном твојом!«</p> <p>Узе Иву за руку и потрча цркви.</ |
а, а испод ње један тихи али тек видљив нанос дубоке туге.{S} И мушко и женско, и старо и младо |
ишем од куда Турци иду, као оно што пас нањуши зверад!{S} А сад се ево пометем; ломим се тамо г |
латом извезене; испод таванице, свуда у наоколо, иде поширок перваз, у коме су талијански мајст |
ђаше једна чета »Бостанџија« одевених и наоружаних онако као што су Јаничари, само што им висок |
био.{S} Наместио био на нос велике неке наочари у дебелом кожном оквиру, па се кроз њих удубио |
уђер подиже главу, скиде полагано тешке наочари, протрља очи па проговори :</p> <p>«А ене! одку |
Цветне баште попрскиване водоскоцима и напајане поточићима, који из мраморних чесама потицаху, |
саграде, а после и да је брани од сваке напасти, док је год жив.{S} Везир му преда берат, којим |
богородице!{S} Спаси ме од сваке беде и напасти од овога лудог човека!«</p> <p>И онда настави п |
у га дода да се напије.{S} Кад се добро напи, лакну му и разведри се, и онда упре своје погледе |
му!«</p> <p>А Агапија устане, умије се, напије се воде, и онда седне поред Иконијине постеље и |
, Гавран је замоли, да му га дода да се напије.{S} Кад се добро напи, лакну му и разведри се, и |
о грло зубма прекољем и да се крви њене напијем.{S} Али ми сотона шапну »Море то није ништа! та |
поуздања и поноса. »Ево, видиш, на кожи написано; па видиш ово прво писмо златно исписано; па п |
> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ XVII.{S} ВЕКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЧЕД.{S} МИЈАТОВИЋ</p> <p>СРПСКА КРАЉЕВСК |
ИПОВЕТКА</p> <p>ИЗ XVII.{S} ВЕКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЧЕД.{S} МИЈАТОВИЋ</p> <gap unit="graphic |
!« И најпосле морадоше јој попустити, и написаше како је желела.</p> <p>Село посла људе своје у |
тресени и смерно пише у славу божју.{S} Напише и Патријару пећском и васеленском и свима другим |
у који ће отац Никодије овда и онда да напоји освећеном водицом своју киту босиљка, а у који ћ |
и га је бистром водом расхладио и вином напојио, и који му је проговорио само ове неколике речи |
би му гркљан искинуо, његовом се крвљу напојио, да загасим моју жеђ за тобом!« </p> <pb n="20" |
и и да ми прашташ!«</p> <p>»Ја те жедна напојити могу, ја те гладна нахранити могу, ал’ ти, Гав |
шербет-девојке прискочише играчицама и напојише их.</p> <p>Султанија даде запитати Иконију: ка |
Арапи, (буди Бог с нама!) па ме извуку напоље да гледам дервиша и његове змије.{S} Уграбим као |
чврсто држећи свога Иву за руку, изађе напред и рече слободно:</p> <p>»Ево Иконије Миленкове!{ |
Лежимира, са шубаром испод мишке, иђаше напред и са два три сељака своја с муком отвараше пут к |
други гвоздене топузе.</p> <p>Испадоше напред кнезови и калуђери па се смерно и дубоко клањаху |
неколико тренутака не могаше ни крочити напред нити речи прозборити. </p> <pb n="28" /> <p>Али |
запомагаше.</p> <p>Отац Никодије искочи напред и стаде пред њу те је заклони од Турака.</p> <p> |
дечака, са шареним фењерима ишло, нешто напред, а нешто по странама њеног спровода.</p> <p>Око |
оју камилавку пуну змија, али с муком и напрезањем као да је свака од олова; протресе је мало к |
добро, ево ћу да ти сазидам конак тамо, напунићу га сваком згодом, наредићу да ти се из моје ха |
образима.{S} И самој јој се очи сузама напунише па грцајући рече:</p> <p>»Што плачеш, дете мој |
уморна, па се диже, опрости се с њоме и нареди да је опет у њен конак отпрате онако, како су је |
га два момка подржаваху.</p> <p>Стојан нареди да га одреше, и да му пруже залогај погаче и гут |
са њених баштина прибирали.{S} Патријар нареди: да се црква посвети у очи самог Ивањ-дна, и пос |
а је Иконија дала донети из планине, па наредила: да му се у конаку манастирском даде једна ћел |
конак тамо, напунићу га сваком згодом, наредићу да ти се из моје хазне издаје што год ти и кол |
у, али умрех пре него послах и пре него наредих.{S} Устани, подигни, и однеси цркви за моју душ |
и су неку перзијску песму: како је ружа нарицала за. славујем, коме је срце од силног прижељкив |
па онда би се гласно заплакала и узела нарицати за својим дететом, док је снага не изда и сузе |
се земља од хитрога крока момачкога.{S} Народ се развесели.</p> <p>Али нико се на томе сабору н |
зненадни вихар ветар таласе узбурка.{S} Народ као да га нека сила потискује, нагрнуо беше к зид |
ва црквена и из конака манастирског.{S} Народ закука иза гласа и поче да бега на све стране.</p |
ајеча јадник Гавран гушећи се сузама, а народ то прихвати, па се као благи талас поваља вика: » |
е се развило у ланац па потискиваху сав народ ка цркви у гомилу.{S} Страшно их је било погледат |
лић!«</p> <milestone unit="*" /> <p>Оде народ да се мало прихвати ручка.{S} Под главним вењаком |
дати на оној лепој летњој ноћи, како је народ прекрилио био порту око цркве, па се ућутао једва |
Бог по некад води свој народ, и како је народ, који је веран остао прелазећи кроз долину смрти, |
светињи каквој пољубе.</p> <p>После се народ највише савијаше око старог једног богаља, који с |
лице, са Ситнице и са Ибра, и искупи се народ са свих страна, а кнез и кметови од Лежимира, баш |
а њиме благосиљаш села, и поља и њиве и народ који ће да баца капе под пазуво па да се клања и |
исповедио и приступио.{S} Док се други народ причешћивао, дотле се у једном куту цркве црни Га |
разгања мрак који је нас, бедни српски народ притиснуо.{S} Њено ће име да се <pb n="107" /> по |
своју киту босиљка, а у који ће побожни народ да спушта бакарне мангуре и по коју сребрну аспру |
у цркву да крстом рабри овај злосрећни народ и да га крстом брани!« Ето, настави Иконија па ру |
да пред сам свршетак узеше причешћивати народ.{S} Прво причестише Иконију, па онда редом ко се |
вањима кроз које Бог по некад води свој народ, и како је народ, који је веран остао прелазећи к |
свећу боље среће и босиљак мира у твој народ.«</p> <p>Пред саму цркву Иконија остави своју шар |
кодије?{S} Од твоје шенице у којој како народ зна, кукоља нема, усади у срце мога детета по кој |
ез као да извини ову олујину, »у нашега народа има пословица: не дао Бог детету што му га мати |
нешто.{S} На многим местима из гомилица народа поче да се диже песма.{S} Мало даље на пољани за |
е нити је заћутало уздисање овог јадног народа за децом, коју цареви људи пробраше и однеше из |
јке, Иконије!«</p> <p>Диже се усклик од народа као грмљавина, и разнесе на све стране, а како с |
о једно добро и светло име докле је год народа српског.{S} И треба тако.{S} А сад браћо у здрав |
и потрча цркви.</p> <p>Најближе гомиле народа, на које наиђе беху усплахирене, али нико не зна |
хајдука!?«</p> <p>Из преплашене гомиле народа повикаше неке жене: »Ево Иконије!{S} Ево је овде |
вараше пут калуђерима кроз густе гомиле народа.</p> <p>Игуман дечански, у широкој црној мантији |
пило се на пољани испред манастира пуно народа из близа и из далека, Болеснике оставише да прен |
кама; неки сељаци потегоше ножеве.{S} У народа не бејаше ни пушака ни пиштоља, него му је ваљал |
} Него се брзо прибра.</p> <p>»Немојте, народе, браћо и сестре моје, да се бринете и буните, те |
кавима од своје кошуље.</p> <p>»Браћо и народе, не дајте нас! тако се свакоме од вас Бог на нев |
децо моја, христољубиви и благочестиви народе!{S} За ову велику данашњу радост нашу, за ову ут |
дајте браћо!« врискаше Иконија.</p> <p>»Народе не дај се зулумћарима!« викаше отац Никодије, па |
да; ми сељаци који то знамо, кријемо ту народну тајну; али бадава крити, да је само видиш одмах |
опишем какво је велико добро овим своме народу учинила.{S} Није само запалила свећу да јој за њ |
еко чудо од Бога.{S} Сам Гавран причаше народу озбиљно: да му је Бог послао анђела, који га је |
онској и који су се хвалили и Иконији и народу, да су иконе исписали са свим онако како су на ц |
сина да га упутиш како да служи Богу и народу, како и сам што служиш.{S} Знам, ниси заборавио |
дечански узе дивно говорити: о Богу, о народу, о црквама божјим, о искушавањима кроз које Бог |
петнајест година како се његово име по народу са славом а међу Турцима са стравом проносило.{S |
ворских слугу.{S} Међу овима је Иконија нарочито запазила Тутучи-башу, надзорника папагаја, са |
{S} Она ме одгурну, и ја падох сотони у наруч.{S} Колико ми је дотле мила била, толико је од то |
кав; тргох те од ње и однесох те у моме наручју, а ти стегао у ручицама ово парче од рукава њен |
везеног рукава.{S} Турчин понесе Иву у наручју као рибицу која се праћака, и узјаха свога коња |
овај камен сињи из ведра неба паде, да нас живе у гроб сахрани!{S} Ја сам луда женска глава, а |
ево и у овој прилици показа да неће да нас остави да до краја пропаднемо, а одмах за тим имамо |
уби!{S} Хоће да ти каже: не брини се за нас!«</p> <p>А Иван се онда кроз плач насмеја и потапка |
и нама и дуго после нас, онима који иза нас настану, коме имамо да захвалимо?{S} Прво Господу Б |
олико крива за њине сузе..</p> <p>»Нека нас да плачемо!« рече Агапија. »Од како смо сиње кукави |
раг од цркве, да те сви видимо!?{S} Има нас који дођосмо из далека; дај да ти очи сагледамо, те |
апалила буктињу да разгања мрак који је нас, бедни српски народ притиснуо.{S} Њено ће име да се |
ху, која ће да буде и нама и дуго после нас, онима који иза нас настану, коме имамо да захвалим |
ошуље.</p> <p>»Браћо и народе, не дајте нас! тако се свакоме од вас Бог на невољи нашао!« викаш |
пицу поред чича Симе; »Шта ћеш?{S} Људи нас хвале да смо Соколови.{S} По срцу можда и јесмо, ал |
ене дворанке скочише.</p> <p>»Требаш ли нас што?« упиташе је.</p> <p>»Ево не могу да тренем!{S} |
нила и вином појила горске хајдуке, јер нас сиротињу од силеџија, царевих одметника, бране.{S} |
о се у нас не би звало да је игра.{S} У нас је, и кад се весели и кад се тугује, све као моба.{ |
гуслари стану казивати како је некада у нас било!{S} Вала ако није и лепше било, није мање!«</p |
ис и боја!{S} Бога ми, па без тога се у нас не би никад могло ни поиграти!«</p> <p>Султанија ни |
им да је мука и мајсторија, али то се у нас не би звало да је игра.{S} У нас је, и кад се весел |
ја се мишљах: еј, Боже, тако је то и у нас било док имадосмо своје цареве!{S} Да ти мој ага чу |
о. »Није то <pb n="62" /> друкчије ни у нас, који смо турске вере.{S} Него кнеже и царева рајо |
прва корака.{S} Просто не могаше да се насвира.</p> <p>Два велика чобанска пса лежаху поред ње |
м брадом до <pb n="40" /> испод појаса, наслони се на дрвену штаку па ме гледаше. »Што ме гледа |
ији; »ево га наш везир!«</p> <p>Иконија наслони чело на решетку, па оштро гледаше на улицу.{S} |
ајближи стубац од вењака и мало се на њ наслонила.</p> <p>Дође време да се диже у славу.{S} Уст |
амо несвесно тело оста челом на решетку наслоњено.{S} Трже се и разабра се тек кад Хусејин вихн |
не газим?!« рече Иконија, поћута мало, насмеја се и рече полагано сама себи:</p> <p>»Баш хвала |
а стресе и побледе.{S} Мало затим па се насмеја и рече Хусејину:</p> <p>»Баш му, аго, молим те |
посипљу пут аспрама!«</p> <p>Јаничар се насмеја, па махну руком као да каже; »Море жено батали |
е шта Иконија рече, султанија се слатко насмеја.{S} У томе дервиш зазвижда и голуб за голубом п |
р турскога цара!«</p> <p>Ризван се мало насмеја.</p> <p>»Прости ме ако кажем, што се не ваља.{S |
овде!«</p> <p>Ризван се слатко и гласно насмеја.</p> <p>»Слободно ми се смеј царев везиру!{S} И |
а нас!«</p> <p>А Иван се онда кроз плач насмеја и потапка најпре гарова па онда и шарова по гла |
водом кроз башту, она би се сама у себи насмејала и рекла:</p> <p>»Боже, Боже! шта ли би моји с |
Насрадин-хоџе.{S} Иконија би се слатко насмејала, па би тек опет Агапији рекла: »Хајде ти сад |
дство?{S} Бог и душа знам их, пре би се насмејали него зачудили!{S} Та ево ме и сама се смејем! |
танији, то се даде на смеј па се слатко насмејаше, Али се Иконија није смејала него се баш била |
е и сама се смејем!« Па би се опет тихо насмехнула. </p> <pb n="83" /> <p>У харему дочекале би |
огу моле, и како он помаже црквењаку да наспе уље у кандила што гору пред светим иконама.</p> < |
харему научила и, као и по неку досетку Насрадин-хоџе.{S} Иконија би се слатко насмејала, па би |
} 1.60</p> <p>Смиља ...{S} 1.50 </p> <p>Насрадин Оџа ...{S} 1.50 </p> <p>Разбибрига велика, илу |
рећни народ и да га крстом брани!« Ето, настави Иконија па руком глађаше зулове у свога синчића |
а те не сметох у каквом светом послу?!« настави она гласом у коме трепташе некакав чудан израз |
наћи мужа и утешити се!«</p> <p>»Ето!« настави Гавран уздахнув тешко; »Ето, овако је било.{S} |
чеља.</p> <p>»Сврнуо с памети, велите?« настави Гавран. »Тада још нисам био сврнуо с памети.{S} |
и од овога лудог човека!«</p> <p>И онда настави пут свој брзим корацима, а сетна и замишљена.</ |
S} Спасите ме од ових мука!«</p> <p>Сад настаде питање каквом смрћу да се несрећник умори.{S} Д |
сторе на зидовима.</p> <p>Тек иза овога настајала би права забава, у којој би свагда било певањ |
о ћеш, нису мислили каква ће времена да настану и на каквим ће самоуцима цркве царске да остану |
ма и дуго после нас, онима који иза нас настану, коме имамо да захвалимо?{S} Прво Господу Богу, |
м чалмом и у белом кафтану.{S} Иза ових наступише риџали царства, аге од Дивана и од царској Са |
</p> <p>Иконија се пробуди и устаде.{S} Насу уља у кандиоце пред Иконом Св. Петке, запали га и |
е виле су се ситним и блиставим шљунком насуте стазе кроз широке цветне леје, начичкане лалетим |
И онда, истина овде и онде запињући и с натегом, исприча овако:</p> <p>»Отидох санџак-бегу у Пр |
пећине.{S} Док на једном извору у шуми наточи крчаг водом и док стиже пред пећину, беше већ ле |
нде по нека надгробна плоча с излизаним натписом; иза цркве једна лепа стара липа и клупа испод |
едан се Арапин одвоји од чете па појаха натраг њој у сретање.{S} Страшно га је било погледати: |
па и сам Капу-ага, одвојише и одступише натраг.{S} Хусејин-ага, једва стиже да Иконији прозбори |
авран се окрете па као бесан пас одјури натраг у луг на потоку.</p> <p>Иконија се беше чисто ск |
иле до ње.{S} Она се одмаче један корак натраг.{S} Гавран пољуби земљу, где је мало час њена но |
Иконија; »Много лепа!{S} Занела ме чак натраг у моју младост и у срећно доба, кад је црква Св. |
но ону танку свилену тканицу, и опет се натрашке узмаче неколико корачаја, па с прекрштеним рук |
ну жену.{S} Плакаће, па ће се окренути, наћи мужа и утешити се!«</p> <p>»Ето!« настави Гавран у |
доброти ти би и пролио сузу, али ко ће наћи попа да ми гроб прелије и прекади и да ми га о зад |
воља, оно ће да никне и плод донесе.{S} Научи га колико ти знаш, па ће Миленкова душа на ономе |
ог Оџаковића у Стамбул, нека се за рана научи да служи цару и царевини !« — »У добри час, верна |
вије као кукавица!« И онда ме нечастиви научи шта да радим!«</p> <p>Ту се Гавран заустави.{S} З |
из »Четрдесет везира,« коју је у харему научила и, као и по неку досетку Насрадин-хоџе.{S} Икон |
рву милост у тебе нашао.{S} Од тебе сам научио да пушком бијем, сабљом да сечем и копљем да пог |
а, упознаћу га с титлама и скратницима, научићу га да поји тропаре и кондаке свецима, а ако га |
огу; али оно што ја могу није много.{S} Научићу га да чита, упознаћу га с титлама и скратницима |
као ђаче, па већ кад мало поодрастеш и научиш књигу и летургију, онда ђакон па јеромонах, па м |
ину.{S} Али она се не могаше довољно да нахвали Иконији, колико јој је стари Јаничар добар. »Бо |
Ја те жедна напојити могу, ја те гладна нахранити могу, ал’ ти, Гавране, никад опростити не мог |
неке дођоше те јој бајаху свака на свој начин.{S} Пети дан Иконија се већ предигла била.</p> <p |
ачког Лежимир и још три села у околини, начинио од њих један тимар и дао га своме старом пријат |
анас ћеш једном твојом речју да од мене начиниш срећна и добра човека, или сотону <pb n="19" /> |
n="85" /> једну змију, пресече је па се начинише две, дохвати једну и опет је пресече и опет се |
хвати једну и опет је пресече и опет се начинише две, тек за тили часак поче да гмиже по ћилиму |
природни цвет, него јоргованови цветови начињени од бисера и од драгог камења. »Боже благи!« ре |
м насуте стазе кроз широке цветне леје, начичкане лалетима, зумбулима и криновима у пролеће, а |
елим турбанима, носећи у рукама сребрне наџаке.</p> <p>Па онда проведоше дванајест доратастих х |
од Арапа, од којих једни држаху сребрне наџаке, а други голе сабље димискије.{S} Било их је стр |
гледај!» викну Хусејин Иконији; »ево га наш везир!«</p> <p>Иконија наслони чело на решетку, па |
ете ђаче манастирско.{S} Никада до сада наш честити цар није одводио ђаке из цркава, јер је још |
баш нека и отац Никодије запамти кад је наш Иво први пут понео котлић!«</p> <milestone unit="*" |
амтиш све како је било !?{S} Док си био наш уста у Сарају, никад ми ништа помињао ниси!«</p> <p |
рање ?«</p> <p>»Нисам очију ми! него се нашалих и рекох цвету: боље ти је на бистром потоку нег |
у Србину: поздравље ти од оца Никодија, нашао је у Јерусалиму српску цркву св. Саве и краља Мил |
еран остао прелазећи кроз долину смрти, нашао, да га Бог на излазу из ње дочекује изванредним и |
уо милостима, ја сам прву милост у тебе нашао.{S} Од тебе сам научио да пушком бијем, сабљом да |
с! тако се свакоме од вас Бог на невољи нашао!« викаше она иза гласа и запомагаше.</p> <p>Отац |
ме једном, пре седам година олуј у сред наше планине.{S} Змајеви водише облаке и бише се муњама |
е Милош Обилић Иван Косанчић и Милан од наше Топлице, Бога ми би ова чаршија од чуди занемила, |
д како смо сиње кукавице изгубиле мајке наше, нико нам тако говорио није као ево ти данас.{S} С |
е ктиторке овог светог храма, у здравље наше добре, сиротињске мајке, Иконије!«</p> <p>Диже се |
опроштени покајник пред Богом.{S} У име наше свете цркве, у име нашег светог Патријара, у име ц |
јо, аманет ти отац мој и аманет ти дете наше!« Заклех му се да ћу му оца чувати и мојом и његов |
епо било, да на овој слави нашег села и наше цркве буде с нама стари отац Никодије.{S} Поменух |
рана, рекао ми је: »Иконијо, гледај то наше јадно дете!{S} Дај га оцу Никодију на књигу, па не |
м се ништа!{S} Него ми је .... жао овог нашег шарова и гарова, како ће они без мене!«</p> <p>А |
Богом.{S} У име наше свете цркве, у име нашег светог Патријара, у име целог клира и у име сирот |
ам, како би лепо било, да на овој слави нашег села и наше цркве буде с нама стари отац Никодије |
м стреоницама о плећима.</p> <p>»Гледај нашег агу, гледај!« викну Хусејин Иконији, па је у свом |
ем, како и треба да служимо верне слуге нашега цара честитога.{S} А ако ли сте по каквој другој |
рече кнез као да извини ову олујину, »у нашега народа има пословица: не дао Бог детету што му г |
чувати и мојом и његовом бригом и да ћу нашега Иву одгајити, ако ми Бог помогне, те да прихвати |
везиру, а везир посла на све стране, и нашем Патријару, и у Свету Гору; распитивало се и распи |
> <p>»Отидох санџак-бегу у Прокупље. »У нашем селу,« рекох му, »има једна млада удовица тобож с |
оје цареве!{S} Да ти мој ага чујеш, кад наши гуслари стану казивати како је некада у нас било!{ |
мислим, вратим у цркву, да слушам како наши ђаци поје, а оно дотрче они страшни Арапи, (буди Б |
далека; дај да ти очи сагледамо, те да нашима на дому кажемо: видесмо цркву божју, и видесмо у |
Проста ова млада сељанка, кад год би се нашла усред поља и усред лугова, осећала би се детињски |
овај рисовуљ који је још цар Душан дао нашој цркви.{S} Па сам ти на невољи грдној.{S} Две му р |
о би ?{S} Какве сам ја смукове виђала у нашој планини па се плашила нисам!{S} Смукове видети, т |
оли, кад цар сваке седме године пробере нашу најбољу децу, па их носи да му служе као Аџем-огла |
народе!{S} За ову велику данашњу радост нашу, за ову утеху, која ће да буде и нама и дуго после |
з све снаге врискаше: »Нано, нано моја! не дај ме!«</p> <p>Иконија која беше под ударом Турчино |
упита везир с осмехом.</p> <p>»Знам ја, не можеш ти бити царев везир а да ниси турске вере.{S} |
и кажем: остављам ти рока још три дана, не би л’ ти се лудој јал’ поносној памет повратила.{S} |
лицу.{S} А срце јој поче живље да куца, не знађаше ни сама зашто, мањ ако није што јој Хусејин |
д своје кошуље.</p> <p>»Браћо и народе, не дајте нас! тако се свакоме од вас Бог на невољи наша |
маћица, онда за оно што ће да те снађе, не жали ни на кога до на себе саму!{S} Ова рука која жу |
на једног дошло колико је право!{S} Не, не, свети оче, толико се изумила нисам.{S} А да јесам, |
рукама на прса прекрштеним.</p> <p>»Не, не, није друге, мој добри Лала, већ да поред мене седне |
ече:</p> <p>»О Боже и света богородице, не дајте ми да душу своју огрешим!</p> <p>Опет покри ли |
брзом смрћу, јер муке које ме стегоше, не могу да сносим!«</p> <p>»Казуј нам право све по реду |
ље ножем, или умлати мотком, или обеси, не бејаше доста светини.{S} То би таман било да му се у |
оме Јовану, да му је свећа пред свецем, не би ли га од лудости избавио!«</p> <p>Поразговара се |
в радостан и весео.</p> <p>»Да ми, аго, не замериш, а и цар да ми опрости, једва би смела рећи |
</p> <p>Калуђер се нешто био узврпољио, не могаше довољно да кашљуцањем спреми грло, скиде ками |
па из гласа запеваше: »Јаох, моја нано, не дај ме Турцима!«</p> <p>Један га Турчин дохвати десн |
бунила нов врисак њеног детета : »Нано, не дај ме нано!«</p> <p>Одмах јој би јасно шта се збило |
нагла да бежи вичући: »По Богу сестро, не дај ме црном Арапину, ево га де ми црним канџама срц |
овара!{S} Слушам и ослушкујем.{S} Јест, не може бити друго, него баш говоре.{S} А шта могу друг |
ружи према старцу обе руке, притрча му, не даде да темена, него му по турски паде на једно па н |
вај босиљак и ову свећу Светоме Јовану, не би ли ти помогао, да једнога дана ти из његове цркве |
јан кад је виде онако порушену и сузну, не могаше ни речи да прозбори, него јечаше само као да |
то тако воља божја била.{S} Ето, ви’ш, не може!«</p> <p>»Не може за то што ти нећеш, а ти неће |
лујину, »у нашега народа има пословица: не дао Бог детету што му га мати зажели!«</p> <p>»Жена |
ш, и гаров те љуби!{S} Хоће да ти каже: не брини се за нас!«</p> <p>А Иван се онда кроз плач на |
она срдито. »Да имаш душе рекла бих ти: не греши душе!{S} Али човек који се крије по шипрагу да |
ни на једног дошло колико је право!{S} Не, не, свети оче, толико се изумила нисам.{S} А да јес |
ече:</p> <p>»Не ваља то тако, снахо!{S} Не ваља се светити јер Бог је казао: освета је моја!«</ |
а удари једна кита Спахија коњаника.{S} Не зна човек шта пре да погледа, да л’ људе да л’ коње. |
ста и златним прахом посута лептира.{S} Не знаш, да л' тамбуре дрхћу под манђијом дивотнога дев |
ручицама ово парче од рукава њеног.{S} Не могох дуго и дуго да заборавим поглед, којим ме је т |
ше из овога краја пре четири године.{S} Не може цар да опет сад иште живу крв ове јадне сиротињ |
порука од Иконије, да тога не чине.{S} Не вреди да због ње икога ма само глава заболе.</p> <p> |
уздахнув тешко; »Ето, овако је било.{S} Не смем да призивљем Бога и Св. Јована за јемце, али ми |
силом својих очију да скине решетку.{S} Не могаше да скине решетку, али не скидаше погледа свог |
око мене, једва жив утекох у пећину.{S} Не могах изаћи од кијамета на пољу.{S} Остах у пећини д |
се, и онда упре своје погледе у њу.{S} Не могаше да верује, да је то она. »Јеси ли ти то, Икон |
ар пола цркви, да ти се не освети Бог!« Не послушах је.{S} Како знате она умре на пречац, а ја |
има, који и онако имају свачега доста?« Не однесох новце цркви, него подигох кућу и купих земље |
шу пелена.</p> <p>»За то што не може, а не може зато што нећу, а нећу за то што сам се везала д |
дам Арапина, сва се стресем и најежим а не знам ни сама за што!«</p> <p>Прођоше као с литијом к |
ало, па он сам признаде: да мати његова не изгледа да је срећна и задовољна.{S} Она се истина н |
јеш?{S} Да л’ да газим поток, ил’ да га не газим?!« рече Иконија, поћута мало, насмеја се и реч |
а старог Јаничара пусти да иде, а да га не пита куда. </p> <pb n="59" /> <p>Пред полазак из Јед |
и без бриге као бубрег у лоју!{S} Ја га не зовем друкчије него »Караконџул-ефендија«, а он мени |
арицати за својим дететом, док је снага не изда и сузе не угуше.{S} Па онда би пала у бунило, б |
Али им дође порука од Иконије, да тога не чине.{S} Не вреди да због ње икога ма само глава заб |
лаз од пећине нешто камења и пањева, да не би зверад унутра улазила.</p> <p>И трећи дан зором о |
и не дамо да се гази.{S} Пази беже, да не падне крв; ако падне, на твоју ће главу!«</p> <p>Раз |
у према игуману, као да га преклиње, да не говори о њој, а леву притискаше на срце.{S} А кад се |
ком је издржавао ове таласе од људи, да не запљусну онај отворени пут средином улице, који се ч |
</p> <p>»Прво и прво све ми се чини, да не може бити, да ја теби и царевој кћери нисам овде на |
ко не омакне.{S} Тако се беше занео, да не чу кад Иконија с Ивом уђе, па не диже главе нити мрд |
да га видох!«</p> <p>»Их, како јадна да не видиш цара?!{S} Па ти онда ниси видела ни Кизлар-агу |
да развија, руке му задркташе, виде да не може да развије, па са најдубљим поштовањем ниско по |
да с миром носимо то једно дете, те да не буде горе, много горе!«</p> <p>»Беже!« рече отац Ник |
о често побољеваше, па се побојаваше да не умре и мољаше се гласно Богу, да је још не позивље н |
сам га и чувала од људи и од зверади да не погине, али му у срцу никада опраштала нисам.{S} Али |
ила: да га молим да ми не замери али да не могу.{S} Није да му махне налазим него нећу да се уд |
воју мајку сиротицу.{S} Јесте, видим да не треба да те боли, јер биће да сва моја сетност долаз |
а није велико, али чича Сима не само да не може да ти помаже него, онако стар и немоћан како је |
их икона, пред којима се кандила никада не гасе, особито су се омилиле Иконији.{S} Петрија је о |
сама себи говораше: »Ако је тако, онда не ваља оно што село учини!«</p> <p>И другу ноћ не мога |
еки сељаци потегоше ножеве.{S} У народа не бејаше ни пушака ни пиштоља, него му је ваљало тојаг |
ћери,« одговори Иконија, »Бога ми ти ја не умем ништа казати.{S} Видим да је мука и мајсторија, |
моранџе као јабуке од злата.{S} Иконија не знађаше чему пре да се диви, да ли овом дрвљу са зре |
.</p> <p>Кад се ни султанија ни Иконија не хтедоше ничега прихватити, онда четири робињице диго |
а женама говори.</p> <p>Те ноћи Иконија не могаше за дуго оком тренути.{S} Мишљаше о свом детет |
м папучом.{S} Али већ трећи дан Иконија не могаше да сноси ово чудо од своје госпоштине.{S} Вик |
а на што Иконија нишани, а опет Иконија не би ни могла да разговетније каже оно, што је мислила |
S} Сва пребледе и за неколико тренутака не могаше ни крочити напред нити речи прозборити. </p> |
ац, светуј га нека ме се махне!{S} Нека не лудује.{S} А већ ако хоћ да тумарне у свет, нека га, |
ам о томе могао много причати; али нека не вреди!«</p> <p>И онда чича Сима ућута, и ништа га ви |
ј прича, и прича јој док везирова мајка не падне у тихи сан.</p> </div> <pb n="91" /> <div type |
записао у својој књизи.{S} Твоја мајка не ће доживети, али опет за то може бити да ћеш ти јаха |
еби добру кришку погаче.</p> <p>Сељанка не одговори одмах, него даде по једно парченце погаче ш |
р-аге; »вала ни ђавоља стража око пакла не може бити ни црња ни страшнија!«</p> <p>Али се призо |
имање истина није велико, али чича Сима не само да не може да ти помаже него, онако стар и немо |
да ни отац Никодије ни црква Св. Јована не могу без њега да буду.{S} Милина јој беше да слуша к |
и женско, пред судницу.</p> <p>Гаврана не бејаше у селу већ неколико дана.{S} Неко рече да га |
то рече, и Агапија јој преведе; али она не чу.{S} И опет јој то поновише, кад је султанија тихо |
ео, да не чу кад Иконија с Ивом уђе, па не диже главе нити мрдну густим веђама.</p> <p>Иконија |
игра један момак и једна девојка.{S} Па не знаш шта је лепше погледати: да ли стидљиву девојку, |
ом, да нико од бесних Турака и Арбанаса не смета, да се црква и конаци око ње саграде, а после |
ари сељанку.</p> <p>Јадна Иконија ништа не осећаше.{S} Без капи крви у лицу, бледа ко крпа, с о |
ече. </p> <pb n="49" /> <p>Она му ништа не одговори, него га само гледаше.</p> <p>Гавран се с м |
вога са ње, докле га поносити коњ његов не однесе даље низ ову живу реку која ваљаше, злато, ср |
да се удавим.{S} Огрешила бих душу, кад не бих казала, да је твоја жена једно добро дете и прав |
новом жеђи стару жеђ гаси, да жеђ никад не загаси.</p> <p>Стаде свирка, као да у исти тренут св |
ре него си великаш царев постао.{S} Сад не квари ништа да знаш: да ти је завичај Сирф-вилајет и |
ивао црни као кадифени рубац.{S} А овде не рече ни речи, кад је Кизлар-ага и Капу-ага заогрнуше |
ти годило и за чим жудиш, а што ми овде не можемо да знамо док нам ти не кажеш?!«</p> <p>»Хвала |
дну реч:</p> <p>»Седи!«</p> <p>Она седе не проговарајући ни речи, него само гледаше непомично у |
раћо!« врискаше Иконија.</p> <p>»Народе не дај се зулумћарима!« викаше отац Никодије, па се гол |
поуздано стари Јаничар; »лепше да буде не може.{S} Паметнији и од тебе и од мене рекоше: »Мал |
им дететом, док је снага не изда и сузе не угуше.{S} Па онда би пала у бунило, бунцала како је |
псекох плочу са свих страна, подигох је не без муке.{S} Испод ње беху две ћерамиде, испод ћерам |
ено:</p> <p>»Што ми то, мајко, и раније не помену?!{S} Али нека је у добри час!{S} Ево ћу испро |
чију посла за мном прекор као зрно које не промаша.{S} Чисто ми онда рече:{S} Зар не знаш да са |
" /> како гази поток; заклињах је да ме не убија.{S} Она ме одгурну, и ја падох сотони у наруч. |
ад се ево пометем; ломим се тамо где ме не треба, а нисам тамо где ме треба!{S} Није друго него |
у од горког сувог дрвета, те већ и њиме не могу ни да уздахнем, ни да сузе гутам!«</p> <p>Пљесн |
зубма; »ај, да га знам ко је тај, коме не треба да се вера по шипрагу те да види шта ја данас |
једнако живе боје Једна страна ове крпе не беше порубљена; из ње вишаху конци неправилно, као д |
окажем везира, да га добро видиш, да се не препаднеш кад те после пред њега изведем!« рече Хусе |
>»Што плачеш, дете моје ?{S} Ваља да се не бојиш доброга оца Никодија ?{S} Он ће тебе лепо да п |
на је; удовица је, удовац сам што да се не узмемо?!«</p> <p>Од тога часа померих памећу !{S} Вр |
бити дај нам сина на књигу.{S} Нека се не ломи по гори као отац што му се ломио, него нека ста |
гла је бити кћи Хусејину.{S} Али она се не могаше довољно да нахвали Иконији, колико јој је ста |
а Св. Јована и на Лежимир?!{S} Ништа се не чује да царева војска иде кудгод великом џадом, па и |
ам.{S} Стара сам, свакога часа и кад се не надам може ме Аранђео крилима куцнути да му душу пре |
уста силно узбуђена.</p> <p>»Вере ми се не шалим!« одговори Ризван мирно и озбиљно.</p> <p>»Е ч |
: »Море однеси бар пола цркви, да ти се не освети Бог!« Не послушах је.{S} Како знате она умре |
Иве и другога дома господара, бојим се не би ни на једног дошло колико је право!{S} Не, не, св |
коње у кратке скокове, да погазе ко се не измиче; у зубима носе голе јатагане, а у рукама једн |
ао уз гусле да питам: ћери мила, што се не удајеш, за младости за лепоте твоје?«</p> <p>»Не мог |
ја.</p> <p>»Прости ме ако кажем, што се не ваља.{S} Стара сам, бога ми, године су!{S} Сви сте м |
!« рече Хусејин Иконији.</p> <p>»Баш се не бих препала па да је како страшан!« одговори Иконија |
ђе к руци оца Никодија.</p> <p>»А да те не сметох у каквом светом послу?!« настави она гласом у |
н из гласа кумио да му жиле потколенице не пеку, како је запомагао и од бола рикао кад су му ус |
нас састали да се, до његове воље, више не растајемо!{S} Ходи да те водим да видиш младу султан |
И онда чича Сима ућута, и ништа га више не могаше покренути да са женама говори.</p> <p>Те ноћи |
ти и како се литургија служи; а за више не питај јер више ни у мене нема!«</p> <p>»Хвалимо те Б |
<p>»Чујеш ли ме, Иконијо! овако се више не може.{S} Данас ћеш једном твојом речју да од мене на |
S} И сад јој се чинило, да те речи више не говори чича него да јој их ветар доноси из оне пећин |
не вермаш царску реч, раја је верма, и не дамо да се гази.{S} Пази беже, да не падне крв; ако |
ели и кад се тугује, све као моба.{S} И не може да буде игра друкчије, него кад се поведе коло, |
ир подигнув у вис онај комадић платна и не скидајући ока с њега.</p> <pb n="57" /> <p>Кад смо т |
није.{S} Ова се отимаше као бесомучна и не пушташе Ивана са груди својих.{S} А оно сироче, све |
е шта је и како је било, препадоше се и не смедоше му читати опроштајне молитве, него одоше у о |
само са Шекер-кадуном за Кизлар-агом и не бој се ништа!« па се онда сам брзо измаче.{S} Оста с |
као да се скаменила, и гледаше право и не трепћући у везира.</p> <p>Везир беше очевидно и сам |
ама цвеће гази, а на јадно своје село и не мисли!«</p> <p>»Видим!« рече јој Ризван; видим, жуди |
гроба, па да те види, па макар ја то и не гледала.{S} Еј, Боже мој, опрости ми што се заносим, |
ми добра чините и ти и сви твоји, већ и не ваља, хоће скоро по неки пут и да ме расплаче.{S} Ал |
ваку реч громкијим одзивима, док се ови не сложише у праву грмљавину.{S} Кад и последњи јек у д |
саграђен сасвим близу обале морске, али не баш врло далеко од главног конака и од великог харем |
аше у свога унука.{S} Беше му мило, али не могаше ништа друго да каже него: »Тако, синко, тако! |
тку.{S} Не могаше да скине решетку, али не скидаше погледа свога са ње, докле га поносити коњ њ |
с обе, јер видим да сте добре душе; али не могу да волим службу вашу.{S} Боли ме ево овде« (па |
овах земље, и виноград и забран.{S} Али не зна село чијом муком то би.{S} Ваља да вам испричам |
S} Хтеде да га запита: »Шта велиш?« али не могаше уста да отвори.</p> <p>У том тренутку растрез |
јој опросте ако се на овом свету видели не би прекрсти се и седе у арабу.</p> <p>Кад већ изађош |
кој снаси одговорила: да га молим да ми не замери али да не могу.{S} Није да му махне налазим н |
звах Бога и упитах за здравље, ништа ми не одговори него утече од мене!«</p> <p>Харамбаша посла |
озбиљно. »Ево скоро годину дана како ми не да мира.{S} И што год има у мене женске родбине, све |
је стара царска заповест.{S} Ич-оглани не треба да знају за завичај и за родбину.{S} Цар је њи |
и као старом пријатељу куће твоје, мени не ћеш замерити <pb n="14" /> што ћу да те као уз гусле |
арева рука срце ишчупа!«</p> <p>»Али ти не знаш да је умрла!{S} Добри мој Лала, ево сад царевом |
о ми овде не можемо да знамо док нам ти не кажеш?!«</p> <p>»Хвала ти, цареви везире!« рече Икон |
не дира у цркве и манастире.{S} Ако ти не вермаш царску реч, раја је верма, и не дамо да се га |
неправду и мени.{S} Од тога ништа бити не може!«</p> <p>»Зашто не може« упита Гавро горко као |
могу, ал’ ти, Гавране, никад опростити не могу!{S} Него кажу, који знају, да је Бог рекао: »ос |
срце било пуно тегобе, па ни једне речи не проговори.{S} Остави поред њега крчаг с водом, чутур |
ајазит дао своју царску реч раји да јој не дира у цркве и манастире.{S} Ако ти не вермаш царску |
ила.{S} Ако ми до захода сунца у уторак не пошљеш реч да пристајош да ми будеш домаћица, онда з |
p>»Баш му, аго, молим те кажи, да човек не мисли да сам се од њега препала.{S} Није, него ми та |
и најпре рекох себи : »море, шта човек не снива?{S} Слушао сам хиљаду гатки о оставама па сам |
векру пута кроз густу гомилу света, док не стиже до оца Никодија.{S} Па онда полагано корачаше |
смањује а у исто време да се шири, док не поста шири него дужи, па се онда окрете, и као кепец |
да је још не позивље на онај свет, док не чује, да је црква опет запојала. </p> <pb n="99" /> |
лествицу на којој се старац пењаше док не зађе за облаке!«</p> <p>»Бог и душа, сврнуо је с пам |
е аспре и одох кући пун радости, Да вам не дужим!{S} Ђаво ми рече: »ниси ваљада луд да носиш ка |
с поклонима и с молбом, да, ако већ сам не може, пошље кога да цркву мироноше и да одреди три к |
ше заједно и ћуташе обадвоје.{S} Гавран не скидаше очију с њеног лица, које сад бејаше још лепш |
у планини захитила.{S} И сада је Гавран не могаше познати, јер још трајаше ватра у његовој глав |
не може срећна бити, ако јој га султан не поклони.{S} Тако је Ризван-бег постао зет царев, вез |
света је моја!« Моли му се, да ти се он не свети!« говораше Иконија озбиљно и тужно. .</p> <p>» |
аш ли нас што?« упиташе је.</p> <p>»Ево не могу да тренем!{S} Цело ми оно вечерашње <pb n="89" |
а видим да ти је срце болећиво.{S} Него не треба да те боли, и немаш шта да жалиш.{S} Ти ми чин |
ветоме Јовану пет стотина аспри.{S} Ако не ће, слободно јој реци да ћу од себе чуда учинити, за |
о јединче моје.«</p> <p>Али Турци и ако не касаху, опет одмицаху с робљем својим.{S} Окретаху с |
час па Иконија виде шта је.</p> <p>Ако не више, а оно бар стотину Турака коњаника беше се разв |
} Валах и онако има по више година како не дизасмо децу у овом вилајету.{S} Време је да пробере |
бро беше притиснуо прстом да му се како не омакне.{S} Тако се беше занео, да не чу кад Иконија |
реви везире!« рече Иконија, која никако не могаше да везиру и зету турскога цара каже »сине!« — |
унесу у цркву.{S} Али се Гавран никако не даде унети, него пузећи четвороношке уђе у цркву, пр |
да му се до темеља спали; земљу да нико не прихвата за седам година, нека у трње зарасте, а пос |
зобљу, промумла некакве речи, које нико не разумеваше, па из ње поче да излеће голуб за голубом |
опет, промуца неколико речи, које нико не чу у оној ори, па паде на земљу као да је муња удари |
а које наиђе беху усплахирене, али нико не знађаше шта се збило.</p> <p>Мало час па Иконија вид |
очи, гледаше је дуго и дуго, и очевидно не могаше је познати..</p> <p>Кад му она после кратког |
а у омразу воде!«</p> <p>»Нико те за то не пита!« рече Турчин преко. »Је ли тај мали твој син?« |
што пада на три прва корака.{S} Просто не могаше да се насвира.</p> <p>Два велика чобанска пса |
да испи чашу пелена.</p> <p>»За то што не може, а не може зато што нећу, а нећу за то што сам |
о је очевидно значило, да има нешто што не може пред дететом да јој каже.</p> <p>У порти седоше |
тога ништа бити не може!«</p> <p>»Зашто не може« упита Гавро горко као да испи чашу пелена.</p> |
промаша.{S} Чисто ми онда рече:{S} Зар не знаш да сам везирова мајка?!«</p> <p>Млади се везир |
/> <p>«Био би ти царев везир и кад цар не би хтео, јер то тако стоји у твојој звезди записано! |
боја!{S} Бога ми, па без тога се у нас не би никад могло ни поиграти!«</p> <p>Султанија није р |
а је мука и мајсторија, али то се у нас не би звало да је игра.{S} У нас је, и кад се весели и |
ем да погађам.{S} Без тебе Ризван данас не би био царев везир!« </p> <pb n="56" /> <p>«Био би т |
роти Ризван-бега толико слушала, да већ не може срећна бити, ако јој га султан не поклони.{S} Т |
једног гуташе као шећерлему.{S} Кад већ не оста више ни један, онда високи дервиш поче да се см |
оно што село учини!«</p> <p>И другу ноћ не могаше Иконија да заспи дуго и дуго.{S} Преврташе се |
нађе речи.</p> <p>»Ето, на несрећу моју не нађох се ближе!« поче Стојан посадив се на једну клу |
м!«</p> <p>»Па да му кажем да се ничему не нада!«</p> <p>»Молим те, као оца, као што ми и јеси |
Иконији, па је у свом одушевљењу гурну не баш врло нежно.{S} И онда сави руке на прса и поклон |
о, и ако се за друго опет бојим да душу не огрешим.{S} Ево ми тек сада сијну, и ево тек сада по |
о да се пробудила из тешкога сна па још не може да се прибере.</p> <p>Неколико жена и људи помо |
умре и мољаше се гласно Богу, да је још не позивље на онај свет, док не чује, да је црква опет |
и позледише многоме срцу ране, које још не беху зарасле.{S} Кукњава и тужно запевање пронесоше |
м.{S} Понех се и побеснех мало, али још не сврнух с памети.{S} Једнога дана случајно ударих на |
им лицем, који очевидно беше вођ чети. »Не бој се рајо!{S} Казуј само је ли овде Иконија из Леж |
чуо је из олтара разговетно ове речи: »Не дај се Србине!«</p> <p>»И ја сам слушао, да је Никод |
жут и сав у дрхтавици рече ми на ухо: »Не рекох ли ти да ћу ти живој срце ишчупати?« Поочиме д |
конија нагло прихвати за руку и викну: »Не, кћери царева!{S} Ова дервишева посла нису чиста пос |
дигне, али јој на ухо полагано шапну: »Не рекох ли ти, да ћу ти живој срце ишчупати?«</p> <p>И |
н, па тек онда бризну у глас да плаче; »Не бојим се ништа!{S} Него ми је .... жао овог нашег ша |
бе лепо да пази!« </p> <pb n="9" /> <p>»Не бојим се!« рече Иван, па тек онда бризну у глас да п |
одати !« рече једна комшијница.</p> <p>»Не знамо ми то!« прихвати чича. »Пре ће бити да му се с |
п с рукама на прса прекрштеним.</p> <p>»Не, не, није друге, мој добри Лала, већ да поред мене с |
сурово оца Никодија на страну.</p> <p>»Не дајте браћо!« врискаше Иконија.</p> <p>»Народе не да |
а, па тиха али и прекорно рече:</p> <p>»Не ваља то тако, снахо!{S} Не ваља се светити јер Бог ј |
и смо вазда цару покорна раја!«</p> <p>»Не бој се рајо!« викну млад један Турчин с отвореним и |
а да живиш као везирова мајка!«</p> <p>»Не треба да се трошиш толико«, прихвати благо Иконија; |
а била.{S} Ето, ви’ш, не може!«</p> <p>»Не може за то што ти нећеш, а ти нећеш за то што си се |
ан; видим, жудиш за завичајем!«</p> <p>»Не знам ти ни сама казати, да ли жудим <pb n="96" /> за |
, за младости за лепоте твоје?«</p> <p>»Не могу, оче Никодије!« одговори Иконија.</p> <p>»Долаз |
бистрог потока, под одблеском руменога неба на западу, својим млечним лицем, својим безазленим |
да видим, како овај камен сињи из ведра неба паде, да нас живе у гроб сахрани!{S} Ја сам луда ж |
амјаном окађена црква, и као да озго са небеског плавог кубета мајка божја на њу гледа. »О мајк |
еви зид беху исписани сликама светаца и небесних прилика, анђели с дугим крилима и с мачевима в |
д дима и пламена који се из манастира у небо дизаше.{S} Опазише да једна сељанка трчи за њима.{ |
ца лепршаху у сунчевом зраку под плавим небом, а славуји у слободи певаху, како је слатко ропст |
сакрио за облачке од сребра на плавоме небу од азура.</p> <p>Кад би на спрам оног прозора са р |
онија се прекрсти, па побожно погледа к небу.</p> <p>Ризван се беше снуждио и замислио.{S} По д |
се онда побожно прекрсти, подиже очи к небу и рече гласно:</p> <p>»О мајко божја и богородице! |
ми се срце и скамених се.{S} И опет ми неверица!{S} Од куд ће Турци на Св. Јована и на Лежимир |
ди откинуо.</p> <p>»Ти си, мајко, сетна невесела?« упитаће је једнога дана Ризван. »Да ти није |
Иконија је радила своје домаће послове невесела и замишљена.{S} Цео низ њезиних горких осећања |
ије.{S} Али је из дана у дан бивала све невеселија.{S} Тек би се са ћошка свога конака загледал |
удем монастирско ђаче?« упита дечко све невеселији, па се загледа крупним својим плавим очима у |
спомиње.{S} Приђоше му полагано; па га невесело загледаше.{S} Лазнуше му руке.{S} Гаров се осл |
до? ко ће да га чува?« рече мали пастир невесело.</p> <p>»Ето га Милован иде оздо из села.{S} Ч |
девојачка још једнако тихо снева снове невиности.{S} Између сваке две девојке стојао је осмоуг |
суза, свака моја мука, сва моја туга и невоља; нека ти је од мене све просто и пред Богом и пр |
b n="60" /> година, али је од туге и од невоље пре времена оседила.{S} Према густој а седој кос |
е није мање јунаштво живети кроз муке и невоље, и бранити рају сиротињу.{S} Ако икако може бити |
ајте нас! тако се свакоме од вас Бог на невољи нашао!« викаше она иза гласа и запомагаше.</p> < |
Душан дао нашој цркви.{S} Па сам ти на невољи грдној.{S} Две му речи прочитам <pb n="12" /> а |
е и кнезу и свему селу: аманет вам онај невољник у планини; немојте да огрешите душе те да скап |
и тканица.{S} Све је то оставила поред невољника, заједно с крчагом тазе воде, коју је у плани |
х да се осветим Иконији, за коју мишљах негда да ми дом као сунце греје.{S} Али ето, у место је |
урезана дубоко и високо, као да се горе негде топило злато, меки бисер и плави сафир, па се мла |
е кад помислим, да ће кости да ми труну негде у овој туђој земљи, далеко од мојих гробова.{S} П |
ем, учини ми се да сам те очи и то чело неге видела, па се занесох тражећи по мојој лудој памет |
није чарање ?«</p> <p>»Нисам очију ми! него се нашалих и рекох цвету: боље ти је на бистром по |
а света!« »Ниси ти само везирова мајка, него си ти мајка све ове јадне сиротиње!« »Е вредило је |
о било што гости Макрену и њеног Марка, него нађе и некаквог кумашина и кумицу те и њих посади |
је што се тобож у том нешто разумевала, него само да се радује гледајући како зидине одмичу у в |
силног драгог камења гледати није дала, него што је то приличило новоме Силиктар-аги, сиво-оком |
народа не бејаше ни пушака ни пиштоља, него му је ваљало тојагама, врљикама, секирама и косама |
бе руке, притрча му, не даде да темена, него му по турски паде на једно па на друго раме, и реч |
е смедоше му читати опроштајне молитве, него одоше у олтар и казаше све игуману Јеротију.{S} Из |
сли да сам се од њега препала.{S} Није, него ми тако долази свагда, чим угледам Арапина, сва се |
ба.{S} И не може да буде игра друкчије, него кад се поведе коло, па се повије око свирца, па на |
да су ми арбанашке пушке срце разнеле, него што ето доживех да те опет гледам где се вијеш као |
и спуштајући се доле скристалисали пре, него што су се златне, бисерне и сафирне капљице откину |
али већина калуђера није видела шта би, него својски довршиваху своје »многаја љета«.</p> <p>Ка |
свачега доста?« Не однесох новце цркви, него подигох кућу и купих земље.{S} Жена ми говораше: » |
и сузну, не могаше ни речи да прозбори, него јечаше само као да га је тешки терет претискао.{S} |
n="49" /> <p>Она му ништа не одговори, него га само гледаше.</p> <p>Гавран се с муком и с јаук |
а свећу да јој за њену душу вечно гори, него је запалила буктињу да разгања мрак који је нас, б |
{S} Али се Гавран никако не даде унети, него пузећи четвороношке уђе у цркву, први пут сад посл |
> <p>Она седе не проговарајући ни речи, него само гледаше непомично у очи његове.{S} Он седе по |
че:</p> <p>«Боље да те ја у коси носим, него да те онај црни бумбар љуби!»</p> <p>Па онда — под |
е.{S} Заиста, сад ово већ није био сан, него на јави чу како Гавран јечи : »воде ... воде ... к |
слушкујем.{S} Јест, не може бити друго, него баш говоре.{S} А шта могу друго да говоре него: »А |
ломи по гори као отац што му се ломио, него нека стане у цркву да крстом рабри овај злосрећни |
пну прстом, кад оно није природни цвет, него јоргованови цветови начињени од бисера и од драгог |
од цркве, па да је сви виде и гледају, него оста поред врата на свом месту, с бледим лицем и п |
гаче.</p> <p>Сељанка не одговори одмах, него даде по једно парченце погаче шарову и гарову, над |
у глас да плаче; »Не бојим се ништа!{S} Него ми је .... жао овог нашег шарова и гарова, како ће |
танке циганчице скакућу испред мене!{S} Него, ако ниси сањива, Агапијо, причај нам што о светом |
и, Гавране, никад опростити не могу!{S} Него кажу, који знају, да је Бог рекао: »освета је моја |
е!{S} Ове иконе баш као у Вилиндару!{S} Него хајде сад да те ја водим у једну другу српску цркв |
ца Никодија?«</p> <p>»Видела сам га.{S} Него немој да овде стојимо.{S} Хајдмо, можемо се и путе |
деца у сиротиње од последњих година.{S} Него пошљи по ово једно!{S} Ако уцвелиш кога, биће само |
о по дуже до самртнога часа од мене.{S} Него хајдмо из ове мемљиве трапезарије мало у порту, им |
чије ни у нас, који смо турске вере.{S} Него кнеже и царева рајо има мени петнајест конака до С |
беља од креча на дувару од суднице.{S} Него се брзо прибра.</p> <p>»Немојте, народе, браћо и с |
у се учини милост за коју он и моли.{S} Него њега треба на лаганим мукама уморити.</p> <p>Неко |
ело, а видим да ти је срце болећиво.{S} Него не треба да те боли, и немаш шта да жалиш.{S} Ти м |
дечански; »и ми смо се питали за то.{S} Него смо се сетили <pb n="101" /> нечега.{S} Пре тако п |
бране.{S} Ето од цара ме није страх.{S} Него се друго бојим, друго нешто, друго!« и иконији грч |
себи у сну испричах једну такву гатку.« Него опет копкало ме да видим има ли плоча на седамнаес |
насмејаше, Али се Иконија није смејала него се баш била препала.</p> <p>У том уђе четрнајест м |
и све зна?!«</p> <p>»Пре је давно умрла него да је жива«, прихвати Хусејин. »Кауркиња слабо кад |
чинило, да те речи више не говори чича него да јој их ветар доноси из оне пећине у планини.{S} |
мило, али не могаше ништа друго да каже него: »Тако, синко, тако!«</p> <p>Чу отац Никодије где |
ча Сима не само да не може да ти помаже него, онако стар и немоћан како је, само ти одмаже.{S} |
дна млада удовица тобож сељанка, а није него од старога властелинскога рода; ми сељаци који то |
брег у лоју!{S} Ја га не зовем друкчије него »Караконџул-ефендија«, а он мени опет за то тепа: |
ш говоре.{S} А шта могу друго да говоре него: »А шта ће ова сељанка овде?!« Па онда ми се опет |
не седнеш!{S} Ово је твоја кућа.{S} Пре него ме је цар (коме нека се слава без краја множи!) об |
а и велико срце.{S} Ти си га имао и пре него си великаш царев постао.{S} Сад не квари ништа да |
Јовану, али умрех пре него послах и пре него наредих.{S} Устани, подигни, и однеси цркви за мој |
х послати Светоме Јовану, али умрех пре него послах и пре него наредих.{S} Устани, подигни, и о |
.</p> <p>»Теби сам, жено, згрешио више него Богу!{S} Али јесте, ево видим, Бог ми се свети.{S} |
Бог и душа знам их, пре би се насмејали него зачудили!{S} Та ево ме и сама се смејем!« Па би се |
га завидљивци и пакосници више извикали него што је.{S} А најпосле жено ко је без греха и без м |
сто време да се шири, док не поста шири него дужи, па се онда окрете, и као кепец дебељко <pb n |
упитах за здравље, ништа ми не одговори него утече од мене!«</p> <p>Харамбаша посла неколике св |
да не могу.{S} Није да му махне налазим него нећу да се удајем!«</p> <p>»Није паметно што говор |
нисам тамо где ме треба!{S} Није друго него и мој шарац поче да посрће и сузе да рони.{S} Камо |
гу, ни једно ни друго!{S} Шта сам друго него једна проста жена, која ако је и видела нешто мало |
ушка глава, а срце ти није само јуначко него добро и праведно.{S} Ти видиш како је, а ја само д |
кох цвету: боље ти је на бистром потоку него на пустој глави удовице.{S} Или тако нешто.{S} Ето |
кох мојој Макрени, кад ми дође пре шест недеља.{S} Немој, Гавро, да чиниш неправду и мени.{S} О |
ead> <pb n="22" /> <pb n="23" /> <p>Две недеље после дана у који је мали Иван постао манастирск |
p>Ризван метну оно парче рукава у своја недра па рече;</p> <p>»Ти памтиш све како је било !?{S} |
еби; охрабрих се и обвеселих видев пуна недра сребра.{S} Вратих се у пећину, подигох све до пос |
аграбих руком и сасух две три прегрши у недра!{S} Почех да се тресем као да ме грозница ухвати; |
ња, раскиде јој јелек, раздра кошуљу на недрима, обнажи јој беле груди и спусти своју гломазну |
розница ухвати; учини ми се да ми се по недрима размилише хладне гује и акрепи; утекох из пећин |
вље закуца.{S} Осети како је обузе нека нежна раздраганост.{S} Чињаше јој се ова шума као нека |
у маглицу од свилене паучине покажу где нежна милина девојачка још једнако тихо снева снове нев |
е ових девојачких груди, испод којих је нежно материнско срце на смрт рањено било.</p> <p>У том |
је у свом одушевљењу гурну не баш врло нежно.{S} И онда сави руке на прса и поклони се своме с |
о је било највише осам година, Дуваше у незграпно издељану двојницу почетак од некаквог кола.{S |
:</p> <p>»Што плачеш?!</p> <p>»Плачем а незнам ни сама за што,« рече Иконија, просто грцајући. |
ицама опојава?{S} Сахранићу се овде као незнана и некрштена душа, па ћу се и на оном свету изгу |
у нам је Бог дао, и са вером у источник неисцрпне милости коју нам је Господ Исус Христос отвор |
већ ако хоћ да тумарне у свет, нека га, нек тумарне, неће село за њим пресвиснути.{S} А ако ће |
у царицу њихову да пошље неколико чела, нек одлете до Лежимира, и нека тамо по ливадама пронесу |
и хиљаду аспри и сагради чесму уз друм, нек жедан путник жеђ гаси и нек каже:{S} Бог да прости! |
му уз друм, нек жедан путник жеђ гаси и нек каже:{S} Бог да прости!{S} Ево ти пет кеса за пут о |
који је сву ту беду причинио. »Нека га, нека још на овоме свету осети шта су паклене муке, он, |
у баце.</p> <p>»Нека га, скотина једна, нека цркне!« рече Иконија горко. »Мене је он на црње му |
љу да нико не прихвата за седам година, нека у трње зарасте, а после нека је село предузме и си |
своје гавранове да одлете до Лежимира, нека загачу дрвљу и камењу: како се Иконија овде, шири |
име целог клира и у име сиротиње раје, нека јој је вечна хвала!{S} Немам речи... и које речи и |
ево и ја њему да опростим.{S} Гавране, нека ти је проста од мене свака моја суза, свака моја м |
царев: пошљи малог Оџаковића у Стамбул, нека се за рана научи да служи цару и царевини !« — »У |
е!« рече Гавран. »Знам да умрети морам, нека вам се исповедим као на последњем часу!«</p> <p>И |
је.{S} А већ ако хоћ да тумарне у свет, нека га, нек тумарне, неће село за њим пресвиснути.{S} |
љена била, ако је добро ово што учиних, нека је за здравље моме Иви ако је у животу, а нека му |
вака моја мука, сва моја туга и невоља; нека ти је од мене све просто и пред Богом и пред људма |
да кукам без гроба а до мога гроба!{S} Нека га, скотина једна!»</p> <p>Из свога кута до огњишт |
гу отац, светуј га нека ме се махне!{S} Нека не лудује.{S} А већ ако хоћ да тумарне у свет, нек |
свети, јер ми кроз тебе добра чини.{S} Нека је слава Богу, који је дао да има доброта женска!« |
ако може бити дај нам сина на књигу.{S} Нека се не ломи по гори као отац што му се ломио, него |
ешимо Богу!{S} По његовој смо се вољи — нека му је слава! — данас састали да се, до његове воље |
д лепших, клањале би јој се до земље, а нека би се сагибала да је и скуте љуби.{S} Ту би је ћех |
за здравље моме Иви ако је у животу, а нека му је за душу ако у животу није!«</p> <p>Сутра дан |
раморни патос, па викаше у глас: »Слава нека ти је Господе Боже, што ме грешника пушташ у цркву |
етар таласе узбурка.{S} Народ као да га нека сила потискује, нагрнуо беше к зидинама манастира. |
човек први пут уђе унутра, подухвати га нека језа као да је ушао у гробницу.{S} Али чим му се о |
о што ми и јеси по Богу отац, светуј га нека ме се махне!{S} Нека не лудује.{S} А већ ако хоћ д |
те!{S} Дај га оцу Никодију на књигу, па нека буде од њега што Бог хоћ.{S} Ти знаш да нисам жали |
ади купе, даћу да се доведу калуђери па нека црква пропоји као твоја задужбина, а на славу Бога |
, а на самртноме часу моме рећи:{S} Бог нека даде оцу Никодију и овога и онога света!«</p> <p>» |
ој живље закуца.{S} Осети како је обузе нека нежна раздраганост.{S} Чињаше јој се ова шума као |
ам година, нека у трње зарасте, а после нека је село предузме и сиротињи подели.</p> <p>Ова се |
нути.{S} А ако ће да пали што има, боље нека све то поклони светоме Јовану, да му је свећа пред |
твоја кућа.{S} Пре него ме је цар (коме нека се слава без краја множи!) обасуо милостима, ја са |
ало свикну, одмах му се око срца проспе нека света топлина.{S} И десни и леви зид беху исписани |
еколико чела, нек одлете до Лежимира, и нека тамо по ливадама пронесу од цвета до цвета, и од л |
пље од глади без мене!{S} Збогом сад, и нека вам је Бог и Свети Јован свима на помоћи!«</p> </d |
бих вам о томе могао много причати; али нека не вреди!«</p> <p>И онда чича Сима ућута, и ништа |
то, мајко, и раније не помену?!{S} Али нека је у добри час!{S} Ево ћу испросити у цара ферман; |
ебе чуда учинити, запалићу све што имам нека изгоре, није ми <pb n="15" /> вајде имати га и ето |
раганост.{S} Чињаше јој се ова шума као нека велика, тамјаном окађена црква, и као да озго са н |
трепавица, пресече ми срце на двоје као нека оштра сабља.{S} Из таких очију посла за мном преко |
ономе, што јој под очима промицаше као нека шарена гунгула, једва спазила између позлаћених кл |
рним бројаницама, корачаше полагано као нека страшна светиња.{S} Кад већ стиже пред саму цркву, |
по гори као отац што му се ломио, него нека стане у цркву да крстом рабри овај злосрећни народ |
не, па некако мудро задрмају главом, по нека закрешти нешто, срдито, а по нека прогунђа нешто, |
м, по нека закрешти нешто, срдито, а по нека прогунђа нешто, па се окрене од мене, као неће ни |
ла ниском а густом травом; овде онде по нека надгробна плоча с излизаним натписом; иза цркве је |
ни петнајест конака до Стамбола.{S} Ето нека се Иконија ноћас спреми, па да се сутра ако Бог да |
јој ово изванредно расипање новца; »баш нека и отац Никодије запамти кад је наш Иво први пут по |
>»Од толиких радости којима ме је Алах (нека му је слава!) обасуо, ова данас није најмања!{S} О |
шко је било казати ко је грђи од кога. »Нека Бог сачува свакога да их и у <pb n="76" /> сну сни |
рећника, који је сву ту беду причинио. »Нека га, нека још на овоме свету осети шта су паклене м |
ата!« говораше одсудно и топло Ризван; »нека потрошим и двадесет хиљада, ако само тиме могу да |
у неколико крива за њине сузе..</p> <p>»Нека нас да плачемо!« рече Агапија. »Од како смо сиње к |
у планину, да га у пећину баце.</p> <p>»Нека га, скотина једна, нека цркне!« рече Иконија горко |
т и твоја хазна има дно своје!«</p> <p>»Нека потрошим десет хиљада дуката!« говораше одсудно и |
и све што је на добро испало!«</p> <p>»Нека буде у свему како Бог хоће! није ме већ више сртах |
божјим, о искушавањима кроз које Бог по некад води свој народ, и како је народ, који је веран о |
од стакла и резаног кедра са Ливана.{S} Некада је кедрово дрво било све покривено љускама од се |
кад наши гуслари стану казивати како је некада у нас било!{S} Вала ако није и лепше било, није |
ело цвркућући,</p> <p>Око црквене порте некада је на све четири стране био град са четири куле |
ке, што беху исписане на зидовима испод некадашње звонаре.</p> <p>Калуђер се нешто био узврпољи |
оре. </p> <p>Стојан је дошао право дому некадашњег свога посинка.{S} Иконија се диже са постеље |
у?!« настави она гласом у коме трепташе некакав чудан израз зебње и прекора самој себи.</p> <p> |
ло као да је зобница са зобљу, промумла некакве речи, које нико не разумеваше, па из ње поче да |
луга, с оне стране, један кос звиждаше некакве значке као да у металну пиштаљку дува.</p> <p>» |
p> <p>Опет покри лице рукама и поћута у некаквим дубоким мислима, заљуља се на десно и на лево |
незграпно издељану двојницу почетак од некаквог кола.{S} По веселим очима његовим и по зажарен |
ости Макрену и њеног Марка, него нађе и некаквог кумашина и кумицу те и њих посади <pb n="26" / |
спрема да уједе.{S} Загушљиво закрешта некаквом, ваља да арапском псовком, завитла троструком |
леташе њено милокрвно лице и зујаше јој некакву дугу а жалостиву песму. »Шта ли ми ти тако тужн |
од те воде јача вид очњи, и како је чак некаки слепац прогледао кад се поред великих молитава т |
зиве, те се по оном пољу просу блејање, некако мекано и радосно блејање, у које се растапаше зв |
право и оштро у <pb n="95" /> мене, па некако мудро задрмају главом, по нека закрешти нешто, с |
ред ње, час уз њу и с десна и с лева, и некако полусавлађиваним скакањем казиваху своју радост. |
Везир је пратио својој мајци из Солуна неке мајсторе и зографе, који су били на Светој Гори Ат |
нџама срце хоће да ишчупа!«</p> <p>Бабе неке дођоше те јој бајаху свака на свој начин.{S} Пети |
о, проговори неколико речи, од којих је неке Икокија познала да су турске.</p> <p>Кад стигоше п |
звио био.{S} Наместио био на нос велике неке наочари у дебелом кожном оквиру, па се кроз њих уд |
<p>Из преплашене гомиле народа повикаше неке жене: »Ево Иконије!{S} Ево је овде!« И показаше гд |
олики гости у њеној близини, дотрчаше и неке жене из гомиле света, који се око вењака скупио би |
златну кадионицу, баце у њу алоје и још неке индијске мирисе и покадише њима најпре султанију п |
> <p>Прискочи нешто момчадије врљикама; неки сељаци потегоше ножеве.{S} У народа не бејаше ни п |
де кога стигну сабљом или топузином.{S} Неки од њих појурише у цркву да је опљачкају и запале; |
би јој се да јој је свака тица певачица неки род, свако лепо дрво неки пријатељ, сваки пољски ц |
.{S} Пре тако пет година, дође у Дечане неки Србин из Далмације, који се враћаше из поклоненија |
г и душа, сврнуо је с памети!« повикаше неки из гомиле.</p> <p>»Шта сврнуо с памети !« привикаш |
тица певачица неки род, свако лепо дрво неки пријатељ, сваки пољски цвет жива реч којом поље ср |
жице и на белом коњу.{S} Виде још како неки из свите цареве бацаше читаву дажду од сребрних ас |
на десно то на лево, и тек би јој се по неки тешки уздах из груди откинуо.</p> <p>»Ти си, мајко |
сви твоји, већ и не ваља, хоће скоро по неки пут и да ме расплаче.{S} Али ти нећу крити, јесам |
да буде у вас Турака!« — одговорише му неки из гомиле. </p> <pb n="61" /> <p>У том навалише и |
је Кизлар-ага и Капу-ага заогрнуше као неким кафтаном од загасито зелене тешке кадифе са златн |
ок Липавицу, и видех Иконију како с још неким женама бели платно.{S} Склоних се мало иза једне |
ко у ћурковима од црвене млетачке чохе, неко са кунтушима и са бињишима од дибе-тканице златном |
не бејаше у селу већ неколико дана.{S} Неко рече да га је видео у шуми изнад медвеђе пећине. » |
их тканица, разних боја и разних облика неко у ћурковима од црвене млетачке чохе, неко са кунту |
нко, тако!«</p> <p>Чу отац Никодије где неко иза њега говори, па се окрете.{S} Принесе икону ст |
осмо бистар један поточић, па онда кроз неко смиље изађосмо у једну дивну башту.{S} Сунце грану |
зверовима, оста жив, сељани гледаше као неко чудо од Бога.{S} Сам Гавран причаше народу озбиљно |
е како се овако матора жена заносим као неко дете!{S} Бог с тобом Иконијо!«</p> <p>То рече па с |
оју!»</p> <p>И везир је узе за руку као неко дете, и кроз она вратанца од седефа одведе је унут |
а преко друге навалише да се у њу као у неко гњездо савију.{S} Султанија преко Агапије запита И |
треба на лаганим мукама уморити.</p> <p>Неко из гомиле, и то једна жена помену најпре двојици т |
утече од мене!«</p> <p>Харамбаша посла неколике своје хајдуке са по више сељана да по шуми пот |
појио, и који му је проговорио само ове неколике речи: »Освета је моја, рече Господ!«</p> <p>У |
ударила.</p> <p>Притрчаше јој игуман и неколики гости у њеној близини, дотрчаше и неке жене из |
ране по шест црних и шест белих евнуха, неколико бостанџија и повише других дворских слугу.{S} |
једна лепа стара липа и клупа испод ње; неколико корачаји од липе извор, који кроз дрвену цев с |
е беше чисто скаменила.{S} Тако оста за неколико тренутака.{S} Па се онда побожно прекрсти, под |
сина ђака у Св. Јована, брчкајући се за неколико тренутака у сред бистрог потока, под одблеском |
као мртва.</p> <p>Арапин је гледаше за неколико тренутака, па онда скочи с коња, раскиде јој ј |
екоше јој се ноге.{S} Сва пребледе и за неколико тренутака не могаше ни крочити напред нити реч |
з једне удоље; њушка им задркта како за неколико тренућа живо њушаше мирис, што им га тихи пове |
а црње муке метнуо; он је видео муку за неколико часова па свршио, а ја остах да кукам без гроб |
у сунца паде у село харамбаша Стојан са неколико хајдука оружаних до зуба.{S} Он је био поочим |
ребледе, пожуте, пребледе опет, промуца неколико речи, које нико не чу у оној ори, па паде на з |
ка жалостиво гледаху за њима.{S} Дотрча неколико момака.</p> <p>Иконија подиже један крај платн |
ош коју годину, па ће мој конак да буде неколико педљи црне земље покривено бусени.{S} Али ако |
ј цвет, замолићу царицу њихову да пошље неколико чела, нек одлете до Лежимира, и нека тамо по л |
лену тканицу, и опет се натрашке узмаче неколико корачаја, па с прекрштеним рукама ћуташе и гле |
имали и пиштоље у кубурама, те опалише неколико метака, па се разиђоше по сабору ударајући где |
</p> <p>Кизлар-ага проведе Иконију кроз неколико лепо намештених соба, па је заједно са Шекер-к |
м глисом, али тек разговетно, проговори неколико речи, од којих је неке Икокија познала да су т |
е поабано сиџаде, стаде на њ’ проговори неколико арапскик речи, па се онда узе ударати у главу |
трљаше јој слепе очи и руке’ сунуше јој неколико капљи вина у уста. познадоше да није мртва.</p |
м мислима, заљуља се на десно и на лево неколико пута, прошапута: »Еј, тешко мени и до Бога мог |
>Прођоше као с литијом кроз башту, мимо неколико кијосака, мимо многе чесме мраморне водоскоке |
ги а уски прозори, који пуштаху само по неколико праменова од светлости да се укрштају у оној н |
ду своју браду руком, понављаше тихо по неколико пута: »Алах акбар !...{S} Алах акбар !...{S} В |
цу.</p> <p>Гаврана не бејаше у селу већ неколико дана.{S} Неко рече да га је видео у шуми изнад |
рече Иконија, као да је осећала да је у неколико крива за њине сузе..</p> <p>»Нека нас да плаче |
е надимаху као да хоће да прсну.{S} Још неколико корачаја, па се под новим и све то жешћим удар |
на па још не може да се прибере.</p> <p>Неколико жена и људи помогоше јој да се дигне.{S} Међу |
« упита Иконија радознало и опет као са неком стравом. »У добри час дођох да моје очи и ту свет |
ње зашушта џбун, покрхаше се грање под неком силном навалом, и Гавран Ракетић испаде пред њу.< |
то ти нећеш, а ти нећеш за то што си се неком другом поклонила!{S} Ај« гракну Гавран, тресну је |
ђу живота и смрти.{S} Већином је била у неком бунилу.{S} Смирила би се за мало и дошла к себи, |
Хвала Богу ево и умирем што се клах са некрстом.{S} Истом данас видим да није све јунаштво зна |
ава?{S} Сахранићу се овде као незнана и некрштена душа, па ћу се и на оном свету изгубити и зал |
p> <p>Чича Сима беше извадио иза појаса неку дугачку кесу, па између многих мангура и аспри огл |
десно; ене га изађе из олтара и изнесе неку књигу!{S} Ја колика је, једва је јадно моје ђаче н |
и.{S} Петрија је опет знала да прича по неку причу из »Четрдесет везира,« коју је у харему науч |
,« коју је у харему научила и, као и по неку досетку Насрадин-хоџе.{S} Иконија би се слатко нас |
се чинило као да се њен мали Ива већ у неку руку посветио, да већ сада ни отац Никодије ни црк |
овори.</p> <p>Опет косић зазвижда другу неку и мало подужу значку. .</p> <p>»Казуј, роде, да л |
да је милина било слушати.{S} Певали су неку перзијску песму: како је ружа нарицала за. славује |
же! шта ли би моји сељаци рекли, да сад некуд из прикрајка гледају, па да виде ово моје чудо и |
м се Богу по српски, чак ми је донео од некуд стару икону богородице; живим ти без бриге као бу |
рени шта је сневала те ноћи.</p> <p>»Од некуд искрсну отац Никодије, сав бео као овца, узе ме з |
агу да види како жена једна гази поток, нема образа људског, и човек који сме тако да беди једн |
да беди једну жену, како ти мене бедиш, нема душе и није човек.{S} Иди од мене један нечовече!« |
езују пусти снови луде раје.{S} Знам да нема силе која би кадра била царевину да уздрма; али је |
е шенице у којој како народ зна, кукоља нема, усади у срце мога детета по које зрно, па ако буд |
; а за више не питај јер више ни у мене нема!«</p> <p>»Хвалимо те Боже! куд ћеш више оче Никоди |
о сама себи:</p> <p>»Баш хвала Богу, те нема никога, ни да ме види ни да ме чује како се овако |
тана, а сјајности Османлија, ништа веће нема!«</p> <p>»Вољан си аго да тако говориш; ама да мог |
огатства и дивне лепоте!{S} Овако нешто нема ни у турског цара, а камо ли у његова везира!«</p> |
које речи имам ево ми запињу у грлу... немам речи да опишем какво је велико добро овим своме н |
отиње раје, нека јој је вечна хвала!{S} Немам речи... и које речи имам ево ми запињу у грлу... |
олећиво.{S} Него не треба да те боли, и немаш шта да жалиш.{S} Ти ми чиниш толико, колико ваљад |
ниче човек из шипрага, али савлада свој немир па рече:</p> <p>»Бог с тобом, Гавро, какав је то |
а да заспи дуго и дуго.{S} Преврташе се немирно то на једну то на другу страну.{S} Комарац једа |
</p> <p>Иконија се окрете па га погледа немо својим крупним очима.{S} Хтеде да га запита: »Шта |
рећем кораку стаде и гледаше онако исто немо и укочено у Иконију, као и она у њега.{S} После јо |
на моје старе снове сневам! »Сине, мој, немој да плачеш!«</p> <p>Па рекав то, млада сељанка при |
ог и истог Бога.{S} Немој да плачеш!{S} Немој да грешимо Богу!{S} По његовој смо се вољи — нека |
ите, имамо само једног и истог Бога.{S} Немој да плачеш!{S} Немој да грешимо Богу!{S} По његово |
акрени, кад ми дође пре шест недеља.{S} Немој, Гавро, да чиниш неправду и мени.{S} Од тога ништ |
кодија?«</p> <p>»Видела сам га.{S} Него немој да овде стојимо.{S} Хајдмо, можемо се и путем раз |
а царску ордију!« Препадох се и рекох: »Немој тога чинити, честити беже, уцвелићеш рају, а вели |
="81" /> <p>»Тако вам очију, децо моја, немојте ме више мучити!{S} Волим вас обе, јер видим да |
лу: аманет вам онај невољник у планини; немојте да огрешите душе те да скапље од глади без мене |
уднице.{S} Него се брзо прибра.</p> <p>»Немојте, народе, браћо и сестре моје, да се бринете и б |
не може да ти помаже него, онако стар и немоћан како је, само ти одмаже.{S} А док ти мали Иво з |
<p>Иконија се препала беше кад овако из ненада изниче човек из шипрага, али савлада свој немир |
њ ако није што јој Хусејин оно онако из ненада викну.</p> <p>Три млада момка, лична и висока, у |
стих проседих веђа светлуцаху два сива, необично бистра ока; дуги седи брци падаху му на рамена |
роговарајући ни речи, него само гледаше непомично у очи његове.{S} Он седе поред ње.{S} Извади |
аде жене разрогачише очи, па је гледаху непомично као да се беху окамениле.{S} И тек када Икони |
то му беше, јуначког срца и плаховит на неправду; биће да се царевим везирима замерио, те су га |
шест недеља.{S} Немој, Гавро, да чиниш неправду и мени.{S} Од тога ништа бити не може!«</p> <p |
е не беше порубљена; из ње вишаху конци неправилно, као да је цело парче било оцепљено.</p> <p> |
воје косе и што је грло доносило викаше непрекидно: »Аман вам Турци, оставте ми чедо моје!{S} Е |
нова од светлости да се укрштају у оној непрекидној сутоњи што у црквици владаше.{S} Кад човек |
јци Иконији да у њему станује.{S} Да је непрестано дворе, да су поред ње и на њену службу и дањ |
аране шумицама од поморанџи, лимунова и неранџи.{S} Међу дрвљем било је намештено хиљаду велики |
иде кудгод великом џадом, па и да би с неруке јој је и много заходно, а посна посла у Св. Јова |
срце, сва душа одоше низ улицу, и само несвесно тело оста челом на решетку наслоњено.{S} Трже |
на оном свету изгубити и залутати међу несвоје, а моји ће ме узалудно ишчекивати и изгледати!{ |
оје!{S} Ево просто вам било, убите мене несретњицу, оставте само јединче моје.«</p> <p>Али Турц |
е да си царев везир!«</p> <p>»Па зар је несрећа бити царев везир?« упита везир с осмехом.</p> < |
78" /> од среће што те видим, и опет од несреће моје што кад те видех жива, нађох те да си царе |
и кажем, да баш онда, кад ме придигоше, несрећни Гавран (да га Бог убије!) приђе па сав жут и с |
амин!« </p> <pb n="100" /> <p>То је био несрећни Гавран, кога је Иконија дала донети из планине |
p>Сад настаде питање каквом смрћу да се несрећник умори.{S} Да се убије из пушке, или закоље но |
ан скочи, те са својим хајдуцима ишчупа несрећника из руку разјарених сељака.{S} Стојан им викн |
а свом горчином својом окренула на оног несрећника, који је сву ту беду причинио. »Нека га, нек |
ли.</p> <p>Ова се казна истога дана над несрећником извршила.</p> <milestone unit="*" /> <pb n= |
о га покваси водом из крчага, положи га несрећнику на главу и суну му кап вина у отворена уста. |
крај огњишта нађе речи.</p> <p>»Ето, на несрећу моју не нађох се ближе!« поче Стојан посадив се |
узаман !{S} Како га у онај страшни дан нестаде, пропаде му и траг!«</p> <p>»Знам ја«, прихвати |
бљом одрубити, ако би Иконије преко ноћ нестало.{S} Сељани се искупише на тајни договор шта да |
то и с фрком дижући главу у вис, као да нестрпљиво тражи да види да ли се крилати Пегаз застиђе |
а тумарне у свет, нека га, нек тумарне, неће село за њим пресвиснути.{S} А ако ће да пали што и |
гу, који ево и у овој прилици показа да неће да нас остави да до краја пропаднемо, а одмах за т |
уцвелићеш рају, а велика ти фајда бити неће, јер су махом крџава деца у сиротиње од последњих |
огунђа нешто, па се окрене од мене, као неће ни да ме гледа!{S} А ја сама себи велим:{S} Боже б |
час, верна рајо!« рече ми санџак-бег; »неће ти на јалово бити.{S} Валах и онако има по више го |
Ако ћете тако, што ће вам суд?{S} А кад нећете суд где ће да се нађе правда?«</p> <p>Светина се |
p> <p>»Не може за то што ти нећеш, а ти нећеш за то што си се неком другом поклонила!{S} Ај« гр |
не може!«</p> <p>»Не може за то што ти нећеш, а ти нећеш за то што си се неком другом поклонил |
што не може, а не може зато што нећу, а нећу за то што сам се везала другим заветом, а везала с |
по неки пут и да ме расплаче.{S} Али ти нећу крити, јесам тужна, и чини ми се да ми се срце поч |
могу.{S} Није да му махне налазим него нећу да се удајем!«</p> <p>»Није паметно што говориш.{S |
>»За то што не може, а не може зато што нећу, а нећу за то што сам се везала другим заветом, а |
ш како се вије као кукавица!« И онда ме нечастиви научи шта да радим!«</p> <p>Ту се Гавран заус |
о.{S} Него смо се сетили <pb n="101" /> нечега.{S} Пре тако пет година, дође у Дечане неки Срби |
душе и није човек.{S} Иди од мене један нечовече!«</p> <p>»Вала, жено, запамтићеш ти мене!{S} С |
пру.</p> <p>Нешто снажном својом руком, нешто слатко-гласном својом речју, Иконија отвараш себи |
отину дечака, са шареним фењерима ишло, нешто напред, а нешто по странама њеног спровода.</p> < |
ики војвода Раде Облачић оправив цркву, нешто ћелија и трапезарију у једној страни старих зидин |
шареним фењерима ишло, нешто напред, а нешто по странама њеног спровода.</p> <p>Око поноћи Ико |
ге.{S} Извади иза црвеног кожног силава нешто у зелену шамију завијено; размота ту шамију, изва |
латним; разви и јаглук и извади из њега нешто у саде свилу, танку као паучина, завијено.{S} Кад |
решти нешто, срдито, а по нека прогунђа нешто, па се окрене од мене, као неће ни да ме гледа!{S |
једна проста жена, која ако је и видела нешто мало среће, то јој није дуго потрајало!«</p> <p>» |
а дете, што је очевидно значило, да има нешто што не може пред дететом да јој каже.</p> <p>У по |
риво од кога у моме двору?{S} Да ли има нешто што би ти годило и за чим жудиш, а што ми овде не |
о извија.</p> <p>Преко зиме и с пролећа нешто често побољеваше, па се побојаваше да не умре и м |
могу да купим теби за твоје старе дане нешто среће да у њој поборавиш жалост своје младости, п |
азећи Иконија, навали на улаз од пећине нешто камења и пањева, да не би зверад унутра улазила.< |
о за њим: срце јој лупаше баш као да се нешто препала била, и једва дихаше.{S} Као да јој све м |
Иву, она од једанпут заћута; замисли се нешто дубоко, дохвати се обема рукама за чело, подиже о |
аше, па ће онда рећи:</p> <p>»Мислим се нешто, да л’ је моја мати жива«, Ако је жива, па се муч |
од некадашње звонаре.</p> <p>Калуђер се нешто био узврпољио, не могаше довољно да кашљуцањем сп |
вним вењаком калуђери и попови отпеваше нешто.{S} На многим местима из гомилица народа поче да |
како стидљивост и узбуђеност растопише нешто тихог руменила у млечност његову а под танком и л |
ећину стару једну поњаву од кострети, и нешто крпа и тканица.{S} Све је то оставила поред невољ |
ањајући се, па онда, истина крештавим и нешто мало загушеним глисом, али тек разговетно, прогов |
ним урвинама од св. Јована подигне себи нешто црквице!{S} Биће то твојој мајци за душу, а теби |
па уђе унутра Ћехаја-кадуна, проговори нешто турски са Шекер-кадуном, а ова онда рече Иконији: |
мудро задрмају главом, по нека закрешти нешто, срдито, а по нека прогунђа нешто, па се окрене о |
дике у златним одеждама, и као чекајући нешто погледајући к вратима. »Кога ли то чекају?« упита |
е, вриске и запомагања.</p> <p>Прискочи нешто момчадије врљикама; неки сељаци потегоше ножеве.{ |
е мислила.{S} Султанија помисли да овај нешто магловити говор значи: да је везирова мајка уморн |
даше у младе певачице.{S} Султанија јој нешто рече, и Агапија јој преведе; али она не чу.{S} И |
ила нисам!{S} Смукове видети, то је тек нешто, а ово је тек шала!«</p> <p>У том дервиш подиже у |
мемљиве трапезарије мало у порту, имам нешто да ти говорим!« Па мрдну очима и веђама показав н |
Ђаци патријаркови запеваше танким грлом нешто о новом Јерусалиму, а оно се <pb n="87" /> свима |
а на грађевину, није што се тобож у том нешто разумевала, него само да се радује гледајући како |
че Иконија да с пуно поноса казује, као нешто што је сама видела, па јој се очи разгореше а лиц |
беше к зидинама манастира.</p> <p>»Ово нешто није добро!« рече Иконија, а сва претрнула беше. |
је страх.{S} Него се друго бојим, друго нешто, друго!« и иконији грчевито задркташе углови од у |
="96" /> за завичајем.{S} Али има друго нешто што знам.{S} Стара сам, свакога часа и кад се не |
лног богатства и дивне лепоте!{S} Овако нешто нема ни у турског цара, а камо ли у његова везира |
го на пустој глави удовице.{S} Или тако нешто.{S} Ето сам већ и заборавила!«</p> <p>»Вала моје |
име, све казати и ако ми је зазор за по нешто, и ако се за друго опет бојим да душу не огрешим. |
зила његову живу гробницу и односила му нешто хране и вина.{S} Сваке године на Ивањдан, ишла је |
у: »Аман, ага, стани мало!{S} Заборавих нешто да мојима на аманет оставим!«</p> <p>Хусејин уста |
мангуре и по коју сребрну аспру.</p> <p>Нешто снажном својом руком, нешто слатко-гласном својом |
и Рикабдара који му узенгију придржава, ни његова Дулбендара који му чалму завија, и турбаном ц |
/p> <p>»Баш хвала Богу, те нема никога, ни да ме види ни да ме чује како се овако матора жена з |
ла ни Кизлар-агу са његовим Кара-агама, ни Капи-агу с његовим белим евнусима, ни царева Силикта |
, ни Капи-агу с његовим белим евнусима, ни царева Силиктара, који сабљу цареву носи, ни његовог |
рева Силиктара, који сабљу цареву носи, ни његовог Ибриктара који му златни ибрик носи, па ни Р |
, те већ и њиме не могу ни да уздахнем, ни да сузе гутам!«</p> <p>Пљесну се сиромах Ризван руко |
ла.{S} Друго није!«</p> <p>»Хвала Богу, ни једно ни друго!{S} Шта сам друго него једна проста ж |
а већ у неку руку посветио, да већ сада ни отац Никодије ни црква Св. Јована не могу без њега д |
илу обучена.</p> <p>Кад се ни султанија ни Иконија не хтедоше ничега прихватити, онда четири ро |
ножеве.{S} У народа не бејаше ни пушака ни пиштоља, него му је ваљало тојагама, врљикама, секир |
о, али без страха иза Кизлар-аге; »вала ни ђавоља стража око пакла не може бити ни црња ни стра |
видиш цара?!{S} Па ти онда ниси видела ни Кизлар-агу са његовим Кара-агама, ни Капи-агу с њего |
тва и дивне лепоте!{S} Овако нешто нема ни у турског цара, а камо ли у његова везира!«</p> <p>» |
а стража око пакла не може бити ни црња ни страшнија!«</p> <p>Али се призор овај брзо замену др |
<p>Иконији је срце било пуно тегобе, па ни једне речи не проговори.{S} Остави поред њега крчаг |
Ибриктара који му златни ибрик носи, па ни Рикабдара који му узенгију придржава, ни његова Дулб |
само једног сина!«</p> <p>»Ни моја вера ни моје везирстро,« рече Ризван потресеним глосом, »нис |
тополски луг с оне стране.{S} Баш нигде ни сенке од каквог човека.</p> <p>У џбуну поред кога Ик |
посветио, да већ сада ни отац Никодије ни црква Св. Јована не могу без њега да буду.{S} Милина |
је дете! моје дете!«</p> <p>Као да није ни видела Арапина, она протрча мимо њега дркћући све то |
година у доњим одајама.{S} Иконија није ни знала.</p> <p>Гркињи је било право име Агапија, али |
благо. »Није то <pb n="62" /> друкчије ни у нас, који смо турске вере.{S} Него кнеже и царева |
лико, колико ваљада од како је царевине ни један син, дошав до силе и госпоштине није учинио за |
бледожуту свилу обучена.</p> <p>Кад се ни султанија ни Иконија не хтедоше ничега прихватити, о |
а нешто, па се окрене од мене, као неће ни да ме гледа!{S} А ја сама себи велим:{S} Боже благи, |
и као кадифени рубац.{S} А овде не рече ни речи, кад је Кизлар-ага и Капу-ага заогрнуше као нек |
виде онако порушену и сузну, не могаше ни речи да прозбори, него јечаше само као да га је тешк |
бледе и за неколико тренутака не могаше ни крочити напред нити речи прозборити. </p> <pb n="28" |
срце јој поче живље да куца, не знађаше ни сама зашто, мањ ако није што јој Хусејин оно онако и |
потегоше ножеве.{S} У народа не бејаше ни пушака ни пиштоља, него му је ваљало тојагама, врљик |
као шећерлему.{S} Кад већ не оста више ни један, онда високи дервиш поче да се смањује а у ист |
гија служи; а за више не питај јер више ни у мене нема!«</p> <p>»Хвалимо те Боже! куд ћеш више |
а и задовољна.{S} Она се истина ником и ни на што пожалила није.{S} Али је из дана у дан бивала |
то Иконија нишани, а опет Иконија не би ни могла да разговетније каже оно, што је мислила.{S} С |
другога дома господара, бојим се не би ни на једног дошло колико је право!{S} Не, не, свети оч |
ала Богу, те нема никога, ни да ме види ни да ме чује како се овако матора жена заносим као нек |
онда за оно што ће да те снађе, не жали ни на кога до на себе саму!{S} Ова рука која жуди да ти |
и прочитам <pb n="12" /> а три ни обрни ни осврни.{S} Ја како су писали царски брзописци Бог им |
ве му речи прочитам <pb n="12" /> а три ни обрни ни осврни.{S} Ја како су писали царски брзопис |
жудиш за завичајем!«</p> <p>»Не знам ти ни сама казати, да ли жудим <pb n="96" /> за завичајем. |
ни ђавоља стража око пакла не може бити ни црња ни страшнија!«</p> <p>Али се призор овај брзо з |
Седи!«</p> <p>Она седе не проговарајући ни речи, него само гледаше непомично у очи његове.{S} О |
лони се своме старешини, и ако овај чак ни слутити није могао, да га је иза оне решетке гледао |
ина, сва се стресем и најежим а не знам ни сама за што!«</p> <p>Прођоше као с литијом кроз башт |
p>»Што плачеш?!</p> <p>»Плачем а незнам ни сама за што,« рече Иконија, просто грцајући. »Плачем |
вана за јемце, али ми верујте, да нисам ни помишљао да може да изађе на ово како је изашло! да |
па без тога се у нас не би никад могло ни поиграти!«</p> <p>Султанија није разумела на што Ико |
исплаче и искука.{S} Још јој није било ни педесет <pb n="60" /> година, али је од туге и од не |
лепушкасте девојке.</p> <p>Није прошло ни четврт часа, од како поче овај бој голоруке раје с о |
уго није!«</p> <p>»Хвала Богу, ни једно ни друго!{S} Шта сам друго него једна проста жена, која |
ког сувог дрвета, те већ и њиме не могу ни да уздахнем, ни да сузе гутам!«</p> <p>Пљесну се сир |
у како Бог хоће! није ме већ више сртах ни од смрти.{S} Овде сам међу својима, а ето је се цркв |
а; ја имађах само једног сина!«</p> <p>»Ни моја вера ни моје везирстро,« рече Ризван потресеним |
онај тополски луг с оне стране.{S} Баш нигде ни сенке од каквог човека.</p> <p>У џбуну поред к |
вади ружу из косе, пољуби је и пусти је низ воду: </p> <pb n="18" /> <p>»Ја сам боља од бумбара |
ама, и са сниском белом конђом, коју је низ образе с грлом везивао црни као кадифени рубац.{S} |
ле га поносити коњ његов не однесе даље низ ову живу реку која ваљаше, злато, сребро и драго ка |
дугих трепавица, и полагано клизаху се низ њено бледо, али савршено мирно лице; око углова од |
ме грмљавини која се за султаном ваљаше низ улицу.</p> <p>Иконија је сад у ономе, што јој под о |
токе сребрне; а са десног рамена висаше низ плећа стреоник од црвене кадифе, златом извезен, пу |
јој све мисли, све срце, сва душа одоше низ улицу, и само несвесно тело оста челом на решетку н |
ће послове невесела и замишљена.{S} Цео низ њезиних горких осећања и црних мисли тек би се овда |
епише за њ, и он их понесе собом далеко низ улицу.{S} Она изгледаше збуњена, узбуђена, бледа и |
ила.{S} Милина је била погледати та два низа од лепих девојака, разнобојне свиле, којима су се |
ним смарагдом, око кога се савијало три низа од алема, рубина и сафира.{S} Златом оковани кајиш |
езана врата од једнога двора, у коме се низови од белог и руменог мрамора надметаху својом лепо |
p> <p>»Нека буде у свему како Бог хоће! није ме већ више сртах ни од смрти.{S} Овде сам међу св |
ма на прса прекрштеним.</p> <p>»Не, не, није друге, мој добри Лала, већ да поред мене седнеш!{S |
ити, запалићу све што имам нека изгоре, није ми <pb n="15" /> вајде имати га и ето ме одох у св |
ас било!{S} Вала ако није и лепше било, није мање!«</p> <p>»Јок вала!« рече поуздано стари Јани |
ви! .{S}Јес, није вајде, и ово је лепо, није да није лепо, баш је много лепо!{S} Али оно да је |
је било појање да мртве оживи! .{S}Јес, није вајде, и ово је лепо, није да није лепо, баш је мн |
готово из дана у дан ишла на грађевину, није што се тобож у том нешто разумевала, него само да |
не треба, а нисам тамо где ме треба!{S} Није друго него и мој шарац поче да посрће и сузе да ро |
не мисли да сам се од њега препала.{S} Није, него ми тако долази свагда, чим угледам Арапина, |
ико добро овим своме народу учинила.{S} Није само запалила свећу да јој за њену душу вечно гори |
те.{S} Царској треба да се покоримо.{S} Није ме страх да пред цара изидем, јер знам у цара је п |
олим да ми не замери али да не могу.{S} Није да му махне налазим него нећу да се удајем!«</p> < |
гунђају: »а шта ће та сељанка овде?{S} Није њој место овде!«</p> <p>Ризван се слатко и гласно |
ма једна млада удовица тобож сељанка, а није него од старога властелинскога рода; ми сељаци кој |
ми је казао, и ако ништа у томе новога није било!«</p> <p>»Па шта си му рекла?«</p> <p>»Оно ис |
Јес, није вајде, и ово је лепо, није да није лепо, баш је много лепо!{S} Али оно да је да султа |
еколико капљи вина у уста. познадоше да није мртва.</p> <p>Положише је у волујска кола на меку |
ах са некрстом.{S} Истом данас видим да није све јунаштво знати погинути.{S} Видим е није мање |
губих.{S} Рекох себи: »ову жену као да није сељанка родила; Бога ми је ево сад лепша од сваке |
: »Моје дете! моје дете!«</p> <p>Као да није ни видела Арапина, она протрча мимо њега дркћући с |
ад могло ни поиграти!«</p> <p>Султанија није разумела на што Иконија нишани, а опет Иконија не |
д 12 година у доњим одајама.{S} Иконија није ни знала.</p> <p>Гркињи је било право име Агапија, |
па се слатко насмејаше, Али се Иконија није смејала него се баш била препала.</p> <p>У том уђе |
на се истина ником и ни на што пожалила није.{S} Али је из дана у дан бивала све невеселија.{S} |
ју с љубављу и поштовањем.{S} На весеља није никад ишла, али где год би се десила болест или см |
да је штити.{S} Миленково имање истина није велико, али чича Сима не само да не може да ти пом |
ео разговор другим путем.</p> <p>»Е, па није шала, царевина је то!{S} Како гледах оволику силу |
вењака скупио био, али већина калуђера није видела шта би, него својски довршиваху своје »мног |
идим, Бог ми се свети.{S} Његова освета није као људска.{S} Ево ме да се патим у пећини, одакле |
легала а зором устајала.{S} Много пута није могла по целу ноћ да спава, и онда би јој Агапија |
све јунаштво знати погинути.{S} Видим е није мање јунаштво живети кроз муке и невоље, и бранити |
вих одметника, бране.{S} Ето од цара ме није страх.{S} Него се друго бојим, друго нешто, друго! |
S} И сви су Турци признавали, да никоме није лепше приличило, да на своме рамену, а испред цара |
и један син, дошав до силе и госпоштине није учинио за своју мајку сиротицу.{S} Јесте, видим да |
а преко Агапије запита Иконију да л’ се није препала?</p> <p>»Нисам!« рече Иконија. »А и што би |
вис и стисне песницу.</p> <p>Иконија се није препала, али које од стида са онаких речи, које од |
што му га мати зажели!«</p> <p>»Жена и није свуда жена, али је мати свуда мати!« рече Хусејин |
у жену, како ти мене бедиш, нема душе и није човек.{S} Иди од мене један нечовече!«</p> <p>»Вал |
о и застиђено на десно и на лево, да ли није кога саблазнио,</p> <p>И летургија се сврши.{S} Св |
дочи своје велико поштовање.</p> <p>Али није дуго постојало, па он сам признаде: да мати његова |
упитаће је једнога дана Ризван. »Да ти није што криво од кога у моме двору?{S} Да ли има нешто |
хладна и паметна мушка глава, а срце ти није само јуначко него добро и праведно.{S} Ти видиш ка |
а сунцу од силног драгог камења гледати није дала, него што је то приличило новоме Силиктар-аги |
ме старешини, и ако овај чак ни слутити није могао, да га је иза оне решетке гледао један Јанич |
ко је и видела нешто мало среће, то јој није дуго потрајало!«</p> <p>»Чујеш ли ме, Иконијо! ова |
нама цркве исплаче и искука.{S} Још јој није било ни педесет <pb n="60" /> година, али је од ту |
но што ми је зазор попричати, али видим није инако већ да ти све кажем!«</p> <p>И онда Иконија |
Ја ли си вештица, ја л’ вила.{S} Друго није!«</p> <p>»Хвала Богу, ни једно ни друго!{S} Шта са |
иленкове!{S} Миленко цару ништа скривио није.{S} Он је служио цара, кад је тукао цареве отпадни |
убиле мајке наше, нико нам тако говорио није као ево ти данас.{S} Срце нам се било давно скамен |
како је некада у нас било!{S} Вала ако није и лепше било, није мање!«</p> <p>»Јок вала!« рече |
куца, не знађаше ни сама зашто, мањ ако није што јој Хусејин оно онако из ненада викну.</p> <p> |
; загледах боље и пипну прстом, кад оно није природни цвет, него јоргованови цветови начињени о |
апијем.{S} Али ми сотона шапну »Море то није ништа! та сласт за кратко траје Слађе је да је из |
рмља чаролије.{S} Хе, душо моја, зар то није чарање ?«</p> <p>»Нисам очију ми! него се нашалих |
к зидинама манастира.</p> <p>»Ово нешто није добро!« рече Иконија, а сва претрнула беше. »Седит |
рско.{S} Никада до сада наш честити цар није одводио ђаке из цркава, јер је још на Косову Султа |
х (нека му је слава!) обасуо, ова данас није најмања!{S} О, мој добри Лала, о мој стриче и први |
и прислушкиваше.{S} Заиста, сад ово већ није био сан, него на јави чу како Гавран јечи : »воде |
моја што год могу; али оно што ја могу није много.{S} Научићу га да чита, упознаћу га с титлам |
сели.</p> <p>Али нико се на томе сабору није осећао срећнији од Иконије.</p> <p>Шта је срећа је |
воту, а нека му је за душу ако у животу није!«</p> <p>Сутра дан, опет пред зору, Иконија је одн |
ваху младе и лепушкасте девојке.</p> <p>Није прошло ни четврт часа, од како поче овај бој голор |
м и брзо зађе за једну шумарицу.</p> <p>Није дуго постојало, па гомилица сељака и сељакиња наиђ |
мати свуда мати!« рече Хусејин благо. »Није то <pb n="62" /> друкчије ни у нас, који смо турск |
алазим него нећу да се удајем!«</p> <p>»Није паметно што говориш.{S} Женска глава треба мушке р |
гладна нахранити могу, ал’ ти, Гавране, никад опростити не могу!{S} Него кажу, који знају, да ј |
ило !?{S} Док си био наш уста у Сарају, никад ми ништа помињао ниси!«</p> <p>»Таква је стара ца |
који новом жеђи стару жеђ гаси, да жеђ никад не загаси.</p> <p>Стаде свирка, као да у исти тре |
љубављу и поштовањем.{S} На весеља није никад ишла, али где год би се десила болест или смрт у |
{S} Бога ми, па без тога се у нас не би никад могло ни поиграти!«</p> <p>Султанија није разумел |
ажно. »Ово је дете ђаче манастирско.{S} Никада до сада наш честити цар није одводио ђаке из црк |
дотворних икона, пред којима се кандила никада не гасе, особито су се омилиле Иконији.{S} Петри |
од зверади да не погине, али му у срцу никада опраштала нисам.{S} Али кад је мене Бог милостив |
ти, цареви везире!« рече Иконија, која никако не могаше да везиру и зету турскога цара каже »с |
а да га унесу у цркву.{S} Али се Гавран никако не даде унети, него пузећи четвороношке уђе у цр |
зрно, па ако буде божја воља, оно ће да никне и плод донесе.{S} Научи га колико ти знаш, па ће |
смо сиње кукавице изгубиле мајке наше, нико нам тако говорио није као ево ти данас.{S} Срце на |
чува својом сабљом и својом главом, да нико од бесних Турака и Арбанаса не смета, да се црква |
Кућа да му се до темеља спали; земљу да нико не прихвата за седам година, нека у трње зарасте, |
а са зобљу, промумла некакве речи, које нико не разумеваше, па из ње поче да излеће голуб за го |
бледе опет, промуца неколико речи, које нико не чу у оној ори, па паде на земљу као да је муња |
да, на које наиђе беху усплахирене, али нико не знађаше шта се збило.</p> <p>Мало час па Икониј |
кога.{S} Народ се развесели.</p> <p>Али нико се на томе сабору није осећао срећнији од Иконије. |
а код раје цара у омразу воде!«</p> <p>»Нико те за то не пита!« рече Турчин преко. »Је ли тај м |
а себи:</p> <p>»Баш хвала Богу, те нема никога, ни да ме види ни да ме чује како се овако матор |
је ?{S} Ваља да се не бојиш доброга оца Никодија ?{S} Он ће тебе лепо да пази!« </p> <pb n="9" |
ваком брату Србину: поздравље ти од оца Никодија, нашао је у Јерусалиму српску цркву св. Саве и |
реко људи, и како је покренуо чак и оца Никодија да јој говори, како ју је на потоку Липовици п |
јој и друге умољенице.{S} Замолих и оца Никодија, и хтедох цркви да повратим половину од оставе |
ким срцем изађе из цркве да потражи оца Никодија.</p> <p>Нађоше га у трапезарији.</p> <p>Отац Н |
рци једним ударом буздована оборили оца Никодија, и рашчистили оно клупче од људи и жена, што с |
чујем живот или смрт.{S} Видела си Оца Никодија?«</p> <p>»Видела сам га.{S} Него немој да овде |
утне своме Иви те и он приђе к руци оца Никодија.</p> <p>»А да те не сметох у каквом светом пос |
, па право Иконији, одгурнув сурово оца Никодија на страну.</p> <p>»Не дајте браћо!« врискаше И |
густу гомилу света, док не стиже до оца Никодија.{S} Па онда полагано корачаше иза њега водећи |
да стигнемо до Св. Јована да видимо оца Никодија!«</p> <p>»А што "ћемо тамо, нано?« упита Ива о |
поповима.{S} Иконија је измолила у оца Никодија његово ђаче, те тако мали Ива сеђаше између де |
Србине!«</p> <p>»И ја сам слушао, да је Никодије отишао у Јерусалим, па тамо и преминуо рече је |
истине да пољуби.</p> <p>. »Па сад, оче Никодије, Бог па ти!« поче Иконија. »Ево ти доведох мог |
!« рече Иконија побожно. »Пусти ме, оче Никодије, да целивам где је царска рука царско име испи |
за лепоте твоје?«</p> <p>»Не могу, оче Никодије!« одговори Иконија.</p> <p>»Долазећи данас к ц |
> <p>»Хвалимо те Боже! куд ћеш више оче Никодије?{S} Од твоје шенице у којој како народ зна, ку |
ого ми што шта наказива па заврши: »Оче Никодије, ако је усаветујеш те пристане, ево од мене пр |
ић од калајисаног бакра, у који ће отац Никодије овда и онда да напоји освећеном водицом своју |
, много горе!«</p> <p>»Беже!« рече отац Никодије одважно. »Ово је дете ђаче манастирско.{S} Ник |
оде не дај се зулумћарима!« викаше отац Никодије, па се голим рукама дохвати у коштац с једним |
нредно расипање новца; »баш нека и отац Никодије запамти кад је наш Иво први пут понео котлић!« |
изађе из цркве у порту.{S} Изађе и отац Никодије онако с одеждом.{S} Држи левом руком икону при |
«</p> <p>»Е, сестро моја«, рече ми отац Никодије; »то је, видиш, српски цар Лазар саградио овде |
ају тебе, да те причесте!« рече ми отац Никодије.{S} А ја се препадох, срце ми залупа силно и ј |
неку руку посветио, да већ сада ни отац Никодије ни црква Св. Јована не могу без њега да буду.{ |
ела и наше цркве буде с нама стари отац Никодије.{S} Поменух то једном поодавна Хусејин-аги, а |
ми, баш царски рисовуљ!« одговори отац Никодије с пуно поуздања и поноса. »Ево, видиш, на кожи |
во је моје добро ђаче!« рече ведро отац Никодије. »Ако пође тако и даље, како је пошао, ако слу |
те ноћи.</p> <p>»Од некуд искрсну отац Никодије, сав бео као овца, узе ме за руку и рече »хајд |
го: »Тако, синко, тако!«</p> <p>Чу отац Никодије где неко иза њега говори, па се окрете.{S} При |
она иза гласа и запомагаше.</p> <p>Отац Никодије искочи напред и стаде пред њу те је заклони од |
<p>Нађоше га у трапезарији.</p> <p>Отац Никодије, омален, сувоњав, жут у лицу, просед, у раси о |
«</p> <p>Поразговара се још мало с оцем Никодијем, посаветова свога синчића да у свему лепо слу |
ледај то наше јадно дете!{S} Дај га оцу Никодију на књигу, па нека буде од њега што Бог хоћ.{S} |
ме часу моме рећи:{S} Бог нека даде оцу Никодију и овога и онога света!«</p> <p>»Ако ће да иде |
говорио.{S} Тако је исто говорио и оцу Никодију кад га је овај причестио.{S} А ја сам се оцу т |
дра Макрена да тумачи. »Синоћ смо о оцу Никодију дуго говорили, говорили смо с игуманом кога је |
мо сине мој, у име, божје да пођемо оцу Никодију!«</p> <p>»А ово стадо? ко ће да га чува?« рече |
је срећна и задовољна.{S} Она се истина ником и ни на што пожалила није.{S} Али је из дана у да |
ојске.{S} И сви су Турци признавали, да никоме није лепше приличило, да на своме рамену, а испр |
у и рекла му: да мој завет <pb n="8" /> нисам заборавила.{S} Тако ћемо сине мој, у име, божје д |
метем; ломим се тамо где ме не треба, а нисам тамо где ме треба!{S} Није друго него и мој шарац |
Св. Јована за јемце, али ми верујте, да нисам ни помишљао да може да изађе на ово како је изашл |
буде од њега што Бог хоћ.{S} Ти знаш да нисам жалио да погинем за крс часни и веру ришћанску.{S |
погине, али му у срцу никада опраштала нисам.{S} Али кад је мене Бог милостиви оволиком радошћ |
S} Не, не, свети оче, толико се изумила нисам.{S} А да јесам, ех, право да ти кажем, има других |
ве виђала у нашој планини па се плашила нисам!{S} Смукове видети, то је тек нешто, а ово је тек |
њој поборавиш жалост своје младости, па нисам скупо платио!« </p> <pb n="97" /> <p>»Десет хиљад |
е може бити, да ја теби и царевој кћери нисам овде на сметњи.{S} Ови царски двори, ове царске б |
ети, велите?« настави Гавран. »Тада још нисам био сврнуо с памети.{S} Пробудих се и најпре реко |
д тога часа бијаше јој лакнуло.</p> <p>»Нисам мислила да вас расплачем децо!« рече Иконија, као |
путу сусрела?« питаше калуђер.</p> <p>»Нисам оче, а ударила сам преким путем.{S} Мислила сам д |
Иконију да л’ се није препала?</p> <p>»Нисам!« рече Иконија. »А и што би ?{S} Какве сам ја сму |
ушо моја, зар то није чарање ?«</p> <p>»Нисам очију ми! него се нашалих и рекох цвету: боље ти |
конија.</p> <p>»Долазећи данас к цркви, ниси ли се с ким год на путу сусрела?« питаше калуђер.< |
народу, како и сам што служиш.{S} Знам, ниси заборавио речи мога покојника!</p> <p>Калуђер се н |
м ја, не можеш ти бити царев везир а да ниси турске вере.{S} Ето какве сам среће ја: нађох сина |
јадна да не видиш цара?!{S} Па ти онда ниси видела ни Кизлар-агу са његовим Кара-агама, ни Кап |
м царским Муслимане поздарвља!{S} Па ти ниси видела баш оно што је најлепше!{S} А лепо сви они |
ш уста у Сарају, никад ми ништа помињао ниси!«</p> <p>»Таква је стара царска заповест.{S} Ич-ог |
нчице скакућу испред мене!{S} Него, ако ниси сањива, Агапијо, причај нам што о светом граду Јер |
сти, Да вам не дужим!{S} Ђаво ми рече: »ниси ваљада луд да носиш калуђерима, који и онако имају |
»Е, Бог ти дао и овога и онога света!« »Ниси ти само везирова мајка, него си ти мајка све ове ј |
ана.{S} Манастирска је црква била мала, ниска и мрачна.{S} У дебелим зидинама просечени су били |
ругој страни Кизлар-ага отвори једна по ниска вратанца од седефа и пусти унутра младога везира. |
аситим бојама, на три стране уз прозоре ниске софе од крмезове чохе, па застрвене овде и онде ћ |
глави ношаху позлаћене шлемове са белим ниским турбаном око чела.{S} У десној руци држаху копља |
прапорцима, свака од оних тица приклони ниско главу клањајући се, па онда, истина крештавим и н |
ме, свој лабудовски врат час савијајући ниско као да се клања до земље сиротињи и фукари, која |
да развије, па са најдубљим поштовањем ниско погнут приђе младом везиру, положи му на колено о |
црквице је била поширока порта, обрасла ниском а густом травом; овде онде по нека надгробна пло |
брзописци Бог им судио!{S} Ја што ћеш, нису мислили каква ће времена да настану и на каквим ће |
ео у шуми изнад медвеђе пећине. »Као да нису чиста посла с њиме!« причаше тај што га је видео; |
е, кћери царева!{S} Ова дервишева посла нису чиста посла!«</p> <p>Кад Агапија преведе шта Икони |
можда су га Турци већ и заклали, а ако нису, потурчиће га! »Еј, кукавици мени сињој!{S} А моји |
Аџем-оглани и Ич-оглани.{S} Ево се још нису утрле сузе нити је заћутало уздисање овог јадног н |
рстро,« рече Ризван потресеним глосом, »нису могли да отму моје срце од тебе.{S} Ја имам једну |
да облачи, прво меће, бурунџук кошуљу, нит’ је ткана нити је предена, већ од суха злата исплет |
срцу можда и јесмо, али нит имамо крила нит очију Соколових.{S} Нити знаш куд ћеш пре.{S} Поруч |
е прекрсти, јер старац нит добро виђаше нит добро чујаше.</p> <p>Тек би га овда и онда Иконија |
Соколови.{S} По срцу можда и јесмо, али нит имамо крила нит очију Соколових.{S} Нити знаш куд ћ |
а, кад треба да се прекрсти, јер старац нит добро виђаше нит добро чујаше.</p> <p>Тек би га овд |
е би ме кликћући понели у своје гњездо, нити бих и онда пристајала да слажем моју песму с црним |
се, било би дуго да ти све казујем.{S} Нити је право да кажем ма што, што би те заболело, а ви |
нит имамо крила нит очију Соколових.{S} Нити знаш куд ћеш пре.{S} Поручише нам калуђери Дечанск |
во меће, бурунџук кошуљу, нит’ је ткана нити је предена, већ од суха злата исплетена, на кошуљу |
о тренутака не могаше ни крочити напред нити речи прозборити. </p> <pb n="28" /> <p>Али се брзо |
ад Иконија с Ивом уђе, па не диже главе нити мрдну густим веђама.</p> <p>Иконија ћутећки извади |
ч-оглани.{S} Ево се још нису утрле сузе нити је заћутало уздисање овог јадног народа за децом, |
д се ни султанија ни Иконија не хтедоше ничега прихватити, онда четири робињице дигоше сребрну |
Гавраном!«</p> <p>»Па да му кажем да се ничему не нада!«</p> <p>»Молим те, као оца, као што ми |
>Султанија није разумела на што Иконија нишани, а опет Иконија не би ни могла да разговетније к |
ети Френгистана, а сјајности Османлија, ништа веће нема!«</p> <p>»Вољан си аго да тако говориш; |
му ја назвах Бога и упитах за здравље, ништа ми не одговори него утече од мене!«</p> <p>Харамб |
е Турци на Св. Јована и на Лежимир?!{S} Ништа се не чује да царева војска иде кудгод великом џа |
о, да чиниш неправду и мени.{S} Од тога ништа бити не може!«</p> <p>»Зашто не може« упита Гавро |
уто удари сељанку.</p> <p>Јадна Иконија ништа не осећаше.{S} Без капи крви у лицу, бледа ко крп |
м.{S} Али ми сотона шапну »Море то није ништа! та сласт за кратко траје Слађе је да је из дана |
екер-кадуном за Кизлар-агом и не бој се ништа!« па се онда сам брзо измаче.{S} Оста само Кизлар |
да бризну у глас да плаче; »Не бојим се ништа!{S} Него ми је .... жао овог нашег шарова и гаров |
а унука.{S} Беше му мило, али не могаше ништа друго да каже него: »Тако, синко, тако!«</p> <p>Ч |
реди!«</p> <p>И онда чича Сима ућута, и ништа га више не могаше покренути да са женама говори.< |
Док си био наш уста у Сарају, никад ми ништа помињао ниси!«</p> <p>»Таква је стара царска запо |
и великаш царев постао.{S} Сад не квари ништа да знаш: да ти је завичај Сирф-вилајет и да ти је |
дговори Иконија, »Бога ми ти ја не умем ништа казати.{S} Видим да је мука и мајсторија, али то |
p>»Јесте, брате, све ми је казао, и ако ништа у томе новога није било!«</p> <p>»Па шта си му ре |
ју?« рече. </p> <pb n="49" /> <p>Она му ништа не одговори, него га само гледаше.</p> <p>Гавран |
»Ево Иконије Миленкове!{S} Миленко цару ништа скривио није.{S} Он је служио цара, кад је тукао |
итаве књиге у Франкистан писале.</p> <p>Но једно месец дана после те свадбе, јави се у конаку н |
p>У том тренутку растрезни је из бунила нов врисак њеног детета : »Нано, не дај ме нано!«</p> < |
као да је девојка.</p> <p>Опет јој дође нова једна мисао.{S} Извади ружу из косе, пољуби је и п |
свиленог завоја један старински златан новац као млетачки цекин.</p> <p>У том калуђер подиже г |
ну.{S} Још неколико корачаја, па се под новим и све то жешћим ударцима камџије стропошта на зем |
сестре моје, да се бринете и буните, те ново какво зло на село навлачите.{S} Царској треба да с |
пили?«</p> <p>»Искупили сте се да мене, новога Јуду судите!« рече Гавран мирно.</p> <p>»Признај |
те, све ми је казао, и ако ништа у томе новога није било!«</p> <p>»Па шта си му рекла?«</p> <p> |
дана после те свадбе, јави се у конаку новога везира стари један Јаничар.{S} Каза капуџи-баши |
свирке стопиле се у један шербет, који новом жеђи стару жеђ гаси, да жеђ никад не загаси.</p> |
ријаркови запеваше танким грлом нешто о новом Јерусалиму, а оно се <pb n="87" /> свима диже кос |
ати није дала, него што је то приличило новоме Силиктар-аги, сиво-оком Ризван-бегу, крока госпо |
јаче и јаче и све брже и брже, одзвижда нову једну своју нумеру.</p> <p>»Шта ли ми ти то казује |
ни снаси својој ово изванредно расипање новца; »баш нека и отац Никодије запамти кад је наш Иво |
онако имају свачега доста?« Не однесох новце цркви, него подигох кућу и купих земље.{S} Жена м |
вран пољуби земљу, где је мало час њена нога стајала, па зајеча: »Иконијо, Бог ти дао и овога и |
внама око облих зглавака на рукама и на ногама, са сребрним минђушама, са крупним црним зеницам |
и чим му везир пусти руку он се диже на ноге, одмаче се са сиџадета и са највећим страхопоштова |
јина!«</p> <p>Хусејин се опет подиже на ноге.{S} Извади иза црвеног кожног силава нешто у зелен |
> <p>На једанпут се оба пса подигоше на ноге; ућулише ушима; окренуше се к стази једној, која с |
ме да се диже у славу.{S} Усташе сви на ноге и игуман дечански узе дивно говорити: о Богу, о на |
м ову амајлију!«</p> <p>Ризван скочи на ноге.{S} Уздрктаним рукама беше раширио оно парче од ру |
н руком о колено.{S} Подиже се хитро на ноге.{S} Приђе к својој матери, дохвати је за обе руке |
<p>А Иконији се смрче и одсекоше јој се ноге.{S} Сва пребледе и за неколико тренутака не могаше |
издрпана, бледа и тако изнемогла, да му ноге клецаху, те га два момка подржаваху.</p> <p>Стојан |
то момака и двеста девојака удари све у ногу, а оно као да игра један момак и једна девојка.{S} |
за овог царског првог јелека корачаху у ногу Хербаџије, у скрлетним доламама, а са тигровом кож |
елика чобанска пса лежаху поред његових ногу.{S} Дуго и мирно га гледаху својим паметним очима, |
гаља, кога ево видите овде поред твојих ногу.{S} Хранила сам га и чувала од људи и од зверади д |
се чује бућкање од сиграња њених белих ногу са бистрим валима.</p> <p>Ова млада жена, која сад |
његов силав задену танак један черкески нож, којега златне корице беху посуте смарагдима, а кој |
омчадије врљикама; неки сељаци потегоше ножеве.{S} У народа не бејаше ни пушака ни пиштоља, нег |
а како Турци полетеше по сабору с голим ножевима, и како јој отеше Иву, она од једанпут заћута; |
од камена.{S} Почупах маховину рукама, ножем опсекох плочу са свих страна, подигох је не без м |
ри.{S} Да се убије из пушке, или закоље ножем, или умлати мотком, или обеси, не бејаше доста св |
јексера усађено, па онда дугим и уским ножем пробадати своје мишице а великом једном иглом про |
апљеним чељустима, раширеним уздркталим ноздрвама, разрогаченим ужареним очима гуташе милину, к |
панке и још притврђиваше опуту на левој нози, кад иза ње зашушта џбун, покрхаше се грање под не |
сет пера дванајст челенака, и тринајсто ноја тице крило, то се крило на чекрк окреће, те казује |
којима беху усађене перјанице од црнога нојевога перја.{S} Застор његовог седла био је од зелен |
ље руже, мирисно дахом цвета од орлових ноктију.{S} С оне стране воде извиле се високе тополе, |
е лебдећи за један часак само на једном нокту.{S} Султанија опет <pb n="88" /> својим сребрним |
на столу развио био.{S} Наместио био на нос велике неке наочари у дебелом кожном оквиру, па се |
од њих положи главу међу шапе, шикну на нос тешким и шумним дахом, и зажмури.{S} Други живо окр |
ве, да погазе ко се не измиче; у зубима носе голе јатагане, а у рукама једни криве димискије а |
а скрлетним доламама и белим турбанима, носећи у рукама сребрне наџаке.</p> <p>Па онда проведош |
из ње поче да излеће голуб за голубом, носећи у кљуну по један струк ђурђевка.{S} Читиво јато |
ред њега десно иде гологлаво мало ђаче; носи у руци мален котлић од калајисаног бакра, у који ћ |
чило, да на своме рамену, а испред цара носи сјајну сабљу цареву, која се на сунцу од силног др |
Ја колика је, једва је јадно моје ђаче носи!{S} Ено је даде попу Василију, који за десном певн |
његовог Ибриктара који му златни ибрик носи, па ни Рикабдара који му узенгију придржава, ни ње |
е Иван постао пастир стада божјег, како носи сребрну штаку у руци и бројанице од седефа а златн |
ни царева Силиктара, који сабљу цареву носи, ни његовог Ибриктара који му златни ибрик носи, п |
године пробере нашу најбољу децу, па их носи да му служе као Аџем-оглани и Ич-оглани.{S} Ево се |
стари Јаничар добар. »Бога ми«, рече, »носи ме као мало воде на длану, радим с њиме што хоћу, |
усејин-аге, која је као Српкиња девојка носила име Марица.{S} Као робињицу заплењену на сабору |
двадесет и пет година.{S} Преко рамена носила је једну шареницу, у којој се надметаху редом св |
хије све по лепоти и јунаштву пробрани, носили су црвене шалваре, зелене доламе, на прсима панц |
утим шалварама и црвеним јеменијама.{S} Носили су ханџаре за црвеним силавима, дуге пушке на ра |
ваља да већ мртва, однели на мртвачким носилима у планину, да га у пећину баце.</p> <p>»Нека г |
у, и рече:</p> <p>«Боље да те ја у коси носим, него да те онај црни бумбар љуби!»</p> <p>Па онд |
огатим поклоном покажем.{S} Рекох да ти носим ову амајлију!«</p> <p>Ризван скочи на ноге.{S} Уз |
уба и ваша штета.{S} Пустите да с миром носимо то једно дете, те да не буде горе, много горе!«< |
ше на високом вранцу Ага јаничарски.{S} Носио је кунтуш од зеленог атлаза опточен широким перва |
ата кадифа провиривала.{S} На прсима је носио златне токе; иза <pb n="70" /> свиленог паса ханџ |
рубинима богато ишаране.{S} На глави је носио златан шлем, обавијен танком белом чалмом, из кој |
крупног мерџана.{S} Коњ му је на глави носио белу, у сребрно лале утврђену перјаницу, на челу |
ине.{S} Како је Махмуд-паша, као песник носио име »Адени«, то се и његов овај дворац прозвао »А |
црвеном седлу, а о бедрима уместо сабље носити велики крст, па да њиме благосиљаш села, и поља |
м!{S} Ђаво ми рече: »ниси ваљада луд да носиш калуђерима, који и онако имају свачега доста?« Не |
м сабљом одрубити, ако би Иконије преко ноћ нестало.{S} Сељани се искупише на тајни договор шта |
аља оно што село учини!«</p> <p>И другу ноћ не могаше Иконија да заспи дуго и дуго.{S} Преврташ |
ајала.{S} Много пута није могла по целу ноћ да спава, и онда би јој Агапија причала шта је виде |
ака до Стамбола.{S} Ето нека се Иконија ноћас спреми, па да се сутра ако Бог да зором крећемо!« |
е ружи, »али те бистра вода може однети ноћас до на груди каквој вили!</p> <p>Па онда изађе из |
сприча својој Макрени шта је сневала те ноћи.</p> <p>»Од некуд искрсну отац Никодије, сав бео к |
окренути да са женама говори.</p> <p>Те ноћи Иконија не могаше за дуго оком тренути.{S} Мишљаше |
је било погледати на оној лепој летњој ноћи, како је народ прекрилио био порту око цркве, па с |
а су поред ње и на њену службу и дању и ноћу, дао јој је из харема своје жене једну Гркињу из С |
тигровом кожом о левом рамену; у рукама ношаху пушке са сребрним пафтама, а у силаву ханџаре и |
У десној руци држаху копља, а о бедрима ношаху криве димискије.{S} И опрема коњска била је бога |
адифу опет златом извезену.{S} На глави ношаху позлаћене шлемове са белим ниским турбаном око ч |
ви искићени плавим сафирима, а коњушари ношаху на глави беле калпаке, а поврх белих шалвара пла |
им шлемовима иђаху у корак онај у среди ношаше копље са три коњска репа, а она двојица поред ње |
дметаху редом све дугине боје; а у руци ношаше велику киту босиљка и један слив жутога воска.</ |
У дну дворане, према султанији, два би нубијска горостасна црнца размакли тешке завесе, па пус |
брже и брже, одзвижда нову једну своју нумеру.</p> <p>»Шта ли ми ти то казујеш?{S} Да л’ да га |
али су је у харему, као робињу, звали »Нурисаба«, што значи »Зорка«; Арбанашкињи је било име П |
и о том детету говоре, и видим да се за њ везују пусти снови луде раје.{S} Знам да нема силе ко |
уочила.{S} Њени се погледи залепише за њ, и он их понесе собом далеко низ улицу.{S} Она изглед |
и, опет да му срећу зажелим!{S} Имам за њ и поклон, малечак и сиротињски, али је у мога везира |
разастре своје поабано сиџаде, стаде на њ’ проговори неколико арапскик речи, па се онда узе уда |
1" /> млади јахач упре своје погледе на њ, као да је хтео силом својих очију да скине решетку.{ |
оље, а оно се све зашарени као да је на њ пала кита шаренога цвећа.{S} Шаров и гаров узеше да р |
најближи стубац од вењака и мало се на њ наслонила.</p> <p>Дође време да се диже у славу.{S} У |
итврђиваше опуту на левој нози, кад иза ње зашушта џбун, покрхаше се грање под неком силном нав |
ешетку, али не скидаше погледа свога са ње, докле га поносити коњ његов не однесе даље низ ову |
е, да тога не чине.{S} Не вреди да због ње икога ма само глава заболе.</p> <p>У јутру дође Хусе |
ина са полумесецом од алем-камена изнад ње.{S} И коњ и јахач трептали су на сунцу од злата и др |
епомично у очи његове.{S} Он седе поред ње.{S} Извади оно парче оцепљена рукава, и показав јој, |
{S} Да је непрестано дворе, да су поред ње и на њену службу и дању и ноћу, дао јој је из харема |
узеше да радосно потскакују, час испред ње, час уз њу и с десна и с лева, и некако полусавлађив |
Јована узгред запленише.{S} И пре је од ње слушао да се мајка Ризванова звала Иконија, и да је |
рукама за њен десни рукав; тргох те од ње и однесох те у моме наручју, а ти стегао у ручицама |
ан доживела!« А они који беху далеко од ње, довикиваху јој: »Ама изиди на горњи праг од цркве, |
едне хасеки-кадуне!{S} Кад те очупах од ње, она паде, погледа ме крупним очима испод дугих треп |
трана, подигох је не без муке.{S} Испод ње беху две ћерамиде, испод ћерамида лонац; у лонцу сре |
било, владаше сад мирна збиља, а испод ње један тихи али тек видљив нанос дубоке туге.{S} И му |
кве једна лепа стара липа и клупа испод ње; неколико корачаји од липе извор, који кроз дрвену ц |
а страна ове крпе не беше порубљена; из ње вишаху конци неправилно, као да је цело парче било о |
ве речи, које нико не разумеваше, па из ње поче да излеће голуб за голубом, носећи у кљуну по ј |
се осу грмљавина од клицања и кад се из ње изви оно »многаја љета«, она пребледе, пожуте, пребл |
дну прљаву кесу, отвори је, и извуче из ње <pb n="85" /> једну змију, пресече је па се начинише |
ону тканицу.{S} Размота саде-свилу и из ње извади једно парче врло танког платна.{S} На једном |
завијено; размота ту шамију, извади из ње један румени јаглук посут шљокицама сребрним и златн |
ну смрти, нашао, да га Бог на излазу из ње дочекује изванредним и великим милостима.{S} Сви бех |
уке, па четвороношке полагано домиле до ње.{S} Она се одмаче један корак натраг.{S} Гавран пољу |
е, да се подаве, ко ће пре да стигне до ње, да јој руку као светињи каквој пољубе.</p> <p>После |
ти на трави до свршетка бденија.{S} Око ње се искупише кнез и главни домаћин из њена села, а до |
а часа померих памећу !{S} Врзох се око ње као сенка њена.{S} Слах јој и моју и њену женску род |
наса не смета, да се црква и конаци око ње саграде, а после и да је брани од сваке напасти, док |
прича како је Гавран одавно облетао око ње, како ју је просио и преко жена и преко људи, и како |
земљи богаљ Гавран.{S} Свет нагрнуо око ње и с једне и с друге стране.{S} Вичу јој: »Е, Бог те |
тић.{S} Молио ме је да ти говорим да за њега пођеш!«</p> <p>»Да чудна ли човека!« рече Иконија |
ску од мушке цркве.{S} Наместила се иза њега тако да му је могла на ухо да шапутне кад се чита |
одија.{S} Па онда полагано корачаше иза њега водећи старца за руку.</p> <p>Мали се Ива окрете, |
!«</p> <p>Чу отац Никодије где неко иза њега говори, па се окрете.{S} Принесе икону старцу и по |
аког ко приђе икону да целива.{S} Поред њега десно иде гологлаво мало ђаче; носи у руци мален к |
анца беху све од самог сребра.{S} Поред њега корачаху и с једне и с друге стране по шест красни |
ом са прапорцима горе на врху.{S} Поред њега је стајао и Булбулџи-баша, надзорник славуја, са к |
са три коњска репа, а она двојица поред њега забацили на рамена шестоперне буздоване.{S} Иза њи |
едне речи не проговори.{S} Остави поред њега крчаг с водом, чутуру с вином, и све друго што беш |
а на своје место, а сам се спусти поред њега.{S} Старцу се наводнише очи, и гладећи седу своју |
ш, да се не препаднеш кад те после пред њега изведем!« рече Хусејин Иконији.</p> <p>»Баш се не |
едоше, али ми га турска вера оте, да од њега турска срећа гради царева везира!{S} Цар има пуно |
оцу Никодију на књигу, па нека буде од њега што Бог хоћ.{S} Ти знаш да нисам жалио да погинем |
те кажи, да човек не мисли да сам се од њега препала.{S} Није, него ми тако долази свагда, чим |
о свом детету; премишљаше шта ли ће од њега бити; ко зна, можда су га Турци већ и заклали, а а |
азао, онда је грешно што људи отимљу од њега освету његову!{S} Пред прве певце малко је заспала |
бом много занео; а после, газда је, код њега би благовала.{S} Много ми што шта наказива па завр |
икодије ни црква Св. Јована не могу без њега да буду.{S} Милина јој беше да слуша како Ива прич |
м и златним; разви и јаглук и извади из њега нешто у саде свилу, танку као паучина, завијено.{S |
дала у твога везира.{S} Вала доста је и њега видети па да очи засену!{S} А право да кажем, учин |
ри Иконија мирно; али опет ти само мени њега покажи!«</p> <p>У том прође једна чета чауша са ши |
учини милост за коју он и моли.{S} Него њега треба на лаганим мукама уморити.</p> <p>Неко из го |
мљо!{S} Опрости ми!«</p> <p>Светина око њега и око суда, која је дотле била мирна да је једва д |
добротом, растопила у ове сузе лед око њега и ево нађосмо да га још имамо!</p> <p>Те вечери об |
ије ни видела Арапина, она протрча мимо њега дркћући све то краћим и тежим дахатом.{S} Груди јо |
нај комадић платна и не скидајући ока с њега.</p> <pb n="57" /> <p>Кад смо те отимали од твоје |
о немо и укочено у Иконију, као и она у њега.{S} После јој приђе узе је за руку и рече јој српс |
год си ми помињала завет <pb n="13" /> његов, то ти ево и сад велим: хоћу ћери моја што год мо |
ше то на једну то на другу страну.{S} А његов Јабучило, као да се поношаше накитом и јунаком св |
пресуди овако:</p> <p>Да се Гаврану, за његов грозни злочин, испеку најпре жиле под коленима и |
, као песник носио име »Адени«, то се и његов овај дворац прозвао »Аденистан«.</p> <p>Султан Иб |
леда свога са ње, докле га поносити коњ његов не однесе даље низ ову живу реку која ваљаше, зла |
идао га је благом, које му је дошло као његов део од богате плени цариградске.{S} У томе је дво |
онија му се маши за руку, заиска смерно његов благослов и онда поче да говори гласно, да се на |
а, извади иза свога свиленога паса па у његов силав задену танак један черкески нож, којега зла |
и јесте, ево видим, Бог ми се свети.{S} Његова освета није као људска.{S} Ево ме да се патим у |
бучасте боје, јахаше леп млад човек.{S} Његова долама од црвене кадифе била је тако богато злат |
, чедо моје, зна сад да га деда и мајка његова очима прате!«</p> <p>»Ћути, снахо, много говориш |
на коњу беше од злата, и што поред коња његова корачаху по шест дечака са црним малим шубарицам |
од дивнога Аденистана.</p> <p>Свадба се његова обавила са свечаностима и раскоштвом, о којима с |
икабдара који му узенгију придржава, ни његова Дулбендара који му чалму завија, и турбаном царс |
постојало, па он сам признаде: да мати његова не изгледа да је срећна и задовољна.{S} Она се и |
што нема ни у турског цара, а камо ли у његова везира!«</p> <p>»Е, сестро моја«, рече ми отац Н |
би ли ти помогао, да једнога дана ти из његове цркве изнесеш свећу боље среће и босиљак мира у |
па ме извуку напоље да гледам дервиша и његове змије.{S} Уграбим као прилику и као нагнем да бе |
но противила наваљивањима Хусејин-аге и његове кадуне да се фереџом заогрне, па прође кроз Стам |
речи, него само гледаше непомично у очи његове.{S} Он седе поред ње.{S} Извади оно парче оцепље |
му је слава! — данас састали да се, до његове воље, више не растајемо!{S} Ходи да те водим да |
к од некаквог кола.{S} По веселим очима његовим и по зажареном лицу, видело се како се сав топи |
Па ти онда ниси видела ни Кизлар-агу са његовим Кара-агама, ни Капи-агу с његовим белим евнусим |
гу са његовим Кара-агама, ни Капи-агу с његовим белим евнусима, ни царева Силиктара, који сабљу |
трајаше ватра у његовој глави и магла у његовим очима.{S} Полазећи Иконија, навали на улаз од п |
м брзо измаче.{S} Оста само Кизлар-ага, његових шест Арапа, и Иконија са Шекер-кадуном пред вра |
радости из њих и трепет осмеха са усана његових осветлише му лепо лице његово.</p> <p>»Мајкино |
<p>Два велика чобанска пса лежаху поред његових ногу.{S} Дуго и мирно га гледаху својим паметни |
.{S} Иконија је измолила у оца Никодија његово ђаче, те тако мали Ива сеђаше између деда и мајк |
година, а већ петнајест година како се његово име по народу са славом а међу Турцима са страво |
са усана његових осветлише му лепо лице његово.</p> <p>»Мајкино мило јединче!« замуца Иконија т |
е дуге трепавице, па, слушајући пажљиво његово танко извијање, заспа.</p> <p>И опет у сну чу ка |
н као и друге спахије само што је се из његовог белог турбана, уз златни шлем, извијала висока |
а Силиктара, који сабљу цареву носи, ни његовог Ибриктара који му златни ибрик носи, па ни Рика |
ице од црнога нојевога перја.{S} Застор његовог седла био је од зелене кадифе златом и бисером |
ађаше богато искићен ханџар.{S} Рахтови његовога вранца беху све од самог сребра.{S} Поред њега |
ао да се само његовом личном јунаштву и његовој окретности има захвалити што је турско оружје п |
плачеш!{S} Немој да грешимо Богу!{S} По његовој смо се вољи — нека му је слава! — данас састали |
могаше познати, јер још трајаше ватра у његовој глави и магла у његовим очима.{S} Полазећи Икон |
ио поочим Иконијином Миленку, који је у његовој чети хајдуковао, па је и Иконију снахом звао.{S |
анас видех, зубма би му гркљан искинуо, његовом се крвљу напојио, да загасим моју жеђ за тобом! |
лех му се да ћу му оца чувати и мојом и његовом бригом и да ћу нашега Иву одгајити, ако ми Бог |
р Ахмед-паша јавно признавао да се само његовом личном јунаштву и његовој окретности има захвал |
Румелија имају.{S} У пространоме парку његовом било је грмова са Балкана, четинара с Дурмитора |
ри Иконија му је сваке Суботе обилазила његову живу гробницу и односила му нешто хране и вина.{ |
дизао да ме као кошуту хајком терају на његову заседу.{S} Свакој сам мојој стрини, свакој снаси |
стопише нешто тихог руменила у млечност његову а под танком и лаком копреном од сунца.{S} После |
идим да ова црква опет пропоји на славу његову.{S} Моје село зна да има преко двадесет и шест г |
Бог и мајка божја помогну, испунити му његову последњу жељу.{S} Јутрос сам изашла била на гроб |
е грешно што људи отимљу од њега освету његову!{S} Пред прве певце малко је заспала.{S} Али се |
ослове невесела и замишљена.{S} Цео низ њезиних горких осећања и црних мисли тек би се овда и о |
а изидем, јер знам у цара је правда.{S} Њему ћу слободно да признам да сам хранила и вином поји |
адошћу данас благословио, хоћу ево и ја њему да опростим.{S} Гавране, нека ти је проста од мене |
конија запамтила прво вече и често би о њему и причала.</p> <p>На један знак султаније, Кизлар- |
ија овде, шири и башкари!« Па онда опет њему липа тихо шапуће: »Кад челе падну сутра на мој цве |
али конак дао својој мајци Иконији да у њему станује.{S} Да је непрестано дворе, да су поред ње |
драги, на токамо пуце под гр’оцем, и у њему чаша од биљура; па облачи ковче и чакшире, на ковч |
лног проконзула; сад се обично врапци у њему брчкају весело цвркућући,</p> <p>Око црквене порте |
је мајке, ухватио си се обема рукама за њен десни рукав; тргох те од ње и однесох те у моме нар |
естрављено, обема се рукама ухватило за њен десни рукав, па из гласа запеваше: »Јаох, моја нано |
и славе?{S} Иконији се чинило као да се њен мали Ива већ у неку руку посветио, да већ сада ни о |
опрости се с њоме и нареди да је опет у њен конак отпрате онако, како су је у харем допратили б |
х памећу !{S} Врзох се око ње као сенка њена.{S} Слах јој и моју и њену женску родбину.{S} Слах |
ње се искупише кнез и главни домаћин из њена села, а дођоше после и калуђери и попови и одоше с |
старога чича Симу.{S} С њоме је дошла и њена сестра од тетке, Макрена, с мужем и децом, па су с |
S} Гавран пољуби земљу, где је мало час њена нога стајала, па зајеча: »Иконијо, Бог ти дао и ов |
да је и студену воду подишла топлина од њене милине!</p> <p>Устави се у сред потока да се мало |
:</p> <p>»Децо, спавате ли?«</p> <p>Обе њене дворанке скочише.</p> <p>»Требаш ли нас што?« упит |
пута живо рече: »Аферим, аферим!« а све њене дворанке поновише за њом: »Аферим!!« На један миг, |
тама од појаса склопљеним.{S} Иза сваке њене речи, обе припадаше да јој скуте целивају, или да |
ст скине тешки камен са срца, а са душе њене црни облак, који сузама дажди, онда измоли у цара |
ј бело грло зубма прекољем и да се крви њене напијем.{S} Али ми сотона шапну »Море то није ништ |
вене као црвени божур.{S} Граорасте очи њене потамнеше у две крупне љубичице, а кроз њих засева |
астави трепавице) кад очи склопим видим њене очи!{S} Узех од тебе ово парче и чувах га као амај |
устој а седој коси чудновато пристајаху њене крупне и још једнако живе очи.{S} На лицу, које је |
.</p> <p>Иконија га је добро уочила.{S} Њени се погледи залепише за њ, и он их понесе собом дал |
осади <pb n="26" /> да заједно ручају с њеним малим ђаком.{S} И лепо поручаше и весело се пораз |
усти само да се чује бућкање од сиграња њених белих ногу са бистрим валима.</p> <p>Ова млада же |
анастир, цркву послуживали и дохотке са њених баштина прибирали.{S} Патријар нареди: да се цркв |
p> <p>Две крупне сузе откидоше се испод њених дугих трепавица, и полагано клизаху се низ њено б |
себи: боље да је дочекам овде па да из њених уста чујем живот или смрт.{S} Видела си Оца Никод |
д шта говорио, на велико чудо Иконије и њених комшијница, промешкољи се, кашљуцне два три пута, |
е нас, бедни српски народ притиснуо.{S} Њено ће име да се <pb n="107" /> помиње као једно добро |
другу страну.{S} Комарац један облеташе њено милокрвно лице и зујаше јој некакву дугу а жалости |
их трепавица, и полагано клизаху се низ њено бледо, али савршено мирно лице; око углова од усан |
и стегао у ручицама ово парче од рукава њеног.{S} Не могох дуго и дуго да заборавим поглед, кој |
ишло, нешто напред, а нешто по странама њеног спровода.</p> <p>Око поноћи Иконија повиче са сво |
земљу; у Ивановим рукама оста половина њеног везеног рукава.{S} Турчин понесе Иву у наручју ка |
у пратњу црних и белих евнуха, да је од њеног конака допрате у харем.{S} Иконија је свагда води |
ји је сад мало било што гости Макрену и њеног Марка, него нађе и некаквог кумашина и кумицу те |
нутку растрезни је из бунила нов врисак њеног детета : »Нано, не дај ме нано!«</p> <p>Одмах јој |
обадвоје.{S} Гавран не скидаше очију с њеног лица, које сад бејаше још лепше како стидљивост и |
вог споменка у тамну љубичицу; млечност њеног лица видела се кроз танки сунчев препланак.{S} Св |
Притрчаше јој игуман и неколики гости у њеној близини, дотрчаше и неке жене из гомиле света, ко |
ливају, или да прстима дотакну спод под њеном папучом.{S} Али већ трећи дан Иконија не могаше д |
чаше како су јој сина отели и како се у њеном завичају живи.</p> <p>Иконија је и овде, у Седефл |
.{S} Није само запалила свећу да јој за њену душу вечно гори, него је запалила буктињу да разга |
ја изашла пола пута у сретање, претисла њену руку па своје срце, па је онда сама узела под мишк |
е непрестано дворе, да су поред ње и на њену службу и дању и ноћу, дао јој је из харема своје ж |
н-ага са својим Турцима и с арабом пред њену кућу.{S} Иконија се ижљуби са Макреном, на којој и |
н, ако хоћеш да се твојој мајци бар под њену старост скине тешки камен са срца, а са душе њене |
ње као сенка њена.{S} Слах јој и моју и њену женску родбину.{S} Слах јој и друге умољенице.{S} |
т, па да њиме благосиљаш села, и поља и њиве и народ који ће да баца капе под пазуво па да се к |
леда и замишљена.{S} Гледаше једнако за њим: срце јој лупаше баш као да се нешто препала била, |
вет, нека га, нек тумарне, неће село за њим пресвиснути.{S} А ако ће да пали што има, боље нека |
а добре једне жене саградио!«</p> <p>За њим иђаше игуман водећи левом руком Иконију, а за њима |
ша</p> <p>старог калуђера, па се онда с њим опрости и оде.</p> <milestone unit="*" /> <p>Да би |
излар-ага са дванајест црних евнуха, за њима дванајест дечака па дванајест девојчица, па ћехаја |
игуман водећи левом руком Иконију, а за њима остала свита.{S} Многе се жене, а богме и понеки љ |
, па потрча за Турцима.{S} Јурила је за њима као бесомучна.{S} Грувала се у груди, чупала своје |
ше.{S} Опазише да једна сељанка трчи за њима.{S} Један се Арапин одвоји од чете па појаха натра |
има, који издалека жалостиво гледаху за њима.{S} Дотрча неколико момака.</p> <p>Иконија подиже |
бре, синови цареви, аферим!«</p> <p>За њима иђаше једна чета »Бостанџија« одевених и наоружани |
е од самог сребра белог као млеко; пред њима два златна стуба, а око оба стуба увиле се гране о |
е и још неке индијске мирисе и покадише њима најпре султанију па Иконију и прођоше после по ред |
="61" /> <p>У том навалише и жене, па с њима дође и Иконија, по коју је кнез већ послао био.{S} |
прошлост и жалосну судбину, а она опет њима причаше како су јој сина отели и како се у њеном з |
људи помогоше јој да се дигне.{S} Међу њима беше и — Гавран Ракетић.{S} Он јој тобож помагаше |
дином улице, који се чувао слободан, да њиме султан са свитом својом у џамију прође.</p> <p>На |
уместо сабље носити велики крст, па да њиме благосиљаш села, и поља и њиве и народ који ће да |
штаљку од горког сувог дрвета, те већ и њиме не могу ни да уздахнем, ни да сузе гутам!«</p> <p> |
веђе пећине. »Као да нису чиста посла с њиме!« причаше тај што га је видео; »јер иде гологлав и |
ао на једног старца Србина калуђера и с њиме се добро упознао.{S} Кад су се растајали, стари му |
носи ме као мало воде на длану, радим с њиме што хоћу, заповедам му како хоћу, молим се Богу по |
да је осећала да је у неколико крива за њине сузе..</p> <p>»Нека нас да плачемо!« рече Агапија. |
али их она смерно мољаше да је пусте да њих, као најмилије госте, које је икада у своме животу |
вих, са великим зеленим чалмама.{S} Иза њих заступник Муфтије са белом чалмом и у белом кафтану |
n="74" /> первазима од зибелина.{S} Иза њих су стојали поређани с једне и с друге стране по шес |
на рамена шестоперне буздоване.{S} Иза њих корачаху сложно дванаесторо дечака, све по четвориц |
риле кроз решетку доле на улицу.{S} Иза њих је стајао стари Јаничар озбиљан и смеран.</p> <p>»Е |
рапкиња, па дванајест белих жена, а иза њих 24 младих девојака од петнајест до осамнајест годин |
кадуна са своје четири помоћнице, а иза њих дванајест Арапкиња, па дванајест белих жена, а иза |
ху као жива башта од лалета.</p> <p>Иза њих на високом једном анадолијском хату јабучасте боје, |
ружаху шаре од сребрне жице.</p> <p>Иза њих јахаше Спахи-баша на дивном арапском коњу.{S} Био ј |
златним челенкама на глави.</p> <p>Иза њих јахаше на високом вранцу Ага јаничарски.{S} Носио ј |
ди и спусти своју гломазну црну шаку на њих.{S} С разјапљеним чељустима, раширеним уздркталим н |
н лав од црног углачаног мрамора.{S} Од њих, па даље у ходник, пружали су се редови од Арапа, о |
стигну сабљом или топузином.{S} Неки од њих појурише у цркву да је опљачкају и запале; други оп |
моугли сточић од седефа, а на сваком од њих по једна кита од зумбула или по једна кита црвеног |
{S} Али им се најпосле досади, Један од њих положи главу међу шапе, шикну на нос тешким и шумни |
ан са кнезом од села, а десно и лево од њих посадило се на троножним столичицама по шест, годин |
ир и још три села у околини, начинио од њих један тимар и дао га своме старом пријатељу Хусејин |
турски љутито на своје људе.{S} Скочише њих десеторица доле, па право Иконији, одгурнув сурово |
, засијаше му се очи, и зрак радости из њих и трепет осмеха са усана његових осветлише му лепо |
потамнеше у две крупне љубичице, а кроз њих засеваше муње.</p> <p>»Срам те било, гаду од човека |
ари у дебелом кожном оквиру, па се кроз њих удубио у срицање једне речи, коју добро беше притис |
нађе и некаквог кумашина и кумицу те и њих посади <pb n="26" /> да заједно ручају с њеним мали |
ров и гаров чуше да њихов мали пријатељ њих спомиње.{S} Приђоше му полагано; па га невесело заг |
, годинама најстаријих домаћина.{S} Око њих се слегли сељани у густој гомили. </p> <pb n="39" / |
агње моје!«</p> <pb n="66" /> <p>Сад су њих две седеле на софи једној под прозором, па вириле к |
з мене!«</p> <p>А шаров и гаров чуше да њихов мали пријатељ њих спомиње.{S} Приђоше му полагано |
нају за завичај и за родбину.{S} Цар је њихов родитељ, шатор је њихов завичај <pb n="58" /> а ј |
бину.{S} Цар је њихов родитељ, шатор је њихов завичај <pb n="58" /> а јунаку је доста да у сабљ |
с густим и до земље црним реповима.{S} Њихови рахтови беху од сувог злата; а о седла од плаве |
адну сутра на мој цвет, замолићу царицу њихову да пошље неколико чела, нек одлете до Лежимира, |
веним шербетом; а на левом крају, према њој стојала је поред сребрног сточића с бокалом са жути |
з конака доћи да почну службу.{S} Према њој, на другој страни од црквених врата, седео је на зе |
оз танки сунчев препланак.{S} Све је на њој било чисто, и све јој тако приличаше да је било мил |
Арапин одвоји од чете па појаха натраг њој у сретање.{S} Страшно га је било погледати: очи изб |
ају: »а шта ће та сељанка овде?{S} Није њој место овде!«</p> <p>Ризван се слатко и гласно насме |
заблеја и два и три пута и пође право к њој; и све се стадо усталаса, крену за вођом, удари у о |
ану, као да га преклиње, да не говори о њој, а леву притискаше на срце.{S} А кад се осу грмљави |
би за твоје старе дане нешто среће да у њој поборавиш жалост своје младости, па нисам скупо пла |
рском даде једна ћелијца при земљи да у њој до смрти станује.</p> <p>У очи самог Ивањ-дна, игум |
ку цркву св. Саве и краља Милутина, и у њој се на коленима молио Богу за сиротињу српску, и кад |
сам ти ја у овој госпоштини.{S} Хоћу у њој да се удавим.{S} Огрешила бих душу, кад не бих каза |
бела, као да је од сребрне тканице, по њојзи крупна пуцад као грудве од бисера.{S} А с једне и |
ферим!« а све њене дворанке поновише за њом: »Аферим!!« На један миг, оне две шербет-девојке кр |
} Одмерих и нађох густу маховину, а под њом плочу од камена.{S} Почупах маховину рукама, ножем |
а.{S} У десној му руци кита босиљка, па њоме шкропи сваког ко приђе икону да целива.{S} Поред њ |
олујским колима старога чича Симу.{S} С њоме је дошла и њена сестра од тетке, Макрена, с мужем |
долазио је сам лично да је види, и да с њоме поседи мало на шареној ћошки седефли-шкољке.</p> < |
мајка уморна, па се диже, опрости се с њоме и нареди да је опет у њен конак отпрате онако, как |
раја једнога дана узаман гине и да ти с њоме муку мучиш.{S} Буди отац сиротињи, <pb n="43" /> и |
ет, отиди у село које знаш, распитај за њу.{S} Ако је жива, доведи је амо; ако је умрла, подај |
воту имала, двори на овај велики дан за њу.{S} И учинише јој по вољи и оставише је да стоји бли |
а небеског плавог кубета мајка божја на њу гледа. »О мајко божја«, шапуташе Иконија; »о Мајко б |
и просте жене!«</p> <p>Ризван навали на њу да му просто исприча све што јој је тешко.</p> <p>»П |
м навалом, и Гавран Ракетић испаде пред њу.</p> <p>»Вала Иконијо, тек сад разумедох што се паме |
тац Никодије искочи напред и стаде пред њу те је заклони од Турака.</p> <p>»Беже!« поче калуђер |
досно потскакују, час испред ње, час уз њу и с десна и с лева, и некако полусавлађиваним скакањ |
азведри се, и онда упре своје погледе у њу.{S} Не могаше да верује, да је то она. »Јеси ли ти т |
све једна преко друге навалише да се у њу као у неко гњездо савију.{S} Султанија преко Агапије |
ребрну и једну златну кадионицу, баце у њу алоје и још неке индијске мирисе и покадише њима нај |
ни сунцем успавано било, а опет бесно у њу грували и пребацивали је млазовима од беле пене, кад |
м задркта како за неколико тренућа живо њушаше мирис, што им га тихи поветарац <pb n="6" /> дон |
оја се извијаше уз брдо из једне удоље; њушка им задркта како за неколико тренућа живо њушаше м |
приче о Јерусалиму, о гробу Христовом,, о чудесима чудотворних икона, пред којима се кандила ни |
једне девојке која је од младога момка, о коме је у тајности свога срца на јави слатке снове сн |
нас није најмања!{S} О, мој добри Лала, о мој стриче и први учитељу, добро си ми дошао!«</p> <p |
кви.</p> <p>»Казуј све право по истини, о мање ти је!« ободраваше кнез Гаврана.</p> <p>»И хоћу |
ти: о Богу, о народу, о црквама божјим, о искушавањима кроз које Бог по некад води свој народ, |
а обавила са свечаностима и раскоштвом, о којима се на широко и на <pb n="55" /> далеко по свој |
ан дечански узе дивно говорити: о Богу, о народу, о црквама божјим, о искушавањима кроз које Бо |
и узе дивно говорити: о Богу, о народу, о црквама божјим, о искушавањима кроз које Бог по некад |
p> <p>Ове Агапијине приче о Јерусалиму, о гробу Христовом,, о чудесима чудотворних икона, пред |
е и игуман дечански узе дивно говорити: о Богу, о народу, о црквама божјим, о искушавањима кроз |
ванајест вранаца са сребрним рахтовима; о седла од црвене кадифе беху и с једне и с друге стран |
ва!) обасуо, ова данас није најмања!{S} О, мој добри Лала, о мој стриче и први учитељу, добро с |
ме узалудно ишчекивати и изгледати!{S} О мајко божја смилуј се и сачувај ме тога!«</p> <p>Икон |
г да, да будеш пастир божјега стада.{S} О да ми Бог хоће дати да доживим да то очима видим, па |
има из корана и турским пословицама.{S} О самом великом дворцу причало се да му по лепоти и по |
чела.{S} У десној руци држаху копља, а о бедрима ношаху криве димискије.{S} И опрема коњска би |
и јахати белог коња на црвеном седлу, а о бедрима уместо сабље носити велики крст, па да њиме б |
} Њихови рахтови беху од сувог злата; а о седла од плаве кадифе беху притврђени златни штитови |
да ми гроб прелије и прекади и да ми га о задушницама опојава?{S} Сахранићу се овде као незнана |
ком руву, са лепо извезеним стреоницама о плећима.</p> <p>»Гледај нашег агу, гледај!« викну Хус |
ква!{S} Из темеља па за један аршин све о самог црвеног мерџана; па онда зидови све до <pb n="1 |
удадби, просто и јасно рече цару, да је о јунаштву и о доброти Ризван-бега толико слушала, да в |
ање, у које се растапаше звека меденице о вођину врату.</p> <pb n="7" /> <p>Сељанка се спусти п |
ају изнели. </p> <p>Ове Агапијине приче о Јерусалиму, о гробу Христовом,, о чудесима чудотворни |
могаше за дуго оком тренути.{S} Мишљаше о свом детету; премишљаше шта ли ће од њега бити; ко зн |
»Освета је моја, рече Господ!« Мишљаше о томе.{S} Ако је истина да је Бог казао, онда је грешн |
далеко по свој царевини чуда причаху, и о којима су јелчије читаве књиге у Франкистан писале.</ |
о и јасно рече цару, да је о јунаштву и о доброти Ризван-бега толико слушала, да већ не може ср |
Иконија запамтила прво вече и често би о њему и причала.</p> <p>На један знак султаније, Кизла |
ек не снива?{S} Слушао сам хиљаду гатки о оставама па сам себи у сну испричах једну такву гатку |
и у твоје здравље.{S} Слушам шта сељани о том детету говоре, и видим да се за њ везују пусти сн |
уману, као да га преклиње, да не говори о њој, а леву притискаше на срце.{S} А кад се осу грмља |
та је моја, рече Господ!« Богме бих вам о томе могао много причати; али нека не вреди!«</p> <p> |
је почела да зове Ђулбахару) причај нам о оном старцу у Јерусалиму, што је био заспао па се про |
скрлетним доламама, а са тигровом кожом о левом рамену; у рукама ношаху пушке са сребрним пафта |
а здравље.</p> <p>Удари се Ризван руком о колено.{S} Подиже се хитро на ноге.{S} Приђе к својој |
} На сваком трећем кораку удараше челом о мраморни патос, па викаше у глас: »Слава нека ти је Г |
рокој црној мантији са гвозденим крстом о гвозденом ланцу о врату, <pb n="104" /> са високом шт |
н у мркој камиљој кожи с мрком тиквицом о левом бедру, подигао је у вис крст од сувог шумског г |
S} Тада би млада султанија ударила длан о длан.{S} У дну дворане, према султанији, два би нубиј |
узе мудра Макрена да тумачи. »Синоћ смо о оцу Никодију дуго говорили, говорили смо с игуманом к |
ко ниси сањива, Агапијо, причај нам што о светом граду Јерусалиму!«</p> <p>А Агапија устане, ум |
и:</p> <p>»Је л’ ти калуђер говорио што о мени?«</p> <p>»Јесте, брате, све ми је казао, и ако н |
атријаркови запеваше танким грлом нешто о новом Јерусалиму, а оно се <pb n="87" /> свима диже к |
рни цар Стефан; па виш ову златну печат о црвеној свиленој врпци!{S} Царски рисовуљ, богме, ја |
мазио, једнога дана кад јој цар помену о удадби, просто и јасно рече цару, да је о јунаштву и |
и са гвозденим крстом о гвозденом ланцу о врату, <pb n="104" /> са високом штаком и црним броја |
је већ и Стојану давно суђен данак дош'о!{S} А, вере ми, волео бих, снахо, да су ми арбанашке |
плавог кубета мајка божја на њу гледа. »О мајко божја«, шапуташе Иконија; »о Мајко божја, која |
, поћута, прекрсти се и рече полагано: »О мајко божја и богродице!{S} Помози ми сада!«</p> <p>П |
да. »О мајко божја«, шапуташе Иконија; »о Мајко божја, која си и сама на овоме свету уцвељена б |
е очи горе, прекрсти се и рече:</p> <p>»О Боже и света богородице, не дајте ми да душу своју ог |
одиже очи к небу и рече гласно:</p> <p>»О мајко божја и богородице!{S} Спаси ме од сваке беде и |
рњеви беху покривени, па викну:</p> <p>»О, Ристифоре и ти Миловане, душе вам кажите мојој Макре |
д колена метали, како је најпосле обамр’о, и како су га ваља да већ мртва, однели на мртвачким |
ла зелену рудину.</p> <p>На једанпут се оба пса подигоше на ноге; ућулише ушима; окренуше се к |
намршти, састави веђе и просипаше кроз оба ока прамен од варница. </p> <pb n="38" /> <p>»То је |
леко; пред њима два златна стуба, а око оба стуба увиле се гране од белог и плавог јоргована; з |
лале утврђену перјаницу, на челу између оба ока амајлију са крупним једним смарагдом, око кога |
-ага закуца сребрном алком те се на мах оба крила расклопише.{S} Иза врата стојао је и с једне |
ране.{S} На глави је носио златан шлем, обавијен танком белом чалмом, из које се спреда а изнад |
ога Аденистана.</p> <p>Свадба се његова обавила са свечаностима и раскоштвом, о којима се на ши |
варати!«</p> <p>Пођоше заједно и ћуташе обадвоје.{S} Гавран не скидаше очију с њеног лица, које |
пши је био један, саграђен сасвим близу обале морске, али не баш врло далеко од главног конака |
аза, које су од великог дворца водиле к обали морској, између свака два поморанџина дрвета,стој |
чистог горског шљунка тихо роморећи.{S} Обалом на коју се долази од манастира тихом једном зеле |
о двеста корачаји од конака, пружала се обалом ограда од руменог мрамора, коју су сафирни морск |
ење под колена метали, како је најпосле обамр’о, и како су га ваља да већ мртва, однели на мртв |
па гомилица сељака и сељакиња наиђе на обамрлу Иконију.{S} Умише јој лице ракијом, протрљаше ј |
ла од плача, а Петрија клече на ћилим и обасипаше јој руку пољупцима и сузама.{S} Ударише сузе |
једну дивну башту.{S} Сунце грануло па обасјало цвеће, да ти очи засену од јаре.{S} Мало даље, |
и којима ме је Алах (нека му је слава!) обасуо, ова данас није најмања!{S} О, мој добри Лала, о |
р (коме нека се слава без краја множи!) обасуо милостима, ја сам прву милост у тебе нашао.{S} О |
Огрејах се и дођох себи; охрабрих се и обвеселих видев пуна недра сребра.{S} Вратих се у пећин |
аса склопљеним.{S} Иза сваке њене речи, обе припадаше да јој скуте целивају, или да прстима дот |
име »Ђулбахар« или »пролетња ружа«.{S} Обе су биле младе, бистре, брзе да разуму што им Икониј |
олуна и једну Арбанашкињу из Скадра.{S} Обе су говориле српски, истина мало заносећи, али тек с |
има и брилијантима.{S} Поведе старца за обе руке и посади га на своје место, а сам се спусти по |
S} Приђе к својој матери, дохвати је за обе руке и рече узбуђено:</p> <p>»Што ми то, мајко, и р |
ре, закуцаше тихо таламбаси, потскочише обе хитре и видрасте Мисирлијке као два кадифаста и зла |
у исти тренут све жице попрскаше.{S} И обе играчице као да се у лету скаменише, тако засташе л |
ђосмо да га још имамо!</p> <p>Те вечери обе младе жене испричаше Иконији целу своју прошлост и |
а, немојте ме више мучити!{S} Волим вас обе, јер видим да сте добре душе; али не могу да волим |
е јој кроз који час доћи. </p> <p>Ту су обе кадуне на једна врата изашле, а на другој страни Ки |
перзијског сиџадета, пружи према старцу обе руке, притрча му, не даде да темена, него му по тур |
о чудо од своје госпоштине.{S} Викну их обе и рече им: </p> <pb n="81" /> <p>»Тако вам очију, д |
е да вас као децу моју пољубим!«</p> <p>Обе младе жене разрогачише очи, па је гледаху непомично |
теље:</p> <p>»Децо, спавате ли?«</p> <p>Обе њене дворанке скочише.</p> <p>»Требаш ли нас што?« |
А оно сироче, све бледо и престрављено, обема се рукама ухватило за њен десни рукав, па из глас |
о да је у грозници; клекну на земљу, па обема рукама пригрли Иву на груди своје.</p> <p>»Дај то |
е отимали од твоје мајке, ухватио си се обема рукама за њен десни рукав; тргох те од ње и однес |
та; замисли се нешто дубоко, дохвати се обема рукама за чело, подиже очи горе, прекрсти се и ре |
ли закоље ножем, или умлати мотком, или обеси, не бејаше доста светини.{S} То би таман било да |
вуљ брижљиво, па онда рече:</p> <p>»Што обећах твоме Миленку на самрти, што ти казивах кад год |
кадифе беху и с једне и с друге стране обешени округли сребрни штитови рубинима искићени.{S} К |
> <p>И трећи дан зором отиде Иконија да обиђе богаља.{S} Кад му донесе крчаг воде са извора, Га |
ајде, да видиш твоју цркву!« И онда као обиђосмо цркву уђосмо и унутра, и калуђер, онако стар, |
лицу као труо пањ, пузећи четвороношке обилазаше око цркве, па би се пред сваким од тројих вра |
самој ствари Иконија му је сваке Суботе обилазила његову живу гробницу и односила му нешто хран |
<pb n="73" /> три српске војводе Милош Обилић Иван Косанчић и Милан од наше Топлице, Бога ми б |
вице.{S} Па кад је тако, по јаничарском обичају, показао како је готов да за цара положи главу |
ркофаг каквог силног проконзула; сад се обично врапци у њему брчкају весело цвркућући,</p> <p>О |
, са још две кадуне и девет робињица уз обичну пратњу црних и белих евнуха, да је од њеног кона |
»Баш!« рече старац кашљуцајући и као да објасни снаси својој ово изванредно расипање новца; »ба |
ешки камен са срца, а са душе њене црни облак, који сузама дажди, онда измоли у цара ферман: да |
а којој се старац пењаше док не зађе за облаке!«</p> <p>»Бог и душа, сврнуо је с памети!« повик |
у сред наше планине.{S} Змајеви водише облаке и бише се муњама и громовима.{S} Удари град и по |
то загрлиле мирисном хладовином и меким облаком од свога зеленог листа са сребрнастом поставом. |
«</p> <p>»Казуј нам право све по реду и облакшај душу своју на теразијама Аранђеловим!«</p> <p> |
иш Топлицу Милана, кад се јунак узме да облачи, прво меће, бурунџук кошуљу, нит’ је ткана нити |
од гр’оцем, и у њему чаша од биљура; па облачи ковче и чакшире, на ковчама триста трепетљика, д |
палили, те је после велики војвода Раде Облачић оправив цркву, нешто ћелија и трапезарију у јед |
ли се крилати Пегаз застиђен сакрио за облачке од сребра на плавоме небу од азура.</p> <p>Кад |
а Иконија исприча како је Гавран одавно облетао око ње, како ју је просио и преко жена и преко |
по плавом морском огледалу, поврх кога облетаху витокриле беле утве, а по коме тамо даље пловљ |
ње једне пчеле, која задовољно певајући облеташе мајкину душицу, што као мирисна маховина застр |
ну то на другу страну.{S} Комарац један облеташе њено милокрвно лице и зујаше јој некакву дугу |
по један струк ђурђевка.{S} Читиво јато облеташе испод златне таванице и лепо беше погледати их |
Падоше јој погледи на оног бумбара што облеташе ружу, отера га махнув руком, узабра ружу, прин |
оред кога Иконија стојаше, један бумбар облеташе једну петолисну бледу ружу, која се истом из п |
времена опет суну мало вина у уста, он облизну своје суве усне, па с муком и с промуклим гласо |
их танких тканица, разних боја и разних облика неко у ћурковима од црвене млетачке чохе, неко с |
а, или сотону <pb n="19" /> у човечијем облику.{S} Видох те кад прође у манастир и рекох себи: |
еном око паса, са сребрним гривнама око облих зглавака на рукама и на ногама, са сребрним минђу |
е, витоструке и танконоге Мисирлијке, с обнаженим рукама и грудима, утегнуте танком свиленом ко |
де јој јелек, раздра кошуљу на недрима, обнажи јој беле груди и спусти своју гломазну црну шаку |
уги берат којим цар одобрава да Иконија обнови цркву св. Јована.</p> <p>Требало је пуно две год |
у у женској цркви испише: како је црква обновљена заузимањем »Иконије, матере Ризвана везира«.{ |
зуј све право по истини, о мање ти је!« ободраваше кнез Гаврана.</p> <p>»И хоћу кнеже!« рече Га |
други с црвеном и високом камилавком, а обојица у џубетима од дибе с навратком и <pb n="74" /> |
ђу тим су Турци једним ударом буздована оборили оца Никодија, и рашчистили оно клупче од људи и |
пригрли дете своје и пољуби га у десни образ.{S} А Иван бризну плакати, и кроз сузе гледаше у |
ди, подиже главу па језиком лазну Иву у образ.</p> <p>»Ето, виш, и гаров те љуби!{S} Хоће да ти |
а види како жена једна гази поток, нема образа људског, и човек који сме тако да беди једну жен |
тешко дихаше.{S} Ватра му беше подузела образе; сув језик беше исплазио.{S} Иконија извади из ш |
и са сниском белом конђом, коју је низ образе с грлом везивао црни као кадифени рубац.{S} А ов |
} И тек када Иконија приђе, те пољуби у образе најпре Агапију па онда и Петрију, бризну и једна |
реврнуо, беле зубетине искезио, црни му образи грчевито дркћу као кад се љут пас режећи спрема |
<p>Мајка га миловаше руком по челу и по образима.{S} И самој јој се очи сузама напунише па грца |
<p>Око црквице је била поширока порта, обрасла ниском а густом травом; овде онде по нека надгр |
га на пећини има камена плоча маховином обрасла; испод те плоче има лонац, у лонцу хиљаду аспри |
стиже на поток, подиже руку десну изнад обрва, заклони очи од сунца, које са запада косо своје |
им и као лук од стреле високо повученим обрвама.</p> <p>Зазвекеташе цитре и тамбуре, закуцаше т |
ом стану ... .{S}50 </p> <p>Тајне двора Обреновића I.{S} II. ...{S} 3.-</p> <p>Злочин једне све |
се на један пањ под најближом тополом, обриса се једним белим убрусом, навуче брзо чарапе, обу |
му речи прочитам <pb n="12" /> а три ни обрни ни осврни.{S} Ја како су писали царски брзописци |
рац, оде унутра у пећину, застаде мало, обрну се према мени и показа штаком на једно место махо |
срце јој живље закуца.{S} Осети како је обузе нека нежна раздраганост.{S} Чињаше јој се ова шум |
дним белим убрусом, навуче брзо чарапе, обује опанке и још притврђиваше опуту на левој нози, ка |
репетљика, до колена од сухога злата, и обуче чизме цариградске, а устакну калпак и челенку, де |
очима, белим челом и руменим лицем, сва обучена у црвену свилу и кадифу и с црвеном ружом у кос |
леком наливено, и сва у бледожуту свилу обучена.</p> <p>Кад се ни султанија ни Иконија не хтедо |
тири коњушара, који их водише, беху сви обучени у жуту чоху, а опасани стамболским пасима од жу |
ве по четворица у једној врсти.{S} Беху обучени они у првом реду у жутој, они у другом у црвено |
ест до осамнајест година, све то богато обучено и накићено, у руву од разних боја и разнога кро |
ме је Алах (нека му је слава!) обасуо, ова данас није најмања!{S} О, мој добри Лала, о мој стр |
за руку и викну: »Не, кћери царева!{S} Ова дервишева посла нису чиста посла!«</p> <p>Кад Агапи |
не жали ни на кога до на себе саму!{S} Ова рука која жуди да ти милује груди, живој ће ти срце |
се било склопило око јадне Иконије.{S} Ова се отимаше као бесомучна и не пушташе Ивана са груд |
говори нешто турски са Шекер-кадуном, а ова онда рече Иконији: како мора да <pb n="77" /> је ос |
Ови царски двори, ове царске баште сва ова госпоштина што се цакли у диби и кадифи, све то леп |
ми је дао да доживим радост да видим да ова црква опет пропоји на славу његову.{S} Моје село зн |
м гласом тици преко воде.</p> <p>Проста ова млада сељанка, кад год би се нашла усред поља и уср |
ка нежна раздраганост.{S} Чињаше јој се ова шума као нека велика, тамјаном окађена црква, и као |
та могу друго да говоре него: »А шта ће ова сељанка овде?!« Па онда ми се опет учини да раст за |
чић и Милан од наше Топлице, Бога ми би ова чаршија од чуди занемила, а сам цар и везир потрчал |
им, плавим и златним перјем, за које ми ова деца овде кажу да говоре турски и арапски, а оно св |
их белих ногу са бистрим валима.</p> <p>Ова млада жена, која сад већ имађаше сина ђака у Св. Јо |
село предузме и сиротињи подели.</p> <p>Ова се казна истога дана над несрећником извршила.</p> |
ша поднесе овакав извештај Ризван-бегу, овај заповеди да му Јаничара одмах у селамлик доведе.</ |
лар-ага и Капу-ага, онај први с белом а овај други с црвеном и високом камилавком, а обојица у |
што је мислила.{S} Султанија помисли да овај нешто магловити говор значи: да је везирова мајка |
је икада у своме животу имала, двори на овај велики дан за њу.{S} И учинише јој по вољи и остав |
песник носио име »Адени«, то се и његов овај дворац прозвао »Аденистан«.</p> <p>Султан Ибраим п |
е исто говорио и оцу Никодију кад га је овај причестио.{S} А ја сам се оцу твоме заветовала: да |
илимима, чоси и кадифи.</p> <p>Везир је овај дивни мали конак дао својој мајци Иконији да у њем |
запевање пронесоше се сабором као да се овај који је мало час онако весео био, у велико гробље |
га викну две три оштре речи дервишу, те овај баци своју високу и шиљату камилавку од сивог сукн |
буздованом и два и три пута у плећа те овај скочи у седло, па у бесном трку заједно с вођом ст |
ије прошло ни четврт часа, од како поче овај бој голоруке раје с оружаним Турцима а већ пламен |
жене, а богме и понеки људи, кад видоше овај <pb n="105" /> ретки призор гласно заплакаше.{S} И |
него нека стане у цркву да крстом рабри овај злосрећни народ и да га крстом брани!« Ето, настав |
ка рекавши му: »Нај, сине, унеси ти сам овај босиљак и ову свећу Светоме Јовану, не би ли ти по |
себи.</p> <p>»Ево се мучим да прочитам овај рисовуљ који је још цар Душан дао нашој цркви.{S} |
рса и поклони се своме старешини, и ако овај чак ни слутити није могао, да га је иза оне решетк |
, и ево тек сада почињем да видим, како овај камен сињи из ведра неба паде, да нас живе у гроб |
рња ни страшнија!«</p> <p>Али се призор овај брзо замену другим.</p> <p>Уз широке мраморне степ |
ири ока.</p> <p>Кад капуџи-баша поднесе овакав извештај Ризван-бегу, овај заповеди да му Јанича |
е да прођеш кроз све твоје муке, кад си овакав дан доживела!« А они који беху далеко од ње, дов |
бом и своје две поћерке.{S} Пролазећи с оваким спроводом кроз башту, она би се сама у себи насм |
трајало!«</p> <p>»Чујеш ли ме, Иконијо! овако се више не може.{S} Данас ћеш једном твојом речју |
!« настави Гавран уздахнув тешко; »Ето, овако је било.{S} Не смем да призивљем Бога и Св. Јован |
»да силног богатства и дивне лепоте!{S} Овако нешто нема ни у турског цара, а камо ли у његова |
јест најстаријих домаћина сложише да за овако страшну кривицу Гавран треба главом да плати.{S} |
де и онде запињући и с натегом, исприча овако:</p> <p>»Отидох санџак-бегу у Прокупље. »У нашем |
ом!«</p> <p>Иконија се препала беше кад овако из ненада изниче човек из шипрага, али савлада св |
га, ни да ме види ни да ме чује како се овако матора жена заносим као неко дете!{S} Бог с тобом |
е онда опет диже игуман дечански и поче овако :</p> <p>»Во Христу братија моја, децо моја, хрис |
уз одобравање светине, те и суд пресуди овако:</p> <p>Да се Гаврану, за његов грозни злочин, ис |
ислио.{S} По дужем ћутању узе да говори овако:</p> <p>»Моја је давнашња жеља била да те нађем, |
Иву на груди своје.</p> <p>»Дај то дете овамо! цару треба!« викну Турчин.</p> <p>Окрете се сав |
казиваху своју радост.{S} Витороги вођ оваца виде је оздо са паше, па заблеја и два и три пута |
а сочном зеленом травом, пасло је стадо оваца.{S} У хладовини, под великим једним грмом, седело |
била бледа и <pb n="106" /> уморна.{S} Овда и онда прихватила би се за најближи стубац од вења |
ђаше нит добро чујаше.</p> <p>Тек би га овда и онда Иконија по рамену <pb n="24" /> живо покуца |
ајисаног бакра, у који ће отац Никодије овда и онда да напоји освећеном водицом своју киту боси |
горких осећања и црних мисли тек би се овда и онда пресецао речима: »Освета је моја, рече Госп |
дмицаху с робљем својим.{S} Окретаху се овда и онда да погледају стуб од дима и пламена који се |
порта, обрасла ниском а густом травом; овде онде по нека надгробна плоча с излизаним натписом; |
није ме већ више сртах ни од смрти.{S} Овде сам међу својима, а ето је се црква из урвина дигл |
м везивао црни као кадифени рубац.{S} А овде не рече ни речи, кад је Кизлар-ага и Капу-ага заог |
ако богато златом извезена, да је једва овде и онде кроз гроздове и грање од злата кадифа прови |
/p> <p>»Видела сам га.{S} Него немој да овде стојимо.{S} Хајдмо, можемо се и путем разговарати! |
а, и од листа до листа: како се Иконија овде медом храни, у свиленом се фистану по трави шеће, |
загачу дрвљу и камењу: како се Иконија овде, шири и башкари!« Па онда опет њему липа тихо шапу |
о да говоре него: »А шта ће ова сељанка овде?!« Па онда ми се опет учини да раст захучи липи: » |
о арапски гунђају: »а шта ће та сељанка овде?{S} Није њој место овде!«</p> <p>Ризван се слатко |
последњем часу!«</p> <p>И онда, истина овде и онде запињући и с натегом, исприча овако:</p> <p |
м и златним перјем, за које ми ова деца овде кажу да говоре турски и арапски, а оно све те тице |
каше неке жене: »Ево Иконије!{S} Ево је овде!« И показаше где је.</p> <p>А Иконији се смрче и о |
ске софе од крмезове чохе, па застрвене овде и онде ћилимима из Бокаре и шаловима из Индије; ду |
о задушницама опојава?{S} Сахранићу се овде као незнана и некрштена душа, па ћу се и на оном с |
ам хранила овог богаља, кога ево видите овде поред твојих ногу.{S} Хранила сам га и чувала од љ |
еном завичају живи.</p> <p>Иконија је и овде, у Седефли-шкољки на Боспору, рано легала а зором |
онија, а сва претрнула беше. »Седите ви овде где сте, <pb n="27" /> док ја отрчим и видим шта ј |
и. »Не бој се рајо!{S} Казуј само је ли овде Иконија из Лежимира, удовица Миленка хајдука!?«</p |
о би ти годило и за чим жудиш, а што ми овде не можемо да знамо док нам ти не кажеш?!«</p> <p>» |
настир и рекох себи: боље да је дочекам овде па да из њених уста чујем живот или смрт.{S} Видел |
бити, да ја теби и царевој кћери нисам овде на сметњи.{S} Ови царски двори, ове царске баште с |
га Милован иде оздо из села.{S} Чим он овде стигне предузеће стадо.{S} А ти ћеш, ако Бог да, д |
гу да волим службу вашу.{S} Боли ме ево овде« (па Иконија метну руку на срце), »да вас гледам к |
то је, видиш, српски цар Лазар саградио овде за своје Србе.{S} Ено, погледај само унутра!« Ја к |
а ће та сељанка овде?{S} Није њој место овде!«</p> <p>Ризван се слатко и гласно насмеја.</p> <p |
ам овде на сметњи.{S} Ови царски двори, ове царске баште сва ова госпоштина што се цакли у диби |
рете мени и рече: »Лепо је, лепо је!{S} Ове иконе баш као у Вилиндару!{S} Него хајде сад да те |
беху још једнако живе боје Једна страна ове крпе не беше порубљена; из ње вишаху конци неправил |
да потекоше право к шумарици која се са ове косе у ону дољу спушташе.</p> <p>И звиждукање двојн |
} Не може цар да опет сад иште живу крв ове јадне сиротиње!« </p> <pb n="29" /> <p> Запишташе у |
мо везирова мајка, него си ти мајка све ове јадне сиротиње!« »Е вредило је да прођеш кроз све т |
опет Агапији рекла: »Хајде ти сад после ове веселе Џумбусаре (тако је почела да зове Ђулбахару) |
мртнога часа од мене.{S} Него хајдмо из ове мемљиве трапезарије мало у порту, имам нешто да ти |
и рвало с ветровима.{S} Између конака и ове ограде виле су се ситним и блиставим шљунком насуте |
ланац од Јаничара с муком је издржавао ове таласе од људи, да не запљусну онај отворени пут ср |
м напојио, и који му је проговорио само ове неколике речи: »Освета је моја, рече Господ!«</p> < |
д се дигао, чуо је из олтара разговетно ове речи: »Не дај се Србине!«</p> <p>»И ја сам слушао, |
си нам ти, твојом добротом, растопила у ове сузе лед око њега и ево нађосмо да га још имамо!</p |
бише, најпре на продају изнели. </p> <p>Ове Агапијине приче о Јерусалиму, о гробу Христовом,, о |
царевој кћери нисам овде на сметњи.{S} Ови царски двори, ове царске баште сва ова госпоштина ш |
мену најпре двојици тројици око себе, а ови изнеше пред суд, уз одобравање светине, те и суд пр |
ше сваку реч громкијим одзивима, док се ови не сложише у праву грмљавину.{S} Кад и последњи јек |
Бог и душа: као да горско дрвље ромором овим измеђ себе разговара!{S} Слушам и ослушкујем.{S} Ј |
ам речи да опишем какво је велико добро овим своме народу учинила.{S} Није само запалила свећу |
е и са тим тихим осмехом опростила се с овим светом у тренутку највеће своје славе Иконија, вез |
и повише других дворских слугу.{S} Међу овима је Иконија нарочито запазила Тутучи-башу, надзорн |
белом чалмом и у белом кафтану.{S} Иза ових наступише риџали царства, аге од Дивана и од царск |
а манастирског пожара.{S} Спасите ме од ових мука!«</p> <p>Сад настаде питање каквом смрћу да с |
е као мирис од цвета подизаше од лепоте ових девојачких груди, испод којих је нежно материнско |
очима показа на своје дете.</p> <p>»Е, ово је моје добро ђаче!« рече ведро отац Никодије. »Ако |
асно, да се на далеко чуло: »Свети оче, ово је данас најсрећнији дан мога живота.{S} Бог ми је |
обри Лала, већ да поред мене седнеш!{S} Ово је твоја кућа.{S} Пре него ме је цар (коме нека се |
!{S} Смукове видети, то је тек нешто, а ово је тек шала!«</p> <p>У том дервиш подиже у вис свој |
ожје да пођемо оцу Никодију!«</p> <p>»А ово стадо? ко ће да га чува?« рече мали пастир невесело |
у моме наручју, а ти стегао у ручицама ово парче од рукава њеног.{S} Не могох дуго и дуго да з |
а нисам ни помишљао да може да изађе на ово како је изашло! да ће робље да се одводи, да ће крв |
де мало и прислушкиваше.{S} Заиста, сад ово већ није био сан, него на јави чу како Гавран јечи |
склопим видим њене очи!{S} Узех од тебе ово парче и чувах га као амајлију.{S} Сиромах сам да ти |
ђа јаничарских запрепашћена гледаше све ово чудо и господство, а час опет поносито и с фрком ди |
некуд из прикрајка гледају, па да виде ово моје чудо и господство?{S} Бог и душа знам их, пре |
ело парче било оцепљено.</p> <p>»Шта је ово, Лала?« питаше везир подигнув у вис онај комадић пл |
да мртве оживи! .{S}Јес, није вајде, и ово је лепо, није да није лепо, баш је много лепо!{S} А |
та је тихим гласом:</p> <p>»Познајеш ли ово?«</p> <p>Она погледа у оно парче рубља, па онда опе |
ећ трећи дан Иконија не могаше да сноси ово чудо од своје госпоштине.{S} Викну их обе и рече им |
прво писмо златно исписано; па погледај ово доле на широко и на дугачко изведено црвеним мастил |
шљуцајући и као да објасни снаси својој ово изванредно расипање новца; »баш нека и отац Никодиј |
е од последњих година.{S} Него пошљи по ово једно!{S} Ако уцвелиш кога, биће само једну жену.{S |
овоме свету уцвељена била, ако је добро ово што учиних, нека је за здравље моме Иви ако је у жи |
»Ево, видиш, на кожи написано; па видиш ово прво писмо златно исписано; па погледај ово доле на |
<p>»Беже!« рече отац Никодије одважно. »Ово је дете ђаче манастирско.{S} Никада до сада наш чес |
рнуо беше к зидинама манастира.</p> <p>»Ово нешто није добро!« рече Иконија, а сва претрнула бе |
од жуте свиле.</p> <pb n="67" /> <p>Иза овог царског првог јелека корачаху у ногу Хербаџије, у |
вадесет и шест година, кахо сам хранила овог богаља, кога ево видите овде поред твојих ногу.{S} |
тако.{S} А сад браћо у здравље ктиторке овог светог храма, у здравље наше добре, сиротињске мај |
су утрле сузе нити је заћутало уздисање овог јадног народа за децом, коју цареви људи пробраше |
спричам све, јер по из даље иде почетак овог мог јадног свршетка.</p> <p>»Затече ме једном, пре |
бојим се ништа!{S} Него ми је .... жао овог нашег шарова и гарова, како ће они без мене!«</p> |
е милина озго са ћошке, погледати преко овог шареног и мирисног ћилима од цвећа к оном оквиру о |
е и засторе на зидовима.</p> <p>Тек иза овога настајала би права забава, у којој би свагда било |
а од плавог ибришима.</p> <p>Одмах иза овога проведоше и трећи царски јелек: дванајест као мле |
{S} Спаси ме од сваке беде и напасти од овога лудог човека!«</p> <p>И онда настави пут свој брз |
ти <pb n="79" /> у тамно зеленило, а из овога у топло руменило.{S} Отуда је дошло и име конаку. |
, коју цареви људи пробраше и однеше из овога краја пре четири године.{S} Не може цар да опет с |
, Бог те благословио!« »Е, Бог ти дао и овога и онога света!« »Ниси ти само везирова мајка, нег |
јала, па зајеча: »Иконијо, Бог ти дао и овога и онога света, опрости ми кад си ми живот поврати |
е рећи:{S} Бог нека даде оцу Никодију и овога и онога света!«</p> <p>»Ако ће да иде све по реду |
: »Хвала прво Богу па онда теби оче, на овој великој радости!« а очима показа на своје дете.</p |
} Мислила сам, како би лепо било, да на овој слави нашег села и наше цркве буде с нама стари от |
КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА</p> <p>ДОСУДИЛА ЈЕ ОВОЈ ПРИПОВЕТЦИ</p> <p>Мариновићеву награду за 1891. го |
падне у чинију млека, тако сам ти ја у овој госпоштини.{S} Хоћу у њој да се удавим.{S} Огрешил |
мислим, да ће кости да ми труну негде у овој туђој земљи, далеко од мојих гробова.{S} По твојој |
имо?{S} Прво Господу Богу, који ево и у овој прилици показа да неће да нас остави да до краја п |
мора да <pb n="77" /> је остави саму у овој одаји да дочека везира, који ће јој кроз који час |
нисам.{S} Али кад је мене Бог милостиви оволиком радошћу данас благословио, хоћу ево и ја њему |
је шала, царевина је то!{S} Како гледах оволику силу и господство, ја се мишљах: еј, Боже, тако |
ма, мољаше све да јој опросте ако се на овом свету видели не би прекрсти се и седе у арабу.</p> |
а не знађаше чему пре да се диви, да ли овом дрвљу са зрелим родом и цветом у једно исто време, |
да ли може бити, што се мени привиђа у овом тужном часу, да је она рђа од човека довео Турке д |
а по више година како не дизасмо децу у овом вилајету.{S} Време је да проберемо јуначко семе за |
говориш; ама да могу сада да прошетају овом чаршијом само <pb n="73" /> три српске војводе Мил |
нија; »о Мајко божја, која си и сама на овоме свету уцвељена била, ако је добро ово што учиних, |
ту беду причинио. »Нека га, нека још на овоме свету осети шта су паклене муке, он, који ми је ж |
као у старих јунака који с онога света овоме свету кроз гусле говоре. </p> <p>Стојан је дошао |
} За ову велику данашњу радост нашу, за ову утеху, која ће да буде и нама и дуго после нас, они |
истољубиви и благочестиви народе!{S} За ову велику данашњу радост нашу, за ову утеху, која ће д |
, доброј и смерној, од суза које је Бог ову цркву и саградио, како јутрос праведно рече један с |
а поносити коњ његов не однесе даље низ ову живу реку која ваљаше, злато, сребро и драго камење |
»Нај, сине, унеси ти сам овај босиљак и ову свећу Светоме Јовану, не би ли ти помогао, да једно |
<p>»Знаш, ага«, рече кнез као да извини ову олујину, »у нашега народа има пословица: не дао Бог |
поклоном покажем.{S} Рекох да ти носим ову амајлију!«</p> <p>Ризван скочи на ноге.{S} Уздрктан |
аве.{S} Али све узаман!{S} Дочеках је с ову страну Липавице; видох је <pb n="42" /> како гази п |
а Христа благовјерни цар Стефан; па виш ову златну печат о црвеној свиленој врпци!{S} Царски ри |
дах, све се више губих.{S} Рекох себи: »ову жену као да није сељанка родила; Бога ми је ево сад |
на камену старац, бео <pb n="47" /> као овца, па чита велику једну књигу оковану у злато као ев |
старог једног богаља, који сав сед као овца, а мрк у лицу као труо пањ, пузећи четвороношке об |
екуд искрсну отац Никодије, сав бео као овца, узе ме за руку и рече »хајде, да видиш твоју цркв |
у децу, па их носи да му служе као Аџем-оглани и Ич-оглани.{S} Ево се још нису утрле сузе нити |
>»Таква је стара царска заповест.{S} Ич-оглани не треба да знају за завичај и за родбину.{S} Ца |
х носи да му служе као Аџем-оглани и Ич-оглани.{S} Ево се још нису утрле сузе нити је заћутало |
амора, и преко оквира по плавом морском огледалу, поврх кога облетаху витокриле беле утве, а по |
кесу, па између многих мангура и аспри огледаше да руком, која дркташе извади сребрн грош.{S} |
а.{S} Зидао га је још Махмуд-паша Михал-оглу, песник, велики везир и зет султана Мехмеда, који |
у кућу, и кад виде оца Миленкова у крај огњишта нађе речи.</p> <p>»Ето, на несрећу моју не нађо |
скотина једна!»</p> <p>Из свога кута до огњишта, стари чича Симо, који је ретко кад шта говорио |
а корачаји од конака, пружала се обалом ограда од руменог мрамора, коју су сафирни морски талас |
ало с ветровима.{S} Између конака и ове ограде виле су се ситним и блиставим шљунком насуте ста |
ох из пећине на поље.{S} Сунце већ беше огрануло.{S} Огрејах се и дођох себи; охрабрих се и обв |
на поље.{S} Сунце већ беше огрануло.{S} Огрејах се и дођох себи; охрабрих се и обвеселих видев |
поштини.{S} Хоћу у њој да се удавим.{S} Огрешила бих душу, кад не бих казала, да је твоја жена |
и ако се за друго опет бојим да душу не огрешим.{S} Ево ми тек сада сијну, и ево тек сада почињ |
а богородице, не дајте ми да душу своју огрешим!</p> <p>Опет покри лице рукама и поћута у некак |
вам онај невољник у планини; немојте да огрешите душе те да скапље од глади без мене!{S} Збогом |
ходник, пружали су се редови од Арапа, од којих једни држаху сребрне наџаке, а други голе сабљ |
јке.</p> <p>Није прошло ни четврт часа, од како поче овај бој голоруке раје с оружаним Турцима |
ек разговетно, проговори неколико речи, од којих је неке Икокија познала да су турске.</p> <p>К |
захвалимо оној жени, доброј и смерној, од суза које је Бог ову цркву и саградио, како јутрос п |
великих кавезова са птицама свакојаким, од малог царића па до орла камењара; док се јата голубо |
нија покрене своје село, да и оно само, од драге своје воље, снесе камена и дрвене грађе за црк |
рцајући. »Плачем од среће <pb n="78" /> од среће што те видим, и опет од несреће моје што кад т |
скамених се.{S} И опет ми неверица!{S} Од куд ће Турци на Св. Јована и на Лежимир?!{S} Ништа с |
едан лав од црног углачаног мрамора.{S} Од њих, па даље у ходник, пружали су се редови од Арапа |
ој, Гавро, да чиниш неправду и мени.{S} Од тога ништа бити не може!«</p> <p>»Зашто не може« упи |
ма, ја сам прву милост у тебе нашао.{S} Од тебе сам научио да пушком бијем, сабљом да сечем и к |
те Боже! куд ћеш више оче Никодије?{S} Од твоје шенице у којој како народ зна, кукоља нема, ус |
црвеним калпацима са дугим кићанкама а од плавог ибришима.</p> <p>Одмах иза овога проведоше и |
до, али савршено мирно лице; око углова од усана станио се један тих једва приметан осмех.</p> |
који пуштаху само по неколико праменова од светлости да се укрштају у оној непрекидној сутоњи ш |
ршће пригрли дете своје, и сакриваше га од погледа турских танким и везеним рукавима од своје к |
да му је свећа пред свецем, не би ли га од лудости избавио!«</p> <p>Поразговара се још мало с о |
тамно зелених кипресова одвајали су га од великог перивоја.{S} Око самог конака извиле се стар |
одведоше, али ми га турска вера оте, да од њега турска срећа гради царева везира!{S} Цар има пу |
оставку предигао, па да се ту остави да од глади и жеђи полагано скапље или да га горски вуци ж |
же.{S} Данас ћеш једном твојом речју да од мене начиниш срећна и добра човека, или сотону <pb n |
врло млад јаничар при освајању Багдада од Перзијанаца у толикој мери одликовао, да је велики в |
ш.{S} Ти ми чиниш толико, колико ваљада од како је царевине ни један син, дошав до силе и госпо |
аји од конака, пружала се обалом ограда од руменог мрамора, коју су сафирни морски таласи тихо, |
ивиђа у овом тужном часу, да је она рђа од човека довео Турке да се мени освети?!«</p> <p>»Да с |
S} Милина је била погледати та два низа од лепих девојака, разнобојне свиле, којима су се јунак |
марагдом, око кога се савијало три низа од алема, рубина и сафира.{S} Златом оковани кајиши са |
од Иконије добио, по благослову који ја од светог патријара имам по сили власти коју нам је Бог |
од наше Топлице, Бога ми би ова чаршија од чуди занемила, а сам цар и везир потрчали би да им п |
-баша зазвекта својим прапорцима, свака од оних тица приклони ниско главу клањајући се, па онда |
ли с муком и напрезањем као да је свака од олова; протресе је мало као да је зобница са зобљу, |
елих жена, а иза њих 24 младих девојака од петнајест до осамнајест година, све то богато обучен |
било танких робињица и брзоногих дечака од 12 година у доњим одајама.{S} Иконија није ни знала. |
Лежимиру похита.{S} Али им дође порука од Иконије, да тога не чине.{S} Не вреди да због ње ико |
беху посуте смарагдима, а којега дршка од слонове кости беше упрскана туркизима, рубинима и бр |
твојих ногу.{S} Хранила сам га и чувала од људи и од зверади да не погине, али му у срцу никада |
вранаца са сребрним рахтовима; о седла од црвене кадифе беху и с једне и с друге стране обешен |
рахтови беху од сувог злата; а о седла од плаве кадифе беху притврђени златни штитови искићени |
аде око врата и просто се заценила била од плача, а Петрија клече на ћилим и обасипаше јој руку |
д судницу, те чуше од кнеза да је дошла од Санџак-бега заповест: да Хусејин-аги без разговора п |
стеже срце и за један тренут поста беља од креча на дувару од суднице.{S} Него се брзо прибра.< |
ољи и оставише је да стоји близу зачеља од совре.{S} Много је била бледа и <pb n="106" /> уморн |
но, просу се и песма и затресе се земља од хитрога крока момачкога.{S} Народ се развесели.</p> |
оду: </p> <pb n="18" /> <p>»Ја сам боља од бумбара,« рече ружи, »али те бистра вода може однети |
острани и дуги ходник, патосан звездама од белог, руменог и зеленог мрамора, а по зидовима заст |
кедрово дрво било све покривено љускама од седефа, који се на сунцу преливао из беле млечности |
јахаше леп млад човек.{S} Његова долама од црвене кадифе била је тако богато златом извезена, д |
нима, зеленим кафтанима и меким чизмама од црног сахтијана.{S} Па онда <pb n="69" /> једна мања |
рстићи везиваху у ланац златним гранама од рузмарина.{S} Златан конац беше поцрнео и позеленио, |
рман: да сиротиња раја на оним урвинама од св. Јована подигне себи нешто црквице!{S} Биће то тв |
а чета чауша са шиљастим црвеним капама од сукна, загасито зеленим кафтанима, без оружја и само |
латом оковани кајиши са дугачким ресама од срме, држали су на широким прсима Јабучиловим једну |
ићима миришљаву воду од руже, па китама од црвеног каранфила пошкропише ћилимове и засторе на з |
упише јој погнуте, са рукама на пафтама од појаса склопљеним.{S} Иза сваке њене речи, обе припа |
есама потицаху, беху прошаране шумицама од поморанџи, лимунова и неранџи.{S} Међу дрвљем било ј |
гледа турских танким и везеним рукавима од своје кошуље.</p> <p>»Браћо и народе, не дајте нас! |
ерију од истог таквог атлаза с рукавима од белог атлаза, широке шалваре од црвене чохе и жуте ч |
их својих ћошака растурених по луговима од најлепших дрва, што их Анадолија и Румелија имају.{S |
у њу грували и пребацивали је млазовима од беле пене, кад се море ричући рвало с ветровима.{S} |
х боја и разних облика неко у ћурковима од црвене млетачке чохе, неко са кунтушима и са бињишим |
е с навратком и <pb n="74" /> первазима од зибелина.{S} Иза њих су стојали поређани с једне и с |
ти преко овог шареног и мирисног ћилима од цвећа к оном оквиру од руменог мрамора, и преко окви |
а драгим камењем окићеним, са турбанима од кашмирских и хиндустанских танких тканица, разних бо |
жуту чоху, а опасани стамболским пасима од жуте свиле.</p> <pb n="67" /> <p>Иза овог царског пр |
тиде па се намести пред главним вратима од цркве.{S} Ту хтеде да дочека игумана и духовнике, ко |
исоком камилавком, а обојица у џубетима од дибе с навратком и <pb n="74" /> первазима од зибели |
оноћи млада женскадија навали с венцима од ивањског цвећа на онај извор иза цркве, те умиваше л |
и саветом и радом, и да одлакша речима од утехе и својим сузама.</p> <p>Сад се све село било у |
е чохе, неко са кунтушима и са бињишима од дибе-тканице златном и сребрном жицом испреткане, са |
а и учи како је почео, ето једнога дана од твоје куће владика цркви!«</p> <p>Чича Сима беше изв |
р са својом кадуном, која је била једна од оних девојака, што их Турци на сабору код манастира |
на ковчама триста трепетљика, до колена од сухога злата, и обуче чизме цариградске, а устакну к |
каше на срце.{S} А кад се осу грмљавина од клицања и кад се из ње изви оно »многаја љета«, она |
ане звеком од. сребрних жица.{S} Милина од игре и милина од свирке стопиле се у један шербет, к |
загази у поток.</p> <p>Подиђе је милина од студене воде.{S} Ко зна можда је и студену воду поди |
ебрних жица.{S} Милина од игре и милина од свирке стопиле се у један шербет, који новом жеђи ст |
можда је и студену воду подишла топлина од њене милине!</p> <p>Устави се у сред потока да се ма |
е грудве снега, пала је на мене планина од леда и претисла ме грешника.{S} Ето шта учиних и од |
лим ножевима, и како јој отеше Иву, она од једанпут заћута; замисли се нешто дубоко, дохвати се |
Симу.{S} С њоме је дошла и њена сестра од тетке, Макрена, с мужем и децом, па су се лепо намес |
имаш ти мало по дуже до самртнога часа од мене.{S} Него хајдмо из ове мемљиве трапезарије мало |
<p>Кад стигоше пред лепо изрезана врата од једнога двора, у коме се низови од белог и руменог м |
вињаге, дивље руже, мирисно дахом цвета од орлових ноктију.{S} С оне стране воде извиле се висо |
едефа, а на сваком од њих по једна кита од зумбула или по једна кита црвеног каранфила.{S} Мили |
сило на свакој страни по дванајест кита од дробног бисера и толико од крупног мерџана.{S} Коњ м |
опростим.{S} Гавране, нека ти је проста од мене свака моја суза, свака моја мука, сва моја туга |
еној свили.{S} Изгледаху као жива башта од лалета.</p> <p>Иза њих на високом једном анадолијско |
>Сама ћошка блистала је као да је башта од разнобојних лалета: по споду персијски ћилимови са д |
ах би познао.{S} А да јој видиш синчића од седам година, твоје соколове очи, честити беже, проз |
лима пред софом, а поред једног сточића од сребрне срме, на коме је стајао кристални бокал са ц |
дела у Јерусалиму, где је као девојчица од дванајест година <pb n="82" /> била, и шта је видела |
злар-ага отвори једна по ниска вратанца од седефа и пусти унутра младога везира.</p> <p>Иконија |
руку као неко дете, и кроз она вратанца од седефа одведе је унутра у харем.</p> <milestone unit |
токамо пуце под гр’оцем, и у њему чаша од биљура; па облачи ковче и чакшире, на ковчама триста |
ељанка родила; Бога ми је ево сад лепша од сваке девојке у свој Топлици; а вредна је и паметна |
ретаху се овда и онда да погледају стуб од дима и пламена који се из манастира у небо дизаше.{S |
и с једне и с друге стране по један лав од црног углачаног мрамора.{S} Од њих, па даље у ходник |
ствама, смерно и скрушено наиђе на праг од селамлика, млади се везир диже са свога перзијског с |
срце ми залупа силно и ја падох на праг од цркве.{S} Тргох се из сна, а срце ми још једнако луп |
ебиваше да изађе на горњи мраморни праг од цркве, па да је сви виде и гледају, него оста поред |
овикиваху јој: »Ама изиди на горњи праг од цркве, да те сви видимо!?{S} Има нас који дођосмо из |
ну на сабору код Св. Јована, Санџак-бег од Прокупља даде је на поклон Хусејин-аги.{S} Хусејин, |
десетак коњаника, које му је санџак-бег од Топлице дао, и са једном арабом, покривеном зеленим |
на сланика на коме се још познају главе од римских војника.{S} Можда је то био саркофаг каквог |
анице, по њојзи крупна пуцад као грудве од бисера.{S} А с једне и друге стране поред певница ст |
ве све по старешинству, па онда кнезове од суседних села и друге главне људе.{S} Навалише и игу |
е усталасаним кроком, крешући праменове од варница из калдрме, свој лабудовски врат час савијај |
{S} И опрема коњска била је богата, све од самог црвеног ибришима и сребра, а седла им покривен |
S} Дођосмо пред главна врата, а она све од самог сребра белог као млеко; пред њима два златна с |
угине боје; погледам горе, а кубета све од бистрог плавог камена драгог, па покривена златним т |
ар.{S} Рахтови његовога вранца беху све од самог сребра.{S} Поред њега корачаху и с једне и с д |
Иза ових наступише риџали царства, аге од Дивана и од царској Сараја, кади-аскери, беглер-бези |
у: »Ој шарове, ој гарове, је л’ нам иде од куд моја нана?«</p> <p>Тек он то рече, а из шумарице |
га оцу Никодију на књигу, па нека буде од њега што Бог хоћ.{S} Ти знаш да нисам жалио да погин |
ичну пратњу црних и белих евнуха, да је од њеног конака допрате у харем.{S} Иконија је свагда в |
, проседа брада, долама бела, као да је од сребрне тканице, по њојзи крупна пуцад као грудве од |
> <p>Шта је срећа једне девојке која је од младога момка, о коме је у тајности свога срца на ја |
них чарапа и пар рукавица, на којима је од ситних шљокица извезла крстове па их окружила плавим |
в. Јована узгред запленише.{S} И пре је од ње слушао да се мајка Ризванова звала Иконија, и да |
ни педесет <pb n="60" /> година, али је од туге и од невоље пре времена оседила.{S} Према густо |
ука, сва моја туга и невоља; нека ти је од мене све просто и пред Богом и пред људма!»</p> <p>» |
а перја.{S} Застор његовог седла био је од зелене кадифе златом и бисером извезен.{S} Узенгије |
Колико ми је дотле мила била, толико је од тога часа омрзнух.{S} Мишљах да је предсретнем, па д |
причести, па које од узбуђености, које од умора, клону у један сто у женској цркви.{S} Притрча |
али које од стида са онаких речи, које од срџбе поцрвене као црвени божур.{S} Граорасте очи ње |
<p>У главним улицама стамболским, које од старога сараја воде к џамији Сулејманији, искупила с |
на великој летургији причести, па које од узбуђености, које од умора, клону у један сто у женс |
p> <p>Иконија се није препала, али које од стида са онаких речи, које од срџбе поцрвене као црв |
преда а изнад чела узвијаху две челенке од драгог камења, у којима беху усађене перјанице од цр |
луг с оне стране.{S} Баш нигде ни сенке од каквог човека.</p> <p>У џбуну поред кога Иконија сто |
pb n="75" /> зреле поморанџе као јабуке од злата.{S} Иконија не знађаше чему пре да се диви, да |
рилати Пегаз застиђен сакрио за облачке од сребра на плавоме небу од азура.</p> <p>Кад би на сп |
лицу поцрнио и вукао би се четвороношке од пећине до једне колибе, коју му на једном брежуљку а |
бисером извезен.{S} Узенгије су му биле од злата а тако и дизгини, са којих је висило на свакој |
; немојте да огрешите душе те да скапље од глади без мене!{S} Збогом сад, и нека вам је Бог и С |
тања манастирског пожара.{S} Спасите ме од ових мука!«</p> <p>Сад настаде питање каквом смрћу д |
О мајко божја и богородице!{S} Спаси ме од сваке беде и напасти од овога лудог човека!«</p> <p> |
и народе, не дајте нас! тако се свакоме од вас Бог на невољи нашао!« викаше она иза гласа и зап |
а стуба, а око оба стуба увиле се гране од белог и плавог јоргована; загледах боље и пипну прст |
а по нека прогунђа нешто, па се окрене од мене, као неће ни да ме гледа!{S} А ја сама себи вел |
жубор, да пусти само да се чује бућкање од сиграња њених белих ногу са бистрим валима.</p> <p>О |
једва овде и онде кроз гроздове и грање од злата кадифа провиривала.{S} На прсима је носио злат |
ће, јер су махом крџава деца у сиротиње од последњих година.{S} Него пошљи по ово једно!{S} Ако |
једном зеленом косом, пружило се џбуње од леске, вињаге, дивље руже, мирисно дахом цвета од ор |
укавима од белог атлаза, широке шалваре од црвене чохе и жуте чизме.{S} За свиленим пасом имађа |
ичастом чохом, по којој се пружаху шаре од сребрне жице.</p> <p>Иза њих јахаше Спахи-баша на ди |
а све стране најлепше загрејало, кад се од једаред кола раскидоше; умукнуше и свирке и песме.{S |
им те кажи, да човек не мисли да сам се од њега препала.{S} Није, него ми тако долази свагда, ч |
аничара с муком је издржавао ове таласе од људи, да не запљусну онај отворени пут средином улиц |
ијом, а по синији разместиле плаве ћасе од кинеског порцелана у великим позлаћеним зарфовима, с |
ема рукама за њен десни рукав; тргох те од ње и однесох те у моме наручју, а ти стегао у ручица |
"83" /> <p>У харему дочекале би је ките од робињица све лепше од лепших, клањале би јој се до з |
кроз загасито-зелено лишће и кроз ките од бела мирисна цвећа провириваху <pb n="75" /> зреле п |
аше о свом детету; премишљаше шта ли ће од њега бити; ко зна, можда су га Турци већ и заклали, |
ма, на три стране уз прозоре ниске софе од крмезове чохе, па застрвене овде и онде ћилимима из |
о носи сребрну штаку у руци и бројанице од седефа а златну камилавку на глави; па би тек с врис |
камења, у којима беху усађене перјанице од црнога нојевога перја.{S} Застор његовог седла био ј |
ужа нарицала за. славујем, коме је срце од силног прижељкивања препукло.{S} Млада султанија, ко |
м глосом, »нису могли да отму моје срце од тебе.{S} Ја имам једну матер.{S} И ја и ти, и ми кој |
дравље, ништа ми не одговори него утече од мене!«</p> <p>Харамбаша посла неколике своје хајдуке |
и оца Никодија, и рашчистили оно клупче од људи и жена, што се било склопило око јадне Иконије. |
ручју, а ти стегао у ручицама ово парче од рукава њеног.{S} Не могох дуго и дуго да заборавим п |
здрктаним рукама беше раширио оно парче од рукава своје матере.{S} Гледаше га раширеним зеницам |
ну, која се као мирис од цвета подизаше од лепоте ових девојачких груди, испод којих је нежно м |
ла перјаница, што му накит на коњу беше од злата, и што поред коња његова корачаху по шест деча |
чекале би је ките од робињица све лепше од лепших, клањале би јој се до земље, а нека би се саг |
скупише се сељани пред судницу, те чуше од кнеза да је дошла од Санџак-бега заповест: да Хусеји |
ма.{S} Полазећи Иконија, навали на улаз од пећине нешто камења и пањева, да не би зверад унутра |
ојавише калуђери од конака.{S} Сам кнез од Лежимира, са шубаром испод мишке, иђаше напред и са |
о ливадама пронесу од цвета до цвета, и од листа до листа: како се Иконија овде медом храни, у |
не баш врло далеко од главног конака и од великог харема.</p> <p>Звао се »Седефли-шкољка.« Доњ |
ступише риџали царства, аге од Дивана и од царској Сараја, кади-аскери, беглер-бези паше и вези |
оргованови цветови начињени од бисера и од драгог камења. »Боже благи!« рекох, »да силног богат |
грешника.{S} Ето шта учиних и од себе и од вас.{S} Право је да ме уморите!«</p> <p>Гавран паде |
буде не може.{S} Паметнији и од тебе и од мене рекоше: »Мал дер Хиндустан, акл дер Френгистан, |
<pb n="60" /> година, али је од туге и од невоље пре времена оседила.{S} Према густој а седој |
у.{S} Хранила сам га и чувала од људи и од зверади да не погине, али му у срцу никада опраштала |
а и сузама.{S} Ударише сузе и Иконији и од тога часа бијаше јој лакнуло.</p> <p>»Нисам мислила |
»лепше да буде не може.{S} Паметнији и од тебе и од мене рекоше: »Мал дер Хиндустан, акл дер Ф |
отколенице не пеку, како је запомагао и од бола рикао кад су му усијано камење под колена метал |
ки сиромах, одмах је узе себи за жену и од милости прозва је »Шекер-Мара«.{S} По годинама могла |
етисла ме грешника.{S} Ето шта учиних и од себе и од вас.{S} Право је да ме уморите!«</p> <p>Га |
па даље у ходник, пружали су се редови од Арапа, од којих једни држаху сребрне наџаке, а други |
три поклонио био.</p> <p>Дугачки редови од тамно зелених кипресова одвајали су га од великог пе |
рата од једнога двора, у коме се низови од белог и руменог мрамора надметаху својом лепотом, пе |
о!« и иконији грчевито задркташе углови од усана и очи јој се наводнише.</p> <p>Привикаше јој с |
народ са свих страна, а кнез и кметови од Лежимира, баш као домаћини, све гологлави дочекиваху |
е бедиш, нема душе и није човек.{S} Иди од мене један нечовече!«</p> <p>»Вала, жено, запамтићеш |
дати, а тешко је било казати ко је грђи од кога. »Нека Бог сачува свакога да их и у <pb n="76" |
о роморећи.{S} Обалом на коју се долази од манастира тихом једном зеленом косом, пружило се џбу |
ли, јер биће да сва моја сетност долази од луде памети једне старе и просте жене!«</p> <p>Ризва |
м поставом.{S} На једно двеста корачаји од конака, пружала се обалом ограда од руменог мрамора, |
ипа и клупа испод ње; неколико корачаји од липе извор, који кроз дрвену цев сипље млаз кристалн |
се на томе сабору није осећао срећнији од Иконије.</p> <p>Шта је срећа једне девојке која је о |
трчи за њима.{S} Један се Арапин одвоји од чете па појаха натраг њој у сретање.{S} Страшно га ј |
га стигну сабљом или топузином.{S} Неки од њих појурише у цркву да је опљачкају и запале; други |
/p> <pb n="57" /> <p>Кад смо те отимали од твоје мајке, ухватио си се обема рукама за њен десни |
е велико и господско, па ће да га прими од Хусејина!«</p> <p>Хусејин се опет подиже на ноге.{S} |
ако Бог хоће! није ме већ више сртах ни од смрти.{S} Овде сам међу својима, а ето је се црква и |
и око ње саграде, а после и да је брани од сваке напасти, док је год жив.{S} Везир му преда бер |
службу.{S} Према њој, на другој страни од црквених врата, седео је на земљи богаљ Гавран.{S} С |
цвет, него јоргованови цветови начињени од бисера и од драгог камења. »Боже благи!« рекох, »да |
чи напред и стаде пред њу те је заклони од Турака.</p> <p>»Беже!« поче калуђер; »има ред и има |
му је кат био од белог мрамора, а горњи од стакла и резаног кедра са Ливана.{S} Некада је кедро |
ареном лицу, видело се како се сав топи од милине што је подесио бар оно, што пада на три прва |
има.</p> <p>У томе се појавише калуђери од конака.{S} Сам кнез од Лежимира, са шубаром испод ми |
Јованом да му да кап воде, јер сав гори од жеђи.</p> <p>Сутра дан Иконија је радила своје домаћ |
е Гаврану:</p> <p>»По опроштају који си од Иконије добио, по благослову који ја од светог патри |
ен, сувоњав, жут у лицу, просед, у раси од грубог црног сукна с црном грубом камилавком, прегну |
, а и сваком брату Србину: поздравље ти од оца Никодија, нашао је у Јерусалиму српску цркву св. |
це!{S} Спаси ме од сваке беде и напасти од овога лудог човека!«</p> <p>И онда настави пут свој |
жив утекох у пећину.{S} Не могах изаћи од кијамета на пољу.{S} Остах у пећини да преноћим и за |
пред кућом дочека кукњавом.{S} Грцајући од плача пољуби га у руку.{S} Стојан кад је виде онако |
из Индије; дуж софе дуги а уски јастуци од црвене и зелене <pb n="80" /> кадифе, па златом изве |
иже руку десну изнад обрва, заклони очи од сунца, које са запада косо своје зраке у руменим пра |
о је слатко ропсто љубави.{S} На једној од главних стаза, које су од великог дворца водиле к об |
исок и личан човек; кроз мрки препланак од сунца пробијаше на јабучицама румен младићскога здра |
Бог с тобом, Гавро, какав је то почетак од разговора?«</p> <p>»Видех те где чараш.{S} Стала та |
е у незграпно издељану двојницу почетак од некаквог кола.{S} По веселим очима његовим и по зажа |
на прсти и једва дохвати један крајичак од кожне листине да пољуби.</p> <p>. »Па сад, оче Никод |
мајке, Иконије!«</p> <p>Диже се усклик од народа као грмљавина, и разнесе на све стране, а как |
десног рамена висаше низ плећа стреоник од црвене кадифе, златом извезен, пун стрела са левог р |
м трепавицама, са витим дугим и као лук од стреле високо повученим обрвама.</p> <p>Зазвекеташе |
грешника пушташ у цркву, коју си ти сам од суза добре једне жене саградио!«</p> <p>За њим иђаше |
рече Иконија, просто грцајући. »Плачем од среће <pb n="78" /> од среће што те видим, и опет од |
Док бејах млађи, могадијах да намиришем од куда Турци иду, као оно што пас нањуши зверад!{S} А |
илазаше око цркве, па би се пред сваким од тројих врата устављао да повиче:</p> <p>»Хвалим те Б |
зеленог атлаза опточен широким первазом од зибелина, антерију од истог таквог атлаза с рукавима |
садио се био харамбаша Стојан са кнезом од села, а десно и лево од њих посадило се на троножним |
осмоугли сточић од седефа, а на сваком од њих по једна кита од зумбула или по једна кита црвен |
иле мирисном хладовином и меким облаком од свога зеленог листа са сребрнастом поставом.{S} На ј |
крока, ил’ девојке лебде очаране звеком од. сребрних жица.{S} Милина од игре и милина од свирке |
и Капу-ага заогрнуше као неким кафтаном од загасито зелене тешке кадифе са златним ширитом.{S} |
ст његову а под танком и лаком копреном од сунца.{S} После дужег ћутања Гавран ће рећи:</p> <p> |
и онда се крене пут Топлице са пратњом од десет коњаника, и са царским бурунтијама на све санџ |
тек покошене траве, која дихаше мирисом од Ивањског цвећа и мајкине душице.{S} И одвезоше је ку |
е извезла свакојако цвеће; јелеци махом од црвене и зелене кадифе златом богато извежене, беху |
велику звезду од рубина са полумесецом од алем-камена изнад ње.{S} И коњ и јахач трептали су н |
ље.{S} Али им се најпосле досади, Један од њих положи главу међу шапе, шикну на нос тешким и шу |
воде Милош Обилић Иван Косанчић и Милан од наше Топлице, Бога ми би ова чаршија од чуди занемил |
а како се он губљаше у даљини прихватан од гомиле до гомиле, диже се око совре слаткогласно бру |
ви веђе и просипаше кроз оба ока прамен од варница. </p> <pb n="38" /> <p>»То је оно што ми је |
је отац (Бог да му душу прости!) умирао од тешких рана, рекао ми је: »Иконијо, гледај то наше ј |
ије, ако је усаветујеш те пристане, ево од мене прилога Светоме Јовану пет стотина аспри.{S} Ак |
тојан са кнезом од села, а десно и лево од њих посадило се на троножним столичицама по шест, го |
нога дана Ризван. »Да ти није што криво од кога у моме двору?{S} Да ли има нешто што би ти годи |
лада удовица тобож сељанка, а није него од старога властелинскога рода; ми сељаци који то знамо |
дан Иконија не могаше да сноси ово чудо од своје госпоштине.{S} Викну их обе и рече им: </p> <p |
оста жив, сељани гледаше као неко чудо од Бога.{S} Сам Гавран причаше народу озбиљно: да му је |
благом, које му је дошло као његов део од богате плени цариградске.{S} У томе је двору он <pb |
олим се Богу по српски, чак ми је донео од некуд стару икону богородице; живим ти без бриге као |
им за брзу смрт.{S} Мозак ми је узаврео од вриске жена и прштања манастирског пожара.{S} Спасит |
/> <pb n="98" /> <p>Везир је купио био од Осман-аге прокупачког Лежимир и још три села у околи |
се »Седефли-шкољка.« Доњи му је кат био од белог мрамора, а горњи од стакла и резаног кедра са |
жимир и још три села у околини, начинио од њих један тимар и дао га своме старом пријатељу Хусе |
те умиваше лице, јер бабе причаху како од те воде јача вид очњи, и како је чак некаки слепац п |
труну негде у овој туђој земљи, далеко од мојих гробова.{S} По твојој доброти ти би и пролио с |
зу обале морске, али не баш врло далеко од главног конака и од великог харема.</p> <p>Звао се » |
в дан доживела!« А они који беху далеко од ње, довикиваху јој: »Ама изиди на горњи праг од цркв |
анајест кита од дробног бисера и толико од крупног мерџана.{S} Коњ му је на глави носио белу, у |
својом сабљом и својом главом, да нико од бесних Турака и Арбанаса не смета, да се црква и кон |
епо видим, где на јеном престолу, десно од олтара, седи цар Лазар, чисто га ево и сад гледам; к |
на застрла беше стену, која одмах десно од грма беше пробила зелену рудину.</p> <p>На једанпут |
еџија, царевих одметника, бране.{S} Ето од цара ме није страх.{S} Него се друго бојим, друго не |
пље млаз кристалне бистре воде у корито од белог камена сланика на коме се још познају главе од |
остао зет царев, везир царев и господар од дивнога Аденистана.</p> <p>Свадба се његова обавила |
на пољани зазвиждаше двојнице, и талас од момака и девојака поче да се повија под поветарцем, |
Турчином.</p> <p>Диже се просто урнебес од вике, вриске и запомагања.</p> <p>Прискочи нешто мом |
очима гуташе милину, која се као мирис од цвета подизаше од лепоте ових девојачких груди, испо |
n="78" /> од среће што те видим, и опет од несреће моје што кад те видех жива, нађох те да си ц |
ом о левом бедру, подигао је у вис крст од сувог шумског грања, па се намрштио и виче:{S} Покај |
уљу, нит’ је ткана нити је предена, већ од суха злата исплетена, на кошуљу челик панцијера, на |
аво мало ђаче; носи у руци мален котлић од калајисаног бакра, у који ће отац Никодије овда и он |
е две девојке стојао је осмоугли сточић од седефа, а на сваком од њих по једна кита од зумбула |
ио за облачке од сребра на плавоме небу од азура.</p> <p>Кад би на спрам оног прозора са решетк |
а је однела у пећину стару једну поњаву од кострети, и нешто крпа и тканица.{S} Све је то остав |
ве то богато обучено и накићено, у руву од разних боја и разнога кроја.{S} Све то прође поред С |
жише је у волујска кола на меку подлогу од тек покошене траве, која дихаше мирисом од Ивањског |
севаше муње.</p> <p>»Срам те било, гаду од човека!« рече она срдито. »Да имаш душе рекла бих ти |
да је био слетио у шипраг, који у хладу од топола загазио беше у поток, па <pb n="17" /> одатле |
еки из свите цареве бацаше читаву дажду од сребрних аспри у гомиле света, који са још ватренији |
прсима Јабучиловим једну велику звезду од рубина са полумесецом од алем-камена изнад ње.{S} И |
оше у сребрним котлићима миришљаву воду од руже, па китама од црвеног каранфила пошкропише ћили |
ружом у коси — укипила на десном крају од ћилима пред софом, а поред једног сточића од сребрне |
и све до <pb n="102" /> под саму стреју од самог биљура, па се на сунцу преливају у све дугине |
широким первазом од зибелина, антерију од истог таквог атлаза с рукавима од белог атлаза, широ |
ам!« А он онда: »На седамнаестом кораку од прага на пећини има камена плоча маховином обрасла; |
ај баци своју високу и шиљату камилавку од сивог сукна доле на под, а змије све једна преко дру |
о да камени, а грло претвара у пиштаљку од горког сувог дрвета, те већ и њиме не могу ни да узд |
о одмах до преграде, која одваја женску од мушке цркве.{S} Наместила се иза њега тако да му је |
г казао, онда је грешно што људи отимљу од њега освету његову!{S} Пред прве певце малко је засп |
уло па обасјало цвеће, да ти очи засену од јаре.{S} Мало даље, па угледасмо цркву.{S} Али каква |
.{S} Па онда додирну истом штаком стену од пећине.{S} Она се расклопи као двери у цркви, и виде |
ја, и хтедох цркви да повратим половину од оставе.{S} Али све узаман!{S} Дочеках је с ову стран |
појила горске хајдуке, јер нас сиротињу од силеџија, царевих одметника, бране.{S} Ето од цара м |
ан тренут поста беља од креча на дувару од суднице.{S} Него се брзо прибра.</p> <p>»Немојте, на |
мирисног ћилима од цвећа к оном оквиру од руменог мрамора, и преко оквира по плавом морском ог |
{S} На једној од главних стаза, које су од великог дворца водиле к обали морској, између свака |
жимира, и нека тамо по ливадама пронесу од цвета до цвета, и од листа до листа: како се Иконија |
.{S} Ако не ће, слободно јој реци да ћу од себе чуда учинити, запалићу све што имам нека изгоре |
црним реповима.{S} Њихови рахтови беху од сувог злата; а о седла од плаве кадифе беху притврђе |
ничари, само што им високи калпаци беху од црвеног сукна.{S} Иза бостанџија корачаху сложно »Ба |
лећима до испод појаса; шалваре им беху од разнобојне свиле, жуте, црвене, зелене и беле; око п |
а широм отворени, да кроз танку маглицу од свилене паучине покажу где нежна милина девојачка јо |
и сјајну сабљу цареву, која се на сунцу од силног драгог камења гледати није дала, него што је |
.{S} И коњ и јахач трептали су на сунцу од злата и драгог камења, Била је милина погледати их.{ |
и нађох густу маховину, а под њом плочу од камена.{S} Почупах маховину рукама, ножем опсекох пл |
црне перјанице на белој чалми у бињишу од сребрне жице и на белом коњу.{S} Виде још како неки |
а једне хасеки-кадуне!{S} Кад те очупах од ње, она паде, погледа ме крупним очима испод дугих т |
кад очи склопим видим њене очи!{S} Узех од тебе ово парче и чувах га као амајлију.{S} Сиромах с |
нда прихватила би се за најближи стубац од вењака и мало се на њ наслонила.</p> <p>Дође време д |
синију, наместиле је на осмоугли столац од седефа пред султанијом и Иконијом, а по синији разме |
густим шареним гомилама.{S} Живи ланац од Јаничара с муком је издржавао ове таласе од људи, да |
анцу Ага јаничарски.{S} Носио је кунтуш од зеленог атлаза опточен широким первазом од зибелина, |
довац сам што да се не узмемо?!«</p> <p>Од тога часа померих памећу !{S} Врзох се око ње као се |
p>»Нека нас да плачемо!« рече Агапија. »Од како смо сиње кукавице изгубиле мајке наше, нико нам |
Макрени шта је сневала те ноћи.</p> <p>»Од некуд искрсну отац Никодије, сав бео као овца, узе м |
једно па на друго раме, и рече:</p> <p>»Од толиких радости којима ме је Алах (нека му је слава! |
> <milestone unit="*" /> <p>Одоше гости одабрани да под вењак седну за совру.{S} Посадише игума |
p>И онда Иконија исприча како је Гавран одавно облетао око ње, како ју је просио и преко жена и |
и брзоногих дечака од 12 година у доњим одајама.{S} Иконија није ни знала.</p> <p>Гркињи је бил |
да <pb n="77" /> је остави саму у овој одаји да дочека везира, који ће јој кроз који час доћи. |
људска.{S} Ево ме да се патим у пећини, одакле је моја грешност као поток потекла.{S} И ево ми |
загазио беше у поток, па <pb n="17" /> одатле три пута једно за другим, и то све јаче и јаче и |
ко тренутака у сред бистрог потока, под одблеском руменога неба на западу, својим млечним лицем |
оре!«</p> <p>»Беже!« рече отац Никодије одважно. »Ово је дете ђаче манастирско.{S} Никада до са |
и и до Бога мога!« Па онда се исправи и одважно рече:</p> <p>»Вала ћу ти поочиме, све казати и |
иму у један сто одмах до преграде, која одваја женску од мушке цркве.{S} Наместила се иза њега |
гачки редови од тамно зелених кипресова одвајали су га од великог перивоја.{S} Око самог конака |
еко дете, и кроз она вратанца од седефа одведе је унутра у харем.</p> <milestone unit="*" /> <p |
м среће ја: нађох сина кога ми Јаничари одведоше, али ми га турска вера оте, да од њега турска |
урми«<ref target="#SRP18910_N1" /> децу одведоше.{S} Калуђерове речи позледише многоме срцу ран |
ече па се спусти под ону дивљу ружу.{S} Одвеза опанке, скиде чарапе, веза их једном врпцом све |
д Ивањског цвећа и мајкине душице.{S} И одвезоше је кући у Лежимир.</p> </div> <pb n="33" /> <d |
на за другом.</p> <p>Иконија је за рана одвела чича Симу у један сто одмах до преграде, која од |
?«</p> <p>»Ево мене на Змајевој стени!« одвикну пастирче па се диже и пође за псима.</p> <p>У т |
а ово како је изашло! да ће робље да се одводи, да ће крв да се пролије и да ће света црква да |
{S} Никада до сада наш честити цар није одводио ђаке из цркава, јер је још на Косову Султан Бај |
звало ***седмогодишше +++прибирање+++ и одвођење мушке +++деце+++ рајине, којим се војска турск |
ељанка трчи за њима.{S} Један се Арапин одвоји од чете па појаха натраг њој у сретање.{S} Страш |
евнуси и бостанџије па и сам Капу-ага, одвојише и одступише натраг.{S} Хусејин-ага, једва стиж |
јом и његовом бригом и да ћу нашега Иву одгајити, ако ми Бог помогне, те да прихвати да сам чув |
а је лепа песма?«</p> <p>»Баш је лепа!« одговори Иконија; »Много лепа!{S} Занела ме чак натраг |
твоје?«</p> <p>»Не могу, оче Никодије!« одговори Иконија.</p> <p>»Долазећи данас к цркви, ниси |
p>»Јесте, Бога ми, баш царски рисовуљ!« одговори отац Никодије с пуно поуздања и поноса. »Ево, |
узбуђена.</p> <p>»Вере ми се не шалим!« одговори Ризван мирно и озбиљно.</p> <p>»Е чекај мало!« |
не бих препала па да је како страшан!« одговори Иконија мирно; али опет ти само мени њега пока |
ка из Мисира.</p> <p>»Е, царска кћери,« одговори Иконија, »Бога ми ти ја не умем ништа казати.{ |
добру кришку погаче.</p> <p>Сељанка не одговори одмах, него даде по једно парченце погаче шаро |
. </p> <pb n="49" /> <p>Она му ништа не одговори, него га само гледаше.</p> <p>Гавран се с муко |
х Бога и упитах за здравље, ништа ми не одговори него утече од мене!«</p> <p>Харамбаша посла не |
} Свакој сам мојој стрини, свакој снаси одговорила: да га молим да ми не замери али да не могу. |
S} Свашта може да буде у вас Турака!« — одговорише му неки из гомиле. </p> <pb n="61" /> <p>У т |
; заклињах је да ме не убија.{S} Она ме одгурну, и ја падох сотони у наруч.{S} Колико ми је дот |
њих десеторица доле, па право Иконији, одгурнув сурово оца Никодија на страну.</p> <p>»Не дајт |
цркви за моју душу!« Окрете се старац, оде унутра у пећину, застаде мало, обрну се према мени |
ог калуђера, па се онда с њим опрости и оде.</p> <milestone unit="*" /> <p>Да би стигла дома јо |
котлић!«</p> <milestone unit="*" /> <p>Оде народ да се мало прихвати ручка.{S} Под главним вењ |
баша на дивном арапском коњу.{S} Био је одевен као и друге спахије само што је се из његовог бе |
млада и прилично угојена жена по турски одевена.{S} Сељанка је била Иконија, а пуначка Туркиња |
два на <pb n="68" /> једнога коња, беху одевени у црвену чоху са високим црвеним калпацима са д |
p>За њима иђаше једна чета »Бостанџија« одевених и наоружаних онако као што су Јаничари, само ш |
ца стоје патријарси и владике у златним одеждама, и као чекајући нешто погледајући к вратима. » |
Јеротију.{S} Изађе и сам игуман у пуној одежди па рече Гаврану:</p> <p>»По опроштају који си од |
порту.{S} Изађе и отац Никодије онако с одеждом.{S} Држи левом руком икону прислонив је на прса |
иш онда извади из своје горње костретне одеће једну прљаву кесу, отвори је, и извуче из ње <pb |
и то све јаче и јаче и све брже и брже, одзвижда нову једну своју нумеру.</p> <p>»Шта ли ми ти |
стадо усталаса, крену за вођом, удари у одзиве, те се по оном пољу просу блејање, некако мекано |
планина прихваташе сваку реч громкијим одзивима, док се ови не сложише у праву грмљавину.{S} К |
и: »Падиша чок јаша!« (да живи падиша!) одјекујући тиме грмљавини која се за султаном ваљаше ни |
p> <p>Гавран се окрете па као бесан пас одјури натраг у луг на потоку.</p> <p>Иконија се беше ч |
отрља очи па проговори :</p> <p>«А ене! одкуда ти Иконијо, добра жено!«</p> <p>»Благослови свет |
прва да помогне и саветом и радом, и да одлакша речима од утехе и својим сузама.</p> <p>Сад се |
замолићу га да пошље своје гавранове да одлете до Лежимира, нека загачу дрвљу и камењу: како се |
рицу њихову да пошље неколико чела, нек одлете до Лежимира, и нека тамо по ливадама пронесу од |
у Багдада од Перзијанаца у толикој мери одликовао, да је велики везир Ахмед-паша јавно признава |
<p>»А што "ћемо тамо, нано?« упита Ива одломив себи добру кришку погаче.</p> <p>Сељанка не одг |
, онако стар и немоћан како је, само ти одмаже.{S} А док ти мали Иво за помоћ прирасте, требаће |
ницу.{S} Али чим му се очи мало свикну, одмах му се око срца проспе нека света топлина.{S} И де |
усејин, јуначан Јаничар а пуки сиромах, одмах је узе себи за жену и од милости прозва је »Шекер |
да нас остави да до краја пропаднемо, а одмах за тим имамо да захвалимо оној жени, доброј и сме |
рисна маховина застрла беше стену, која одмах десно од грма беше пробила зелену рудину.</p> <p> |
те један!« викну Стојан пун јарости, па одмах посла људе да ухвате и вежу Гаврана, а кнезу пору |
зван-бегу, овај заповеди да му Јаничара одмах у селамлик доведе.</p> <p>Кад стари Јаничар, у жу |
/> <p>Сељанка се спусти под онај грм и одмах отвори шареницу.{S} Извади белу једну погачу, отв |
штвом калуђера и попова посвети цркву и одмах ударише у велика бденија.{S} Милина је било погле |
куца темена и рече: »Да идем!«</p> <p>И одмах пође.</p> <milestone unit="*" /> <p>Хусејин-ага ј |
соколове очи, честити беже, прозреле би одмах Оџаковића, који је рођен да буде велики човек.{S} |
ишку погаче.</p> <p>Сељанка не одговори одмах, него даде по једно парченце погаче шарову и гаро |
беше, и да га позову да са својом четом одмах к Лежимиру похита.{S} Али им дође порука од Икони |
је за рана одвела чича Симу у један сто одмах до преграде, која одваја женску од мушке цркве.{S |
јну; али бадава крити, да је само видиш одмах би познао.{S} А да јој видиш синчића од седам год |
кићанкама а од плавог ибришима.</p> <p>Одмах иза овога проведоше и трећи царски јелек: дванаје |
детета : »Нано, не дај ме нано!«</p> <p>Одмах јој би јасно шта се збило, па потрча за Турцима.{ |
му везир пусти руку он се диже на ноге, одмаче се са сиџадета и са највећим страхопоштовањем уд |
оношке полагано домиле до ње.{S} Она се одмаче један корак натраг.{S} Гавран пољуби земљу, где |
има ли плоча на седамнаестом кораку.{S} Одмерих и нађох густу маховину, а под њом плочу од каме |
, јер нас сиротињу од силеџија, царевих одметника, бране.{S} Ето од цара ме није страх.{S} Него |
Гавран, плакајући у глас као мало дете, одмиле до пред царске двери и причестише га</p> <milest |
</p> <p>Али Турци и ако не касаху, опет одмицаху с робљем својим.{S} Окретаху се овда и онда да |
само да се радује гледајући како зидине одмичу у висину, како се кров саставља и како се по сре |
p>Сутра дан, опет пред зору, Иконија је однела у пећину стару једну поњаву од кострети, и нешто |
бамр’о, и како су га ваља да већ мртва, однели на мртвачким носилима у планину, да га у пећину |
а са ње, докле га поносити коњ његов не однесе даље низ ову живу реку која ваљаше, злато, сребр |
купих земље.{S} Жена ми говораше: »Море однеси бар пола цркви, да ти се не освети Бог!« Не посл |
пре него наредих.{S} Устани, подигни, и однеси цркви за моју душу!« Окрете се старац, оде унутр |
, који и онако имају свачега доста?« Не однесох новце цркви, него подигох кућу и купих земље.{S |
ма за њен десни рукав; тргох те од ње и однесох те у моме наручју, а ти стегао у ручицама ово п |
се Турци, искупише се и онда пођоше.{S} Однесоше малог Иву и једно десетак девојака, које тужно |
четири робињице дигоше сребрну синију и однесоше.{S} Тада би млада султанија ударила длан о дла |
а,« рече ружи, »али те бистра вода може однети ноћас до на груди каквој вили!</p> <p>Па онда из |
а за децом, коју цареви људи пробраше и однеше из овога краја пре четири године.{S} Не може цар |
Суботе обилазила његову живу гробницу и односила му нешто хране и вина.{S} Сваке године на Ивањ |
га из Лежимира, и други берат којим цар одобрава да Иконија обнови цркву св. Јована.</p> <p>Тре |
ици око себе, а ови изнеше пред суд, уз одобравање светине, те и суд пресуди овако:</p> <p>Да с |
ог да прости!{S} Ево ти пет кеса за пут одовуд и одонуд!«</p> <p>Стари се Јаничар диже, десном |
сти!{S} Ево ти пет кеса за пут одовуд и одонуд!«</p> <p>Стари се Јаничар диже, десном руком жив |
и <pb n="15" /> вајде имати га и ето ме одох у свет да се турчим!«</p> <p>»Што ћу му!?« рече Ик |
пећину, подигох све до последње аспре и одох кући пун радости, Да вам не дужим!{S} Ђаво ми рече |
ао да јој све мисли, све срце, сва душа одоше низ улицу, и само несвесно тело оста челом на реш |
а, а дођоше после и калуђери и попови и одоше сви у велику трапезарију, да се мало прихвате.</p |
доше му читати опроштајне молитве, него одоше у олтар и казаше све игуману Јеротију.{S} Изађе и |
естише га</p> <milestone unit="*" /> <p>Одоше гости одабрани да под вењак седну за совру.{S} По |
може, пошље кога да цркву мироноше и да одреди три калуђера, који би прихватили манастир, цркву |
подржаваху.</p> <p>Стојан нареди да га одреше, и да му пруже залогај погаче и гутљај ракије.{S |
кнезу каза да ће му главу својом сабљом одрубити, ако би Иконије преко ноћ нестало.{S} Сељани с |
аше где је.</p> <p>А Иконији се смрче и одсекоше јој се ноге.{S} Сва пребледе и за неколико тре |
ед-а-се.</p> <p>Калуђери дечански дивно одслужише летургију, па онда пред сам свршетак узеше пр |
останџије па и сам Капу-ага, одвојише и одступише натраг.{S} Хусејин-ага, једва стиже да Икониј |
потрошим десет хиљада дуката!« говораше одсудно и топло Ризван; »нека потрошим и двадесет хиљад |
ј!« викну Хусејин Иконији, па је у свом одушевљењу гурну не баш врло нежно.{S} И онда сави руке |
, Бого мој, оно је било појање да мртве оживи! .{S}Јес, није вајде, и ово је лепо, није да није |
ицу.{S} Иза њих је стајао стари Јаничар озбиљан и смеран.</p> <p>»Ево Асас-баше и Алај-чауши, т |
> <p>»Да чудна ли човека!« рече Иконија озбиљно. »Ево скоро годину дана како ми не да мира.{S} |
да ти се он не свети!« говораше Иконија озбиљно и тужно. .</p> <p>»Теби сам, жено, згрешио више |
суди, да се исприча до миле воље!« рече озбиљно кнез са зачеља.</p> <p>»Сврнуо с памети, велите |
и се не шалим!« одговори Ризван мирно и озбиљно.</p> <p>»Е чекај мало!« рече Иконија сва усплах |
<p>»Биће да је цару жао«, рече Хусејин озбиљно, »биће да је цару жао да храни рибе морске дево |
о од Бога.{S} Сам Гавран причаше народу озбиљно: да му је Бог послао анђела, који га је бистром |
елика, тамјаном окађена црква, и као да озго са небеског плавог кубета мајка божја на њу гледа. |
илима преко лета.</p> <p>Била је милина озго са ћошке, погледати преко овог шареног и мирисног |
ир невесело.</p> <p>»Ето га Милован иде оздо из села.{S} Чим он овде стигне предузеће стадо.{S} |
у радост.{S} Витороги вођ оваца виде је оздо са паше, па заблеја и два и три пута и пође право |
аде и младо пастирче викну: »Ој шарове, ој гарове, је л’ нам иде од куд моја нана?«</p> <p>Тек |
из шумарице зајеча јасан женски глас: »Ој, Иване сине, мајци својој жив био, где си?«</p> <p>» |
двојнице стаде и младо пастирче викну: »Ој шарове, ој гарове, је л’ нам иде од куд моја нана?«< |
ршти, састави веђе и просипаше кроз оба ока прамен од варница. </p> <pb n="38" /> <p>»То је оно |
утврђену перјаницу, на челу између оба ока амајлију са крупним једним смарагдом, око кога се с |
ђа светлуцаху два сива, необично бистра ока; дуги седи брци падаху му на рамена као у старих ју |
дметали за зрачне погледе из девојачког ока.</p> <p>Кизлар-ага проведе Иконију кроз неколико ле |
н-бегом проговори две три речи у четири ока.</p> <p>Кад капуџи-баша поднесе овакав извештај Риз |
вис онај комадић платна и не скидајући ока с њега.</p> <pb n="57" /> <p>Кад смо те отимали од |
ј се ова шума као нека велика, тамјаном окађена црква, и као да озго са небеског плавог кубета |
па је гледаху непомично као да се беху окамениле.{S} И тек када Иконија приђе, те пољуби у обр |
оном оквиру од руменог мрамора, и преко оквира по плавом морском огледалу, поврх кога облетаху |
ос велике неке наочари у дебелом кожном оквиру, па се кроз њих удубио у срицање једне речи, кој |
реног и мирисног ћилима од цвећа к оном оквиру од руменог мрамора, и преко оквира по плавом мор |
лаву буџом једном, у којој је било пола оке јексера усађено, па онда дугим и уским ножем пробад |
о са сабљама и ханџарима драгим камењем окићеним, са турбанима од кашмирских и хиндустанских та |
а амајлију са крупним једним смарагдом, око кога се савијало три низа од алема, рубина и сафира |
јне свиле, жуте, црвене, зелене и беле; око паса танки свилени бајадери, по којима златна и сре |
из њено бледо, али савршено мирно лице; око углова од усана станио се један тих једва приметан |
порти на трави до свршетка бденија.{S} Око ње се искупише кнез и главни домаћин из њена села, |
одвајали су га од великог перивоја.{S} Око самог конака извиле се старе липе, па га чисто загр |
шест, годинама најстаријих домаћина.{S} Око њих се слегли сељани у густој гомили. </p> <pb n="3 |
ао млеко; пред њима два златна стуба, а око оба стуба увиле се гране од белог и плавог јоргован |
аса на манастар!{S} Ломисмо се забадава око манастира, док дотрча један инок да нам каже: дође |
иза Кизлар-аге; »вала ни ђавоља стража око пакла не може бити ни црња ни страшнија!«</p> <p>Ал |
копреном око паса, са сребрним гривнама око облих зглавака на рукама и на ногама, са сребрним м |
, земљо!{S} Опрости ми!«</p> <p>Светина око њега и око суда, која је дотле била мирна да је јед |
ојом добротом, растопила у ове сузе лед око њега и ево нађосмо да га још имамо!</p> <p>Те вечер |
ми грање у шуми.{S} Муње цепаху громове око мене, једва жив утекох у пећину.{S} Не могах изаћи |
га у гласно јецање.{S} Агапија јој паде око врата и просто се заценила била од плача, а Петрија |
ага, као искусан војник, постави страже око села, а кнезу каза да ће му главу својом сабљом одр |
је и Иконију снахом звао.{S} Било му је око шесдесет година, а већ петнајест година како се њег |
, него кад се поведе коло, па се повије око свирца, па на десно па на лево, па кад сто момака и |
прихватан од гомиле до гомиле, диже се око совре слаткогласно брујање калуђерског »Многаја љет |
ише иза совре пренеражени и искупише се око Иконије.</p> <p>Две крупне сузе откидоше се испод њ |
ше и неке жене из гомиле света, који се око вењака скупио био, али већина калуђера није видела |
и с једне и с друге стране, поређало се око педесет младих и дивно лепих девојака.{S} У сваке к |
чим му се очи мало свикну, одмах му се око срца проспе нека света топлина.{S} И десни и леви з |
тога часа померих памећу !{S} Врзох се око ње као сенка њена.{S} Слах јој и моју и њену женску |
е се на једну руку, и збуњено погледаше око себе, <pb n="31" /> као да се пробудила из тешкога |
труо пањ, пузећи четвороношке обилазаше око цркве, па би се пред сваким од тројих врата уставља |
</p> <p>После се народ највише савијаше око старог једног богаља, који сав сед као овца, а мрк |
Опрости ми!«</p> <p>Светина око њега и око суда, која је дотле била мирна да је једва дихала, |
Болеснике оставише да преноће у цркви и око цркве.{S} Слабо је ко и спавао.{S} Певало се поред |
ирок добра три хвата а дубок по средини око две стопе.{S} Бистра му је вода струјила преко чист |
Арбанаса не смета, да се црква и конаци око ње саграде, а после и да је брани од сваке напасти, |
една жена помену најпре двојици тројици око себе, а ови изнеше пред суд, уз одобравање светине, |
лаћене шлемове са белим ниским турбаном око чела.{S} У десној руци држаху копља, а о бедрима но |
дима, утегнуте танком свиленом копреном око паса, са сребрним гривнама око облих зглавака на ру |
томе је двору он <pb n="54" /> искупљао око себе и частио песнике из Перзије, Мисира и Анадолиј |
а исприча како је Гавран одавно облетао око ње, како ју је просио и преко жена и преко људи, и |
е, да л си где год скоро сагледао мушко око под челом јуначким?«</p> <p>Кос као да је био слети |
че од људи и жена, што се било склопило око јадне Иконије.{S} Ова се отимаше као бесомучна и не |
на земљи богаљ Гавран.{S} Свет нагрнуо око ње и с једне и с друге стране.{S} Вичу јој: »Е, Бог |
Турчин.</p> <p>Окрете се сав онај свет око Иконије.{S} Она врисну да се на далеко чуло, па сам |
роводиле, ватре су се прескакале, а већ око поноћи млада женскадија навали с венцима од ивањско |
ноћи, како је народ прекрилио био порту око цркве, па се ућутао једва дише, само да чује, како |
ене кадифе златом богато извежене, беху око витког им струка тесно прикопчани златним пуцетима |
у њему брчкају весело цвркућући,</p> <p>Око црквене порте некада је на све четири стране био гр |
ешто по странама њеног спровода.</p> <p>Око поноћи Иконија повиче са своје постеље:</p> <p>»Дец |
ко да му приђе те да га загрли.</p> <p>Око црквице је била поширока порта, обрасла ниском а гу |
за од алема, рубина и сафира.{S} Златом оковани кајиши са дугачким ресама од срме, држали су на |
/> као овца, па чита велику једну књигу оковану у злато као евангеље.{S} Кад је опази, он поче |
ге прокупачког Лежимир и још три села у околини, начинио од њих један тимар и дао га своме стар |
p> <p>Те ноћи Иконија не могаше за дуго оком тренути.{S} Мишљаше о свом детету; премишљаше шта |
то приличило новоме Силиктар-аги, сиво-оком Ризван-бегу, крока господскога, витког струка а ви |
срдито, а по нека прогунђа нешто, па се окрене од мене, као неће ни да ме гледа!{S} А ја сама с |
к с друге стране зашушти јачи шушањ.{S} Окренем се, погледам и видим онај велики раст.{S} Рекне |
еним решеткама, онда се црни Кизлар-ага окрену целој свити, па само махну руком.{S} На мах се с |
Помози ми сада!«</p> <p>Па се онда опет окрену везиру и узе да говори:</p> <p>»Што ће мени кона |
јој се горка туга свом горчином својом окренула на оног несрећника, који је сву ту беду причин |
е само једну жену.{S} Плакаће, па ће се окренути, наћи мужа и утешити се!«</p> <p>»Ето!« настав |
ба пса подигоше на ноге; ућулише ушима; окренуше се к стази једној, која се извијаше уз брдо из |
саху, опет одмицаху с робљем својим.{S} Окретаху се овда и онда да погледају стуб од дима и пла |
подигни, и однеси цркви за моју душу!« Окрете се старац, оде унутра у пећину, застаде мало, об |
дећи старца за руку.</p> <p>Мали се Ива окрете, па угледав мајку и деда, засијаше му се очи, и |
док не поста шири него дужи, па се онда окрете, и као кепец дебељко <pb n="86" /> остави своје |
исаше пред престоним иконама па се онда окрете мени и рече: »Лепо је, лепо је!{S} Ове иконе баш |
живој срце ишчупати?«</p> <p>Иконија се окрете па га погледа немо својим крупним очима.{S} Хтед |
икодије где неко иза њега говори, па се окрете.{S} Принесе икону старцу и пошкропи га, па је он |
ће ти срце ишчупати!«</p> <p>Гавран се окрете па као бесан пас одјури натраг у луг на потоку.< |
шумним дахом, и зажмури.{S} Други живо окрете главу, па се удуби у посматрање једне пчеле, кој |
вамо! цару треба!« викну Турчин.</p> <p>Окрете се сав онај свет око Иконије.{S} Она врисну да с |
само његовом личном јунаштву и његовој окретности има захвалити што је турско оружје победило. |
о ноја тице крило, то се крило на чекрк окреће, те казује....«</p> <p>»Аман! куд си пошла, шта |
тек сад разумедох што се памети људске окрећу за тобом!«</p> <p>Иконија се препала беше кад ов |
беху и с једне и с друге стране обешени округли сребрни штитови рубинима искићени.{S} Коњушари, |
од ситних шљокица извезла крстове па их окружила плавим и црвеним ђинђувама.{S} И поврх свега - |
с муком и напрезањем као да је свака од олова; протресе је мало као да је зобница са зобљу, про |
S} Ене нам Ивица иза леве певнице уђе у олтар!« — Ене, ене, погледај на десно; ене га изађе из |
читати опроштајне молитве, него одоше у олтар и казаше све игуману Јеротију.{S} Изађе и сам игу |
видим, где на јеном престолу, десно од олтара, седи цар Лазар, чисто га ево и сад гледам; круп |
ене, погледај на десно; ене га изађе из олтара и изнесе неку књигу!{S} Ја колика је, једва је ј |
отињу српску, и кад се дигао, чуо је из олтара разговетно ове речи: »Не дај се Србине!«</p> <p> |
е!{S} А високо са свода <pb n="10" /> у олтару, и изнад пониског иконостаса, Исус раширио руке |
<p>»Затече ме једном, пре седам година олуј у сред наше планине.{S} Змајеви водише облаке и би |
Знаш, ага«, рече кнез као да извини ову олујину, »у нашега народа има пословица: не дао Бог дет |
беше притиснуо прстом да му се како не омакне.{S} Тако се беше занео, да не чу кад Иконија с И |
га у трапезарији.</p> <p>Отац Никодије, омален, сувоњав, жут у лицу, просед, у раси од грубог ц |
е кандила никада не гасе, особито су се омилиле Иконији.{S} Петрија је опет знала да прича по н |
ји цару рају опадају, а код раје цара у омразу воде!«</p> <p>»Нико те за то не пита!« рече Турч |
дотле мила била, толико је од тога часа омрзнух.{S} Мишљах да је предсретнем, па да јој бело гр |
ког времена опет суну мало вина у уста, он облизну своје суве усне, па с муком и с промуклим гл |
овоме свету осети шта су паклене муке, он, који ми је живој срце ишчупао, сунце ми помрчао и ж |
у злато као евангеље.{S} Кад је опази, он поче да чита гласно, реч по реч: »Освета... је... мо |
горко. »Мене је он на црње муке метнуо; он је видео муку за неколико часова па свршио, а ја ост |
а неколико хајдука оружаних до зуба.{S} Он је био поочим Иконијином Миленку, који је у његовој |
му се засветлише црвеним жеравицама.{S} Он стегну усне подиже десну руку претећи у вис и стисне |
само гледаше непомично у очи његове.{S} Он седе поред ње.{S} Извади оно парче оцепљена рукава, |
{S} Миленко цару ништа скривио није.{S} Он је служио цара, кад је тукао цареве отпаднике, који |
} Међу њима беше и — Гавран Ракетић.{S} Он јој тобож помагаше да се дигне, али јој на ухо полаг |
а се не бојиш доброга оца Никодија ?{S} Он ће тебе лепо да пази!« </p> <pb n="9" /> <p>»Не боји |
друкчије него »Караконџул-ефендија«, а он мени опет за то тепа: »џанум« и »кузум«, срце моје и |
голуб за голубом падаше му на рамена, а он једног по једног гуташе као шећерлему.{S} Кад већ не |
замерио, те су га осудили да погине, а он замолио цара да бар пред смрт види своју мајку; а ца |
менух то једном поодавна Хусејин-аги, а он јави везиру, а везир посла на све стране, и нашем Па |
даше. »Што ме гледаш?« запитах га.{S} А он: »Гледам те да л’ си човек, да ти аманет дадем!« А ј |
анет дадем!« А ја рекох: »Баш јесам!« А он онда: »На седамнаестом кораку од прага на пећини има |
да је Иконија жива.</p> <p>Једнога дана он са својом четом и са још десетак коњаника, које му ј |
ање.</p> <p>Али није дуго постојало, па он сам признаде: да мати његова не изгледа да је срећна |
. »Пре ће бити да му се сотона, коме је он душу за аспре продао, осветио.{S} Бог се друкчије св |
ка цркне!« рече Иконија горко. »Мене је он на црње муке метнуо; он је видео муку за неколико ча |
ина једна, да га Бог убије!{S} Па то је он!{S} А, чекај скоте један!« викну Стојан пун јарости, |
да ће га запамтити. _</p> <p>»Па то је он, скотина једна, да га Бог убије!{S} Па то је он!{S} |
шност као поток потекла.{S} И ево ми се он кроз тебе свети, јер ми кроз тебе добра чини.{S} Нек |
»освета је моја!« Моли му се, да ти се он не свети!« говораше Иконија озбиљно и тужно. .</p> < |
ина, и разнесе на све стране, а како се он губљаше у даљини прихватан од гомиле до гомиле, диже |
ла.{S} Њени се погледи залепише за њ, и он их понесе собом далеко низ улицу.{S} Она изгледаше з |
му руку, и онда шапутне своме Иви те и он приђе к руци оца Никодија.</p> <p>»А да те не сметох |
десном певницом глас води!{S} Ех, да ли он, чедо моје, зна сад да га деда и мајка његова очима |
’ нам иде од куд моја нана?«</p> <p>Тек он то рече, а из шумарице зајеча јасан женски глас: »Ој |
Ето га Милован иде оздо из села.{S} Чим он овде стигне предузеће стадо.{S} А ти ћеш, ако Бог да |
а преко дана калуђери Богу моле, и како он помаже црквењаку да наспе уље у кандила што гору пре |
аман било да му се учини милост за коју он и моли.{S} Него њега треба на лаганим мукама уморити |
да је дете; али чим му везир пусти руку он се диже на ноге, одмаче се са сиџадета и са највећим |
е плени цариградске.{S} У томе је двору он <pb n="54" /> искупљао око себе и частио песнике из |
роштајне молитве!« </p> <p>И онда му их он очита, те Гавран, плакајући у глас као мало дете, од |
уну му кап вина у отворена уста.</p> <p>Он се устави у јечању; с муком и полагано отвори очи, г |
г, црне масти и дуге црне браде.</p> <p>Он разастре своје поабано сиџаде, стаде на њ’ проговори |
в!{S} Познајем и тебе.{S} Ти си.</p> <p>Он јој дохвати руку и пољуби је.</p> <p>»Како си ме поз |
и кад се из ње изви оно »многаја љета«, она пребледе, пожуте, пребледе опет, промуца неколико р |
«</p> <p>Као да није ни видела Арапина, она протрча мимо њега дркћући све то краћим и тежим дах |
ли <pb n="32" /> све слабије и слабије, она само муцаше: »Моје дете! моје дете!«</p> <p>Као да |
хасеки-кадуне!{S} Кад те очупах од ње, она паде, погледа ме крупним очима испод дугих трепавиц |
} Кад јој је црни Кизлар-ага приступио, она се само сва стресе и побледе.{S} Мало затим па се н |
с голим ножевима, и како јој отеше Иву, она од једанпут заћута; замисли се нешто дубоко, дохват |
ролазећи с оваким спроводом кроз башту, она би се сама у себи насмејала и рекла:</p> <p>»Боже, |
и поток; заклињах је да ме не убија.{S} Она ме одгурну, и ја падох сотони у наруч.{S} Колико ми |
не изгледа да је срећна и задовољна.{S} Она се истина ником и ни на што пожалила није.{S} Али ј |
Окрете се сав онај свет око Иконије.{S} Она врисну да се на далеко чуло, па само још чвршће при |
одирну истом штаком стену од пећине.{S} Она се расклопи као двери у цркви, и видех златну леств |
четвороношке полагано домиле до ње.{S} Она се одмаче један корак натраг.{S} Гавран пољуби земљ |
е и спусти пред султанијом ђурђевак.{S} Она се маши да га подигне, али је Иконија нагло прихват |
он их понесе собом далеко низ улицу.{S} Она изгледаше збуњена, узбуђена, бледа и замишљена.{S} |
реди ношаше копље са три коњска репа, а она двојица поред њега забацили на рамена шестоперне бу |
луцима.{S} Дођосмо пред главна врата, а она све од самог сребра белог као млеко; пред њима два |
елу своју прошлост и жалосну судбину, а она опет њима причаше како су јој сина отели и како се |
мени привиђа у овом тужном часу, да је она рђа од човека довео Турке да се мени освети?!«</p> |
на.{S} Сваке године на Ивањдан, ишла је она да се на развалинама цркве исплаче и искука.{S} Још |
ети Бог!« Не послушах је.{S} Како знате она умре на пречац, а ја остах сам.{S} Понех се и побес |
рвене грађе за цркву.{S} А сваке суботе она и друге жене из села, доносиле су раденицима понуде |
<p>»Срам те било, гаду од човека!« рече она срдито. »Да имаш душе рекла бих ти: не греши душе!{ |
оме од вас Бог на невољи нашао!« викаше она иза гласа и запомагаше.</p> <p>Отац Никодије искочи |
ир је узе за руку као неко дете, и кроз она вратанца од седефа одведе је унутра у харем.</p> <m |
ко исто немо и укочено у Иконију, као и она у њега.{S} После јој приђе узе је за руку и рече јо |
сметох у каквом светом послу?!« настави она гласом у коме трепташе некакав чудан израз зебње и |
нешто рече, и Агапија јој преведе; али она не чу.{S} И опет јој то поновише, кад је султанија |
нама могла је бити кћи Хусејину.{S} Али она се не могаше довољно да нахвали Иконији, колико јој |
ки, беше усхићена, и кад се песма сврши она два пута живо рече: »Аферим, аферим!« а све њене дв |
царева видела младог Силиктара, то само она и Ризван-бег знају.{S} Али тек Мејрима, коју је Сул |
у њу.{S} Не могаше да верује, да је то она. »Јеси ли ти то, Иконијо, или ме очи моје варају?« |
о им Иконија каже, срећне да погоде што она и помисли и хитре да послуже.</p> <p>Првих дана при |
но не могаше је познати..</p> <p>Кад му она после кратког времена опет суну мало вина у уста, о |
Ивом дође на капију велике куле.{S} Ту она даде Иви онај слив воска и ону киту босиљка рекавши |
и сви гости на Иконију да седне, али их она смерно мољаше да је пусте да њих, као најмилије гос |
је варају?« рече. </p> <pb n="49" /> <p>Она му ништа не одговори, него га само гледаше.</p> <p> |
и само једну реч:</p> <p>»Седи!«</p> <p>Она седе не проговарајући ни речи, него само гледаше не |
ласом:</p> <p>»Познајеш ли ово?«</p> <p>Она погледа у оно парче рубља, па онда опет везиру прав |
ли су их везиров Кизлар-ага и Капу-ага, онај први с белом а овај други с црвеном и високом ками |
а навали с венцима од ивањског цвећа на онај извор иза цркве, те умиваше лице, јер бабе причаху |
се гласно Богу, да је још не позивље на онај свет, док не чује, да је црква опет запојала. </p> |
ба!« викну Турчин.</p> <p>Окрете се сав онај свет око Иконије.{S} Она врисну да се на далеко чу |
> <pb n="7" /> <p>Сељанка се спусти под онај грм и одмах отвори шареницу.{S} Извади белу једну |
«Боље да те ја у коси носим, него да те онај црни бумбар љуби!»</p> <p>Па онда — подиже сукњу д |
капију велике куле.{S} Ту она даде Иви онај слив воска и ону киту босиљка рекавши му: »Нај, си |
а и са сребрним шлемовима иђаху у корак онај у среди ношаше копље са три коњска репа, а она дво |
реците и кнезу и свему селу: аманет вам онај невољник у планини; немојте да огрешите душе те да |
шушањ.{S} Окренем се, погледам и видим онај велики раст.{S} Рекнем у себи: »Бог и душа: као да |
ово, Лала?« питаше везир подигнув у вис онај комадић платна и не скидајући ока с њега.</p> <pb |
тивало се, па све узаман !{S} Како га у онај страшни дан нестаде, пропаде му и траг!«</p> <p>»З |
праменовима пушташе, па оштро загледа у онај тополски луг с оне стране.{S} Баш нигде ни сенке о |
авао ове таласе од људи, да не запљусну онај отворени пут средином улице, који се чувао слобода |
и подигоше сељаци.{S} У томе, што после онаквих мука, и остављен у пећини зверовима, оста жив, |
а се није препала, али које од стида са онаких речи, које од срџбе поцрвене као црвени божур.{S |
а не само да не може да ти помаже него, онако стар и немоћан како је, само ти одмаже.{S} А док |
ђосмо цркву уђосмо и унутра, и калуђер, онако стар, метанисаше пред престоним иконама па се онд |
пољуби га у руку.{S} Стојан кад је виде онако порушену и сузну, не могаше ни речи да прозбори, |
дан слив жутога воска.</p> <p>Кад изађе онако весела и онако мила на зелено поље, а оно се све |
цркве у порту.{S} Изађе и отац Никодије онако с одеждом.{S} Држи левом руком икону прислонив је |
и нареди да је опет у њен конак отпрате онако, како су је у харем допратили били.{S} Тако је и |
лед, и на трећем кораку стаде и гледаше онако исто немо и укочено у Иконију, као и она у њега.{ |
воска.</p> <p>Кад изађе онако весела и онако мила на зелено поље, а оно се све зашарени као да |
ваљада луд да носиш калуђерима, који и онако имају свачега доста?« Не однесох новце цркви, нег |
ег; »неће ти на јалово бити.{S} Валах и онако има по више година како не дизасмо децу у овом ви |
и народу, да су иконе исписали са свим онако како су на царском иконостасу у Вилиндару.</p> <p |
зашто, мањ ако није што јој Хусејин оно онако из ненада викну.</p> <p>Три млада момка, лична и |
сабором као да се овај који је мало час онако весео био, у велико гробље претворио беше.</p> <p |
прође кроз Стамбул и Боспором на кајику онако у белом зубуну, са шљокицама међу црним ресама, и |
чета »Бостанџија« одевених и наоружаних онако као што су Јаничари, само што им високи калпаци б |
прозоре затворене позлаћеним решеткама, онда се црни Кизлар-ага окрену целој свити, па само мах |
реч да пристајош да ми будеш домаћица, онда за оно што ће да те снађе, не жали ни на кога до н |
за цара положи главу на пањ да се сече, онда се подиже и тихо, више сам у себи, прозбори: »Пади |
ракије.{S} Кад га тако мало поткрепише, онда Стојан поче:</p> <p>»Знаш ли, Гавране, што смо се |
»многаја љета«.</p> <p>Кад га свршише, онда сви скочише иза совре пренеражени и искупише се ок |
уше њене црни облак, који сузама дажди, онда измоли у цара ферман: да сиротиња раја на оним урв |
и Иконија не хтедоше ничега прихватити, онда четири робињице дигоше сребрну синију и однесоше.{ |
лему.{S} Кад већ не оста више ни један, онда високи дервиш поче да се смањује а у исто време да |
томе.{S} Ако је истина да је Бог казао, онда је грешно што људи отимљу од њега освету његову!{S |
Опет сама себи говораше: »Ако је тако, онда не ваља оно што село учини!«</p> <p>И другу ноћ не |
поодрастеш и научиш књигу и летургију, онда ђакон па јеромонах, па мало по мало па игуман, па |
S} Кад и последњи јек у даљини издахну, онда Иконија опет зачу самртнички шапат Гавранов: »воде |
ри нешто турски са Шекер-кадуном, а ова онда рече Иконији: како мора да <pb n="77" /> је остави |
а, сва блажена прекрсти се и целива, па онда пољубив руку калуђеру рече, тихо: »Хвала прво Богу |
ин је гледаше за неколико тренутака, па онда скочи с коња, раскиде јој јелек, раздра кошуљу на |
p> <p>Она погледа у оно парче рубља, па онда опет везиру право у лице и рече уздркталим гласом: |
сиљак и восак пред икону Св. Јована, па онда с ведром душом и лаким срцем изађе из цркве да пот |
адише игумана дечанског у врх совре, па онда калуђере и попове све по старешинству, па онда кне |
а приклони ниско главу клањајући се, па онда, истина крештавим и нешто мало загушеним глисом, а |
мирила би се за мало и дошла к себи, па онда би се гласно заплакала и узела нарицати за својим |
накашља мало, сави рисовуљ брижљиво, па онда рече:</p> <p>»Што обећах твоме Миленку на самрти, |
ој је било пола оке јексера усађено, па онда дугим и уским ножем пробадати своје мишице а велик |
вим реповима узеше махати задовољно, па онда потекоше право к шумарици која се са ове косе у он |
руку; пређосмо бистар један поточић, па онда кроз неко смиље изађосмо у једну дивну башту.{S} С |
луђере и попове све по старешинству, па онда кнезове од суседних села и друге главне људе.{S} Н |
дечански дивно одслужише летургију, па онда пред сам свршетак узеше причешћивати народ.{S} Прв |
и народ.{S} Прво причестише Иконију, па онда редом ко се исповедио и приступио.{S} Док се други |
н аршин све о самог црвеног мерџана; па онда зидови све до <pb n="102" /> под саму стреју од са |
та, док не стиже до оца Никодија.{S} Па онда полагано корачаше иза њега водећи старца за руку.< |
меким чизмама од црног сахтијана.{S} Па онда <pb n="69" /> једна мања чета шејика потомака Муха |
је снага не изда и сузе не угуше.{S} Па онда би пала у бунило, бунцала како је Иван постао паст |
једно место маховином покривено.{S} Па онда додирну истом штаком стену од пећине.{S} Она се ра |
риче тајне реченице у ономе везу.{S} Па онда га подиже у вис, са поштовањем, у које се мешала љ |
него: »А шта ће ова сељанка овде?!« Па онда ми се опет учини да раст захучи липи: »Чекај ти ми |
та: »Еј, тешко мени и до Бога мога!« Па онда се исправи и одважно рече:</p> <p>»Вала ћу ти пооч |
ко се Иконија овде, шири и башкари!« Па онда опет њему липа тихо шапуће: »Кад челе падну сутра |
плач насмеја и потапка најпре гарова па онда и шарова по глави.</p> <milestone unit="*" /> <p>Н |
ро из једне чутурице, коју му дадоше па онда поче:</p> <p>»Казаћу вам право као пред божијим су |
алуђеру рече, тихо: »Хвала прво Богу па онда теби оче, на овој великој радости!« а очима показа |
е, те пољуби у образе најпре Агапију па онда и Петрију, бризну и једна и друга у гласно јецање. |
моја надања?!« </p> <pb n="46" /> <p>Па онда би јој се горка туга свом горчином својом окренула |
оћас до на груди каквој вили!</p> <p>Па онда изађе из воде, посади се на један пањ под најближо |
сећи у рукама сребрне наџаке.</p> <p>Па онда проведоше дванајест доратастих хатова из Курдистан |
х белих шалвара плаве доламе.</p> <p>Па онда наиђе Једна чета Јаничара на коњима, са црвеним до |
иштоље све у сребро заливене.</p> <p>Па онда удари једна кита Спахија коњаника.{S} Не зна човек |
да те онај црни бумбар љуби!»</p> <p>Па онда — подиже сукњу до колена и загази у поток.</p> <p> |
инесе икону старцу и пошкропи га, па је онда пружи Иконији која, сва блажена прекрсти се и цели |
претисла њену руку па своје срце, па је онда сама узела под мишку и повела да је посади поред с |
уку, пусти је мало да се исплаче, па је онда тихо запита:</p> <p>»Што плачеш?!</p> <p>»Плачем а |
ружу, принесе је к уснама својим, па је онда задену испод конђе у своју густу смеђу косу, и реч |
лови Свети владико!« Еј, Боже, да ми је онда да твој отац устане из гроба, па да те види, па ма |
одим у једну другу српску цркву!« Па ме онда поведе све за руку; пређосмо бистар један поточић, |
е је Иконију из прикривка гледао; да се онда као богаљ баци у пећину где је оставку предигао, п |
епо слуша</p> <p>старог калуђера, па се онда с њим опрости и оде.</p> <milestone unit="*" /> <p |
а хоће да из мозга исцеди сећање, па се онда опет усправи и рече: »Јест, сад се сетих!{S} Ђаци |
ири, док не поста шири него дужи, па се онда окрете, и као кепец дебељко <pb n="86" /> остави с |
проговори неколико арапскик речи, па се онда узе ударати у главу буџом једном, у којој је било |
ко оста за неколико тренутака.{S} Па се онда побожно прекрсти, подиже очи к небу и рече гласно: |
и васеленском и свима другима.{S} Па се онда опет диже игуман дечански и поче овако :</p> <p>»В |
а Кизлар-агом и не бој се ништа!« па се онда сам брзо измаче.{S} Оста само Кизлар-ага, његових |
метанисаше пред престоним иконама па се онда окрете мени и рече: »Лепо је, лепо је!{S} Ове икон |
одице!{S} Помози ми сада!«</p> <p>Па се онда опет окрену везиру и узе да говори:</p> <p>»Што ће |
: не брини се за нас!«</p> <p>А Иван се онда кроз плач насмеја и потапка најпре гарова па онда |
гледаше снужден и по дуго ћуташе, па ће онда рећи:</p> <p>»Мислим се нешто, да л’ је моја мати |
пута није могла по целу ноћ да спава, и онда би јој Агапија причала шта је видела у Јерусалиму, |
ија устане, умије се, напије се воде, и онда седне поред Иконијине постеље и почне да јој прича |
искао да му се опет разговетно каже, и онда се крене пут Топлице са пратњом од десет коњаника, |
е добро напи, лакну му и разведри се, и онда упре своје погледе у њу.{S} Не могаше да верује, д |
па приђе духовнику и пољуби му руку, и онда шапутне своме Иви те и он приђе к руци оца Никодиј |
душевљењу гурну не баш врло нежно.{S} И онда сави руке на прса и поклони се своме старешини, и |
ан гледаш како се вије као кукавица!« И онда ме нечастиви научи шта да радим!«</p> <p>Ту се Гав |
и рече »хајде, да видиш твоју цркву!« И онда као обиђосмо цркву уђосмо и унутра, и калуђер, она |
леда и <pb n="106" /> уморна.{S} Овда и онда прихватила би се за најближи стубац од вењака и ма |
т добро чујаше.</p> <p>Тек би га овда и онда Иконија по рамену <pb n="24" /> живо покуцала па м |
г бакра, у који ће отац Никодије овда и онда да напоји освећеном водицом своју киту босиљка, а |
осећања и црних мисли тек би се овда и онда пресецао речима: »Освета је моја, рече Господ!« ко |
с робљем својим.{S} Окретаху се овда и онда да погледају стуб од дима и пламена који се из ман |
а руку, заиска смерно његов благослов и онда поче да говори гласно, да се на далеко чуло: »Свет |
/p> <p>Довикаше се Турци, искупише се и онда пођоше.{S} Однесоше малог Иву и једно десетак дево |
кћући понели у своје гњездо, нити бих и онда пристајала да слажем моју песму с црним Гавраном!« |
ти читам опроштајне молитве!« </p> <p>И онда му их он очита, те Гавран, плакајући у глас као ма |
апасти од овога лудог човека!«</p> <p>И онда настави пут свој брзим корацима, а сетна и замишље |
се вијеш као тужна кукавица!«</p> <p>И онда Стојан опет ућута за дуго, и само јечаше, и пусти |
а друго по куцању мога срца!«</p> <p>И онда Иконија бризну плакати.</p> <p>Везир јој миловаше |
о причати; али нека не вреди!«</p> <p>И онда чича Сима ућута, и ништа га више не могаше покрену |
је инако већ да ти све кажем!«</p> <p>И онда Иконија исприча како је Гавран одавно облетао око |
оведим као на последњем часу!«</p> <p>И онда, истина овде и онде запињући и с натегом, исприча |
р као зрно које не промаша.{S} Чисто ми онда рече:{S} Зар не знаш да сам везирова мајка?!«</p> |
како јадна да не видиш цара?!{S} Па ти онда ниси видела ни Кизлар-агу са његовим Кара-агама, н |
/> <p>»Не бојим се!« рече Иван, па тек онда бризну у глас да плаче; »Не бојим се ништа!{S} Нег |
т дадем!« А ја рекох: »Баш јесам!« А он онда: »На седамнаестом кораку од прага на пећини има ка |
како је, а ја само да ти кажем, да баш онда, кад ме придигоше, несрећни Гавран (да га Бог убиј |
се султанија па махну руком.{S} Дервиш онда извади из своје горње костретне одеће једну прљаву |
а, обрасла ниском а густом травом; овде онде по нека надгробна плоча с излизаним натписом; иза |
ато златом извезена, да је једва овде и онде кроз гроздове и грање од злата кадифа провиривала. |
њем часу!«</p> <p>И онда, истина овде и онде запињући и с натегом, исприча овако:</p> <p>»Отидо |
е од крмезове чохе, па застрвене овде и онде ћилимима из Бокаре и шаловима из Индије; дуж софе |
новише за њом: »Аферим!!« На један миг, оне две шербет-девојке крочише к певачицама и у сребрни |
чак ни слутити није могао, да га је иза оне решетке гледао један Јаничар.</p> <p>Наиђе за тим ј |
деда и мајке своје на простиркама испод оне старе крушке.{S} Иконији је сад мало било што гости |
ори чича него да јој их ветар доноси из оне пећине у планини.{S} Опет сама себи говораше: »Ако |
ао прилику и као нагнем да бегам, а оно оне две танке циганчице скакућу испред мене!{S} Него, а |
из пупољка развила била.{S} Из луга, с оне стране, један кос звиждаше некакве значке као да у |
но дахом цвета од орлових ноктију.{S} С оне стране воде извиле се високе тополе, па пустиле гра |
па оштро загледа у онај тополски луг с оне стране.{S} Баш нигде ни сенке од каквог човека.</p> |
порти седоше на клупу испод липе близу оне чесме, а маломе Иви рекоше да иде да гледа свете сл |
Беху обучени они у првом реду у жутој, они у другом у црвеној, а они у трећем у зеленој свили. |
реду у жутој, они у другом у црвеној, а они у трећем у зеленој свили.{S} Изгледаху као жива баш |
је муке, кад си овакав дан доживела!« А они који беху далеко од ње, довикиваху јој: »Ама изиди |
жао овог нашег шарова и гарова, како ће они без мене!«</p> <p>А шаров и гаров чуше да њихов мал |
лушам како наши ђаци поје, а оно дотрче они страшни Арапи, (буди Бог с нама!) па ме извуку напо |
баш оно што је најлепше!{S} А лепо сви они прођоше мимо тебе а испред Падише!«</p> <p>»Ја се, |
творица у једној врсти.{S} Беху обучени они у првом реду у жутој, они у другом у црвеној, а они |
ма себи велим:{S} Боже благи, може бити они то сад по арапски гунђају: »а шта ће та сељанка овд |
моли у цара ферман: да сиротиња раја на оним урвинама од св. Јована подигне себи нешто црквице! |
и шарене кавезе с тицама.{S} Ударише и оним широким путем између великих поморанџи, са којих к |
родом и цветом у једно исто време, или оним великим и шареним тицама са кукастим широким кљуно |
оја ће да буде и нама и дуго после нас, онима који иза нас настану, коме имамо да захвалимо?{S} |
пали три свећице шапатом помињући имена оних за које их је <pb n="11" /> палила, упути Иву како |
бри и предобри.{S} Али кад прођем поред оних ваших тица са кратким кукастим кљуном и зеленим, п |
ша зазвекта својим прапорцима, свака од оних тица приклони ниско главу клањајући се, па онда, и |
а својом кадуном, која је била једна од оних девојака, што их Турци на сабору код манастира Св. |
о умро, умро је и стари кнез и већи део оних домаћина што судише Гаврану.{S} Али Гавран бејаше |
а по које зрно, па ако буде божја воља, оно ће да никне и плод донесе.{S} Научи га колико ти зн |
е расплакале па плачи!{S} Ех, Бого мој, оно је било појање да мртве оживи! .{S}Јес, није вајде, |
цркву, да слушам како наши ђаци поје, а оно дотрче они страшни Арапи, (буди Бог с нама!) па ме |
о весела и онако мила на зелено поље, а оно се све зашарени као да је на њ пала кита шаренога ц |
нија виде шта је.</p> <p>Ако не више, а оно бар стотину Турака коњаника беше се развило у ланац |
овде кажу да говоре турски и арапски, а оно све те тице погледају право и оштро у <pb n="95" /> |
им као прилику и као нагнем да бегам, а оно оне две танке циганчице скакућу испред мене!{S} Нег |
велику и стару липу.{S} Истом седнем, а оно се проспе жубор, шапуће лишће, шапуће, шапуће, па т |
а и двеста девојака удари све у ногу, а оно као да игра један момак и једна девојка.{S} Па не з |
анким грлом нешто о новом Јерусалиму, а оно се <pb n="87" /> свима диже коса на глави, и мислиш |
не пушташе Ивана са груди својих.{S} А оно сироче, све бледо и престрављено, обема се рукама у |
пристајош да ми будеш домаћица, онда за оно што ће да те снађе, не жали ни на кога до на себе с |
би говораше: »Ако је тако, онда не ваља оно што село учини!«</p> <p>И другу ноћ не могаше Икони |
вана; загледах боље и пипну прстом, кад оно није природни цвет, него јоргованови цветови начиње |
ија не би ни могла да разговетније каже оно, што је мислила.{S} Султанија помисли да овај нешто |
д варница. </p> <pb n="38" /> <p>»То је оно што ми је зазор попричати, али видим није инако већ |
ну дана први пут дође по твојој жељи; и оно исто што рекох мојој Макрени, кад ми дође пре шест |
сторе, Иконија покрене своје село, да и оно само, од драге своје воље, снесе камена и дрвене гр |
рмљавина од клицања и кад се из ње изви оно »многаја љета«, она пребледе, пожуте, пребледе опет |
његове.{S} Он седе поред ње.{S} Извади оно парче оцепљена рукава, и показав јој, упита је тихи |
велим: хоћу ћери моја што год могу; али оно што ја могу није много.{S} Научићу га да чита, упоз |
да није лепо, баш је много лепо!{S} Али оно да је да султанија чује!{S} Еј, еј, авај нама!« дов |
вана оборили оца Никодија, и рашчистили оно клупче од људи и жена, што се било склопило око јад |
> <p>»Ево не могу да тренем!{S} Цело ми оно вечерашње <pb n="89" /> чудо игра једнако пред очим |
ама зашто, мањ ако није што јој Хусејин оно онако из ненада викну.</p> <p>Три млада момка, личн |
јах да намиришем од куда Турци иду, као оно што пас нањуши зверад!{S} А сад се ево пометем; лом |
ноге.{S} Уздрктаним рукама беше раширио оно парче од рукава своје матере.{S} Гледаше га раширен |
е сав топи од милине што је подесио бар оно, што пада на три прва корака.{S} Просто не могаше д |
»Познајеш ли ово?«</p> <p>Она погледа у оно парче рубља, па онда опет везиру право у лице и реч |
{S} Велики је Бог!«</p> <p>Ризван метну оно парче рукава у своја недра па рече;</p> <p>»Ти памт |
ане поздарвља!{S} Па ти ниси видела баш оно што је најлепше!{S} А лепо сви они прођоше мимо теб |
!«</p> <p>»Па шта си му рекла?«</p> <p>»Оно исто што рекох мојој стрини Јованци кад ми пре годи |
а туга свом горчином својом окренула на оног несрећника, који је сву ту беду причинио. »Нека га |
дно, и устаде.{S} Падоше јој погледи на оног бумбара што облеташе ружу, отера га махнув руком, |
е небу од азура.</p> <p>Кад би на спрам оног прозора са решетком, <pb n="71" /> млади јахач упр |
благословио!« »Е, Бог ти дао и овога и онога света!« »Ниси ти само везирова мајка, него си ти |
зајеча: »Иконијо, Бог ти дао и овога и онога света, опрости ми кад си ми живот повратила, реци |
S} Бог нека даде оцу Никодију и овога и онога света!«</p> <p>»Ако ће да иде све по реду, имаш т |
зе да прича све по реду, па кад дође до онога како Турци полетеше по сабору с голим ножевима, и |
му на рамена као у старих јунака који с онога света овоме свету кроз гусле говоре. </p> <p>Стој |
бденија.{S} Милина је било погледати на оној лепој летњој ноћи, како је народ прекрилио био пор |
немо, а одмах за тим имамо да захвалимо оној жени, доброј и смерној, од суза које је Бог ову цр |
праменова од светлости да се укрштају у оној непрекидној сутоњи што у црквици владаше.{S} Кад ч |
ромуца неколико речи, које нико не чу у оној ори, па паде на земљу као да је муња ударила.</p> |
незнана и некрштена душа, па ћу се и на оном свету изгубити и залутати међу несвоје, а моји ће |
ог шареног и мирисног ћилима од цвећа к оном оквиру од руменог мрамора, и преко оквира по плаво |
почела да зове Ђулбахару) причај нам о оном старцу у Јерусалиму, што је био заспао па се пробу |
рену за вођом, удари у одзиве, те се по оном пољу просу блејање, некако мекано и радосно блејањ |
колико ти знаш, па ће Миленкова душа на ономе свету мирна бити, а ја ћу те и јутром и вечером б |
љаше низ улицу.</p> <p>Иконија је сад у ономе, што јој под очима промицаше као нека шарена гунг |
као да полагано сриче тајне реченице у ономе везу.{S} Па онда га подиже у вис, са поштовањем, |
ија се прекрсти, па на три места целива ону дугачку и широку црвену шару, за коју јој духовник |
чуђен погледа на старог Јаничара, па на ону тканицу.{S} Размота саде-свилу и из ње извади једно |
онијо!«</p> <p>То рече па се спусти под ону дивљу ружу.{S} Одвеза опанке, скиде чарапе, веза их |
рођем по перивоју мало; седнем тамо под ону велику и стару липу.{S} Истом седнем, а оно се прос |
е.{S} Ту она даде Иви онај слив воска и ону киту босиљка рекавши му: »Нај, сине, унеси ти сам о |
риђе младом везиру, положи му на колено ону танку свилену тканицу, и опет се натрашке узмаче не |
право к шумарици која се са ове косе у ону дољу спушташе.</p> <p>И звиждукање двојнице стаде и |
тукао цареве отпаднике, који цару рају опадају, а код раје цара у омразу воде!«</p> <p>»Нико т |
оковану у злато као евангеље.{S} Кад је опази, он поче да чита гласно, реч по реч: »Освета... ј |
који се из манастира у небо дизаше.{S} Опазише да једна сељанка трчи за њима.{S} Један се Арап |
Турци су имали и пиштоље у кубурама, те опалише неколико метака, па се разиђоше по сабору удара |
се спусти под ону дивљу ружу.{S} Одвеза опанке, скиде чарапе, веза их једном врпцом све заједно |
елим убрусом, навуче брзо чарапе, обује опанке и још притврђиваше опуту на левој нози, кад иза |
водише, беху сви обучени у жуту чоху, а опасани стамболским пасима од жуте свиле.</p> <pb n="67 |
инима, самурима и скупоценим лисичинама оперваженим.</p> <p>»Е сад, отварај очи и добро гледај! |
а га видим; и ако сам позни и последњи, опет да му срећу зажелим!{S} Имам за њ и поклон, малеча |
у ако у животу није!«</p> <p>Сутра дан, опет пред зору, Иконија је однела у пећину стару једну |
и благо Иконија; »и ако си царев везир, опет и твоја хазна има дно своје!«</p> <p>»Нека потроши |
оје.«</p> <p>Али Турци и ако не касаху, опет одмицаху с робљем својим.{S} Окретаху се овда и он |
етар доноси из оне пећине у планини.{S} Опет сама себи говораше: »Ако је тако, онда не ваља оно |
стрина Иконија цару и царевом везиру?« опет питаху сељани.</p> <p>»Биће да је цару жао«, рече |
није разумела на што Иконија нишани, а опет Иконија не би ни могла да разговетније каже оно, ш |
море на тишини сунцем успавано било, а опет бесно у њу грували и пребацивали је млазовима од б |
да доживим радост да видим да ова црква опет пропоји на славу његову.{S} Моје село зна да има п |
на онај свет, док не чује, да је црква опет запојала. </p> <pb n="99" /> <p>Кад већ све би гот |
ја пре четири године.{S} Не може цар да опет сад иште живу крв ове јадне сиротиње!« </p> <pb n= |
>Она погледа у оно парче рубља, па онда опет везиру право у лице и рече уздркталим гласом:</p> |
Иконија овде, шири и башкари!« Па онда опет њему липа тихо шапуће: »Кад челе падну сутра на мо |
е да из мозга исцеди сећање, па се онда опет усправи и рече: »Јест, сад се сетих!{S} Ђаци патри |
еленском и свима другима.{S} Па се онда опет диже игуман дечански и поче овако :</p> <p>»Во Хри |
!{S} Помози ми сада!«</p> <p>Па се онда опет окрену везиру и узе да говори:</p> <p>»Што ће мени |
асак само на једном нокту.{S} Султанија опет <pb n="88" /> својим сребрним гласом викну: »Афери |
едњи јек у даљини издахну, онда Иконија опет зачу самртнички шапат Гавранов: »воде... воде... к |
том извезен, пун стрела са левог рамена опет сам лук с тетивом, завијен у зелену кадифу опет зл |
/p> <p>Кад му она после кратког времена опет суну мало вина у уста, он облизну своје суве усне, |
своју прошлост и жалосну судбину, а она опет њима причаше како су јој сина отели и како се у ње |
а љета«, она пребледе, пожуте, пребледе опет, промуца неколико речи, које нико не чу у оној ори |
је срце, и опет на своја уста.{S} Приђе опет к старцу, загрли га, извади иза свога свиленога па |
диже, опрости се с њоме и нареди да је опет у њен конак отпрате онако, како су је у харем допр |
то су се омилиле Иконији.{S} Петрија је опет знала да прича по неку причу из »Четрдесет везира, |
} Та ево ме и сама се смејем!« Па би се опет тихо насмехнула. </p> <pb n="83" /> <p>У харему до |
та ће ова сељанка овде?!« Па онда ми се опет учини да раст захучи липи: »Чекај ти мирисна сејо, |
а прими од Хусејина!«</p> <p>Хусејин се опет подиже на ноге.{S} Извади иза црвеног кожног силав |
оплици.{S} Сад је све то искао да му се опет разговетно каже, и онда се крене пут Топлице са пр |
рце разнеле, него што ето доживех да те опет гледам где се вијеш као тужна кукавица!«</p> <p>И |
, па на своја уста, па на своје срце, и опет на своја уста.{S} Приђе опет к старцу, загрли га, |
<pb n="78" /> од среће што те видим, и опет од несреће моје што кад те видех жива, нађох те да |
на колено ону танку свилену тканицу, и опет се натрашке узмаче неколико корачаја, па с прекршт |
S} Следи ми се срце и скамених се.{S} И опет ми неверица!{S} Од куд ће Турци на Св. Јована и на |
гапија јој преведе; али она не чу.{S} И опет јој то поновише, кад је султанија тихо руком дотак |
ојим сребрним гласом викну: »Аферим!« И опет шербет-девојке прискочише играчицама и напојише их |
жено, запамтићеш ти мене!{S} Слушај,« и опет цикну Гавран као да је бесомучан. »Слушај, што ћу |
две, дохвати једну и опет је пресече и опет се начинише две, тек за тили часак поче да гмиже п |
ски рисовуљ?« упита Иконија радознало и опет као са неком стравом. »У добри час дођох да моје о |
је па се начинише две, дохвати једну и опет је пресече и опет се начинише две, тек за тили час |
његово танко извијање, заспа.</p> <p>И опет у сну чу како Гавран изнемоглим гласом виче: »воде |
у цркву да је опљачкају и запале; други опет хватаху и везиваху младе и лепушкасте девојке.</p> |
изи.{S} Твоја мајка не ће доживети, али опет за то може бити да ћеш ти јахати белог коња на црв |
о страшан!« одговори Иконија мирно; али опет ти само мени њега покажи!«</p> <p>У том прође једн |
е него »Караконџул-ефендија«, а он мени опет за то тепа: »џанум« и »кузум«, срце моје и јагње м |
онија би се слатко насмејала, па би тек опет Агапији рекла: »Хајде ти сад после ове веселе Џумб |
о тужна кукавица!«</p> <p>И онда Стојан опет ућута за дуго, и само јечаше, и пусти Иконију да с |
у сну испричах једну такву гатку.« Него опет копкало ме да видим има ли плоча на седамнаестом к |
је зазор за по нешто, и ако се за друго опет бојим да душу не огрешим.{S} Ево ми тек сада сијну |
ледаше све ово чудо и господство, а час опет поносито и с фрком дижући главу у вис, као да нест |
лук с тетивом, завијен у зелену кадифу опет златом извезену.{S} На глави ношаху позлаћене шлем |
дајте ми да душу своју огрешим!</p> <p>Опет покри лице рукама и поћута у некаквим дубоким мисл |
сом изгледаше као да је девојка.</p> <p>Опет јој дође нова једна мисао.{S} Извади ружу из косе, |
жива реч којом поље срцу говори.</p> <p>Опет косић зазвижда другу неку и мало подужу значку. .< |
м ево ми запињу у грлу... немам речи да опишем какво је велико добро овим своме народу учинила. |
но лепих девојака.{S} У сваке коса беше оплетена у стотине танких витица, па падаше по плећима |
.{S} Неки од њих појурише у цркву да је опљачкају и запале; други опет хватаху и везиваху младе |
лије и прекади и да ми га о задушницама опојава?{S} Сахранићу се овде као незнана и некрштена д |
и дадоше јој гутљај ракије, те се брзо опорави.{S} Оста у порти на трави до свршетка бденија.{ |
те је после велики војвода Раде Облачић оправив цркву, нешто ћелија и трапезарију у једној стра |
ради да не погине, али му у срцу никада опраштала нисам.{S} Али кад је мене Бог милостиви оволи |
о бедрима ношаху криве димискије.{S} И опрема коњска била је богата, све од самог црвеног ибри |
е кнезу и домаћинима, мољаше све да јој опросте ако се на овом свету видели не би прекрсти се и |
нијо, Бог ти дао и овога и онога света, опрости ми кад си ми живот повратила, реци и да ми праш |
а је везирова мајка уморна, па се диже, опрости се с њоме и нареди да је опет у њен конак отпра |
ар ја то и не гледала.{S} Еј, Боже мој, опрости ми што се заносим, те будна моје старе снове сн |
ва земљу вичући: »Опрости ми, земљо!{S} Опрости ми!«</p> <p>Светина око њега и око суда, која ј |
>»Да ми, аго, не замериш, а и цар да ми опрости, једва би смела рећи да га видох!«</p> <p>»Их, |
p> <p>старог калуђера, па се онда с њим опрости и оде.</p> <milestone unit="*" /> <p>Да би стиг |
колена и поче да целива земљу вичући: »Опрости ми, земљо!{S} Опрости ми!«</p> <p>Светина око њ |
p>Са те две сузе и са тим тихим осмехом опростила се с овим светом у тренутку највеће своје сла |
анас благословио, хоћу ево и ја њему да опростим.{S} Гавране, нека ти је проста од мене свака м |
нахранити могу, ал’ ти, Гавране, никад опростити не могу!{S} Него кажу, који знају, да је Бог |
ло, препадоше се и не смедоше му читати опроштајне молитве, него одоше у олтар и казаше све игу |
Исус Христос отворио, ја ћу да ти читам опроштајне молитве!« </p> <p>И онда му их он очита, те |
уној одежди па рече Гаврану:</p> <p>»По опроштају који си од Иконије добио, по благослову који |
едан страшни грешник, а сада примљени и опроштени покајник пред Богом.{S} У име наше свете цркв |
мена.{S} Почупах маховину рукама, ножем опсекох плочу са свих страна, подигох је не без муке.{S |
у којој би свагда било певања, играња и опсенарских престава.{S} Најживље је Иконија запамтила |
и.{S} Носио је кунтуш од зеленог атлаза опточен широким первазом од зибелина, антерију од истог |
латна.{S} На једном крају то парче беше опточено шареним везом, у коме се плаве звезде и црвени |
чарапе, обује опанке и још притврђиваше опуту на левој нози, кад иза ње зашушта џбун, покрхаше |
је да проберемо јуначко семе за царску ордију!« Препадох се и рекох: »Немој тога чинити, чести |
а неколико речи, које нико не чу у оној ори, па паде на земљу као да је муња ударила.</p> <p>Пр |
ицама свакојаким, од малог царића па до орла камењара; док се јата голубова и грлица лепршаху у |
аге, дивље руже, мирисно дахом цвета од орлових ноктију.{S} С оне стране воде извиле се високе |
t="*" /> <p>Хусејин-ага је предао своме орта-баши писмену заповест Румили-Беглер-бега, да старо |
поуздано.{S} Кад чусмо у Једрену, рекох орта-баши:{S} Знао сам да ће да буде.{S} Пусти ме да ид |
, од како поче овај бој голоруке раје с оружаним Турцима а већ пламен изби из крова црквена и и |
ло харамбаша Стојан са неколико хајдука оружаних до зуба.{S} Он је био поочим Иконијином Миленк |
сукна, загасито зеленим кафтанима, без оружја и само са дугачким зеленим доламама, којих скуто |
>Радетића Мара ...{S} 1.50 </p> <p>Доле оружје I.{S} II. ...{S} 2.- </p> </div> <div type="titl |
окретности има захвалити што је турско оружје победило.{S} По повратку с војне, султан га узме |
сељаче једно, коме ако је било највише осам година, Дуваше у незграпно издељану двојницу почет |
је био заспао па се пробудио тек после осамдесет година!«</p> <milestone unit="*" /> <p>Ризван |
њих 24 младих девојака од петнајест до осамнајест година, све то богато обучено и накићено, у |
изван-бег се, као врло млад јаничар при освајању Багдада од Перзијанаца у толикој мери одликова |
S} Не ваља се светити јер Бог је казао: освета је моја!«</p> <p>»Па то му се Бог ето и осветио! |
, ево видим, Бог ми се свети.{S} Његова освета није као људска.{S} Ево ме да се патим у пећини, |
10_C2"> <head>II</head> <head>ГАВРАНОВА ОСВЕТА.</head> <pb n="22" /> <pb n="23" /> <p>Две недељ |
ао, осветио.{S} Бог се друкчије свети. »Освета је моја, рече Господ!« Богме бих вам о томе мога |
тек би се овда и онда пресецао речима: »Освета је моја, рече Господ!« које би јој громко зазвеч |
>У том јој зазвонише речи чича Симине: »Освета је моја, рече Господ!« Мишљаше о томе.{S} Ако је |
је проговорио само ове неколике речи: »Освета је моја, рече Господ!«</p> <p>У самој ствари Ико |
его кажу, који знају, да је Бог рекао: »освета је моја!« Моли му се, да ти се он не свети!« гов |
и, он поче да чита гласно, реч по реч: »Освета... је... моја! рече Господ!« Сваку реч старац из |
="SRP18910_C3"> <head>III</head> <head>„ОСВЕТА ЈЕ МОЈА!{S} РЕЧЕ ГОСПОД"</head> <pb n="34" /> <p |
Море однеси бар пола цркви, да ти се не освети Бог!« Не послушах је.{S} Како знате она умре на |
>»Да се теби освети?!{S} А што да ти се освети?« упаде јој Стојан у реч, па се намршти, састави |
да се мени освети?!«</p> <p>»Да се теби освети?!{S} А што да ти се освети?« упаде јој Стојан у |
на рђа од човека довео Турке да се мени освети?!«</p> <p>»Да се теби освети?!{S} А што да ти се |
ва да изгоре.{S} У зао час хтедох да се осветим Иконији, за коју мишљах негда да ми дом као сун |
отона, коме је он душу за аспре продао, осветио.{S} Бог се друкчије свети. »Освета је моја, реч |
је моја!«</p> <p>»Па то му се Бог ето и осветио!{S} На мукама ће липсати као бесно псето, а зве |
из њих и трепет осмеха са усана његових осветлише му лепо лице његово.</p> <p>»Мајкино мило јед |
онда је грешно што људи отимљу од њега освету његову!{S} Пред прве певце малко је заспала.{S} |
ће отац Никодије овда и онда да напоји освећеном водицом своју киту босиљка, а у који ће побож |
и зет султана Мехмеда, који је Цариград освојио.{S} Сазидао га је благом, које му је дошло као |
рочитам <pb n="12" /> а три ни обрни ни осврни.{S} Ја како су писали царски брзописци Бог им су |
али је од туге и од невоље пре времена оседила.{S} Према густој а седој коси чудновато пристај |
S} Али Гавран бејаше још жив.{S} Био је оседио, у лицу поцрнио и вукао би се четвороношке од пе |
у зору дише, срце јој живље закуца.{S} Осети како је обузе нека нежна раздраганост.{S} Чињаше |
инио. »Нека га, нека још на овоме свету осети шта су паклене муке, он, који ми је живој срце иш |
би се нашла усред поља и усред лугова, осећала би се детињски срећна.{S} Чинило би јој се да ј |
асплачем децо!« рече Иконија, као да је осећала да је у неколико крива за њине сузе..</p> <p>»Н |
и замишљена.{S} Цео низ њезиних горких осећања и црних мисли тек би се овда и онда пресецао ре |
</p> <p>Али нико се на томе сабору није осећао срећнији од Иконије.</p> <p>Шта је срећа једне д |
сељанку.</p> <p>Јадна Иконија ништа не осећаше.{S} Без капи крви у лицу, бледа ко крпа, с очим |
ледаше.{S} Лазнуше му руке.{S} Гаров се ослободи, подиже главу па језиком лазну Иву у образ.</p |
овим измеђ себе разговара!{S} Слушам и ослушкујем.{S} Јест, не може бити друго, него баш говор |
<pb n="98" /> <p>Везир је купио био од Осман-аге прокупачког Лежимир и још три села у околини, |
тан, акл дер Френгистан, хижмет дер али Осман,« »преко блага Хиндустана, и памети Френгистана, |
тана, и памети Френгистана, а сјајности Османлија, ништа веће нема!«</p> <p>»Вољан си аго да та |
сана станио се један тих једва приметан осмех.</p> <p>Са те две сузе и са тим тихим осмехом опр |
се очи, и зрак радости из њих и трепет осмеха са усана његових осветлише му лепо лице његово.< |
х.</p> <p>Са те две сузе и са тим тихим осмехом опростила се с овим светом у тренутку највеће с |
есрећа бити царев везир?« упита везир с осмехом.</p> <p>»Знам ја, не можеш ти бити царев везир |
у једну сребрну синију, наместиле је на осмоугли столац од седефа пред султанијом и Иконијом, а |
.{S} Између сваке две девојке стојао је осмоугли сточић од седефа, а на сваком од њих по једна |
пред којима се кандила никада не гасе, особито су се омилиле Иконији.{S} Петрија је опет знала |
их мука, и остављен у пећини зверовима, оста жив, сељани гледаше као неко чудо од Бога.{S} Сам |
ништа!« па се онда сам брзо измаче.{S} Оста само Кизлар-ага, његових шест Арапа, и Иконија са |
ј гутљај ракије, те се брзо опорави.{S} Оста у порти на трави до свршетка бденија.{S} Око ње се |
исну и паде на земљу; у Ивановим рукама оста половина њеног везеног рукава.{S} Турчин понесе Ив |
ног гуташе као шећерлему.{S} Кад већ не оста више ни један, онда високи дервиш поче да се смању |
ркве, па да је сви виде и гледају, него оста поред врата на свом месту, с бледим лицем и плачни |
конија се беше чисто скаменила.{S} Тако оста за неколико тренутака.{S} Па се онда побожно прекр |
а одоше низ улицу, и само несвесно тело оста челом на решетку наслоњено.{S} Трже се и разабра с |
не снива?{S} Слушао сам хиљаду гатки о оставама па сам себи у сну испричах једну такву гатку.« |
и хтедох цркви да повратим половину од оставе.{S} Али све узаман!{S} Дочеках је с ову страну Л |
рете, и као кепец дебељко <pb n="86" /> остави своје сиџаде.{S} Девојкама, па и самој султанији |
гобе, па ни једне речи не проговори.{S} Остави поред њега крчаг с водом, чутуру с вином, и све |
народ.«</p> <p>Пред саму цркву Иконија остави своју шареницу, па са синчићем уђе у мрачну и пр |
Иконији: како мора да <pb n="77" /> је остави саму у овој одаји да дочека везира, који ће јој |
их соба, па је заједно са Шекер-кадуном остави у једној са врло богато застрвеном софом.{S} Мал |
и у овој прилици показа да неће да нас остави да до краја пропаднемо, а одмах за тим имамо да |
би са Макреном, на којој имаовину своју остави, са сељанкама и старим и младим, поклони се кнез |
ну где је оставку предигао, па да се ту остави да од глади и жеђи полагано скапље или да га гор |
и, и нешто крпа и тканица.{S} Све је то оставила поред невољника, заједно с крчагом тазе воде, |
{S} Заборавих нешто да мојима на аманет оставим!«</p> <p>Хусејин устави своју чету и арабу.{S} |
оји тропаре и кондаке свецима, а ако га оставиш у манастиру девет година може свикнути и како с |
народа из близа и из далека, Болеснике оставише да преноће у цркви и око цркве.{S} Слабо је ко |
и дан за њу.{S} И учинише јој по вољи и оставише је да стоји близу зачеља од совре.{S} Много је |
се онда као богаљ баци у пећину где је оставку предигао, па да се ту остави да од глади и жеђи |
бесомучан. »Слушај, што ћу да ти кажем: остављам ти рока још три дана, не би л’ ти се лудој јал |
и.{S} У томе, што после онаквих мука, и остављен у пећини зверовима, оста жив, сељани гледаше к |
ило викаше непрекидно: »Аман вам Турци, оставте ми чедо моје!{S} Ево просто вам било, убите мен |
просто вам било, убите мене несретњицу, оставте само јединче моје.«</p> <p>Али Турци и ако не к |
а мојих испунио«, рече Иконија; »али ми остаде једна жеља на празно.{S} Мислила сам, како би ле |
<pb n="99" /> <p>Кад већ све би готово, остајаше само да се на десном зиду у женској цркви испи |
н водећи левом руком Иконију, а за њима остала свита.{S} Многе се жене, а богме и понеки људи, |
на каквим ће самоуцима цркве царске да остану!«</p> <p>»Је ли то баш царски рисовуљ?« упита Ик |
глеве на раменима а слемена над главама остану!«</p> <p>»А што ће стрина Иконија у Стамболу?« п |
ј народ, и како је народ, који је веран остао прелазећи кроз долину смрти, нашао, да га Бог на |
вана а мршава у Лежимиру.{S} Ех шта ћеш остарех и ево лепо видим где ми мозак лапи!{S} Док беја |
Не могах изаћи од кијамета на пољу.{S} Остах у пећини да преноћим и заспах на гуњцу моме.{S} Н |
муку за неколико часова па свршио, а ја остах да кукам без гроба а до мога гроба!{S} Нека га, с |
{S} Како знате она умре на пречац, а ја остах сам.{S} Понех се и побеснех мало, али још не сврн |
а леву притискаше на срце.{S} А кад се осу грмљавина од клицања и кад се из ње изви оно »многа |
а се царевим везирима замерио, те су га осудили да погине, а он замолио цара да бар пред смрт в |
« предузе за тим да говори. »Када ти је отац (Бог да му душу прости!) умирао од тешких рана, ре |
улове у свога синчића: »Ето, тако ти је отац говорио.{S} Тако је исто говорио и оцу Никодију ка |
котлић од калајисаног бакра, у који ће отац Никодије овда и онда да напоји освећеном водицом с |
горе, много горе!«</p> <p>»Беже!« рече отац Никодије одважно. »Ово је дете ђаче манастирско.{S |
>»Народе не дај се зулумћарима!« викаше отац Никодије, па се голим рукама дохвати у коштац с је |
изванредно расипање новца; »баш нека и отац Никодије запамти кад је наш Иво први пут понео кот |
Свет изађе из цркве у порту.{S} Изађе и отац Никодије онако с одеждом.{S} Држи левом руком икон |
тео, жив; ако је жив, биће да је, као и отац што му беше, јуначког срца и плаховит на неправду; |
гине и да ти с њоме муку мучиш.{S} Буди отац сиротињи, <pb n="43" /> и веран слуга царев: пошљи |
зира!«</p> <p>»Е, сестро моја«, рече ми отац Никодије; »то је, видиш, српски цар Лазар саградио |
»Чекају тебе, да те причесте!« рече ми отац Никодије.{S} А ја се препадох, срце ми залупа силн |
ећ у неку руку посветио, да већ сада ни отац Никодије ни црква Св. Јована не могу без њега да б |
шег села и наше цркве буде с нама стари отац Никодије.{S} Поменух то једном поодавна Хусејин-аг |
Бога ми, баш царски рисовуљ!« одговори отац Никодије с пуно поуздања и поноса. »Ево, видиш, на |
»Иконијо, јадна моја Иконијо, аманет ти отац мој и аманет ти дете наше!« Заклех му се да ћу му |
адико!« Еј, Боже, да ми је онда да твој отац устане из гроба, па да те види, па макар ја то и н |
а књигу.{S} Нека се не ломи по гори као отац што му се ломио, него нека стане у цркву да крстом |
»Е, ово је моје добро ђаче!« рече ведро отац Никодије. »Ако пође тако и даље, како је пошао, ак |
те, као оца, као што ми и јеси по Богу отац, светуј га нека ме се махне!{S} Нека не лудује.{S} |
евала те ноћи.</p> <p>»Од некуд искрсну отац Никодије, сав бео као овца, узе ме за руку и рече |
же него: »Тако, синко, тако!«</p> <p>Чу отац Никодије где неко иза њега говори, па се окрете.{S |
каше она иза гласа и запомагаше.</p> <p>Отац Никодије искочи напред и стаде пред њу те је закло |
</p> <p>Нађоше га у трапезарији.</p> <p>Отац Никодије, омален, сувоњав, жут у лицу, просед, у р |
лисичинама оперваженим.</p> <p>»Е сад, отварај очи и добро гледај!» викну Хусејин Иконији; »ев |
то слатко-гласном својом речју, Иконија отвараш себи и своме свекру пута кроз густу гомилу свет |
апред и са два три сељака своја с муком отвараше пут калуђерима кроз густе гомиле народа.</p> < |
есрећнику на главу и суну му кап вина у отворена уста.</p> <p>Он се устави у јечању; с муком и |
ове таласе од људи, да не запљусну онај отворени пут средином улице, који се чувао слободан, да |
чани златним пуцетима а на грудма широм отворени, да кроз танку маглицу од свилене паучине пока |
бледа ко крпа, с очима укоченим с устма отвореним, с пеном белом и крвавом на помодрелим уснама |
бој се рајо!« викну млад један Турчин с отвореним и човечним лицем, који очевидно беше вођ чети |
орње костретне одеће једну прљаву кесу, отвори је, и извуче из ње <pb n="85" /> једну змију, пр |
шареницу.{S} Извади белу једну погачу, отвори једну застругу скорупа, и једну мању са ситном с |
-чауши, трче да јаве да иде Падишах.{S} Отвори добро очи кад ти покажем везира, да га добро вид |
а изашле, а на другој страни Кизлар-ага отвори једна по ниска вратанца од седефа и пусти унутра |
ита: »Шта велиш?« али не могаше уста да отвори.</p> <p>У том тренутку растрезни је из бунила но |
се устави у јечању; с муком и полагано отвори очи, гледаше је дуго и дуго, и очевидно не могаш |
>Сељанка се спусти под онај грм и одмах отвори шареницу.{S} Извади белу једну погачу, отвори је |
милости коју нам је Господ Исус Христос отворио, ја ћу да ти читам опроштајне молитве!« </p> <p |
аничари одведоше, али ми га турска вера оте, да од њега турска срећа гради царева везира!{S} Ца |
она опет њима причаше како су јој сина отели и како се у њеном завичају живи.</p> <p>Иконија ј |
ога ми цар пре двадесет и толико година отео, жив; ако је жив, биће да је, као и отац што му бе |
леди на оног бумбара што облеташе ружу, отера га махнув руком, узабра ружу, принесе је к уснама |
по сабору с голим ножевима, и како јој отеше Иву, она од једанпут заћута; замисли се нешто дуб |
вина дигла и пропојала!«</p> <p>Иконија отиде па се намести пред главним вратима од цркве.{S} Т |
нутра улазила.</p> <p>И трећи дан зором отиде Иконија да обиђе богаља.{S} Кад му донесе крчаг в |
обро да учиниш!{S} Пођи у Сирф-вилајет, отиди у село које знаш, распитај за њу.{S} Ако је жива, |
ући и с натегом, исприча овако:</p> <p>»Отидох санџак-бегу у Прокупље. »У нашем селу,« рекох му |
с њега.</p> <pb n="57" /> <p>Кад смо те отимали од твоје мајке, ухватио си се обема рукама за њ |
о склопило око јадне Иконије.{S} Ова се отимаше као бесомучна и не пушташе Ивана са груди своји |
а је Бог казао, онда је грешно што људи отимљу од њега освету његову!{S} Пред прве певце малко |
/p> <p>»И ја сам слушао, да је Никодије отишао у Јерусалим, па тамо и преминуо рече један други |
се око Иконије.</p> <p>Две крупне сузе откидоше се испод њених дугих трепавица, и полагано кли |
су се златне, бисерне и сафирне капљице откинуле да као блистава роса попадају по персијским ћи |
би јој се по неки тешки уздах из груди откинуо.</p> <p>»Ти си, мајко, сетна невесела?« упитаће |
, и мислиш диже се кубе горе у кебо, да отклони цркву да и анђели чују, а ми све младе жене и д |
тари се Јаничар диже, десном руком живо откуца темена и рече: »Да идем!«</p> <p>И одмах пође.</ |
изван потресеним глосом, »нису могли да отму моје срце од тебе.{S} Ја имам једну матер.{S} И ја |
Он је служио цара, кад је тукао цареве отпаднике, који цару рају опадају, а код раје цара у ом |
о под главним вењаком калуђери и попови отпеваше нешто.{S} На многим местима из гомилица народа |
с њоме и нареди да је опет у њен конак отпрате онако, како су је у харем допратили били.{S} Та |
а женска глава, а срце ми је уцвељено и отровано; али ти си хладна и паметна мушка глава, а срц |
е ви овде где сте, <pb n="27" /> док ја отрчим и видим шта је.{S} Ходи Иво с наном твојом!«</p> |
estone unit="*" /> <p>Тек је сунце било отскочило за једно копље, а цело се село искупило пред |
ленило, а из овога у топло руменило.{S} Отуда је дошло и име конаку.{S} Зидао га је Махмуд-паша |
е огрануло.{S} Огрејах се и дођох себи; охрабрих се и обвеселих видев пуна недра сребра.{S} Вра |
да прихвати да сам чува добро име свога оца.{S} Где би ми памет била, а куд би ми душа стигла, |
Сад сам те познала прво по очима твога оца, а друго по куцању мога срца!«</p> <p>И онда Икониј |
е моје ?{S} Ваља да се не бојиш доброга оца Никодија ?{S} Он ће тебе лепо да пази!« </p> <pb n= |
и сваком брату Србину: поздравље ти од оца Никодија, нашао је у Јерусалиму српску цркву св. Са |
кад је уведе за руку у кућу, и кад виде оца Миленкова у крај огњишта нађе речи.</p> <p>»Ето, на |
и преко људи, и како је покренуо чак и оца Никодија да јој говори, како ју је на потоку Липови |
лах јој и друге умољенице.{S} Замолих и оца Никодија, и хтедох цркви да повратим половину од ос |
и лаким срцем изађе из цркве да потражи оца Никодија.</p> <p>Нађоше га у трапезарији.</p> <p>От |
у Турци једним ударом буздована оборили оца Никодија, и рашчистили оно клупче од људи и жена, ш |
уста чујем живот или смрт.{S} Видела си Оца Никодија?«</p> <p>»Видела сам га.{S} Него немој да |
шапутне своме Иви те и он приђе к руци оца Никодија.</p> <p>»А да те не сметох у каквом светом |
ничему не нада!«</p> <p>»Молим те, као оца, као што ми и јеси по Богу отац, светуј га нека ме |
доле, па право Иконији, одгурнув сурово оца Никодија на страну.</p> <p>»Не дајте браћо!« вриска |
роз густу гомилу света, док не стиже до оца Никодија.{S} Па онда полагано корачаше иза њега вод |
рње да стигнемо до Св. Јована да видимо оца Никодија!«</p> <p>»А што "ћемо тамо, нано?« упита И |
ма и поповима.{S} Иконија је измолила у оца Никодија његово ђаче, те тако мали Ива сеђаше измеђ |
ет ти дете наше!« Заклех му се да ћу му оца чувати и мојом и његовом бригом и да ћу нашега Иву |
авио!«</p> <p>Поразговара се још мало с оцем Никодијем, посаветова свога синчића да у свему леп |
алем камен драги, на токамо пуце под гр’оцем, и у њему чаша од биљура; па облачи ковче и чакшир |
} Он седе поред ње.{S} Извади оно парче оцепљена рукава, и показав јој, упита је тихим гласом:< |
и неправилно, као да је цело парче било оцепљено.</p> <p>»Шта је ово, Лала?« питаше везир подиг |
о, гледај то наше јадно дете!{S} Дај га оцу Никодију на књигу, па нека буде од њега што Бог хоћ |
ртноме часу моме рећи:{S} Бог нека даде оцу Никодију и овога и онога света!«</p> <p>»Ако ће да |
S} Јутрос сам изашла била на гроб твоме оцу и рекла му: да мој завет <pb n="8" /> нисам заборав |
ђе како ће и поче:</p> <p>Као духовноме оцу твоме, и као старом пријатељу куће твоје, мени не ћ |
ад га је овај причестио.{S} А ја сам се оцу твоме заветовала: да ћу, ако ми Бог и мајка божја п |
отац говорио.{S} Тако је исто говорио и оцу Никодију кад га је овај причестио.{S} А ја сам се о |
е мудра Макрена да тумачи. »Синоћ смо о оцу Никодију дуго говорили, говорили смо с игуманом ког |
о ћемо сине мој, у име, божје да пођемо оцу Никодију!«</p> <p>»А ово стадо? ко ће да га чува?« |
ога девојачког крока, ил’ девојке лебде очаране звеком од. сребрних жица.{S} Милина од игре и м |
не листине да пољуби.</p> <p>. »Па сад, оче Никодије, Бог па ти!« поче Иконија. »Ево ти доведох |
Боже!« рече Иконија побожно. »Пусти ме, оче Никодије, да целивам где је царска рука царско име |
ости за лепоте твоје?«</p> <p>»Не могу, оче Никодије!« одговори Иконија.</p> <p>»Долазећи данас |
«</p> <p>»Хвалимо те Боже! куд ћеш више оче Никодије?{S} Од твоје шенице у којој како народ зна |
че, тихо: »Хвала прво Богу па онда теби оче, на овој великој радости!« а очима показа на своје |
дошло колико је право!{S} Не, не, свети оче, толико се изумила нисам.{S} А да јесам, ех, право |
, добра жено!«</p> <p>»Благослови свети оче!« рече Иконија смерно, па приђе духовнику и пољуби |
ри гласно, да се на далеко чуло: »Свети оче, ово је данас најсрећнији дан мога живота.{S} Бог м |
сусрела?« питаше калуђер.</p> <p>»Нисам оче, а ударила сам преким путем.{S} Мислила сам да стиг |
} Много ми што шта наказива па заврши: »Оче Никодије, ако је усаветујеш те пристане, ево од мен |
очима и веђама показав на дете, што је очевидно значило, да има нешто што не може пред дететом |
не трепћући у везира.</p> <p>Везир беше очевидно и сам узбуђен.{S} Био је сав блед, и на трећем |
о отвори очи, гледаше је дуго и дуго, и очевидно не могаше је познати..</p> <p>Кад му она после |
рчин с отвореним и човечним лицем, који очевидно беше вођ чети. »Не бој се рајо!{S} Казуј само |
ми је Бог преко молитава мојих и преко очекивања мојих испунио«, рече Иконија; »али ми остаде |
а гледаху својим паметним очима, као да очекиваху стрпељиво да виде хоће ли мали свирац крочити |
n="20" /> <p>Гавран сав помодре у лицу, очи му се засветлише црвеним жеравицама.{S} Он стегну у |
етање.{S} Страшно га је било погледати: очи избуљио, па их на горе преврнуо, беле зубетине иске |
а.{S} Вала доста је и њега видети па да очи засену!{S} А право да кажем, учини ми се да сам те |
, скиде полагано тешке наочари, протрља очи па проговори :</p> <p>«А ене! одкуда ти Иконијо, до |
сад (па Јаничар састави трепавице) кад очи склопим видим њене очи!{S} Узех од тебе ово парче и |
истајаху њене крупне и још једнако живе очи.{S} На лицу, које је сад вазда бледо било, владаше |
синчића од седам година, твоје соколове очи, честити беже, прозреле би одмах Оџаковића, који је |
{S} Па се онда побожно прекрсти, подиже очи к небу и рече гласно:</p> <p>»О мајко божја и богор |
дохвати се обема рукама за чело, подиже очи горе, прекрсти се и рече:</p> <p>»О Боже и света бо |
ком стравом. »У добри час дођох да моје очи и ту светињу виде!«</p> <p>»Јесте, Бога ми, баш цар |
то она. »Јеси ли ти то, Иконијо, или ме очи моје варају?« рече. </p> <pb n="49" /> <p>Она му ни |
и трепавице) кад очи склопим видим њене очи!{S} Узех од тебе ово парче и чувах га као амајлију. |
азар, чисто га ево и сад гледам; крупне очи с благим погледом, дуге косе пале на рамена, по кра |
е јој лице ракијом, протрљаше јој слепе очи и руке’ сунуше јој неколико капљи вина у уста. позн |
као нешто што је сама видела, па јој се очи разгореше а лице засветли; — »Да ти видиш Топлицу М |
о челу и по образима.{S} И самој јој се очи сузама напунише па грцајући рече:</p> <p>»Што плаче |
па угледав мајку и деда, засијаше му се очи, и зрак радости из њих и трепет осмеха са усана њег |
да је ушао у гробницу.{S} Али чим му се очи мало свикну, одмах му се око срца проспе нека света |
А право да кажем, учини ми се да сам те очи и то чело неге видела, па се занесох тражећи по мој |
поцрвене као црвени божур.{S} Граорасте очи њене потамнеше у две крупне љубичице, а кроз њих за |
усти поред њега.{S} Старцу се наводнише очи, и гладећи седу своју браду руком, понављаше тихо п |
бим!«</p> <p>Обе младе жене разрогачише очи, па је гледаху непомично као да се беху окамениле.{ |
ји грчевито задркташе углови од усана и очи јој се наводнише.</p> <p>Привикаше јој са више стра |
но мило јединче!« замуца Иконија тихо и очи јој засузише. </p> <pb n="25" /> <p>Старац трепћући |
подиже руку десну изнад обрва, заклони очи од сунца, које са запада косо своје зраке у руменим |
ави у јечању; с муком и полагано отвори очи, гледаше је дуго и дуго, и очевидно не могаше је по |
Сунце грануло па обасјало цвеће, да ти очи засену од јаре.{S} Мало даље, па угледасмо цркву.{S |
а нас који дођосмо из далека; дај да ти очи сагледамо, те да нашима на дому кажемо: видесмо црк |
ама оперваженим.</p> <p>»Е сад, отварај очи и добро гледај!» викну Хусејин Иконији; »ево га наш |
да јаве да иде Падишах.{S} Отвори добро очи кад ти покажем везира, да га добро видиш, да се не |
Патријар нареди: да се црква посвети у очи самог Ивањ-дна, и посла уместо себе игумана Дечанск |
ни речи, него само гледаше непомично у очи његове.{S} Он седе поред ње.{S} Извади оно парче оц |
празник цркве св. Јована.</p> <p>Већ у очи самог празника искупило се на пољани испред манасти |
мљи да у њој до смрти станује.</p> <p>У очи самог Ивањ-дна, игуман дечански с мноштвом калуђера |
сељани са више страна.</p> <p>»Протрех очи; уштинух се десном руком за леву мишицу.{S} Јест, б |
и ћуташе обадвоје.{S} Гавран не скидаше очију с њеног лица, које сад бејаше још лепше како стид |
ече им: </p> <pb n="81" /> <p>»Тако вам очију, децо моја, немојте ме више мучити!{S} Волим вас |
ја, зар то није чарање ?«</p> <p>»Нисам очију ми! него се нашалих и рекох цвету: боље ти је на |
можда и јесмо, али нит имамо крила нит очију Соколових.{S} Нити знаш куд ћеш пре.{S} Поручише |
гледе на њ, као да је хтео силом својих очију да скине решетку.{S} Не могаше да скине решетку, |
двоје као нека оштра сабља.{S} Из таких очију посла за мном прекор као зрно које не промаша.{S} |
ка, танкострука, смеђе косе, граорастих очију, којих се граор преливао из бледоплавог споменка |
а теби оче, на овој великој радости!« а очима показа на своје дете.</p> <p>»Е, ово је моје добр |
моје, зна сад да га деда и мајка његова очима прате!«</p> <p>»Ћути, снахо, много говориш за црк |
инђушама, са крупним црним зеницама, са очима као бадем повијеним, са дугим свиленим трепавицам |
а.{S} Али каква кауркиња?{S} Сељанка са очима једне хасеки-кадуне!{S} Кад те очупах од ње, она |
ње <pb n="89" /> чудо игра једнако пред очима.{S} Истом се мислим, вратим у цркву, да слушам ка |
<p>Иконија је сад у ономе, што јој под очима промицаше као нека шарена гунгула, једва спазила |
ји, па се загледа крупним својим плавим очима у матер своју.</p> <p>»Е, па само да почнеш као ђ |
едожутом ружом у златној коси, с плавим очима, с лицем белим као да је млеком наливено, и сва у |
ватра у његовој глави и магла у његовим очима.{S} Полазећи Иконија, навали на улаз од пећине не |
коностаса, Исус раширио руке па великим очима и замишљеним погледом гледа да л’ ће ко да му при |
почетак од некаквог кола.{S} По веселим очима његовим и по зажареном лицу, видело се како се са |
кталим ноздрвама, разрогаченим ужареним очима гуташе милину, која се као мирис од цвета подизаш |
пах од ње, она паде, погледа ме крупним очима испод дугих трепавица, пресече ми срце на двоје к |
крете па га погледа немо својим крупним очима.{S} Хтеде да га запита: »Шта велиш?« али не могаш |
кострука девојка — с црном косом, црним очима, белим челом и руменим лицем, сва обучена у црвен |
Дуго и мирно га гледаху својим паметним очима, као да очекиваху стрпељиво да виде хоће ли мали |
на свом месту, с бледим лицем и плачним очима.</p> <p>У томе се појавише калуђери од конака.{S} |
а слутим.{S} Сад сам те познала прво по очима твога оца, а друго по куцању мога срца!«</p> <p>И |
О да ми Бог хоће дати да доживим да то очима видим, па да мирно умрем, кад ми суђен данак дође |
Без капи крви у лицу, бледа ко крпа, с очима укоченим с устма отвореним, с пеном белом и крвав |
ту, имам нешто да ти говорим!« Па мрдну очима и веђама показав на дете, што је очевидно значило |
тајне молитве!« </p> <p>И онда му их он очита, те Гавран, плакајући у глас као мало дете, одмил |
р бабе причаху како од те воде јача вид очњи, и како је чак некаки слепац прогледао кад се поре |
са очима једне хасеки-кадуне!{S} Кад те очупах од ње, она паде, погледа ме крупним очима испод |
> <p>Смиља ...{S} 1.50 </p> <p>Насрадин Оџа ...{S} 1.50 </p> <p>Разбибрига велика, илустрована |
43" /> и веран слуга царев: пошљи малог Оџаковића у Стамбул, нека се за рана научи да служи цар |
ве очи, честити беже, прозреле би одмах Оџаковића, који је рођен да буде велики човек.{S} Ја са |
вица, пресече ми срце на двоје као нека оштра сабља.{S} Из таких очију посла за мном прекор као |
естрављене.{S} Кизлар-ага викну две три оштре речи дервишу, те овај баци своју високу и шиљату |
зраке у руменим праменовима пушташе, па оштро загледа у онај тополски луг с оне стране.{S} Баш |
<p>Иконија наслони чело на решетку, па оштро гледаше на улицу.{S} А срце јој поче живље да куц |
ки, а оно све те тице погледају право и оштро у <pb n="95" /> мене, па некако мудро задрмају гл |
е они страшни Арапи, (буди Бог с нама!) па ме извуку напоље да гледам дервиша и његове змије.{S |
и је онда да твој отац устане из гроба, па да те види, па макар ја то и не гледала.{S} Еј, Боже |
ију кроз неколико лепо намештених соба, па је заједно са Шекер-кадуном остави у једној са врло |
да л’ је моја мати жива«, Ако је жива, па се мучи у сиротињи док ја газим по свили и кадифи, к |
која, сва блажена прекрсти се и целива, па онда пољубив руку калуђеру рече, тихо: »Хвала прво Б |
{S} Принесе икону старцу и пошкропи га, па је онда пружи Иконији која, сва блажена прекрсти се |
т се натрашке узмаче неколико корачаја, па с прекрштеним рукама ћуташе и гледаше пред-а-се.</p> |
оће да прсну.{S} Још неколико корачаја, па се под новим и све то жешћим ударцима камџије стропо |
ут аспрама!«</p> <p>Јаничар се насмеја, па махну руком као да каже; »Море жено батали ти то!«</ |
говориш цареви везиру?!« рече Иконија, па уста силно узбуђена.</p> <p>»Вере ми се не шалим!« о |
у кубурама, те опалише неколико метака, па се разиђоше по сабору ударајући где кога стигну сабљ |
рапин је гледаше за неколико тренутака, па онда скочи с коња, раскиде јој јелек, раздра кошуљу |
прса.{S} У десној му руци кита босиљка, па њоме шкропи сваког ко приђе икону да целива.{S} Поре |
мљу, где је мало час њена нога стајала, па зајеча: »Иконијо, Бог ти дао и овога и онога света, |
оџе.{S} Иконија би се слатко насмејала, па би тек опет Агапији рекла: »Хајде ти сад после ове в |
а казује, као нешто што је сама видела, па јој се очи разгореше а лице засветли; — »Да ти видиш |
се да сам те очи и то чело неге видела, па се занесох тражећи по мојој лудој памети где сам их |
p>Иконија се била сва у ухо претворила, па растужена замишљено гледаше у младе певачице.{S} Сул |
«</p> <p>Она погледа у оно парче рубља, па онда опет везиру право у лице и рече уздркталим глас |
" /> остави своје сиџаде.{S} Девојкама, па и самој султанији, то се даде на смеј па се слатко н |
храни рибе морске девојкама из харема, па ће да проба да их храни бабама кауркињама!«</p> <p>» |
босиљак и восак пред икону Св. Јована, па онда с ведром душом и лаким срцем изађе из цркве да |
вор значи: да је везирова мајка уморна, па се диже, опрости се с њоме и нареди да је опет у њен |
о је у вис крст од сувог шумског грања, па се намрштио и виче:{S} Покајте се!{S} А високо са св |
омоћнице, а иза њих дванајест Арапкиња, па дванајест белих жена, а иза њих 24 младих девојака о |
бег зачуђен погледа на старог Јаничара, па на ону тканицу.{S} Размота саде-свилу и из ње извади |
вему лепо слуша</p> <p>старог калуђера, па се онда с њим опрости и оде.</p> <milestone unit="*" |
02" /> под саму стреју од самог биљура, па се на сунцу преливају у све дугине боје; погледам го |
сну га на своје чело, па на своја уста, па на своје срце, и опет на своја уста.{S} Приђе опет к |
, промешкољи се, кашљуцне два три пута, па тиха али и прекорно рече:</p> <p>»Не ваља то тако, с |
ену старац, бео <pb n="47" /> као овца, па чита велику једну књигу оковану у злато као евангеље |
беше оплетена у стотине танких витица, па падаше по плећима до испод појаса; шалваре им беху о |
ванајест дечака па дванајест девојчица, па ћехаја-кадуна са своје четири помоћнице, а иза њих д |
е поведе коло, па се повије око свирца, па на десно па на лево, па кад сто момака и двеста дево |
у се овде као незнана и некрштена душа, па ћу се и на оном свету изгубити и залутати међу несво |
се рукама ухватило за њен десни рукав, па из гласа запеваше: »Јаох, моја нано, не дај ме Турци |
та све од бистрог плавог камена драгог, па покривена златним тепелуцима.{S} Дођосмо пред главна |
повео разговор другим путем.</p> <p>»Е, па није шала, царевина је то!{S} Како гледах оволику си |
плавим очима у матер своју.</p> <p>»Е, па само да почнеш као ђаче, па већ кад мало поодрастеш |
p> <p>Иконији је срце било пуно тегобе, па ни једне речи не проговори.{S} Остави поред њега крч |
изађе на горњи мраморни праг од цркве, па да је сви виде и гледају, него оста поред врата на с |
узећи четвороношке обилазаше око цркве, па би се пред сваким од тројих врата устављао да повиче |
је народ прекрилио био порту око цркве, па се ућутао једва дише, само да чује, како калуђери и |
силество змија, док султанија пребледе, па се диже а девојке вриснуше престрављене.{S} Кизлар-а |
занео, да не чу кад Иконија с Ивом уђе, па не диже главе нити мрдну густим веђама.</p> <p>Икони |
брним котлићима миришљаву воду од руже, па китама од црвеног каранфила пошкропише ћилимове и за |
задркташе, виде да не може да развије, па са најдубљим поштовањем ниско погнут приђе младом ве |
се зулумћарима!« викаше отац Никодије, па се голим рукама дохвати у коштац с једним Турчином.< |
јауком подиже на колена и паде на руке, па четвороношке полагано домиле до ње.{S} Она се одмаче |
и још једна' дворанка узеле под мишке, па је увеле у велику дворану, где би јој млада султаниј |
е људе.{S} Скочише њих десеторица доле, па право Иконији, одгурнув сурово оца Никодија на стран |
не стране воде извиле се високе тополе, па пустиле гране над потоком, као да хоће да га сребрни |
да ти очи засену од јаре.{S} Мало даље, па угледасмо цркву.{S} Али каква црква!{S} Из темеља па |
<pb n="61" /> <p>У том навалише и жене, па с њима дође и Иконија, по коју је кнез већ послао би |
ају право и оштро у <pb n="95" /> мене, па некако мудро задрмају главом, по нека закрешти нешто |
кога је Иконија дала донети из планине, па наредила: да му се у конаку манастирском даде једна |
и његове кадуне да се фереџом заогрне, па прође кроз Стамбул и Боспором на кајику онако у бело |
ина у уста, он облизну своје суве усне, па с муком и с промуклим гласом промуца: »Ти си ... бож |
као да хоће да из мозга исцеди сећање, па се онда опет усправи и рече: »Јест, сад се сетих!{S} |
Око самог конака извиле се старе липе, па га чисто загрлиле мирисном хладовином и меким облако |
Посадише игумана дечанског у врх совре, па онда калуђере и попове све по старешинству, па онда |
са ћошка свога конака загледала у море, па би сетно пољуљала главом то на десно то на лево, и т |
тица приклони ниско главу клањајући се, па онда, истина крештавим и нешто мало загушеним глисом |
Гору; распитивало се и распитивало се, па све узаман !{S} Како га у онај страшни дан нестаде, |
горостасна црнца размакли тешке завесе, па пустили <pb n="84" /> да уђе унутра Кизлар-ага са дв |
рца за руку.</p> <p>Мали се Ива окрете, па угледав мајку и деда, засијаше му се очи, и зрак рад |
кога, биће само једну жену.{S} Плакаће, па ће се окренути, наћи мужа и утешити се!«</p> <p>»Ето |
пе жубор, шапуће лишће, шапуће, шапуће, па тек с друге стране зашушти јачи шушањ.{S} Окренем се |
д црвене и зелене <pb n="80" /> кадифе, па златом извезене; испод таванице, свуда у наоколо, ид |
уз прозоре ниске софе од крмезове чохе, па застрвене овде и онде ћилимима из Бокаре и шаловима |
конија склапајући своје дуге трепавице, па, слушајући пажљиво његово танко извијање, заспа.</p> |
тање, претисла њену руку па своје срце, па је онда сама узела под мишку и повела да је посади п |
</p> <p>»Е, па само да почнеш као ђаче, па већ кад мало поодрастеш и научиш књигу и летургију, |
ваше руку, пусти је мало да се исплаче, па је онда тихо запита:</p> <p>»Што плачеш?!</p> <p>»Пл |
име и с пролећа нешто често побољеваше, па се побојаваше да не умре и мољаше се гласно Богу, да |
некакве речи, које нико не разумеваше, па из ње поче да излеће голуб за голубом, носећи у кљун |
итороги вођ оваца виде је оздо са паше, па заблеја и два и три пута и пође право к њој; и све с |
{S} Изгледаше снужден и по дуго ћуташе, па ће онда рећи:</p> <p>»Мислим се нешто, да л’ је моја |
је зраке у руменим праменовима пушташе, па оштро загледа у онај тополски луг с оне стране.{S} Б |
} Смирила би се за мало и дошла к себи, па онда би се гласно заплакала и узела нарицати за свој |
ој отац устане из гроба, па да те види, па макар ја то и не гледала.{S} Еј, Боже мој, опрости м |
а се шири, док не поста шири него дужи, па се онда окрете, и као кепец дебељко <pb n="86" /> ос |
рско ђаче?« упита дечко све невеселији, па се загледа крупним својим плавим очима у матер своју |
ег агу, гледај!« викну Хусејин Иконији, па је у свом одушевљењу гурну не баш врло нежно.{S} И о |
јци као цвету мирис и боја!{S} Бога ми, па без тога се у нас не би никад могло ни поиграти!«</p |
а.{S} Ето нека се Иконија ноћас спреми, па да се сутра ако Бог да зором крећемо!«</p> <p>Хусеји |
ај платна, којим арњеви беху покривени, па викну:</p> <p>»О, Ристифоре и ти Миловане, душе вам |
олико речи, које нико не чу у оној ори, па паде на земљу као да је муња ударила.</p> <p>Притрча |
отац Никодије где неко иза њега говори, па се окрете.{S} Принесе икону старцу и пошкропи га, па |
ог Ибриктара који му златни ибрик носи, па ни Рикабдара који му узенгију придржава, ни његова Д |
гушећи се сузама, а народ то прихвати, па се као благи талас поваља вика: »Бог ти дао!{S} Бог |
се црни Кизлар-ага окрену целој свити, па само махну руком.{S} На мах се сви бели евнуси и бос |
се сутра на великој летургији причести, па које од узбуђености, које од умора, клону у један ст |
у њој поборавиш жалост своје младости, па нисам скупо платио!« </p> <pb n="97" /> <p>»Десет хи |
скоте један!« викну Стојан пун јарости, па одмах посла људе да ухвате и вежу Гаврана, а кнезу п |
списала!«</p> <p>И Иконија се прекрсти, па на три места целива ону дугачку и широку црвену шару |
ј ме тога!«</p> <p>Иконија се прекрсти, па побожно погледа к небу.</p> <p>Ризван се беше снужди |
на њ’ проговори неколико арапскик речи, па се онда узе ударати у главу буџом једном, у којој је |
</p> <p>Обе младе жене разрогачише очи, па је гледаху непомично као да се беху окамениле.{S} И |
у хладу од топола загазио беше у поток, па <pb n="17" /> одатле три пута једно за другим, и то |
нђео крилима куцнути да му душу предам, па ме страх хвата и туга ми срце стеже кад помислим, да |
а омрзнух.{S} Мишљах да је предсретнем, па да јој бело грло зубма прекољем и да се крви њене на |
хоће дати да доживим да то очима видим, па да мирно умрем, кад ми суђен данак дође!«</p> <p>»Па |
забра ружу, принесе је к уснама својим, па је онда задену испод конђе у своју густу смеђу косу, |
шао, да је Никодије отишао у Јерусалим, па тамо и преминуо рече један други калуђер.</p> <miles |
царева војска иде кудгод великом џадом, па и да би с неруке јој је и много заходно, а посна пос |
две седеле на софи једној под прозором, па вириле кроз решетку доле на улицу.{S} Иза њих је ста |
тра од тетке, Макрена, с мужем и децом, па су се лепо наместили разастрв костретне поњаве под ј |
b n="9" /> <p>»Не бојим се!« рече Иван, па тек онда бризну у глас да плаче; »Не бојим се ништа! |
а јеромонах, па мало по мало па игуман, па ко зна чедо моје, шта је све теби Бог записао у свој |
нку, који је у његовој чети хајдуковао, па је и Иконију снахом звао.{S} Било му је око шесдесет |
баци у пећину где је оставку предигао, па да се ту остави да од глади и жеђи полагано скапље и |
ије око свирца, па на десно па на лево, па кад сто момака и двеста девојака удари све у ногу, а |
се накашља мало, сави рисовуљ брижљиво, па онда рече:</p> <p>»Што обећах твоме Миленку на самрт |
ашно га је било погледати: очи избуљио, па их на горе преврнуо, беле зубетине искезио, црни му |
у мога везира срце велико и господско, па ће да га прими од Хусејина!«</p> <p>Хусејин се опет |
товање.</p> <p>Али није дуго постојало, па он сам признаде: да мати његова не изгледа да је сре |
у шумарицу.</p> <p>Није дуго постојало, па гомилица сељака и сељакиња наиђе на обамрлу Иконију. |
ломе: »Иво, дете моје прихвати се мало, па да се пожуримо до вечерње да стигнемо до Св. Јована |
три пута у плећа те овај скочи у седло, па у бесном трку заједно с вођом стиже чету, која сад п |
божни страх, претисну га на своје чело, па на своја уста, па на своје срце, и опет на своја уст |
/p> <p>Одмах јој би јасно шта се збило, па потрча за Турцима.{S} Јурила је за њима као бесомучн |
игра друкчије, него кад се поведе коло, па се повије око свирца, па на десно па на лево, па кад |
је.{S} Она врисну да се на далеко чуло, па само још чвршће пригрли дете своје, и сакриваше га о |
којој је било пола оке јексера усађено, па онда дугим и уским ножем пробадати своје мишице а ве |
дравим реповима узеше махати задовољно, па онда потекоше право к шумарици која се са ове косе у |
ослови свети оче!« рече Иконија смерно, па приђе духовнику и пољуби му руку, и онда шапутне сво |
усади у срце мога детета по које зрно, па ако буде божја воља, оно ће да никне и плод донесе.{ |
ешто, срдито, а по нека прогунђа нешто, па се окрене од мене, као неће ни да ме гледа!{S} А ја |
ј, еј, авај нама!« доврши Иконија тихо, па се љуљаше то на десно то на лево; као тешкајући се ш |
овориш за цркву!« рече јој старац тихо, па погледа полагано и застиђено на десно и на лево, да |
топило злато, меки бисер и плави сафир, па се млазови спуштајући се доле скристалисали пре, нег |
дихала, сада се уздрма као тежак талас, па с виком писком и псовком навали на Гаврана да га жив |
кораку удараше челом о мраморни патос, па викаше у глас: »Слава нека ти је Господе Боже, што м |
као да разветри главу и разведри памет, па најпосле нађе како ће и поче:</p> <p>Као духовноме о |
едрима уместо сабље носити велики крст, па да њиме благосиљаш села, и поља и њиве и народ који |
за руку; пређосмо бистар један поточић, па онда кроз неко смиље изађосмо у једну дивну башту.{S |
и зажмури.{S} Други живо окрете главу, па се удуби у посматрање једне пчеле, која задовољно пе |
калуђере и попове све по старешинству, па онда кнезове од суседних села и друге главне људе.{S |
дете!{S} Дај га оцу Никодију на књигу, па нека буде од њега што Бог хоћ.{S} Ти знаш да нисам ж |
о.{S} Иконија узе да прича све по реду, па кад дође до онога како Турци полетеше по сабору с го |
кли, да сад некуд из прикрајка гледају, па да виде ово моје чудо и господство?{S} Бог и душа зн |
ери дечански дивно одслужише летургију, па онда пред сам свршетак узеше причешћивати народ.{S} |
вати народ.{S} Прво причестише Иконију, па онда редом ко се исповедио и приступио.{S} Док се др |
/p> <p>Иконија наслони чело на решетку, па оштро гледаше на улицу.{S} А срце јој поче живље да |
као да је у грозници; клекну на земљу, па обема рукама пригрли Иву на груди своје.</p> <p>»Дај |
се враћаше из поклоненија у Јерусалиму, па нам узгред причаше, како је тамо наишао на једног ст |
Што ће мени конак?!{S} Још коју годину, па ће мој конак да буде неколико педљи црне земље покри |
е неке наочари у дебелом кожном оквиру, па се кроз њих удубио у срицање једне речи, коју добро |
е извадио иза појаса неку дугачку кесу, па између многих мангура и аспри огледаше да руком, кој |
седме године пробере нашу најбољу децу, па их носи да му служе као Аџем-оглани и Ич-оглани.{S} |
му цркву Иконија остави своју шареницу, па са синчићем уђе у мрачну и празну црквицу, целива ик |
у и летургију, онда ђакон па јеромонах, па мало по мало па игуман, па ко зна чедо моје, шта је |
од црног углачаног мрамора.{S} Од њих, па даље у ходник, пружали су се редови од Арапа, од кој |
ти се освети?« упаде јој Стојан у реч, па се намршти, састави веђе и просипаше кроз оба ока пр |
лод донесе.{S} Научи га колико ти знаш, па ће Миленкова душа на ономе свету мирна бити, а ја ћу |
, на причешће које ћеш данас да примиш, па све се то помешало и ишарало у тај лепи сан, који да |
едан аршин све о самог црвеног мерџана; па онда зидови све до <pb n="102" /> под саму стреју од |
е под гр’оцем, и у њему чаша од биљура; па облачи ковче и чакшире, на ковчама триста трепетљика |
од седефа а златну камилавку на глави; па би тек с вриском скочила с постеље и нагла да бежи в |
илом: за Христа благовјерни цар Стефан; па виш ову златну печат о црвеној свиленој врпци!{S} Ца |
ељ њих спомиње.{S} Приђоше му полагано; па га невесело загледаше.{S} Лазнуше му руке.{S} Гаров |
поноса. »Ево, видиш, на кожи написано; па видиш ово прво писмо златно исписано; па погледај ов |
а видиш ово прво писмо златно исписано; па погледај ово доле на широко и на дугачко изведено цр |
p>»Их, како јадна да не видиш цара?!{S} Па ти онда ниси видела ни Кизлар-агу са његовим Кара-аг |
урбаном царским Муслимане поздарвља!{S} Па ти ниси видела баш оно што је најлепше!{S} А лепо св |
он, скотина једна, да га Бог убије!{S} Па то је он!{S} А, чекај скоте један!« викну Стојан пун |
света, док не стиже до оца Никодија.{S} Па онда полагано корачаше иза њега водећи старца за рук |
{S} Тако оста за неколико тренутака.{S} Па се онда побожно прекрсти, подиже очи к небу и рече г |
да игра један момак и једна девојка.{S} Па не знаш шта је лепше погледати: да ли стидљиву девој |
ћском и васеленском и свима другима.{S} Па се онда опет диже игуман дечански и поче овако :</p> |
и меким чизмама од црног сахтијана.{S} Па онда <pb n="69" /> једна мања чета шејика потомака М |
нави на лево раме склопив трепавице.{S} Па кад је тако, по јаничарском обичају, показао како је |
ок је снага не изда и сузе не угуше.{S} Па онда би пала у бунило, бунцала како је Иван постао п |
ји је још цар Душан дао нашој цркви.{S} Па сам ти на невољи грдној.{S} Две му речи прочитам <pb |
на једно место маховином покривено.{S} Па онда додирну истом штаком стену од пећине.{S} Она се |
о сриче тајне реченице у ономе везу.{S} Па онда га подиже у вис, са поштовањем, у које се мешал |
оре него: »А шта ће ова сељанка овде?!« Па онда ми се опет учини да раст захучи липи: »Чекај ти |
апута: »Еј, тешко мени и до Бога мога!« Па онда се исправи и одважно рече:</p> <p>»Вала ћу ти п |
уном за Кизлар-агом и не бој се ништа!« па се онда сам брзо измаче.{S} Оста само Кизлар-ага, ње |
омуца: »Помози ми Боже и Свети Јоване!« па чврсто држећи свога Иву за руку, изађе напред и рече |
како се Иконија овде, шири и башкари!« Па онда опет њему липа тихо шапуће: »Кад челе падну сут |
чудили!{S} Та ево ме и сама се смејем!« Па би се опет тихо насмехнула. </p> <pb n="83" /> <p>У |
ало у порту, имам нешто да ти говорим!« Па мрдну очима и веђама показав на дете, што је очевидн |
а па запеваше.... чекај молим те мало!« Па се Иконија погну, замисли се, замисли, претисну чело |
е ја водим у једну другу српску цркву!« Па ме онда поведе све за руку; пређосмо бистар један по |
благовала.{S} Много ми што шта наказива па заврши: »Оче Никодије, ако је усаветујеш те пристане |
оз плач насмеја и потапка најпре гарова па онда и шарова по глави.</p> <milestone unit="*" /> < |
уо; он је видео муку за неколико часова па свршио, а ја остах да кукам без гроба а до мога гроб |
еше да их гледа.{S} Срце му се раздрага па викну: »А, бре, синови цареви, аферим!«</p> <p>За њи |
вати усне своје.{S} Згрози се султанија па махну руком.{S} Дервиш онда извади из своје горње ко |
га крстом брани!« Ето, настави Иконија па руком глађаше зулове у свога синчића: »Ето, тако ти |
црних евнуха, за њима дванајест дечака па дванајест девојчица, па ћехаја-кадуна са своје четир |
Иконији.</p> <p>»Баш се не бих препала па да је како страшан!« одговори Иконија мирно; али опе |
а по рамену <pb n="24" /> живо покуцала па му зашапутала: »Дедо, дедо, погледај на лево!{S} Ене |
«</p> <p>Игуман благослови руком богаља па рече двојици сељака да га унесу у цркву.{S} Али се Г |
цркву.{S} Али каква црква!{S} Из темеља па за један аршин све о самог црвеног мерџана; па онда |
?{S} Слушао сам хиљаду гатки о оставама па сам себи у сну испричах једну такву гатку.« Него опе |
стар, метанисаше пред престоним иконама па се онда окрете мени и рече: »Лепо је, лепо је!{S} Ов |
калуђери из Пећи с патријарковим ђацима па запеваше.... чекај молим те мало!« Па се Иконија пог |
" /> као да се пробудила из тешкога сна па још не може да се прибере.</p> <p>Неколико жена и љу |
ан метну оно парче рукава у своја недра па рече;</p> <p>»Ти памтиш све како је било !?{S} Док с |
рли га, извади иза свога свиленога паса па у његов силав задену танак један черкески нож, којег |
са птицама свакојаким, од малог царића па до орла камењара; док се јата голубова и грлица лепр |
би.</p> <p>. »Па сад, оче Никодије, Бог па ти!« поче Иконија. »Ево ти доведох мога сина да га у |
да хоће из груди да искочи!«</p> <p>»Е па то је!« узе мудра Макрена да тумачи. »Синоћ смо о оц |
ма је од ситних шљокица извезла крстове па их окружила плавим и црвеним ђинђувама.{S} И поврх с |
р и рекох себи: боље да је дочекам овде па да из њених уста чујем живот или смрт.{S} Видела си |
игла и пропојала!«</p> <p>Иконија отиде па се намести пред главним вратима од цркве.{S} Ту хтед |
есрећни Гавран (да га Бог убије!) приђе па сав жут и сав у дрхтавици рече ми на ухо: »Не рекох |
е <pb n="85" /> једну змију, пресече је па се начинише две, дохвати једну и опет је пресече и о |
На мах се сви бели евнуси и бостанџије па и сам Капу-ага, одвојише и одступише натраг.{S} Хусе |
пониског иконостаса, Исус раширио руке па великим очима и замишљеним погледом гледа да л’ ће к |
у гласовима, а ми се јаднице расплакале па плачи!{S} Ех, Бого мој, оно је било појање да мртве |
рце ишчупати?«</p> <p>Иконија се окрете па га погледа немо својим крупним очима.{S} Хтеде да га |
срце ишчупати!«</p> <p>Гавран се окрете па као бесан пас одјури натраг у луг на потоку.</p> <p> |
њима.{S} Један се Арапин одвоји од чете па појаха натраг њој у сретање.{S} Страшно га је било п |
S} Бог с тобом Иконијо!«</p> <p>То рече па се спусти под ону дивљу ружу.{S} Одвеза опанке, скид |
ан се у једном куту савио беше у клупче па тешко дихаше.{S} Ватра му беше подузела образе; сув |
не на Змајевој стени!« одвикну пастирче па се диже и пође за псима.</p> <p>У том изађе из шумар |
.{S} И самој јој се очи сузама напунише па грцајући рече:</p> <p>»Што плачеш, дете моје ?{S} Ва |
добро из једне чутурице, коју му дадоше па онда поче:</p> <p>»Казаћу вам право као пред божијим |
у.{S} Изађе и сам игуман у пуној одежди па рече Гаврану:</p> <p>»По опроштају који си од Икониј |
е сам ја смукове виђала у нашој планини па се плашила нисам!{S} Смукове видети, то је тек нешто |
> <p>Испадоше напред кнезови и калуђери па се смерно и дубоко клањаху.{S} Годинама најстарији к |
огради купе, даћу да се доведу калуђери па нека црква пропоји као твоја задужбина, а на славу Б |
везира.{S} Вала доста је и њега видети па да очи засену!{S} А право да кажем, учини ми се да с |
кап воде !«</p> <p>Иконија се прекрсти па уђе унутра.</p> <p>Гавран се у једном куту савио беш |
доламама, којих скутови беху подигнути па за појас придевени, са жутим шалварама и црвеним јем |
иде полагано тешке наочари, протрља очи па проговори :</p> <p>«А ене! одкуда ти Иконијо, добра |
а и самој султанији, то се даде на смеј па се слатко насмејаше, Али се Иконија није смејала нег |
амо сва стресе и побледе.{S} Мало затим па се насмеја и рече Хусејину:</p> <p>»Баш му, аго, мол |
и научиш књигу и летургију, онда ђакон па јеромонах, па мало по мало па игуман, па ко зна чедо |
старцу у Јерусалиму, што је био заспао па се пробудио тек после осамдесет година!«</p> <milest |
ј Миленко умираше, погледа ме жалостиво па зајеча: »Иконијо, јадна моја Иконијо, аманет ти отац |
и народ који ће да баца капе под пазуво па да се клања и да виче »благослови Свети владико!« Еј |
нда ђакон па јеромонах, па мало по мало па игуман, па ко зна чедо моје, шта је све теби Бог зап |
во; као тешкајући се што је то све било па прошло.</p> <p>У том уђоше у дворану две, као капља, |
о у једну дивну башту.{S} Сунце грануло па обасјало цвеће, да ти очи засену од јаре.{S} Мало да |
темена, него му по турски паде на једно па на друго раме, и рече:</p> <p>»Од толиких радости ко |
о, па се повије око свирца, па на десно па на лево, па кад сто момака и двеста девојака удари с |
овек из шипрага, али савлада свој немир па рече:</p> <p>»Бог с тобом, Гавро, какав је то почета |
ло богато застрвеном софом.{S} Мало час па уђе унутра Ћехаја-кадуна, проговори нешто турски са |
е знађаше шта се збило.</p> <p>Мало час па Иконија виде шта је.</p> <p>Ако не више, а оно бар с |
уке.{S} Гаров се ослободи, подиже главу па језиком лазну Иву у образ.</p> <p>»Ето, виш, и гаров |
у калуђеру рече, тихо: »Хвала прво Богу па онда теби оче, на овој великој радости!« а очима пок |
мирисе и покадише њима најпре султанију па Иконију и прођоше после по редовима дворанства.{S} А |
риђе, те пољуби у образе најпре Агапију па онда и Петрију, бризну и једна и друга у гласно јеца |
спод појаса, наслони се на дрвену штаку па ме гледаше. »Што ме гледаш?« запитах га.{S} А он: »Г |
пола пута у сретање, претисла њену руку па своје срце, па је онда сама узела под мишку и повела |
Турака коњаника беше се развило у ланац па потискиваху сав народ ка цркви у гомилу.{S} Страшно |
олим службу вашу.{S} Боли ме ево овде« (па Иконија метну руку на срце), »да вас гледам као роби |
ледала кад на земљу паде.{S} Ево и сад (па Јаничар састави трепавице) кад очи склопим видим њен |
а моја надања?!« </p> <pb n="46" /> <p>Па онда би јој се горка туга свом горчином својом окрен |
и ноћас до на груди каквој вили!</p> <p>Па онда изађе из воде, посади се на један пањ под најбл |
носећи у рукама сребрне наџаке.</p> <p>Па онда проведоше дванајест доратастих хатова из Курдис |
оврх белих шалвара плаве доламе.</p> <p>Па онда наиђе Једна чета Јаничара на коњима, са црвеним |
и пиштоље све у сребро заливене.</p> <p>Па онда удари једна кита Спахија коњаника.{S} Не зна чо |
и богродице!{S} Помози ми сада!«</p> <p>Па се онда опет окрену везиру и узе да говори:</p> <p>» |
м! »Сине, мој, немој да плачеш!«</p> <p>Па рекав то, млада сељанка пригрли дете своје и пољуби |
го да те онај црни бумбар љуби!»</p> <p>Па онда — подиже сукњу до колена и загази у поток.</p> |
к од кожне листине да пољуби.</p> <p>. »Па сад, оче Никодије, Бог па ти!« поче Иконија. »Ево ти |
о исприча све што јој је тешко.</p> <p>»Па добро, ево да ти све и кажем:</p> <p>»Прво и прво св |
попретио да ће га запамтити. _</p> <p>»Па то је он, скотина једна, да га Бог убије!{S} Па то ј |
Бог је казао: освета је моја!«</p> <p>»Па то му се Бог ето и осветио!{S} На мукама ће липсати |
мрем, кад ми суђен данак дође!«</p> <p>»Па зар ја да будем монастирско ђаче?« упита дечко све н |
м моју песму с црним Гавраном!«</p> <p>»Па да му кажем да се ничему не нада!«</p> <p>»Молим те, |
ништа у томе новога није било!«</p> <p>»Па шта си му рекла?«</p> <p>»Оно исто што рекох мојој с |
а, нађох те да си царев везир!«</p> <p>»Па зар је несрећа бити царев везир?« упита везир с осме |
type="titlepage"> <pb n="b" /> <p>Мита Павков</p> <p>у Великом Бечкереку.</p> <p>Препоручује с |
и од милине што је подесио бар оно, што пада на три прва корака.{S} Просто не могаше да се насв |
ва, необично бистра ока; дуги седи брци падаху му на рамена као у старих јунака који с онога св |
ше оплетена у стотине танких витица, па падаше по плећима до испод појаса; шалваре им беху од р |
томе дервиш зазвижда и голуб за голубом падаше му на рамена, а он једног по једног гуташе као ш |
дим, како овај камен сињи из ведра неба паде, да нас живе у гроб сахрани!{S} Ја сам луда женска |
еки-кадуне!{S} Кад те очупах од ње, она паде, погледа ме крупним очима испод дугих трепавица, п |
ко речи, које нико не чу у оној ори, па паде на земљу као да је муња ударила.</p> <p>Притрчаше |
била.</p> <p>Тога дана по заходу сунца паде у село харамбаша Стојан са неколико хајдука оружан |
е с муком и с јауком подиже на колена и паде на руке, па четвороношке полагано домиле до ње.{S} |
рубо гурну Иконију.{S} Иконија врисну и паде на земљу; у Ивановим рукама оста половина њеног ве |
у, не даде да темена, него му по турски паде на једно па на друго раме, и рече:</p> <p>»Од толи |
и друга у гласно јецање.{S} Агапија јој паде око врата и просто се заценила била од плача, а Пе |
нице и лепо беше погледати их.{S} Један паде на софу, између султаније и Иконије и спусти пред |
Право је да ме уморите!«</p> <p>Гавран паде на колена и поче да целива земљу вичући: »Опрости |
јин вихну: »Ево Падише!«</p> <p>Јаничар паде на колена, сави руке на прса а главу нави на лево |
ме је твоја мати погледала кад на земљу паде.{S} Ево и сад (па Јаничар састави трепавице) кад о |
, прозбори: »Падиша чок јаша!« (да живи падиша!) одјекујући тиме грмљавини која се за султаном |
иже и тихо, више сам у себи, прозбори: »Падиша чок јаша!« (да живи падиша!) одјекујући тиме грм |
-баше и Алај-чауши, трче да јаве да иде Падишах.{S} Отвори добро очи кад ти покажем везира, да |
лепо сви они прођоше мимо тебе а испред Падише!«</p> <p>»Ја се, Бога ми, бејах загледала у твог |
разабра се тек кад Хусејин вихну: »Ево Падише!«</p> <p>Јаничар паде на колена, сави руке на пр |
ватренијим узвицима за здравље и срећу падишину поче сад да се бије грабећи аспре са калдрме. |
, покривеном зеленим шаторским платном, падне пред судницу у Лежимир.</p> <p>У Лежимиру се мног |
стара Супкиња сељанка?{S} Као мува кад падне у чинију млека, тако сам ти ја у овој госпоштини. |
не дамо да се гази.{S} Пази беже, да не падне крв; ако падне, на твоју ће главу!«</p> <p>Раздер |
рича, и прича јој док везирова мајка не падне у тихи сан.</p> </div> <pb n="91" /> <div type="c |
екај ти мирисна сејо, кад цар гаврански падне на моје гране, замолићу га да пошље своје гаврано |
ази.{S} Пази беже, да не падне крв; ако падне, на твоју ће главу!«</p> <p>Раздера се вођ турски |
а опет њему липа тихо шапуће: »Кад челе падну сутра на мој цвет, замолићу царицу њихову да пошљ |
да ме не убија.{S} Она ме одгурну, и ја падох сотони у наруч.{S} Колико ми је дотле мила била, |
се препадох, срце ми залупа силно и ја падох на праг од цркве.{S} Тргох се из сна, а срце ми ј |
једном врпцом све заједно, и устаде.{S} Падоше јој погледи на оног бумбара што облеташе ружу, о |
ући своје дуге трепавице, па, слушајући пажљиво његово танко извијање, заспа.</p> <p>И опет у с |
раја је верма, и не дамо да се гази.{S} Пази беже, да не падне крв; ако падне, на твоју ће глав |
га оца Никодија ?{S} Он ће тебе лепо да пази!« </p> <pb n="9" /> <p>»Не бојим се!« рече Иван, п |
и њиве и народ који ће да баца капе под пазуво па да се клања и да виче »благослови Свети влади |
Кизлар-аге; »вала ни ђавоља стража око пакла не може бити ни црња ни страшнија!«</p> <p>Али се |
а, нека још на овоме свету осети шта су паклене муке, он, који ми је живој срце ишчупао, сунце |
те ћуди, али биће да су га завидљивци и пакосници више извикали него што је.{S} А најпосле жено |
S} Али ето, у место једне грудве снега, пала је на мене планина од леда и претисла ме грешника. |
не изда и сузе не угуше.{S} Па онда би пала у бунило, бунцала како је Иван постао пастир стада |
е, а оно се све зашарени као да је на њ пала кита шаренога цвећа.{S} Шаров и гаров узеше да рад |
крупне очи с благим погледом, дуге косе пале на рамена, по кратка, густа, проседа брада, долама |
село за њим пресвиснути.{S} А ако ће да пали што има, боље нека све то поклони светоме Јовану, |
имена оних за које их је <pb n="11" /> палила, упути Иву како да положи босиљак и восак пред и |
давно ишчупала, а данас си ми из потока памет преврнула.{S} Ја ли си вештица, ја л’ вила.{S} Др |
чува добро име свога оца.{S} Где би ми памет била, а куд би ми душа стигла, кад бих сад како с |
пута, као да разветри главу и разведри памет, па најпосле нађе како ће и поче:</p> <p>Као духо |
ана, не би л’ ти се лудој јал’ поносној памет повратила.{S} Ако ми до захода сунца у уторак не |
биће да сва моја сетност долази од луде памети једне старе и просте жене!«</p> <p>Ризван навали |
»Вала Иконијо, тек сад разумедох што се памети људске окрећу за тобом!«</p> <p>Иконија се препа |
али Осман,« »преко блага Хиндустана, и памети Френгистана, а сјајности Османлија, ништа веће н |
а, па се занесох тражећи по мојој лудој памети где сам их видела!«</p> <p>»А како ти се свиди ц |
блаке!«</p> <p>»Бог и душа, сврнуо је с памети!« повикаше неки из гомиле.</p> <p>»Шта сврнуо с |
ше неки из гомиле.</p> <p>»Шта сврнуо с памети !« привикаше други; »има тога мој брајко, те још |
ви Гавран. »Тада још нисам био сврнуо с памети.{S} Пробудих се и најпре рекох себи : »море, шта |
збиљно кнез са зачеља.</p> <p>»Сврнуо с памети, велите?« настави Гавран. »Тада још нисам био св |
се и побеснех мало, али још не сврнух с памети.{S} Једнога дана случајно ударих на поток Липави |
уцвељено и отровано; али ти си хладна и паметна мушка глава, а срце ти није само јуначко него д |
е девојке у свој Топлици; а вредна је и паметна је; удовица је, удовац сам што да се не узмемо? |
ари Јаничар; »лепше да буде не може.{S} Паметнији и од тебе и од мене рекоше: »Мал дер Хиндуста |
ногу.{S} Дуго и мирно га гледаху својим паметним очима, као да очекиваху стрпељиво да виде хоће |
м него нећу да се удајем!«</p> <p>»Није паметно што говориш.{S} Женска глава треба мушке руке р |
е узмемо?!«</p> <p>Од тога часа померих памећу !{S} Врзох се око ње као сенка њена.{S} Слах јој |
укава у своја недра па рече;</p> <p>»Ти памтиш све како је било !?{S} Док си био наш уста у Сар |
сплетена, на кошуљу челик панцијера, на панцијер румену доламу, по долами троје токе сјајне, је |
д суха злата исплетена, на кошуљу челик панцијера, на панцијер румену доламу, по долами троје т |
рвене шалваре, зелене доламе, на прсима панцире и токе сребрне; а са десног рамена висаше низ п |
> <p>Три млада момка, лична и висока, у панцирима и са сребрним шлемовима иђаху у корак онај у |
ако је готов да за цара положи главу на пањ да се сече, онда се подиже и тихо, више сам у себи, |
онда изађе из воде, посади се на један пањ под најближом тополом, обриса се једним белим убрус |
сав сед као овца, а мрк у лицу као труо пањ, пузећи четвороношке обилазаше око цркве, па би се |
навали на улаз од пећине нешто камења и пањева, да не би зверад унутра улазила.</p> <p>И трећи |
рочито запазила Тутучи-башу, надзорника папагаја, са два шарена крила папагајева на сниском тур |
нчићима а на сребрним пречагама стотине папагаја шаренога перја, који су шетаоце поздрављали пе |
адзорника папагаја, са два шарена крила папагајева на сниском турбану, а у руци са шареном штак |
ном се фистану по трави шеће, и златним папучама цвеће гази, а на јадно своје село и не мисли!« |
, или да прстима дотакну спод под њеном папучом.{S} Али већ трећи дан Иконија не могаше да снос |
једну белу погачу, једну румену јабуку, пар шарених чарапа и пар рукавица, на којима је од ситн |
дну румену јабуку, пар шарених чарапа и пар рукавица, на којима је од ситних шљокица извезла кр |
лија и Румелија имају.{S} У пространоме парку његовом било је грмова са Балкана, четинара с Дур |
оме наручју, а ти стегао у ручицама ово парче од рукава њеног.{S} Не могох дуго и дуго да забор |
пим видим њене очи!{S} Узех од тебе ово парче и чувах га као амајлију.{S} Сиромах сам да ти рад |
вишаху конци неправилно, као да је цело парче било оцепљено.</p> <p>»Шта је ово, Лала?« питаше |
Размота саде-свилу и из ње извади једно парче врло танког платна.{S} На једном крају то парче б |
ове.{S} Он седе поред ње.{S} Извади оно парче оцепљена рукава, и показав јој, упита је тихим гл |
.{S} Уздрктаним рукама беше раширио оно парче од рукава своје матере.{S} Гледаше га раширеним з |
најеш ли ово?«</p> <p>Она погледа у оно парче рубља, па онда опет везиру право у лице и рече уз |
Велики је Бог!«</p> <p>Ризван метну оно парче рукава у своја недра па рече;</p> <p>»Ти памтиш с |
ло танког платна.{S} На једном крају то парче беше опточено шареним везом, у коме се плаве звез |
а не одговори одмах, него даде по једно парченце погаче шарову и гарову, надроби скроб у своју |
!«</p> <p>Гавран се окрете па као бесан пас одјури натраг у луг на потоку.</p> <p>Иконија се бе |
амиришем од куда Турци иду, као оно што пас нањуши зверад!{S} А сад се ево пометем; ломим се та |
му образи грчевито дркћу као кад се љут пас режећи спрема да уједе.{S} Загушљиво закрешта некак |
, загрли га, извади иза свога свиленога паса па у његов силав задену танак један черкески нож, |
златне токе; иза <pb n="70" /> свиленог паса ханџар, којега су и корице и дршка биле смарагдима |
свиле, жуте, црвене, зелене и беле; око паса танки свилени бајадери, по којима златна и сребрна |
, утегнуте танком свиленом копреном око паса, са сребрним гривнама око облих зглавака на рукама |
чени у жуту чоху, а опасани стамболским пасима од жуте свиле.</p> <pb n="67" /> <p>Иза овог цар |
ном пропланку са сочном зеленом травом, пасло је стадо оваца.{S} У хладовини, под великим једни |
рвене чохе и жуте чизме.{S} За свиленим пасом имађаше богато искићен ханџар.{S} Рахтови његовог |
ово стадо? ко ће да га чува?« рече мали пастир невесело.</p> <p>»Ето га Милован иде оздо из сел |
а у бунило, бунцала како је Иван постао пастир стада божјег, како носи сребрну штаку у руци и б |
тадо.{S} А ти ћеш, ако Бог да, да будеш пастир божјега стада.{S} О да ми Бог хоће дати да дожив |
д великим једним грмом, седело је младо пастирче, сељаче једно, коме ако је било највише осам г |
<p>И звиждукање двојнице стаде и младо пастирче викну: »Ој шарове, ој гарове, је л’ нам иде од |
p>»Ево мене на Змајевој стени!« одвикну пастирче па се диже и пође за псима.</p> <p>У том изађе |
рка у сред потока, брчка се као сребрна пастрмка, вади цвет из косе, љуби га, баца у воду и мрм |
освета није као људска.{S} Ево ме да се патим у пећини, одакле је моја грешност као поток потек |
трећем кораку удараше челом о мраморни патос, па викаше у глас: »Слава нека ти је Господе Боже |
изађоше горе у пространи и дуги ходник, патосан звездама од белог, руменог и зеленог мрамора, а |
дохотке са њених баштина прибирали.{S} Патријар нареди: да се црква посвети у очи самог Ивањ-д |
ворили, говорили смо с игуманом кога је Патријар послао, легла си позно и уморна, мислиш, да <p |
ме наше свете цркве, у име нашег светог Патријара, у име целог клира и у име сиротиње раје, нек |
добио, по благослову који ја од светог патријара имам по сили власти коју нам је Бог дао, и са |
ви и рече: »Јест, сад се сетих!{S} Ђаци патријаркови запеваше танким грлом нешто о новом Јеруса |
им кад једном дођоше калуђери из Пећи с патријарковим ђацима па запеваше.... чекај молим те мал |
едне и друге стране поред певница стоје патријарси и владике у златним одеждама, и као чекајући |
смерно пише у славу божју.{S} Напише и Патријару пећском и васеленском и свима другима.{S} Па |
у, а везир посла на све стране, и нашем Патријару, и у Свету Гору; распитивало се и распитивало |
ела.</p> <p>Село посла људе своје у Пећ патријару с поклонима и с молбом, да, ако већ сам не мо |
живим бојама исписали како се поносити паунови по цветноме пољу шећу, и како јелени кроз младо |
и из њега нешто у саде свилу, танку као паучина, завијено.{S} Кад поче и то великим и грубим св |
орени, да кроз танку маглицу од свилене паучине покажу где нежна милина девојачка још једнако т |
на приступише јој погнуте, са рукама на пафтама од појаса склопљеним.{S} Иза сваке њене речи, о |
мену; у рукама ношаху пушке са сребрним пафтама, а у силаву ханџаре и пиштоље све у сребро зали |
ери одликовао, да је велики везир Ахмед-паша јавно признавао да се само његовом личном јунаштву |
шло и име конаку.{S} Зидао га је Махмуд-паша, те у тој шкољки затварао бисер, који му је султан |
све турске царевине.{S} Како је Махмуд-паша, као песник носио име »Адени«, то се и његов овај |
о равних има.{S} Зидао га је још Махмуд-паша Михал-оглу, песник, велики везир и зет султана Мех |
.{S} Витороги вођ оваца виде је оздо са паше, па заблеја и два и три пута и пође право к њој; и |
рунтијама на све санџак-бегове и на све паше.</p> <p>У Прокупљу је већ сазнао да је Иконија жив |
арској Сараја, кади-аскери, беглер-бези паше и везири, све то са сабљама и ханџарима драгим кам |
посматрање једне пчеле, која задовољно певајући облеташе мајкину душицу, што као мирисна махов |
запеваше да је милина било слушати.{S} Певали су неку перзијску песму: како је ружа нарицала з |
око цркве.{S} Слабо је ко и спавао.{S} Певало се поред ватре уз гусле, причало се, шале су се |
би права забава, у којој би свагда било певања, играња и опсенарских престава.{S} Најживље је И |
у под плавим небом, а славуји у слободи певаху, како је слатко ропсто љубави.{S} На једној од г |
} Чинило би јој се да јој је свака тица певачица неки род, свако лепо дрво неки пријатељ, сваки |
трама, тамбурама и таламбасима, и седам певачица.{S} Засвираше и запеваше да је милина било слу |
н миг, оне две шербет-девојке крочише к певачицама и у сребрним пехарима дадоше им слатка и мир |
па растужена замишљено гледаше у младе певачице.{S} Султанија јој нешто рече, и Агапија јој пр |
сера.{S} А с једне и друге стране поред певница стоје патријарси и владике у златним одеждама, |
едај на лево!{S} Ене нам Ивица иза леве певнице уђе у олтар!« — Ене, ене, погледај на десно; ен |
о је даде попу Василију, који за десном певницом глас води!{S} Ех, да ли он, чедо моје, зна сад |
мљу од њега освету његову!{S} Пред прве певце малко је заспала.{S} Али се брзо тргла, јер јој с |
стрпљиво тражи да види да ли се крилати Пегаз застиђен сакрио за облачке од сребра на плавоме н |
плаче и искука.{S} Још јој није било ни педесет <pb n="60" /> година, али је од туге и од невољ |
једне и с друге стране, поређало се око педесет младих и дивно лепих девојака.{S} У сваке коса |
одину, па ће мој конак да буде неколико педљи црне земље покривено бусени.{S} Али ако си ми син |
једва спазила између позлаћених клобука Пејика и високих перјаница Солака, Турчина једног у год |
з гласа кумио да му жиле потколенице не пеку, како је запомагао и од бола рикао кад су му усија |
оже« упита Гавро горко као да испи чашу пелена.</p> <p>»За то што не може, а не може зато што н |
вали и пребацивали је млазовима од беле пене, кад се море ричући рвало с ветровима.{S} Између к |
, с очима укоченим с устма отвореним, с пеном белом и крвавом на помодрелим уснама, промуклим г |
идех златну лествицу на којој се старац пењаше док не зађе за облаке!«</p> <p>»Бог и душа, сврн |
меног мрамора надметаху својом лепотом, пењући се под прозоре затворене позлаћеним решеткама, о |
дске, а устакну калпак и челенку, десет пера дванајст челенака, и тринајсто ноја тице крило, то |
таванице, свуда у наоколо, иде поширок перваз, у коме су талијански мајстори живим бојама испи |
има од дибе с навратком и <pb n="74" /> первазима од зибелина.{S} Иза њих су стојали поређани с |
унтуш од зеленог атлаза опточен широким первазом од зибелина, антерију од истог таквог атлаза с |
а прсима, са белим сарколима са златним первазом и златним челенкама на глави.</p> <p>Иза њих ј |
ло млад јаничар при освајању Багдада од Перзијанаца у толикој мери одликовао, да је велики вези |
> искупљао око себе и частио песнике из Перзије, Мисира и Анадолије, и учене хоџе и улеме из св |
ло.{S} Млада султанија, која разумеваше перзијски, беше усхићена, и кад се песма сврши она два |
мрамора, а по зидовима застрвен богатим перзијским ћилимовима.{S} Дуж целог ходника, и с једне |
селамлика, млади се везир диже са свога перзијског сиџадета, пружи према старцу обе руке, притр |
милина било слушати.{S} Певали су неку перзијску песму: како је ружа нарицала за. славујем, ко |
них кипресова одвајали су га од великог перивоја.{S} Око самог конака извиле се старе липе, па |
<milestone unit="*" /> <p>У пространоме перивоју Аденистана било је по више ћошака и малих кона |
јој простоти, само слушај!{S} Прођем по перивоју мало; седнем тамо под ону велику и стару липу. |
ху усађене перјанице од црнога нојевога перја.{S} Застор његовог седла био је од зелене кадифе |
ним пречагама стотине папагаја шаренога перја, који су шетаоце поздрављали персијским стиховима |
а, уз златни шлем, извијала висока бела перјаница, што му накит на коњу беше од злата, и што по |
еђу позлаћених клобука Пејика и високих перјаница Солака, Турчина једног у годинама, са три црн |
од драгог камења, у којима беху усађене перјанице од црнога нојевога перја.{S} Застор његовог с |
Турчина једног у годинама, са три црне перјанице на белој чалми у бињишу од сребрне жице и на |
ави носио белу, у сребрно лале утврђену перјаницу, на челу између оба ока амајлију са крупним ј |
стим кљуном и зеленим, плавим и златним перјем, за које ми ова деца овде кажу да говоре турски |
е башта од разнобојних лалета: по споду персијски ћилимови са дивним шарама у меканим и загасит |
нога перја, који су шетаоце поздрављали персијским стиховима, арапским наводима из корана и тур |
кинуле да као блистава роса попадају по персијским ћилимима, чоси и кадифи.</p> <p>Везир је ова |
> <p>»Султанија пита: »је ли да је лепа песма?«</p> <p>»Баш је лепа!« одговори Иконија; »Много |
тима из гомилица народа поче да се диже песма.{S} Мало даље на пољани зазвиждаше двојнице, и та |
ваше перзијски, беше усхићена, и кад се песма сврши она два пута живо рече: »Аферим, аферим!« а |
ло дуваше.{S} Просу се вино, просу се и песма и затресе се земља од хитрога крока момачкога.{S} |
ред кола раскидоше; умукнуше и свирке и песме.{S} Сав се сабор ускомеша, као кад изненадни виха |
е и зујаше јој некакву дугу а жалостиву песму. »Шта ли ми ти тако тужно причаш?« питаше га Икон |
ти бих и онда пристајала да слажем моју песму с црним Гавраном!«</p> <p>»Па да му кажем да се н |
ло слушати.{S} Певали су неку перзијску песму: како је ружа нарицала за. славујем, коме је срце |
Зидао га је још Махмуд-паша Михал-оглу, песник, велики везир и зет султана Мехмеда, који је Цар |
е царевине.{S} Како је Махмуд-паша, као песник носио име »Адени«, то се и његов овај дворац про |
pb n="54" /> искупљао око себе и частио песнике из Перзије, Мисира и Анадолије, и учене хоџе и |
одиже десну руку претећи у вис и стисне песницу.</p> <p>Иконија се није препала, али које од ст |
лада; највише да јој је било двадесет и пет година.{S} Преко рамена носила је једну шареницу, у |
и нек каже:{S} Бог да прости!{S} Ево ти пет кеса за пут одовуд и одонуд!«</p> <p>Стари се Јанич |
тили <pb n="101" /> нечега.{S} Пре тако пет година, дође у Дечане неки Србин из Далмације, који |
ане, ево од мене прилога Светоме Јовану пет стотина аспри.{S} Ако не ће, слободно јој реци да ћ |
0 </p> <p>Два брата ... -.{S}70 </p> <p>Петар Велики у Хајдучком стану ... .{S}50 </p> <p>Тајне |
е те јој бајаху свака на свој начин.{S} Пети дан Иконија се већ предигла била.</p> <p>Тога дана |
ој ћошки седефли-шкољке.</p> <p>Свакога петка пред вече, млада би султанија послала своју Ћехај |
{S} Насу уља у кандиоце пред Иконом Св. Петке, запали га и помоли се Богу да јој помогне.{S} Из |
х жена, а иза њих 24 младих девојака од петнајест до осамнајест година, све то богато обучено и |
е.{S} Него кнеже и царева рајо има мени петнајест конака до Стамбола.{S} Ето нека се Иконија но |
} Било му је око шесдесет година, а већ петнајест година како се његово име по народу са славом |
ја стојаше, један бумбар облеташе једну петолисну бледу ружу, која се истом из пупољка развила |
гасе, особито су се омилиле Иконији.{S} Петрија је опет знала да прича по неку причу из »Четрде |
а и просто се заценила била од плача, а Петрија клече на ћилим и обасипаше јој руку пољупцима и |
значи »Зорка«; Арбанашкињи је било име Петрија, а у харему су јој дали име »Ђулбахар« или »про |
ољуби у образе најпре Агапију па онда и Петрију, бризну и једна и друга у гласно јецање.{S} Ага |
желела.</p> <p>Село посла људе своје у Пећ патријару с поклонима и с молбом, да, ако већ сам н |
се сетим кад једном дођоше калуђери из Пећи с патријарковим ђацима па запеваше.... чекај молим |
у поцрнио и вукао би се четвороношке од пећине до једне колибе, коју му на једном брежуљку а у |
{S} Полазећи Иконија, навали на улаз од пећине нешто камења и пањева, да не би зверад унутра ул |
} Па онда додирну истом штаком стену од пећине.{S} Она се расклопи као двери у цркви, и видех з |
ече да га је видео у шуми изнад медвеђе пећине. »Као да нису чиста посла с њиме!« причаше тај ш |
чича него да јој их ветар доноси из оне пећине у планини.{S} Опет сама себи говораше: »Ако је т |
и све друго што беше донела и изађе из пећине.</p> <p>Кад дахну мирисом, којим шума у зору диш |
змилише хладне гује и акрепи; утекох из пећине на поље.{S} Сунце већ беше огрануло.{S} Огрејах |
ој.</p> <p>Имало је скоро сахат хода до пећине.{S} Док на једном извору у шуми наточи крчаг вод |
да: »На седамнаестом кораку од прага на пећини има камена плоча маховином обрасла; испод те пло |
иче: »воде... воде... кап воде!« Пође к пећини, кад тамо седи на камену старац, бео <pb n="47" |
другу крчаг и — пође право у планину к пећини Гаврановој.</p> <p>Имало је скоро сахат хода до |
ије као људска.{S} Ево ме да се патим у пећини, одакле је моја грешност као поток потекла.{S} И |
е, што после онаквих мука, и остављен у пећини зверовима, оста жив, сељани гледаше као неко чуд |
х изаћи од кијамета на пољу.{S} Остах у пећини да преноћим и заспах на гуњцу моме.{S} На сну ми |
уми наточи крчаг водом и док стиже пред пећину, беше већ лепо свануло.{S} Застаде мало и прислу |
а мртвачким носилима у планину, да га у пећину баце.</p> <p>»Нека га, скотина једна, нека цркне |
ан, опет пред зору, Иконија је однела у пећину стару једну поњаву од кострети, и нешто крпа и т |
у душу!« Окрете се старац, оде унутра у пећину, застаде мало, обрну се према мени и показа штак |
видев пуна недра сребра.{S} Вратих се у пећину, подигох све до последње аспре и одох кући пун р |
вка гледао; да се онда као богаљ баци у пећину где је оставку предигао, па да се ту остави да о |
ху громове око мене, једва жив утекох у пећину.{S} Не могах изаћи од кијамета на пољу.{S} Остах |
ше у славу божју.{S} Напише и Патријару пећском и васеленском и свима другима.{S} Па се онда оп |
војке крочише к певачицама и у сребрним пехарима дадоше им слатка и мирисна шербета.</p> <p>Ико |
<p>Таковски устанак ... -.{S}30 </p> <p>Пехарникова ћерка ... -.{S}50 </p> <p>Касија Царица ... |
аговјерни цар Стефан; па виш ову златну печат о црвеној свиленој врпци!{S} Царски рисовуљ, богм |
лог и плавог јоргована; загледах боље и пипну прстом, кад оно није природни цвет, него јоргован |
ма су јелчије читаве књиге у Франкистан писале.</p> <p>Но једно месец дана после те свадбе, јав |
а три ни обрни ни осврни.{S} Ја како су писали царски брзописци Бог им судио!{S} Ја што ћеш, ни |
а се уздрма као тежак талас, па с виком писком и псовком навали на Гаврана да га жива раскине.{ |
олдин син Бертолдов ...{S} 1.20 </p> <p>Писма из Москве ...{S} 1.- </p> <p>Барјактар Бојана ... |
p>Хусејин-ага је предао своме орта-баши писмену заповест Румили-Беглер-бега, да старог Јаничара |
иш, на кожи написано; па видиш ово прво писмо златно исписано; па погледај ово доле на широко и |
се из сна пробудила.</p> <p>»Султанија пита: »је ли да је лепа песма?«</p> <p>»Баш је лепа!« о |
тарог Јаничара пусти да иде, а да га не пита куда. </p> <pb n="59" /> <p>Пред полазак из Једрен |
омразу воде!«</p> <p>»Нико те за то не пита!« рече Турчин преко. »Је ли тај мали твој син?«</p |
и како се литургија служи; а за више не питај јер више ни у мене нема!«</p> <p>»Хвалимо те Боже |
прихвати игуман дечански; »и ми смо се питали за то.{S} Него смо се сетили <pb n="101" /> нече |
n="14" /> што ћу да те као уз гусле да питам: ћери мила, што се не удајеш, за младости за лепо |
те ме од ових мука!«</p> <p>Сад настаде питање каквом смрћу да се несрећник умори.{S} Да се уби |
на Иконија цару и царевом везиру?« опет питаху сељани.</p> <p>»Биће да је цару жао«, рече Хусеј |
ло оцепљено.</p> <p>»Шта је ово, Лала?« питаше везир подигнув у вис онај комадић платна и не ск |
пољуби је.</p> <p>»Како си ме познала?« питаше је.</p> <p>»Кад сам те на подне с царем видела, |
ниси ли се с ким год на путу сусрела?« питаше калуђер.</p> <p>»Нисам оче, а ударила сам преким |
есму. »Шта ли ми ти тако тужно причаш?« питаше га Иконија склапајући своје дуге трепавице, па, |
о руком дотакну.</p> <p>»А? шта велиш?« питаше Иконија Агапију, као да, се из сна пробудила.</p |
.{S} Сви беху дубоко потресени и смерно пише у славу божју.{S} Напише и Патријару пећском и вас |
рце почело да камени, а грло претвара у пиштаљку од горког сувог дрвета, те већ и њиме не могу |
виждаше некакве значке као да у металну пиштаљку дува.</p> <p>»Тицо моја, је л’ то мени звиждиш |
еве.{S} У народа не бејаше ни пушака ни пиштоља, него му је ваљало тојагама, врљикама, секирама |
сребрним пафтама, а у силаву ханџаре и пиштоље све у сребро заливене.</p> <p>Па онда удари јед |
ру а још мање косу.{S} Турци су имали и пиштоље у кубурама, те опалише неколико метака, па се р |
ави беле калпаке, а поврх белих шалвара плаве доламе.</p> <p>Па онда наиђе Једна чета Јаничара |
хтови беху од сувог злата; а о седла од плаве кадифе беху притврђени златни штитови искићени пл |
ијом и Иконијом, а по синији разместиле плаве ћасе од кинеског порцелана у великим позлаћеним з |
беше опточено шареним везом, у коме се плаве звезде и црвени крстићи везиваху у ланац златним |
е горе негде топило злато, меки бисер и плави сафир, па се млазови спуштајући се доле скристали |
тан конац беше поцрнео и позеленио, али плави и црвени конци беху још једнако живе боје Једна с |
а са кратким кукастим кљуном и зеленим, плавим и златним перјем, за које ми ова деца овде кажу |
шљокица извезла крстове па их окружила плавим и црвеним ђинђувама.{S} И поврх свега - извади и |
и грлица лепршаху у сунчевом зраку под плавим небом, а славуји у слободи певаху, како је слатк |
беху притврђени златни штитови искићени плавим сафирима, а коњушари ношаху на глави беле калпак |
евеселији, па се загледа крупним својим плавим очима у матер своју.</p> <p>»Е, па само да почне |
а са бледожутом ружом у златној коси, с плавим очима, с лицем белим као да је млеком наливено, |
кађена црква, и као да озго са небеског плавог кубета мајка божја на њу гледа. »О мајко божја«, |
погледам горе, а кубета све од бистрог плавог камена драгог, па покривена златним тепелуцима.{ |
веним калпацима са дугим кићанкама а од плавог ибришима.</p> <p>Одмах иза овога проведоше и тре |
око оба стуба увиле се гране од белог и плавог јоргована; загледах боље и пипну прстом, кад оно |
у од руменог мрамора, и преко оквира по плавом морском огледалу, поврх кога облетаху витокриле |
застиђен сакрио за облачке од сребра на плавоме небу од азура.</p> <p>Кад би на спрам оног проз |
p> <p>И онда му их он очита, те Гавран, плакајући у глас као мало дете, одмиле до пред царске д |
ога срца!«</p> <p>И онда Иконија бризну плакати.</p> <p>Везир јој миловаше руку, пусти је мало |
љуби га у десни образ.{S} А Иван бризну плакати, и кроз сузе гледаше у своја два пса.</p> <p>Ма |
уцвелиш кога, биће само једну жену.{S} Плакаће, па ће се окренути, наћи мужа и утешити се!«</p |
голоруке раје с оружаним Турцима а већ пламен изби из крова црквена и из конака манастирског.{ |
овда и онда да погледају стуб од дима и пламена који се из манастира у небо дизаше.{S} Опазише |
старац изговараше све то јачим гласом, планина прихваташе сваку реч громкијим одзивима, док се |
сто једне грудве снега, пала је на мене планина од леда и претисла ме грешника.{S} Ето шта учин |
дном, пре седам година олуј у сред наше планине.{S} Змајеви водише облаке и бише се муњама и гр |
Гавран, кога је Иконија дала донети из планине, па наредила: да му се у конаку манастирском да |
{S} Какве сам ја смукове виђала у нашој планини па се плашила нисам!{S} Смукове видети, то је т |
заједно с крчагом тазе воде, коју је у планини захитила.{S} И сада је Гавран не могаше познати |
да јој их ветар доноси из оне пећине у планини.{S} Опет сама себи говораше: »Ако је тако, онда |
свему селу: аманет вам онај невољник у планини; немојте да огрешите душе те да скапље од глади |
ћ мртва, однели на мртвачким носилима у планину, да га у пећину баце.</p> <p>»Нека га, скотина |
вином, а у другу крчаг и — пође право у планину к пећини Гаврановој.</p> <p>Имало је скоро саха |
страшну кривицу Гавран треба главом да плати.{S} Кнез устаде и каза Гаврану како суд нађе.</p> |
ш жалост своје младости, па нисам скупо платио!« </p> <pb n="97" /> <p>»Десет хиљада дуката!{S} |
и из ње извади једно парче врло танког платна.{S} На једном крају то парче беше опточено шарен |
омака.</p> <p>Иконија подиже један крај платна, којим арњеви беху покривени, па викну:</p> <p>» |
иташе везир подигнув у вис онај комадић платна и не скидајући ока с њега.</p> <pb n="57" /> <p> |
ех Иконију како с још неким женама бели платно.{S} Склоних се мало иза једне тополе, и гледах ј |
ом арабом, покривеном зеленим шаторским платном, падне пред судницу у Лежимир.</p> <p>У Лежимир |
p>И ако је Хусејин-ага из везирове кесе плаћао све мајсторе, Иконија покрене своје село, да и о |
као и отац што му беше, јуначког срца и плаховит на неправду; биће да се царевим везирима замер |
се за нас!«</p> <p>А Иван се онда кроз плач насмеја и потапка најпре гарова па онда и шарова п |
д нађох мог сина!« промуца Иконија кроз плач, и сад први пут</p> <p>загрли царева везира као св |
око врата и просто се заценила била од плача, а Петрија клече на ћилим и обасипаше јој руку по |
д кућом дочека кукњавом.{S} Грцајући од плача пољуби га у руку.{S} Стојан кад је виде онако пор |
рече Иван, па тек онда бризну у глас да плаче; »Не бојим се ништа!{S} Него ми је .... жао овог |
а што,« рече Иконија, просто грцајући. »Плачем од среће <pb n="78" /> од среће што те видим, и |
хо запита:</p> <p>»Што плачеш?!</p> <p>»Плачем а незнам ни сама за што,« рече Иконија, просто г |
рива за њине сузе..</p> <p>»Нека нас да плачемо!« рече Агапија. »Од како смо сиње кукавице изгу |
таре снове сневам! »Сине, мој, немој да плачеш!«</p> <p>Па рекав то, млада сељанка пригрли дете |
о само једног и истог Бога.{S} Немој да плачеш!{S} Немој да грешимо Богу!{S} По његовој смо се |
че, па је онда тихо запита:</p> <p>»Што плачеш?!</p> <p>»Плачем а незнам ни сама за што,« рече |
напунише па грцајући рече:</p> <p>»Што плачеш, дете моје ?{S} Ваља да се не бојиш доброга оца |
ласовима, а ми се јаднице расплакале па плачи!{S} Ех, Бого мој, оно је било појање да мртве ожи |
д врата на свом месту, с бледим лицем и плачним очима.</p> <p>У томе се појавише калуђери од ко |
ја смукове виђала у нашој планини па се плашила нисам!{S} Смукове видети, то је тек нешто, а ов |
оје му је дошло као његов део од богате плени цариградске.{S} У томе је двору он <pb n="54" /> |
у, црна лука и сира, привеза је себи на плећа; у једну руку узе чутурицу с вином, а у другу крч |
сребрне; а са десног рамена висаше низ плећа стреоник од црвене кадифе, златом извезен, пун ст |
куцну га буздованом и два и три пута у плећа те овај скочи у седло, па у бесном трку заједно с |
м руву, са лепо извезеним стреоницама о плећима.</p> <p>»Гледај нашег агу, гледај!« викну Хусеј |
а у стотине танких витица, па падаше по плећима до испод појаса; шалваре им беху од разнобојне |
итокриле беле утве, а по коме тамо даље пловљаху трговачки и царски бродови разапетим једрилима |
ако буде божја воља, оно ће да никне и плод донесе.{S} Научи га колико ти знаш, па ће Миленков |
том травом; овде онде по нека надгробна плоча с излизаним натписом; иза цркве једна лепа стара |
ом кораку од прага на пећини има камена плоча маховином обрасла; испод те плоче има лонац, у ло |
.« Него опет копкало ме да видим има ли плоча на седамнаестом кораку.{S} Одмерих и нађох густу |
амена плоча маховином обрасла; испод те плоче има лонац, у лонцу хиљаду аспри; стекох их као ха |
мерих и нађох густу маховину, а под њом плочу од камена.{S} Почупах маховину рукама, ножем опсе |
Почупах маховину рукама, ножем опсекох плочу са свих страна, подигох је не без муке.{S} Испод |
да уздахнем, ни да сузе гутам!«</p> <p>Пљесну се сиромах Ризван руком по челу и рече тужно: </ |
алише и жене, па с њима дође и Иконија, по коју је кнез већ послао био.{S} Казаше јој шта је и |
гим погледом, дуге косе пале на рамена, по кратка, густа, проседа брада, долама бела, као да је |
ама бела, као да је од сребрне тканице, по њојзи крупна пуцад као грудве од бисера.{S} А с једн |
беле; око паса танки свилени бајадери, по којима златна и сребрна жица беше извезла свакојако |
мене, па некако мудро задрмају главом, по нека закрешти нешто, срдито, а по нека прогунђа нешт |
них жутом, а у других љубичастом чохом, по којој се пружаху шаре од сребрне жице.</p> <p>Иза њи |
»По опроштају који си од Иконије добио, по благослову који ја од светог патријара имам по сили |
е склопив трепавице.{S} Па кад је тако, по јаничарском обичају, показао како је готов да за цар |
к панцијера, на панцијер румену доламу, по долами троје токе сјајне, једне вите а друге салите, |
као да је башта од разнобојних лалета: по споду персијски ћилимови са дивним шарама у меканим |
да плачеш!{S} Немој да грешимо Богу!{S} По његовој смо се вољи — нека му је слава! — данас саст |
и од милости прозва је »Шекер-Мара«.{S} По годинама могла је бити кћи Хусејину.{S} Али она се н |
уђој земљи, далеко од мојих гробова.{S} По твојој доброти ти би и пролио сузу, али ко ће наћи п |
ло је по више ћошака и малих конака.{S} По најлепши је био један, саграђен сасвим близу обале м |
у двојницу почетак од некаквог кола.{S} По веселим очима његовим и по зажареном лицу, видело се |
?{S} Људи нас хвале да смо Соколови.{S} По срцу можда и јесмо, али нит имамо крила нит очију Со |
p>Ризван се беше снуждио и замислио.{S} По дужем ћутању узе да говори овако:</p> <p>»Моја је да |
алити што је турско оружје победило.{S} По повратку с војне, султан га узме у сарај за свог Сил |
од белог, руменог и зеленог мрамора, а по зидовима застрвен богатим перзијским ћилимовима.{S} |
рх кога облетаху витокриле беле утве, а по коме тамо даље пловљаху трговачки и царски бродови р |
од седефа пред султанијом и Иконијом, а по синији разместиле плаве ћасе од кинеског порцелана у |
авом, по нека закрешти нешто, срдито, а по нека прогунђа нешто, па се окрене од мене, као неће |
потапка најпре гарова па онда и шарова по глави.</p> <milestone unit="*" /> <p>На једној косин |
лике своје хајдуке са по више сељана да по шуми потраже Гаврана и да га доведу.</p> <milestone |
оочиме, све казати и ако ми је зазор за по нешто, и ако се за друго опет бојим да душу не огреш |
е.</p> <p>Тек би га овда и онда Иконија по рамену <pb n="24" /> живо покуцала па му зашапутала: |
ором устајала.{S} Много пута није могла по целу ноћ да спава, и онда би јој Агапија причала шта |
их посадило се на троножним столичицама по шест, годинама најстаријих домаћина.{S} Око њих се с |
ти на јалово бити.{S} Валах и онако има по више година како не дизасмо децу у овом вилајету.{S} |
се већ предигла била.</p> <p>Тога дана по заходу сунца паде у село харамбаша Стојан са неколик |
а другој страни Кизлар-ага отвори једна по ниска вратанца од седефа и пусти унутра младога вези |
једна још млада и прилично угојена жена по турски одевена.{S} Сељанка је била Иконија, а пуначк |
нам ко је тај, коме не треба да се вера по шипрагу те да види шта ја данас видех, зубма би му г |
виру од руменог мрамора, и преко оквира по плавом морском огледалу, поврх кога облетаху витокри |
рамбаша посла неколике своје хајдуке са по више сељана да по шуми потраже Гаврана и да га довед |
, кукоља нема, усади у срце мога детета по које зрно, па ако буде божја воља, оно ће да никне и |
нији.{S} Петрија је опет знала да прича по неку причу из »Четрдесет везира,« коју је у харему н |
ма божјим, о искушавањима кроз које Бог по некад води свој народ, и како је народ, који је вера |
олубом падаше му на рамена, а он једног по једног гуташе као шећерлему.{S} Кад већ не оста више |
а је видео; »јер иде гологлав и босоног по шуми, грува се у прса и жалосним гласом виче: »Госпо |
им:{S} Боже благи, може бити они то сад по арапски гунђају: »а шта ће та сељанка овде?{S} Није |
корачаху сложно дванаесторо дечака, све по четворица у једној врсти.{S} Беху обучени они у прво |
ови рубинима искићени.{S} Коњушари, све по два на <pb n="68" /> једнога коња, беху одевени у цр |
ко је било.{S} Иконија узе да прича све по реду, па кад дође до онога како Турци полетеше по са |
рх совре, па онда калуђере и попове све по старешинству, па онда кнезове од суседних села и дру |
онога света!«</p> <p>»Ако ће да иде све по реду, имаш ти мало по дуже до самртнога часа од мене |
, да л’ људе да л’ коње.{S} Спахије све по лепоти и јунаштву пробрани, носили су црвене шалваре |
да сносим!«</p> <p>»Казуј нам право све по реду и облакшај душу своју на теразијама Аранђеловим |
<p>Сељанка не одговори одмах, него даде по једно парченце погаче шарову и гарову, надроби скроб |
расла ниском а густом травом; овде онде по нека надгробна плоча с излизаним натписом; иза цркве |
ци кад ми пре годину дана први пут дође по твојој жељи; и оно исто што рекох мојој Макрени, кад |
ше две, тек за тили часак поче да гмиже по ћилиму силество змија, док султанија пребледе, па се |
пространоме перивоју Аденистана било је по више ћошака и малих конака.{S} По најлепши је био је |
греши душе!{S} Али човек који се крије по шипрагу да види како жена једна гази поток, нема обр |
ре султанију па Иконију и прођоше после по редовима дворанства.{S} А друге две донесоше у сребр |
већ петнајест година како се његово име по народу са славом а међу Турцима са стравом проносило |
та стојао је и с једне и с друге стране по један лав од црног углачаног мрамора.{S} Од њих, па |
ега корачаху и с једне и с друге стране по шест красних момака, у јаничарском руву, са лепо изв |
ојали поређани с једне и с друге стране по шест црних и шест белих евнуха, неколико бостанџија |
, крену за вођом, удари у одзиве, те се по оном пољу просу блејање, некако мекано и радосно бле |
е грозница ухвати; учини ми се да ми се по недрима размилише хладне гује и акрепи; утекох из пе |
то на десно то на лево, и тек би јој се по неки тешки уздах из груди откинуо.</p> <p>»Ти си, ма |
висину, како се кров саставља и како се по средини велико кубе лепо извија.</p> <p>Преко зиме и |
нашега цара честитога.{S} А ако ли сте по каквој другој работи царској, казујте, нам, ми смо в |
тена у стотине танких витица, па падаше по плећима до испод појаса; шалваре им беху од разнобој |
а кад дође до онога како Турци полетеше по сабору с голим ножевима, и како јој отеше Иву, она о |
опалише неколико метака, па се разиђоше по сабору ударајући где кога стигну сабљом или топузино |
пуно котарица са свакојаким јестивом, и по више већих и мањих чутура, и спремаху се да се лепо |
божни народ да спушта бакарне мангуре и по коју сребрну аспру.</p> <p>Нешто снажном својом руко |
ком дворцу причало се да му по лепоти и по богаштини мало равних има.{S} Зидао га је још Махмуд |
вог кола.{S} По веселим очима његовим и по зажареном лицу, видело се како се сав топи од милине |
замисли дубоко.{S} Изгледаше снужден и по дуго ћуташе, па ће онда рећи:</p> <p>»Мислим се нешт |
ира,« коју је у харему научила и, као и по неку досетку Насрадин-хоџе.{S} Иконија би се слатко |
p> <p>Мајка га миловаше руком по челу и по образима.{S} И самој јој се очи сузама напунише па г |
ојама исписали како се поносити паунови по цветноме пољу шећу, и како јелени кроз младо, зелено |
ком од њих по једна кита од зумбула или по једна кита црвеног каранфила.{S} Милина је била погл |
тиње од последњих година.{S} Него пошљи по ово једно!{S} Ако уцвелиш кога, биће само једну жену |
м као робињице.{S} Лакнуће ми да сте ми по Богу кћери.{S} Говорите ми као што би мајци својој г |
ј нам сина на књигу.{S} Нека се не ломи по гори као отац што му се ломио, него нека стане у црк |
ни, са којих је висило на свакој страни по дванајест кита од дробног бисера и толико од крупног |
p>»Молим те, као оца, као што ми и јеси по Богу отац, светуј га нека ме се махне!{S} Нека не лу |
чело неге видела, па се занесох тражећи по мојој лудој памети где сам их видела!«</p> <p>»А как |
овај велики дан за њу.{S} И учинише јој по вољи и оставише је да стоји близу зачеља од совре.{S |
је био поширок добра три хвата а дубок по средини око две стопе.{S} Бистра му је вода струјила |
ослову који ја од светог патријара имам по сили власти коју нам је Бог дао, и са вером у источн |
мојој простоти, само слушај!{S} Прођем по перивоју мало; седнем тамо под ону велику и стару ли |
ива, па се мучи у сиротињи док ја газим по свили и кадифи, како ће то да изгледа пред Богом кој |
, дуге пушке на раменима, а за калпаком по једну дрвену кашику.</p> <p>Хусејину мило беше да их |
два пса.</p> <p>Мајка га миловаше руком по челу и по образима.{S} И самој јој се очи сузама нап |
«</p> <p>Пљесну се сиромах Ризван руком по челу и рече тужно: </p> <pb n="94" /> <p>»Авај мени! |
да је у цркви.</p> <p>»Казуј све право по истини, о мање ти је!« ободраваше кнез Гаврана.</p> |
м да слутим.{S} Сад сам те познала прво по очима твога оца, а друго по куцању мога срца!«</p> < |
ознала прво по очима твога оца, а друго по куцању мога срца!«</p> <p>И онда Иконија бризну плак |
се на широко и на <pb n="55" /> далеко по свој царевини чуда причаху, и о којима су јелчије чи |
ргију, онда ђакон па јеромонах, па мало по мало па игуман, па ко зна чедо моје, шта је све теби |
Ако ће да иде све по реду, имаш ти мало по дуже до самртнога часа од мене.{S} Него хајдмо из ов |
дуги а уски прозори, који пуштаху само по неколико праменова од светлости да се укрштају у оно |
ла, нек одлете до Лежимира, и нека тамо по ливадама пронесу од цвета до цвета, и од листа до ли |
и сви твоји, већ и не ваља, хоће скоро по неки пут и да ме расплаче.{S} Али ти нећу крити, јес |
им фењерима ишло, нешто напред, а нешто по странама њеног спровода.</p> <p>Око поноћи Иконија п |
седу своју браду руком, понављаше тихо по неколико пута: »Алах акбар !...{S} Алах акбар !...{S |
то би.{S} Ваља да вам испричам све, јер по из даље иде почетак овог мог јадног свршетка.</p> <p |
, заповедам му како хоћу, молим се Богу по српски, чак ми је донео од некуд стару икону богород |
откинуле да као блистава роса попадају по персијским ћилимима, чоси и кадифи.</p> <p>Везир је |
О самом великом дворцу причало се да му по лепоти и по богаштини мало равних има.{S} Зидао га ј |
притрча му, не даде да темена, него му по турски паде на једно па на друго раме, и рече:</p> < |
овде медом храни, у свиленом се фистану по трави шеће, и златним папучама цвеће гази, а на јадн |
излеће голуб за голубом, носећи у кљуну по један струк ђурђевка.{S} Читиво јато облеташе испод |
злата, и што поред коња његова корачаху по шест дечака са црним малим шубарицама, црвеним долам |
лепоте многих својих ћошака растурених по луговима од најлепших дрва, што их Анадолија и Румел |
ли сточић од седефа, а на сваком од њих по једна кита од зумбула или по једна кита црвеног кара |
д је опази, он поче да чита гласно, реч по реч: »Освета... је... моја! рече Господ!« Сваку реч |
чила с постеље и нагла да бежи вичући: »По Богу сестро, не дај ме црном Арапину, ево га де ми ц |
у пуној одежди па рече Гаврану:</p> <p>»По опроштају који си од Иконије добио, по благослову ко |
ге црне браде.</p> <p>Он разастре своје поабано сиџаде, стаде на њ’ проговори неколико арапскик |
ости има захвалити што је турско оружје победило.{S} По повратку с војне, султан га узме у сара |
а пречац, а ја остах сам.{S} Понех се и побеснех мало, али још не сврнух с памети.{S} Једнога д |
ага приступио, она се само сва стресе и побледе.{S} Мало затим па се насмеја и рече Хусејину:</ |
водицом своју киту босиљка, а у који ће побожни народ да спушта бакарне мангуре и по коју сребр |
са поштовањем, у које се мешала љубав и побожни страх, претисну га на своје чело, па на своја у |
та за неколико тренутака.{S} Па се онда побожно прекрсти, подиже очи к небу и рече гласно:</p> |
</p> <p>»Хвалимо те Боже!« рече Иконија побожно. »Пусти ме, оче Никодије, да целивам где је цар |
е тога!«</p> <p>Иконија се прекрсти, па побожно погледа к небу.</p> <p>Ризван се беше снуждио и |
с пролећа нешто често побољеваше, па се побојаваше да не умре и мољаше се гласно Богу, да је јо |
> <p>Преко зиме и с пролећа нешто често побољеваше, па се побојаваше да не умре и мољаше се гла |
а твоје старе дане нешто среће да у њој поборавиш жалост своје младости, па нисам скупо платио! |
арод то прихвати, па се као благи талас поваља вика: »Бог ти дао!{S} Бог те благословио!«</p> < |
туркизима, рубинима и брилијантима.{S} Поведе старца за обе руке и посади га на своје место, а |
у једну другу српску цркву!« Па ме онда поведе све за руку; пређосмо бистар један поточић, па о |
може да буде игра друкчије, него кад се поведе коло, па се повије око свирца, па на десно па на |
и учитељу, добро си ми дошао!«</p> <p>И поведе га за руку и посади поред себе на сиџаде.{S} Ста |
срце, па је онда сама узела под мишку и повела да је посади поред себе на софу. </p> <p>Тада би |
свиди царев пролазак?« упита ага да би повео разговор другим путем.</p> <p>»Е, па није шала, ц |
енућа живо њушаше мирис, што им га тихи поветарац <pb n="6" /> доношаше; кудравим реповима узеш |
момака и девојака поче да се повија под поветарцем, који из двојница умиљато и весело дуваше.{S |
и талас од момака и девојака поче да се повија под поветарцем, који из двојница умиљато и весел |
рукчије, него кад се поведе коло, па се повије око свирца, па на десно па на лево, па кад сто м |
пним црним зеницама, са очима као бадем повијеним, са дугим свиленим трепавицама, са витим дуги |
p> <p>»Бог и душа, сврнуо је с памети!« повикаше неки из гомиле.</p> <p>»Шта сврнуо с памети !« |
p>»А што ће стрина Иконија у Стамболу?« повикаше сељани.</p> <p>»Ваља да треба цару!« прихвати |
n="41" /> <p>»Ама истину ли »говориш?« повикаше сељани са више страна.</p> <p>»Протрех очи; уш |
а!?«</p> <p>Из преплашене гомиле народа повикаше неке жене: »Ево Иконије!{S} Ево је овде!« И по |
е из шумарице на чистину сељанка једна, повисока, танкострука, смеђе косе, граорастих очију, ко |
уге салите, а на трећим гује исплетене, повисоко издигнуле главе, у главама алем камен драги, н |
пред сваким од тројих врата устављао да повиче:</p> <p>»Хвалим те Боже, који си великом твојом |
ног спровода.</p> <p>Око поноћи Иконија повиче са своје постеље:</p> <p>»Децо, спавате ли?«</p> |
ест белих евнуха, неколико бостанџија и повише других дворских слугу.{S} Међу овима је Иконија |
е би л’ ти се лудој јал’ поносној памет повратила.{S} Ако ми до захода сунца у уторак не пошљеш |
онога света, опрости ми кад си ми живот повратила, реци и да ми прашташ!«</p> <p>»Ја те жедна н |
молих и оца Никодија, и хтедох цркви да повратим половину од оставе.{S} Али све узаман!{S} Доче |
ти што је турско оружје победило.{S} По повратку с војне, султан га узме у сарај за свог Силикт |
реко оквира по плавом морском огледалу, поврх кога облетаху витокриле беле утве, а по коме тамо |
оњушари ношаху на глави беле калпаке, а поврх белих шалвара плаве доламе.</p> <p>Па онда наиђе |
Јаничара на коњима, са црвеним доламама поврх зелених шалвара, са златним токама на прсима, са |
ружила плавим и црвеним ђинђувама.{S} И поврх свега - извади из једног свиленог завоја један ст |
>Гавран заиска још један гутљај ракије, повуче добро из једне чутурице, коју му дадоше па онда |
витим дугим и као лук од стреле високо повученим обрвама.</p> <p>Зазвекеташе цитре и тамбуре, |
шком бијем, сабљом да сечем и копљем да погађам.{S} Без тебе Ризван данас не би био царев везир |
азиграли беху коње у кратке скокове, да погазе ко се не измиче; у зубима носе голе јатагане, а |
з села, доносиле су раденицима понуде у погачама, сиру, кајмаку и вину.{S} Иконија је готово из |
вори одмах, него даде по једно парченце погаче шарову и гарову, надроби скроб у своју руку, пос |
еди да га одреше, и да му пруже залогај погаче и гутљај ракије.{S} Кад га тако мало поткрепише, |
о?« упита Ива одломив себи добру кришку погаче.</p> <p>Сељанка не одговори одмах, него даде по |
а ћутећки извади из шаренице једну белу погачу, једну румену јабуку, пар шарених чарапа и пар р |
х отвори шареницу.{S} Извади белу једну погачу, отвори једну застругу скорупа, и једну мању са |
е близу свитање.{S} Узе у торбицу једну погачу, црна лука и сира, привеза је себи на плећа; у ј |
м везирима замерио, те су га осудили да погине, а он замолио цара да бар пред смрт види своју м |
га и чувала од људи и од зверади да не погине, али му у срцу никада опраштала нисам.{S} Али ка |
о Бог хоћ.{S} Ти знаш да нисам жалио да погинем за крс часни и веру ришћанску.{S} Хвала Богу ев |
Милету, синовца Стојана харамбаше који погинуо беше, и да га позову да са својом четом одмах к |
данас видим да није све јунаштво знати погинути.{S} Видим е није мање јунаштво живети кроз мук |
г.{S} Не могох дуго и дуго да заборавим поглед, којим ме је твоја мати погледала кад на земљу п |
дуне!{S} Кад те очупах од ње, она паде, погледа ме крупним очима испод дугих трепавица, пресече |
рече Иконија. »Кад мој Миленко умираше, погледа ме жалостиво па зајеча: »Иконијо, јадна моја Ик |
ај мало!« рече Иконија сва усплахирена; погледа к мору, поћута, прекрсти се и рече полагано: »О |
чупати?«</p> <p>Иконија се окрете па га погледа немо својим крупним очима.{S} Хтеде да га запит |
ја коњаника.{S} Не зна човек шта пре да погледа, да л’ људе да л’ коње.{S} Спахије све по лепот |
м:</p> <p>»Познајеш ли ово?«</p> <p>Она погледа у оно парче рубља, па онда опет везиру право у |
риш за цркву!« рече јој старац тихо, па погледа полагано и застиђено на десно и на лево, да ли |
е пригрли дете своје, и сакриваше га од погледа турских танким и везеним рукавима од своје кошу |
могаше да скине решетку, али не скидаше погледа свога са ње, докле га поносити коњ његов не одн |
ше пред-а-се.</p> <p>Ризван-бег зачуђен погледа на старог Јаничара, па на ону тканицу.{S} Размо |
</p> <p>Иконија се прекрсти, па побожно погледа к небу.</p> <p>Ризван се беше снуждио и замисли |
леве певнице уђе у олтар!« — Ене, ене, погледај на десно; ене га изађе из олтара и изнесе неку |
покуцала па му зашапутала: »Дедо, дедо, погледај на лево!{S} Ене нам Ивица иза леве певнице уђе |
ар саградио овде за своје Србе.{S} Ено, погледај само унутра!« Ја као завирим у цркву и лепо ви |
идиш ово прво писмо златно исписано; па погледај ово доле на широко и на дугачко изведено црвен |
м својим.{S} Окретаху се овда и онда да погледају стуб од дима и пламена који се из манастира у |
оре турски и арапски, а оно све те тице погледају право и оштро у <pb n="95" /> мене, па некако |
златним одеждама, и као чекајући нешто погледајући к вратима. »Кога ли то чекају?« упитах. »Че |
аборавим поглед, којим ме је твоја мати погледала кад на земљу паде.{S} Ево и сад (па Јаничар с |
ране зашушти јачи шушањ.{S} Окренем се, погледам и видим онај велики раст.{S} Рекнем у себи: »Б |
е на сунцу преливају у све дугине боје; погледам горе, а кубета све од бистрог плавог камена др |
а.</p> <p>Била је милина озго са ћошке, погледати преко овог шареног и мирисног ћилима од цвећа |
та црвеног каранфила.{S} Милина је била погледати та два низа од лепих девојака, разнобојне сви |
д злата и драгог камења, Била је милина погледати их.{S} Јахач сеђаше као да је прикован за сед |
еташе испод златне таванице и лепо беше погледати их.{S} Један паде на софу, између султаније и |
дна девојка.{S} Па не знаш шта је лепше погледати: да ли стидљиву девојку, или стидљива момка, |
аг њој у сретање.{S} Страшно га је било погледати: очи избуљио, па их на горе преврнуо, беле зу |
ише у велика бденија.{S} Милина је било погледати на оној лепој летњој ноћи, како је народ прек |
а цркви у гомилу.{S} Страшно их је било погледати: разиграли беху коње у кратке скокове, да пог |
све јој тако приличаше да је било мило погледати је.{S} Била је млада; највише да јој је било |
сабље димискије.{S} Било их је страшно погледати, а тешко је било казати ко је грђи од кога. » |
ета; подиже се на једну руку, и збуњено погледаше око себе, <pb n="31" /> као да се пробудила и |
за седло, и тихо, благо, готово смерно погледаше то на једну то на другу страну.{S} А његов Ја |
кну му и разведри се, и онда упре своје погледе у њу.{S} Не могаше да верује, да је то она. »Је |
м, <pb n="71" /> млади јахач упре своје погледе на њ, као да је хтео силом својих очију да скин |
ул и витез каранфил надметали за зрачне погледе из девојачког ока.</p> <p>Кизлар-ага проведе Ик |
>Иконија га је добро уочила.{S} Њени се погледи залепише за њ, и он их понесе собом далеко низ |
ом све заједно, и устаде.{S} Падоше јој погледи на оног бумбара што облеташе ружу, отера га мах |
а ево и сад гледам; крупне очи с благим погледом, дуге косе пале на рамена, по кратка, густа, п |
својим млечним лицем, својим безазленим погледом и својим витим стасом изгледаше као да је дево |
ирио руке па великим очима и замишљеним погледом гледа да л’ ће ко да му приђе те да га загрли. |
... чекај молим те мало!« Па се Иконија погну, замисли се, замисли, претисну чело прстима као д |
звије, па са најдубљим поштовањем ниско погнут приђе младом везиру, положи му на колено ону тан |
служе.</p> <p>Првих дана приступише јој погнуте, са рукама на пафтама од појаса склопљеним.{S} |
а разуму што им Иконија каже, срећне да погоде што она и помисли и хитре да послуже.</p> <p>Прв |
колико тренутака у сред бистрог потока, под одблеском руменога неба на западу, својим млечним л |
, пасло је стадо оваца.{S} У хладовини, под великим једним грмом, седело је младо пастирче, сељ |
а; па онда зидови све до <pb n="102" /> под саму стреју од самог биљура, па се на сунцу прелива |
Оде народ да се мало прихвати ручка.{S} Под главним вењаком већ засели кнезови с калуђеђерима и |
у.{S} Одмерих и нађох густу маховину, а под њом плочу од камена.{S} Почупах маховину рукама, но |
ешто тихог руменила у млечност његову а под танком и лаком копреном од сунца.{S} После дужег ћу |
unit="*" /> <p>Одоше гости одабрани да под вењак седну за совру.{S} Посадише игумана дечанског |
од момака и девојака поче да се повија под поветарцем, који из двојница умиљато и весело дуваш |
ку па своје срце, па је онда сама узела под мишку и повела да је посади поред себе на софу. </p |
шиљату камилавку од сивог сукна доле на под, а змије све једна преко друге навалише да се у њу |
е целивају, или да прстима дотакну спод под њеном папучом.{S} Али већ трећи дан Иконија не мога |
епо наместили разастрв костретне поњаве под једном дивљом крушком.{S} Донели су пуно котарица с |
хаја-кадуна и још једна' дворанка узеле под мишке, па је увеле у велику дворану, где би јој мла |
његов грозни злочин, испеку најпре жиле под коленима и то усијаним камењем из потока, на коме ј |
иза ње зашушта џбун, покрхаше се грање под неком силном навалом, и Гавран Ракетић испаде пред |
од бола рикао кад су му усијано камење под колена метали, како је најпосле обамр’о, и како су |
оља и њиве и народ који ће да баца капе под пазуво па да се клања и да виче »благослови Свети в |
прсну.{S} Још неколико корачаја, па се под новим и све то жешћим ударцима камџије стропошта на |
ора надметаху својом лепотом, пењући се под прозоре затворене позлаћеним решеткама, онда се црн |
лавама алем камен драги, на токамо пуце под гр’оцем, и у њему чаша од биљура; па облачи ковче и |
а! не дај ме!«</p> <p>Иконија која беше под ударом Турчиновим полуобамрла, чу вику свога детета |
.</p> <pb n="7" /> <p>Сељанка се спусти под онај грм и одмах отвори шареницу.{S} Извади белу је |
м Иконијо!«</p> <p>То рече па се спусти под ону дивљу ружу.{S} Одвеза опанке, скиде чарапе, вез |
</p> <p>Иконија је сад у ономе, што јој под очима промицаше као нека шарена гунгула, једва спаз |
<p>Сад су њих две седеле на софи једној под прозором, па вириле кроз решетку доле на улицу.{S} |
а изађе из воде, посади се на један пањ под најближом тополом, обриса се једним белим убрусом, |
е поразговараше.{S} Послушаше мало како под главним вењаком калуђери и попови отпеваше нешто.{S |
а л си где год скоро сагледао мушко око под челом јуначким?«</p> <p>Кос као да је био слетио у |
S} Прођем по перивоју мало; седнем тамо под ону велику и стару липу.{S} Истом седнем, а оно се |
и син, ако хоћеш да се твојој мајци бар под њену старост скине тешки камен са срца, а са душе њ |
бова и грлица лепршаху у сунчевом зраку под плавим небом, а славуји у слободи певаху, како је с |
ептира.{S} Не знаш, да л' тамбуре дрхћу под манђијом дивотнога девојачког крока, ил’ девојке ле |
ости Лежимирцима.{S} И гураху се, да се подаве, ко ће пре да стигне до ње, да јој руку као свет |
о је жива, доведи је амо; ако је умрла, подај сиротињи хиљаду аспри и сагради чесму уз друм, не |
после нека је село предузме и сиротињи подели.</p> <p>Ова се казна истога дана над несрећником |
би другог мужа?!{S} Кад бих моју дворбу поделила између мога свекра, чича Симе, мога сина Иве и |
ло се како се сав топи од милине што је подесио бар оно, што пада на три прва корака.{S} Просто |
ој кожи с мрком тиквицом о левом бедру, подигао је у вис крст од сувог шумског грања, па се нам |
апезарију у једној страни старих зидина подигао.</p> <p>Вечерње се већ било свршило кад Иконија |
ји си великом твојом и чудесном милошћу подигао цркву, коју сам ја мојим грехом разорио био!{S} |
лтанијом ђурђевак.{S} Она се маши да га подигне, али је Иконија нагло прихвати за руку и викну: |
иња раја на оним урвинама од св. Јована подигне себи нешто црквице!{S} Биће то твојој мајци за |
о послах и пре него наредих.{S} Устани, подигни, и однеси цркви за моју душу!« Окрете се старац |
/p> <p>»Шта је ово, Лала?« питаше везир подигнув у вис онај комадић платна и не скидајући ока с |
им зеленим доламама, којих скутови беху подигнути па за појас придевени, са жутим шалварама и ц |
ма, ножем опсекох плочу са свих страна, подигох је не без муке.{S} Испод ње беху две ћерамиде, |
на недра сребра.{S} Вратих се у пећину, подигох све до последње аспре и одох кући пун радости, |
S} Зна село како ми се уврати срећа.{S} Подигох кућу, накуповах земље, и виноград и забран.{S} |
га доста?« Не однесох новце цркви, него подигох кућу и купих земље.{S} Жена ми говораше: »Море |
у рудину.</p> <p>На једанпут се оба пса подигоше на ноге; ућулише ушима; окренуше се к стази је |
, коју му на једном брежуљку а у сувоти подигоше сељаци.{S} У томе, што после онаквих мука, и о |
укњу до колена и загази у поток.</p> <p>Подиђе је милина од студене воде.{S} Ко зна можда је и |
Лазнуше му руке.{S} Гаров се ослободи, подиже главу па језиком лазну Иву у образ.</p> <p>»Ето, |
нутака.{S} Па се онда побожно прекрсти, подиже очи к небу и рече гласно:</p> <p>»О мајко божја |
рле.</p> <p>Кад Иконија стиже на поток, подиже руку десну изнад обрва, заклони очи од сунца, ко |
убоко, дохвати се обема рукама за чело, подиже очи горе, прекрсти се и рече:</p> <p>»О Боже и с |
овим полуобамрла, чу вику свога детета; подиже се на једну руку, и збуњено погледаше око себе, |
> <p>Удари се Ризван руком о колено.{S} Подиже се хитро на ноге.{S} Приђе к својој матери, дохв |
нај црни бумбар љуби!»</p> <p>Па онда — подиже сукњу до колена и загази у поток.</p> <p>Подиђе |
не реченице у ономе везу.{S} Па онда га подиже у вис, са поштовањем, у које се мешала љубав и п |
Дотрча неколико момака.</p> <p>Иконија подиже један крај платна, којим арњеви беху покривени, |
е црвеним жеравицама.{S} Он стегну усне подиже десну руку претећи у вис и стисне песницу.</p> < |
положи главу на пањ да се сече, онда се подиже и тихо, више сам у себи, прозбори: »Падиша чок ј |
ше.</p> <p>Гавран се с муком и с јауком подиже на колена и паде на руке, па четвороношке полага |
ао млетачки цекин.</p> <p>У том калуђер подиже главу, скиде полагано тешке наочари, протрља очи |
ми од Хусејина!«</p> <p>Хусејин се опет подиже на ноге.{S} Извади иза црвеног кожног силава неш |
а ово је тек шала!«</p> <p>У том дервиш подиже у вис своју камилавку пуну змија, али с муком и |
ке родбине, све је то поклонима и митом подизао да ме као кошуту хајком терају на његову заседу |
ог »Многаја љета!«</p> <p>Јадна Иконија подизаше десну руку према игуману, као да га преклиње, |
таше милину, која се као мирис од цвета подизаше од лепоте ових девојачких груди, испод којих ј |
воде.{S} Ко зна можда је и студену воду подишла топлина од њене милине!</p> <p>Устави се у сред |
<p>Положише је у волујска кола на меку подлогу од тек покошене траве, која дихаше мирисом од И |
нала?« питаше је.</p> <p>»Кад сам те на подне с царем видела, почела сам да слутим.{S} Сад сам |
пред светим иконама.</p> <p>Тек је било подне превалило и весеље се на све стране најлепше загр |
чи у четири ока.</p> <p>Кад капуџи-баша поднесе овакав извештај Ризван-бегу, овај заповеди да м |
ла, да му ноге клецаху, те га два момка подржаваху.</p> <p>Стојан нареди да га одреше, и да му |
и »матере Ризвана везира«, дода још: »а подружја Миленка Хајдука, кога Бог да прости!« И најпос |
<p>Слепац као убица ... -.{S}60 </p> <p>Подсвојкиња ... -.{S}60 </p> <p>Све се може само кад се |
p>Опет косић зазвижда другу неку и мало подужу значку. .</p> <p>»Казуј, роде, да л си где год с |
лупче па тешко дихаше.{S} Ватра му беше подузела образе; сув језик беше исплазио.{S} Иконија из |
даше.{S} Кад човек први пут уђе унутра, подухвати га нека језа као да је ушао у гробницу.{S} Ал |
ласом виче: »воде... воде... кап воде!« Пође к пећини, кад тамо седи на камену старац, бео <pb |
е чутурицу с вином, а у другу крчаг и — пође право у планину к пећини Гаврановој.</p> <p>Имало |
са паше, па заблеја и два и три пута и пође право к њој; и све се стадо усталаса, крену за вођ |
ј стени!« одвикну пастирче па се диже и пође за псима.</p> <p>У том изађе из шумарице на чистин |
о ђаче!« рече ведро отац Никодије. »Ако пође тако и даље, како је пошао, ако слуша и учи како ј |
емена и рече: »Да идем!«</p> <p>И одмах пође.</p> <milestone unit="*" /> <p>Хусејин-ага је пред |
{S} Тако ћемо сине мој, у име, божје да пођемо оцу Никодију!«</p> <p>»А ово стадо? ко ће да га |
S} Молио ме је да ти говорим да за њега пођеш!«</p> <p>»Да чудна ли човека!« рече Иконија озбиљ |
сад царевом везиру добро да учиниш!{S} Пођи у Сирф-вилајет, отиди у село које знаш, распитај з |
p>Довикаше се Турци, искупише се и онда пођоше.{S} Однесоше малог Иву и једно десетак девојака, |
можемо се и путем разговарати!«</p> <p>Пођоше заједно и ћуташе обадвоје.{S} Гавран не скидаше |
t="*" /> <p>Сутра дан, спремајући се да пођу на јутрење, Иконија исприча својој Макрени шта је |
љна.{S} Она се истина ником и ни на што пожалила није.{S} Али је из дана у дан бивала све невес |
о од вриске жена и прштања манастирског пожара.{S} Спасите ме од ових мука!«</p> <p>Сад настаде |
о, дете моје прихвати се мало, па да се пожуримо до вечерње да стигнемо до Св. Јована да видимо |
изви оно »многаја љета«, она пребледе, пожуте, пребледе опет, промуца неколико речи, које нико |
ели чују, а ми све младе жене и девојке пожутесмо као смиље; ђаци и калуђери све више и више ве |
му завија, и турбаном царским Муслимане поздарвља!{S} Па ти ниси видела баш оно што је најлепше |
апагаја шаренога перја, који су шетаоце поздрављали персијским стиховима, арапским наводима из |
свакоме попу, а и сваком брату Србину: поздравље ти од оца Никодија, нашао је у Јерусалиму срп |
змарина.{S} Златан конац беше поцрнео и позеленио, али плави и црвени конци беху још једнако жи |
е и мољаше се гласно Богу, да је још не позивље на онај свет, док не чује, да је црква опет зап |
пет златом извезену.{S} На глави ношаху позлаћене шлемове са белим ниским турбаном око чела.{S} |
ест доратастих хатова из Курдистана, са позлаћеним рахтовима и седлима покривеним међедином; дв |
епотом, пењући се под прозоре затворене позлаћеним решеткама, онда се црни Кизлар-ага окрену це |
ве ћасе од кинеског порцелана у великим позлаћеним зарфовима, са млеком, сртлијашем, кадајифом, |
ка шарена гунгула, једва спазила између позлаћених клобука Пејика и високих перјаница Солака, Т |
1" /> децу одведоше.{S} Калуђерове речи позледише многоме срцу ране, које још не беху зарасле.{ |
сунуше јој неколико капљи вина у уста. познадоше да није мртва.</p> <p>Положише је у волујска |
гласом:</p> <p>»Познајем мој рукав!{S} Познајем и тебе.{S} Ти си.</p> <p>Он јој дохвати руку и |
лице и рече уздркталим гласом:</p> <p>»Познајем мој рукав!{S} Познајем и тебе.{S} Ти си.</p> < |
зав јој, упита је тихим гласом:</p> <p>»Познајеш ли ово?«</p> <p>Она погледа у оно парче рубља, |
од белог камена сланика на коме се још познају главе од римских војника.{S} Можда је то био са |
неколико речи, од којих је неке Икокија познала да су турске.</p> <p>Кад стигоше пред лепо изре |
ти руку и пољуби је.</p> <p>»Како си ме познала?« питаше је.</p> <p>»Кад сам те на подне с царе |
ла, почела сам да слутим.{S} Сад сам те познала прво по очима твога оца, а друго по куцању мога |
бадава крити, да је само видиш одмах би познао.{S} А да јој видиш синчића од седам година, твој |
је дуго и дуго, и очевидно не могаше је познати..</p> <p>Кад му она после кратког времена опет |
захитила.{S} И сада је Гавран не могаше познати, јер још трајаше ватра у његовој глави и магла |
Пусти ме да идем да га видим; и ако сам позни и последњи, опет да му срећу зажелим!{S} Имам за |
маном кога је Патријар послао, легла си позно и уморна, мислиш, да <pb n="103" /> богме, на при |
на харамбаше који погинуо беше, и да га позову да са својом четом одмах к Лежимиру похита.{S} А |
без тога се у нас не би никад могло ни поиграти!«</p> <p>Султанија није разумела на што Икониј |
лицем и плачним очима.</p> <p>У томе се појавише калуђери од конака.{S} Сам кнез од Лежимира, с |
у срећно доба, кад је црква Св. Јована појала.{S} Боже благи! кад се сетим кад једном дођоше к |
па плачи!{S} Ех, Бого мој, оно је било појање да мртве оживи! .{S}Јес, није вајде, и ово је ле |
једна мала заравањ на којој је стајао и појао малени стародревни манастир Св. Јована.{S} Манаст |
ама, којих скутови беху подигнути па за појас придевени, са жутим шалварама и црвеним јеменијам |
кви!«</p> <p>Чича Сима беше извадио иза појаса неку дугачку кесу, па између многих мангура и ас |
ше јој погнуте, са рукама на пафтама од појаса склопљеним.{S} Иза сваке њене речи, обе припадаш |
ком белом брадом до <pb n="40" /> испод појаса, наслони се на дрвену штаку па ме гледаше. »Што |
х витица, па падаше по плећима до испод појаса; шалваре им беху од разнобојне свиле, жуте, црве |
гледајући преда се и склопивши руке на појасе.</p> <p>Дворкиње се разместише у гомилице дуж зи |
а.{S} Један се Арапин одвоји од чете па појаха натраг њој у сретање.{S} Страшно га је било погл |
да чује, како калуђери и попови у цркви поје и читају дванајест великих јеванђеља.{S} Многи се |
ратим у цркву, да слушам како наши ђаци поје, а оно дотрче они страшни Арапи, (буди Бог с нама! |
соли га и пружи те јој га вођко из руке поједе.</p> <p>»Ево да ти кажем!« предузе за тим да гов |
агано скапље или да га горски вуци жива поједу.{S} Кућа да му се до темеља спали; земљу да нико |
с титлама и скратницима, научићу га да поји тропаре и кондаке свецима, а ако га оставиш у мана |
бодно да признам да сам хранила и вином појила горске хајдуке, јер нас сиротињу од силеџија, ца |
ну сабљом или топузином.{S} Неки од њих појурише у цркву да је опљачкају и запале; други опет х |
у њу алоје и још неке индијске мирисе и покадише њима најпре султанију па Иконију и прођоше пос |
иде Падишах.{S} Отвори добро очи кад ти покажем везира, да га добро видиш, да се не препаднеш к |
сам да ти радост моју богатим поклоном покажем.{S} Рекох да ти носим ову амајлију!«</p> <p>Риз |
онија мирно; али опет ти само мени њега покажи!«</p> <p>У том прође једна чета чауша са шиљасти |
а кроз танку маглицу од свилене паучине покажу где нежна милина девојачка још једнако тихо снев |
оче, на овој великој радости!« а очима показа на своје дете.</p> <p>»Е, ово је моје добро ђаче |
ну, застаде мало, обрну се према мени и показа штаком на једно место маховином покривено.{S} Па |
Господу Богу, који ево и у овој прилици показа да неће да нас остави да до краја пропаднемо, а |
да ти говорим!« Па мрдну очима и веђама показав на дете, што је очевидно значило, да има нешто |
{S} Извади оно парче оцепљена рукава, и показав јој, упита је тихим гласом:</p> <p>»Познајеш ли |
Па кад је тако, по јаничарском обичају, показао како је готов да за цара положи главу на пањ да |
жене: »Ево Иконије!{S} Ево је овде!« И показаше где је.</p> <p>А Иконији се смрче и одсекоше ј |
ни грешник, а сада примљени и опроштени покајник пред Богом.{S} У име наше свете цркве, у име н |
умског грања, па се намрштио и виче:{S} Покајте се!{S} А високо са свода <pb n="10" /> у олтару |
звади из шаренице један убрус, добро га покваси водом из крчага, положи га несрећнику на главу |
вана, Санџак-бег од Прокупља даде је на поклон Хусејин-аги.{S} Хусејин, јуначан Јаничар а пуки |
пет да му срећу зажелим!{S} Имам за њ и поклон, малечак и сиротињски, али је у мога везира срце |
Србин из Далмације, који се враћаше из поклоненија у Јерусалиму, па нам узгред причаше, како ј |
остави, са сељанкама и старим и младим, поклони се кнезу и домаћинима, мољаше све да јој опрост |
може срећна бити, ако јој га султан не поклони.{S} Тако је Ризван-бег постао зет царев, везир |
ло нежно.{S} И онда сави руке на прса и поклони се своме старешини, и ако овај чак ни слутити н |
ко ће да пали што има, боље нека све то поклони светоме Јовану, да му је свећа пред свецем, не |
а ти нећеш за то што си се неком другом поклонила!{S} Ај« гракну Гавран, тресну једном грозном |
од има у мене женске родбине, све је то поклонима и митом подизао да ме као кошуту хајком терај |
Село посла људе своје у Пећ патријару с поклонима и с молбом, да, ако већ сам не може, пошље ко |
ултан Мехемед у својој најмлађој сестри поклонио био.</p> <p>Дугачки редови од тамно зелених ки |
озвао »Аденистан«.</p> <p>Султан Ибраим поклонио је Аденистан своме зету Ризван-бегу, кад му је |
} Сиромах сам да ти радост моју богатим поклоном покажем.{S} Рекох да ти носим ову амајлију!«</ |
ужиш.{S} Знам, ниси заборавио речи мога покојника!</p> <p>Калуђер се накашља мало, сави рисовуљ |
село навлачите.{S} Царској треба да се покоримо.{S} Није ме страх да пред цара изидем, јер зна |
арској, казујте, нам, ми смо вазда цару покорна раја!«</p> <p>»Не бој се рајо!« викну млад једа |
у волујска кола на меку подлогу од тек покошене траве, која дихаше мирисом од Ивањског цвећа и |
ирове кесе плаћао све мајсторе, Иконија покрене своје село, да и оно само, од драге своје воље, |
ио и преко жена и преко људи, и како је покренуо чак и оца Никодија да јој говори, како ју је н |
а Сима ућута, и ништа га више не могаше покренути да са женама говори.</p> <p>Те ноћи Иконија н |
е ми да душу своју огрешим!</p> <p>Опет покри лице рукама и поћута у некаквим дубоким мислима, |
све од бистрог плавог камена драгог, па покривена златним тепелуцима.{S} Дођосмо пред главна вр |
г црвеног ибришима и сребра, а седла им покривена у једних жутом, а у других љубичастом чохом, |
же један крај платна, којим арњеви беху покривени, па викну:</p> <p>»О, Ристифоре и ти Миловане |
тана, са позлаћеним рахтовима и седлима покривеним међедином; двадесет и четири коњушара, који |
ана.{S} Некада је кедрово дрво било све покривено љускама од седефа, који се на сунцу преливао |
конак да буде неколико педљи црне земље покривено бусени.{S} Али ако си ми син, ако хоћеш да се |
показа штаком на једно место маховином покривено.{S} Па онда додирну истом штаком стену од пећ |
бег од Топлице дао, и са једном арабом, покривеном зеленим шаторским платном, падне пред судниц |
на левој нози, кад иза ње зашушта џбун, покрхаше се грање под неком силном навалом, и Гавран Ра |
да Иконија по рамену <pb n="24" /> живо покуцала па му зашапутала: »Дедо, дедо, погледај на лев |
рану, где би јој млада султанија изашла пола пута у сретање, претисла њену руку па своје срце, |
и у главу буџом једном, у којој је било пола оке јексера усађено, па онда дугим и уским ножем п |
.{S} Жена ми говораше: »Море однеси бар пола цркви, да ти се не освети Бог!« Не послушах је.{S} |
пусти и Иву да то целива, и мали се Ива полагано и врло смишљено прекрсти, издиже се на прсти и |
} Гледаше га раширеним зеницама, као да полагано сриче тајне реченице у ономе везу.{S} Па онда |
ркву!« рече јој старац тихо, па погледа полагано и застиђено на десно и на лево, да ли није ког |
ок не стиже до оца Никодија.{S} Па онда полагано корачаше иза њега водећи старца за руку.</p> < |
p> <p>У том калуђер подиже главу, скиде полагано тешке наочари, протрља очи па проговори :</p> |
колена и паде на руке, па четвороношке полагано домиле до ње.{S} Она се одмаче један корак нат |
Иконија, поћута мало, насмеја се и рече полагано сама себи:</p> <p>»Баш хвала Богу, те нема ник |
леда к мору, поћута, прекрсти се и рече полагано: »О мајко божја и богродице!{S} Помози ми сада |
ом штаком и црним бројаницама, корачаше полагано као нека страшна светиња.{S} Кад већ стиже пре |
идоше се испод њених дугих трепавица, и полагано клизаху се низ њено бледо, али савршено мирно |
/p> <p>Он се устави у јечању; с муком и полагано отвори очи, гледаше је дуго и дуго, и очевидно |
, па да се ту остави да од глади и жеђи полагано скапље или да га горски вуци жива поједу.{S} К |
ва!« рече Иконија самој себи корачајући полагано, али без страха иза Кизлар-аге; »вала ни ђавољ |
ож помагаше да се дигне, али јој на ухо полагано шапну: »Не рекох ли ти, да ћу ти живој срце иш |
али пријатељ њих спомиње.{S} Приђоше му полагано; па га невесело загледаше.{S} Лазнуше му руке. |
е пита куда. </p> <pb n="59" /> <p>Пред полазак из Једрена, Хусејин је имао дуг разговор са сво |
говој глави и магла у његовим очима.{S} Полазећи Иконија, навали на улаз од пећине нешто камења |
лила!« прекиде је Хусејин! »Хајде да се полази; далеко је везиров конак.«</p> <milestone unit=" |
о реду, па кад дође до онога како Турци полетеше по сабору с голим ножевима, и како јој отеше И |
и паде на земљу; у Ивановим рукама оста половина њеног везеног рукава.{S} Турчин понесе Иву у н |
ца Никодија, и хтедох цркви да повратим половину од оставе.{S} Али све узаман!{S} Дочеках је с |
брус, добро га покваси водом из крчага, положи га несрећнику на главу и суну му кап вина у отво |
вањем ниско погнут приђе младом везиру, положи му на колено ону танку свилену тканицу, и опет с |
<pb n="11" /> палила, упути Иву како да положи босиљак и восак пред икону Св. Јована, па онда с |
ичају, показао како је готов да за цара положи главу на пањ да се сече, онда се подиже и тихо, |
Али им се најпосле досади, Један од њих положи главу међу шапе, шикну на нос тешким и шумним да |
у уста. познадоше да није мртва.</p> <p>Положише је у волујска кола на меку подлогу од тек поко |
се муњама и громовима.{S} Удари град и поломи грање у шуми.{S} Муње цепаху громове око мене, ј |
иловим једну велику звезду од рубина са полумесецом од алем-камена изнад ње.{S} И коњ и јахач т |
Иконија која беше под ударом Турчиновим полуобамрла, чу вику свога детета; подиже се на једну р |
час уз њу и с десна и с лева, и некако полусавлађиваним скакањем казиваху своју радост.{S} Вит |
лада сељанка, кад год би се нашла усред поља и усред лугова, осећала би се детињски срећна.{S} |
ики крст, па да њиме благосиљаш села, и поља и њиве и народ који ће да баца капе под пазуво па |
поче да се диже песма.{S} Мало даље на пољани зазвиждаше двојнице, и талас од момака и девојак |
Већ у очи самог празника искупило се на пољани испред манастира пуно народа из близа и из далек |
адне гује и акрепи; утекох из пећине на поље.{S} Сунце већ беше огрануло.{S} Огрејах се и дођох |
јатељ, сваки пољски цвет жива реч којом поље срцу говори.</p> <p>Опет косић зазвижда другу неку |
ађе онако весела и онако мила на зелено поље, а оно се све зашарени као да је на њ пала кита ша |
д, свако лепо дрво неки пријатељ, сваки пољски цвет жива реч којом поље срцу говори.</p> <p>Опе |
ећину.{S} Не могах изаћи од кијамета на пољу.{S} Остах у пећини да преноћим и заспах на гуњцу м |
ли како се поносити паунови по цветноме пољу шећу, и како јелени кроз младо, зелено борје скачу |
за вођом, удари у одзиве, те се по оном пољу просу блејање, некако мекано и радосно блејање, у |
е до ње, да јој руку као светињи каквој пољубе.</p> <p>После се народ највише савијаше око стар |
ва једна мисао.{S} Извади ружу из косе, пољуби је и пусти је низ воду: </p> <pb n="18" /> <p>»Ј |
вати један крајичак од кожне листине да пољуби.</p> <p>. »Па сад, оче Никодије, Бог па ти!« поч |
м дочека кукњавом.{S} Грцајући од плача пољуби га у руку.{S} Стојан кад је виде онако порушену |
мениле.{S} И тек када Иконија приђе, те пољуби у образе најпре Агапију па онда и Петрију, бризн |
то, млада сељанка пригрли дете своје и пољуби га у десни образ.{S} А Иван бризну плакати, и кр |
че Иконија смерно, па приђе духовнику и пољуби му руку, и онда шапутне своме Иви те и он приђе |
{S} Ти си.</p> <p>Он јој дохвати руку и пољуби је.</p> <p>»Како си ме познала?« питаше је.</p> |
се одмаче један корак натраг.{S} Гавран пољуби земљу, где је мало час њена нога стајала, па зај |
а блажена прекрсти се и целива, па онда пољубив руку калуђеру рече, тихо: »Хвала прво Богу па о |
овориле.{S} Ходите да вас као децу моју пољубим!«</p> <p>Обе младе жене разрогачише очи, па је |
га конака загледала у море, па би сетно пољуљала главом то на десно то на лево, и тек би јој се |
ија клече на ћилим и обасипаше јој руку пољупцима и сузама.{S} Ударише сузе и Иконији и од тога |
еше и — Гавран Ракетић.{S} Он јој тобож помагаше да се дигне, али јој на ухо полагано шапну: »Н |
али чича Сима не само да не може да ти помаже него, онако стар и немоћан како је, само ти одма |
реко дана калуђери Богу моле, и како он помаже црквењаку да наспе уље у кандила што гору пред с |
</p> <p>Неко из гомиле, и то једна жена помену најпре двојици тројици око себе, а ови изнеше пр |
:</p> <p>»Што ми то, мајко, и раније не помену?!{S} Али нека је у добри час!{S} Ево ћу испросит |
је дете мазио, једнога дана кад јој цар помену о удадби, просто и јасно рече цару, да је о јуна |
кве буде с нама стари отац Никодије.{S} Поменух то једном поодавна Хусејин-аги, а он јави везир |
да се не узмемо?!«</p> <p>Од тога часа померих памећу !{S} Врзох се око ње као сенка њена.{S} |
што пас нањуши зверад!{S} А сад се ево пометем; ломим се тамо где ме не треба, а нисам тамо гд |
које ћеш данас да примиш, па све се то помешало и ишарало у тај лепи сан, који даће Бог да је |
асом виче: »Господе помилуј!{S} Господе помилуј!« а кад му ја назвах Бога и упитах за здравље, |
у прса и жалосним гласом виче: »Господе помилуј!{S} Господе помилуј!« а кад му ја назвах Бога и |
на самрти, што ти казивах кад год си ми помињала завет <pb n="13" /> његов, то ти ево и сад вел |
и био наш уста у Сарају, никад ми ништа помињао ниси!«</p> <p>»Таква је стара царска заповест.{ |
уо.{S} Њено ће име да се <pb n="107" /> помиње као једно добро и светло име докле је год народа |
елива иконе, запали три свећице шапатом помињући имена оних за које их је <pb n="11" /> палила, |
каже оно, што је мислила.{S} Султанија помисли да овај нешто магловити говор значи: да је вези |
конија каже, срећне да погоде што она и помисли и хитре да послуже.</p> <p>Првих дана приступиш |
ме страх хвата и туга ми срце стеже кад помислим, да ће кости да ми труну негде у овој туђој зе |
а за јемце, али ми верујте, да нисам ни помишљао да може да изађе на ово како је изашло! да ће |
и ову свећу Светоме Јовану, не би ли ти помогао, да једнога дана ти из његове цркве изнесеш све |
смрт у кући, ту је Иконија била прва да помогне и саветом и радом, и да одлакша речима од утехе |
и да ћу нашега Иву одгајити, ако ми Бог помогне, те да прихвати да сам чува добро име свога оца |
етке, запали га и помоли се Богу да јој помогне.{S} Изађе на двор и виде да је близу свитање.{S |
велика сила и још веће богаство могу да помогну једном добром сину, да матери својој засведочи |
товала: да ћу, ако ми Бог и мајка божја помогну, испунити му његову последњу жељу.{S} Јутрос са |
се прибере.</p> <p>Неколико жена и људи помогоше јој да се дигне.{S} Међу њима беше и — Гавран |
обом!« </p> <pb n="20" /> <p>Гавран сав помодре у лицу, очи му се засветлише црвеним жеравицама |
а отвореним, с пеном белом и крвавом на помодрелим уснама, промуклим гласом, али <pb n="32" /> |
олагано: »О мајко божја и богродице!{S} Помози ми сада!«</p> <p>Па се онда опет окрену везиру и |
брзо прибра.{S} Прекрсти се, промуца: »Помози ми Боже и Свети Јоване!« па чврсто држећи свога |
иоце пред Иконом Св. Петке, запали га и помоли се Богу да јој помогне.{S} Изађе на двор и виде |
а цвећа провириваху <pb n="75" /> зреле поморанџе као јабуке од злата.{S} Иконија не знађаше че |
ма потицаху, беху прошаране шумицама од поморанџи, лимунова и неранџи.{S} Међу дрвљем било је н |
ише и оним широким путем између великих поморанџи, са којих кроз загасито-зелено лишће и кроз к |
ама и сребрним пречагама међу свака два поморанџина дрвета стојаху.{S} Још се већма задивила ка |
одиле к обали морској, између свака два поморанџина дрвета,стојало је привезано златним ланчићи |
само ти одмаже.{S} А док ти мали Иво за помоћ прирасте, требаће доста година.{S} Гавран је исти |
нека вам је Бог и Свети Јован свима на помоћи!«</p> </div> <pb n="63" /> <div type="chapter" x |
јчица, па ћехаја-кадуна са своје четири помоћнице, а иза њих дванајест Арапкиња, па дванајест б |
који ми је живој срце ишчупао, сунце ми помрчао и живот ми загорчао!«</p> <p>У том јој зазвониш |
у Стамбол. »И још поручује Санџак-бег«, понављаше кнез, — »без разговора, вели, ако хоћете да в |
очи, и гладећи седу своју браду руком, понављаше тихо по неколико пута: »Алах акбар !...{S} Ал |
му мати буде задовољна.</p> <p>Свакога понедеоника долазио је сам лично да је види, и да с њом |
тала свита.{S} Многе се жене, а богме и понеки људи, кад видоше овај <pb n="105" /> ретки призо |
соколова за које знам е би ме кликћући понели у своје гњездо, нити бих и онда пристајала да сл |
икодије запамти кад је наш Иво први пут понео котлић!«</p> <milestone unit="*" /> <p>Оде народ |
оловина њеног везеног рукава.{S} Турчин понесе Иву у наручју као рибицу која се праћака, и узја |
Њени се погледи залепише за њ, и он их понесе собом далеко низ улицу.{S} Она изгледаше збуњена |
она умре на пречац, а ја остах сам.{S} Понех се и побеснех мало, али још не сврнух с памети.{S |
а свода <pb n="10" /> у олтару, и изнад пониског иконостаса, Исус раширио руке па великим очима |
: »Аферим, аферим!« а све њене дворанке поновише за њом: »Аферим!!« На један миг, оне две шербе |
реведе; али она не чу.{S} И опет јој то поновише, кад је султанија тихо руком дотакну.</p> <p>» |
дговори отац Никодије с пуно поуздања и поноса. »Ево, видиш, на кожи написано; па видиш ово прв |
Топлицу Милана,« поче Иконија да с пуно поноса казује, као нешто што је сама видела, па јој се |
е скидаше погледа свога са ње, докле га поносити коњ његов не однесе даље низ ову живу реку кој |
мајстори живим бојама исписали како се поносити паунови по цветноме пољу шећу, и како јелени к |
е све ово чудо и господство, а час опет поносито и с фрком дижући главу у вис, као да нестрпљив |
још три дана, не би л’ ти се лудој јал’ поносној памет повратила.{S} Ако ми до захода сунца у у |
диле, ватре су се прескакале, а већ око поноћи млада женскадија навали с венцима од ивањског цв |
по странама њеног спровода.</p> <p>Око поноћи Иконија повиче са своје постеље:</p> <p>»Децо, с |
страну.{S} А његов Јабучило, као да се поношаше накитом и јунаком својим, корачаше усталасаним |
ге жене из села, доносиле су раденицима понуде у погачама, сиру, кајмаку и вину.{S} Иконија је |
су се лепо наместили разастрв костретне поњаве под једном дивљом крушком.{S} Донели су пуно кот |
Иконија је однела у пећину стару једну поњаву од кострети, и нешто крпа и тканица.{S} Све је т |
ари отац Никодије.{S} Поменух то једном поодавна Хусејин-аги, а он јави везиру, а везир посла н |
амо да почнеш као ђаче, па већ кад мало поодрастеш и научиш књигу и летургију, онда ђакон па је |
хајдука оружаних до зуба.{S} Он је био поочим Иконијином Миленку, који је у његовој чети хајду |
ох ли ти да ћу ти живој срце ишчупати?« Поочиме да ли може бити, што се мени привиђа у овом туж |
рави и одважно рече:</p> <p>»Вала ћу ти поочиме, све казати и ако ми је зазор за по нешто, и ак |
оти ти би и пролио сузу, али ко ће наћи попа да ми гроб прелије и прекади и да ми га о задушниц |
е капљице откинуле да као блистава роса попадају по персијским ћилимима, чоси и кадифи.</p> <p> |
, игуман дечански с мноштвом калуђера и попова посвети цркву и одмах ударише у велика бденија.{ |
чанског у врх совре, па онда калуђере и попове све по старешинству, па онда кнезове од суседних |
ман Јеротије са шест калуђера, и дођоше попови из Топлице, са Ситнице и са Ибра, и искупи се на |
њена села, а дођоше после и калуђери и попови и одоше сви у велику трапезарију, да се мало при |
ало како под главним вењаком калуђери и попови отпеваше нешто.{S} На многим местима из гомилица |
два дише, само да чује, како калуђери и попови у цркви поје и читају дванајест великих јеванђељ |
ком већ засели кнезови с калуђеђерима и поповима.{S} Иконија је измолила у оца Никодија његово |
лепо молио, а најпосле у великој срдњи попретио да ће га запамтити. _</p> <p>»Па то је он, ско |
n="38" /> <p>»То је оно што ми је зазор попричати, али видим није инако већ да ти све кажем!«</ |
трчаше јој жене и изведоше је из цркве; попрскаше је хладном водом и дадоше јој гутљај ракије, |
е свирка, као да у исти тренут све жице попрскаше.{S} И обе играчице као да се у лету скаменише |
, кипреса из Анадолије.{S} Цветне баште попрскиване водоскоцима и напајане поточићима, који из |
је јадно моје ђаче носи!{S} Ено је даде попу Василију, који за десном певницом глас води!{S} Ех |
рајеве, кажи свакому духовнику, свакоме попу, а и сваком брату Србину: поздравље ти од оца Нико |
Бог да прости!« И најпосле морадоше јој попустити, и написаше како је желела.</p> <p>Село посла |
не би ли га од лудости избавио!«</p> <p>Поразговара се још мало с оцем Никодијем, посаветова св |
м ђаком.{S} И лепо поручаше и весело се поразговараше.{S} Послушаше мало како под главним вењак |
опи сваког ко приђе икону да целива.{S} Поред њега десно иде гологлаво мало ђаче; носи у руци м |
ога вранца беху све од самог сребра.{S} Поред њега корачаху и с једне и с друге стране по шест |
м штаком са прапорцима горе на врху.{S} Поред њега је стајао и Булбулџи-баша, надзорник славуја |
на десном крају од ћилима пред софом, а поред једног сточића од сребрне срме, на коме је стајао |
не, није друге, мој добри Лала, већ да поред мене седнеш!{S} Ово је твоја кућа.{S} Пре него ме |
адога везира.</p> <p>Иконија је стајала поред софе, као да се скаменила, и гледаше право и не т |
о крпа и тканица.{S} Све је то оставила поред невољника, заједно с крчагом тазе воде, коју је у |
па да је сви виде и гледају, него оста поред врата на свом месту, с бледим лицем и плачним очи |
копље са три коњска репа, а она двојица поред њега забацили на рамена шестоперне буздоване.{S} |
рост своју проведеш на миру и без бриге поред мене.{S} Ако мислиш, да ћеш бити срећнија међу св |
анила овог богаља, кога ево видите овде поред твојих ногу.{S} Хранила сам га и чувала од људи и |
даше непомично у очи његове.{S} Он седе поред ње.{S} Извади оно парче оцепљена рукава, и показа |
х боја и разнога кроја.{S} Све то прође поред Султаније и Иконије чисто са страхом, гледајући п |
а на левом крају, према њој стојала је поред сребрног сточића с бокалом са жутим шербетом једн |
од бисера.{S} А с једне и друге стране поред певница стоје патријарси и владике у златним одеж |
умије се, напије се воде, и онда седне поред Иконијине постеље и почне да јој прича, и прича ј |
о је чак некаки слепац прогледао кад се поред великих молитава три пут пред јутрење на том изво |
.{S} Слабо је ко и спавао.{S} Певало се поред ватре уз гусле, причало се, шале су се проводиле, |
е давнашња жеља била да те нађем, да те поред себе имам, и да се потрудим да бар старост своју |
а ни једне речи не проговори.{S} Остави поред њега крчаг с водом, чутуру с вином, и све друго ш |
а узела под мишку и повела да је посади поред себе на софу. </p> <p>Тада би робињице донеле вел |
о!«</p> <p>И поведе га за руку и посади поред себе на сиџаде.{S} Старац са учтивошћу правог Тур |
сади га на своје место, а сам се спусти поред њега.{S} Старцу се наводнише очи, и гладећи седу |
ми добри и предобри.{S} Али кад прођем поред оних ваших тица са кратким кукастим кљуном и зеле |
о му накит на коњу беше од злата, и што поред коња његова корачаху по шест дечака са црним мали |
сенке од каквог човека.</p> <p>У џбуну поред кога Иконија стојаше, један бумбар облеташе једну |
анује.{S} Да је непрестано дворе, да су поред ње и на њену службу и дању и ноћу, дао јој је из |
.</p> <p>Два велика чобанска пса лежаху поред његових ногу.{S} Дуго и мирно га гледаху својим п |
поче Стојан посадив се на једну клупицу поред чича Симе; »Шта ћеш?{S} Људи нас хвале да смо Сок |
ог ходника, и с једне и с друге стране, поређало се око педесет младих и дивно лепих девојака.{ |
зима од зибелина.{S} Иза њих су стојали поређани с једне и с друге стране по шест црних и шест |
е: спалише Турци Св. Јована у Топлици и поробише Лежимир!{S} Следи ми се срце и скамених се.{S} |
ли.</p> <p>Око црквице је била поширока порта, обрасла ниском а густом травом; овде онде по нек |
ју весело цвркућући,</p> <p>Око црквене порте некада је на све четири стране био град са четири |
ј ракије, те се брзо опорави.{S} Оста у порти на трави до свршетка бденија.{S} Око ње се искупи |
може пред дететом да јој каже.</p> <p>У порти седоше на клупу испод липе близу оне чесме, а мал |
етњој ноћи, како је народ прекрилио био порту око цркве, па се ућутао једва дише, само да чује, |
гија се сврши.{S} Свет изађе из цркве у порту.{S} Изађе и отац Никодије онако с одеждом.{S} Држ |
ајдмо из ове мемљиве трапезарије мало у порту, имам нешто да ти говорим!« Па мрдну очима и веђа |
живе боје Једна страна ове крпе не беше порубљена; из ње вишаху конци неправилно, као да је цел |
одмах к Лежимиру похита.{S} Али им дође порука од Иконије, да тога не чине.{S} Не вреди да због |
о ручају с њеним малим ђаком.{S} И лепо поручаше и весело се поразговараше.{S} Послушаше мало к |
људе да ухвате и вежу Гаврана, а кнезу поручи: да рано зором сазове све село и старо и младо, |
Соколових.{S} Нити знаш куд ћеш пре.{S} Поручише нам калуђери Дечански: ето Арбанаса на манаста |
ду Иконију да је води у Стамбол. »И још поручује Санџак-бег«, понављаше кнез, — »без разговора, |
га у руку.{S} Стојан кад је виде онако порушену и сузну, не могаше ни речи да прозбори, него ј |
и у време ратова с деспотом Ђурђем град порушили и цркву запалили, те је после велики војвода Р |
инији разместиле плаве ћасе од кинеског порцелана у великим позлаћеним зарфовима, са млеком, ср |
разговара се још мало с оцем Никодијем, посаветова свога синчића да у свему лепо слуша</p> <p>с |
вој вили!</p> <p>Па онда изађе из воде, посади се на један пањ под најближом тополом, обриса се |
нда сама узела под мишку и повела да је посади поред себе на софу. </p> <p>Тада би робињице дон |
јантима.{S} Поведе старца за обе руке и посади га на своје место, а сам се спусти поред њега.{S |
ми дошао!«</p> <p>И поведе га за руку и посади поред себе на сиџаде.{S} Старац са учтивошћу пра |
е и некаквог кумашина и кумицу те и њих посади <pb n="26" /> да заједно ручају с њеним малим ђа |
ћу моју не нађох се ближе!« поче Стојан посадив се на једну клупицу поред чича Симе; »Шта ћеш?{ |
а кнезом од села, а десно и лево од њих посадило се на троножним столичицама по шест, годинама |
цом.</p> <p>У зачељу на једној клупици, посадио се био харамбаша Стојан са кнезом од села, а де |
ивошћу правог Турчина, даде се водити и посадити као да је дете; али чим му везир пусти руку он |
дабрани да под вењак седну за совру.{S} Посадише игумана дечанског у врх совре, па онда калуђер |
бирали.{S} Патријар нареди: да се црква посвети у очи самог Ивањ-дна, и посла уместо себе игума |
н дечански с мноштвом калуђера и попова посвети цркву и одмах ударише у велика бденија.{S} Мили |
као да се њен мали Ива већ у неку руку посветио, да већ сада ни отац Никодије ни црква Св. Јов |
ио је сам лично да је види, и да с њоме поседи мало на шареној ћошки седефли-шкољке.</p> <p>Сва |
ан је дошао право дому некадашњег свога посинка.{S} Иконија се диже са постеље, <pb n="36" /> т |
ла, а сам цар и везир потрчали би да им посипљу пут аспрама!«</p> <p>Јаничар се насмеја, па мах |
и своју мајку; а цар, као милостив цар, посла да се сужњем последња жеља за последње виђење исп |
ну: »Не, кћери царева!{S} Ова дервишева посла нису чиста посла!«</p> <p>Кад Агапија преведе шта |
неруке јој је и много заходно, а посна посла у Св. Јована а мршава у Лежимиру.{S} Ех шта ћеш о |
знад медвеђе пећине. »Као да нису чиста посла с њиме!« причаше тај што га је видео; »јер иде го |
рева!{S} Ова дервишева посла нису чиста посла!«</p> <p>Кад Агапија преведе шта Иконија рече, су |
и него утече од мене!«</p> <p>Харамбаша посла неколике своје хајдуке са по више сељана да по шу |
е црква посвети у очи самог Ивањ-дна, и посла уместо себе игумана Дечанског Јеротија.</p> <p>И |
и написаше како је желела.</p> <p>Село посла људе своје у Пећ патријару с поклонима и с молбом |
Хусејин-аги, а он јави везиру, а везир посла на све стране, и нашем Патријару, и у Свету Гору; |
као нека оштра сабља.{S} Из таких очију посла за мном прекор као зрно које не промаша.{S} Чисто |
ан!« викну Стојан пун јарости, па одмах посла људе да ухвате и вежу Гаврана, а кнезу поручи: да |
ога петка пред вече, млада би султанија послала своју Ћехаја-кадуну, са још две кадуне и девет |
ан причаше народу озбиљно: да му је Бог послао анђела, који га је бистром водом расхладио и вин |
оворили смо с игуманом кога је Патријар послао, легла си позно и уморна, мислиш, да <pb n="103" |
има дође и Иконија, по коју је кнез већ послао био.{S} Казаше јој шта је и како је.</p> <p>Икон |
ајдук, чувах их као испосник; хтедох их послати Светоме Јовану, али умрех пре него послах и пре |
лати Светоме Јовану, али умрех пре него послах и пре него наредих.{S} Устани, подигни, и однеси |
укочено у Иконију, као и она у њега.{S} После јој приђе узе је за руку и рече јој српски само ј |
од танком и лаком копреном од сунца.{S} После дужег ћутања Гавран ће рећи:</p> <p>»Је л’ ти кал |
да се црква и конаци око ње саграде, а после и да је брани од сваке напасти, док је год жив.{S |
за седам година, нека у трње зарасте, а после нека је село предузме и сиротињи подели.</p> <p>О |
је што видим да се тобом много занео; а после, газда је, код њега би благовала.{S} Много ми што |
стан писале.</p> <p>Но једно месец дана после те свадбе, јави се у конаку новога везира стари ј |
е могаше је познати..</p> <p>Кад му она после кратког времена опет суну мало вина у уста, он об |
и тек опет Агапији рекла: »Хајде ти сад после ове веселе Џумбусаре (тако је почела да зове Ђулб |
четвороношке уђе у цркву, први пут сад после двадесет и шест година.{S} На сваком трећем корак |
м град порушили и цркву запалили, те је после велики војвода Раде Облачић оправив цркву, нешто |
b n="22" /> <pb n="23" /> <p>Две недеље после дана у који је мали Иван постао манастирско ђаче, |
добро видиш, да се не препаднеш кад те после пред њега изведем!« рече Хусејин Иконији.</p> <p> |
и главни домаћин из њена села, а дођоше после и калуђери и попови и одоше сви у велику трапезар |
а најпре султанију па Иконију и прођоше после по редовима дворанства.{S} А друге две донесоше у |
у, што је био заспао па се пробудио тек после осамдесет година!«</p> <milestone unit="*" /> <p> |
ву утеху, која ће да буде и нама и дуго после нас, онима који иза нас настану, коме имамо да за |
сувоти подигоше сељаци.{S} У томе, што после онаквих мука, и остављен у пећини зверовима, оста |
руку као светињи каквој пољубе.</p> <p>После се народ највише савијаше око старог једног богаљ |
р, као милостив цар, посла да се сужњем последња жеља за последње виђење испуни!«.</p> <p>Запла |
ар, посла да се сужњем последња жеља за последње виђење испуни!«.</p> <p>Заплака се Иконија, за |
.{S} Вратих се у пећину, подигох све до последње аспре и одох кући пун радости, Да вам не дужим |
id="SRP18910_C6"> <head>VI</head> <head>ПОСЛЕДЊЕ ДВЕ СУЗЕ.</head> <pb n="92" /> <pb n="93" /> < |
ети морам, нека вам се исповедим као на последњем часу!«</p> <p>И онда, истина овде и онде запи |
не сложише у праву грмљавину.{S} Кад и последњи јек у даљини издахну, онда Иконија опет зачу с |
да идем да га видим; и ако сам позни и последњи, опет да му срећу зажелим!{S} Имам за њ и покл |
јер су махом крџава деца у сиротиње од последњих година.{S} Него пошљи по ово једно!{S} Ако уц |
Запишташе у глас жене, којима Турци при последњој »девчурми«<ref target="#SRP18910_N1" /> децу |
мајка божја помогну, испунити му његову последњу жељу.{S} Јутрос сам изашла била на гроб твоме |
утра дан Иконија је радила своје домаће послове невесела и замишљена.{S} Цео низ њезиних горких |
звини ову олујину, »у нашега народа има пословица: не дао Бог детету што му га мати зажели!«</p |
, арапским наводима из корана и турским пословицама.{S} О самом великом дворцу причало се да му |
> <p>»А да те не сметох у каквом светом послу?!« настави она гласом у коме трепташе некакав чуд |
да погоде што она и помисли и хитре да послуже.</p> <p>Првих дана приступише јој погнуте, са р |
ера, који би прихватили манастир, цркву послуживали и дохотке са њених баштина прибирали.{S} Па |
дошли на весеље, добро сте нам дошли, и послужићемо вас са свим што нам је Бог дао а са радосни |
пола цркви, да ти се не освети Бог!« Не послушах је.{S} Како знате она умре на пречац, а ја ост |
поручаше и весело се поразговараше.{S} Послушаше мало како под главним вењаком калуђери и попо |
же само кад се хоће ... -.{S}60 </p> <p>Посљедице лакомислености ... -.{S}70 </p> <p>Риналдо Ри |
Други живо окрете главу, па се удуби у посматрање једне пчеле, која задовољно певајући облеташ |
а би с неруке јој је и много заходно, а посна посла у Св. Јована а мршава у Лежимиру.{S} Ех шта |
у и гарову, надроби скроб у своју руку, посоли га и пружи те јој га вођко из руке поједе.</p> < |
{S} Није друго него и мој шарац поче да посрће и сузе да рони.{S} Камо да је већ и Стојану давн |
ањује а у исто време да се шири, док не поста шири него дужи, па се онда окрете, и као кепец де |
Иконији се стеже срце и за један тренут поста беља од креча на дувару од суднице.{S} Него се бр |
/p> <p>Хусејин-ага, као искусан војник, постави страже око села, а кнезу каза да ће му главу св |
м од свога зеленог листа са сребрнастом поставом.{S} На једно двеста корачаји од конака, пружал |
си га имао и пре него си великаш царев постао.{S} Сад не квари ништа да знаш: да ти је завичај |
ултан не поклони.{S} Тако је Ризван-бег постао зет царев, везир царев и господар од дивнога Аде |
би пала у бунило, бунцала како је Иван постао пастир стада божјег, како носи сребрну штаку у р |
е недеље после дана у који је мали Иван постао манастирско ђаче, дошао је Ивањ дан, празник црк |
иза шимширове решетке на прозору једна постара српска сељанка и једна још млада и прилично уго |
ег свога посинка.{S} Иконија се диже са постеље, <pb n="36" /> те га пред кућом дочека кукњавом |
> <p>Око поноћи Иконија повиче са своје постеље:</p> <p>»Децо, спавате ли?«</p> <p>Обе њене дво |
е се воде, и онда седне поред Иконијине постеље и почне да јој прича, и прича јој док везирова |
на глави; па би тек с вриском скочила с постеље и нагла да бежи вичући: »По Богу сестро, не дај |
велико поштовање.</p> <p>Али није дуго постојало, па он сам признаде: да мати његова не изглед |
ађе за једну шумарицу.</p> <p>Није дуго постојало, па гомилица сељака и сељакиња наиђе на обамр |
ци заплакаше.</p> <p>Иконија се строгим постом спремила да се сутра на великој летургији причес |
амију, извади из ње један румени јаглук посут шљокицама сребрним и златним; разви и јаглук и из |
ијке као два кадифаста и златним прахом посута лептира.{S} Не знаш, да л' тамбуре дрхћу под ман |
черкески нож, којега златне корице беху посуте смарагдима, а којега дршка од слонове кости беше |
као црвени божур.{S} Граорасте очи њене потамнеше у две крупне љубичице, а кроз њих засеваше му |
> <p>А Иван се онда кроз плач насмеја и потапка најпре гарова па онда и шарова по глави.</p> <m |
и нешто момчадије врљикама; неки сељаци потегоше ножеве.{S} У народа не бејаше ни пушака ни пиш |
ћини, одакле је моја грешност као поток потекла.{S} И ево ми се он кроз тебе свети, јер ми кроз |
еповима узеше махати задовољно, па онда потекоше право к шумарици која се са ове косе у ону дољ |
ку заједно с вођом стиже чету, која сад потера касом и брзо зађе за једну шумарицу.</p> <p>Није |
ака коњаника беше се развило у ланац па потискиваху сав народ ка цркви у гомилу.{S} Страшно их |
е узбурка.{S} Народ као да га нека сила потискује, нагрнуо беше к зидинама манастира.</p> <p>»О |
не поточићима, који из мраморних чесама потицаху, беху прошаране шумицама од поморанџи, лимунов |
ако је Гавран из гласа кумио да му жиле потколенице не пеку, како је запомагао и од бола рикао |
че и гутљај ракије.{S} Кад га тако мало поткрепише, онда Стојан поче:</p> <p>»Знаш ли, Гавране, |
сред потока да се мало брчка.</p> <p>А поток као да беше уставио сав свој жубор, да пусти само |
ама загрле.</p> <p>Кад Иконија стиже на поток, подиже руку десну изнад обрва, заклони очи од су |
а видела, Иконија удари преким путем на поток Липовицу.</p> <pb n="16" /> <p>Поток је био пошир |
ети.{S} Једнога дана случајно ударих на поток Липавицу, и видех Иконију како с још неким женама |
по шипрагу да види како жена једна гази поток, нема образа људског, и човек који сме тако да бе |
авице; видох је <pb n="42" /> како гази поток; заклињах је да ме не убија.{S} Она ме одгурну, и |
ли ми ти то казујеш?{S} Да л’ да газим поток, ил’ да га не газим?!« рече Иконија, поћута мало, |
м у пећини, одакле је моја грешност као поток потекла.{S} И ево ми се он кроз тебе свети, јер м |
, који у хладу од топола загазио беше у поток, па <pb n="17" /> одатле три пута једно за другим |
нда — подиже сукњу до колена и загази у поток.</p> <p>Подиђе је милина од студене воде.{S} Ко з |
на поток Липовицу.</p> <pb n="16" /> <p>Поток је био поширок добра три хвата а дубок по средини |
се за неколико тренутака у сред бистрог потока, под одблеском руменога неба на западу, својим м |
те где чараш.{S} Стала та ћерка у сред потока, брчка се као сребрна пастрмка, вади цвет из кос |
од њене милине!</p> <p>Устави се у сред потока да се мало брчка.</p> <p>А поток као да беше уст |
и срце давно ишчупала, а данас си ми из потока памет преврнула.{S} Ја ли си вештица, ја л’ вила |
е под коленима и то усијаним камењем из потока, на коме је Иконију из прикривка гледао; да се о |
се високе тополе, па пустиле гране над потоком, као да хоће да га сребрним рукама загрле.</p> |
па као бесан пас одјури натраг у луг на потоку.</p> <p>Иконија се беше чисто скаменила.{S} Тако |
а Никодија да јој говори, како ју је на потоку Липовици пречекао, најпре је лепо молио, а најпо |
их и рекох цвету: боље ти је на бистром потоку него на пустој глави удовице.{S} Или тако нешто. |
да <pb n="69" /> једна мања чета шејика потомака Мухамедових, са великим зеленим чалмама.{S} Из |
веде све за руку; пређосмо бистар један поточић, па онда кроз неко смиље изађосмо у једну дивну |
аште попрскиване водоскоцима и напајане поточићима, који из мраморних чесама потицаху, беху про |
у шару, за коју јој духовник рече да је потпис царев.{S} Замоли га да пусти и Иву да то целива, |
раде.{S} Мишљаху да пошљу брзохотце да потраже Милету, синовца Стојана харамбаше који погинуо |
је хајдуке са по више сељана да по шуми потраже Гаврана и да га доведу.</p> <milestone unit="*" |
м душом и лаким срцем изађе из цркве да потражи оца Никодија.</p> <p>Нађоше га у трапезарији.</ |
дела нешто мало среће, то јој није дуго потрајало!«</p> <p>»Чујеш ли ме, Иконијо! овако се више |
и великим милостима.{S} Сви беху дубоко потресени и смерно пише у славу божју.{S} Напише и Патр |
ја вера ни моје везирстро,« рече Ризван потресеним глосом, »нису могли да отму моје срце од теб |
говораше одсудно и топло Ризван; »нека потрошим и двадесет хиљада, ако само тиме могу да купим |
воја хазна има дно своје!«</p> <p>»Нека потрошим десет хиљада дуката!« говораше одсудно и топло |
е нађем, да те поред себе имам, и да се потрудим да бар старост своју проведеш на миру и без бр |
<p>Одмах јој би јасно шта се збило, па потрча за Турцима.{S} Јурила је за њима као бесомучна.{ |
наном твојом!«</p> <p>Узе Иву за руку и потрча цркви.</p> <p>Најближе гомиле народа, на које на |
ија од чуди занемила, а сам цар и везир потрчали би да им посипљу пут аспрама!«</p> <p>Јаничар |
већа.{S} Шаров и гаров узеше да радосно потскакују, час испред ње, час уз њу и с десна и с лева |
тре и тамбуре, закуцаше тихо таламбаси, потскочише обе хитре и видрасте Мисирлијке као два кади |
су га Турци већ и заклали, а ако нису, потурчиће га! »Еј, кукавици мени сињој!{S} А моји снови |
нија је свагда водила собом и своје две поћерке.{S} Пролазећи с оваким спроводом кроз башту, он |
ок, ил’ да га не газим?!« рече Иконија, поћута мало, насмеја се и рече полагано сама себи:</p> |
конија сва усплахирена; погледа к мору, поћута, прекрсти се и рече полагано: »О мајко божја и б |
грешим!</p> <p>Опет покри лице рукама и поћута у некаквим дубоким мислима, заљуља се на десно и |
стави.{S} Загледа се преда се у земљу и поћута.{S} Цео збор ћуташе муком као да је у цркви.</p> |
ло, није мање!«</p> <p>»Јок вала!« рече поуздано стари Јаничар; »лепше да буде не може.{S} Паме |
звезди записано!« рече Хусејин мирно и поуздано.{S} Кад чусмо у Једрену, рекох орта-баши:{S} З |
рисовуљ!« одговори отац Никодије с пуно поуздања и поноса. »Ево, видиш, на кожи написано; па ви |
ову да са својом четом одмах к Лежимиру похита.{S} Али им дође порука од Иконије, да тога не чи |
од стида са онаких речи, које од срџбе поцрвене као црвени божур.{S} Граорасте очи њене потамн |
нама од рузмарина.{S} Златан конац беше поцрнео и позеленио, али плави и црвени конци беху још |
ејаше још жив.{S} Био је оседио, у лицу поцрнио и вукао би се четвороношке од пећине до једне к |
те је заклони од Турака.</p> <p>»Беже!« поче калуђер; »има ред и има адет у царевој земљи.{S} Н |
то, на несрећу моју не нађох се ближе!« поче Стојан посадив се на једну клупицу поред чича Симе |
<p>. »Па сад, оче Никодије, Бог па ти!« поче Иконија. »Ево ти доведох мога сина да га упутиш ка |
!«</p> <p>»Да ти видиш Топлицу Милана,« поче Иконија да с пуно поноса казује, као нешто што је |
једне чутурице, коју му дадоше па онда поче:</p> <p>»Казаћу вам право као пред божијим судом, |
у, заиска смерно његов благослов и онда поче да говори гласно, да се на далеко чуло: »Свети оче |
S} На многим местима из гомилица народа поче да се диже песма.{S} Мало даље на пољани зазвиждаш |
двојнице, и талас од момака и девојака поче да се повија под поветарцем, који из двојница умиљ |
лу, танку као паучина, завијено.{S} Кад поче и то великим и грубим својим прстима да развија, р |
речи, које нико не разумеваше, па из ње поче да излеће голуб за голубом, носећи у кљуну по једа |
морите!«</p> <p>Гавран паде на колена и поче да целива земљу вичући: »Опрости ми, земљо!{S} Опр |
настирског.{S} Народ закука иза гласа и поче да бега на све стране.</p> <p>Међу тим су Турци је |
ведри памет, па најпосле нађе како ће и поче:</p> <p>Као духовноме оцу твоме, и као старом приј |
Па се онда опет диже игуман дечански и поче овако :</p> <p>»Во Христу братија моја, децо моја, |
а оштро гледаше на улицу.{S} А срце јој поче живље да куца, не знађаше ни сама зашто, мањ ако н |
опет се начинише две, тек за тили часак поче да гмиже по ћилиму силество змија, док султанија п |
ад га тако мало поткрепише, онда Стојан поче:</p> <p>»Знаш ли, Гавране, што смо се јутрос искуп |
злато као евангеље.{S} Кад је опази, он поче да чита гласно, реч по реч: »Освета... је... моја! |
<p>Није прошло ни четврт часа, од како поче овај бој голоруке раје с оружаним Турцима а већ пл |
им узвицима за здравље и срећу падишину поче сад да се бије грабећи аспре са калдрме. </p> <pb |
е треба!{S} Није друго него и мој шарац поче да посрће и сузе да рони.{S} Камо да је већ и Стој |
оста више ни један, онда високи дервиш поче да се смањује а у исто време да се шири, док не по |
<p>»Кад сам те на подне с царем видела, почела сам да слутим.{S} Сад сам те познала прво по очи |
сад после ове веселе Џумбусаре (тако је почела да зове Ђулбахару) причај нам о оном старцу у Је |
јесам тужна, и чини ми се да ми се срце почело да камени, а грло претвара у пиштаљку од горког |
како је пошао, ако слуша и учи како је почео, ето једнога дана од твоје куће владика цркви!«</ |
да вам испричам све, јер по из даље иде почетак овог мог јадног свршетка.</p> <p>»Затече ме јед |
/p> <p>»Бог с тобом, Гавро, какав је то почетак од разговора?«</p> <p>»Видех те где чараш.{S} С |
а, Дуваше у незграпно издељану двојницу почетак од некаквог кола.{S} По веселим очима његовим и |
ком и сасух две три прегрши у недра!{S} Почех да се тресем као да ме грозница ухвати; учини ми |
} Ево ми тек сада сијну, и ево тек сада почињем да видим, како овај камен сињи из ведра неба па |
и онда седне поред Иконијине постеље и почне да јој прича, и прича јој док везирова мајка не п |
ма у матер своју.</p> <p>»Е, па само да почнеш као ђаче, па већ кад мало поодрастеш и научиш књ |
и духовнике, који ће из конака доћи да почну службу.{S} Према њој, на другој страни од црквени |
маховину, а под њом плочу од камена.{S} Почупах маховину рукама, ножем опсекох плочу са свих ст |
икодије. »Ако пође тако и даље, како је пошао, ако слуша и учи како је почео, ето једнога дана |
е; испод таванице, свуда у наоколо, иде поширок перваз, у коме су талијански мајстори живим бој |
вицу.</p> <pb n="16" /> <p>Поток је био поширок добра три хвата а дубок по средини око две стоп |
а га загрли.</p> <p>Око црквице је била поширока порта, обрасла ниском а густом травом; овде он |
па се окрете.{S} Принесе икону старцу и пошкропи га, па је онда пружи Иконији која, сва блажена |
од руже, па китама од црвеног каранфила пошкропише ћилимове и засторе на зидовима.</p> <p>Тек и |
ће, те казује....«</p> <p>»Аман! куд си пошла, шта си намислила!« прекиде је Хусејин! »Хајде да |
е матере, која види како јој је јединче пошло путем среће и славе?{S} Иконији се чинило као да |
ма и с молбом, да, ако већ сам не може, пошље кога да цркву мироноше и да одреди три калуђера, |
ски падне на моје гране, замолићу га да пошље своје гавранове да одлете до Лежимира, нека загач |
на мој цвет, замолићу царицу њихову да пошље неколико чела, нек одлете до Лежимира, и нека там |
.{S} Ако ми до захода сунца у уторак не пошљеш реч да пристајош да ми будеш домаћица, онда за о |
ињи, <pb n="43" /> и веран слуга царев: пошљи малог Оџаковића у Стамбул, нека се за рана научи |
у сиротиње од последњих година.{S} Него пошљи по ово једно!{S} Ако уцвелиш кога, биће само једн |
ајни договор шта да раде.{S} Мишљаху да пошљу брзохотце да потраже Милету, синовца Стојана хара |
јин-аги.{S} Хусејин је дао везиру своју поштену јуначку реч, да ће да чува својом сабљом и свој |
да матери својој засведочи своје велико поштовање.</p> <p>Али није дуго постојало, па он сам пр |
ме везу.{S} Па онда га подиже у вис, са поштовањем, у које се мешала љубав и побожни страх, пре |
усретало је »стрину Иконију с љубављу и поштовањем.{S} На весеља није никад ишла, али где год б |
да не може да развије, па са најдубљим поштовањем ниско погнут приђе младом везиру, положи му |
вима.</p> <p>Тек иза овога настајала би права забава, у којој би свагда било певања, играња и о |
?{S} А кад нећете суд где ће да се нађе правда?«</p> <p>Светина се стиша и суд узе да суди.</p> |
да пред цара изидем, јер знам у цара је правда.{S} Њему ћу слободно да признам да сам хранила и |
ла, да је твоја жена једно добро дете и праве царске милости према мени, простој сељанци, а ти |
срце ти није само јуначко него добро и праведно.{S} Ти видиш како је, а ја само да ти кажем, д |
е Бог ову цркву и саградио, како јутрос праведно рече један страшни грешник, а сада примљени и |
ко се изумила нисам.{S} А да јесам, ех, право да ти кажем, има других соколова за које знам е б |
} Ето шта учиних и од себе и од вас.{S} Право је да ме уморите!«</p> <p>Гавран паде на колена и |
је и њега видети па да очи засену!{S} А право да кажем, учини ми се да сам те очи и то чело нег |
уде.{S} Скочише њих десеторица доле, па право Иконији, одгурнув сурово оца Никодија на страну.< |
ом као да је у цркви.</p> <p>»Казуј све право по истини, о мање ти је!« ободраваше кнез Гаврана |
урицу с вином, а у другу крчаг и — пође право у планину к пећини Гаврановој.</p> <p>Имало је ск |
аше, па заблеја и два и три пута и пође право к њој; и све се стадо усталаса, крену за вођом, у |
о би дуго да ти све казујем.{S} Нити је право да кажем ма што, што би те заболело, а видим да т |
м се не би ни на једног дошло колико је право!{S} Не, не, свети оче, толико се изумила нисам.{S |
ед софе, као да се скаменила, и гледаше право и не трепћући у везира.</p> <p>Везир беше очевидн |
зеше махати задовољно, па онда потекоше право к шумарици која се са ове косе у ону дољу спушташ |
дадоше па онда поче:</p> <p>»Казаћу вам право као пред божијим судом, а да би на страшноме суду |
, не могу да сносим!«</p> <p>»Казуј нам право све по реду и облакшај душу своју на теразијама А |
з гусле говоре. </p> <p>Стојан је дошао право дому некадашњег свога посинка.{S} Иконија се диже |
ја није ни знала.</p> <p>Гркињи је било право име Агапија, али су је у харему, као робињу, звал |
и арапски, а оно све те тице погледају право и оштро у <pb n="95" /> мене, па некако мудро зад |
у оно парче рубља, па онда опет везиру право у лице и рече уздркталим гласом:</p> <p>»Познајем |
е и каза Гаврану како суд нађе.</p> <p>»Право је« викну Гавран; »само вас молим за брзу смрт.{S |
себе на сиџаде.{S} Старац са учтивошћу правог Турчина, даде се водити и посадити као да је дет |
кијим одзивима, док се ови не сложише у праву грмљавину.{S} Кад и последњи јек у даљини издахну |
им мествама, смерно и скрушено наиђе на праг од селамлика, млади се везир диже са свога перзијс |
дох, срце ми залупа силно и ја падох на праг од цркве.{S} Тргох се из сна, а срце ми још једнак |
ја снебиваше да изађе на горњи мраморни праг од цркве, па да је сви виде и гледају, него оста п |
ње, довикиваху јој: »Ама изиди на горњи праг од цркве, да те сви видимо!?{S} Има нас који дођос |
« А он онда: »На седамнаестом кораку од прага на пећини има камена плоча маховином обрасла; исп |
ао манастирско ђаче, дошао је Ивањ дан, празник цркве св. Јована.</p> <p>Већ у очи самог празни |
ркве св. Јована.</p> <p>Већ у очи самог празника искупило се на пољани испред манастира пуно на |
е Иконија; »али ми остаде једна жеља на празно.{S} Мислила сам, како би лепо било, да на овој с |
шареницу, па са синчићем уђе у мрачну и празну црквицу, целива иконе, запали три свећице шапато |
, састави веђе и просипаше кроз оба ока прамен од варница. </p> <pb n="38" /> <p>»То је оно што |
прозори, који пуштаху само по неколико праменова од светлости да се укрштају у оној непрекидно |
м, корачаше усталасаним кроком, крешући праменове од варница из калдрме, свој лабудовски врат ч |
је са запада косо своје зраке у руменим праменовима пушташе, па оштро загледа у онај тополски л |
турбану, а у руци са шареном штаком са прапорцима горе на врху.{S} Поред њега је стајао и Булб |
о, само што Тутуџи-баша зазвекта својим прапорцима, свака од оних тица приклони ниско главу кла |
зна сад да га деда и мајка његова очима прате!«</p> <p>»Ћути, снахо, много говориш за цркву!« р |
да се црква изнутра испише.{S} Везир је пратио својој мајци из Солуна неке мајсторе и зографе, |
но каже, и онда се крене пут Топлице са пратњом од десет коњаника, и са царским бурунтијама на |
ш две кадуне и девет робињица уз обичну пратњу црних и белих евнуха, да је од њеног конака допр |
понесе Иву у наручју као рибицу која се праћака, и узјаха свога коња.</p> <p>Довикаше се Турци, |
Мисирлијке као два кадифаста и златним прахом посута лептира.{S} Не знаш, да л' тамбуре дрхћу |
кад си ми живот повратила, реци и да ми прашташ!«</p> <p>»Ја те жедна напојити могу, ја те глад |
ест или смрт у кући, ту је Иконија била прва да помогне и саветом и радом, и да одлакша речима |
што је подесио бар оно, што пада на три прва корака.{S} Просто не могаше да се насвира.</p> <p> |
и отимљу од њега освету његову!{S} Пред прве певце малко је заспала.{S} Али се брзо тргла, јер |
, него пузећи четвороношке уђе у цркву, први пут сад после двадесет и шест година.{S} На сваком |
ј стрини Јованци кад ми пре годину дана први пут дође по твојој жељи; и оно исто што рекох мојо |
сина!« промуца Иконија кроз плач, и сад први пут</p> <p>загрли царева везира као свога сина.</p |
а!{S} О, мој добри Лала, о мој стриче и први учитељу, добро си ми дошао!«</p> <p>И поведе га за |
их везиров Кизлар-ага и Капу-ага, онај први с белом а овај други с црвеном и високом камилавко |
оњи што у црквици владаше.{S} Кад човек први пут уђе унутра, подухвати га нека језа као да је у |
и отац Никодије запамти кад је наш Иво први пут понео котлић!«</p> <milestone unit="*" /> <p>О |
на и помисли и хитре да послуже.</p> <p>Првих дана приступише јој погнуте, са рукама на пафтама |
цу Милана, кад се јунак узме да облачи, прво меће, бурунџук кошуљу, нит’ је ткана нити је преде |
м свршетак узеше причешћивати народ.{S} Прво причестише Иконију, па онда редом ко се исповедио |
ас настану, коме имамо да захвалимо?{S} Прво Господу Богу, који ево и у овој прилици показа да |
ољубив руку калуђеру рече, тихо: »Хвала прво Богу па онда теби оче, на овој великој радости!« а |
ла сам да слутим.{S} Сад сам те познала прво по очима твога оца, а друго по куцању мога срца!«< |
става.{S} Најживље је Иконија запамтила прво вече и често би о њему и причала.</p> <p>На један |
, ево да ти све и кажем:</p> <p>»Прво и прво све ми се чини, да не може бити, да ја теби и царе |
, видиш, на кожи написано; па видиш ово прво писмо златно исписано; па погледај ово доле на шир |
а добро, ево да ти све и кажем:</p> <p>»Прво и прво све ми се чини, да не може бити, да ја теби |
.</p> <pb n="67" /> <p>Иза овог царског првог јелека корачаху у ногу Хербаџије, у скрлетним дол |
а у једној врсти.{S} Беху обучени они у првом реду у жутој, они у другом у црвеној, а они у тре |
краја множи!) обасуо милостима, ја сам прву милост у тебе нашао.{S} Од тебе сам научио да пушк |
ног свршетка.</p> <p>»Затече ме једном, пре седам година олуј у сред наше планине.{S} Змајеви в |
до и господство?{S} Бог и душа знам их, пре би се насмејали него зачудили!{S} Та ево ме и сама |
смо се сетили <pb n="101" /> нечега.{S} Пре тако пет година, дође у Дечане неки Србин из Далмац |
д мене седнеш!{S} Ово је твоја кућа.{S} Пре него ме је цар (коме нека се слава без краја множи! |
и људи пробраше и однеше из овога краја пре четири године.{S} Не може цар да опет сад иште живу |
а Спахија коњаника.{S} Не зна човек шта пре да погледа, да л’ људе да л’ коње.{S} Спахије све п |
то што рекох мојој Макрени, кад ми дође пре шест недеља.{S} Немој, Гавро, да чиниш неправду и м |
" /> година, али је од туге и од невоље пре времена оседила.{S} Према густој а седој коси чудно |
ма.{S} И гураху се, да се подаве, ко ће пре да стигне до ње, да јој руку као светињи каквој пољ |
стира Св. Јована узгред запленише.{S} И пре је од ње слушао да се мајка Ризванова звала Иконија |
а има и велико срце.{S} Ти си га имао и пре него си великаш царев постао.{S} Сад не квари ништа |
оме Јовану, али умрех пре него послах и пре него наредих.{S} Устани, подигни, и однеси цркви за |
лазови спуштајући се доле скристалисали пре, него што су се златне, бисерне и сафирне капљице о |
о што рекох мојој стрини Јованци кад ми пре годину дана први пут дође по твојој жељи; и оно ист |
а; »бојим се да је мој син, кога ми цар пре двадесет и толико година отео, жив; ако је жив, бић |
ке од злата.{S} Иконија не знађаше чему пре да се диви, да ли овом дрвљу са зрелим родом и цвет |
ох их послати Светоме Јовану, али умрех пре него послах и пре него наредих.{S} Устани, подигни, |
т очију Соколових.{S} Нити знаш куд ћеш пре.{S} Поручише нам калуђери Дечански: ето Арбанаса на |
p> <p>»Не знамо ми то!« прихвати чича. »Пре ће бити да му се сотона, коме је он душу за аспре п |
огом који све види и све зна?!«</p> <p>»Пре је давно умрла него да је жива«, прихвати Хусејин. |
авано било, а опет бесно у њу грували и пребацивали је млазовима од беле пене, кад се море ричу |
о »многаја љета«, она пребледе, пожуте, пребледе опет, промуца неколико речи, које нико не чу у |
се смрче и одсекоше јој се ноге.{S} Сва пребледе и за неколико тренутака не могаше ни крочити н |
по ћилиму силество змија, док султанија пребледе, па се диже а девојке вриснуше престрављене.{S |
д се из ње изви оно »многаја љета«, она пребледе, пожуте, пребледе опет, промуца неколико речи, |
, прихвати Хусејин. »Кауркиња слабо кад преболе кад јој царева рука срце ишчупа!«</p> <p>»Али т |
ветим иконама.</p> <p>Тек је било подне превалило и весеље се на све стране најлепше загрејало, |
а нису чиста посла!«</p> <p>Кад Агапија преведе шта Иконија рече, султанија се слатко насмеја.{ |
Султанија јој нешто рече, и Агапија јој преведе; али она не чу.{S} И опет јој то поновише, кад |
ишчупала, а данас си ми из потока памет преврнула.{S} Ја ли си вештица, ја л’ вила.{S} Друго ни |
о погледати: очи избуљио, па их на горе преврнуо, беле зубетине искезио, црни му образи грчевит |
могаше Иконија да заспи дуго и дуго.{S} Преврташе се немирно то на једну то на другу страну.{S} |
црног сукна с црном грубом камилавком, прегнуо се био над дугачком једном листином, коју је на |
а одвела чича Симу у један сто одмах до преграде, која одваја женску од мушке цркве.{S} Намести |
беле!{S} Заграбих руком и сасух две три прегрши у недра!{S} Почех да се тресем као да ме грозни |
истовом,, о чудесима чудотворних икона, пред којима се кандила никада не гасе, особито су се ом |
село и старо и младо, и мушко и женско, пред судницу.</p> <p>Гаврана не бејаше у селу већ некол |
на све од самог сребра белог као млеко; пред њима два златна стуба, а око оба стуба увиле се гр |
о људи отимљу од њега освету његову!{S} Пред прве певце малко је заспала.{S} Али се брзо тргла, |
се диже са постеље, <pb n="36" /> те га пред кућом дочека кукњавом.{S} Грцајући од плача пољуби |
еба да се покоримо.{S} Није ме страх да пред цара изидем, јер знам у цара је правда.{S} Њему ћу |
о свили и кадифи, како ће то да изгледа пред Богом који све види и све зна?!«</p> <p>»Пре је да |
нски дивно одслужише летургију, па онда пред сам свршетак узеше причешћивати народ.{S} Прво при |
ки седефли-шкољке.</p> <p>Свакога петка пред вече, млада би султанија послала своју Ћехаја-каду |
оси — укипила на десном крају од ћилима пред софом, а поред једног сточића од сребрне срме, на |
поклони светоме Јовану, да му је свећа пред свецем, не би ли га од лудости избавио!«</p> <p>По |
местиле је на осмоугли столац од седефа пред султанијом и Иконијом, а по синији разместиле плав |
силном навалом, и Гавран Ракетић испаде пред њу.</p> <p>»Вала Иконијо, тек сад разумедох што се |
<p>Отац Никодије искочи напред и стаде пред њу те је заклони од Турака.</p> <p>»Беже!« поче ка |
у у шуми наточи крчаг водом и док стиже пред пећину, беше већ лепо свануло.{S} Застаде мало и п |
нека страшна светиња.{S} Кад већ стиже пред саму цркву, Иконија му се маши за руку, заиска сме |
видно значило, да има нешто што не може пред дететом да јој каже.</p> <p>У порти седоше на клуп |
видиш, да се не препаднеш кад те после пред њега изведем!« рече Хусејин Иконији.</p> <p>»Баш с |
ивеном зеленим шаторским платном, падне пред судницу у Лежимир.</p> <p>У Лежимиру се много шта |
вороношке обилазаше око цркве, па би се пред сваким од тројих врата устављао да повиче:</p> <p> |
робуди и устаде.{S} Насу уља у кандиоце пред Иконом Св. Петке, запали га и помоли се Богу да јо |
а с прекрштеним рукама ћуташе и гледаше пред-а-се.</p> <p>Ризван-бег зачуђен погледа на старог |
утра, и калуђер, онако стар, метанисаше пред престоним иконама па се онда окрете мени и рече: » |
двојици тројици око себе, а ови изнеше пред суд, уз одобравање светине, те и суд пресуди овако |
ознала да су турске.</p> <p>Кад стигоше пред лепо изрезана врата од једнога двора, у коме се ни |
ти је од мене све просто и пред Богом и пред људма!»</p> <p>»Бог те благословио!{S} Бог ти дао! |
невоља; нека ти је од мене све просто и пред Богом и пред људма!»</p> <p>»Бог те благословио!{S |
а и шарене арабе.{S} Искупише се сељани пред судницу, те чуше од кнеза да је дошла од Санџак-бе |
ла!«</p> <p>Иконија отиде па се намести пред главним вратима од цркве.{S} Ту хтеде да дочека иг |
фу, између султаније и Иконије и спусти пред султанијом ђурђевак.{S} Она се маши да га подигне, |
пути Иву како да положи босиљак и восак пред икону Св. Јована, па онда с ведром душом и лаким с |
к, а сада примљени и опроштени покајник пред Богом.{S} У име наше свете цркве, у име нашег свет |
усејин-ага са својим Турцима и с арабом пред њену кућу.{S} Иконија се ижљуби са Макреном, на ко |
шест Арапа, и Иконија са Шекер-кадуном пред вратима.</p> <p>Кизлар-ага закуца сребрном алком т |
онда поче:</p> <p>»Казаћу вам право као пред божијим судом, а да би на страшноме суду мање кази |
акајући у глас као мало дете, одмиле до пред царске двери и причестише га</p> <milestone unit=" |
черашње <pb n="89" /> чудо игра једнако пред очима.{S} Истом се мислим, вратим у цркву, да слуш |
за једно копље, а цело се село искупило пред судницом.</p> <p>У зачељу на једној клупици, посад |
окривена златним тепелуцима.{S} Дођосмо пред главна врата, а она све од самог сребра белог као |
беше бледа и корачаше гледајући смерно пред-а-се.</p> <p>Калуђери дечански дивно одслужише лет |
или да погине, а он замолио цара да бар пред смрт види своју мајку; а цар, као милостив цар, по |
у животу није!«</p> <p>Сутра дан, опет пред зору, Иконија је однела у пећину стару једну поњав |
о кад се поред великих молитава три пут пред јутрење на том извору умио.</p> <p>Иконија је била |
квењаку да наспе уље у кандила што гору пред светим иконама.</p> <p>Тек је било подне превалило |
<milestone unit="*" /> <pb n="45" /> <p>Пред вече тога дана дођоше жене, те причаше Иконији и Ч |
га не пита куда. </p> <pb n="59" /> <p>Пред полазак из Једрена, Хусејин је имао дуг разговор с |
ће и босиљак мира у твој народ.«</p> <p>Пред саму цркву Иконија остави своју шареницу, па са си |
<p>Ту се Гавран заустави.{S} Загледа се преда се у земљу и поћута.{S} Цео збор ћуташе муком као |
е и Иконије чисто са страхом, гледајући преда се и склопивши руке на појасе.</p> <p>Дворкиње се |
ке напасти, док је год жив.{S} Везир му преда берат, којим га цар утврђује за Тимар-бега из Леж |
заповест: да Хусејин-аги без разговора предаду Иконију да је води у Стамбол. »И још поручује С |
е ме Аранђео крилима куцнути да му душу предам, па ме страх хвата и туга ми срце стеже кад поми |
milestone unit="*" /> <p>Хусејин-ага је предао своме орта-баши писмену заповест Румили-Беглер-б |
бурунџук кошуљу, нит’ је ткана нити је предена, већ од суха злата исплетена, на кошуљу челик п |
као богаљ баци у пећину где је оставку предигао, па да се ту остави да од глади и жеђи полаган |
свој начин.{S} Пети дан Иконија се већ предигла била.</p> <p>Тога дана по заходу сунца паде у |
га ми, године су!{S} Сви сте ми добри и предобри.{S} Али кад прођем поред оних ваших тица са кр |
е од тога часа омрзнух.{S} Мишљах да је предсретнем, па да јој бело грло зубма прекољем и да се |
е шта је то друго.</p> <p>»Ево шта је«, предузе Иконија; »бојим се да је мој син, кога ми цар п |
руке поједе.</p> <p>»Ево да ти кажем!« предузе за тим да говори. »Када ти је отац (Бог да му д |
иде оздо из села.{S} Чим он овде стигне предузеће стадо.{S} А ти ћеш, ако Бог да, да будеш паст |
ка у трње зарасте, а после нека је село предузме и сиротињи подели.</p> <p>Ова се казна истога |
е.{S} И мушко и женско, и старо и младо предусретало је »стрину Иконију с љубављу и поштовањем. |
цркву!« Па ме онда поведе све за руку; пређосмо бистар један поточић, па онда кроз неко смиље |
ли ко ће наћи попа да ми гроб прелије и прекади и да ми га о задушницама опојава?{S} Сахранићу |
»Аман! куд си пошла, шта си намислила!« прекиде је Хусејин! »Хајде да се полази; далеко је вези |
тигла дома још за видела, Иконија удари преким путем на поток Липовицу.</p> <pb n="16" /> <p>По |
луђер.</p> <p>»Нисам оче, а ударила сам преким путем.{S} Мислила сам да стигнемо на вечерњу«.</ |
аше десну руку према игуману, као да га преклиње, да не говори о њој, а леву притискаше на срце |
а јој је било двадесет и пет година.{S} Преко рамена носила је једну шареницу, у којој се надме |
као у неко гњездо савију.{S} Султанија преко Агапије запита Иконију да л’ се није препала?</p> |
ве стопе.{S} Бистра му је вода струјила преко чистог горског шљунка тихо роморећи.{S} Обалом на |
а славу његову.{S} Моје село зна да има преко двадесет и шест година, кахо сам хранила овог бог |
овима у пролеће, а ружама и каранфилима преко лета.</p> <p>Била је милина озго са ћошке, поглед |
ог сукна доле на под, а змије све једна преко друге навалише да се у њу као у неко гњездо савиј |
да слуша како Ива прича колико се пута преко дана калуђери Богу моле, и како он помаже црквења |
се мало прихвате.</p> <p>»Све ми је Бог преко молитава мојих и преко очекивања мојих испунио«, |
својом сабљом одрубити, ако би Иконије преко ноћ нестало.{S} Сељани се искупише на тајни догов |
ећа к оном оквиру од руменог мрамора, и преко оквира по плавом морском огледалу, поврх кога обл |
ко ње, како ју је просио и преко жена и преко људи, и како је покренуо чак и оца Никодија да јо |
вно облетао око ње, како ју је просио и преко жена и преко људи, и како је покренуо чак и оца Н |
p>»Све ми је Бог преко молитава мојих и преко очекивања мојих испунио«, рече Иконија; »али ми о |
Била је милина озго са ћошке, погледати преко овог шареног и мирисног ћилима од цвећа к оном ок |
а својим јасним и пријатним гласом тици преко воде.</p> <p>Проста ова млада сељанка, кад год би |
<p>»Нико те за то не пита!« рече Турчин преко. »Је ли тај мали твој син?«</p> <p>»Јесте честити |
арац Јанко из села Јабуке, коме је било преко деведесет година, узе реч:</p> <p>»Аман, аге и бе |
средини велико кубе лепо извија.</p> <p>Преко зиме и с пролећа нешто често побољеваше, па се по |
дер Френгистан, хижмет дер али Осман,« »преко блага Хиндустана, и памети Френгистана, а сјајнос |
предсретнем, па да јој бело грло зубма прекољем и да се крви њене напијем.{S} Али ми сотона ша |
сабља.{S} Из таких очију посла за мном прекор као зрно које не промаша.{S} Чисто ми онда рече: |
ме трепташе некакав чудан израз зебње и прекора самој себи.</p> <p>»Ево се мучим да прочитам ов |
сам вођа турски.{S} Просу турску бујицу прекора на црног Арапина, куцну га буздованом и два и т |
е, кашљуцне два три пута, па тиха али и прекорно рече:</p> <p>»Не ваља то тако, снахо!{S} Не ва |
а оној лепој летњој ноћи, како је народ прекрилио био порту око цркве, па се ућутао једва дише, |
ва усплахирена; погледа к мору, поћута, прекрсти се и рече полагано: »О мајко божја и богродице |
обема рукама за чело, подиже очи горе, прекрсти се и рече:</p> <p>»О Боже и света богородице, |
<pb n="28" /> <p>Али се брзо прибра.{S} Прекрсти се, промуца: »Помози ми Боже и Свети Јоване!« |
је онда пружи Иконији која, сва блажена прекрсти се и целива, па онда пољубив руку калуђеру реч |
се износи света тајна, кад треба да се прекрсти, јер старац нит добро виђаше нит добро чујаше. |
рско име исписала!«</p> <p>И Иконија се прекрсти, па на три места целива ону дугачку и широку ц |
воде ... кап воде !«</p> <p>Иконија се прекрсти па уђе унутра.</p> <p>Гавран се у једном куту |
е и сачувај ме тога!«</p> <p>Иконија се прекрсти, па побожно погледа к небу.</p> <p>Ризван се б |
росте ако се на овом свету видели не би прекрсти се и седе у арабу.</p> <p>Кад већ изађоше из с |
и мали се Ива полагано и врло смишљено прекрсти, издиже се на прсти и једва дохвати један крај |
колико тренутака.{S} Па се онда побожно прекрсти, подиже очи к небу и рече гласно:</p> <p>»О ма |
езиру, и стаде као кип с рукама на прса прекрштеним.</p> <p>»Не, не, није друге, мој добри Лала |
натрашке узмаче неколико корачаја, па с прекрштеним рукама ћуташе и гледаше пред-а-се.</p> <p>Р |
д, и како је народ, који је веран остао прелазећи кроз долину смрти, нашао, да га Бог на излазу |
стреју од самог биљура, па се на сунцу преливају у све дугине боје; погледам горе, а кубета св |
косе, граорастих очију, којих се граор преливао из бледоплавог споменка у тамну љубичицу; млеч |
ено љускама од седефа, који се на сунцу преливао из беле млечности <pb n="79" /> у тамно зелени |
ио сузу, али ко ће наћи попа да ми гроб прелије и прекади и да ми га о задушницама опојава?{S} |
ударила длан о длан.{S} У дну дворане, према султанији, два би нубијска горостасна црнца разма |
са црвеним шербетом; а на левом крају, према њој стојала је поред сребрног сточића с бокалом с |
уге и од невоље пре времена оседила.{S} Према густој а седој коси чудновато пристајаху њене кру |
и ће из конака доћи да почну службу.{S} Према њој, на другој страни од црквених врата, седео је |
да је проси у мајке, — шта је та срећа према срећи једне младе матере, која види како јој је ј |
унутра у пећину, застаде мало, обрну се према мени и показа штаком на једно место маховином пок |
иже са свога перзијског сиџадета, пружи према старцу обе руке, притрча му, не даде да темена, н |
једно добро дете и праве царске милости према мени, простој сељанци, а ти си добар као добар да |
p> <p>Јадна Иконија подизаше десну руку према игуману, као да га преклиње, да не говори о њој, |
Никодије отишао у Јерусалим, па тамо и преминуо рече један други калуђер.</p> <milestone unit= |
оком тренути.{S} Мишљаше о свом детету; премишљаше шта ли ће од њега бити; ко зна, можда су га |
га свршише, онда сви скочише иза совре пренеражени и искупише се око Иконије.</p> <p>Две крупн |
лиза и из далека, Болеснике оставише да преноће у цркви и око цркве.{S} Слабо је ко и спавао.{S |
кијамета на пољу.{S} Остах у пећини да преноћим и заспах на гуњцу моме.{S} На сну ми дође стар |
жем везира, да га добро видиш, да се не препаднеш кад те после пред њега изведем!« рече Хусејин |
оберемо јуначко семе за царску ордију!« Препадох се и рекох: »Немој тога чинити, честити беже, |
сте!« рече ми отац Никодије.{S} А ја се препадох, срце ми залупа силно и ја падох на праг од цр |
алуђери чуше све шта је и како је било, препадоше се и не смедоше му читати опроштајне молитве, |
жи, да човек не мисли да сам се од њега препала.{S} Није, него ми тако долази свагда, чим углед |
е Иконија није смејала него се баш била препала.</p> <p>У том уђе четрнајест младих девојака: с |
ко Агапије запита Иконију да л’ се није препала?</p> <p>»Нисам!« рече Иконија. »А и што би ?{S} |
стисне песницу.</p> <p>Иконија се није препала, али које од стида са онаких речи, које од срџб |
ске окрећу за тобом!«</p> <p>Иконија се препала беше кад овако из ненада изниче човек из шипраг |
им: срце јој лупаше баш као да се нешто препала била, и једва дихаше.{S} Као да јој све мисли, |
Хусејин Иконији.</p> <p>»Баш се не бих препала па да је како страшан!« одговори Иконија мирно; |
њеног лица видела се кроз танки сунчев препланак.{S} Све је на њој било чисто, и све јој тако |
} Био је висок и личан човек; кроз мрки препланак од сунца пробијаше на јабучицама румен младић |
а, удовица Миленка хајдука!?«</p> <p>Из преплашене гомиле народа повикаше неке жене: »Ево Икони |
вков</p> <p>у Великом Бечкереку.</p> <p>Препоручује своје богато стовариште</p> <p>— сваковрсни |
ем, коме је срце од силног прижељкивања препукло.{S} Млада султанија, која разумеваше перзијски |
нека га, нек тумарне, неће село за њим пресвиснути.{S} А ако ће да пали што има, боље нека све |
ања и црних мисли тек би се овда и онда пресецао речима: »Освета је моја, рече Господ!« које би |
ме крупним очима испод дугих трепавица, пресече ми срце на двоје као нека оштра сабља.{S} Из та |
извуче из ње <pb n="85" /> једну змију, пресече је па се начинише две, дохвати једну и опет је |
е начинише две, дохвати једну и опет је пресече и опет се начинише две, тек за тили часак поче |
о се, шале су се проводиле, ватре су се прескакале, а већ око поноћи млада женскадија навали с |
вагда било певања, играња и опсенарских престава.{S} Најживље је Иконија запамтила прво вече и |
ирим у цркву и лепо видим, где на јеном престолу, десно од олтара, седи цар Лазар, чисто га ево |
и калуђер, онако стар, метанисаше пред престоним иконама па се онда окрете мени и рече: »Лепо |
пребледе, па се диже а девојке вриснуше престрављене.{S} Кизлар-ага викну две три оштре речи де |
ди својих.{S} А оно сироче, све бледо и престрављено, обема се рукама ухватило за њен десни рук |
ед суд, уз одобравање светине, те и суд пресуди овако:</p> <p>Да се Гаврану, за његов грозни зл |
да ми се срце почело да камени, а грло претвара у пиштаљку од горког сувог дрвета, те већ и њи |
рбета.</p> <p>Иконија се била сва у ухо претворила, па растужена замишљено гледаше у младе пева |
ло час онако весео био, у велико гробље претворио беше.</p> <p>»Слушај, црни калуђеру, и слушај |
ма.{S} Он стегну усне подиже десну руку претећи у вис и стисне песницу.</p> <p>Иконија се није |
го јечаше само као да га је тешки терет претискао.{S} Тек кад је уведе за руку у кућу, и кад ви |
а султанија изашла пола пута у сретање, претисла њену руку па своје срце, па је онда сама узела |
нега, пала је на мене планина од леда и претисла ме грешника.{S} Ето шта учиних и од себе и од |
се Иконија погну, замисли се, замисли, претисну чело прстима као да хоће да из мозга исцеди се |
у које се мешала љубав и побожни страх, претисну га на своје чело, па на своја уста, па на свој |
нешто није добро!« рече Иконија, а сва претрнула беше. »Седите ви овде где сте, <pb n="27" /> |
ивезано златним ланчићима а на сребрним пречагама стотине папагаја шаренога перја, који су шета |
роким кљуном, што на тачкама и сребрним пречагама међу свака два поморанџина дрвета стојаху.{S} |
послушах је.{S} Како знате она умре на пречац, а ја остах сам.{S} Понех се и побеснех мало, ал |
ј говори, како ју је на потоку Липовици пречекао, најпре је лепо молио, а најпосле у великој ср |
торима и свом селу захтеваше, да се при пречи »матере Ризвана везира«, дода још: »а подружја Ми |
конаку манастирском даде једна ћелијца при земљи да у њој до смрти станује.</p> <p>У очи самог |
мајсторима и свом селу захтеваше, да се при пречи »матере Ризвана везира«, дода још: »а подружј |
<p> Запишташе у глас жене, којима Турци при последњој »девчурми«<ref target="#SRP18910_N1" /> д |
S} Ризван-бег се, као врло млад јаничар при освајању Багдада од Перзијанаца у толикој мери одли |
ила из тешкога сна па још не може да се прибере.</p> <p>Неколико жена и људи помогоше јој да се |
послуживали и дохотке са њених баштина прибирали.{S} Патријар нареди: да се црква посвети у оч |
10_N1">Тако се звало ***седмогодишше +++прибирање+++ и одвођење мушке +++деце+++ рајине, којим |
рити. </p> <pb n="28" /> <p>Али се брзо прибра.{S} Прекрсти се, промуца: »Помози ми Боже и Свет |
а на дувару од суднице.{S} Него се брзо прибра.</p> <p>»Немојте, народе, браћо и сестре моје, д |
торбицу једну погачу, црна лука и сира, привеза је себи на плећа; у једну руку узе чутурицу с в |
свака два поморанџина дрвета,стојало је привезано златним ланчићима а на сребрним пречагама сто |
?« Поочиме да ли може бити, што се мени привиђа у овом тужном часу, да је она рђа од човека дов |
оме унуку у котлић.</p> <p>»Их, болан!« привика момчадија, која то гледаше, дивећи се старцу. » |
гомиле.</p> <p>»Шта сврнуо с памети !« привикаше други; »има тога мој брајко, те још како!«</p |
од усана и очи јој се наводнише.</p> <p>Привикаше јој са више страна да каже шта је то друго.</ |
чеш!«</p> <p>Па рекав то, млада сељанка пригрли дете своје и пољуби га у десни образ.{S} А Иван |
зници; клекну на земљу, па обема рукама пригрли Иву на груди своје.</p> <p>»Дај то дете овамо! |
а се на далеко чуло, па само још чвршће пригрли дете своје, и сакриваше га од погледа турских т |
ојих скутови беху подигнути па за појас придевени, са жутим шалварама и црвеним јеменијама.{S} |
а само да ти кажем, да баш онда, кад ме придигоше, несрећни Гавран (да га Бог убије!) приђе па |
носи, па ни Рикабдара који му узенгију придржава, ни његова Дулбендара који му чалму завија, и |
оше, несрећни Гавран (да га Бог убије!) приђе па сав жут и сав у дрхтавици рече ми на ухо: »Не |
на своје срце, и опет на своја уста.{S} Приђе опет к старцу, загрли га, извади иза свога свилен |
колено.{S} Подиже се хитро на ноге.{S} Приђе к својој матери, дохвати је за обе руке и рече уз |
е беху окамениле.{S} И тек када Иконија приђе, те пољуби у образе најпре Агапију па онда и Петр |
ови свети оче!« рече Иконија смерно, па приђе духовнику и пољуби му руку, и онда шапутне своме |
Иконију, као и она у њега.{S} После јој приђе узе је за руку и рече јој српски само једну реч:< |
руку, и онда шапутне своме Иви те и он приђе к руци оца Никодија.</p> <p>»А да те не сметох у |
кита босиљка, па њоме шкропи сваког ко приђе икону да целива.{S} Поред њега десно иде гологлав |
па са најдубљим поштовањем ниско погнут приђе младом везиру, положи му на колено ону танку свил |
шљеним погледом гледа да л’ ће ко да му приђе те да га загрли.</p> <p>Око црквице је била пошир |
да њихов мали пријатељ њих спомиње.{S} Приђоше му полагано; па га невесело загледаше.{S} Лазну |
ла за. славујем, коме је срце од силног прижељкивања препукло.{S} Млада султанија, која разумев |
шко; »Ето, овако је било.{S} Не смем да призивљем Бога и Св. Јована за јемце, али ми верујте, д |
нацима турске војске.{S} И сви су Турци признавали, да никоме није лепше приличило, да на своме |
ао, да је велики везир Ахмед-паша јавно признавао да се само његовом личном јунаштву и његовој |
> <p>Али није дуго постојало, па он сам признаде: да мати његова не изгледа да је срећна и задо |
и Богу и људма тешко згрешио?«</p> <p>»Признајем!{S} И само молим суд да се уморим брзом смрћу |
уду судите!« рече Гавран мирно.</p> <p>»Признајеш ли да си и Богу и људма тешко згрешио?«</p> < |
цара је правда.{S} Њему ћу слободно да признам да сам хранила и вином појила горске хајдуке, ј |
ти ни црња ни страшнија!«</p> <p>Али се призор овај брзо замену другим.</p> <p>Уз широке мрамор |
и, кад видоше овај <pb n="105" /> ретки призор гласно заплакаше.{S} Иконија беше бледа и корача |
певачица неки род, свако лепо дрво неки пријатељ, сваки пољски цвет жива реч којом поље срцу го |
> <p>А шаров и гаров чуше да њихов мали пријатељ њих спомиње.{S} Приђоше му полагано; па га нев |
д њих један тимар и дао га своме старом пријатељу Хусејин-аги.{S} Хусејин је дао везиру своју п |
p>Као духовноме оцу твоме, и као старом пријатељу куће твоје, мени не ћеш замерити <pb n="14" / |
виждиш ?« викну Иконија својим јасним и пријатним гласом тици преко воде.</p> <p>Проста ова мла |
а својим прапорцима, свака од оних тица приклони ниско главу клањајући се, па онда, истина креш |
погледати их.{S} Јахач сеђаше као да је прикован за седло, и тихо, благо, готово смерно погледа |
вежене, беху око витког им струка тесно прикопчани златним пуцетима а на грудма широм отворени, |
и би моји сељаци рекли, да сад некуд из прикрајка гледају, па да виде ово моје чудо и господств |
амењем из потока, на коме је Иконију из прикривка гледао; да се онда као богаљ баци у пећину гд |
еху исписани сликама светаца и небесних прилика, анђели с дугим крилима и с мачевима високо узд |
дервиша и његове змије.{S} Уграбим као прилику и као нагнем да бегам, а оно оне две танке цига |
S} Прво Господу Богу, који ево и у овој прилици показа да неће да нас остави да до краја пропад |
ве је на њој било чисто, и све јој тако приличаше да је било мило погледати је.{S} Била је млад |
о се цакли у диби и кадифи, све то лепо приличи царевој кћери и царевом везиру, али што ће усре |
Турци признавали, да никоме није лепше приличило, да на своме рамену, а испред цара носи сјајн |
амења гледати није дала, него што је то приличило новоме Силиктар-аги, сиво-оком Ризван-бегу, к |
тара српска сељанка и једна још млада и прилично угојена жена по турски одевена.{S} Сељанка је |
је усаветујеш те пристане, ево од мене прилога Светоме Јовану пет стотина аспри.{S} Ако не ће, |
лова од усана станио се један тих једва приметан осмех.</p> <p>Са те две сузе и са тим тихим ос |
ра срце велико и господско, па ће да га прими од Хусејина!«</p> <p>Хусејин се опет подиже на но |
/> богме, на причешће које ћеш данас да примиш, па све се то помешало и ишарало у тај лепи сан, |
едно рече један страшни грешник, а сада примљени и опроштени покајник пред Богом.{S} У име наше |
жу, отера га махнув руком, узабра ружу, принесе је к уснама својим, па је онда задену испод кон |
неко иза њега говори, па се окрете.{S} Принесе икону старцу и пошкропи га, па је онда пружи Ик |
склопљеним.{S} Иза сваке њене речи, обе припадаше да јој скуте целивају, или да прстима дотакну |
А</head> <head>ВЕЗИРОВА МАЈКА</head> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ XVII.{S} ВЕКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЧЕД.{ |
А</head> <head>ВЕЗИРОВА МАЈКА</head> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ИЗ XVII.{S} ВЕКА</p> <p>НАПИСАО</p> < |
p>— сваковрсних књига —</p> <p>Романи и приповетке.</p> <p>Хајдук Станко, историјски роман ...{ |
ЕВСКА АКАДЕМИЈА</p> <p>ДОСУДИЛА ЈЕ ОВОЈ ПРИПОВЕТЦИ</p> <p>Мариновићеву награду за 1891. год.</p |
и одмаже.{S} А док ти мали Иво за помоћ прирасте, требаће доста година.{S} Гавран је истина мал |
ледах боље и пипну прстом, кад оно није природни цвет, него јоргованови цветови начињени од бис |
ес од вике, вриске и запомагања.</p> <p>Прискочи нешто момчадије врљикама; неки сељаци потегоше |
викну: »Аферим!« И опет шербет-девојке прискочише играчицама и напојише их.</p> <p>Султанија д |
ко с одеждом.{S} Држи левом руком икону прислонив је на прса.{S} У десној му руци кита босиљка, |
еше већ лепо свануло.{S} Застаде мало и прислушкиваше.{S} Заиста, сад ово већ није био сан, нег |
спала.{S} Али се брзо тргла, јер јој се приснило да види Гаврана како као корњача четвороношке |
понели у своје гњездо, нити бих и онда пристајала да слажем моју песму с црним Гавраном!«</p> |
{S} Према густој а седој коси чудновато пристајаху њене крупне и још једнако живе очи.{S} На ли |
захода сунца у уторак не пошљеш реч да пристајош да ми будеш домаћица, онда за оно што ће да т |
ши: »Оче Никодије, ако је усаветујеш те пристане, ево од мене прилога Светоме Јовану пет стотин |
ширитом.{S} Кад јој је црни Кизлар-ага приступио, она се само сва стресе и побледе.{S} Мало за |
конију, па онда редом ко се исповедио и приступио.{S} Док се други народ причешћивао, дотле се |
и и хитре да послуже.</p> <p>Првих дана приступише јој погнуте, са рукама на пафтама од појаса |
г злата; а о седла од плаве кадифе беху притврђени златни штитови искићени плавим сафирима, а к |
навуче брзо чарапе, обује опанке и још притврђиваше опуту на левој нози, кад иза ње зашушта џб |
га преклиње, да не говори о њој, а леву притискаше на срце.{S} А кад се осу грмљавина од клицањ |
ња мрак који је нас, бедни српски народ притиснуо.{S} Њено ће име да се <pb n="107" /> помиње к |
о у срицање једне речи, коју добро беше притиснуо прстом да му се како не омакне.{S} Тако се бе |
сиџадета, пружи према старцу обе руке, притрча му, не даде да темена, него му по турски паде н |
, клону у један сто у женској цркви.{S} Притрчаше јој жене и изведоше је из цркве; попрскаше је |
на земљу као да је муња ударила.</p> <p>Притрчаше јој игуман и неколики гости у њеној близини, |
му се до темеља спали; земљу да нико не прихвата за седам година, нека у трње зарасте, а после |
е стране, а како се он губљаше у даљини прихватан од гомиле до гомиле, диже се око совре слатко |
изговараше све то јачим гласом, планина прихваташе сваку реч громкијим одзивима, док се ови не |
ше сви у велику трапезарију, да се мало прихвате.</p> <p>»Све ми је Бог преко молитава мојих и |
p>»Пре је давно умрла него да је жива«, прихвати Хусејин. »Кауркиња слабо кад преболе кад јој ц |
, пропаде му и траг!«</p> <p>»Знам ја«, прихвати игуман дечански; »и ми смо се питали за то.{S} |
</p> <p>»Не треба да се трошиш толико«, прихвати благо Иконија; »и ако си царев везир, опет и т |
на комшијница.</p> <p>»Не знамо ми то!« прихвати чича. »Пре ће бити да му се сотона, коме је он |
ше сељани.</p> <p>»Ваља да треба цару!« прихвати Хусејин-ага, који је као сваки Јаничар српски |
Иву одгајити, ако ми Бог помогне, те да прихвати да сам чува добро име свога оца.{S} Где би ми |
ном сољу и рече маломе: »Иво, дете моје прихвати се мало, па да се пожуримо до вечерње да стигн |
one unit="*" /> <p>Оде народ да се мало прихвати ручка.{S} Под главним вењаком већ засели кнезо |
аши да га подигне, али је Иконија нагло прихвати за руку и викну: »Не, кћери царева!{S} Ова дер |
ник Гавран гушећи се сузама, а народ то прихвати, па се као благи талас поваља вика: »Бог ти да |
и <pb n="106" /> уморна.{S} Овда и онда прихватила би се за најближи стубац од вењака и мало се |
оноше и да одреди три калуђера, који би прихватили манастир, цркву послуживали и дохотке са њен |
султанија ни Иконија не хтедоше ничега прихватити, онда четири робињице дигоше сребрну синију |
у.{S} Милина јој беше да слуша како Ива прича колико се пута преко дана калуђери Богу моле, и к |
ле Иконији.{S} Петрија је опет знала да прича по неку причу из »Четрдесет везира,« коју је у ха |
ича све како је било.{S} Иконија узе да прича све по реду, па кад дође до онога како Турци поле |
онијине постеље и почне да јој прича, и прича јој док везирова мајка не падне у тихи сан.</p> < |
поред Иконијине постеље и почне да јој прича, и прича јој док везирова мајка не падне у тихи с |
саре (тако је почела да зове Ђулбахару) причај нам о оном старцу у Јерусалиму, што је био заспа |
ене!{S} Него, ако ниси сањива, Агапијо, причај нам што о светом граду Јерусалиму!«</p> <p>А Ага |
елу ноћ да спава, и онда би јој Агапија причала шта је видела у Јерусалиму, где је као девојчиц |
запамтила прво вече и често би о њему и причала.</p> <p>На један знак султаније, Кизлар-ага уве |
вао.{S} Певало се поред ватре уз гусле, причало се, шале су се проводиле, ватре су се прескакал |
пословицама.{S} О самом великом дворцу причало се да му по лепоти и по богаштини мало равних и |
спод!« Богме бих вам о томе могао много причати; али нека не вреди!«</p> <p>И онда чича Сима ућ |
n="55" /> далеко по свој царевини чуда причаху, и о којима су јелчије читаве књиге у Франкиста |
ор иза цркве, те умиваше лице, јер бабе причаху како од те воде јача вид очњи, и како је чак не |
лостиву песму. »Шта ли ми ти тако тужно причаш?« питаше га Иконија склапајући своје дуге трепав |
ћине. »Као да нису чиста посла с њиме!« причаше тај што га је видео; »јер иде гологлав и босоно |
лост и жалосну судбину, а она опет њима причаше како су јој сина отели и како се у њеном завича |
поклоненија у Јерусалиму, па нам узгред причаше, како је тамо наишао на једног старца Србина ка |
<p>Пред вече тога дана дођоше жене, те причаше Иконији и Чича Сими све шта је и како је било: |
ше као неко чудо од Бога.{S} Сам Гавран причаше народу озбиљно: да му је Бог послао анђела, кој |
а продају изнели. </p> <p>Ове Агапијине приче о Јерусалиму, о гробу Христовом,, о чудесима чудо |
то чекају?« упитах. »Чекају тебе, да те причесте!« рече ми отац Никодије.{S} А ја се препадох, |
ремила да се сутра на великој летургији причести, па које од узбуђености, које од умора, клону |
о говорио и оцу Никодију кад га је овај причестио.{S} А ја сам се оцу твоме заветовала: да ћу, |
ало дете, одмиле до пред царске двери и причестише га</p> <milestone unit="*" /> <p>Одоше гости |
шетак узеше причешћивати народ.{S} Прво причестише Иконију, па онда редом ко се исповедио и при |
на, мислиш, да <pb n="103" /> богме, на причешће које ћеш данас да примиш, па све се то помешал |
едио и приступио.{S} Док се други народ причешћивао, дотле се у једном куту цркве црни Гавран и |
ургију, па онда пред сам свршетак узеше причешћивати народ.{S} Прво причестише Иконију, па онда |
на оног несрећника, који је сву ту беду причинио. »Нека га, нека још на овоме свету осети шта с |
Петрија је опет знала да прича по неку причу из »Четрдесет везира,« коју је у харему научила и |
ди из своје горње костретне одеће једну прљаву кесу, отвори је, и извуче из ње <pb n="85" /> је |
бе морске девојкама из харема, па ће да проба да их храни бабама кауркињама!«</p> <p>»Вољан си, |
ној долами, на белом коњу, витим копљем пробада зелену аждају; Св. Јован у мркој камиљој кожи с |
ра усађено, па онда дугим и уским ножем пробадати своје мишице а великом једном иглом прошивати |
рца је боли, кад цар сваке седме године пробере нашу најбољу децу, па их носи да му служе као А |
мо децу у овом вилајету.{S} Време је да проберемо јуначко семе за царску ордију!« Препадох се и |
чан човек; кроз мрки препланак од сунца пробијаше на јабучицама румен младићскога здравља; испо |
ше стену, која одмах десно од грма беше пробила зелену рудину.</p> <p>На једанпут се оба пса по |
ње.{S} Спахије све по лепоти и јунаштву пробрани, носили су црвене шалваре, зелене доламе, на п |
адног народа за децом, коју цареви људи пробраше и однеше из овога краја пре четири године.{S} |
здравље твога Ивана!«</p> <p>Иконија се пробуди и устаде.{S} Насу уља у кандиоце пред Иконом Св |
таше Иконија Агапију, као да, се из сна пробудила.</p> <p>»Султанија пита: »је ли да је лепа пе |
едаше око себе, <pb n="31" /> као да се пробудила из тешкога сна па још не може да се прибере.< |
у у Јерусалиму, што је био заспао па се пробудио тек после осамдесет година!«</p> <milestone un |
»Тада још нисам био сврнуо с памети.{S} Пробудих се и најпре рекох себи : »море, шта човек не с |
де из девојачког ока.</p> <p>Кизлар-ага проведе Иконију кроз неколико лепо намештених соба, па |
, и да се потрудим да бар старост своју проведеш на миру и без бриге поред мене.{S} Ако мислиш, |
плавог ибришима.</p> <p>Одмах иза овога проведоше и трећи царски јелек: дванајест као млеко бел |
у рукама сребрне наџаке.</p> <p>Па онда проведоше дванајест доратастих хатова из Курдистана, са |
мањих чутура, и спремаху се да се лепо проведу.</p> <p>Јутрења и литургија служише се једна за |
е кроз гроздове и грање од злата кадифа провиривала.{S} На прсима је носио златне токе; иза <pb |
лишће и кроз ките од бела мирисна цвећа провириваху <pb n="75" /> зреле поморанџе као јабуке од |
ватре уз гусле, причало се, шале су се проводиле, ватре су се прескакале, а већ око поноћи мла |
а вид очњи, и како је чак некаки слепац прогледао кад се поред великих молитава три пут пред ју |
реч:</p> <p>»Седи!«</p> <p>Она седе не проговарајући ни речи, него само гледаше непомично у оч |
} Мало час па уђе унутра Ћехаја-кадуна, проговори нешто турски са Шекер-кадуном, а ова онда реч |
о загушеним глисом, али тек разговетно, проговори неколико речи, од којих је неке Икокија позна |
астре своје поабано сиџаде, стаде на њ’ проговори неколико арапскик речи, па се онда узе ударат |
полагано тешке наочари, протрља очи па проговори :</p> <p>«А ене! одкуда ти Иконијо, добра жен |
е било пуно тегобе, па ни једне речи не проговори.{S} Остави поред њега крчаг с водом, чутуру с |
ато, да са царевим везиром Ризван-бегом проговори две три речи у четири ока.</p> <p>Кад капуџи- |
расхладио и вином напојио, и који му је проговорио само ове неколике речи: »Освета је моја, реч |
нека закрешти нешто, срдито, а по нека прогунђа нешто, па се окрене од мене, као неће ни да ме |
ари који је на мору заробише, најпре на продају изнели. </p> <p>Ове Агапијине приче о Јерусалим |
му се сотона, коме је он душу за аспре продао, осветио.{S} Бог се друкчије свети. »Освета је м |
његове кадуне да се фереџом заогрне, па прође кроз Стамбул и Боспором на кајику онако у белом з |
/> у човечијем облику.{S} Видох те кад прође у манастир и рекох себи: боље да је дочекам овде |
ти само мени њега покажи!«</p> <p>У том прође једна чета чауша са шиљастим црвеним капама од су |
разних боја и разнога кроја.{S} Све то прође поред Султаније и Иконије чисто са страхом, гледа |
а њиме султан са свитом својом у џамију прође.</p> <p>На горњем спрату у једној двокатној кући, |
смејати мојој простоти, само слушај!{S} Прођем по перивоју мало; седнем тамо под ону велику и с |
Сви сте ми добри и предобри.{S} Али кад прођем поред оних ваших тица са кратким кукастим кљуном |
е ове јадне сиротиње!« »Е вредило је да прођеш кроз све твоје муке, кад си овакав дан доживела! |
дише њима најпре султанију па Иконију и прођоше после по редовима дворанства.{S} А друге две до |
оно што је најлепше!{S} А лепо сви они прођоше мимо тебе а испред Падише!«</p> <p>»Ја се, Бога |
јежим а не знам ни сама за што!«</p> <p>Прођоше као с литијом кроз башту, мимо неколико кијосак |
онда се подиже и тихо, више сам у себи, прозбори: »Падиша чок јаша!« (да живи падиша!) одјекују |
порушену и сузну, не могаше ни речи да прозбори, него јечаше само као да га је тешки терет пре |
{S} Хусејин-ага, једва стиже да Иконији прозбори: »Иди само са Шекер-кадуном за Кизлар-агом и н |
а не могаше ни крочити напред нити речи прозборити. </p> <pb n="28" /> <p>Али се брзо прибра.{S |
одмах је узе себи за жену и од милости прозва је »Шекер-Мара«.{S} По годинама могла је бити кћ |
име »Адени«, то се и његов овај дворац прозвао »Аденистан«.</p> <p>Султан Ибраим поклонио је А |
у од азура.</p> <p>Кад би на спрам оног прозора са решетком, <pb n="71" /> млади јахач упре сво |
надметаху својом лепотом, пењући се под прозоре затворене позлаћеним решеткама, онда се црни Ки |
им и загаситим бојама, на три стране уз прозоре ниске софе од крмезове чохе, па застрвене овде |
зидинама просечени су били дуги а уски прозори, који пуштаху само по неколико праменова од све |
ад су њих две седеле на софи једној под прозором, па вириле кроз решетку доле на улицу.{S} Иза |
ући, седела је иза шимширове решетке на прозору једна постара српска сељанка и једна још млада |
дина, твоје соколове очи, честити беже, прозреле би одмах Оџаковића, који је рођен да буде вели |
Можда је то био саркофаг каквог силног проконзула; сад се обично врапци у њему брчкају весело |
" /> <p>Везир је купио био од Осман-аге прокупачког Лежимир и још три села у околини, начинио о |
на сабору код Св. Јована, Санџак-бег од Прокупља даде је на поклон Хусејин-аги.{S} Хусејин, јун |
ича овако:</p> <p>»Отидох санџак-бегу у Прокупље. »У нашем селу,« рекох му, »има једна млада уд |
е санџак-бегове и на све паше.</p> <p>У Прокупљу је већ сазнао да је Иконија жива.</p> <p>Једно |
дела!«</p> <p>»А како ти се свиди царев пролазак?« упита ага да би повео разговор другим путем. |
да водила собом и своје две поћерке.{S} Пролазећи с оваким спроводом кроз башту, она би се сама |
луђер рече: »Молим те, брате, кад будеш пролазио кроз српске крајеве, кажи свакому духовнику, с |
харему су јој дали име »Ђулбахар« или »пролетња ружа«.{S} Обе су биле младе, бистре, брзе да р |
кубе лепо извија.</p> <p>Преко зиме и с пролећа нешто често побољеваше, па се побојаваше да не |
чкане лалетима, зумбулима и криновима у пролеће, а ружама и каранфилима преко лета.</p> <p>Била |
ће робље да се одводи, да ће крв да се пролије и да ће света црква да изгоре.{S} У зао час хте |
х гробова.{S} По твојој доброти ти би и пролио сузу, али ко ће наћи попа да ми гроб прелије и п |
у посла за мном прекор као зрно које не промаша.{S} Чисто ми онда рече:{S} Зар не знаш да сам в |
велико чудо Иконије и њених комшијница, промешкољи се, кашљуцне два три пута, па тиха али и пре |
онија је сад у ономе, што јој под очима промицаше као нека шарена гунгула, једва спазила између |
м белом и крвавом на помодрелим уснама, промуклим гласом, али <pb n="32" /> све слабије и слаби |
облизну своје суве усне, па с муком и с промуклим гласом промуца: »Ти си ... божји... анђео!«</ |
есе је мало као да је зобница са зобљу, промумла некакве речи, које нико не разумеваше, па из њ |
<p>Али се брзо прибра.{S} Прекрсти се, промуца: »Помози ми Боже и Свети Јоване!« па чврсто држ |
«, она пребледе, пожуте, пребледе опет, промуца неколико речи, које нико не чу у оној ори, па п |
им те боже!{S} Ево сад нађох мог сина!« промуца Иконија кроз плач, и сад први пут</p> <p>загрли |
е усне, па с муком и с промуклим гласом промуца: »Ти си ... божји... анђео!«</p> <p>Иконији је |
ашљуцањем спреми грло, скиде камилавку, пронесе прсте кроз косу и два и три пута, као да развет |
ху зарасле.{S} Кукњава и тужно запевање пронесоше се сабором као да се овај који је мало час он |
те до Лежимира, и нека тамо по ливадама пронесу од цвета до цвета, и од листа до листа: како се |
оду са славом а међу Турцима са стравом проносило.{S} Био је висок и личан човек; кроз мрки пре |
{S} Како га у онај страшни дан нестаде, пропаде му и траг!«</p> <p>»Знам ја«, прихвати игуман д |
оказа да неће да нас остави да до краја пропаднемо, а одмах за тим имамо да захвалимо оној жени |
ЈА, ВЕЗИРОВА МАЈКА.</head> <p>На једном пропланку са сочном зеленом травом, пасло је стадо овац |
ма, а ето је се црква из урвина дигла и пропојала!«</p> <p>Иконија отиде па се намести пред гла |
аћу да се доведу калуђери па нека црква пропоји као твоја задужбина, а на славу Бога, који је ј |
живим радост да видим да ова црква опет пропоји на славу његову.{S} Моје село зна да има преко |
Никодије, омален, сувоњав, жут у лицу, просед, у раси од грубог црног сукна с црном грубом кам |
косе пале на рамена, по кратка, густа, проседа брада, долама бела, као да је од сребрне тканиц |
румен младићскога здравља; испод густих проседих веђа светлуцаху два сива, необично бистра ока; |
, ниска и мрачна.{S} У дебелим зидинама просечени су били дуги а уски прозори, који пуштаху сам |
ове сневала, тога дана чула да ће да је проси у мајке, — шта је та срећа према срећи једне млад |
авран одавно облетао око ње, како ју је просио и преко жена и преко људи, и како је покренуо ча |
ан у реч, па се намршти, састави веђе и просипаше кроз оба ока прамен од варница. </p> <pb n="3 |
е очи мало свикну, одмах му се око срца проспе нека света топлина.{S} И десни и леви зид беху и |
и стару липу.{S} Истом седнем, а оно се проспе жубор, шапуће лишће, шапуће, шапуће, па тек с др |
вом везиру, али што ће усред тога једна проста и стара Супкиња сељанка?{S} Као мува кад падне у |
о ни друго!{S} Шта сам друго него једна проста жена, која ако је и видела нешто мало среће, то |
ему да опростим.{S} Гавране, нека ти је проста од мене свака моја суза, свака моја мука, сва мо |
ријатним гласом тици преко воде.</p> <p>Проста ова млада сељанка, кад год би се нашла усред пољ |
ост долази од луде памети једне старе и просте жене!«</p> <p>Ризван навали на њу да му просто и |
н путник жеђ гаси и нек каже:{S} Бог да прости!{S} Ево ти пет кеса за пут одовуд и одонуд!«</p> |
а подружја Миленка Хајдука, кога Бог да прости!« И најпосле морадоше јој попустити, и написаше |
овори. »Када ти је отац (Бог да му душу прости!) умирао од тешких рана, рекао ми је: »Иконијо, |
</p> <p>Ризван се мало насмеја.</p> <p>»Прости ме ако кажем, што се не ваља.{S} Стара сам, бога |
Ива сеђаше између деда и мајке своје на простиркама испод оне старе крушке.{S} Иконији је сад м |
а незнам ни сама за што,« рече Иконија, просто грцајући. »Плачем од среће <pb n="78" /> од срећ |
днога дана кад јој цар помену о удадби, просто и јасно рече цару, да је о јунаштву и о доброти |
ар оно, што пада на три прва корака.{S} Просто не могаше да се насвира.</p> <p>Два велика чобан |
а туга и невоља; нека ти је од мене све просто и пред Богом и пред људма!»</p> <p>»Бог те благо |
оштац с једним Турчином.</p> <p>Диже се просто урнебес од вике, вриске и запомагања.</p> <p>При |
јецање.{S} Агапија јој паде око врата и просто се заценила била од плача, а Петрија клече на ћи |
вам Турци, оставте ми чедо моје!{S} Ево просто вам било, убите мене несретњицу, оставте само је |
жене!«</p> <p>Ризван навали на њу да му просто исприча све што јој је тешко.</p> <p>»Па добро, |
дете и праве царске милости према мени, простој сељанци, а ти си добар као добар дан, и ако си |
в везиру!{S} И још ћеш се смејати мојој простоти, само слушај!{S} Прођем по перивоју мало; седн |
широке мраморне степене изађоше горе у пространи и дуги ходник, патосан звездама од белог, рум |
што их Анадолија и Румелија имају.{S} У пространоме парку његовом било је грмова са Балкана, че |
харем.</p> <milestone unit="*" /> <p>У пространоме перивоју Аденистана било је по више ћошака |
љато и весело дуваше.{S} Просу се вино, просу се и песма и затресе се земља од хитрога крока мо |
из двојница умиљато и весело дуваше.{S} Просу се вино, просу се и песма и затресе се земља од х |
том долете на коњу сам вођа турски.{S} Просу турску бујицу прекора на црног Арапина, куцну га |
ђом, удари у одзиве, те се по оном пољу просу блејање, некако мекано и радосно блејање, у које |
држао.</p> <p>Иконија се јутрос упорно противила наваљивањима Хусејин-аге и његове кадуне да с |
и напрезањем као да је свака од олова; протресе је мало као да је зобница са зобљу, промумла н |
повикаше сељани са више страна.</p> <p>»Протрех очи; уштинух се десном руком за леву мишицу.{S} |
же главу, скиде полагано тешке наочари, протрља очи па проговори :</p> <p>«А ене! одкуда ти Ико |
рлу Иконију.{S} Умише јој лице ракијом, протрљаше јој слепе очи и руке’ сунуше јој неколико кап |
> <p>Као да није ни видела Арапина, она протрча мимо њега дркћући све то краћим и тежим дахатом |
ора самој себи.</p> <p>»Ево се мучим да прочитам овај рисовуљ који је још цар Душан дао нашој ц |
сам ти на невољи грдној.{S} Две му речи прочитам <pb n="12" /> а три ни обрни ни осврни.{S} Ја |
ља се на десно и на лево неколико пута, прошапута: »Еј, тешко мени и до Бога мога!« Па онда се |
који из мраморних чесама потицаху, беху прошаране шумицама од поморанџи, лимунова и неранџи.{S} |
го да тако говориш; ама да могу сада да прошетају овом чаршијом само <pb n="73" /> три српске в |
ати своје мишице а великом једном иглом прошивати усне своје.{S} Згрози се султанија па махну р |
као тешкајући се што је то све било па прошло.</p> <p>У том уђоше у дворану две, као капља, мл |
младе и лепушкасте девојке.</p> <p>Није прошло ни четврт часа, од како поче овај бој голоруке р |
младе жене испричаше Иконији целу своју прошлост и жалосну судбину, а она опет њима причаше как |
оме везиру, и стаде као кип с рукама на прса прекрштеним.</p> <p>»Не, не, није друге, мој добри |
Држи левом руком икону прислонив је на прса.{S} У десној му руци кита босиљка, па њоме шкропи |
<p>Јаничар паде на колена, сави руке на прса а главу нави на лево раме склопив трепавице.{S} Па |
баш врло нежно.{S} И онда сави руке на прса и поклони се своме старешини, и ако овај чак ни сл |
гологлав и босоног по шуми, грува се у прса и жалосним гласом виче: »Господе помилуј!{S} Госпо |
ли су црвене шалваре, зелене доламе, на прсима панцире и токе сребрне; а са десног рамена висаш |
рање од злата кадифа провиривала.{S} На прсима је носио златне токе; иза <pb n="70" /> свиленог |
х зелених шалвара, са златним токама на прсима, са белим сарколима са златним первазом и златни |
им ресама од срме, држали су на широким прсима Јабучиловим једну велику звезду од рубина са пол |
S} Груди јој се надимаху као да хоће да прсну.{S} Још неколико корачаја, па се под новим и све |
м спреми грло, скиде камилавку, пронесе прсте кроз косу и два и три пута, као да разветри главу |
и врло смишљено прекрсти, издиже се на прсти и једва дохвати један крајичак од кожне листине д |
припадаше да јој скуте целивају, или да прстима дотакну спод под њеном папучом.{S} Али већ трећ |
} Кад поче и то великим и грубим својим прстима да развија, руке му задркташе, виде да не може |
гну, замисли се, замисли, претисну чело прстима као да хоће да из мозга исцеди сећање, па се он |
е једне речи, коју добро беше притиснуо прстом да му се како не омакне.{S} Тако се беше занео, |
плавог јоргована; загледах боље и пипну прстом, кад оно није природни цвет, него јоргованови цв |
{S} На једно двеста корачаји од конака, пружала се обалом ограда од руменог мрамора, коју су са |
г мрамора.{S} Од њих, па даље у ходник, пружали су се редови од Арапа, од којих једни држаху ср |
у других љубичастом чохом, по којој се пружаху шаре од сребрне жице.</p> <p>Иза њих јахаше Спа |
<p>Стојан нареди да га одреше, и да му пруже залогај погаче и гутљај ракије.{S} Кад га тако ма |
езир диже са свога перзијског сиџадета, пружи према старцу обе руке, притрча му, не даде да тем |
икону старцу и пошкропи га, па је онда пружи Иконији која, сва блажена прекрсти се и целива, п |
надроби скроб у своју руку, посоли га и пружи те јој га вођко из руке поједе.</p> <p>»Ево да ти |
д манастира тихом једном зеленом косом, пружило се џбуње од леске, вињаге, дивље руже, мирисно |
S} Мозак ми је узаврео од вриске жена и прштања манастирског пожара.{S} Спасите ме од ових мука |
елену рудину.</p> <p>На једанпут се оба пса подигоше на ноге; ућулише ушима; окренуше се к стаз |
лакати, и кроз сузе гледаше у своја два пса.</p> <p>Мајка га миловаше руком по челу и по образи |
се насвира.</p> <p>Два велика чобанска пса лежаху поред његових ногу.{S} Дуго и мирно га гледа |
етио!{S} На мукама ће липсати као бесно псето, а зверад ће му кости глодати !« рече једна комши |
« одвикну пастирче па се диже и пође за псима.</p> <p>У том изађе из шумарице на чистину сељанк |
ма као тежак талас, па с виком писком и псовком навали на Гаврана да га жива раскине.{S} Изгрув |
иво закрешта некаквом, ваља да арапском псовком, завитла троструком татарском камџијом и љуто у |
ј« гракну Гавран, тресну једном грозном псовком и шкргутну зубма; »ај, да га знам ко је тај, ко |
је намештено хиљаду великих кавезова са птицама свакојаким, од малог царића па до орла камењара |
ед као овца, а мрк у лицу као труо пањ, пузећи четвороношке обилазаше око цркве, па би се пред |
ли се Гавран никако не даде унети, него пузећи четвороношке уђе у цркву, први пут сад после два |
и Гаврана како као корњача четвороношке пузи, и да га чује: како је куми Богом и Св. Јованом да |
ејин-аги.{S} Хусејин, јуначан Јаничар а пуки сиромах, одмах је узе себи за жену и од милости пр |
еоник од црвене кадифе, златом извезен, пун стрела са левог рамена опет сам лук с тетивом, зави |
дигох све до последње аспре и одох кући пун радости, Да вам не дужим!{S} Ђаво ми рече: »ниси ва |
{S} А, чекај скоте један!« викну Стојан пун јарости, па одмах посла људе да ухвате и вежу Гавра |
ђох себи; охрабрих се и обвеселих видев пуна недра сребра.{S} Вратих се у пећину, подигох све д |
одевена.{S} Сељанка је била Иконија, а пуначка Туркиња била је кадуна Хусејин-аге, која је као |
а срећа гради царева везира!{S} Цар има пуно везира; ја имађах само једног сина!«</p> <p>»Ни мо |
искупило се на пољани испред манастира пуно народа из близа и из далека, Болеснике оставише да |
ови цркву св. Јована.</p> <p>Требало је пуно две године да се грађевина са свим доврши и да се |
... анђео!«</p> <p>Иконији је срце било пуно тегобе, па ни једне речи не проговори.{S} Остави п |
идиш Топлицу Милана,« поче Иконија да с пуно поноса казује, као нешто што је сама видела, па јо |
рски рисовуљ!« одговори отац Никодије с пуно поуздања и поноса. »Ево, видиш, на кожи написано; |
под једном дивљом крушком.{S} Донели су пуно котарица са свакојаким јестивом, и по више већих и |
уману Јеротију.{S} Изађе и сам игуман у пуној одежди па рече Гаврану:</p> <p>»По опроштају који |
том дервиш подиже у вис своју камилавку пуну змија, али с муком и напрезањем као да је свака од |
петолисну бледу ружу, која се истом из пупољка развила била.{S} Из луга, с оне стране, један к |
а седне, али их она смерно мољаше да је пусте да њих, као најмилије госте, које је икада у свом |
лакати.</p> <p>Везир јој миловаше руку, пусти је мало да се исплаче, па је онда тихо запита:</p |
рта-баши:{S} Знао сам да ће да буде.{S} Пусти ме да идем да га видим; и ако сам позни и последњ |
као да беше уставио сав свој жубор, да пусти само да се чује бућкање од сиграња њених белих но |
ече да је потпис царев.{S} Замоли га да пусти и Иву да то целива, и мали се Ива полагано и врло |
Румили-Беглер-бега, да старог Јаничара пусти да иде, а да га не пита куда. </p> <pb n="59" /> |
ан опет ућута за дуго, и само јечаше, и пусти Иконију да се тихо исплаче. </p> <pb n="37" /> <p |
ори једна по ниска вратанца од седефа и пусти унутра младога везира.</p> <p>Иконија је стајала |
ао.{S} Извади ружу из косе, пољуби је и пусти је низ воду: </p> <pb n="18" /> <p>»Ја сам боља о |
садити као да је дете; али чим му везир пусти руку он се диже на ноге, одмаче се са сиџадета и |
етету говоре, и видим да се за њ везују пусти снови луде раје.{S} Знам да нема силе која би кад |
валимо те Боже!« рече Иконија побожно. »Пусти ме, оче Никодије, да целивам где је царска рука ц |
стране воде извиле се високе тополе, па пустиле гране над потоком, као да хоће да га сребрним р |
остасна црнца размакли тешке завесе, па пустили <pb n="84" /> да уђе унутра Кизлар-ага са двана |
зговор само је дангуба и ваша штета.{S} Пустите да с миром носимо то једно дете, те да не буде |
тога мој брајко, те још како!«</p> <p>»Пустите човека, коме се суди, да се исприча до миле вољ |
у: боље ти је на бистром потоку него на пустој глави удовице.{S} Или тако нешто.{S} Ето сам већ |
S} Бог да прости!{S} Ево ти пет кеса за пут одовуд и одонуд!«</p> <p>Стари се Јаничар диже, дес |
е опет разговетно каже, и онда се крене пут Топлице са пратњом од десет коњаника, и са царским |
а два три сељака своја с муком отвараше пут калуђерима кроз густе гомиле народа.</p> <p>Игуман |
га лудог човека!«</p> <p>И онда настави пут свој брзим корацима, а сетна и замишљена.</p> </div |
о пузећи четвороношке уђе у цркву, први пут сад после двадесет и шест година.{S} На сваком трећ |
ини Јованци кад ми пре годину дана први пут дође по твојој жељи; и оно исто што рекох мојој Мак |
« промуца Иконија кроз плач, и сад први пут</p> <p>загрли царева везира као свога сина.</p> <mi |
то у црквици владаше.{S} Кад човек први пут уђе унутра, подухвати га нека језа као да је ушао у |
ац Никодије запамти кад је наш Иво први пут понео котлић!«</p> <milestone unit="*" /> <p>Оде на |
воји, већ и не ваља, хоће скоро по неки пут и да ме расплаче.{S} Али ти нећу крити, јесам тужна |
е од људи, да не запљусну онај отворени пут средином улице, који се чувао слободан, да њиме сул |
ледао кад се поред великих молитава три пут пред јутрење на том извору умио.</p> <p>Иконија је |
м цар и везир потрчали би да им посипљу пут аспрама!«</p> <p>Јаничар се насмеја, па махну руком |
усхићена, и кад се песма сврши она два пута живо рече: »Аферим, аферим!« а све њене дворанке п |
где би јој млада султанија изашла пола пута у сретање, претисла њену руку па своје срце, па је |
беше да слуша како Ива прича колико се пута преко дана калуђери Богу моле, и како он помаже цр |
ијница, промешкољи се, кашљуцне два три пута, па тиха али и прекорно рече:</p> <p>»Не ваља то т |
ше у поток, па <pb n="17" /> одатле три пута једно за другим, и то све јаче и јаче и све брже и |
је оздо са паше, па заблеја и два и три пута и пође право к њој; и све се стадо усталаса, крену |
рапина, куцну га буздованом и два и три пута у плећа те овај скочи у седло, па у бесном трку за |
ку, пронесе прсте кроз косу и два и три пута, као да разветри главу и разведри памет, па најпос |
рано легала а зором устајала.{S} Много пута није могла по целу ноћ да спава, и онда би јој Ага |
, заљуља се на десно и на лево неколико пута, прошапута: »Еј, тешко мени и до Бога мога!« Па он |
браду руком, понављаше тихо по неколико пута: »Алах акбар !...{S} Алах акбар !...{S} Велики је |
ју, Иконија отвараш себи и своме свекру пута кроз густу гомилу света, док не стиже до оца Никод |
да овде стојимо.{S} Хајдмо, можемо се и путем разговарати!«</p> <p>Пођоше заједно и ћуташе обад |
« упита ага да би повео разговор другим путем.</p> <p>»Е, па није шала, царевина је то!{S} Како |
ома још за видела, Иконија удари преким путем на поток Липовицу.</p> <pb n="16" /> <p>Поток је |
/p> <p>»Нисам оче, а ударила сам преким путем.{S} Мислила сам да стигнемо на вечерњу«.</p> <p>» |
езе с тицама.{S} Ударише и оним широким путем између великих поморанџи, са којих кроз загасито- |
ре, која види како јој је јединче пошло путем среће и славе?{S} Иконији се чинило као да се њен |
спри и сагради чесму уз друм, нек жедан путник жеђ гаси и нек каже:{S} Бог да прости!{S} Ево ти |
данас к цркви, ниси ли се с ким год на путу сусрела?« питаше калуђер.</p> <p>»Нисам оче, а уда |
је од сребрне тканице, по њојзи крупна пуцад као грудве од бисера.{S} А с једне и друге стране |
, у главама алем камен драги, на токамо пуце под гр’оцем, и у њему чаша од биљура; па облачи ко |
тког им струка тесно прикопчани златним пуцетима а на грудма широм отворени, да кроз танку магл |
тегоше ножеве.{S} У народа не бејаше ни пушака ни пиштоља, него му је ваљало тојагама, врљикама |
ли су ханџаре за црвеним силавима, дуге пушке на раменима, а за калпаком по једну дрвену кашику |
и, волео бих, снахо, да су ми арбанашке пушке срце разнеле, него што ето доживех да те опет гле |
а се несрећник умори.{S} Да се убије из пушке, или закоље ножем, или умлати мотком, или обеси, |
м кожом о левом рамену; у рукама ношаху пушке са сребрним пафтама, а у силаву ханџаре и пиштоље |
у тебе нашао.{S} Од тебе сам научио да пушком бијем, сабљом да сечем и копљем да погађам.{S} Б |
ечени су били дуги а уски прозори, који пуштаху само по неколико праменова од светлости да се у |
ека ти је Господе Боже, што ме грешника пушташ у цркву, коју си ти сам од суза добре једне жене |
косо своје зраке у руменим праменовима пушташе, па оштро загледа у онај тополски луг с оне стр |
е.{S} Ова се отимаше као бесомучна и не пушташе Ивана са груди својих.{S} А оно сироче, све бле |
е главу, па се удуби у посматрање једне пчеле, која задовољно певајући облеташе мајкину душицу, |
итога.{S} А ако ли сте по каквој другој работи царској, казујте, нам, ми смо вазда цару покорна |
омио, него нека стане у цркву да крстом рабри овај злосрећни народ и да га крстом брани!« Ето, |
се да му по лепоти и по богаштини мало равних има.{S} Зидао га је још Махмуд-паша Михал-оглу, |
ани се искупише на тајни договор шта да раде.{S} Мишљаху да пошљу брзохотце да потраже Милету, |
ву запалили, те је после велики војвода Раде Облачић оправив цркву, нешто ћелија и трапезарију |
е она и друге жене из села, доносиле су раденицима понуде у погачама, сиру, кајмаку и вину.{S} |
</p> <p>Рајске Душе ...{S} 1.50 </p> <p>Радетића Мара ...{S} 1.50 </p> <p>Доле оружје I.{S} II. |
ри од жеђи.</p> <p>Сутра дан Иконија је радила своје домаће послове невесела и замишљена.{S} Це |
рече, »носи ме као мало воде на длану, радим с њиме што хоћу, заповедам му како хоћу, молим се |
вица!« И онда ме нечастиви научи шта да радим!«</p> <p>Ту се Гавран заустави.{S} Загледа се пре |
и то баш царски рисовуљ?« упита Иконија радознало и опет као са неком стравом. »У добри час дођ |
конија била прва да помогне и саветом и радом, и да одлакша речима од утехе и својим сузама.</p |
емо вас са свим што нам је Бог дао а са радосним срцем, како и треба да служимо верне слуге наш |
ренога цвећа.{S} Шаров и гаров узеше да радосно потскакују, час испред ње, час уз њу и с десна |
ном пољу просу блејање, некако мекано и радосно блејање, у које се растапаше звека меденице о в |
х га као амајлију.{S} Сиромах сам да ти радост моју богатим поклоном покажем.{S} Рекох да ти но |
ога живота.{S} Бог ми је дао да доживим радост да видим да ова црква опет пропоји на славу њего |
олусавлађиваним скакањем казиваху своју радост.{S} Витороги вођ оваца виде је оздо са паше, па |
естиви народе!{S} За ову велику данашњу радост нашу, за ову утеху, која ће да буде и нама и дуг |
де ли цара?« упита је стари Хусејин сав радостан и весео.</p> <p>»Да ми, аго, не замериш, а и ц |
Богу па онда теби оче, на овој великој радости!« а очима показа на своје дете.</p> <p>»Е, ово |
ајку и деда, засијаше му се очи, и зрак радости из њих и трепет осмеха са усана његових осветли |
х све до последње аспре и одох кући пун радости, Да вам не дужим!{S} Ђаво ми рече: »ниси ваљада |
друго раме, и рече:</p> <p>»Од толиких радости којима ме је Алах (нека му је слава!) обасуо, о |
Али кад је мене Бог милостиви оволиком радошћу данас благословио, хоћу ево и ја њему да опрост |
у том нешто разумевала, него само да се радује гледајући како зидине одмичу у висину, како се к |
елом на решетку наслоњено.{S} Трже се и разабра се тек кад Хусејин вихну: »Ево Падише!«</p> <p> |
аље пловљаху трговачки и царски бродови разапетим једрилима као џиновске утве грдосије.</p> <p> |
мужем и децом, па су се лепо наместили разастрв костретне поњаве под једном дивљом крушком.{S} |
црне масти и дуге црне браде.</p> <p>Он разастре своје поабано сиџаде, стаде на њ’ проговори не |
/p> <p>Насрадин Оџа ...{S} 1.50 </p> <p>Разбибрига велика, илустрована ...{S} 1.- </p> <p>Делиј |
године на Ивањдан, ишла је она да се на развалинама цркве исплаче и искука.{S} Још јој није бил |
два и три пута, као да разветри главу и разведри памет, па најпосле нађе како ће и поче:</p> <p |
апије.{S} Кад се добро напи, лакну му и разведри се, и онда упре своје погледе у њу.{S} Не мога |
од хитрога крока момачкога.{S} Народ се развесели.</p> <p>Али нико се на томе сабору није осећа |
рсте кроз косу и два и три пута, као да разветри главу и разведри памет, па најпосле нађе како |
лук посут шљокицама сребрним и златним; разви и јаглук и извади из њега нешто у саде свилу, тан |
и то великим и грубим својим прстима да развија, руке му задркташе, виде да не може да развије, |
, руке му задркташе, виде да не може да развије, па са најдубљим поштовањем ниско погнут приђе |
ну бледу ружу, која се истом из пупољка развила била.{S} Из луга, с оне стране, један кос звижд |
оно бар стотину Турака коњаника беше се развило у ланац па потискиваху сав народ ка цркви у гом |
ачком једном листином, коју је на столу развио био.{S} Наместио био на нос велике неке наочари |
вечно гори, него је запалила буктињу да разгања мрак који је нас, бедни српски народ притиснуо. |
да горско дрвље ромором овим измеђ себе разговара!{S} Слушам и ослушкујем.{S} Јест, не може бит |
е стојимо.{S} Хајдмо, можемо се и путем разговарати!«</p> <p>Пођоше заједно и ћуташе обадвоје.{ |
ишани, а опет Иконија не би ни могла да разговетније каже оно, што је мислила.{S} Султанија пом |
рпску, и кад се дигао, чуо је из олтара разговетно ове речи: »Не дај се Србине!«</p> <p>»И ја с |
и нешто мало загушеним глисом, али тек разговетно, проговори неколико речи, од којих је неке И |
и.{S} Сад је све то искао да му се опет разговетно каже, и онда се крене пут Топлице са пратњом |
полазак из Једрена, Хусејин је имао дуг разговор са својом кадуном, која је била једна од оних |
слушај луда рајо!« викну Турчин. »Сваки разговор само је дангуба и ваша штета.{S} Пустите да с |
царев пролазак?« упита ага да би повео разговор другим путем.</p> <p>»Е, па није шала, царевин |
с тобом, Гавро, какав је то почетак од разговора?«</p> <p>»Видех те где чараш.{S} Стала та ћер |
анџак-бега заповест: да Хусејин-аги без разговора предаду Иконију да је води у Стамбол. »И још |
ује Санџак-бег«, понављаше кнез, — »без разговора, вели, ако хоћете да вам глеве на раменима а |
нешто што је сама видела, па јој се очи разгореше а лице засветли; — »Да ти видиш Топлицу Милан |
; ако падне, на твоју ће главу!«</p> <p>Раздера се вођ турски љутито на своје људе.{S} Скочише |
а онда скочи с коња, раскиде јој јелек, раздра кошуљу на недрима, обнажи јој беле груди и спуст |
ну мило беше да их гледа.{S} Срце му се раздрага па викну: »А, бре, синови цареви, аферим!«</p> |
куца.{S} Осети како је обузе нека нежна раздраганост.{S} Чињаше јој се ова шума као нека велика |
омилу.{S} Страшно их је било погледати: разиграли беху коње у кратке скокове, да погазе ко се н |
рама, те опалише неколико метака, па се разиђоше по сабору ударајући где кога стигну сабљом или |
и своју гломазну црну шаку на њих.{S} С разјапљеним чељустима, раширеним уздркталим ноздрвама, |
јим хајдуцима ишчупа несрећника из руку разјарених сељака.{S} Стојан им викну љутито својим <pb |
анији, два би нубијска горостасна црнца размакли тешке завесе, па пустили <pb n="84" /> да уђе |
пред султанијом и Иконијом, а по синији разместиле плаве ћасе од кинеског порцелана у великим п |
ивши руке на појасе.</p> <p>Дворкиње се разместише у гомилице дуж зидова, а евнуси чак доле у д |
ухвати; учини ми се да ми се по недрима размилише хладне гује и акрепи; утекох из пећине на пољ |
силава нешто у зелену шамију завијено; размота ту шамију, извади из ње један румени јаглук пос |
старог Јаничара, па на ону тканицу.{S} Размота саде-свилу и из ње извади једно парче врло танк |
х, снахо, да су ми арбанашке пушке срце разнеле, него што ето доживех да те опет гледам где се |
же се усклик од народа као грмљавина, и разнесе на све стране, а како се он губљаше у даљини пр |
мирских и хиндустанских танких тканица, разних боја и разних облика неко у ћурковима од црвене |
то богато обучено и накићено, у руву од разних боја и разнога кроја.{S} Све то прође поред Султ |
устанских танких тканица, разних боја и разних облика неко у ћурковима од црвене млетачке чохе, |
огледати та два низа од лепих девојака, разнобојне свиле, којима су се јунак зумбул и витез кар |
има до испод појаса; шалваре им беху од разнобојне свиле, жуте, црвене, зелене и беле; око паса |
ма ћошка блистала је као да је башта од разнобојних лалета: по споду персијски ћилимови са дивн |
ено и накићено, у руву од разних боја и разнога кроја.{S} Све то прође поред Султаније и Икониј |
подигао цркву, коју сам ја мојим грехом разорио био!{S} Слава теби, Боже, слава теби! во вјеки |
устима, раширеним уздркталим ноздрвама, разрогаченим ужареним очима гуташе милину, која се као |
цу моју пољубим!«</p> <p>Обе младе жене разрогачише очи, па је гледаху непомично као да се беху |
рађевину, није што се тобож у том нешто разумевала, него само да се радује гледајући како зидин |
вања препукло.{S} Млада султанија, која разумеваше перзијски, беше усхићена, и кад се песма свр |
љу, промумла некакве речи, које нико не разумеваше, па из ње поче да излеће голуб за голубом, н |
пред њу.</p> <p>»Вала Иконијо, тек сад разумедох што се памети људске окрећу за тобом!«</p> <p |
гло ни поиграти!«</p> <p>Султанија није разумела на што Иконија нишани, а опет Иконија не би ни |
.{S} Обе су биле младе, бистре, брзе да разуму што им Иконија каже, срећне да погоде што она и |
астире.{S} Ако ти не вермаш царску реч, раја је верма, и не дамо да се гази.{S} Пази беже, да н |
евину да уздрма; али је грехота да луда раја једнога дана узаман гине и да ти с њоме муку мучиш |
казујте, нам, ми смо вазда цару покорна раја!«</p> <p>»Не бој се рајо!« викну млад један Турчин |
онда измоли у цара ферман: да сиротиња раја на оним урвинама од св. Јована подигне себи нешто |
тпаднике, који цару рају опадају, а код раје цара у омразу воде!«</p> <p>»Нико те за то не пита |
идим да се за њ везују пусти снови луде раје.{S} Знам да нема силе која би кадра била царевину |
рт часа, од како поче овај бој голоруке раје с оружаним Турцима а већ пламен изби из крова цркв |
ара, у име целог клира и у име сиротиње раје, нека јој је вечна хвала!{S} Немам речи... и које |
има адет у царевој земљи.{S} Најтеже је раји и до срца је боли, кад цар сваке седме године проб |
<p>»Аман, аге и бегови, ако сте царској раји дошли на весеље, добро сте нам дошли, и послужићем |
ову Султан Бајазит дао своју царску реч раји да јој не дира у цркве и манастире.{S} Ако ти не в |
рибирање+++ и одвођење мушке +++деце+++ рајине, којим се војска турска и +++државна+++ ***служб |
смо турске вере.{S} Него кнеже и царева рајо има мени петнајест конака до Стамбола.{S} Ето нека |
p>»Слушај, црни калуђеру, и слушај луда рајо!« викну Турчин. »Сваки разговор само је дангуба и |
ару и царевини !« — »У добри час, верна рајо!« рече ми санџак-бег; »неће ти на јалово бити.{S} |
који очевидно беше вођ чети. »Не бој се рајо!{S} Казуј само је ли овде Иконија из Лежимира, удо |
а цару покорна раја!«</p> <p>»Не бој се рајо!« викну млад један Турчин с отвореним и човечним л |
<p>Мицко Харамбаша ...{S} 3.50 </p> <p>Рајске Душе ...{S} 1.50 </p> <p>Радетића Мара ...{S} 1. |
во живети кроз муке и невоље, и бранити рају сиротињу.{S} Ако икако може бити дај нам сина на к |
ад је тукао цареве отпаднике, који цару рају опадају, а код раје цара у омразу воде!«</p> <p>»Н |
ој тога чинити, честити беже, уцвелићеш рају, а велика ти фајда бити неће, јер су махом крџава |
се дигне.{S} Међу њима беше и — Гавран Ракетић.{S} Он јој тобож помагаше да се дигне, али јој |
рање под неком силном навалом, и Гавран Ракетић испаде пред њу.</p> <p>»Вала Иконијо, тек сад р |
ерњу«.</p> <p>»На вечерњи је био Гавран Ракетић.{S} Молио ме је да ти говорим да за њега пођеш! |
, и да му пруже залогај погаче и гутљај ракије.{S} Кад га тако мало поткрепише, онда Стојан поч |
ше је хладном водом и дадоше јој гутљај ракије, те се брзо опорави.{S} Оста у порти на трави до |
«</p> <p>Гавран заиска још један гутљај ракије, повуче добро из једне чутурице, коју му дадоше |
е на обамрлу Иконију.{S} Умише јој лице ракијом, протрљаше јој слепе очи и руке’ сунуше јој нек |
сави руке на прса а главу нави на лево раме склопив трепавице.{S} Па кад је тако, по јаничарск |
му по турски паде на једно па на друго раме, и рече:</p> <p>»Од толиких радости којима ме је А |
чи с благим погледом, дуге косе пале на рамена, по кратка, густа, проседа брада, долама бела, к |
а, а она двојица поред њега забацили на рамена шестоперне буздоване.{S} Иза њих корачаху сложно |
азвижда и голуб за голубом падаше му на рамена, а он једног по једног гуташе као шећерлему.{S} |
бистра ока; дуги седи брци падаху му на рамена као у старих јунака који с онога света овоме све |
фе, златом извезен, пун стрела са левог рамена опет сам лук с тетивом, завијен у зелену кадифу |
има панцире и токе сребрне; а са десног рамена висаше низ плећа стреоник од црвене кадифе, злат |
је било двадесет и пет година.{S} Преко рамена носила је једну шареницу, у којој се надметаху р |
овора, вели, ако хоћете да вам глеве на раменима а слемена над главама остану!«</p> <p>»А што ћ |
џаре за црвеним силавима, дуге пушке на раменима, а за калпаком по једну дрвену кашику.</p> <p> |
икоме није лепше приличило, да на своме рамену, а испред цара носи сјајну сабљу цареву, која се |
м доламама, а са тигровом кожом о левом рамену; у рукама ношаху пушке са сребрним пафтама, а у |
/p> <p>Тек би га овда и онда Иконија по рамену <pb n="24" /> живо покуцала па му зашапутала: »Д |
е једна за другом.</p> <p>Иконија је за рана одвела чича Симу у један сто одмах до преграде, ко |
и малог Оџаковића у Стамбул, нека се за рана научи да служи цару и царевини !« — »У добри час, |
ог да му душу прости!) умирао од тешких рана, рекао ми је: »Иконијо, гледај то наше јадно дете! |
Калуђерове речи позледише многоме срцу ране, које још не беху зарасле.{S} Кукњава и тужно запе |
е узбуђено:</p> <p>»Што ми то, мајко, и раније не помену?!{S} Али нека је у добри час!{S} Ево ћ |
је и овде, у Седефли-шкољки на Боспору, рано легала а зором устајала.{S} Много пута није могла |
вате и вежу Гаврана, а кнезу поручи: да рано зором сазове све село и старо и младо, и мушко и ж |
којих је нежно материнско срце на смрт рањено било.</p> <p>У том долете на коњу сам вођа турск |
омален, сувоњав, жут у лицу, просед, у раси од грубог црног сукна с црном грубом камилавком, п |
да објасни снаси својој ово изванредно расипање новца; »баш нека и отац Никодије запамти кад ј |
колико тренутака, па онда скочи с коња, раскиде јој јелек, раздра кошуљу на недрима, обнажи јој |
лепше загрејало, кад се од једаред кола раскидоше; умукнуше и свирке и песме.{S} Сав се сабор у |
и псовком навали на Гаврана да га жива раскине.{S} Изгруваше га, и крвава у лицу дигоше га на |
истом штаком стену од пећине.{S} Она се расклопи као двери у цркви, и видех златну лествицу на |
а сребрном алком те се на мах оба крила расклопише.{S} Иза врата стојао је и с једне и с друге |
дба се његова обавила са свечаностима и раскоштвом, о којима се на широко и на <pb n="55" /> да |
у Сирф-вилајет, отиди у село које знаш, распитај за њу.{S} Ако је жива, доведи је амо; ако је у |
ане, и нашем Патријару, и у Свету Гору; распитивало се и распитивало се, па све узаман !{S} Как |
ијару, и у Свету Гору; распитивало се и распитивало се, па све узаман !{S} Како га у онај страш |
и више везу гласовима, а ми се јаднице расплакале па плачи!{S} Ех, Бого мој, оно је било појањ |
не ваља, хоће скоро по неки пут и да ме расплаче.{S} Али ти нећу крити, јесам тужна, и чини ми |
ј лакнуло.</p> <p>»Нисам мислила да вас расплачем децо!« рече Иконија, као да је осећала да је |
нка овде?!« Па онда ми се опет учини да раст захучи липи: »Чекај ти мирисна сејо, кад цар гавра |
кренем се, погледам и видим онај велики раст.{S} Рекнем у себи: »Бог и душа: као да горско дрвљ |
ка господскога, витког струка а високог раста.</p> <p>Како је и где је најмлађа кћи царева виде |
и с њиме се добро упознао.{S} Кад су се растајали, стари му калуђер рече: »Молим те, брате, кад |
састали да се, до његове воље, више не растајемо!{S} Ходи да те водим да видиш младу султанију |
ако мекано и радосно блејање, у које се растапаше звека меденице о вођину врату.</p> <pb n="7" |
{S} А данас си нам ти, твојом добротом, растопила у ове сузе лед око њега и ево нађосмо да га ј |
још лепше како стидљивост и узбуђеност растопише нешто тихог руменила у млечност његову а под |
е уста да отвори.</p> <p>У том тренутку растрезни је из бунила нов врисак њеног детета : »Нано, |
конија се била сва у ухо претворила, па растужена замишљено гледаше у младе певачице.{S} Султан |
н је био са лепоте многих својих ћошака растурених по луговима од најлепших дрва, што их Анадол |
послао анђела, који га је бистром водом расхладио и вином напојио, и који му је проговорио само |
ило у манастир.{S} Али су Турци у време ратова с деспотом Ђурђем град порушили и цркву запалили |
шем, кадајифом, белом и руменом халвом, рахатлуком и свакојаком другом ђаконијом.{S} Једна би с |
пасом имађаше богато искићен ханџар.{S} Рахтови његовога вранца беху све од самог сребра.{S} По |
им и до земље црним реповима.{S} Њихови рахтови беху од сувог злата; а о седла од плаве кадифе |
тих хатова из Курдистана, са позлаћеним рахтовима и седлима покривеним међедином; двадесет и че |
ки јелек: дванајест вранаца са сребрним рахтовима; о седла од црвене кадифе беху и с једне и с |
аку на њих.{S} С разјапљеним чељустима, раширеним уздркталим ноздрвама, разрогаченим ужареним о |
е од рукава своје матере.{S} Гледаше га раширеним зеницама, као да полагано сриче тајне речениц |
кочи на ноге.{S} Уздрктаним рукама беше раширио оно парче од рукава своје матере.{S} Гледаше га |
тару, и изнад пониског иконостаса, Исус раширио руке па великим очима и замишљеним погледом гле |
даром буздована оборили оца Никодија, и рашчистили оно клупче од људи и жена, што се било склоп |
зовима од беле пене, кад се море ричући рвало с ветровима.{S} Између конака и ове ограде виле с |
и привиђа у овом тужном часу, да је она рђа од човека довео Турке да се мени освети?!«</p> <p>» |
рака.</p> <p>»Беже!« поче калуђер; »има ред и има адет у царевој земљи.{S} Најтеже је раји и до |
Од њих, па даље у ходник, пружали су се редови од Арапа, од којих једни држаху сребрне наџаке, |
ђој сестри поклонио био.</p> <p>Дугачки редови од тамно зелених кипресова одвајали су га од вел |
султанију па Иконију и прођоше после по редовима дворанства.{S} А друге две донесоше у сребрним |
од.{S} Прво причестише Иконију, па онда редом ко се исповедио и приступио.{S} Док се други наро |
је једну шареницу, у којој се надметаху редом све дугине боје; а у руци ношаше велику киту боси |
дној врсти.{S} Беху обучени они у првом реду у жутој, они у другом у црвеној, а они у трећем у |
је било.{S} Иконија узе да прича све по реду, па кад дође до онога како Турци полетеше по сабор |
га света!«</p> <p>»Ако ће да иде све по реду, имаш ти мало по дуже до самртнога часа од мене.{S |
сносим!«</p> <p>»Казуј нам право све по реду и облакшај душу своју на теразијама Аранђеловим!«< |
брази грчевито дркћу као кад се љут пас режећи спрема да уједе.{S} Загушљиво закрешта некаквом, |
о од белог мрамора, а горњи од стакла и резаног кедра са Ливана.{S} Некада је кедрово дрво било |
»Сине, мој, немој да плачеш!«</p> <p>Па рекав то, млада сељанка пригрли дете своје и пољуби га |
Иви онај слив воска и ону киту босиљка рекавши му: »Нај, сине, унеси ти сам овај босиљак и ову |
му душу прости!) умирао од тешких рана, рекао ми је: »Иконијо, гледај то наше јадно дете!{S} Да |
гу!{S} Него кажу, који знају, да је Бог рекао: »освета је моја!« Моли му се, да ти се он не све |
човека!« рече она срдито. »Да имаш душе рекла бих ти: не греши душе!{S} Али човек који се крије |
ашту, она би се сама у себи насмејала и рекла:</p> <p>»Боже, Боже! шта ли би моји сељаци рекли, |
рос сам изашла била на гроб твоме оцу и рекла му: да мој завет <pb n="8" /> нисам заборавила.{S |
латко насмејала, па би тек опет Агапији рекла: »Хајде ти сад после ове веселе Џумбусаре (тако ј |
новога није било!«</p> <p>»Па шта си му рекла?«</p> <p>»Оно исто што рекох мојој стрини Јованци |
> <p>»Боже, Боже! шта ли би моји сељаци рекли, да сад некуд из прикрајка гледају, па да виде ов |
, погледам и видим онај велики раст.{S} Рекнем у себи: »Бог и душа: као да горско дрвље ромором |
рно и поуздано.{S} Кад чусмо у Једрену, рекох орта-баши:{S} Знао сам да ће да буде.{S} Пусти ме |
адост моју богатим поклоном покажем.{S} Рекох да ти носим ову амајлију!«</p> <p>Ризван скочи на |
о је дуже гледах, све се више губих.{S} Рекох себи: »ову жену као да није сељанка родила; Бога |
исера и од драгог камења. »Боже благи!« рекох, »да силног богатства и дивне лепоте!{S} Овако не |
санџак-бегу у Прокупље. »У нашем селу,« рекох му, »има једна млада удовица тобож сељанка, а ниј |
л’ си човек, да ти аманет дадем!« А ја рекох: »Баш јесам!« А он онда: »На седамнаестом кораку |
т и сав у дрхтавици рече ми на ухо: »Не рекох ли ти да ћу ти живој срце ишчупати?« Поочиме да л |
гне, али јој на ухо полагано шапну: »Не рекох ли ти, да ћу ти живој срце ишчупати?«</p> <p>Икон |
врнуо с памети.{S} Пробудих се и најпре рекох себи : »море, шта човек не снива?{S} Слушао сам х |
о семе за царску ордију!« Препадох се и рекох: »Немој тога чинити, честити беже, уцвелићеш рају |
ику.{S} Видох те кад прође у манастир и рекох себи: боље да је дочекам овде па да из њених уста |
> <p>»Нисам очију ми! него се нашалих и рекох цвету: боље ти је на бистром потоку него на пусто |
пут дође по твојој жељи; и оно исто што рекох мојој Макрени, кад ми дође пре шест недеља.{S} Не |
шта си му рекла?«</p> <p>»Оно исто што рекох мојој стрини Јованци кад ми пре годину дана први |
може.{S} Паметнији и од тебе и од мене рекоше: »Мал дер Хиндустан, акл дер Френгистан, хижмет |
спод липе близу оне чесме, а маломе Иви рекоше да иде да гледа свете слике, што беху исписане н |
и коњ његов не однесе даље низ ову живу реку која ваљаше, злато, сребро и драго камење.</p> <p> |
онај у среди ношаше копље са три коњска репа, а она двојица поред њега забацили на рамена шесто |
ветарац <pb n="6" /> доношаше; кудравим реповима узеше махати задовољно, па онда потекоше право |
пских хатова, с густим и до земље црним реповима.{S} Њихови рахтови беху од сувог злата; а о се |
а.{S} Златом оковани кајиши са дугачким ресама од срме, држали су на широким прсима Јабучиловим |
у белом зубуну, са шљокицама међу црним ресама, и са сниском белом конђом, коју је низ образе с |
ки људи, кад видоше овај <pb n="105" /> ретки призор гласно заплакаше.{S} Иконија беше бледа и |
та до огњишта, стари чича Симо, који је ретко кад шта говорио, на велико чудо Иконије и њених к |
ше снужден и по дуго ћуташе, па ће онда рећи:</p> <p>»Мислим се нешто, да л’ је моја мати жива« |
, а и цар да ми опрости, једва би смела рећи да га видох!«</p> <p>»Их, како јадна да не видиш ц |
м благосиљати, а на самртноме часу моме рећи:{S} Бог нека даде оцу Никодију и овога и онога све |
сунца.{S} После дужег ћутања Гавран ће рећи:</p> <p>»Је л’ ти калуђер говорио што о мени?«</p> |
, опрости ми кад си ми живот повратила, реци и да ми прашташ!«</p> <p>»Ја те жедна напојити мог |
отина аспри.{S} Ако не ће, слободно јој реци да ћу од себе чуда учинити, запалићу све што имам |
е мојој Макрени и кума Марти, а Бога ми реците и кнезу и свему селу: аманет вам онај невољник у |
} Кад је опази, он поче да чита гласно, реч по реч: »Освета... је... моја! рече Господ!« Сваку |
о неки пријатељ, сваки пољски цвет жива реч којом поље срцу говори.</p> <p>Опет косић зазвижда |
оме је било преко деведесет година, узе реч:</p> <p>»Аман, аге и бегови, ако сте царској раји д |
е опази, он поче да чита гласно, реч по реч: »Освета... је... моја! рече Господ!« Сваку реч ста |
то да ти се освети?« упаде јој Стојан у реч, па се намршти, састави веђе и просипаше кроз оба о |
вета... је... моја! рече Господ!« Сваку реч старац изговараше све то јачим гласом, планина прих |
јачим гласом, планина прихваташе сваку реч громкијим одзивима, док се ови не сложише у праву г |
Косову Султан Бајазит дао своју царску реч раји да јој не дира у цркве и манастире.{S} Ако ти |
и манастире.{S} Ако ти не вермаш царску реч, раја је верма, и не дамо да се гази.{S} Пази беже, |
јин је дао везиру своју поштену јуначку реч, да ће да чува својом сабљом и својом главом, да ни |
је за руку и рече јој српски само једну реч:</p> <p>»Седи!«</p> <p>Она седе не проговарајући ни |
о ми до захода сунца у уторак не пошљеш реч да пристајош да ми будеш домаћица, онда за оно што |
сно, реч по реч: »Освета... је... моја! рече Господ!« Сваку реч старац изговараше све то јачим |
муке да је утишају.</p> <p>»Знаш, ага«, рече кнез као да извини ову олујину, »у нашега народа и |
егова везира!«</p> <p>»Е, сестро моја«, рече ми отац Никодије; »то је, видиш, српски цар Лазар |
јој је стари Јаничар добар. »Бога ми«, рече, »носи ме као мало воде на длану, радим с њиме што |
у сељани.</p> <p>»Биће да је цару жао«, рече Хусејин озбиљно, »биће да је цару жао да храни риб |
мојих и преко очекивања мојих испунио«, рече Иконија; »али ми остаде једна жеља на празно.{S} М |
Бог се друкчије свети. »Освета је моја, рече Господ!« Богме бих вам о томе могао много причати; |
онда пресецао речима: »Освета је моја, рече Господ!« које би јој громко зазвечале.{S} И сад јо |
нише речи чича Симине: »Освета је моја, рече Господ!« Мишљаше о томе.{S} Ако је истина да је Бо |
амо ове неколике речи: »Освета је моја, рече Господ!«</p> <p>У самој ствари Иконија му је сваке |
ad>III</head> <head>„ОСВЕТА ЈЕ МОЈА!{S} РЕЧЕ ГОСПОД"</head> <pb n="34" /> <pb n="35" /> <p>Три |
псето, а зверад ће му кости глодати !« рече једна комшијница.</p> <p>»Не знамо ми то!« прихват |
’ да газим поток, ил’ да га не газим?!« рече Иконија, поћута мало, насмеја се и рече полагано с |
!{S} Истину ли говориш цареви везиру?!« рече Иконија, па уста силно узбуђена.</p> <p>»Вере ми с |
ога да их и у <pb n="76" /> сну снива!« рече Иконија самој себи корачајући полагано, али без ст |
</p> <p>»Срам те било, гаду од човека!« рече она срдито. »Да имаш душе рекла бих ти: не греши д |
га пођеш!«</p> <p>»Да чудна ли човека!« рече Иконија озбиљно. »Ево скоро годину дана како ми не |
ше било, није мање!«</p> <p>»Јок вала!« рече поуздано стари Јаничар; »лепше да буде не може.{S} |
воде!«</p> <p>»Нико те за то не пита!« рече Турчин преко. »Је ли тај мали твој син?«</p> <p>»Ј |
твој син?«</p> <p>»Јесте честити беже!« рече Иконија грцајући; сва се тресаше као да је у грозн |
буде горе, много горе!«</p> <p>»Беже!« рече отац Никодије одважно. »Ово је дете ђаче манастирс |
ше кнез Гаврана.</p> <p>»И хоћу кнеже!« рече Гавран. »Знам да умрети морам, нека вам се исповед |
ме, ја како!«</p> <p>»Хвалимо те Боже!« рече Иконија побожно. »Пусти ме, оче Никодије, да целив |
е се суди, да се исприча до миле воље!« рече озбиљно кнез са зачеља.</p> <p>»Сврнуо с памети, в |
p>»Нека га, скотина једна, нека цркне!« рече Иконија горко. »Мене је он на црње муке метнуо; он |
еш?!«</p> <p>»Хвала ти, цареви везире!« рече Иконија, која никако не могаше да везиру и зету ту |
и!« </p> <pb n="9" /> <p>»Не бојим се!« рече Иван, па тек онда бризну у глас да плаче; »Не боји |
ли сте се да мене, новога Јуду судите!« рече Гавран мирно.</p> <p>»Признајеш ли да си и Богу и |
упитах. »Чекају тебе, да те причесте!« рече ми отац Никодије.{S} А ја се препадох, срце ми зал |
те.</p> <p>»Е, ово је моје добро ђаче!« рече ведро отац Никодије. »Ако пође тако и даље, како ј |
а жено!«</p> <p>»Благослови свети оче!« рече Иконија смерно, па приђе духовнику и пољуби му рук |
је свуда жена, али је мати свуда мати!« рече Хусејин благо. »Није то <pb n="62" /> друкчије ни |
да л’ се није препала?</p> <p>»Нисам!« рече Иконија. »А и што би ?{S} Какве сам ја смукове виђ |
паднеш кад те после пред њега изведем!« рече Хусејин Иконији.</p> <p>»Баш се не бих препала па |
своје село и не мисли!«</p> <p>»Видим!« рече јој Ризван; видим, жудиш за завичајем!«</p> <p>»Не |
аревини !« — »У добри час, верна рајо!« рече ми санџак-бег; »неће ти на јалово бити.{S} Валах и |
мирно и озбиљно.</p> <p>»Е чекај мало!« рече Иконија сва усплахирена; погледа к мору, поћута, п |
не сузе..</p> <p>»Нека нас да плачемо!« рече Агапија. »Од како смо сиње кукавице изгубиле мајке |
о тако стоји у твојој звезди записано!« рече Хусејин мирно и поуздано.{S} Кад чусмо у Једрену, |
настира.</p> <p>»Ово нешто није добро!« рече Иконија, а сва претрнула беше. »Седите ви овде где |
>»Нисам мислила да вас расплачем децо!« рече Иконија, као да је осећала да је у неколико крива |
>»Ћути, снахо, много говориш за цркву!« рече јој старац тихо, па погледа полагано и застиђено н |
а Сима даде сребрн грош!«</p> <p>»Баш!« рече старац кашљуцајући и као да објасни снаси својој о |
n="18" /> <p>»Ја сам боља од бумбара,« рече ружи, »али те бистра вода може однети ноћас до на |
p> <p>»Ни моја вера ни моје везирстро,« рече Ризван потресеним глосом, »нису могли да отму моје |
p> <p>»Плачем а незнам ни сама за што,« рече Иконија, просто грцајући. »Плачем од среће <pb n=" |
вет да се турчим!«</p> <p>»Што ћу му!?« рече Иконија. »Кад мој Миленко умираше, погледа ме жало |
/p> <p>»А ово стадо? ко ће да га чува?« рече мали пастир невесело.</p> <p>»Ето га Милован иде о |
и то, Иконијо, или ме очи моје варају?« рече. </p> <pb n="49" /> <p>Она му ништа не одговори, н |
што турски са Шекер-кадуном, а ова онда рече Иконији: како мора да <pb n="77" /> је остави саму |
ља мало, сави рисовуљ брижљиво, па онда рече:</p> <p>»Што обећах твоме Миленку на самрти, што т |
зрно које не промаша.{S} Чисто ми онда рече:{S} Зар не знаш да сам везирова мајка?!«</p> <p>Мл |
</p> <p>Кад Агапија преведе шта Иконија рече, султанија се слатко насмеја.{S} У томе дервиш заз |
p> <p>Игуман благослови руком богаља па рече двојици сељака да га унесу у цркву.{S} Али се Гавр |
метну оно парче рукава у своја недра па рече;</p> <p>»Ти памтиш све како је било !?{S} Док си б |
S} Изађе и сам игуман у пуној одежди па рече Гаврану:</p> <p>»По опроштају који си од Иконије д |
к из шипрага, али савлада свој немир па рече:</p> <p>»Бог с тобом, Гавро, какав је то почетак о |
о црни као кадифени рубац.{S} А овде не рече ни речи, кад је Кизлар-ага и Капу-ага заогрнуше ка |
урски паде на једно па на друго раме, и рече:</p> <p>»Од толиких радости којима ме је Алах (нек |
испод конђе у своју густу смеђу косу, и рече:</p> <p>«Боље да те ја у коси носим, него да те он |
побледе.{S} Мало затим па се насмеја и рече Хусејину:</p> <p>»Баш му, аго, молим те кажи, да ч |
диже, десном руком живо откуца темена и рече: »Да идем!«</p> <p>И одмах пође.</p> <milestone un |
ржећи свога Иву за руку, изађе напред и рече слободно:</p> <p>»Ево Иконије Миленкове!{S} Миленк |
од своје госпоштине.{S} Викну их обе и рече им: </p> <pb n="81" /> <p>»Тако вам очију, децо мо |
својој матери, дохвати је за обе руке и рече узбуђено:</p> <p>»Што ми то, мајко, и раније не по |
рече Иконија, поћута мало, насмеја се и рече полагано сама себи:</p> <p>»Баш хвала Богу, те нем |
; погледа к мору, поћута, прекрсти се и рече полагано: »О мајко божја и богродице!{S} Помози ми |
за чело, подиже очи горе, прекрсти се и рече:</p> <p>»О Боже и света богородице, не дајте ми да |
бља, па онда опет везиру право у лице и рече уздркталим гласом:</p> <p>»Познајем мој рукав!{S} |
сцеди сећање, па се онда опет усправи и рече: »Јест, сад се сетих!{S} Ђаци патријаркови запеваш |
стоним иконама па се онда окрете мени и рече: »Лепо је, лепо је!{S} Ове иконе баш као у Вилинда |
ча један инок да нам каже: дође човек и рече: спалише Турци Св. Јована у Топлици и поробише Леж |
а побожно прекрсти, подиже очи к небу и рече гласно:</p> <p>»О мајко божја и богородице!{S} Спа |
га.{S} После јој приђе узе је за руку и рече јој српски само једну реч:</p> <p>»Седи!«</p> <p>О |
ије, сав бео као овца, узе ме за руку и рече »хајде, да видиш твоју цркву!« И онда као обиђосмо |
љесну се сиромах Ризван руком по челу и рече тужно: </p> <pb n="94" /> <p>»Авај мени!{S} Аман, |
скорупа, и једну мању са ситном сољу и рече маломе: »Иво, дете моје прихвати се мало, па да се |
ун радости, Да вам не дужим!{S} Ђаво ми рече: »ниси ваљада луд да носиш калуђерима, који и онак |
јој се очи сузама напунише па грцајући рече:</p> <p>»Што плачеш, дете моје ?{S} Ваља да се не |
је!) приђе па сав жут и сав у дрхтавици рече ми на ухо: »Не рекох ли ти да ћу ти живој срце ишч |
p>Кад се исплака и умири.{S} Стојан јој рече да му исприча све како је било.{S} Иконија узе да |
ироку црвену шару, за коју јој духовник рече да је потпис царев.{S} Замоли га да пусти и Иву да |
и кад се песма сврши она два пута живо рече: »Аферим, аферим!« а све њене дворанке поновише за |
ејаше у селу већ неколико дана.{S} Неко рече да га је видео у шуми изнад медвеђе пећине. »Као д |
цркву и саградио, како јутрос праведно рече један страшни грешник, а сада примљени и опроштени |
ога мога!« Па онда се исправи и одважно рече:</p> <p>»Вала ћу ти поочиме, све казати и ако ми ј |
не два три пута, па тиха али и прекорно рече:</p> <p>»Не ваља то тако, снахо!{S} Не ваља се све |
јој цар помену о удадби, просто и јасно рече цару, да је о јунаштву и о доброти Ризван-бега тол |
иде од куд моја нана?«</p> <p>Тек он то рече, а из шумарице зајеча јасан женски глас: »Ој, Иван |
ете!{S} Бог с тобом Иконијо!«</p> <p>То рече па се спусти под ону дивљу ружу.{S} Одвеза опанке, |
младе певачице.{S} Султанија јој нешто рече, и Агапија јој преведе; али она не чу.{S} И опет ј |
отишао у Јерусалим, па тамо и преминуо рече један други калуђер.</p> <milestone unit="*" /> <p |
} Кад су се растајали, стари му калуђер рече: »Молим те, брате, кад будеш пролазио кроз српске |
и целива, па онда пољубив руку калуђеру рече, тихо: »Хвала прво Богу па онда теби оче, на овој |
м зеницама, као да полагано сриче тајне реченице у ономе везу.{S} Па онда га подиже у вис, са п |
а је зобница са зобљу, промумла некакве речи, које нико не разумеваше, па из ње поче да излеће |
дигао, чуо је из олтара разговетно ове речи: »Не дај се Србине!«</p> <p>»И ја сам слушао, да ј |
910_N1" /> децу одведоше.{S} Калуђерове речи позледише многоме срцу ране, које још не беху зара |
виде оца Миленкова у крај огњишта нађе речи.</p> <p>»Ето, на несрећу моју не нађох се ближе!« |
је вечна хвала!{S} Немам речи... и које речи имам ево ми запињу у грлу... немам речи да опишем |
који му је проговорио само ове неколике речи: »Освета је моја, рече Господ!«</p> <p>У самој ств |
, па се кроз њих удубио у срицање једне речи, коју добро беше притиснуо прстом да му се како не |
и је срце било пуно тегобе, па ни једне речи не проговори.{S} Остави поред њега крчаг с водом, |
од појаса склопљеним.{S} Иза сваке њене речи, обе припадаше да јој скуте целивају, или да прсти |
љене.{S} Кизлар-ага викну две три оштре речи дервишу, те овај баци своју високу и шиљату камила |
азвечале.{S} И сад јој се чинило, да те речи више не говори чича него да јој их ветар доноси из |
и загорчао!«</p> <p>У том јој зазвонише речи чича Симине: »Освета је моја, рече Господ!« Мишљаш |
ао кадифени рубац.{S} А овде не рече ни речи, кад је Кизлар-ага и Капу-ага заогрнуше као неким |
де онако порушену и сузну, не могаше ни речи да прозбори, него јечаше само као да га је тешки т |
и!«</p> <p>Она седе не проговарајући ни речи, него само гледаше непомично у очи његове.{S} Он с |
везиром Ризван-бегом проговори две три речи у четири ока.</p> <p>Кад капуџи-баша поднесе овака |
нутака не могаше ни крочити напред нити речи прозборити. </p> <pb n="28" /> <p>Али се брзо приб |
стаде на њ’ проговори неколико арапскик речи, па се онда узе ударати у главу буџом једном, у ко |
речи имам ево ми запињу у грлу... немам речи да опишем какво је велико добро овим своме народу |
раје, нека јој је вечна хвала!{S} Немам речи... и које речи имам ево ми запињу у грлу... немам |
сам што служиш.{S} Знам, ниси заборавио речи мога покојника!</p> <p>Калуђер се накашља мало, са |
пожуте, пребледе опет, промуца неколико речи, које нико не чу у оној ори, па паде на земљу као |
али тек разговетно, проговори неколико речи, од којих је неке Икокија познала да су турске.</p |
} Па сам ти на невољи грдној.{S} Две му речи прочитам <pb n="12" /> а три ни обрни ни осврни.{S |
је препала, али које од стида са онаких речи, које од срџбе поцрвене као црвени божур.{S} Граор |
помогне и саветом и радом, и да одлакша речима од утехе и својим сузама.</p> <p>Сад се све село |
их мисли тек би се овда и онда пресецао речима: »Освета је моја, рече Господ!« које би јој гром |
ојом руком, нешто слатко-гласном својом речју, Иконија отвараш себи и своме свекру пута кроз гу |
ише не може.{S} Данас ћеш једном твојом речју да од мене начиниш срећна и добра човека, или сот |
ући се под прозоре затворене позлаћеним решеткама, онда се црни Кизлар-ага окрену целој свити, |
двокатној кући, седела је иза шимширове решетке на прозору једна постара српска сељанка и једна |
ни слутити није могао, да га је иза оне решетке гледао један Јаничар.</p> <p>Наиђе за тим једна |
</p> <p>Кад би на спрам оног прозора са решетком, <pb n="71" /> млади јахач упре своје погледе |
ицу, и само несвесно тело оста челом на решетку наслоњено.{S} Трже се и разабра се тек кад Хусе |
везир!«</p> <p>Иконија наслони чело на решетку, па оштро гледаше на улицу.{S} А срце јој поче |
да скине решетку.{S} Не могаше да скине решетку, али не скидаше погледа свога са ње, докле га п |
да је хтео силом својих очију да скине решетку.{S} Не могаше да скине решетку, али не скидаше |
офи једној под прозором, па вириле кроз решетку доле на улицу.{S} Иза њих је стајао стари Јанич |
озбиљно, »биће да је цару жао да храни рибе морске девојкама из харема, па ће да проба да их х |
ава.{S} Турчин понесе Иву у наручју као рибицу која се праћака, и узјаха свога коња.</p> <p>Дов |
кад му је кћер Мејриму за жену дао.{S} Ризван-бег се, као врло млад јаничар при освајању Багда |
етна невесела?« упитаће је једнога дана Ризван. »Да ти није што криво од кога у моме двору?{S} |
сечем и копљем да погађам.{S} Без тебе Ризван данас не би био царев везир!« </p> <pb n="56" /> |
ко јој га султан не поклони.{S} Тако је Ризван-бег постао зет царев, везир царев и господар од |
ушу, а теби за здравље.</p> <p>Удари се Ризван руком о колено.{S} Подиже се хитро на ноге.{S} П |
>»Ни моја вера ни моје везирстро,« рече Ризван потресеним глосом, »нису могли да отму моје срце |
видела младог Силиктара, то само она и Ризван-бег знају.{S} Али тек Мејрима, коју је Султан ка |
</p> <p>»Вере ми се не шалим!« одговори Ризван мирно и озбиљно.</p> <p>»Е чекај мало!« рече Ико |
рече цару, да је о јунаштву и о доброти Ризван-бега толико слушала, да већ не може срећна бити, |
Кад капуџи-баша поднесе овакав извештај Ризван-бегу, овај заповеди да му Јаничара одмах у селам |
о и не мисли!«</p> <p>»Видим!« рече јој Ризван; видим, жудиш за завичајем!«</p> <p>»Не знам ти |
риличило новоме Силиктар-аги, сиво-оком Ризван-бегу, крока господскога, витког струка а високог |
тамбол само зато, да са царевим везиром Ризван-бегом проговори две три речи у четири ока.</p> < |
иљада дуката!« говораше одсудно и топло Ризван; »нека потрошим и двадесет хиљада, ако само тиме |
Ибраим поклонио је Аденистан своме зету Ризван-бегу, кад му је кћер Мејриму за жену дао.{S} Риз |
а сузе гутам!«</p> <p>Пљесну се сиромах Ризван руком по челу и рече тужно: </p> <pb n="94" /> < |
id="SRP18910_C4"> <head>IV</head> <head>РИЗВАН-БЕГ И ХУСЕЈИН-АГА</head> <pb n="52" /> <pb n="53 |
година!«</p> <milestone unit="*" /> <p>Ризван-бег је чинио све што год је могао, да му мати бу |
.</head> <pb n="92" /> <pb n="93" /> <p>Ризван-бег је чинио све што велика сила и још веће бога |
кама ћуташе и гледаше пред-а-се.</p> <p>Ризван-бег зачуђен погледа на старог Јаничара, па на он |
рсти, па побожно погледа к небу.</p> <p>Ризван се беше снуждио и замислио.{S} По дужем ћутању у |
, и ако си везир турскога цара!«</p> <p>Ризван се мало насмеја.</p> <p>»Прости ме ако кажем, шт |
ах акбар !...{S} Велики је Бог!«</p> <p>Ризван метну оно парче рукава у своја недра па рече;</p |
а овде?{S} Није њој место овде!«</p> <p>Ризван се слатко и гласно насмеја.</p> <p>»Слободно ми |
мети једне старе и просте жене!«</p> <p>Ризван навали на њу да му просто исприча све што јој је |
Рекох да ти носим ову амајлију!«</p> <p>Ризван скочи на ноге.{S} Уздрктаним рукама беше раширио |
а обновљена заузимањем »Иконије, матере Ризвана везира«.{S} То је тако и само везир желио да бу |
селу захтеваше, да се при пречи »матере Ризвана везира«, дода још: »а подружја Миленка Хајдука, |
е.{S} И пре је од ње слушао да се мајка Ризванова звала Иконија, и да је из села Лежимира у Топ |
иктара који му златни ибрик носи, па ни Рикабдара који му узенгију придржава, ни његова Дулбенд |
це не пеку, како је запомагао и од бола рикао кад су му усијано камење под колена метали, како |
сланика на коме се још познају главе од римских војника.{S} Можда је то био саркофаг каквог сил |
омислености ... -.{S}70 </p> <p>Риналдо Риналдини I.{S} II. ...{S} 7.- </p> <p>Таковски устанак |
дице лакомислености ... -.{S}70 </p> <p>Риналдо Риналдини I.{S} II. ...{S} 7.- </p> <p>Таковски |
а!</p> <p>Калуђер се накашља мало, сави рисовуљ брижљиво, па онда рече:</p> <p>»Што обећах твом |
чат о црвеној свиленој врпци!{S} Царски рисовуљ, богме, ја како!«</p> <p>»Хвалимо те Боже!« реч |
де!«</p> <p>»Јесте, Бога ми, баш царски рисовуљ!« одговори отац Никодије с пуно поуздања и поно |
да остану!«</p> <p>»Је ли то баш царски рисовуљ?« упита Иконија радознало и опет као са неком с |
.</p> <p>»Ево се мучим да прочитам овај рисовуљ који је још цар Душан дао нашој цркви.{S} Па са |
ви беху покривени, па викну:</p> <p>»О, Ристифоре и ти Миловане, душе вам кажите мојој Макрени |
је млазовима од беле пене, кад се море ричући рвало с ветровима.{S} Између конака и ове ограде |
у белом кафтану.{S} Иза ових наступише риџали царства, аге од Дивана и од царској Сараја, кади |
ам жалио да погинем за крс часни и веру ришћанску.{S} Хвала Богу ево и умирем што се клах са не |
<p>Велимир и Босиљка ...{S} 2.-</p> <p>Робинзон Крусе...{S}1.-</p> <p>Адександар Велики ...{S} |
" /> <p>У харему дочекале би је ките од робињица све лепше од лепших, клањале би јој се до земљ |
ехаја-кадуну, са још две кадуне и девет робињица уз обичну пратњу црних и белих евнуха, да је о |
ли тек српски.{S} Колико је било танких робињица и брзоногих дечака од 12 година у доњим одајам |
е било давно скаменило, а и шта ће срце робињицама?!{S} А данас си нам ти, твојом добротом, рас |
а евнуси чак доле у дну дворане.{S} Две робињице донесу једну сребрну и једну златну кадионицу, |
ади поред себе на софу. </p> <p>Тада би робињице донеле велику једну сребрну синију, наместиле |
хтедоше ничега прихватити, онда четири робињице дигоше сребрну синију и однесоше.{S} Тада би м |
метну руку на срце), »да вас гледам као робињице.{S} Лакнуће ми да сте ми по Богу кћери.{S} Гов |
пкиња девојка носила име Марица.{S} Као робињицу заплењену на сабору код Св. Јована, Санџак-бег |
во име Агапија, али су је у харему, као робињу, звали »Нурисаба«, што значи »Зорка«; Арбанашкињ |
е да изађе на ово како је изашло! да ће робље да се одводи, да ће крв да се пролије и да ће све |
Турци и ако не касаху, опет одмицаху с робљем својим.{S} Окретаху се овда и онда да погледају |
ј се да јој је свака тица певачица неки род, свако лепо дрво неки пријатељ, сваки пољски цвет ж |
, а није него од старога властелинскога рода; ми сељаци који то знамо, кријемо ту народну тајну |
да мира.{S} И што год има у мене женске родбине, све је то поклонима и митом подизао да ме као |
глани не треба да знају за завичај и за родбину.{S} Цар је њихов родитељ, шатор је њихов завича |
њена.{S} Слах јој и моју и њену женску родбину.{S} Слах јој и друге умољенице.{S} Замолих и оц |
и мало подужу значку. .</p> <p>»Казуј, роде, да л си где год скоро сагледао мушко око под чело |
кох себи: »ову жену као да није сељанка родила; Бога ми је ево сад лепша од сваке девојке у сво |
а завичај и за родбину.{S} Цар је њихов родитељ, шатор је њихов завичај <pb n="58" /> а јунаку |
да се диви, да ли овом дрвљу са зрелим родом и цветом у једно исто време, или оним великим и ш |
е, прозреле би одмах Оџаковића, који је рођен да буде велики човек.{S} Ја сам твој човек, и што |
Слушај, што ћу да ти кажем: остављам ти рока још три дана, не би л’ ти се лудој јал’ поносној п |
ветке.</p> <p>Хајдук Станко, историјски роман ...{S} 3.-</p> <p>Велимир и Босиљка ...{S} 2.-</p |
ште</p> <p>— сваковрсних књига —</p> <p>Романи и приповетке.</p> <p>Хајдук Станко, историјски р |
рујила преко чистог горског шљунка тихо роморећи.{S} Обалом на коју се долази од манастира тихо |
себи: »Бог и душа: као да горско дрвље ромором овим измеђ себе разговара!{S} Слушам и ослушкуј |
го и мој шарац поче да посрће и сузе да рони.{S} Камо да је већ и Стојану давно суђен данак дош |
лавуји у слободи певаху, како је слатко ропсто љубави.{S} На једној од главних стаза, које су о |
афирне капљице откинуле да као блистава роса попадају по персијским ћилимима, чоси и кадифи.</p |
бразе с грлом везивао црни као кадифени рубац.{S} А овде не рече ни речи, кад је Кизлар-ага и К |
око кога се савијало три низа од алема, рубина и сафира.{S} Златом оковани кајиши са дугачким р |
сима Јабучиловим једну велику звезду од рубина са полумесецом од алем-камена изнад ње.{S} И коњ |
слонове кости беше упрскана туркизима, рубинима и брилијантима.{S} Поведе старца за обе руке и |
а су и корице и дршка биле смарагдима и рубинима богато ишаране.{S} На глави је носио златан шл |
стране обешени округли сребрни штитови рубинима искићени.{S} Коњушари, све по два на <pb n="68 |
ли ово?«</p> <p>Она погледа у оно парче рубља, па онда опет везиру право у лице и рече уздрктал |
е по шест красних момака, у јаничарском руву, са лепо извезеним стреоницама о плећима.</p> <p>» |
на, све то богато обучено и накићено, у руву од разних боја и разнога кроја.{S} Све то прође по |
одмах десно од грма беше пробила зелену рудину.</p> <p>На једанпут се оба пса подигоше на ноге; |
у јој дали име »Ђулбахар« или »пролетња ружа«.{S} Обе су биле младе, бистре, брзе да разуму што |
Певали су неку перзијску песму: како је ружа нарицала за. славујем, коме је срце од силног приж |
има, зумбулима и криновима у пролеће, а ружама и каранфилима преко лета.</p> <p>Била је милина |
у сребрним котлићима миришљаву воду од руже, па китама од црвеног каранфила пошкропише ћилимов |
ружило се џбуње од леске, вињаге, дивље руже, мирисно дахом цвета од орлових ноктију.{S} С оне |
8" /> <p>»Ја сам боља од бумбара,« рече ружи, »али те бистра вода може однети ноћас до на груди |
ена у црвену свилу и кадифу и с црвеном ружом у коси — укипила на десном крају од ћилима пред с |
танкострука млада девојка са бледожутом ружом у златној коси, с плавим очима, с лицем белим као |
аше ружу, отера га махнув руком, узабра ружу, принесе је к уснама својим, па је онда задену исп |
ој погледи на оног бумбара што облеташе ружу, отера га махнув руком, узабра ружу, принесе је к |
ет јој дође нова једна мисао.{S} Извади ружу из косе, пољуби је и пусти је низ воду: </p> <pb n |
н бумбар облеташе једну петолисну бледу ружу, која се истом из пупољка развила била.{S} Из луга |
> <p>То рече па се спусти под ону дивљу ружу.{S} Одвеза опанке, скиде чарапе, веза их једном вр |
ићи везиваху у ланац златним гранама од рузмарина.{S} Златан конац беше поцрнео и позеленио, ал |
уркиња слабо кад преболе кад јој царева рука срце ишчупа!«</p> <p>»Али ти не знаш да је умрла!{ |
жали ни на кога до на себе саму!{S} Ова рука која жуди да ти милује груди, живој ће ти срце ишч |
едне свекрве ...{S} 1.50 </p> <p>Женска Рука ...{S} 4.- </p> <p>Слепац као убица ... -.{S}60 </ |
оче Никодије, да целивам где је царска рука царско име исписала!«</p> <p>И Иконија се прекрсти |
ухватио си се обема рукама за њен десни рукав; тргох те од ње и однесох те у моме наручју, а ти |
, обема се рукама ухватило за њен десни рукав, па из гласа запеваше: »Јаох, моја нано, не дај м |
уздркталим гласом:</p> <p>»Познајем мој рукав!{S} Познајем и тебе.{S} Ти си.</p> <p>Он јој дохв |
поред ње.{S} Извади оно парче оцепљена рукава, и показав јој, упита је тихим гласом:</p> <p>»П |
овим рукама оста половина њеног везеног рукава.{S} Турчин понесе Иву у наручју као рибицу која |
ју, а ти стегао у ручицама ово парче од рукава њеног.{S} Не могох дуго и дуго да заборавим погл |
ктаним рукама беше раширио оно парче од рукава своје матере.{S} Гледаше га раширеним зеницама, |
је Бог!«</p> <p>Ризван метну оно парче рукава у своја недра па рече;</p> <p>»Ти памтиш све как |
га од погледа турских танким и везеним рукавима од своје кошуље.</p> <p>»Браћо и народе, не да |
лина, антерију од истог таквог атлаза с рукавима од белог атлаза, широке шалваре од црвене чохе |
румену јабуку, пар шарених чарапа и пар рукавица, на којима је од ситних шљокица извезла крстов |
е у грозници; клекну на земљу, па обема рукама пригрли Иву на груди своје.</p> <p>»Дај то дете |
али од твоје мајке, ухватио си се обема рукама за њен десни рукав; тргох те од ње и однесох те |
мисли се нешто дубоко, дохвати се обема рукама за чело, подиже очи горе, прекрсти се и рече:</p |
сребрним гривнама око облих зглавака на рукама и на ногама, са сребрним минђушама, са крупним ц |
p>Првих дана приступише јој погнуте, са рукама на пафтама од појаса склопљеним.{S} Иза сваке ње |
оче, све бледо и престрављено, обема се рукама ухватило за њен десни рукав, па из гласа запеваш |
у своју огрешим!</p> <p>Опет покри лице рукама и поћута у некаквим дубоким мислима, заљуља се н |
нија врисну и паде на земљу; у Ивановим рукама оста половина њеног везеног рукава.{S} Турчин по |
има!« викаше отац Никодије, па се голим рукама дохвати у коштац с једним Турчином.</p> <p>Диже |
<p>Ризван скочи на ноге.{S} Уздрктаним рукама беше раширио оно парче од рукава своје матере.{S |
уке и танконоге Мисирлијке, с обнаженим рукама и грудима, утегнуте танком свиленом копреном око |
аче неколико корачаја, па с прекрштеним рукама ћуташе и гледаше пред-а-се.</p> <p>Ризван-бег за |
над потоком, као да хоће да га сребрним рукама загрле.</p> <p>Кад Иконија стиже на поток, подиж |
емена младоме везиру, и стаде као кип с рукама на прса прекрштеним.</p> <p>»Не, не, није друге, |
, а са тигровом кожом о левом рамену; у рукама ношаху пушке са сребрним пафтама, а у силаву хан |
змиче; у зубима носе голе јатагане, а у рукама једни криве димискије а други гвоздене топузе.</ |
им доламама и белим турбанима, носећи у рукама сребрне наџаке.</p> <p>Па онда проведоше дванаје |
ом плочу од камена.{S} Почупах маховину рукама, ножем опсекох плочу са свих страна, подигох је |
ким и грубим својим прстима да развија, руке му задркташе, виде да не може да развије, па са на |
руваше га, и крвава у лицу дигоше га на руке, да га изнесу на чистину.</p> <p>Харамбаша Стојан |
м и с јауком подиже на колена и паде на руке, па четвороношке полагано домиле до ње.{S} Она се |
и брилијантима.{S} Поведе старца за обе руке и посади га на своје место, а сам се спусти поред |
риђе к својој матери, дохвати је за обе руке и рече узбуђено:</p> <p>»Што ми то, мајко, и раниј |
ијског сиџадета, пружи према старцу обе руке, притрча му, не даде да темена, него му по турски |
вориш.{S} Женска глава треба мушке руке руке да је штити.{S} Миленково имање истина није велико |
то говориш.{S} Женска глава треба мушке руке руке да је штити.{S} Миленково имање истина није в |
у, посоли га и пружи те јој га вођко из руке поједе.</p> <p>»Ево да ти кажем!« предузе за тим д |
лице ракијом, протрљаше јој слепе очи и руке’ сунуше јој неколико капљи вина у уста. познадоше |
е!«</p> <p>Јаничар паде на колена, сави руке на прса а главу нави на лево раме склопив трепавиц |
гурну не баш врло нежно.{S} И онда сави руке на прса и поклони се своме старешини, и ако овај ч |
страхом, гледајући преда се и склопивши руке на појасе.</p> <p>Дворкиње се разместише у гомилиц |
изнад пониског иконостаса, Исус раширио руке па великим очима и замишљеним погледом гледа да л’ |
па га невесело загледаше.{S} Лазнуше му руке.{S} Гаров се ослободи, подиже главу па језиком лаз |
међу многих мангура и аспри огледаше да руком, која дркташе извади сребрн грош.{S} Најпосле га |
крстом брани!« Ето, настави Иконија па руком глађаше зулове у свога синчића: »Ето, тако ти је |
бара што облеташе ружу, отера га махнув руком, узабра ружу, принесе је к уснама својим, па је о |
своја два пса.</p> <p>Мајка га миловаше руком по челу и по образима.{S} И самој јој се очи суза |
благословио!«</p> <p>Игуман благослови руком богаља па рече двојици сељака да га унесу у цркву |
ком и силно тргну, а у исто време левом руком грубо гурну Иконију.{S} Иконија врисну и паде на |
Никодије онако с одеждом.{S} Држи левом руком икону прислонив је на прса.{S} У десној му руци к |
/p> <p>За њим иђаше игуман водећи левом руком Иконију, а за њима остала свита.{S} Многе се жене |
брну аспру.</p> <p>Нешто снажном својом руком, нешто слатко-гласном својом речју, Иконија отвар |
!«</p> <p>Стари се Јаничар диже, десном руком живо откуца темена и рече: »Да идем!«</p> <p>И од |
</p> <p>»Протрех очи; уштинух се десном руком за леву мишицу.{S} Јест, бејах будан и то су аспр |
«</p> <p>Један га Турчин дохвати десном руком и силно тргну, а у исто време левом руком грубо г |
теби за здравље.</p> <p>Удари се Ризван руком о колено.{S} Подиже се хитро на ноге.{S} Приђе к |
гутам!«</p> <p>Пљесну се сиромах Ризван руком по челу и рече тужно: </p> <pb n="94" /> <p>»Авај |
јој то поновише, кад је султанија тихо руком дотакну.</p> <p>»А? шта велиш?« питаше Иконија Аг |
воднише очи, и гладећи седу своју браду руком, понављаше тихо по неколико пута: »Алах акбар !.. |
а!«</p> <p>Јаничар се насмеја, па махну руком као да каже; »Море жено батали ти то!«</p> <p>»Да |
своје.{S} Згрози се султанија па махну руком.{S} Дервиш онда извади из своје горње костретне о |
р-ага окрену целој свити, па само махну руком.{S} На мах се сви бели евнуси и бостанџије па и с |
и то су аспре што се беле!{S} Заграбих руком и сасух две три прегрши у недра!{S} Почех да се т |
бро си ми дошао!«</p> <p>И поведе га за руку и посади поред себе на сиџаде.{S} Старац са учтиво |
гано корачаше иза њега водећи старца за руку.</p> <p>Мали се Ива окрете, па угледав мајку и дед |
српску цркву!« Па ме онда поведе све за руку; пређосмо бистар један поточић, па онда кроз неко |
терет претискао.{S} Тек кад је уведе за руку у кућу, и кад виде оца Миленкова у крај огњишта на |
снаху твоју!»</p> <p>И везир је узе за руку као неко дете, и кроз она вратанца од седефа одвед |
на у њега.{S} После јој приђе узе је за руку и рече јој српски само једну реч:</p> <p>»Седи!«</ |
ц Никодије, сав бео као овца, узе ме за руку и рече »хајде, да видиш твоју цркву!« И онда као о |
дигне, али је Иконија нагло прихвати за руку и викну: »Не, кћери царева!{S} Ова дервишева посла |
пред саму цркву, Иконија му се маши за руку, заиска смерно његов благослов и онда поче да гово |
Јоване!« па чврсто држећи свога Иву за руку, изађе напред и рече слободно:</p> <p>»Ево Иконије |
Иво с наном твојом!«</p> <p>Узе Иву за руку и потрча цркви.</p> <p>Најближе гомиле народа, на |
а прекрсти се и целива, па онда пољубив руку калуђеру рече, тихо: »Хвала прво Богу па онда теби |
> <p>Кад Иконија стиже на поток, подиже руку десну изнад обрва, заклони очи од сунца, које са з |
изну плакати.</p> <p>Везир јој миловаше руку, пусти је мало да се исплаче, па је онда тихо запи |
а својим хајдуцима ишчупа несрећника из руку разјарених сељака.{S} Стојан им викну љутито своји |
и тебе.{S} Ти си.</p> <p>Он јој дохвати руку и пољуби је.</p> <p>»Како си ме познала?« питаше ј |
као да је дете; али чим му везир пусти руку он се диже на ноге, одмаче се са сиџадета и са нај |
даве, ко ће пре да стигне до ње, да јој руку као светињи каквој пољубе.</p> <p>После се народ н |
Петрија клече на ћилим и обасипаше јој руку пољупцима и сузама.{S} Ударише сузе и Иконији и од |
њавом.{S} Грцајући од плача пољуби га у руку.{S} Стојан кад је виде онако порушену и сузну, не |
шарову и гарову, надроби скроб у своју руку, посоли га и пружи те јој га вођко из руке поједе. |
инило као да се њен мали Ива већ у неку руку посветио, да већ сада ни отац Никодије ни црква Св |
смерно, па приђе духовнику и пољуби му руку, и онда шапутне своме Иви те и он приђе к руци оца |
у вику свога детета; подиже се на једну руку, и збуњено погледаше око себе, <pb n="31" /> као д |
сира, привеза је себи на плећа; у једну руку узе чутурицу с вином, а у другу крчаг и — пође пра |
ашла пола пута у сретање, претисла њену руку па своје срце, па је онда сама узела под мишку и п |
авицама.{S} Он стегну усне подиже десну руку претећи у вис и стисне песницу.</p> <p>Иконија се |
а!«</p> <p>Јадна Иконија подизаше десну руку према игуману, као да га преклиње, да не говори о |
{S} Боли ме ево овде« (па Иконија метну руку на срце), »да вас гледам као робињице.{S} Лакнуће |
а од најлепших дрва, што их Анадолија и Румелија имају.{S} У пространоме парку његовом било је |
планак од сунца пробијаше на јабучицама румен младићскога здравља; испод густих проседих веђа с |
; размота ту шамију, извади из ње један румени јаглук посут шљокицама сребрним и златним; разви |
вост и узбуђеност растопише нешто тихог руменила у млечност његову а под танком и лаком копрено |
/> у тамно зеленило, а из овога у топло руменило.{S} Отуда је дошло и име конаку.{S} Зидао га ј |
црном косом, црним очима, белим челом и руменим лицем, сва обучена у црвену свилу и кадифу и с |
унца, које са запада косо своје зраке у руменим праменовима пушташе, па оштро загледа у онај то |
оника, липа из Македоније, кестенова из Руменлије, кедрова са Ливана, кипреса из Анадолије.{S} |
дуги ходник, патосан звездама од белог, руменог и зеленог мрамора, а по зидовима застрвен богат |
од конака, пружала се обалом ограда од руменог мрамора, коју су сафирни морски таласи тихо, чи |
рисног ћилима од цвећа к оном оквиру од руменог мрамора, и преко оквира по плавом морском оглед |
нога двора, у коме се низови од белог и руменог мрамора надметаху својом лепотом, пењући се под |
ка у сред бистрог потока, под одблеском руменога неба на западу, својим млечним лицем, својим б |
млеком, сртлијашем, кадајифом, белом и руменом халвом, рахатлуком и свакојаком другом ђаконијо |
на кошуљу челик панцијера, на панцијер румену доламу, по долами троје токе сјајне, једне вите |
ди из шаренице једну белу погачу, једну румену јабуку, пар шарених чарапа и пар рукавица, на ко |
предао своме орта-баши писмену заповест Румили-Беглер-бега, да старог Јаничара пусти да иде, а |
м ниским турбаном око чела.{S} У десној руци држаху копља, а о бедрима ношаху криве димискије.{ |
онда шапутне своме Иви те и он приђе к руци оца Никодија.</p> <p>»А да те не сметох у каквом с |
рила папагајева на сниском турбану, а у руци са шареном штаком са прапорцима горе на врху.{S} П |
се надметаху редом све дугине боје; а у руци ношаше велику киту босиљка и један слив жутога вос |
и са сребрном тицом на штапу који је у руци држао.</p> <p>Иконија се јутрос упорно противила н |
а десно иде гологлаво мало ђаче; носи у руци мален котлић од калајисаног бакра, у који ће отац |
стада божјег, како носи сребрну штаку у руци и бројанице од седефа а златну камилавку на глави; |
ну прислонив је на прса.{S} У десној му руци кита босиљка, па њоме шкропи сваког ко приђе икону |
е и њих посади <pb n="26" /> да заједно ручају с њеним малим ђаком.{S} И лепо поручаше и весело |
днесох те у моме наручју, а ти стегао у ручицама ово парче од рукава њеног.{S} Не могох дуго и |
"*" /> <p>Оде народ да се мало прихвати ручка.{S} Под главним вењаком већ засели кнезови с калу |
најест као млеко белих арапских хатова, с густим и до земље црним реповима.{S} Њихови рахтови б |
ом из пупољка развила била.{S} Из луга, с оне стране, један кос звиждаше некакве значке као да |
м ружом у златној коси, с плавим очима, с лицем белим као да је млеком наливено, и сва у бледож |
дошла и њена сестра од тетке, Макрена, с мужем и децом, па су се лепо наместили разастрв костр |
S} Без капи крви у лицу, бледа ко крпа, с очима укоченим с устма отвореним, с пеном белом и крв |
оке, витоструке и танконоге Мисирлијке, с обнаженим рукама и грудима, утегнуте танком свиленом |
јка са бледожутом ружом у златној коси, с плавим очима, с лицем белим као да је млеком наливено |
па, с очима укоченим с устма отвореним, с пеном белом и крвавом на помодрелим уснама, промуклим |
у, него оста поред врата на свом месту, с бледим лицем и плачним очима.</p> <p>У томе се појави |
ена уста.</p> <p>Он се устави у јечању; с муком и полагано отвори очи, гледаше је дуго и дуго, |
исно дахом цвета од орлових ноктију.{S} С оне стране воде извиле се високе тополе, па пустиле г |
волујским колима старога чича Симу.{S} С њоме је дошла и њена сестра од тетке, Макрена, с муже |
сти своју гломазну црну шаку на њих.{S} С разјапљеним чељустима, раширеним уздркталим ноздрвама |
на би се висока и танкострука девојка — с црном косом, црним очима, белим челом и руменим лицем |
крупна пуцад као грудве од бисера.{S} А с једне и друге стране поред певница стоје патријарси и |
Балкана, четинара с Дурмитора, јасенова с Копаоника, липа из Македоније, кестенова из Руменлије |
анастир.{S} Али су Турци у време ратова с деспотом Ђурђем град порушили и цркву запалили, те је |
ого.{S} Научићу га да чита, упознаћу га с титлама и скратницима, научићу га да поји тропаре и к |
кауркињама!«</p> <p>»Вољан си, аго, да с нама шалу збијаш!{S} А ко зна?{S} Свашта може да буде |
видиш Топлицу Милана,« поче Иконија да с пуно поноса казује, као нешто што је сама видела, па |
је дангуба и ваша штета.{S} Пустите да с миром носимо то једно дете, те да не буде горе, много |
а долазио је сам лично да је види, и да с њоме поседи мало на шареној ћошки седефли-шкољке.</p> |
и восак пред икону Св. Јована, па онда с ведром душом и лаким срцем изађе из цркве да потражи |
луша</p> <p>старог калуђера, па се онда с њим опрости и оде.</p> <milestone unit="*" /> <p>Да б |
белина, антерију од истог таквог атлаза с рукавима од белог атлаза, широке шалваре од црвене чо |
ако се беше занео, да не чу кад Иконија с Ивом уђе, па не диже главе нити мрдну густим веђама.< |
иђаше напред и са два три сељака своја с муком отвараше пут калуђерима кроз густе гомиле народ |
онај комадић платна и не скидајући ока с њега.</p> <pb n="57" /> <p>Кад смо те отимали од твој |
у на глави; па би тек с вриском скочила с постеље и нагла да бежи вичући: »По Богу сестро, не д |
едвеђе пећине. »Као да нису чиста посла с њиме!« причаше тај што га је видео; »јер иде гологлав |
ви дочекиваху госте.</p> <p>»Благо вама с вашом Иконијом!« говораху гости Лежимирцима.{S} И гур |
у, просед, у раси од грубог црног сукна с црном грубом камилавком, прегнуо се био над дугачком |
е натрашке узмаче неколико корачаја, па с прекрштеним рукама ћуташе и гледаше пред-а-се.</p> <p |
n="61" /> <p>У том навалише и жене, па с њима дође и Иконија, по коју је кнез већ послао био.{ |
у уста, он облизну своје суве усне, па с муком и с промуклим гласом промуца: »Ти си ... божји. |
ала, сада се уздрма као тежак талас, па с виком писком и псовком навали на Гаврана да га жива р |
вом било је грмова са Балкана, четинара с Дурмитора, јасенова с Копаоника, липа из Македоније, |
ним гомилама.{S} Живи ланац од Јаничара с муком је издржавао ове таласе од људи, да не запљусну |
а њој стојала је поред сребрног сточића с бокалом са жутим шербетом једна исто тако велика и та |
ајест младих девојака: седам, свирачица с ћеманетима, цитрама, тамбурама и таламбасима, и седам |
авом; овде онде по нека надгробна плоча с излизаним натписом; иза цркве једна лепа стара липа и |
е проговори.{S} Остави поред њега крчаг с водом, чутуру с вином, и све друго што беше донела и |
тора жена заносим као неко дете!{S} Бог с тобом Иконијо!«</p> <p>То рече па се спусти под ону д |
оно дотрче они страшни Арапи, (буди Бог с нама!) па ме извуку напоље да гледам дервиша и његове |
савлада свој немир па рече:</p> <p>»Бог с тобом, Гавро, какав је то почетак од разговора?«</p> |
е, па оштро загледа у онај тополски луг с оне стране.{S} Баш нигде ни сенке од каквог човека.</ |
амилавком, а обојица у џубетима од дибе с навратком и <pb n="74" /> первазима од зибелина.{S} И |
овој слави нашег села и наше цркве буде с нама стари отац Никодије.{S} Поменух то једном поодав |
ниском белом конђом, коју је низ образе с грлом везивао црни као кадифени рубац.{S} А овде не р |
есме мраморне водоскоке и шарене кавезе с тицама.{S} Ударише и оним широким путем између велики |
облаке!«</p> <p>»Бог и душа, сврнуо је с памети!« повикаше неки из гомиле.</p> <p>»Шта сврнуо |
ставе.{S} Али све узаман!{S} Дочеках је с ову страну Липавице; видох је <pb n="42" /> како гази |
са, од како поче овај бој голоруке раје с оружаним Турцима а већ пламен изби из крова црквена и |
царски рисовуљ!« одговори отац Никодије с пуно поуздања и поноса. »Ево, видиш, на кожи написано |
питаше је.</p> <p>»Кад сам те на подне с царем видела, почела сам да слутим.{S} Сад сам те поз |
секирама и косама тући <pb n="30" /> се с Турцима.{S} Али је сад на сабору мало ко имао секиру |
узе и са тим тихим осмехом опростила се с овим светом у тренутку највеће своје славе Иконија, в |
<p>»Долазећи данас к цркви, ниси ли се с ким год на путу сусрела?« питаше калуђер.</p> <p>»Нис |
ва мајка уморна, па се диже, опрости се с њоме и нареди да је опет у њен конак отпрате онако, к |
него га само гледаше.</p> <p>Гавран се с муком и с јауком подиже на колена и паде на руке, па |
ким ћилимовима.{S} Дуж целог ходника, и с једне и с друге стране, поређало се око педесет млади |
есних прилика, анђели с дугим крилима и с мачевима високо уздигнутим; Св. Ђорђе у скрлетној дол |
уде своје у Пећ патријару с поклонима и с молбом, да, ако већ сам не може, пошље кога да цркву |
ру дође Хусејин-ага са својим Турцима и с арабом пред њену кућу.{S} Иконија се ижљуби са Макрен |
у, час испред ње, час уз њу и с десна и с лева, и некако полусавлађиваним скакањем казиваху сво |
ишао на једног старца Србина калуђера и с њиме се добро упознао.{S} Кад су се растајали, стари |
ла расклопише.{S} Иза врата стојао је и с једне и с друге стране по један лав од црног углачано |
о кубе лепо извија.</p> <p>Преко зиме и с пролећа нешто често побољеваше, па се побојаваше да н |
вима.{S} Дуж целог ходника, и с једне и с друге стране, поређало се око педесет младих и дивно |
ише.{S} Иза врата стојао је и с једне и с друге стране по један лав од црног углачаног мрамора. |
ран.{S} Свет нагрнуо око ње и с једне и с друге стране.{S} Вичу јој: »Е, Бог те благословио!« » |
бра.{S} Поред њега корачаху и с једне и с друге стране по шест красних момака, у јаничарском ру |
седла од црвене кадифе беху и с једне и с друге стране обешени округли сребрни штитови рубинима |
} Иза њих су стојали поређани с једне и с друге стране по шест црних и шест белих евнуха, некол |
богаљ Гавран.{S} Свет нагрнуо око ње и с једне и с друге стране.{S} Вичу јој: »Е, Бог те благо |
p>И онда, истина овде и онде запињући и с натегом, исприча овако:</p> <p>»Отидох санџак-бегу у |
н облизну своје суве усне, па с муком и с промуклим гласом промуца: »Ти си ... божји... анђео!« |
амо гледаше.</p> <p>Гавран се с муком и с јауком подиже на колена и паде на руке, па четворонош |
удо и господство, а час опет поносито и с фрком дижући главу у вис, као да нестрпљиво тражи да |
потскакују, час испред ње, час уз њу и с десна и с лева, и некако полусавлађиваним скакањем ка |
, сва обучена у црвену свилу и кадифу и с црвеном ружом у коси — укипила на десном крају од ћил |
самог сребра.{S} Поред њега корачаху и с једне и с друге стране по шест красних момака, у јани |
товима; о седла од црвене кадифе беху и с једне и с друге стране обешени округли сребрни штитов |
ка иде кудгод великом џадом, па и да би с неруке јој је и много заходно, а посна посла у Св. Јо |
Под главним вењаком већ засели кнезови с калуђеђерима и поповима.{S} Иконија је измолила у оца |
езиров Кизлар-ага и Капу-ага, онај први с белом а овај други с црвеном и високом камилавком, а |
апу-ага, онај први с белом а овај други с црвеном и високом камилавком, а обојица у џубетима од |
аждају; Св. Јован у мркој камиљој кожи с мрком тиквицом о левом бедру, подигао је у вис крст о |
у му на рамена као у старих јунака који с онога света овоме свету кроз гусле говоре. </p> <p>Ст |
p>У очи самог Ивањ-дна, игуман дечански с мноштвом калуђера и попова посвети цркву и одмах удар |
е у вис своју камилавку пуну змија, али с муком и напрезањем као да је свака од олова; протресе |
већ око поноћи млада женскадија навали с венцима од ивањског цвећа на онај извор иза цркве, те |
кама светаца и небесних прилика, анђели с дугим крилима и с мачевима високо уздигнутим; Св. Ђор |
ибелина.{S} Иза њих су стојали поређани с једне и с друге стране по шест црних и шест белих евн |
а раја једнога дана узаман гине и да ти с њоме муку мучиш.{S} Буди отац сиротињи, <pb n="43" /> |
собом и своје две поћерке.{S} Пролазећи с оваким спроводом кроз башту, она би се сама у себи на |
етим кад једном дођоше калуђери из Пећи с патријарковим ђацима па запеваше.... чекај молим те м |
, чисто га ево и сад гледам; крупне очи с благим погледом, дуге косе пале на рамена, по кратка, |
ше за неколико тренутака, па онда скочи с коња, раскиде јој јелек, раздра кошуљу на недрима, об |
р, шапуће лишће, шапуће, шапуће, па тек с друге стране зашушти јачи шушањ.{S} Окренем се, погле |
а златну камилавку на глави; па би тек с вриском скочила с постеље и нагла да бежи вичући: »По |
пун стрела са левог рамена опет сам лук с тетивом, завијен у зелену кадифу опет златом извезену |
»носи ме као мало воде на длану, радим с њиме што хоћу, заповедам му како хоћу, молим се Богу |
у лицу, бледа ко крпа, с очима укоченим с устма отвореним, с пеном белом и крвавом на помодрели |
е бој се рајо!« викну млад један Турчин с отвореним и човечним лицем, који очевидно беше вођ че |
нам ни сама за што!«</p> <p>Прођоше као с литијом кроз башту, мимо неколико кијосака, мимо мног |
к ја отрчим и видим шта је.{S} Ходи Иво с наном твојом!«</p> <p>Узе Иву за руку и потрча цркви. |
на поток Липавицу, и видех Иконију како с још неким женама бели платно.{S} Склоних се мало иза |
у порту.{S} Изађе и отац Никодије онако с одеждом.{S} Држи левом руком икону прислонив је на пр |
од беле пене, кад се море ричући рвало с ветровима.{S} Између конака и ове ограде виле су се с |
збавио!«</p> <p>Поразговара се још мало с оцем Никодијем, посаветова свога синчића да у свему л |
цу Никодију дуго говорили, говорили смо с игуманом кога је Патријар послао, легла си позно и ум |
је то оставила поред невољника, заједно с крчагом тазе воде, коју је у планини захитила.{S} И с |
скочи у седло, па у бесном трку заједно с вођом стиже чету, која сад потера касом и брзо зађе з |
каше неки из гомиле.</p> <p>»Шта сврнуо с памети !« привикаше други; »има тога мој брајко, те ј |
тави Гавран. »Тада још нисам био сврнуо с памети.{S} Пробудих се и најпре рекох себи : »море, ш |
озбиљно кнез са зачеља.</p> <p>»Сврнуо с памети, велите?« настави Гавран. »Тада још нисам био |
темена младоме везиру, и стаде као кип с рукама на прса прекрштеним.</p> <p>»Не, не, није друг |
несрећа бити царев везир?« упита везир с осмехом.</p> <p>»Знам ја, не можеш ти бити царев вези |
-агу са његовим Кара-агама, ни Капи-агу с његовим белим евнусима, ни царева Силиктара, који саб |
посади <pb n="26" /> да заједно ручају с њеним малим ђаком.{S} И лепо поручаше и весело се пор |
и младо предусретало је »стрину Иконију с љубављу и поштовањем.{S} На весеља није никад ишла, а |
ше обадвоје.{S} Гавран не скидаше очију с њеног лица, које сад бејаше још лепше како стидљивост |
турско оружје победило.{S} По повратку с војне, султан га узме у сарај за свог Силиктар-агу.{S |
и онда пристајала да слажем моју песму с црним Гавраном!«</p> <p>»Па да му кажем да се ничему |
p>Село посла људе своје у Пећ патријару с поклонима и с молбом, да, ако већ сам не може, пошље |
до онога како Турци полетеше по сабору с голим ножевима, и како јој отеше Иву, она од једанпут |
Остави поред њега крчаг с водом, чутуру с вином, и све друго што беше донела и изађе из пећине. |
ли Турци и ако не касаху, опет одмицаху с робљем својим.{S} Окретаху се овда и онда да погледај |
еби на плећа; у једну руку узе чутурицу с вином, а у другу крчаг и — пође право у планину к пећ |
х се и побеснех мало, али још не сврнух с памети.{S} Једнога дана случајно ударих на поток Липа |
на гуњцу моме.{S} На сну ми дође старац с великом белом брадом до <pb n="40" /> испод појаса, н |
је, па се голим рукама дохвати у коштац с једним Турчином.</p> <p>Диже се просто урнебес од вик |
азила Тутучи-башу, надзорника папагаја, са два шарена крила папагајева на сниском турбану, а у |
јао и Булбулџи-баша, надзорник славуја, са крилом јастребовим у челенци и са сребрном тицом на |
само што је сад ваљада стотину дечака, са шареним фењерима ишло, нешто напред, а нешто по стра |
о облих зглавака на рукама и на ногама, са сребрним минђушама, са крупним црним зеницама, са оч |
ница Солака, Турчина једног у годинама, са три црне перјанице на белој чалми у бињишу од сребрн |
вијеним, са дугим свиленим трепавицама, са витим дугим и као лук од стреле високо повученим обр |
м минђушама, са крупним црним зеницама, са очима као бадем повијеним, са дугим свиленим трепави |
ама и на ногама, са сребрним минђушама, са крупним црним зеницама, са очима као бадем повијеним |
тим једна гомила кадија, хоџа и улема, са белим турбанима, зеленим кафтанима и меким чизмама о |
рцелана у великим позлаћеним зарфовима, са млеком, сртлијашем, кадајифом, белом и руменом халво |
да наиђе Једна чета Јаничара на коњима, са црвеним доламама поврх зелених шалвара, са златним т |
х шалвара, са златним токама на прсима, са белим сарколима са златним первазом и златним челенк |
најест доратастих хатова из Курдистана, са позлаћеним рахтовима и седлима покривеним међедином; |
црвеним доламама поврх зелених шалвара, са златним токама на прсима, са белим сарколима са злат |
ери од конака.{S} Сам кнез од Лежимира, са шубаром испод мишке, иђаше напред и са два три сељак |
нуте танком свиленом копреном око паса, са сребрним гривнама око облих зглавака на рукама и на |
це златном и сребрном жицом испреткане, са зибелинима, самурима и скупоценим лисичинама оперваж |
> <p>Првих дана приступише јој погнуте, са рукама на пафтама од појаса склопљеним.{S} Иза сваке |
т калуђера, и дођоше попови из Топлице, са Ситнице и са Ибра, и искупи се народ са свих страна, |
креном, на којој имаовину своју остави, са сељанкама и старим и младим, поклони се кнезу и дома |
и беху подигнути па за појас придевени, са жутим шалварама и црвеним јеменијама.{S} Носили су х |
е су му биле од злата а тако и дизгини, са којих је висило на свакој страни по дванајест кита о |
широким путем између великих поморанџи, са којих кроз загасито-зелено лишће и кроз ките од бела |
зеницама, са очима као бадем повијеним, са дугим свиленим трепавицама, са витим дугим и као лук |
ма и ханџарима драгим камењем окићеним, са турбанима од кашмирских и хиндустанских танких ткани |
ономе везу.{S} Па онда га подиже у вис, са поштовањем, у које се мешала љубав и побожни страх, |
ест красних момака, у јаничарском руву, са лепо извезеним стреоницама о плећима.</p> <p>»Гледај |
оспором на кајику онако у белом зубуну, са шљокицама међу црним ресама, и са сниском белом конђ |
султанија послала своју Ћехаја-кадуну, са још две кадуне и девет робињица уз обичну пратњу црн |
мања чета шејика потомака Мухамедових, са великим зеленим чалмама.{S} Иза њих заступник Муфтиј |
гвозденом ланцу о врату, <pb n="104" /> са високом штаком и црним бројаницама, корачаше полаган |
бостанџија корачаху сложно »Балтаџије« са скрлетним доламама и белим турбанима, носећи у рукам |
ногу Хербаџије, у скрлетним доламама, а са тигровом кожом о левом рамену; у рукама ношаху пушке |
ну старост скине тешки камен са срца, а са душе њене црни облак, који сузама дажди, онда измоли |
ме, на прсима панцире и токе сребрне; а са десног рамена висаше низ плећа стреоник од црвене ка |
жићемо вас са свим што нам је Бог дао а са радосним срцем, како и треба да служимо верне слуге |
ло је намештено хиљаду великих кавезова са птицама свакојаким, од малог царића па до орла камењ |
ространоме парку његовом било је грмова са Балкана, четинара с Дурмитора, јасенова с Копаоника, |
доније, кестенова из Руменлије, кедрова са Ливана, кипреса из Анадолије.{S} Цветне баште попрск |
заболе.</p> <p>У јутру дође Хусејин-ага са својим Турцима и с арабом пред њену кућу.{S} Иконија |
<pb n="84" /> да уђе унутра Кизлар-ага са дванајест црних евнуха, за њима дванајест дечака па |
е решетку, али не скидаше погледа свога са ње, докле га поносити коњ његов не однесе даље низ о |
, и да је дошао у Стамбол само зато, да са царевим везиром Ризван-бегом проговори две три речи |
и ништа га више не могаше покренути да са женама говори.</p> <p>Те ноћи Иконија не могаше за д |
ше који погинуо беше, и да га позову да са својом четом одмах к Лежимиру похита.{S} Али им дође |
нија се није препала, али које од стида са онаких речи, које од срџбе поцрвене као црвени божур |
Вечерње се већ било свршило кад Иконија са малим Ивом дође на капију велике куле.{S} Ту она дад |
злар-ага, његових шест Арапа, и Иконија са Шекер-кадуном пред вратима.</p> <p>Кизлар-ага закуца |
ред коња његова корачаху по шест дечака са црним малим шубарицама, црвеним доламама и жутим шал |
тако велика и танкострука млада девојка са бледожутом ружом у златној коси, с плавим очима, с л |
киња.{S} Али каква кауркиња?{S} Сељанка са очима једне хасеки-кадуне!{S} Кад те очупах од ње, о |
вене кадифе, златом извезен, пун стрела са левог рамена опет сам лук с тетивом, завијен у зелен |
истана.</p> <p>Свадба се његова обавила са свечаностима и раскоштвом, о којима се на широко и н |
реме, или оним великим и шареним тицама са кукастим широким кљуном, што на тачкама и сребрним п |
им токама на прсима, са белим сарколима са златним первазом и златним челенкама на глави.</p> < |
рвену чоху са високим црвеним калпацима са дугим кићанкама а од плавог ибришима.</p> <p>Одмах и |
име по народу са славом а међу Турцима са стравом проносило.{S} Био је висок и личан човек; кр |
тимаше као бесомучна и не пушташе Ивана са груди својих.{S} А оно сироче, све бледо и престрављ |
бучиловим једну велику звезду од рубина са полумесецом од алем-камена изнад ње.{S} И коњ и јаха |
бало је пуно две године да се грађевина са свим доврши и да се црква изнутра испише.{S} Везир ј |
а дванајест девојчица, па ћехаја-кадуна са своје четири помоћнице, а иза њих дванајест Арапкиња |
дркташе, виде да не може да развије, па са најдубљим поштовањем ниско погнут приђе младом везир |
цркву Иконија остави своју шареницу, па са синчићем уђе у мрачну и празну црквицу, целива иконе |
мора, а горњи од стакла и резаног кедра са Ливана.{S} Некада је кедрово дрво било све покривено |
ра.</p> <p>Кад би на спрам оног прозора са решетком, <pb n="71" /> млади јахач упре своје погле |
и меким облаком од свога зеленог листа са сребрнастом поставом.{S} На једно двеста корачаји од |
, и зрак радости из њих и трепет осмеха са усана његових осветлише му лепо лице његово.</p> <p> |
и други царски јелек: дванајест вранаца са сребрним рахтовима; о седла од црвене кадифе беху и |
ова; протресе је мало као да је зобница са зобљу, промумла некакве речи, које нико не разумеваш |
љом крушком.{S} Донели су пуно котарица са свакојаким јестивом, и по више већих и мањих чутура, |
S} Али кад прођем поред оних ваших тица са кратким кукастим кљуном и зеленим, плавим и златним |
и!«</p> <p>У том прође једна чета чауша са шиљастим црвеним капама од сукна, загасито зеленим к |
некада је на све четири стране био град са четири куле на четири краја, и једном главном и најв |
са Ситнице и са Ибра, и искупи се народ са свих страна, а кнез и кметови од Лежимира, баш као д |
у.{S} На глави ношаху позлаћене шлемове са белим ниским турбаном око чела.{S} У десној руци држ |
иђе богаља.{S} Кад му донесе крчаг воде са извора, Гавран је замоли, да му га дода да се напије |
ашњег свога посинка.{S} Иконија се диже са постеље, <pb n="36" /> те га пред кућом дочека кукња |
праг од селамлика, млади се везир диже са свога перзијског сиџадета, пружи према старцу обе ру |
Јеротија.</p> <p>И дође игуман Јеротије са шест калуђера, и дођоше попови из Топлице, са Ситниц |
м чалмама.{S} Иза њих заступник Муфтије са белом чалмом и у белом кафтану.{S} Иза ових наступиш |
изнад обрва, заклони очи од сунца, које са запада косо своје зраке у руменим праменовима пушташ |
и манастир, цркву послуживали и дохотке са њених баштина прибирали.{S} Патријар нареди: да се ц |
>Харамбаша посла неколике своје хајдуке са по више сељана да по шуми потраже Гаврана и да га до |
м о левом рамену; у рукама ношаху пушке са сребрним пафтама, а у силаву ханџаре и пиштоље све у |
иђаху у корак онај у среди ношаше копље са три коњска репа, а она двојица поред њега забацили н |
ишину поче сад да се бије грабећи аспре са калдрме. </p> <pb n="72" /> <p>»Виде ли цара?« упита |
онда потекоше право к шумарици која се са ове косе у ону дољу спушташе.</p> <p>И звиждукање дв |
усти руку он се диже на ноге, одмаче се са сиџадета и са највећим страхопоштовањем удараше теме |
дан бивала све невеселија.{S} Тек би се са ћошка свога конака загледала у море, па би сетно пољ |
тину.</p> <p>Харамбаша Стојан скочи, те са својим хајдуцима ишчупа несрећника из руку разјарени |
афтаном од загасито зелене тешке кадифе са златним ширитом.{S} Кад јој је црни Кизлар-ага прист |
ветно каже, и онда се крене пут Топлице са пратњом од десет коњаника, и са царским бурунтијама |
овода.</p> <p>Око поноћи Иконија повиче са своје постеље:</p> <p>»Децо, спавате ли?«</p> <p>Обе |
сприча до миле воље!« рече озбиљно кнез са зачеља.</p> <p>»Сврнуо с памети, велите?« настави Га |
Топлице са пратњом од десет коњаника, и са царским бурунтијама на све санџак-бегове и на све па |
буну, са шљокицама међу црним ресама, и са сниском белом конђом, коју је низ образе с грлом вез |
м по сили власти коју нам је Бог дао, и са вером у источник неисцрпне милости коју нам је Госпо |
које му је санџак-бег од Топлице дао, и са једном арабом, покривеном зеленим шаторским платном, |
да момка, лична и висока, у панцирима и са сребрним шлемовима иђаху у корак онај у среди ношаше |
вене млетачке чохе, неко са кунтушима и са бињишима од дибе-тканице златном и сребрном жицом ис |
е диже на ноге, одмаче се са сиџадета и са највећим страхопоштовањем удараше темена младоме вез |
са шубаром испод мишке, иђаше напред и са два три сељака своја с муком отвараше пут калуђерима |
приметан осмех.</p> <p>Са те две сузе и са тим тихим осмехом опростила се с овим светом у трену |
дођоше попови из Топлице, са Ситнице и са Ибра, и искупи се народ са свих страна, а кнез и кме |
вуја, са крилом јастребовим у челенци и са сребрном тицом на штапу који је у руци држао.</p> <p |
p> <p>Једнога дана он са својом четом и са још десетак коњаника, које му је санџак-бег од Топли |
ом пред њену кућу.{S} Иконија се ижљуби са Макреном, на којој имаовину своју остави, са сељанка |
них лалета: по споду персијски ћилимови са дивним шарама у меканим и загаситим бојама, на три с |
гуман дечански, у широкој црној мантији са гвозденим крстом о гвозденом ланцу о врату, <pb n="1 |
од сребрних аспри у гомиле света, који са још ватренијим узвицима за здравље и срећу падишину |
а Ћехаја-кадуна, проговори нешто турски са Шекер-кадуном, а ова онда рече Иконији: како мора да |
Иконији и народу, да су иконе исписали са свим онако како су на царском иконостасу у Вилиндару |
ма истину ли »говориш?« повикаше сељани са више страна.</p> <p>»Протрех очи; уштинух се десном |
папагајева на сниском турбану, а у руци са шареном штаком са прапорцима горе на врху.{S} Поред |
бина и сафира.{S} Златом оковани кајиши са дугачким ресама од срме, држали су на широким прсима |
јој се наводнише.</p> <p>Привикаше јој са више страна да каже шта је то друго.</p> <p>»Ево шта |
аједно са Шекер-кадуном остави у једној са врло богато застрвеном софом.{S} Мало час па уђе уну |
срме, на коме је стајао кристални бокал са црвеним шербетом; а на левом крају, према њој стојал |
ком турбану, а у руци са шареном штаком са прапорцима горе на врху.{S} Поред њега је стајао и Б |
ала је поред сребрног сточића с бокалом са жутим шербетом једна исто тако велика и танкострука |
лупици, посадио се био харамбаша Стојан са кнезом од села, а десно и лево од њих посадило се на |
ходу сунца паде у село харамбаша Стојан са неколико хајдука оружаних до зуба.{S} Он је био пооч |
који се чувао слободан, да њиме султан са свитом својом у џамију прође.</p> <p>На горњем спрат |
бар под њену старост скине тешки камен са срца, а са душе њене црни облак, који сузама дажди, |
је Иконија жива.</p> <p>Једнога дана он са својом четом и са још десетак коњаника, које му је с |
уљ?« упита Иконија радознало и опет као са неком стравом. »У добри час дођох да моје очи и ту с |
, тамјаном окађена црква, и као да озго са небеског плавог кубета мајка божја на њу гледа. »О м |
преко лета.</p> <p>Била је милина озго са ћошке, погледати преко овог шареног и мирисног ћилим |
ост.{S} Витороги вођ оваца виде је оздо са паше, па заблеја и два и три пута и пође право к њој |
зове:{S} Аденистан.</p> <p>Чувен је био са лепоте многих својих ћошака растурених по луговима о |
ћурковима од црвене млетачке чохе, неко са кунтушима и са бињишима од дибе-тканице златном и ср |
штио и виче:{S} Покајте се!{S} А високо са свода <pb n="10" /> у олтару, и изнад пониског иконо |
то зеленим кафтанима, без оружја и само са дугачким зеленим доламама, којих скутови беху подигн |
ва стиже да Иконији прозбори: »Иди само са Шекер-кадуном за Кизлар-агом и не бој се ништа!« па |
ико лепо намештених соба, па је заједно са Шекер-кадуном остави у једној са врло богато застрве |
кери, беглер-бези паше и везири, све то са сабљама и ханџарима драгим камењем окићеним, са турб |
о прође поред Султаније и Иконије чисто са страхом, гледајући преда се и склопивши руке на поја |
з Једрена, Хусејин је имао дуг разговор са својом кадуном, која је била једна од оних девојака, |
добро сте нам дошли, и послужићемо вас са свим што нам је Бог дао а са радосним срцем, како и |
S} Па ти онда ниси видела ни Кизлар-агу са његовим Кара-агама, ни Капи-агу с његовим белим евну |
ује бућкање од сиграња њених белих ногу са бистрим валима.</p> <p>Ова млада жена, која сад већ |
ест година како се његово име по народу са славом а међу Турцима са стравом проносило.{S} Био ј |
јаницу, на челу између оба ока амајлију са крупним једним смарагдом, око кога се савијало три н |
ВА МАЈКА.</head> <p>На једном пропланку са сочном зеленом травом, пасло је стадо оваца.{S} У хл |
е чему пре да се диви, да ли овом дрвљу са зрелим родом и цветом у једно исто време, или оним в |
ри једну застругу скорупа, и једну мању са ситном сољу и рече маломе: »Иво, дете моје прихвати |
еднога коња, беху одевени у црвену чоху са високим црвеним калпацима са дугим кићанкама а од пл |
ах маховину рукама, ножем опсекох плочу са свих страна, подигох је не без муке.{S} Испод ње бех |
{S} Хвала Богу ево и умирем што се клах са некрстом.{S} Истом данас видим да није све јунаштво |
посади поред себе на сиџаде.{S} Старац са учтивошћу правог Турчина, даде се водити и посадити |
један тих једва приметан осмех.</p> <p>Са те две сузе и са тим тихим осмехом опростила се с ов |
ено на десно и на лево, да ли није кога саблазнио,</p> <p>И летургија се сврши.{S} Свет изађе и |
пресече ми срце на двоје као нека оштра сабља.{S} Из таких очију посла за мном прекор као зрно |
и, беглер-бези паше и везири, све то са сабљама и ханџарима драгим камењем окићеним, са турбани |
дни држаху сребрне наџаке, а други голе сабље димискије.{S} Било их је страшно погледати, а теш |
ња на црвеном седлу, а о бедрима уместо сабље носити велики крст, па да њиме благосиљаш села, и |
ај <pb n="58" /> а јунаку је доста да у сабљи својој има сестру.{S} Ти си царев везир.{S} Велик |
{S} Од тебе сам научио да пушком бијем, сабљом да сечем и копљем да погађам.{S} Без тебе Ризван |
штену јуначку реч, да ће да чува својом сабљом и својом главом, да нико од бесних Турака и Арба |
ела, а кнезу каза да ће му главу својом сабљом одрубити, ако би Иконије преко ноћ нестало.{S} С |
оше по сабору ударајући где кога стигну сабљом или топузином.{S} Неки од њих појурише у цркву д |
лим евнусима, ни царева Силиктара, који сабљу цареву носи, ни његовог Ибриктара који му златни |
своме рамену, а испред цара носи сјајну сабљу цареву, која се на сунцу од силног драгог камења |
е; умукнуше и свирке и песме.{S} Сав се сабор ускомеша, као кад изненадни вихар ветар таласе уз |
} Кукњава и тужно запевање пронесоше се сабором као да се овај који је мало час онако весео био |
="30" /> се с Турцима.{S} Али је сад на сабору мало ко имао секиру а још мање косу.{S} Турци су |
једна од оних девојака, што их Турци на сабору код манастира Св. Јована узгред запленише.{S} И |
ме Марица.{S} Као робињицу заплењену на сабору код Св. Јована, Санџак-бег од Прокупља даде је н |
е развесели.</p> <p>Али нико се на томе сабору није осећао срећнији од Иконије.</p> <p>Шта је с |
ад дође до онога како Турци полетеше по сабору с голим ножевима, и како јој отеше Иву, она од ј |
лише неколико метака, па се разиђоше по сабору ударајући где кога стигну сабљом или топузином.{ |
/p> <p>»Од некуд искрсну отац Никодије, сав бео као овца, узе ме за руку и рече »хајде, да види |
аскидоше; умукнуше и свирке и песме.{S} Сав се сабор ускомеша, као кад изненадни вихар ветар та |
ећни Гавран (да га Бог убије!) приђе па сав жут и сав у дрхтавици рече ми на ухо: »Не рекох ли |
беше очевидно и сам узбуђен.{S} Био је сав блед, и на трећем кораку стаде и гледаше онако исто |
треба!« викну Турчин.</p> <p>Окрете се сав онај свет око Иконије.{S} Она врисну да се на далек |
и по зажареном лицу, видело се како се сав топи од милине што је подесио бар оно, што пада на |
н (да га Бог убије!) приђе па сав жут и сав у дрхтавици рече ми на ухо: »Не рекох ли ти да ћу т |
савијаше око старог једног богаља, који сав сед као овца, а мрк у лицу као труо пањ, пузећи чет |
за тобом!« </p> <pb n="20" /> <p>Гавран сав помодре у лицу, очи му се засветлише црвеним жерави |
>»Виде ли цара?« упита је стари Хусејин сав радостан и весео.</p> <p>»Да ми, аго, не замериш, а |
чка.</p> <p>А поток као да беше уставио сав свој жубор, да пусти само да се чује бућкање од сиг |
ом и Св. Јованом да му да кап воде, јер сав гори од жеђи.</p> <p>Сутра дан Иконија је радила св |
беше се развило у ланац па потискиваху сав народ ка цркви у гомилу.{S} Страшно их је било погл |
нашао је у Јерусалиму српску цркву св. Саве и краља Милутина, и у њој се на коленима молио Бог |
и, ту је Иконија била прва да помогне и саветом и радом, и да одлакша речима од утехе и својим |
Падише!«</p> <p>Јаничар паде на колена, сави руке на прса а главу нави на лево раме склопив тре |
ојника!</p> <p>Калуђер се накашља мало, сави рисовуљ брижљиво, па онда рече:</p> <p>»Што обећах |
љењу гурну не баш врло нежно.{S} И онда сави руке на прса и поклони се своме старешини, и ако о |
ца из калдрме, свој лабудовски врат час савијајући ниско као да се клања до земље сиротињи и фу |
а крупним једним смарагдом, око кога се савијало три низа од алема, рубина и сафира.{S} Златом |
ј пољубе.</p> <p>После се народ највише савијаше око старог једног богаља, који сав сед као овц |
е навалише да се у њу као у неко гњездо савију.{S} Султанија преко Агапије запита Иконију да л’ |
унутра.</p> <p>Гавран се у једном куту савио беше у клупче па тешко дихаше.{S} Ватра му беше п |
из ненада изниче човек из шипрага, али савлада свој немир па рече:</p> <p>»Бог с тобом, Гавро, |
полагано клизаху се низ њено бледо, али савршено мирно лице; око углова од усана станио се једа |
лањале би јој се до земље, а нека би се сагибала да је и скуте љуби.{S} Ту би је ћехаја-кадуна |
с који дођосмо из далека; дај да ти очи сагледамо, те да нашима на дому кажемо: видесмо цркву б |
<p>»Казуј, роде, да л си где год скоро сагледао мушко око под челом јуначким?«</p> <p>Кос као |
а не смета, да се црква и конаци око ње саграде, а после и да је брани од сваке напасти, док је |
ћу блага колико год устреба да се црква сагради, да јој се земље, млинови и виногради купе, даћ |
је умрла, подај сиротињи хиљаду аспри и сагради чесму уз друм, нек жедан путник жеђ гаси и нек |
коју си ти сам од суза добре једне жене саградио!«</p> <p>За њим иђаше игуман водећи левом руко |
мерној, од суза које је Бог ову цркву и саградио, како јутрос праведно рече један страшни грешн |
кодије; »то је, видиш, српски цар Лазар саградио овде за своје Србе.{S} Ено, погледај само унут |
их конака.{S} По најлепши је био један, саграђен сасвим близу обале морске, али не баш врло дал |
астаде мало и прислушкиваше.{S} Заиста, сад ово већ није био сан, него на јави чу како Гавран ј |
па се онда опет усправи и рече: »Јест, сад се сетих!{S} Ђаци патријаркови запеваше танким грло |
био саркофаг каквог силног проконзула; сад се обично врапци у њему брчкају весело цвркућући,</ |
и да је из села Лежимира у Топлици.{S} Сад је све то искао да му се опет разговетно каже, и он |
царем видела, почела сам да слутим.{S} Сад сам те познала прво по очима твога оца, а друго по |
и пре него си великаш царев постао.{S} Сад не квари ништа да знаш: да ти је завичај Сирф-вилај |
ду, као оно што пас нањуши зверад!{S} А сад се ево пометем; ломим се тамо где ме не треба, а ни |
д народа српског.{S} И треба тако.{S} А сад браћо у здравље ктиторке овог светог храма, у здрав |
, Боже! шта ли би моји сељаци рекли, да сад некуд из прикрајка гледају, па да виде ово моје чуд |
рим валима.</p> <p>Ова млада жена, која сад већ имађаше сина ђака у Св. Јована, брчкајући се за |
м трку заједно с вођом стиже чету, која сад потера касом и брзо зађе за једну шумарицу.</p> <p> |
с води!{S} Ех, да ли он, чедо моје, зна сад да га деда и мајка његова очима прате!«</p> <p>»Ћут |
д кожне листине да пољуби.</p> <p>. »Па сад, оче Никодије, Бог па ти!« поче Иконија. »Ево ти до |
ценим лисичинама оперваженим.</p> <p>»Е сад, отварај очи и добро гледај!» викну Хусејин Иконији |
коне баш као у Вилиндару!{S} Него хајде сад да те ја водим у једну другу српску цркву!« Па ме о |
ном ваљаше низ улицу.</p> <p>Иконија је сад у ономе, што јој под очима промицаше као нека шарен |
ш једнако живе очи.{S} На лицу, које је сад вазда бледо било, владаше сад мирна збиља, а испод |
а испод оне старе крушке.{S} Иконији је сад мало било што гости Макрену и њеног Марка, него нађ |
и <pb n="30" /> се с Турцима.{S} Али је сад на сабору мало ко имао секиру а још мање косу.{S} Т |
ли били.{S} Тако је и било, само што је сад ваљада стотину дечака, са шареним фењерима ишло, не |
ран не скидаше очију с њеног лица, које сад бејаше још лепше како стидљивост и узбуђеност расто |
вицима за здравље и срећу падишину поче сад да се бије грабећи аспре са калдрме. </p> <pb n="72 |
, које је сад вазда бледо било, владаше сад мирна збиља, а испод ње један тихи али тек видљив н |
мог сина!« промуца Иконија кроз плач, и сад први пут</p> <p>загрли царева везира као свога сина |
од!« које би јој громко зазвечале.{S} И сад јој се чинило, да те речи више не говори чича него |
и погледала кад на земљу паде.{S} Ево и сад (па Јаничар састави трепавице) кад очи склопим види |
олтара, седи цар Лазар, чисто га ево и сад гледам; крупне очи с благим погледом, дуге косе пал |
завет <pb n="13" /> његов, то ти ево и сад велим: хоћу ћери моја што год могу; али оно што ја |
па би тек опет Агапији рекла: »Хајде ти сад после ове веселе Џумбусаре (тако је почела да зове |
паде пред њу.</p> <p>»Вала Иконијо, тек сад разумедох што се памети људске окрећу за тобом!«</p |
да скапље од глади без мене!{S} Збогом сад, и нека вам је Бог и Свети Јован свима на помоћи!«< |
наш да је умрла!{S} Добри мој Лала, ево сад царевом везиру добро да учиниш!{S} Пођи у Сирф-вила |
аурима!«</p> <p>»Хвалим те боже!{S} Ево сад нађох мог сина!« промуца Иконија кроз плач, и сад п |
да није сељанка родила; Бога ми је ево сад лепша од сваке девојке у свој Топлици; а вредна је |
велим:{S} Боже благи, може бити они то сад по арапски гунђају: »а шта ће та сељанка овде?{S} Н |
е четири године.{S} Не може цар да опет сад иште живу крв ове јадне сиротиње!« </p> <pb n="29" |
зећи четвороношке уђе у цркву, први пут сад после двадесет и шест година.{S} На сваком трећем к |
била, а куд би ми душа стигла, кад бих сад како се шалиш, »за младости за лепоте моје«, узела |
оје и јагње моје!«</p> <pb n="66" /> <p>Сад су њих две седеле на софи једној под прозором, па в |
речима од утехе и својим сузама.</p> <p>Сад се све село било узбунило доласком турских коњаника |
ра.{S} Спасите ме од ових мука!«</p> <p>Сад настаде питање каквом смрћу да се несрећник умори.{ |
је дотле била мирна да је једва дихала, сада се уздрма као тежак талас, па с виком писком и псо |
праведно рече један страшни грешник, а сада примљени и опроштени покајник пред Богом.{S} У име |
воде, коју је у планини захитила.{S} И сада је Гавран не могаше познати, јер још трајаше ватра |
О мајко божја и богродице!{S} Помози ми сада!«</p> <p>Па се онда опет окрену везиру и узе да го |
бојим да душу не огрешим.{S} Ево ми тек сада сијну, и ево тек сада почињем да видим, како овај |
им.{S} Ево ми тек сада сијну, и ево тек сада почињем да видим, како овај камен сињи из ведра не |
је дете ђаче манастирско.{S} Никада до сада наш честити цар није одводио ђаке из цркава, јер ј |
ли Ива већ у неку руку посветио, да већ сада ни отац Никодије ни црква Св. Јована не могу без њ |
љан си аго да тако говориш; ама да могу сада да прошетају овом чаршијом само <pb n="73" /> три |
Јаничара, па на ону тканицу.{S} Размота саде-свилу и из ње извади једно парче врло танког платн |
разви и јаглук и извади из њега нешто у саде свилу, танку као паучина, завијено.{S} Кад поче и |
међу својим људма, добро, ево ћу да ти сазидам конак тамо, напунићу га сваком згодом, наредићу |
а Мехмеда, који је Цариград освојио.{S} Сазидао га је благом, које му је дошло као његов део од |
и на све паше.</p> <p>У Прокупљу је већ сазнао да је Иконија жива.</p> <p>Једнога дана он са св |
Гаврана, а кнезу поручи: да рано зором сазове све село и старо и младо, и мушко и женско, пред |
а само још чвршће пригрли дете своје, и сакриваше га од погледа турских танким и везеним рукави |
да види да ли се крилати Пегаз застиђен сакрио за облачке од сребра на плавоме небу од азура.</ |
и троје токе сјајне, једне вите а друге салите, а на трећим гује исплетене, повисоко издигнуле |
ељани гледаше као неко чудо од Бога.{S} Сам Гавран причаше народу озбиљно: да му је Бог послао |
томе се појавише калуђери од конака.{S} Сам кнез од Лежимира, са шубаром испод мишке, иђаше нап |
а ми би ова чаршија од чуди занемила, а сам цар и везир потрчали би да им посипљу пут аспрама!« |
обе руке и посади га на своје место, а сам се спусти поред њега.{S} Старцу се наводнише очи, и |
ну!{S} А право да кажем, учини ми се да сам те очи и то чело неге видела, па се занесох тражећи |
го, молим те кажи, да човек не мисли да сам се од њега препала.{S} Није, него ми тако долази св |
, ако ми Бог помогне, те да прихвати да сам чува добро име свога оца.{S} Где би ми памет била, |
авда.{S} Њему ћу слободно да признам да сам хранила и вином појила горске хајдуке, јер нас сиро |
} Чисто ми онда рече:{S} Зар не знаш да сам везирова мајка?!«</p> <p>Млади се везир замисли дуб |
лар-агом и не бој се ништа!« па се онда сам брзо измаче.{S} Оста само Кизлар-ага, његових шест |
без краја множи!) обасуо милостима, ја сам прву милост у тебе нашао.{S} Од тебе сам научио да |
паде, да нас живе у гроб сахрани!{S} Ја сам луда женска глава, а срце ми је уцвељено и отровано |
ји је рођен да буде велики човек.{S} Ја сам твој човек, и што имам хлеба једем га у царево и у |
одију кад га је овај причестио.{S} А ја сам се оцу твоме заветовала: да ћу, ако ми Бог и мајка |
речи: »Не дај се Србине!«</p> <p>»И ја сам слушао, да је Никодије отишао у Јерусалим, па тамо |
је низ воду: </p> <pb n="18" /> <p>»Ја сам боља од бумбара,« рече ружи, »али те бистра вода мо |
сам се везала другим заветом, а везала сам се заветом за то што је то тако воља божја била.{S} |
Видела си Оца Никодија?«</p> <p>»Видела сам га.{S} Него немој да овде стојимо.{S} Хајдмо, можем |
сам те на подне с царем видела, почела сам да слутим.{S} Сад сам те познала прво по очима твог |
а ударила сам преким путем.{S} Мислила сам да стигнемо на вечерњу«.</p> <p>»На вечерњи је био |
остаде једна жеља на празно.{S} Мислила сам, како би лепо било, да на овој слави нашег села и н |
дите овде поред твојих ногу.{S} Хранила сам га и чувала од људи и од зверади да не погине, али |
е калуђер.</p> <p>»Нисам оче, а ударила сам преким путем.{S} Мислила сам да стигнемо на вечерњу |
је још цар Душан дао нашој цркви.{S} Па сам ти на невољи грдној.{S} Две му речи прочитам <pb n= |
} Слушао сам хиљаду гатки о оставама па сам себи у сну испричах једну такву гатку.« Него опет к |
ме ако кажем, што се не ваља.{S} Стара сам, бога ми, године су!{S} Сви сте ми добри и предобри |
Али има друго нешто што знам.{S} Стара сам, свакога часа и кад се не надам може ме Аранђео кри |
>»Хвала Богу, ни једно ни друго!{S} Шта сам друго него једна проста жена, која ако је и видела |
си ме познала?« питаше је.</p> <p>»Кад сам те на подне с царем видела, почела сам да слутим.{S |
ем видела, почела сам да слутим.{S} Сад сам те познала прво по очима твога оца, а друго по куца |
дивно одслужише летургију, па онда пред сам свршетак узеше причешћивати народ.{S} Прво причести |
ам прву милост у тебе нашао.{S} Од тебе сам научио да пушком бијем, сабљом да сечем и копљем да |
!« рече Иконија. »А и што би ?{S} Какве сам ја смукове виђала у нашој планини па се плашила нис |
зир а да ниси турске вере.{S} Ето какве сам среће ја: нађох сина кога ми Јаничари одведоше, али |
ме већ више сртах ни од смрти.{S} Овде сам међу својима, а ето је се црква из урвина дигла и п |
несох тражећи по мојој лудој памети где сам их видела!«</p> <p>»А како ти се свиди царев пролаз |
.</p> <p>Свакога понедеоника долазио је сам лично да је види, и да с њоме поседи мало на шарено |
да се сече, онда се подиже и тихо, више сам у себи, прозбори: »Падиша чок јаша!« (да живи падиш |
ах се сви бели евнуси и бостанџије па и сам Капу-ага, одвојише и одступише натраг.{S} Хусејин-а |
казаше све игуману Јеротију.{S} Изађе и сам игуман у пуној одежди па рече Гаврану:</p> <p>»По о |
тиш како да служи Богу и народу, како и сам што служиш.{S} Знам, ниси заборавио речи мога покој |
у везира.</p> <p>Везир беше очевидно и сам узбуђен.{S} Био је сав блед, и на трећем кораку ста |
Иконија озбиљно и тужно. .</p> <p>»Теби сам, жено, згрешио више него Богу!{S} Али јесте, ево ви |
ме грешника пушташ у цркву, коју си ти сам од суза добре једне жене саградио!«</p> <p>За њим и |
осиљка рекавши му: »Нај, сине, унеси ти сам овај босиљак и ову свећу Светоме Јовану, не би ли т |
јком терају на његову заседу.{S} Свакој сам мојој стрини, свакој снаси одговорила: да га молим |
.</p> <p>Али није дуго постојало, па он сам признаде: да мати његова не изгледа да је срећна и |
смо у Једрену, рекох орта-баши:{S} Знао сам да ће да буде.{S} Пусти ме да идем да га видим; и а |
: »море, шта човек не снива?{S} Слушао сам хиљаду гатки о оставама па сам себи у сну испричах |
{S} Пусти ме да идем да га видим; и ако сам позни и последњи, опет да му срећу зажелим!{S} Имам |
Као мува кад падне у чинију млека, тако сам ти ја у овој госпоштини.{S} Хоћу у њој да се удавим |
лави удовице.{S} Или тако нешто.{S} Ето сам већ и заборавила!«</p> <p>»Вала моје си срце давно |
не може зато што нећу, а нећу за то што сам се везала другим заветом, а везала сам се заветом з |
има преко двадесет и шест година, кахо сам хранила овог богаља, кога ево видите овде поред тво |
нити му његову последњу жељу.{S} Јутрос сам изашла била на гроб твоме оцу и рекла му: да мој за |
звезен, пун стрела са левог рамена опет сам лук с тетивом, завијен у зелену кадифу опет златом |
ару с поклонима и с молбом, да, ако већ сам не може, пошље кога да цркву мироноше и да одреди т |
и чудесном милошћу подигао цркву, коју сам ја мојим грехом разорио био!{S} Слава теби, Боже, с |
ањено било.</p> <p>У том долете на коњу сам вођа турски.{S} Просу турску бујицу прекора на црно |
рче и чувах га као амајлију.{S} Сиромах сам да ти радост моју богатим поклоном покажем.{S} Реко |
ко знате она умре на пречац, а ја остах сам.{S} Понех се и побеснех мало, али још не сврнух с п |
дна је и паметна је; удовица је, удовац сам што да се не узмемо?!«</p> <p>Од тога часа померих |
јелени кроз младо, зелено борје скачу; сама таваница урезана дубоко и високо, као да се горе н |
сла њену руку па своје срце, па је онда сама узела под мишку и повела да је посади поред себе н |
мене, као неће ни да ме гледа!{S} А ја сама себи велим:{S} Боже благи, може бити они то сад по |
с пуно поноса казује, као нешто што је сама видела, па јој се очи разгореше а лице засветли; — |
оваким спроводом кроз башту, она би се сама у себи насмејала и рекла:</p> <p>»Боже, Боже! шта |
насмејали него зачудили!{S} Та ево ме и сама се смејем!« Па би се опет тихо насмехнула. </p> <p |
таше Иконија; »о Мајко божја, која си и сама на овоме свету уцвељена била, ако је добро ово што |
е јој поче живље да куца, не знађаше ни сама зашто, мањ ако није што јој Хусејин оно онако из н |
иш за завичајем!«</p> <p>»Не знам ти ни сама казати, да ли жудим <pb n="96" /> за завичајем.{S} |
, сва се стресем и најежим а не знам ни сама за што!«</p> <p>Прођоше као с литијом кроз башту, |
Што плачеш?!</p> <p>»Плачем а незнам ни сама за што,« рече Иконија, просто грцајући. »Плачем од |
поћута мало, насмеја се и рече полагано сама себи:</p> <p>»Баш хвала Богу, те нема никога, ни д |
доноси из оне пећине у планини.{S} Опет сама себи говораше: »Ако је тако, онда не ваља оно што |
лима као џиновске утве грдосије.</p> <p>Сама ћошка блистала је као да је башта од разнобојних л |
аже него, онако стар и немоћан како је, само ти одмаже.{S} А док ти мали Иво за помоћ прирасте, |
рту око цркве, па се ућутао једва дише, само да чује, како калуђери и попови у цркви поје и чит |
и наоружаних онако као што су Јаничари, само што им високи калпаци беху од црвеног сукна.{S} Из |
S} И још ћеш се смејати мојој простоти, само слушај!{S} Прођем по перивоју мало; седнем тамо по |
S} Још се већма задивила кад виде како, само што Тутуџи-баша зазвекта својим прапорцима, свака |
арем допратили били.{S} Тако је и било, само што је сад ваљада стотину дечака, са шареним фењер |
/> <p>Она му ништа не одговори, него га само гледаше.</p> <p>Гавран се с муком и с јауком подиж |
о и праведно.{S} Ти видиш како је, а ја само да ти кажем, да баш онда, кад ме придигоше, несрећ |
е чине.{S} Не вреди да због ње икога ма само глава заболе.</p> <p>У јутру дође Хусејин-ага са с |
pb n="32" /> све слабије и слабије, она само муцаше: »Моје дете! моје дете!«</p> <p>Као да није |
авим очима у матер своју.</p> <p>»Е, па само да почнеш као ђаче, па већ кад мало поодрастеш и н |
црни Кизлар-ага окрену целој свити, па само махну руком.{S} На мах се сви бели евнуси и бостан |
{S} Она врисну да се на далеко чуло, па само још чвршће пригрли дете своје, и сакриваше га од п |
а!« па се онда сам брзо измаче.{S} Оста само Кизлар-ага, његових шест Арапа, и Иконија са Шекер |
војкиња ... -.{S}60 </p> <p>Све се може само кад се хоће ... -.{S}60 </p> <p>Посљедице лакомисл |
народну тајну; али бадава крити, да је само видиш одмах би познао.{S} А да јој видиш синчића о |
обро овим своме народу учинила.{S} Није само запалила свећу да јој за њену душу вечно гори, нег |
а и паметна мушка глава, а срце ти није само јуначко него добро и праведно.{S} Ти видиш како је |
у.{S} Био је одевен као и друге спахије само што је се из његовог белог турбана, уз златни шлем |
ње истина није велико, али чича Сима не само да не може да ти помаже него, онако стар и немоћан |
везир Ахмед-паша јавно признавао да се само његовом личном јунаштву и његовој окретности има з |
ој је црни Кизлар-ага приступио, она се само сва стресе и побледе.{S} Мало затим па се насмеја |
ам било, убите мене несретњицу, оставте само јединче моје.«</p> <p>Али Турци и ако не касаху, о |
по ово једно!{S} Ако уцвелиш кога, биће само једну жену.{S} Плакаће, па ће се окренути, наћи му |
" /> <p>Кад већ све би готово, остајаше само да се на десном зиду у женској цркви испише: како |
могаше ни речи да прозбори, него јечаше само као да га је тешки терет претискао.{S} Тек кад је |
<p>И онда Стојан опет ућута за дуго, и само јечаше, и пусти Иконију да се тихо исплаче. </p> < |
, све срце, сва душа одоше низ улицу, и само несвесно тело оста челом на решетку наслоњено.{S} |
тешко згрешио?«</p> <p>»Признајем!{S} И само молим суд да се уморим брзом смрћу, јер муке које |
агасито зеленим кафтанима, без оружја и само са дугачким зеленим доламама, којих скутови беху п |
матере Ризвана везира«.{S} То је тако и само везир желио да буде.{S} Али ту Иконија, на супрот |
, једва стиже да Иконији прозбори: »Иди само са Шекер-кадуном за Кизлар-агом и не бој се ништа! |
приђе узе је за руку и рече јој српски само једну реч:</p> <p>»Седи!«</p> <p>Она седе не прого |
ти дао и овога и онога света!« »Ниси ти само везирова мајка, него си ти мајка све ове јадне сир |
н!« одговори Иконија мирно; али опет ти само мени њега покажи!«</p> <p>У том прође једна чета ч |
а беше уставио сав свој жубор, да пусти само да се чује бућкање од сиграња њених белих ногу са |
ио овде за своје Србе.{S} Ено, погледај само унутра!« Ја као завирим у цркву и лепо видим, где |
еше вођ чети. »Не бој се рајо!{S} Казуј само је ли овде Иконија из Лежимира, удовица Миленка ха |
ше, тако засташе лебдећи за један часак само на једном нокту.{S} Султанија опет <pb n="88" /> с |
арај у Једрену, и да је дошао у Стамбол само зато, да са царевим везиром Ризван-бегом проговори |
да могу сада да прошетају овом чаршијом само <pb n="73" /> три српске војводе Милош Обилић Иван |
о се тобож у том нешто разумевала, него само да се радује гледајући како зидине одмичу у висину |
Она седе не проговарајући ни речи, него само гледаше непомично у очи његове.{S} Он седе поред њ |
вином напојио, и који му је проговорио само ове неколике речи: »Освета је моја, рече Господ!«< |
; »нека потрошим и двадесет хиљада, ако само тиме могу да купим теби за твоје старе дане нешто |
оји клањамо и ви који се крстите, имамо само једног и истог Бога.{S} Немој да плачеш!{S} Немој |
е, Иконија покрене своје село, да и оно само, од драге своје воље, снесе камена и дрвене грађе |
кћи царева видела младог Силиктара, то само она и Ризван-бег знају.{S} Али тек Мејрима, коју ј |
да рајо!« викну Турчин. »Сваки разговор само је дангуба и ваша штета.{S} Пустите да с миром нос |
били дуги а уски прозори, који пуштаху само по неколико праменова од светлости да се укрштају |
зира!{S} Цар има пуно везира; ја имађах само једног сина!«</p> <p>»Ни моја вера ни моје везирст |
нађе.</p> <p>»Право је« викну Гавран; »само вас молим за брзу смрт.{S} Мозак ми је узаврео од |
И опрема коњска била је богата, све од самог црвеног ибришима и сребра, а седла им покривена у |
Дођосмо пред главна врата, а она све од самог сребра белог као млеко; пред њима два златна стуб |
{S} Рахтови његовога вранца беху све од самог сребра.{S} Поред њега корачаху и с једне и с друг |
ве до <pb n="102" /> под саму стреју од самог биљура, па се на сунцу преливају у све дугине бој |
ријар нареди: да се црква посвети у очи самог Ивањ-дна, и посла уместо себе игумана Дечанског Ј |
зник цркве св. Јована.</p> <p>Већ у очи самог празника искупило се на пољани испред манастира п |
да у њој до смрти станује.</p> <p>У очи самог Ивањ-дна, игуман дечански с мноштвом калуђера и п |
а!{S} Из темеља па за један аршин све о самог црвеног мерџана; па онда зидови све до <pb n="102 |
ајали су га од великог перивоја.{S} Око самог конака извиле се старе липе, па га чисто загрлиле |
<pb n="76" /> сну снива!« рече Иконија самој себи корачајући полагано, али без страха иза Кизл |
аше некакав чудан израз зебње и прекора самој себи.</p> <p>»Ево се мучим да прочитам овај рисов |
оваше руком по челу и по образима.{S} И самој јој се очи сузама напунише па грцајући рече:</p> |
остави своје сиџаде.{S} Девојкама, па и самој султанији, то се даде на смеј па се слатко насмеј |
»Освета је моја, рече Господ!«</p> <p>У самој ствари Иконија му је сваке Суботе обилазила његов |
а из корана и турским пословицама.{S} О самом великом дворцу причало се да му по лепоти и по бо |
ва ће времена да настану и на каквим ће самоуцима цркве царске да остану!«</p> <p>»Је ли то баш |
че:</p> <p>»Што обећах твоме Миленку на самрти, што ти казивах кад год си ми помињала завет <pb |
даљини издахну, онда Иконија опет зачу самртнички шапат Гавранов: »воде... воде... кап воде... |
де све по реду, имаш ти мало по дуже до самртнога часа од мене.{S} Него хајдмо из ове мемљиве т |
те и јутром и вечером благосиљати, а на самртноме часу моме рећи:{S} Бог нека даде оцу Никодију |
страшна светиња.{S} Кад већ стиже пред саму цркву, Иконија му се маши за руку, заиска смерно њ |
босиљак мира у твој народ.«</p> <p>Пред саму цркву Иконија остави своју шареницу, па са синчиће |
а онда зидови све до <pb n="102" /> под саму стреју од самог биљура, па се на сунцу преливају у |
те снађе, не жали ни на кога до на себе саму!{S} Ова рука која жуди да ти милује груди, живој ћ |
и: како мора да <pb n="77" /> је остави саму у овој одаји да дочека везира, који ће јој кроз ко |
ебрном жицом испреткане, са зибелинима, самурима и скупоценим лисичинама оперваженим.</p> <p>»Е |
све се то помешало и ишарало у тај лепи сан, који даће Бог да је на добро као и све што је на д |
јој док везирова мајка не падне у тихи сан.</p> </div> <pb n="91" /> <div type="chapter" xml:i |
киваше.{S} Заиста, сад ово већ није био сан, него на јави чу како Гавран јечи : »воде ... воде |
ицу заплењену на сабору код Св. Јована, Санџак-бег од Прокупља даде је на поклон Хусејин-аги.{S |
удницу, те чуше од кнеза да је дошла од Санџак-бега заповест: да Хусејин-аги без разговора пред |
њаника, и са царским бурунтијама на све санџак-бегове и на све паше.</p> <p>У Прокупљу је већ с |
м и са још десетак коњаника, које му је санџак-бег од Топлице дао, и са једном арабом, покривен |
у да је води у Стамбол. »И још поручује Санџак-бег«, понављаше кнез, — »без разговора, вели, ак |
!« — »У добри час, верна рајо!« рече ми санџак-бег; »неће ти на јалово бити.{S} Валах и онако и |
натегом, исприча овако:</p> <p>»Отидох санџак-бегу у Прокупље. »У нашем селу,« рекох му, »има |
скакућу испред мене!{S} Него, ако ниси сањива, Агапијо, причај нам што о светом граду Јерусали |
е чорбаџија Доганџија које чувају стари Сарај у Једрену, и да је дошао у Стамбол само зато, да |
} По повратку с војне, султан га узме у сарај за свог Силиктар-агу.{S} То се високо дворско дос |
им улицама стамболским, које од старога сараја воде к џамији Сулејманији, искупила се била свет |
али царства, аге од Дивана и од царској Сараја, кади-аскери, беглер-бези паше и везири, све то |
ако је било !?{S} Док си био наш уста у Сарају, никад ми ништа помињао ниси!«</p> <p>»Таква је |
, са златним токама на прсима, са белим сарколима са златним первазом и златним челенкама на гл |
од римских војника.{S} Можда је то био саркофаг каквог силног проконзула; сад се обично врапци |
.{S} По најлепши је био један, саграђен сасвим близу обале морске, али не баш врло далеко од гл |
упаде јој Стојан у реч, па се намршти, састави веђе и просипаше кроз оба ока прамен од варница |
на земљу паде.{S} Ево и сад (па Јаничар састави трепавице) кад очи склопим видим њене очи!{S} У |
ко зидине одмичу у висину, како се кров саставља и како се по средини велико кубе лепо извија.< |
смо се вољи — нека му је слава! — данас састали да се, до његове воље, више не растајемо!{S} Хо |
аспре што се беле!{S} Заграбих руком и сасух две три прегрши у недра!{S} Почех да се тресем ка |
негде топило злато, меки бисер и плави сафир, па се млазови спуштајући се доле скристалисали п |
се савијало три низа од алема, рубина и сафира.{S} Златом оковани кајиши са дугачким ресама од |
итврђени златни штитови искићени плавим сафирима, а коњушари ношаху на глави беле калпаке, а по |
и пре, него што су се златне, бисерне и сафирне капљице откинуле да као блистава роса попадају |
алом ограда од руменог мрамора, коју су сафирни морски таласи тихо, чисто тепајући јој, запљуск |
ећини Гаврановој.</p> <p>Имало је скоро сахат хода до пећине.{S} Док на једном извору у шуми на |
из ведра неба паде, да нас живе у гроб сахрани!{S} Ја сам луда женска глава, а срце ми је уцве |
ди и да ми га о задушницама опојава?{S} Сахранићу се овде као незнана и некрштена душа, па ћу с |
еним кафтанима и меким чизмама од црног сахтијана.{S} Па онда <pb n="69" /> једна мања чета шеј |
ло казати ко је грђи од кога. »Нека Бог сачува свакога да их и у <pb n="76" /> сну снива!« рече |
изгледати!{S} О мајко божја смилуј се и сачувај ме тога!«</p> <p>Иконија се прекрсти, па побожн |
крилима и с мачевима високо уздигнутим; Св. Ђорђе у скрлетној долами, на белом коњу, витим копљ |
њу, витим копљем пробада зелену аждају; Св. Јован у мркој камиљој кожи с мрком тиквицом о левом |
у младост и у срећно доба, кад је црква Св. Јована појала.{S} Боже благи! кад се сетим кад једн |
, да већ сада ни отац Никодије ни црква Св. Јована не могу без њега да буду.{S} Милина јој беше |
опет ми неверица!{S} Од куд ће Турци на Св. Јована и на Лежимир?!{S} Ништа се не чује да царева |
а, што их Турци на сабору код манастира Св. Јована узгред запленише.{S} И пре је од ње слушао д |
н: да сиротиња раја на оним урвинама од св. Јована подигне себи нешто црквице!{S} Биће то твојо |
S} Као робињицу заплењену на сабору код Св. Јована, Санџак-бег од Прокупља даде је на поклон Ху |
ђаче, дошао је Ивањ дан, празник цркве св. Јована.</p> <p>Већ у очи самог празника искупило се |
је било.{S} Не смем да призивљем Бога и Св. Јована за јемце, али ми верујте, да нисам ни помишљ |
узи, и да га чује: како је куми Богом и Св. Јованом да му да кап воде, јер сав гори од жеђи.</p |
каже: дође човек и рече: спалише Турци Св. Јована у Топлици и поробише Лежимир!{S} Следи ми се |
аде.{S} Насу уља у кандиоце пред Иконом Св. Петке, запали га и помоли се Богу да јој помогне.{S |
а се пожуримо до вечерње да стигнемо до Св. Јована да видимо оца Никодија!«</p> <p>»А што "ћемо |
јао и појао малени стародревни манастир Св. Јована.{S} Манастирска је црква била мала, ниска и |
жена, која сад већ имађаше сина ђака у Св. Јована, брчкајући се за неколико тренутака у сред б |
јој је и много заходно, а посна посла у Св. Јована а мршава у Лежимиру.{S} Ех шта ћеш остарех и |
им цар одобрава да Иконија обнови цркву св. Јована.</p> <p>Требало је пуно две године да се гра |
ија, нашао је у Јерусалиму српску цркву св. Саве и краља Милутина, и у њој се на коленима молио |
ко да положи босиљак и восак пред икону Св. Јована, па онда с ведром душом и лаким срцем изађе |
ропи га, па је онда пружи Иконији која, сва блажена прекрсти се и целива, па онда пољубив руку |
мене свака моја суза, свака моја мука, сва моја туга и невоља; нека ти је од мене све просто и |
ако долази свагда, чим угледам Арапина, сва се стресем и најежим а не знам ни сама за што!«</p> |
аше.{S} Као да јој све мисли, све срце, сва душа одоше низ улицу, и само несвесно тело оста чел |
ним очима, белим челом и руменим лицем, сва обучена у црвену свилу и кадифу и с црвеном ружом у |
е честити беже!« рече Иконија грцајући; сва се тресаше као да је у грозници; клекну на земљу, п |
ији се смрче и одсекоше јој се ноге.{S} Сва пребледе и за неколико тренутака не могаше ни крочи |
»Ово нешто није добро!« рече Иконија, а сва претрнула беше. »Седите ви овде где сте, <pb n="27" |
дим да не треба да те боли, јер биће да сва моја сетност долази од луде памети једне старе и пр |
но.</p> <p>»Е чекај мало!« рече Иконија сва усплахирена; погледа к мору, поћута, прекрсти се и |
мирисна шербета.</p> <p>Иконија се била сва у ухо претворила, па растужена замишљено гледаше у |
.{S} Ови царски двори, ове царске баште сва ова госпоштина што се цакли у диби и кадифи, све то |
ицем белим као да је млеком наливено, и сва у бледожуту свилу обучена.</p> <p>Кад се ни султани |
црни Кизлар-ага приступио, она се само сва стресе и побледе.{S} Мало затим па се насмеја и реч |
г конака допрате у харем.{S} Иконија је свагда водила собом и своје две поћерке.{S} Пролазећи с |
а настајала би права забава, у којој би свагда било певања, играња и опсенарских престава.{S} Н |
а препала.{S} Није, него ми тако долази свагда, чим угледам Арапина, сва се стресем и најежим а |
у.{S} То се високо дворско достојанство свагда давало најлепшем међу младим јунацима турске вој |
господар од дивнога Аденистана.</p> <p>Свадба се његова обавила са свечаностима и раскоштвом, |
ле.</p> <p>Но једно месец дана после те свадбе, јави се у конаку новога везира стари један Јани |
а ти је проста од мене свака моја суза, свака моја мука, сва моја туга и невоља; нека ти је од |
Тутуџи-баша зазвекта својим прапорцима, свака од оних тица приклони ниско главу клањајући се, п |
ија, али с муком и напрезањем као да је свака од олова; протресе је мало као да је зобница са з |
и срећна.{S} Чинило би јој се да јој је свака тица певачица неки род, свако лепо дрво неки приј |
.{S} Гавране, нека ти је проста од мене свака моја суза, свака моја мука, сва моја туга и невољ |
то на тачкама и сребрним пречагама међу свака два поморанџина дрвета стојаху.{S} Још се већма з |
г дворца водиле к обали морској, између свака два поморанџина дрвета,стојало је привезано златн |
«</p> <p>Бабе неке дођоше те јој бајаху свака на свој начин.{S} Пети дан Иконија се већ предигл |
цу и односила му нешто хране и вина.{S} Сваке године на Ивањдан, ишла је она да се на развалина |
се камена и дрвене грађе за цркву.{S} А сваке суботе она и друге жене из села, доносиле су раде |
на пафтама од појаса склопљеним.{S} Иза сваке њене речи, обе припадаше да јој скуте целивају, и |
нка родила; Бога ми је ево сад лепша од сваке девојке у свој Топлици; а вредна је и паметна је; |
ајко божја и богородице!{S} Спаси ме од сваке беде и напасти од овога лудог човека!«</p> <p>И о |
ко ње саграде, а после и да је брани од сваке напасти, док је год жив.{S} Везир му преда берат, |
д!«</p> <p>У самој ствари Иконија му је сваке Суботе обилазила његову живу гробницу и односила |
теже је раји и до срца је боли, кад цар сваке седме године пробере нашу најбољу децу, па их нос |
сет младих и дивно лепих девојака.{S} У сваке коса беше оплетена у стотине танких витица, па па |
о тихо снева снове невиности.{S} Између сваке две девојке стојао је осмоугли сточић од седефа, |
еки род, свако лепо дрво неки пријатељ, сваки пољски цвет жива реч којом поље срцу говори.</p> |
ару!« прихвати Хусејин-ага, који је као сваки Јаничар српски говорио. »Биће да треба цару, кад |
ру, и слушај луда рајо!« викну Турчин. »Сваки разговор само је дангуба и ваша штета.{S} Пустите |
ошке обилазаше око цркве, па би се пред сваким од тројих врата устављао да повиче:</p> <p>»Хвал |
да јој је свака тица певачица неки род, свако лепо дрво неки пријатељ, сваки пољски цвет жива р |
ручује своје богато стовариште</p> <p>— сваковрсних књига —</p> <p>Романи и приповетке.</p> <p> |
ој му руци кита босиљка, па њоме шкропи сваког ко приђе икону да целива.{S} Поред њега десно ид |
има друго нешто што знам.{S} Стара сам, свакога часа и кад се не надам може ме Аранђео крилима |
ти ко је грђи од кога. »Нека Бог сачува свакога да их и у <pb n="76" /> сну снива!« рече Икониј |
огао, да му мати буде задовољна.</p> <p>Свакога понедеоника долазио је сам лично да је види, и |
на шареној ћошки седефли-шкољке.</p> <p>Свакога петка пред вече, млада би султанија послала сво |
ову заседу.{S} Свакој сам мојој стрини, свакој снаси одговорила: да га молим да ми не замери ал |
шуту хајком терају на његову заседу.{S} Свакој сам мојој стрини, свакој снаси одговорила: да га |
а тако и дизгини, са којих је висило на свакој страни по дванајест кита од дробног бисера и тол |
.{S} А стидљивост и чедност баш требају свакој девојци као цвету мирис и боја!{S} Бога ми, па б |
тено хиљаду великих кавезова са птицама свакојаким, од малог царића па до орла камењара; док се |
крушком.{S} Донели су пуно котарица са свакојаким јестивом, и по више већих и мањих чутура, и |
јима златна и сребрна жица беше извезла свакојако цвеће; јелеци махом од црвене и зелене кадифе |
м, белом и руменом халвом, рахатлуком и свакојаком другом ђаконијом.{S} Једна би се висока и та |
у да ти сазидам конак тамо, напунићу га сваком згодом, наредићу да ти се из моје хазне издаје ш |
сад после двадесет и шест година.{S} На сваком трећем кораку удараше челом о мраморни патос, па |
ојао је осмоугли сточић од седефа, а на сваком од њих по једна кита од зумбула или по једна кит |
жи свакому духовнику, свакоме попу, а и сваком брату Србину: поздравље ти од оца Никодија, наша |
српске крајеве, кажи свакому духовнику, свакоме попу, а и сваком брату Србину: поздравље ти од |
>»Браћо и народе, не дајте нас! тако се свакоме од вас Бог на невољи нашао!« викаше она иза гла |
удеш пролазио кроз српске крајеве, кажи свакому духовнику, свакоме попу, а и сваком брату Србин |
ч: »Освета... је... моја! рече Господ!« Сваку реч старац изговараше све то јачим гласом, планин |
све то јачим гласом, планина прихваташе сваку реч громкијим одзивима, док се ови не сложише у п |
и док стиже пред пећину, беше већ лепо свануло.{S} Застаде мало и прислушкиваше.{S} Заиста, са |
да носиш калуђерима, који и онако имају свачега доста?« Не однесох новце цркви, него подигох ку |
да с нама шалу збијаш!{S} А ко зна?{S} Свашта може да буде у вас Турака!« — одговорише му неки |
њих корачаху сложно дванаесторо дечака, све по четворица у једној врсти.{S} Беху обучени они у |
јака од петнајест до осамнајест година, све то богато обучено и накићено, у руву од разних боја |
ије.{S} И опрема коњска била је богата, све од самог црвеног ибришима и сребра, а седла им покр |
ас је, и кад се весели и кад се тугује, све као моба.{S} И не може да буде игра друкчије, него |
важно рече:</p> <p>»Вала ћу ти поочиме, све казати и ако ми је зазор за по нешто, и ако се за д |
S} И што год има у мене женске родбине, све је то поклонима и митом подизао да ме као кошуту ха |
орио што о мени?«</p> <p>»Јесте, брате, све ми је казао, и ако ништа у томе новога није било!«< |
Ивана са груди својих.{S} А оно сироче, све бледо и престрављено, обема се рукама ухватило за њ |
једва дихаше.{S} Као да јој све мисли, све срце, сва душа одоше низ улицу, и само несвесно тел |
кметови од Лежимира, баш као домаћини, све гологлави дочекиваху госте.</p> <p>»Благо вама с ва |
штитови рубинима искићени.{S} Коњушари, све по два на <pb n="68" /> једнога коња, беху одевени |
кади-аскери, беглер-бези паше и везири, све то са сабљама и ханџарима драгим камењем окићеним, |
оспоштина што се цакли у диби и кадифи, све то лепо приличи царевој кћери и царевом везиру, али |
ле, и гледах је:{S} Што је дуже гледах, све се више губих.{S} Рекох себи: »ову жену као да није |
ма, промуклим гласом, али <pb n="32" /> све слабије и слабије, она само муцаше: »Моје дете! мој |
руву од разних боја и разнога кроја.{S} Све то прође поред Султаније и Иконије чисто са страхом |
од кострети, и нешто крпа и тканица.{S} Све је то оставила поред невољника, заједно с крчагом т |
дела се кроз танки сунчев препланак.{S} Све је на њој било чисто, и све јој тако приличаше да ј |
два пута живо рече: »Аферим, аферим!« а све њене дворанке поновише за њом: »Аферим!!« На један |
{S} А ако ће да пали што има, боље нека све то поклони светоме Јовану, да му је свећа пред свец |
и само везирова мајка, него си ти мајка све ове јадне сиротиње!« »Е вредило је да прођеш кроз с |
ла није.{S} Али је из дана у дан бивала све невеселија.{S} Тек би се са ћошка свога конака загл |
арод закука иза гласа и поче да бега на све стране.</p> <p>Међу тим су Турци једним ударом бузд |
аги, а он јави везиру, а везир посла на све стране, и нашем Патријару, и у Свету Гору; распитив |
т коњаника, и са царским бурунтијама на све санџак-бегове и на све паше.</p> <p>У Прокупљу је в |
,</p> <p>Око црквене порте некада је на све четири стране био град са четири куле на четири кра |
је било подне превалило и весеље се на све стране најлепше загрејало, кад се од једаред кола р |
к од народа као грмљавина, и разнесе на све стране, а како се он губљаше у даљини прихватан од |
м бурунтијама на све санџак-бегове и на све паше.</p> <p>У Прокупљу је већ сазнао да је Иконија |
ма.{S} Дођосмо пред главна врата, а она све од самог сребра белог као млеко; пред њима два злат |
ру; распитивало се и распитивало се, па све узаман !{S} Како га у онај страшни дан нестаде, про |
а причешће које ћеш данас да примиш, па све се то помешало и ишарало у тај лепи сан, који даће |
ве дугине боје; погледам горе, а кубета све од бистрог плавог камена драгог, па покривена златн |
харему дочекале би је ките од робињица све лепше од лепших, клањале би јој се до земље, а нека |
е како је било.{S} Иконија узе да прича све по реду, па кад дође до онога како Турци полетеше п |
изван навали на њу да му просто исприча све што јој је тешко.</p> <p>»Па добро, ево да ти све и |
умири.{S} Стојан јој рече да му исприча све како је било.{S} Иконија узе да прича све по реду, |
а, а кнезу поручи: да рано зором сазове све село и старо и младо, и мушко и женско, пред судниц |
у врх совре, па онда калуђере и попове све по старешинству, па онда кнезове од суседних села и |
другу српску цркву!« Па ме онда поведе све за руку; пређосмо бистар један поточић, па онда кро |
а и онога света!«</p> <p>»Ако ће да иде све по реду, имаш ти мало по дуже до самртнога часа од |
па игуман, па ко зна чедо моје, шта је све теби Бог записао у својој књизи.{S} Твоја мајка не |
е из села Лежимира у Топлици.{S} Сад је све то искао да му се опет разговетно каже, и онда се к |
вку од сивог сукна доле на под, а змије све једна преко друге навалише да се у њу као у неко гњ |
некрстом.{S} Истом данас видим да није све јунаштво знати погинути.{S} Видим е није мање јунаш |
леда, да л’ људе да л’ коње.{S} Спахије све по лепоти и јунаштву пробрани, носили су црвене шал |
м пафтама, а у силаву ханџаре и пиштоље све у сребро заливене.</p> <p>Па онда удари једна кита |
моја туга и невоља; нека ти је од мене све просто и пред Богом и пред људма!»</p> <p>»Бог те б |
од утехе и својим сузама.</p> <p>Сад се све село било узбунило доласком турских коњаника и шаре |
а и онако мила на зелено поље, а оно се све зашарени као да је на њ пала кита шаренога цвећа.{S |
а леђа јаничарских запрепашћена гледаше све ово чудо и господство, а час опет поносито и с фрко |
не молитве, него одоше у олтар и казаше све игуману Јеротију.{S} Изађе и сам игуман у пуној оде |
, поклони се кнезу и домаћинима, мољаше све да јој опросте ако се на овом свету видели не би пр |
че Господ!« Сваку реч старац изговараше све то јачим гласом, планина прихваташе сваку реч громк |
аше тројици калуђера, Кад калуђери чуше све шта је и како је било, препадоше се и не смедоше му |
ра и Анадолије, и учене хоџе и улеме из све турске царевине.{S} Како је Махмуд-паша, као песник |
жно запомагаху и кукаху.{S} Мали Иво из све снаге врискаше: »Нано, нано моја! не дај ме!«</p> < |
сиротиње!« »Е вредило је да прођеш кроз све твоје муке, кад си овакав дан доживела!« А они који |
д њега крчаг с водом, чутуру с вином, и све друго што беше донела и изађе из пећине.</p> <p>Кад |
епланак.{S} Све је на њој било чисто, и све јој тако приличаше да је било мило погледати је.{S} |
и два и три пута и пође право к њој; и све се стадо усталаса, крену за вођом, удари у одзиве, |
једно за другим, и то све јаче и јаче и све брже и брже, одзвижда нову једну своју нумеру.</p> |
о да изгледа пред Богом који све види и све зна?!«</p> <p>»Пре је давно умрла него да је жива«, |
ош неколико корачаја, па се под новим и све то жешћим ударцима камџије стропошта на земљу као м |
сан, који даће Бог да је на добро као и све што је на добро испало!«</p> <p>»Нека буде у свему |
о самог црвеног мерџана; па онда зидови све до <pb n="102" /> под саму стреју од самог биљура, |
, како ће то да изгледа пред Богом који све види и све зна?!«</p> <p>»Пре је давно умрла него д |
да повратим половину од оставе.{S} Али све узаман!{S} Дочеках је с ову страну Липавице; видох |
да отклони цркву да и анђели чују, а ми све младе жене и девојке пожутесмо као смиље; ђаци и ка |
ше жене, те причаше Иконији и Чича Сими све шта је и како је било: како је Гавран из гласа куми |
кад сто момака и двеста девојака удари све у ногу, а оно као да игра један момак и једна девој |
ке пожутесмо као смиље; ђаци и калуђери све више и више везу гласовима, а ми се јаднице расплак |
ј је тешко.</p> <p>»Па добро, ево да ти све и кажем:</p> <p>»Прво и прво све ми се чини, да не |
?«</p> <p>»Бојим се, било би дуго да ти све казујем.{S} Нити је право да кажем ма што, што би т |
причати, али видим није инако већ да ти све кажем!«</p> <p>И онда Иконија исприча како је Гавра |
Арапина, она протрча мимо њега дркћући све то краћим и тежим дахатом.{S} Груди јој се надимаху |
ала била, и једва дихаше.{S} Као да јој све мисли, све срце, сва душа одоше низ улицу, и само н |
муком као да је у цркви.</p> <p>»Казуј све право по истини, о мање ти је!« ободраваше кнез Гав |
ом муком то би.{S} Ваља да вам испричам све, јер по из даље иде почетак овог мог јадног свршетк |
ну шареницу, у којој се надметаху редом све дугине боје; а у руци ношаше велику киту босиљка и |
ке, скиде чарапе, веза их једном врпцом све заједно, и устаде.{S} Падоше јој погледи на оног бу |
а црква!{S} Из темеља па за један аршин све о самог црвеног мерџана; па онда зидови све до <pb |
је Хусејин-ага из везирове кесе плаћао све мајсторе, Иконија покрене своје село, да и оно само |
огу да сносим!«</p> <p>»Казуј нам право све по реду и облакшај душу своју на теразијама Аранђел |
да ти све и кажем:</p> <p>»Прво и прво све ми се чини, да не може бити, да ја теби и царевој к |
tone unit="*" /> <p>Ризван-бег је чинио све што год је могао, да му мати буде задовољна.</p> <p |
/> <pb n="93" /> <p>Ризван-бег је чинио све што велика сила и још веће богаство могу да помогну |
да будем монастирско ђаче?« упита дечко све невеселији, па се загледа крупним својим плавим очи |
Ливана.{S} Некада је кедрово дрво било све покривено љускама од седефа, који се на сунцу прели |
кажу да говоре турски и арапски, а оно све те тице погледају право и оштро у <pb n="95" /> мен |
то на лево; као тешкајући се што је то све било па прошло.</p> <p>У том уђоше у дворану две, к |
> одатле три пута једно за другим, и то све јаче и јаче и све брже и брже, одзвижда нову једну |
> <p>Стаде свирка, као да у исти тренут све жице попрскаше.{S} И обе играчице као да се у лету |
запојала. </p> <pb n="99" /> <p>Кад већ све би готово, остајаше само да се на десном зиду у жен |
амог биљура, па се на сунцу преливају у све дугине боје; погледам горе, а кубета све од бистрог |
ци да ћу од себе чуда учинити, запалићу све што имам нека изгоре, није ми <pb n="15" /> вајде и |
ханџар.{S} Рахтови његовога вранца беху све од самог сребра.{S} Поред њега корачаху и с једне и |
сребра.{S} Вратих се у пећину, подигох све до последње аспре и одох кући пун радости, Да вам н |
своја недра па рече;</p> <p>»Ти памтиш све како је било !?{S} Док си био наш уста у Сарају, ни |
</p> <p>Подсвојкиња ... -.{S}60 </p> <p>Све се може само кад се хоће ... -.{S}60 </p> <p>Посљед |
апезарију, да се мало прихвате.</p> <p>»Све ми је Бог преко молитава мојих и преко очекивања мо |
»сине!« — »Хвала ти, цареви везире!{S} Свега има изобила у двору твоме, и колико ми добра чини |
плавим и црвеним ђинђувама.{S} И поврх свега - извади из једног свиленог завоја један старинск |
ад бих моју дворбу поделила између мога свекра, чича Симе, мога сина Иве и другога дома господа |
.{S} II. ...{S} 3.-</p> <p>Злочин једне свекрве ...{S} 1.50 </p> <p>Женска Рука ...{S} 4.- </p> |
јом речју, Иконија отвараш себи и своме свекру пута кроз густу гомилу света, док не стиже до оц |
кума Марти, а Бога ми реците и кнезу и свему селу: аманет вам онај невољник у планини; немојте |
икодијем, посаветова свога синчића да у свему лепо слуша</p> <p>старог калуђера, па се онда с њ |
е на добро испало!«</p> <p>»Нека буде у свему како Бог хоће! није ме већ више сртах ни од смрти |
лазнио,</p> <p>И летургија се сврши.{S} Свет изађе из цркве у порту.{S} Изађе и отац Никодије о |
ата, седео је на земљи богаљ Гавран.{S} Свет нагрнуо око ње и с једне и с друге стране.{S} Вичу |
асно Богу, да је још не позивље на онај свет, док не чује, да је црква опет запојала. </p> <pb |
викну Турчин.</p> <p>Окрете се сав онај свет око Иконије.{S} Она врисну да се на далеко чуло, п |
е лудује.{S} А већ ако хоћ да тумарне у свет, нека га, нек тумарне, неће село за њим пресвиснут |
="15" /> вајде имати га и ето ме одох у свет да се турчим!«</p> <p>»Што ћу му!?« рече Иконија. |
словио!« »Е, Бог ти дао и овога и онога света!« »Ниси ти само везирова мајка, него си ти мајка |
а: »Иконијо, Бог ти дао и овога и онога света, опрости ми кад си ми живот повратила, реци и да |
нека даде оцу Никодију и овога и онога света!«</p> <p>»Ако ће да иде све по реду, имаш ти мало |
рамена као у старих јунака који с онога света овоме свету кроз гусле говоре. </p> <p>Стојан је |
викну, одмах му се око срца проспе нека света топлина.{S} И десни и леви зид беху исписани слик |
близини, дотрчаше и неке жене из гомиле света, који се око вењака скупио био, али већина калуђе |
читаву дажду од сребрних аспри у гомиле света, који са још ватренијим узвицима за здравље и сре |
одводи, да ће крв да се пролије и да ће света црква да изгоре.{S} У зао час хтедох да се освети |
е, прекрсти се и рече:</p> <p>»О Боже и света богородице, не дајте ми да душу своју огрешим!</p |
тне кад се чита евангеље, кад се износи света тајна, кад треба да се прекрсти, јер старац нит д |
и и своме свекру пута кроз густу гомилу света, док не стиже до оца Никодија.{S} Па онда полаган |
десни и леви зид беху исписани сликама светаца и небесних прилика, анђели с дугим крилима и с |
ме, а маломе Иви рекоше да иде да гледа свете слике, што беху исписане на зидовима испод некада |
тени покајник пред Богом.{S} У име наше свете цркве, у име нашег светог Патријара, у име целог |
едног дошло колико је право!{S} Не, не, свети оче, толико се изумила нисам.{S} А да јесам, ех, |
ок потекла.{S} И ево ми се он кроз тебе свети, јер ми кроз тебе добра чини.{S} Нека је слава Бо |
пре продао, осветио.{S} Бог се друкчије свети. »Освета је моја, рече Господ!« Богме бих вам о т |
та је моја!« Моли му се, да ти се он не свети!« говораше Иконија озбиљно и тужно. .</p> <p>»Теб |
огу!{S} Али јесте, ево видим, Бог ми се свети.{S} Његова освета није као људска.{S} Ево ме да с |
ене!{S} Збогом сад, и нека вам је Бог и Свети Јован свима на помоћи!«</p> </div> <pb n="63" /> |
Прекрсти се, промуца: »Помози ми Боже и Свети Јоване!« па чврсто држећи свога Иву за руку, изађ |
во па да се клања и да виче »благослови Свети владико!« Еј, Боже, да ми је онда да твој отац ус |
конијо, добра жено!«</p> <p>»Благослови свети оче!« рече Иконија смерно, па приђе духовнику и п |
а говори гласно, да се на далеко чуло: »Свети оче, ово је данас најсрећнији дан мога живота.{S} |
ку да наспе уље у кандила што гору пред светим иконама.</p> <p>Тек је било подне превалило и ве |
к џамији Сулејманији, искупила се била светина у густим шареним гомилама.{S} Живи ланац од Јан |
рости ми, земљо!{S} Опрости ми!«</p> <p>Светина око њега и око суда, која је дотле била мирна д |
е суд где ће да се нађе правда?«</p> <p>Светина се стиша и суд узе да суди.</p> <p>У брзо се св |
е, а ови изнеше пред суд, уз одобравање светине, те и суд пресуди овако:</p> <p>Да се Гаврану, |
лати мотком, или обеси, не бејаше доста светини.{S} То би таман било да му се учини милост за к |
ама, корачаше полагано као нека страшна светиња.{S} Кад већ стиже пред саму цркву, Иконија му с |
ће пре да стигне до ње, да јој руку као светињи каквој пољубе.</p> <p>После се народ највише са |
ом. »У добри час дођох да моје очи и ту светињу виде!«</p> <p>»Јесте, Бога ми, баш царски рисов |
>»Не ваља то тако, снахо!{S} Не ваља се светити јер Бог је казао: освета је моја!«</p> <p>»Па т |
<pb n="107" /> помиње као једно добро и светло име докле је год народа српског.{S} И треба тако |
и пуштаху само по неколико праменова од светлости да се укрштају у оној непрекидној сутоњи што |
ога здравља; испод густих проседих веђа светлуцаху два сива, необично бистра ока; дуги седи брц |
{S} У име наше свете цркве, у име нашег светог Патријара, у име целог клира и у име сиротиње ра |
{S} А сад браћо у здравље ктиторке овог светог храма, у здравље наше добре, сиротињске мајке, И |
Иконије добио, по благослову који ја од светог патријара имам по сили власти коју нам је Бог да |
еке мајсторе и зографе, који су били на Светој Гори Атонској и који су се хвалили и Иконији и н |
а тим тихим осмехом опростила се с овим светом у тренутку највеће своје славе Иконија, везирова |
ија.</p> <p>»А да те не сметох у каквом светом послу?!« настави она гласом у коме трепташе нека |
ниси сањива, Агапијо, причај нам што о светом граду Јерусалиму!«</p> <p>А Агапија устане, умиј |
етујеш те пристане, ево од мене прилога Светоме Јовану пет стотина аспри.{S} Ако не ће, слободн |
пали што има, боље нека све то поклони светоме Јовану, да му је свећа пред свецем, не би ли га |
увах их као испосник; хтедох их послати Светоме Јовану, али умрех пре него послах и пре него на |
, унеси ти сам овај босиљак и ову свећу Светоме Јовану, не би ли ти помогао, да једнога дана ти |
»о Мајко божја, која си и сама на овоме свету уцвељена била, ако је добро ово што учиних, нека |
у причинио. »Нека га, нека још на овоме свету осети шта су паклене муке, он, који ми је живој с |
старих јунака који с онога света овоме свету кроз гусле говоре. </p> <p>Стојан је дошао право |
ти знаш, па ће Миленкова душа на ономе свету мирна бити, а ја ћу те и јутром и вечером благоси |
ољаше све да јој опросте ако се на овом свету видели не би прекрсти се и седе у арабу.</p> <p>К |
на и некрштена душа, па ћу се и на оном свету изгубити и залутати међу несвоје, а моји ће ме уз |
а на све стране, и нашем Патријару, и у Свету Гору; распитивало се и распитивало се, па све уза |
ао оца, као што ми и јеси по Богу отац, светуј га нека ме се махне!{S} Нека не лудује.{S} А већ |
све то поклони светоме Јовану, да му је свећа пред свецем, не би ли га од лудости избавио!«</p> |
разну црквицу, целива иконе, запали три свећице шапатом помињући имена оних за које их је <pb n |
е народу учинила.{S} Није само запалила свећу да јој за њену душу вечно гори, него је запалила |
, сине, унеси ти сам овај босиљак и ову свећу Светоме Јовану, не би ли ти помогао, да једнога д |
једнога дана ти из његове цркве изнесеш свећу боље среће и босиљак мира у твој народ.«</p> <p>П |
они светоме Јовану, да му је свећа пред свецем, не би ли га од лудости избавио!«</p> <p>Поразго |
а, научићу га да поји тропаре и кондаке свецима, а ако га оставиш у манастиру девет година може |
ана.</p> <p>Свадба се његова обавила са свечаностима и раскоштвом, о којима се на широко и на < |
а.{S} Стара сам, бога ми, године су!{S} Сви сте ми добри и предобри.{S} Али кад прођем поред он |
ује изванредним и великим милостима.{S} Сви беху дубоко потресени и смерно пише у славу божју.{ |
гаја љета«.</p> <p>Кад га свршише, онда сви скочише иза совре пренеражени и искупише се око Ико |
горњи мраморни праг од цркве, па да је сви виде и гледају, него оста поред врата на свом месту |
вити, па само махну руком.{S} На мах се сви бели евнуси и бостанџије па и сам Капу-ага, одвојиш |
Ама изиди на горњи праг од цркве, да те сви видимо!?{S} Има нас који дођосмо из далека; дај да |
ође време да се диже у славу.{S} Усташе сви на ноге и игуман дечански узе дивно говорити: о Бог |
ођоше после и калуђери и попови и одоше сви у велику трапезарију, да се мало прихвате.</p> <p>» |
еђу младим јунацима турске војске.{S} И сви су Турци признавали, да никоме није лепше приличило |
људе.{S} Навалише и игуман и калуђери и сви гости на Иконију да седне, али их она смерно мољаше |
твоме, и колико ми добра чините и ти и сви твоји, већ и не ваља, хоће скоро по неки пут и да м |
дела баш оно што је најлепше!{S} А лепо сви они прођоше мимо тебе а испред Падише!«</p> <p>»Ја |
и четири коњушара, који их водише, беху сви обучени у жуту чоху, а опасани стамболским пасима о |
де сам их видела!«</p> <p>»А како ти се свиди царев пролазак?« упита ага да би повео разговор д |
нија даде запитати Иконију: како јој се свиди игра девојака из Мисира.</p> <p>»Е, царска кћери, |
о у гробницу.{S} Али чим му се очи мало свикну, одмах му се око срца проспе нека света топлина. |
а оставиш у манастиру девет година може свикнути и како се литургија служи; а за више не питај |
два низа од лепих девојака, разнобојне свиле, којима су се јунак зумбул и витез каранфил надме |
д појаса; шалваре им беху од разнобојне свиле, жуте, црвене, зелене и беле; око паса танки свил |
у, а опасани стамболским пасима од жуте свиле.</p> <pb n="67" /> <p>Иза овог царског првог јеле |
иром отворени, да кроз танку маглицу од свилене паучине покажу где нежна милина девојачка још ј |
, црвене, зелене и беле; око паса танки свилени бајадери, по којима златна и сребрна жица беше |
варе од црвене чохе и жуте чизме.{S} За свиленим пасом имађаше богато искићен ханџар.{S} Рахтов |
са очима као бадем повијеним, са дугим свиленим трепавицама, са витим дугим и као лук од стрел |
је носио златне токе; иза <pb n="70" /> свиленог паса ханџар, којега су и корице и дршка биле с |
ма.{S} И поврх свега - извади из једног свиленог завоја један старински златан новац као млетач |
т к старцу, загрли га, извади иза свога свиленога паса па у његов силав задену танак један черк |
ефан; па виш ову златну печат о црвеној свиленој врпци!{S} Царски рисовуљ, богме, ја како!«</p> |
женим рукама и грудима, утегнуте танком свиленом копреном око паса, са сребрним гривнама око об |
та: како се Иконија овде медом храни, у свиленом се фистану по трави шеће, и златним папучама ц |
м везиру, положи му на колено ону танку свилену тканицу, и опет се натрашке узмаче неколико кор |
гом у црвеној, а они у трећем у зеленој свили.{S} Изгледаху као жива башта од лалета.</p> <p>Из |
, па се мучи у сиротињи док ја газим по свили и кадифи, како ће то да изгледа пред Богом који с |
и јаглук и извади из њега нешто у саде свилу, танку као паучина, завијено.{S} Кад поче и то ве |
м и руменим лицем, сва обучена у црвену свилу и кадифу и с црвеном ружом у коси — укипила на де |
а је млеком наливено, и сва у бледожуту свилу обучена.</p> <p>Кад се ни султанија ни Иконија не |
ара, па на ону тканицу.{S} Размота саде-свилу и из ње извади једно парче врло танког платна.{S} |
о је пуно две године да се грађевина са свим доврши и да се црква изнутра испише.{S} Везир је п |
онији и народу, да су иконе исписали са свим онако како су на царском иконостасу у Вилиндару.</ |
бро сте нам дошли, и послужићемо вас са свим што нам је Бог дао а са радосним срцем, како и тре |
овом Јерусалиму, а оно се <pb n="87" /> свима диже коса на глави, и мислиш диже се кубе горе у |
и ту Иконија, на супрот и Хусејин-аги и свима мајсторима и свом селу захтеваше, да се при пречи |
ише и Патријару пећском и васеленском и свима другима.{S} Па се онда опет диже игуман дечански |
ом сад, и нека вам је Бог и Свети Јован свима на помоћи!«</p> </div> <pb n="63" /> <div type="c |
чекиваху стрпељиво да виде хоће ли мали свирац крочити најпосле још који корак даље.{S} Али им |
уђе четрнајест младих девојака: седам, свирачица с ћеманетима, цитрама, тамбурама и таламбасим |
и, да жеђ никад не загаси.</p> <p>Стаде свирка, као да у исти тренут све жице попрскаше.{S} И о |
них жица.{S} Милина од игре и милина од свирке стопиле се у један шербет, који новом жеђи стару |
е од једаред кола раскидоше; умукнуше и свирке и песме.{S} Сав се сабор ускомеша, као кад изнен |
го кад се поведе коло, па се повије око свирца, па на десно па на лево, па кад сто момака и две |
и левом руком Иконију, а за њима остала свита.{S} Многе се жене, а богме и понеки људи, кад вид |
не.{S} Изађе на двор и виде да је близу свитање.{S} Узе у торбицу једну погачу, црна лука и сир |
на белом коњу.{S} Виде још како неки из свите цареве бацаше читаву дажду од сребрних аспри у го |
а, онда се црни Кизлар-ага окрену целој свити, па само махну руком.{S} На мах се сви бели евнус |
ји се чувао слободан, да њиме султан са свитом својом у џамију прође.</p> <p>На горњем спрату у |
Ситнице и са Ибра, и искупи се народ са свих страна, а кнез и кметови од Лежимира, баш као дома |
маховину рукама, ножем опсекох плочу са свих страна, подигох је не без муке.{S} Испод ње беху д |
иша и суд узе да суди.</p> <p>У брзо се свих дванајест најстаријих домаћина сложише да за овако |
атку с војне, султан га узме у сарај за свог Силиктар-агу.{S} То се високо дворско достојанство |
е још мало с оцем Никодијем, посаветова свога синчића да у свему лепо слуша</p> <p>старог калуђ |
а скине решетку, али не скидаше погледа свога са ње, докле га поносити коњ његов не однесе даље |
ђе опет к старцу, загрли га, извади иза свога свиленога паса па у његов силав задену танак једа |
а све невеселија.{S} Тек би се са ћошка свога конака загледала у море, па би сетно пољуљала гла |
аг од селамлика, млади се везир диже са свога перзијског сиџадета, пружи према старцу обе руке, |
ју као рибицу која се праћака, и узјаха свога коња.</p> <p>Довикаше се Турци, искупише се и онд |
p>Стојан је дошао право дому некадашњег свога посинка.{S} Иконија се диже са постеље, <pb n="36 |
мирисном хладовином и меким облаком од свога зеленог листа са сребрнастом поставом.{S} На једн |
е, те да прихвати да сам чува добро име свога оца.{S} Где би ми памет била, а куд би ми душа ст |
!{S} Нека га, скотина једна!»</p> <p>Из свога кута до огњишта, стари чича Симо, који је ретко к |
од младога момка, о коме је у тајности свога срца на јави слатке снове сневала, тога дана чула |
Боже и Свети Јоване!« па чврсто држећи свога Иву за руку, изађе напред и рече слободно:</p> <p |
рви пут</p> <p>загрли царева везира као свога сина.</p> <milestone unit="*" /> <pb n="98" /> <p |
стави Иконија па руком глађаше зулове у свога синчића: »Ето, тако ти је отац говорио.{S} Тако ј |
n="25" /> <p>Старац трепћући гледаше у свога унука.{S} Беше му мило, али не могаше ништа друго |
ударом Турчиновим полуобамрла, чу вику свога детета; подиже се на једну руку, и збуњено поглед |
о и виче:{S} Покајте се!{S} А високо са свода <pb n="10" /> у олтару, и изнад пониског иконоста |
решући праменове од варница из калдрме, свој лабудовски врат час савијајући ниско као да се кла |
да изниче човек из шипрага, али савлада свој немир па рече:</p> <p>»Бог с тобом, Гавро, какав ј |
Бабе неке дођоше те јој бајаху свака на свој начин.{S} Пети дан Иконија се већ предигла била.</ |
</p> <p>А поток као да беше уставио сав свој жубор, да пусти само да се чује бућкање од сиграња |
скушавањима кроз које Бог по некад води свој народ, и како је народ, који је веран остао прелаз |
на широко и на <pb n="55" /> далеко по свој царевини чуда причаху, и о којима су јелчије читав |
удог човека!«</p> <p>И онда настави пут свој брзим корацима, а сетна и замишљена.</p> </div> <p |
ми је ево сад лепша од сваке девојке у свој Топлици; а вредна је и паметна је; удовица је, удо |
мишке, иђаше напред и са два три сељака своја с муком отвараше пут калуђерима кроз густе гомиле |
страх, претисну га на своје чело, па на своја уста, па на своје срце, и опет на своја уста.{S} |
своја уста, па на своје срце, и опет на своја уста.{S} Приђе опет к старцу, загрли га, извади и |
</p> <p>Ризван метну оно парче рукава у своја недра па рече;</p> <p>»Ти памтиш све како је било |
н бризну плакати, и кроз сузе гледаше у своја два пса.</p> <p>Мајка га миловаше руком по челу и |
рукама беше раширио оно парче од рукава своје матере.{S} Гледаше га раширеним зеницама, као да |
идиш, српски цар Лазар саградио овде за своје Србе.{S} Ено, погледај само унутра!« Ја као завир |
есомучна.{S} Грувала се у груди, чупала своје косе и што је грло доносило викаше непрекидно: »А |
еђи.</p> <p>Сутра дан Иконија је радила своје домаће послове невесела и замишљена.{S} Цео низ њ |
жбу и дању и ноћу, дао јој је из харема своје жене једну Гркињу из Солуна и једну Арбанашкињу и |
оведе старца за обе руке и посади га на своје место, а сам се спусти поред њега.{S} Старцу се н |
а љубав и побожни страх, претисну га на своје чело, па на своја уста, па на своје срце, и опет |
вој великој радости!« а очима показа на своје дете.</p> <p>»Е, ово је моје добро ђаче!« рече ве |
на своје чело, па на своја уста, па на своје срце, и опет на своја уста.{S} Приђе опет к старц |
</p> <p>Раздера се вођ турски љутито на своје људе.{S} Скочише њих десеторица доле, па право Ик |
а пута у сретање, претисла њену руку па своје срце, па је онда сама узела под мишку и повела да |
ванајест девојчица, па ћехаја-кадуна са своје четири помоћнице, а иза њих дванајест Арапкиња, п |
да.</p> <p>Око поноћи Иконија повиче са своје постеље:</p> <p>»Децо, спавате ли?«</p> <p>Обе ње |
да турских танким и везеним рукавима од своје кошуље.</p> <p>»Браћо и народе, не дајте нас! так |
Иконија не могаше да сноси ово чудо од своје госпоштине.{S} Викну их обе и рече им: </p> <pb n |
ене своје село, да и оно само, од драге своје воље, снесе камена и дрвене грађе за цркву.{S} А |
како је желела.</p> <p>Село посла људе своје у Пећ патријару с поклонима и с молбом, да, ако в |
ју је Султан као најлепше и најбистрије своје дете мазио, једнога дана кад јој цар помену о уда |
у Великом Бечкереку.</p> <p>Препоручује своје богато стовариште</p> <p>— сваковрсних књига —</p |
мене!«</p> <p>Харамбаша посла неколике своје хајдуке са по више сељана да по шуми потраже Гавр |
ако мали Ива сеђаше између деда и мајке своје на простиркама испод оне старе крушке.{S} Иконији |
дне на моје гране, замолићу га да пошље своје гавранове да одлете до Лежимира, нека загачу дрвљ |
се плаћао све мајсторе, Иконија покрене своје село, да и оно само, од драге своје воље, снесе к |
е а великом једном иглом прошивати усне своје.{S} Згрози се султанија па махну руком.{S} Дервиш |
пи, лакну му и разведри се, и онда упре своје погледе у њу.{S} Не могаше да верује, да је то он |
ешетком, <pb n="71" /> млади јахач упре своје погледе на њ, као да је хтео силом својих очију д |
и и дуге црне браде.</p> <p>Он разастре своје поабано сиџаде, стаде на њ’ проговори неколико ар |
Па рекав то, млада сељанка пригрли дете своје и пољуби га у десни образ.{S} А Иван бризну плака |
о чуло, па само још чвршће пригрли дете своје, и сакриваше га од погледа турских танким и везен |
ила се с овим светом у тренутку највеће своје славе Иконија, везирова мајка!</p> </div> </body> |
а махну руком.{S} Дервиш онда извади из своје горње костретне одеће једну прљаву кесу, отвори ј |
ем.{S} Иконија је свагда водила собом и своје две поћерке.{S} Пролазећи с оваким спроводом кроз |
као кепец дебељко <pb n="86" /> остави своје сиџаде.{S} Девојкама, па и самој султанији, то се |
у, па обема рукама пригрли Иву на груди своје.</p> <p>»Дај то дете овамо! цару треба!« викну Ту |
, па онда дугим и уским ножем пробадати своје мишице а великом једном иглом прошивати усне свој |
о причаш?« питаше га Иконија склапајући своје дуге трепавице, па, слушајући пажљиво његово танк |
добром сину, да матери својој засведочи своје велико поштовање.</p> <p>Али није дуго постојало, |
е, тако је то и у нас било док имадосмо своје цареве!{S} Да ти мој ага чујеш, кад наши гуслари |
царев везир, опет и твоја хазна има дно своје!«</p> <p>»Нека потрошим десет хиљада дуката!« гов |
златним папучама цвеће гази, а на јадно своје село и не мисли!«</p> <p>»Видим!« рече јој Ризван |
клони очи од сунца, које са запада косо своје зраке у руменим праменовима пушташе, па оштро заг |
е нешто среће да у њој поборавиш жалост своје младости, па нисам скупо платио!« </p> <pb n="97" |
за које знам е би ме кликћући понели у своје гњездо, нити бих и онда пристајала да слажем моју |
опет суну мало вина у уста, он облизну своје суве усне, па с муком и с промуклим гласом промуц |
видела шта би, него својски довршиваху своје »многаја љета«.</p> <p>Кад га свршише, онда сви с |
а неба на западу, својим млечним лицем, својим безазленим погледом и својим витим стасом изглед |
под одблеском руменога неба на западу, својим млечним лицем, својим безазленим погледом и свој |
нокту.{S} Султанија опет <pb n="88" /> својим сребрним гласом викну: »Аферим!« И опет шербет-д |
се гласно заплакала и узела нарицати за својим дететом, док је снага не изда и сузе не угуше.{S |
је л’ то мени звиждиш ?« викну Иконија својим јасним и пријатним гласом тици преко воде.</p> < |
руком, узабра ружу, принесе је к уснама својим, па је онда задену испод конђе у своју густу сме |
оле.</p> <p>У јутру дође Хусејин-ага са својим Турцима и с арабом пред њену кућу.{S} Иконија се |
у.</p> <p>Харамбаша Стојан скочи, те са својим хајдуцима ишчупа несрећника из руку разјарених с |
иде како, само што Тутуџи-баша зазвекта својим прапорцима, свака од оних тица приклони ниско гл |
и радом, и да одлакша речима од утехе и својим сузама.</p> <p>Сад се све село било узбунило дол |
ним лицем, својим безазленим погледом и својим витим стасом изгледаше као да је девојка.</p> <p |
и ако не касаху, опет одмицаху с робљем својим.{S} Окретаху се овда и онда да погледају стуб од |
јено.{S} Кад поче и то великим и грубим својим прстима да развија, руке му задркташе, виде да н |
о све невеселији, па се загледа крупним својим плавим очима у матер своју.</p> <p>»Е, па само д |
о, као да се поношаше накитом и јунаком својим, корачаше усталасаним кроком, крешући праменове |
<p>Иконија се окрете па га погледа немо својим крупним очима.{S} Хтеде да га запита: »Шта велиш |
рених сељака.{S} Стојан им викну љутито својим <pb n="44" /> громким гласом: »Ако ћете тако, шт |
} Ако мислиш, да ћеш бити срећнија међу својим људма, добро, ево ћу да ти сазидам конак тамо, н |
егових ногу.{S} Дуго и мирно га гледаху својим паметним очима, као да очекиваху стрпељиво да ви |
ише сртах ни од смрти.{S} Овде сам међу својима, а ето је се црква из урвина дигла и пропојала! |
о бесомучна и не пушташе Ивана са груди својих.{S} А оно сироче, све бледо и престрављено, обем |
воје погледе на њ, као да је хтео силом својих очију да скине решетку.{S} Не могаше да скине ре |
н.</p> <p>Чувен је био са лепоте многих својих ћошака растурених по луговима од најлепших дрва, |
се да пођу на јутрење, Иконија исприча својој Макрени шта је сневала те ноћи.</p> <p>»Од некуд |
n="58" /> а јунаку је доста да у сабљи својој има сестру.{S} Ти си царев везир.{S} Великаш тре |
а помогну једном добром сину, да матери својој засведочи своје велико поштовање.</p> <p>Али ниј |
арац кашљуцајући и као да објасни снаси својој ово изванредно расипање новца; »баш нека и отац |
сан женски глас: »Ој, Иване сине, мајци својој жив био, где си?«</p> <p>»Ево мене на Змајевој с |
кћери.{S} Говорите ми као што би мајци својој говориле.{S} Ходите да вас као децу моју пољубим |
{S} Подиже се хитро на ноге.{S} Приђе к својој матери, дохвати је за обе руке и рече узбуђено:< |
> <p>Везир је овај дивни мали конак дао својој мајци Иконији да у њему станује.{S} Да је непрес |
рква изнутра испише.{S} Везир је пратио својој мајци из Солуна неке мајсторе и зографе, који су |
арао бисер, који му је султан Мехемед у својој најмлађој сестри поклонио био.</p> <p>Дугачки ре |
едо моје, шта је све теби Бог записао у својој књизи.{S} Твоја мајка не ће доживети, али опет з |
воју поштену јуначку реч, да ће да чува својом сабљом и својом главом, да нико од бесних Турака |
који погинуо беше, и да га позову да са својом четом одмах к Лежимиру похита.{S} Али им дође по |
Иконија жива.</p> <p>Једнога дана он са својом четом и са још десетак коњаника, које му је санџ |
едрена, Хусејин је имао дуг разговор са својом кадуном, која је била једна од оних девојака, шт |
ачку реч, да ће да чува својом сабљом и својом главом, да нико од бесних Турака и Арбанаса не с |
оју сребрну аспру.</p> <p>Нешто снажном својом руком, нешто слатко-гласном својом речју, Икониј |
онда би јој се горка туга свом горчином својом окренула на оног несрећника, који је сву ту беду |
жном својом руком, нешто слатко-гласном својом речју, Иконија отвараш себи и своме свекру пута |
увао слободан, да њиме султан са свитом својом у џамију прође.</p> <p>На горњем спрату у једној |
е око села, а кнезу каза да ће му главу својом сабљом одрубити, ако би Иконије преко ноћ нестал |
ви од белог и руменог мрамора надметаху својом лепотом, пењући се под прозоре затворене позлаће |
ећина калуђера није видела шта би, него својски довршиваху своје »многаја љета«.</p> <p>Кад га |
шав до силе и госпоштине није учинио за своју мајку сиротицу.{S} Јесте, видим да не треба да те |
а пред вече, млада би султанија послала своју Ћехаја-кадуну, са још две кадуне и девет робињица |
«</p> <p>Пред саму цркву Иконија остави своју шареницу, па са синчићем уђе у мрачну и празну цр |
аманет оставим!«</p> <p>Хусејин устави своју чету и арабу.{S} Викну сељанима, који издалека жа |
а он замолио цара да бар пред смрт види своју мајку; а цар, као милостив цар, посла да се сужње |
недрима, обнажи јој беле груди и спусти своју гломазну црну шаку на њих.{S} С разјапљеним чељус |
ве три оштре речи дервишу, те овај баци своју високу и шиљату камилавку од сивог сукна доле на |
овда и онда да напоји освећеном водицом своју киту босиљка, а у који ће побожни народ да спушта |
јер је још на Косову Султан Бајазит дао своју царску реч раји да јој не дира у цркве и манастир |
еда крупним својим плавим очима у матер своју.</p> <p>»Е, па само да почнеш као ђаче, па већ ка |
шала!«</p> <p>У том дервиш подиже у вис своју камилавку пуну змија, али с муком и напрезањем ка |
е имам, и да се потрудим да бар старост своју проведеш на миру и без бриге поред мене.{S} Ако м |
погаче шарову и гарову, надроби скроб у своју руку, посоли га и пружи те јој га вођко из руке п |
својим, па је онда задену испод конђе у своју густу смеђу косу, и рече:</p> <p>«Боље да те ја у |
Старцу се наводнише очи, и гладећи седу своју браду руком, понављаше тихо по неколико пута: »Ал |
и обе младе жене испричаше Иконији целу своју прошлост и жалосну судбину, а она опет њима прича |
и све брже и брже, одзвижда нову једну своју нумеру.</p> <p>»Шта ли ми ти то казујеш?{S} Да л’ |
е ижљуби са Макреном, на којој имаовину своју остави, са сељанкама и старим и младим, поклони с |
у Хусејин-аги.{S} Хусејин је дао везиру своју поштену јуначку реч, да ће да чува својом сабљом |
како полусавлађиваним скакањем казиваху своју радост.{S} Витороги вођ оваца виде је оздо са паш |
и света богородице, не дајте ми да душу своју огрешим!</p> <p>Опет покри лице рукама и поћута у |
ј нам право све по реду и облакшај душу своју на теразијама Аранђеловим!«</p> <p>Гавран заиска |
"46" /> <p>Па онда би јој се горка туга свом горчином својом окренула на оног несрећника, који |
иде и гледају, него оста поред врата на свом месту, с бледим лицем и плачним очима.</p> <p>У то |
прот и Хусејин-аги и свима мајсторима и свом селу захтеваше, да се при пречи »матере Ризвана ве |
гаше за дуго оком тренути.{S} Мишљаше о свом детету; премишљаше шта ли ће од њега бити; ко зна, |
гледај!« викну Хусејин Иконији, па је у свом одушевљењу гурну не баш врло нежно.{S} И онда сави |
ни, начинио од њих један тимар и дао га своме старом пријатељу Хусејин-аги.{S} Хусејин је дао в |
, да никоме није лепше приличило, да на своме рамену, а испред цара носи сјајну сабљу цареву, к |
овнику и пољуби му руку, и онда шапутне своме Иви те и он приђе к руци оца Никодија.</p> <p>»А |
} И онда сави руке на прса и поклони се своме старешини, и ако овај чак ни слутити није могао, |
ом својом речју, Иконија отвараш себи и своме свекру пута кроз густу гомилу света, док не стиже |
ле га дохвати, стегну и баци га јуначки своме унуку у котлић.</p> <p>»Их, болан!« привика момча |
чи да опишем какво је велико добро овим своме народу учинила.{S} Није само запалила свећу да јо |
<p>Султан Ибраим поклонио је Аденистан своме зету Ризван-бегу, кад му је кћер Мејриму за жену |
ne unit="*" /> <p>Хусејин-ага је предао своме орта-баши писмену заповест Румили-Беглер-бега, да |
х, као најмилије госте, које је икада у своме животу имала, двори на овај велики дан за њу.{S} |
не зађе за облаке!«</p> <p>»Бог и душа, сврнуо је с памети!« повикаше неки из гомиле.</p> <p>»Ш |
!« повикаше неки из гомиле.</p> <p>»Шта сврнуо с памети !« привикаше други; »има тога мој брајк |
е?« настави Гавран. »Тада још нисам био сврнуо с памети.{S} Пробудих се и најпре рекох себи : » |
!« рече озбиљно кнез са зачеља.</p> <p>»Сврнуо с памети, велите?« настави Гавран. »Тада још нис |
S} Понех се и побеснех мало, али још не сврнух с памети.{S} Једнога дана случајно ударих на пот |
о одслужише летургију, па онда пред сам свршетак узеше причешћивати народ.{S} Прво причестише И |
по из даље иде почетак овог мог јадног свршетка.</p> <p>»Затече ме једном, пре седам година ол |
зо опорави.{S} Оста у порти на трави до свршетка бденија.{S} Око ње се искупише кнез и главни д |
ерзијски, беше усхићена, и кад се песма сврши она два пута живо рече: »Аферим, аферим!« а све њ |
е кога саблазнио,</p> <p>И летургија се сврши.{S} Свет изађе из цркве у порту.{S} Изађе и отац |
ина подигао.</p> <p>Вечерње се већ било свршило кад Иконија са малим Ивом дође на капију велике |
он је видео муку за неколико часова па свршио, а ја остах да кукам без гроба а до мога гроба!{ |
аху своје »многаја љета«.</p> <p>Кад га свршише, онда сви скочише иза совре пренеражени и искуп |
ом окренула на оног несрећника, који је сву ту беду причинио. »Нека га, нека још на овоме свету |
фе, па златом извезене; испод таванице, свуда у наоколо, иде поширок перваз, у коме су талијанс |
му га мати зажели!«</p> <p>»Жена и није свуда жена, али је мати свуда мати!« рече Хусејин благо |
<p>»Жена и није свуда жена, али је мати свуда мати!« рече Хусејин благо. »Није то <pb n="62" /> |
велиш?« питаше Иконија Агапију, као да, се из сна пробудила.</p> <p>»Султанија пита: »је ли да |
а, секирама и косама тући <pb n="30" /> се с Турцима.{S} Али је сад на сабору мало ко имао секи |
нија преко Агапије запита Иконију да л’ се није препала?</p> <p>»Нисам!« рече Иконија. »А и што |
ар од дивнога Аденистана.</p> <p>Свадба се његова обавила са свечаностима и раскоштвом, о којим |
било склопило око јадне Иконије.{S} Ова се отимаше као бесомучна и не пушташе Ивана са груди св |
предузме и сиротињи подели.</p> <p>Ова се казна истога дана над несрећником извршила.</p> <mil |
долази свагда, чим угледам Арапина, сва се стресем и најежим а не знам ни сама за што!«</p> <p> |
стити беже!« рече Иконија грцајући; сва се тресаше као да је у грозници; клекну на земљу, па об |
р иде гологлав и босоног по шуми, грува се у прса и жалосним гласом виче: »Господе помилуј!{S} |
у са крупним једним смарагдом, око кога се савијало три низа од алема, рубина и сафира.{S} Злат |
у мирис и боја!{S} Бога ми, па без тога се у нас не би никад могло ни поиграти!«</p> <p>Султани |
д бесних Турака и Арбанаса не смета, да се црква и конаци око ње саграде, а после и да је брани |
емојте, народе, браћо и сестре моје, да се бринете и буните, те ново какво зло на село навлачит |
у гости Лежимирцима.{S} И гураху се, да се подаве, ко ће пре да стигне до ње, да јој руку као с |
ма мајсторима и свом селу захтеваше, да се при пречи »матере Ризвана везира«, дода још: »а подр |
p> <p>»Пустите човека, коме се суди, да се исприча до миле воље!« рече озбиљно кнез са зачеља.< |
гослов и онда поче да говори гласно, да се на далеко чуло: »Свети оче, ово је данас најсрећнији |
ви и одоше сви у велику трапезарију, да се мало прихвате.</p> <p>»Све ми је Бог преко молитава |
и покажем везира, да га добро видиш, да се не препаднеш кад те после пред њега изведем!« рече Х |
штина прибирали.{S} Патријар нареди: да се црква посвети у очи самог Ивањ-дна, и посла уместо с |
коме је Иконију из прикривка гледао; да се онда као богаљ баци у пећину где је оставку предигао |
квом смрћу да се несрећник умори.{S} Да се убије из пушке, или закоље ножем, или умлати мотком, |
кад се износи света тајна, кад треба да се прекрсти, јер старац нит добро виђаше нит добро чуја |
да га знам ко је тај, коме не треба да се вера по шипрагу те да види шта ја данас видех, зубма |
ао везирова мајка!«</p> <p>»Не треба да се трошиш толико«, прихвати благо Иконија; »и ако си ца |
на село навлачите.{S} Царској треба да се покоримо.{S} Није ме страх да пред цара изидем, јер |
ерман; даћу блага колико год устреба да се црква сагради, да јој се земље, млинови и виногради |
ора, Гавран је замоли, да му га дода да се напије.{S} Кад се добро напи, лакну му и разведри се |
лине!</p> <p>Устави се у сред потока да се мало брчка.</p> <p>А поток као да беше уставио сав с |
p>Иконија се строгим постом спремила да се сутра на великој летургији причести, па које од узбу |
ајку; а цар, као милостив цар, посла да се сужњем последња жеља за последње виђење испуни!«.</p |
<p>»Што плачеш, дете моје ?{S} Ваља да се не бојиш доброга оца Никодија ?{S} Он ће тебе лепо д |
Сваке године на Ивањдан, ишла је она да се на развалинама цркве исплаче и искука.{S} Још јој ни |
Ето нека се Иконија ноћас спреми, па да се сутра ако Бог да зором крећемо!«</p> <p>Хусејин-ага, |
у пећину где је оставку предигао, па да се ту остави да од глади и жеђи полагано скапље или да |
»Иво, дете моје прихвати се мало, па да се пожуримо до вечерње да стигнемо до Св. Јована да вид |
д који ће да баца капе под пазуво па да се клања и да виче »благослови Свети владико!« Еј, Боже |
да ће робље да се одводи, да ће крв да се пролије и да ће света црква да изгоре.{S} У зао час |
за здравље и срећу падишину поче сад да се бије грабећи аспре са калдрме. </p> <pb n="72" /> <p |
<milestone unit="*" /> <p>Оде народ да се мало прихвати ручка.{S} Под главним вењаком већ засе |
> <p>»Признајем!{S} И само молим суд да се уморим брзом смрћу, јер муке које ме стегоше, не мог |
мислила!« прекиде је Хусејин! »Хајде да се полази; далеко је везиров конак.«</p> <milestone uni |
будила из тешкога сна па још не може да се прибере.</p> <p>Неколико жена и људи помогоше јој да |
да је она рђа од човека довео Турке да се мени освети?!«</p> <p>»Да се теби освети?!{S} А што |
е на ово како је изашло! да ће робље да се одводи, да ће крв да се пролије и да ће света црква |
ва освета није као људска.{S} Ево ме да се патим у пећини, одакле је моја грешност као поток по |
се на њ наслонила.</p> <p>Дође време да се диже у славу.{S} Усташе сви на ноге и игуман дечанск |
иш поче да се смањује а у исто време да се шири, док не поста шири него дужи, па се онда окрете |
пски народ притиснуо.{S} Њено ће име да се <pb n="107" /> помиње као једно добро и светло име д |
а.</p> <p>Требало је пуно две године да се грађевина са свим доврши и да се црква изнутра испиш |
љивањима Хусејин-аге и његове кадуне да се фереџом заогрне, па прође кроз Стамбул и Боспором на |
лата.{S} Иконија не знађаше чему пре да се диви, да ли овом дрвљу са зрелим родом и цветом у је |
већих и мањих чутура, и спремаху се да се лепо проведу.</p> <p>Јутрења и литургија служише се |
вам суд?{S} А кад нећете суд где ће да се нађе правда?«</p> <p>Светина се стиша и суд узе да с |
ог срца и плаховит на неправду; биће да се царевим везирима замерио, те су га осудили да погине |
огим местима из гомилица народа поче да се диже песма.{S} Мало даље на пољани зазвиждаше двојни |
е, и талас од момака и девојака поче да се повија под поветарцем, који из двојница умиљато и ве |
ше ни један, онда високи дервиш поче да се смањује а у исто време да се шири, док не поста шири |
ан Ракетић.{S} Он јој тобож помагаше да се дигне, али јој на ухо полагано шапну: »Не рекох ли т |
три прва корака.{S} Просто не могаше да се насвира.</p> <p>Два велика чобанска пса лежаху поред |
змије све једна преко друге навалише да се у њу као у неко гњездо савију.{S} Султанија преко Аг |
а те нађем, да те поред себе имам, и да се потрудим да бар старост своју проведеш на миру и без |
ине да се грађевина са свим доврши и да се црква изнутра испише.{S} Везир је пратио својој мајц |
па да јој бело грло зубма прекољем и да се крви њене напијем.{S} Али ми сотона шапну »Море то н |
— нека му је слава! — данас састали да се, до његове воље, више не растајемо!{S} Ходи да те во |
о по неколико праменова од светлости да се укрштају у оној непрекидној сутоњи што у црквици вла |
и један Јаничар.{S} Каза капуџи-баши да се зове Хусејин, да је чорбаџија Доганџија које чувају |
<p>Неколико жена и људи помогоше јој да се дигне.{S} Међу њима беше и — Гавран Ракетић.{S} Он ј |
ја у овој госпоштини.{S} Хоћу у њој да се удавим.{S} Огрешила бих душу, кад не бих казала, да |
им Гавраном!«</p> <p>»Па да му кажем да се ничему не нада!«</p> <p>»Молим те, као оца, као што |
сељани о том детету говоре, и видим да се за њ везују пусти снови луде раје.{S} Знам да нема с |
и без махне?{S} Главно је што видим да се тобом много занео; а после, газда је, код њега би бл |
готов да за цара положи главу на пањ да се сече, онда се подиже и тихо, више сам у себи, прозбо |
ики везир Ахмед-паша јавно признавао да се само његовом личном јунаштву и његовој окретности им |
p>Иконија је стајала поред софе, као да се скаменила, и гледаше право и не трепћући у везира.</ |
аваница урезана дубоко и високо, као да се горе негде топило злато, меки бисер и плави сафир, п |
угу страну.{S} А његов Јабучило, као да се поношаше накитом и јунаком својим, корачаше усталаса |
огледаше око себе, <pb n="31" /> као да се пробудила из тешкога сна па још не може да се прибер |
ице попрскаше.{S} И обе играчице као да се у лету скаменише, тако засташе лебдећи за један часа |
но запевање пронесоше се сабором као да се овај који је мало час онако весео био, у велико гроб |
довски врат час савијајући ниско као да се клања до земље сиротињи и фукари, која иза леђа јани |
ће и славе?{S} Иконији се чинило као да се њен мали Ива већ у неку руку посветио, да већ сада н |
ише очи, па је гледаху непомично као да се беху окамениле.{S} И тек када Иконија приђе, те пољу |
нако за њим: срце јој лупаше баш као да се нешто препала била, и једва дихаше.{S} Као да јој св |
запленише.{S} И пре је од ње слушао да се мајка Ризванова звала Иконија, и да је из села Лежим |
зир јој миловаше руку, пусти је мало да се исплаче, па је онда тихо запита:</p> <p>»Што плачеш? |
царску реч, раја је верма, и не дамо да се гази.{S} Пази беже, да не падне крв; ако падне, на т |
Кад већ све би готово, остајаше само да се на десном зиду у женској цркви испише: како је црква |
ставио сав свој жубор, да пусти само да се чује бућкање од сиграња њених белих ногу са бистрим |
ож у том нешто разумевала, него само да се радује гледајући како зидине одмичу у висину, како с |
метна је; удовица је, удовац сам што да се не узмемо?!«</p> <p>Од тога часа померих памећу !{S} |
вајде имати га и ето ме одох у свет да се турчим!«</p> <p>»Што ћу му!?« рече Иконија. »Кад мој |
дуго, и само јечаше, и пусти Иконију да се тихо исплаче. </p> <pb n="37" /> <p>Кад се исплака и |
онај свет око Иконије.{S} Она врисну да се на далеко чуло, па само још чвршће пригрли дете свој |
емље, млинови и виногради купе, даћу да се доведу калуђери па нека црква пропоји као твоја заду |
} Није да му махне налазим него нећу да се удајем!«</p> <p>»Није паметно што говориш.{S} Женска |
> <p>Сад настаде питање каквом смрћу да се несрећник умори.{S} Да се убије из пушке, или закоље |
ух две три прегрши у недра!{S} Почех да се тресем као да ме грозница ухвати; учини ми се да ми |
црква да изгоре.{S} У зао час хтедох да се осветим Иконији, за коју мишљах негда да ми дом као |
ени.{S} Али ако си ми син, ако хоћеш да се твојој мајци бар под њену старост скине тешки камен |
тине, те и суд пресуди овако:</p> <p>Да се Гаврану, за његов грозни злочин, испеку најпре жиле |
о Турке да се мени освети?!«</p> <p>»Да се теби освети?!{S} А што да ти се освети?« упаде јој С |
тле била мирна да је једва дихала, сада се уздрма као тежак талас, па с виком писком и псовком |
p> <p>Ту се Гавран заустави.{S} Загледа се преда се у земљу и поћута.{S} Цео збор ћуташе муком |
се Гавран заустави.{S} Загледа се преда се у земљу и поћута.{S} Цео збор ћуташе муком као да је |
оније чисто са страхом, гледајући преда се и склопивши руке на појасе.</p> <p>Дворкиње се разме |
ре затворене позлаћеним решеткама, онда се црни Кизлар-ага окрену целој свити, па само махну ру |
ра положи главу на пањ да се сече, онда се подиже и тихо, више сам у себи, прозбори: »Падиша чо |
Еј, тешко мени и до Бога мога!« Па онда се исправи и одважно рече:</p> <p>»Вала ћу ти поочиме, |
о да му се опет разговетно каже, и онда се крене пут Топлице са пратњом од десет коњаника, и са |
ко гледах оволику силу и господство, ја се мишљах: еј, Боже, тако је то и у нас било док имадос |
ичесте!« рече ми отац Никодије.{S} А ја се препадох, срце ми залупа силно и ја падох на праг од |
мимо тебе а испред Падише!«</p> <p>»Ја се, Бога ми, бејах загледала у твога везира.{S} Вала до |
м?!« рече Иконија, поћута мало, насмеја се и рече полагано сама себи:</p> <p>»Баш хвала Богу, т |
није кога саблазнио,</p> <p>И летургија се сврши.{S} Свет изађе из цркве у порту.{S} Изађе и от |
ија преведе шта Иконија рече, султанија се слатко насмеја.{S} У томе дервиш зазвижда и голуб за |
му некадашњег свога посинка.{S} Иконија се диже са постеље, <pb n="36" /> те га пред кућом доче |
а и с арабом пред њену кућу.{S} Иконија се ижљуби са Макреном, на којој имаовину своју остави, |
царско име исписала!«</p> <p>И Иконија се прекрсти, па на три места целива ону дугачку и широк |
вака на свој начин.{S} Пети дан Иконија се већ предигла била.</p> <p>Тога дана по заходу сунца |
латка и мирисна шербета.</p> <p>Иконија се била сва у ухо претворила, па растужена замишљено гл |
оги се старци заплакаше.</p> <p>Иконија се строгим постом спремила да се сутра на великој летур |
пу који је у руци држао.</p> <p>Иконија се јутрос упорно противила наваљивањима Хусејин-аге и њ |
натраг у луг на потоку.</p> <p>Иконија се беше чисто скаменила.{S} Тако оста за неколико трену |
у вис и стисне песницу.</p> <p>Иконија се није препала, али које од стида са онаких речи, које |
... воде ... кап воде !«</p> <p>Иконија се прекрсти па уђе унутра.</p> <p>Гавран се у једном ку |
ј се и сачувај ме тога!«</p> <p>Иконија се прекрсти, па побожно погледа к небу.</p> <p>Ризван с |
и здравље твога Ивана!«</p> <p>Иконија се пробуди и устаде.{S} Насу уља у кандиоце пред Иконом |
људске окрећу за тобом!«</p> <p>Иконија се препала беше кад овако из ненада изниче човек из шип |
ти живој срце ишчупати?«</p> <p>Иконија се окрете па га погледа немо својим крупним очима.{S} Х |
/> <p>На једној косини копаоника, која се спушта у топличку долину, има једна мала заравањ на |
ушима; окренуше се к стази једној, која се извијаше уз брдо из једне удоље; њушка им задркта ка |
ред цара носи сјајну сабљу цареву, која се на сунцу од силног драгог камења гледати није дала, |
леташе једну петолисну бледу ружу, која се истом из пупољка развила била.{S} Из луга, с оне стр |
еним ужареним очима гуташе милину, која се као мирис од цвета подизаше од лепоте ових девојачки |
падиша!) одјекујући тиме грмљавини која се за султаном ваљаше низ улицу.</p> <p>Иконија је сад |
па онда потекоше право к шумарици која се са ове косе у ону дољу спушташе.</p> <p>И звиждукање |
ин понесе Иву у наручју као рибицу која се праћака, и узјаха свога коња.</p> <p>Довикаше се Тур |
оследње виђење испуни!«.</p> <p>Заплака се Иконија, закукаше жене, диже се граја, и кнез и Хусе |
: пошљи малог Оџаковића у Стамбул, нека се за рана научи да служи цару и царевини !« — »У добри |
оже бити дај нам сина на књигу.{S} Нека се не ломи по гори као отац што му се ломио, него нека |
кућа.{S} Пре него ме је цар (коме нека се слава без краја множи!) обасуо милостима, ја сам прв |
тнајест конака до Стамбола.{S} Ето нека се Иконија ноћас спреми, па да се сутра ако Бог да зоро |
ђину врату.</p> <pb n="7" /> <p>Сељанка се спусти под онај грм и одмах отвори шареницу.{S} Изва |
{S} Стала та ћерка у сред потока, брчка се као сребрна пастрмка, вади цвет из косе, љуби га, ба |
ла је за њима као бесомучна.{S} Грувала се у груди, чупала своје косе и што је грло доносило ви |
едно двеста корачаји од конака, пружала се обалом ограда од руменог мрамора, коју су сафирни мо |
ну љубичицу; млечност њеног лица видела се кроз танки сунчев препланак.{S} Све је на њој било ч |
аја воде к џамији Сулејманији, искупила се била светина у густим шареним гомилама.{S} Живи лана |
аја женску од мушке цркве.{S} Наместила се иза њега тако да му је могла на ухо да шапутне кад с |
е сузе и са тим тихим осмехом опростила се с овим светом у тренутку највеће своје славе Иконија |
<p>»Не ваља то тако, снахо!{S} Не ваља се светити јер Бог је казао: освета је моја!«</p> <p>»П |
ћута у некаквим дубоким мислима, заљуља се на десно и на лево неколико пута, прошапута: »Еј, те |
јали него зачудили!{S} Та ево ме и сама се смејем!« Па би се опет тихо насмехнула. </p> <pb n=" |
сироче, све бледо и престрављено, обема се рукама ухватило за њен десни рукав, па из гласа запе |
чудесима чудотворних икона, пред којима се кандила никада не гасе, особито су се омилиле Икониј |
са свечаностима и раскоштвом, о којима се на широко и на <pb n="55" /> далеко по свој царевини |
е ће да се нађе правда?«</p> <p>Светина се стиша и суд узе да суди.</p> <p>У брзо се свих двана |
д јој је црни Кизлар-ага приступио, она се само сва стресе и побледе.{S} Мало затим па се насме |
згледа да је срећна и задовољна.{S} Она се истина ником и ни на што пожалила није.{S} Али је из |
ну истом штаком стену од пећине.{S} Она се расклопи као двери у цркви, и видех златну лествицу |
вороношке полагано домиле до ње.{S} Она се одмаче један корак натраг.{S} Гавран пољуби земљу, г |
спусти пред султанијом ђурђевак.{S} Она се маши да га подигне, али је Иконија нагло прихвати за |
могла је бити кћи Хусејину.{S} Али она се не могаше довољно да нахвали Иконији, колико јој је |
л’ је моја мати жива«, Ако је жива, па се мучи у сиротињи док ја газим по свили и кадифи, како |
да прсну.{S} Још неколико корачаја, па се под новим и све то жешћим ударцима камџије стропошта |
убурама, те опалише неколико метака, па се разиђоше по сабору ударајући где кога стигну сабљом |
да сам те очи и то чело неге видела, па се занесох тражећи по мојој лудој памети где сам их вид |
значи: да је везирова мајка уморна, па се диже, опрости се с њоме и нареди да је опет у њен ко |
е у вис крст од сувог шумског грања, па се намрштио и виче:{S} Покајте се!{S} А високо са свода |
у лепо слуша</p> <p>старог калуђера, па се онда с њим опрости и оде.</p> <milestone unit="*" /> |
/> под саму стреју од самог биљура, па се на сунцу преливају у све дугине боје; погледам горе, |
народ прекрилио био порту око цркве, па се ућутао једва дише, само да чује, како калуђери и поп |
ество змија, док султанија пребледе, па се диже а девојке вриснуше престрављене.{S} Кизлар-ага |
зулумћарима!« викаше отац Никодије, па се голим рукама дохвати у коштац с једним Турчином.</p> |
о да хоће да из мозга исцеди сећање, па се онда опет усправи и рече: »Јест, сад се сетих!{S} Ђа |
и с пролећа нешто често побољеваше, па се побојаваше да не умре и мољаше се гласно Богу, да је |
е шири, док не поста шири него дужи, па се онда окрете, и као кепец дебељко <pb n="86" /> остав |
о ђаче?« упита дечко све невеселији, па се загледа крупним својим плавим очима у матер своју.</ |
ц Никодије где неко иза њега говори, па се окрете.{S} Принесе икону старцу и пошкропи га, па је |
шећи се сузама, а народ то прихвати, па се као благи талас поваља вика: »Бог ти дао!{S} Бог те |
њ’ проговори неколико арапскик речи, па се онда узе ударати у главу буџом једном, у којој је би |
а друкчије, него кад се поведе коло, па се повије око свирца, па на десно па на лево, па кад ст |
о, срдито, а по нека прогунђа нешто, па се окрене од мене, као неће ни да ме гледа!{S} А ја сам |
еј, авај нама!« доврши Иконија тихо, па се љуљаше то на десно то на лево; као тешкајући се што |
ило злато, меки бисер и плави сафир, па се млазови спуштајући се доле скристалисали пре, него ш |
зажмури.{S} Други живо окрете главу, па се удуби у посматрање једне пчеле, која задовољно певај |
еке наочари у дебелом кожном оквиру, па се кроз њих удубио у срицање једне речи, коју добро беш |
се освети?« упаде јој Стојан у реч, па се намршти, састави веђе и просипаше кроз оба ока праме |
Тако оста за неколико тренутака.{S} Па се онда побожно прекрсти, подиже очи к небу и рече глас |
ом и васеленском и свима другима.{S} Па се онда опет диже игуман дечански и поче овако :</p> <p |
м за Кизлар-агом и не бој се ништа!« па се онда сам брзо измаче.{S} Оста само Кизлар-ага, његов |
а запеваше.... чекај молим те мало!« Па се Иконија погну, замисли се, замисли, претисну чело пр |
р, метанисаше пред престоним иконама па се онда окрете мени и рече: »Лепо је, лепо је!{S} Ове и |
а и пропојала!«</p> <p>Иконија отиде па се намести пред главним вратима од цркве.{S} Ту хтеде д |
pb n="85" /> једну змију, пресече је па се начинише две, дохвати једну и опет је пресече и опет |
Бог с тобом Иконијо!«</p> <p>То рече па се спусти под ону дивљу ружу.{S} Одвеза опанке, скиде ч |
на Змајевој стени!« одвикну пастирче па се диже и пође за псима.</p> <p>У том изађе из шумарице |
ам ја смукове виђала у нашој планини па се плашила нисам!{S} Смукове видети, то је тек нешто, а |
p>Испадоше напред кнезови и калуђери па се смерно и дубоко клањаху.{S} Годинама најстарији кнез |
самој султанији, то се даде на смеј па се слатко насмејаше, Али се Иконија није смејала него с |
сва стресе и побледе.{S} Мало затим па се насмеја и рече Хусејину:</p> <p>»Баш му, аго, молим |
арцу у Јерусалиму, што је био заспао па се пробудио тек после осамдесет година!«</p> <milestone |
огродице!{S} Помози ми сада!«</p> <p>Па се онда опет окрену везиру и узе да говори:</p> <p>»Што |
од лудости избавио!«</p> <p>Поразговара се још мало с оцем Никодијем, посаветова свога синчића |
решетку наслоњено.{S} Трже се и разабра се тек кад Хусејин вихну: »Ево Падише!«</p> <p>Јаничар |
дне, на твоју ће главу!«</p> <p>Раздера се вођ турски љутито на своје људе.{S} Скочише њих десе |
један пањ под најближом тополом, обриса се једним белим убрусом, навуче брзо чарапе, обује опан |
ху усплахирене, али нико не знађаше шта се збило.</p> <p>Мало час па Иконија виде шта је.</p> < |
ме нано!«</p> <p>Одмах јој би јасно шта се збило, па потрча за Турцима.{S} Јурила је за њима ка |
и на Св. Јована и на Лежимир?!{S} Ништа се не чује да царева војска иде кудгод великом џадом, п |
доше; умукнуше и свирке и песме.{S} Сав се сабор ускомеша, као кад изненадни вихар ветар таласе |
не нађох се ближе!« поче Стојан посадив се на једну клупицу поред чича Симе; »Шта ћеш?{S} Људи |
загледаше.{S} Лазнуше му руке.{S} Гаров се ослободи, подиже главу па језиком лазну Иву у образ. |
кћер Мејриму за жену дао.{S} Ризван-бег се, као врло млад јаничар при освајању Багдада од Перзи |
н душу за аспре продао, осветио.{S} Бог се друкчије свети. »Освета је моја, рече Господ!« Богме |
а Св. Јована појала.{S} Боже благи! кад се сетим кад једном дођоше калуђери из Пећи с патријарк |
тли; — »Да ти видиш Топлицу Милана, кад се јунак узме да облачи, прво меће, бурунџук кошуљу, ни |
хо да шапутне кад се чита евангеље, кад се износи света тајна, кад треба да се прекрсти, јер ст |
бацивали је млазовима од беле пене, кад се море ричући рвало с ветровима.{S} Између конака и ов |
е на све стране најлепше загрејало, кад се од једаред кола раскидоше; умукнуше и свирке и песме |
оли, да му га дода да се напије.{S} Кад се добро напи, лакну му и разведри се, и онда упре свој |
ој, а леву притискаше на срце.{S} А кад се осу грмљавина од клицања и кад се из ње изви оно »мн |
ко да му је могла на ухо да шапутне кад се чита евангеље, кад се износи света тајна, кад треба |
умеваше перзијски, беше усхићена, и кад се песма сврши она два пута живо рече: »Аферим, аферим! |
би звало да је игра.{S} У нас је, и кад се весели и кад се тугује, све као моба.{S} И не може д |
ма молио Богу за сиротињу српску, и кад се дигао, чуо је из олтара разговетно ове речи: »Не дај |
А кад се осу грмљавина од клицања и кад се из ње изви оно »многаја љета«, она пребледе, пожуте, |
знам.{S} Стара сам, свакога часа и кад се не надам може ме Аранђео крилима куцнути да му душу |
гра.{S} У нас је, и кад се весели и кад се тугује, све као моба.{S} И не може да буде игра друк |
како је чак некаки слепац прогледао кад се поред великих молитава три пут пред јутрење на том и |
, црни му образи грчевито дркћу као кад се љут пас режећи спрема да уједе.{S} Загушљиво закрешт |
не може да буде игра друкчије, него кад се поведе коло, па се повије око свирца, па на десно па |
.. -.{S}60 </p> <p>Све се може само кад се хоће ... -.{S}60 </p> <p>Посљедице лакомислености .. |
тихо исплаче. </p> <pb n="37" /> <p>Кад се исплака и умири.{S} Стојан јој рече да му исприча св |
а у бледожуту свилу обучена.</p> <p>Кад се ни султанија ни Иконија не хтедоше ничега прихватити |
се онда опет усправи и рече: »Јест, сад се сетих!{S} Ђаци патријаркови запеваше танким грлом не |
саркофаг каквог силног проконзула; сад се обично врапци у њему брчкају весело цвркућући,</p> < |
као оно што пас нањуши зверад!{S} А сад се ево пометем; ломим се тамо где ме не треба, а нисам |
ма од утехе и својим сузама.</p> <p>Сад се све село било узбунило доласком турских коњаника и ш |
ља од хитрога крока момачкога.{S} Народ се развесели.</p> <p>Али нико се на томе сабору није ос |
и гледах је:{S} Што је дуже гледах, све се више губих.{S} Рекох себи: »ову жену као да није сељ |
ичешће које ћеш данас да примиш, па све се то помешало и ишарало у тај лепи сан, који даће Бог |
ва и три пута и пође право к њој; и све се стадо усталаса, крену за вођом, удари у одзиве, те с |
<p>Подсвојкиња ... -.{S}60 </p> <p>Све се може само кад се хоће ... -.{S}60 </p> <p>Посљедице |
онију, а за њима остала свита.{S} Многе се жене, а богме и понеки људи, кад видоше овај <pb n=" |
тарац са учтивошћу правог Турчина, даде се водити и посадити као да је дете; али чим му везир п |
о што ето доживех да те опет гледам где се вијеш као тужна кукавица!«</p> <p>И онда Стојан опет |
ини прихватан од гомиле до гомиле, диже се око совре слаткогласно брујање калуђерског »Многаја |
Заплака се Иконија, закукаше жене, диже се граја, и кнез и Хусејин-ага имађаху муке да је утиша |
свима диже коса на глави, и мислиш диже се кубе горе у кебо, да отклони цркву да и анђели чују, |
у коштац с једним Турчином.</p> <p>Диже се просто урнебес од вике, вриске и запомагања.</p> <p> |
сиротињске мајке, Иконије!«</p> <p>Диже се усклик од народа као грмљавина, и разнесе на све стр |
лагано и врло смишљено прекрсти, издиже се на прсти и једва дохвати један крајичак од кожне лис |
луобамрла, чу вику свога детета; подиже се на једну руку, и збуњено погледаше око себе, <pb n=" |
ари се Ризван руком о колено.{S} Подиже се хитро на ноге.{S} Приђе к својој матери, дохвати је |
ста челом на решетку наслоњено.{S} Трже се и разабра се тек кад Хусејин вихну: »Ево Падише!«</p |
рти.{S} Овде сам међу својима, а ето је се црква из урвина дигла и пропојала!«</p> <p>Иконија о |
одевен као и друге спахије само што је се из његовог белог турбана, уз златни шлем, извијала в |
салиму!«</p> <p>А Агапија устане, умије се, напије се воде, и онда седне поред Иконијине постељ |
> <p>А Агапија устане, умије се, напије се воде, и онда седне поред Иконијине постеље и почне д |
, обавијен танком белом чалмом, из које се спреда а изнад чела узвијаху две челенке од драгог к |
некако мекано и радосно блејање, у које се растапаше звека меденице о вођину врату.</p> <pb n=" |
га подиже у вис, са поштовањем, у које се мешала љубав и побожни страх, претисну га на своје ч |
ог перивоја.{S} Око самог конака извиле се старе липе, па га чисто загрлиле мирисном хладовином |
их ноктију.{S} С оне стране воде извиле се високе тополе, па пустиле гране над потоком, као да |
два златна стуба, а око оба стуба увиле се гране од белог и плавог јоргована; загледах боље и п |
лина од игре и милина од свирке стопиле се у један шербет, који новом жеђи стару жеђ гаси, да ж |
као светињи каквој пољубе.</p> <p>После се народ највише савијаше око старог једног богаља, кој |
} Док се други народ причешћивао, дотле се у једном куту цркве црни Гавран исповедаше тројици к |
<p>Тек је било подне превалило и весеље се на све стране најлепше загрејало, кад се од једаред |
и јеси по Богу отац, светуј га нека ме се махне!{S} Нека не лудује.{S} А већ ако хоћ да тумарн |
једног старца Србина калуђера и с њиме се добро упознао.{S} Кад су се растајали, стари му калу |
још како!«</p> <p>»Пустите човека, коме се суди, да се исприча до миле воље!« рече озбиљно кнез |
корито од белог камена сланика на коме се још познају главе од римских војника.{S} Можда је то |
изрезана врата од једнога двора, у коме се низови од белог и руменог мрамора надметаху својом л |
рче беше опточено шареним везом, у коме се плаве звезде и црвени крстићи везиваху у ланац златн |
им лицем и плачним очима.</p> <p>У томе се појавише калуђери од конака.{S} Сам кнез од Лежимира |
на трави до свршетка бденија.{S} Око ње се искупише кнез и главни домаћин из њена села, а дођош |
лопивши руке на појасе.</p> <p>Дворкиње се разместише у гомилице дуж зидова, а евнуси чак доле |
и старих зидина подигао.</p> <p>Вечерње се већ било свршило кад Иконија са малим Ивом дође на к |
осу се вино, просу се и песма и затресе се земља од хитрога крока момачкога.{S} Народ се развес |
аса, крену за вођом, удари у одзиве, те се по оном пољу просу блејање, некако мекано и радосно |
ом водом и дадоше јој гутљај ракије, те се брзо опорави.{S} Оста у порти на трави до свршетка б |
<p>Кизлар-ага закуца сребрном алком те се на мах оба крила расклопише.{S} Иза врата стојао је |
и, и однеси цркви за моју душу!« Окрете се старац, оде унутра у пећину, застаде мало, обрну се |
ару треба!« викну Турчин.</p> <p>Окрете се сав онај свет око Иконије.{S} Она врисну да се на да |
рања, па се намрштио и виче:{S} Покајте се!{S} А високо са свода <pb n="10" /> у олтару, и изна |
јутрос искупили?«</p> <p>»Искупили сте се да мене, новога Јуду судите!« рече Гавран мирно.</p> |
биће само једну жену.{S} Плакаће, па ће се окренути, наћи мужа и утешити се!«</p> <p>»Ето!« нас |
р пусти руку он се диже на ноге, одмаче се са сиџадета и са највећим страхопоштовањем удараше т |
а, и узјаха свога коња.</p> <p>Довикаше се Турци, искупише се и онда пођоше.{S} Однесоше малог |
е, па се побојаваше да не умре и мољаше се гласно Богу, да је још не позивље на онај свет, док |
нија да заспи дуго и дуго.{S} Преврташе се немирно то на једну то на другу страну.{S} Комарац ј |
нози, кад иза ње зашушта џбун, покрхаше се грање под неком силном навалом, и Гавран Ракетић исп |
а оно бар стотину Турака коњаника беше се развило у ланац па потискиваху сав народ ка цркви у |
ланине.{S} Змајеви водише облаке и бише се муњама и громовима.{S} Удари град и поломи грање у ш |
еду.</p> <p>Јутрења и литургија служише се једна за другом.</p> <p>Иконија је за рана одвела чи |
оња.</p> <p>Довикаше се Турци, искупише се и онда пођоше.{S} Однесоше малог Иву и једно десетак |
их коњаника и шарене арабе.{S} Искупише се сељани пред судницу, те чуше од кнеза да је дошла од |
кочише иза совре пренеражени и искупише се око Иконије.</p> <p>Две крупне сузе откидоше се испо |
ше све шта је и како је било, препадоше се и не смедоше му читати опроштајне молитве, него одош |
коније.</p> <p>Две крупне сузе откидоше се испод њених дугих трепавица, и полагано клизаху се н |
ја, Шекер-кадуна и Хусејин-ага довезоше се на везировом кајику из Стамбола у Аденистан.</p> <p> |
.{S} Кукњава и тужно запевање пронесоше се сабором као да се овај који је мало час онако весео |
дигоше на ноге; ућулише ушима; окренуше се к стази једној, која се извијаше уз брдо из једне уд |
и се за мало и дошла к себи, па онда би се гласно заплакала и узела нарицати за својим дететом, |
ку досетку Насрадин-хоџе.{S} Иконија би се слатко насмејала, па би тек опет Агапији рекла: »Хај |
, клањале би јој се до земље, а нека би се сагибала да је и скуте љуби.{S} Ту би је ћехаја-каду |
а усред поља и усред лугова, осећала би се детињски срећна.{S} Чинило би јој се да јој је свака |
м је била у неком бунилу.{S} Смирила би се за мало и дошла к себи, па онда би се гласно заплака |
/> уморна.{S} Овда и онда прихватила би се за најближи стубац од вењака и мало се на њ наслонил |
вакојаком другом ђаконијом.{S} Једна би се висока и танкострука девојка — с црном косом, црним |
и с оваким спроводом кроз башту, она би се сама у себи насмејала и рекла:</p> <p>»Боже, Боже! ш |
четвороношке обилазаше око цркве, па би се пред сваким од тројих врата устављао да повиче:</p> |
!{S} Та ево ме и сама се смејем!« Па би се опет тихо насмехнула. </p> <pb n="83" /> <p>У харему |
<p>Проста ова млада сељанка, кад год би се нашла усред поља и усред лугова, осећала би се детињ |
весеља није никад ишла, али где год би се десила болест или смрт у кући, ту је Иконија била пр |
сподство?{S} Бог и душа знам их, пре би се насмејали него зачудили!{S} Та ево ме и сама се смеј |
у дан бивала све невеселија.{S} Тек би се са ћошка свога конака загледала у море, па би сетно |
них горких осећања и црних мисли тек би се овда и онда пресецао речима: »Освета је моја, рече Г |
ио је оседио, у лицу поцрнио и вукао би се четвороношке од пећине до једне колибе, коју му на ј |
једно месец дана после те свадбе, јави се у конаку новога везира стари један Јаничар.{S} Каза |
а топлина од њене милине!</p> <p>Устави се у сред потока да се мало брчка.</p> <p>А поток као д |
у дванајест великих јеванђеља.{S} Многи се старци заплакаше.</p> <p>Иконија се строгим постом с |
ушено наиђе на праг од селамлика, млади се везир диже са свога перзијског сиџадета, пружи према |
ш да сам везирова мајка?!«</p> <p>Млади се везир замисли дубоко.{S} Изгледаше снужден и по дуго |
и!</p> <p>Па онда изађе из воде, посади се на један пањ под најближом тополом, обриса се једним |
м иглом прошивати усне своје.{S} Згрози се султанија па махну руком.{S} Дервиш онда извади из с |
е пошло путем среће и славе?{S} Иконији се чинило као да се њен мали Ива већ у неку руку посвет |
е!« И показаше где је.</p> <p>А Иконији се смрче и одсекоше јој се ноге.{S} Сва пребледе и за н |
ше јој шта је и како је.</p> <p>Иконији се стеже срце и за један тренут поста беља од креча на |
рчаше и неке жене из гомиле света, који се око вењака скупио био, али већина калуђера није виде |
о све покривено љускама од седефа, који се на сунцу преливао из беле млечности <pb n="79" /> у |
у Дечане неки Србин из Далмације, који се враћаше из поклоненија у Јерусалиму, па нам узгред п |
онај отворени пут средином улице, који се чувао слободан, да њиме султан са свитом својом у џа |
а погледају стуб од дима и пламена који се из манастира у небо дизаше.{S} Опазише да једна сеља |
И ја и ти, и ми који клањамо и ви који се крстите, имамо само једног и истог Бога.{S} Немој да |
их ти: не греши душе!{S} Али човек који се крије по шипрагу да види како жена једна гази поток, |
дворовима на Боспору, има - један који се зове:{S} Аденистан.</p> <p>Чувен је био са лепоте мн |
, као да нестрпљиво тражи да види да ли се крилати Пегаз застиђен сакрио за облачке од сребра н |
/p> <p>»Долазећи данас к цркви, ниси ли се с ким год на путу сусрела?« питаше калуђер.</p> <p>» |
аде на смеј па се слатко насмејаше, Али се Иконија није смејала него се баш била препала.</p> < |
ред прве певце малко је заспала.{S} Али се брзо тргла, јер јој се приснило да види Гаврана како |
јици сељака да га унесу у цркву.{S} Али се Гавран никако не даде унети, него пузећи четвороношк |
и прозборити. </p> <pb n="28" /> <p>Али се брзо прибра.{S} Прекрсти се, промуца: »Помози ми Бож |
у, и видесмо угодницу божју!</p> <p>Али се Иконија снебиваше да изађе на горњи мраморни праг од |
бити ни црња ни страшнија!«</p> <p>Али се призор овај брзо замену другим.</p> <p>Уз широке мра |
га да пусти и Иву да то целива, и мали се Ива полагано и врло смишљено прекрсти, издиже се на |
њега водећи старца за руку.</p> <p>Мали се Ива окрете, па угледав мајку и деда, засијаше му се |
ед Иконом Св. Петке, запали га и помоли се Богу да јој помогне.{S} Изађе на двор и виде да је б |
те мало!« Па се Иконија погну, замисли се, замисли, претисну чело прстима као да хоће да из мо |
ше Иву, она од једанпут заћута; замисли се нешто дубоко, дохвати се обема рукама за чело, подиж |
Иконије и њених комшијница, промешкољи се, кашљуцне два три пута, па тиха али и прекорно рече: |
ри све више и више везу гласовима, а ми се јаднице расплакале па плачи!{S} Ех, Бого мој, оно је |
крити, јесам тужна, и чини ми се да ми се срце почело да камени, а грло претвара у пиштаљку од |
а ме грозница ухвати; учини ми се да ми се по недрима размилише хладне гује и акрепи; утекох из |
А шта ће ова сељанка овде?!« Па онда ми се опет учини да раст захучи липи: »Чекај ти мирисна се |
о Богу!{S} Али јесте, ево видим, Бог ми се свети.{S} Његова освета није као људска.{S} Ево ме д |
све и кажем:</p> <p>»Прво и прво све ми се чини, да не може бити, да ја теби и царевој кћери ни |
па уста силно узбуђена.</p> <p>»Вере ми се не шалим!« одговори Ризван мирно и озбиљно.</p> <p>» |
Топлици и поробише Лежимир!{S} Следи ми се срце и скамених се.{S} И опет ми неверица!{S} Од куд |
и ти нећу крити, јесам тужна, и чини ми се да ми се срце почело да камени, а грло претвара у пи |
и засену!{S} А право да кажем, учини ми се да сам те очи и то чело неге видела, па се занесох т |
сем као да ме грозница ухвати; учини ми се да ми се по недрима размилише хладне гује и акрепи; |
грешност као поток потекла.{S} И ево ми се он кроз тебе свети, јер ми кроз тебе добра чини.{S} |
мање казивати имао.{S} Зна село како ми се уврати срећа.{S} Подигох кућу, накуповах земље, и ви |
о и гласно насмеја.</p> <p>»Слободно ми се смеј царев везиру!{S} И још ћеш се смејати мојој про |
би Иконије преко ноћ нестало.{S} Сељани се искупише на тајни договор шта да раде.{S} Мишљаху да |
<p>Иконија га је добро уочила.{S} Њени се погледи залепише за њ, и он их понесе собом далеко н |
в те љуби!{S} Хоће да ти каже: не брини се за нас!«</p> <p>А Иван се онда кроз плач насмеја и п |
са сељанкама и старим и младим, поклони се кнезу и домаћинима, мољаше све да јој опросте ако се |
.{S} И онда сави руке на прса и поклони се своме старешини, и ако овај чак ни слутити није мога |
до <pb n="40" /> испод појаса, наслони се на дрвену штаку па ме гледаше. »Што ме гледаш?« запи |
Топлице, са Ситнице и са Ибра, и искупи се народ са свих страна, а кнез и кметови од Лежимира, |
а душу, а теби за здравље.</p> <p>Удари се Ризван руком о колено.{S} Подиже се хитро на ноге.{S |
а за пут одовуд и одонуд!«</p> <p>Стари се Јаничар диже, десном руком живо откуца темена и рече |
Кад се добро напи, лакну му и разведри се, и онда упре своје погледе у њу.{S} Не могаше да вер |
о те отимали од твоје мајке, ухватио си се обема рукама за њен десни рукав; тргох те од ње и од |
о што ти нећеш, а ти нећеш за то што си се неком другом поклонила!{S} Ај« гракну Гавран, тресну |
ављам ти рока још три дана, не би л’ ти се лудој јал’ поносној памет повратила.{S} Ако ми до за |
ао: »освета је моја!« Моли му се, да ти се он не свети!« говораше Иконија озбиљно и тужно. .</p |
аше: »Море однеси бар пола цркви, да ти се не освети Бог!« Не послушах је.{S} Како знате она ум |
<p>»Да се теби освети?!{S} А што да ти се освети?« упаде јој Стојан у реч, па се намршти, саст |
пунићу га сваком згодом, наредићу да ти се из моје хазне издаје што год ти и колико год ти треб |
и где сам их видела!«</p> <p>»А како ти се свиди царев пролазак?« упита ага да би повео разгово |
и рече маломе: »Иво, дете моје прихвати се мало, па да се пожуримо до вечерње да стигнемо до Св |
аћута; замисли се нешто дубоко, дохвати се обема рукама за чело, подиже очи горе, прекрсти се и |
па ће се окренути, наћи мужа и утешити се!«</p> <p>»Ето!« настави Гавран уздахнув тешко; »Ето, |
ирова мајка уморна, па се диже, опрости се с њоме и нареди да је опет у њен конак отпрате онако |
ирена; погледа к мору, поћута, прекрсти се и рече полагано: »О мајко божја и богродице!{S} Помо |
кама за чело, подиже очи горе, прекрсти се и рече:</p> <p>»О Боже и света богородице, не дајте |
" /> <p>Али се брзо прибра.{S} Прекрсти се, промуца: »Помози ми Боже и Свети Јоване!« па чврсто |
ружи Иконији која, сва блажена прекрсти се и целива, па онда пољубив руку калуђеру рече, тихо: |
се на овом свету видели не би прекрсти се и седе у арабу.</p> <p>Кад већ изађоше из села, Икон |
вика момчадија, која то гледаше, дивећи се старцу. »Их, болан! чича Сима даде сребрн грош!«</p> |
ог ти дао!» зајеча јадник Гавран гушећи се сузама, а народ то прихвати, па се као благи талас п |
ађаше сина ђака у Св. Јована, брчкајући се за неколико тренутака у сред бистрог потока, под одб |
е то на десно то на лево; као тешкајући се што је то све било па прошло.</p> <p>У том уђоше у д |
ne unit="*" /> <p>Сутра дан, спремајући се да пођу на јутрење, Иконија исприча својој Макрени ш |
них тица приклони ниско главу клањајући се, па онда, истина крештавим и нешто мало загушеним гл |
и плави сафир, па се млазови спуштајући се доле скристалисали пре, него што су се златне, бисер |
рамора надметаху својом лепотом, пењући се под прозоре затворене позлаћеним решеткама, онда се |
врискаше Иконија.</p> <p>»Народе не дај се зулумћарима!« викаше отац Никодије, па се голим рука |
из олтара разговетно ове речи: »Не дај се Србине!«</p> <p>»И ја сам слушао, да је Никодије оти |
а Шекер-кадуном за Кизлар-агом и не бој се ништа!« па се онда сам брзо измаче.{S} Оста само Киз |
м, који очевидно беше вођ чети. »Не бој се рајо!{S} Казуј само је ли овде Иконија из Лежимира, |
азда цару покорна раја!«</p> <p>»Не бој се рајо!« викну млад један Турчин с отвореним и човечни |
год устреба да се црква сагради, да јој се земље, млинови и виногради купе, даћу да се доведу к |
е, као нешто што је сама видела, па јој се очи разгореше а лице засветли; — »Да ти видиш Топлиц |
е би јој громко зазвечале.{S} И сад јој се чинило, да те речи више не говори чича него да јој и |
нека нежна раздраганост.{S} Чињаше јој се ова шума као нека велика, тамјаном окађена црква, и |
p> <p>А Иконији се смрче и одсекоше јој се ноге.{S} Сва пребледе и за неколико тренутака не мог |
!« </p> <pb n="46" /> <p>Па онда би јој се горка туга свом горчином својом окренула на оног нес |
ица све лепше од лепших, клањале би јој се до земље, а нека би се сагибала да је и скуте љуби.{ |
ом то на десно то на лево, и тек би јој се по неки тешки уздах из груди откинуо.</p> <p>»Ти си, |
би се детињски срећна.{S} Чинило би јој се да јој је свака тица певачица неки род, свако лепо д |
то краћим и тежим дахатом.{S} Груди јој се надимаху као да хоће да прсну.{S} Још неколико корач |
ито задркташе углови од усана и очи јој се наводнише.</p> <p>Привикаше јој са више страна да ка |
м по челу и по образима.{S} И самој јој се очи сузама напунише па грцајући рече:</p> <p>»Што пл |
лтанија даде запитати Иконију: како јој се свиди игра девојака из Мисира.</p> <p>»Е, царска кће |
заспала.{S} Али се брзо тргла, јер јој се приснило да види Гаврана како као корњача четворонош |
цркви, и видех златну лествицу на којој се старац пењаше док не зађе за облаке!«</p> <p>»Бог и |
, а у других љубичастом чохом, по којој се пружаху шаре од сребрне жице.</p> <p>Иза њих јахаше |
амена носила је једну шареницу, у којој се надметаху редом све дугине боје; а у руци ношаше вел |
ркву св. Саве и краља Милутина, и у њој се на коленима молио Богу за сиротињу српску, и кад се |
ти и изгледати!{S} О мајко божја смилуј се и сачувај ме тога!«</p> <p>Иконија се прекрсти, па п |
аташе сваку реч громкијим одзивима, док се ови не сложише у праву грмљавину.{S} Кад и последњи |
д малог царића па до орла камењара; док се јата голубова и грлица лепршаху у сунчевом зраку под |
дом ко се исповедио и приступио.{S} Док се други народ причешћивао, дотле се у једном куту цркв |
Гавран. »Знам да умрети морам, нека вам се исповедим као на последњем часу!«</p> <p>И онда, ист |
орио није као ево ти данас.{S} Срце нам се било давно скаменило, а и шта ће срце робињицама?!{S |
руке и посади га на своје место, а сам се спусти поред њега.{S} Старцу се наводнише очи, и гла |
молим те кажи, да човек не мисли да сам се од њега препала.{S} Није, него ми тако долази свагда |
у кад га је овај причестио.{S} А ја сам се оцу твоме заветовала: да ћу, ако ми Бог и мајка божј |
се везала другим заветом, а везала сам се заветом за то што је то тако воља божја била.{S} Ето |
оже зато што нећу, а нећу за то што сам се везала другим заветом, а везала сам се заветом за то |
е стране зашушти јачи шушањ.{S} Окренем се, погледам и видим онај велики раст.{S} Рекнем у себи |
најпосле још који корак даље.{S} Али им се најпосле досади, Један од њих положи главу међу шапе |
ина Иве и другога дома господара, бојим се не би ни на једног дошло колико је право!{S} Не, не, |
онда бризну у глас да плаче; »Не бојим се ништа!{S} Него ми је .... жао овог нашег шарова и га |
а пази!« </p> <pb n="9" /> <p>»Не бојим се!« рече Иван, па тек онда бризну у глас да плаче; »Не |
p>»Ево шта је«, предузе Иконија; »бојим се да је мој син, кога ми цар пре двадесет и толико год |
мајко, казуј што ти је?«</p> <p>»Бојим се, било би дуго да ти све казујем.{S} Нити је право да |
одвођење мушке +++деце+++ рајине, којим се војска турска и +++државна+++ ***служба ***снабдевал |
што хоћу, заповедам му како хоћу, молим се Богу по српски, чак ми је донео од некуд стару икону |
ћуташе, па ће онда рећи:</p> <p>»Мислим се нешто, да л’ је моја мати жива«, Ако је жива, па се |
зверад!{S} А сад се ево пометем; ломим се тамо где ме не треба, а нисам тамо где ме треба!{S} |
ех, зубма би му гркљан искинуо, његовом се крвљу напојио, да загасим моју жеђ за тобом!« </p> < |
се Иконија овде медом храни, у свиленом се фистану по трави шеће, и златним папучама цвеће гази |
чудо игра једнако пред очима.{S} Истом се мислим, вратим у цркву, да слушам како наши ђаци пој |
а побожно погледа к небу.</p> <p>Ризван се беше снуждио и замислио.{S} По дужем ћутању узе да г |
си везир турскога цара!«</p> <p>Ризван се мало насмеја.</p> <p>»Прости ме ако кажем, што се не |
{S} Није њој место овде!«</p> <p>Ризван се слатко и гласно насмеја.</p> <p>»Слободно ми се смеј |
аже: не брини се за нас!«</p> <p>А Иван се онда кроз плач насмеја и потапка најпре гарова па он |
да једна сељанка трчи за њима.{S} Један се Арапин одвоји од чете па појаха натраг њој у сретање |
е прекрсти па уђе унутра.</p> <p>Гавран се у једном куту савио беше у клупче па тешко дихаше.{S |
ри, него га само гледаше.</p> <p>Гавран се с муком и с јауком подиже на колена и паде на руке, |
вој ће ти срце ишчупати!«</p> <p>Гавран се окрете па као бесан пас одјури натраг у луг на поток |
а га прими од Хусејина!«</p> <p>Хусејин се опет подиже на ноге.{S} Извади иза црвеног кожног си |
је дете; али чим му везир пусти руку он се диже на ноге, одмаче се са сиџадета и са највећим ст |
му кап вина у отворена уста.</p> <p>Он се устави у јечању; с муком и полагано отвори очи, глед |
конака и од великог харема.</p> <p>Звао се »Седефли-шкољка.« Доњи му је кат био од белог мрамор |
уже као Аџем-оглани и Ич-оглани.{S} Ево се још нису утрле сузе нити је заћутало уздисање овог ј |
зебње и прекора самој себи.</p> <p>»Ево се мучим да прочитам овај рисовуљ који је још цар Душан |
чарање ?«</p> <p>»Нисам очију ми! него се нашалих и рекох цвету: боље ти је на бистром потоку |
од креча на дувару од суднице.{S} Него се брзо прибра.</p> <p>»Немојте, народе, браћо и сестре |
.{S} Ето од цара ме није страх.{S} Него се друго бојим, друго нешто, друго!« и иконији грчевито |
ејаше, Али се Иконија није смејала него се баш била препала.</p> <p>У том уђе четрнајест младих |
стиша и суд узе да суди.</p> <p>У брзо се свих дванајест најстаријих домаћина сложише да за ов |
<p>У зачељу на једној клупици, посадио се био харамбаша Стојан са кнезом од села, а десно и ле |
мирно лице; око углова од усана станио се један тих једва приметан осмех.</p> <p>Са те две суз |
еху коње у кратке скокове, да погазе ко се не измиче; у зубима носе голе јатагане, а у рукама ј |
во причестише Иконију, па онда редом ко се исповедио и приступио.{S} Док се други народ причешћ |
маћинима, мољаше све да јој опросте ако се на овом свету видели не би прекрсти се и седе у араб |
ти и ако ми је зазор за по нешто, и ако се за друго опет бојим да душу не огрешим.{S} Ево ми те |
о!«</p> <p>»Чујеш ли ме, Иконијо! овако се више не може.{S} Данас ћеш једном твојом речју да од |
ајући како зидине одмичу у висину, како се кров саставља и како се по средини велико кубе лепо |
ета до цвета, и од листа до листа: како се Иконија овде медом храни, у свиленом се фистану по т |
имира, нека загачу дрвљу и камењу: како се Иконија овде, шири и башкари!« Па онда опет њему лип |
љавина, и разнесе на све стране, а како се он губљаше у даљини прихватан од гомиле до гомиле, д |
сет година, а већ петнајест година како се његово име по народу са славом а међу Турцима са стр |
куд би ми душа стигла, кад бих сад како се шалиш, »за младости за лепоте моје«, узела себи друг |
икога, ни да ме види ни да ме чује како се овако матора жена заносим као неко дете!{S} Бог с то |
вим и по зажареном лицу, видело се како се сав топи од милине што је подесио бар оно, што пада |
у висину, како се кров саставља и како се по средини велико кубе лепо извија.</p> <p>Преко зим |
а причаше како су јој сина отели и како се у њеном завичају живи.</p> <p>Иконија је и овде, у С |
стиру девет година може свикнути и како се литургија служи; а за више не питај јер више ни у ме |
ски мајстори живим бојама исписали како се поносити паунови по цветноме пољу шећу, и како јелен |
лађе је да је из дана у дан гледаш како се вије као кукавица!« И онда ме нечастиви научи шта да |
<p>»Браћо и народе, не дајте нас! тако се свакоме од вас Бог на невољи нашао!« викаше она иза |
прстом да му се како не омакне.{S} Тако се беше занео, да не чу кад Иконија с Ивом уђе, па не д |
notes"> <note xml:id="SRP18910_N1">Тако се звало ***седмогодишше +++прибирање+++ и одвођење муш |
јој беше да слуша како Ива прича колико се пута преко дана калуђери Богу моле, и како он помаже |
је право!{S} Не, не, свети оче, толико се изумила нисам.{S} А да јесам, ех, право да ти кажем, |
{S} Народ се развесели.</p> <p>Али нико се на томе сабору није осећао срећнији од Иконије.</p> |
кве.{S} Слабо је ко и спавао.{S} Певало се поред ватре уз гусле, причало се, шале су се проводи |
Патријару, и у Свету Гору; распитивало се и распитивало се, па све узаман !{S} Како га у онај |
вету Гору; распитивало се и распитивало се, па све узаман !{S} Како га у онај страшни дан неста |
а, и с једне и с друге стране, поређало се око педесет младих и дивно лепих девојака.{S} У свак |
се за најближи стубац од вењака и мало се на њ наслонила.</p> <p>Дође време да се диже у славу |
Певало се поред ватре уз гусле, причало се, шале су се проводиле, ватре су се прескакале, а већ |
цама.{S} О самом великом дворцу причало се да му по лепоти и по богаштини мало равних има.{S} З |
има његовим и по зажареном лицу, видело се како се сав топи од милине што је подесио бар оно, ш |
алим ђаком.{S} И лепо поручаше и весело се поразговараше.{S} Послушаше мало како под главним ве |
е било отскочило за једно копље, а цело се село искупило пред судницом.</p> <p>У зачељу на једн |
од села, а десно и лево од њих посадило се на троножним столичицама по шест, годинама најстариј |
ира тихом једном зеленом косом, пружило се џбуње од леске, вињаге, дивље руже, мирисно дахом цв |
p> <p>Већ у очи самог празника искупило се на пољани испред манастира пуно народа из близа и из |
емој да овде стојимо.{S} Хајдмо, можемо се и путем разговарати!«</p> <p>Пођоше заједно и ћуташе |
а«, прихвати игуман дечански; »и ми смо се питали за то.{S} Него смо се сетили <pb n="101" /> н |
емој да грешимо Богу!{S} По његовој смо се вољи — нека му је слава! — данас састали да се, до њ |
»и ми смо се питали за то.{S} Него смо се сетили <pb n="101" /> нечега.{S} Пре тако пет година |
поче:</p> <p>»Знаш ли, Гавране, што смо се јутрос искупили?«</p> <p>»Искупили сте се да мене, н |
и: ето Арбанаса на манастар!{S} Ломисмо се забадава око манастира, док дотрча један инок да нам |
села и онако мила на зелено поље, а оно се све зашарени као да је на њ пала кита шаренога цвећа |
ку и стару липу.{S} Истом седнем, а оно се проспе жубор, шапуће лишће, шапуће, шапуће, па тек с |
м грлом нешто о новом Јерусалиму, а оно се <pb n="87" /> свима диже коса на глави, и мислиш диж |
-паша, као песник носио име »Адени«, то се и његов овај дворац прозвао »Аденистан«.</p> <p>Султ |
{S} Девојкама, па и самој султанији, то се даде на смеј па се слатко насмејаше, Али се Иконија |
ленака, и тринајсто ноја тице крило, то се крило на чекрк окреће, те казује....«</p> <p>»Аман! |
зме у сарај за свог Силиктар-агу.{S} То се високо дворско достојанство свагда давало најлепшем |
} Видим да је мука и мајсторија, али то се у нас не би звало да је игра.{S} У нас је, и кад се |
{S} Агапија јој паде око врата и просто се заценила била од плача, а Петрија клече на ћилим и о |
е као уз гусле да питам: ћери мила, што се не удајеш, за младости за лепоте твоје?«</p> <p>»Не |
шчистили оно клупче од људи и жена, што се било склопило око јадне Иконије.{S} Ова се отимаше к |
ишчупати?« Поочиме да ли може бити, што се мени привиђа у овом тужном часу, да је она рђа од чо |
смеја.</p> <p>»Прости ме ако кажем, што се не ваља.{S} Стара сам, бога ми, године су!{S} Сви ст |
ове царске баште сва ова госпоштина што се цакли у диби и кадифи, све то лепо приличи царевој к |
дана у дан ишла на грађевину, није што се тобож у том нешто разумевала, него само да се радује |
{S} Јест, бејах будан и то су аспре што се беле!{S} Заграбих руком и сасух две три прегрши у не |
ледала.{S} Еј, Боже мој, опрости ми што се заносим, те будна моје старе снове сневам! »Сине, мо |
шћанску.{S} Хвала Богу ево и умирем што се клах са некрстом.{S} Истом данас видим да није све ј |
<p>»Вала Иконијо, тек сад разумедох што се памети људске окрећу за тобом!«</p> <p>Иконија се пр |
укна с црном грубом камилавком, прегнуо се био над дугачком једном листином, коју је на столу р |
им посипљу пут аспрама!«</p> <p>Јаничар се насмеја, па махну руком као да каже; »Море жено бата |
вио речи мога покојника!</p> <p>Калуђер се накашља мало, сави рисовуљ брижљиво, па онда рече:</ |
испод некадашње звонаре.</p> <p>Калуђер се нешто био узврпољио, не могаше довољно да кашљуцањем |
олено ону танку свилену тканицу, и опет се натрашке узмаче неколико корачаја, па с прекрштеним |
дохвати једну и опет је пресече и опет се начинише две, тек за тили часак поче да гмиже по ћил |
обила зелену рудину.</p> <p>На једанпут се оба пса подигоше на ноге; ућулише ушима; окренуше се |
шљунка тихо роморећи.{S} Обалом на коју се долази од манастира тихом једном зеленом косом, пруж |
ом на средини западнога зида, кроз коју се улазило у манастир.{S} Али су Турци у време ратова с |
а донети из планине, па наредила: да му се у конаку манастирском даде једна ћелијца при земљи д |
горски вуци жива поједу.{S} Кућа да му се до темеља спали; земљу да нико не прихвата за седам |
то!« прихвати чича. »Пре ће бити да му се сотона, коме је он душу за аспре продао, осветио.{S} |
коју добро беше притиснуо прстом да му се како не омакне.{S} Тако се беше занео, да не чу кад |
у Топлици.{S} Сад је све то искао да му се опет разговетно каже, и онда се крене пут Топлице са |
оста светини.{S} То би таман било да му се учини милост за коју он и моли.{S} Него њега треба н |
д већ стиже пред саму цркву, Иконија му се маши за руку, заиска смерно његов благослов и онда п |
ејину мило беше да их гледа.{S} Срце му се раздрага па викну: »А, бре, синови цареви, аферим!«< |
е, па угледав мајку и деда, засијаше му се очи, и зрак радости из њих и трепет осмеха са усана |
је Бог рекао: »освета је моја!« Моли му се, да ти се он не свети!« говораше Иконија озбиљно и т |
/> <p>Гавран сав помодре у лицу, очи му се засветлише црвеним жеравицама.{S} Он стегну усне под |
ао да је ушао у гробницу.{S} Али чим му се очи мало свикну, одмах му се око срца проспе нека св |
азао: освета је моја!«</p> <p>»Па то му се Бог ето и осветио!{S} На мукама ће липсати као бесно |
Нека се не ломи по гори као отац што му се ломио, него нека стане у цркву да крстом рабри овај |
Али чим му се очи мало свикну, одмах му се око срца проспе нека света топлина.{S} И десни и лев |
ц мој и аманет ти дете наше!« Заклех му се да ћу му оца чувати и мојом и његовом бригом и да ћу |
де унутра у пећину, застаде мало, обрну се према мени и показа штаком на једно место маховином |
ахнем, ни да сузе гутам!«</p> <p>Пљесну се сиромах Ризван руком по челу и рече тужно: </p> <pb |
ед судницу у Лежимир.</p> <p>У Лежимиру се много шта изменило.{S} Чича Сима је давно умро, умро |
х девојака, разнобојне свиле, којима су се јунак зумбул и витез каранфил надметали за зрачне по |
тетке, Макрена, с мужем и децом, па су се лепо наместили разастрв костретне поњаве под једном |
ра и с њиме се добро упознао.{S} Кад су се растајали, стари му калуђер рече: »Молим те, брате, |
ред ватре уз гусле, причало се, шале су се проводиле, ватре су се прескакале, а већ око поноћи |
.{S} Између конака и ове ограде виле су се ситним и блиставим шљунком насуте стазе кроз широке |
чало се, шале су се проводиле, ватре су се прескакале, а већ око поноћи млада женскадија навали |
били на Светој Гори Атонској и који су се хвалили и Иконији и народу, да су иконе исписали са |
S} Од њих, па даље у ходник, пружали су се редови од Арапа, од којих једни држаху сребрне наџак |
а се кандила никада не гасе, особито су се омилиле Иконији.{S} Петрија је опет знала да прича п |
се доле скристалисали пре, него што су се златне, бисерне и сафирне капљице откинуле да као бл |
весело дуваше.{S} Просу се вино, просу се и песма и затресе се земља од хитрога крока момачког |
јница умиљато и весело дуваше.{S} Просу се вино, просу се и песма и затресе се земља од хитрога |
ечастиви научи шта да радим!«</p> <p>Ту се Гавран заустави.{S} Загледа се преда се у земљу и по |
вде као незнана и некрштена душа, па ћу се и на оном свету изгубити и залутати међу несвоје, а |
га о задушницама опојава?{S} Сахранићу се овде као незнана и некрштена душа, па ћу се и на оно |
них дугих трепавица, и полагано клизаху се низ њено бледо, али савршено мирно лице; око углова |
о више већих и мањих чутура, и спремаху се да се лепо проведу.</p> <p>Јутрења и литургија служи |
говораху гости Лежимирцима.{S} И гураху се, да се подаве, ко ће пре да стигне до ње, да јој рук |
т одмицаху с робљем својим.{S} Окретаху се овда и онда да погледају стуб од дима и пламена који |
, а сам се спусти поред њега.{S} Старцу се наводнише очи, и гладећи седу своју браду руком, пон |
{S} Сунце већ беше огрануло.{S} Огрејах се и дођох себи; охрабрих се и обвеселих видев пуна нед |
ј свити, па само махну руком.{S} На мах се сви бели евнуси и бостанџије па и сам Капу-ага, одво |
мре на пречац, а ја остах сам.{S} Понех се и побеснех мало, али још не сврнух с памети.{S} Једн |
нисам био сврнуо с памети.{S} Пробудих се и најпре рекох себи : »море, шта човек не снива?{S} |
ка, смеђе косе, граорастих очију, којих се граор преливао из бледоплавог споменка у тамну љубич |
Лежимир!{S} Следи ми се срце и скамених се.{S} И опет ми неверица!{S} Од куд ће Турци на Св. Јо |
ош неким женама бели платно.{S} Склоних се мало иза једне тополе, и гледах је:{S} Што је дуже г |
динама најстаријих домаћина.{S} Око њих се слегли сељани у густој гомили. </p> <pb n="39" /> <p |
о.{S} Огрејах се и дођох себи; охрабрих се и обвеселих видев пуна недра сребра.{S} Вратих се у |
елих видев пуна недра сребра.{S} Вратих се у пећину, подигох све до последње аспре и одох кући |
о и ја падох на праг од цркве.{S} Тргох се из сна, а срце ми још једнако лупаше као да хоће из |
уначко семе за царску ордију!« Препадох се и рекох: »Немој тога чинити, честити беже, уцвелићеш |
.</p> <p>»Ето, на несрећу моју не нађох се ближе!« поче Стојан посадив се на једну клупицу поре |
>Од тога часа померих памећу !{S} Врзох се око ње као сенка њена.{S} Слах јој и моју и њену жен |
ше страна.</p> <p>»Протрех очи; уштинух се десном руком за леву мишицу.{S} Јест, бејах будан и |
дем!« рече Хусејин Иконији.</p> <p>»Баш се не бих препала па да је како страшан!« одговори Икон |
о ми се смеј царев везиру!{S} И још ћеш се смејати мојој простоти, само слушај!{S} Прођем по пе |
два поморанџина дрвета стојаху.{S} Још се већма задивила кад виде како, само што Тутуџи-баша з |
крштеним рукама ћуташе и гледаше пред-а-се.</p> <p>Ризван-бег зачуђен погледа на старог Јаничар |
леда и корачаше гледајући смерно пред-а-се.</p> <p>Калуђери дечански дивно одслужише летургију, |
е да те снађе, не жали ни на кога до на себе саму!{S} Ова рука која жуди да ти милује груди, жи |
ашња жеља била да те нађем, да те поред себе имам, и да се потрудим да бар старост своју провед |
а под мишку и повела да је посади поред себе на софу. </p> <p>Тада би робињице донеле велику је |
> <p>И поведе га за руку и посади поред себе на сиџаде.{S} Старац са учтивошћу правог Турчина, |
сла ме грешника.{S} Ето шта учиних и од себе и од вас.{S} Право је да ме уморите!«</p> <p>Гавра |
} Ако не ће, слободно јој реци да ћу од себе чуда учинити, запалићу све што имам нека изгоре, н |
као да горско дрвље ромором овим измеђ себе разговара!{S} Слушам и ослушкујем.{S} Јест, не мож |
на једну руку, и збуњено погледаше око себе, <pb n="31" /> као да се пробудила из тешкога сна |
жена помену најпре двојици тројици око себе, а ови изнеше пред суд, уз одобравање светине, те |
је двору он <pb n="54" /> искупљао око себе и частио песнике из Перзије, Мисира и Анадолије, и |
ти у очи самог Ивањ-дна, и посла уместо себе игумана Дечанског Јеротија.</p> <p>И дође игуман Ј |
иш, »за младости за лепоте моје«, узела себи другог мужа?!{S} Кад бих моју дворбу поделила изме |
, као неће ни да ме гледа!{S} А ја сама себи велим:{S} Боже благи, може бити они то сад по арап |
а мало, насмеја се и рече полагано сама себи:</p> <p>»Баш хвала Богу, те нема никога, ни да ме |
и из оне пећине у планини.{S} Опет сама себи говораше: »Ако је тако, онда не ваља оно што село |
то "ћемо тамо, нано?« упита Ива одломив себи добру кришку погаче.</p> <p>Сељанка не одговори од |
ан Јаничар а пуки сиромах, одмах је узе себи за жену и од милости прозва је »Шекер-Мара«.{S} По |
ну погачу, црна лука и сира, привеза је себи на плећа; у једну руку узе чутурицу с вином, а у д |
на оним урвинама од св. Јована подигне себи нешто црквице!{S} Биће то твојој мајци за душу, а |
="76" /> сну снива!« рече Иконија самој себи корачајући полагано, али без страха иза Кизлар-аге |
какав чудан израз зебње и прекора самој себи.</p> <p>»Ево се мучим да прочитам овај рисовуљ кој |
илу.{S} Смирила би се за мало и дошла к себи, па онда би се гласно заплакала и узела нарицати з |
ушао сам хиљаду гатки о оставама па сам себи у сну испричах једну такву гатку.« Него опет копка |
спроводом кроз башту, она би се сама у себи насмејала и рекла:</p> <p>»Боже, Боже! шта ли би м |
сече, онда се подиже и тихо, више сам у себи, прозбори: »Падиша чок јаша!« (да живи падиша!) од |
м и видим онај велики раст.{S} Рекнем у себи: »Бог и душа: као да горско дрвље ромором овим изм |
ећ беше огрануло.{S} Огрејах се и дођох себи; охрабрих се и обвеселих видев пуна недра сребра.{ |
уже гледах, све се више губих.{S} Рекох себи: »ову жену као да није сељанка родила; Бога ми је |
с памети.{S} Пробудих се и најпре рекох себи : »море, шта човек не снива?{S} Слушао сам хиљаду |
} Видох те кад прође у манастир и рекох себи: боље да је дочекам овде па да из њених уста чујем |
о-гласном својом речју, Иконија отвараш себи и своме свекру пута кроз густу гомилу света, док н |
јаше око старог једног богаља, који сав сед као овца, а мрк у лицу као труо пањ, пузећи четворо |
p>У том уђе четрнајест младих девојака: седам, свирачица с ћеманетима, цитрама, тамбурама и тал |
еља спали; земљу да нико не прихвата за седам година, нека у трње зарасте, а после нека је село |
би познао.{S} А да јој видиш синчића од седам година, твоје соколове очи, честити беже, прозрел |
свршетка.</p> <p>»Затече ме једном, пре седам година олуј у сред наше планине.{S} Змајеви водиш |
ма, цитрама, тамбурама и таламбасима, и седам певачица.{S} Засвираше и запеваше да је милина би |
пет копкало ме да видим има ли плоча на седамнаестом кораку.{S} Одмерих и нађох густу маховину, |
А ја рекох: »Баш јесам!« А он онда: »На седамнаестом кораку од прага на пећини има камена плоча |
мо једну реч:</p> <p>»Седи!«</p> <p>Она седе не проговарајући ни речи, него само гледаше непоми |
а овом свету видели не би прекрсти се и седе у арабу.</p> <p>Кад већ изађоше из села, Иконија в |
о гледаше непомично у очи његове.{S} Он седе поред ње.{S} Извади оно парче оцепљена рукава, и п |
горњем спрату у једној двокатној кући, седела је иза шимширове решетке на прозору једна постар |
е!«</p> <pb n="66" /> <p>Сад су њих две седеле на софи једној под прозором, па вириле кроз реше |
У хладовини, под великим једним грмом, седело је младо пастирче, сељаче једно, коме ако је бил |
ој, на другој страни од црквених врата, седео је на земљи богаљ Гавран.{S} Свет нагрнуо око ње |
рово дрво било све покривено љускама од седефа, који се на сунцу преливао из беле млечности <pb |
р-ага отвори једна по ниска вратанца од седефа и пусти унутра младога везира.</p> <p>Иконија је |
у као неко дете, и кроз она вратанца од седефа одведе је унутра у харем.</p> <milestone unit="* |
оси сребрну штаку у руци и бројанице од седефа а златну камилавку на глави; па би тек с вриском |
ве девојке стојао је осмоугли сточић од седефа, а на сваком од њих по једна кита од зумбула или |
ију, наместиле је на осмоугли столац од седефа пред султанијом и Иконијом, а по синији размести |
да с њоме поседи мало на шареној ћошки седефли-шкољке.</p> <p>Свакога петка пред вече, млада б |
ичају живи.</p> <p>Иконија је и овде, у Седефли-шкољки на Боспору, рано легала а зором устајала |
ка и од великог харема.</p> <p>Звао се »Седефли-шкољка.« Доњи му је кат био од белог мрамора, а |
где на јеном престолу, десно од олтара, седи цар Лазар, чисто га ево и сад гледам; крупне очи с |
ко клањаху.{S} Годинама најстарији кнез седи старац Јанко из села Јабуке, коме је било преко де |
аху два сива, необично бистра ока; дуги седи брци падаху му на рамена као у старих јунака који |
е... кап воде!« Пође к пећини, кад тамо седи на камену старац, бео <pb n="47" /> као овца, па ч |
рече јој српски само једну реч:</p> <p>»Седи!«</p> <p>Она седе не проговарајући ни речи, него с |
!« рече Иконија, а сва претрнула беше. »Седите ви овде где сте, <pb n="27" /> док ја отрчим и в |
е од самог црвеног ибришима и сребра, а седла им покривена у једних жутом, а у других љубичасто |
рнога нојевога перја.{S} Застор његовог седла био је од зелене кадифе златом и бисером извезен. |
најест вранаца са сребрним рахтовима; о седла од црвене кадифе беху и с једне и с друге стране |
Њихови рахтови беху од сувог злата; а о седла од плаве кадифе беху притврђени златни штитови ис |
з Курдистана, са позлаћеним рахтовима и седлима покривеним међедином; двадесет и четири коњушар |
.{S} Јахач сеђаше као да је прикован за седло, и тихо, благо, готово смерно погледаше то на јед |
два и три пута у плећа те овај скочи у седло, па у бесном трку заједно с вођом стиже чету, кој |
да ћеш ти јахати белог коња на црвеном седлу, а о бедрима уместо сабље носити велики крст, па |
е раји и до срца је боли, кад цар сваке седме године пробере нашу најбољу децу, па их носи да м |
e xml:id="SRP18910_N1">Тако се звало ***седмогодишше +++прибирање+++ и одвођење мушке +++деце++ |
ан и калуђери и сви гости на Иконију да седне, али их она смерно мољаше да је пусте да њих, као |
стане, умије се, напије се воде, и онда седне поред Иконијине постеље и почне да јој прича, и п |
амо слушај!{S} Прођем по перивоју мало; седнем тамо под ону велику и стару липу.{S} Истом седне |
о под ону велику и стару липу.{S} Истом седнем, а оно се проспе жубор, шапуће лишће, шапуће, ша |
руге, мој добри Лала, већ да поред мене седнеш!{S} Ово је твоја кућа.{S} Пре него ме је цар (ко |
/> <p>Одоше гости одабрани да под вењак седну за совру.{S} Посадише игумана дечанског у врх сов |
пре времена оседила.{S} Према густој а седој коси чудновато пристајаху њене крупне и још једна |
ред дететом да јој каже.</p> <p>У порти седоше на клупу испод липе близу оне чесме, а маломе Ив |
.{S} Старцу се наводнише очи, и гладећи седу своју браду руком, понављаше тихо по неколико пута |
Никодија његово ђаче, те тако мали Ива сеђаше између деда и мајке своје на простиркама испод о |
, Била је милина погледати их.{S} Јахач сеђаше као да је прикован за седло, и тихо, благо, гото |
да раст захучи липи: »Чекај ти мирисна сејо, кад цар гаврански падне на моје гране, замолићу г |
, него му је ваљало тојагама, врљикама, секирама и косама тући <pb n="30" /> се с Турцима.{S} А |
а.{S} Али је сад на сабору мало ко имао секиру а још мање косу.{S} Турци су имали и пиштоље у к |
искупише кнез и главни домаћин из њена села, а дођоше после и калуђери и попови и одоше сви у |
ко би лепо било, да на овој слави нашег села и наше цркве буде с нама стари отац Никодије.{S} П |
ио се био харамбаша Стојан са кнезом од села, а десно и лево од њих посадило се на троножним ст |
јка Ризванова звала Иконија, и да је из села Лежимира у Топлици.{S} Сад је све то искао да му с |
.{S} А сваке суботе она и друге жене из села, доносиле су раденицима понуде у погачама, сиру, к |
седе у арабу.</p> <p>Кад већ изађоше из села, Иконија викну: »Аман, ага, стани мало!{S} Заборав |
ело.</p> <p>»Ето га Милован иде оздо из села.{S} Чим он овде стигне предузеће стадо.{S} А ти ће |
ма најстарији кнез седи старац Јанко из села Јабуке, коме је било преко деведесет година, узе р |
Осман-аге прокупачког Лежимир и још три села у околини, начинио од њих један тимар и дао га сво |
као искусан војник, постави страже око села, а кнезу каза да ће му главу својом сабљом одрубит |
арешинству, па онда кнезове од суседних села и друге главне људе.{S} Навалише и игуман и калуђе |
сити велики крст, па да њиме благосиљаш села, и поља и њиве и народ који ће да баца капе под па |
у, овај заповеди да му Јаничара одмах у селамлик доведе.</p> <p>Кад стари Јаничар, у жутим мест |
ама, смерно и скрушено наиђе на праг од селамлика, млади се везир диже са свога перзијског сиџа |
бринете и буните, те ново какво зло на село навлачите.{S} Царској треба да се покоримо.{S} Ниј |
рашноме суду мање казивати имао.{S} Зна село како ми се уврати срећа.{S} Подигох кућу, накупова |
мље, и виноград и забран.{S} Али не зна село чијом муком то би.{S} Ваља да вам испричам све, је |
кнезу поручи: да рано зором сазове све село и старо и младо, и мушко и женско, пред судницу.</ |
техе и својим сузама.</p> <p>Сад се све село било узбунило доласком турских коњаника и шарене а |
а, нека у трње зарасте, а после нека је село предузме и сиротињи подели.</p> <p>Ова се казна ис |
ћао све мајсторе, Иконија покрене своје село, да и оно само, од драге своје воље, снесе камена |
м папучама цвеће гази, а на јадно своје село и не мисли!«</p> <p>»Видим!« рече јој Ризван; види |
а опет пропоји на славу његову.{S} Моје село зна да има преко двадесет и шест година, кахо сам |
ило отскочило за једно копље, а цело се село искупило пред судницом.</p> <p>У зачељу на једној |
арне у свет, нека га, нек тумарне, неће село за њим пресвиснути.{S} А ако ће да пали што има, б |
аше: »Ако је тако, онда не ваља оно што село учини!«</p> <p>И другу ноћ не могаше Иконија да за |
/p> <p>Тога дана по заходу сунца паде у село харамбаша Стојан са неколико хајдука оружаних до з |
учиниш!{S} Пођи у Сирф-вилајет, отиди у село које знаш, распитај за њу.{S} Ако је жива, доведи |
тити, и написаше како је желела.</p> <p>Село посла људе своје у Пећ патријару с поклонима и с м |
Отидох санџак-бегу у Прокупље. »У нашем селу,« рекох му, »има једна млада удовица тобож сељанка |
и Хусејин-аги и свима мајсторима и свом селу захтеваше, да се при пречи »матере Ризвана везира« |
ред судницу.</p> <p>Гаврана не бејаше у селу већ неколико дана.{S} Неко рече да га је видео у ш |
Марти, а Бога ми реците и кнезу и свему селу: аманет вам онај невољник у планини; немојте да ог |
/p> <p>Није дуго постојало, па гомилица сељака и сељакиња наиђе на обамрлу Иконију.{S} Умише јо |
испод мишке, иђаше напред и са два три сељака своја с муком отвараше пут калуђерима кроз густе |
благослови руком богаља па рече двојици сељака да га унесу у цркву.{S} Али се Гавран никако не |
ма ишчупа несрећника из руку разјарених сељака.{S} Стојан им викну љутито својим <pb n="44" /> |
је дуго постојало, па гомилица сељака и сељакиња наиђе на обамрлу Иконију.{S} Умише јој лице ра |
посла неколике своје хајдуке са по више сељана да по шуми потраже Гаврана и да га доведу.</p> < |
остављен у пећини зверовима, оста жив, сељани гледаше као неко чудо од Бога.{S} Сам Гавран при |
и, ако би Иконије преко ноћ нестало.{S} Сељани се искупише на тајни договор шта да раде.{S} Миш |
царево и у твоје здравље.{S} Слушам шта сељани о том детету говоре, и видим да се за њ везују п |
коњаника и шарене арабе.{S} Искупише се сељани пред судницу, те чуше од кнеза да је дошла од Са |
ће стрина Иконија у Стамболу?« повикаше сељани.</p> <p>»Ваља да треба цару!« прихвати Хусејин-а |
> <p>»Ама истину ли »говориш?« повикаше сељани са више страна.</p> <p>»Протрех очи; уштинух се |
старијих домаћина.{S} Око њих се слегли сељани у густој гомили. </p> <pb n="39" /> <p>У том дов |
ија цару и царевом везиру?« опет питаху сељани.</p> <p>»Биће да је цару жао«, рече Хусејин озби |
јин устави своју чету и арабу.{S} Викну сељанима, који издалека жалостиво гледаху за њима.{S} Д |
ично угојена жена по турски одевена.{S} Сељанка је била Иконија, а пуначка Туркиња била је каду |
ати кауркиња.{S} Али каква кауркиња?{S} Сељанка са очима једне хасеки-кадуне!{S} Кад те очупах |
огу друго да говоре него: »А шта ће ова сељанка овде?!« Па онда ми се опет учини да раст захучи |
ј да плачеш!«</p> <p>Па рекав то, млада сељанка пригрли дете своје и пољуби га у десни образ.{S |
ици преко воде.</p> <p>Проста ова млада сељанка, кад год би се нашла усред поља и усред лугова, |
решетке на прозору једна постара српска сељанка и једна још млада и прилично угојена жена по ту |
тира у небо дизаше.{S} Опазише да једна сељанка трчи за њима.{S} Један се Арапин одвоји од чете |
усред тога једна проста и стара Супкиња сељанка?{S} Као мува кад падне у чинију млека, тако сам |
то сад по арапски гунђају: »а шта ће та сељанка овде?{S} Није њој место овде!«</p> <p>Ризван се |
х.{S} Рекох себи: »ову жену као да није сељанка родила; Бога ми је ево сад лепша од сваке девој |
екох му, »има једна млада удовица тобож сељанка, а није него од старога властелинскога рода; ми |
> <p>У том изађе из шумарице на чистину сељанка једна, повисока, танкострука, смеђе косе, граор |
ице о вођину врату.</p> <pb n="7" /> <p>Сељанка се спусти под онај грм и одмах отвори шареницу. |
дломив себи добру кришку погаче.</p> <p>Сељанка не одговори одмах, него даде по једно парченце |
ном, на којој имаовину своју остави, са сељанкама и старим и младим, поклони се кнезу и домаћин |
струком татарском камџијом и љуто удари сељанку.</p> <p>Јадна Иконија ништа не осећаше.{S} Без |
раве царске милости према мени, простој сељанци, а ти си добар као добар дан, и ако си везир ту |
на једном брежуљку а у сувоти подигоше сељаци.{S} У томе, што после онаквих мука, и остављен у |
кла:</p> <p>»Боже, Боже! шта ли би моји сељаци рекли, да сад некуд из прикрајка гледају, па да |
Прискочи нешто момчадије врљикама; неки сељаци потегоше ножеве.{S} У народа не бејаше ни пушака |
него од старога властелинскога рода; ми сељаци који то знамо, кријемо ту народну тајну; али бад |
једним грмом, седело је младо пастирче, сељаче једно, коме ако је било највише осам година, Дув |
ајету.{S} Време је да проберемо јуначко семе за царску ордију!« Препадох се и рекох: »Немој тог |
померих памећу !{S} Врзох се око ње као сенка њена.{S} Слах јој и моју и њену женску родбину.{S |
олски луг с оне стране.{S} Баш нигде ни сенке од каквог човека.</p> <p>У џбуну поред кога Икони |
га чича Симу.{S} С њоме је дошла и њена сестра од тетке, Макрена, с мужем и децом, па су се леп |
рибра.</p> <p>»Немојте, народе, браћо и сестре моје, да се бринете и буните, те ново какво зло |
му је султан Мехемед у својој најмлађој сестри поклонио био.</p> <p>Дугачки редови од тамно зел |
а камо ли у његова везира!«</p> <p>»Е, сестро моја«, рече ми отац Никодије; »то је, видиш, срп |
остеље и нагла да бежи вичући: »По Богу сестро, не дај ме црном Арапину, ево га де ми црним кан |
а јунаку је доста да у сабљи својој има сестру.{S} Ти си царев везир.{S} Великаш треба да има и |
ми смо се питали за то.{S} Него смо се сетили <pb n="101" /> нечега.{S} Пре тако пет година, д |
в. Јована појала.{S} Боже благи! кад се сетим кад једном дођоше калуђери из Пећи с патријаркови |
онда опет усправи и рече: »Јест, сад се сетих!{S} Ђаци патријаркови запеваше танким грлом нешто |
из груди откинуо.</p> <p>»Ти си, мајко, сетна невесела?« упитаће је једнога дана Ризван. »Да ти |
онда настави пут свој брзим корацима, а сетна и замишљена.</p> </div> <pb n="21" /> <div type=" |
ка свога конака загледала у море, па би сетно пољуљала главом то на десно то на лево, и тек би |
треба да те боли, јер биће да сва моја сетност долази од луде памети једне старе и просте жене |
прстима као да хоће да из мозга исцеди сећање, па се онда опет усправи и рече: »Јест, сад се с |
ов да за цара положи главу на пањ да се сече, онда се подиже и тихо, више сам у себи, прозбори: |
е сам научио да пушком бијем, сабљом да сечем и копљем да погађам.{S} Без тебе Ризван данас не |
« запитах га.{S} А он: »Гледам те да л’ си човек, да ти аманет дадем!« А ја рекох: »Баш јесам!« |
моје што кад те видех жива, нађох те да си царев везир!«</p> <p>»Па зар је несрећа бити царев в |
е Гавран мирно.</p> <p>»Признајеш ли да си и Богу и људма тешко згрешио?«</p> <p>»Признајем!{S} |
шапуташе Иконија; »о Мајко божја, која си и сама на овоме свету уцвељена била, ако је добро ов |
игуманом кога је Патријар послао, легла си позно и уморна, мислиш, да <pb n="103" /> богме, на |
их уста чујем живот или смрт.{S} Видела си Оца Никодија?«</p> <p>»Видела сам га.{S} Него немој |
је....«</p> <p>»Аман! куд си пошла, шта си намислила!« прекиде је Хусејин! »Хајде да се полази; |
томе новога није било!«</p> <p>»Па шта си му рекла?«</p> <p>»Оно исто што рекох мојој стрини Ј |
о је да прођеш кроз све твоје муке, кад си овакав дан доживела!« А они који беху далеко од ње, |
о и овога и онога света, опрости ми кад си ми живот повратила, реци и да ми прашташ!«</p> <p>»Ј |
ленку на самрти, што ти казивах кад год си ми помињала завет <pb n="13" /> његов, то ти ево и с |
креће, те казује....«</p> <p>»Аман! куд си пошла, шта си намислила!« прекиде је Хусејин! »Хајде |
, Иване сине, мајци својој жив био, где си?«</p> <p>»Ево мене на Змајевој стени!« одвикну пасти |
ам већ и заборавила!«</p> <p>»Вала моје си срце давно ишчупала, а данас си ми из потока памет п |
да повиче:</p> <p>»Хвалим те Боже, који си великом твојом и чудесном милошћу подигао цркву, кој |
рече Гаврану:</p> <p>»По опроштају који си од Иконије добио, по благослову који ја од светог па |
ми из потока памет преврнула.{S} Ја ли си вештица, ја л’ вила.{S} Друго није!«</p> <p>»Хвала Б |
ем мој рукав!{S} Познајем и тебе.{S} Ти си.</p> <p>Он јој дохвати руку и пољуби је.</p> <p>»Как |
ликаш треба да има и велико срце.{S} Ти си га имао и пре него си великаш царев постао.{S} Сад н |
ста да у сабљи својој има сестру.{S} Ти си царев везир.{S} Великаш треба да има и велико срце.{ |
лости према мени, простој сељанци, а ти си добар као добар дан, и ако си везир турскога цара!«< |
срце ми је уцвељено и отровано; али ти си хладна и паметна мушка глава, а срце ти није само ју |
муком и с промуклим гласом промуца: »Ти си ... божји... анђео!«</p> <p>Иконији је срце било пун |
ешки уздах из груди откинуо.</p> <p>»Ти си, мајко, сетна невесела?« упитаће је једнога дана Риз |
p>»Ти памтиш све како је било !?{S} Док си био наш уста у Сарају, никад ми ништа помињао ниси!« |
ужу значку. .</p> <p>»Казуј, роде, да л си где год скоро сагледао мушко око под челом јуначким? |
храни бабама кауркињама!«</p> <p>»Вољан си, аго, да с нама шалу збијаш!{S} А ко зна?{S} Свашта |
анлија, ништа веће нема!«</p> <p>»Вољан си аго да тако говориш; ама да могу сада да прошетају о |
та!« »Ниси ти само везирова мајка, него си ти мајка све ове јадне сиротиње!« »Е вредило је да п |
елико срце.{S} Ти си га имао и пре него си великаш царев постао.{S} Сад не квари ништа да знаш: |
смо те отимали од твоје мајке, ухватио си се обема рукама за њен десни рукав; тргох те од ње и |
нци, а ти си добар као добар дан, и ако си везир турскога цара!«</p> <p>Ризван се мало насмеја. |
толико«, прихвати благо Иконија; »и ако си царев везир, опет и твоја хазна има дно своје!«</p> |
црне земље покривено бусени.{S} Али ако си ми син, ако хоћеш да се твојој мајци бар под њену ст |
дохвати руку и пољуби је.</p> <p>»Како си ме познала?« питаше је.</p> <p>»Кад сам те на подне |
ала, о мој стриче и први учитељу, добро си ми дошао!«</p> <p>И поведе га за руку и посади поред |
а то што ти нећеш, а ти нећеш за то што си се неком другом поклонила!{S} Ај« гракну Гавран, тре |
ла моје си срце давно ишчупала, а данас си ми из потока памет преврнула.{S} Ја ли си вештица, ј |
а и шта ће срце робињицама?!{S} А данас си нам ти, твојом добротом, растопила у ове сузе лед ок |
е, што ме грешника пушташ у цркву, коју си ти сам од суза добре једне жене саградио!«</p> <p>За |
под густих проседих веђа светлуцаху два сива, необично бистра ока; дуги седи брци падаху му на |
то је то приличило новоме Силиктар-аги, сиво-оком Ризван-бегу, крока господскога, витког струка |
баци своју високу и шиљату камилавку од сивог сукна доле на под, а змије све једна преко друге |
ор, да пусти само да се чује бућкање од сиграња њених белих ногу са бистрим валима.</p> <p>Ова |
да душу не огрешим.{S} Ево ми тек сада сијну, и ево тек сада почињем да видим, како овај камен |
таласе узбурка.{S} Народ као да га нека сила потискује, нагрнуо беше к зидинама манастира.</p> |
> <p>Ризван-бег је чинио све што велика сила и још веће богаство могу да помогну једном добром |
ади иза свога свиленога паса па у његов силав задену танак један черкески нож, којега златне ко |
е на ноге.{S} Извади иза црвеног кожног силава нешто у зелену шамију завијено; размота ту шамиј |
нијама.{S} Носили су ханџаре за црвеним силавима, дуге пушке на раменима, а за калпаком по једн |
а ношаху пушке са сребрним пафтама, а у силаву ханџаре и пиштоље све у сребро заливене.</p> <p> |
пусти снови луде раје.{S} Знам да нема силе која би кадра била царевину да уздрма; али је грех |
како је царевине ни један син, дошав до силе и госпоштине није учинио за своју мајку сиротицу.{ |
к за тили часак поче да гмиже по ћилиму силество змија, док султанија пребледе, па се диже а де |
ила горске хајдуке, јер нас сиротињу од силеџија, царевих одметника, бране.{S} Ето од цара ме н |
ову који ја од светог патријара имам по сили власти коју нам је Бог дао, и са вером у источник |
с војне, султан га узме у сарај за свог Силиктар-агу.{S} То се високо дворско достојанство сваг |
е дала, него што је то приличило новоме Силиктар-аги, сиво-оком Ризван-бегу, крока господскога, |
агу с његовим белим евнусима, ни царева Силиктара, који сабљу цареву носи, ни његовог Ибриктара |
де је најмлађа кћи царева видела младог Силиктара, то само она и Ризван-бег знају.{S} Али тек М |
је.{S} А ја се препадох, срце ми залупа силно и ја падох на праг од цркве.{S} Тргох се из сна, |
цареви везиру?!« рече Иконија, па уста силно узбуђена.</p> <p>»Вере ми се не шалим!« одговори |
>Један га Турчин дохвати десном руком и силно тргну, а у исто време левом руком грубо гурну Ико |
драгог камења. »Боже благи!« рекох, »да силног богатства и дивне лепоте!{S} Овако нешто нема ни |
ика.{S} Можда је то био саркофаг каквог силног проконзула; сад се обично врапци у њему брчкају |
нарицала за. славујем, коме је срце од силног прижељкивања препукло.{S} Млада султанија, која |
јајну сабљу цареву, која се на сунцу од силног драгог камења гледати није дала, него што је то |
шушта џбун, покрхаше се грање под неком силном навалом, и Гавран Ракетић испаде пред њу.</p> <p |
упре своје погледе на њ, као да је хтео силом својих очију да скине решетку.{S} Не могаше да ск |
царевина је то!{S} Како гледах оволику силу и господство, ја се мишљах: еј, Боже, тако је то и |
аше, дивећи се старцу. »Их, болан! чича Сима даде сребрн грош!«</p> <p>»Баш!« рече старац кашљу |
Лежимиру се много шта изменило.{S} Чича Сима је давно умро, умро је и стари кнез и већи део они |
али нека не вреди!«</p> <p>И онда чича Сима ућута, и ништа га више не могаше покренути да са ж |
ково имање истина није велико, али чича Сима не само да не може да ти помаже него, онако стар и |
твоје куће владика цркви!«</p> <p>Чича Сима беше извадио иза појаса неку дугачку кесу, па изме |
ворбу поделила између мога свекра, чича Симе, мога сина Иве и другога дома господара, бојим се |
посадив се на једну клупицу поред чича Симе; »Шта ћеш?{S} Људи нас хвале да смо Соколови.{S} П |
дођоше жене, те причаше Иконији и Чича Сими све шта је и како је било: како је Гавран из гласа |
!«</p> <p>У том јој зазвонише речи чича Симине: »Освета је моја, рече Господ!« Мишљаше о томе.{ |
<p>Из свога кута до огњишта, стари чича Симо, који је ретко кад шта говорио, на велико чудо Ико |
овезла на волујским колима старога чича Симу.{S} С њоме је дошла и њена сестра од тетке, Макрен |
.</p> <p>Иконија је за рана одвела чича Симу у један сто одмах до преграде, која одваја женску |
емље покривено бусени.{S} Али ако си ми син, ако хоћеш да се твојој мајци бар под њену старост |
рече Турчин преко. »Је ли тај мали твој син?«</p> <p>»Јесте честити беже!« рече Иконија грцајућ |
«, предузе Иконија; »бојим се да је мој син, кога ми цар пре двадесет и толико година отео, жив |
ико ваљада од како је царевине ни један син, дошав до силе и госпоштине није учинио за своју ма |
<p>Мерима ...{S} 1.20 </p> <p>Бертолдин син Бертолдов ...{S} 1.20 </p> <p>Писма из Москве ...{S |
т</p> <p>загрли царева везира као свога сина.</p> <milestone unit="*" /> <pb n="98" /> <p>Везир |
ила између мога свекра, чича Симе, мога сина Иве и другога дома господара, бојим се не би ни на |
ти!« поче Иконија. »Ево ти доведох мога сина да га упутиш како да служи Богу и народу, како и с |
p>»Хвалим те боже!{S} Ево сад нађох мог сина!« промуца Иконија кроз плач, и сад први пут</p> <p |
има пуно везира; ја имађах само једног сина!«</p> <p>»Ни моја вера ни моје везирстро,« рече Ри |
<p>Ова млада жена, која сад већ имађаше сина ђака у Св. Јована, брчкајући се за неколико тренут |
ну, а она опет њима причаше како су јој сина отели и како се у њеном завичају живи.</p> <p>Икон |
иротињу.{S} Ако икако може бити дај нам сина на књигу.{S} Нека се не ломи по гори као отац што |
вере.{S} Ето какве сам среће ја: нађох сина кога ми Јаничари одведоше, али ми га турска вера о |
ка и ону киту босиљка рекавши му: »Нај, сине, унеси ти сам овај босиљак и ову свећу Светоме Јов |
це зајеча јасан женски глас: »Ој, Иване сине, мајци својој жив био, где си?«</p> <p>»Ево мене н |
n="8" /> нисам заборавила.{S} Тако ћемо сине мој, у име, божје да пођемо оцу Никодију!«</p> <p> |
сим, те будна моје старе снове сневам! »Сине, мој, немој да плачеш!«</p> <p>Па рекав то, млада |
ше да везиру и зету турскога цара каже »сине!« — »Хвала ти, цареви везире!{S} Свега има изобила |
седефа пред султанијом и Иконијом, а по синији разместиле плаве ћасе од кинеског порцелана у ве |
ти, онда четири робињице дигоше сребрну синију и однесоше.{S} Тада би млада султанија ударила д |
би робињице донеле велику једну сребрну синију, наместиле је на осмоугли столац од седефа пред |
могаше ништа друго да каже него: »Тако, синко, тако!«</p> <p>Чу отац Никодије где неко иза њега |
Срце му се раздрага па викну: »А, бре, синови цареви, аферим!«</p> <p>За њима иђаше једна чета |
у да пошљу брзохотце да потраже Милету, синовца Стојана харамбаше који погинуо беше, и да га по |
а то је!« узе мудра Макрена да тумачи. »Синоћ смо о оцу Никодију дуго говорили, говорили смо с |
богаство могу да помогну једном добром сину, да матери својој засведочи своје велико поштовање |
мало с оцем Никодијем, посаветова свога синчића да у свему лепо слуша</p> <p>старог калуђера, п |
Иконија па руком глађаше зулове у свога синчића: »Ето, тако ти је отац говорио.{S} Тако је исто |
идиш одмах би познао.{S} А да јој видиш синчића од седам година, твоје соколове очи, честити бе |
ву Иконија остави своју шареницу, па са синчићем уђе у мрачну и празну црквицу, целива иконе, з |
да плачемо!« рече Агапија. »Од како смо сиње кукавице изгубиле мајке наше, нико нам тако говори |
сада почињем да видим, како овај камен сињи из ведра неба паде, да нас живе у гроб сахрани!{S} |
нису, потурчиће га! »Еј, кукавици мени сињој!{S} А моји снови, а моја надања?!« </p> <pb n="46 |
аји од липе извор, који кроз дрвену цев сипље млаз кристалне бистре воде у корито од белог каме |
Узе у торбицу једну погачу, црна лука и сира, привеза је себи на плећа; у једну руку узе чутури |
е ово парче и чувах га као амајлију.{S} Сиромах сам да ти радост моју богатим поклоном покажем. |
ем, ни да сузе гутам!«</p> <p>Пљесну се сиромах Ризван руком по челу и рече тужно: </p> <pb n=" |
аги.{S} Хусејин, јуначан Јаничар а пуки сиромах, одмах је узе себи за жену и од милости прозва |
ма дажди, онда измоли у цара ферман: да сиротиња раја на оним урвинама од св. Јована подигне се |
ог Патријара, у име целог клира и у име сиротиње раје, нека јој је вечна хвала!{S} Немам речи.. |
цар да опет сад иште живу крв ове јадне сиротиње!« </p> <pb n="29" /> <p> Запишташе у глас жене |
а мајка, него си ти мајка све ове јадне сиротиње!« »Е вредило је да прођеш кроз све твоје муке, |
а бити неће, јер су махом крџава деца у сиротиње од последњих година.{S} Него пошљи по ово једн |
вијајући ниско као да се клања до земље сиротињи и фукари, која иза леђа јаничарских запрепашће |
арасте, а после нека је село предузме и сиротињи подели.</p> <p>Ова се казна истога дана над не |
ива, доведи је амо; ако је умрла, подај сиротињи хиљаду аспри и сагради чесму уз друм, нек жеда |
а мати жива«, Ако је жива, па се мучи у сиротињи док ја газим по свили и кадифи, како ће то да |
и да ти с њоме муку мучиш.{S} Буди отац сиротињи, <pb n="43" /> и веран слуга царев: пошљи мало |
вог светог храма, у здравље наше добре, сиротињске мајке, Иконије!«</p> <p>Диже се усклик од на |
желим!{S} Имам за њ и поклон, малечак и сиротињски, али је у мога везира срце велико и господск |
а, и у њој се на коленима молио Богу за сиротињу српску, и кад се дигао, чуо је из олтара разго |
и вином појила горске хајдуке, јер нас сиротињу од силеџија, царевих одметника, бране.{S} Ето |
вети кроз муке и невоље, и бранити рају сиротињу.{S} Ако икако може бити дај нам сина на књигу. |
и госпоштине није учинио за своју мајку сиротицу.{S} Јесте, видим да не треба да те боли, јер б |
пушташе Ивана са груди својих.{S} А оно сироче, све бледо и престрављено, обема се рукама ухват |
носиле су раденицима понуде у погачама, сиру, кајмаку и вину.{S} Иконија је готово из дана у да |
е квари ништа да знаш: да ти је завичај Сирф-вилајет и да ти је мати кауркиња.{S} Али каква кау |
ревом везиру добро да учиниш!{S} Пођи у Сирф-вилајет, отиди у село које знаш, распитај за њу.{S |
} Између конака и ове ограде виле су се ситним и блиставим шљунком насуте стазе кроз широке цве |
чарапа и пар рукавица, на којима је од ситних шљокица извезла крстове па их окружила плавим и |
алуђера, и дођоше попови из Топлице, са Ситнице и са Ибра, и искупи се народ са свих страна, а |
једну застругу скорупа, и једну мању са ситном сољу и рече маломе: »Иво, дете моје прихвати се |
оведе га за руку и посади поред себе на сиџаде.{S} Старац са учтивошћу правог Турчина, даде се |
епец дебељко <pb n="86" /> остави своје сиџаде.{S} Девојкама, па и самој султанији, то се даде |
браде.</p> <p>Он разастре своје поабано сиџаде, стаде на њ’ проговори неколико арапскик речи, п |
и руку он се диже на ноге, одмаче се са сиџадета и са највећим страхопоштовањем удараше темена |
млади се везир диже са свога перзијског сиџадета, пружи према старцу обе руке, притрча му, не д |
јер румену доламу, по долами троје токе сјајне, једне вите а друге салите, а на трећим гује исп |
ага Хиндустана, и памети Френгистана, а сјајности Османлија, ништа веће нема!«</p> <p>»Вољан си |
да на своме рамену, а испред цара носи сјајну сабљу цареву, која се на сунцу од силног драгог |
Гркињу из Солуна и једну Арбанашкињу из Скадра.{S} Обе су говориле српски, истина мало заносећи |
сна и с лева, и некако полусавлађиваним скакањем казиваху своју радост.{S} Витороги вођ оваца в |
да бегам, а оно оне две танке циганчице скакућу испред мене!{S} Него, ако ниси сањива, Агапијо, |
конија је стајала поред софе, као да се скаменила, и гледаше право и не трепћући у везира.</p> |
на потоку.</p> <p>Иконија се беше чисто скаменила.{S} Тако оста за неколико тренутака.{S} Па се |
ево ти данас.{S} Срце нам се било давно скаменило, а и шта ће срце робињицама?!{S} А данас си н |
поробише Лежимир!{S} Следи ми се срце и скамених се.{S} И опет ми неверица!{S} Од куд ће Турци |
аше.{S} И обе играчице као да се у лету скаменише, тако засташе лебдећи за један часак само на |
планини; немојте да огрешите душе те да скапље од глади без мене!{S} Збогом сад, и нека вам је |
е ту остави да од глади и жеђи полагано скапље или да га горски вуци жива поједу.{S} Кућа да му |
и како јелени кроз младо, зелено борје скачу; сама таваница урезана дубоко и високо, као да се |
подигнув у вис онај комадић платна и не скидајући ока с њега.</p> <pb n="57" /> <p>Кад смо те о |
.{S} Не могаше да скине решетку, али не скидаше погледа свога са ње, докле га поносити коњ њего |
заједно и ћуташе обадвоје.{S} Гавран не скидаше очију с њеног лица, које сад бејаше још лепше к |
и под ону дивљу ружу.{S} Одвеза опанке, скиде чарапе, веза их једном врпцом све заједно, и уста |
гаше довољно да кашљуцањем спреми грло, скиде камилавку, пронесе прсте кроз косу и два и три пу |
кин.</p> <p>У том калуђер подиже главу, скиде полагано тешке наочари, протрља очи па проговори |
очију да скине решетку.{S} Не могаше да скине решетку, али не скидаше погледа свога са ње, докл |
њ, као да је хтео силом својих очију да скине решетку.{S} Не могаше да скине решетку, али не ск |
да се твојој мајци бар под њену старост скине тешки камен са срца, а са душе њене црни облак, к |
и тако тужно причаш?« питаше га Иконија склапајући своје дуге трепавице, па, слушајући пажљиво |
како с још неким женама бели платно.{S} Склоних се мало иза једне тополе, и гледах је:{S} Што ј |
руке на прса а главу нави на лево раме склопив трепавице.{S} Па кад је тако, по јаничарском об |
чисто са страхом, гледајући преда се и склопивши руке на појасе.</p> <p>Дворкиње се разместише |
оно клупче од људи и жена, што се било склопило око јадне Иконије.{S} Ова се отимаше као бесом |
(па Јаничар састави трепавице) кад очи склопим видим њене очи!{S} Узех од тебе ово парче и чув |
погнуте, са рукама на пафтама од појаса склопљеним.{S} Иза сваке њене речи, обе припадаше да јо |
погледати: разиграли беху коње у кратке скокове, да погазе ко се не измиче; у зубима носе голе |
.</p> <p>»Казуј, роде, да л си где год скоро сагледао мушко око под челом јуначким?«</p> <p>Ко |
ну к пећини Гаврановој.</p> <p>Имало је скоро сахат хода до пећине.{S} Док на једном извору у ш |
е и ти и сви твоји, већ и не ваља, хоће скоро по неки пут и да ме расплаче.{S} Али ти нећу крит |
ли човека!« рече Иконија озбиљно. »Ево скоро годину дана како ми не да мира.{S} И што год има |
елу једну погачу, отвори једну застругу скорупа, и једну мању са ситном сољу и рече маломе: »Ив |
Бог убије!{S} Па то је он!{S} А, чекај скоте један!« викну Стојан пун јарости, па одмах посла |
без гроба а до мога гроба!{S} Нека га, скотина једна!»</p> <p>Из свога кута до огњишта, стари |
, да га у пећину баце.</p> <p>»Нека га, скотина једна, нека цркне!« рече Иконија горко. »Мене ј |
ће га запамтити. _</p> <p>»Па то је он, скотина једна, да га Бог убије!{S} Па то је он!{S} А, ч |
гледаше за неколико тренутака, па онда скочи с коња, раскиде јој јелек, раздра кошуљу на недри |
ованом и два и три пута у плећа те овај скочи у седло, па у бесном трку заједно с вођом стиже ч |
а ти носим ову амајлију!«</p> <p>Ризван скочи на ноге.{S} Уздрктаним рукама беше раширио оно па |
есу на чистину.</p> <p>Харамбаша Стојан скочи, те са својим хајдуцима ишчупа несрећника из руку |
камилавку на глави; па би тек с вриском скочила с постеље и нагла да бежи вичући: »По Богу сест |
се вођ турски љутито на своје људе.{S} Скочише њих десеторица доле, па право Иконији, одгурнув |
, спавате ли?«</p> <p>Обе њене дворанке скочише.</p> <p>»Требаш ли нас што?« упиташе је.</p> <p |
љета«.</p> <p>Кад га свршише, онда сви скочише иза совре пренеражени и искупише се око Иконије |
ићу га да чита, упознаћу га с титлама и скратницима, научићу га да поји тропаре и кондаке свеци |
коније Миленкове!{S} Миленко цару ништа скривио није.{S} Он је служио цара, кад је тукао цареве |
сафир, па се млазови спуштајући се доле скристалисали пре, него што су се златне, бисерне и саф |
станџија корачаху сложно »Балтаџије« са скрлетним доламама и белим турбанима, носећи у рукама с |
вог јелека корачаху у ногу Хербаџије, у скрлетним доламама, а са тигровом кожом о левом рамену; |
мачевима високо уздигнутим; Св. Ђорђе у скрлетној долами, на белом коњу, витим копљем пробада з |
арченце погаче шарову и гарову, надроби скроб у своју руку, посоли га и пружи те јој га вођко и |
ари Јаничар, у жутим мествама, смерно и скрушено наиђе на праг од селамлика, млади се везир диж |
ене из гомиле света, који се око вењака скупио био, али већина калуђера није видела шта би, нег |
боравиш жалост своје младости, па нисам скупо платио!« </p> <pb n="97" /> <p>»Десет хиљада дука |
м испреткане, са зибелинима, самурима и скупоценим лисичинама оперваженим.</p> <p>»Е сад, отвар |
до земље, а нека би се сагибала да је и скуте љуби.{S} Ту би је ћехаја-кадуна и још једна' двор |
а сваке њене речи, обе припадаше да јој скуте целивају, или да прстима дотакну спод под њеном п |
амо са дугачким зеленим доламама, којих скутови беху подигнути па за појас придевени, са жутим |
промуклим гласом, али <pb n="32" /> све слабије и слабије, она само муцаше: »Моје дете! моје де |
гласом, али <pb n="32" /> све слабије и слабије, она само муцаше: »Моје дете! моје дете!«</p> < |
више да преноће у цркви и око цркве.{S} Слабо је ко и спавао.{S} Певало се поред ватре уз гусле |
а је жива«, прихвати Хусејин. »Кауркиња слабо кад преболе кад јој царева рука срце ишчупа!«</p> |
рехом разорио био!{S} Слава теби, Боже, слава теби! во вјеки вјеков, амин!« </p> <pb n="100" /> |
оју сам ја мојим грехом разорио био!{S} Слава теби, Боже, слава теби! во вјеки вјеков, амин!« < |
јер ми кроз тебе добра чини.{S} Нека је слава Богу, који је дао да има доброта женска!«</p> </d |
{S} По његовој смо се вољи — нека му је слава! — данас састали да се, до његове воље, више не р |
х радости којима ме је Алах (нека му је слава!) обасуо, ова данас није најмања!{S} О, мој добри |
ћа.{S} Пре него ме је цар (коме нека се слава без краја множи!) обасуо милостима, ја сам прву м |
ом о мраморни патос, па викаше у глас: »Слава нека ти је Господе Боже, што ме грешника пушташ у |
с овим светом у тренутку највеће своје славе Иконија, везирова мајка!</p> </div> </body> <back |
како јој је јединче пошло путем среће и славе?{S} Иконији се чинило као да се њен мали Ива већ |
лила сам, како би лепо било, да на овој слави нашег села и наше цркве буде с нама стари отац Ни |
година како се његово име по народу са славом а међу Турцима са стравом проносило.{S} Био је в |
црква пропоји као твоја задужбина, а на славу Бога, који је један и исти и Мусломанима и каурим |
т да видим да ова црква опет пропоји на славу његову.{S} Моје село зна да има преко двадесет и |
слонила.</p> <p>Дође време да се диже у славу.{S} Усташе сви на ноге и игуман дечански узе дивн |
и беху дубоко потресени и смерно пише у славу божју.{S} Напише и Патријару пећском и васеленско |
га је стајао и Булбулџи-баша, надзорник славуја, са крилом јастребовим у челенци и са сребрном |
зијску песму: како је ружа нарицала за. славујем, коме је срце од силног прижељкивања препукло. |
ху у сунчевом зраку под плавим небом, а славуји у слободи певаху, како је слатко ропсто љубави. |
то није ништа! та сласт за кратко траје Слађе је да је из дана у дан гледаш како се вије као ку |
е гњездо, нити бих и онда пристајала да слажем моју песму с црним Гавраном!«</p> <p>»Па да му к |
не бистре воде у корито од белог камена сланика на коме се још познају главе од римских војника |
ми сотона шапну »Море то није ништа! та сласт за кратко траје Слађе је да је из дана у дан глед |
ачицама и у сребрним пехарима дадоше им слатка и мирисна шербета.</p> <p>Иконија се била сва у |
о коме је у тајности свога срца на јави слатке снове сневала, тога дана чула да ће да је проси |
ом, а славуји у слободи певаху, како је слатко ропсто љубави.{S} На једној од главних стаза, ко |
преведе шта Иконија рече, султанија се слатко насмеја.{S} У томе дервиш зазвижда и голуб за го |
мој султанији, то се даде на смеј па се слатко насмејаше, Али се Иконија није смејала него се б |
досетку Насрадин-хоџе.{S} Иконија би се слатко насмејала, па би тек опет Агапији рекла: »Хајде |
Није њој место овде!«</p> <p>Ризван се слатко и гласно насмеја.</p> <p>»Слободно ми се смеј ца |
p> <p>Нешто снажном својом руком, нешто слатко-гласном својом речју, Иконија отвараш себи и сво |
од гомиле до гомиле, диже се око совре слаткогласно брујање калуђерског »Многаја љета!«</p> <p |
!{S} Врзох се око ње као сенка њена.{S} Слах јој и моју и њену женску родбину.{S} Слах јој и др |
ах јој и моју и њену женску родбину.{S} Слах јој и друге умољенице.{S} Замолих и оца Никодија, |
ама најстаријих домаћина.{S} Око њих се слегли сељани у густој гомили. </p> <pb n="39" /> <p>У |
Јована у Топлици и поробише Лежимир!{S} Следи ми се срце и скамених се.{S} И опет ми неверица!{ |
, ако хоћете да вам глеве на раменима а слемена над главама остану!«</p> <p>»А што ће стрина Ик |
оде јача вид очњи, и како је чак некаки слепац прогледао кад се поред великих молитава три пут |
</p> <p>Женска Рука ...{S} 4.- </p> <p>Слепац као убица ... -.{S}60 </p> <p>Подсвојкиња ... -. |
} Умише јој лице ракијом, протрљаше јој слепе очи и руке’ сунуше јој неколико капљи вина у уста |
лом јуначким?«</p> <p>Кос као да је био слетио у шипраг, који у хладу од топола загазио беше у |
ју велике куле.{S} Ту она даде Иви онај слив воска и ону киту босиљка рекавши му: »Нај, сине, у |
руци ношаше велику киту босиљка и један слив жутога воска.</p> <p>Кад изађе онако весела и онак |
на.{S} И десни и леви зид беху исписани сликама светаца и небесних прилика, анђели с дугим крил |
маломе Иви рекоше да иде да гледа свете слике, што беху исписане на зидовима испод некадашње зв |
орени пут средином улице, који се чувао слободан, да њиме султан са свитом својом у џамију прођ |
вом зраку под плавим небом, а славуји у слободи певаху, како је слатко ропсто љубави.{S} На јед |
Јовану пет стотина аспри.{S} Ако не ће, слободно јој реци да ћу од себе чуда учинити, запалићу |
свога Иву за руку, изађе напред и рече слободно:</p> <p>»Ево Иконије Миленкове!{S} Миленко цар |
, јер знам у цара је правда.{S} Њему ћу слободно да признам да сам хранила и вином појила горск |
ван се слатко и гласно насмеја.</p> <p>»Слободно ми се смеј царев везиру!{S} И још ћеш се смеја |
се свих дванајест најстаријих домаћина сложише да за овако страшну кривицу Гавран треба главом |
у реч громкијим одзивима, док се ови не сложише у праву грмљавину.{S} Кад и последњи јек у даљи |
веног сукна.{S} Иза бостанџија корачаху сложно »Балтаџије« са скрлетним доламама и белим турбан |
стоперне буздоване.{S} Иза њих корачаху сложно дванаесторо дечака, све по четворица у једној вр |
ху посуте смарагдима, а којега дршка од слонове кости беше упрскана туркизима, рубинима и брили |
ди отац сиротињи, <pb n="43" /> и веран слуга царев: пошљи малог Оџаковића у Стамбул, нека се з |
им срцем, како и треба да служимо верне слуге нашега цара честитога.{S} А ако ли сте по каквој |
ико бостанџија и повише других дворских слугу.{S} Међу овима је Иконија нарочито запазила Тутуч |
јим се војска турска и +++државна+++ ***служба ***снабдевала ***најбољом крвљу ***хришћанском.< |
да сте добре душе; али не могу да волим службу вашу.{S} Боли ме ево овде« (па Иконија метну рук |
рестано дворе, да су поред ње и на њену службу и дању и ноћу, дао јој је из харема своје жене ј |
овнике, који ће из конака доћи да почну службу.{S} Према њој, на другој страни од црквених врат |
ере нашу најбољу децу, па их носи да му служе као Аџем-оглани и Ич-оглани.{S} Ево се још нису у |
ића у Стамбул, нека се за рана научи да служи цару и царевини !« — »У добри час, верна рајо!« р |
доведох мога сина да га упутиш како да служи Богу и народу, како и сам што служиш.{S} Знам, ни |
одина може свикнути и како се литургија служи; а за више не питај јер више ни у мене нема!«</p> |
ао а са радосним срцем, како и треба да служимо верне слуге нашега цара честитога.{S} А ако ли |
ленко цару ништа скривио није.{S} Он је служио цара, кад је тукао цареве отпаднике, који цару р |
да служи Богу и народу, како и сам што служиш.{S} Знам, ниси заборавио речи мога покојника!</p |
епо проведу.</p> <p>Јутрења и литургија служише се једна за другом.</p> <p>Иконија је за рана о |
на подне с царем видела, почела сам да слутим.{S} Сад сам те познала прво по очима твога оца, |
и се своме старешини, и ако овај чак ни слутити није могао, да га је иза оне решетке гледао јед |
још не сврнух с памети.{S} Једнога дана случајно ударих на поток Липавицу, и видех Иконију како |
без њега да буду.{S} Милина јој беше да слуша како Ива прича колико се пута преко дана калуђери |
ко пође тако и даље, како је пошао, ако слуша и учи како је почео, ето једнога дана од твоје ку |
осаветова свога синчића да у свему лепо слуша</p> <p>старог калуђера, па се онда с њим опрости |
<p>»Вала, жено, запамтићеш ти мене!{S} Слушај,« и опет цикну Гавран као да је бесомучан. »Слуш |
беше.</p> <p>»Слушај, црни калуђеру, и слушај луда рајо!« викну Турчин. »Сваки разговор само ј |
још ћеш се смејати мојој простоти, само слушај!{S} Прођем по перивоју мало; седнем тамо под ону |
опет цикну Гавран као да је бесомучан. »Слушај, што ћу да ти кажем: остављам ти рока још три да |
у велико гробље претворио беше.</p> <p>»Слушај, црни калуђеру, и слушај луда рајо!« викну Турчи |
ја склапајући своје дуге трепавице, па, слушајући пажљиво његово танко извијање, заспа.</p> <p> |
јунаштву и о доброти Ризван-бега толико слушала, да већ не може срећна бити, ако јој га султан |
е ромором овим измеђ себе разговара!{S} Слушам и ослушкујем.{S} Јест, не може бити друго, него |
једем га у царево и у твоје здравље.{S} Слушам шта сељани о том детету говоре, и видим да се за |
{S} Истом се мислим, вратим у цркву, да слушам како наши ђаци поје, а оно дотрче они страшни Ар |
ох себи : »море, шта човек не снива?{S} Слушао сам хиљаду гатки о оставама па сам себи у сну ис |
ана узгред запленише.{S} И пре је од ње слушао да се мајка Ризванова звала Иконија, и да је из |
и: »Не дај се Србине!«</p> <p>»И ја сам слушао, да је Никодије отишао у Јерусалим, па тамо и пр |
Засвираше и запеваше да је милина било слушати.{S} Певали су неку перзијску песму: како је руж |
ни један, онда високи дервиш поче да се смањује а у исто време да се шири, док не поста шири не |
ханџар, којега су и корице и дршка биле смарагдима и рубинима богато ишаране.{S} На глави је но |
и нож, којега златне корице беху посуте смарагдима, а којега дршка од слонове кости беше упрска |
међу оба ока амајлију са крупним једним смарагдом, око кога се савијало три низа од алема, руби |
оток, нема образа људског, и човек који сме тако да беди једну жену, како ти мене бедиш, нема д |
та је и како је било, препадоше се и не смедоше му читати опроштајне молитве, него одоше у олта |
у сељанка једна, повисока, танкострука, смеђе косе, граорастих очију, којих се граор преливао и |
е онда задену испод конђе у своју густу смеђу косу, и рече:</p> <p>«Боље да те ја у коси носим, |
ма, па и самој султанији, то се даде на смеј па се слатко насмејаше, Али се Иконија није смејал |
гласно насмеја.</p> <p>»Слободно ми се смеј царев везиру!{S} И још ћеш се смејати мојој просто |
е слатко насмејаше, Али се Иконија није смејала него се баш била препала.</p> <p>У том уђе четр |
и се смеј царев везиру!{S} И још ћеш се смејати мојој простоти, само слушај!{S} Прођем по перив |
и него зачудили!{S} Та ево ме и сама се смејем!« Па би се опет тихо насмехнула. </p> <pb n="83" |
америш, а и цар да ми опрости, једва би смела рећи да га видох!«</p> <p>»Их, како јадна да не в |
ахнув тешко; »Ето, овако је било.{S} Не смем да призивљем Бога и Св. Јована за јемце, али ми ве |
а њих је стајао стари Јаничар озбиљан и смеран.</p> <p>»Ево Асас-баше и Алај-чауши, трче да јав |
<p>Кад стари Јаничар, у жутим мествама, смерно и скрушено наиђе на праг од селамлика, млади се |
<p>»Благослови свети оче!« рече Иконија смерно, па приђе духовнику и пољуби му руку, и онда шап |
кву, Иконија му се маши за руку, заиска смерно његов благослов и онда поче да говори гласно, да |
и гости на Иконију да седне, али их она смерно мољаше да је пусте да њих, као најмилије госте, |
спадоше напред кнезови и калуђери па се смерно и дубоко клањаху.{S} Годинама најстарији кнез се |
лостима.{S} Сви беху дубоко потресени и смерно пише у славу божју.{S} Напише и Патријару пећско |
Иконија беше бледа и корачаше гледајући смерно пред-а-се.</p> <p>Калуђери дечански дивно одслуж |
рикован за седло, и тихо, благо, готово смерно погледаше то на једну то на другу страну.{S} А њ |
имамо да захвалимо оној жени, доброј и смерној, од суза које је Бог ову цркву и саградио, како |
да нико од бесних Турака и Арбанаса не смета, да се црква и конаци око ње саграде, а после и д |
а ја теби и царевој кћери нисам овде на сметњи.{S} Ови царски двори, ове царске баште сва ова г |
к руци оца Никодија.</p> <p>»А да те не сметох у каквом светом послу?!« настави она гласом у ко |
шчекивати и изгледати!{S} О мајко божја смилуј се и сачувај ме тога!«</p> <p>Иконија се прекрст |
и двори Иве Загорице ...{S} 1.60</p> <p>Смиља ...{S} 1.50 </p> <p>Насрадин Оџа ...{S} 1.50 </p> |
све младе жене и девојке пожутесмо као смиље; ђаци и калуђери све више и више везу гласовима, |
бистар један поточић, па онда кроз неко смиље изађосмо у једну дивну башту.{S} Сунце грануло па |
.{S} Већином је била у неком бунилу.{S} Смирила би се за мало и дошла к себи, па онда би се гла |
о целива, и мали се Ива полагано и врло смишљено прекрсти, издиже се на прсти и једва дохвати ј |
ча Симе; »Шта ћеш?{S} Људи нас хвале да смо Соколови.{S} По срцу можда и јесмо, али нит имамо к |
ћи ока с њега.</p> <pb n="57" /> <p>Кад смо те отимали од твоје мајке, ухватио си се обема рука |
о <pb n="62" /> друкчије ни у нас, који смо турске вере.{S} Него кнеже и царева рајо има мени п |
о оцу Никодију дуго говорили, говорили смо с игуманом кога је Патријар послао, легла си позно |
другој работи царској, казујте, нам, ми смо вазда цару покорна раја!«</p> <p>»Не бој се рајо!« |
ам ја«, прихвати игуман дечански; »и ми смо се питали за то.{S} Него смо се сетили <pb n="101" |
S} Немој да грешимо Богу!{S} По његовој смо се вољи — нека му је слава! — данас састали да се, |
ски; »и ми смо се питали за то.{S} Него смо се сетили <pb n="101" /> нечега.{S} Пре тако пет го |
нас да плачемо!« рече Агапија. »Од како смо сиње кукавице изгубиле мајке наше, нико нам тако го |
јан поче:</p> <p>»Знаш ли, Гавране, што смо се јутрос искупили?«</p> <p>»Искупили сте се да мен |
е!« узе мудра Макрена да тумачи. »Синоћ смо о оцу Никодију дуго говорили, говорили смо с игуман |
испод којих је нежно материнско срце на смрт рањено било.</p> <p>У том долете на коњу сам вођа |
а погине, а он замолио цара да бар пред смрт види своју мајку; а цар, као милостив цар, посла д |
вде па да из њених уста чујем живот или смрт.{S} Видела си Оца Никодија?«</p> <p>»Видела сам га |
ла, али где год би се десила болест или смрт у кући, ту је Иконија била прва да помогне и савет |
« викну Гавран; »само вас молим за брзу смрт.{S} Мозак ми је узаврео од вриске жена и прштања м |
Бог хоће! није ме већ више сртах ни од смрти.{S} Овде сам међу својима, а ето је се црква из у |
дана је Иконија лебдела између живота и смрти.{S} Већином је била у неком бунилу.{S} Смирила би |
аде једна ћелијца при земљи да у њој до смрти станује.</p> <p>У очи самог Ивањ-дна, игуман деча |
ји је веран остао прелазећи кроз долину смрти, нашао, да га Бог на излазу из ње дочекује изванр |
мука!«</p> <p>Сад настаде питање каквом смрћу да се несрећник умори.{S} Да се убије из пушке, и |
{S} И само молим суд да се уморим брзом смрћу, јер муке које ме стегоше, не могу да сносим!«</p |
И показаше где је.</p> <p>А Иконији се смрче и одсекоше јој се ноге.{S} Сва пребледе и за неко |
у нашој планини па се плашила нисам!{S} Смукове видети, то је тек нешто, а ово је тек шала!«</p |
Иконија. »А и што би ?{S} Какве сам ја смукове виђала у нашој планини па се плашила нисам!{S} |
="31" /> као да се пробудила из тешкога сна па још не може да се прибере.</p> <p>Неколико жена |
« питаше Иконија Агапију, као да, се из сна пробудила.</p> <p>»Султанија пита: »је ли да је леп |
падох на праг од цркве.{S} Тргох се из сна, а срце ми још једнако лупаше као да хоће из груди |
ска турска и +++државна+++ ***служба ***снабдевала ***најбољом крвљу ***хришћанском.</note> </d |
зела нарицати за својим дететом, док је снага не изда и сузе не угуше.{S} Па онда би пала у бун |
запомагаху и кукаху.{S} Мали Иво из све снаге врискаше: »Нано, нано моја! не дај ме!«</p> <p>Ик |
удеш домаћица, онда за оно што ће да те снађе, не жали ни на кога до на себе саму!{S} Ова рука |
е и по коју сребрну аспру.</p> <p>Нешто снажном својом руком, нешто слатко-гласном својом речју |
ече старац кашљуцајући и као да објасни снаси својој ово изванредно расипање новца; »баш нека и |
еду.{S} Свакој сам мојој стрини, свакој снаси одговорила: да га молим да ми не замери али да не |
ајка његова очима прате!«</p> <p>»Ћути, снахо, много говориш за цркву!« рече јој старац тихо, п |
прекорно рече:</p> <p>»Не ваља то тако, снахо!{S} Не ваља се светити јер Бог је казао: освета ј |
данак дош'о!{S} А, вере ми, волео бих, снахо, да су ми арбанашке пушке срце разнеле, него што |
еговој чети хајдуковао, па је и Иконију снахом звао.{S} Било му је око шесдесет година, а већ п |
ди да те водим да видиш младу султанију снаху твоју!»</p> <p>И везир је узе за руку као неко де |
о угодницу божју!</p> <p>Али се Иконија снебиваше да изађе на горњи мраморни праг од цркве, па |
нежна милина девојачка још једнако тихо снева снове невиности.{S} Између сваке две девојке стој |
ајности свога срца на јави слатке снове сневала, тога дана чула да ће да је проси у мајке, — шт |
, Иконија исприча својој Макрени шта је сневала те ноћи.</p> <p>»Од некуд искрсну отац Никодије |
о се заносим, те будна моје старе снове сневам! »Сине, мој, немој да плачеш!«</p> <p>Па рекав т |
греје.{S} Али ето, у место једне грудве снега, пала је на мене планина од леда и претисла ме гр |
ло, да и оно само, од драге своје воље, снесе камена и дрвене грађе за цркву.{S} А сваке суботе |
најпре рекох себи : »море, шта човек не снива?{S} Слушао сам хиљаду гатки о оставама па сам себ |
ува свакога да их и у <pb n="76" /> сну снива!« рече Иконија самој себи корачајући полагано, ал |
гаја, са два шарена крила папагајева на сниском турбану, а у руци са шареном штаком са прапорци |
у, са шљокицама међу црним ресама, и са сниском белом конђом, коју је низ образе с грлом везива |
милина девојачка још једнако тихо снева снове невиности.{S} Између сваке две девојке стојао је |
је у тајности свога срца на јави слатке снове сневала, тога дана чула да ће да је проси у мајке |
ми што се заносим, те будна моје старе снове сневам! »Сине, мој, немој да плачеш!«</p> <p>Па р |
га! »Еј, кукавици мени сињој!{S} А моји снови, а моја надања?!« </p> <pb n="46" /> <p>Па онда б |
говоре, и видим да се за њ везују пусти снови луде раје.{S} Знам да нема силе која би кадра бил |
Али већ трећи дан Иконија не могаше да сноси ово чудо од своје госпоштине.{S} Викну их обе и р |
у, јер муке које ме стегоше, не могу да сносим!«</p> <p>»Казуј нам право све по реду и облакшај |
сачува свакога да их и у <pb n="76" /> сну снива!« рече Иконија самој себи корачајући полагано |
преноћим и заспах на гуњцу моме.{S} На сну ми дође старац с великом белом брадом до <pb n="40" |
м хиљаду гатки о оставама па сам себи у сну испричах једну такву гатку.« Него опет копкало ме д |
танко извијање, заспа.</p> <p>И опет у сну чу како Гавран изнемоглим гласом виче: »воде... вод |
и се везир замисли дубоко.{S} Изгледаше снужден и по дуго ћуташе, па ће онда рећи:</p> <p>»Мисл |
о погледа к небу.</p> <p>Ризван се беше снуждио и замислио.{S} По дужем ћутању узе да говори ов |
е Иконију кроз неколико лепо намештених соба, па је заједно са Шекер-кадуном остави у једној са |
те у харем.{S} Иконија је свагда водила собом и своје две поћерке.{S} Пролазећи с оваким спрово |
е погледи залепише за њ, и он их понесе собом далеко низ улицу.{S} Она изгледаше збуњена, узбуђ |
<p>Кад га свршише, онда сви скочише иза совре пренеражени и искупише се око Иконије.</p> <p>Две |
и оставише је да стоји близу зачеља од совре.{S} Много је била бледа и <pb n="106" /> уморна.{ |
хватан од гомиле до гомиле, диже се око совре слаткогласно брујање калуђерског »Многаја љета!«< |
ру.{S} Посадише игумана дечанског у врх совре, па онда калуђере и попове све по старешинству, п |
ше гости одабрани да под вењак седну за совру.{S} Посадише игумана дечанског у врх совре, па он |
есам, ех, право да ти кажем, има других соколова за које знам е би ме кликћући понели у своје г |
ој видиш синчића од седам година, твоје соколове очи, честити беже, прозреле би одмах Оџаковића |
име; »Шта ћеш?{S} Људи нас хвале да смо Соколови.{S} По срцу можда и јесмо, али нит имамо крила |
и јесмо, али нит имамо крила нит очију Соколових.{S} Нити знаш куд ћеш пре.{S} Поручише нам ка |
ених клобука Пејика и високих перјаница Солака, Турчина једног у годинама, са три црне перјаниц |
ише.{S} Везир је пратио својој мајци из Солуна неке мајсторе и зографе, који су били на Светој |
је из харема своје жене једну Гркињу из Солуна и једну Арбанашкињу из Скадра.{S} Обе су говорил |
астругу скорупа, и једну мању са ситном сољу и рече маломе: »Иво, дете моје прихвати се мало, п |
!« прихвати чича. »Пре ће бити да му се сотона, коме је он душу за аспре продао, осветио.{S} Бо |
ем и да се крви њене напијем.{S} Али ми сотона шапну »Море то није ништа! та сласт за кратко тр |
не убија.{S} Она ме одгурну, и ја падох сотони у наруч.{S} Колико ми је дотле мила била, толико |
мене начиниш срећна и добра човека, или сотону <pb n="19" /> у човечијем облику.{S} Видох те ка |
везира.</p> <p>Иконија је стајала поред софе, као да се скаменила, и гледаше право и не трепћућ |
бојама, на три стране уз прозоре ниске софе од крмезове чохе, па застрвене овде и онде ћилимим |
има из Бокаре и шаловима из Индије; дуж софе дуги а уски јастуци од црвене и зелене <pb n="80" |
b n="66" /> <p>Сад су њих две седеле на софи једној под прозором, па вириле кроз решетку доле н |
укипила на десном крају од ћилима пред софом, а поред једног сточића од сребрне срме, на коме |
тави у једној са врло богато застрвеном софом.{S} Мало час па уђе унутра Ћехаја-кадуна, прогово |
шку и повела да је посади поред себе на софу. </p> <p>Тада би робињице донеле велику једну среб |
епо беше погледати их.{S} Један паде на софу, између султаније и Иконије и спусти пред султаниј |
МАЈКА.</head> <p>На једном пропланку са сочном зеленом травом, пасло је стадо оваца.{S} У хладо |
S} Много пута није могла по целу ноћ да спава, и онда би јој Агапија причала шта је видела у Је |
е у цркви и око цркве.{S} Слабо је ко и спавао.{S} Певало се поред ватре уз гусле, причало се, |
повиче са своје постеље:</p> <p>»Децо, спавате ли?«</p> <p>Обе њене дворанке скочише.</p> <p>» |
ромицаше као нека шарена гунгула, једва спазила између позлаћених клобука Пејика и високих перј |
жива поједу.{S} Кућа да му се до темеља спали; земљу да нико не прихвата за седам година, нека |
ан инок да нам каже: дође човек и рече: спалише Турци Св. Јована у Топлици и поробише Лежимир!{ |
</p> <p>»О мајко божја и богородице!{S} Спаси ме од сваке беде и напасти од овога лудог човека! |
жена и прштања манастирског пожара.{S} Спасите ме од ових мука!«</p> <p>Сад настаде питање как |
од сребрне жице.</p> <p>Иза њих јахаше Спахи-баша на дивном арапском коњу.{S} Био је одевен ка |
ливене.</p> <p>Па онда удари једна кита Спахија коњаника.{S} Не зна човек шта пре да погледа, д |
е да погледа, да л’ људе да л’ коње.{S} Спахије све по лепоти и јунаштву пробрани, носили су цр |
ском коњу.{S} Био је одевен као и друге спахије само што је се из његовог белог турбана, уз зла |
скуте целивају, или да прстима дотакну спод под њеном папучом.{S} Али већ трећи дан Иконија не |
о да је башта од разнобојних лалета: по споду персијски ћилимови са дивним шарама у меканим и з |
којих се граор преливао из бледоплавог споменка у тамну љубичицу; млечност њеног лица видела с |
и гаров чуше да њихов мали пријатељ њих спомиње.{S} Приђоше му полагано; па га невесело загледа |
плавоме небу од азура.</p> <p>Кад би на спрам оног прозора са решетком, <pb n="71" /> млади јах |
својом у џамију прође.</p> <p>На горњем спрату у једној двокатној кући, седела је иза шимширове |
бавијен танком белом чалмом, из које се спреда а изнад чела узвијаху две челенке од драгог каме |
рчевито дркћу као кад се љут пас режећи спрема да уједе.{S} Загушљиво закрешта некаквом, ваља д |
p> <milestone unit="*" /> <p>Сутра дан, спремајући се да пођу на јутрење, Иконија исприча својо |
ивом, и по више већих и мањих чутура, и спремаху се да се лепо проведу.</p> <p>Јутрења и литург |
рпољио, не могаше довољно да кашљуцањем спреми грло, скиде камилавку, пронесе прсте кроз косу и |
Стамбола.{S} Ето нека се Иконија ноћас спреми, па да се сутра ако Бог да зором крећемо!«</p> < |
акаше.</p> <p>Иконија се строгим постом спремила да се сутра на великој летургији причести, па |
нешто напред, а нешто по странама њеног спровода.</p> <p>Око поноћи Иконија повиче са своје пос |
воје две поћерке.{S} Пролазећи с оваким спроводом кроз башту, она би се сама у себи насмејала и |
у врату.</p> <pb n="7" /> <p>Сељанка се спусти под онај грм и одмах отвори шареницу.{S} Извади |
с тобом Иконијо!«</p> <p>То рече па се спусти под ону дивљу ружу.{S} Одвеза опанке, скиде чара |
ке и посади га на своје место, а сам се спусти поред њега.{S} Старцу се наводнише очи, и гладећ |
е на софу, између султаније и Иконије и спусти пред султанијом ђурђевак.{S} Она се маши да га п |
уљу на недрима, обнажи јој беле груди и спусти своју гломазну црну шаку на њих.{S} С разјапљени |
у босиљка, а у који ће побожни народ да спушта бакарне мангуре и по коју сребрну аспру.</p> <p> |
<p>На једној косини копаоника, која се спушта у топличку долину, има једна мала заравањ на кој |
меки бисер и плави сафир, па се млазови спуштајући се доле скристалисали пре, него што су се зл |
шумарици која се са ове косе у ону дољу спушташе.</p> <p>И звиждукање двојнице стаде и младо па |
чице, а кроз њих засеваше муње.</p> <p>»Срам те било, гаду од човека!« рече она срдито. »Да има |
српски цар Лазар саградио овде за своје Србе.{S} Ено, погледај само унутра!« Ја као завирим у ц |
Пре тако пет година, дође у Дечане неки Србин из Далмације, који се враћаше из поклоненија у Је |
е, како је тамо наишао на једног старца Србина калуђера и с њиме се добро упознао.{S} Кад су се |
олтара разговетно ове речи: »Не дај се Србине!«</p> <p>»И ја сам слушао, да је Никодије отишао |
ховнику, свакоме попу, а и сваком брату Србину: поздравље ти од оца Никодија, нашао је у Јеруса |
адрмају главом, по нека закрешти нешто, срдито, а по нека прогунђа нешто, па се окрене од мене, |
Срам те било, гаду од човека!« рече она срдито. »Да имаш душе рекла бих ти: не греши душе!{S} А |
пре је лепо молио, а најпосле у великој срдњи попретио да ће га запамтити. _</p> <p>»Па то је о |
храбрих се и обвеселих видев пуна недра сребра.{S} Вратих се у пећину, подигох све до последње |
о пред главна врата, а она све од самог сребра белог као млеко; пред њима два златна стуба, а о |
хтови његовога вранца беху све од самог сребра.{S} Поред њега корачаху и с једне и с друге стра |
ати Пегаз застиђен сакрио за облачке од сребра на плавоме небу од азура.</p> <p>Кад би на спрам |
богата, све од самог црвеног ибришима и сребра, а седла им покривена у једних жутом, а у других |
и се старцу. »Их, болан! чича Сима даде сребрн грош!«</p> <p>»Баш!« рече старац кашљуцајући и к |
огледаше да руком, која дркташе извади сребрн грош.{S} Најпосле га дохвати, стегну и баци га ј |
ки свилени бајадери, по којима златна и сребрна жица беше извезла свакојако цвеће; јелеци махом |
ла та ћерка у сред потока, брчка се као сребрна пастрмка, вади цвет из косе, љуби га, баца у во |
меким облаком од свога зеленог листа са сребрнастом поставом.{S} На једно двеста корачаји од ко |
мама и белим турбанима, носећи у рукама сребрне наџаке.</p> <p>Па онда проведоше дванајест дора |
а пред софом, а поред једног сточића од сребрне срме, на коме је стајао кристални бокал са црве |
роседа брада, долама бела, као да је од сребрне тканице, по њојзи крупна пуцад као грудве од би |
стом чохом, по којој се пружаху шаре од сребрне жице.</p> <p>Иза њих јахаше Спахи-баша на дивно |
не перјанице на белој чалми у бињишу од сребрне жице и на белом коњу.{S} Виде још како неки из |
зелене доламе, на прсима панцире и токе сребрне; а са десног рамена висаше низ плећа стреоник о |
редови од Арапа, од којих једни држаху сребрне наџаке, а други голе сабље димискије.{S} Било и |
ћерамиде, испод ћерамида лонац; у лонцу сребрне аспре!« </p> <pb n="41" /> <p>»Ама истину ли »г |
једне и с друге стране обешени округли сребрни штитови рубинима искићени.{S} Коњушари, све по |
ле гране над потоком, као да хоће да га сребрним рукама загрле.</p> <p>Кад Иконија стиже на пот |
ње један румени јаглук посут шљокицама сребрним и златним; разви и јаглук и извади из њега неш |
ало је привезано златним ланчићима а на сребрним пречагама стотине папагаја шаренога перја, кој |
блих зглавака на рукама и на ногама, са сребрним минђушама, са крупним црним зеницама, са очима |
е танком свиленом копреном око паса, са сребрним гривнама око облих зглавака на рукама и на ног |
руги царски јелек: дванајест вранаца са сребрним рахтовима; о седла од црвене кадифе беху и с ј |
левом рамену; у рукама ношаху пушке са сребрним пафтама, а у силаву ханџаре и пиштоље све у ср |
момка, лична и висока, у панцирима и са сребрним шлемовима иђаху у корак онај у среди ношаше ко |
кастим широким кљуном, што на тачкама и сребрним пречагама међу свака два поморанџина дрвета ст |
{S} Султанија опет <pb n="88" /> својим сребрним гласом викну: »Аферим!« И опет шербет-девојке |
а дворанства.{S} А друге две донесоше у сребрним котлићима миришљаву воду од руже, па китама од |
шербет-девојке крочише к певачицама и у сребрним пехарима дадоше им слатка и мирисна шербета.</ |
а, ил’ девојке лебде очаране звеком од. сребрних жица.{S} Милина од игре и милина од свирке сто |
из свите цареве бацаше читаву дажду од сребрних аспри у гомиле света, који са још ватренијим у |
на.{S} Коњ му је на глави носио белу, у сребрно лале утврђену перјаницу, на челу између оба ока |
левом крају, према њој стојала је поред сребрног сточића с бокалом са жутим шербетом једна исто |
а, са крилом јастребовим у челенци и са сребрном тицом на штапу који је у руци држао.</p> <p>Ик |
пред вратима.</p> <p>Кизлар-ага закуца сребрном алком те се на мах оба крила расклопише.{S} Из |
и са бињишима од дибе-тканице златном и сребрном жицом испреткане, са зибелинима, самурима и ск |
прихватити, онда четири робињице дигоше сребрну синију и однесоше.{S} Тада би млада султанија у |
н постао пастир стада божјег, како носи сребрну штаку у руци и бројанице од седефа а златну кам |
род да спушта бакарне мангуре и по коју сребрну аспру.</p> <p>Нешто снажном својом руком, нешто |
<p>Тада би робињице донеле велику једну сребрну синију, наместиле је на осмоугли столац од седе |
у дворане.{S} Две робињице донесу једну сребрну и једну златну кадионицу, баце у њу алоје и још |
е низ ову живу реку која ваљаше, злато, сребро и драго камење.</p> <p>Иконија га је добро уочил |
ама, а у силаву ханџаре и пиштоље све у сребро заливене.</p> <p>Па онда удари једна кита Спахиј |
а, брчкајући се за неколико тренутака у сред бистрог потока, под одблеском руменога неба на зап |
Видех те где чараш.{S} Стала та ћерка у сред потока, брчка се као сребрна пастрмка, вади цвет и |
лина од њене милине!</p> <p>Устави се у сред потока да се мало брчка.</p> <p>А поток као да беш |
тече ме једном, пре седам година олуј у сред наше планине.{S} Змајеви водише облаке и бише се м |
сребрним шлемовима иђаху у корак онај у среди ношаше копље са три коњска репа, а она двојица по |
и краја, и једном главном и највишом на средини западнога зида, кроз коју се улазило у манастир |
ину, како се кров саставља и како се по средини велико кубе лепо извија.</p> <p>Преко зиме и с |
био поширок добра три хвата а дубок по средини око две стопе.{S} Бистра му је вода струјила пр |
људи, да не запљусну онај отворени пут средином улице, који се чувао слободан, да њиме султан |
јој млада султанија изашла пола пута у сретање, претисла њену руку па своје срце, па је онда с |
н одвоји од чете па појаха натраг њој у сретање.{S} Страшно га је било погледати: очи избуљио, |
и га турска вера оте, да од њега турска срећа гради царева везира!{S} Цар има пуно везира; ја и |
да ће да је проси у мајке, — шта је та срећа према срећи једне младе матере, која види како јо |
ећао срећнији од Иконије.</p> <p>Шта је срећа једне девојке која је од младога момка, о коме је |
ати имао.{S} Зна село како ми се уврати срећа.{S} Подигох кућу, накуповах земље, и виноград и з |
јући. »Плачем од среће <pb n="78" /> од среће што те видим, и опет од несреће моје што кад те в |
че Иконија, просто грцајући. »Плачем од среће <pb n="78" /> од среће што те видим, и опет од не |
а ти из његове цркве изнесеш свећу боље среће и босиљак мира у твој народ.«</p> <p>Пред саму цр |
а да ниси турске вере.{S} Ето какве сам среће ја: нађох сина кога ми Јаничари одведоше, али ми |
ја види како јој је јединче пошло путем среће и славе?{S} Иконији се чинило као да се њен мали |
а жена, која ако је и видела нешто мало среће, то јој није дуго потрајало!«</p> <p>»Чујеш ли ме |
да купим теби за твоје старе дане нешто среће да у њој поборавиш жалост своје младости, па ниса |
проси у мајке, — шта је та срећа према срећи једне младе матере, која види како јој је јединче |
ван-бега толико слушала, да већ не може срећна бити, ако јој га султан не поклони.{S} Тако је Р |
изнаде: да мати његова не изгледа да је срећна и задовољна.{S} Она се истина ником и ни на што |
и усред лугова, осећала би се детињски срећна.{S} Чинило би јој се да јој је свака тица певачи |
једном твојом речју да од мене начиниш срећна и добра човека, или сотону <pb n="19" /> у човеч |
ре, брзе да разуму што им Иконија каже, срећне да погоде што она и помисли и хитре да послуже.< |
поред мене.{S} Ако мислиш, да ћеш бити срећнија међу својим људма, добро, ево ћу да ти сазидам |
>Али нико се на томе сабору није осећао срећнији од Иконије.</p> <p>Шта је срећа једне девојке |
Занела ме чак натраг у моју младост и у срећно доба, кад је црква Св. Јована појала.{S} Боже бл |
са још ватренијим узвицима за здравље и срећу падишину поче сад да се бије грабећи аспре са кал |
и ако сам позни и последњи, опет да му срећу зажелим!{S} Имам за њ и поклон, малечак и сиротињ |
кожном оквиру, па се кроз њих удубио у срицање једне речи, коју добро беше притиснуо прстом да |
га раширеним зеницама, као да полагано сриче тајне реченице у ономе везу.{S} Па онда га подиже |
ом оковани кајиши са дугачким ресама од срме, држали су на широким прсима Јабучиловим једну вел |
офом, а поред једног сточића од сребрне срме, на коме је стајао кристални бокал са црвеним шерб |
била је кадуна Хусејин-аге, која је као Српкиња девојка носила име Марица.{S} Као робињицу запл |
широве решетке на прозору једна постара српска сељанка и једна још млада и прилично угојена жен |
НАПИСАО</p> <p>ЧЕД.{S} МИЈАТОВИЋ</p> <p>СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА</p> <p>ДОСУДИЛА ЈЕ ОВОЈ ПРИП |
олим те, брате, кад будеш пролазио кроз српске крајеве, кажи свакому духовнику, свакоме попу, а |
ју овом чаршијом само <pb n="73" /> три српске војводе Милош Обилић Иван Косанчић и Милан од на |
, рече ми отац Никодије; »то је, видиш, српски цар Лазар саградио овде за своје Србе.{S} Ено, п |
банашкињу из Скадра.{S} Обе су говориле српски, истина мало заносећи, али тек српски.{S} Колико |
тињу да разгања мрак који је нас, бедни српски народ притиснуо.{S} Њено ће име да се <pb n="107 |
сле јој приђе узе је за руку и рече јој српски само једну реч:</p> <p>»Седи!«</p> <p>Она седе н |
е српски, истина мало заносећи, али тек српски.{S} Колико је било танких робињица и брзоногих д |
аповедам му како хоћу, молим се Богу по српски, чак ми је донео од некуд стару икону богородице |
Хусејин-ага, који је као сваки Јаничар српски говорио. »Биће да треба цару, кад царску заповес |
добро и светло име докле је год народа српског.{S} И треба тако.{S} А сад браћо у здравље ктит |
хајде сад да те ја водим у једну другу српску цркву!« Па ме онда поведе све за руку; пређосмо |
од оца Никодија, нашао је у Јерусалиму српску цркву св. Саве и краља Милутина, и у њој се на к |
ј се на коленима молио Богу за сиротињу српску, и кад се дигао, чуо је из олтара разговетно ове |
у свему како Бог хоће! није ме већ више сртах ни од смрти.{S} Овде сам међу својима, а ето је с |
еликим позлаћеним зарфовима, са млеком, сртлијашем, кадајифом, белом и руменом халвом, рахатлук |
адога момка, о коме је у тајности свога срца на јави слатке снове сневала, тога дана чула да ће |
очима твога оца, а друго по куцању мога срца!«</p> <p>И онда Иконија бризну плакати.</p> <p>Вез |
р под њену старост скине тешки камен са срца, а са душе њене црни облак, који сузама дажди, онд |
да је, као и отац што му беше, јуначког срца и плаховит на неправду; биће да се царевим везирим |
царевој земљи.{S} Најтеже је раји и до срца је боли, кад цар сваке седме године пробере нашу н |
му се очи мало свикну, одмах му се око срца проспе нека света топлина.{S} И десни и леви зид б |
ени опет за то тепа: »џанум« и »кузум«, срце моје и јагње моје!«</p> <pb n="66" /> <p>Сад су њи |
дахну мирисом, којим шума у зору дише, срце јој живље закуца.{S} Осети како је обузе нека нежн |
ми отац Никодије.{S} А ја се препадох, срце ми залупа силно и ја падох на праг од цркве.{S} Тр |
и замишљена.{S} Гледаше једнако за њим: срце јој лупаше баш као да се нешто препала била, и јед |
> <p>Хусејину мило беше да их гледа.{S} Срце му се раздрага па викну: »А, бре, синови цареви, а |
тако говорио није као ево ти данас.{S} Срце нам се било давно скаменило, а и шта ће срце робињ |
сахрани!{S} Ја сам луда женска глава, а срце ми је уцвељено и отровано; али ти си хладна и паме |
и ти си хладна и паметна мушка глава, а срце ти није само јуначко него добро и праведно.{S} Ти |
на праг од цркве.{S} Тргох се из сна, а срце ми још једнако лупаше као да хоће из груди да иско |
ешетку, па оштро гледаше на улицу.{S} А срце јој поче живље да куца, не знађаше ни сама зашто, |
а слабо кад преболе кад јој царева рука срце ишчупа!«</p> <p>»Али ти не знаш да је умрла!{S} До |
ном Арапину, ево га де ми црним канџама срце хоће да ишчупа!«</p> <p>Бабе неке дођоше те јој ба |
а не говори о њој, а леву притискаше на срце.{S} А кад се осу грмљавина од клицања и кад се из |
ме ево овде« (па Иконија метну руку на срце), »да вас гледам као робињице.{S} Лакнуће ми да ст |
ечак и сиротињски, али је у мога везира срце велико и господско, па ће да га прими од Хусејина! |
ва дихаше.{S} Као да јој све мисли, све срце, сва душа одоше низ улицу, и само несвесно тело ос |
а је и како је.</p> <p>Иконији се стеже срце и за један тренут поста беља од креча на дувару од |
је ружа нарицала за. славујем, коме је срце од силног прижељкивања препукло.{S} Млада султаниј |
... божји... анђео!«</p> <p>Иконији је срце било пуно тегобе, па ни једне речи не проговори.{S |
о, што би те заболело, а видим да ти је срце болећиво.{S} Него не треба да те боли, и немаш шта |
оје чело, па на своја уста, па на своје срце, и опет на своја уста.{S} Приђе опет к старцу, заг |
у сретање, претисла њену руку па своје срце, па је онда сама узела под мишку и повела да је по |
есеним глосом, »нису могли да отму моје срце од тебе.{S} Ја имам једну матер.{S} И ја и ти, и м |
ео бих, снахо, да су ми арбанашке пушке срце разнеле, него што ето доживех да те опет гледам гд |
ити, јесам тужна, и чини ми се да ми се срце почело да камени, а грло претвара у пиштаљку од го |
лици и поробише Лежимир!{S} Следи ми се срце и скамених се.{S} И опет ми неверица!{S} Од куд ће |
нам се било давно скаменило, а и шта ће срце робињицама?!{S} А данас си нам ти, твојом добротом |
ушу предам, па ме страх хвата и туга ми срце стеже кад помислим, да ће кости да ми труну негде |
очима испод дугих трепавица, пресече ми срце на двоје као нека оштра сабља.{S} Из таких очију п |
већ и заборавила!«</p> <p>»Вала моје си срце давно ишчупала, а данас си ми из потока памет прев |
ја жуди да ти милује груди, живој ће ти срце ишчупати!«</p> <p>Гавран се окрете па као бесан па |
а су паклене муке, он, који ми је живој срце ишчупао, сунце ми помрчао и живот ми загорчао!«</p |
шапну: »Не рекох ли ти, да ћу ти живој срце ишчупати?«</p> <p>Иконија се окрете па га погледа |
на ухо: »Не рекох ли ти да ћу ти живој срце ишчупати?« Поочиме да ли може бити, што се мени пр |
везир.{S} Великаш треба да има и велико срце.{S} Ти си га имао и пре него си великаш царев пост |
груди, испод којих је нежно материнско срце на смрт рањено било.</p> <p>У том долете на коњу с |
ој како народ зна, кукоља нема, усади у срце мога детета по које зрно, па ако буде божја воља, |
Јована, па онда с ведром душом и лаким срцем изађе из цркве да потражи оца Никодија.</p> <p>На |
а свим што нам је Бог дао а са радосним срцем, како и треба да служимо верне слуге нашега цара |
, сваки пољски цвет жива реч којом поље срцу говори.</p> <p>Опет косић зазвижда другу неку и ма |
е.{S} Калуђерове речи позледише многоме срцу ране, које још не беху зарасле.{S} Кукњава и тужно |
} Људи нас хвале да смо Соколови.{S} По срцу можда и јесмо, али нит имамо крила нит очију Сокол |
уди и од зверади да не погине, али му у срцу никада опраштала нисам.{S} Али кад је мене Бог мил |
и које од стида са онаких речи, које од срџбе поцрвене као црвени божур.{S} Граорасте очи њене |
еш, ако Бог да, да будеш пастир божјега стада.{S} О да ми Бог хоће дати да доживим да то очима |
ило, бунцала како је Иван постао пастир стада божјег, како носи сребрну штаку у руци и бројаниц |
p> <p>Он разастре своје поабано сиџаде, стаде на њ’ проговори неколико арапскик речи, па се онд |
спушташе.</p> <p>И звиждукање двојнице стаде и младо пастирче викну: »Ој шарове, ој гарове, је |
овањем удараше темена младоме везиру, и стаде као кип с рукама на прса прекрштеним.</p> <p>»Не, |
е.</p> <p>Отац Никодије искочи напред и стаде пред њу те је заклони од Турака.</p> <p>»Беже!« п |
{S} Био је сав блед, и на трећем кораку стаде и гледаше онако исто немо и укочено у Иконију, ка |
еђ гаси, да жеђ никад не загаси.</p> <p>Стаде свирка, као да у исти тренут све жице попрскаше.{ |
анку са сочном зеленом травом, пасло је стадо оваца.{S} У хладовини, под великим једним грмом, |
и три пута и пође право к њој; и све се стадо усталаса, крену за вођом, удари у одзиве, те се п |
з села.{S} Чим он овде стигне предузеће стадо.{S} А ти ћеш, ако Бог да, да будеш пастир божјега |
да пођемо оцу Никодију!«</p> <p>»А ово стадо? ко ће да га чува?« рече мали пастир невесело.</p |
ропсто љубави.{S} На једној од главних стаза, које су од великог дворца водиле к обали морској |
су се ситним и блиставим шљунком насуте стазе кроз широке цветне леје, начичкане лалетима, зумб |
е на ноге; ућулише ушима; окренуше се к стази једној, која се извијаше уз брдо из једне удоље; |
пољуби земљу, где је мало час њена нога стајала, па зајеча: »Иконијо, Бог ти дао и овога и оног |
нутра младога везира.</p> <p>Иконија је стајала поред софе, као да се скаменила, и гледаше прав |
апорцима горе на врху.{S} Поред њега је стајао и Булбулџи-баша, надзорник славуја, са крилом ја |
ног сточића од сребрне срме, на коме је стајао кристални бокал са црвеним шербетом; а на левом |
ину, има једна мала заравањ на којој је стајао и појао малени стародревни манастир Св. Јована.{ |
оз решетку доле на улицу.{S} Иза њих је стајао стари Јаничар озбиљан и смеран.</p> <p>»Ево Асас |
је кат био од белог мрамора, а горњи од стакла и резаног кедра са Ливана.{S} Некада је кедрово |
говора?«</p> <p>»Видех те где чараш.{S} Стала та ћерка у сред потока, брчка се као сребрна паст |
разговора предаду Иконију да је води у Стамбол. »И још поручује Санџак-бег«, понављаше кнез, — |
стари Сарај у Једрену, и да је дошао у Стамбол само зато, да са царевим везиром Ризван-бегом п |
-ага довезоше се на везировом кајику из Стамбола у Аденистан.</p> <p>На мраморноме бајиру дочек |
арева рајо има мени петнајест конака до Стамбола.{S} Ето нека се Иконија ноћас спреми, па да се |
" /> <pb n="65" /> <p>У главним улицама стамболским, које од старога сараја воде к џамији Сулеј |
беху сви обучени у жуту чоху, а опасани стамболским пасима од жуте свиле.</p> <pb n="67" /> <p> |
ану!«</p> <p>»А што ће стрина Иконија у Стамболу?« повикаше сељани.</p> <p>»Ваља да треба цару! |
910_C5"> <head>V</head> <head>ИКОНИЈА У СТАМБОЛУ</head> <pb n="64" /> <pb n="65" /> <p>У главни |
не да се фереџом заогрне, па прође кроз Стамбул и Боспором на кајику онако у белом зубуну, са ш |
ан слуга царев: пошљи малог Оџаковића у Стамбул, нека се за рана научи да служи цару и царевини |
ори као отац што му се ломио, него нека стане у цркву да крстом рабри овај злосрећни народ и да |
оше из села, Иконија викну: »Аман, ага, стани мало!{S} Заборавих нешто да мојима на аманет оста |
авршено мирно лице; око углова од усана станио се један тих једва приметан осмех.</p> <p>Са те |
> <p>Романи и приповетке.</p> <p>Хајдук Станко, историјски роман ...{S} 3.-</p> <p>Велимир и Бо |
} Да ти мој ага чујеш, кад наши гуслари стану казивати како је некада у нас било!{S} Вала ако н |
.{S}70 </p> <p>Петар Велики у Хајдучком стану ... .{S}50 </p> <p>Тајне двора Обреновића I.{S} I |
дна ћелијца при земљи да у њој до смрти станује.</p> <p>У очи самог Ивањ-дна, игуман дечански с |
онак дао својој мајци Иконији да у њему станује.{S} Да је непрестано дворе, да су поред ње и на |
амо да не може да ти помаже него, онако стар и немоћан како је, само ти одмаже.{S} А док ти мал |
цркву уђосмо и унутра, и калуђер, онако стар, метанисаше пред престоним иконама па се онда окре |
Прости ме ако кажем, што се не ваља.{S} Стара сам, бога ми, године су!{S} Сви сте ми добри и пр |
ем.{S} Али има друго нешто што знам.{S} Стара сам, свакога часа и кад се не надам може ме Аранђ |
злизаним натписом; иза цркве једна лепа стара липа и клупа испод ње; неколико корачаји од липе |
и ништа помињао ниси!«</p> <p>»Таква је стара царска заповест.{S} Ич-оглани не треба да знају з |
у, али што ће усред тога једна проста и стара Супкиња сељанка?{S} Као мува кад падне у чинију м |
руку и посади поред себе на сиџаде.{S} Старац са учтивошћу правог Турчина, даде се водити и по |
заспах на гуњцу моме.{S} На сну ми дође старац с великом белом брадом до <pb n="40" /> испод по |
и однеси цркви за моју душу!« Окрете се старац, оде унутра у пећину, застаде мало, обрну се пре |
ви, и видех златну лествицу на којој се старац пењаше док не зађе за облаке!«</p> <p>»Бог и душ |
а даде сребрн грош!«</p> <p>»Баш!« рече старац кашљуцајући и као да објасни снаси својој ово из |
ањаху.{S} Годинама најстарији кнез седи старац Јанко из села Јабуке, коме је било преко деведес |
нахо, много говориш за цркву!« рече јој старац тихо, па погледа полагано и застиђено на десно и |
та тајна, кад треба да се прекрсти, јер старац нит добро виђаше нит добро чујаше.</p> <p>Тек би |
Пође к пећини, кад тамо седи на камену старац, бео <pb n="47" /> као овца, па чита велику једн |
... је... моја! рече Господ!« Сваку реч старац изговараше све то јачим гласом, планина прихвата |
очи јој засузише. </p> <pb n="25" /> <p>Старац трепћући гледаше у свога унука.{S} Беше му мило, |
о само тиме могу да купим теби за твоје старе дане нешто среће да у њој поборавиш жалост своје |
прости ми што се заносим, те будна моје старе снове сневам! »Сине, мој, немој да плачеш!«</p> < |
оја сетност долази од луде памети једне старе и просте жене!«</p> <p>Ризван навали на њу да му |
и мајке своје на простиркама испод оне старе крушке.{S} Иконији је сад мало било што гости Мак |
перивоја.{S} Око самог конака извиле се старе липе, па га чисто загрлиле мирисном хладовином и |
да сави руке на прса и поклони се своме старешини, и ако овај чак ни слутити није могао, да га |
совре, па онда калуђере и попове све по старешинству, па онда кнезове од суседних села и друге |
една!»</p> <p>Из свога кута до огњишта, стари чича Симо, који је ретко кад шта говорио, на вели |
добро упознао.{S} Кад су се растајали, стари му калуђер рече: »Молим те, брате, кад будеш прол |
ави нашег села и наше цркве буде с нама стари отац Никодије.{S} Поменух то једном поодавна Хусе |
свадбе, јави се у конаку новога везира стари један Јаничар.{S} Каза капуџи-баши да се зове Хус |
ара одмах у селамлик доведе.</p> <p>Кад стари Јаничар, у жутим мествама, смерно и скрушено наиђ |
b n="72" /> <p>»Виде ли цара?« упита је стари Хусејин сав радостан и весео.</p> <p>»Да ми, аго, |
вољно да нахвали Иконији, колико јој је стари Јаничар добар. »Бога ми«, рече, »носи ме као мало |
.{S} Чича Сима је давно умро, умро је и стари кнез и већи део оних домаћина што судише Гаврану. |
тку доле на улицу.{S} Иза њих је стајао стари Јаничар озбиљан и смеран.</p> <p>»Ево Асас-баше и |
мање!«</p> <p>»Јок вала!« рече поуздано стари Јаничар; »лепше да буде не може.{S} Паметнији и о |
, да је чорбаџија Доганџија које чувају стари Сарај у Једрену, и да је дошао у Стамбол само зат |
ет кеса за пут одовуд и одонуд!«</p> <p>Стари се Јаничар диже, десном руком живо откуца темена |
ј имаовину своју остави, са сељанкама и старим и младим, поклони се кнезу и домаћинима, мољаше |
извади из једног свиленог завоја један старински златан новац као млетачки цекин.</p> <p>У том |
то ћелија и трапезарију у једној страни старих зидина подигао.</p> <p>Вечерње се већ било сврши |
уги седи брци падаху му на рамена као у старих јунака који с онога света овоме свету кроз гусле |
нос дубоке туге.{S} И мушко и женско, и старо и младо предусретало је »стрину Иконију с љубављу |
поручи: да рано зором сазове све село и старо и младо, и мушко и женско, пред судницу.</p> <p>Г |
писмену заповест Румили-Беглер-бега, да старог Јаничара пусти да иде, а да га не пита куда. </p |
е.</p> <p>Ризван-бег зачуђен погледа на старог Јаничара, па на ону тканицу.{S} Размота саде-сви |
<p>После се народ највише савијаше око старог једног богаља, који сав сед као овца, а мрк у ли |
га синчића да у свему лепо слуша</p> <p>старог калуђера, па се онда с њим опрости и оде.</p> <m |
ија је била довезла на волујским колима старога чича Симу.{S} С њоме је дошла и њена сестра од |
>У главним улицама стамболским, које од старога сараја воде к џамији Сулејманији, искупила се б |
а удовица тобож сељанка, а није него од старога властелинскога рода; ми сељаци који то знамо, к |
равањ на којој је стајао и појао малени стародревни манастир Св. Јована.{S} Манастирска је цркв |
чинио од њих један тимар и дао га своме старом пријатељу Хусејин-аги.{S} Хусејин је дао везиру |
:</p> <p>Као духовноме оцу твоме, и као старом пријатељу куће твоје, мени не ћеш замерити <pb n |
оред себе имам, и да се потрудим да бар старост своју проведеш на миру и без бриге поред мене.{ |
о хоћеш да се твојој мајци бар под њену старост скине тешки камен са срца, а са душе њене црни |
огу по српски, чак ми је донео од некуд стару икону богородице; живим ти без бриге као бубрег у |
воју мало; седнем тамо под ону велику и стару липу.{S} Истом седнем, а оно се проспе жубор, шап |
пиле се у један шербет, који новом жеђи стару жеђ гаси, да жеђ никад не загаси.</p> <p>Стаде св |
т пред зору, Иконија је однела у пећину стару једну поњаву од кострети, и нешто крпа и тканица. |
причаше, како је тамо наишао на једног старца Србина калуђера и с њиме се добро упознао.{S} Ка |
има, рубинима и брилијантима.{S} Поведе старца за обе руке и посади га на своје место, а сам се |
онда полагано корачаше иза њега водећи старца за руку.</p> <p>Мали се Ива окрете, па угледав м |
ванајест великих јеванђеља.{S} Многи се старци заплакаше.</p> <p>Иконија се строгим постом спре |
е место, а сам се спусти поред њега.{S} Старцу се наводнише очи, и гладећи седу своју браду рук |
свога перзијског сиџадета, пружи према старцу обе руке, притрча му, не даде да темена, него му |
а момчадија, која то гледаше, дивећи се старцу. »Их, болан! чича Сима даде сребрн грош!«</p> <p |
, и опет на своја уста.{S} Приђе опет к старцу, загрли га, извади иза свога свиленога паса па у |
ла да зове Ђулбахару) причај нам о оном старцу у Јерусалиму, што је био заспао па се пробудио т |
говори, па се окрете.{S} Принесе икону старцу и пошкропи га, па је онда пружи Иконији која, св |
ојим безазленим погледом и својим витим стасом изгледаше као да је девојка.</p> <p>Опет јој дођ |
а је моја, рече Господ!«</p> <p>У самој ствари Иконија му је сваке Суботе обилазила његову живу |
с гледам као робињице.{S} Лакнуће ми да сте ми по Богу кћери.{S} Говорите ми као што би мајци с |
мучити!{S} Волим вас обе, јер видим да сте добре душе; али не могу да волим службу вашу.{S} Бо |
сва претрнула беше. »Седите ви овде где сте, <pb n="27" /> док ја отрчим и видим шта је.{S} Ход |
} Стара сам, бога ми, године су!{S} Сви сте ми добри и предобри.{S} Али кад прођем поред оних в |
луге нашега цара честитога.{S} А ако ли сте по каквој другој работи царској, казујте, нам, ми с |
о се јутрос искупили?«</p> <p>»Искупили сте се да мене, новога Јуду судите!« рече Гавран мирно. |
зе реч:</p> <p>»Аман, аге и бегови, ако сте царској раји дошли на весеље, добро сте нам дошли, |
сте царској раји дошли на весеље, добро сте нам дошли, и послужићемо вас са свим што нам је Бог |
<gap unit="graphic" /> <p>Издање</p> <p>Стеве Керешевића</p> <milestone unit="-" /> <p>ЦЕНА: К. |
од ње и однесох те у моме наручју, а ти стегао у ручицама ово парче од рукава њеног.{S} Не мого |
ди сребрн грош.{S} Најпосле га дохвати, стегну и баци га јуначки своме унуку у котлић.</p> <p>» |
се засветлише црвеним жеравицама.{S} Он стегну усне подиже десну руку претећи у вис и стисне пе |
се уморим брзом смрћу, јер муке које ме стегоше, не могу да сносим!«</p> <p>»Казуј нам право св |
јој шта је и како је.</p> <p>Иконији се стеже срце и за један тренут поста беља од креча на дув |
редам, па ме страх хвата и туга ми срце стеже кад помислим, да ће кости да ми труну негде у ово |
плоче има лонац, у лонцу хиљаду аспри; стекох их као хајдук, чувах их као испосник; хтедох их |
, где си?«</p> <p>»Ево мене на Змајевој стени!« одвикну пастирче па се диже и пође за псима.</p |
, што као мирисна маховина застрла беше стену, која одмах десно од грма беше пробила зелену руд |
ривено.{S} Па онда додирну истом штаком стену од пећине.{S} Она се расклопи као двери у цркви, |
амену другим.</p> <p>Уз широке мраморне степене изађоше горе у пространи и дуги ходник, патосан |
ним мастилом: за Христа благовјерни цар Стефан; па виш ову златну печат о црвеној свиленој врпц |
Где би ми памет била, а куд би ми душа стигла, кад бих сад како се шалиш, »за младости за лепо |
де.</p> <milestone unit="*" /> <p>Да би стигла дома још за видела, Иконија удари преким путем н |
И гураху се, да се подаве, ко ће пре да стигне до ње, да јој руку као светињи каквој пољубе.</p |
илован иде оздо из села.{S} Чим он овде стигне предузеће стадо.{S} А ти ћеш, ако Бог да, да буд |
е мало, па да се пожуримо до вечерње да стигнемо до Св. Јована да видимо оца Никодија!«</p> <p> |
ила сам преким путем.{S} Мислила сам да стигнемо на вечерњу«.</p> <p>»На вечерњи је био Гавран |
е разиђоше по сабору ударајући где кога стигну сабљом или топузином.{S} Неки од њих појурише у |
кокија познала да су турске.</p> <p>Кад стигоше пред лепо изрезана врата од једнога двора, у ко |
<p>Иконија се није препала, али које од стида са онаких речи, које од срџбе поцрвене као црвени |
погледати: да ли стидљиву девојку, или стидљива момка, кад је у колу.{S} А стидљивост и чеднос |
или стидљива момка, кад је у колу.{S} А стидљивост и чедност баш требају свакој девојци као цве |
ог лица, које сад бејаше још лепше како стидљивост и узбуђеност растопише нешто тихог руменила |
а не знаш шта је лепше погледати: да ли стидљиву девојку, или стидљива момка, кад је у колу.{S} |
одступише натраг.{S} Хусејин-ага, једва стиже да Иконији прозбори: »Иди само са Шекер-кадуном з |
брним рукама загрле.</p> <p>Кад Иконија стиже на поток, подиже руку десну изнад обрва, заклони |
ру пута кроз густу гомилу света, док не стиже до оца Никодија.{S} Па онда полагано корачаше иза |
извору у шуми наточи крчаг водом и док стиже пред пећину, беше већ лепо свануло.{S} Застаде ма |
седло, па у бесном трку заједно с вођом стиже чету, која сад потера касом и брзо зађе за једну |
но као нека страшна светиња.{S} Кад већ стиже пред саму цркву, Иконија му се маши за руку, заис |
усне подиже десну руку претећи у вис и стисне песницу.</p> <p>Иконија се није препала, али кој |
који су шетаоце поздрављали персијским стиховима, арапским наводима из корана и турским послов |
е да се нађе правда?«</p> <p>Светина се стиша и суд узе да суди.</p> <p>У брзо се свих дванајес |
свирца, па на десно па на лево, па кад сто момака и двеста девојака удари све у ногу, а оно ка |
ија је за рана одвела чича Симу у један сто одмах до преграде, која одваја женску од мушке цркв |
буђености, које од умора, клону у један сто у женској цркви.{S} Притрчаше јој жене и изведоше ј |
кереку.</p> <p>Препоручује своје богато стовариште</p> <p>— сваковрсних књига —</p> <p>Романи и |
м шербетом; а на левом крају, према њој стојала је поред сребрног сточића с бокалом са жутим ше |
/> первазима од зибелина.{S} Иза њих су стојали поређани с једне и с друге стране по шест црних |
ој, између свака два поморанџина дрвета,стојало је привезано златним ланчићима а на сребрним пр |
есрећника из руку разјарених сељака.{S} Стојан им викну љутито својим <pb n="44" /> громким гла |
n="37" /> <p>Кад се исплака и умири.{S} Стојан јој рече да му исприча све како је било.{S} Икон |
Грцајући од плача пољуби га у руку.{S} Стојан кад је виде онако порушену и сузну, не могаше ни |
е.{S} Кад га тако мало поткрепише, онда Стојан поче:</p> <p>»Знаш ли, Гавране, што смо се јутро |
ијеш као тужна кукавица!«</p> <p>И онда Стојан опет ућута за дуго, и само јечаше, и пусти Икони |
едној клупици, посадио се био харамбаша Стојан са кнезом од села, а десно и лево од њих посадил |
а по заходу сунца паде у село харамбаша Стојан са неколико хајдука оружаних до зуба.{S} Он је б |
га изнесу на чистину.</p> <p>Харамбаша Стојан скочи, те са својим хајдуцима ишчупа несрећника |
а несрећу моју не нађох се ближе!« поче Стојан посадив се на једну клупицу поред чича Симе; »Шт |
?!{S} А што да ти се освети?« упаде јој Стојан у реч, па се намршти, састави веђе и просипаше к |
је он!{S} А, чекај скоте један!« викну Стојан пун јарости, па одмах посла људе да ухвате и веж |
овоме свету кроз гусле говоре. </p> <p>Стојан је дошао право дому некадашњег свога посинка.{S} |
аху, те га два момка подржаваху.</p> <p>Стојан нареди да га одреше, и да му пруже залогај погач |
љу брзохотце да потраже Милету, синовца Стојана харамбаше који погинуо беше, и да га позову да |
рће и сузе да рони.{S} Камо да је већ и Стојану давно суђен данак дош'о!{S} А, вере ми, волео б |
мах оба крила расклопише.{S} Иза врата стојао је и с једне и с друге стране по један лав од цр |
невиности.{S} Између сваке две девојке стојао је осмоугли сточић од седефа, а на сваком од њих |
агама међу свака два поморанџина дрвета стојаху.{S} Још се већма задивила кад виде како, само ш |
века.</p> <p>У џбуну поред кога Иконија стојаше, један бумбар облеташе једну петолисну бледу ру |
А с једне и друге стране поред певница стоје патријарси и владике у златним одеждама, и као че |
И учинише јој по вољи и оставише је да стоји близу зачеља од совре.{S} Много је била бледа и < |
везир и кад цар не би хтео, јер то тако стоји у твојој звезди записано!« рече Хусејин мирно и п |
p>»Видела сам га.{S} Него немој да овде стојимо.{S} Хајдмо, можемо се и путем разговарати!«</p> |
ребрну синију, наместиле је на осмоугли столац од седефа пред султанијом и Иконијом, а по синиј |
и лево од њих посадило се на троножним столичицама по шест, годинама најстаријих домаћина.{S} |
ад дугачком једном листином, коју је на столу развио био.{S} Наместио био на нос велике неке на |
ра три хвата а дубок по средини око две стопе.{S} Бистра му је вода струјила преко чистог горск |
а.{S} Милина од игре и милина од свирке стопиле се у један шербет, који новом жеђи стару жеђ га |
ево од мене прилога Светоме Јовану пет стотина аспри.{S} Ако не ће, слободно јој реци да ћу од |
атним ланчићима а на сребрним пречагама стотине папагаја шаренога перја, који су шетаоце поздра |
војака.{S} У сваке коса беше оплетена у стотине танких витица, па падаше по плећима до испод по |
Тако је и било, само што је сад ваљада стотину дечака, са шареним фењерима ишло, нешто напред, |
е шта је.</p> <p>Ако не више, а оно бар стотину Турака коњаника беше се развило у ланац па поти |
ђу сваке две девојке стојао је осмоугли сточић од седефа, а на сваком од њих по једна кита од з |
ју од ћилима пред софом, а поред једног сточића од сребрне срме, на коме је стајао кристални бо |
ју, према њој стојала је поред сребрног сточића с бокалом са жутим шербетом једна исто тако вел |
е по народу са славом а међу Турцима са стравом проносило.{S} Био је висок и личан човек; кроз |
а Иконија радознало и опет као са неком стравом. »У добри час дођох да моје очи и ту светињу ви |
страха иза Кизлар-аге; »вала ни ђавоља стража око пакла не може бити ни црња ни страшнија!«</p |
усејин-ага, као искусан војник, постави страже око села, а кнезу каза да ће му главу својом саб |
конци беху још једнако живе боје Једна страна ове крпе не беше порубљена; из ње вишаху конци н |
у ли »говориш?« повикаше сељани са више страна.</p> <p>»Протрех очи; уштинух се десном руком за |
наводнише.</p> <p>Привикаше јој са више страна да каже шта је то друго.</p> <p>»Ево шта је«, пр |
це и са Ибра, и искупи се народ са свих страна, а кнез и кметови од Лежимира, баш као домаћини, |
ину рукама, ножем опсекох плочу са свих страна, подигох је не без муке.{S} Испод ње беху две ће |
фењерима ишло, нешто напред, а нешто по странама њеног спровода.</p> <p>Око поноћи Иконија пови |
закука иза гласа и поче да бега на све стране.</p> <p>Међу тим су Турци једним ударом буздован |
а он јави везиру, а везир посла на све стране, и нашем Патријару, и у Свету Гору; распитивало |
било подне превалило и весеље се на све стране најлепше загрејало, кад се од једаред кола раски |
народа као грмљавина, и разнесе на све стране, а како се он губљаше у даљини прихватан од гоми |
грудве од бисера.{S} А с једне и друге стране поред певница стоје патријарси и владике у златн |
Дуж целог ходника, и с једне и с друге стране, поређало се око педесет младих и дивно лепих де |
Иза врата стојао је и с једне и с друге стране по један лав од црног углачаног мрамора.{S} Од њ |
Свет нагрнуо око ње и с једне и с друге стране.{S} Вичу јој: »Е, Бог те благословио!« »Е, Бог т |
Поред њега корачаху и с једне и с друге стране по шест красних момака, у јаничарском руву, са л |
црвене кадифе беху и с једне и с друге стране обешени округли сребрни штитови рубинима искићен |
х су стојали поређани с једне и с друге стране по шест црних и шест белих евнуха, неколико бост |
е лишће, шапуће, шапуће, па тек с друге стране зашушти јачи шушањ.{S} Окренем се, погледам и ви |
пупољка развила била.{S} Из луга, с оне стране, један кос звиждаше некакве значке као да у мета |
ахом цвета од орлових ноктију.{S} С оне стране воде извиле се високе тополе, па пустиле гране н |
оштро загледа у онај тополски луг с оне стране.{S} Баш нигде ни сенке од каквог човека.</p> <p> |
о црквене порте некада је на све четири стране био град са четири куле на четири краја, и једно |
ма у меканим и загаситим бојама, на три стране уз прозоре ниске софе од крмезове чохе, па застр |
а почну службу.{S} Према њој, на другој страни од црквених врата, седео је на земљи богаљ Гавра |
дуне на једна врата изашле, а на другој страни Кизлар-ага отвори једна по ниска вратанца од сед |
и дизгини, са којих је висило на свакој страни по дванајест кита од дробног бисера и толико од |
ву, нешто ћелија и трапезарију у једној страни старих зидина подигао.</p> <p>Вечерње се већ бил |
конији, одгурнув сурово оца Никодија на страну.</p> <p>»Не дајте браћо!« врискаше Иконија.</p> |
{S} Али све узаман!{S} Дочеках је с ову страну Липавице; видох је <pb n="42" /> како гази поток |
мерно погледаше то на једну то на другу страну.{S} А његов Јабучило, као да се поношаше накитом |
таше се немирно то на једну то на другу страну.{S} Комарац један облеташе њено милокрвно лице и |
дметника, бране.{S} Ето од цара ме није страх.{S} Него се друго бојим, друго нешто, друго!« и и |
рилима куцнути да му душу предам, па ме страх хвата и туга ми срце стеже кад помислим, да ће ко |
арској треба да се покоримо.{S} Није ме страх да пред цара изидем, јер знам у цара је правда.{S |
вањем, у које се мешала љубав и побожни страх, претисну га на своје чело, па на своја уста, па |
самој себи корачајући полагано, али без страха иза Кизлар-аге; »вала ни ђавоља стража око пакла |
рође поред Султаније и Иконије чисто са страхом, гледајући преда се и склопивши руке на појасе. |
ге, одмаче се са сиџадета и са највећим страхопоштовањем удараше темена младоме везиру, и стаде |
<p>»Баш се не бих препала па да је како страшан!« одговори Иконија мирно; али опет ти само мени |
бројаницама, корачаше полагано као нека страшна светиња.{S} Кад већ стиже пред саму цркву, Икон |
м како наши ђаци поје, а оно дотрче они страшни Арапи, (буди Бог с нама!) па ме извуку напоље д |
о се, па све узаман !{S} Како га у онај страшни дан нестаде, пропаде му и траг!«</p> <p>»Знам ј |
градио, како јутрос праведно рече један страшни грешник, а сада примљени и опроштени покајник п |
тража око пакла не може бити ни црња ни страшнија!«</p> <p>Али се призор овај брзо замену други |
чете па појаха натраг њој у сретање.{S} Страшно га је било погледати: очи избуљио, па их на гор |
скиваху сав народ ка цркви у гомилу.{S} Страшно их је било погледати: разиграли беху коње у кра |
уги голе сабље димискије.{S} Било их је страшно погледати, а тешко је било казати ко је грђи од |
раво као пред божијим судом, а да би на страшноме суду мање казивати имао.{S} Зна село како ми |
ајстаријих домаћина сложише да за овако страшну кривицу Гавран треба главом да плати.{S} Кнез у |
а зидови све до <pb n="102" /> под саму стреју од самог биљура, па се на сунцу преливају у све |
к од црвене кадифе, златом извезен, пун стрела са левог рамена опет сам лук с тетивом, завијен |
репавицама, са витим дугим и као лук од стреле високо повученим обрвама.</p> <p>Зазвекеташе цит |
не; а са десног рамена висаше низ плећа стреоник од црвене кадифе, златом извезен, пун стрела с |
, у јаничарском руву, са лепо извезеним стреоницама о плећима.</p> <p>»Гледај нашег агу, гледај |
и Кизлар-ага приступио, она се само сва стресе и побледе.{S} Мало затим па се насмеја и рече Ху |
ази свагда, чим угледам Арапина, сва се стресем и најежим а не знам ни сама за што!«</p> <p>Про |
царевом везиру водим!«</p> <p>»А што ће стрина Иконија цару и царевом везиру?« опет питаху сеља |
а над главама остану!«</p> <p>»А што ће стрина Иконија у Стамболу?« повикаше сељани.</p> <p>»Ва |
у на његову заседу.{S} Свакој сам мојој стрини, свакој снаси одговорила: да га молим да ми не з |
екла?«</p> <p>»Оно исто што рекох мојој стрини Јованци кад ми пре годину дана први пут дође по |
енско, и старо и младо предусретало је »стрину Иконију с љубављу и поштовањем.{S} На весеља ниј |
је најмања!{S} О, мој добри Лала, о мој стриче и први учитељу, добро си ми дошао!«</p> <p>И пов |
се старци заплакаше.</p> <p>Иконија се строгим постом спремила да се сутра на великој летургиј |
новим и све то жешћим ударцима камџије стропошта на земљу као мртва.</p> <p>Арапин је гледаше |
својим паметним очима, као да очекиваху стрпељиво да виде хоће ли мали свирац крочити најпосле |
ини око две стопе.{S} Бистра му је вода струјила преко чистог горског шљунка тихо роморећи.{S} |
луб за голубом, носећи у кљуну по један струк ђурђевка.{S} Читиво јато облеташе испод златне та |
Ризван-бегу, крока господскога, витког струка а високог раста.</p> <p>Како је и где је најмлађ |
том богато извежене, беху око витког им струка тесно прикопчани златним пуцетима а на грудма ши |
S} Окретаху се овда и онда да погледају стуб од дима и пламена који се из манастира у небо диза |
; пред њима два златна стуба, а око оба стуба увиле се гране од белог и плавог јоргована; загле |
а белог као млеко; пред њима два златна стуба, а око оба стуба увиле се гране од белог и плавог |
вда и онда прихватила би се за најближи стубац од вењака и мало се на њ наслонила.</p> <p>Дође |
ази у поток.</p> <p>Подиђе је милина од студене воде.{S} Ко зна можда је и студену воду подишла |
а од студене воде.{S} Ко зна можда је и студену воду подишла топлина од њене милине!</p> <p>Уст |
n="70" /> свиленог паса ханџар, којега су и корице и дршка биле смарагдима и рубинима богато и |
станује.{S} Да је непрестано дворе, да су поред ње и на њену службу и дању и ноћу, дао јој је |
'о!{S} А, вере ми, волео бих, снахо, да су ми арбанашке пушке срце разнеле, него што ето доживе |
ји су се хвалили и Иконији и народу, да су иконе исписали са свим онако како су на царском икон |
чи, од којих је неке Икокија познала да су турске.</p> <p>Кад стигоше пред лепо изрезана врата |
истина мало чудновате ћуди, али биће да су га завидљивци и пакосници више извикали него што је. |
е шта ли ће од њега бити; ко зна, можда су га Турци већ и заклали, а ако нису, потурчиће га! »Е |
епих девојака, разнобојне свиле, којима су се јунак зумбул и витез каранфил надметали за зрачне |
свој царевини чуда причаху, и о којима су јелчије читаве књиге у Франкистан писале.</p> <p>Но |
од тетке, Макрена, с мужем и децом, па су се лепо наместили разастрв костретне поњаве под једн |
а га, нека још на овоме свету осети шта су паклене муке, он, који ми је живој срце ишчупао, сун |
уђера и с њиме се добро упознао.{S} Кад су се растајали, стари му калуђер рече: »Молим те, брат |
, како је запомагао и од бола рикао кад су му усијано камење под колена метали, како је најпосл |
и јагње моје!«</p> <pb n="66" /> <p>Сад су њих две седеле на софи једној под прозором, па вирил |
»Ђулбахар« или »пролетња ружа«.{S} Обе су биле младе, бистре, брзе да разуму што им Иконија ка |
а и једну Арбанашкињу из Скадра.{S} Обе су говориле српски, истина мало заносећи, али тек српск |
" /> била, и шта је видела у Кајиру где су је гусари који је на мору заробише, најпре на продај |
е златом и бисером извезен.{S} Узенгије су му биле од злата а тако и дизгини, са којих је висил |
ви.{S} На једној од главних стаза, које су од великог дворца водиле к обали морској, између сва |
поред ватре уз гусле, причало се, шале су се проводиле, ватре су се прескакале, а већ око поно |
има.{S} Између конака и ове ограде виле су се ситним и блиставим шљунком насуте стазе кроз широ |
боте она и друге жене из села, доносиле су раденицима понуде у погачама, сиру, кајмаку и вину.{ |
а у наоколо, иде поширок перваз, у коме су талијански мајстори живим бојама исписали како се по |
не ваља.{S} Стара сам, бога ми, године су!{S} Сви сте ми добри и предобри.{S} Али кад прођем п |
причало се, шале су се проводиле, ватре су се прескакале, а већ око поноћи млада женскадија нав |
биће да се царевим везирима замерио, те су га осудили да погине, а он замолио цара да бар пред |
младим јунацима турске војске.{S} И сви су Турци признавали, да никоме није лепше приличило, да |
а стотине папагаја шаренога перја, који су шетаоце поздрављали персијским стиховима, арапским н |
из Солуна неке мајсторе и зографе, који су били на Светој Гори Атонској и који су се хвалили и |
су били на Светој Гори Атонској и који су се хвалили и Иконији и народу, да су иконе исписали |
p>Гркињи је било право име Агапија, али су је у харему, као робињу, звали »Нурисаба«, што значи |
кроз коју се улазило у манастир.{S} Али су Турци у време ратова с деспотом Ђурђем град порушили |
ше да је милина било слушати.{S} Певали су неку перзијску песму: како је ружа нарицала за. слав |
јиши са дугачким ресама од срме, држали су на широким прсима Јабучиловим једну велику звезду од |
а.{S} Од њих, па даље у ходник, пружали су се редови од Арапа, од којих једни држаху сребрне на |
ови од тамно зелених кипресова одвајали су га од великог перивоја.{S} Око самог конака извиле с |
н.</p> <p>На мраморноме бајиру дочекали су их везиров Кизлар-ага и Капу-ага, онај први с белом |
ена изнад ње.{S} И коњ и јахач трептали су на сунцу од злата и драгог камења, Била је милина по |
ве под једном дивљом крушком.{S} Донели су пуно котарица са свакојаким јестивом, и по више већи |
е по лепоти и јунаштву пробрани, носили су црвене шалваре, зелене доламе, на прсима панцире и т |
лварама и црвеним јеменијама.{S} Носили су ханџаре за црвеним силавима, дуге пушке на раменима, |
мрачна.{S} У дебелим зидинама просечени су били дуги а уски прозори, који пуштаху само по некол |
о имао секиру а још мање косу.{S} Турци су имали и пиштоље у кубурама, те опалише неколико мета |
да бега на све стране.</p> <p>Међу тим су Турци једним ударом буздована оборили оца Никодија, |
је опет у њен конак отпрате онако, како су је у харем допратили били.{S} Тако је и било, само ш |
/> а три ни обрни ни осврни.{S} Ја како су писали царски брзописци Бог им судио!{S} Ја што ћеш, |
у судбину, а она опет њима причаше како су јој сина отели и како се у њеном завичају живи.</p> |
етали, како је најпосле обамр’о, и како су га ваља да већ мртва, однели на мртвачким носилима у |
да су иконе исписали са свим онако како су на царском иконостасу у Вилиндару.</p> <p>И ако је Х |
леву мишицу.{S} Јест, бејах будан и то су аспре што се беле!{S} Заграбих руком и сасух две три |
јима се кандила никада не гасе, особито су се омилиле Иконији.{S} Петрија је опет знала да прич |
ја« одевених и наоружаних онако као што су Јаничари, само што им високи калпаци беху од црвеног |
ући се доле скристалисали пре, него што су се златне, бисерне и сафирне капљице откинуле да као |
рају, а велика ти фајда бити неће, јер су махом крџава деца у сиротиње од последњих година.{S} |
обалом ограда од руменог мрамора, коју су сафирни морски таласи тихо, чисто тепајући јој, запљ |
нашкињи је било име Петрија, а у харему су јој дали име »Ђулбахар« или »пролетња ружа«.{S} Обе |
и ће јој кроз који час доћи. </p> <p>Ту су обе кадуне на једна врата изашле, а на другој страни |
4" /> первазима од зибелина.{S} Иза њих су стојали поређани с једне и с друге стране по шест цр |
ена и дрвене грађе за цркву.{S} А сваке суботе она и друге жене из села, доносиле су раденицима |
> <p>У самој ствари Иконија му је сваке Суботе обилазила његову живу гробницу и односила му неш |
хаше.{S} Ватра му беше подузела образе; сув језик беше исплазио.{S} Иконија извади из шаренице |
суну мало вина у уста, он облизну своје суве усне, па с муком и с промуклим гласом промуца: »Ти |
и, а грло претвара у пиштаљку од горког сувог дрвета, те већ и њиме не могу ни да уздахнем, ни |
о левом бедру, подигао је у вис крст од сувог шумског грања, па се намрштио и виче:{S} Покајте |
ним реповима.{S} Њихови рахтови беху од сувог злата; а о седла од плаве кадифе беху притврђени |
пезарији.</p> <p>Отац Никодије, омален, сувоњав, жут у лицу, просед, у раси од грубог црног сук |
а уведе унутра једног дервиша, високог, сувоњавог, црне масти и дуге црне браде.</p> <p>Он раза |
колибе, коју му на једном брежуљку а у сувоти подигоше сељаци.{S} У томе, што после онаквих му |
ици тројици око себе, а ови изнеше пред суд, уз одобравање светине, те и суд пресуди овако:</p> |
е тако, што ће вам суд?{S} А кад нећете суд где ће да се нађе правда?«</p> <p>Светина се стиша |
нађе правда?«</p> <p>Светина се стиша и суд узе да суди.</p> <p>У брзо се свих дванајест најста |
е пред суд, уз одобравање светине, те и суд пресуди овако:</p> <p>Да се Гаврану, за његов грозн |
мким гласом: »Ако ћете тако, што ће вам суд?{S} А кад нећете суд где ће да се нађе правда?«</p> |
ио?«</p> <p>»Признајем!{S} И само молим суд да се уморим брзом смрћу, јер муке које ме стегоше, |
ати.{S} Кнез устаде и каза Гаврану како суд нађе.</p> <p>»Право је« викну Гавран; »само вас мол |
ости ми!«</p> <p>Светина око њега и око суда, која је дотле била мирна да је једва дихала, сада |
е Иконији целу своју прошлост и жалосну судбину, а она опет њима причаше како су јој сина отели |
?«</p> <p>Светина се стиша и суд узе да суди.</p> <p>У брзо се свих дванајест најстаријих домаћ |
како!«</p> <p>»Пустите човека, коме се суди, да се исприча до миле воље!« рече озбиљно кнез са |
како су писали царски брзописци Бог им судио!{S} Ја што ћеш, нису мислили каква ће времена да |
p>»Искупили сте се да мене, новога Јуду судите!« рече Гавран мирно.</p> <p>»Признајеш ли да си |
стари кнез и већи део оних домаћина што судише Гаврану.{S} Али Гавран бејаше још жив.{S} Био је |
тренут поста беља од креча на дувару од суднице.{S} Него се брзо прибра.</p> <p>»Немојте, народ |
дно копље, а цело се село искупило пред судницом.</p> <p>У зачељу на једној клупици, посадио се |
и старо и младо, и мушко и женско, пред судницу.</p> <p>Гаврана не бејаше у селу већ неколико д |
м зеленим шаторским платном, падне пред судницу у Лежимир.</p> <p>У Лежимиру се много шта измен |
арене арабе.{S} Искупише се сељани пред судницу, те чуше од кнеза да је дошла од Санџак-бега за |
> <p>»Казаћу вам право као пред божијим судом, а да би на страшноме суду мање казивати имао.{S} |
ред божијим судом, а да би на страшноме суду мање казивати имао.{S} Зна село како ми се уврати |
очима видим, па да мирно умрем, кад ми суђен данак дође!«</p> <p>»Па зар ја да будем монастирс |
рони.{S} Камо да је већ и Стојану давно суђен данак дош'о!{S} А, вере ми, волео бих, снахо, да |
у; а цар, као милостив цар, посла да се сужњем последња жеља за последње виђење испуни!«.</p> < |
е, нека ти је проста од мене свака моја суза, свака моја мука, сва моја туга и невоља; нека ти |
хвалимо оној жени, доброј и смерној, од суза које је Бог ову цркву и саградио, како јутрос прав |
шника пушташ у цркву, коју си ти сам од суза добре једне жене саградио!«</p> <p>За њим иђаше иг |
ти дао!» зајеча јадник Гавран гушећи се сузама, а народ то прихвати, па се као благи талас пова |
ћилим и обасипаше јој руку пољупцима и сузама.{S} Ударише сузе и Иконији и од тога часа бијаше |
а срца, а са душе њене црни облак, који сузама дажди, онда измоли у цара ферман: да сиротиња ра |
лу и по образима.{S} И самој јој се очи сузама напунише па грцајући рече:</p> <p>»Што плачеш, д |
, и да одлакша речима од утехе и својим сузама.</p> <p>Сад се све село било узбунило доласком т |
ећ и њиме не могу ни да уздахнем, ни да сузе гутам!«</p> <p>Пљесну се сиромах Ризван руком по ч |
C6"> <head>VI</head> <head>ПОСЛЕДЊЕ ДВЕ СУЗЕ.</head> <pb n="92" /> <pb n="93" /> <p>Ризван-бег |
једва приметан осмех.</p> <p>Са те две сузе и са тим тихим осмехом опростила се с овим светом |
ам ти, твојом добротом, растопила у ове сузе лед око њега и ево нађосмо да га још имамо!</p> <p |
и и Ич-оглани.{S} Ево се још нису утрле сузе нити је заћутало уздисање овог јадног народа за де |
осећала да је у неколико крива за њине сузе..</p> <p>»Нека нас да плачемо!« рече Агапија. »Од |
упише се око Иконије.</p> <p>Две крупне сузе откидоше се испод њених дугих трепавица, и полаган |
јој руку пољупцима и сузама.{S} Ударише сузе и Иконији и од тога часа бијаше јој лакнуло.</p> < |
образ.{S} А Иван бризну плакати, и кроз сузе гледаше у своја два пса.</p> <p>Мајка га миловаше |
својим дететом, док је снага не изда и сузе не угуше.{S} Па онда би пала у бунило, бунцала как |
друго него и мој шарац поче да посрће и сузе да рони.{S} Камо да је већ и Стојану давно суђен д |
{S} Стојан кад је виде онако порушену и сузну, не могаше ни речи да прозбори, него јечаше само |
ва.{S} По твојој доброти ти би и пролио сузу, али ко ће наћи попа да ми гроб прелије и прекади |
воју високу и шиљату камилавку од сивог сукна доле на под, а змије све једна преко друге навали |
о што им високи калпаци беху од црвеног сукна.{S} Иза бостанџија корачаху сложно »Балтаџије« са |
у лицу, просед, у раси од грубог црног сукна с црном грубом камилавком, прегнуо се био над дуг |
ета чауша са шиљастим црвеним капама од сукна, загасито зеленим кафтанима, без оружја и само са |
и бумбар љуби!»</p> <p>Па онда — подиже сукњу до колена и загази у поток.</p> <p>Подиђе је мили |
м, које од старога сараја воде к џамији Сулејманији, искупила се била светина у густим шареним |
ружје победило.{S} По повратку с војне, султан га узме у сарај за свог Силиктар-агу.{S} То се в |
да већ не може срећна бити, ако јој га султан не поклони.{S} Тако је Ризван-бег постао зет цар |
-бег знају.{S} Али тек Мејрима, коју је Султан као најлепше и најбистрије своје дете мазио, јед |
у тој шкољки затварао бисер, који му је султан Мехемед у својој најмлађој сестри поклонио био.< |
улице, који се чувао слободан, да њиме султан са свитом својом у џамију прође.</p> <p>На горње |
ио ђаке из цркава, јер је још на Косову Султан Бајазит дао своју царску реч раји да јој не дира |
овај дворац прозвао »Аденистан«.</p> <p>Султан Ибраим поклонио је Аденистан своме зету Ризван-б |
Михал-оглу, песник, велики везир и зет султана Мехмеда, који је Цариград освојио.{S} Сазидао г |
p>Кад Агапија преведе шта Иконија рече, султанија се слатко насмеја.{S} У томе дервиш зазвижда |
зговетније каже оно, што је мислила.{S} Султанија помисли да овај нешто магловити говор значи: |
замишљено гледаше у младе певачице.{S} Султанија јој нешто рече, и Агапија јој преведе; али он |
да се у њу као у неко гњездо савију.{S} Султанија преко Агапије запита Иконију да л’ се није пр |
за један часак само на једном нокту.{S} Султанија опет <pb n="88" /> својим сребрним гласом вик |
баш је много лепо!{S} Али оно да је да султанија чује!{S} Еј, еј, авај нама!« доврши Иконија т |
силног прижељкивања препукло.{S} Млада султанија, која разумеваше перзијски, беше усхићена, и |
рну синију и однесоше.{S} Тада би млада султанија ударила длан о длан.{S} У дну дворане, према |
веле у велику дворану, где би јој млада султанија изашла пола пута у сретање, претисла њену рук |
е чу.{S} И опет јој то поновише, кад је султанија тихо руком дотакну.</p> <p>»А? шта велиш?« пи |
глом прошивати усне своје.{S} Згрози се султанија па махну руком.{S} Дервиш онда извади из свој |
p> <p>Свакога петка пред вече, млада би султанија послала своју Ћехаја-кадуну, са још две кадун |
едожуту свилу обучена.</p> <p>Кад се ни султанија ни Иконија не хтедоше ничега прихватити, онда |
да гмиже по ћилиму силество змија, док султанија пребледе, па се диже а девојке вриснуше прест |
кочише играчицама и напојише их.</p> <p>Султанија даде запитати Иконију: како јој се свиди игра |
не би никад могло ни поиграти!«</p> <p>Султанија није разумела на што Иконија нишани, а опет И |
у, као да, се из сна пробудила.</p> <p>»Султанија пита: »је ли да је лепа песма?«</p> <p>»Баш ј |
и разнога кроја.{S} Све то прође поред Султаније и Иконије чисто са страхом, гледајући преда с |
о њему и причала.</p> <p>На један знак султаније, Кизлар-ага уведе унутра једног дервиша, висо |
едати их.{S} Један паде на софу, између султаније и Иконије и спусти пред султанијом ђурђевак.{ |
ла длан о длан.{S} У дну дворане, према султанији, два би нубијска горостасна црнца размакли те |
своје сиџаде.{S} Девојкама, па и самој султанији, то се даде на смеј па се слатко насмејаше, А |
ле је на осмоугли столац од седефа пред султанијом и Иконијом, а по синији разместиле плаве ћас |
змеђу султаније и Иконије и спусти пред султанијом ђурђевак.{S} Она се маши да га подигне, али |
индијске мирисе и покадише њима најпре султанију па Иконију и прођоше после по редовима дворан |
емо!{S} Ходи да те водим да видиш младу султанију снаху твоју!»</p> <p>И везир је узе за руку к |
!) одјекујући тиме грмљавини која се за султаном ваљаше низ улицу.</p> <p>Иконија је сад у оном |
крчага, положи га несрећнику на главу и суну му кап вина у отворена уста.</p> <p>Он се устави у |
p>Кад му она после кратког времена опет суну мало вина у уста, он облизну своје суве усне, па с |
акијом, протрљаше јој слепе очи и руке’ сунуше јој неколико капљи вина у уста. познадоше да ниј |
ој памет повратила.{S} Ако ми до захода сунца у уторак не пошљеш реч да пристајош да ми будеш д |
руку десну изнад обрва, заклони очи од сунца, које са запада косо своје зраке у руменим прамен |
к и личан човек; кроз мрки препланак од сунца пробијаше на јабучицама румен младићскога здравља |
његову а под танком и лаком копреном од сунца.{S} После дужег ћутања Гавран ће рећи:</p> <p>»Је |
едигла била.</p> <p>Тога дана по заходу сунца паде у село харамбаша Стојан са неколико хајдука |
уке, он, који ми је живој срце ишчупао, сунце ми помрчао и живот ми загорчао!«</p> <p>У том јој |
и акрепи; утекох из пећине на поље.{S} Сунце већ беше огрануло.{S} Огрејах се и дођох себи; ох |
смиље изађосмо у једну дивну башту.{S} Сунце грануло па обасјало цвеће, да ти очи засену од ја |
у.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тек је сунце било отскочило за једно копље, а цело се село иск |
ији, за коју мишљах негда да ми дом као сунце греје.{S} Али ето, у место једне грудве снега, па |
јој, запљускивали кад је море на тишини сунцем успавано било, а опет бесно у њу грували и преба |
ра носи сјајну сабљу цареву, која се на сунцу од силног драгог камења гледати није дала, него ш |
д саму стреју од самог биљура, па се на сунцу преливају у све дугине боје; погледам горе, а куб |
покривено љускама од седефа, који се на сунцу преливао из беле млечности <pb n="79" /> у тамно |
над ње.{S} И коњ и јахач трептали су на сунцу од злата и драгог камења, Била је милина погледат |
лечност њеног лица видела се кроз танки сунчев препланак.{S} Све је на њој било чисто, и све јо |
ок се јата голубова и грлица лепршаху у сунчевом зраку под плавим небом, а славуји у слободи пе |
што ће усред тога једна проста и стара Супкиња сељанка?{S} Као мува кад падне у чинију млека, |
ир желио да буде.{S} Али ту Иконија, на супрот и Хусејин-аги и свима мајсторима и свом селу зах |
торица доле, па право Иконији, одгурнув сурово оца Никодија на страну.</p> <p>»Не дајте браћо!« |
све по старешинству, па онда кнезове од суседних села и друге главне људе.{S} Навалише и игуман |
с к цркви, ниси ли се с ким год на путу сусрела?« питаше калуђер.</p> <p>»Нисам оче, а ударила |
лости да се укрштају у оној непрекидној сутоњи што у црквици владаше.{S} Кад човек први пут уђе |
конија се строгим постом спремила да се сутра на великој летургији причести, па које од узбуђен |
нека се Иконија ноћас спреми, па да се сутра ако Бог да зором крећемо!«</p> <p>Хусејин-ага, ка |
њему липа тихо шапуће: »Кад челе падну сутра на мој цвет, замолићу царицу њихову да пошље неко |
калуђер.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутра дан, спремајући се да пођу на јутрење, Иконија ис |
кап воде, јер сав гори од жеђи.</p> <p>Сутра дан Иконија је радила своје домаће послове невесе |
у је за душу ако у животу није!«</p> <p>Сутра дан, опет пред зору, Иконија је однела у пећину с |
, нит’ је ткана нити је предена, већ од суха злата исплетена, на кошуљу челик панцијера, на пан |
ковчама триста трепетљика, до колена од сухога злата, и обуче чизме цариградске, а устакну калп |
ли ми сотона шапну »Море то није ништа! та сласт за кратко траје Слађе је да је из дана у дан г |
, пре би се насмејали него зачудили!{S} Та ево ме и сама се смејем!« Па би се опет тихо насмехн |
?«</p> <p>»Видех те где чараш.{S} Стала та ћерка у сред потока, брчка се као сребрна пастрмка, |
ула да ће да је проси у мајке, — шта је та срећа према срећи једне младе матере, која види како |
ни то сад по арапски гунђају: »а шта ће та сељанка овде?{S} Није њој место овде!«</p> <p>Ризван |
каранфила.{S} Милина је била погледати та два низа од лепих девојака, разнобојне свиле, којима |
ни кроз младо, зелено борје скачу; сама таваница урезана дубоко и високо, као да се горе негде |
0" /> кадифе, па златом извезене; испод таванице, свуда у наоколо, иде поширок перваз, у коме с |
а.{S} Читиво јато облеташе испод златне таванице и лепо беше погледати их.{S} Један паде на соф |
це дигоше сребрну синију и однесоше.{S} Тада би млада султанија ударила длан о длан.{S} У дну д |
а је посади поред себе на софу. </p> <p>Тада би робињице донеле велику једну сребрну синију, на |
нуо с памети, велите?« настави Гавран. »Тада још нисам био сврнуо с памети.{S} Пробудих се и на |
вила поред невољника, заједно с крчагом тазе воде, коју је у планини захитила.{S} И сада је Гав |
и шкргутну зубма; »ај, да га знам ко је тај, коме не треба да се вера по шипрагу те да види шта |
ао да нису чиста посла с њиме!« причаше тај што га је видео; »јер иде гологлав и босоног по шум |
то не пита!« рече Турчин преко. »Је ли тај мали твој син?«</p> <p>»Јесте честити беже!« рече И |
имиш, па све се то помешало и ишарало у тај лепи сан, који даће Бог да је на добро као и све шт |
д се чита евангеље, кад се износи света тајна, кад треба да се прекрсти, јер старац нит добро в |
ширеним зеницама, као да полагано сриче тајне реченице у ономе везу.{S} Па онда га подиже у вис |
ки у Хајдучком стану ... .{S}50 </p> <p>Тајне двора Обреновића I.{S} II. ...{S} 3.-</p> <p>Злоч |
о ноћ нестало.{S} Сељани се искупише на тајни договор шта да раде.{S} Мишљаху да пошљу брзохотц |
е која је од младога момка, о коме је у тајности свога срца на јави слатке снове сневала, тога |
ељаци који то знамо, кријемо ту народну тајну; али бадава крити, да је само видиш одмах би позн |
, никад ми ништа помињао ниси!«</p> <p>»Таква је стара царска заповест.{S} Ич-оглани не треба д |
первазом од зибелина, антерију од истог таквог атлаза с рукавима од белог атлаза, широке шалвар |
тавама па сам себи у сну испричах једну такву гатку.« Него опет копкало ме да видим има ли плоч |
це на двоје као нека оштра сабља.{S} Из таких очију посла за мном прекор као зрно које не прома |
.</p> <p>»Браћо и народе, не дајте нас! тако се свакоме од вас Бог на невољи нашао!« викаше она |
?{S} Као мува кад падне у чинију млека, тако сам ти ја у овој госпоштини.{S} Хоћу у њој да се у |
у и господство, ја се мишљах: еј, Боже, тако је то и у нас било док имадосмо своје цареве!{S} Д |
бе играчице као да се у лету скаменише, тако засташе лебдећи за један часак само на једном нокт |
ништа друго да каже него: »Тако, синко, тако!«</p> <p>Чу отац Никодије где неко иза њега говори |
м глађаше зулове у свога синчића: »Ето, тако ти је отац говорио.{S} Тако је исто говорио и оцу |
завет <pb n="8" /> нисам заборавила.{S} Тако ћемо сине мој, у име, божје да пођемо оцу Никодију |
<p>Иконија се беше чисто скаменила.{S} Тако оста за неколико тренутака.{S} Па се онда побожно |
снуо прстом да му се како не омакне.{S} Тако се беше занео, да не чу кад Иконија с Ивом уђе, па |
, како су је у харем допратили били.{S} Тако је и било, само што је сад ваљада стотину дечака, |
бити, ако јој га султан не поклони.{S} Тако је Ризван-бег постао зет царев, везир царев и госп |
чића: »Ето, тако ти је отац говорио.{S} Тако је исто говорио и оцу Никодију кад га је овај прич |
езен.{S} Узенгије су му биле од злата а тако и дизгини, са којих је висило на свакој страни по |
докле је год народа српског.{S} И треба тако.{S} А сад браћо у здравље ктиторке овог светог хра |
логај погаче и гутљај ракије.{S} Кад га тако мало поткрепише, онда Стојан поче:</p> <p>»Знаш ли |
д мушке цркве.{S} Наместила се иза њега тако да му је могла на ухо да шапутне кад се чита еванг |
шта веће нема!«</p> <p>»Вољан си аго да тако говориш; ама да могу сада да прошетају овом чаршиј |
е!« рече ведро отац Никодије. »Ако пође тако и даље, како је пошао, ако слуша и учи како је поч |
Његова долама од црвене кадифе била је тако богато златом извезена, да је једва овде и онде кр |
во раме склопив трепавице.{S} Па кад је тако, по јаничарском обичају, показао како је готов да |
ни.{S} Опет сама себи говораше: »Ако је тако, онда не ваља оно што село учини!«</p> <p>И другу |
оније, матере Ризвана везира«.{S} То је тако и само везир желио да буде.{S} Али ту Иконија, на |
, нема образа људског, и човек који сме тако да беди једну жену, како ти мене бедиш, нема душе |
се сетили <pb n="101" /> нечега.{S} Пре тако пет година, дође у Дечане неки Србин из Далмације, |
измолила у оца Никодија његово ђаче, те тако мали Ива сеђаше између деда и мајке своје на прост |
<pb n="44" /> громким гласом: »Ако ћете тако, што ће вам суд?{S} А кад нећете суд где ће да се |
гологлава, босонога, издрпана, бледа и тако изнемогла, да му ноге клецаху, те га два момка под |
ку него на пустој глави удовице.{S} Или тако нешто.{S} Ето сам већ и заборавила!«</p> <p>»Вала |
ам се од њега препала.{S} Није, него ми тако долази свагда, чим угледам Арапина, сва се стресем |
у дугу а жалостиву песму. »Шта ли ми ти тако тужно причаш?« питаше га Иконија склапајући своје |
{S} Све је на њој било чисто, и све јој тако приличаше да је било мило погледати је.{S} Била је |
кукавице изгубиле мајке наше, нико нам тако говорио није као ево ти данас.{S} Срце нам се било |
али и прекорно рече:</p> <p>»Не ваља то тако, снахо!{S} Не ваља се светити јер Бог је казао: ос |
а везала сам се заветом за то што је то тако воља божја била.{S} Ето, ви’ш, не може!«</p> <p>»Н |
арев везир и кад цар не би хтео, јер то тако стоји у твојој звезди записано!« рече Хусејин мирн |
с бокалом са жутим шербетом једна исто тако велика и танкострука млада девојка са бледожутом р |
ајде ти сад после ове веселе Џумбусаре (тако је почела да зове Ђулбахару) причај нам о оном ста |
ype="notes"> <note xml:id="SRP18910_N1">Тако се звало ***седмогодишше +++прибирање+++ и одвођењ |
ли не могаше ништа друго да каже него: »Тако, синко, тако!«</p> <p>Чу отац Никодије где неко из |
х обе и рече им: </p> <pb n="81" /> <p>»Тако вам очију, децо моја, немојте ме више мучити!{S} В |
Риналдини I.{S} II. ...{S} 7.- </p> <p>Таковски устанак ... -.{S}30 </p> <p>Пехарникова ћерка |
векеташе цитре и тамбуре, закуцаше тихо таламбаси, потскочише обе хитре и видрасте Мисирлијке к |
чица с ћеманетима, цитрама, тамбурама и таламбасима, и седам певачица.{S} Засвираше и запеваше |
о даље на пољани зазвиждаше двојнице, и талас од момака и девојака поче да се повија под повета |
а, а народ то прихвати, па се као благи талас поваља вика: »Бог ти дао!{S} Бог те благословио!« |
једва дихала, сада се уздрма као тежак талас, па с виком писком и псовком навали на Гаврана да |
ац од Јаничара с муком је издржавао ове таласе од људи, да не запљусну онај отворени пут средин |
ускомеша, као кад изненадни вихар ветар таласе узбурка.{S} Народ као да га нека сила потискује, |
руменог мрамора, коју су сафирни морски таласи тихо, чисто тепајући јој, запљускивали кад је мо |
наоколо, иде поширок перваз, у коме су талијански мајстори живим бојама исписали како се понос |
беси, не бејаше доста светини.{S} То би таман било да му се учини милост за коју он и моли.{S} |
седам, свирачица с ћеманетима, цитрама, тамбурама и таламбасима, и седам певачица.{S} Засвираше |
рахом посута лептира.{S} Не знаш, да л' тамбуре дрхћу под манђијом дивотнога девојачког крока, |
ним обрвама.</p> <p>Зазвекеташе цитре и тамбуре, закуцаше тихо таламбаси, потскочише обе хитре |
Чињаше јој се ова шума као нека велика, тамјаном окађена црква, и као да озго са небеског плаво |
поклонио био.</p> <p>Дугачки редови од тамно зелених кипресова одвајали су га од великог перив |
ливао из беле млечности <pb n="79" /> у тамно зеленило, а из овога у топло руменило.{S} Отуда ј |
раор преливао из бледоплавог споменка у тамну љубичицу; млечност њеног лица видела се кроз танк |
ко чела, нек одлете до Лежимира, и нека тамо по ливадама пронесу од цвета до цвета, и од листа |
, да је Никодије отишао у Јерусалим, па тамо и преминуо рече један други калуђер.</p> <mileston |
. воде... кап воде!« Пође к пећини, кад тамо седи на камену старац, бео <pb n="47" /> као овца, |
усалиму, па нам узгред причаше, како је тамо наишао на једног старца Србина калуђера и с њиме с |
облетаху витокриле беле утве, а по коме тамо даље пловљаху трговачки и царски бродови разапетим |
ерад!{S} А сад се ево пометем; ломим се тамо где ме не треба, а нисам тамо где ме треба!{S} Ниј |
удма, добро, ево ћу да ти сазидам конак тамо, напунићу га сваком згодом, наредићу да ти се из м |
ломим се тамо где ме не треба, а нисам тамо где ме треба!{S} Није друго него и мој шарац поче |
шај!{S} Прођем по перивоју мало; седнем тамо под ону велику и стару липу.{S} Истом седнем, а он |
димо оца Никодија!«</p> <p>»А што "ћемо тамо, нано?« упита Ива одломив себи добру кришку погаче |
свиленога паса па у његов силав задену танак један черкески нож, којега златне корице беху пос |
ку и као нагнем да бегам, а оно оне две танке циганчице скакућу испред мене!{S} Него, ако ниси |
, жуте, црвене, зелене и беле; око паса танки свилени бајадери, по којима златна и сребрна жица |
ицу; млечност њеног лица видела се кроз танки сунчев препланак.{S} Све је на њој било чисто, и |
се сетих!{S} Ђаци патријаркови запеваше танким грлом нешто о новом Јерусалиму, а оно се <pb n=" |
воје, и сакриваше га од погледа турских танким и везеним рукавима од своје кошуље.</p> <p>»Браћ |
S} У сваке коса беше оплетена у стотине танких витица, па падаше по плећима до испод појаса; ша |
сећи, али тек српски.{S} Колико је било танких робињица и брзоногих дечака од 12 година у доњим |
турбанима од кашмирских и хиндустанских танких тканица, разних боја и разних облика неко у ћурк |
трепавице, па, слушајући пажљиво његово танко извијање, заспа.</p> <p>И опет у сну чу како Гавр |
е-свилу и из ње извади једно парче врло танког платна.{S} На једном крају то парче беше опточен |
тихог руменила у млечност његову а под танком и лаком копреном од сунца.{S} После дужег ћутања |
с обнаженим рукама и грудима, утегнуте танком свиленом копреном око паса, са сребрним гривнама |
На глави је носио златан шлем, обавијен танком белом чалмом, из које се спреда а изнад чела узв |
као капља, младе, високе, витоструке и танконоге Мисирлијке, с обнаженим рукама и грудима, уте |
ице на чистину сељанка једна, повисока, танкострука, смеђе косе, граорастих очију, којих се гра |
жутим шербетом једна исто тако велика и танкострука млада девојка са бледожутом ружом у златној |
угом ђаконијом.{S} Једна би се висока и танкострука девојка — с црном косом, црним очима, белим |
ук и извади из њега нешто у саде свилу, танку као паучина, завијено.{S} Кад поче и то великим и |
има а на грудма широм отворени, да кроз танку маглицу од свилене паучине покажу где нежна милин |
младом везиру, положи му на колено ону танку свилену тканицу, и опет се натрашке узмаче неколи |
да арапском псовком, завитла троструком татарском камџијом и љуто удари сељанку.</p> <p>Јадна И |
цама са кукастим широким кљуном, што на тачкама и сребрним пречагама међу свака два поморанџина |
им.{S} Сад сам те познала прво по очима твога оца, а друго по куцању мога срца!«</p> <p>И онда |
воде... кап воде... за живот и здравље твога Ивана!«</p> <p>Иконија се пробуди и устаде.{S} На |
> <p>»Ја се, Бога ми, бејах загледала у твога везира.{S} Вала доста је и њега видети па да очи |
ти владико!« Еј, Боже, да ми је онда да твој отац устане из гроба, па да те види, па макар ја т |
та!« рече Турчин преко. »Је ли тај мали твој син?«</p> <p>»Јесте честити беже!« рече Иконија гр |
е рођен да буде велики човек.{S} Ја сам твој човек, и што имам хлеба једем га у царево и у твој |
несеш свећу боље среће и босиљак мира у твој народ.«</p> <p>Пред саму цркву Иконија остави свој |
све теби Бог записао у својој књизи.{S} Твоја мајка не ће доживети, али опет за то може бити да |
шила бих душу, кад не бих казала, да је твоја жена једно добро дете и праве царске милости прем |
и дуго да заборавим поглед, којим ме је твоја мати погледала кад на земљу паде.{S} Ево и сад (п |
ла, већ да поред мене седнеш!{S} Ово је твоја кућа.{S} Пре него ме је цар (коме нека се слава б |
Иконија; »и ако си царев везир, опет и твоја хазна има дно своје!«</p> <p>»Нека потрошим десет |
веду калуђери па нека црква пропоји као твоја задужбина, а на славу Бога, који је један и исти |
А да јој видиш синчића од седам година, твоје соколове очи, честити беже, прозреле би одмах Оџа |
да, ако само тиме могу да купим теби за твоје старе дане нешто среће да у њој поборавиш жалост |
Боже! куд ћеш више оче Никодије?{S} Од твоје шенице у којој како народ зна, кукоља нема, усади |
учи како је почео, ето једнога дана од твоје куће владика цркви!«</p> <p>Чича Сима беше извади |
<pb n="57" /> <p>Кад смо те отимали од твоје мајке, ухватио си се обема рукама за њен десни ру |
тиње!« »Е вредило је да прођеш кроз све твоје муке, кад си овакав дан доживела!« А они који бех |
што се не удајеш, за младости за лепоте твоје?«</p> <p>»Не могу, оче Никодије!« одговори Икониј |
оцу твоме, и као старом пријатељу куће твоје, мени не ћеш замерити <pb n="14" /> што ћу да те |
и што имам хлеба једем га у царево и у твоје здравље.{S} Слушам шта сељани о том детету говоре |
ме, и колико ми добра чините и ти и сви твоји, већ и не ваља, хоће скоро по неки пут и да ме ра |
овог богаља, кога ево видите овде поред твојих ногу.{S} Хранила сам га и чувала од људи и од зв |
.{S} Али ако си ми син, ако хоћеш да се твојој мајци бар под њену старост скине тешки камен са |
ј земљи, далеко од мојих гробова.{S} По твојој доброти ти би и пролио сузу, али ко ће наћи попа |
кад ми пре годину дана први пут дође по твојој жељи; и оно исто што рекох мојој Макрени, кад ми |
подигне себи нешто црквице!{S} Биће то твојој мајци за душу, а теби за здравље.</p> <p>Удари с |
кад цар не би хтео, јер то тако стоји у твојој звезди записано!« рече Хусејин мирно и поуздано. |
срце робињицама?!{S} А данас си нам ти, твојом добротом, растопила у ове сузе лед око њега и ев |
/p> <p>»Хвалим те Боже, који си великом твојом и чудесном милошћу подигао цркву, коју сам ја мо |
чим и видим шта је.{S} Ходи Иво с наном твојом!«</p> <p>Узе Иву за руку и потрча цркви.</p> <p> |
ко се више не може.{S} Данас ћеш једном твојом речју да од мене начиниш срећна и добра човека, |
зи беже, да не падне крв; ако падне, на твоју ће главу!«</p> <p>Раздера се вођ турски љутито на |
те водим да видиш младу султанију снаху твоју!»</p> <p>И везир је узе за руку као неко дете, и |
узе ме за руку и рече »хајде, да видиш твоју цркву!« И онда као обиђосмо цркву уђосмо и унутра |
жељу.{S} Јутрос сам изашла била на гроб твоме оцу и рекла му: да мој завет <pb n="8" /> нисам з |
ви везире!{S} Свега има изобила у двору твоме, и колико ми добра чините и ти и сви твоји, већ и |
ако ће и поче:</p> <p>Као духовноме оцу твоме, и као старом пријатељу куће твоје, мени не ћеш з |
а је овај причестио.{S} А ја сам се оцу твоме заветовала: да ћу, ако ми Бог и мајка божја помог |
жљиво, па онда рече:</p> <p>»Што обећах твоме Миленку на самрти, што ти казивах кад год си ми п |
S} Турци су имали и пиштоље у кубурама, те опалише неколико метака, па се разиђоше по сабору уд |
вара у пиштаљку од горког сувог дрвета, те већ и њиме не могу ни да уздахнем, ни да сузе гутам! |
олитве!« </p> <p>И онда му их он очита, те Гавран, плакајући у глас као мало дете, одмиле до пр |
име конаку.{S} Зидао га је Махмуд-паша, те у тој шкољки затварао бисер, који му је султан Мехем |
таласа, крену за вођом, удари у одзиве, те се по оном пољу просу блејање, некако мекано и радос |
ивањског цвећа на онај извор иза цркве, те умиваше лице, јер бабе причаху како од те воде јача |
окамениле.{S} И тек када Иконија приђе, те пољуби у образе најпре Агапију па онда и Петрију, бр |
адном водом и дадоше јој гутљај ракије, те се брзо опорави.{S} Оста у порти на трави до свршетк |
ашега Иву одгајити, ако ми Бог помогне, те да прихвати да сам чува добро име свога оца.{S} Где |
/> <p>Пред вече тога дана дођоше жене, те причаше Иконији и Чича Сими све шта је и како је бил |
изнеше пред суд, уз одобравање светине, те и суд пресуди овако:</p> <p>Да се Гаврану, за његов |
устите да с миром носимо то једно дете, те да не буде горе, много горе!«</p> <p>»Беже!« рече от |
и сестре моје, да се бринете и буните, те ново какво зло на село навлачите.{S} Царској треба д |
ице крило, то се крило на чекрк окреће, те казује....«</p> <p>»Аман! куд си пошла, шта си намис |
је измолила у оца Никодија његово ђаче, те тако мали Ива сеђаше између деда и мајке своје на пр |
Ђурђем град порушили и цркву запалили, те је после велики војвода Раде Облачић оправив цркву, |
чистину.</p> <p>Харамбаша Стојан скочи, те са својим хајдуцима ишчупа несрећника из руку разјар |
ј, Боже мој, опрости ми што се заносим, те будна моје старе снове сневам! »Сине, мој, немој да |
у; биће да се царевим везирима замерио, те су га осудили да погине, а он замолио цара да бар пр |
привикаше други; »има тога мој брајко, те још како!«</p> <p>»Пустите човека, коме се суди, да |
смо из далека; дај да ти очи сагледамо, те да нашима на дому кажемо: видесмо цркву божју, и вид |
гано сама себи:</p> <p>»Баш хвала Богу, те нема никога, ни да ме види ни да ме чује како се ова |
а и тако изнемогла, да му ноге клецаху, те га два момка подржаваху.</p> <p>Стојан нареди да га |
бе.{S} Искупише се сељани пред судницу, те чуше од кнеза да је дошла од Санџак-бега заповест: д |
р-ага викну две три оштре речи дервишу, те овај баци своју високу и шиљату камилавку од сивог с |
онија се диже са постеље, <pb n="36" /> те га пред кућом дочека кукњавом.{S} Грцајући од плача |
ли то чекају?« упитах. »Чекају тебе, да те причесте!« рече ми отац Никодије.{S} А ја се препадо |
: »Ама изиди на горњи праг од цркве, да те сви видимо!?{S} Има нас који дођосмо из далека; дај |
а је давнашња жеља била да те нађем, да те поред себе имам, и да се потрудим да бар старост сво |
о зазвечале.{S} И сад јој се чинило, да те речи више не говори чича него да јој их ветар доноси |
приђе к руци оца Никодија.</p> <p>»А да те не сметох у каквом светом послу?!« настави она гласо |
иротицу.{S} Јесте, видим да не треба да те боли, јер биће да сва моја сетност долази од луде па |
и је срце болећиво.{S} Него не треба да те боли, и немаш шта да жалиш.{S} Ти ми чиниш толико, к |
:</p> <p>»Моја је давнашња жеља била да те нађем, да те поред себе имам, и да се потрудим да ба |
нда да твој отац устане из гроба, па да те види, па макар ја то и не гледала.{S} Еј, Боже мој, |
ш као у Вилиндару!{S} Него хајде сад да те ја водим у једну другу српску цркву!« Па ме онда пов |
сту смеђу косу, и рече:</p> <p>«Боље да те ја у коси носим, него да те онај црни бумбар љуби!»< |
и будеш домаћица, онда за оно што ће да те снађе, не жали ни на кога до на себе саму!{S} Ова ру |
ове воље, више не растајемо!{S} Ходи да те водим да видиш младу султанију снаху твоју!»</p> <p> |
<p>«Боље да те ја у коси носим, него да те онај црни бумбар љуби!»</p> <p>Па онда — подиже сукњ |
не ћеш замерити <pb n="14" /> што ћу да те као уз гусле да питам: ћери мила, што се не удајеш, |
е срце разнеле, него што ето доживех да те опет гледам где се вијеш као тужна кукавица!«</p> <p |
«</p> <p>»Ја те жедна напојити могу, ја те гладна нахранити могу, ал’ ти, Гавране, никад опрост |
тила, реци и да ми прашташ!«</p> <p>»Ја те жедна напојити могу, ја те гладна нахранити могу, ал |
а исприча својој Макрени шта је сневала те ноћи.</p> <p>»Од некуд искрсну отац Никодије, сав бе |
дан тих једва приметан осмех.</p> <p>Са те две сузе и са тим тихим осмехом опростила се с овим |
га буздованом и два и три пута у плећа те овај скочи у седло, па у бесном трку заједно с вођом |
Иву у образ.</p> <p>»Ето, виш, и гаров те љуби!{S} Хоће да ти каже: не брини се за нас!«</p> < |
и с друге стране.{S} Вичу јој: »Е, Бог те благословио!« »Е, Бог ти дао и овога и онога света!« |
талас поваља вика: »Бог ти дао!{S} Бог те благословио!«</p> <p>Игуман благослови руком богаља |
и пред Богом и пред људма!»</p> <p>»Бог те благословио!{S} Бог ти дао!» зајеча јадник Гавран гу |
ка са очима једне хасеки-кадуне!{S} Кад те очупах од ње, она паде, погледа ме крупним очима исп |
е видим, и опет од несреће моје што кад те видех жива, нађох те да си царев везир!«</p> <p>»Па |
га добро видиш, да се не препаднеш кад те после пред њега изведем!« рече Хусејин Иконији.</p> |
умиваше лице, јер бабе причаху како од те воде јача вид очњи, и како је чак некаки слепац прог |
а камена плоча маховином обрасла; испод те плоче има лонац, у лонцу хиљаду аспри; стекох их као |
у да говоре турски и арапски, а оно све те тице погледају право и оштро у <pb n="95" /> мене, п |
погледом гледа да л’ ће ко да му приђе те да га загрли.</p> <p>Око црквице је била поширока по |
исале.</p> <p>Но једно месец дана после те свадбе, јави се у конаку новога везира стари један Ј |
оће да ишчупа!«</p> <p>Бабе неке дођоше те јој бајаху свака на свој начин.{S} Пети дан Иконија |
ник у планини; немојте да огрешите душе те да скапље од глади без мене!{S} Збогом сад, и нека в |
} Нити је право да кажем ма што, што би те заболело, а видим да ти је срце болећиво.{S} Него не |
ољуби му руку, и онда шапутне своме Иви те и он приђе к руци оца Никодија.</p> <p>»А да те не с |
и скроб у своју руку, посоли га и пружи те јој га вођко из руке поједе.</p> <p>»Ево да ти кажем |
а сам боља од бумбара,« рече ружи, »али те бистра вода може однети ноћас до на груди каквој вил |
е гледаш?« запитах га.{S} А он: »Гледам те да л’ си човек, да ти аманет дадем!« А ја рекох: »Ба |
а кроз њих засеваше муње.</p> <p>»Срам те било, гаду од човека!« рече она срдито. »Да имаш душ |
S} А право да кажем, учини ми се да сам те очи и то чело неге видела, па се занесох тражећи по |
ме познала?« питаше је.</p> <p>»Кад сам те на подне с царем видела, почела сам да слутим.{S} Са |
идела, почела сам да слутим.{S} Сад сам те познала прво по очима твога оца, а друго по куцању м |
рата устављао да повиче:</p> <p>»Хвалим те Боже, који си великом твојом и чудесном милошћу поди |
Мусломанима и каурима!«</p> <p>»Хвалим те боже!{S} Ево сад нађох мог сина!« промуца Иконија кр |
че Хусејину:</p> <p>»Баш му, аго, молим те кажи, да човек не мисли да сам се од њега препала.{S |
овим ђацима па запеваше.... чекај молим те мало!« Па се Иконија погну, замисли се, замисли, пре |
астајали, стари му калуђер рече: »Молим те, брате, кад будеш пролазио кроз српске крајеве, кажи |
ем да се ничему не нада!«</p> <p>»Молим те, као оца, као што ми и јеси по Богу отац, светуј га |
/p> <p>Кизлар-ага закуца сребрном алком те се на мах оба крила расклопише.{S} Иза врата стојао |
раје цара у омразу воде!«</p> <p>»Нико те за то не пита!« рече Турчин преко. »Је ли тај мали т |
р више ни у мене нема!«</p> <p>»Хвалимо те Боже! куд ћеш више оче Никодије?{S} Од твоје шенице |
совуљ, богме, ја како!«</p> <p>»Хвалимо те Боже!« рече Иконија побожно. »Пусти ме, оче Никодије |
ка с њега.</p> <pb n="57" /> <p>Кад смо те отимали од твоје мајке, ухватио си се обема рукама з |
чем од среће <pb n="78" /> од среће што те видим, и опет од несреће моје што кад те видех жива, |
ај, коме не треба да се вера по шипрагу те да види шта ја данас видех, зубма би му гркљан искин |
Никодије искочи напред и стаде пред њу те је заклони од Турака.</p> <p>»Беже!« поче калуђер; » |
душа на ономе свету мирна бити, а ја ћу те и јутром и вечером благосиљати, а на самртноме часу |
него нађе и некаквог кумашина и кумицу те и њих посади <pb n="26" /> да заједно ручају с њеним |
то почетак од разговора?«</p> <p>»Видех те где чараш.{S} Стала та ћерка у сред потока, брчка се |
обема рукама за њен десни рукав; тргох те од ње и однесох те у моме наручју, а ти стегао у руч |
n="19" /> у човечијем облику.{S} Видох те кад прође у манастир и рекох себи: боље да је дочека |
среће моје што кад те видех жива, нађох те да си царев везир!«</p> <p>»Па зар је несрећа бити ц |
н десни рукав; тргох те од ње и однесох те у моме наручју, а ти стегао у ручицама ово парче од |
аврши: »Оче Никодије, ако је усаветујеш те пристане, ево од мене прилога Светоме Јовану пет сто |
а и ево нађосмо да га још имамо!</p> <p>Те вечери обе младе жене испричаше Иконији целу своју п |
е покренути да са женама говори.</p> <p>Те ноћи Иконија не могаше за дуго оком тренути.{S} Мишљ |
ја сам прву милост у тебе нашао.{S} Од тебе сам научио да пушком бијем, сабљом да сечем и копљ |
лосом, »нису могли да отму моје срце од тебе.{S} Ја имам једну матер.{S} И ја и ти, и ми који к |
епше да буде не може.{S} Паметнији и од тебе и од мене рекоше: »Мал дер Хиндустан, акл дер Френ |
очи склопим видим њене очи!{S} Узех од тебе ово парче и чувах га као амајлију.{S} Сиромах сам |
е бојиш доброга оца Никодија ?{S} Он ће тебе лепо да пази!« </p> <pb n="9" /> <p>»Не бојим се!« |
ом да сечем и копљем да погађам.{S} Без тебе Ризван данас не би био царев везир!« </p> <pb n="5 |
о ми се он кроз тебе свети, јер ми кроз тебе добра чини.{S} Нека је слава Богу, који је дао да |
о поток потекла.{S} И ево ми се он кроз тебе свети, јер ми кроз тебе добра чини.{S} Нека је сла |
> <p>»Познајем мој рукав!{S} Познајем и тебе.{S} Ти си.</p> <p>Он јој дохвати руку и пољуби је. |
ајлепше!{S} А лепо сви они прођоше мимо тебе а испред Падише!«</p> <p>»Ја се, Бога ми, бејах за |
обасуо милостима, ја сам прву милост у тебе нашао.{S} Од тебе сам научио да пушком бијем, сабљ |
а. »Кога ли то чекају?« упитах. »Чекају тебе, да те причесте!« рече ми отац Никодије.{S} А ја с |
ице!{S} Биће то твојој мајци за душу, а теби за здравље.</p> <p>Удари се Ризван руком о колено. |
разорио био!{S} Слава теби, Боже, слава теби! во вјеки вјеков, амин!« </p> <pb n="100" /> <p>То |
м ја мојим грехом разорио био!{S} Слава теби, Боже, слава теби! во вјеки вјеков, амин!« </p> <p |
ру рече, тихо: »Хвала прво Богу па онда теби оче, на овој великој радости!« а очима показа на с |
све ми се чини, да не може бити, да ја теби и царевој кћери нисам овде на сметњи.{S} Ови царск |
игуман, па ко зна чедо моје, шта је све теби Бог записао у својој књизи.{S} Твоја мајка не ће д |
урке да се мени освети?!«</p> <p>»Да се теби освети?!{S} А што да ти се освети?« упаде јој Стој |
сет хиљада, ако само тиме могу да купим теби за твоје старе дане нешто среће да у њој поборавиш |
раше Иконија озбиљно и тужно. .</p> <p>»Теби сам, жено, згрешио више него Богу!{S} Али јесте, е |
нђео!«</p> <p>Иконији је срце било пуно тегобе, па ни једне речи не проговори.{S} Остави поред |
да је једва дихала, сада се уздрма као тежак талас, па с виком писком и псовком навали на Гавр |
отрча мимо њега дркћући све то краћим и тежим дахатом.{S} Груди јој се надимаху као да хоће да |
опет је пресече и опет се начинише две, тек за тили часак поче да гмиже по ћилиму силество змиј |
ћ испаде пред њу.</p> <p>»Вала Иконијо, тек сад разумедох што се памети људске окрећу за тобом! |
из дана у дан бивала све невеселија.{S} Тек би се са ћошка свога конака загледала у море, па би |
као да га је тешки терет претискао.{S} Тек кад је уведе за руку у кућу, и кад виде оца Миленко |
жубор, шапуће лишће, шапуће, шапуће, па тек с друге стране зашушти јачи шушањ.{S} Окренем се, п |
="9" /> <p>»Не бојим се!« рече Иван, па тек онда бризну у глас да плаче; »Не бојим се ништа!{S} |
е је у волујска кола на меку подлогу од тек покошене траве, која дихаше мирисом од Ивањског цве |
укове видети, то је тек нешто, а ово је тек шала!«</p> <p>У том дервиш подиже у вис своју камил |
плашила нисам!{S} Смукове видети, то је тек нешто, а ово је тек шала!«</p> <p>У том дервиш поди |
етку наслоњено.{S} Трже се и разабра се тек кад Хусејин вихну: »Ево Падише!«</p> <p>Јаничар пад |
љуљала главом то на десно то на лево, и тек би јој се по неки тешки уздах из груди откинуо.</p> |
епомично као да се беху окамениле.{S} И тек када Иконија приђе, те пољуби у образе најпре Агапи |
} Иконија би се слатко насмејала, па би тек опет Агапији рекла: »Хајде ти сад после ове веселе |
дефа а златну камилавку на глави; па би тек с вриском скочила с постеље и нагла да бежи вичући: |
ориле српски, истина мало заносећи, али тек српски.{S} Колико је било танких робињица и брзоног |
авим и нешто мало загушеним глисом, али тек разговетно, проговори неколико речи, од којих је не |
то само она и Ризван-бег знају.{S} Али тек Мејрима, коју је Султан као најлепше и најбистрије |
мирна збиља, а испод ње један тихи али тек видљив нанос дубоке туге.{S} И мушко и женско, и ст |
из њезиних горких осећања и црних мисли тек би се овда и онда пресецао речима: »Освета је моја, |
пет бојим да душу не огрешим.{S} Ево ми тек сада сијну, и ево тек сада почињем да видим, како о |
грешим.{S} Ево ми тек сада сијну, и ево тек сада почињем да видим, како овај камен сињи из ведр |
алиму, што је био заспао па се пробудио тек после осамдесет година!«</p> <milestone unit="*" /> |
а доведу.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тек је сунце било отскочило за једно копље, а цело се с |
ла што гору пред светим иконама.</p> <p>Тек је било подне превалило и весеље се на све стране н |
ћилимове и засторе на зидовима.</p> <p>Тек иза овога настајала би права забава, у којој би сва |
т добро виђаше нит добро чујаше.</p> <p>Тек би га овда и онда Иконија по рамену <pb n="24" /> ж |
је л’ нам иде од куд моја нана?«</p> <p>Тек он то рече, а из шумарице зајеча јасан женски глас: |
а душа одоше низ улицу, и само несвесно тело оста челом на решетку наслоњено.{S} Трже се и раза |
едасмо цркву.{S} Али каква црква!{S} Из темеља па за један аршин све о самог црвеног мерџана; п |
и вуци жива поједу.{S} Кућа да му се до темеља спали; земљу да нико не прихвата за седам година |
старцу обе руке, притрча му, не даде да темена, него му по турски паде на једно па на друго рам |
Јаничар диже, десном руком живо откуца темена и рече: »Да идем!«</p> <p>И одмах пође.</p> <mil |
и са највећим страхопоштовањем удараше темена младоме везиру, и стаде као кип с рукама на прса |
аконџул-ефендија«, а он мени опет за то тепа: »џанум« и »кузум«, срце моје и јагње моје!«</p> < |
ју су сафирни морски таласи тихо, чисто тепајући јој, запљускивали кад је море на тишини сунцем |
вог камена драгог, па покривена златним тепелуцима.{S} Дођосмо пред главна врата, а она све од |
во све по реду и облакшај душу своју на теразијама Аранђеловим!«</p> <p>Гавран заиска још један |
и митом подизао да ме као кошуту хајком терају на његову заседу.{S} Свакој сам мојој стрини, св |
ри, него јечаше само као да га је тешки терет претискао.{S} Тек кад је уведе за руку у кућу, и |
ато извежене, беху око витког им струка тесно прикопчани златним пуцетима а на грудма широм отв |
н стрела са левог рамена опет сам лук с тетивом, завијен у зелену кадифу опет златом извезену.{ |
му.{S} С њоме је дошла и њена сестра од тетке, Макрена, с мужем и децом, па су се лепо наместил |
а се љуљаше то на десно то на лево; као тешкајући се што је то све било па прошло.</p> <p>У том |
е као неким кафтаном од загасито зелене тешке кадифе са златним ширитом.{S} Кад јој је црни Киз |
а би нубијска горостасна црнца размакли тешке завесе, па пустили <pb n="84" /> да уђе унутра Ки |
ом калуђер подиже главу, скиде полагано тешке наочари, протрља очи па проговори :</p> <p>«А ене |
прозбори, него јечаше само као да га је тешки терет претискао.{S} Тек кад је уведе за руку у ку |
твојој мајци бар под њену старост скине тешки камен са срца, а са душе њене црни облак, који су |
сно то на лево, и тек би јој се по неки тешки уздах из груди откинуо.</p> <p>»Ти си, мајко, сет |
их положи главу међу шапе, шикну на нос тешким и шумним дахом, и зажмури.{S} Други живо окрете |
отац (Бог да му душу прости!) умирао од тешких рана, рекао ми је: »Иконијо, гледај то наше јадн |
на лево неколико пута, прошапута: »Еј, тешко мени и до Бога мога!« Па онда се исправи и одважн |
ије.{S} Било их је страшно погледати, а тешко је било казати ко је грђи од кога. »Нека Бог сачу |
> <p>»Признајеш ли да си и Богу и људма тешко згрешио?«</p> <p>»Признајем!{S} И само молим суд |
се у једном куту савио беше у клупче па тешко дихаше.{S} Ватра му беше подузела образе; сув јез |
«</p> <p>»Ето!« настави Гавран уздахнув тешко; »Ето, овако је било.{S} Не смем да призивљем Бог |
њу да му просто исприча све што јој је тешко.</p> <p>»Па добро, ево да ти све и кажем:</p> <p> |
е, <pb n="31" /> као да се пробудила из тешкога сна па још не може да се прибере.</p> <p>Неколи |
најем мој рукав!{S} Познајем и тебе.{S} Ти си.</p> <p>Он јој дохвати руку и пољуби је.</p> <p>» |
Великаш треба да има и велико срце.{S} Ти си га имао и пре него си великаш царев постао.{S} Са |
само јуначко него добро и праведно.{S} Ти видиш како је, а ја само да ти кажем, да баш онда, к |
у, па нека буде од њега што Бог хоћ.{S} Ти знаш да нисам жалио да погинем за крс часни и веру р |
доста да у сабљи својој има сестру.{S} Ти си царев везир.{S} Великаш треба да има и велико срц |
ба да те боли, и немаш шта да жалиш.{S} Ти ми чиниш толико, колико ваљада од како је царевине н |
ег ћутања Гавран ће рећи:</p> <p>»Је л’ ти калуђер говорио што о мени?«</p> <p>»Јесте, брате, с |
остављам ти рока још три дана, не би л’ ти се лудој јал’ поносној памет повратила.{S} Ако ми до |
могу, ја те гладна нахранити могу, ал’ ти, Гавране, никад опростити не могу!{S} Него кажу, кој |
милости према мени, простој сељанци, а ти си добар као добар дан, и ако си везир турскога цара |
те од ње и однесох те у моме наручју, а ти стегао у ручицама ово парче од рукава њеног.{S} Не м |
«</p> <p>»Не може за то што ти нећеш, а ти нећеш за то што си се неком другом поклонила!{S} Ај« |
им он овде стигне предузеће стадо.{S} А ти ћеш, ако Бог да, да будеш пастир божјега стада.{S} О |
рекао: »освета је моја!« Моли му се, да ти се он не свети!« говораше Иконија озбиљно и тужно. . |
{S} Сунце грануло па обасјало цвеће, да ти очи засену од јаре.{S} Мало даље, па угледасмо цркву |
вораше: »Море однеси бар пола цркви, да ти се не освети Бог!« Не послушах је.{S} Како знате она |
{S} А он: »Гледам те да л’ си човек, да ти аманет дадем!« А ја рекох: »Баш јесам!« А он онда: » |
стао.{S} Сад не квари ништа да знаш: да ти је завичај Сирф-вилајет и да ти је мати кауркиња.{S} |
с било док имадосмо своје цареве!{S} Да ти мој ага чујеш, кад наши гуслари стану казивати како |
ко, али чича Сима не само да не може да ти помаже него, онако стар и немоћан како је, само ти о |
е био Гавран Ракетић.{S} Молио ме је да ти говорим да за њега пођеш!«</p> <p>»Да чудна ли човек |
>»Ето, виш, и гаров те љуби!{S} Хоће да ти каже: не брини се за нас!«</p> <p>А Иван се онда кро |
луда раја једнога дана узаман гине и да ти с њоме муку мучиш.{S} Буди отац сиротињи, <pb n="43" |
наш: да ти је завичај Сирф-вилајет и да ти је мати кауркиња.{S} Али каква кауркиња?{S} Сељанка |
на себе саму!{S} Ова рука која жуди да ти милује груди, живој ће ти срце ишчупати!«</p> <p>Гав |
Има нас који дођосмо из далека; дај да ти очи сагледамо, те да нашима на дому кажемо: видесмо |
увах га као амајлију.{S} Сиромах сам да ти радост моју богатим поклоном покажем.{S} Рекох да ти |
ма што, што би те заболело, а видим да ти је срце болећиво.{S} Него не треба да те боли, и нем |
мила нисам.{S} А да јесам, ех, право да ти кажем, има других соколова за које знам е би ме клик |
јој је тешко.</p> <p>»Па добро, ево да ти све и кажем:</p> <p>»Прво и прво све ми се чини, да |
га вођко из руке поједе.</p> <p>»Ево да ти кажем!« предузе за тим да говори. »Када ти је отац ( |
је?«</p> <p>»Бојим се, било би дуго да ти све казујем.{S} Нити је право да кажем ма што, што б |
едно.{S} Ти видиш како је, а ја само да ти кажем, да баш онда, кад ме придигоше, несрећни Гавра |
/p> <p>»Да се теби освети?!{S} А што да ти се освети?« упаде јој Стојан у реч, па се намршти, с |
трапезарије мало у порту, имам нешто да ти говорим!« Па мрдну очима и веђама показав на дете, ш |
попричати, али видим није инако већ да ти све кажем!«</p> <p>И онда Иконија исприча како је Га |
е Господ Исус Христос отворио, ја ћу да ти читам опроштајне молитве!« </p> <p>И онда му их он о |
ија међу својим људма, добро, ево ћу да ти сазидам конак тамо, напунићу га сваком згодом, наред |
као да је бесомучан. »Слушај, што ћу да ти кажем: остављам ти рока још три дана, не би л’ ти се |
напунићу га сваком згодом, наредићу да ти се из моје хазне издаје што год ти и колико год ти т |
у богатим поклоном покажем.{S} Рекох да ти носим ову амајлију!«</p> <p>Ризван скочи на ноге.{S} |
а?« упитаће је једнога дана Ризван. »Да ти није што криво од кога у моме двору?{S} Да ли има не |
се очи разгореше а лице засветли; — »Да ти видиш Топлицу Милана, кад се јунак узме да облачи, п |
е; »Море жено батали ти то!«</p> <p>»Да ти видиш Топлицу Милана,« поче Иконија да с пуно поноса |
кажем!« предузе за тим да говори. »Када ти је отац (Бог да му душу прости!) умирао од тешких ра |
чи па проговори :</p> <p>«А ене! одкуда ти Иконијо, добра жено!«</p> <p>»Благослови свети оче!« |
и ја њему да опростим.{S} Гавране, нека ти је проста од мене свака моја суза, свака моја мука, |
моја мука, сва моја туга и невоља; нека ти је од мене све просто и пред Богом и пред људма!»</p |
ни патос, па викаше у глас: »Слава нека ти је Господе Боже, што ме грешника пушташ у цркву, кој |
честити беже, уцвелићеш рају, а велика ти фајда бити неће, јер су махом крџава деца у сиротиње |
ету турскога цара каже »сине!« — »Хвала ти, цареви везире!{S} Свега има изобила у двору твоме, |
мо док нам ти не кажеш?!«</p> <p>»Хвала ти, цареви везире!« рече Иконија, која никако не могаше |
у, не би ли ти помогао, да једнога дана ти из његове цркве изнесеш свећу боље среће и босиљак м |
Их, како јадна да не видиш цара?!{S} Па ти онда ниси видела ни Кизлар-агу са његовим Кара-агама |
аном царским Муслимане поздарвља!{S} Па ти ниси видела баш оно што је најлепше!{S} А лепо сви о |
</p> <p>. »Па сад, оче Никодије, Бог па ти!« поче Иконија. »Ево ти доведох мога сина да га упут |
у јој: »Е, Бог те благословио!« »Е, Бог ти дао и овога и онога света!« »Ниси ти само везирова м |
нога стајала, па зајеча: »Иконијо, Бог ти дао и овога и онога света, опрости ми кад си ми живо |
ма!»</p> <p>»Бог те благословио!{S} Бог ти дао!» зајеча јадник Гавран гушећи се сузама, а народ |
па се као благи талас поваља вика: »Бог ти дао!{S} Бог те благословио!«</p> <p>Игуман благослов |
да иде Падишах.{S} Отвори добро очи кад ти покажем везира, да га добро видиш, да се не препадне |
је хазне издаје што год ти и колико год ти треба да живиш као везирова мајка!«</p> <p>»Не треба |
у да ти се из моје хазне издаје што год ти и колико год ти треба да живиш као везирова мајка!«< |
а, па би тек опет Агапији рекла: »Хајде ти сад после ове веселе Џумбусаре (тако је почела да зо |
опу, а и сваком брату Србину: поздравље ти од оца Никодија, нашао је у Јерусалиму српску цркву |
ми! него се нашалих и рекох цвету: боље ти је на бистром потоку него на пустој глави удовице.{S |
> <p>»Казуј све право по истини, о мање ти је!« ободраваше кнез Гаврана.</p> <p>»И хоћу кнеже!« |
која жуди да ти милује груди, живој ће ти срце ишчупати!«</p> <p>Гавран се окрете па као бесан |
верна рајо!« рече ми санџак-бег; »неће ти на јалово бити.{S} Валах и онако има по више година |
си хладна и паметна мушка глава, а срце ти није само јуначко него добро и праведно.{S} Ти видиш |
тебе.{S} Ја имам једну матер.{S} И ја и ти, и ми који клањамо и ви који се крстите, имамо само |
ивени, па викну:</p> <p>»О, Ристифоре и ти Миловане, душе вам кажите мојој Макрени и кума Марти |
двору твоме, и колико ми добра чините и ти и сви твоји, већ и не ваља, хоће скоро по неки пут и |
в везир!« </p> <pb n="56" /> <p>«Био би ти царев везир и кад цар не би хтео, јер то тако стоји |
у моме двору?{S} Да ли има нешто што би ти годило и за чим жудиш, а што ми овде не можемо да зн |
ак и ову свећу Светоме Јовану, не би ли ти помогао, да једнога дана ти из његове цркве изнесеш |
огаше да верује, да је то она. »Јеси ли ти то, Иконијо, или ме очи моје варају?« рече. </p> <pb |
дрхтавици рече ми на ухо: »Не рекох ли ти да ћу ти живој срце ишчупати?« Поочиме да ли може би |
јој на ухо полагано шапну: »Не рекох ли ти, да ћу ти живој срце ишчупати?«</p> <p>Иконија се ок |
, а срце ми је уцвељено и отровано; али ти си хладна и паметна мушка глава, а срце ти није само |
ро по неки пут и да ме расплаче.{S} Али ти нећу крити, јесам тужна, и чини ми се да ми се срце |
ј царева рука срце ишчупа!«</p> <p>»Али ти не знаш да је умрла!{S} Добри мој Лала, ево сад царе |
ну руком као да каже; »Море жено батали ти то!«</p> <p>»Да ти видиш Топлицу Милана,« поче Икони |
рска кћери,« одговори Иконија, »Бога ми ти ја не умем ништа казати.{S} Видим да је мука и мајст |
акву дугу а жалостиву песму. »Шта ли ми ти тако тужно причаш?« питаше га Иконија склапајући сво |
у једну своју нумеру.</p> <p>»Шта ли ми ти то казујеш?{S} Да л’ да газим поток, ил’ да га не га |
« »Ниси ти само везирова мајка, него си ти мајка све ове јадне сиротиње!« »Е вредило је да прођ |
што ме грешника пушташ у цркву, коју си ти сам од суза добре једне жене саградио!«</p> <p>За њи |
у босиљка рекавши му: »Нај, сине, унеси ти сам овај босиљак и ову свећу Светоме Јовану, не би л |
ог ти дао и овога и онога света!« »Ниси ти само везирова мајка, него си ти мајка све ове јадне |
од мојих гробова.{S} По твојој доброти ти би и пролио сузу, али ко ће наћи попа да ми гроб пре |
опет учини да раст захучи липи: »Чекај ти мирисна сејо, кад цар гаврански падне на моје гране, |
моћан како је, само ти одмаже.{S} А док ти мали Иво за помоћ прирасте, требаће доста година.{S} |
. »Слушај, што ћу да ти кажем: остављам ти рока још три дана, не би л’ ти се лудој јал’ поносно |
ће срце робињицама?!{S} А данас си нам ти, твојом добротом, растопила у ове сузе лед око њега |
што ми овде не можемо да знамо док нам ти не кажеш?!«</p> <p>»Хвала ти, цареви везире!« рече И |
м, жудиш за завичајем!«</p> <p>»Не знам ти ни сама казати, да ли жудим <pb n="96" /> за завичај |
ош цар Душан дао нашој цркви.{S} Па сам ти на невољи грдној.{S} Две му речи прочитам <pb n="12" |
мува кад падне у чинију млека, тако сам ти ја у овој госпоштини.{S} Хоћу у њој да се удавим.{S} |
од некуд стару икону богородице; живим ти без бриге као бубрег у лоју!{S} Ја га не зовем друкч |
си и нек каже:{S} Бог да прости!{S} Ево ти пет кеса за пут одовуд и одонуд!«</p> <p>Стари се Ја |
аше, нико нам тако говорио није као ево ти данас.{S} Срце нам се било давно скаменило, а и шта |
икодије, Бог па ти!« поче Иконија. »Ево ти доведох мога сина да га упутиш како да служи Богу и |
јој не дира у цркве и манастире.{S} Ако ти не вермаш царску реч, раја је верма, и не дамо да се |
који сме тако да беди једну жену, како ти мене бедиш, нема душе и није човек.{S} Иди од мене ј |
мети где сам их видела!«</p> <p>»А како ти се свиди царев пролазак?« упита ага да би повео разг |
ђаше зулове у свога синчића: »Ето, тако ти је отац говорио.{S} Тако је исто говорио и оцу Никод |
никне и плод донесе.{S} Научи га колико ти знаш, па ће Миленкова душа на ономе свету мирна бити |
его, онако стар и немоћан како је, само ти одмаже.{S} А док ти мали Иво за помоћ прирасте, треб |
помињала завет <pb n="13" /> његов, то ти ево и сад велим: хоћу ћери моја што год могу; али он |
Што обећах твоме Миленку на самрти, што ти казивах кад год си ми помињала завет <pb n="13" /> њ |
p>»Авај мени!{S} Аман, мајко, казуј што ти је?«</p> <p>»Бојим се, било би дуго да ти све казује |
’ш, не може!«</p> <p>»Не може за то што ти нећеш, а ти нећеш за то што си се неком другом покло |
а: »Иконијо, јадна моја Иконијо, аманет ти отац мој и аманет ти дете наше!« Заклех му се да ћу |
ја Иконијо, аманет ти отац мој и аманет ти дете наше!« Заклех му се да ћу му оца чувати и мојом |
ашан!« одговори Иконија мирно; али опет ти само мени њега покажи!«</p> <p>У том прође једна чет |
полагано шапну: »Не рекох ли ти, да ћу ти живој срце ишчупати?«</p> <p>Иконија се окрете па га |
и рече ми на ухо: »Не рекох ли ти да ћу ти живој срце ишчупати?« Поочиме да ли може бити, што с |
исправи и одважно рече:</p> <p>»Вала ћу ти поочиме, све казати и ако ми је зазор за по нешто, и |
ече она срдито. »Да имаш душе рекла бих ти: не греши душе!{S} Али човек који се крије по шипраг |
/p> <p>»Ако ће да иде све по реду, имаш ти мало по дуже до самртнога часа од мене.{S} Него хајд |
ир с осмехом.</p> <p>»Знам ја, не можеш ти бити царев везир а да ниси турске вере.{S} Ето какве |
живети, али опет за то може бити да ћеш ти јахати белог коња на црвеном седлу, а о бедрима умес |
човече!«</p> <p>»Вала, жено, запамтићеш ти мене!{S} Слушај,« и опет цикну Гавран као да је бесо |
с муком и с промуклим гласом промуца: »Ти си ... божји... анђео!«</p> <p>Иконији је срце било |
и тешки уздах из груди откинуо.</p> <p>»Ти си, мајко, сетна невесела?« упитаће је једнога дана |
е рукава у своја недра па рече;</p> <p>»Ти памтиш све како је било !?{S} Док си био наш уста у |
у Хербаџије, у скрлетним доламама, а са тигровом кожом о левом рамену; у рукама ношаху пушке са |
Св. Јован у мркој камиљој кожи с мрком тиквицом о левом бедру, подигао је у вис крст од сувог |
пресече и опет се начинише две, тек за тили часак поче да гмиже по ћилиму силество змија, док |
е гледао један Јаничар.</p> <p>Наиђе за тим једна гомила кадија, хоџа и улема, са белим турбани |
е.</p> <p>»Ево да ти кажем!« предузе за тим да говори. »Када ти је отац (Бог да му душу прости! |
тави да до краја пропаднемо, а одмах за тим имамо да захвалимо оној жени, доброј и смерној, од |
метан осмех.</p> <p>Са те две сузе и са тим тихим осмехом опростила се с овим светом у тренутку |
поче да бега на све стране.</p> <p>Међу тим су Турци једним ударом буздована оборили оца Никоди |
у преда берат, којим га цар утврђује за Тимар-бега из Лежимира, и други берат којим цар одобрав |
ри села у околини, начинио од њих један тимар и дао га своме старом пријатељу Хусејин-аги.{S} Х |
чок јаша!« (да живи падиша!) одјекујући тиме грмљавини која се за султаном ваљаше низ улицу.</p |
ка потрошим и двадесет хиљада, ако само тиме могу да купим теби за твоје старе дане нешто среће |
о.{S} Научићу га да чита, упознаћу га с титлама и скратницима, научићу га да поји тропаре и кон |
це; око углова од усана станио се један тих једва приметан осмех.</p> <p>Са те две сузе и са ти |
ромешкољи се, кашљуцне два три пута, па тиха али и прекорно рече:</p> <p>»Не ваља то тако, снах |
ко тренућа живо њушаше мирис, што им га тихи поветарац <pb n="6" /> доношаше; кудравим реповима |
адаше сад мирна збиља, а испод ње један тихи али тек видљив нанос дубоке туге.{S} И мушко и жен |
прича јој док везирова мајка не падне у тихи сан.</p> </div> <pb n="91" /> <div type="chapter" |
цепљена рукава, и показав јој, упита је тихим гласом:</p> <p>»Познајеш ли ово?«</p> <p>Она погл |
н осмех.</p> <p>Са те две сузе и са тим тихим осмехом опростила се с овим светом у тренутку нај |
ва, па онда пољубив руку калуђеру рече, тихо: »Хвала прво Богу па онда теби оче, на овој велико |
пусти је мало да се исплаче, па је онда тихо запита:</p> <p>»Што плачеш?!</p> <p>»Плачем а незн |
опет јој то поновише, кад је султанија тихо руком дотакну.</p> <p>»А? шта велиш?« питаше Икони |
>»Мајкино мило јединче!« замуца Иконија тихо и очи јој засузише. </p> <pb n="25" /> <p>Старац т |
!{S} Еј, еј, авај нама!« доврши Иконија тихо, па се љуљаше то на десно то на лево; као тешкајућ |
да струјила преко чистог горског шљунка тихо роморећи.{S} Обалом на коју се долази од манастира |
шири и башкари!« Па онда опет њему липа тихо шапуће: »Кад челе падну сутра на мој цвет, замолић |
о, и само јечаше, и пусти Иконију да се тихо исплаче. </p> <pb n="37" /> <p>Кад се исплака и ум |
адећи седу своју браду руком, понављаше тихо по неколико пута: »Алах акбар !...{S} Алах акбар ! |
p>Зазвекеташе цитре и тамбуре, закуцаше тихо таламбаси, потскочише обе хитре и видрасте Мисирли |
ч сеђаше као да је прикован за седло, и тихо, благо, готово смерно погледаше то на једну то на |
аву на пањ да се сече, онда се подиже и тихо, више сам у себи, прозбори: »Падиша чок јаша!« (да |
мрамора, коју су сафирни морски таласи тихо, чисто тепајући јој, запљускивали кад је море на т |
где нежна милина девојачка још једнако тихо снева снове невиности.{S} Између сваке две девојке |
ево ме и сама се смејем!« Па би се опет тихо насмехнула. </p> <pb n="83" /> <p>У харему дочекал |
ного говориш за цркву!« рече јој старац тихо, па погледа полагано и застиђено на десно и на лев |
стидљивост и узбуђеност растопише нешто тихог руменила у млечност његову а под танком и лаком к |
} Обалом на коју се долази од манастира тихом једном зеленом косом, пружило се џбуње од леске, |
на.{S} Чинило би јој се да јој је свака тица певачица неки род, свако лепо дрво неки пријатељ, |
звекта својим прапорцима, свака од оних тица приклони ниско главу клањајући се, па онда, истина |
бри.{S} Али кад прођем поред оних ваших тица са кратким кукастим кљуном и зеленим, плавим и зла |
исто време, или оним великим и шареним тицама са кукастим широким кљуном, што на тачкама и сре |
ме мраморне водоскоке и шарене кавезе с тицама.{S} Ударише и оним широким путем између великих |
ера дванајст челенака, и тринајсто ноја тице крило, то се крило на чекрк окреће, те казује....« |
а говоре турски и арапски, а оно све те тице погледају право и оштро у <pb n="95" /> мене, па н |
конија својим јасним и пријатним гласом тици преко воде.</p> <p>Проста ова млада сељанка, кад г |
као да у металну пиштаљку дува.</p> <p>»Тицо моја, је л’ то мени звиждиш ?« викну Иконија своји |
лом јастребовим у челенци и са сребрном тицом на штапу који је у руци држао.</p> <p>Иконија се |
пајући јој, запљускивали кад је море на тишини сунцем успавано било, а опет бесно у њу грували |
чи, прво меће, бурунџук кошуљу, нит’ је ткана нити је предена, већ од суха злата исплетена, на |
едну поњаву од кострети, и нешто крпа и тканица.{S} Све је то оставила поред невољника, заједно |
ма од кашмирских и хиндустанских танких тканица, разних боја и разних облика неко у ћурковима о |
рада, долама бела, као да је од сребрне тканице, по њојзи крупна пуцад као грудве од бисера.{S} |
неко са кунтушима и са бињишима од дибе-тканице златном и сребрном жицом испреткане, са зибелин |
, положи му на колено ону танку свилену тканицу, и опет се натрашке узмаче неколико корачаја, п |
н погледа на старог Јаничара, па на ону тканицу.{S} Размота саде-свилу и из ње извади једно пар |
муд-паша, као песник носио име »Адени«, то се и његов овај дворац прозвао »Аденистан«.</p> <p>С |
ађа кћи царева видела младог Силиктара, то само она и Ризван-бег знају.{S} Али тек Мејрима, кој |
ми помињала завет <pb n="13" /> његов, то ти ево и сад велим: хоћу ћери моја што год могу; али |
која ако је и видела нешто мало среће, то јој није дуго потрајало!«</p> <p>»Чујеш ли ме, Икони |
де.{S} Девојкама, па и самој султанији, то се даде на смеј па се слатко насмејаше, Али се Икони |
па се плашила нисам!{S} Смукове видети, то је тек нешто, а ово је тек шала!«</p> <p>У том дерви |
челенака, и тринајсто ноја тице крило, то се крило на чекрк окреће, те казује....«</p> <p>»Ама |
ем »Иконије, матере Ризвана везира«.{S} То је тако и само везир желио да буде.{S} Али ту Икониј |
или обеси, не бејаше доста светини.{S} То би таман било да му се учини милост за коју он и мол |
а узме у сарај за свог Силиктар-агу.{S} То се високо дворско достојанство свагда давало најлепш |
пиштаљку дува.</p> <p>»Тицо моја, је л’ то мени звиждиш ?« викну Иконија својим јасним и пријат |
{S} О да ми Бог хоће дати да доживим да то очима видим, па да мирно умрем, кад ми суђен данак д |
с царев.{S} Замоли га да пусти и Иву да то целива, и мали се Ива полагано и врло смишљено прекр |
Ето, ви’ш, не може!«</p> <p>»Не може за то што ти нећеш, а ти нећеш за то што си се неком друго |
цара у омразу воде!«</p> <p>»Нико те за то не пита!« рече Турчин преко. »Је ли тај мали твој си |
игуман дечански; »и ми смо се питали за то.{S} Него смо се сетили <pb n="101" /> нечега.{S} Пре |
гим заветом, а везала сам се заветом за то што је то тако воља божја била.{S} Ето, ви’ш, не мож |
Твоја мајка не ће доживети, али опет за то може бити да ћеш ти јахати белог коња на црвеном сед |
Караконџул-ефендија«, а он мени опет за то тепа: »џанум« и »кузум«, срце моје и јагње моје!«</p |
оже, а не може зато што нећу, а нећу за то што сам се везала другим заветом, а везала сам се за |
може за то што ти нећеш, а ти нећеш за то што си се неком другом поклонила!{S} Ај« гракну Гавр |
рко као да испи чашу пелена.</p> <p>»За то што не може, а не може зато што нећу, а нећу за то ш |
не из гроба, па да те види, па макар ја то и не гледала.{S} Еј, Боже мој, опрости ми што се зан |
<p>»Их, болан!« привика момчадија, која то гледаше, дивећи се старцу. »Их, болан! чича Сима дад |
ха али и прекорно рече:</p> <p>»Не ваља то тако, снахо!{S} Не ваља се светити јер Бог је казао: |
, скотина једна, да га Бог убије!{S} Па то је он!{S} А, чекај скоте један!« викну Стојан пун ја |
хоће из груди да искочи!«</p> <p>»Е па то је!« узе мудра Макрена да тумачи. »Синоћ смо о оцу Н |
претио да ће га запамтити. _</p> <p>»Па то је он, скотина једна, да га Бог убије!{S} Па то је о |
г је казао: освета је моја!«</p> <p>»Па то му се Бог ето и осветио!{S} На мукама ће липсати као |
мој, немој да плачеш!«</p> <p>Па рекав то, млада сељанка пригрли дете своје и пољуби га у десн |
јадник Гавран гушећи се сузама, а народ то прихвати, па се као благи талас поваља вика: »Бог ти |
од петнајест до осамнајест година, све то богато обучено и накићено, у руву од разних боја и р |
-аскери, беглер-бези паше и везири, све то са сабљама и ханџарима драгим камењем окићеним, са т |
штина што се цакли у диби и кадифи, све то лепо приличи царевој кћери и царевом везиру, али што |
од разних боја и разнога кроја.{S} Све то прође поред Султаније и Иконије чисто са страхом, гл |
А ако ће да пали што има, боље нека све то поклони светоме Јовану, да му је свећа пред свецем, |
села Лежимира у Топлици.{S} Сад је све то искао да му се опет разговетно каже, и онда се крене |
оспод!« Сваку реч старац изговараше све то јачим гласом, планина прихваташе сваку реч громкијим |
еколико корачаја, па се под новим и све то жешћим ударцима камџије стропошта на земљу као мртва |
пина, она протрча мимо њега дркћући све то краћим и тежим дахатом.{S} Груди јој се надимаху као |
еде у њу.{S} Не могаше да верује, да је то она. »Јеси ли ти то, Иконијо, или ме очи моје варају |
у главе од римских војника.{S} Можда је то био саркофаг каквог силног проконзула; сад се обично |
м.</p> <p>»Е, па није шала, царевина је то!{S} Како гледах оволику силу и господство, ја се миш |
икаше јој са више страна да каже шта је то друго.</p> <p>»Ево шта је«, предузе Иконија; »бојим |
е:</p> <p>»Бог с тобом, Гавро, какав је то почетак од разговора?«</p> <p>»Видех те где чараш.{S |
о год има у мене женске родбине, све је то поклонима и митом подизао да ме као кошуту хајком те |
рети, и нешто крпа и тканица.{S} Све је то оставила поред невољника, заједно с крчагом тазе вод |
одство, ја се мишљах: еј, Боже, тако је то и у нас било док имадосмо своје цареве!{S} Да ти мој |
сно то на лево; као тешкајући се што је то све било па прошло.</p> <p>У том уђоше у дворану две |
г камења гледати није дала, него што је то приличило новоме Силиктар-аги, сиво-оком Ризван-бегу |
м, а везала сам се заветом за то што је то тако воља божја била.{S} Ето, ви’ш, не може!«</p> <p |
свуда мати!« рече Хусејин благо. »Није то <pb n="62" /> друкчије ни у нас, који смо турске вер |
е напијем.{S} Али ми сотона шапну »Море то није ништа! та сласт за кратко траје Слађе је да је |
шће које ћеш данас да примиш, па све се то помешало и ишарало у тај лепи сан, који даће Бог да |
док ја газим по свили и кадифи, како ће то да изгледа пред Богом који све види и све зна?!«</p> |
ана подигне себи нешто црквице!{S} Биће то твојој мајци за душу, а теби за здравље.</p> <p>Удар |
и тихо, благо, готово смерно погледаше то на једну то на другу страну.{S} А његов Јабучило, ка |
ама!« доврши Иконија тихо, па се љуљаше то на десно то на лево; као тешкајући се што је то све |
укама уморити.</p> <p>Неко из гомиле, и то једна жена помену најпре двојици тројици око себе, а |
" /> одатле три пута једно за другим, и то све јаче и јаче и све брже и брже, одзвижда нову јед |
очин, испеку најпре жиле под коленима и то усијаним камењем из потока, на коме је Иконију из пр |
ку као паучина, завијено.{S} Кад поче и то великим и грубим својим прстима да развија, руке му |
о да кажем, учини ми се да сам те очи и то чело неге видела, па се занесох тражећи по мојој луд |
за леву мишицу.{S} Јест, бејах будан и то су аспре што се беле!{S} Заграбих руком и сасух две |
ога властелинскога рода; ми сељаци који то знамо, кријемо ту народну тајну; али бадава крити, д |
и нешто погледајући к вратима. »Кога ли то чекају?« упитах. »Чекају тебе, да те причесте!« рече |
цркве царске да остану!«</p> <p>»Је ли то баш царски рисовуљ?« упита Иконија радознало и опет |
.{S} Видим да је мука и мајсторија, али то се у нас не би звало да је игра.{S} У нас је, и кад |
е једна комшијница.</p> <p>»Не знамо ми то!« прихвати чича. »Пре ће бити да му се сотона, коме |
бе руке и рече узбуђено:</p> <p>»Што ми то, мајко, и раније не помену?!{S} Али нека је у добри |
еби велим:{S} Боже благи, може бити они то сад по арапски гунђају: »а шта ће та сељанка овде?{S |
ше да верује, да је то она. »Јеси ли ти то, Иконијо, или ме очи моје варају?« рече. </p> <pb n= |
руком као да каже; »Море жено батали ти то!«</p> <p>»Да ти видиш Топлицу Милана,« поче Иконија |
едну своју нумеру.</p> <p>»Шта ли ми ти то казујеш?{S} Да л’ да газим поток, ил’ да га не газим |
пригрли Иву на груди своје.</p> <p>»Дај то дете овамо! цару треба!« викну Турчин.</p> <p>Окрете |
ких рана, рекао ми је: »Иконијо, гледај то наше јадно дете!{S} Дај га оцу Никодију на књигу, па |
ј преведе; али она не чу.{S} И опет јој то поновише, кад је султанија тихо руком дотакну.</p> < |
ала у море, па би сетно пољуљала главом то на десно то на лево, и тек би јој се по неки тешки у |
забран.{S} Али не зна село чијом муком то би.{S} Ваља да вам испричам све, јер по из даље иде |
ам иде од куд моја нана?«</p> <p>Тек он то рече, а из шумарице зајеча јасан женски глас: »Ој, И |
аша штета.{S} Пустите да с миром носимо то једно дете, те да не буде горе, много горе!«</p> <p> |
пи дуго и дуго.{S} Преврташе се немирно то на једну то на другу страну.{S} Комарац један облета |
Иконија тихо, па се љуљаше то на десно то на лево; као тешкајући се што је то све било па прош |
па би сетно пољуљала главом то на десно то на лево, и тек би јој се по неки тешки уздах из груд |
и мрмља чаролије.{S} Хе, душо моја, зар то није чарање ?«</p> <p>»Нисам очију ми! него се нашал |
и царев везир и кад цар не би хтео, јер то тако стоји у твојој звезди записано!« рече Хусејин м |
врло танког платна.{S} На једном крају то парче беше опточено шареним везом, у коме се плаве з |
го, готово смерно погледаше то на једну то на другу страну.{S} А његов Јабучило, као да се поно |
го.{S} Преврташе се немирно то на једну то на другу страну.{S} Комарац један облеташе њено мило |
с нама стари отац Никодије.{S} Поменух то једном поодавна Хусејин-аги, а он јави везиру, а вез |
и вјеков, амин!« </p> <pb n="100" /> <p>То је био несрећни Гавран, кога је Иконија дала донети |
о дете!{S} Бог с тобом Иконијо!«</p> <p>То рече па се спусти под ону дивљу ружу.{S} Одвеза опан |
, сестро моја«, рече ми отац Никодије; »то је, видиш, српски цар Лазар саградио овде за своје С |
амен од варница. </p> <pb n="38" /> <p>»То је оно што ми је зазор попричати, али видим није ина |
лу,« рекох му, »има једна млада удовица тобож сељанка, а није него од старога властелинскога ро |
на у дан ишла на грађевину, није што се тобож у том нешто разумевала, него само да се радује гл |
њима беше и — Гавран Ракетић.{S} Он јој тобож помагаше да се дигне, али јој на ухо полагано шап |
е крвљу напојио, да загасим моју жеђ за тобом!« </p> <pb n="20" /> <p>Гавран сав помодре у лицу |
азумедох што се памети људске окрећу за тобом!«</p> <p>Иконија се препала беше кад овако из нен |
без махне?{S} Главно је што видим да се тобом много занео; а после, газда је, код њега би благо |
ра жена заносим као неко дете!{S} Бог с тобом Иконијо!«</p> <p>То рече па се спусти под ону див |
влада свој немир па рече:</p> <p>»Бог с тобом, Гавро, какав је то почетак од разговора?«</p> <p |
вога срца на јави слатке снове сневала, тога дана чула да ће да је проси у мајке, — шта је та с |
а.{S} Али им дође порука од Иконије, да тога не чине.{S} Не вреди да због ње икога ма само глав |
врнуо с памети !« привикаше други; »има тога мој брајко, те још како!«</p> <p>»Пустите човека, |
ћери и царевом везиру, али што ће усред тога једна проста и стара Супкиња сељанка?{S} Као мува |
Гавро, да чиниш неправду и мени.{S} Од тога ништа бити не може!«</p> <p>»Зашто не може« упита |
ико ми је дотле мила била, толико је од тога часа омрзнух.{S} Мишљах да је предсретнем, па да ј |
сузама.{S} Ударише сузе и Иконији и од тога часа бијаше јој лакнуло.</p> <p>»Нисам мислила да |
ац сам што да се не узмемо?!«</p> <p>Од тога часа померих памећу !{S} Врзох се око ње као сенка |
S} О мајко божја смилуј се и сачувај ме тога!«</p> <p>Иконија се прекрсти, па побожно погледа к |
unit="*" /> <pb n="45" /> <p>Пред вече тога дана дођоше жене, те причаше Иконији и Чича Сими с |
цвету мирис и боја!{S} Бога ми, па без тога се у нас не би никад могло ни поиграти!«</p> <p>Су |
ку ордију!« Препадох се и рекох: »Немој тога чинити, честити беже, уцвелићеш рају, а велика ти |
ан Иконија се већ предигла била.</p> <p>Тога дана по заходу сунца паде у село харамбаша Стојан |
онаку.{S} Зидао га је Махмуд-паша, те у тој шкољки затварао бисер, који му је султан Мехемед у |
ни пушака ни пиштоља, него му је ваљало тојагама, врљикама, секирама и косама тући <pb n="30" / |
амама поврх зелених шалвара, са златним токама на прсима, са белим сарколима са златним первазо |
е главе, у главама алем камен драги, на токамо пуце под гр’оцем, и у њему чаша од биљура; па об |
панцијер румену доламу, по долами троје токе сјајне, једне вите а друге салите, а на трећим гуј |
овиривала.{S} На прсима је носио златне токе; иза <pb n="70" /> свиленог паса ханџар, којега су |
аре, зелене доламе, на прсима панцире и токе сребрне; а са десног рамена висаше низ плећа стрео |
но па на друго раме, и рече:</p> <p>»Од толиких радости којима ме је Алах (нека му је слава!) о |
наруч.{S} Колико ми је дотле мила била, толико је од тога часа омрзнух.{S} Мишљах да је предсре |
колико је право!{S} Не, не, свети оче, толико се изумила нисам.{S} А да јесам, ех, право да ти |
а је о јунаштву и о доброти Ризван-бега толико слушала, да већ не може срећна бити, ако јој га |
и по дванајест кита од дробног бисера и толико од крупног мерџана.{S} Коњ му је на глави носио |
је мој син, кога ми цар пре двадесет и толико година отео, жив; ако је жив, биће да је, као и |
и, и немаш шта да жалиш.{S} Ти ми чиниш толико, колико ваљада од како је царевине ни један син, |
а мајка!«</p> <p>»Не треба да се трошиш толико«, прихвати благо Иконија; »и ако си царев везир, |
р при освајању Багдада од Перзијанаца у толикој мери одликовао, да је велики везир Ахмед-паша ј |
еликих молитава три пут пред јутрење на том извору умио.</p> <p>Иконија је била довезла на волу |
у твоје здравље.{S} Слушам шта сељани о том детету говоре, и видим да се за њ везују пусти снов |
ишла на грађевину, није што се тобож у том нешто разумевала, него само да се радује гледајући |
неки из гомиле. </p> <pb n="61" /> <p>У том навалише и жене, па с њима дође и Иконија, по коју |
густој гомили. </p> <pb n="39" /> <p>У том доведоше из шуме Гаврана, везана, гологлава, босоно |
јала него се баш била препала.</p> <p>У том уђе четрнајест младих девојака: седам, свирачица с |
че па се диже и пође за псима.</p> <p>У том изађе из шумарице на чистину сељанка једна, повисок |
али не могаше уста да отвори.</p> <p>У том тренутку растрезни је из бунила нов врисак њеног де |
атан новац као млетачки цекин.</p> <p>У том калуђер подиже главу, скиде полагано тешке наочари, |
нско срце на смрт рањено било.</p> <p>У том долете на коњу сам вођа турски.{S} Просу турску буј |
што је то све било па прошло.</p> <p>У том уђоше у дворану две, као капља, младе, високе, вито |
тек нешто, а ово је тек шала!«</p> <p>У том дервиш подиже у вис своју камилавку пуну змија, али |
пет ти само мени њега покажи!«</p> <p>У том прође једна чета чауша са шиљастим црвеним капама о |
помрчао и живот ми загорчао!«</p> <p>У том јој зазвонише речи чича Симине: »Освета је моја, ре |
род се развесели.</p> <p>Али нико се на томе сабору није осећао срећнији од Иконије.</p> <p>Шта |
Освета је моја, рече Господ!« Мишљаше о томе.{S} Ако је истина да је Бог казао, онда је грешно |
је моја, рече Господ!« Богме бих вам о томе могао много причати; али нека не вреди!«</p> <p>И |
рече, султанија се слатко насмеја.{S} У томе дервиш зазвижда и голуб за голубом падаше му на ра |
в део од богате плени цариградске.{S} У томе је двору он <pb n="54" /> искупљао око себе и част |
ежуљку а у сувоти подигоше сељаци.{S} У томе, што после онаквих мука, и остављен у пећини зверо |
, брате, све ми је казао, и ако ништа у томе новога није било!«</p> <p>»Па шта си му рекла?«</p |
бледим лицем и плачним очима.</p> <p>У томе се појавише калуђери од конака.{S} Сам кнез од Леж |
о зажареном лицу, видело се како се сав топи од милине што је подесио бар оно, што пада на три |
а дубоко и високо, као да се горе негде топило злато, меки бисер и плави сафир, па се млазови с |
Ко зна можда је и студену воду подишла топлина од њене милине!</p> <p>Устави се у сред потока |
одмах му се око срца проспе нека света топлина.{S} И десни и леви зид беху исписани сликама св |
етак коњаника, које му је санџак-бег од Топлице дао, и са једном арабом, покривеном зеленим шат |
ош Обилић Иван Косанчић и Милан од наше Топлице, Бога ми би ова чаршија од чуди занемила, а сам |
је са шест калуђера, и дођоше попови из Топлице, са Ситнице и са Ибра, и искупи се народ са сви |
ет разговетно каже, и онда се крене пут Топлице са пратњом од десет коњаника, и са царским буру |
е ево сад лепша од сваке девојке у свој Топлици; а вредна је и паметна је; удовица је, удовац с |
овек и рече: спалише Турци Св. Јована у Топлици и поробише Лежимир!{S} Следи ми се срце и скаме |
ала Иконија, и да је из села Лежимира у Топлици.{S} Сад је све то искао да му се опет разговетн |
згореше а лице засветли; — »Да ти видиш Топлицу Милана, кад се јунак узме да облачи, прво меће, |
жено батали ти то!«</p> <p>»Да ти видиш Топлицу Милана,« поче Иконија да с пуно поноса казује, |
дној косини копаоника, која се спушта у топличку долину, има једна мала заравањ на којој је ста |
есет хиљада дуката!« говораше одсудно и топло Ризван; »нека потрошим и двадесет хиљада, ако сам |
="79" /> у тамно зеленило, а из овога у топло руменило.{S} Отуда је дошло и име конаку.{S} Зида |
је био слетио у шипраг, који у хладу од топола загазио беше у поток, па <pb n="17" /> одатле тр |
.{S} С оне стране воде извиле се високе тополе, па пустиле гране над потоком, као да хоће да га |
ли платно.{S} Склоних се мало иза једне тополе, и гледах је:{S} Што је дуже гледах, све се више |
е, посади се на један пањ под најближом тополом, обриса се једним белим убрусом, навуче брзо ча |
новима пушташе, па оштро загледа у онај тополски луг с оне стране.{S} Баш нигде ни сенке од как |
једни криве димискије а други гвоздене топузе.</p> <p>Испадоше напред кнезови и калуђери па се |
ру ударајући где кога стигну сабљом или топузином.{S} Неки од њих појурише у цркву да је опљачк |
ор и виде да је близу свитање.{S} Узе у торбицу једну погачу, црна лука и сира, привеза је себи |
ка кола на меку подлогу од тек покошене траве, која дихаше мирисом од Ивањског цвећа и мајкине |
те се брзо опорави.{S} Оста у порти на трави до свршетка бденија.{S} Око ње се искупише кнез и |
е медом храни, у свиленом се фистану по трави шеће, и златним папучама цвеће гази, а на јадно с |
p>На једном пропланку са сочном зеленом травом, пасло је стадо оваца.{S} У хладовини, под велик |
поширока порта, обрасла ниском а густом травом; овде онде по нека надгробна плоча с излизаним н |
онај страшни дан нестаде, пропаде му и траг!«</p> <p>»Знам ја«, прихвати игуман дечански; »и м |
чи и то чело неге видела, па се занесох тражећи по мојој лудој памети где сам их видела!«</p> < |
м дижући главу у вис, као да нестрпљиво тражи да види да ли се крилати Пегаз застиђен сакрио за |
да је Гавран не могаше познати, јер још трајаше ватра у његовој глави и магла у његовим очима.{ |
»Море то није ништа! та сласт за кратко траје Слађе је да је из дана у дан гледаш како се вије |
од мене.{S} Него хајдмо из ове мемљиве трапезарије мало у порту, имам нешто да ти говорим!« Па |
отражи оца Никодија.</p> <p>Нађоше га у трапезарији.</p> <p>Отац Никодије, омален, сувоњав, жут |
е Облачић оправив цркву, нешто ћелија и трапезарију у једној страни старих зидина подигао.</p> |
калуђери и попови и одоше сви у велику трапезарију, да се мало прихвате.</p> <p>»Све ми је Бог |
певце малко је заспала.{S} Али се брзо тргла, јер јој се приснило да види Гаврана како као кор |
га Турчин дохвати десном руком и силно тргну, а у исто време левом руком грубо гурну Иконију.{ |
беле утве, а по коме тамо даље пловљаху трговачки и царски бродови разапетим једрилима као џино |
си се обема рукама за њен десни рукав; тргох те од ње и однесох те у моме наручју, а ти стегао |
а силно и ја падох на праг од цркве.{S} Тргох се из сна, а срце ми још једнако лупаше као да хо |
је паметно што говориш.{S} Женска глава треба мушке руке руке да је штити.{S} Миленково имање и |
милост за коју он и моли.{S} Него њега треба на лаганим мукама уморити.</p> <p>Неко из гомиле, |
болу?« повикаше сељани.</p> <p>»Ваља да треба цару!« прихвати Хусејин-ага, који је као сваки Ја |
сваки Јаничар српски говорио. »Биће да треба цару, кад царску заповест имам да је царевом вези |
вангеље, кад се износи света тајна, кад треба да се прекрсти, јер старац нит добро виђаше нит д |
мо где ме не треба, а нисам тамо где ме треба!{S} Није друго него и мој шарац поче да посрће и |
у мајку сиротицу.{S} Јесте, видим да не треба да те боли, јер биће да сва моја сетност долази о |
се ево пометем; ломим се тамо где ме не треба, а нисам тамо где ме треба!{S} Није друго него и |
бма; »ај, да га знам ко је тај, коме не треба да се вера по шипрагу те да види шта ја данас вид |
стара царска заповест.{S} Ич-оглани не треба да знају за завичај и за родбину.{S} Цар је њихов |
идим да ти је срце болећиво.{S} Него не треба да те боли, и немаш шта да жалиш.{S} Ти ми чиниш |
а живиш као везирова мајка!«</p> <p>»Не треба да се трошиш толико«, прихвати благо Иконија; »и |
о име докле је год народа српског.{S} И треба тако.{S} А сад браћо у здравље ктиторке овог свет |
је Бог дао а са радосним срцем, како и треба да служимо верне слуге нашега цара честитога.{S} |
хазне издаје што год ти и колико год ти треба да живиш као везирова мајка!«</p> <p>»Не треба да |
какво зло на село навлачите.{S} Царској треба да се покоримо.{S} Није ме страх да пред цара изи |
жише да за овако страшну кривицу Гавран треба главом да плати.{S} Кнез устаде и каза Гаврану ка |
своје.</p> <p>»Дај то дете овамо! цару треба!« викну Турчин.</p> <p>Окрете се сав онај свет ок |
естру.{S} Ти си царев везир.{S} Великаш треба да има и велико срце.{S} Ти си га имао и пре него |
е у колу.{S} А стидљивост и чедност баш требају свакој девојци као цвету мирис и боја!{S} Бога |
Иконија обнови цркву св. Јована.</p> <p>Требало је пуно две године да се грађевина са свим довр |
S} А док ти мали Иво за помоћ прирасте, требаће доста година.{S} Гавран је истина мало чудноват |
> <p>Обе њене дворанке скочише.</p> <p>»Требаш ли нас што?« упиташе је.</p> <p>»Ево не могу да |
то?« упиташе је.</p> <p>»Ево не могу да тренем!{S} Цело ми оно вечерашње <pb n="89" /> чудо игр |
аси.</p> <p>Стаде свирка, као да у исти тренут све жице попрскаше.{S} И обе играчице као да се |
/p> <p>Иконији се стеже срце и за један тренут поста беља од креча на дувару од суднице.{S} Нег |
сто скаменила.{S} Тако оста за неколико тренутака.{S} Па се онда побожно прекрсти, подиже очи к |
у Св. Јована, брчкајући се за неколико тренутака у сред бистрог потока, под одблеском руменога |
а.</p> <p>Арапин је гледаше за неколико тренутака, па онда скочи с коња, раскиде јој јелек, раз |
се ноге.{S} Сва пребледе и за неколико тренутака не могаше ни крочити напред нити речи прозбор |
>Те ноћи Иконија не могаше за дуго оком тренути.{S} Мишљаше о свом детету; премишљаше шта ли ће |
не могаше уста да отвори.</p> <p>У том тренутку растрезни је из бунила нов врисак њеног детета |
им осмехом опростила се с овим светом у тренутку највеће своје славе Иконија, везирова мајка!</ |
доље; њушка им задркта како за неколико тренућа живо њушаше мирис, што им га тихи поветарац <pb |
е, погледа ме крупним очима испод дугих трепавица, пресече ми срце на двоје као нека оштра сабљ |
упне сузе откидоше се испод њених дугих трепавица, и полагано клизаху се низ њено бледо, али са |
као бадем повијеним, са дугим свиленим трепавицама, са витим дугим и као лук од стреле високо |
прса а главу нави на лево раме склопив трепавице.{S} Па кад је тако, по јаничарском обичају, п |
питаше га Иконија склапајући своје дуге трепавице, па, слушајући пажљиво његово танко извијање, |
паде.{S} Ево и сад (па Јаничар састави трепавице) кад очи склопим видим њене очи!{S} Узех од т |
јаше му се очи, и зрак радости из њих и трепет осмеха са усана његових осветлише му лепо лице њ |
лачи ковче и чакшире, на ковчама триста трепетљика, до колена од сухога злата, и обуче чизме ца |
алем-камена изнад ње.{S} И коњ и јахач трептали су на сунцу од злата и драгог камења, Била је |
етом послу?!« настави она гласом у коме трепташе некакав чудан израз зебње и прекора самој себи |
о да се скаменила, и гледаше право и не трепћући у везира.</p> <p>Везир беше очевидно и сам узб |
засузише. </p> <pb n="25" /> <p>Старац трепћући гледаше у свога унука.{S} Беше му мило, али не |
ти беже!« рече Иконија грцајући; сва се тресаше као да је у грозници; клекну на земљу, па обема |
две три прегрши у недра!{S} Почех да се тресем као да ме грозница ухвати; учини ми се да ми се |
другом поклонила!{S} Ај« гракну Гавран, тресну једном грозном псовком и шкргутну зубма; »ај, да |
и сам узбуђен.{S} Био је сав блед, и на трећем кораку стаде и гледаше онако исто немо и укочено |
ле двадесет и шест година.{S} На сваком трећем кораку удараше челом о мраморни патос, па викаше |
жутој, они у другом у црвеној, а они у трећем у зеленој свили.{S} Изгледаху као жива башта од |
има.</p> <p>Одмах иза овога проведоше и трећи царски јелек: дванајест као млеко белих арапских |
а не би зверад унутра улазила.</p> <p>И трећи дан зором отиде Иконија да обиђе богаља.{S} Кад м |
акну спод под њеном папучом.{S} Али већ трећи дан Иконија не могаше да сноси ово чудо од своје |
сјајне, једне вите а друге салите, а на трећим гује исплетене, повисоко издигнуле главе, у глав |
ело оста челом на решетку наслоњено.{S} Трже се и разабра се тек кад Хусејин вихну: »Ево Падише |
шетају овом чаршијом само <pb n="73" /> три српске војводе Милош Обилић Иван Косанчић и Милан о |
S} Две му речи прочитам <pb n="12" /> а три ни обрни ни осврни.{S} Ја како су писали царски брз |
прогледао кад се поред великих молитава три пут пред јутрење на том извору умио.</p> <p>Иконија |
аром испод мишке, иђаше напред и са два три сељака своја с муком отвараше пут калуђерима кроз г |
комшијница, промешкољи се, кашљуцне два три пута, па тиха али и прекорно рече:</p> <p>»Не ваља |
шарама у меканим и загаситим бојама, на три стране уз прозоре ниске софе од крмезове чохе, па з |
ине што је подесио бар оно, што пада на три прва корака.{S} Просто не могаше да се насвира.</p> |
а!«</p> <p>И Иконија се прекрсти, па на три места целива ону дугачку и широку црвену шару, за к |
n="16" /> <p>Поток је био поширок добра три хвата а дубок по средини око две стопе.{S} Бистра м |
а Солака, Турчина једног у годинама, са три црне перјанице на белој чалми у бињишу од сребрне ж |
ху у корак онај у среди ношаше копље са три коњска репа, а она двојица поред њега забацили на р |
евим везиром Ризван-бегом проговори две три речи у четири ока.</p> <p>Кад капуџи-баша поднесе о |
е престрављене.{S} Кизлар-ага викну две три оштре речи дервишу, те овај баци своју високу и шиљ |
се беле!{S} Заграбих руком и сасух две три прегрши у недра!{S} Почех да се тресем као да ме гр |
о беше у поток, па <pb n="17" /> одатле три пута једно за другим, и то све јаче и јаче и све бр |
иде је оздо са паше, па заблеја и два и три пута и пође право к њој; и све се стадо усталаса, к |
ог Арапина, куцну га буздованом и два и три пута у плећа те овај скочи у седло, па у бесном трк |
илавку, пронесе прсте кроз косу и два и три пута, као да разветри главу и разведри памет, па на |
ошље кога да цркву мироноше и да одреди три калуђера, који би прихватили манастир, цркву послуж |
и празну црквицу, целива иконе, запали три свећице шапатом помињући имена оних за које их је < |
једним смарагдом, око кога се савијало три низа од алема, рубина и сафира.{S} Златом оковани к |
то ћу да ти кажем: остављам ти рока још три дана, не би л’ ти се лудој јал’ поносној памет повр |
од Осман-аге прокупачког Лежимир и још три села у околини, начинио од њих један тимар и дао га |
"</head> <pb n="34" /> <pb n="35" /> <p>Три дана је Иконија лебдела између живота и смрти.{S} В |
сејин оно онако из ненада викну.</p> <p>Три млада момка, лична и висока, у панцирима и са сребр |
еленку, десет пера дванајст челенака, и тринајсто ноја тице крило, то се крило на чекрк окреће, |
; па облачи ковче и чакшире, на ковчама триста трепетљика, до колена од сухога злата, и обуче ч |
лећа те овај скочи у седло, па у бесном трку заједно с вођом стиже чету, која сад потера касом |
ико не прихвата за седам година, нека у трње зарасте, а после нека је село предузме и сиротињи |
а, на панцијер румену доламу, по долами троје токе сјајне, једне вите а друге салите, а на трећ |
заше око цркве, па би се пред сваким од тројих врата устављао да повиче:</p> <p>»Хвалим те Боже |
едном куту цркве црни Гавран исповедаше тројици калуђера, Кад калуђери чуше све шта је и како ј |
, и то једна жена помену најпре двојици тројици око себе, а ови изнеше пред суд, уз одобравање |
а, а десно и лево од њих посадило се на троножним столичицама по шест, годинама најстаријих дом |
тлама и скратницима, научићу га да поји тропаре и кондаке свецима, а ако га оставиш у манастиру |
квом, ваља да арапском псовком, завитла троструком татарском камџијом и љуто удари сељанку.</p> |
везирова мајка!«</p> <p>»Не треба да се трошиш толико«, прихвати благо Иконија; »и ако си царев |
е стеже кад помислим, да ће кости да ми труну негде у овој туђој земљи, далеко од мојих гробова |
који сав сед као овца, а мрк у лицу као труо пањ, пузећи четвороношке обилазаше око цркве, па б |
ан.</p> <p>»Ево Асас-баше и Алај-чауши, трче да јаве да иде Падишах.{S} Отвори добро очи кад ти |
ебо дизаше.{S} Опазише да једна сељанка трчи за њима.{S} Један се Арапин одвоји од чете па поја |
од би се десила болест или смрт у кући, ту је Иконија била прва да помогне и саветом и радом, и |
мести пред главним вратима од цркве.{S} Ту хтеде да дочека игумана и духовнике, који ће из кона |
лим Ивом дође на капију велике куле.{S} Ту она даде Иви онај слив воска и ону киту босиљка река |
а би се сагибала да је и скуте љуби.{S} Ту би је ћехаја-кадуна и још једна' дворанка узеле под |
нешто у зелену шамију завијено; размота ту шамију, извади из ње један румени јаглук посут шљоки |
ећину где је оставку предигао, па да се ту остави да од глади и жеђи полагано скапље или да га |
равом. »У добри час дођох да моје очи и ту светињу виде!«</p> <p>»Јесте, Бога ми, баш царски ри |
тако и само везир желио да буде.{S} Али ту Иконија, на супрот и Хусејин-аги и свима мајсторима |
рода; ми сељаци који то знамо, кријемо ту народну тајну; али бадава крити, да је само видиш од |
кренула на оног несрећника, који је сву ту беду причинио. »Нека га, нека још на овоме свету осе |
који ће јој кроз који час доћи. </p> <p>Ту су обе кадуне на једна врата изашле, а на другој стр |
е нечастиви научи шта да радим!«</p> <p>Ту се Гавран заустави.{S} Загледа се преда се у земљу и |
ка моја суза, свака моја мука, сва моја туга и невоља; нека ти је од мене све просто и пред Бог |
pb n="46" /> <p>Па онда би јој се горка туга свом горчином својом окренула на оног несрећника, |
да му душу предам, па ме страх хвата и туга ми срце стеже кад помислим, да ће кости да ми трун |
педесет <pb n="60" /> година, али је од туге и од невоље пре времена оседила.{S} Према густој а |
један тихи али тек видљив нанос дубоке туге.{S} И мушко и женско, и старо и младо предусретало |
.{S} У нас је, и кад се весели и кад се тугује, све као моба.{S} И не може да буде игра друкчиј |
м, да ће кости да ми труну негде у овој туђој земљи, далеко од мојих гробова.{S} По твојој добр |
е расплаче.{S} Али ти нећу крити, јесам тужна, и чини ми се да ми се срце почело да камени, а г |
ивех да те опет гледам где се вијеш као тужна кукавица!«</p> <p>И онда Стојан опет ућута за дуг |
алог Иву и једно десетак девојака, које тужно запомагаху и кукаху.{S} Мали Иво из све снаге ври |
се сиромах Ризван руком по челу и рече тужно: </p> <pb n="94" /> <p>»Авај мени!{S} Аман, мајко |
које још не беху зарасле.{S} Кукњава и тужно запевање пронесоше се сабором као да се овај који |
н не свети!« говораше Иконија озбиљно и тужно. .</p> <p>»Теби сам, жено, згрешио више него Богу |
у а жалостиву песму. »Шта ли ми ти тако тужно причаш?« питаше га Иконија склапајући своје дуге |
и може бити, што се мени привиђа у овом тужном часу, да је она рђа од човека довео Турке да се |
ивио није.{S} Он је служио цара, кад је тукао цареве отпаднике, који цару рају опадају, а код р |
{S} Нека не лудује.{S} А већ ако хоћ да тумарне у свет, нека га, нек тумарне, неће село за њим |
ако хоћ да тумарне у свет, нека га, нек тумарне, неће село за њим пресвиснути.{S} А ако ће да п |
> <p>»Е па то је!« узе мудра Макрена да тумачи. »Синоћ смо о оцу Никодију дуго говорили, говори |
напред и стаде пред њу те је заклони од Турака.</p> <p>»Беже!« поче калуђер; »има ред и има аде |
А ко зна?{S} Свашта може да буде у вас Турака!« — одговорише му неки из гомиле. </p> <pb n="61 |
.</p> <p>Ако не више, а оно бар стотину Турака коњаника беше се развило у ланац па потискиваху |
бљом и својом главом, да нико од бесних Турака и Арбанаса не смета, да се црква и конаци око ње |
спахије само што је се из његовог белог турбана, уз златни шлем, извијала висока бела перјаница |
и ханџарима драгим камењем окићеним, са турбанима од кашмирских и хиндустанских танких тканица, |
а гомила кадија, хоџа и улема, са белим турбанима, зеленим кафтанима и меким чизмама од црног с |
алтаџије« са скрлетним доламама и белим турбанима, носећи у рукама сребрне наџаке.</p> <p>Па он |
гова Дулбендара који му чалму завија, и турбаном царским Муслимане поздарвља!{S} Па ти ниси вид |
ошаху позлаћене шлемове са белим ниским турбаном око чела.{S} У десној руци држаху копља, а о б |
два шарена крила папагајева на сниском турбану, а у руци са шареном штаком са прапорцима горе |
ном часу, да је она рђа од човека довео Турке да се мени освети?!«</p> <p>»Да се теби освети?!{ |
га дршка од слонове кости беше упрскана туркизима, рубинима и брилијантима.{S} Поведе старца за |
.{S} Сељанка је била Иконија, а пуначка Туркиња била је кадуна Хусејин-аге, која је као Српкиња |
на кога ми Јаничари одведоше, али ми га турска вера оте, да од њега турска срећа гради царева в |
, али ми га турска вера оте, да од њега турска срећа гради царева везира!{S} Цар има пуно везир |
ушке +++деце+++ рајине, којим се војска турска и +++државна+++ ***служба ***снабдевала ***најбо |
а давало најлепшем међу младим јунацима турске војске.{S} И сви су Турци признавали, да никоме |
Анадолије, и учене хоџе и улеме из све турске царевине.{S} Како је Махмуд-паша, као песник нос |
не можеш ти бити царев везир а да ниси турске вере.{S} Ето какве сам среће ја: нађох сина кога |
b n="62" /> друкчије ни у нас, који смо турске вере.{S} Него кнеже и царева рајо има мени петна |
од којих је неке Икокија познала да су турске.</p> <p>Кад стигоше пред лепо изрезана врата од |
о.</p> <p>У том долете на коњу сам вођа турски.{S} Просу турску бујицу прекора на црног Арапина |
твоју ће главу!«</p> <p>Раздера се вођ турски љутито на своје људе.{S} Скочише њих десеторица |
за које ми ова деца овде кажу да говоре турски и арапски, а оно све те тице погледају право и о |
на још млада и прилично угојена жена по турски одевена.{S} Сељанка је била Иконија, а пуначка Т |
итрча му, не даде да темена, него му по турски паде на једно па на друго раме, и рече:</p> <p>» |
е унутра Ћехаја-кадуна, проговори нешто турски са Шекер-кадуном, а ова онда рече Иконији: како |
тиховима, арапским наводима из корана и турским пословицама.{S} О самом великом дворцу причало |
и дете своје, и сакриваше га од погледа турских танким и везеним рукавима од своје кошуље.</p> |
>Сад се све село било узбунило доласком турских коњаника и шарене арабе.{S} Искупише се сељани |
његовој окретности има захвалити што је турско оружје победило.{S} По повратку с војне, султан |
дивне лепоте!{S} Овако нешто нема ни у турског цара, а камо ли у његова везира!«</p> <p>»Е, се |
си добар као добар дан, и ако си везир турскога цара!«</p> <p>Ризван се мало насмеја.</p> <p>» |
која никако не могаше да везиру и зету турскога цара каже »сине!« — »Хвала ти, цареви везире!{ |
олете на коњу сам вођа турски.{S} Просу турску бујицу прекора на црног Арапина, куцну га буздов |
мало ко имао секиру а још мање косу.{S} Турци су имали и пиштоље у кубурама, те опалише неколик |
ли ће од њега бити; ко зна, можда су га Турци већ и заклали, а ако нису, потурчиће га! »Еј, кук |
х млађи, могадијах да намиришем од куда Турци иду, као оно што пас нањуши зверад!{S} А сад се е |
9" /> <p> Запишташе у глас жене, којима Турци при последњој »девчурми«<ref target="#SRP18910_N1 |
и узјаха свога коња.</p> <p>Довикаше се Турци, искупише се и онда пођоше.{S} Однесоше малог Иву |
се.{S} И опет ми неверица!{S} Од куд ће Турци на Св. Јована и на Лежимир?!{S} Ништа се не чује |
да нам каже: дође човек и рече: спалише Турци Св. Јована у Топлици и поробише Лежимир!{S} Следи |
оставте само јединче моје.«</p> <p>Али Турци и ако не касаху, опет одмицаху с робљем својим.{S |
о доносило викаше непрекидно: »Аман вам Турци, оставте ми чедо моје!{S} Ево просто вам било, уб |
све по реду, па кад дође до онога како Турци полетеше по сабору с голим ножевима, и како јој о |
дим јунацима турске војске.{S} И сви су Турци признавали, да никоме није лепше приличило, да на |
з коју се улазило у манастир.{S} Али су Турци у време ратова с деспотом Ђурђем град порушили и |
бега на све стране.</p> <p>Међу тим су Турци једним ударом буздована оборили оца Никодија, и р |
је била једна од оних девојака, што их Турци на сабору код манастира Св. Јована узгред заплени |
јој би јасно шта се збило, па потрча за Турцима.{S} Јурила је за њима као бесомучна.{S} Грувала |
а запеваше: »Јаох, моја нано, не дај ме Турцима!«</p> <p>Један га Турчин дохвати десном руком и |
> <p>У јутру дође Хусејин-ага са својим Турцима и с арабом пред њену кућу.{S} Иконија се ижљуби |
поче овај бој голоруке раје с оружаним Турцима а већ пламен изби из крова црквена и из конака |
кирама и косама тући <pb n="30" /> се с Турцима.{S} Али је сад на сабору мало ко имао секиру а |
е његово име по народу са славом а међу Турцима са стравом проносило.{S} Био је висок и личан ч |
јде имати га и ето ме одох у свет да се турчим!«</p> <p>»Што ћу му!?« рече Иконија. »Кад мој Ми |
оста половина њеног везеног рукава.{S} Турчин понесе Иву у наручју као рибицу која се праћака, |
но, не дај ме Турцима!«</p> <p>Један га Турчин дохвати десном руком и силно тргну, а у исто вре |
!«</p> <p>»Нико те за то не пита!« рече Турчин преко. »Је ли тај мали твој син?«</p> <p>»Јесте |
> <p>»Не бој се рајо!« викну млад један Турчин с отвореним и човечним лицем, који очевидно беше |
>»Дај то дете овамо! цару треба!« викну Турчин.</p> <p>Окрете се сав онај свет око Иконије.{S} |
ни калуђеру, и слушај луда рајо!« викну Турчин. »Сваки разговор само је дангуба и ваша штета.{S |
бука Пејика и високих перјаница Солака, Турчина једног у годинама, са три црне перјанице на бел |
а сиџаде.{S} Старац са учтивошћу правог Турчина, даде се водити и посадити као да је дете; али |
е!«</p> <p>Иконија која беше под ударом Турчиновим полуобамрла, чу вику свога детета; подиже се |
голим рукама дохвати у коштац с једним Турчином.</p> <p>Диже се просто урнебес од вике, вриске |
Међу овима је Иконија нарочито запазила Тутучи-башу, надзорника папагаја, са два шарена крила п |
већма задивила кад виде како, само што Тутуџи-баша зазвекта својим прапорцима, свака од оних т |
о тојагама, врљикама, секирама и косама тући <pb n="30" /> се с Турцима.{S} Али је сад на сабор |
Иконијом, а по синији разместиле плаве ћасе од кинеског порцелана у великим позлаћеним зарфови |
очима и замишљеним погледом гледа да л’ ће ко да му приђе те да га загрли.</p> <p>Око црквице ј |
удио!{S} Ја што ћеш, нису мислили каква ће времена да настану и на каквим ће самоуцима цркве ца |
може да изађе на ово како је изашло! да ће робље да се одводи, да ће крв да се пролије и да ће |
је изашло! да ће робље да се одводи, да ће крв да се пролије и да ће света црква да изгоре.{S} |
а и туга ми срце стеже кад помислим, да ће кости да ми труну негде у овој туђој земљи, далеко о |
ао везиру своју поштену јуначку реч, да ће да чува својом сабљом и својом главом, да нико од бе |
остави страже око села, а кнезу каза да ће му главу својом сабљом одрубити, ако би Иконије прек |
слатке снове сневала, тога дана чула да ће да је проси у мајке, — шта је та срећа према срећи ј |
се одводи, да ће крв да се пролије и да ће света црква да изгоре.{S} У зао час хтедох да се осв |
едрену, рекох орта-баши:{S} Знао сам да ће да буде.{S} Пусти ме да идем да га видим; и ако сам |
а најпосле у великој срдњи попретио да ће га запамтити. _</p> <p>»Па то је он, скотина једна, |
данашњу радост нашу, за ову утеху, која ће да буде и нама и дуго после нас, онима који иза нас |
о му се Бог ето и осветио!{S} На мукама ће липсати као бесно псето, а зверад ће му кости глодат |
ани рибе морске девојкама из харема, па ће да проба да их храни бабама кауркињама!«</p> <p>»Вољ |
а, биће само једну жену.{S} Плакаће, па ће се окренути, наћи мужа и утешити се!«</p> <p>»Ето!« |
Изгледаше снужден и по дуго ћуташе, па ће онда рећи:</p> <p>»Мислим се нешто, да л’ је моја ма |
мога везира срце велико и господско, па ће да га прими од Хусејина!«</p> <p>Хусејин се опет под |
ће мени конак?!{S} Још коју годину, па ће мој конак да буде неколико педљи црне земље покривен |
донесе.{S} Научи га колико ти знаш, па ће Миленкова душа на ономе свету мирна бити, а ја ћу те |
А шта могу друго да говоре него: »А шта ће ова сељанка овде?!« Па онда ми се опет учини да раст |
и они то сад по арапски гунђају: »а шта ће та сељанка овде?{S} Није њој место овде!«</p> <p>Риз |
це нам се било давно скаменило, а и шта ће срце робињицама?!{S} А данас си нам ти, твојом добро |
ма ће липсати као бесно псето, а зверад ће му кости глодати !« рече једна комшијница.</p> <p>»Н |
их се.{S} И опет ми неверица!{S} Од куд ће Турци на Св. Јована и на Лежимир?!{S} Ништа се не чу |
што ће вам суд?{S} А кад нећете суд где ће да се нађе правда?«</p> <p>Светина се стиша и суд уз |
писао у својој књизи.{S} Твоја мајка не ће доживети, али опет за то може бити да ћеш ти јахати |
оме Јовану пет стотина аспри.{S} Ако не ће, слободно јој реци да ћу од себе чуда учинити, запал |
p>»Не знамо ми то!« прихвати чича. »Пре ће бити да му се сотона, коме је он душу за аспре прода |
аму у овој одаји да дочека везира, који ће јој кроз који час доћи. </p> <p>Ту су обе кадуне на |
еде да дочека игумана и духовнике, који ће из конака доћи да почну службу.{S} Према њој, на дру |
осиљаш села, и поља и њиве и народ који ће да баца капе под пазуво па да се клања и да виче »бл |
лен котлић од калајисаног бакра, у који ће отац Никодије овда и онда да напоји освећеном водицо |
ом водицом своју киту босиљка, а у који ће побожни народ да спушта бакарне мангуре и по коју ср |
згубити и залутати међу несвоје, а моји ће ме узалудно ишчекивати и изгледати!{S} О мајко божја |
ишљаше о свом детету; премишљаше шта ли ће од њега бити; ко зна, можда су га Турци већ и заклал |
ука која жуди да ти милује груди, живој ће ти срце ишчупати!«</p> <p>Гавран се окрете па као бе |
каква ће времена да настану и на каквим ће самоуцима цркве царске да остану!«</p> <p>»Је ли то |
од сунца.{S} После дужег ћутања Гавран ће рећи:</p> <p>»Је л’ ти калуђер говорио што о мени?«< |
е не бојиш доброга оца Никодија ?{S} Он ће тебе лепо да пази!« </p> <pb n="9" /> <p>»Не бојим с |
рцима.{S} И гураху се, да се подаве, ко ће пре да стигне до ње, да јој руку као светињи каквој |
оцу Никодију!«</p> <p>»А ово стадо? ко ће да га чува?« рече мали пастир невесело.</p> <p>»Ето |
јој доброти ти би и пролио сузу, али ко ће наћи попа да ми гроб прелије и прекади и да ми га о |
неће село за њим пресвиснути.{S} А ако ће да пали што има, боље нека све то поклони светоме Јо |
ију и овога и онога света!«</p> <p>»Ако ће да иде све по реду, имаш ти мало по дуже до самртног |
.. жао овог нашег шарова и гарова, како ће они без мене!«</p> <p>А шаров и гаров чуше да њихов |
њи док ја газим по свили и кадифи, како ће то да изгледа пред Богом који све види и све зна?!«< |
и разведри памет, па најпосле нађе како ће и поче:</p> <p>Као духовноме оцу твоме, и као старом |
, бедни српски народ притиснуо.{S} Њено ће име да се <pb n="107" /> помиње као једно добро и св |
које зрно, па ако буде божја воља, оно ће да никне и плод донесе.{S} Научи га колико ти знаш, |
/> громким гласом: »Ако ћете тако, што ће вам суд?{S} А кад нећете суд где ће да се нађе правд |
је царевом везиру водим!«</p> <p>»А што ће стрина Иконија цару и царевом везиру?« опет питаху с |
мена над главама остану!«</p> <p>»А што ће стрина Иконија у Стамболу?« повикаше сељани.</p> <p> |
царевој кћери и царевом везиру, али што ће усред тога једна проста и стара Супкиња сељанка?{S} |
ш да ми будеш домаћица, онда за оно што ће да те снађе, не жали ни на кога до на себе саму!{S} |
ену везиру и узе да говори:</p> <p>»Што ће мени конак?!{S} Још коју годину, па ће мој конак да |
е, да не падне крв; ако падне, на твоју ће главу!«</p> <p>Раздера се вођ турски љутито на своје |
јвода Раде Облачић оправив цркву, нешто ћелија и трапезарију у једној страни старих зидина поди |
му се у конаку манастирском даде једна ћелијца при земљи да у њој до смрти станује.</p> <p>У о |
ест младих девојака: седам, свирачица с ћеманетима, цитрама, тамбурама и таламбасима, и седам п |
<pb n="8" /> нисам заборавила.{S} Тако ћемо сине мој, у име, божје да пођемо оцу Никодију!«</p |
да видимо оца Никодија!«</p> <p>»А што "ћемо тамо, нано?« упита Ива одломив себи добру кришку п |
е.{S} Испод ње беху две ћерамиде, испод ћерамида лонац; у лонцу сребрне аспре!« </p> <pb n="41" |
ох је не без муке.{S} Испод ње беху две ћерамиде, испод ћерамида лонац; у лонцу сребрне аспре!« |
/> што ћу да те као уз гусле да питам: ћери мила, што се не удајеш, за младости за лепоте твој |
" /> његов, то ти ево и сад велим: хоћу ћери моја што год могу; али оно што ја могу није много. |
устанак ... -.{S}30 </p> <p>Пехарникова ћерка ... -.{S}50 </p> <p>Касија Царица ...{S} 1.60 </p |
/p> <p>»Видех те где чараш.{S} Стала та ћерка у сред потока, брчка се као сребрна пастрмка, вад |
ојим <pb n="44" /> громким гласом: »Ако ћете тако, што ће вам суд?{S} А кад нећете суд где ће д |
ајест дечака па дванајест девојчица, па ћехаја-кадуна са своје четири помоћнице, а иза њих дван |
рвеном софом.{S} Мало час па уђе унутра Ћехаја-кадуна, проговори нешто турски са Шекер-кадуном, |
агибала да је и скуте љуби.{S} Ту би је ћехаја-кадуна и још једна' дворанка узеле под мишке, па |
вече, млада би султанија послала своју Ћехаја-кадуну, са још две кадуне и девет робињица уз об |
без бриге поред мене.{S} Ако мислиш, да ћеш бити срећнија међу својим људма, добро, ево ћу да т |
е доживети, али опет за то може бити да ћеш ти јахати белог коња на црвеном седлу, а о бедрима |
. Јована а мршава у Лежимиру.{S} Ех шта ћеш остарех и ево лепо видим где ми мозак лапи!{S} Док |
на једну клупицу поред чича Симе; »Шта ћеш?{S} Људи нас хвале да смо Соколови.{S} По срцу можд |
ене нема!«</p> <p>»Хвалимо те Боже! куд ћеш више оче Никодије?{S} Од твоје шенице у којој како |
а нит очију Соколових.{S} Нити знаш куд ћеш пре.{S} Поручише нам калуђери Дечански: ето Арбанас |
<pb n="103" /> богме, на причешће које ћеш данас да примиш, па све се то помешало и ишарало у |
ао старом пријатељу куће твоје, мени не ћеш замерити <pb n="14" /> што ћу да те као уз гусле да |
он овде стигне предузеће стадо.{S} А ти ћеш, ако Бог да, да будеш пастир божјега стада.{S} О да |
арски брзописци Бог им судио!{S} Ја што ћеш, нису мислили каква ће времена да настану и на какв |
конијо! овако се више не може.{S} Данас ћеш једном твојом речју да од мене начиниш срећна и доб |
бодно ми се смеј царев везиру!{S} И још ћеш се смејати мојој простоти, само слушај!{S} Прођем п |
енила била од плача, а Петрија клече на ћилим и обасипаше јој руку пољупцима и сузама.{S} Удари |
погледати преко овог шареног и мирисног ћилима од цвећа к оном оквиру од руменог мрамора, и пре |
жом у коси — укипила на десном крају од ћилима пред софом, а поред једног сточића од сребрне ср |
крмезове чохе, па застрвене овде и онде ћилимима из Бокаре и шаловима из Индије; дуж софе дуги |
ао блистава роса попадају по персијским ћилимима, чоси и кадифи.</p> <p>Везир је овај дивни мал |
китама од црвеног каранфила пошкропише ћилимове и засторе на зидовима.</p> <p>Тек иза овога на |
разнобојних лалета: по споду персијски ћилимови са дивним шарама у меканим и загаситим бојама, |
по зидовима застрвен богатим перзијским ћилимовима.{S} Дуж целог ходника, и с једне и с друге с |
две, тек за тили часак поче да гмиже по ћилиму силество змија, док султанија пребледе, па се ди |
оме перивоју Аденистана било је по више ћошака и малих конака.{S} По најлепши је био један, саг |
<p>Чувен је био са лепоте многих својих ћошака растурених по луговима од најлепших дрва, што их |
као џиновске утве грдосије.</p> <p>Сама ћошка блистала је као да је башта од разнобојних лалета |
бивала све невеселија.{S} Тек би се са ћошка свога конака загледала у море, па би сетно пољуља |
еко лета.</p> <p>Била је милина озго са ћошке, погледати преко овог шареног и мирисног ћилима о |
иди, и да с њоме поседи мало на шареној ћошки седефли-шкољке.</p> <p>Свакога петка пред вече, м |
ухо полагано шапну: »Не рекох ли ти, да ћу ти живој срце ишчупати?«</p> <p>Иконија се окрете па |
S} А ја сам се оцу твоме заветовала: да ћу, ако ми Бог и мајка божја помогну, испунити му његов |
и аманет ти дете наше!« Заклех му се да ћу му оца чувати и мојом и његовом бригом и да ћу нашег |
ца чувати и мојом и његовом бригом и да ћу нашега Иву одгајити, ако ми Бог помогне, те да прихв |
вици рече ми на ухо: »Не рекох ли ти да ћу ти живој срце ишчупати?« Поочиме да ли може бити, шт |
при.{S} Ако не ће, слободно јој реци да ћу од себе чуда учинити, запалићу све што имам нека изг |
нам је Господ Исус Христос отворио, ја ћу да ти читам опроштајне молитве!« </p> <p>И онда му и |
ва душа на ономе свету мирна бити, а ја ћу те и јутром и вечером благосиљати, а на самртноме ча |
се исправи и одважно рече:</p> <p>»Вала ћу ти поочиме, све казати и ако ми је зазор за по нешто |
е овде као незнана и некрштена душа, па ћу се и на оном свету изгубити и залутати међу несвоје, |
срећнија међу својим људма, добро, ево ћу да ти сазидам конак тамо, напунићу га сваком згодом, |
ну?!{S} Али нека је у добри час!{S} Ево ћу испросити у цара ферман; даћу блага колико год устре |
авран као да је бесомучан. »Слушај, што ћу да ти кажем: остављам ти рока још три дана, не би л’ |
мени не ћеш замерити <pb n="14" /> што ћу да те као уз гусле да питам: ћери мила, што се не уд |
одох у свет да се турчим!«</p> <p>»Што ћу му!?« рече Иконија. »Кад мој Миленко умираше, поглед |
дем, јер знам у цара је правда.{S} Њему ћу слободно да признам да сам хранила и вином појила го |
ина.{S} Гавран је истина мало чудновате ћуди, али биће да су га завидљивци и пакосници више изв |
ица, разних боја и разних облика неко у ћурковима од црвене млетачке чохе, неко са кунтушима и |
лаком копреном од сунца.{S} После дужег ћутања Гавран ће рећи:</p> <p>»Је л’ ти калуђер говорио |
се беше снуждио и замислио.{S} По дужем ћутању узе да говори овако:</p> <p>»Моја је давнашња же |
олико корачаја, па с прекрштеним рукама ћуташе и гледаше пред-а-се.</p> <p>Ризван-бег зачуђен п |
м разговарати!«</p> <p>Пођоше заједно и ћуташе обадвоје.{S} Гавран не скидаше очију с њеног лиц |
дубоко.{S} Изгледаше снужден и по дуго ћуташе, па ће онда рећи:</p> <p>»Мислим се нешто, да л’ |
преда се у земљу и поћута.{S} Цео збор ћуташе муком као да је у цркви.</p> <p>»Казуј све право |
ити мрдну густим веђама.</p> <p>Иконија ћутећки извади из шаренице једну белу погачу, једну рум |
да и мајка његова очима прате!«</p> <p>»Ћути, снахо, много говориш за цркву!« рече јој старац т |
ек иза овога настајала би права забава, у којој би свагда било певања, играња и опсенарских пре |
с друге стране по шест красних момака, у јаничарском руву, са лепо извезеним стреоницама о пле |
/p> <p>Три млада момка, лична и висока, у панцирима и са сребрним шлемовима иђаху у корак онај |
о у здравље ктиторке овог светог храма, у здравље наше добре, сиротињске мајке, Иконије!«</p> < |
узвијаху две челенке од драгог камења, у којима беху усађене перјанице од црнога нојевога перј |
те цркве, у име нашег светог Патријара, у име целог клира и у име сиротиње раје, нека јој је ве |
руци мален котлић од калајисаног бакра, у који ће отац Никодије овда и онда да напоји освећеном |
д лепо изрезана врата од једнога двора, у коме се низови од белог и руменог мрамора надметаху с |
е, омален, сувоњав, жут у лицу, просед, у раси од грубог црног сукна с црном грубом камилавком, |
је исплетене, повисоко издигнуле главе, у главама алем камен драги, на токамо пуце под гр’оцем, |
пред Богом.{S} У име наше свете цркве, у име нашег светог Патријара, у име целог клира и у име |
авичају живи.</p> <p>Иконија је и овде, у Седефли-шкољки на Боспору, рано легала а зором устаја |
првог јелека корачаху у ногу Хербаџије, у скрлетним доламама, а са тигровом кожом о левом рамен |
ејање, некако мекано и радосно блејање, у које се растапаше звека меденице о вођину врату.</p> |
е, свуда у наоколо, иде поширок перваз, у коме су талијански мајстори живим бојама исписали как |
гомиле народа.</p> <p>Игуман дечански, у широкој црној мантији са гвозденим крстом о гвозденом |
иста: како се Иконија овде медом храни, у свиленом се фистану по трави шеће, и златним папучама |
исам заборавила.{S} Тако ћемо сине мој, у име, божје да пођемо оцу Никодију!«</p> <p>»А ово ста |
Па онда га подиже у вис, са поштовањем, у које се мешала љубав и побожни страх, претисну га на |
у то парче беше опточено шареним везом, у коме се плаве звезде и црвени крстићи везиваху у лана |
онда узе ударати у главу буџом једном, у којој је било пола оке јексера усађено, па онда дугим |
овај који је мало час онако весео био, у велико гробље претворио беше.</p> <p>»Слушај, црни ка |
авран бејаше још жив.{S} Био је оседио, у лицу поцрнио и вукао би се четвороношке од пећине до |
дина, све то богато обучено и накићено, у руву од разних боја и разнога кроја.{S} Све то прође |
да ми дом као сунце греје.{S} Али ето, у место једне грудве снега, пала је на мене планина од |
амлик доведе.</p> <p>Кад стари Јаничар, у жутим мествама, смерно и скрушено наиђе на праг од се |
џана.{S} Коњ му је на глави носио белу, у сребрно лале утврђену перјаницу, на челу између оба о |
Преко рамена носила је једну шареницу, у којој се надметаху редом све дугине боје; а у руци но |
ином обрасла; испод те плоче има лонац, у лонцу хиљаду аспри; стекох их као хајдук, чувах их ка |
лука и сира, привеза је себи на плећа; у једну руку узе чутурицу с вином, а у другу крчаг и — |
тке скокове, да погазе ко се не измиче; у зубима носе голе јатагане, а у рукама једни криве дим |
ију.{S} Иконија врисну и паде на земљу; у Ивановим рукама оста половина њеног везеног рукава.{S |
ма, а са тигровом кожом о левом рамену; у рукама ношаху пушке са сребрним пафтама, а у силаву х |
еху две ћерамиде, испод ћерамида лонац; у лонцу сребрне аспре!« </p> <pb n="41" /> <p>»Ама исти |
се!{S} А високо са свода <pb n="10" /> у олтару, и изнад пониског иконостаса, Исус раширио рук |
добра човека, или сотону <pb n="19" /> у човечијем облику.{S} Видох те кад прође у манастир и |
реливао из беле млечности <pb n="79" /> у тамно зеленило, а из овога у топло руменило.{S} Отуда |
а рече, султанија се слатко насмеја.{S} У томе дервиш зазвижда и голуб за голубом падаше му на |
десет младих и дивно лепих девојака.{S} У сваке коса беше оплетена у стотине танких витица, па |
е са белим ниским турбаном око чела.{S} У десној руци држаху копља, а о бедрима ношаху криве ди |
је црква била мала, ниска и мрачна.{S} У дебелим зидинама просечени су били дуги а уски прозор |
то се у нас не би звало да је игра.{S} У нас је, и кад се весели и кад се тугује, све као моба |
ом руком икону прислонив је на прса.{S} У десној му руци кита босиљка, па њоме шкропи сваког ко |
еленом травом, пасло је стадо оваца.{S} У хладовини, под великим једним грмом, седело је младо |
љикама; неки сељаци потегоше ножеве.{S} У народа не бејаше ни пушака ни пиштоља, него му је ваљ |
гов део од богате плени цариградске.{S} У томе је двору он <pb n="54" /> искупљао око себе и ча |
олије и да ће света црква да изгоре.{S} У зао час хтедох да се осветим Иконији, за коју мишљах |
брежуљку а у сувоти подигоше сељаци.{S} У томе, што после онаквих мука, и остављен у пећини зве |
ени и опроштени покајник пред Богом.{S} У име наше свете цркве, у име нашег светог Патријара, у |
млада султанија ударила длан о длан.{S} У дну дворане, према султанији, два би нубијска гороста |
, што их Анадолија и Румелија имају.{S} У пространоме парку његовом било је грмова са Балкана, |
ка«; Арбанашкињи је било име Петрија, а у харему су јој дали име »Ђулбахар« или »пролетња ружа« |
освећеном водицом своју киту босиљка, а у који ће побожни народ да спушта бакарне мангуре и по |
ама ношаху пушке са сребрним пафтама, а у силаву ханџаре и пиштоље све у сребро заливене.</p> < |
измиче; у зубима носе голе јатагане, а у рукама једни криве димискије а други гвоздене топузе. |
а; у једну руку узе чутурицу с вином, а у другу крчаг и — пође право у планину к пећини Гаврано |
а седла им покривена у једних жутом, а у других љубичастом чохом, по којој се пружаху шаре од |
крила папагајева на сниском турбану, а у руци са шареном штаком са прапорцима горе на врху.{S} |
н дохвати десном руком и силно тргну, а у исто време левом руком грубо гурну Иконију.{S} Икониј |
ј се надметаху редом све дугине боје; а у руци ношаше велику киту босиљка и један слив жутога в |
онда високи дервиш поче да се смањује а у исто време да се шири, док не поста шири него дужи, п |
не колибе, коју му на једном брежуљку а у сувоти подигоше сељаци.{S} У томе, што после онаквих |
жива раскине.{S} Изгруваше га, и крвава у лицу дигоше га на руке, да га изнесу на чистину.</p> |
!«</p> <p>Ризван метну оно парче рукава у своја недра па рече;</p> <p>»Ти памтиш све како је би |
но, а посна посла у Св. Јована а мршава у Лежимиру.{S} Ех шта ћеш остарех и ево лепо видим где |
а руку у кућу, и кад виде оца Миленкова у крај огњишта нађе речи.</p> <p>»Ето, на несрећу моју |
сна шербета.</p> <p>Иконија се била сва у ухо претворила, па растужена замишљено гледаше у млад |
белим као да је млеком наливено, и сва у бледожуту свилу обучена.</p> <p>Кад се ни султанија н |
на мртвачким носилима у планину, да га у пећину баце.</p> <p>»Нека га, скотина једна, нека црк |
потражи оца Никодија.</p> <p>Нађоше га у трапезарији.</p> <p>Отац Никодије, омален, сувоњав, ж |
укњавом.{S} Грцајући од плача пољуби га у руку.{S} Стојан кад је виде онако порушену и сузну, н |
сељанка пригрли дете своје и пољуби га у десни образ.{S} А Иван бризну плакати, и кроз сузе гл |
м твој човек, и што имам хлеба једем га у царево и у твоје здравље.{S} Слушам шта сељани о том |
питивало се, па све узаман !{S} Како га у онај страшни дан нестаде, пропаде му и траг!«</p> <p> |
n="79" /> у тамно зеленило, а из овога у топло руменило.{S} Отуда је дошло и име конаку.{S} Зи |
а Ризван. »Да ти није што криво од кога у моме двору?{S} Да ли има нешто што би ти годило и за |
онда и Петрију, бризну и једна и друга у гласно јецање.{S} Агапија јој паде око врата и просто |
ичај <pb n="58" /> а јунаку је доста да у сабљи својој има сестру.{S} Ти си царев везир.{S} Вел |
Никодијем, посаветова свога синчића да у свему лепо слуша</p> <p>старог калуђера, па се онда с |
теби за твоје старе дане нешто среће да у њој поборавиш жалост своје младости, па нисам скупо п |
мали конак дао својој мајци Иконији да у њему станује.{S} Да је непрестано дворе, да су поред |
тирском даде једна ћелијца при земљи да у њој до смрти станује.</p> <p>У очи самог Ивањ-дна, иг |
не загаси.</p> <p>Стаде свирка, као да у исти тренут све жице попрскаше.{S} И обе играчице као |
едан кос звиждаше некакве значке као да у металну пиштаљку дува.</p> <p>»Тицо моја, је л’ то ме |
и гуслари стану казивати како је некада у нас било!{S} Вала ако није и лепше било, није мање!«< |
њих, као најмилије госте, које је икада у своме животу имала, двори на овај велики дан за њу.{S |
м праменовима пушташе, па оштро загледа у онај тополски луг с оне стране.{S} Баш нигде ни сенке |
p>»Познајеш ли ово?«</p> <p>Она погледа у оно парче рубља, па онда опет везиру право у лице и р |
златом извезене; испод таванице, свуда у наоколо, иде поширок перваз, у коме су талијански мај |
ме да ли може бити, што се мени привиђа у овом тужном часу, да је она рђа од човека довео Турке |
еђу косу, и рече:</p> <p>«Боље да те ја у коси носим, него да те онај црни бумбар љуби!»</p> <p |
ад падне у чинију млека, тако сам ти ја у овој госпоштини.{S} Хоћу у њој да се удавим.{S} Огреш |
лмације, који се враћаше из поклоненија у Јерусалиму, па нам узгред причаше, како је тамо наиша |
стану!«</p> <p>»А што ће стрина Иконија у Стамболу?« повикаше сељани.</p> <p>»Ваља да треба цар |
18910_C5"> <head>V</head> <head>ИКОНИЈА У СТАМБОЛУ</head> <pb n="64" /> <pb n="65" /> <p>У глав |
да жена, која сад већ имађаше сина ђака у Св. Јована, брчкајући се за неколико тренутака у сред |
ана, брчкајући се за неколико тренутака у сред бистрог потока, под одблеском руменога неба на з |
нико не прихвата за седам година, нека у трње зарасте, а после нека је село предузме и сиротињ |
граор преливао из бледоплавог споменка у тамну љубичицу; млечност њеног лица видела се кроз та |
>»Видех те где чараш.{S} Стала та ћерка у сред потока, брчка се као сребрна пастрмка, вади цвет |
к би се са ћошка свога конака загледала у море, па би сетно пољуљала главом то на десно то на л |
/p> <p>»Ја се, Бога ми, бејах загледала у твога везира.{S} Вала доста је и њега видети па да оч |
што би ?{S} Какве сам ја смукове виђала у нашој планини па се плашила нисам!{S} Смукове видети, |
зда и сузе не угуше.{S} Па онда би пала у бунило, бунцала како је Иван постао пастир стада божј |
ш трајаше ватра у његовој глави и магла у његовим очима.{S} Полазећи Иконија, навали на улаз од |
да би јој Агапија причала шта је видела у Јерусалиму, где је као девојчица од дванајест година |
ина <pb n="82" /> била, и шта је видела у Кајиру где су је гусари који је на мору заробише, нај |
дан, опет пред зору, Иконија је однела у пећину стару једну поњаву од кострети, и нешто крпа и |
-аге прокупачког Лежимир и још три села у околини, начинио од њих један тимар и дао га своме ст |
међу живота и смрти.{S} Већином је била у неком бунилу.{S} Смирила би се за мало и дошла к себи |
ти, цареви везире!{S} Свега има изобила у двору твоме, и колико ми добра чините и ти и сви твој |
рима и поповима.{S} Иконија је измолила у оца Никодија његово ђаче, те тако мали Ива сеђаше изм |
буђеност растопише нешто тихог руменила у млечност његову а под танком и лаком копреном од сунц |
с си нам ти, твојом добротом, растопила у ове сузе лед око њега и ево нађосмо да га још имамо!< |
зоше се на везировом кајику из Стамбола у Аденистан.</p> <p>На мраморноме бајиру дочекали су их |
е јој је и много заходно, а посна посла у Св. Јована а мршава у Лежимиру.{S} Ех шта ћеш остарех |
конија се пробуди и устаде.{S} Насу уља у кандиоце пред Иконом Св. Петке, запали га и помоли се |
оду персијски ћилимови са дивним шарама у меканим и загаситим бојама, на три стране уз прозоре |
им спроводом кроз башту, она би се сама у себи насмејала и рекла:</p> <p>»Боже, Боже! шта ли би |
на како ми не да мира.{S} И што год има у мене женске родбине, све је то поклонима и митом поди |
чичкане лалетима, зумбулима и криновима у пролеће, а ружама и каранфилима преко лета.</p> <p>Би |
већ мртва, однели на мртвачким носилима у планину, да га у пећину баце.</p> <p>»Нека га, скотин |
се загледа крупним својим плавим очима у матер своју.</p> <p>»Е, па само да почнеш као ђаче, п |
е.</p> <p>Кад дахну мирисом, којим шума у зору дише, срце јој живље закуца.{S} Осети како је об |
човек и рече: спалише Турци Св. Јована у Топлици и поробише Лежимир!{S} Следи ми се срце и ска |
<pb n="23" /> <p>Две недеље после дана у који је мали Иван постао манастирско ђаче, дошао је И |
за кратко траје Слађе је да је из дана у дан гледаш како се вије као кукавица!« И онда ме неча |
на што пожалила није.{S} Али је из дана у дан бивала све невеселија.{S} Тек би се са ћошка свог |
ку и вину.{S} Иконија је готово из дана у дан ишла на грађевину, није што се тобож у том нешто |
естиле плаве ћасе од кинеског порцелана у великим позлаћеним зарфовима, са млеком, сртлијашем, |
ибришима и сребра, а седла им покривена у једних жутом, а у других љубичастом чохом, по којој с |
девојака.{S} У сваке коса беше оплетена у стотине танких витица, па падаше по плећима до испод |
елим челом и руменим лицем, сва обучена у црвену свилу и кадифу и с црвеном ружом у коси — укип |
и руке’ сунуше јој неколико капљи вина у уста. познадоше да није мртва.</p> <p>Положише је у в |
сле кратког времена опет суну мало вина у уста, он облизну своје суве усне, па с муком и с пром |
несрећнику на главу и суну му кап вина у отворена уста.</p> <p>Он се устави у јечању; с муком |
обињица и брзоногих дечака од 12 година у доњим одајама.{S} Иконија није ни знала.</p> <p>Гркињ |
и Сулејманији, искупила се била светина у густим шареним гомилама.{S} Живи ланац од Јаничара с |
сто немо и укочено у Иконију, као и она у њега.{S} После јој приђе узе је за руку и рече јој ср |
пута у плећа те овај скочи у седло, па у бесном трку заједно с вођом стиже чету, која сад поте |
га, извади иза свога свиленога паса па у његов силав задену танак један черкески нож, којега з |
срце почело да камени, а грло претвара у пиштаљку од горког сувог дрвета, те већ и њиме не мог |
који цару рају опадају, а код раје цара у омразу воде!«</p> <p>»Нико те за то не пита!« рече Ту |
ао своју царску реч раји да јој не дира у цркве и манастире.{S} Ако ти не вермаш царску реч, ра |
изнесеш свећу боље среће и босиљак мира у твој народ.«</p> <p>Пред саму цркву Иконија остави св |
звала Иконија, и да је из села Лежимира у Топлици.{S} Сад је све то искао да му се опет разгове |
од дима и пламена који се из манастира у небо дизаше.{S} Опазише да једна сељанка трчи за њима |
е могаше познати, јер још трајаше ватра у његовој глави и магла у његовим очима.{S} Полазећи Ик |
оју душу!« Окрете се старац, оде унутра у пећину, застаде мало, обрну се према мени и показа шт |
она вратанца од седефа одведе је унутра у харем.</p> <milestone unit="*" /> <p>У пространоме пе |
љај ракије, те се брзо опорави.{S} Оста у порти на трави до свршетка бденија.{S} Око ње се иску |
како је било !?{S} Док си био наш уста у Сарају, никад ми ништа помињао ниси!«</p> <p>»Таква ј |
би јој млада султанија изашла пола пута у сретање, претисла њену руку па своје срце, па је онда |
а, куцну га буздованом и два и три пута у плећа те овај скочи у седло, па у бесном трку заједно |
</p> <p>Опет покри лице рукама и поћута у некаквим дубоким мислима, заљуља се на десно и на лев |
те, брате, све ми је казао, и ако ништа у томе новога није било!«</p> <p>»Па шта си му рекла?«< |
једној косини копаоника, која се спушта у топличку долину, има једна мала заравањ на којој је с |
еран слуга царев: пошљи малог Оџаковића у Стамбул, нека се за рана научи да служи цару и цареви |
трмка, вади цвет из косе, љуби га, баца у воду и мрмља чаролије.{S} Хе, душо моја, зар то није |
чар при освајању Багдада од Перзијанаца у толикој мери одликовао, да је велики везир Ахмед-паша |
јда бити неће, јер су махом крџава деца у сиротиње од последњих година.{S} Него пошљи по ово је |
црвеном и високом камилавком, а обојица у џубетима од дибе с навратком и <pb n="74" /> первазим |
но дванаесторо дечака, све по четворица у једној врсти.{S} Беху обучени они у првом реду у жуто |
ет повратила.{S} Ако ми до захода сунца у уторак не пошљеш реч да пристајош да ми будеш домаћиц |
е погаче шарову и гарову, надроби скроб у своју руку, посоли га и пружи те јој га вођко из руке |
а га Бог убије!) приђе па сав жут и сав у дрхтавици рече ми на ухо: »Не рекох ли ти да ћу ти жи |
та је ово, Лала?« питаше везир подигнув у вис онај комадић платна и не скидајући ока с њега.</p |
е окрете па као бесан пас одјури натраг у луг на потоку.</p> <p>Иконија се беше чисто скаменила |
а; »Много лепа!{S} Занела ме чак натраг у моју младост и у срећно доба, кад је црква Св. Јована |
городице; живим ти без бриге као бубрег у лоју!{S} Ја га не зовем друкчије него »Караконџул-ефе |
за совру.{S} Посадише игумана дечанског у врх совре, па онда калуђере и попове све по старешинс |
исоких перјаница Солака, Турчина једног у годинама, са три црне перјанице на белој чалми у бињи |
ваљаше низ улицу.</p> <p>Иконија је сад у ономе, што јој под очима промицаше као нека шарена гу |
тварао бисер, који му је султан Мехемед у својој најмлађој сестри поклонио био.</p> <p>Дугачки |
ен сињи из ведра неба паде, да нас живе у гроб сахрани!{S} Ја сам луда женска глава, а срце ми |
ургија се сврши.{S} Свет изађе из цркве у порту.{S} Изађе и отац Никодије онако с одеждом.{S} Д |
настави Иконија па руком глађаше зулове у свога синчића: »Ето, тако ти је отац говорио.{S} Тако |
фтама, а у силаву ханџаре и пиштоље све у сребро заливене.</p> <p>Па онда удари једна кита Спах |
сто момака и двеста девојака удари све у ногу, а оно као да игра један момак и једна девојка.{ |
аху, и о којима су јелчије читаве књиге у Франкистан писале.</p> <p>Но једно месец дана после т |
.</p> <p>Тога дана по заходу сунца паде у село харамбаша Стојан са неколико хајдука оружаних до |
помислим, да ће кости да ми труну негде у овој туђој земљи, далеко од мојих гробова.{S} По твој |
разведри се, и онда упре своје погледе у њу.{S} Не могаше да верује, да је то она. »Јеси ли ти |
м свету видели не би прекрсти се и седе у арабу.</p> <p>Кад већ изађоше из села, Иконија викну: |
ну цев сипље млаз кристалне бистре воде у корито од белог камена сланика на коме се још познају |
аш!{S} А ко зна?{S} Свашта може да буде у вас Турака!« — одговорише му неки из гомиле. </p> <pb |
је на добро испало!«</p> <p>»Нека буде у свему како Бог хоће! није ме већ више сртах ни од смр |
из села, доносиле су раденицима понуде у погачама, сиру, кајмаку и вину.{S} Иконија је готово |
а својим, па је онда задену испод конђе у своју густу смеђу косу, и рече:</p> <p>«Боље да те ја |
/> нечега.{S} Пре тако пет година, дође у Дечане неки Србин из Далмације, који се враћаше из по |
човечијем облику.{S} Видох те кад прође у манастир и рекох себи: боље да је дочекам овде па да |
с мачевима високо уздигнутим; Св. Ђорђе у скрлетној долами, на белом коњу, витим копљем пробада |
аде унети, него пузећи четвороношке уђе у цркву, први пут сад после двадесет и шест година.{S} |
!{S} Ене нам Ивица иза леве певнице уђе у олтар!« — Ене, ене, погледај на десно; ене га изађе и |
тави своју шареницу, па са синчићем уђе у мрачну и празну црквицу, целива иконе, запали три све |
наслонила.</p> <p>Дође време да се диже у славу.{S} Усташе сви на ноге и игуман дечански узе ди |
нице у ономе везу.{S} Па онда га подиже у вис, са поштовањем, у које се мешала љубав и побожни |
е тек шала!«</p> <p>У том дервиш подиже у вис своју камилавку пуну змија, али с муком и напреза |
двор и виде да је близу свитање.{S} Узе у торбицу једну погачу, црна лука и сира, привеза је се |
« рече Иконија, као да је осећала да је у неколико крива за њине сузе..</p> <p>»Нека нас да пла |
нија грцајући; сва се тресаше као да је у грозници; клекну на земљу, па обема рукама пригрли Ив |
ута.{S} Цео збор ћуташе муком као да је у цркви.</p> <p>»Казуј све право по истини, о мање ти ј |
ко, и раније не помену?!{S} Али нека је у добри час!{S} Ево ћу испросити у цара ферман; даћу бл |
, гледај!« викну Хусејин Иконији, па је у свом одушевљењу гурну не баш врло нежно.{S} И онда са |
иву девојку, или стидљива момка, кад је у колу.{S} А стидљивост и чедност баш требају свакој де |
јке која је од младога момка, о коме је у тајности свога срца на јави слатке снове сневала, тог |
адоше да није мртва.</p> <p>Положише је у волујска кола на меку подлогу од тек покошене траве, |
био поочим Иконијином Миленку, који је у његовој чети хајдуковао, па је и Иконију снахом звао. |
ци и са сребрном тицом на штапу који је у руци држао.</p> <p>Иконија се јутрос упорно противила |
и поклон, малечак и сиротињски, али је у мога везира срце велико и господско, па ће да га прим |
рком тиквицом о левом бедру, подигао је у вис крст од сувог шумског грања, па се намрштио и вич |
поздравље ти од оца Никодија, нашао је у Јерусалиму српску цркву св. Саве и краља Милутина, и |
них, нека је за здравље моме Иви ако је у животу, а нека му је за душу ако у животу није!«</p> |
а, заједно с крчагом тазе воде, коју је у планини захитила.{S} И сада је Гавран не могаше позна |
ку причу из »Четрдесет везира,« коју је у харему научила и, као и по неку досетку Насрадин-хоџе |
њи је било право име Агапија, али су је у харему, као робињу, звали »Нурисаба«, што значи »Зорк |
т у њен конак отпрате онако, како су је у харем допратили били.{S} Тако је и било, само што је |
је желела.</p> <p>Село посла људе своје у Пећ патријару с поклонима и с молбом, да, ако већ сам |
сунца, које са запада косо своје зраке у руменим праменовима пушташе, па оштро загледа у онај |
оред певница стоје патријарси и владике у златним одеждама, и као чекајући нешто погледајући к |
га ми је ево сад лепша од сваке девојке у свој Топлици; а вредна је и паметна је; удовица је, у |
' дворанка узеле под мишке, па је увеле у велику дворану, где би јој млада султанија изашла пол |
гомилице дуж зидова, а евнуси чак доле у дну дворане.{S} Две робињице донесу једну сребрну и ј |
чекао, најпре је лепо молио, а најпосле у великој срдњи попретио да ће га запамтити. _</p> <p>» |
г углачаног мрамора.{S} Од њих, па даље у ходник, пружали су се редови од Арапа, од којих једни |
мање косу.{S} Турци су имали и пиштоље у кубурама, те опалише неколико метака, па се разиђоше |
и како он помаже црквењаку да наспе уље у кандила што гору пред светим иконама.</p> <p>Тек је б |
{S} По повратку с војне, султан га узме у сарај за свог Силиктар-агу.{S} То се високо дворско д |
о отац што му се ломио, него нека стане у цркву да крстом рабри овај злосрећни народ и да га кр |
Супкиња сељанка?{S} Као мува кад падне у чинију млека, тако сам ти ја у овој госпоштини.{S} Хо |
и прича јој док везирова мајка не падне у тихи сан.</p> </div> <pb n="91" /> <div type="chapter |
го да јој их ветар доноси из оне пећине у планини.{S} Опет сама себи говораше: »Ако је тако, он |
не лудује.{S} А већ ако хоћ да тумарне у свет, нека га, нек тумарне, неће село за њим пресвисн |
громовима.{S} Удари град и поломи грање у шуми.{S} Муње цепаху громове око мене, једва жив утек |
је било погледати: разиграли беху коње у кратке скокове, да погазе ко се не измиче; у зубима н |
/p> <pb n="20" /> <p>Гавран сав помодре у лицу, очи му се засветлише црвеним жеравицама.{S} Он |
са на глави, и мислиш диже се кубе горе у кебо, да отклони цркву да и анђели чују, а ми све мла |
Уз широке мраморне степене изађоше горе у пространи и дуги ходник, патосан звездама од белог, р |
де гологлав и босоног по шуми, грува се у прса и жалосним гласом виче: »Господе помилуј!{S} Гос |
ирис и боја!{S} Бога ми, па без тога се у нас не би никад могло ни поиграти!«</p> <p>Султанија |
је све једна преко друге навалише да се у њу као у неко гњездо савију.{S} Султанија преко Агапи |
попрскаше.{S} И обе играчице као да се у лету скаменише, тако засташе лебдећи за један часак с |
Гавран заустави.{S} Загледа се преда се у земљу и поћута.{S} Цео збор ћуташе муком као да је у |
је за њима као бесомучна.{S} Грувала се у груди, чупала своје косе и што је грло доносило викаш |
а од игре и милина од свирке стопиле се у један шербет, који новом жеђи стару жеђ гаси, да жеђ |
ок се други народ причешћивао, дотле се у једном куту цркве црни Гавран исповедаше тројици калу |
дно месец дана после те свадбе, јави се у конаку новога везира стари један Јаничар.{S} Каза кап |
оплина од њене милине!</p> <p>Устави се у сред потока да се мало брчка.</p> <p>А поток као да б |
рекрсти па уђе унутра.</p> <p>Гавран се у једном куту савио беше у клупче па тешко дихаше.{S} В |
ричаше како су јој сина отели и како се у њеном завичају живи.</p> <p>Иконија је и овде, у Седе |
идим да је мука и мајсторија, али то се у нас не би звало да је игра.{S} У нас је, и кад се вес |
онети из планине, па наредила: да му се у конаку манастирском даде једна ћелијца при земљи да у |
х видев пуна недра сребра.{S} Вратих се у пећину, подигох све до последње аспре и одох кући пун |
ше право к шумарици која се са ове косе у ону дољу спушташе.</p> <p>И звиждукање двојнице стаде |
конаку.{S} Зидао га је Махмуд-паша, те у тој шкољки затварао бисер, који му је султан Мехемед |
есни рукав; тргох те од ње и однесох те у моме наручју, а ти стегао у ручицама ово парче од рук |
х евнуха, да је од њеног конака допрате у харем.{S} Иконија је свагда водила собом и своје две |
з далека, Болеснике оставише да преноће у цркви и око цркве.{S} Слабо је ко и спавао.{S} Певало |
сребрну и једну златну кадионицу, баце у њу алоје и још неке индијске мирисе и покадише њима н |
а, као да полагано сриче тајне реченице у ономе везу.{S} Па онда га подиже у вис, са поштовањем |
ш више оче Никодије?{S} Од твоје шенице у којој како народ зна, кукоља нема, усади у срце мога |
ако је било највише осам година, Дуваше у незграпно издељану двојницу почетак од некаквог кола. |
ван бризну плакати, и кроз сузе гледаше у своја два пса.</p> <p>Мајка га миловаше руком по челу |
pb n="25" /> <p>Старац трепћући гледаше у свога унука.{S} Беше му мило, али не могаше ништа дру |
творила, па растужена замишљено гледаше у младе певачице.{S} Султанија јој нешто рече, и Агапиј |
пред судницу.</p> <p>Гаврана не бејаше у селу већ неколико дана.{S} Неко рече да га је видео у |
араше челом о мраморни патос, па викаше у глас: »Слава нека ти је Господе Боже, што ме грешника |
есе на све стране, а како се он губљаше у даљини прихватан од гомиле до гомиле, диже се око сов |
тиње!« </p> <pb n="29" /> <p> Запишташе у глас жене, којима Турци при последњој »девчурми«<ref |
> <p>Гавран се у једном куту савио беше у клупче па тешко дихаше.{S} Ватра му беше подузела обр |
аг, који у хладу од топола загазио беше у поток, па <pb n="17" /> одатле три пута једно за друг |
божур.{S} Граорасте очи њене потамнеше у две крупне љубичице, а кроз њих засеваше муње.</p> <p |
омкијим одзивима, док се ови не сложише у праву грмљавину.{S} Кад и последњи јек у даљини издах |
Сви беху дубоко потресени и смерно пише у славу божју.{S} Напише и Патријару пећском и васеленс |
и попова посвети цркву и одмах ударише у велика бденија.{S} Милина је било погледати на оној л |
или топузином.{S} Неки од њих појурише у цркву да је опљачкају и запале; други опет хватаху и |
а појасе.</p> <p>Дворкиње се разместише у гомилице дуж зидова, а евнуси чак доле у дну дворане. |
у читати опроштајне молитве, него одоше у олтар и казаше све игуману Јеротију.{S} Изађе и сам и |
све било па прошло.</p> <p>У том уђоше у дворану две, као капља, младе, високе, витоструке и т |
има дворанства.{S} А друге две донесоше у сребрним котлићима миришљаву воду од руже, па китама |
ан ишла на грађевину, није што се тобож у том нешто разумевала, него само да се радује гледајућ |
пску цркву св. Саве и краља Милутина, и у њој се на коленима молио Богу за сиротињу српску, и к |
ен драги, на токамо пуце под гр’оцем, и у њему чаша од биљура; па облачи ковче и чакшире, на ко |
сла на све стране, и нашем Патријару, и у Свету Гору; распитивало се и распитивало се, па све у |
е шербет-девојке крочише к певачицама и у сребрним пехарима дадоше им слатка и мирисна шербета. |
г светог Патријара, у име целог клира и у име сиротиње раје, нека јој је вечна хвала!{S} Немам |
њих заступник Муфтије са белом чалмом и у белом кафтану.{S} Иза ових наступише риџали царства, |
алимо?{S} Прво Господу Богу, који ево и у овој прилици показа да неће да нас остави да до краја |
к, и што имам хлеба једем га у царево и у твоје здравље.{S} Слушам шта сељани о том детету гово |
о, ја се мишљах: еј, Боже, тако је то и у нас било док имадосмо своје цареве!{S} Да ти мој ага |
} Занела ме чак натраг у моју младост и у срећно доба, кад је црква Св. Јована појала.{S} Боже |
кога. »Нека Бог сачува свакога да их и у <pb n="76" /> сну снива!« рече Иконија самој себи кор |
сам хиљаду гатки о оставама па сам себи у сну испричах једну такву гатку.« Него опет копкало ме |
S} Други живо окрете главу, па се удуби у посматрање једне пчеле, која задовољно певајући облет |
{S} И тек када Иконија приђе, те пољуби у образе најпре Агапију па онда и Петрију, бризну и јед |
, па је заједно са Шекер-кадуном остави у једној са врло богато застрвеном софом.{S} Мало час п |
на у отворена уста.</p> <p>Он се устави у јечању; с муком и полагано отвори очи, гледаше је дуг |
ланац па потискиваху сав народ ка цркви у гомилу.{S} Страшно их је било погледати: разиграли бе |
е, само да чује, како калуђери и попови у цркви поје и читају дванајест великих јеванђеља.{S} М |
нија ништа не осећаше.{S} Без капи крви у лицу, бледа ко крпа, с очима укоченим с устма отворен |
е после и калуђери и попови и одоше сви у велику трапезарију, да се мало прихвате.</p> <p>»Све |
ојој како народ зна, кукоља нема, усади у срце мога детета по које зрно, па ако буде божја воља |
а учиниш!{S} Пођи у Сирф-вилајет, отиди у село које знаш, распитај за њу.{S} Ако је жива, довед |
ез разговора предаду Иконију да је води у Стамбол. »И још поручује Санџак-бег«, понављаше кнез, |
царевом везиру добро да учиниш!{S} Пођи у Сирф-вилајет, отиди у село које знаш, распитај за њу. |
онда — подиже сукњу до колена и загази у поток.</p> <p>Подиђе је милина од студене воде.{S} Ко |
Кос као да је био слетио у шипраг, који у хладу од топола загазио беше у поток, па <pb n="17" / |
и кад цар не би хтео, јер то тако стоји у твојој звезди записано!« рече Хусејин мирно и поуздан |
чевом зраку под плавим небом, а славуји у слободи певаху, како је слатко ропсто љубави.{S} На ј |
брата ... -.{S}70 </p> <p>Петар Велики у Хајдучком стану ... .{S}50 </p> <p>Тајне двора Обрено |
нешто нема ни у турског цара, а камо ли у његова везира!«</p> <p>»Е, сестро моја«, рече ми отац |
ва за које знам е би ме кликћући понели у своје гњездо, нити бих и онда пристајала да слажем мо |
е баште сва ова госпоштина што се цакли у диби и кадифи, све то лепо приличи царевој кћери и ца |
и облак, који сузама дажди, онда измоли у цара ферман: да сиротиња раја на оним урвинама од св. |
а, са три црне перјанице на белој чалми у бињишу од сребрне жице и на белом коњу.{S} Виде још к |
и дивне лепоте!{S} Овако нешто нема ни у турског цара, а камо ли у његова везира!«</p> <p>»Е, |
аго. »Није то <pb n="62" /> друкчије ни у нас, који смо турске вере.{S} Него кнеже и царева рај |
а служи; а за више не питај јер више ни у мене нема!«</p> <p>»Хвалимо те Боже! куд ћеш више оче |
х домаћина.{S} Око њих се слегли сељани у густој гомили. </p> <pb n="39" /> <p>У том доведоше и |
pb n="68" /> једнога коња, беху одевени у црвену чоху са високим црвеним калпацима са дугим кић |
ушара, који их водише, беху сви обучени у жуту чоху, а опасани стамболским пасима од жуте свиле |
у обучени они у првом реду у жутој, они у другом у црвеној, а они у трећем у зеленој свили.{S} |
у жутој, они у другом у црвеној, а они у трећем у зеленој свили.{S} Изгледаху као жива башта о |
ица у једној врсти.{S} Беху обучени они у првом реду у жутој, они у другом у црвеној, а они у т |
а.{S} Она ме одгурну, и ја падох сотони у наруч.{S} Колико ми је дотле мила била, толико је од |
е стадо усталаса, крену за вођом, удари у одзиве, те се по оном пољу просу блејање, некако мека |
Наместио био на нос велике неке наочари у дебелом кожном оквиру, па се кроз њих удубио у срицањ |
од пећине.{S} Она се расклопи као двери у цркви, и видех златну лествицу на којој се старац пењ |
е бацаше читаву дажду од сребрних аспри у гомиле света, који са још ватренијим узвицима за здра |
ега десно иде гологлаво мало ђаче; носи у руци мален котлић од калајисаног бакра, у који ће ота |
евала, тога дана чула да ће да је проси у мајке, — шта је та срећа према срећи једне младе мате |
ац Никодије, па се голим рукама дохвати у коштац с једним Турчином.</p> <p>Диже се просто урнеб |
о арапскик речи, па се онда узе ударати у главу буџом једном, у којој је било пола оке јексера |
S} Патријар нареди: да се црква посвети у очи самог Ивањ-дна, и посла уместо себе игумана Дечан |
ека је у добри час!{S} Ево ћу испросити у цара ферман; даћу блага колико год устреба да се цркв |
p>Притрчаше јој игуман и неколики гости у њеној близини, дотрчаше и неке жене из гомиле света, |
тним доламама и белим турбанима, носећи у рукама сребрне наџаке.</p> <p>Па онда проведоше двана |
поче да излеће голуб за голубом, носећи у кљуну по један струк ђурђевка.{S} Читиво јато облеташ |
н стегну усне подиже десну руку претећи у вис и стисне песницу.</p> <p>Иконија се није препала, |
да му их он очита, те Гавран, плакајући у глас као мало дете, одмиле до пред царске двери и при |
и мајкине душице.{S} И одвезоше је кући у Лежимир.</p> </div> <pb n="33" /> <div type="chapter" |
каменила, и гледаше право и не трепћући у везира.</p> <p>Везир беше очевидно и сам узбуђен.{S} |
ривка гледао; да се онда као богаљ баци у пећину где је оставку предигао, па да се ту остави да |
силног проконзула; сад се обично врапци у њему брчкају весело цвркућући,</p> <p>Око црквене пор |
се улазило у манастир.{S} Али су Турци у време ратова с деспотом Ђурђем град порушили и цркву |
ром Ризван-бегом проговори две три речи у четири ока.</p> <p>Кад капуџи-баша поднесе овакав изв |
и два и три пута у плећа те овај скочи у седло, па у бесном трку заједно с вођом стиже чету, к |
оја мати жива«, Ако је жива, па се мучи у сиротињи док ја газим по свили и кадифи, како ће то д |
Заграбих руком и сасух две три прегрши у недра!{S} Почех да се тресем као да ме грозница ухват |
а сребрним шлемовима иђаху у корак онај у среди ношаше копље са три коњска репа, а она двојица |
аџија Доганџија које чувају стари Сарај у Једрену, и да је дошао у Стамбол само зато, да са цар |
пин одвоји од чете па појаха натраг њој у сретање.{S} Страшно га је било погледати: очи избуљио |
Затече ме једном, пре седам година олуј у сред наше планине.{S} Змајеви водише облаке и бише се |
праву грмљавину.{S} Кад и последњи јек у даљини издахну, онда Иконија опет зачу самртнички шап |
и свему селу: аманет вам онај невољник у планини; немојте да огрешите душе те да скапље од гла |
ог богаља, који сав сед као овца, а мрк у лицу као труо пањ, пузећи четвороношке обилазаше око |
ме страх да пред цара изидем, јер знам у цара је правда.{S} Њему ћу слободно да признам да сам |
е сече, онда се подиже и тихо, више сам у себи, прозбори: »Падиша чок јаша!« (да живи падиша!) |
дам и видим онај велики раст.{S} Рекнем у себи: »Бог и душа: као да горско дрвље ромором овим и |
они у другом у црвеној, а они у трећем у зеленој свили.{S} Изгледаху као жива башта од лалета. |
адзорник славуја, са крилом јастребовим у челенци и са сребрном тицом на штапу који је у руци д |
ндару!{S} Него хајде сад да те ја водим у једну другу српску цркву!« Па ме онда поведе све за р |
, погледај само унутра!« Ја као завирим у цркву и лепо видим, где на јеном престолу, десно од о |
није као људска.{S} Ево ме да се патим у пећини, одакле је моја грешност као поток потекла.{S} |
пред очима.{S} Истом се мислим, вратим у цркву, да слушам како наши ђаци поје, а оно дотрче он |
они у првом реду у жутој, они у другом у црвеној, а они у трећем у зеленој свили.{S} Изгледаху |
црвену свилу и кадифу и с црвеном ружом у коси — укипила на десном крају од ћилима пред софом, |
трука млада девојка са бледожутом ружом у златној коси, с плавим очима, с лицем белим као да је |
ободан, да њиме султан са свитом својом у џамију прође.</p> <p>На горњем спрату у једној двокат |
власти коју нам је Бог дао, и са вером у источник неисцрпне милости коју нам је Господ Исус Хр |
квом светом послу?!« настави она гласом у коме трепташе некакав чудан израз зебње и прекора сам |
ихим осмехом опростила се с овим светом у тренутку највеће своје славе Иконија, везирова мајка! |
ли овом дрвљу са зрелим родом и цветом у једно исто време, или оним великим и шареним тицама с |
копљем пробада зелену аждају; Св. Јован у мркој камиљој кожи с мрком тиквицом о левом бедру, по |
што да ти се освети?« упаде јој Стојан у реч, па се намршти, састави веђе и просипаше кроз оба |
игуману Јеротију.{S} Изађе и сам игуман у пуној одежди па рече Гаврану:</p> <p>»По опроштају ко |
рамена опет сам лук с тетивом, завијен у зелену кадифу опет златом извезену.{S} На глави ношах |
оме, што после онаквих мука, и остављен у пећини зверовима, оста жив, сељани гледаше као неко ч |
однесох те у моме наручју, а ти стегао у ручицама ово парче од рукава њеног.{S} Не могох дуго |
дуги седи брци падаху му на рамена као у старих јунака који с онога света овоме свету кроз гус |
дна преко друге навалише да се у њу као у неко гњездо савију.{S} Султанија преко Агапије запита |
»Лепо је, лепо је!{S} Ове иконе баш као у Вилиндару!{S} Него хајде сад да те ја водим у једну д |
чедо моје, шта је све теби Бог записао у својој књизи.{S} Твоја мајка не ће доживети, али опет |
»И ја сам слушао, да је Никодије отишао у Јерусалим, па тамо и преминуо рече један други калуђе |
ју стари Сарај у Једрену, и да је дошао у Стамбол само зато, да са царевим везиром Ризван-бегом |
, подухвати га нека језа као да је ушао у гробницу.{S} Али чим му се очи мало свикну, одмах му |
с вином, а у другу крчаг и — пође право у планину к пећини Гаврановој.</p> <p>Имало је скоро са |
парче рубља, па онда опет везиру право у лице и рече уздркталим гласом:</p> <p>»Познајем мој р |
олико дана.{S} Неко рече да га је видео у шуми изнад медвеђе пећине. »Као да нису чиста посла с |
ом кожном оквиру, па се кроз њих удубио у срицање једне речи, коју добро беше притиснуо прстом |
ачким?«</p> <p>Кос као да је био слетио у шипраг, који у хладу од топола загазио беше у поток, |
о је у животу, а нека му је за душу ако у животу није!«</p> <p>Сутра дан, опет пред зору, Икони |
кроз Стамбул и Боспором на кајику онако у белом зубуну, са шљокицама међу црним ресама, и са сн |
аница, разних боја и разних облика неко у ћурковима од црвене млетачке чохе, неко са кунтушима |
хајдмо из ове мемљиве трапезарије мало у порту, имам нешто да ти говорим!« Па мрдну очима и ве |
примиш, па све се то помешало и ишарало у тај лепи сан, који даће Бог да је на добро као и све |
стотину Турака коњаника беше се развило у ланац па потискиваху сав народ ка цркви у гомилу.{S} |
ни западнога зида, кроз коју се улазило у манастир.{S} Али су Турци у време ратова с деспотом Ђ |
точић, па онда кроз неко смиље изађосмо у једну дивну башту.{S} Сунце грануло па обасјало цвеће |
Хусејин мирно и поуздано.{S} Кад чусмо у Једрену, рекох орта-баши:{S} Знао сам да ће да буде.{ |
аде и гледаше онако исто немо и укочено у Иконију, као и она у њега.{S} После јој приђе узе је |
шини сунцем успавано било, а опет бесно у њу грували и пребацивали је млазовима од беле пене, к |
ћи ни речи, него само гледаше непомично у очи његове.{S} Он седе поред ње.{S} Извади оно парче |
оно све те тице погледају право и оштро у <pb n="95" /> мене, па некако мудро задрмају главом, |
ности, које од умора, клону у један сто у женској цркви.{S} Притрчаше јој жене и изведоше је из |
укрштају у оној непрекидној сутоњи што у црквици владаше.{S} Кад човек први пут уђе унутра, по |
Извади иза црвеног кожног силава нешто у зелену шамију завијено; размота ту шамију, извади из |
; разви и јаглук и извади из њега нешто у саде свилу, танку као паучина, завијено.{S} Кад поче |
рпског.{S} И треба тако.{S} А сад браћо у здравље ктиторке овог светог храма, у здравље наше до |
еже!« поче калуђер; »има ред и има адет у царевој земљи.{S} Најтеже је раји и до срца је боли, |
, опрости се с њоме и нареди да је опет у њен конак отпрате онако, како су је у харем допратили |
во танко извијање, заспа.</p> <p>И опет у сну чу како Гавран изнемоглим гласом виче: »воде... в |
ли где год би се десила болест или смрт у кући, ту је Иконија била прва да помогне и саветом и |
!) обасуо милостима, ја сам прву милост у тебе нашао.{S} Од тебе сам научио да пушком бијем, са |
<p>Отац Никодије, омален, сувоњав, жут у лицу, просед, у раси од грубог црног сукна с црном гр |
ји се чинило као да се њен мали Ива већ у неку руку посветио, да већ сада ни отац Никодије ни ц |
н, празник цркве св. Јована.</p> <p>Већ у очи самог празника искупило се на пољани испред манас |
ас опет поносито и с фрком дижући главу у вис, као да нестрпљиво тражи да види да ли се крилати |
ог везеног рукава.{S} Турчин понесе Иву у наручју као рибицу која се праћака, и узјаха свога ко |
боди, подиже главу па језиком лазну Иву у образ.</p> <p>»Ето, виш, и гаров те љуби!{S} Хоће да |
прича овако:</p> <p>»Отидох санџак-бегу у Прокупље. »У нашем селу,« рекох му, »има једна млада |
врсти.{S} Беху обучени они у првом реду у жутој, они у другом у црвеној, а они у трећем у зелен |
ово, остајаше само да се на десном зиду у женској цркви испише: како је црква обновљена заузима |
самог биљура, па се на сунцу преливају у све дугине боје; погледам горе, а кубета све од бистр |
о праменова од светлости да се укрштају у оној непрекидној сутоњи што у црквици владаше.{S} Кад |
равив цркву, нешто ћелија и трапезарију у једној страни старих зидина подигао.</p> <p>Вечерње с |
р стада божјег, како носи сребрну штаку у руци и бројанице од седефа а златну камилавку на глав |
и, стегну и баци га јуначки своме унуку у котлић.</p> <p>»Их, болан!« привика момчадија, која т |
претискао.{S} Тек кад је уведе за руку у кућу, и кад виде оца Миленкова у крај огњишта нађе ре |
људи и од зверади да не погине, али му у срцу никада опраштала нисам.{S} Али кад је мене Бог м |
ко мора да <pb n="77" /> је остави саму у овој одаји да дочека везира, који ће јој кроз који ча |
<p>Иконија је за рана одвела чича Симу у један сто одмах до преграде, која одваја женску од му |
вца, па чита велику једну књигу оковану у злато као евангеље.{S} Кад је опази, он поче да чита |
ојим се!« рече Иван, па тек онда бризну у глас да плаче; »Не бојим се ништа!{S} Него ми је .... |
је од узбуђености, које од умора, клону у један сто у женској цркви.{S} Притрчаше јој жене и из |
речи... и које речи имам ево ми запињу у грлу... немам речи да опишем какво је велико добро ов |
хода до пећине.{S} Док на једном извору у шуми наточи крчаг водом и док стиже пред пећину, беше |
вим онако како су на царском иконостасу у Вилиндару.</p> <p>И ако је Хусејин-ага из везирове ке |
гаља па рече двојици сељака да га унесу у цркву.{S} Али се Гавран никако не даде унети, него пу |
у џамију прође.</p> <p>На горњем спрату у једној двокатној кући, седела је иза шимширове решетк |
ко сам ти ја у овој госпоштини.{S} Хоћу у њој да се удавим.{S} Огрешила бих душу, кад не бих ка |
плаве звезде и црвени крстићи везиваху у ланац златним гранама од рузмарина.{S} Златан конац б |
панцирима и са сребрним шлемовима иђаху у корак онај у среди ношаше копље са три коњска репа, а |
>Иза овог царског првог јелека корачаху у ногу Хербаџије, у скрлетним доламама, а са тигровом к |
док се јата голубова и грлица лепршаху у сунчевом зраку под плавим небом, а славуји у слободи |
има по више година како не дизасмо децу у овом вилајету.{S} Време је да проберемо јуначко семе |
м шаторским платном, падне пред судницу у Лежимир.</p> <p>У Лежимиру се много шта изменило.{S} |
ове Ђулбахару) причај нам о оном старцу у Јерусалиму, што је био заспао па се пробудио тек посл |
промуца неколико речи, које нико не чу у оној ори, па паде на земљу као да је муња ударила.</p |
се радује гледајући како зидине одмичу у висину, како се кров саставља и како се по средини ве |
егу, овај заповеди да му Јаничара одмах у селамлик доведе.</p> <p>Кад стари Јаничар, у жутим ме |
гах изаћи од кијамета на пољу.{S} Остах у пећини да преноћим и заспах на гуњцу моме.{S} На сну |
n="15" /> вајде имати га и ето ме одох у свет да се турчим!«</p> <p>»Што ћу му!?« рече Иконија |
паху громове око мене, једва жив утекох у пећину.{S} Не могах изаћи од кијамета на пољу.{S} Ост |
оца Никодија.</p> <p>»А да те не сметох у каквом светом послу?!« настави она гласом у коме треп |
је Господе Боже, што ме грешника пушташ у цркву, коју си ти сам од суза добре једне жене саград |
аре и кондаке свецима, а ако га оставиш у манастиру девет година може свикнути и како се литург |
у харем.</p> <milestone unit="*" /> <p>У пространоме перивоју Аденистана било је по више ћошак |
у неки из гомиле. </p> <pb n="61" /> <p>У том навалише и жене, па с њима дође и Иконија, по кој |
тихо насмехнула. </p> <pb n="83" /> <p>У харему дочекале би је ките од робињица све лепше од л |
У</head> <pb n="64" /> <pb n="65" /> <p>У главним улицама стамболским, које од старога сараја в |
у густој гомили. </p> <pb n="39" /> <p>У том доведоше из шуме Гаврана, везана, гологлава, босо |
нигде ни сенке од каквог човека.</p> <p>У џбуну поред кога Иконија стојаше, један бумбар облета |
мејала него се баш била препала.</p> <p>У том уђе четрнајест младих девојака: седам, свирачица |
ирче па се диже и пође за псима.</p> <p>У том изађе из шумарице на чистину сељанка једна, повис |
с бледим лицем и плачним очима.</p> <p>У томе се појавише калуђери од конака.{S} Сам кнез од Л |
е може пред дететом да јој каже.</p> <p>У порти седоше на клупу испод липе близу оне чесме, а м |
земљи да у њој до смрти станује.</p> <p>У очи самог Ивањ-дна, игуман дечански с мноштвом калуђе |
г ње икога ма само глава заболе.</p> <p>У јутру дође Хусејин-ага са својим Турцима и с арабом п |
све санџак-бегове и на све паше.</p> <p>У Прокупљу је већ сазнао да је Иконија жива.</p> <p>Јед |
тина се стиша и суд узе да суди.</p> <p>У брзо се свих дванајест најстаријих домаћина сложише д |
?« али не могаше уста да отвори.</p> <p>У том тренутку растрезни је из бунила нов врисак њеног |
се село искупило пред судницом.</p> <p>У зачељу на једној клупици, посадио се био харамбаша Ст |
златан новац као млетачки цекин.</p> <p>У том калуђер подиже главу, скиде полагано тешке наочар |
ринско срце на смрт рањено било.</p> <p>У том долете на коњу сам вођа турски.{S} Просу турску б |
се што је то све било па прошло.</p> <p>У том уђоше у дворану две, као капља, младе, високе, ви |
м, падне пред судницу у Лежимир.</p> <p>У Лежимиру се много шта изменило.{S} Чича Сима је давно |
е тек нешто, а ово је тек шала!«</p> <p>У том дервиш подиже у вис своју камилавку пуну змија, а |
: »Освета је моја, рече Господ!«</p> <p>У самој ствари Иконија му је сваке Суботе обилазила њег |
опет ти само мени њега покажи!«</p> <p>У том прође једна чета чауша са шиљастим црвеним капама |
ми помрчао и живот ми загорчао!«</p> <p>У том јој зазвонише речи чича Симине: »Освета је моја, |
ge"> <pb n="b" /> <p>Мита Павков</p> <p>у Великом Бечкереку.</p> <p>Препоручује своје богато ст |
, рече кнез као да извини ову олујину, »у нашега народа има пословица: не дао Бог детету што му |
/p> <p>»Отидох санџак-бегу у Прокупље. »У нашем селу,« рекох му, »има једна млада удовица тобож |
радознало и опет као са неком стравом. »У добри час дођох да моје очи и ту светињу виде!«</p> < |
на научи да служи цару и царевини !« — »У добри час, верна рајо!« рече ми санџак-бег; »неће ти |
> како гази поток; заклињах је да ме не убија.{S} Она ме одгурну, и ја падох сотони у наруч.{S} |
>»Па то је он, скотина једна, да га Бог убије!{S} Па то је он!{S} А, чекај скоте један!« викну |
е придигоше, несрећни Гавран (да га Бог убије!) приђе па сав жут и сав у дрхтавици рече ми на у |
м смрћу да се несрећник умори.{S} Да се убије из пушке, или закоље ножем, или умлати мотком, ил |
е ми чедо моје!{S} Ево просто вам било, убите мене несретњицу, оставте само јединче моје.«</p> |
нска Рука ...{S} 4.- </p> <p>Слепац као убица ... -.{S}60 </p> <p>Подсвојкиња ... -.{S}60 </p> |
ио.{S} Иконија извади из шаренице један убрус, добро га покваси водом из крчага, положи га неср |
јближом тополом, обриса се једним белим убрусом, навуче брзо чарапе, обује опанке и још притврђ |
<p>На један знак султаније, Кизлар-ага уведе унутра једног дервиша, високог, сувоњавог, црне м |
је тешки терет претискао.{S} Тек кад је уведе за руку у кућу, и кад виде оца Миленкова у крај о |
једна' дворанка узеле под мишке, па је увеле у велику дворану, где би јој млада султанија изаш |
њима два златна стуба, а око оба стуба увиле се гране од белог и плавог јоргована; загледах бо |
е казивати имао.{S} Зна село како ми се уврати срећа.{S} Подигох кућу, накуповах земље, и виног |
и с друге стране по један лав од црног углачаног мрамора.{S} Од њих, па даље у ходник, пружали |
за руку.</p> <p>Мали се Ива окрете, па угледав мајку и деда, засијаше му се очи, и зрак радост |
} Није, него ми тако долази свагда, чим угледам Арапина, сва се стресем и најежим а не знам ни |
ти очи засену од јаре.{S} Мало даље, па угледасмо цркву.{S} Али каква црква!{S} Из темеља па за |
ено бледо, али савршено мирно лице; око углова од усана станио се један тих једва приметан осме |
о, друго!« и иконији грчевито задркташе углови од усана и очи јој се наводнише.</p> <p>Привикаш |
кажемо: видесмо цркву божју, и видесмо угодницу божју!</p> <p>Али се Иконија снебиваше да изађ |
ка сељанка и једна још млада и прилично угојена жена по турски одевена.{S} Сељанка је била Икон |
ље да гледам дервиша и његове змије.{S} Уграбим као прилику и као нагнем да бегам, а оно оне дв |
дететом, док је снага не изда и сузе не угуше.{S} Па онда би пала у бунило, бунцала како је Ива |
у овој госпоштини.{S} Хоћу у њој да се удавим.{S} Огрешила бих душу, кад не бих казала, да је |
азио, једнога дана кад јој цар помену о удадби, просто и јасно рече цару, да је о јунаштву и о |
ије да му махне налазим него нећу да се удајем!«</p> <p>»Није паметно што говориш.{S} Женска гл |
уз гусле да питам: ћери мила, што се не удајеш, за младости за лепоте твоје?«</p> <p>»Не могу, |
колико метака, па се разиђоше по сабору ударајући где кога стигну сабљом или топузином.{S} Неки |
неколико арапскик речи, па се онда узе ударати у главу буџом једном, у којој је било пола оке |
сиџадета и са највећим страхопоштовањем удараше темена младоме везиру, и стаде као кип с рукама |
шест година.{S} На сваком трећем кораку удараше челом о мраморни патос, па викаше у глас: »Слав |
све се стадо усталаса, крену за вођом, удари у одзиве, те се по оном пољу просу блејање, некак |
облаке и бише се муњама и громовима.{S} Удари град и поломи грање у шуми.{S} Муње цепаху громов |
е све у сребро заливене.</p> <p>Па онда удари једна кита Спахија коњаника.{S} Не зна човек шта |
а би стигла дома још за видела, Иконија удари преким путем на поток Липовицу.</p> <pb n="16" /> |
во, па кад сто момака и двеста девојака удари све у ногу, а оно као да игра један момак и једна |
ла троструком татарском камџијом и љуто удари сељанку.</p> <p>Јадна Иконија ништа не осећаше.{S |
еним доламама и жутим шалварама.</p> <p>Удари други царски јелек: дванајест вранаца са сребрним |
ајци за душу, а теби за здравље.</p> <p>Удари се Ризван руком о колено.{S} Подиже се хитро на н |
?« питаше калуђер.</p> <p>»Нисам оче, а ударила сам преким путем.{S} Мислила сам да стигнемо на |
и однесоше.{S} Тада би млада султанија ударила длан о длан.{S} У дну дворане, према султанији, |
ој ори, па паде на земљу као да је муња ударила.</p> <p>Притрчаше јој игуман и неколики гости у |
рнух с памети.{S} Једнога дана случајно ударих на поток Липавицу, и видех Иконију како с још не |
асипаше јој руку пољупцима и сузама.{S} Ударише сузе и Иконији и од тога часа бијаше јој лакнул |
водоскоке и шарене кавезе с тицама.{S} Ударише и оним широким путем између великих поморанџи, |
калуђера и попова посвети цркву и одмах ударише у велика бденија.{S} Милина је било погледати н |
е дај ме!«</p> <p>Иконија која беше под ударом Турчиновим полуобамрла, чу вику свога детета; по |
стране.</p> <p>Међу тим су Турци једним ударом буздована оборили оца Никодија, и рашчистили оно |
рачаја, па се под новим и све то жешћим ударцима камџије стропошта на земљу као мртва.</p> <p>А |
; а вредна је и паметна је; удовица је, удовац сам што да се не узмемо?!«</p> <p>Од тога часа п |
уј само је ли овде Иконија из Лежимира, удовица Миленка хајдука!?«</p> <p>Из преплашене гомиле |
свој Топлици; а вредна је и паметна је; удовица је, удовац сам што да се не узмемо?!«</p> <p>Од |
нашем селу,« рекох му, »има једна млада удовица тобож сељанка, а није него од старога властелин |
на бистром потоку него на пустој глави удовице.{S} Или тако нешто.{S} Ето сам већ и заборавила |
дној, која се извијаше уз брдо из једне удоље; њушка им задркта како за неколико тренућа живо њ |
мури.{S} Други живо окрете главу, па се удуби у посматрање једне пчеле, која задовољно певајући |
у дебелом кожном оквиру, па се кроз њих удубио у срицање једне речи, коју добро беше притиснуо |
шке завесе, па пустили <pb n="84" /> да уђе унутра Кизлар-ага са дванајест црних евнуха, за њим |
п воде !«</p> <p>Иконија се прекрсти па уђе унутра.</p> <p>Гавран се у једном куту савио беше у |
богато застрвеном софом.{S} Мало час па уђе унутра Ћехаја-кадуна, проговори нешто турски са Шек |
не даде унети, него пузећи четвороношке уђе у цркву, први пут сад после двадесет и шест година. |
лево!{S} Ене нам Ивица иза леве певнице уђе у олтар!« — Ене, ене, погледај на десно; ене га иза |
а остави своју шареницу, па са синчићем уђе у мрачну и празну црквицу, целива иконе, запали три |
беше занео, да не чу кад Иконија с Ивом уђе, па не диже главе нити мрдну густим веђама.</p> <p> |
него се баш била препала.</p> <p>У том уђе четрнајест младих девојака: седам, свирачица с ћема |
црквици владаше.{S} Кад човек први пут уђе унутра, подухвати га нека језа као да је ушао у гро |
твоју цркву!« И онда као обиђосмо цркву уђосмо и унутра, и калуђер, онако стар, метанисаше пред |
је то све било па прошло.</p> <p>У том уђоше у дворану две, као капља, младе, високе, витостру |
еним уздркталим ноздрвама, разрогаченим ужареним очима гуташе милину, која се као мирис од цвет |
амо што је се из његовог белог турбана, уз златни шлем, извијала висока бела перјаница, што му |
ројици око себе, а ови изнеше пред суд, уз одобравање светине, те и суд пресуди овако:</p> <p>Д |
уну, са још две кадуне и девет робињица уз обичну пратњу црних и белих евнуха, да је од њеног к |
каним и загаситим бојама, на три стране уз прозоре ниске софе од крмезове чохе, па застрвене ов |
е ко и спавао.{S} Певало се поред ватре уз гусле, причало се, шале су се проводиле, ватре су се |
уше се к стази једној, која се извијаше уз брдо из једне удоље; њушка им задркта како за неколи |
замерити <pb n="14" /> што ћу да те као уз гусле да питам: ћери мила, што се не удајеш, за млад |
радосно потскакују, час испред ње, час уз њу и с десна и с лева, и некако полусавлађиваним ска |
ј сиротињи хиљаду аспри и сагради чесму уз друм, нек жедан путник жеђ гаси и нек каже:{S} Бог д |
призор овај брзо замену другим.</p> <p>Уз широке мраморне степене изађоше горе у пространи и д |
о облеташе ружу, отера га махнув руком, узабра ружу, принесе је к уснама својим, па је онда зад |
вас молим за брзу смрт.{S} Мозак ми је узаврео од вриске жена и прштања манастирског пожара.{S |
и и залутати међу несвоје, а моји ће ме узалудно ишчекивати и изгледати!{S} О мајко божја смилу |
ли је грехота да луда раја једнога дана узаман гине и да ти с њоме муку мучиш.{S} Буди отац сир |
распитивало се и распитивало се, па све узаман !{S} Како га у онај страшни дан нестаде, пропаде |
повратим половину од оставе.{S} Али све узаман!{S} Дочеках је с ову страну Липавице; видох је < |
езира.</p> <p>Везир беше очевидно и сам узбуђен.{S} Био је сав блед, и на трећем кораку стаде и |
ко низ улицу.{S} Она изгледаше збуњена, узбуђена, бледа и замишљена.{S} Гледаше једнако за њим: |
и везиру?!« рече Иконија, па уста силно узбуђена.</p> <p>»Вере ми се не шалим!« одговори Ризван |
ј матери, дохвати је за обе руке и рече узбуђено:</p> <p>»Што ми то, мајко, и раније не помену? |
сад бејаше још лепше како стидљивост и узбуђеност растопише нешто тихог руменила у млечност ње |
великој летургији причести, па које од узбуђености, које од умора, клону у један сто у женској |
јим сузама.</p> <p>Сад се све село било узбунило доласком турских коњаника и шарене арабе.{S} И |
а, као кад изненадни вихар ветар таласе узбурка.{S} Народ као да га нека сила потискује, нагрну |
чалмом, из које се спреда а изнад чела узвијаху две челенке од драгог камења, у којима беху ус |
у гомиле света, који са још ватренијим узвицима за здравље и срећу падишину поче сад да се биј |
ње звонаре.</p> <p>Калуђер се нешто био узврпољио, не могаше довољно да кашљуцањем спреми грло, |
урци на сабору код манастира Св. Јована узгред запленише.{S} И пре је од ње слушао да се мајка |
аше из поклоненија у Јерусалиму, па нам узгред причаше, како је тамо наишао на једног старца Ср |
на лево, и тек би јој се по неки тешки уздах из груди откинуо.</p> <p>»Ти си, мајко, сетна нев |
вог дрвета, те већ и њиме не могу ни да уздахнем, ни да сузе гутам!«</p> <p>Пљесну се сиромах Р |
ешити се!«</p> <p>»Ето!« настави Гавран уздахнув тешко; »Ето, овако је било.{S} Не смем да приз |
ели с дугим крилима и с мачевима високо уздигнутим; Св. Ђорђе у скрлетној долами, на белом коњу |
се још нису утрле сузе нити је заћутало уздисање овог јадног народа за децом, коју цареви људи |
па онда опет везиру право у лице и рече уздркталим гласом:</p> <p>»Познајем мој рукав!{S} Позна |
.{S} С разјапљеним чељустима, раширеним уздркталим ноздрвама, разрогаченим ужареним очима гуташ |
јлију!«</p> <p>Ризван скочи на ноге.{S} Уздрктаним рукама беше раширио оно парче од рукава свој |
ема силе која би кадра била царевину да уздрма; али је грехота да луда раја једнога дана узаман |
била мирна да је једва дихала, сада се уздрма као тежак талас, па с виком писком и псовком нав |
е, коме је било преко деведесет година, узе реч:</p> <p>»Аман, аге и бегови, ако сте царској ра |
скрсну отац Никодије, сав бео као овца, узе ме за руку и рече »хајде, да видиш твоју цркву!« И |
на двор и виде да је близу свитање.{S} Узе у торбицу једну погачу, црна лука и сира, привеза ј |
груди да искочи!«</p> <p>»Е па то је!« узе мудра Макрена да тумачи. »Синоћ смо о оцу Никодију |
вори неколико арапскик речи, па се онда узе ударати у главу буџом једном, у којој је било пола |
му исприча све како је било.{S} Иконија узе да прича све по реду, па кад дође до онога како Тур |
правда?«</p> <p>Светина се стиша и суд узе да суди.</p> <p>У брзо се свих дванајест најстарији |
у, као и она у њега.{S} После јој приђе узе је за руку и рече јој српски само једну реч:</p> <p |
лтанију снаху твоју!»</p> <p>И везир је узе за руку као неко дете, и кроз она вратанца од седеф |
уначан Јаничар а пуки сиромах, одмах је узе себи за жену и од милости прозва је »Шекер-Мара«.{S |
</p> <p>Па се онда опет окрену везиру и узе да говори:</p> <p>»Што ће мени конак?!{S} Још коју |
S} Усташе сви на ноге и игуман дечански узе дивно говорити: о Богу, о народу, о црквама божјим, |
привеза је себи на плећа; у једну руку узе чутурицу с вином, а у другу крчаг и — пође право у |
снуждио и замислио.{S} По дужем ћутању узе да говори овако:</p> <p>»Моја је давнашња жеља била |
је.{S} Ходи Иво с наном твојом!«</p> <p>Узе Иву за руку и потрча цркви.</p> <p>Најближе гомиле |
се шалиш, »за младости за лепоте моје«, узела себи другог мужа?!{S} Кад бих моју дворбу поделил |
ену руку па своје срце, па је онда сама узела под мишку и повела да је посади поред себе на соф |
себи, па онда би се гласно заплакала и узела нарицати за својим дететом, док је снага не изда |
је ћехаја-кадуна и још једна' дворанка узеле под мишке, па је увеле у велику дворану, где би ј |
ене кадифе златом и бисером извезен.{S} Узенгије су му биле од злата а тако и дизгини, са којих |
тни ибрик носи, па ни Рикабдара који му узенгију придржава, ни његова Дулбендара који му чалму |
ице) кад очи склопим видим њене очи!{S} Узех од тебе ово парче и чувах га као амајлију.{S} Сиро |
pb n="6" /> доношаше; кудравим реповима узеше махати задовољно, па онда потекоше право к шумари |
а кита шаренога цвећа.{S} Шаров и гаров узеше да радосно потскакују, час испред ње, час уз њу и |
ше летургију, па онда пред сам свршетак узеше причешћивати народ.{S} Прво причестише Иконију, п |
у наручју као рибицу која се праћака, и узјаха свога коња.</p> <p>Довикаше се Турци, искупише с |
нку свилену тканицу, и опет се натрашке узмаче неколико корачаја, па с прекрштеним рукама ћуташ |
дило.{S} По повратку с војне, султан га узме у сарај за свог Силиктар-агу.{S} То се високо двор |
а ти видиш Топлицу Милана, кад се јунак узме да облачи, прво меће, бурунџук кошуљу, нит’ је тка |
је; удовица је, удовац сам што да се не узмемо?!«</p> <p>Од тога часа померих памећу !{S} Врзох |
кћу као кад се љут пас режећи спрема да уједе.{S} Загушљиво закрешта некаквом, ваља да арапском |
илу и кадифу и с црвеном ружом у коси — укипила на десном крају од ћилима пред софом, а поред ј |
апи крви у лицу, бледа ко крпа, с очима укоченим с устма отвореним, с пеном белом и крвавом на |
ораку стаде и гледаше онако исто немо и укочено у Иконију, као и она у њега.{S} После јој приђе |
о неколико праменова од светлости да се укрштају у оној непрекидној сутоњи што у црквици владаш |
м очима.{S} Полазећи Иконија, навали на улаз од пећине нешто камења и пањева, да не би зверад у |
камења и пањева, да не би зверад унутра улазила.</p> <p>И трећи дан зором отиде Иконија да обиђ |
на средини западнога зида, кроз коју се улазило у манастир.{S} Али су Турци у време ратова с де |
аиђе за тим једна гомила кадија, хоџа и улема, са белим турбанима, зеленим кафтанима и меким чи |
ије, Мисира и Анадолије, и учене хоџе и улеме из све турске царевине.{S} Како је Махмуд-паша, к |
pb n="64" /> <pb n="65" /> <p>У главним улицама стамболским, које од старога сараја воде к џами |
не запљусну онај отворени пут средином улице, који се чувао слободан, да њиме султан са свитом |
розором, па вириле кроз решетку доле на улицу.{S} Иза њих је стајао стари Јаничар озбиљан и сме |
ни чело на решетку, па оштро гледаше на улицу.{S} А срце јој поче живље да куца, не знађаше ни |
рмљавини која се за султаном ваљаше низ улицу.</p> <p>Иконија је сад у ономе, што јој под очима |
све мисли, све срце, сва душа одоше низ улицу, и само несвесно тело оста челом на решетку насло |
е за њ, и он их понесе собом далеко низ улицу.{S} Она изгледаше збуњена, узбуђена, бледа и зами |
<p>Иконија се пробуди и устаде.{S} Насу уља у кандиоце пред Иконом Св. Петке, запали га и помол |
ле, и како он помаже црквењаку да наспе уље у кандила што гору пред светим иконама.</p> <p>Тек |
и,« одговори Иконија, »Бога ми ти ја не умем ништа казати.{S} Видим да је мука и мајсторија, ал |
а посвети у очи самог Ивањ-дна, и посла уместо себе игумана Дечанског Јеротија.</p> <p>И дође и |
елог коња на црвеном седлу, а о бедрима уместо сабље носити велики крст, па да њиме благосиљаш |
њског цвећа на онај извор иза цркве, те умиваше лице, јер бабе причаху како од те воде јача вид |
у Јерусалиму!«</p> <p>А Агапија устане, умије се, напије се воде, и онда седне поред Иконијине |
повија под поветарцем, који из двојница умиљато и весело дуваше.{S} Просу се вино, просу се и п |
тава три пут пред јутрење на том извору умио.</p> <p>Иконија је била довезла на волујским колим |
ада ти је отац (Бог да му душу прости!) умирао од тешких рана, рекао ми је: »Иконијо, гледај то |
ћу му!?« рече Иконија. »Кад мој Миленко умираше, погледа ме жалостиво па зајеча: »Иконијо, јадн |
и и веру ришћанску.{S} Хвала Богу ево и умирем што се клах са некрстом.{S} Истом данас видим да |
</p> <pb n="37" /> <p>Кад се исплака и умири.{S} Стојан јој рече да му исприча све како је бил |
и сељакиња наиђе на обамрлу Иконију.{S} Умише јој лице ракијом, протрљаше јој слепе очи и руке’ |
е убије из пушке, или закоље ножем, или умлати мотком, или обеси, не бејаше доста светини.{S} Т |
ену женску родбину.{S} Слах јој и друге умољенице.{S} Замолих и оца Никодија, и хтедох цркви да |
ичести, па које од узбуђености, које од умора, клону у један сто у женској цркви.{S} Притрчаше |
аде питање каквом смрћу да се несрећник умори.{S} Да се убије из пушке, или закоље ножем, или у |
p>»Признајем!{S} И само молим суд да се уморим брзом смрћу, јер муке које ме стегоше, не могу д |
х и од себе и од вас.{S} Право је да ме уморите!«</p> <p>Гавран паде на колена и поче да целива |
и.{S} Него њега треба на лаганим мукама уморити.</p> <p>Неко из гомиле, и то једна жена помену |
S} Много је била бледа и <pb n="106" /> уморна.{S} Овда и онда прихватила би се за најближи сту |
овити говор значи: да је везирова мајка уморна, па се диже, опрости се с њоме и нареди да је оп |
га је Патријар послао, легла си позно и уморна, мислиш, да <pb n="103" /> богме, на причешће ко |
Бог!« Не послушах је.{S} Како знате она умре на пречац, а ја остах сам.{S} Понех се и побеснех |
есто побољеваше, па се побојаваше да не умре и мољаше се гласно Богу, да је још не позивље на о |
доживим да то очима видим, па да мирно умрем, кад ми суђен данак дође!«</p> <p>»Па зар ја да б |
p>»И хоћу кнеже!« рече Гавран. »Знам да умрети морам, нека вам се исповедим као на последњем ча |
; хтедох их послати Светоме Јовану, али умрех пре него послах и пре него наредих.{S} Устани, по |
е ишчупа!«</p> <p>»Али ти не знаш да је умрла!{S} Добри мој Лала, ево сад царевом везиру добро |
.{S} Ако је жива, доведи је амо; ако је умрла, подај сиротињи хиљаду аспри и сагради чесму уз д |
види и све зна?!«</p> <p>»Пре је давно умрла него да је жива«, прихвати Хусејин. »Кауркиња сла |
а изменило.{S} Чича Сима је давно умро, умро је и стари кнез и већи део оних домаћина што судиш |
ого шта изменило.{S} Чича Сима је давно умро, умро је и стари кнез и већи део оних домаћина што |
јало, кад се од једаред кола раскидоше; умукнуше и свирке и песме.{S} Сав се сабор ускомеша, ка |
ну киту босиљка рекавши му: »Нај, сине, унеси ти сам овај босиљак и ову свећу Светоме Јовану, н |
ком богаља па рече двојици сељака да га унесу у цркву.{S} Али се Гавран никако не даде унети, н |
цркву.{S} Али се Гавран никако не даде унети, него пузећи четвороношке уђе у цркву, први пут с |
" /> <p>Старац трепћући гледаше у свога унука.{S} Беше му мило, али не могаше ништа друго да ка |
дохвати, стегну и баци га јуначки своме унуку у котлић.</p> <p>»Их, болан!« привика момчадија, |
нешто камења и пањева, да не би зверад унутра улазила.</p> <p>И трећи дан зором отиде Иконија |
један знак султаније, Кизлар-ага уведе унутра једног дервиша, високог, сувоњавог, црне масти и |
ви за моју душу!« Окрете се старац, оде унутра у пећину, застаде мало, обрну се према мени и по |
завесе, па пустили <pb n="84" /> да уђе унутра Кизлар-ага са дванајест црних евнуха, за њима дв |
де !«</p> <p>Иконија се прекрсти па уђе унутра.</p> <p>Гавран се у једном куту савио беше у клу |
то застрвеном софом.{S} Мало час па уђе унутра Ћехаја-кадуна, проговори нешто турски са Шекер-к |
вици владаше.{S} Кад човек први пут уђе унутра, подухвати га нека језа као да је ушао у гробниц |
и кроз она вратанца од седефа одведе је унутра у харем.</p> <milestone unit="*" /> <p>У простра |
ву!« И онда као обиђосмо цркву уђосмо и унутра, и калуђер, онако стар, метанисаше пред престони |
дна по ниска вратанца од седефа и пусти унутра младога везира.</p> <p>Иконија је стајала поред |
де за своје Србе.{S} Ено, погледај само унутра!« Ја као завирим у цркву и лепо видим, где на је |
раго камење.</p> <p>Иконија га је добро уочила.{S} Њени се погледи залепише за њ, и он их понес |
еби освети?!{S} А што да ти се освети?« упаде јој Стојан у реч, па се намршти, састави веђе и п |
о парче оцепљена рукава, и показав јој, упита је тихим гласом:</p> <p>»Познајеш ли ово?«</p> <p |
. </p> <pb n="72" /> <p>»Виде ли цара?« упита је стари Хусејин сав радостан и весео.</p> <p>»Да |
>»Па зар ја да будем монастирско ђаче?« упита дечко све невеселији, па се загледа крупним своји |
<p>»А како ти се свиди царев пролазак?« упита ага да би повео разговор другим путем.</p> <p>»Е, |
«</p> <p>»Је ли то баш царски рисовуљ?« упита Иконија радознало и опет као са неком стравом. »У |
дија!«</p> <p>»А што "ћемо тамо, нано?« упита Ива одломив себи добру кришку погаче.</p> <p>Сеља |
p>»Па зар је несрећа бити царев везир?« упита везир с осмехом.</p> <p>»Знам ја, не можеш ти бит |
а бити не може!«</p> <p>»Зашто не може« упита Гавро горко као да испи чашу пелена.</p> <p>»За т |
</p> <p>»Ти си, мајко, сетна невесела?« упитаће је једнога дана Ризван. »Да ти није што криво о |
едајући к вратима. »Кога ли то чекају?« упитах. »Чекају тебе, да те причесте!« рече ми отац Ник |
оде помилуј!« а кад му ја назвах Бога и упитах за здравље, ништа ми не одговори него утече од м |
ке скочише.</p> <p>»Требаш ли нас што?« упиташе је.</p> <p>»Ево не могу да тренем!{S} Цело ми о |
тарца Србина калуђера и с њиме се добро упознао.{S} Кад су се растајали, стари му калуђер рече: |
могу није много.{S} Научићу га да чита, упознаћу га с титлама и скратницима, научићу га да поји |
у руци држао.</p> <p>Иконија се јутрос упорно противила наваљивањима Хусејин-аге и његове каду |
ро напи, лакну му и разведри се, и онда упре своје погледе у њу.{S} Не могаше да верује, да је |
са решетком, <pb n="71" /> млади јахач упре своје погледе на њ, као да је хтео силом својих оч |
а, а којега дршка од слонове кости беше упрскана туркизима, рубинима и брилијантима.{S} Поведе |
них за које их је <pb n="11" /> палила, упути Иву како да положи босиљак и восак пред икону Св. |
конија. »Ево ти доведох мога сина да га упутиш како да служи Богу и народу, како и сам што служ |
сам међу својима, а ето је се црква из урвина дигла и пропојала!«</p> <p>Иконија отиде па се н |
у цара ферман: да сиротиња раја на оним урвинама од св. Јована подигне себи нешто црквице!{S} Б |
ладо, зелено борје скачу; сама таваница урезана дубоко и високо, као да се горе негде топило зл |
једним Турчином.</p> <p>Диже се просто урнебес од вике, вриске и запомагања.</p> <p>Прискочи н |
казива па заврши: »Оче Никодије, ако је усаветујеш те пристане, ево од мене прилога Светоме Јов |
це у којој како народ зна, кукоља нема, усади у срце мога детета по које зрно, па ако буде божј |
челенке од драгог камења, у којима беху усађене перјанице од црнога нојевога перја.{S} Застор њ |
едном, у којој је било пола оке јексера усађено, па онда дугим и уским ножем пробадати своје ми |
зрак радости из њих и трепет осмеха са усана његових осветлише му лепо лице његово.</p> <p>»Ма |
али савршено мирно лице; око углова од усана станио се један тих једва приметан осмех.</p> <p> |
и иконији грчевито задркташе углови од усана и очи јој се наводнише.</p> <p>Привикаше јој са в |
н, испеку најпре жиле под коленима и то усијаним камењем из потока, на коме је Иконију из прикр |
је запомагао и од бола рикао кад су му усијано камење под колена метали, како је најпосле обам |
е и шаловима из Индије; дуж софе дуги а уски јастуци од црвене и зелене <pb n="80" /> кадифе, п |
белим зидинама просечени су били дуги а уски прозори, који пуштаху само по неколико праменова о |
ла оке јексера усађено, па онда дугим и уским ножем пробадати своје мишице а великом једном игл |
отињске мајке, Иконије!«</p> <p>Диже се усклик од народа као грмљавина, и разнесе на све стране |
кнуше и свирке и песме.{S} Сав се сабор ускомеша, као кад изненадни вихар ветар таласе узбурка. |
махнув руком, узабра ружу, принесе је к уснама својим, па је онда задену испод конђе у своју гу |
, с пеном белом и крвавом на помодрелим уснама, промуклим гласом, али <pb n="32" /> све слабије |
мало вина у уста, он облизну своје суве усне, па с муком и с промуклим гласом промуца: »Ти си . |
мишице а великом једном иглом прошивати усне своје.{S} Згрози се султанија па махну руком.{S} Д |
етлише црвеним жеравицама.{S} Он стегну усне подиже десну руку претећи у вис и стисне песницу.< |
пљускивали кад је море на тишини сунцем успавано било, а опет бесно у њу грували и пребацивали |
/p> <p>»Е чекај мало!« рече Иконија сва усплахирена; погледа к мору, поћута, прекрсти се и рече |
ближе гомиле народа, на које наиђе беху усплахирене, али нико не знађаше шта се збило.</p> <p>М |
из мозга исцеди сећање, па се онда опет усправи и рече: »Јест, сад се сетих!{S} Ђаци патријарко |
ова млада сељанка, кад год би се нашла усред поља и усред лугова, осећала би се детињски срећн |
евој кћери и царевом везиру, али што ће усред тога једна проста и стара Супкиња сељанка?{S} Као |
љанка, кад год би се нашла усред поља и усред лугова, осећала би се детињски срећна.{S} Чинило |
претисну га на своје чело, па на своја уста, па на своје срце, и опет на своја уста.{S} Приђе |
уста, па на своје срце, и опет на своја уста.{S} Приђе опет к старцу, загрли га, извади иза сво |
на главу и суну му кап вина у отворена уста.</p> <p>Он се устави у јечању; с муком и полагано |
вориш цареви везиру?!« рече Иконија, па уста силно узбуђена.</p> <p>»Вере ми се не шалим!« одго |
а га запита: »Шта велиш?« али не могаше уста да отвори.</p> <p>У том тренутку растрезни је из б |
руке’ сунуше јој неколико капљи вина у уста. познадоше да није мртва.</p> <p>Положише је у вол |
е кратког времена опет суну мало вина у уста, он облизну своје суве усне, па с муком и с промук |
боље да је дочекам овде па да из њених уста чујем живот или смрт.{S} Видела си Оца Никодија?«< |
ш све како је било !?{S} Док си био наш уста у Сарају, никад ми ништа помињао ниси!«</p> <p>»Та |
кап вина у отворена уста.</p> <p>Он се устави у јечању; с муком и полагано отвори очи, гледаше |
јима на аманет оставим!«</p> <p>Хусејин устави своју чету и арабу.{S} Викну сељанима, који изда |
подишла топлина од њене милине!</p> <p>Устави се у сред потока да се мало брчка.</p> <p>А пото |
мало брчка.</p> <p>А поток као да беше уставио сав свој жубор, да пусти само да се чује бућкањ |
е, па би се пред сваким од тројих врата устављао да повиче:</p> <p>»Хвалим те Боже, који си вел |
у Гавран треба главом да плати.{S} Кнез устаде и каза Гаврану како суд нађе.</p> <p>»Право је« |
е, веза их једном врпцом све заједно, и устаде.{S} Падоше јој погледи на оног бумбара што облет |
ога Ивана!«</p> <p>Иконија се пробуди и устаде.{S} Насу уља у кандиоце пред Иконом Св. Петке, з |
-шкољки на Боспору, рано легала а зором устајала.{S} Много пута није могла по целу ноћ да спава |
ога злата, и обуче чизме цариградске, а устакну калпак и челенку, десет пера дванајст челенака, |
пута и пође право к њој; и све се стадо усталаса, крену за вођом, удари у одзиве, те се по оном |
шаше накитом и јунаком својим, корачаше усталасаним кроком, крешући праменове од варница из кал |
и I.{S} II. ...{S} 7.- </p> <p>Таковски устанак ... -.{S}30 </p> <p>Пехарникова ћерка ... -.{S} |
том граду Јерусалиму!«</p> <p>А Агапија устане, умије се, напије се воде, и онда седне поред Ик |
!« Еј, Боже, да ми је онда да твој отац устане из гроба, па да те види, па макар ја то и не гле |
пре него послах и пре него наредих.{S} Устани, подигни, и однеси цркви за моју душу!« Окрете с |
p> <p>Дође време да се диже у славу.{S} Усташе сви на ноге и игуман дечански узе дивно говорити |
лицу, бледа ко крпа, с очима укоченим с устма отвореним, с пеном белом и крвавом на помодрелим |
ти у цара ферман; даћу блага колико год устреба да се црква сагради, да јој се земље, млинови и |
танија, која разумеваше перзијски, беше усхићена, и кад се песма сврши она два пута живо рече: |
родови разапетим једрилима као џиновске утве грдосије.</p> <p>Сама ћошка блистала је као да је |
алу, поврх кога облетаху витокриле беле утве, а по коме тамо даље пловљаху трговачки и царски б |
је на глави носио белу, у сребрно лале утврђену перјаницу, на челу између оба ока амајлију са |
.{S} Везир му преда берат, којим га цар утврђује за Тимар-бега из Лежимира, и други берат којим |
сирлијке, с обнаженим рукама и грудима, утегнуте танком свиленом копреном око паса, са сребрним |
недрима размилише хладне гује и акрепи; утекох из пећине на поље.{S} Сунце већ беше огрануло.{S |
Муње цепаху громове око мене, једва жив утекох у пећину.{S} Не могах изаћи од кијамета на пољу. |
саветом и радом, и да одлакша речима од утехе и својим сузама.</p> <p>Сад се све село било узбу |
ову велику данашњу радост нашу, за ову утеху, која ће да буде и нама и дуго после нас, онима к |
х за здравље, ништа ми не одговори него утече од мене!«</p> <p>Харамбаша посла неколике своје х |
Плакаће, па ће се окренути, наћи мужа и утешити се!«</p> <p>»Ето!« настави Гавран уздахнув тешк |
и кнез и Хусејин-ага имађаху муке да је утишају.</p> <p>»Знаш, ага«, рече кнез као да извини ов |
повратила.{S} Ако ми до захода сунца у уторак не пошљеш реч да пристајош да ми будеш домаћица, |
-оглани и Ич-оглани.{S} Ево се још нису утрле сузе нити је заћутало уздисање овог јадног народа |
а једанпут се оба пса подигоше на ноге; ућулише ушима; окренуше се к стази једној, која се изви |
нека не вреди!«</p> <p>И онда чича Сима ућута, и ништа га више не могаше покренути да са женама |
на кукавица!«</p> <p>И онда Стојан опет ућута за дуго, и само јечаше, и пусти Иконију да се тих |
од прекрилио био порту око цркве, па се ућутао једва дише, само да чује, како калуђери и попови |
јан пун јарости, па одмах посла људе да ухвате и вежу Гаврана, а кнезу поручи: да рано зором са |
} Почех да се тресем као да ме грозница ухвати; учини ми се да ми се по недрима размилише хладн |
е бледо и престрављено, обема се рукама ухватило за њен десни рукав, па из гласа запеваше: »Јао |
> <p>Кад смо те отимали од твоје мајке, ухватио си се обема рукама за њен десни рукав; тргох те |
тила се иза њега тако да му је могла на ухо да шапутне кад се чита евангеље, кад се износи свет |
па сав жут и сав у дрхтавици рече ми на ухо: »Не рекох ли ти да ћу ти живој срце ишчупати?« Поо |
тобож помагаше да се дигне, али јој на ухо полагано шапну: »Не рекох ли ти, да ћу ти живој срц |
а шербета.</p> <p>Иконија се била сва у ухо претворила, па растужена замишљено гледаше у младе |
екох: »Немој тога чинити, честити беже, уцвелићеш рају, а велика ти фајда бити неће, јер су мах |
ина.{S} Него пошљи по ово једно!{S} Ако уцвелиш кога, биће само једну жену.{S} Плакаће, па ће с |
ко божја, која си и сама на овоме свету уцвељена била, ако је добро ово што учиних, нека је за |
Ја сам луда женска глава, а срце ми је уцвељено и отровано; али ти си хладна и паметна мушка г |
снике из Перзије, Мисира и Анадолије, и учене хоџе и улеме из све турске царевине.{S} Како је М |
тако и даље, како је пошао, ако слуша и учи како је почео, ето једнога дана од твоје куће влади |
па да очи засену!{S} А право да кажем, учини ми се да сам те очи и то чело неге видела, па се |
да се тресем као да ме грозница ухвати; учини ми се да ми се по недрима размилише хладне гује и |
а светини.{S} То би таман било да му се учини милост за коју он и моли.{S} Него њега треба на л |
»Ако је тако, онда не ваља оно што село учини!«</p> <p>И другу ноћ не могаше Иконија да заспи д |
ова сељанка овде?!« Па онда ми се опет учини да раст захучи липи: »Чекај ти мирисна сејо, кад |
какво је велико добро овим своме народу учинила.{S} Није само запалила свећу да јој за њену душ |
ан син, дошав до силе и госпоштине није учинио за своју мајку сиротицу.{S} Јесте, видим да не т |
е, слободно јој реци да ћу од себе чуда учинити, запалићу све што имам нека изгоре, није ми <pb |
леда и претисла ме грешника.{S} Ето шта учиних и од себе и од вас.{S} Право је да ме уморите!«< |
ету уцвељена била, ако је добро ово што учиних, нека је за здравље моме Иви ако је у животу, а |
ј Лала, ево сад царевом везиру добро да учиниш!{S} Пођи у Сирф-вилајет, отиди у село које знаш, |
а, двори на овај велики дан за њу.{S} И учинише јој по вољи и оставише је да стоји близу зачеља |
О, мој добри Лала, о мој стриче и први учитељу, добро си ми дошао!«</p> <p>И поведе га за руку |
сади поред себе на сиџаде.{S} Старац са учтивошћу правог Турчина, даде се водити и посадити као |
нутра, подухвати га нека језа као да је ушао у гробницу.{S} Али чим му се очи мало свикну, одма |
ут се оба пса подигоше на ноге; ућулише ушима; окренуше се к стази једној, која се извијаше уз |
ни са више страна.</p> <p>»Протрех очи; уштинух се десном руком за леву мишицу.{S} Јест, бејах |
стити беже, уцвелићеш рају, а велика ти фајда бити неће, јер су махом крџава деца у сиротиње од |
е сад ваљада стотину дечака, са шареним фењерима ишло, нешто напред, а нешто по странама њеног |
ањима Хусејин-аге и његове кадуне да се фереџом заогрне, па прође кроз Стамбул и Боспором на ка |
, који сузама дажди, онда измоли у цара ферман: да сиротиња раја на оним урвинама од св. Јована |
у добри час!{S} Ево ћу испросити у цара ферман; даћу блага колико год устреба да се црква сагра |
Иконија овде медом храни, у свиленом се фистану по трави шеће, и златним папучама цвеће гази, а |
у, и о којима су јелчије читаве књиге у Франкистан писале.</p> <p>Но једно месец дана после те |
ене рекоше: »Мал дер Хиндустан, акл дер Френгистан, хижмет дер али Осман,« »преко блага Хиндуст |
ман,« »преко блага Хиндустана, и памети Френгистана, а сјајности Османлија, ништа веће нема!«</ |
о и господство, а час опет поносито и с фрком дижући главу у вис, као да нестрпљиво тражи да ви |
ско као да се клања до земље сиротињи и фукари, која иза леђа јаничарских запрепашћена гледаше |
ја; »и ако си царев везир, опет и твоја хазна има дно своје!«</p> <p>»Нека потрошим десет хиљад |
ваком згодом, наредићу да ти се из моје хазне издаје што год ти и колико год ти треба да живиш |
Ове иконе баш као у Вилиндару!{S} Него хајде сад да те ја водим у једну другу српску цркву!« П |
шта си намислила!« прекиде је Хусејин! »Хајде да се полази; далеко је везиров конак.«</p> <mile |
смејала, па би тек опет Агапији рекла: »Хајде ти сад после ове веселе Џумбусаре (тако је почела |
ав бео као овца, узе ме за руку и рече »хајде, да видиш твоју цркву!« И онда као обиђосмо цркву |
м га.{S} Него немој да овде стојимо.{S} Хајдмо, можемо се и путем разговарати!«</p> <p>Пођоше з |
дуже до самртнога часа од мене.{S} Него хајдмо из ове мемљиве трапезарије мало у порту, имам не |
ац, у лонцу хиљаду аспри; стекох их као хајдук, чувах их као испосник; хтедох их послати Светом |
га —</p> <p>Романи и приповетке.</p> <p>Хајдук Станко, историјски роман ...{S} 3.-</p> <p>Велим |
везира«, дода још: »а подружја Миленка Хајдука, кога Бог да прости!« И најпосле морадоше јој п |
де Иконија из Лежимира, удовица Миленка хајдука!?«</p> <p>Из преплашене гомиле народа повикаше |
аде у село харамбаша Стојан са неколико хајдука оружаних до зуба.{S} Он је био поочим Иконијино |
«</p> <p>Харамбаша посла неколике своје хајдуке са по више сељана да по шуми потраже Гаврана и |
ам да сам хранила и вином појила горске хајдуке, јер нас сиротињу од силеџија, царевих одметник |
нијином Миленку, који је у његовој чети хајдуковао, па је и Иконију снахом звао.{S} Било му је |
<p>Харамбаша Стојан скочи, те са својим хајдуцима ишчупа несрећника из руку разјарених сељака.{ |
рата ... -.{S}70 </p> <p>Петар Велики у Хајдучком стану ... .{S}50 </p> <p>Тајне двора Обренови |
лонима и митом подизао да ме као кошуту хајком терају на његову заседу.{S} Свакој сам мојој стр |
сртлијашем, кадајифом, белом и руменом халвом, рахатлуком и свакојаком другом ђаконијом.{S} Је |
е токе; иза <pb n="70" /> свиленог паса ханџар, којега су и корице и дршка биле смарагдима и ру |
а свиленим пасом имађаше богато искићен ханџар.{S} Рахтови његовога вранца беху све од самог ср |
у пушке са сребрним пафтама, а у силаву ханџаре и пиштоље све у сребро заливене.</p> <p>Па онда |
рама и црвеним јеменијама.{S} Носили су ханџаре за црвеним силавима, дуге пушке на раменима, а |
бези паше и везири, све то са сабљама и ханџарима драгим камењем окићеним, са турбанима од кашм |
ачељу на једној клупици, посадио се био харамбаша Стојан са кнезом од села, а десно и лево од њ |
јактар Бојана ... -.{S}40 </p> <p>Мицко Харамбаша ...{S} 3.50 </p> <p>Рајске Душе ...{S} 1.50 < |
p>Тога дана по заходу сунца паде у село харамбаша Стојан са неколико хајдука оружаних до зуба.{ |
а руке, да га изнесу на чистину.</p> <p>Харамбаша Стојан скочи, те са својим хајдуцима ишчупа н |
не одговори него утече од мене!«</p> <p>Харамбаша посла неколике своје хајдуке са по више сељан |
отце да потраже Милету, синовца Стојана харамбаше који погинуо беше, и да га позову да са својо |
а вратанца од седефа одведе је унутра у харем.</p> <milestone unit="*" /> <p>У пространоме пери |
у њен конак отпрате онако, како су је у харем допратили били.{S} Тако је и било, само што је са |
евнуха, да је од њеног конака допрате у харем.{S} Иконија је свагда водила собом и своје две по |
о далеко од главног конака и од великог харема.</p> <p>Звао се »Седефли-шкољка.« Доњи му је кат |
у жао да храни рибе морске девојкама из харема, па ће да проба да их храни бабама кауркињама!«< |
ену службу и дању и ноћу, дао јој је из харема своје жене једну Гркињу из Солуна и једну Арбана |
«; Арбанашкињи је било име Петрија, а у харему су јој дали име »Ђулбахар« или »пролетња ружа«.{ |
причу из »Четрдесет везира,« коју је у харему научила и, као и по неку досетку Насрадин-хоџе.{ |
је било право име Агапија, али су је у харему, као робињу, звали »Нурисаба«, што значи »Зорка« |
ихо насмехнула. </p> <pb n="83" /> <p>У харему дочекале би је ките од робињица све лепше од леп |
ква кауркиња?{S} Сељанка са очима једне хасеки-кадуне!{S} Кад те очупах од ње, она паде, поглед |
лек: дванајест као млеко белих арапских хатова, с густим и до земље црним реповима.{S} Њихови р |
>Па онда проведоше дванајест доратастих хатова из Курдистана, са позлаћеним рахтовима и седлима |
>Иза њих на високом једном анадолијском хату јабучасте боје, јахаше леп млад човек.{S} Његова д |
гинем за крс часни и веру ришћанску.{S} Хвала Богу ево и умирем што се клах са некрстом.{S} Ист |
у име сиротиње раје, нека јој је вечна хвала!{S} Немам речи... и које речи имам ево ми запињу |
и рече полагано сама себи:</p> <p>»Баш хвала Богу, те нема никога, ни да ме види ни да ме чује |
онда пољубив руку калуђеру рече, тихо: »Хвала прво Богу па онда теби оче, на овој великој радос |
ру и зету турскога цара каже »сине!« — »Хвала ти, цареви везире!{S} Свега има изобила у двору т |
да знамо док нам ти не кажеш?!«</p> <p>»Хвала ти, цареви везире!« рече Иконија, која никако не |
ца, ја л’ вила.{S} Друго није!«</p> <p>»Хвала Богу, ни једно ни друго!{S} Шта сам друго него је |
поред чича Симе; »Шта ћеш?{S} Људи нас хвале да смо Соколови.{S} По срцу можда и јесмо, али ни |
ли на Светој Гори Атонској и који су се хвалили и Иконији и народу, да су иконе исписали са сви |
ројих врата устављао да повиче:</p> <p>»Хвалим те Боже, који си великом твојом и чудесном милош |
исти и Мусломанима и каурима!«</p> <p>»Хвалим те боже!{S} Ево сад нађох мог сина!« промуца Ико |
питај јер више ни у мене нема!«</p> <p>»Хвалимо те Боже! куд ћеш више оче Никодије?{S} Од твоје |
арски рисовуљ, богме, ја како!«</p> <p>»Хвалимо те Боже!« рече Иконија побожно. »Пусти ме, оче |
6" /> <p>Поток је био поширок добра три хвата а дубок по средини око две стопе.{S} Бистра му је |
куцнути да му душу предам, па ме страх хвата и туга ми срце стеже кад помислим, да ће кости да |
ву да је опљачкају и запале; други опет хватаху и везиваху младе и лепушкасте девојке.</p> <p>Н |
би га, баца у воду и мрмља чаролије.{S} Хе, душо моја, зар то није чарање ?«</p> <p>»Нисам очиј |
ог царског првог јелека корачаху у ногу Хербаџије, у скрлетним доламама, а са тигровом кожом о |
»Мал дер Хиндустан, акл дер Френгистан, хижмет дер али Осман,« »преко блага Хиндустана, и памет |
дно своје!«</p> <p>»Нека потрошим десет хиљада дуката!« говораше одсудно и топло Ризван; »нека |
о платио!« </p> <pb n="97" /> <p>»Десет хиљада дуката!{S} Двадесет хиљада!{S} Истину ли говориш |
/> <p>»Десет хиљада дуката!{S} Двадесет хиљада!{S} Истину ли говориш цареви везиру?!« рече Икон |
топло Ризван; »нека потрошим и двадесет хиљада, ако само тиме могу да купим теби за твоје старе |
ди је амо; ако је умрла, подај сиротињи хиљаду аспри и сагради чесму уз друм, нек жедан путник |
море, шта човек не снива?{S} Слушао сам хиљаду гатки о оставама па сам себи у сну испричах једн |
ранџи.{S} Међу дрвљем било је намештено хиљаду великих кавезова са птицама свакојаким, од малог |
асла; испод те плоче има лонац, у лонцу хиљаду аспри; стекох их као хајдук, чувах их као испосн |
ји и од тебе и од мене рекоше: »Мал дер Хиндустан, акл дер Френгистан, хижмет дер али Осман,« » |
ан, хижмет дер али Осман,« »преко блага Хиндустана, и памети Френгистана, а сјајности Османлија |
окићеним, са турбанима од кашмирских и хиндустанских танких тканица, разних боја и разних обли |
закуцаше тихо таламбаси, потскочише обе хитре и видрасте Мисирлијке као два кадифаста и златним |
е, срећне да погоде што она и помисли и хитре да послуже.</p> <p>Првих дана приступише јој погн |
се Ризван руком о колено.{S} Подиже се хитро на ноге.{S} Приђе к својој матери, дохвати је за |
просу се и песма и затресе се земља од хитрога крока момачкога.{S} Народ се развесели.</p> <p> |
це ми је уцвељено и отровано; али ти си хладна и паметна мушка глава, а срце ти није само јунач |
ини ми се да ми се по недрима размилише хладне гује и акрепи; утекох из пећине на поље.{S} Сунц |
не и изведоше је из цркве; попрскаше је хладном водом и дадоше јој гутљај ракије, те се брзо оп |
еном травом, пасло је стадо оваца.{S} У хладовини, под великим једним грмом, седело је младо па |
аре липе, па га чисто загрлиле мирисном хладовином и меким облаком од свога зеленог листа са ср |
с као да је био слетио у шипраг, који у хладу од топола загазио беше у поток, па <pb n="17" /> |
човек.{S} Ја сам твој човек, и што имам хлеба једем га у царево и у твоје здравље.{S} Слушам шт |
Гаврановој.</p> <p>Имало је скоро сахат хода до пећине.{S} Док на једном извору у шуми наточи к |
, до његове воље, више не растајемо!{S} Ходи да те водим да видиш младу султанију снаху твоју!» |
27" /> док ја отрчим и видим шта је.{S} Ходи Иво с наном твојом!«</p> <p>Узе Иву за руку и потр |
ми као што би мајци својој говориле.{S} Ходите да вас као децу моју пољубим!«</p> <p>Обе младе |
степене изађоше горе у пространи и дуги ходник, патосан звездама од белог, руменог и зеленог мр |
углачаног мрамора.{S} Од њих, па даље у ходник, пружали су се редови од Арапа, од којих једни д |
тим перзијским ћилимовима.{S} Дуж целог ходника, и с једне и с друге стране, поређало се око пе |
на књигу, па нека буде од њега што Бог хоћ.{S} Ти знаш да нисам жалио да погинем за крс часни |
махне!{S} Нека не лудује.{S} А већ ако хоћ да тумарне у свет, нека га, нек тумарне, неће село |
чините и ти и сви твоји, већ и не ваља, хоће скоро по неки пут и да ме расплаче.{S} Али ти нећу |
.</p> <p>»Ето, виш, и гаров те љуби!{S} Хоће да ти каже: не брини се за нас!«</p> <p>А Иван се |
е, па пустиле гране над потоком, као да хоће да га сребрним рукама загрле.</p> <p>Кад Иконија с |
, замисли, претисну чело прстима као да хоће да из мозга исцеди сећање, па се онда опет усправи |
на, а срце ми још једнако лупаше као да хоће из груди да искочи!«</p> <p>»Е па то је!« узе мудр |
ахатом.{S} Груди јој се надимаху као да хоће да прсну.{S} Још неколико корачаја, па се под нови |
еш пастир божјега стада.{S} О да ми Бог хоће дати да доживим да то очима видим, па да мирно умр |
ло!«</p> <p>»Нека буде у свему како Бог хоће! није ме већ више сртах ни од смрти.{S} Овде сам м |
има, као да очекиваху стрпељиво да виде хоће ли мали свирац крочити најпосле још који корак даљ |
-.{S}60 </p> <p>Све се може само кад се хоће ... -.{S}60 </p> <p>Посљедице лакомислености ... - |
рапину, ево га де ми црним канџама срце хоће да ишчупа!«</p> <p>Бабе неке дођоше те јој бајаху |
вљаше кнез, — »без разговора, вели, ако хоћете да вам глеве на раменима а слемена над главама о |
ивено бусени.{S} Али ако си ми син, ако хоћеш да се твојој мајци бар под њену старост скине теш |
иви оволиком радошћу данас благословио, хоћу ево и ја њему да опростим.{S} Гавране, нека ти је |
n="13" /> његов, то ти ево и сад велим: хоћу ћери моја што год могу; али оно што ја могу није м |
а, тако сам ти ја у овој госпоштини.{S} Хоћу у њој да се удавим.{S} Огрешила бих душу, кад не б |
је!« ободраваше кнез Гаврана.</p> <p>»И хоћу кнеже!« рече Гавран. »Знам да умрети морам, нека в |
адим с њиме што хоћу, заповедам му како хоћу, молим се Богу по српски, чак ми је донео од некуд |
ао мало воде на длану, радим с њиме што хоћу, заповедам му како хоћу, молим се Богу по српски, |
p> <p>Наиђе за тим једна гомила кадија, хоџа и улема, са белим турбанима, зеленим кафтанима и м |
из Перзије, Мисира и Анадолије, и учене хоџе и улеме из све турске царевине.{S} Како је Махмуд- |
учила и, као и по неку досетку Насрадин-хоџе.{S} Иконија би се слатко насмејала, па би тек опет |
ад браћо у здравље ктиторке овог светог храма, у здравље наше добре, сиротињске мајке, Иконије! |
егову живу гробницу и односила му нешто хране и вина.{S} Сваке године на Ивањдан, ишла је она д |
усејин озбиљно, »биће да је цару жао да храни рибе морске девојкама из харема, па ће да проба д |
та до листа: како се Иконија овде медом храни, у свиленом се фистану по трави шеће, и златним п |
војкама из харема, па ће да проба да их храни бабама кауркињама!«</p> <p>»Вољан си, аго, да с н |
а ево видите овде поред твојих ногу.{S} Хранила сам га и чувала од људи и од зверади да не поги |
.{S} Њему ћу слободно да признам да сам хранила и вином појила горске хајдуке, јер нас сиротињу |
преко двадесет и шест година, кахо сам хранила овог богаља, кога ево видите овде поред твојих |
а дугачко изведено црвеним мастилом: за Христа благовјерни цар Стефан; па виш ову златну печат |
е Агапијине приче о Јерусалиму, о гробу Христовом,, о чудесима чудотворних икона, пред којима с |
<p>»Во Христу братија моја, децо моја, христољубиви и благочестиви народе!{S} За ову велику да |
исцрпне милости коју нам је Господ Исус Христос отворио, ја ћу да ти читам опроштајне молитве!« |
уман дечански и поче овако :</p> <p>»Во Христу братија моја, децо моја, христољубиви и благочес |
ужба ***снабдевала ***најбољом крвљу ***хришћанском.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
а погледа немо својим крупним очима.{S} Хтеде да га запита: »Шта велиш?« али не могаше уста да |
ти пред главним вратима од цркве.{S} Ту хтеде да дочека игумана и духовнике, који ће из конака |
х их као хајдук, чувах их као испосник; хтедох их послати Светоме Јовану, али умрех пре него по |
умољенице.{S} Замолих и оца Никодија, и хтедох цркви да повратим половину од оставе.{S} Али све |
ће света црква да изгоре.{S} У зао час хтедох да се осветим Иконији, за коју мишљах негда да м |
p> <p>Кад се ни султанија ни Иконија не хтедоше ничега прихватити, онда четири робињице дигоше |
ахач упре своје погледе на њ, као да је хтео силом својих очију да скине решетку.{S} Не могаше |
>«Био би ти царев везир и кад цар не би хтео, јер то тако стоји у твојој звезди записано!« рече |
b n="59" /> <p>Пред полазак из Једрена, Хусејин је имао дуг разговор са својом кадуном, која је |
пу-ага, одвојише и одступише натраг.{S} Хусејин-ага, једва стиже да Иконији прозбори: »Иди само |
купља даде је на поклон Хусејин-аги.{S} Хусејин, јуначан Јаничар а пуки сиромах, одмах је узе с |
своме старом пријатељу Хусејин-аги.{S} Хусејин је дао везиру своју поштену јуначку реч, да ће |
да је дошла од Санџак-бега заповест: да Хусејин-аги без разговора предаду Иконију да је води у |
се јутрос упорно противила наваљивањима Хусејин-аге и његове кадуне да се фереџом заогрне, па п |
Никодије.{S} Поменух то једном поодавна Хусејин-аги, а он јави везиру, а везир посла на све стр |
онија, а пуначка Туркиња била је кадуна Хусејин-аге, која је као Српкиња девојка носила име Мар |
лоњено.{S} Трже се и разабра се тек кад Хусејин вихну: »Ево Падише!«</p> <p>Јаничар паде на кол |
Јаничар.{S} Каза капуџи-баши да се зове Хусејин, да је чорбаџија Доганџија које чувају стари Са |
само глава заболе.</p> <p>У јутру дође Хусејин-ага са својим Турцима и с арабом пред њену кућу |
си пошла, шта си намислила!« прекиде је Хусејин! »Хајде да се полази; далеко је везиров конак.« |
иконостасу у Вилиндару.</p> <p>И ако је Хусејин-ага из везирове кесе плаћао све мајсторе, Икони |
ани.</p> <p>»Биће да је цару жао«, рече Хусејин озбиљно, »биће да је цару жао да храни рибе мор |
уда жена, али је мати свуда мати!« рече Хусејин благо. »Није то <pb n="62" /> друкчије ни у нас |
ш кад те после пред њега изведем!« рече Хусејин Иконији.</p> <p>»Баш се не бих препала па да је |
о стоји у твојој звезди записано!« рече Хусејин мирно и поуздано.{S} Кад чусмо у Једрену, рекох |
unit="*" /> <p>Иконија, Шекер-кадуна и Хусејин-ага довезоше се на везировом кајику из Стамбола |
C4"> <head>IV</head> <head>РИЗВАН-БЕГ И ХУСЕЈИН-АГА</head> <pb n="52" /> <pb n="53" /> <p>Међу |
закукаше жене, диже се граја, и кнез и Хусејин-ага имађаху муке да је утишају.</p> <p>»Знаш, а |
да буде.{S} Али ту Иконија, на супрот и Хусејин-аги и свима мајсторима и свом селу захтеваше, д |
2" /> <p>»Виде ли цара?« упита је стари Хусејин сав радостан и весео.</p> <p>»Да ми, аго, не за |
давно умрла него да је жива«, прихвати Хусејин. »Кауркиња слабо кад преболе кад јој царева рук |
.</p> <p>»Ваља да треба цару!« прихвати Хусејин-ага, који је као сваки Јаничар српски говорио. |
аше ни сама зашто, мањ ако није што јој Хусејин оно онако из ненада викну.</p> <p>Три млада мом |
анџак-бег од Прокупља даде је на поклон Хусејин-аги.{S} Хусејин, јуначан Јаничар а пуки сиромах |
н тимар и дао га своме старом пријатељу Хусејин-аги.{S} Хусејин је дао везиру своју поштену јун |
p> <p>»Гледај нашег агу, гледај!« викну Хусејин Иконији, па је у свом одушевљењу гурну не баш в |
сад, отварај очи и добро гледај!» викну Хусејин Иконији; »ево га наш везир!«</p> <p>Иконија нас |
мах пође.</p> <milestone unit="*" /> <p>Хусејин-ага је предао своме орта-баши писмену заповест |
па ће да га прими од Хусејина!«</p> <p>Хусејин се опет подиже на ноге.{S} Извади иза црвеног к |
то да мојима на аманет оставим!«</p> <p>Хусејин устави своју чету и арабу.{S} Викну сељанима, к |
сутра ако Бог да зором крећемо!«</p> <p>Хусејин-ага, као искусан војник, постави страже око сел |
елико и господско, па ће да га прими од Хусејина!«</p> <p>Хусејин се опет подиже на ноге.{S} Из |
еде.{S} Мало затим па се насмеја и рече Хусејину:</p> <p>»Баш му, аго, молим те кажи, да човек |
Мара«.{S} По годинама могла је бити кћи Хусејину.{S} Али она се не могаше довољно да нахвали Ик |
калпаком по једну дрвену кашику.</p> <p>Хусејину мило беше да их гледа.{S} Срце му се раздрага |
царске баште сва ова госпоштина што се цакли у диби и кадифи, све то лепо приличи царевој кћер |
га турска срећа гради царева везира!{S} Цар има пуно везира; ја имађах само једног сина!«</p> < |
ба да знају за завичај и за родбину.{S} Цар је њихов родитељ, шатор је њихов завичај <pb n="58" |
ра да бар пред смрт види своју мајку; а цар, као милостив цар, посла да се сужњем последња жеља |
жив.{S} Везир му преда берат, којим га цар утврђује за Тимар-бега из Лежимира, и други берат к |
т види своју мајку; а цар, као милостив цар, посла да се сужњем последња жеља за последње виђењ |
Најтеже је раји и до срца је боли, кад цар сваке седме године пробере нашу најбољу децу, па их |
ахучи липи: »Чекај ти мирисна сејо, кад цар гаврански падне на моје гране, замолићу га да пошље |
"56" /> <p>«Био би ти царев везир и кад цар не би хтео, јер то тако стоји у твојој звезди запис |
ога краја пре четири године.{S} Не може цар да опет сад иште живу крв ове јадне сиротиње!« </p> |
S} Ово је твоја кућа.{S} Пре него ме је цар (коме нека се слава без краја множи!) обасуо милост |
ео.</p> <p>»Да ми, аго, не замериш, а и цар да ми опрости, једва би смела рећи да га видох!«</p |
а јеном престолу, десно од олтара, седи цар Лазар, чисто га ево и сад гледам; крупне очи с благ |
ми отац Никодије; »то је, видиш, српски цар Лазар саградио овде за своје Србе.{S} Ено, погледај |
онија; »бојим се да је мој син, кога ми цар пре двадесет и толико година отео, жив; ако је жив, |
црвеним мастилом: за Христа благовјерни цар Стефан; па виш ову златну печат о црвеној свиленој |
астирско.{S} Никада до сада наш честити цар није одводио ђаке из цркава, јер је још на Косову С |
своје дете мазио, једнога дана кад јој цар помену о удадби, просто и јасно рече цару, да је о |
би ова чаршија од чуди занемила, а сам цар и везир потрчали би да им посипљу пут аспрама!«</p> |
р-бега из Лежимира, и други берат којим цар одобрава да Иконија обнови цркву св. Јована.</p> <p |
им да прочитам овај рисовуљ који је још цар Душан дао нашој цркви.{S} Па сам ти на невољи грдно |
о и треба да служимо верне слуге нашега цара честитога.{S} А ако ли сте по каквој другој работи |
као добар дан, и ако си везир турскога цара!«</p> <p>Ризван се мало насмеја.</p> <p>»Прости ме |
ако не могаше да везиру и зету турскога цара каже »сине!« — »Хвала ти, цареви везире!{S} Свега |
ом обичају, показао како је готов да за цара положи главу на пањ да се сече, онда се подиже и т |
епоте!{S} Овако нешто нема ни у турског цара, а камо ли у његова везира!«</p> <p>»Е, сестро мој |
а се покоримо.{S} Није ме страх да пред цара изидем, јер знам у цара је правда.{S} Њему ћу слоб |
приличило, да на своме рамену, а испред цара носи сјајну сабљу цареву, која се на сунцу од силн |
ја, царевих одметника, бране.{S} Ето од цара ме није страх.{S} Него се друго бојим, друго нешто |
ике, који цару рају опадају, а код раје цара у омразу воде!«</p> <p>»Нико те за то не пита!« ре |
калдрме. </p> <pb n="72" /> <p>»Виде ли цара?« упита је стари Хусејин сав радостан и весео.</p> |
ару ништа скривио није.{S} Он је служио цара, кад је тукао цареве отпаднике, који цару рају опа |
е су га осудили да погине, а он замолио цара да бар пред смрт види своју мајку; а цар, као мило |
облак, који сузама дажди, онда измоли у цара ферман: да сиротиња раја на оним урвинама од св. Ј |
а је у добри час!{S} Ево ћу испросити у цара ферман; даћу блага колико год устреба да се црква |
е страх да пред цара изидем, јер знам у цара је правда.{S} Њему ћу слободно да признам да сам х |
ох!«</p> <p>»Их, како јадна да не видиш цара?!{S} Па ти онда ниси видела ни Кизлар-агу са његов |
ц сиротињи, <pb n="43" /> и веран слуга царев: пошљи малог Оџаковића у Стамбул, нека се за рана |
их видела!«</p> <p>»А како ти се свиди царев пролазак?« упита ага да би повео разговор другим |
е што кад те видех жива, нађох те да си царев везир!«</p> <p>»Па зар је несрећа бити царев вези |
да у сабљи својој има сестру.{S} Ти си царев везир.{S} Великаш треба да има и велико срце.{S} |
ико«, прихвати благо Иконија; »и ако си царев везир, опет и твоја хазна има дно своје!«</p> <p> |
езир!« </p> <pb n="56" /> <p>«Био би ти царев везир и кад цар не би хтео, јер то тако стоји у т |
везир!«</p> <p>»Па зар је несрећа бити царев везир?« упита везир с осмехом.</p> <p>»Знам ја, н |
ехом.</p> <p>»Знам ја, не можеш ти бити царев везир а да ниси турске вере.{S} Ето какве сам сре |
но насмеја.</p> <p>»Слободно ми се смеј царев везиру!{S} И још ћеш се смејати мојој простоти, с |
ђам.{S} Без тебе Ризван данас не би био царев везир!« </p> <pb n="56" /> <p>«Био би ти царев ве |
о је Ризван-бег постао зет царев, везир царев и господар од дивнога Аденистана.</p> <p>Свадба с |
за коју јој духовник рече да је потпис царев.{S} Замоли га да пусти и Иву да то целива, и мали |
клони.{S} Тако је Ризван-бег постао зет царев, везир царев и господар од дивнога Аденистана.</p |
{S} Ти си га имао и пре него си великаш царев постао.{S} Сад не квари ништа да знаш: да ти је з |
а и на Лежимир?!{S} Ништа се не чује да царева војска иде кудгод великом џадом, па и да би с не |
, који смо турске вере.{S} Него кнеже и царева рајо има мени петнајест конака до Стамбола.{S} Е |
вера оте, да од њега турска срећа гради царева везира!{S} Цар има пуно везира; ја имађах само ј |
кроз плач, и сад први пут</p> <p>загрли царева везира као свога сина.</p> <milestone unit="*" / |
и Капи-агу с његовим белим евнусима, ни царева Силиктара, који сабљу цареву носи, ни његовог Иб |
ло прихвати за руку и викну: »Не, кћери царева!{S} Ова дервишева посла нису чиста посла!«</p> < |
а.</p> <p>Како је и где је најмлађа кћи царева видела младог Силиктара, то само она и Ризван-бе |
ин. »Кауркиња слабо кад преболе кад јој царева рука срце ишчупа!«</p> <p>»Али ти не знаш да је |
о је то и у нас било док имадосмо своје цареве!{S} Да ти мој ага чујеш, кад наши гуслари стану |
ом коњу.{S} Виде још како неки из свите цареве бацаше читаву дажду од сребрних аспри у гомиле с |
ије.{S} Он је служио цара, кад је тукао цареве отпаднике, који цару рају опадају, а код раје ца |
турскога цара каже »сине!« — »Хвала ти, цареви везире!{S} Свега има изобила у двору твоме, и ко |
ок нам ти не кажеш?!«</p> <p>»Хвала ти, цареви везире!« рече Иконија, која никако не могаше да |
у се раздрага па викну: »А, бре, синови цареви, аферим!«</p> <p>За њима иђаше једна чета »Боста |
исање овог јадног народа за децом, коју цареви људи пробраше и однеше из овога краја пре четири |
} Двадесет хиљада!{S} Истину ли говориш цареви везиру?!« рече Иконија, па уста силно узбуђена.< |
да је дошао у Стамбол само зато, да са царевим везиром Ризван-бегом проговори две три речи у ч |
срца и плаховит на неправду; биће да се царевим везирима замерио, те су га осудили да погине, а |
другим путем.</p> <p>»Е, па није шала, царевина је то!{S} Како гледах оволику силу и господств |
чиниш толико, колико ваљада од како је царевине ни један син, дошав до силе и госпоштине није |
ије, и учене хоџе и улеме из све турске царевине.{S} Како је Махмуд-паша, као песник носио име |
, нека се за рана научи да служи цару и царевини !« — »У добри час, верна рајо!« рече ми санџак |
ироко и на <pb n="55" /> далеко по свој царевини чуда причаху, и о којима су јелчије читаве књи |
S} Знам да нема силе која би кадра била царевину да уздрма; али је грехота да луда раја једнога |
хајдуке, јер нас сиротињу од силеџија, царевих одметника, бране.{S} Ето од цара ме није страх. |
твој човек, и што имам хлеба једем га у царево и у твоје здравље.{S} Слушам шта сељани о том де |
се чини, да не може бити, да ја теби и царевој кћери нисам овде на сметњи.{S} Ови царски двори |
ли у диби и кадифи, све то лепо приличи царевој кћери и царевом везиру, али што ће усред тога ј |
е!« поче калуђер; »има ред и има адет у царевој земљи.{S} Најтеже је раји и до срца је боли, ка |
да је умрла!{S} Добри мој Лала, ево сад царевом везиру добро да учиниш!{S} Пођи у Сирф-вилајет, |
ба цару, кад царску заповест имам да је царевом везиру водим!«</p> <p>»А што ће стрина Иконија |
фи, све то лепо приличи царевој кћери и царевом везиру, али што ће усред тога једна проста и ст |
</p> <p>»А што ће стрина Иконија цару и царевом везиру?« опет питаху сељани.</p> <p>»Биће да је |
нусима, ни царева Силиктара, који сабљу цареву носи, ни његовог Ибриктара који му златни ибрик |
рамену, а испред цара носи сјајну сабљу цареву, која се на сунцу од силног драгог камења гледат |
иташе је.</p> <p>»Кад сам те на подне с царем видела, почела сам да слутим.{S} Сад сам те позна |
ки везир и зет султана Мехмеда, који је Цариград освојио.{S} Сазидао га је благом, које му је д |
о колена од сухога злата, и обуче чизме цариградске, а устакну калпак и челенку, десет пера два |
је дошло као његов део од богате плени цариградске.{S} У томе је двору он <pb n="54" /> искупљ |
авезова са птицама свакојаким, од малог царића па до орла камењара; док се јата голубова и грли |
никова ћерка ... -.{S}50 </p> <p>Касија Царица ...{S} 1.60 </p> <p>Весели двори Иве Загорице .. |
челе падну сутра на мој цвет, замолићу царицу њихову да пошље неколико чела, нек одлете до Леж |
иди игра девојака из Мисира.</p> <p>»Е, царска кћери,« одговори Иконија, »Бога ми ти ја не умем |
а помињао ниси!«</p> <p>»Таква је стара царска заповест.{S} Ич-оглани не треба да знају за зави |
сти ме, оче Никодије, да целивам где је царска рука царско име исписала!«</p> <p>И Иконија се п |
ћи у глас као мало дете, одмиле до пред царске двери и причестише га</p> <milestone unit="*" /> |
је твоја жена једно добро дете и праве царске милости према мени, простој сељанци, а ти си доб |
настану и на каквим ће самоуцима цркве царске да остану!«</p> <p>»Је ли то баш царски рисовуљ? |
вде на сметњи.{S} Ови царски двори, ове царске баште сва ова госпоштина што се цакли у диби и к |
атну печат о црвеној свиленој врпци!{S} Царски рисовуљ, богме, ја како!«</p> <p>»Хвалимо те Бож |
по коме тамо даље пловљаху трговачки и царски бродови разапетим једрилима као џиновске утве гр |
евој кћери нисам овде на сметњи.{S} Ови царски двори, ове царске баште сва ова госпоштина што с |
а и жутим шалварама.</p> <p>Удари други царски јелек: дванајест вранаца са сребрним рахтовима; |
и обрни ни осврни.{S} Ја како су писали царски брзописци Бог им судио!{S} Ја што ћеш, нису мисл |
p> <p>Одмах иза овога проведоше и трећи царски јелек: дванајест као млеко белих арапских хатова |
тињу виде!«</p> <p>»Јесте, Бога ми, баш царски рисовуљ!« одговори отац Никодије с пуно поуздања |
царске да остану!«</p> <p>»Је ли то баш царски рисовуљ?« упита Иконија радознало и опет као са |
лице са пратњом од десет коњаника, и са царским бурунтијама на све санџак-бегове и на све паше. |
ендара који му чалму завија, и турбаном царским Муслимане поздарвља!{S} Па ти ниси видела баш о |
Никодије, да целивам где је царска рука царско име исписала!«</p> <p>И Иконија се прекрсти, па |
те свиле.</p> <pb n="67" /> <p>Иза овог царског првог јелека корачаху у ногу Хербаџије, у скрле |
те ново какво зло на село навлачите.{S} Царској треба да се покоримо.{S} Није ме страх да пред |
пише риџали царства, аге од Дивана и од царској Сараја, кади-аскери, беглер-бези паше и везири, |
еч:</p> <p>»Аман, аге и бегови, ако сте царској раји дошли на весеље, добро сте нам дошли, и по |
S} А ако ли сте по каквој другој работи царској, казујте, нам, ми смо вазда цару покорна раја!« |
иконе исписали са свим онако како су на царском иконостасу у Вилиндару.</p> <p>И ако је Хусејин |
} Време је да проберемо јуначко семе за царску ордију!« Препадох се и рекох: »Немој тога чинити |
рпски говорио. »Биће да треба цару, кад царску заповест имам да је царевом везиру водим!«</p> < |
још на Косову Султан Бајазит дао своју царску реч раји да јој не дира у цркве и манастире.{S} |
цркве и манастире.{S} Ако ти не вермаш царску реч, раја је верма, и не дамо да се гази.{S} Паз |
м кафтану.{S} Иза ових наступише риџали царства, аге од Дивана и од царској Сараја, кади-аскери |
груди своје.</p> <p>»Дај то дете овамо! цару треба!« викну Турчин.</p> <p>Окрете се сав онај св |
повикаше сељани.</p> <p>»Ваља да треба цару!« прихвати Хусејин-ага, који је као сваки Јаничар |
Јаничар српски говорио. »Биће да треба цару, кад царску заповест имам да је царевом везиру вод |
оти царској, казујте, нам, ми смо вазда цару покорна раја!«</p> <p>»Не бој се рајо!« викну млад |
водим!«</p> <p>»А што ће стрина Иконија цару и царевом везиру?« опет питаху сељани.</p> <p>»Бић |
жао«, рече Хусејин озбиљно, »биће да је цару жао да храни рибе морске девојкама из харема, па ћ |
опет питаху сељани.</p> <p>»Биће да је цару жао«, рече Хусејин озбиљно, »биће да је цару жао д |
ар помену о удадби, просто и јасно рече цару, да је о јунаштву и о доброти Ризван-бега толико с |
Стамбул, нека се за рана научи да служи цару и царевини !« — »У добри час, верна рајо!« рече ми |
ра, кад је тукао цареве отпаднике, који цару рају опадају, а код раје цара у омразу воде!«</p> |
> <p>»Ево Иконије Миленкове!{S} Миленко цару ништа скривио није.{S} Он је служио цара, кад је т |
ка, брчка се као сребрна пастрмка, вади цвет из косе, љуби га, баца у воду и мрмља чаролије.{S} |
о лепо дрво неки пријатељ, сваки пољски цвет жива реч којом поље срцу говори.</p> <p>Опет косић |
е и пипну прстом, кад оно није природни цвет, него јоргованови цветови начињени од бисера и од |
хо шапуће: »Кад челе падну сутра на мој цвет, замолићу царицу њихову да пошље неколико чела, не |
има гуташе милину, која се као мирис од цвета подизаше од лепоте ових девојачких груди, испод к |
ира, и нека тамо по ливадама пронесу од цвета до цвета, и од листа до листа: како се Иконија ов |
еске, вињаге, дивље руже, мирисно дахом цвета од орлових ноктију.{S} С оне стране воде извиле с |
ка тамо по ливадама пронесу од цвета до цвета, и од листа до листа: како се Иконија овде медом |
ова са Ливана, кипреса из Анадолије.{S} Цветне баште попрскиване водоскоцима и напајане поточић |
ставим шљунком насуте стазе кроз широке цветне леје, начичкане лалетима, зумбулима и криновима |
ма исписали како се поносити паунови по цветноме пољу шећу, и како јелени кроз младо, зелено бо |
но није природни цвет, него јоргованови цветови начињени од бисера и од драгог камења. »Боже бл |
иви, да ли овом дрвљу са зрелим родом и цветом у једно исто време, или оним великим и шареним т |
чедност баш требају свакој девојци као цвету мирис и боја!{S} Бога ми, па без тога се у нас не |
Нисам очију ми! него се нашалих и рекох цвету: боље ти је на бистром потоку него на пустој глав |
арени као да је на њ пала кита шаренога цвећа.{S} Шаров и гаров узеше да радосно потскакују, ча |
елено лишће и кроз ките од бела мирисна цвећа провириваху <pb n="75" /> зреле поморанџе као јаб |
женскадија навали с венцима од ивањског цвећа на онај извор иза цркве, те умиваше лице, јер баб |
траве, која дихаше мирисом од Ивањског цвећа и мајкине душице.{S} И одвезоше је кући у Лежимир |
преко овог шареног и мирисног ћилима од цвећа к оном оквиру од руменог мрамора, и преко оквира |
стану по трави шеће, и златним папучама цвеће гази, а на јадно своје село и не мисли!«</p> <p>» |
а и сребрна жица беше извезла свакојако цвеће; јелеци махом од црвене и зелене кадифе златом бо |
вну башту.{S} Сунце грануло па обасјало цвеће, да ти очи засену од јаре.{S} Мало даље, па углед |
се обично врапци у њему брчкају весело цвркућући,</p> <p>Око црквене порте некада је на све че |
орачаји од липе извор, који кроз дрвену цев сипље млаз кристалне бистре воде у корито од белог |
дан старински златан новац као млетачки цекин.</p> <p>У том калуђер подиже главу, скиде полаган |
синчићем уђе у мрачну и празну црквицу, целива иконе, запали три свећице шапатом помињући имена |
</p> <p>Гавран паде на колена и поче да целива земљу вичући: »Опрости ми, земљо!{S} Опрости ми! |
па њоме шкропи сваког ко приђе икону да целива.{S} Поред њега десно иде гологлаво мало ђаче; но |
>И Иконија се прекрсти, па на три места целива ону дугачку и широку црвену шару, за коју јој ду |
Иконији која, сва блажена прекрсти се и целива, па онда пољубив руку калуђеру рече, тихо: »Хвал |
арев.{S} Замоли га да пусти и Иву да то целива, и мали се Ива полагано и врло смишљено прекрсти |
е њене речи, обе припадаше да јој скуте целивају, или да прстима дотакну спод под њеном папучом |
ја побожно. »Пусти ме, оче Никодије, да целивам где је царска рука царско име исписала!«</p> <p |
е је.</p> <p>»Ево не могу да тренем!{S} Цело ми оно вечерашње <pb n="89" /> чудо игра једнако п |
сунце било отскочило за једно копље, а цело се село искупило пред судницом.</p> <p>У зачељу на |
з ње вишаху конци неправилно, као да је цело парче било оцепљено.</p> <p>»Шта је ово, Лала?« пи |
ве, у име нашег светог Патријара, у име целог клира и у име сиротиње раје, нека јој је вечна хв |
н богатим перзијским ћилимовима.{S} Дуж целог ходника, и с једне и с друге стране, поређало се |
шеткама, онда се црни Кизлар-ага окрену целој свити, па само махну руком.{S} На мах се сви бели |
вечери обе младе жене испричаше Иконији целу своју прошлост и жалосну судбину, а она опет њима |
м устајала.{S} Много пута није могла по целу ноћ да спава, и онда би јој Агапија причала шта је |
891. год.</p> <milestone unit="-" /> <p>ЦЕНА: К.{S} 1.50</p> </div> <pb n="2" /> </front> <body |
ерешевића</p> <milestone unit="-" /> <p>ЦЕНА: К.{S} 1.50</p> </div> <div type="titlepage"> <pb |
домаће послове невесела и замишљена.{S} Цео низ њезиних горких осећања и црних мисли тек би се |
агледа се преда се у земљу и поћута.{S} Цео збор ћуташе муком као да је у цркви.</p> <p>»Казуј |
ари град и поломи грање у шуми.{S} Муње цепаху громове око мене, једва жив утекох у пећину.{S} |
ао нагнем да бегам, а оно оне две танке циганчице скакућу испред мене!{S} Него, ако ниси сањива |
запамтићеш ти мене!{S} Слушај,« и опет цикну Гавран као да је бесомучан. »Слушај, што ћу да ти |
евојака: седам, свирачица с ћеманетима, цитрама, тамбурама и таламбасима, и седам певачица.{S} |
о повученим обрвама.</p> <p>Зазвекеташе цитре и тамбуре, закуцаше тихо таламбаси, потскочише об |
варе им беху од разнобојне свиле, жуте, црвене, зелене и беле; око паса танки свилени бајадери, |
анаца са сребрним рахтовима; о седла од црвене кадифе беху и с једне и с друге стране обешени о |
аше леп млад човек.{S} Његова долама од црвене кадифе била је тако богато златом извезена, да ј |
оја и разних облика неко у ћурковима од црвене млетачке чохе, неко са кунтушима и са бињишима о |
вима од белог атлаза, широке шалваре од црвене чохе и жуте чизме.{S} За свиленим пасом имађаше |
Индије; дуж софе дуги а уски јастуци од црвене и зелене <pb n="80" /> кадифе, па златом извезен |
ног рамена висаше низ плећа стреоник од црвене кадифе, златом извезен, пун стрела са левог раме |
звезла свакојако цвеће; јелеци махом од црвене и зелене кадифе златом богато извежене, беху око |
о лепоти и јунаштву пробрани, носили су црвене шалваре, зелене доламе, на прсима панцире и токе |
шареним везом, у коме се плаве звезде и црвени крстићи везиваху у ланац златним гранама од рузм |
ц беше поцрнео и позеленио, али плави и црвени конци беху још једнако живе боје Једна страна ов |
онаких речи, које од срџбе поцрвене као црвени божур.{S} Граорасте очи њене потамнеше у две кру |
шест дечака са црним малим шубарицама, црвеним доламама и жутим шалварама.</p> <p>Удари други |
ним јеменијама.{S} Носили су ханџаре за црвеним силавима, дуге пушке на раменима, а за калпаком |
наиђе Једна чета Јаничара на коњима, са црвеним доламама поврх зелених шалвара, са златним тока |
е, на коме је стајао кристални бокал са црвеним шербетом; а на левом крају, према њој стојала ј |
ав помодре у лицу, очи му се засветлише црвеним жеравицама.{S} Он стегну усне подиже десну руку |
а појас придевени, са жутим шалварама и црвеним јеменијама.{S} Носили су ханџаре за црвеним сил |
извезла крстове па их окружила плавим и црвеним ђинђувама.{S} И поврх свега - извади из једног |
, беху одевени у црвену чоху са високим црвеним калпацима са дугим кићанкама а од плавог ибриши |
том прође једна чета чауша са шиљастим црвеним капама од сукна, загасито зеленим кафтанима, бе |
во доле на широко и на дугачко изведено црвеним мастилом: за Христа благовјерни цар Стефан; па |
н се опет подиже на ноге.{S} Извади иза црвеног кожног силава нешто у зелену шамију завијено; р |
једна кита од зумбула или по једна кита црвеног каранфила.{S} Милина је била погледати та два н |
ема коњска била је богата, све од самог црвеног ибришима и сребра, а седла им покривена у једни |
Из темеља па за један аршин све о самог црвеног мерџана; па онда зидови све до <pb n="102" /> п |
ма миришљаву воду од руже, па китама од црвеног каранфила пошкропише ћилимове и засторе на зидо |
ари, само што им високи калпаци беху од црвеног сукна.{S} Иза бостанџија корачаху сложно »Балта |
и цар Стефан; па виш ову златну печат о црвеној свиленој врпци!{S} Царски рисовуљ, богме, ја ка |
ни у првом реду у жутој, они у другом у црвеној, а они у трећем у зеленој свили.{S} Изгледаху к |
оже бити да ћеш ти јахати белог коња на црвеном седлу, а о бедрима уместо сабље носити велики к |
сва обучена у црвену свилу и кадифу и с црвеном ружом у коси — укипила на десном крају од ћилим |
у-ага, онај први с белом а овај други с црвеном и високом камилавком, а обојица у џубетима од д |
им челом и руменим лицем, сва обучена у црвену свилу и кадифу и с црвеном ружом у коси — укипил |
n="68" /> једнога коња, беху одевени у црвену чоху са високим црвеним калпацима са дугим кићан |
а три места целива ону дугачку и широку црвену шару, за коју јој духовник рече да је потпис цар |
да наш честити цар није одводио ђаке из цркава, јер је још на Косову Султан Бајазит дао своју ц |
даље, па угледасмо цркву.{S} Али каква црква!{S} Из темеља па за један аршин све о самог црвен |
е дао да доживим радост да видим да ова црква опет пропоји на славу његову.{S} Моје село зна да |
упе, даћу да се доведу калуђери па нека црква пропоји као твоја задужбина, а на славу Бога, кој |
шума као нека велика, тамјаном окађена црква, и као да озго са небеског плавог кубета мајка бо |
, да ће крв да се пролије и да ће света црква да изгоре.{S} У зао час хтедох да се осветим Икон |
озивље на онај свет, док не чује, да је црква опет запојала. </p> <pb n="99" /> <p>Кад већ све |
манастир Св. Јована.{S} Манастирска је црква била мала, ниска и мрачна.{S} У дебелим зидинама |
у моју младост и у срећно доба, кад је црква Св. Јована појала.{S} Боже благи! кад се сетим ка |
ом зиду у женској цркви испише: како је црква обновљена заузимањем »Иконије, матере Ризвана вез |
есних Турака и Арбанаса не смета, да се црква и конаци око ње саграде, а после и да је брани од |
на прибирали.{S} Патријар нареди: да се црква посвети у очи самог Ивањ-дна, и посла уместо себе |
ан; даћу блага колико год устреба да се црква сагради, да јој се земље, млинови и виногради куп |
да се грађевина са свим доврши и да се црква изнутра испише.{S} Везир је пратио својој мајци и |
.{S} Овде сам међу својима, а ето је се црква из урвина дигла и пропојала!«</p> <p>Иконија отид |
светио, да већ сада ни отац Никодије ни црква Св. Јована не могу без њега да буду.{S} Милина јо |
узе дивно говорити: о Богу, о народу, о црквама божјим, о искушавањима кроз које Бог по некад в |
дгробна плоча с излизаним натписом; иза цркве једна лепа стара липа и клупа испод ње; неколико |
има од ивањског цвећа на онај извор иза цркве, те умиваше лице, јер бабе причаху како од те вод |
ањдан, ишла је она да се на развалинама цркве исплаче и искука.{S} Још јој није било ни педесет |
ена да настану и на каквим ће самоуцима цркве царске да остану!«</p> <p>»Је ли то баш царски ри |
е па се намести пред главним вратима од цркве.{S} Ту хтеде да дочека игумана и духовнике, који |
е ми залупа силно и ја падох на праг од цркве.{S} Тргох се из сна, а срце ми још једнако лупаше |
ваше да изађе на горњи мраморни праг од цркве, па да је сви виде и гледају, него оста поред вра |
киваху јој: »Ама изиди на горњи праг од цркве, да те сви видимо!?{S} Има нас који дођосмо из да |
и помогао, да једнога дана ти из његове цркве изнесеш свећу боље среће и босиљак мира у твој на |
о преграде, која одваја женску од мушке цркве.{S} Наместила се иза њега тако да му је могла на |
окајник пред Богом.{S} У име наше свете цркве, у име нашег светог Патријара, у име целог клира |
ило, да на овој слави нашег села и наше цркве буде с нама стари отац Никодије.{S} Поменух то је |
а с ведром душом и лаким срцем изађе из цркве да потражи оца Никодија.</p> <p>Нађоше га у трапе |
>И летургија се сврши.{S} Свет изађе из цркве у порту.{S} Изађе и отац Никодије онако с одеждом |
{S} Притрчаше јој жене и изведоше је из цркве; попрскаше је хладном водом и дадоше јој гутљај р |
тирско ђаче, дошао је Ивањ дан, празник цркве св. Јована.</p> <p>Већ у очи самог празника искуп |
пањ, пузећи четвороношке обилазаше око цркве, па би се пред сваким од тројих врата устављао да |
снике оставише да преноће у цркви и око цркве.{S} Слабо је ко и спавао.{S} Певало се поред ватр |
, како је народ прекрилио био порту око цркве, па се ућутао једва дише, само да чује, како калу |
своју царску реч раји да јој не дира у цркве и манастире.{S} Ако ти не вермаш царску реч, раја |
род причешћивао, дотле се у једном куту цркве црни Гавран исповедаше тројици калуђера, Кад калу |
аним Турцима а већ пламен изби из крова црквена и из конака манастирског.{S} Народ закука иза г |
му брчкају весело цвркућући,</p> <p>Око црквене порте некада је на све четири стране био град с |
ужбу.{S} Према њој, на другој страни од црквених врата, седео је на земљи богаљ Гавран.{S} Свет |
на калуђери Богу моле, и како он помаже црквењаку да наспе уље у кандила што гору пред светим и |
ило у ланац па потискиваху сав народ ка цркви у гомилу.{S} Страшно их је било погледати: разигр |
ето једнога дана од твоје куће владика цркви!«</p> <p>Чича Сима беше извадио иза појаса неку д |
Жена ми говораше: »Море однеси бар пола цркви, да ти се не освети Бог!« Не послушах је.{S} Како |
војом!«</p> <p>Узе Иву за руку и потрча цркви.</p> <p>Најближе гомиле народа, на које наиђе бех |
имају свачега доста?« Не однесох новце цркви, него подигох кућу и купих земље.{S} Жена ми гово |
о наредих.{S} Устани, подигни, и однеси цркви за моју душу!« Окрете се старац, оде унутра у пећ |
е од умора, клону у један сто у женској цркви.{S} Притрчаше јој жене и изведоше је из цркве; по |
аше само да се на десном зиду у женској цркви испише: како је црква обновљена заузимањем »Икони |
рисовуљ који је још цар Душан дао нашој цркви.{S} Па сам ти на невољи грдној.{S} Две му речи пр |
овори Иконија.</p> <p>»Долазећи данас к цркви, ниси ли се с ким год на путу сусрела?« питаше ка |
а.{S} Цео збор ћуташе муком као да је у цркви.</p> <p>»Казуј све право по истини, о мање ти је! |
далека, Болеснике оставише да преноће у цркви и око цркве.{S} Слабо је ко и спавао.{S} Певало с |
само да чује, како калуђери и попови у цркви поје и читају дванајест великих јеванђеља.{S} Мно |
пећине.{S} Она се расклопи као двери у цркви, и видех златну лествицу на којој се старац пењаш |
це.{S} Замолих и оца Никодија, и хтедох цркви да повратим половину од оставе.{S} Али све узаман |
да му приђе те да га загрли.</p> <p>Око црквице је била поширока порта, обрасла ниском а густом |
винама од св. Јована подигне себи нешто црквице!{S} Биће то твојој мајци за душу, а теби за здр |
крштају у оној непрекидној сутоњи што у црквици владаше.{S} Кад човек први пут уђе унутра, поду |
у, па са синчићем уђе у мрачну и празну црквицу, целива иконе, запали три свећице шапатом помињ |
калуђера, који би прихватили манастир, цркву послуживали и дохотке са њених баштина прибирали. |
да, ако већ сам не може, пошље кога да цркву мироноше и да одреди три калуђера, који би прихва |
је воље, снесе камена и дрвене грађе за цркву.{S} А сваке суботе она и друге жене из села, доно |
«</p> <p>»Ћути, снахо, много говориш за цркву!« рече јој старац тихо, па погледа полагано и зас |
сле велики војвода Раде Облачић оправив цркву, нешто ћелија и трапезарију у једној страни стари |
атова с деспотом Ђурђем град порушили и цркву запалили, те је после велики војвода Раде Облачић |
ат којим цар одобрава да Иконија обнови цркву св. Јована.</p> <p>Требало је пуно две године да |
иш диже се кубе горе у кебо, да отклони цркву да и анђели чују, а ми све младе жене и девојке п |
ки с мноштвом калуђера и попова посвети цркву и одмах ударише у велика бденија.{S} Милина је би |
ликом твојом и чудесном милошћу подигао цркву, коју сам ја мојим грехом разорио био!{S} Слава т |
ену од јаре.{S} Мало даље, па угледасмо цркву.{S} Али каква црква!{S} Из темеља па за један арш |
о, те да нашима на дому кажемо: видесмо цркву божју, и видесмо угодницу божју!</p> <p>Али се Ик |
видиш твоју цркву!« И онда као обиђосмо цркву уђосмо и унутра, и калуђер, онако стар, метанисаш |
е унети, него пузећи четвороношке уђе у цркву, први пут сад после двадесет и шест година.{S} На |
отац што му се ломио, него нека стане у цркву да крстом рабри овај злосрећни народ и да га крст |
ли топузином.{S} Неки од њих појурише у цркву да је опљачкају и запале; други опет хватаху и ве |
погледај само унутра!« Ја као завирим у цркву и лепо видим, где на јеном престолу, десно од олт |
ред очима.{S} Истом се мислим, вратим у цркву, да слушам како наши ђаци поје, а оно дотрче они |
ља па рече двојици сељака да га унесу у цркву.{S} Али се Гавран никако не даде унети, него пузе |
Господе Боже, што ме грешника пушташ у цркву, коју си ти сам од суза добре једне жене саградио |
број и смерној, од суза које је Бог ову цркву и саградио, како јутрос праведно рече један страш |
е за руку и рече »хајде, да видиш твоју цркву!« И онда као обиђосмо цркву уђосмо и унутра, и ка |
сад да те ја водим у једну другу српску цркву!« Па ме онда поведе све за руку; пређосмо бистар |
Никодија, нашао је у Јерусалиму српску цркву св. Саве и краља Милутина, и у њој се на коленима |
шна светиња.{S} Кад већ стиже пред саму цркву, Иконија му се маши за руку, заиска смерно његов |
ак мира у твој народ.«</p> <p>Пред саму цркву Иконија остави своју шареницу, па са синчићем уђе |
е.</p> <p>»Нека га, скотина једна, нека цркне!« рече Иконија горко. »Мене је он на црње муке ме |
свитање.{S} Узе у торбицу једну погачу, црна лука и сира, привеза је себи на плећа; у једну рук |
тра једног дервиша, високог, сувоњавог, црне масти и дуге црне браде.</p> <p>Он разастре своје |
, високог, сувоњавог, црне масти и дуге црне браде.</p> <p>Он разастре своје поабано сиџаде, ст |
па ће мој конак да буде неколико педљи црне земље покривено бусени.{S} Али ако си ми син, ако |
лака, Турчина једног у годинама, са три црне перјанице на белој чалми у бињишу од сребрне жице |
гробље претворио беше.</p> <p>»Слушај, црни калуђеру, и слушај луда рајо!« викну Турчин. »Свак |
а горе преврнуо, беле зубетине искезио, црни му образи грчевито дркћу као кад се љут пас режећи |
ичешћивао, дотле се у једном куту цркве црни Гавран исповедаше тројици калуђера, Кад калуђери ч |
адифе са златним ширитом.{S} Кад јој је црни Кизлар-ага приступио, она се само сва стресе и поб |
ине тешки камен са срца, а са душе њене црни облак, који сузама дажди, онда измоли у цара ферма |
затворене позлаћеним решеткама, онда се црни Кизлар-ага окрену целој свити, па само махну руком |
да те ја у коси носим, него да те онај црни бумбар љуби!»</p> <p>Па онда — подиже сукњу до кол |
ђом, коју је низ образе с грлом везивао црни као кадифени рубац.{S} А овде не рече ни речи, кад |
и танкострука девојка — с црном косом, црним очима, белим челом и руменим лицем, сва обучена у |
коња његова корачаху по шест дечака са црним малим шубарицама, црвеним доламама и жутим шалвар |
их арапских хатова, с густим и до земље црним реповима.{S} Њихови рахтови беху од сувог злата; |
ату, <pb n="104" /> са високом штаком и црним бројаницама, корачаше полагано као нека страшна с |
, не дај ме црном Арапину, ево га де ми црним канџама срце хоће да ишчупа!«</p> <p>Бабе неке до |
гама, са сребрним минђушама, са крупним црним зеницама, са очима као бадем повијеним, са дугим |
онда пристајала да слажем моју песму с црним Гавраном!«</p> <p>»Па да му кажем да се ничему не |
онако у белом зубуну, са шљокицама међу црним ресама, и са сниском белом конђом, коју је низ об |
на.{S} Цео низ њезиних горких осећања и црних мисли тек би се овда и онда пресецао речима: »Осв |
> да уђе унутра Кизлар-ага са дванајест црних евнуха, за њима дванајест дечака па дванајест дев |
ређани с једне и с друге стране по шест црних и шест белих евнуха, неколико бостанџија и повише |
адуне и девет робињица уз обичну пратњу црних и белих евнуха, да је од њеног конака допрате у х |
рски.{S} Просу турску бујицу прекора на црног Арапина, куцну га буздованом и два и три пута у п |
в, жут у лицу, просед, у раси од грубог црног сукна с црном грубом камилавком, прегнуо се био н |
а, зеленим кафтанима и меким чизмама од црног сахтијана.{S} Па онда <pb n="69" /> једна мања че |
једне и с друге стране по један лав од црног углачаног мрамора.{S} Од њих, па даље у ходник, п |
ења, у којима беху усађене перјанице од црнога нојевога перја.{S} Застор његовог седла био је о |
рода.</p> <p>Игуман дечански, у широкој црној мантији са гвозденим крстом о гвозденом ланцу о в |
бежи вичући: »По Богу сестро, не дај ме црном Арапину, ево га де ми црним канџама срце хоће да |
би се висока и танкострука девојка — с црном косом, црним очима, белим челом и руменим лицем, |
просед, у раси од грубог црног сукна с црном грубом камилавком, прегнуо се био над дугачком је |
јој беле груди и спусти своју гломазну црну шаку на њих.{S} С разјапљеним чељустима, раширеним |
а султанији, два би нубијска горостасна црнца размакли тешке завесе, па пустили <pb n="84" /> д |
ђавоља стража око пакла не може бити ни црња ни страшнија!«</p> <p>Али се призор овај брзо заме |
не!« рече Иконија горко. »Мене је он на црње муке метнуо; он је видео муку за неколико часова п |
му како хоћу, молим се Богу по српски, чак ми је донео од некуд стару икону богородице; живим |
ако од те воде јача вид очњи, и како је чак некаки слепац прогледао кад се поред великих молита |
вори Иконија; »Много лепа!{S} Занела ме чак натраг у моју младост и у срећно доба, кад је црква |
местише у гомилице дуж зидова, а евнуси чак доле у дну дворане.{S} Две робињице донесу једну ср |
поклони се своме старешини, и ако овај чак ни слутити није могао, да га је иза оне решетке гле |
о жена и преко људи, и како је покренуо чак и оца Никодија да јој говори, како ју је на потоку |
њему чаша од биљура; па облачи ковче и чакшире, на ковчама триста трепетљика, до колена од сух |
отомака Мухамедових, са великим зеленим чалмама.{S} Иза њих заступник Муфтије са белом чалмом и |
одинама, са три црне перјанице на белој чалми у бињишу од сребрне жице и на белом коњу.{S} Виде |
.{S} Иза њих заступник Муфтије са белом чалмом и у белом кафтану.{S} Иза ових наступише риџали |
осио златан шлем, обавијен танком белом чалмом, из које се спреда а изнад чела узвијаху две чел |
придржава, ни његова Дулбендара који му чалму завија, и турбаном царским Муслимане поздарвља!{S |
чаролије.{S} Хе, душо моја, зар то није чарање ?«</p> <p>»Нисам очију ми! него се нашалих и рек |
огачу, једну румену јабуку, пар шарених чарапа и пар рукавица, на којима је од ситних шљокица и |
ону дивљу ружу.{S} Одвеза опанке, скиде чарапе, веза их једном врпцом све заједно, и устаде.{S} |
са се једним белим убрусом, навуче брзо чарапе, обује опанке и још притврђиваше опуту на левој |
так од разговора?«</p> <p>»Видех те где чараш.{S} Стала та ћерка у сред потока, брчка се као ср |
т из косе, љуби га, баца у воду и мрмља чаролије.{S} Хе, душо моја, зар то није чарање ?«</p> < |
и Милан од наше Топлице, Бога ми би ова чаршија од чуди занемила, а сам цар и везир потрчали би |
риш; ама да могу сада да прошетају овом чаршијом само <pb n="73" /> три српске војводе Милош Об |
е да радосно потскакују, час испред ње, час уз њу и с десна и с лева, и некако полусавлађиваним |
ов и гаров узеше да радосно потскакују, час испред ње, час уз њу и с десна и с лева, и некако п |
на гледаше све ово чудо и господство, а час опет поносито и с фрком дижући главу у вис, као да |
да дочека везира, који ће јој кроз који час доћи. </p> <p>Ту су обе кадуне на једна врата изашл |
није не помену?!{S} Али нека је у добри час!{S} Ево ћу испросити у цара ферман; даћу блага коли |
о и опет као са неком стравом. »У добри час дођох да моје очи и ту светињу виде!«</p> <p>»Јесте |
да служи цару и царевини !« — »У добри час, верна рајо!« рече ми санџак-бег; »неће ти на јалов |
и да ће света црква да изгоре.{S} У зао час хтедох да се осветим Иконији, за коју мишљах негда |
а врло богато застрвеном софом.{S} Мало час па уђе унутра Ћехаја-кадуна, проговори нешто турски |
аг.{S} Гавран пољуби земљу, где је мало час њена нога стајала, па зајеча: »Иконијо, Бог ти дао |
се сабором као да се овај који је мало час онако весео био, у велико гробље претворио беше.</p |
ко не знађаше шта се збило.</p> <p>Мало час па Иконија виде шта је.</p> <p>Ако не више, а оно б |
арница из калдрме, свој лабудовски врат час савијајући ниско као да се клања до земље сиротињи |
о нешто што знам.{S} Стара сам, свакога часа и кад се не надам може ме Аранђео крилима куцнути |
реду, имаш ти мало по дуже до самртнога часа од мене.{S} Него хајдмо из ове мемљиве трапезарије |
и је дотле мила била, толико је од тога часа омрзнух.{S} Мишљах да је предсретнем, па да јој бе |
ма.{S} Ударише сузе и Иконији и од тога часа бијаше јој лакнуло.</p> <p>»Нисам мислила да вас р |
м што да се не узмемо?!«</p> <p>Од тога часа померих памећу !{S} Врзох се око ње као сенка њена |
е девојке.</p> <p>Није прошло ни четврт часа, од како поче овај бој голоруке раје с оружаним Ту |
ече и опет се начинише две, тек за тили часак поче да гмиже по ћилиму силество змија, док султа |
каменише, тако засташе лебдећи за један часак само на једном нокту.{S} Султанија опет <pb n="88 |
и знаш да нисам жалио да погинем за крс часни и веру ришћанску.{S} Хвала Богу ево и умирем што |
ке метнуо; он је видео муку за неколико часова па свршио, а ја остах да кукам без гроба а до мо |
ру он <pb n="54" /> искупљао око себе и частио песнике из Перзије, Мисира и Анадолије, и учене |
м и вечером благосиљати, а на самртноме часу моме рећи:{S} Бог нека даде оцу Никодију и овога и |
нека вам се исповедим као на последњем часу!«</p> <p>И онда, истина овде и онде запињући и с н |
бити, што се мени привиђа у овом тужном часу, да је она рђа од човека довео Турке да се мени ос |
покажи!«</p> <p>У том прође једна чета чауша са шиљастим црвеним капама од сукна, загасито зел |
и смеран.</p> <p>»Ево Асас-баше и Алај-чауши, трче да јаве да иде Падишах.{S} Отвори добро очи |
и, на токамо пуце под гр’оцем, и у њему чаша од биљура; па облачи ковче и чакшире, на ковчама т |
не може« упита Гавро горко као да испи чашу пелена.</p> <p>»За то што не може, а не може зато |
ца: »Помози ми Боже и Свети Јоване!« па чврсто држећи свога Иву за руку, изађе напред и рече сл |
рисну да се на далеко чуло, па само још чвршће пригрли дете своје, и сакриваше га од погледа ту |
ИЗ XVII.{S} ВЕКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЧЕД.{S} МИЈАТОВИЋ</p> <p>СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА</p> |
>ИЗ XVII.{S} ВЕКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЧЕД.{S} МИЈАТОВИЋ</p> <gap unit="graphic" /> <p>Издање< |
момка, кад је у колу.{S} А стидљивост и чедност баш требају свакој девојци као цвету мирис и бо |
ом певницом глас води!{S} Ех, да ли он, чедо моје, зна сад да га деда и мајка његова очима прат |
х, па мало по мало па игуман, па ко зна чедо моје, шта је све теби Бог записао у својој књизи.{ |
непрекидно: »Аман вам Турци, оставте ми чедо моје!{S} Ево просто вам било, убите мене несретњиц |
да га Бог убије!{S} Па то је он!{S} А, чекај скоте један!« викну Стојан пун јарости, па одмах |
с патријарковим ђацима па запеваше.... чекај молим те мало!« Па се Иконија погну, замисли се, |
овори Ризван мирно и озбиљно.</p> <p>»Е чекај мало!« рече Иконија сва усплахирена; погледа к мо |
ми се опет учини да раст захучи липи: »Чекај ти мирисна сејо, кад цар гаврански падне на моје |
ешто погледајући к вратима. »Кога ли то чекају?« упитах. »Чекају тебе, да те причесте!« рече ми |
вратима. »Кога ли то чекају?« упитах. »Чекају тебе, да те причесте!« рече ми отац Никодије.{S} |
рси и владике у златним одеждама, и као чекајући нешто погледајући к вратима. »Кога ли то чекај |
инајсто ноја тице крило, то се крило на чекрк окреће, те казује....«</p> <p>»Аман! куд си пошла |
белом чалмом, из које се спреда а изнад чела узвијаху две челенке од драгог камења, у којима бе |
амолићу царицу њихову да пошље неколико чела, нек одлете до Лежимира, и нека тамо по ливадама п |
не шлемове са белим ниским турбаном око чела.{S} У десној руци држаху копља, а о бедрима ношаху |
а онда опет њему липа тихо шапуће: »Кад челе падну сутра на мој цвет, замолићу царицу њихову да |
у калпак и челенку, десет пера дванајст челенака, и тринајсто ноја тице крило, то се крило на ч |
сарколима са златним первазом и златним челенкама на глави.</p> <p>Иза њих јахаше на високом вр |
оје се спреда а изнад чела узвијаху две челенке од драгог камења, у којима беху усађене перјани |
е чизме цариградске, а устакну калпак и челенку, десет пера дванајст челенака, и тринајсто ноја |
зорник славуја, са крилом јастребовим у челенци и са сребрном тицом на штапу који је у руци држ |
већ од суха злата исплетена, на кошуљу челик панцијера, на панцијер румену доламу, по долами т |
ешто дубоко, дохвати се обема рукама за чело, подиже очи горе, прекрсти се и рече:</p> <p>»О Бо |
в и побожни страх, претисну га на своје чело, па на своја уста, па на своје срце, и опет на сво |
о га наш везир!«</p> <p>Иконија наслони чело на решетку, па оштро гледаше на улицу.{S} А срце ј |
а кажем, учини ми се да сам те очи и то чело неге видела, па се занесох тражећи по мојој лудој |
ја погну, замисли се, замисли, претисну чело прстима као да хоће да из мозга исцеди сећање, па |
ше низ улицу, и само несвесно тело оста челом на решетку наслоњено.{S} Трже се и разабра се тек |
си где год скоро сагледао мушко око под челом јуначким?«</p> <p>Кос као да је био слетио у шипр |
ина.{S} На сваком трећем кораку удараше челом о мраморни патос, па викаше у глас: »Слава нека т |
јка — с црном косом, црним очима, белим челом и руменим лицем, сва обучена у црвену свилу и кад |
, у сребрно лале утврђену перјаницу, на челу између оба ока амајлију са крупним једним смарагдо |
пса.</p> <p>Мајка га миловаше руком по челу и по образима.{S} И самој јој се очи сузама напуни |
p> <p>Пљесну се сиромах Ризван руком по челу и рече тужно: </p> <pb n="94" /> <p>»Авај мени!{S} |
азну црну шаку на њих.{S} С разјапљеним чељустима, раширеним уздркталим ноздрвама, разрогаченим |
јабуке од злата.{S} Иконија не знађаше чему пре да се диви, да ли овом дрвљу са зрелим родом и |
аса па у његов силав задену танак један черкески нож, којега златне корице беху посуте смарагди |
напајане поточићима, који из мраморних чесама потицаху, беху прошаране шумицама од поморанџи, |
шту, мимо неколико кијосака, мимо многе чесме мраморне водоскоке и шарене кавезе с тицама.{S} У |
ти седоше на клупу испод липе близу оне чесме, а маломе Иви рекоше да иде да гледа свете слике, |
, подај сиротињи хиљаду аспри и сагради чесму уз друм, нек жедан путник жеђ гаси и нек каже:{S} |
репадох се и рекох: »Немој тога чинити, честити беже, уцвелићеш рају, а велика ти фајда бити не |
ћа од седам година, твоје соколове очи, честити беже, прозреле би одмах Оџаковића, који је рође |
Је ли тај мали твој син?«</p> <p>»Јесте честити беже!« рече Иконија грцајући; сва се тресаше ка |
ђаче манастирско.{S} Никада до сада наш честити цар није одводио ђаке из цркава, јер је још на |
реба да служимо верне слуге нашега цара честитога.{S} А ако ли сте по каквој другој работи царс |
јживље је Иконија запамтила прво вече и често би о њему и причала.</p> <p>На један знак султани |
ја.</p> <p>Преко зиме и с пролећа нешто често побољеваше, па се побојаваше да не умре и мољаше |
лаве доламе.</p> <p>Па онда наиђе Једна чета Јаничара на коњима, са црвеним доламама поврх зеле |
њега покажи!«</p> <p>У том прође једна чета чауша са шиљастим црвеним капама од сукна, загасит |
ви, аферим!«</p> <p>За њима иђаше једна чета »Бостанџија« одевених и наоружаних онако као што с |
на.{S} Па онда <pb n="69" /> једна мања чета шејика потомака Мухамедових, са великим зеленим ча |
ачаху сложно дванаесторо дечака, све по четворица у једној врсти.{S} Беху обучени они у првом р |
ком подиже на колена и паде на руке, па четвороношке полагано домиле до ње.{S} Она се одмаче је |
иснило да види Гаврана како као корњача четвороношке пузи, и да га чује: како је куми Богом и С |
је оседио, у лицу поцрнио и вукао би се четвороношке од пећине до једне колибе, коју му на једн |
овца, а мрк у лицу као труо пањ, пузећи четвороношке обилазаше око цркве, па би се пред сваким |
авран никако не даде унети, него пузећи четвороношке уђе у цркву, први пут сад после двадесет и |
пушкасте девојке.</p> <p>Није прошло ни четврт часа, од како поче овај бој голоруке раје с оруж |
и за њима.{S} Један се Арапин одвоји од чете па појаха натраг њој у сретање.{S} Страшно га је б |
човечним лицем, који очевидно беше вођ чети. »Не бој се рајо!{S} Казуј само је ли овде Иконија |
м Иконијином Миленку, који је у његовој чети хајдуковао, па је и Иконију снахом звао.{S} Било м |
арку његовом било је грмова са Балкана, четинара с Дурмитора, јасенова с Копаоника, липа из Мак |
нија не хтедоше ничега прихватити, онда четири робињице дигоше сребрну синију и однесоше.{S} Та |
етири стране био град са четири куле на четири краја, и једном главном и највишом на средини за |
ада је на све четири стране био град са четири куле на четири краја, и једном главном и највишо |
> <p>Око црквене порте некада је на све четири стране био град са четири куле на четири краја, |
ст девојчица, па ћехаја-кадуна са своје четири помоћнице, а иза њих дванајест Арапкиња, па дван |
ди пробраше и однеше из овога краја пре четири године.{S} Не може цар да опет сад иште живу крв |
едлима покривеним међедином; двадесет и четири коњушара, који их водише, беху сви обучени у жут |
м Ризван-бегом проговори две три речи у четири ока.</p> <p>Кад капуџи-баша поднесе овакав извеш |
гинуо беше, и да га позову да са својом четом одмах к Лежимиру похита.{S} Али им дође порука од |
жива.</p> <p>Једнога дана он са својом четом и са још десетак коњаника, које му је санџак-бег |
е опет знала да прича по неку причу из »Четрдесет везира,« коју је у харему научила и, као и по |
о се баш била препала.</p> <p>У том уђе четрнајест младих девојака: седам, свирачица с ћеманети |
па у бесном трку заједно с вођом стиже чету, која сад потера касом и брзо зађе за једну шумари |
т оставим!«</p> <p>Хусејин устави своју чету и арабу.{S} Викну сељанима, који издалека жалостив |
им турбанима, зеленим кафтанима и меким чизмама од црног сахтијана.{S} Па онда <pb n="69" /> је |
а, широке шалваре од црвене чохе и жуте чизме.{S} За свиленим пасом имађаше богато искићен ханџ |
ика, до колена од сухога злата, и обуче чизме цариградске, а устакну калпак и челенку, десет пе |
и виноград и забран.{S} Али не зна село чијом муком то би.{S} Ваља да вам испричам све, јер по |
а.{S} Није, него ми тако долази свагда, чим угледам Арапина, сва се стресем и најежим а не знам |
<p>»Ето га Милован иде оздо из села.{S} Чим он овде стигне предузеће стадо.{S} А ти ћеш, ако Бо |
} Да ли има нешто што би ти годило и за чим жудиш, а што ми овде не можемо да знамо док нам ти |
е водити и посадити као да је дете; али чим му везир пусти руку он се диже на ноге, одмаче се с |
језа као да је ушао у гробницу.{S} Али чим му се очи мало свикну, одмах му се око срца проспе |
и им дође порука од Иконије, да тога не чине.{S} Не вреди да због ње икога ма само глава заболе |
кроз тебе свети, јер ми кроз тебе добра чини.{S} Нека је слава Богу, који је дао да има доброта |
и кажем:</p> <p>»Прво и прво све ми се чини, да не може бити, да ја теби и царевој кћери нисам |
е.{S} Али ти нећу крити, јесам тужна, и чини ми се да ми се срце почело да камени, а грло претв |
упкиња сељанка?{S} Као мува кад падне у чинију млека, тако сам ти ја у овој госпоштини.{S} Хоћу |
гова, осећала би се детињски срећна.{S} Чинило би јој се да јој је свака тица певачица неки род |
ошло путем среће и славе?{S} Иконији се чинило као да се њен мали Ива већ у неку руку посветио, |
и јој громко зазвечале.{S} И сад јој се чинило, да те речи више не говори чича него да јој их в |
<milestone unit="*" /> <p>Ризван-бег је чинио све што год је могао, да му мати буде задовољна.< |
="92" /> <pb n="93" /> <p>Ризван-бег је чинио све што велика сила и још веће богаство могу да п |
зобила у двору твоме, и колико ми добра чините и ти и сви твоји, већ и не ваља, хоће скоро по н |
дију!« Препадох се и рекох: »Немој тога чинити, честити беже, уцвелићеш рају, а велика ти фајда |
ђе пре шест недеља.{S} Немој, Гавро, да чиниш неправду и мени.{S} Од тога ништа бити не може!«< |
те боли, и немаш шта да жалиш.{S} Ти ми чиниш толико, колико ваљада од како је царевине ни једа |
ко је обузе нека нежна раздраганост.{S} Чињаше јој се ова шума као нека велика, тамјаном окађен |
шуми изнад медвеђе пећине. »Као да нису чиста посла с њиме!« причаше тај што га је видео; »јер |
ери царева!{S} Ова дервишева посла нису чиста посла!«</p> <p>Кад Агапија преведе шта Иконија ре |
сима.</p> <p>У том изађе из шумарице на чистину сељанка једна, повисока, танкострука, смеђе кос |
лицу дигоше га на руке, да га изнесу на чистину.</p> <p>Харамбаша Стојан скочи, те са својим ха |
ра, коју су сафирни морски таласи тихо, чисто тепајући јој, запљускивали кад је море на тишини |
столу, десно од олтара, седи цар Лазар, чисто га ево и сад гледам; крупне очи с благим погледом |
ном прекор као зрно које не промаша.{S} Чисто ми онда рече:{S} Зар не знаш да сам везирова мајк |
амог конака извиле се старе липе, па га чисто загрлиле мирисном хладовином и меким облаком од с |
Све то прође поред Султаније и Иконије чисто са страхом, гледајући преда се и склопивши руке н |
у луг на потоку.</p> <p>Иконија се беше чисто скаменила.{S} Тако оста за неколико тренутака.{S} |
сунчев препланак.{S} Све је на њој било чисто, и све јој тако приличаше да је било мило погледа |
пе.{S} Бистра му је вода струјила преко чистог горског шљунка тихо роморећи.{S} Обалом на коју |
то ја могу није много.{S} Научићу га да чита, упознаћу га с титлама и скратницима, научићу га д |
о евангеље.{S} Кад је опази, он поче да чита гласно, реч по реч: »Освета... је... моја! рече Го |
старац, бео <pb n="47" /> као овца, па чита велику једну књигу оковану у злато као евангеље.{S |
да му је могла на ухо да шапутне кад се чита евангеље, кад се износи света тајна, кад треба да |
ини чуда причаху, и о којима су јелчије читаве књиге у Франкистан писале.</p> <p>Но једно месец |
де још како неки из свите цареве бацаше читаву дажду од сребрних аспри у гомиле света, који са |
, како калуђери и попови у цркви поје и читају дванајест великих јеванђеља.{S} Многи се старци |
оспод Исус Христос отворио, ја ћу да ти читам опроштајне молитве!« </p> <p>И онда му их он очит |
о је било, препадоше се и не смедоше му читати опроштајне молитве, него одоше у олтар и казаше |
ећи у кљуну по један струк ђурђевка.{S} Читиво јато облеташе испод златне таванице и лепо беше |
гледаше, дивећи се старцу. »Их, болан! чича Сима даде сребрн грош!«</p> <p>»Баш!« рече старац |
оју дворбу поделила између мога свекра, чича Симе, мога сина Иве и другога дома господара, боји |
<p>У Лежимиру се много шта изменило.{S} Чича Сима је давно умро, умро је и стари кнез и већи де |
ила довезла на волујским колима старога чича Симу.{S} С њоме је дошла и њена сестра од тетке, М |
чати; али нека не вреди!«</p> <p>И онда чича Сима ућута, и ништа га више не могаше покренути да |
ругом.</p> <p>Иконија је за рана одвела чича Симу у један сто одмах до преграде, која одваја же |
тојан посадив се на једну клупицу поред чича Симе; »Шта ћеш?{S} Људи нас хвале да смо Соколови. |
дана дођоше жене, те причаше Иконији и Чича Сими све шта је и како је било: како је Гавран из |
Миленково имање истина није велико, али чича Сима не само да не може да ти помаже него, онако с |
</p> <p>Из свога кута до огњишта, стари чича Симо, који је ретко кад шта говорио, на велико чуд |
ој се чинило, да те речи више не говори чича него да јој их ветар доноси из оне пећине у планин |
ница.</p> <p>»Не знамо ми то!« прихвати чича. »Пре ће бити да му се сотона, коме је он душу за |
орчао!«</p> <p>У том јој зазвонише речи чича Симине: »Освета је моја, рече Господ!« Мишљаше о т |
на од твоје куће владика цркви!«</p> <p>Чича Сима беше извадио иза појаса неку дугачку кесу, па |
могаше да се насвира.</p> <p>Два велика чобанска пса лежаху поред његових ногу.{S} Дуго и мирно |
</p> <p>»Баш му, аго, молим те кажи, да човек не мисли да сам се од њега препала.{S} Није, него |
једна кита Спахија коњаника.{S} Не зна човек шта пре да погледа, да л’ људе да л’ коње.{S} Спа |
дих се и најпре рекох себи : »море, шта човек не снива?{S} Слушао сам хиљаду гатки о оставама п |
ој сутоњи што у црквици владаше.{S} Кад човек први пут уђе унутра, подухвати га нека језа као д |
ом хату јабучасте боје, јахаше леп млад човек.{S} Његова долама од црвене кадифе била је тако б |
док дотрча један инок да нам каже: дође човек и рече: спалише Турци Св. Јована у Топлици и поро |
у, како ти мене бедиш, нема душе и није човек.{S} Иди од мене један нечовече!«</p> <p>»Вала, же |
препала беше кад овако из ненада изниче човек из шипрага, али савлада свој немир па рече:</p> < |
една гази поток, нема образа људског, и човек који сме тако да беди једну жену, како ти мене бе |
Оџаковића, који је рођен да буде велики човек.{S} Ја сам твој човек, и што имам хлеба једем га |
уше рекла бих ти: не греши душе!{S} Али човек који се крије по шипрагу да види како жена једна |
апитах га.{S} А он: »Гледам те да л’ си човек, да ти аманет дадем!« А ја рекох: »Баш јесам!« А |
ен да буде велики човек.{S} Ја сам твој човек, и што имам хлеба једем га у царево и у твоје здр |
авом проносило.{S} Био је висок и личан човек; кроз мрки препланак од сунца пробијаше на јабучи |
речју да од мене начиниш срећна и добра човека, или сотону <pb n="19" /> у човечијем облику.{S} |
стране.{S} Баш нигде ни сенке од каквог човека.</p> <p>У џбуну поред кога Иконија стојаше, једа |
од сваке беде и напасти од овога лудог човека!«</p> <p>И онда настави пут свој брзим корацима, |
ђа у овом тужном часу, да је она рђа од човека довео Турке да се мени освети?!«</p> <p>»Да се т |
аше муње.</p> <p>»Срам те било, гаду од човека!« рече она срдито. »Да имаш душе рекла бих ти: н |
ј брајко, те још како!«</p> <p>»Пустите човека, коме се суди, да се исприча до миле воље!« рече |
да за њега пођеш!«</p> <p>»Да чудна ли човека!« рече Иконија озбиљно. »Ево скоро годину дана к |
обра човека, или сотону <pb n="19" /> у човечијем облику.{S} Видох те кад прође у манастир и ре |
« викну млад један Турчин с отвореним и човечним лицем, који очевидно беше вођ чети. »Не бој се |
ихо, више сам у себи, прозбори: »Падиша чок јаша!« (да живи падиша!) одјекујући тиме грмљавини |
а капуџи-баши да се зове Хусејин, да је чорбаџија Доганџија које чувају стари Сарај у Једрену, |
а роса попадају по персијским ћилимима, чоси и кадифи.</p> <p>Везир је овај дивни мали конак да |
тране уз прозоре ниске софе од крмезове чохе, па застрвене овде и онде ћилимима из Бокаре и шал |
ика неко у ћурковима од црвене млетачке чохе, неко са кунтушима и са бињишима од дибе-тканице з |
белог атлаза, широке шалваре од црвене чохе и жуте чизме.{S} За свиленим пасом имађаше богато |
а у једних жутом, а у других љубичастом чохом, по којој се пружаху шаре од сребрне жице.</p> <p |
/> једнога коња, беху одевени у црвену чоху са високим црвеним калпацима са дугим кићанкама а |
који их водише, беху сви обучени у жуту чоху, а опасани стамболским пасима од жуте свиле.</p> < |
беше под ударом Турчиновим полуобамрла, чу вику свога детета; подиже се на једну руку, и збуњен |
не омакне.{S} Тако се беше занео, да не чу кад Иконија с Ивом уђе, па не диже главе нити мрдну |
рече, и Агапија јој преведе; али она не чу.{S} И опет јој то поновише, кад је султанија тихо ру |
ет, промуца неколико речи, које нико не чу у оној ори, па паде на земљу као да је муња ударила. |
сад ово већ није био сан, него на јави чу како Гавран јечи : »воде ... воде ... кап воде !«</p |
ко извијање, заспа.</p> <p>И опет у сну чу како Гавран изнемоглим гласом виче: »воде... воде... |
каже него: »Тако, синко, тако!«</p> <p>Чу отац Никодије где неко иза њега говори, па се окрете |
дију!«</p> <p>»А ово стадо? ко ће да га чува?« рече мали пастир невесело.</p> <p>»Ето га Милова |
иру своју поштену јуначку реч, да ће да чува својом сабљом и својом главом, да нико од бесних Т |
о ми Бог помогне, те да прихвати да сам чува добро име свога оца.{S} Где би ми памет била, а ку |
Хусејин, да је чорбаџија Доганџија које чувају стари Сарај у Једрену, и да је дошао у Стамбол с |
поред твојих ногу.{S} Хранила сам га и чувала од људи и од зверади да не погине, али му у срцу |
ај отворени пут средином улице, који се чувао слободан, да њиме султан са свитом својом у џамиј |
и дете наше!« Заклех му се да ћу му оца чувати и мојом и његовом бригом и да ћу нашега Иву одга |
нцу хиљаду аспри; стекох их као хајдук, чувах их као испосник; хтедох их послати Светоме Јовану |
м њене очи!{S} Узех од тебе ово парче и чувах га као амајлију.{S} Сиромах сам да ти радост моју |
едан који се зове:{S} Аденистан.</p> <p>Чувен је био са лепоте многих својих ћошака растурених |
не ће, слободно јој реци да ћу од себе чуда учинити, запалићу све што имам нека изгоре, није м |
а <pb n="55" /> далеко по свој царевини чуда причаху, и о којима су јелчије читаве књиге у Фран |
тави она гласом у коме трепташе некакав чудан израз зебње и прекора самој себи.</p> <p>»Ево се |
иче о Јерусалиму, о гробу Христовом,, о чудесима чудотворних икона, пред којима се кандила ника |
валим те Боже, који си великом твојом и чудесном милошћу подигао цркву, коју сам ја мојим грехо |
наше Топлице, Бога ми би ова чаршија од чуди занемила, а сам цар и везир потрчали би да им поси |
и говорим да за њега пођеш!«</p> <p>»Да чудна ли човека!« рече Иконија озбиљно. »Ево скоро годи |
доста година.{S} Гавран је истина мало чудновате ћуди, али биће да су га завидљивци и пакосниц |
а оседила.{S} Према густој а седој коси чудновато пристајаху њене крупне и још једнако живе очи |
{S} Цело ми оно вечерашње <pb n="89" /> чудо игра једнако пред очима.{S} Истом се мислим, врати |
прикрајка гледају, па да виде ово моје чудо и господство?{S} Бог и душа знам их, пре би се нас |
аничарских запрепашћена гледаше све ово чудо и господство, а час опет поносито и с фрком дижући |
рећи дан Иконија не могаше да сноси ово чудо од своје госпоштине.{S} Викну их обе и рече им: </ |
вима, оста жив, сељани гледаше као неко чудо од Бога.{S} Сам Гавран причаше народу озбиљно: да |
оји је ретко кад шта говорио, на велико чудо Иконије и њених комшијница, промешкољи се, кашљуцн |
усалиму, о гробу Христовом,, о чудесима чудотворних икона, пред којима се кандила никада не гас |
, јер старац нит добро виђаше нит добро чујаше.</p> <p>Тек би га овда и онда Иконија по рамену |
као корњача четвороношке пузи, и да га чује: како је куми Богом и Св. Јованом да му да кап вод |
цркве, па се ућутао једва дише, само да чује, како калуђери и попови у цркви поје и читају дван |
ого лепо!{S} Али оно да је да султанија чује!{S} Еј, еј, авај нама!« доврши Иконија тихо, па се |
те нема никога, ни да ме види ни да ме чује како се овако матора жена заносим као неко дете!{S |
в. Јована и на Лежимир?!{S} Ништа се не чује да царева војска иде кудгод великом џадом, па и да |
је још не позивље на онај свет, док не чује, да је црква опет запојала. </p> <pb n="99" /> <p> |
вио сав свој жубор, да пусти само да се чује бућкање од сиграња њених белих ногу са бистрим вал |
да је дочекам овде па да из њених уста чујем живот или смрт.{S} Видела си Оца Никодија?«</p> < |
имадосмо своје цареве!{S} Да ти мој ага чујеш, кад наши гуслари стану казивати како је некада у |
е, то јој није дуго потрајало!«</p> <p>»Чујеш ли ме, Иконијо! овако се више не може.{S} Данас ћ |
ре у кебо, да отклони цркву да и анђели чују, а ми све младе жене и девојке пожутесмо као смиље |
на јави слатке снове сневала, тога дана чула да ће да је проси у мајке, — шта је та срећа према |
поче да говори гласно, да се на далеко чуло: »Свети оче, ово је данас најсрећнији дан мога жив |
Иконије.{S} Она врисну да се на далеко чуло, па само још чвршће пригрли дете своје, и сакриваш |
огу за сиротињу српску, и кад се дигао, чуо је из олтара разговетно ове речи: »Не дај се Србине |
а као бесомучна.{S} Грувала се у груди, чупала своје косе и што је грло доносило викаше непреки |
« рече Хусејин мирно и поуздано.{S} Кад чусмо у Једрену, рекох орта-баши:{S} Знао сам да ће да |
јаким јестивом, и по више већих и мањих чутура, и спремаху се да се лепо проведу.</p> <p>Јутрењ |
ан гутљај ракије, повуче добро из једне чутурице, коју му дадоше па онда поче:</p> <p>»Казаћу в |
веза је себи на плећа; у једну руку узе чутурицу с вином, а у другу крчаг и — пође право у план |
ри.{S} Остави поред њега крчаг с водом, чутуру с вином, и све друго што беше донела и изађе из |
е они без мене!«</p> <p>А шаров и гаров чуше да њихов мали пријатељ њих спомиње.{S} Приђоше му |
{S} Искупише се сељани пред судницу, те чуше од кнеза да је дошла од Санџак-бега заповест: да Х |
поведаше тројици калуђера, Кад калуђери чуше све шта је и како је било, препадоше се и не смедо |
ује да царева војска иде кудгод великом џадом, па и да би с неруке јој је и много заходно, а по |
мболским, које од старога сараја воде к џамији Сулејманији, искупила се била светина у густим ш |
одан, да њиме султан са свитом својом у џамију прође.</p> <p>На горњем спрату у једној двокатно |
-ефендија«, а он мени опет за то тепа: »џанум« и »кузум«, срце моје и јагње моје!«</p> <pb n="6 |
опуту на левој нози, кад иза ње зашушта џбун, покрхаше се грање под неком силном навалом, и Гав |
где ни сенке од каквог човека.</p> <p>У џбуну поред кога Иконија стојаше, један бумбар облеташе |
тихом једном зеленом косом, пружило се џбуње од леске, вињаге, дивље руже, мирисно дахом цвета |
царски бродови разапетим једрилима као џиновске утве грдосије.</p> <p>Сама ћошка блистала је к |
веном и високом камилавком, а обојица у џубетима од дибе с навратком и <pb n="74" /> первазима |
и рекла: »Хајде ти сад после ове веселе Џумбусаре (тако је почела да зове Ђулбахару) причај нам |
је то тако воља божја била.{S} Ето, ви’ш, не може!«</p> <p>»Не може за то што ти нећеш, а ти н |
беле груди и спусти своју гломазну црну шаку на њих.{S} С разјапљеним чељустима, раширеним уздр |
зговор другим путем.</p> <p>»Е, па није шала, царевина је то!{S} Како гледах оволику силу и гос |
е видети, то је тек нешто, а ово је тек шала!«</p> <p>У том дервиш подиже у вис своју камилавку |
ху на глави беле калпаке, а поврх белих шалвара плаве доламе.</p> <p>Па онда наиђе Једна чета Ј |
њима, са црвеним доламама поврх зелених шалвара, са златним токама на прсима, са белим сарколим |
дигнути па за појас придевени, са жутим шалварама и црвеним јеменијама.{S} Носили су ханџаре за |
им шубарицама, црвеним доламама и жутим шалварама.</p> <p>Удари други царски јелек: дванајест в |
, па падаше по плећима до испод појаса; шалваре им беху од разнобојне свиле, жуте, црвене, зеле |
лаза с рукавима од белог атлаза, широке шалваре од црвене чохе и жуте чизме.{S} За свиленим пас |
и и јунаштву пробрани, носили су црвене шалваре, зелене доламе, на прсима панцире и токе сребрн |
ло се поред ватре уз гусле, причало се, шале су се проводиле, ватре су се прескакале, а већ око |
а силно узбуђена.</p> <p>»Вере ми се не шалим!« одговори Ризван мирно и озбиљно.</p> <p>»Е чека |
би ми душа стигла, кад бих сад како се шалиш, »за младости за лепоте моје«, узела себи другог |
трвене овде и онде ћилимима из Бокаре и шаловима из Индије; дуж софе дуги а уски јастуци од црв |
њама!«</p> <p>»Вољан си, аго, да с нама шалу збијаш!{S} А ко зна?{S} Свашта може да буде у вас |
за црвеног кожног силава нешто у зелену шамију завијено; размота ту шамију, извади из ње један |
то у зелену шамију завијено; размота ту шамију, извади из ње један румени јаглук посут шљокицам |
ахну, онда Иконија опет зачу самртнички шапат Гавранов: »воде... воде... кап воде... за живот и |
квицу, целива иконе, запали три свећице шапатом помињући имена оних за које их је <pb n="11" /> |
досади, Један од њих положи главу међу шапе, шикну на нос тешким и шумним дахом, и зажмури.{S} |
се крви њене напијем.{S} Али ми сотона шапну »Море то није ништа! та сласт за кратко траје Сла |
ше да се дигне, али јој на ухо полагано шапну: »Не рекох ли ти, да ћу ти живој срце ишчупати?«< |
јка божја на њу гледа. »О мајко божја«, шапуташе Иконија; »о Мајко божја, која си и сама на ово |
иза њега тако да му је могла на ухо да шапутне кад се чита евангеље, кад се износи света тајна |
риђе духовнику и пољуби му руку, и онда шапутне своме Иви те и он приђе к руци оца Никодија.</p |
се проспе жубор, шапуће лишће, шапуће, шапуће, па тек с друге стране зашушти јачи шушањ.{S} Ок |
м, а оно се проспе жубор, шапуће лишће, шапуће, шапуће, па тек с друге стране зашушти јачи шуша |
S} Истом седнем, а оно се проспе жубор, шапуће лишће, шапуће, шапуће, па тек с друге стране заш |
и башкари!« Па онда опет њему липа тихо шапуће: »Кад челе падну сутра на мој цвет, замолићу цар |
: по споду персијски ћилимови са дивним шарама у меканим и загаситим бојама, на три стране уз п |
где ме треба!{S} Није друго него и мој шарац поче да посрће и сузе да рони.{S} Камо да је већ |
х љубичастом чохом, по којој се пружаху шаре од сребрне жице.</p> <p>Иза њих јахаше Спахи-баша |
утучи-башу, надзорника папагаја, са два шарена крила папагајева на сниском турбану, а у руци са |
е, што јој под очима промицаше као нека шарена гунгула, једва спазила између позлаћених клобука |
ло узбунило доласком турских коњаника и шарене арабе.{S} Искупише се сељани пред судницу, те чу |
, мимо многе чесме мраморне водоскоке и шарене кавезе с тицама.{S} Ударише и оним широким путем |
мо што је сад ваљада стотину дечака, са шареним фењерима ишло, нешто напред, а нешто по странам |
у једно исто време, или оним великим и шареним тицама са кукастим широким кљуном, што на тачка |
нији, искупила се била светина у густим шареним гомилама.{S} Живи ланац од Јаничара с муком је |
На једном крају то парче беше опточено шареним везом, у коме се плаве звезде и црвени крстићи |
у белу погачу, једну румену јабуку, пар шарених чарапа и пар рукавица, на којима је од ситних ш |
зик беше исплазио.{S} Иконија извади из шаренице један убрус, добро га покваси водом из крчага, |
еђама.</p> <p>Иконија ћутећки извади из шаренице једну белу погачу, једну румену јабуку, пар ша |
а се спусти под онај грм и одмах отвори шареницу.{S} Извади белу једну погачу, отвори једну зас |
<p>Пред саму цркву Иконија остави своју шареницу, па са синчићем уђе у мрачну и празну црквицу, |
година.{S} Преко рамена носила је једну шареницу, у којој се надметаху редом све дугине боје; а |
ина озго са ћошке, погледати преко овог шареног и мирисног ћилима од цвећа к оном оквиру од рум |
на сребрним пречагама стотине папагаја шаренога перја, који су шетаоце поздрављали персијским |
е све зашарени као да је на њ пала кита шаренога цвећа.{S} Шаров и гаров узеше да радосно потск |
да је види, и да с њоме поседи мало на шареној ћошки седефли-шкољке.</p> <p>Свакога петка пред |
агајева на сниском турбану, а у руци са шареном штаком са прапорцима горе на врху.{S} Поред њег |
да је на њ пала кита шаренога цвећа.{S} Шаров и гаров узеше да радосно потскакују, час испред њ |
гарова, како ће они без мене!«</p> <p>А шаров и гаров чуше да њихов мали пријатељ њих спомиње.{ |
ишта!{S} Него ми је .... жао овог нашег шарова и гарова, како ће они без мене!«</p> <p>А шаров |
смеја и потапка најпре гарова па онда и шарова по глави.</p> <milestone unit="*" /> <p>На једно |
јнице стаде и младо пастирче викну: »Ој шарове, ој гарове, је л’ нам иде од куд моја нана?«</p> |
мах, него даде по једно парченце погаче шарову и гарову, надроби скроб у своју руку, посоли га |
еста целива ону дугачку и широку црвену шару, за коју јој духовник рече да је потпис царев.{S} |
и за родбину.{S} Цар је њихов родитељ, шатор је њихов завичај <pb n="58" /> а јунаку је доста |
и са једном арабом, покривеном зеленим шаторским платном, падне пред судницу у Лежимир.</p> <p |
} Па онда <pb n="69" /> једна мања чета шејика потомака Мухамедових, са великим зеленим чалмама |
</p> <milestone unit="*" /> <p>Иконија, Шекер-кадуна и Хусејин-ага довезоше се на везировом кај |
р-ага, његових шест Арапа, и Иконија са Шекер-кадуном пред вратима.</p> <p>Кизлар-ага закуца ср |
ехаја-кадуна, проговори нешто турски са Шекер-кадуном, а ова онда рече Иконији: како мора да <p |
стиже да Иконији прозбори: »Иди само са Шекер-кадуном за Кизлар-агом и не бој се ништа!« па се |
лепо намештених соба, па је заједно са Шекер-кадуном остави у једној са врло богато застрвеном |
зе себи за жену и од милости прозва је »Шекер-Мара«.{S} По годинама могла је бити кћи Хусејину. |
куд ћеш више оче Никодије?{S} Од твоје шенице у којој како народ зна, кукоља нема, усади у срц |
а њом: »Аферим!!« На један миг, оне две шербет-девојке крочише к певачицама и у сребрним пехари |
е и милина од свирке стопиле се у један шербет, који новом жеђи стару жеђ гаси, да жеђ никад не |
сребрним гласом викну: »Аферим!« И опет шербет-девојке прискочише играчицама и напојише их.</p> |
ним пехарима дадоше им слатка и мирисна шербета.</p> <p>Иконија се била сва у ухо претворила, п |
ме је стајао кристални бокал са црвеним шербетом; а на левом крају, према њој стојала је поред |
ред сребрног сточића с бокалом са жутим шербетом једна исто тако велика и танкострука млада дев |
Иконију снахом звао.{S} Било му је око шесдесет година, а већ петнајест година како се његово |
отија.</p> <p>И дође игуман Јеротије са шест калуђера, и дођоше попови из Топлице, са Ситнице и |
то рекох мојој Макрени, кад ми дође пре шест недеља.{S} Немој, Гавро, да чиниш неправду и мени. |
у цркву, први пут сад после двадесет и шест година.{S} На сваком трећем кораку удараше челом о |
} Моје село зна да има преко двадесет и шест година, кахо сам хранила овог богаља, кога ево вид |
једне и с друге стране по шест црних и шест белих евнуха, неколико бостанџија и повише других |
посадило се на троножним столичицама по шест, годинама најстаријих домаћина.{S} Око њих се слег |
корачаху и с једне и с друге стране по шест красних момака, у јаничарском руву, са лепо извезе |
ли поређани с једне и с друге стране по шест црних и шест белих евнуха, неколико бостанџија и п |
та, и што поред коња његова корачаху по шест дечака са црним малим шубарицама, црвеним доламама |
змаче.{S} Оста само Кизлар-ага, његових шест Арапа, и Иконија са Шекер-кадуном пред вратима.</p |
а двојица поред њега забацили на рамена шестоперне буздоване.{S} Иза њих корачаху сложно дванае |
тотине папагаја шаренога перја, који су шетаоце поздрављали персијским стиховима, арапским наво |
м храни, у свиленом се фистану по трави шеће, и златним папучама цвеће гази, а на јадно своје с |
амена, а он једног по једног гуташе као шећерлему.{S} Кад већ не оста више ни један, онда висок |
ко се поносити паунови по цветноме пољу шећу, и како јелени кроз младо, зелено борје скачу; сам |
и, Један од њих положи главу међу шапе, шикну на нос тешким и шумним дахом, и зажмури.{S} Други |
</p> <p>У том прође једна чета чауша са шиљастим црвеним капама од сукна, загасито зеленим кафт |
чи дервишу, те овај баци своју високу и шиљату камилавку од сивог сукна доле на под, а змије св |
у једној двокатној кући, седела је иза шимширове решетке на прозору једна постара српска сељан |
ким?«</p> <p>Кос као да је био слетио у шипраг, који у хладу од топола загазио беше у поток, па |
еше кад овако из ненада изниче човек из шипрага, али савлада свој немир па рече:</p> <p>»Бог с |
ко је тај, коме не треба да се вера по шипрагу те да види шта ја данас видех, зубма би му гркљ |
еши душе!{S} Али човек који се крије по шипрагу да види како жена једна гази поток, нема образа |
у дрвљу и камењу: како се Иконија овде, шири и башкари!« Па онда опет њему липа тихо шапуће: »К |
а у исто време да се шири, док не поста шири него дужи, па се онда окрете, и као кепец дебељко |
поче да се смањује а у исто време да се шири, док не поста шири него дужи, па се онда окрете, и |
загасито зелене тешке кадифе са златним ширитом.{S} Кад јој је црни Кизлар-ага приступио, она с |
квог атлаза с рукавима од белог атлаза, широке шалваре од црвене чохе и жуте чизме.{S} За свиле |
м и блиставим шљунком насуте стазе кроз широке цветне леје, начичкане лалетима, зумбулима и кри |
изор овај брзо замену другим.</p> <p>Уз широке мраморне степене изађоше горе у пространи и дуги |
а дугачким ресама од срме, држали су на широким прсима Јабучиловим једну велику звезду од рубин |
рене кавезе с тицама.{S} Ударише и оним широким путем између великих поморанџи, са којих кроз з |
им великим и шареним тицама са кукастим широким кљуном, што на тачкама и сребрним пречагама међ |
сио је кунтуш од зеленог атлаза опточен широким первазом од зибелина, антерију од истог таквог |
латно исписано; па погледај ово доле на широко и на дугачко изведено црвеним мастилом: за Христ |
ечаностима и раскоштвом, о којима се на широко и на <pb n="55" /> далеко по свој царевини чуда |
омиле народа.</p> <p>Игуман дечански, у широкој црној мантији са гвозденим крстом о гвозденом л |
и, па на три места целива ону дугачку и широку црвену шару, за коју јој духовник рече да је пот |
прикопчани златним пуцетима а на грудма широм отворени, да кроз танку маглицу од свилене паучин |
великог харема.</p> <p>Звао се »Седефли-шкољка.« Доњи му је кат био од белог мрамора, а горњи о |
ме поседи мало на шареној ћошки седефли-шкољке.</p> <p>Свакога петка пред вече, млада би султан |
у.{S} Зидао га је Махмуд-паша, те у тој шкољки затварао бисер, који му је султан Мехемед у свој |
ви.</p> <p>Иконија је и овде, у Седефли-шкољки на Боспору, рано легала а зором устајала.{S} Мно |
Гавран, тресну једном грозном псовком и шкргутну зубма; »ај, да га знам ко је тај, коме не треб |
У десној му руци кита босиљка, па њоме шкропи сваког ко приђе икону да целива.{S} Поред њега д |
се из његовог белог турбана, уз златни шлем, извијала висока бела перјаница, што му накит на к |
то ишаране.{S} На глави је носио златан шлем, обавијен танком белом чалмом, из које се спреда а |
извезену.{S} На глави ношаху позлаћене шлемове са белим ниским турбаном око чела.{S} У десној |
чна и висока, у панцирима и са сребрним шлемовима иђаху у корак онај у среди ношаше копље са тр |
и пар рукавица, на којима је од ситних шљокица извезла крстове па их окружила плавим и црвеним |
ором на кајику онако у белом зубуну, са шљокицама међу црним ресама, и са сниском белом конђом, |
извади из ње један румени јаглук посут шљокицама сребрним и златним; разви и јаглук и извади и |
у је вода струјила преко чистог горског шљунка тихо роморећи.{S} Обалом на коју се долази од ма |
ве ограде виле су се ситним и блиставим шљунком насуте стазе кроз широке цветне леје, начичкане |
насмејала и рекла:</p> <p>»Боже, Боже! шта ли би моји сељаци рекли, да сад некуд из прикрајка |
казује....«</p> <p>»Аман! куд си пошла, шта си намислила!« прекиде је Хусејин! »Хајде да се пол |
по мало па игуман, па ко зна чедо моје, шта је све теби Бог записао у својој књизи.{S} Твоја ма |
робудих се и најпре рекох себи : »море, шта човек не снива?{S} Слушао сам хиљаду гатки о остава |
ултанија тихо руком дотакну.</p> <p>»А? шта велиш?« питаше Иконија Агапију, као да, се из сна п |
> <p>»Хвала Богу, ни једно ни друго!{S} Шта сам друго него једна проста жена, која ако је и вид |
дана чула да ће да је проси у мајке, — шта је та срећа према срећи једне младе матере, која ви |
може бити друго, него баш говоре.{S} А шта могу друго да говоре него: »А шта ће ова сељанка ов |
{S} А шта могу друго да говоре него: »А шта ће ова сељанка овде?!« Па онда ми се опет учини да |
бити они то сад по арапски гунђају: »а шта ће та сељанка овде?{S} Није њој место овде!«</p> <p |
да спава, и онда би јој Агапија причала шта је видела у Јерусалиму, где је као девојчица од два |
ио био, али већина калуђера није видела шта би, него својски довршиваху своје »многаја љета«.</ |
та у томе новога није било!«</p> <p>»Па шта си му рекла?«</p> <p>»Оно исто што рекох мојој стри |
шта, стари чича Симо, који је ретко кад шта говорио, на велико чудо Иконије и њених комшијница, |
тројици калуђера, Кад калуђери чуше све шта је и како је било, препадоше се и не смедоше му чит |
ене, те причаше Иконији и Чича Сими све шта је и како је било: како је Гавран из гласа кумио да |
иста посла!«</p> <p>Кад Агапија преведе шта Иконија рече, султанија се слатко насмеја.{S} У том |
збило.</p> <p>Мало час па Иконија виде шта је.</p> <p>Ако не више, а оно бар стотину Турака ко |
<p>Привикаше јој са више страна да каже шта је то друго.</p> <p>»Ево шта је«, предузе Иконија; |
е беху усплахирене, али нико не знађаше шта се збило.</p> <p>Мало час па Иконија виде шта је.</ |
и.{S} Мишљаше о свом детету; премишљаше шта ли ће од њега бити; ко зна, можда су га Турци већ и |
дванајест година <pb n="82" /> била, и шта је видела у Кајиру где су је гусари који је на мору |
} Срце нам се било давно скаменило, а и шта ће срце робињицама?!{S} А данас си нам ти, твојом д |
треба да се вера по шипрагу те да види шта ја данас видех, зубма би му гркљан искинуо, његовом |
јутрење, Иконија исприча својој Макрени шта је сневала те ноћи.</p> <p>»Од некуд искрсну отац Н |
»Нека га, нека још на овоме свету осети шта су паклене муке, он, који ми је живој срце ишчупао, |
ао кукавица!« И онда ме нечастиви научи шта да радим!«</p> <p>Ту се Гавран заустави.{S} Загледа |
у је кнез већ послао био.{S} Казаше јој шта је и како је.</p> <p>Иконији се стеже срце и за јед |
кита Спахија коњаника.{S} Не зна човек шта пре да погледа, да л’ људе да л’ коње.{S} Спахије с |
а у царево и у твоје здравље.{S} Слушам шта сељани о том детету говоре, и видим да се за њ везу |
те, <pb n="27" /> док ја отрчим и видим шта је.{S} Ходи Иво с наном твојом!«</p> <p>Узе Иву за |
на да каже шта је то друго.</p> <p>»Ево шта је«, предузе Иконија; »бојим се да је мој син, кога |
у у Лежимир.</p> <p>У Лежимиру се много шта изменило.{S} Чича Сима је давно умро, умро је и ста |
дај ме нано!«</p> <p>Одмах јој би јасно шта се збило, па потрча за Турцима.{S} Јурила је за њим |
од леда и претисла ме грешника.{S} Ето шта учиних и од себе и од вас.{S} Право је да ме уморит |
код њега би благовала.{S} Много ми што шта наказива па заврши: »Оче Никодије, ако је усаветује |
{S} Сељани се искупише на тајни договор шта да раде.{S} Мишљаху да пошљу брзохотце да потраже М |
у Св. Јована а мршава у Лежимиру.{S} Ех шта ћеш остарех и ево лепо видим где ми мозак лапи!{S} |
о.{S} Него не треба да те боли, и немаш шта да жалиш.{S} Ти ми чиниш толико, колико ваљада од к |
ан момак и једна девојка.{S} Па не знаш шта је лепше погледати: да ли стидљиву девојку, или сти |
није осећао срећнији од Иконије.</p> <p>Шта је срећа једне девојке која је од младога момка, о |
ше јој некакву дугу а жалостиву песму. »Шта ли ми ти тако тужно причаш?« питаше га Иконија скла |
крупним очима.{S} Хтеде да га запита: »Шта велиш?« али не могаше уста да отвори.</p> <p>У том |
в се на једну клупицу поред чича Симе; »Шта ћеш?{S} Људи нас хвале да смо Соколови.{S} По срцу |
мети!« повикаше неки из гомиле.</p> <p>»Шта сврнуо с памети !« привикаше други; »има тога мој б |
да је цело парче било оцепљено.</p> <p>»Шта је ово, Лала?« питаше везир подигнув у вис онај ком |
звижда нову једну своју нумеру.</p> <p>»Шта ли ми ти то казујеш?{S} Да л’ да газим поток, ил’ д |
таде мало, обрну се према мени и показа штаком на једно место маховином покривено.{S} Па онда д |
анцу о врату, <pb n="104" /> са високом штаком и црним бројаницама, корачаше полагано као нека |
на сниском турбану, а у руци са шареном штаком са прапорцима горе на врху.{S} Поред њега је ста |
ном покривено.{S} Па онда додирну истом штаком стену од пећине.{S} Она се расклопи као двери у |
" /> испод појаса, наслони се на дрвену штаку па ме гледаше. »Што ме гледаш?« запитах га.{S} А |
пастир стада божјег, како носи сребрну штаку у руци и бројанице од седефа а златну камилавку н |
ебовим у челенци и са сребрном тицом на штапу који је у руци држао.</p> <p>Иконија се јутрос уп |
»Сваки разговор само је дангуба и ваша штета.{S} Пустите да с миром носимо то једно дете, те д |
енска глава треба мушке руке руке да је штити.{S} Миленково имање истина није велико, али чича |
с друге стране обешени округли сребрни штитови рубинима искићени.{S} Коњушари, све по два на < |
од плаве кадифе беху притврђени златни штитови искићени плавим сафирима, а коњушари ношаху на |
у харему, као робињу, звали »Нурисаба«, што значи »Зорка«; Арбанашкињи је било име Петрија, а у |
стурених по луговима од најлепших дрва, што их Анадолија и Румелија имају.{S} У пространоме пар |
м, која је била једна од оних девојака, што их Турци на сабору код манастира Св. Јована узгред |
да те као уз гусле да питам: ћери мила, што се не удајеш, за младости за лепоте твоје?«</p> <p> |
и рашчистили оно клупче од људи и жена, што се било склопило око јадне Иконије.{S} Ова се отима |
и шлем, извијала висока бела перјаница, што му накит на коњу беше од злата, и што поред коња ње |
у глас: »Слава нека ти је Господе Боже, што ме грешника пушташ у цркву, коју си ти сам од суза |
Иви рекоше да иде да гледа свете слике, што беху исписане на зидовима испод некадашње звонаре.< |
з улицу.</p> <p>Иконија је сад у ономе, што јој под очима промицаше као нека шарена гунгула, је |
а у сувоти подигоше сељаци.{S} У томе, што после онаквих мука, и остављен у пећини зверовима, |
Стојан поче:</p> <p>»Знаш ли, Гавране, што смо се јутрос искупили?«</p> <p>»Искупили сте се да |
а мрдну очима и веђама показав на дете, што је очевидно значило, да има нешто што не може пред |
рце ишчупати?« Поочиме да ли може бити, што се мени привиђа у овом тужном часу, да је она рђа о |
<p>»Што обећах твоме Миленку на самрти, што ти казивах кад год си ми помињала завет <pb n="13" |
ну Гавран као да је бесомучан. »Слушај, што ћу да ти кажем: остављам ти рока још три дана, не б |
о насмеја.</p> <p>»Прости ме ако кажем, што се не ваља.{S} Стара сам, бога ми, године су!{S} Св |
еним тицама са кукастим широким кљуном, што на тачкама и сребрним пречагама међу свака два помо |
"44" /> громким гласом: »Ако ћете тако, што ће вам суд?{S} А кад нећете суд где ће да се нађе п |
е би ни могла да разговетније каже оно, што је мислила.{S} Султанија помисли да овај нешто магл |
топи од милине што је подесио бар оно, што пада на три прва корака.{S} Просто не могаше да се |
ујем.{S} Нити је право да кажем ма што, што би те заболело, а видим да ти је срце болећиво.{S} |
за неколико тренућа живо њушаше мирис, што им га тихи поветарац <pb n="6" /> доношаше; кудрави |
причај нам о оном старцу у Јерусалиму, што је био заспао па се пробудио тек после осамдесет го |
вољно певајући облеташе мајкину душицу, што као мирисна маховина застрла беше стену, која одмах |
оје, мени не ћеш замерити <pb n="14" /> што ћу да те као уз гусле да питам: ћери мила, што се н |
мало иза једне тополе, и гледах је:{S} Што је дуже гледах, све се више губих.{S} Рекох себи: » |
ешто што би ти годило и за чим жудиш, а што ми овде не можемо да знамо док нам ти не кажеш?!«</ |
ети?!«</p> <p>»Да се теби освети?!{S} А што да ти се освети?« упаде јој Стојан у реч, па се нам |
вана да видимо оца Никодија!«</p> <p>»А што "ћемо тамо, нано?« упита Ива одломив себи добру кри |
да је царевом везиру водим!«</p> <p>»А што ће стрина Иконија цару и царевом везиру?« опет пита |
слемена над главама остану!«</p> <p>»А што ће стрина Иконија у Стамболу?« повикаше сељани.</p> |
Никодију на књигу, па нека буде од њега што Бог хоћ.{S} Ти знаш да нисам жалио да погинем за кр |
стресем и најежим а не знам ни сама за што!«</p> <p>Прођоше као с литијом кроз башту, мимо нек |
еш?!</p> <p>»Плачем а незнам ни сама за што,« рече Иконија, просто грцајући. »Плачем од среће < |
ли царски брзописци Бог им судио!{S} Ја што ћеш, нису мислили каква ће времена да настану и на |
, то ти ево и сад велим: хоћу ћери моја што год могу; али оно што ја могу није много.{S} Научић |
помаже црквењаку да наспе уље у кандила што гору пред светим иконама.</p> <p>Тек је било подне |
е казујем.{S} Нити је право да кажем ма што, што би те заболело, а видим да ти је срце болећиво |
ати!«</p> <p>Султанија није разумела на што Иконија нишани, а опет Иконија не би ни могла да ра |
довољна.{S} Она се истина ником и ни на што пожалила није.{S} Али је из дана у дан бивала све н |
ри, ове царске баште сва ова госпоштина што се цакли у диби и кадифи, све то лепо приличи царев |
е и стари кнез и већи део оних домаћина што судише Гаврану.{S} Али Гавран бејаше још жив.{S} Би |
.{S} Падоше јој погледи на оног бумбара што облеташе ружу, отера га махнув руком, узабра ружу, |
н навали на њу да му просто исприча све што јој је тешко.</p> <p>»Па добро, ево да ти све и каж |
који даће Бог да је на добро као и све што је на добро испало!«</p> <p>»Нека буде у свему како |
unit="*" /> <p>Ризван-бег је чинио све што год је могао, да му мати буде задовољна.</p> <p>Сва |
pb n="93" /> <p>Ризван-бег је чинио све што велика сила и још веће богаство могу да помогну јед |
а ћу од себе чуда учинити, запалићу све што имам нека изгоре, није ми <pb n="15" /> вајде имати |
у што им Иконија каже, срећне да погоде што она и помисли и хитре да послуже.</p> <p>Првих дана |
је без греха и без махне?{S} Главно је што видим да се тобом много занео; а после, газда је, к |
наредићу да ти се из моје хазне издаје што год ти и колико год ти треба да живиш као везирова |
о из дана у дан ишла на грађевину, није што се тобож у том нешто разумевала, него само да се ра |
аће је једнога дана Ризван. »Да ти није што криво од кога у моме двору?{S} Да ли има нешто што |
не знађаше ни сама зашто, мањ ако није што јој Хусејин оно онако из ненада викну.</p> <p>Три м |
ће што те видим, и опет од несреће моје што кад те видех жива, нађох те да си царев везир!«</p> |
ме као мало воде на длану, радим с њиме што хоћу, заповедам му како хоћу, молим се Богу по српс |
у, видело се како се сав топи од милине што је подесио бар оно, што пада на три прва корака.{S} |
ицу.{S} Јест, бејах будан и то су аспре што се беле!{S} Заграбих руком и сасух две три прегрши |
о на десно то на лево; као тешкајући се што је то све било па прошло.</p> <p>У том уђоше у двор |
»Плачем од среће <pb n="78" /> од среће што те видим, и опет од несреће моје што кад те видех ж |
, што му накит на коњу беше од злата, и што поред коња његова корачаху по шест дечака са црним |
е велики човек.{S} Ја сам твој човек, и што имам хлеба једем га у царево и у твоје здравље.{S} |
ро годину дана како ми не да мира.{S} И што год има у мене женске родбине, све је то поклонима |
ала?</p> <p>»Нисам!« рече Иконија. »А и што би ?{S} Какве сам ја смукове виђала у нашој планини |
Грувала се у груди, чупала своје косе и што је грло доносило викаше непрекидно: »Аман вам Турци |
ичи царевој кћери и царевом везиру, али што ће усред тога једна проста и стара Супкиња сељанка? |
за њим пресвиснути.{S} А ако ће да пали што има, боље нека све то поклони светоме Јовану, да му |
не гледала.{S} Еј, Боже мој, опрости ми што се заносим, те будна моје старе снове сневам! »Сине |
је, код њега би благовала.{S} Много ми што шта наказива па заврши: »Оче Никодије, ако је усаве |
а се укрштају у оној непрекидној сутоњи што у црквици владаше.{S} Кад човек први пут уђе унутра |
штву и његовој окретности има захвалити што је турско оружје победило.{S} По повратку с војне, |
а нису чиста посла с њиме!« причаше тај што га је видео; »јер иде гологлав и босоног по шуми, г |
/> <p>»Авај мени!{S} Аман, мајко, казуј што ти је?«</p> <p>»Бојим се, било би дуго да ти све ка |
о, ако ниси сањива, Агапијо, причај нам што о светом граду Јерусалиму!«</p> <p>А Агапија устане |
како да служи Богу и народу, како и сам што служиш.{S} Знам, ниси заборавио речи мога покојника |
је и паметна је; удовица је, удовац сам што да се не узмемо?!«</p> <p>Од тога часа померих паме |
у ришћанску.{S} Хвала Богу ево и умирем што се клах са некрстом.{S} Истом данас видим да није с |
те нам дошли, и послужићемо вас са свим што нам је Бог дао а са радосним срцем, како и треба да |
е нада!«</p> <p>»Молим те, као оца, као што ми и јеси по Богу отац, светуј га нека ме се махне! |
те ми по Богу кћери.{S} Говорите ми као што би мајци својој говориле.{S} Ходите да вас као децу |
анџија« одевених и наоружаних онако као што су Јаничари, само што им високи калпаци беху од црв |
е свету уцвељена била, ако је добро ово што учиних, нека је за здравље моме Иви ако је у животу |
г драгог камења гледати није дала, него што је то приличило новоме Силиктар-аги, сиво-оком Ризв |
у ми арбанашке пушке срце разнеле, него што ето доживех да те опет гледам где се вијеш као тужн |
штајући се доле скристалисали пре, него што су се златне, бисерне и сафирне капљице откинуле да |
видљивци и пакосници више извикали него што је.{S} А најпосле жено ко је без греха и без махне? |
аг с водом, чутуру с вином, и све друго што беше донела и изађе из пећине.</p> <p>Кад дахну мир |
рећи:</p> <p>»Је л’ ти калуђер говорио што о мени?«</p> <p>»Јесте, брате, све ми је казао, и а |
аре крушке.{S} Иконији је сад мало било што гости Макрену и њеног Марка, него нађе и некаквог к |
ружаних онако као што су Јаничари, само што им високи калпаци беху од црвеног сукна.{S} Иза бос |
ш се већма задивила кад виде како, само што Тутуџи-баша зазвекта својим прапорцима, свака од он |
допратили били.{S} Тако је и било, само што је сад ваљада стотину дечака, са шареним фењерима и |
Био је одевен као и друге спахије само што је се из његовог белог турбана, уз златни шлем, изв |
тајош да ми будеш домаћица, онда за оно што ће да те снађе, не жали ни на кога до на себе саму! |
овораше: »Ако је тако, онда не ваља оно што село учини!«</p> <p>И другу ноћ не могаше Иконија д |
рница. </p> <pb n="38" /> <p>»То је оно што ми је зазор попричати, али видим није инако већ да |
м: хоћу ћери моја што год могу; али оно што ја могу није много.{S} Научићу га да чита, упознаћу |
да намиришем од куда Турци иду, као оно што пас нањуши зверад!{S} А сад се ево пометем; ломим с |
поздарвља!{S} Па ти ниси видела баш оно што је најлепше!{S} А лепо сви они прођоше мимо тебе а |
ећу да се удајем!«</p> <p>»Није паметно што говориш.{S} Женска глава треба мушке руке руке да ј |
истина да је Бог казао, онда је грешно што људи отимљу од њега освету његову!{S} Пред прве пев |
, ви’ш, не може!«</p> <p>»Не може за то што ти нећеш, а ти нећеш за то што си се неком другом п |
заветом, а везала сам се заветом за то што је то тако воља божја била.{S} Ето, ви’ш, не може!« |
, а не може зато што нећу, а нећу за то што сам се везала другим заветом, а везала сам се завет |
же за то што ти нећеш, а ти нећеш за то што си се неком другом поклонила!{S} Ај« гракну Гавран, |
као да испи чашу пелена.</p> <p>»За то што не може, а не може зато што нећу, а нећу за то што |
> <p>»За то што не може, а не може зато што нећу, а нећу за то што сам се везала другим заветом |
рви пут дође по твојој жељи; и оно исто што рекох мојој Макрени, кад ми дође пре шест недеља.{S |
>»Па шта си му рекла?«</p> <p>»Оно исто што рекох мојој стрини Јованци кад ми пре годину дана п |
, што је очевидно значило, да има нешто што не може пред дететом да јој каже.</p> <p>У порти се |
д кога у моме двору?{S} Да ли има нешто што би ти годило и за чим жудиш, а што ми овде не можем |
нија да с пуно поноса казује, као нешто што је сама видела, па јој се очи разгореше а лице засв |
/> за завичајем.{S} Али има друго нешто што знам.{S} Стара сам, свакога часа и кад се не надам |
дворанке скочише.</p> <p>»Требаш ли нас што?« упиташе је.</p> <p>»Ево не могу да тренем!{S} Цел |
е су биле младе, бистре, брзе да разуму што им Иконија каже, срећне да погоде што она и помисли |
народа има пословица: не дао Бог детету што му га мати зажели!«</p> <p>»Жена и није свуда жена, |
/p> <p>»Вала Иконијо, тек сад разумедох што се памети људске окрећу за тобом!«</p> <p>Иконија с |
жив; ако је жив, биће да је, као и отац што му беше, јуначког срца и плаховит на неправду; биће |
гу.{S} Нека се не ломи по гори као отац што му се ломио, него нека стане у цркву да крстом рабр |
лони се на дрвену штаку па ме гледаше. »Што ме гледаш?« запитах га.{S} А он: »Гледам те да л’ с |
сплаче, па је онда тихо запита:</p> <p>»Што плачеш?!</p> <p>»Плачем а незнам ни сама за што,« р |
рисовуљ брижљиво, па онда рече:</p> <p>»Што обећах твоме Миленку на самрти, што ти казивах кад |
зама напунише па грцајући рече:</p> <p>»Што плачеш, дете моје ?{S} Ваља да се не бојиш доброга |
окрену везиру и узе да говори:</p> <p>»Што ће мени конак?!{S} Још коју годину, па ће мој конак |
је за обе руке и рече узбуђено:</p> <p>»Што ми то, мајко, и раније не помену?!{S} Али нека је у |
о ме одох у свет да се турчим!«</p> <p>»Што ћу му!?« рече Иконија. »Кад мој Миленко умираше, по |
корачаху по шест дечака са црним малим шубарицама, црвеним доламама и жутим шалварама.</p> <p> |
од конака.{S} Сам кнез од Лежимира, са шубаром испод мишке, иђаше напред и са два три сељака с |
ежна раздраганост.{S} Чињаше јој се ова шума као нека велика, тамјаном окађена црква, и као да |
пећине.</p> <p>Кад дахну мирисом, којим шума у зору дише, срце јој живље закуца.{S} Осети како |
моја нана?«</p> <p>Тек он то рече, а из шумарице зајеча јасан женски глас: »Ој, Иване сине, мај |
и пође за псима.</p> <p>У том изађе из шумарице на чистину сељанка једна, повисока, танкострук |
ати задовољно, па онда потекоше право к шумарици која се са ове косе у ону дољу спушташе.</p> < |
а сад потера касом и брзо зађе за једну шумарицу.</p> <p>Није дуго постојало, па гомилица сељак |
</p> <pb n="39" /> <p>У том доведоше из шуме Гаврана, везана, гологлава, босонога, издрпана, бл |
е своје хајдуке са по више сељана да по шуми потраже Гаврана и да га доведу.</p> <milestone uni |
е видео; »јер иде гологлав и босоног по шуми, грува се у прса и жалосним гласом виче: »Господе |
омовима.{S} Удари град и поломи грање у шуми.{S} Муње цепаху громове око мене, једва жив утекох |
ико дана.{S} Неко рече да га је видео у шуми изнад медвеђе пећине. »Као да нису чиста посла с њ |
да до пећине.{S} Док на једном извору у шуми наточи крчаг водом и док стиже пред пећину, беше в |
аморних чесама потицаху, беху прошаране шумицама од поморанџи, лимунова и неранџи.{S} Међу дрвљ |
главу међу шапе, шикну на нос тешким и шумним дахом, и зажмури.{S} Други живо окрете главу, па |
м бедру, подигао је у вис крст од сувог шумског грања, па се намрштио и виче:{S} Покајте се!{S} |
уће, па тек с друге стране зашушти јачи шушањ.{S} Окренем се, погледам и видим онај велики раст |