а лења, сека-Мацо!</p> <p>— Бог с вама! а ко то каже? зато ми је баш и чудо; девојка на свом ме |
о нестална, колико снажна толико слаба, а колико добра толико зла и напрасита.{S} Осим тога је |
рава, која потиче из душевног сродства, а не са спољашњости, заноса или животињског нагона.</p> |
ру је било доста уједно сложених књига, а о зидовима је висио један старински сат, неколико сли |
ала пролећне месеце и неколико сталежа, а где су остали сталежи, па лето, па јесен, па зима?!“ |
се и на блиским рођацима својега мужа, а често и својим, тек за то, што у својој чапљастој охо |
>Милан никако да скине очију са кавеза, а образићи му се заруменили.</p> <p>Она га поглади по к |
азак ти је излишан; било би детињарија, а можда и неупутно.{S} Наши се пути разишли, па нашто б |
те дала изучити.{S} Сирота си девојка, а мушки су врагови; лажу око девојке, док не дође до же |
ила је за увек.{S} Патња је моја тешка, а олакшаће се тек онда, кад чујем, да си нам опростила. |
басне по најрадије, јер сам разумевала, а остали писци беху ми због мешања словенског језика те |
јци; она је све на врати прислушкивала, а мајка неће да се то зна; још сам за удадбу млада.{S} |
и капитал.</p> <p>Сестра се насмејала, а шогор ваљда у обрану мушких само ми рекао; „Баш ко да |
наљуби, кад сам јој прве чарапе оплела, а течи је чисто коса расла, кад сам му у седмој својој |
ј рођаци у посету.</p> <p>Ја сам везла, а он је у другој соби читао.{S} На једанпут уђе ми у со |
ече све док нисам добро читати научила, а после сам је тражила и у течиној, за оно време, богат |
да ме је језик одао, ја бих га оцекла, а око би своје ископала, ако би хтело одати, како ми је |
{S} Мајка је пре кратког времена умрла, а на самрти све му је казала, молећи Даницу и њега, да |
ам полазила, Даница се гушила у сузама, а блистале се сузе и у помајчиним очима; али моје око о |
карактерише је хуманистичким особинама, а друго не званично својевољно похађање — не донаша баш |
дожење оставила сам њезиним родитељима, а поглавито њојзи.</p> <p>Они изабраше ваљана образован |
а пута без успеха; но дошла сам и дома, а она ми је била у памети.{S} Била је то чудна појава з |
само је то, да те сад љубим још већма, а љубићу те и до смрти!{S} Без тебе ћу отићи тек ако ме |
вале, цене и поштују тек устима, речма, а срцем ретко ко за њима жуди.</p> <p>— Зато и јесте св |
о.</p> <p>„Изашла си тако лако одевена, а већ се захладило; ево ти мараме.“ Па ме огрте у њу, с |
тило.{S} Жена ми је била лепа и богата, а имао је и сина, више ми није требало, држала сам да с |
ктицирао је у месту код неког адвоката, а у шогора беше син Душан, с ким се још од пре познавао |
ако знати; само немојте за мога живота, а нећете дуго чекати, још који дан. </p> <pb n="170" /> |
ети ни кол ни сандук од цвећа и венаца, а пратиће га војници, па и сви званичници.{S} Вредно ће |
окљун мисли кад се жени: нека је новца, а жена је на свету и више!{S} Па и девојке можеш на прс |
волела.</p> <p>Помајка ми беше удовица, а имала је двоје деце, Даницу и Милана.{S} Даница беше |
ало се, да ће она бити моја насљедница, а само кућа и земља вредила ми је преко пет хиљада.</p> |
а.{S} Читал сам Обрадовича, Видаковича, а и Караџића и све што ми је до руке дошло.{S} Камо сре |
шта је љубав.{S} Разумем, права љубав, а не оно, што веже падишу за његове буле или петла за к |
разумели.{S} Ја сам рекла: права љубав, а та незна за неверу.{S} Она се гаси тек с нашим живото |
ла сам да то није више братинска љубав, а невеста ни вереница још му нисам била, па би морала п |
ом обезбеђена варалица, отимач и лопов, а често и посредни убица читавих породица.{S} Па сад он |
дан ме хтео због овог, други због оног, а ни један због мене саме. т. ј. због мојих мана и врли |
насилна смрт оставља за собом трагове, а тога није смело бити; била би неблагодарност према ма |
љиво додаје: да су дошли на две хиЉаде, а ви душо имате и више, Знате, богатство је да не треба |
то сад од кад —</p> <p>Старица застаде, а од старости сузне јој очи засузише још већма.</p> <p> |
на пример, и ја сам некада љубила људе, а сад — ту се старка болно и гласно засмеја — сад љубим |
вативши их. „Љубав се изнудити не може, а ја сам се томе могао надати још онда, кад си од мене |
<p>„Шта ти хоћеш од мене?“ викнула је, а очи јој срдито севаше; „ниси дете, да те држим на кри |
влађивала, тежио је за њом и тражио је, а сад кад је увиђа, избегава сваку изјаву.</p> <p>Био м |
це, онда је тек зло.{S} Дужност везује, а срце — хладно.{S} Ту, или се дужност пренебрегне, или |
не воли.{S} Утопљеник се маша и сламке, а ја се прихватих наде да ме можда заборавља, што држи, |
моје две ученице тарући ми чело и руке, а чело ногу стајаше он погнутом главом и сузним очима.< |
а говоримо на сред школе или код табле, а он ако је пре подне, запали чибук, па се не види из д |
нам се истина слагали, или тек доникле, а после се опет разилазили.{S} Но ту неједнакост изједн |
шно је, јел те?{S} Али и они мене воле, а љубав тражи одзива.{S} Па и правичнији су од људи ... |
рио је он, „овако нећу срдити родитеље, а бићемо обоје сретни.{S} Свет ће само знати, да нећу д |
дети нећу.{S} Сетите се кад-год и мене, а ја ћу се вас сећати до своје смрти!</p> <p>Кад сам ла |
одговора.{S} Збунило ме њезино питање, а још више поглед, којим као да је хтела да ми прочита |
друго?!{S} Да си ме љубила нема сумње, а осећам, да ме ни сад презирати не можеш.{S} Па зар не |
сти и једни и други.</p> <p>Смејала се, а у погледу указа се онај исти живахни израз, што ме је |
една добра а друга зла; вечито се косе, а ни једна не попушта.“</p> <p>„Добра и зла је у нама с |
<pb n="154" /> <p>Дотле сам била дете, а од тога тренутка девојка.{S} Већ прво писмо Миланово, |
а, па званично правити сиротињи посете, а друго је правити их — својевољно...{S} Прво донаша по |
стално привући?</p> <p>— Најпре једите, а после ћу вам казати, како о томе мислим.{S} Ви слабо |
ој не зна.{S} Мало је говорила у опште, а о себи никад; и ако је често виђала у касапници.{S} Т |
, спољашњи блесак и спољашњост у опште, а последица је браколомство и самоубиство.{S} То видите |
53" /> одбранио од друге несташне деце, а колико је пута мајку умилостивио, да нас по заслузи н |
а девојка.{S} Шта је две три стотинице, а он може добити девојку с хиљадама!“</p> <p>„Сирота Ст |
е.{S} Ретко је земљиште у ком она ниче, а ретко се ко труди и да је позна.{S} Зато се с њоме и |
љубављу; само што код једног тек ниче, а код другог се већ суши.</p> <p>Него и ја сам красна д |
ла сам у дућану, кад се врата отворише, а унутра ступи — Милан.</p> <p>Задрхтала сам и побледил |
м другом; неће становати у једној соби, а што су ближе, тим боље; ко би још тако луд био да кра |
и су богату партију и од племићке крви, а не машамоду са три четири хиљаде.</p> <p>Да не изгуби |
Тако се ћерко, ту обично мисли и ради, а ево на рачун разума.{S} Међу тим слабо се ко обзире н |
остаје читањем таки ствари разборитији, а срце бива племенитије.</p> <p>Она диже очи, гледећи м |
морала сам му по нешто на глас читати, а за тим сам према свом стрпљењу и пажњи с којом сам чи |
ам. „Тако ће бар нешто и детету остати, а мени није тешко једно дете хранити.{S} Где једу троје |
ад нуз вас проћу, нек шиваћка све лети, а плетице све звецкају!</p> <p>— Хвала, сека-Мацо!{S} К |
На што?{S} Стара сам, па ћу заборавити, а ко зна оћул вас још кадгод видити; но ја сам вас заво |
учете с вама.{S} Ту вас ко може видити, а знате, — ко хоће да се жени, прво гледи, јел девојка |
ало здравље болесној уображеној лепоти, а душевна лепота спољашној, видели би, куд би свет отиш |
{S} Сетила сам се само своје прошлости, а стара сам; па то је.</p> <p>У том захукта другом стра |
{S} Била је то жена у дубокој старости, а смешила се у моменту кад сам је погледала; па ме је т |
зрок, тргао се, погледао ме испитујући, а за тим уздахнуо, избегавајући одговор на моје брижно |
S} Зато одавно меркају девојку с новци, а он одмах препоручио мене.{S} Партија је добра, па мис |
во писмо комотно читала мајци и Даници, а сад сам при сваком нежнијем изразу његовом поруменила |
ти; била би неблагодарност према мајци, а ни Милан није смео знати, да сам ради њега умрла.{S} |
то нисам ни мислила! одјекну ми у души, а ваљда и са усана, јер обе дотрчаше мојој постељи.</p> |
данашњем добу тешко живе и здрав човек, а што ће да чини таки јадник?!{S} Ништа друго, већ да п |
за том руком...{S} То је видите узрок, а не хладно срце.“</p> <p>Старка ућута.{S} Изгледало ми |
тако хоће; биће ти венчана“ рекла сам, а глас ми је зацело морао дрхтати.{S} Тако ми се бар чи |
ом.“ Заборавила сам да вам га прикажем, а тако зовем своје канарине, мачку и псето.{S} Мислиће |
Ето на пример, и ја многе мушке штујем, а ни једног не љубим.</p> <p>— Нисте ме, ћерко, разумел |
ема мајци нагонила ме, да онако учиним, а да се сад не видимо изчекује дужност — твоја.</p> <p> |
и чинити.{S} Сад још све добро памтим, а после? — После ће ме можда оставити и памтење, као шт |
томе, па се кад-и-кад на њих и наљутим, а после мислим: ваљда сироте немају својих мисли?!</p> |
а моја тетка беше већ давно под земљом, а требало ми је полазити из куће, у којој сам толико ср |
е увиђам, да је лакоуман и не постојан, а и мишљење нам се јако разилази; познати су ти његови |
неби <pb n="156" /> могао бити сретан, а ја сам му тек срећу желила.{S} Та волила сам га <hi>и |
pb n="151" /> <p>Рукопис је био обичан, а правопис, на моје чуђење, нов и доста правилан.</p> < |
ежи на мени?{S} Зар нисам био преварен, а превару си потпомагала — ти сама.{S} Не корим те; зна |
ан и у круговима, у којима је одрастао, а то све болело би га, кад би први љубавни занос прешао |
узрујана; глас јој је још већма дрхтао, а у оку блистала се суза.</p> <p>— Ви сте много патили? |
сам још видела једне наочари и плетиво, а у отвореном прозору било је неколико саксија цвећа.{S |
бе, онда кад би с њоме заједно пропало, а у даљини се сијао зрачак наде за спас његов.{S} Ми би |
нек продужи даље?!“ Тако је видиш било, а не као сада.{S} Умориш се ко псето од силних питања.{ |
меја се старка — везује шупље шаренило, а свесна разборита човека никад.{S} Ко се држи за свесн |
ање читаву „историју“ за собом повукло, а одкуд ми права да зледим ране, које је време излечило |
на домаћица.{S} Време ужини већ прошло, а ја вам ништа не износим.{S} Морате се душо, задовољит |
на станицу. (Неко пошао директно тамо, а неко био на путу, па видио да се светина ускомешала, |
и него обично.{S} Ни руковали се нисмо, а иначе нам је то био обичај.</p> <p>Дужност ми је била |
је и одзива.{S} Но опет се узели нисмо, а све зашто:</p> <p>Први је био богат и из племићке пор |
ро велите, ћерко.{S} Но куда ми одосмо, а хтела сам само рећи, да моји греси нису обични.{S} Ни |
време успавано, измучено или затупљено, а згодном приликом оживиће опет:{S} Јер</p> <quote> <l> |
ињом.{S} Остало је женскиње ограничено, а оно се узвисило над њиме, па нико не замера.{S} С рад |
рече, да ће ми храну давати бесплатно, а са прихода моје „сермије“ да се одевам. „Тако ће бар |
Ето је сад опет!{S} Ја јој желим добро, а она ми се смеје.{S} Баш ти је данашња младеж неблагор |
ам рекла, да сам се давно решила за то, а сада сам добила журан позив од те и те фирме.{S} Гото |
ни љубавника убити; немам права на то, а зацело и није — један!...</p> <p>„Ми—ла—не!“ прошапут |
аве воље за бољитак, па онда још нешто, а последице би дошле саме од себе.</p> <p>— Шта је то „ |
би били красан пар.</p> <p>„Красан пар, а још се и не познајемо!“ Узвикнула сам у смеју.</p> <p |
је у срцу клица сумње у мушку сталност, а понос девојачки још ме научио, како се осмехом растер |
од куће.</p> <p>Опремила сам се за пут, а пре тога отишла и баба-Стани.</p> <p>Кад је чула да о |
ати на мене.</p> <p>Примила сам понуду, а она наточи себи чашу воде, па настави:</p> <p>— Не по |
{S} Ја их не једем.{S} Вруће не ваљају, а од хладне за час се поболем.{S} Стара сам.{S} Лубениц |
ости издржавати као рођену матер своју, а док сам млађа, издржаваћу се сама.</p> <p>Десет годин |
е мајке, као душевну избавитељку своју, а зора ме је затекла за пут спремљену.</p> <p>Отпутовал |
ћа почела се учити размишљању и моралу, а Рајићева и остала дела што сам читала показаше ми кол |
одбијем. „Он брка поштовање са љубављу, а док први занос пређе па увиди, да сам и ја погрешива |
жност.{S} Тако је с мајчинском љубављу, а тако треба да буде и код полске истинске љубави.{S} С |
гласно плачући бацила у своју постељу, а мајка ме погладила по челу и рекла некако сухопадно;< |
е замишљено ћутала.{S} За тим се прену, а преко лица јој прелети горак ироничан осмех.</p> <p>— |
и нам се још у основи; ја неразумем њу, а она мене несваћа; страни смо једно другоме били од по |
ићеву; има пет хиљада одмах на венчању, а лепа је девојка,“ заврши моја помајка, баш кад сам от |
Појединости нека замишља свако по ћефу, а оно што ћу написати, довољно ће бити, дај се увиди, ј |
срце, можда топлије, но стотину других, а остала сам овако, нешто са дужности а нешто баш са то |
Чекала ме је.</p> <p>— Одржали сте реч, а већ сам мислила, не ћете доћи.{S} Но причекајте, да и |
<p>Чудићеш се, но тако је.{S} Ти знаш, а можда и не знаш, да смо се, т. ј. да ме је Боривој во |
м и ја мислила, рече она, оборивши очи: а то је и цела истина; само је зло, што после таки ум и |
га <hi>истински и већма него себе</hi>; а не тек с моментани страсни осећаји животињска нагона, |
би, већ је тражило у истој мери одзива; а понос ми није допуштао, да „лижем руку,“ која се могл |
ег узор песника.</p> <p>— Нисам читала; а и откуд?{S} Ја сам стара а то је млађи човек.{S} Кад |
и Дамјанка а у зеленом Аполо и Дијана; а ено мали се игра с Аурором и цицаном Марком.{S} Сви с |
у њој неколико дењчића другог рукописа; а разметнуто било је нешто папира и неког цртежа.{S} Св |
аци, и цео свет вели, да је ненадмашив; а ја само знадем, да сав његов рад радо читам, и да би |
ге јаднице ево баш у овој вароши -губе; а могла сам и љубави имати, само да се нисам држала пош |
говорим.{S} Нису баш пријатне успомене; а можете и из овога све дознати.{S} Писала сам још пре |
умњам у њега, али га љубим из све душе; а та љубав и дужност према вама учиниће да га заборавим |
разумем; видила сам, да течу то весели; а за сироче нема веће среће, него кад може да задовољи |
д изгреда, који би можда иначе учинили; а усамљеним је људима он често и потреба.{S} Но једне з |
тек тим правописом смеле писма писати; а ради веџбања у томе и у немачком језику, захтевао је, |
азлике.{S} И пре су била пуна нежности; а ја сам се изражавала како сам умела и како ми је допу |
госала и уверила га, да га ја не волим; а мој некадашњи нагли одлазак у башту и садашња молба д |
и — и ради чак и оно, што је мој пос’о; а кад је ко може видити, онда она нађе да чита ил да се |
.“ За њу се још не зна ни добро ни зло; а ко више апелује на дужност, него на право своје, не м |
још нисам ви сама знала, да је излишно; а још нисам ни сама знала, да је љубав, што према њему |
говорила.{S} Држала сам да је излишно; а још нисам ви сама знала, да је излишно; а још нисам н |
p> <p>Притрчала сам да затворим прозор; а мали се Милан узверио, очице му се застаклиле, па сам |
кроз завесу на врати продире светлост; а то њему квари сан.</p> <p>Учинила сам јој по вољи; би |
ући жени и детету.{S} То ти је дужност; а они те и већма воле, него ја.{S} У мени нема више ни |
ене?{S} Зар није било доста увреде?!{S} А друго за цело неће.{S} Та сада има још жену и дете!“< |
што се не хтедох без љубави удати?!{S} А за љубав, чинило ми се да ми је срце мртво.{S} Но ниј |
уд шкрофлезан и јектичав подмладак?!{S} А не питају: која мати негује децу као што треба?{S} Ми |
ени?{S} Нисам рђава, ако сам сирота!{S} А колико сам пута мислила о вама.{S} Особито сад од кад |
бар одмори.</p> <p>— Збогом тетице!{S} А ви сека-Мацо, умесите штрудлу као и пре.{S} Онда вам |
Незнање и невиност није једно исто!{S} А ви нисте данас дете.{S} Бар претпостављам, кад сте ве |
ју огрешити душу!{S} Тако Јевросима.{S} А шта раде оне?{S} И те се још смеју Српкињама звати.{S |
но; била сам млада и душевно снажна.{S} А:</p> <quote> <l>Да је срце како тужно,</l> <l>Туга да |
зоноде.{S} Никад ми није дуго време.{S} А како сам сама морала бих полудети или трчкати од једн |
к нема своје деце ни блиске родбине.{S} А уз то има велику титулу а мало — новца; приповедао на |
ом називаш ти моју љубав према теби.{S} А зар није већи грех, да се растанемо сад, кад сам и по |
у треба бар две хиљаде да се запопи.{S} А ви рано, толико зацело имате?{S} Па га сад не упуштај |
превелике љубави према својој деци.{S} А она је доста кажњена и онако; са снахом се није слага |
је баш ко с Димитријем Обрадовичем.{S} А је ли бар он срећан, или је гоњен као Обрадович?</p> |
ике нагађала и сама, рече ми за тим.{S} А шта ви мислите о мени?</p> <p>Оборила сам очи, тражећ |
канабе.{S} Плакала сам дуго и горко.{S} А кад је та врела река одшила, паде ми поглед на икону, |
це?</p> <p>— Видила сам га једанпут.{S} А тврде да је такав.{S} Сво се српство њиме поноси.{S} |
ше и срца треба да веже мужа и жену.{S} А то полско сродство лежи поглавито у сличности каракте |
; он је тако добар.</p> <p>Рећи ћеш:{S} А Душан? — Њега сам да боме волела, ал сад га не волим. |
једете.{S} Ако је по вољи још млека?{S} А ето: масла и сира.{S} Масло је врло добро и свеже.{S} |
јој газдарицу: где је фрајла Стана?{S} А она мени:{S} Отселила се.{S} Не може да плаћа кирију |
{S} Ту се обично много мисли, јелте?{S} А да ви немислите <pb n="143" /> о мени рђаво, доказ ми |
ћ се питаш: да није с твоје кривице?{S} А оне, матере, занемарују своју децу сваки дан.{S} Па з |
кад сам се с Миланом растала.{S} Тада — а сад — супарница.</p> <p>Даринка јој беше име.{S} Била |
ивати.{S} Могла си рећи: „не волем те!“ А не да ме тако гадно превариш!“</p> <p>„Милане!{S} Мил |
чило да свако „зашто“ има своје „зато,“ а самоћа, патња и размишљање, научише ме још и извињава |
.“</p> <p>То је било пре две недеље...“ А румен стида суну ми у лице.{S} Чинило ми се, да сам с |
ује <pb n="149" /> и лакше „тера кера.“ А колико је уважених госпођа, које се удале, тек да сте |
ницу и Милана.{S} Даница беше мога доба а Милан је могао имати 16—18 година; свршавао је већ 7 |
, да је баш то само прегоревање и брига а њему — љубав.</p> <p>Срце ми дакле не беше мртво него |
црвеном кавезу ми је Дамјан и Дамјанка а у зеленом Аполо и Дијана; а ено мали се игра с Ауроро |
машамода, па је баба Мара, његова тетка а наша суседкиња срочила, да би били красан пар.</p> <p |
ној песмарици. — Ту се гласно засмејала а очи јој опет узеше онај живахни младалачки израз. — Б |
з воље.{S} Још нисам јој ни имена знала а већ одлази.</p> <p>— Збогом душо!{S} Па опростите, шт |
уну.{S} Егзистенцију сам себи осигурала а брак сам сматрала за нешто светије од обичне трговачк |
ме те миле очи.{S} Рука ми је задрхтала а смртоносно оружје пало са праском на земљу. </p> <pb |
о ми се није допало, али деца се волела а родитељи не попуштају, па шта сам знала друго чинити, |
сестрину Данку.{S} Дете сам врло волела а и оно је мени необично одано, скоро већма но рођеној |
вет отишао!{S} Ја, сам ето већ остарила а не могу да појмим: како човек неког може волети тек з |
ја; модистлук је самном заједно изучила а пре годину дана отворила је и радњу преко пута од мој |
патити.</l> </quote> <p>Ја сам свршила а ко осећа да је чистији, нека дигне камен на мене и не |
корачала сам журно: била сам замишљена а и желудац ме је опомињао, да је подне већ прошло.</p> |
е мајка хтела; и моја је срећа уништена а живот сломљен.{S} Она је моја жена, али не она, за ко |
и сада.{S} Но буди паметна, буди снажна а време ће све излечити.“</p> <p>„Мислиш?“ питала сам, |
навао.</p> <p>Душан је био мојих година а Боривој нешто старији.{S} Обојица беху добра срца и и |
исам читала; а и откуд?{S} Ја сам стара а то је млађи човек.{S} Кад сам била млада, радо сам чи |
мени као да су две природе; једна добра а друга зла; вечито се косе, а ни једна не попушта.“</p |
овом свету лакше ће Боривој стећи гласа а и за мене ће бити боље.{S} Досадан ми је овде цео све |
<p>— Добро велите, ћерко, рече старица а лице јој узе сетан, да не речем, болан израз.{S} Зар |
опет самном протитра; умро ми је и теча а тетка мораде у оближњу варош својој ћерци и зету.{S} |
исмо.{S} Дакле с његове стране је љубав а с њене тек симпатија и сажаљење!{S} Зарад њезине мило |
сте кратке ноге; ми сликамо врага црног а црнац га замишља белог.{S} Ето видите, да појам о леп |
Отуда и овладао срцем сваки моралан гад а друштвом покор и трулеж!</p> <p>Старка уздахну и заћу |
га целе породице износи форинта или две а једна ужина изнесе 5—6 форината.{S} Дабоме да је онда |
а да побијем старичину тврдњу и разлоге а ни сасвим да их одобрим.{S} Жао ми је било мојих лепш |
ала сам овде.{S} Радити се могло и овде а тешко ми било враћати онима, који су ме скоро — отера |
научио, како се осмехом растерују сузе а жеравица ледом заклања...</p> <p>Он је оборио очи и у |
ту; брак се ту гази нотама, вера издаје а народност продаје.{S} Ништа јој није свето, често ни |
ели; он је био њежно чедо аристокрације а ја дете народа.{S} Назори нам се истина слагали, или |
епомично.{S} Груди му се бурно надимале а кроз прсте котрљале се сузе.</p> <p>Неко време је так |
капитал.{S} Сљед тога ретко беше недеље а да није на моји врати закуцао по који провођаџија.</p |
, да ради оне церемоније срдим родитеље а нас обоје изложим сиротовању,“ говорио је он, „овако |
" /> <p>Упро је очајнички поглед у мене а ја сам дрхтала као у грозници.</p> <p>„Што ћутиш?{S} |
е добро ишла, те не прође ни три године а ја постадох богата „партија.“ Стајала сам на три хиља |
ца“, подржавајући устима тичије пипкање а рукама лепршање.</p> <p>Сад ми друго не остаде, већ д |
<p>Ху, како је хладно!{S} Ветар хујуче а мрзну прозори; бура и хладноћа — као у мојој души.</p |
обро зна.{S} Станује одма у другој соби а она је и неговала у болести. — Молим вас, дозовите је |
пет година.{S} Теча ме је научио читати а тетка плести.{S} Обоје беху задовољни својом ученицом |
е почињем.{S} Мислим: не ће ме разумети а могу ме и исмејати.{S} Чудан је свет.{S} Али данас ми |
, а остала сам овако, нешто са дужности а нешто баш са тог топлог срца и поноса.</p> <p>Дужност |
ј се сјале у светом одушевљењу дужности а лице јој облила лака румен.{S} Гледајући је тако појм |
на то за тренутак топло погледао у очи а за тим брзо оборио поглед и збуњено и брзо отпочео ка |
би ми за тебе тешка била.{S} Знања имам а и воље за рад, па хајде самном далеко у свет, где нас |
рме.{S} Готову робу понела сам са собом а остало оставила да шогор у ред доведе.{S} И Даринка м |
стаде; ја сам радила нервозном хитрином а он је разгледао цвеће што је лежало на тезги.{S} Ниса |
ије на три месеца.{S} Већ сам вас жељан а могу учити и код куће.“</p> <p>Дошао је.{S} Већ првог |
је могао.{S} Доказа, да ме није разумео а још мање љубио оном љубављу, којом ја њега.</p> <p>Др |
Кад сам се пробудила кандило је горело а Даница је јецала у својој постељи.</p> <p>Шта си узел |
тало је суво; срце ми се беше скаменило а душу ми заузеле мисли о неситој и грабљивој човечијој |
де не подлежу лако.“ Око му је пламтило а глас дрхтао.</p> <p>Извила сам своје из његових усија |
пала доле; пред очима беше ми се смркло а срце ми стегнула нека ледена рука. </p> <pb n="157" / |
S} Сада ми је то шупље шаренило досадно а живот несносан.{S} Живим само зато, да тебе још једар |
>Последње речи изговорила је једвачујно а глава јој клону на прси.</p> <p>— Вама је позлило?!{S |
ставити.{S} Сад лези и ти, већ је касно а теча ти је легао, па неможе заспати.{S} И кроз завесу |
еже својој ћерци ногу, да би је полепшо а нама су гадне и смешне те здепнасте кратке ноге; ми с |
Друга врста јунакиња, сушта је наивност а по лепоти и доброти прави анђео и неко надземно створ |
е родбине.{S} А уз то има велику титулу а мало — новца; приповедао нам једног дана теча. </p> < |
Изгледало ми, да ће да прекину ту тему а баш ме је почела интересовати.{S} Зато је упитах:</p> |
нично предам сво своје добро своме зету а њиховом сину.</p> <p>То ми се није допало, али деца с |
син из оближњег места.{S} Он је трговац а ја машамода, па је баба Мара, његова тетка а наша сус |
е не сложиш са сестром, имаш свој новац а вешта си машамода, па отвори трговину.{S} То сам ја и |
љубав није најмоћнија и најсветија. <hi>А кад мајка пита: какво је лице њезина детета?!{S} Срод |
љуб ти дала,</l> <l>Отскакутала.</l> <l>А несрећа, ко жена је верна,</l> <l>Пригрли ти та мужић |
.{S} Пример је најбољи васпитач.</p> <p>А где су ваљани примери?!</p> <p>— Добро, мајко, али ја |
ичи.</p> <p>Тетка је далеко изашла пред—а—ме.</p> <p>— Где си, девојко, за толико?{S} Да вам се |
ја праштам,“ свршавао је своје писмо; „а знај, да за мене више среће нема.{S} С мајкином испов |
а докторка“, њезин је идеал...“</p> <p>„А твоје дете, твој син?“ прошапутала сам, да га сетим д |
> <p>5. мај 18... год.</p> <p>Младожења адвокат.{S} Провођаџија поносито отвара врата и у понос |
ао.{S} Практицирао је у месту код неког адвоката, а у шогора беше син Душан, с ким се још од пр |
.{S} Као електрисан застао ми поглед на адреси тој.{S} Познала сам рукопис — Миланов.</p> <p>За |
дала прилика, шетала сам се крајем од „ајзнбана,“ не би ли је случајно опазила; али увек без у |
“ собу.{S} Сад је тамо у оном крају од „ајзнбана.“ „Ал не зна ни она да ми каже, у ком је сокак |
те за то наћи увређени?{S} Нисам рђава, ако сам сирота!{S} А колико сам пута мислила о вама.{S} |
бих га оцекла, а око би своје ископала, ако би хтело одати, како ми је у срцу. — Била сам вулка |
ће старица и сама отворити своје срце, ако јој симпатије улевам и ако осећа потребу да се коме |
е срећа, кад се за времена разиђу, Али, ако их је везао који члан породице, онда је тек зло.{S} |
на клупу.</p> <p>— И ја ћу се одморити, ако допустите? па се спусти уз мене.</p> <p>Ћутале смо |
животом само сам још додала: да човек, ако се на пример превари у предмету своје љубави, разум |
нити се може уништити; тако на пример, ако љубимо истински поштење и искреност, љубиће мо то и |
једнак!{S} Сва божија створења лепа су, ако само нису богаљеви или измет природни.{S} Укус и фа |
е, запали чибук, па се не види из дима; ако ли је после-подне, наслони главу на катедру па — хр |
{S} Тамо је и онако живље и веће место; ако се не сложиш са сестром, имаш свој новац а вешта си |
!</p> <p>Него ви ћерко, и не једете.{S} Ако је по вољи још млека?{S} А ето: масла и сира.{S} Ма |
Велики људи ретко су потпуно сретни.{S} Ако их не гоне људи, хоће да их напати оно — што зовемо |
аљења: „Ако можда не мисли да врећа?{S} Ако је можда и он несретан?{S} Ако — “</p> <p>Страшне м |
рећа?{S} Ако је можда и он несретан?{S} Ако — “</p> <p>Страшне мисли кидаше ми душу.{S} Више ни |
} Ту, или се дужност пренебрегне, или — ако је и мрве понашања у њима — врши се, али како?!{S} |
...</p> <p>Да се лакше могу поновити — ако дође до „замерке“ — повела сам са собом и малог Мил |
дмету своје љубави, разумите ме добро — ако се превари у предмету своје љубави, пренаша ту љуба |
ечима олакша.{S} Та он је био мушки, па ако је мене морао презрети, зар је морао узети ону, кој |
је младожења дошао на три хиљаде.{S} Па ако имам толико, да се свршава.{S} Иначе мора казати св |
је говорила у опште, а о себи никад; и ако је често виђала у касапници.{S} Тамо је куповала ме |
о пута од моје.</p> <p>Слагале смо се и ако смо биле неједнаке природе; била ми је необично ода |
своје срце, ако јој симпатије улевам и ако осећа потребу да се коме изјада.</p> <p>Старка се п |
чем, да спољашност око привлачи.{S} Али ако је унутрашњост шупља, само моментано.{S} Често је т |
>„Да боме да јој неће бити лако.{S} Али ако буде паметна, увидиће и сама, да тако мора бити.{S} |
ма носити и бићемо обоје сретни.{S} Или ако нећеш тако, реци хоћеш ли, да се са женом раставим? |
нију борбу у мени.</p> <p>„Отићићу, тек ако ме ти не љубиш,“ рекао је човек, кога сам некада та |
те и до смрти!{S} Без тебе ћу отићи тек ако ме ти више не љубиш.“</p> <p>Стресла сам се.{S} Гро |
оримо на сред школе или код табле, а он ако је пре подне, запали чибук, па се не види из дима; |
Знам само да је пролетос умрла.{S} Него ако је повољи да дозовем Мари-нени?{S} Она је добро зна |
> <l>Племенитошћу скопчану?</l> <l>Грех ако је то желити,</l> <l>Ја сам онда црни грешник,</l> |
воје, не може бити рђав и непоштен, баш ако га и сумњиче.</p> <p>„Остала сам усамљена са дужнос |
се покрену у мени нека врста сажаљења: „Ако можда не мисли да врећа?{S} Ако је можда и он несре |
> <p>„Хоћете ли још г. шогоре?“</p> <p>„Ако има читај.“</p> <p>5. мај 18... год.</p> <p>Младоже |
м ја.{S} Дабоме да је ту и љубопитства, ал тек је — старка прекиде — тек је и симпатије.{S} Хва |
шао тако далеко.{S} Има девојака свуда, ал сирома мора; није поповски син, па му треба бар две |
{S} А Душан? — Њега сам да боме волела, ал сад га не волим.{S} Он се оженио.{S} Ваљда ти је пис |
љу матер, но у жени, која га је родила, ал не схваћа и занемарује своју дужност.“</p> <p>Ужасну |
те стране није ми удадба ништа пречила, ал опет нисам мога да се решим за удадбу по рачуну.{S} |
узевши с ормана котарчицу с бресквама, ал доста си на глас читала.{S} Ја не би могла тако дуго |
и преври.{S} Савест ми је дабоме чиста, ал тек је тешко — самовати.{S} Сад је јецала.</p> <p>— |
во је да не треба веће.{S} Свега доста, ал што човек више има, више би хтео, продаје се нека зе |
ло неколико туцади?“</p> <p>„Толико не, ал једно туце још је на реду.{S} Јели по вољи да настав |
ти лепа.{S} Црте лица биле су правилне, ал јој се сад од слабости испупчиле јабучице од образа |
љиво, и тада тужно рече: „Лако је теби, ал у мени као да су две природе; једна добра а друга зл |
ња, човек осети потребе да се исповеди, ал ономе, ко нас разуме...{S} Званична исповест слабо о |
ни да ме жале.{S} Неби ме ни разумели, ал вама ћу казати.</p> <p>Човек осети по кад-кад потреб |
бри, па ми је донесите.{S} Не треба ми, ал нека је на окупу; ради других; мени није нужна.{S} И |
ивети и како ћу свршити, не могу знати, ал срце ми каже, да ме Данка бар у последњем часу остав |
тице ја.{S} Лако је у добру добар бити, ал на муци знају се јунаци.</p> <p>Добро велите, ћерко. |
да ме препоручи..{S} Учен је то човек, ал је потрошио много на школе.{S} Отац му, да боме има |
е.{S} Отац му, да боме има леп капитал, ал још доста деце, па ко паметан човек, жели свако да у |
{S} Бојадишу га жутом репом и сафраном, ал ја то осетим по мирису, па волим платити новчић два |
е, ту вам ја живим.{S} Доста је влажно, ал' бар има више светлости и изглед на улицу.{S} И то н |
д дотичних.{S} Дабоме да је то глупост, ал мрежа глупости је велика, па често хвата и „паметне“ |
и је баш и чудо; девојка на свом месту, ал не уме у свету да се нађе.{S} Ето код куће, умесими |
јој светој заповести и дужности човека; ал муке су велике, па ме укрепи и сачувај од даљег иску |
смо се нашле.{S} Ко би се томе надо!{S} Ал ходите унутра.{S} Ваљда се не ћете за то наћи увређе |
могла тако дуго.</p> <p>— Могуће је.{S} Ал у мене је учитељско грло...</p> <p>— Грло „новога ме |
етим.</p> <p>— Здраге воље фрајлице.{S} Ал она се отселила из тог кварта.{S} Баш пре, кад сам б |
Но, но, дабоме да то не сме фалити.{S} Ал тек, тек.</p> <p>— Па зар сам ја лења, сека-Мацо!</p |
слим, да ми је после и самој смешно.{S} Ал шта ћу? сама сам, па се поред плетива својим мислима |
а разговарам.{S} Други пут баш нећу.{S} Ал Боже мој — шта ћу онда? ...{S} После ми је тек смешн |
ног дана теча. </p> <pb n="141" /> <p>— Ал погреб ће за то бити величанствен?{S} Питаше тетка.< |
мени се чини, да ме те свете очи тужно ал задовољно гледају...</p> <p>Устала сам и целивала ик |
адожења добија и у месту ваљану девојку ал с мање мираза...</p> <p>Прекинула сам читање и питал |
te> <l>Нисам баш ни много хтела </l> <l>Ал’ жеља ми беше смела,</l> <l>Задовољство је однела.</ |
ад је тамо у оном крају од „ајзнбана.“ „Ал не зна ни она да ми каже, у ком је сокаку и који је |
ог тога.</p> <p>— Боже, боже, фрајлице, ала сте непрактични! говорила је често она.{S} Дошли ст |
ла (то допуштају „госпоцка“ правила...) али да посетим баба-Стану, не носећи јој припомоћ какве |
Тог зла бивало је и за мог младог доба, али шта велите о женском картању?{S} И мушком оно не сл |
ему врије и кува.</p> <p>Љубила сам га, али сам била старија, па ми се чинило да ми је дужност |
ста и невина.</p> <p>Заборавила сам га, али сам другог заволела.{S} Ја, која сам дотле сањала о |
ојно оцрњујете.{S} Ја не сумњам у њега, али га љубим из све душе; а та љубав и дужност према ва |
имети она и устаде.{S} Устала сам и ја, али без воље.{S} Још нисам јој ни имена знала а већ одл |
ад је рекао, да је у мени море осећаја, али да су потчињени разуму.</p> <p>Шта ли сам ту препат |
{S} Желила сам чути, што се није удала, али нисам имала од важности да је упитам.{S} Чинило ми |
кође имала.{S} И ја сам то радо читала, али су ме и друге ствари интересовале; те сам и његово |
хату шест.{S} Радо бих била још остала, али код тетке се обично у то доба вечерало па ми се ваљ |
а доба није ми изјављивао љубав речима, али је сваки поглед козивао, како му је у срцу.</p> <p> |
а а живот сломљен.{S} Она је моја жена, али не она, за којом сам ја чезнуо.{S} Свака мисао разл |
ако бити? — Савест ми је чиста и мирна, али срце и опет боли...{S} Успомена за успоменом ређа с |
лежу.</p> <p>Још нисам била равнодушна, али ни суревњива; сећала сам га се као што се човек сећ |
ра и према сиротињи милостива женскиња, али — као већина отмених госпођа — много је полагала на |
них, што су им тек стара времена добра, али ни ово чудо не могу одобрити.{S} Што не ваља не ваљ |
жда могу помоћи.{S} Али —“</p> <p>„Шта, али?“ питала сам усиљено смешећи се.</p> <p>Он уздахну. |
:</p> <p>— Добра и оштроумна девојчица, али је јадница несретна.{S} Грбава је.{S} Испустила је |
најбоље пажње и надзора.</p> <p>— Може, али тек ређе.{S} Још ви незнате по неки варошки свет.{S |
ије у школу, но што сад учитељи долазе, али прозове нас једно да говоримо на сред школе или код |
.{S} Нећу ни да испитујем.{S} Доцне је, али да није било лако рушити своју срећу за рад дужност |
ца од касније зараде моје поштовали ме, али кад је требало који новчић потрошити од онога, што |
S} Цео намештај је био старинске форме, али чист и још цео.</p> <p>— Деца се увек страше старос |
авити неће.{S} Поштује и воли она мене, али зависи од — мужа.</p> <p>Нека је просто и њему; ниј |
ма сретан пут.{S} Жеље су биле искрене, али писмо орошено мојим врелим сузама; пишући га, живо |
исам сретна!“ То истина говори очајање, али више и чешће лакоумље и себичност.{S} Зар је човек |
јунакиња обично су женскиње мање лепе, али тим више даровите, образоване и учене.{S} Оне гледа |
ко је и мрве понашања у њима — врши се, али како?!{S} Свађа, речкања, пребацивање, гунђање, пла |
к моћан, па човека неко време и занесе, али стално га везати неможе.{S} Особито не може она вез |
ва у срцу и зрачак среће озари му лице, али тек за тренутак.{S} Доцније је у таким приликама би |
<p>— Било је и пре тога гада и трулежи, али у много мањој мери, Дешавало се, да је по неко узео |
сам у први мах, да ћу умрети, полудети, али то не би ни једно; била сам млада и душевно снажна. |
>Осећаји су им до душе искрени и чисти, али шта вреди, кад је љубавник, на рачун природности ил |
е, дабоме, као и свуда по неки изнимак, али већина ће пропасти.{S} Пример је најбољи васпитач.< |
а.</p> <p>— Бабадевојка! узвикнула сам, али само у мислима.{S} Пристојност ми је задржала језик |
у гадну, ону црну увреду.{S} Невин сам, али и твој је живот отрован.{S} Доказ томе већ је то, ш |
еду што ћу пред вама, дететом да кажем, али ко год мало оштрије погледа по свету, увидиће, да ј |
га задржим, да му све кажем и да умрем, али на врати сам се већ стропоштала.{S} Свест ме опет б |
м очи, као оно деца, да му слику видим, али место њега видила сам — Боривоја.{S} Насмејала сам |
анствен.{S} Био је „цветан“ и раскошан, али без искрена саучешћа и суза.</p> <p>Сутра-дан сам о |
ми је у срцу.{S} Он је видио и осећао, али се учинио да не види...</p> <p>То ми је било доста. |
ваљани примери?!</p> <p>— Добро, мајко, али ја сам од старијих слушала, да у браку понајвише он |
овом сину.</p> <p>То ми се није допало, али деца се волела а родитељи не попуштају, па шта сам |
гробље.{S} Метнула јој и каменит крст, али без сваког знака и натписа.{S} Кад сам је питала, з |
p> <p>Други је био такође ваљан младић, али млађи од мене. </p> <pb n="168" /> <p>Згрозила сам |
Још је срећа, кад се за времена разиђу, Али, ако их је везао који члан породице, онда је тек зл |
лежало на тезги.{S} Нисам дизала очију, али сам осећала његов благи али испитујући поглед.</p> |
ном силом још лакше варају и левентују, али чим се даде прилика да преваре и — једна другу.{S} |
рт.{S} Волела сам га нада све на свету, али ми се није дало да се дадем љубити од туђа момка. 0 |
доказ је што сам је узела у своју кућу, али да њу узме не могу допустити, већ тебе ради.{S} Она |
рташицу или особу са мрачном прошлошћу, али светлом титулом и пуним џепом!..</p> <p>Знала сам т |
з нижег сталежа.{S} Разлог нисам имала; али љубав је најосетљивија, па с тога често и неповерљи |
јзнбана,“ не би ли је случајно опазила; али увек без успеха.</p> <p>Већ сам била напустила истр |
блистале се сузе и у помајчиним очима; али моје око остало је суво; срце ми се беше скаменило |
арости, рече спустивши се опет уз мене; али само с почетка.{S} После обично постану добри прија |
а-Мари.</p> <p>Нисам је мислила издати; али новост не беше баш обичне природе, те не остаде без |
ене побегла у врт.{S} Зато те не корим; али ни после ниси ме морала обмањивати.{S} Могла си рећ |
е девојка удала без љубави према момку; али тој погрешци су обично родитељи били узрок; млада с |
рца?{S} Не Стано, ти се и сад срдиш!{S} Али зар сва кривица лежи на мени?{S} Зар нисам био прев |
раво велите, могла сам бити и мајка.{S} Али ја сам девојка — бабадевојка.{S} Ту се старка горко |
ного патила.{S} То нека ти је утеха.{S} Али сад је све прошло.{S} Дужност моја према мајци наго |
ама.{S} Не корим те; знам ти назоре.{S} Али промисли се и ти, па буди милостивија.{S} Кажњен са |
{S} Обрве је имала густе и формасте.{S} Али баш тај иначе „услов лепоте,“ чудно је одударао од |
те ћерко, овај мало драстичан израз.{S} Али кад се неки свет не стиди трулеж подрањивати, што б |
S} То се није слагало с моји назори.{S} Али све бадава; ја сам га поштовала и љубила свим срцем |
р, хоће свет често љубављу да крсти.{S} Али љубав, права света љубав, која није потекла из моме |
hi> </p> <p>Држала сам да неће доћи.{S} Али већ после неколико дана стајао је предамном блед и |
, већ нада, да ти можда могу помоћи.{S} Али —“</p> <p>„Шта, али?“ питала сам усиљено смешећи се |
поричем, да спољашност око привлачи.{S} Али ако је унутрашњост шупља, само моментано.{S} Често |
ећи се, да га умирим.“</p> <p>„Знам.{S} Али знам и то, да сам несретан; преварен и да љубим тек |
уком преко чела; ваљда да је отерам.{S} Али све заман; од тога тренутка знала сам и осећала, да |
тала сам узбуђено ја.</p> <p>„Јесам.{S} Али ја сам сумњао,“ па хоћу из твојих уста да чујем, хо |
себе, држећи, да нам је срце мртво.{S} Али срце је обично у таквим приликама тек за време успа |
<p>Падало ми је на ум и самоубиство.{S} Али насилна смрт оставља за собом трагове, а тога није |
> <p>„Да боме да јој неће бити лако.{S} Али ако буде паметна, увидиће и сама, да тако мора бити |
особа у близини и да је поседавамо.{S} Али зар се не може љубити и из даљине?{S} Зар на пример |
огу ме и исмејати.{S} Чудан је свет.{S} Али данас ми је опет некако топло око срца.{S} Чини ми |
е тиче.{S} Слабо водим рабош о њему.{S} Али женски, женски!{S} Само то чудо и покор да видите!{ |
нежно рече:</p> <p>„Добар бранилац.{S} Али овог пута се трудиш без успеха.{S} Све што си успел |
p> <p>„Сестри од тетке?{S} Па можеш.{S} Али нико те не тера...“</p> <p>Зајецала сам на глас.</p |
и сте можда с оним што вас окружава?{S} Али с мојом приповетком не ћете стећи гласа.{S} Таких „ |
мачку и псето.{S} Смешно је, јел те?{S} Али и они мене воле, а љубав тражи одзива.{S} Па и прав |
и некаквим меким гласом, „море осећаја али њима не влада тек срце, бура лакомислености, него с |
зала очију, али сам осећала његов благи али испитујући поглед.</p> <p>„Што си плакала?{S} Зар г |
<p>„Разумем!“ узвикнула сам поносито. „Али није нужно да га у мојим очима тако не достојно оцр |
ранила да ми сину убије срећу!“</p> <p>„Али мајко, мени изгледа, да и Милан њу здраво воли.“</p |
а ми, да се венчали и да одмах полазе у Америку.</p> <p>Мирно сам прочитала то писмо, мирно сам |
)</p> <p>Чим се венчамо, отпутоваћемо у Америку.{S} Тамо у новом свету лакше ће Боривој стећи г |
pb n="169" /> <p>Зарад тога дошла сам и амо у Т., чула сам за овдашњег ваљаног доктора очију.{S |
је наивност а по лепоти и доброти прави анђео и неко надземно створење.{S} Од ње несме нико — п |
етињској големој тузи и неприлици прави анђео избавитељ.{S} Да је требало живот жртвовати, и то |
ову душу.{S} Није она крива што је тако анђеоска створа, па дошла у руке нечовеку......{S} Од њ |
ној песми што је рекао свети Петар баба Ани.{S} Знате, што сам ја лане у Парку читала у оној ва |
лила се.{S} Не може да плаћа кирију за „анштендиг“ собу.{S} Сад је тамо у оном крају од „ајзнба |
е још не зна ни добро ни зло; а ко више апелује на дужност, него на право своје, не може бити р |
</p> <p>С тим отвори и зелени кавез.{S} Аполо и Дијана радосно зацвркутаце, па јој се устремише |
езу ми је Дамјан и Дамјанка а у зеленом Аполо и Дијана; а ено мали се игра с Аурором и цицаном |
и љубе.{S} У исти мах зашушта у кавезу Аполона и Дијане.{S} Обе тице очевидно тражише излаза и |
драги моји?“</p> <p>„Можеш.“</p> <p>10. априла 18... године.</p> <p>Младожења богат; економ.{S} |
це опазише шећер, удесише неку пријатну арију: тек кад су је свршиле, почеше пипкати шећер.</p> |
ас провалија дели; он је био њежно чедо аристокрације а ја дете народа.{S} Назори нам се истина |
{S} На њиово лепршање, дотрча старици и Аурора и Марко, па се и они стадоше умиљавати; завидљив |
ом Аполо и Дијана; а ено мали се игра с Аурором и цицаном Марком.{S} Сви су добри и сви ме воле |
пролете; но онда држим у крилу Марка и Аурору.{S} Немам баш неограничено поверење у њима; слуш |
а један жељезнички влак.</p> <p>— Ето и б...иски цуг; подне је већ прошло, примети она и устаде |
оби застала сам неку младу раделицу.{S} Баба-Стана беше — мртва.</p> <p>— Знате-ли што о њој? п |
.{S} Он је трговац а ја машамода, па је баба Мара, његова тетка а наша суседкиња срочила, да би |
сам за удадбу млада.{S} Тако је рекла и баба-Мари.</p> <p>Нисам је мислила издати; али новост н |
мила сам се за пут, а пре тога отишла и баба-Стани.</p> <p>Кад је чула да одлазим, заплакала се |
ане била у Т., отишла сам опет да видим баба-Стану.{S} У њезиној соби застала сам неку младу ра |
у „госпоцка“ правила...) али да посетим баба-Стану, не носећи јој припомоћ какве добротворне же |
варошком парку.{S} Сека-Маца, — управо баба-Маца — теткина куварица, љутила се до душе увек зб |
се не жури.</l> </quote> <p>— Гле како баба сравњује! насмеја се тетка и прекиде ми читање.</p |
о у оној песми што је рекао свети Петар баба Ани.{S} Знате, што сам ја лане у Парку читала у он |
остаде сво моје заузимање, да упозним „баба-девојку“ овога пута без успеха; но дошла сам и дом |
м бити и мајка.{S} Али ја сам девојка — бабадевојка.{S} Ту се старка горко насмејала.</p> <p>— |
Ту се старка горко насмејала.</p> <p>— Бабадевојка! узвикнула сам, али само у мислима.{S} Прис |
body> <!-- <div type="novel"> --> <head>БАБАДЕВОЈКА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18870 |
, довољно ће бити, дај се увиди, је ли „бабадевојка“ заслужила презирање и поругу, којом се оби |
и така је видите, уваженија од поштене бабадевојке, која се грозила трговине са срцем и гадила |
није слагало с моји назори.{S} Али све бадава; ја сам га поштовала и љубила свим срцем својим. |
/p> <p>Стидила сам се сама себе, но све бадава; ја сам га љубила из свег срца и душе своје.{S} |
оздравила, чула сам, да се оженио Маром Базићевом.</p> <p>Сад ми је било све јасно.{S} Мојој по |
но пођох из собе.</p> <p>„Узећу му Мару Базићеву; има пет хиљада одмах на венчању, а лепа је де |
ушију, да им набави господско одело.{S} Бајаги, гони је на то материнска дужност.{S} Јадно појм |
ам их било!{S} Хоће с картањем на новац бајаги неке забаве.{S} Лепа забава, која из туђег џепа |
у вам ја живим.{S} Доста је влажно, ал' бар има више светлости и изглед на улицу.{S} И то нешто |
нети.{S} Примити је никако нисам смела, бар не с мирном савешћу.{S} Навикнут је био на комотан |
, да тај лепи шарени свет и не познате, бар не овако, као што сам га ја познавала!{S} Старка ум |
им.</p> <p>— Нисте ме, ћерко, разумели, бар не онако, како сам ја хтела.{S} Ја нисам одређивала |
..“</p> <p>„Какве су то белешке? читај, бар да чујем.“</p> <p>„С драге воље; само док га донесе |
ас својим бенетањем толико задржала.{S} Бар ће те се кадгод сетити фрајла-Стане Истинићеве.{S} |
едно исто!{S} А ви нисте данас дете.{S} Бар претпостављам, кад сте већ учитефица...{S} Тело је, |
би га све више и више читала.</p> <p>— Бар да видим, кад је тако.</p> <p>Читала је неколико пе |
ма мора; није поповски син, па му треба бар две хиљаде да се запопи.{S} А ви рано, толико зацел |
ако се само може желети.{S} Провођаџија бар тако тврди, но у својој невиности додаје: да је мла |
огу знати, ал срце ми каже, да ме Данка бар у последњем часу оставити неће.{S} Поштује и воли о |
опет у њојзи уживам; видим, да ме воле бар у неку руку...</p> <p>С тим отвори и зелени кавез.{ |
лавније успомене свела у једно; нека ме бар после смрти најближа околина позна онакву, каква са |
ти је рада целе године.{S} Код тетке се бар одмори.</p> <p>— Збогом тетице!{S} А ви сека-Мацо, |
је зацело морао дрхтати.{S} Тако ми се бар чинило.</p> <p>Он уздахну и оде прозору.{S} Гледао |
а моје „сермије“ да се одевам. „Тако ће бар нешто и детету остати, а мени није тешко једно дете |
ко с Димитријем Обрадовичем.{S} А је ли бар он срећан, или је гоњен као Обрадович?</p> <p>— Вел |
ичном радњом, могло би тек оно излечити бар потоњи нараштај од трулежи, која све више хвата кор |
родитељи били узрок; млада срца била су бар увек непокварена и чиста.{S} Сад је и то друкчије.{ |
ритиче у помоћ.</p> <p>— Умр'о је купци барон Д...ч.{S} Сутра му жељезницом стиже тело.{S} Тамо |
имала ни каде.{S} Баш је стигао влак с бароном.</p> <p>Погреб је био, као што је теча рекао: „ |
<p>Све сам радо читала, но Обрадовићеве басне по најрадије, јер сам разумевала, а остали писци |
а читање понајвише „<title>Обрадовићеве басне</title>“ и остала његова дела.{S} Но ја сам се ка |
о доћи и књижицу донети.</p> <p>— Секо, баца неможе с тобом тичати; боле га ножице! — рече ми м |
па све тако, тако чине! — предвари ме „баца“, подржавајући устима тичије пипкање а рукама лепр |
бабе нам Еве — Књижица је учинила, што „баца“ није могао са „секом“ да — тичи.</p> <p>Тетка је |
на икону, на распетије спаситељево.{S} Бацила сам се предњу и шапутала:</p> <p>„Оче, јеси ли з |
ме стролно загрли, па се гласно плачући бацила у своју постељу, а мајка ме погладила по челу и |
се морам журити, да га стигнем.</p> <p>Бацила сам још један поглед на кућу, па пођох тражити т |
лепа је девојка,“ заврши моја помајка, баш кад сам отворила врата.</p> <p>Смркло ми се пред оч |
јем...</p> <p>— Добро фрајлица, богами, баш добро, чула сам ја за тим још и на вратима ходника. |
во своје, не може бити рђав и непоштен, баш ако га и сумњиче.</p> <p>„Остала сам усамљена са ду |
аћете се, но кад-кад нас <pb n="150" /> баш та детињарија задржи од изгреда, који би можда инач |
у од тебе, само за то, што је удата!{S} Баш као да је брак чистилеште сваког душевног гада и фи |
S} Ал она се отселила из тог кварта.{S} Баш пре, кад сам била на пошти, питам јој газдарицу: гд |
ишта казала.{S} Нисам имала ни каде.{S} Баш је стигао влак с бароном.</p> <p>Погреб је био, као |
јој желим добро, а она ми се смеје.{S} Баш ти је данашња младеж неблагородна.</p> <p>— Манте с |
да с неким презирањем о теби говори.{S} Баш као да ниси свестан створ, већ мртва роба, која ост |
о њој баш ништа; само сека-Маца рече, — баш је била унела штрудлу — да је знаде. — Становала је |
узеше онај живахни младалачки израз. — Баш враг тај песник, но нека га Бог поживи!{S} Да није |
ако гледате?{S} Зар није тако?</p> <p>— Баш тако сам и ја мислила, рече она, оборивши очи: а то |
згледало ми, да ће да прекину ту тему а баш ме је почела интересовати.{S} Зато је упитах:</p> < |
или мушке <hi>несталности</hi> оставља баш онда, кад је она разуму сасвим окренула леђа и — по |
колко се себичних, на и неморалних жеља баш под том фирмом сакрива!{S} Та зар је један, који се |
ванично својевољно похађање — не донаша баш ништа....{S} Карактерише је само као простакињу, „ш |
све док нисам са ужасом увидела, да је баш то само прегоревање и брига а њему — љубав.</p> <p> |
то болело, после сам тек видила, да је баш та хладноћа у понашању доказ оног осећаја, који се |
>— Бог с вама! а ко то каже? зато ми је баш и чудо; девојка на свом месту, ал не уме у свету да |
руго вам не умем казати.</p> <p>— То је баш ко с Димитријем Обрадовичем.{S} А је ли бар он срећ |
S} Још и данас се чешће питам: зашто је баш мене поштедила? ...</p> <p>Била сам као цветак, кад |
ислите?</p> <p>— хоћу да кажем, да није баш рђаво, што се у младости човек заноси и прецењује с |
исам почела читати.</p> <p>— Е, онда ме баш мораш примити!{S} Само причекај, док свучем и смест |
у нехотице.{S} Сетила сам се, да су ме баш они одбацили, које сам жарко љубила...</p> <p>„Коме |
ора.{S} Сирота, знам зашто; није јој се баш милило живити.{S} Знам ја како је то кад је човек с |
која ме још воле...</p> <p>— Зар немате баш неког од својих?{S} Питала сам и други пут.</p> <p> |
м је мислила издати; али новост не беше баш обичне природе, те не остаде без утиска.{S} И нехот |
о.{S} Пада и мени кашта на памет, да би баш женскиње требало тако да се запита.{S} Радњом, енер |
вили и људи.</p> <p>Заборавили? — Је ли баш тако?{S} Не, сећају се они мене, кам год им се прох |
Обрве је имала густе и формасте.{S} Али баш тај иначе „услов лепоте,“ чудно је одударао од стар |
што о фрајла-Стани.{S} Незнадоше о њој баш ништа; само сека-Маца рече, — баш је била унела штр |
држим у крилу Марка и Аурору.{S} Немам баш неограничено поверење у њима; слушају ме до душе; в |
ети; само знам да:</p> <quote> <l>Нисам баш ни много хтела </l> <l>Ал’ жеља ми беше смела,</l> |
е здравље, као што га многе јаднице ево баш у овој вароши -губе; а могла сам и љубави имати, са |
ла сам овако, нешто са дужности а нешто баш са тог топлог срца и поноса.</p> <p>Дужност ме је ч |
својим мислима разговарам.{S} Други пут баш нећу.{S} Ал Боже мој — шта ћу онда? ...{S} После ми |
{S} Не марим о себи да говорим.{S} Нису баш пријатне успомене; а можете и из овога све дознати. |
ћност у овом поквареном и леденом свету баш тим особинама спремио.</p> <p>Тако сам проживела де |
ца; неће, док сам ја у соби.{S} Могу их баш и на отворен прозор метнути, па се неће вијнути у с |
р ваљда у обрану мушких само ми рекао; „Баш ко да је при женидби главно капитал.“</p> <p>„Чини |
е пред очима.{S} Посрћући отишла сам до баште, до места, где ми је Милан казао, да ме воли и да |
није смркло.{S} Тада дође Даница мени у башту.</p> <p>„Што плачеш?“ питала ме са саучешћем.</p> |
волим; а мој некадашњи нагли одлазак у башту и садашња молба да ми опрости, утврдила га је још |
ља је чисто горела подамном; морала сам бегати оданде, где могу нанети несрећу и где ме више не |
стински волети ни спољашње лепа човека, без душевних врлина.{S} Само децу, ма и матору — насмеј |
забава, која из туђег џепа вади новац, без да си га заслужила!{S} Боље да остану забаве ради д |
м још већма, а љубићу те и до смрти!{S} Без тебе ћу отићи тек ако ме ти више не љубиш.“</p> <p> |
> <p>— Дабоме да је сталност врлина.{S} Без те врлине и нема праве љубави.{S} Несталан човек и |
ла трговине са срцем и гадила пољупца — без љубави.</p> <p>Старка заћута, нагло устаде и оде ка |
обратних случајева, да се девојка удала без љубави према момку; али тој погрешци су обично роди |
Даница немогосмо бити ни тренутка једна без друге.{S} Милана смо опет обе волеле, као једина бр |
е, да упозним „баба-девојку“ овога пута без успеха; но дошла сам и дома, а она ми је била у пам |
е беше баш обичне природе, те не остаде без утиска.{S} И нехотице почела сам премишљати: какав |
ољубива и поносита.</p> <p>Но нико није без мане и ја сам је волела, врло волела; једно би изгл |
упају ону јадну дечицу, што их слушкиње без материна надзора тек смуљавају или паре, као пилиће |
ујући ме својој деци.{S} Но ми смо се и без тога брзо сродили.{S} Ја и Даница немогосмо бити ни |
а први поглед.{S} Лице ваше остаће ми и без имена у памети.{S} Будите ми здрави и сретни.</p> < |
ст према вама учиниће да га заборавим и без тога.{S} Ох та и ја знадем, да се у богатству лакше |
и она и устаде.{S} Устала сам и ја, али без воље.{S} Још нисам јој ни имена знала а већ одлази. |
вен.{S} Био је „цветан“ и раскошан, али без искрена саучешћа и суза.</p> <p>Сутра-дан сам отишл |
бље.{S} Метнула јој и каменит крст, али без сваког знака и натписа.{S} Кад сам је питала, зашто |
не би ли је случајно опазила; али увек без успеха.</p> <p>Већ сам била напустила истраживање, |
о очајања.</p> <p>На што живовати живот без сврхе?{S} И моја рука одапе пиштољ.</p> <p>„Збогом |
оводи за срцем и одаје љубавном уживању без борбе и устезања......</p> <p>Осећаји су им до душе |
менити сама пред собом, да сам искушењу без опирања подлегла.</p> <p>У врту сам се сита исплака |
улације, па је ли чудо што се не хтедох без љубави удати?!{S} А за љубав, чинило ми се да ми је |
ар бранилац.{S} Али овог пута се трудиш без успеха.{S} Све што си успела, само је то, да те сад |
;</l> <l>Гадила сам се пољубаца,</l> <l>Без љубави праве.</l> <l>Па зато ме у старости </l> <l> |
код мене да узбурка и колеба?“</p> <p>„Без тога колебања неби била човек.{S} То није грех; то |
и да уме мислити.{S} Она је обично тако безазлена, да не зна ни „на чем жито расте...“ Ко год х |
слабости испупчиле јабучице од образа и безубих вилица, те ни мало не доликују оном широком чел |
вил'не косе, бисер зуба, чарних очију и бела и румена лица, већ којој је главни основ узајмио п |
е ја; „изволите само прочитати неколико бележака из мога дневника, па ће те се уверити, да ја п |
p> <p>(Стеван је био син ондашња имућна бележника, леп но лакоуман младић.{S} Чула сам чешће го |
ирене муштерије...“</p> <p>„Какве су то белешке? читај, бар да чујем.“</p> <p>„С драге воље; са |
сликамо врага црног а црнац га замишља белог.{S} Ето видите, да појам о лепоти није једнак!{S} |
шо!{S} Па опростите, што сам вас својим бенетањем толико задржала.{S} Бар ће те се кадгод сетит |
них писаца, као и библију и златоустове беседе, од Доситеја Обрадовића, које су биле још у руко |
и породице му.{S} Но у њему је сад тек беснила „плава крв“. — Осећао се увређен, па из освете |
стаде и још рече, да ће ми храну давати бесплатно, а са прихода моје „сермије“ да се одевам. „Т |
Сви дечији писци и песници тога језика, беху заступљени у нашој девојачкој библиотеци.{S} За вр |
дним и другима подједнако...) Осим тога беху сви прозори отворени и светињом начичкани.{S} Туда |
беше удао пре 10 година.{S} Он и тетка беху ми драги родитељи.{S} Кад су ме примили, било ми ј |
ина а Боривој нешто старији.{S} Обојица беху добра срца и изврсни сродници; надметали се, који |
нас двоје сами дома.{S} Мајка и Даница беху отишле некој рођаци у посету.</p> <p>Ја сам везла, |
и се појавио и моме срцу.</p> <p>Ферије беху већ на измаку.{S} Једно после подне остадосмо нас |
научио читати а тетка плести.{S} Обоје беху задовољни својом ученицом; тетка није могла да ме |
p> <p>И ја сам ћутала.{S} Чудни осећаји беху самном овладали.</p> <p>Ту свечану тишину проби гл |
чела радити.{S} Умила сам се, но очи ми Беху још исплакане.{S} На једанпут ступи у дућан — Бори |
ије, јер сам разумевала, а остали писци беху ми због мешања словенског језика тежи и сувопарниј |
гова преживелих година, што јој на лицу беху исписани.{S} Да је тај поглед изражавао терет преж |
пут спремљену.</p> <p>Отпутовала сам у Беч, да се тамо боље усавршим у својој струци и да — за |
ра и радњу женског одела.{S} И то сам у Бечу изучила.{S} Радња ми је добро ишла, те не прође ни |
пекара, жељезница и разних машинерија, беше се за неко време — као обично пред подне — стишало |
прва слика што је нађох у својој машти, беше — Милан.</p> <p>Тргла сам се од те мисли и махнула |
сам била и ја.</p> <p>Најмилија забава беше ми читање у тамошњем врло лепом варошком парку.{S} |
другу. </p> <pb n="161" /> <p>Та друга беше моја другарица.</p> <p>Тежак беше то тренутак, мно |
и хиљаде, разуме се у шајну.{S} Но тада беше толика свота знатан капитал.{S} Сљед тога ретко бе |
веда са дебелом кожом!...</p> <p>Старка беше дошла у ватру.</p> <p>— Мора мајко, да игра по њез |
даје се замислити.{S} Стара моја тетка беше већ давно под земљом, а требало ми је полазити из |
у Т.</p> <p>Сека-Мацино место, заузела беше Лиза, те сам могла читати кад ми је воља.{S} Није |
ам жалила.{S} Не поверење према мушкима беше у мени већ корена ухватило.{S} Жена ми је била леп |
ано и онесвешћена пала доле; пред очима беше ми се смркло а срце ми стегнула нека ледена рука. |
сам неку младу раделицу.{S} Баба-Стана беше — мртва.</p> <p>— Знате-ли што о њој? питала сам р |
у месту код неког адвоката, а у шогора беше син Душан, с ким се још од пре познавао.</p> <p>Ду |
ће, умесими „на супу.“</p> <p>Сека-Маца беше скроз практичарка.{S} Држала је, припасаћу кецељу |
двоје деце, Даницу и Милана.{S} Даница беше мога доба а Милан је могао имати 16—18 година; свр |
у свог старог тече е тетке.</p> <p>Теча беше учитељ, као и отац ми.{S} Деце у кући није имао; ј |
је нешто папира и неког цртежа.{S} Све беше јако пожутело. — Знак, да им идентитет није тек од |
овео је два месеца на дому.{S} То време беше мени и Даници најмилије; једва смо чекале да дође. |
ма он често и потреба.{S} Но једне зиме беше овладала самном нека чама.{S} Држала сам, да ће ми |
ала сам је тужно.{S} У њезиним очима не беше ни трага од туге.{S} За цело јој не беше жао живот |
а њему — љубав.</p> <p>Срце ми дакле не беше мртво него тек успавано!</p> <p>Стидила сам се сам |
у, фрушку гору.</p> <p>С моје стране не беше дакле никакве кривице, па и опет их брзо нестаде с |
ту.{S} У њих беше већ двоје деце, те не беше места и за мене.</p> <p>Закључише, да ме даду у Ву |
" /> <p>Била сам дете.{S} Природа ми не беше маћеха; подарила ми је клицу свега онога, чиме дар |
је било све јасно.{S} Мојој помајци не беше доста, што сам се из дужности својевољно среће одр |
еше ни трага од туге.{S} За цело јој не беше жао живота.</p> <p>— Дакле ни ту се нисам преварил |
>Нисам је мислила издати; али новост не беше баш обичне природе, те не остаде без утиска.{S} И |
на читала сам опет у парку.{S} Око мене беше необична тишина.{S} Сав велико-варошки жагор: хука |
али моје око остало је суво; срце ми се беше скаменило а душу ми заузеле мисли о неситој и граб |
ао сам онуда и свратио сам.{S} Код куће беше само слушкиња и мала Данка.{S} Хтео сад да одем но |
д тога часа заволела.</p> <p>Помајка ми беше удовица, а имала је двоје деце, Даницу и Милана.{S |
баш ни много хтела </l> <l>Ал’ жеља ми беше смела,</l> <l>Задовољство је однела.</l> <l>Желила |
према другоме,“ рекла је старица, то ми беше доказ, да имам посла с поштеном женскињом.{S} Друг |
олим вас, дозовите је.</p> <p>Мари-нени беше доброћуда изгледа старица и врло разговорна.</p> < |
С тога ћу пропасти.“</p> <p>Природа јој беше доиста загонетка.{S} Колко је била енергична, толи |
— а сад — супарница.</p> <p>Даринка јој беше име.{S} Била ми је другарица и сироче као и ја; мо |
друга беше моја другарица.</p> <p>Тежак беше то тренутак, много тежи и од онога, кад сам се с М |
н и блеђи но обично.</p> <p>Поздрав нам беше много хладнији него обично.{S} Ни руковали се нисм |
летила од једног другоме.{S} У његовим беше мале разлике.{S} И пре су била пуна нежности; а ја |
пису; био је још у првом зачетку, но он беше његов присталица.</p> <p>После смо му тек тим прав |
им плаћати храну.</p> <p>Први ми посао беше, да пишем Милану.</p> <p>Писала сам му, рекавши, д |
их у мање и веће пакетиће.{S} Исто тако беше у њој неколико дењчића другог рукописа; а разметну |
вота знатан капитал.{S} Сљед тога ретко беше недеље а да није на моји врати закуцао по који про |
исам побегла; нисам имала снаге, јер то беше последњи загрљај.{S} После неколико тренутака је о |
ашто сам остала неудата.“ Као неки мото беше додато:</p> <quote> <l>Имала сам топло срце,</l> < |
ам се већ стропоштала.{S} Свест ме опет беше оставила.</p> <p>Дуго сам и тешко за тим боловала. |
девојачки.</p> <p>Дан по дан, па и опет беше година на измаку.</p> <p>„Још месец, два, па ће и |
} Деце у кући није имао; јединицу ћерку беше удао пре 10 година.{S} Он и тетка беху ми драги ро |
сам књижицу.</p> <p>На насловном листу беше написано:</p> <p>„Зашто сам остала неудата.“ Као н |
жњу варош својој ћерци и зету.{S} У њих беше већ двоје деце, те не беше места и за мене.</p> <p |
шљати: какав мора бити „делија“ за кога би ја пошла.{S} Нисам дуго морала премишљати; прва слик |
племенити може.{S} Уверена сам била, да би старицу новчано радо помогла (то допуштају „госпоцка |
гова тетка а наша суседкиња срочила, да би били красан пар.</p> <p>„Красан пар, а још се и не п |
ности да је упитам.{S} Чинило ми се, да би то питање читаву „историју“ за собом повукло, а одку |
.</p> <p>Он уздахну. „Хтео сам рећи, да би моја помоћ била незнатна.{S} Ти га љубиш и сувише... |
, па ни то нисам могла; осећала сам, да би ме глас одао.</p> <p>„То је зацело наруџбина?“ рече |
ерко.{S} Пада и мени кашта на памет, да би баш женскиње требало тако да се запита.{S} Радњом, е |
м?{S} Кинез стеже својој ћерци ногу, да би је полепшо а нама су гадне и смешне те здепнасте кра |
д је сасвим обична старачка појава?“ Да би нашла узрока, погледала сам је и опет.</p> <p>У том |
адем, да сав његов рад радо читам, и да би га све више и више читала.</p> <p>— Бар да видим, ка |
рка интересовала, те рекох:</p> <p>— Ја би вас молила да ме одведете до њезина стана.{S} Хоћу д |
те љубим неизмерно.{S} Нема жртве, која би ми за тебе тешка била.{S} Знања имам а и воље за рад |
ла сам и стисла се уз њезино раме; била би је још на улици пољубила, од среће, што у њојзи не н |
м трагове, а тога није смело бити; била би неблагодарност према мајци, а ни Милан није смео зна |
ну.</p> <p>— Зашто ми ниси казала; ишла би и ја с тобом, рече ми на то тетка.</p> <p>Рекла сам |
веста ни вереница још му нисам била, па би морала поруменити сама пред собом, да сам искушењу б |
им речма.</p> <p>— Па реците мајко, шта би требало женскиње да чини, да коракне кораком права н |
је одрастао, а то све болело би га, кад би први љубавни занос прешао; те би ме и нехотице почео |
атична.{S} То би дошло тек доцније, кад би почео примати утиске и од унутрашњих мојих особина.{ |
ну удобност, коју неби могао имати, кад би се наслеђа одрекао.{S} Мене ради био би хладније при |
још у деци управе на прави пут.{S} Кад би се у свету претпостављало здравље болесној уображено |
д га она неби пустила од себе, онда кад би с њоме заједно пропало, а у даљини се сијао зрачак н |
} Ми би је велим презирали; особито кад би тај растанак изискивала и друга дужност.{S} Тако је |
ушевна лепота спољашној, видели би, куд би свет отишао!{S} Ја, сам ето већ остарила а не могу д |
бито мушки и не почиње онде љубити, где би требало да поштује.{S} Тек мане, недостаци и слабост |
.</p> <p>— Чудно питам, јел-те?{S} Коме би се допадала патња!</p> <p>Молила сам је, да ми остав |
, механично сам питала:</p> <p>„По томе би ја била њежна.{S} Зар ти не налазиш да сам сувише ос |
шетала сам се крајем од „ајзнбана,“ не би ли је случајно опазила; али увек без успеха.</p> <p> |
азговарала, онако, као некада; можда не би одобрила корак, што сам га учинила — ја сам вереница |
а, ал доста си на глас читала.{S} Ја не би могла тако дуго.</p> <p>— Могуће је.{S} Ал у мене је |
спод достојанства...{S} То ми зацело не би ни она допустила.{S} Та за Бога! — Друго је бити чла |
мах, да ћу умрети, полудети, али то не би ни једно; била сам млада и душевно снажна.{S} А:</p> |
а, кад би први љубавни занос прешао; те би ме и нехотице почео сматрати као узрок своје несреће |
бољитак, па онда још нешто, а последице би дошле саме од себе.</p> <p>— Шта је то „нешто?“ То м |
е је тек у пола волео као ја њега, срце би му казало, да сам чиста и невина.</p> <p>Заборавила |
вега доста, ал што човек више има, више би хтео, продаје се нека земља у месту, па неби хтели д |
ш та детињарија задржи од изгреда, који би можда иначе учинили; а усамљеним је људима он често |
оти, а душевна лепота спољашној, видели би, куд би свет отишао!{S} Ја, сам ето већ остарила а н |
сијао зрачак наде за спас његов.{S} Ми би је велим презирали; особито кад би тај растанак изис |
слабо бих успела.{S} Да је старији, тек би можда помислио:</p> <quote> <l>Залуд стриче, дуваш д |
те сам га зачуђено погледала.</p> <p>Он би ми на то за тренутак топло погледао у очи а за тим б |
..{S} Попа ме неби ни разумео.{S} Рекао би ми можда — као у оној песми што је рекао свети Петар |
је број куће.{S} Да ми је казала, радо би вас одвела.</p> <p>Тако остаде сво моје заузимање, д |
гао ми је тајни, незаконити брак. „Лудо би било, да ради оне церемоније срдим родитеље а нас об |
би се наслеђа одрекао.{S} Мене ради био би хладније приман и у круговима, у којима је одрастао, |
дној соби, а што су ближе, тим боље; ко би још тако луд био да крати себи пријатну забаву и то |
ћерко!{S} Гле опет смо се нашле.{S} Ко би се томе надо!{S} Ал ходите унутра.{S} Ваљда се не ће |
биљежим? — Честитао ми није нико.{S} Ко би се мене и сећао?{S} Заборавили ме сви, па и они — ко |
га оцекла, а око би своје ископала, ако би хтело одати, како ми је у срцу. — Била сам вулкан, п |
Она га поглади по косици.</p> <p>— Како би ти мајка радо учинила радост са једном таком тичицом |
је језик одао, ја бих га оцекла, а око би своје ископала, ако би хтело одати, како ми је у срц |
чекајте, да изађем пред вас.{S} Требало би времена да ме сами нађете.{S} Читав Лавиринт у овој |
та.{S} Радњом, енергичном радњом, могло би тек оно излечити бар потоњи нараштај од трулежи, кој |
, у којима је одрастао, а то све болело би га, кад би први љубавни занос прешао; те би ме и нех |
какве добротворне женске задруге, било би испод достојанства...{S} То ми зацело не би ни она д |
тан!</p> <p>Долазак ти је излишан; било би детињарија, а можда и неупутно.{S} Наши се пути рази |
азили.{S} Но ту неједнакост изједначило би време и љубав, да само није било другога — чинило ми |
живи!{S} Да није по кад-кад шале, јадно би изгледао овај свет.{S} Јесте ли га лично видели или |
и ја сам је волела, врло волела; једно би изгледало пријатељство и љубав, које веже тек — непо |
ам, да сам му већ сад симпатична.{S} То би дошло тек доцније, кад би почео примати утиске и од |
{S} Да је требало живот жртвовати, и то би била за њу радо учинила, тако сам је од тога часа за |
па зима?!“ шалила сам се ја.</p> <p>„То би их било неколико туцади?“</p> <p>„Толико не, ал једн |
и свет не стиди трулеж подрањивати, што би се ја стидела вама казати, какав је тај трулеж.{S} Ј |
ала, нисам хтела да испитујем.{S} Нашто би ми и било?{S} Доста што сам знала, да ме он више не |
у!{S} Разоравала сам је својевољно, јер би њезин темељ био често темељ туђој несрећи.{S} Где ни |
век и свуда и ми </p> <pb n="171" /> <p>би је презирали, кад га она неби пустила од себе, онда |
Фенелона и других страних писаца, као и библију и златоустове беседе, од Доситеја Обрадовића, к |
ика, беху заступљени у нашој девојачкој библиотеци.{S} За време школског свог одмора, научио на |
жила и у течиној, за оно време, богатој библиотеци.{S} На то ме је свикао сам теча; у данима од |
ентују обоје и сносе се, нестане ли га, бива свешта.{S} Још је срећа, кад се за времена разиђу, |
.{S} Шта ће те?{S} Мати велика дама, па бива свашта.</p> <p>— То се може свакоме десети и поред |
читањем таки ствари разборитији, а срце бива племенитије.</p> <p>Она диже очи, гледећи ме за ча |
станице одма сњим у гробље.{S} Тако то бива, кад човек нема своје деце ни блиске родбине.{S} А |
у.</p> <p>„Па што се смејеш?{S} Тако то бива.“ рекла је Даница и почела ме утврђивати да је не |
узео девојку због мираза.{S} Исто тако, бивало је и обратних случајева, да се девојка удала без |
тиче, нећу много да говорим.{S} Тог зла бивало је и за мог младог доба, али шта велите о женско |
ка“ о овој или оној теми, но то је ређе бивало; обично смо се у назори слагали; те је он моје м |
енутак.{S} Доцније је у таким приликама бивао снужден и зловољан.{S} Јасно сам видела, да га мо |
<p>Он се тада обично усиљено насмешио и бивао више дана приметно хладнији.{S} Кад сам га питала |
је учинило своје; постепено почела сам бивати веселија.{S} Боривој је имао право; ја нисам бил |
b n="155" /> <p>Он ме стиште свим нагло бијућем срцу.{S} Овог пута нисам побегла; нисам имала с |
у.</p> <p>Овог пута корачала сам журно: била сам замишљена а и желудац ме је опомињао, да је по |
мо се и ако смо биле неједнаке природе; била ми је необично одата.{S} Доцније сам видила, да с |
уменила сам и стисла се уз њезино раме; била би је још на улици пољубила, од среће, што у њојзи |
ри сан.</p> <p>Учинила сам јој по вољи; била сам и поред радозналости санана. </p> <p>Сутра сам |
собом трагове, а тога није смело бити; била би неблагодарност према мајци, а ни Милан није сме |
мрети, полудети, али то не би ни једно; била сам млада и душевно снажна.{S} А:</p> <quote> <l>Д |
е преко од мене.{S} Нисам дизала очију; била сам збуњена.</p> <p>„Шта то везеш?“</p> <p>„Теби к |
p> <p>Даница му је ретко испунила жељу; била је детињастија и несташнија од мене; радије је у с |
а и опет заћута.{S} И ја сам ћутала.{S} Била сам изненађена, и некако чудновато расположена.{S} |
ахрани; после два сата је издахнула.{S} Била је до смрти при свести.{S} Па како се радовала, ка |
заћута, нагло устаде и оде кавезима.{S} Била је очевидно јако узрујана.</p> <p>— Видите, рече п |
од људи ...</p> <p>Старица престаде.{S} Била је узрујана; глас јој је још већма дрхтао, а у оку |
арница.</p> <p>Даринка јој беше име.{S} Била ми је другарица и сироче као и ја; модистлук је са |
м и дома, а она ми је била у памети.{S} Била је то чудна појава за мене.{S} Није се запослила „ |
м се да ми неће допустити тај корак.{S} Била је добра и према сиротињи милостива женскиња, али |
поглед у лице јој учини да устанем.{S} Била је то жена у дубокој старости, а смешила се у моме |
је оставила сав свој „веш“ и одело.{S} Била је то честита и добра душа.{S} Није сирота дуго ле |
а јабуку, разгледала сам јој собицу.{S} Била је малена избица с једним прозором.{S} Сав намешта |
ко би хтело одати, како ми је у срцу. — Била сам вулкан, по чијој површини често ходим и не слу |
ми сваки залогај.</p> <p>„Смрт или вид“ била је сад сва жеља моја. — Све што сам још своје имал |
мој карактер, моју чистоту онако лабава била.{S} Но и тога је давно нестало, па буди миран и ср |
нично сам питала:</p> <p>„По томе би ја била њежна.{S} Зар ти не налазиш да сам сувише осетљива |
тим то и чекала.{S} И Милана и Боривоја била сам већ заборавила.{S} Од свега је остала само усп |
S} Нема жртве, која би ми за тебе тешка била.{S} Знања имам а и воље за рад, па хајде самном да |
обично родитељи били узрок; млада срца била су бар увек непокварена и чиста.{S} Сад је и то др |
ме је Боривој волео још док си ти овде била.{S} Тада сам га одбила; нисам знала како он мисли, |
толико зла и напрасита.{S} Осим тога је била веома славољубива и поносита.</p> <p>Но нико није |
аљица умесила...</p> <p>— је лите да је била добра?{S} За младих година служила сам и код феишп |
Срем.{S} Учинимо јој по жељи и онда је била мирнија.</p> <p>— Је-ли рођака дошла? питала сам р |
ива и другу децу своју.</p> <p>Клица је била ту; и ја сам била чила, окретна и задовољна, као и |
е поболем.{S} Стара сам.{S} Лубеница је била зрела и слатка.</p> <p>— Добро што се десила слатк |
мени већ корена ухватило.{S} Жена ми је била лепа и богата, а имао је и сина, више ми није треб |
спеха; но дошла сам и дома, а она ми је била у памети.{S} Била је то чудна појава за мене.{S} Н |
S} Срце ми се још цепало, но душа ми је била мирна, од прилике онако, као кад учинимо какво доб |
је то био обичај.</p> <p>Дужност ми је била, да га запитам, где је за толико, па ни то нисам м |
тво, небих се зацело тргла.{S} Овако је била — необична.</p> <p>— Политика, рече она, пруживши |
јој беше доиста загонетка.{S} Колко је била енергична, толико нестална, колико снажна толико с |
аш ништа; само сека-Маца рече, — баш је била унела штрудлу — да је знаде. — Становала је, вели, |
{S} Нашла сам да јесте.{S} Старица није била „рђава особа.“ За њу се још не зна ни добро ни зло |
ати до своје смрти!</p> <p>Кад сам лане била у Т., отишла сам опет да видим баба-Стану.{S} У ње |
Да је требало живот жртвовати, и то би била за њу радо учинила, тако сам је од тога часа завол |
колеба?“</p> <p>„Без тога колебања неби била човек.{S} То није грех; то је на карактерном човек |
ми сада душу.{S} Ни једна жртва није ми била велика, кад се тицала Данке.{S} Васпитала сам је о |
но;</p> <p>„Знала сам.{S} Та ти си увек била моје разборито добро дете!“</p> <p>Склопила сам оч |
воју.</p> <p>Клица је била ту; и ја сам била чила, окретна и задовољна, као и друга деца.{S} Им |
</p> <p>— Не замерте ћерко.{S} Така сам била од кад сам.{S} Лака на смеју, као и на плачу.{S} Н |
овати и оплеменити може.{S} Уверена сам била, да би старицу новчано радо помогла (то допуштају |
, да је у гостима човек комотан, па сам била и ја.</p> <p>Најмилија забава беше ми читање у там |
лила из тог кварта.{S} Баш пре, кад сам била на пошти, питам јој газдарицу: где је фрајла Стана |
м стара а то је млађи човек.{S} Кад сам била млада, радо сам читала.{S} Читал сам Обрадовича, В |
. ма да ми није требало.</p> <p>Сад сам била мирнија.{S} Закључила сам да своје осећаје не одам |
кчије. </p> <pb n="154" /> <p>Дотле сам била дете, а од тога тренутка девојка.{S} Већ прво писм |
е и кува.</p> <p>Љубила сам га, али сам била старија, па ми се чинило да ми је дужност да га од |
иланов друг и брат од тетке.{S} Док сам била у дому моје помајке, долазио је чешће са својом ма |
ривоју сањала...</p> <p>И сутра-дан сам била узрујана.{S} Чим сам се у дућану видила сама, поче |
ла; али увек без успеха.</p> <p>Већ сам била напустила истраживање, кад ми случај притиче у пом |
отињска нагона и ништа више! (Ја) нисам била така.{S} За то сам незгодна јунакиња.{S} Да то буд |
ија.{S} Боривој је имао право; ја нисам била од оних што лако подлежу.</p> <p>Још нисам била ра |
оте?!{S} Мислићете да можда никад нисам била способна за љубав, кад тако говорим и кад сам оста |
бав, а невеста ни вереница још му нисам била, па би морала поруменити сама пред собом, да сам и |
оних што лако подлежу.</p> <p>Још нисам била равнодушна, али ни суревњива; сећала сам га се као |
ла сам радознало.{S} Знала сам да је то била Данка.</p> <p>— Дошла је, таман да јој очи склопи |
га неприметно узео и прочитао; није то била проста радозналост, већ нада, да ти можда могу пом |
дахну. „Хтео сам рећи, да би моја помоћ била незнатна.{S} Ти га љубиш и сувише...“</p> <p>„Љуби |
његовим беше мале разлике.{S} И пре су била пуна нежности; а ја сам се изражавала како сам уме |
У томе изби на сахату шест.{S} Радо бих била још остала, али код тетке се обично у то доба вече |
xml:id="SRP18870_C0"> <pb n="136" /> <p>Била сам у гостима у Т.</p> <p>Зна се, да је у гостима |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Била сам дете.{S} Природа ми не беше маћеха; подарила м |
зашто је баш мене поштедила? ...</p> <p>Била сам као цветак, кад га од стабла откинеш; но свену |
јом се обично за живота срета...</p> <p>Била је већ настанула пета година од кад сам примљена у |
о да ме сећа на — практичност...</p> <p>Била сам опет у парку и чим сам га опазила сетила сам с |
тала лист, ја сам је посматрала.</p> <p>Била је повисока слаба старица.{S} Некада, у младости, |
ском свом животу и наукама које су нама биле непознате.{S} Кад је то видео; доносио нам је и сл |
дости, могла је бити лепа.{S} Црте лица биле су правилне, ал јој се сад од слабости испупчиле ј |
једном таком тичицом; само кад ми неби биле тако одане!{S} Овако ће ме тек гроб од њих растави |
д моје.</p> <p>Слагале смо се и ако смо биле неједнаке природе; била ми је необично одата.{S} Д |
беседе, од Доситеја Обрадовића, које су биле још у рукопису.</p> <p>Све сам радо читала, но Обр |
и желећи обојима сретан пут.{S} Жеље су биле искрене, али писмо орошено мојим врелим сузама; пи |
десило? питала је она брижно.</p> <p>— Били смо код старе мајке.{S} Има лепе жуте тице, па све |
мене несваћа; страни смо једно другоме били од почетка, па тако је и сада. </p> <pb n="164" /> |
а тетка а наша суседкиња срочила, да би били красан пар.</p> <p>„Красан пар, а још се и не позн |
ку; али тој погрешци су обично родитељи били узрок; млада срца била су бар увек непокварена и ч |
помоћ какве добротворне женске задруге, било би испод достојанства...{S} То ми зацело не би ни |
и драги родитељи.{S} Кад су ме примили, било ми је тек пет година.{S} Теча ме је научио читати |
ки дан.{S} Једанпут не дође две недеље; било ми је за то време некако чудно и тешко.{S} Питала |
и сретан!</p> <p>Долазак ти је излишан; било би детињарија, а можда и неупутно.{S} Наши се пути |
ала.</p> <p>Ви сте зацело много патили? било ми већ на језику, кад ме она запита, показујући у |
и оборила очи, не рекавши јој ништа.{S} Било ми је срамота, да потврдим и ту ману нашег хваљено |
жала сам, да није сасвим при свести.{S} Било је на њој нешто необично.</p> <p>— Опростите, душо |
роја.{S} Разгледала сам јој и одело.{S} Било је скромно, чисто и њезиној дубокој старости и по |
колико тренутака настави опет:</p> <p>— Било је и пре тога гада и трулежи, али у много мањој ме |
то сам радила.</p> <p>„Јесте.{S} Седи.“ Било је све што сам му могла рећи.{S} Примио је понуду |
о темељ туђој несрећи.{S} Где није тога било, ту је опет требало вршити дужност, дужност према |
i> и једина љубав.</p> <p>У оба случаја било је и одзива.{S} Но опет се узели нисмо, а све зашт |
тавила међу друга; само ми је у грудима било некако празно, врло празно.{S} Чинило ми се, да ви |
гу одобрити.{S} Што не ваља не ваља, па било старо или ново!</p> <p>Што се луксузне ношње тиче, |
о, хтео је све жртвовати.{S} Но тада је било касно.{S} Осећала сам каква нас провалија дели; он |
а подиже очи и погледа ме.{S} Сад ми је било све јасно.{S} Поглед јој се није слагао с оним ста |
женио Маром Базићевом.</p> <p>Сад ми је било све јасно.{S} Мојој помајци не беше доста, што сам |
а ни сасвим да их одобрим.{S} Жао ми је било мојих лепших снова и илузије, што сам их донде има |
ала сам читајући то писмо:{S} Жао ми је било жене, која је из љубави погрешила.{S} Милана нисам |
м је одјурио из собе.</p> <p>Како ми је било, тешко је појмити.{S} Полуонесвешћена пала сам на |
хну и оде од постеље.</p> <p>Како ми је било, даје се замислити.{S} Стара моја тетка беше већ д |
се учинио да не види...</p> <p>То ми је било доста.{S} Душу су ми растрзале страшне муке.{S} Ср |
г ума человјеческог</title>.“ Још ми је било слободно читати неке преводе од Фенелона и других |
кутију, па је метну на сто.{S} У њој је било писама сортираних по величини и везаних у мање и в |
њи лист свога дневника...“</p> <p>То је било пре две недеље...“ А румен стида суну ми у лице.{S |
ка и стаклена посуђа.{S} На шифонеру је било доста уједно сложених књига, а о зидовима је висио |
да испитујем.{S} Доцне је, али да није било лако рушити своју срећу за рад дужности, то је ист |
едначило би време и љубав, да само није било другога — чинило ми се, да је врло слаб за жртву, |
а сам. „Шта ће сад од мене?{S} Зар није било доста увреде?!{S} А друго за цело неће.{S} Та сада |
ам хтела да испитујем.{S} Нашто би ми и било?{S} Доста што сам знала, да ме он више не воли.{S} |
ми је тајни, незаконити брак. „Лудо би било, да ради оне церемоније срдим родитеље а нас обоје |
емплар?“ смејао се он.</p> <p>Како неби било!{S} Сад сам вам тек прочитала пролећне месеце и не |
сад презирати не можеш.{S} Па зар неби било лудо, кад се неби машили среће, која нам је тако б |
а њу бих и срећу дала.</l> <l>И срце ми било врело </l> <l>— Осећаја бујно врело —</l> <l>Љубав |
е.{S} Радити се могло и овде а тешко ми било враћати онима, који су ме скоро — отерали.</p> <p> |
о.{S} Но није тако било.{S} Срце је тек било измучено и успавано.{S} Доказ томе је, што сам у ж |
“ гласио је он.{S} У души ми је при том било некако топло; срце ми је живље почело куцати, но т |
вала, смејала се старица.{S} То је тако било од кад је, и биће довека.{S} Права љубав је вечита |
се да ми је срце мртво.{S} Но није тако било.{S} Срце је тек било измучено и успавано.{S} Доказ |
но Боривој није, те ми у почетку чудно било његово саучешће и старање о мени.</p> <p>„Тебе сек |
о дењчића другог рукописа; а разметнуто било је нешто папира и неког цртежа.{S} Све беше јако п |
једна другу.{S} Дође ли једно од њих у било какву неприлику, зар се надати саучешћу, пожртвова |
аочари и плетиво, а у отвореном прозору било је неколико саксија цвећа.{S} Цео намештај је био |
а?!“ шалила сам се ја.</p> <p>„То би их било неколико туцади?“</p> <p>„Толико не, ал једно туце |
ма звати.{S} Заиста жалосно.{S} Срам их било!{S} Хоће с картањем на новац бајаги неке забаве.{S |
реди, нек продужи даље?!“ Тако је видиш било, а не као сада.{S} Умориш се ко псето од силних пи |
S} Како је лепо увезана, као еванђеље. (било је „дивотиздање.")</p> <p>— То су песме Јована Јов |
а сувише идеално створење, ексцентрична биљка или томе подобно.{S} Данашње, модерне јунакиње др |
је ћерко, најнежнија и најплеменитија „биљка“ човечија срца и душе.{S} Ретко је земљиште у ком |
венула и опет нисам.{S} Деца су као оне биљке, што у сваком земљишту корена хватају; па се и ја |
јаукнула сам.{S} Он није чуо тај јаук; био је већ на улици.</p> <p>Скочила сам, да га задржим, |
е људи у њему.{S} Теча се томе радовао; био је сретан што ми је отворио очи, да јасно и чисто в |
ога дана опазила сам промену и на њему; био је према мени много хладнији.{S} Најпре ме је то бо |
ора, научио нас је и Вуковом правопису; био је још у првом зачетку, но он беше његов присталица |
је осим Доситејевих допуштао читати.{S} Био је то Мразовићев „<title>Поучителни магазин за децу |
ча рекао: „госпоцки“ и величанствен.{S} Био је „цветан“ и раскошан, али без искрена саучешћа и |
и и он газио углед где год је могао.{S} Био је као и сви други.{S} Но нека му је просто — није |
ацију, што је неки свет браком назива,“ био је мој одговор.{S} И тиме се обично свршила та тема |
/p> <p>„Сетила сам се својих родитеља,“ био ми је одговор.</p> <p>Те вечери добила сам грозницу |
ао некада Милана. — После неколико дана био је већ веран са ћерком богата поседника П...ћа.{S} |
су ближе, тим боље; ко би још тако луд био да крати себи пријатну забаву и то „света ради!“ За |
стигао влак с бароном.</p> <p>Погреб је био, као што је теча рекао: „госпоцки“ и величанствен.{ |
искреношћу и добротом.</p> <p>Поглед је био у правом смислу младалачки, па је то на први поглед |
а каквог милог покојника.{S} За мене је био мртав; само што ме је по кат-кад мучила мисао: у чи |
Миланом једну исту струку.{S} Иначе је био честит, разборит младић и врло симпатична појава.{S |
зели нисмо, а све зашто:</p> <p>Први је био богат и из племићке породице.{S} Кад је изјавио, да |
љубављу, којом ја њега.</p> <p>Други је био такође ваљан младић, али млађи од мене. </p> <pb n= |
а с једним прозором.{S} Сав намештај је био: једна постеља, сто с две столице, канабе, шифонер |
олико саксија цвећа.{S} Цео намештај је био старинске форме, али чист и још цео.</p> <p>— Деца |
есити да ме заборави.</p> <p>(Стеван је био син ондашња имућна бележника, леп но лакоуман млади |
се још од пре познавао.</p> <p>Душан је био мојих година а Боривој нешто старији.{S} Обојица бе |
ала сам каква нас провалија дели; он је био њежно чедо аристокрације а ја дете народа.{S} Назор |
равду топлим речима олакша.{S} Та он је био мушки, па ако је мене морао презрети, зар је морао |
тала сам се као неки кривац.{S} И он је био збуњен и блеђи но обично.</p> <p>Поздрав нам беше м |
S} Сад је изледало да је миран, само је био блеђи но обично.</p> <p>„Изашла си тако лако одевен |
> </quote> <pb n="151" /> <p>Рукопис је био обичан, а правопис, на моје чуђење, нов и доста пра |
бар не с мирном савешћу.{S} Навикнут је био на комотан живот и раскошну удобност, коју неби мог |
кад би се наслеђа одрекао.{S} Мене ради био би хладније приман и у круговима, у којима је одрас |
а сам је својевољно, јер би њезин темељ био често темељ туђој несрећи.{S} Где није тога било, т |
сва кривица лежи на мени?{S} Зар нисам био преварен, а превару си потпомагала — ти сама.{S} Не |
ницу. (Неко пошао директно тамо, а неко био на путу, па видио да се светина ускомешала, те хајд |
Ни руковали се нисмо, а иначе нам је то био обичај.</p> <p>Дужност ми је била, да га запитам, г |
, да никога више љубити не могу!</p> <p>Био је Миланов друг и брат од тетке.{S} Док сам била у |
је увиђа, избегава сваку изјаву.</p> <p>Био ми је загонетка; но брзо сам и њу решила.{S} Он је |
издао! — Дала ми старица свој дневник, биографију, шта ли је?{S} Још нисам почела читати.</p> |
евојке, док не дође до женидбе, па онда бирају богатију.{S} Сви су они таки...“</p> <p>Крв ми ј |
бијала.</p> <p>„Шта чекаш?{S} Докле ћеш бирати?“ љутио се често шогор и сестра.</p> <p>„Имам ка |
их плећа, црних наусница, свил'не косе, бисер зуба, чарних очију и бела и румена лица, већ којо |
; и ваздух ме чисто гуши; тамо ће ваљда бити друкчије.“</p> <p>Сва сам се стресла, кад сам проч |
е имала врло много; знало се, да ће она бити моја насљедница, а само кућа и земља вредила ми је |
отице почела сам премишљати: какав мора бити „делија“ за кога би ја пошла.{S} Нисам дуго морала |
рема мајци одговорила ми; „За тебе мора бити мртав, па шта те се тиче његово мишљиње о теби?{S} |
е паметна, увидиће и сама, да тако мора бити.{S} Зар сам је за то одхранила да ми сину убије ср |
а дужност, него на право своје, не може бити рђав и непоштен, баш ако га и сумњиче.</p> <p>„Ост |
ртво.{S} Осећај, што га осећаш, не може бити љубав.{S} У животу се љуби тек једанпут!“</p> <p>Т |
тарица.{S} Некада, у младости, могла је бити лепа.{S} Црте лица биле су правилне, ал јој се сад |
на допустила.{S} Та за Бога! — Друго је бити чланица, па званично правити сиротињи посете, а др |
?{S} Па га сад не упуштајте.{S} Лепо је бити попадија.{S} За то ми будите захвални, па га држит |
ут нећете посетити...{S} Сад ће најбоље бити, да расечем лубеницу.{S} Ено мали сишао са столице |
шта,“ шапутала сам кроз плач; „мајка ће бити задовољна — дужност је одржала победу над срцем.“< |
ти!{S} Твоја кћи је доста патила, па ће бити снажна и од сада!{S} Не лежи јунаштво у смрти, већ |
е ће Боривој стећи гласа а и за мене ће бити боље.{S} Досадан ми је овде цео свет; и ваздух ме |
ници, па и сви званичници.{S} Вредно ће бити да видите.</p> <p>Закључисмо, да идемо.</p> <p>Кад |
ћефу, а оно што ћу написати, довољно ће бити, дај се увиди, је ли „бабадевојка“ заслужила прези |
знати, да нећу да се женим.{S} И то ће бити цела парада.“</p> <p>Тај предлог заболео ме и увре |
ово Даница.</p> <p>„Да боме да јој неће бити лако.{S} Али ако буде паметна, увидиће и сама, да |
мном нека чама.{S} Држала сам, да ће ми бити скоро крај, па сам све главније успомене свела у ј |
ћу из твојих уста да чујем, хоћеш ли ми бити жена, кад свршим науке?“</p> <p>„Хоћу,“ јецала сам |
ама!“</p> <p>„Сирота Стана, како ће јој бити!“ јецала је поново Даница.</p> <p>„Да боме да јој |
тичан.</p> <p>— Право велите, могла сам бити и мајка.{S} Али ја сам девојка — бабадевојка.{S} Т |
мрла.{S} Онда неби <pb n="156" /> могао бити сретан, а ја сам му тек срећу желила.{S} Та волила |
p>Зашто је то тако? — Је ли морало тако бити? — Савест ми је чиста и мирна, али срце и опет бол |
? — То нисам знала: само је тако морало бити; срце ми је кипило од смесе радости и туге, среће |
вља за собом трагове, а тога није смело бити; била би неблагодарност према мајци, а ни Милан ни |
брзо сродили.{S} Ја и Даница немогосмо бити ни тренутка једна без друге.{S} Милана смо опет об |
<pb n="141" /> <p>— Ал погреб ће за то бити величанствен?{S} Питаше тетка.</p> <p>— Као обично |
и нехотице ја.{S} Лако је у добру добар бити, ал на муци знају се јунаци.</p> <p>Добро велите, |
ете ме — карактера! — Темпераменти могу бити сасвим различни и појмова о свету.{S} Укратко: у у |
нисам носио.“</p> <p>„Мајка тако хоће; биће ти венчана“ рекла сам, а глас ми је зацело морао д |
тарица.{S} То је тако било од кад је, и биће довека.{S} Права љубав је вечита.{S} Она нема крај |
о је он, „овако нећу срдити родитеље, а бићемо обоје сретни.{S} Свет ће само знати, да нећу да |
знаје.{S} Тамо ћу те на рукама носити и бићемо обоје сретни.{S} Или ако нећеш тако, реци хоћеш |
тала ме је радознало.</p> <p>— Тако, да бих волела, да су сви мушки тог мишљења! ...</p> <p>Зас |
не љуби.{S} Но, да ме је језик одао, ја бих га оцекла, а око би своје ископала, ако би хтело од |
е дуго време.{S} А како сам сама морала бих полудети или трчкати од једне до друге породице, да |
ма колико се око њега умиљавала, слабо бих успела.{S} Да је старији, тек би можда помислио:</p |
<p>У томе изби на сахату шест.{S} Радо бих била још остала, али код тетке се обично у то доба |
у осталог и ово: „Кад ћеш доћи?{S} Како бих се с тобом радо разговарала, онако, као некада; мож |
ше?{S} Прави вашар и трговина!{S} Често бих таки брачни пар споредила са две варалице, које чес |
<l>Њу сам вазда поштовала,</l> <l>За њу бих и срећу дала.</l> <l>И срце ми било врело </l> <l>— |
<quote> <l>Па се моли тамо Богу,</l> <l>Благ да опрости,</l> <l>Што ћу љубит' тебе само</l> <l> |
сам дизала очију, али сам осећала његов благи али испитујући поглед.</p> <p>„Што си плакала?{S} |
<pb n="140" /> <p>— Не бојте се. рече, благо се осмехнувши.{S} Неће ми ништа фалити.{S} Сетила |
ер, весела и живахна природа и осетљиво благо срце?</p> <p>— Видила сам га једанпут.{S} А тврде |
ше; само она треба да је паметна, да је благодарна, па да не прави сметње.</p> <p>Боже, то ниса |
ст назора и карактера, мора у браку тек благослов и срећу доносити.{S} Такова љубав је и трајни |
: даље „<title>Нови плутарх</title>“ по Бланшару и Шилеру, Соларићево „<title>Ново гражданстко |
после неколико дана стајао је предамном блед и дрхћући од узбуђења.</p> <p>И ја сам дрхтала.{S} |
ао неки кривац.{S} И он је био збуњен и блеђи но обично.</p> <p>Поздрав нам беше много хладнији |
ад је изледало да је миран, само је био блеђи но обично.</p> <p>„Изашла си тако лако одевена, а |
е јунакиња понајвише је идеал, спољашњи блесак и спољашњост у опште, а последица је браколомств |
својствима и здрављем, већ у спољашњем блеску.{S} Дубок мужевљев џеп, па има шта да црпи! — Гд |
неће становати у једној соби, а што су ближе, тим боље; ко би још тако луд био да крати себи п |
њом и чежњом, да нам је љубљена особа у близини и да је поседавамо.{S} Али зар се не може љубит |
се неби машили среће, која нам је тако близу! ..{S} О, Стано, буди милостива, буди паметна, па |
о то бива, кад човек нема своје деце ни блиске родбине.{S} А уз то има велику титулу а мало — н |
на улици пружити руку и јавити се и на блиским рођацима својега мужа, а често и својим, тек за |
.{S} Тасе се онда јунакиње или дижу, те блистају као звезда, или клизају све даље и даље док не |
; глас јој је још већма дрхтао, а у оку блистала се суза.</p> <p>— Ви сте много патили? упитах |
полазила, Даница се гушила у сузама, а блистале се сузе и у помајчиним очима; али моје око ост |
госпођа — много је полагала на спољашњи бљесак и етикетна правила.{S} Држа ла је и она, да се т |
ла.</p> <p>— Добар дан, мајко!</p> <p>— Бог добро дао, ћерко!{S} Гле опет смо се нашле.{S} Ко б |
Па зар сам ја лења, сека-Мацо!</p> <p>— Бог с вама! а ко то каже? зато ми је баш и чудо; девојк |
зраз. — Баш враг тај песник, но нека га Бог поживи!{S} Да није по кад-кад шале, јадно би изглед |
је сад мода.{S} Усили се, па те дочека Бог те пита с каквим ђаконијама.{S} Често таким, да уби |
не дане.</p> <p>Тако сам писала, но сам Бог зна шта сам претрпила док сам написала то неколико |
зацело не би ни она допустила.{S} Та за Бога! — Друго је бити чланица, па званично правити сиро |
на туђе не лакоми, па да суди по правди Бога истинога; јер је боље изгубити главу, него своју о |
...{S} После ми је тек смешно, па фалим Бога, што ме још оне нису оставиле.{S} Долете па ме раз |
божија створења лепа су, ако само нису богаљеви или измет природни.{S} Укус и фантазија моја ћ |
и наручујем...</p> <p>— Добро фрајлица, богами, баш добро, чула сам ја за тим још и на вратима |
. априла 18... године.</p> <p>Младожења богат; економ.{S} Провођаџија поверљиво додаје: да су д |
{S} Нека је ма и сулудаст, само нека је богат.{S} Еквипаж и вранци, кадифа и злато, — то јој је |
нисмо, а све зашто:</p> <p>Први је био богат и из племићке породице.{S} Кад је изјавио, да хоћ |
ена ухватило.{S} Жена ми је била лепа и богата, а имао је и сина, више ми није требало, држала |
еколико дана био је већ веран са ћерком богата поседника П...ћа.{S} Да ли из наклоности, никад |
те не прође ни три године а ја постадох богата „партија.“ Стајала сам на три хиљаде, разуме се |
пред очима.{S} Заборавиће је брзо поред богатије и лепше; само она треба да је паметна, да је б |
ка је рекла: „заборавиће је поред друге богатије и лепште.“ Те речи звучаше ми непрестано у душ |
док не дође до женидбе, па онда бирају богатију.{S} Сви су они таки...“</p> <p>Крв ми јурну у |
а: младих и старијих, момака и удоваца, богатих и сиромашних, учених и дресиратих; само не онак |
м је тражила и у течиној, за оно време, богатој библиотеци.{S} На то ме је свикао сам теча; у д |
хиЉаде, а ви душо имате и више, Знате, богатство је да не треба веће.{S} Свега доста, ал што ч |
и њему; није он први у ком је жудња за богатством, уништила сваку човечност.</p> <p>То је моја |
и трагично.{S} Из славољубља и жудње за богатством, лаћа <pb n="163" /> ли се разних критичких |
без тога.{S} Ох та и ја знадем, да се у богатству лакше и комотније живе, па нећу да сам му на |
итељи искључити из наслеђа.{S} Хтели су богату партију и од племићке крви, а не машамоду са три |
видим.{S} Изгледала ми као пилат, који Бого-човека предаје народу да га распне и поред уверења |
г сунца, падаше на трном окруњену главу Бого-човека, и мени се чини, да ме те свете очи тужно а |
ју, каква одговорност лежи на њима пред Богом и светом.{S} Закужави ти један цветак или ти се п |
страше муке и клетве дечије, греха пред Богом и срамоте пред људима?!</p> <p>Него ви ћерко, и н |
<p>„15. март 18... године.{S} Младожења богослов, провођаџише госпођа Н. Н., сва је сретна и у |
гласиле</p> <quote> <l>Па се моли тамо Богу,</l> <l>Благ да опрости,</l> <l>Што ћу љубит' тебе |
до душе увек због тога.</p> <p>— Боже, боже, фрајлице, ала сте непрактични! говорила је често |
ила се до душе увек због тога.</p> <p>— Боже, боже, фрајлице, ала сте непрактични! говорила је |
авање света. </p> <pb n="138" /> <p>Дај Боже, да тај лепи шарени свет и не познате, бар не овак |
азговарам.{S} Други пут баш нећу.{S} Ал Боже мој — шта ћу онда? ...{S} После ми је тек смешно, |
агодарна, па да не прави сметње.</p> <p>Боже, то нисам ни мислила! одјекну ми у души, а ваљда и |
, да појам о лепоти није једнак!{S} Сва божија створења лепа су, ако само нису богаљеви или изм |
ора очију.{S} Годину дана лечио ме је и божијом помоћу спасао вид.</p> <p>Заостала сам овде.{S} |
тарински сат, неколико слика и два лепо бојадисана кавеза.{S} У сваком кавезу скакутао је по је |
ира.{S} Масло је врло добро и свеже.{S} Бојадишу га жутом репом и сафраном, ал ја то осетим по |
p> <p>Постала сам и према њему збуњена; бојала сам се да се не одам, па сам му ретко и писала.{ |
ци.{S} Тетци сам рекла да ћу у парк.{S} Бојала сам се да ми неће допустити тај корак.{S} Била ј |
ла.</p> <p>Срце ми је лупало, да сам се бојала, чуће.{S} Устала сам и донела још цвећа. ма да м |
буџак: но природа остаје природа, па се бојим да не буде каква изгреда...{S} Ретки су и људи, к |
ше и дрхће од чезње за тицама.</p> <p>— Бојите се, да не излете? осмехну се старица; неће, док |
мене, гледећи је неповерљиво.</p> <p>— Бојиш се мајке?{S} Немој, душо!{S} Мајка воли децу.{S} |
диже главу. </p> <pb n="140" /> <p>— Не бојте се. рече, благо се осмехнувши.{S} Неће ми ништа ф |
ише ме још и извињавати...{S} Иронија и бол звучаше у последњим старичиним речма.</p> <p>— Па р |
рица а лице јој узе сетан, да не речем, болан израз.{S} Зар се данас склапа брак из узајамне љу |
<p>— Секо, баца неможе с тобом тичати; боле га ножице! — рече ми мали Милан.{S} Сестре га звал |
уговима, у којима је одрастао, а то све болело би га, кад би први љубавни занос прешао; те би м |
ћује и да му је немила.</p> <p>То ме је болело.{S} Док сам се савлађивала, тежио је за њом и тр |
исам ни срдила на тебе; само ме је дуго болело, што ти је вера у мој карактер, моју чистоту она |
мени много хладнији.{S} Најпре ме је то болело, после сам тек видила, да је баш та хладноћа у п |
с таком пажњом, као да сам какво слабо болесно дете.</p> <p>Ја сам заиста дрхтала, но више од |
ад би се у свету претпостављало здравље болесној уображеној лепоти, а душевна лепота спољашној, |
дма у другој соби а она је и неговала у болести. — Молим вас, дозовите је.</p> <p>Мари-нени беш |
разума.{S} Но и опет боли, још те како боли та глупост светска.{S} Како и неби, кад ти предпос |
ст ми је чиста и мирна, али срце и опет боли...{S} Успомена за успоменом ређа се у души и растр |
м светског здравог разума.{S} Но и опет боли, још те како боли та глупост светска.{S} Како и не |
екада љубила људе, а сад — ту се старка болно и гласно засмеја — сад љубим моје канарине, мачку |
ам га,“ те ми се са усана.</p> <p>Он се болно осмехнуо.</p> <p>„Рђава извина, секо моја.{S} Отв |
ставила.</p> <p>Дуго сам и тешко за тим боловала.{S} Кад сам оздравила, чула сам, да се оженио |
боље разонодити, особито за време мога боловања, после оног растанка са Миланом.</p> <p>Душан |
вади новац, без да си га заслужила!{S} Боље да остану забаве ради дома, па окупају ону јадну д |
хтела све усмено казати.{S} Но овако је боље.{S} Не марим о себи да говорим.{S} Нису баш пријат |
да суди по правди Бога истинога; јер је боље изгубити главу, него своју огрешити душу!{S} Тако |
рсни сродници; надметали се, који ће ме боље разонодити, особито за време мога боловања, после |
тренутака.</p> <p>„Наравно.{S} Сад ме и боље познајеш.“</p> <p>„У тебе је,“ рече он не дижући о |
Боривој стећи гласа а и за мене ће бити боље.{S} Досадан ми је овде цео свет; и ваздух ме чисто |
вати у једној соби, а што су ближе, тим боље; ко би још тако луд био да крати себи пријатну заб |
ње о теби?{S} Што буде горе мислио, тим боље!“</p> <p>„Мајка, нађите ми кола; идем сестри од те |
/p> <p>Отпутовала сам у Беч, да се тамо боље усавршим у својој струци и да — заборавим.{S} Свој |
</p> <p>— Пре свега треба праве воље за бољитак, па онда још нешто, а последице би дошле саме о |
пре.{S} Онда вам је тако добро испала, бољу је неби ни краљица умесила...</p> <p>— је лите да |
Повешћемо га с нама.{S} У теби ће имати бољу матер, но у жени, која га је родила, ал не схваћа |
потрошио много на школе.{S} Отац му, да боме има леп капитал, ал још доста деце, па ко паметан |
> <p>— Вечита! осмехну се старка.{S} Да боме да је тако.{S} Зато и љуби човек до год је жив тек |
ти разборита човека.{S} Изузетака је да боме и у томе.{S} Но будите уверени, да су таки људи у |
<p>Рећи ћеш:{S} А Душан? — Њега сам да боме волела, ал сад га не волим.{S} Он се оженио.{S} Ва |
и!“ јецала је поново Даница.</p> <p>„Да боме да јој неће бити лако.{S} Али ако буде паметна, ув |
лепоте,“ чудно је одударао од старачке борасте, жућкасте коже, и модрих усана и око лепог крој |
ав борила се у мени.{S} Дуго је трајала борба та, док једног дана не дође до очајања.</p> <p>На |
и за срцем и одаје љубавном уживању без борбе и устезања......</p> <p>Осећаји су им до душе иск |
е особе спадну и кад руменило са лица у борби живота нестане!</p> <p>— По вашим речма, спољашња |
паде ми на памет и изазва још грознију борбу у мени.</p> <p>„Отићићу, тек ако ме ти не љубиш,“ |
И Даринка ме је сузним очима испратила; Боривој није дошао да се опрости, зашто — незнам.</p> < |
остепено почела сам бивати веселија.{S} Боривој је имао право; ја нисам била од оних што лако п |
едном је у нас провео читаве ферије.{S} Боривој; учио је заједно с Миланом једну исту струку.{S |
ради његове среће и своје дужности.{S} Боривој је имао право, кад је рекао, да је у мени море |
плакане.{S} На једанпут ступи у дућан — Боривој.</p> <p>Уздрхтала сам се као неки кривац.{S} И |
вао.</p> <p>Душан је био мојих година а Боривој нешто старији.{S} Обојица беху добра срца и изв |
да и не знаш, да смо се, т. ј. да ме је Боривој волео још док си ти овде била.{S} Тада сам га о |
Америку.{S} Тамо у новом свету лакше ће Боривој стећи гласа а и за мене ће бити боље.{S} Досада |
вала сам је чешће себи и ту је познао и Боривој.</p> <p>Да је он заволео, јасно сам сад видила. |
/p> <p>Душан је знао све тајне моје, но Боривој није, те ми у почетку чудно било његово саучешћ |
лику видим, али место њега видила сам — Боривоја.{S} Насмејала сам <pb n="159" /> се и зловољно |
сам мећу тим то и чекала.{S} И Милана и Боривоја била сам већ заборавила.{S} Од свега је остала |
милостиње презрео је моју љубав, јадни Боривоју. знадеш ли шта чиниш?!{S} Или те је занела њез |
моја рука одапе пиштољ.</p> <p>„Збогом Боривоју!....{S} Збогом мајко!....“ Поглед ми је пао на |
воју некадашњу љубав према Милану.{S} О Боривоју нисам јој ништа говорила.{S} Држала сам да је |
рам те варљиве мисли; но опет сам тек о Боривоју сањала...</p> <p>И сутра-дан сам била узрујана |
не муке.{S} Срце и разум, понос и љубав борила се у мени.{S} Дуго је трајала борба та, док једн |
две недеље си једног јутра заборавила у брави кључ од своје собе.{S} Зацело си се журила у дућа |
па се стадоше лепршати и пипкати је по бради и лицу; изгледало је, као да је милује и љубе.{S} |
по то; па руши све што јој је на путу; брак се ту гази нотама, вера издаје а народност продаје |
у.{S} Егзистенцију сам себи осигурала а брак сам сматрала за нешто светије од обичне трговачке |
ем, болан израз.{S} Зар се данас склапа брак из узајамне љубави, поштовања и познавања?!{S} Не, |
о за то, што је удата!{S} Баш као да је брак чистилеште сваког душевног гада и фирма неприкосно |
леђе, предлагао ми је тајни, незаконити брак. „Лудо би било, да ради оне церемоније срдим родит |
се до овог дотерало?!{S} При ступању у брак он шпекулише, она шпекулише, па шта ће те више?{S} |
ач и уздисаји свакидашњи су гости таког брака.</p> <p>Па из таког јада и гада, зар је очекивати |
ак и спољашњост у опште, а последица је браколомство и самоубиство.{S} То видите, мени изгледа |
растем за шпекулацију, што је неки свет браком назива,“ био је мој одговор.{S} И тиме се обично |
о, али ја сам од старијих слушала, да у браку понајвише они рђаво живе, што се из љубави узимај |
на, сличност назора и карактера, мора у браку тек благослов и срећу доносити.{S} Такова љубав ј |
ме за руке и нежно рече:</p> <p>„Добар бранилац.{S} Али овог пута се трудиш без успеха.{S} Све |
смо опет обе волеле, као једина брата, бранитеља и заштитника свог.{S} Та зар нас је једанпут |
ски разред.</p> <p>„Слажите се и будите брат и сестре,“ рекла је помајка, приказујући ме својој |
и не могу!</p> <p>Био је Миланов друг и брат од тетке.{S} Док сам била у дому моје помајке, дол |
онуду.</p> <p>— Ко вам је то?{S} Зацело брат?{S} Па морате ми и ваше име казати.{S} Сад хоћу да |
њега сам поштовала и волела као рођена брата.</p> <p>Сад ме је опет нашао.{S} Практицирао је у |
Милана смо опет обе волеле, као једина брата, бранитеља и заштитника свог.{S} Та зар нас је је |
м и осећала, да Милана не љубим тек као брата и пријатеља, већ и некако друкчије. </p> <pb n="1 |
туђа момка. 0сећала сам да то није више братинска љубав, а невеста ни вереница још му нисам бил |
Имала сам милу мајку, драгог оца, па и браћицу и сестрице.{S} Све сам их љубила свом снагом де |
рече ми мали Милан.{S} Сестре га звале „брацом“, па се и сам тако називао; само што још није ум |
ози, због којих се већина жени и основи брачне среће и љубави. </p> <pb n="167" /> <p>„Имаш ли |
ави вашар и трговина!{S} Често бих таки брачни пар споредила са две варалице, које често ступе |
се мало, примети ми тетка.{S} Гле првих бресака, па покваси грло.{S} Сад сам се сетила, да твој |
а, рече она узевши с ормана котарчицу с бресквама, ал доста си на глас читала.{S} Ја не би могл |
својој деци.{S} Но ми смо се и без тога брзо сродили.{S} Ја и Даница немогосмо бити ни тренутка |
ком земљишту корена хватају; па се и ја брзо навикох у дому свог старог тече е тетке.</p> <p>Те |
ла!{S} Па и опет ме није разумео.{S} На брзо се оженио, па ми и он газио углед где год је могао |
ек пре десет година, чула сам, да су на брзо обоје свршили трагично.{S} Из славољубља и жудње з |
што му је пред очима.{S} Заборавиће је брзо поред богатије и лепше; само она треба да је памет |
а за тим брзо оборио поглед и збуњено и брзо отпочео какву тему, што није интересовала ни мене |
тренутак топло погледао у очи а за тим брзо оборио поглед и збуњено и брзо отпочео какву тему, |
и!</p> <p>Сузе јој грунуше из очију, но брзо их убриса.</p> <p>— Не замерте ћерко.{S} Така сам |
изјаву.</p> <p>Био ми је загонетка; но брзо сам и њу решила.{S} Он је заволео — другу. </p> <p |
обрану.</p> <p>— Манимо се метода, већ брзо кваси грло, па настави читање.{S} Једва чекам да ч |
еше дакле никакве кривице, па и опет их брзо нестаде са света; колера их једног дана све покоси |
своје кћери.</p> <p>Опростила сам се на брзу руку, обећавши да ћу скоро опет доћи.{S} Оне ме за |
видела, да је баш то само прегоревање и брига а њему — љубав.</p> <p>Срце ми дакле не беше мртв |
а вам се није што десило? питала је она брижно.</p> <p>— Били смо код старе мајке.{S} Има лепе |
уздахнуо, избегавајући одговор на моје брижно питање о нерасположењу његовом.</p> <p>Долазио н |
ило да ми је дужност да га одбијем. „Он брка поштовање са љубављу, а док први занос пређе па ув |
а да ми каже, у ком је сокаку и који је број куће.{S} Да ми је казала, радо би вас одвела.</p> |
остивио, да нас по заслузи не казни, ни броја се не зна!{S} Шест година провела сам у њих.{S} П |
е с мајчинском љубављу, а тако треба да буде и код полске истинске љубави.{S} Свуда, где није т |
ирода остаје природа, па се бојим да не буде каква изгреда...{S} Ретки су и људи, који јачем ис |
је, па и онда, кад љубљене особе већ не буде.{S} Само сопствена смрт дреши нас од праве љубави, |
и ми руке; „но и ја сам крив, па нек ти буде по жељи.</p> <p>С тим је одјурио из собе.</p> <p>К |
боме да јој неће бити лако.{S} Али ако буде паметна, увидиће и сама, да тако мора бити.{S} Зар |
е се тиче његово мишљиње о теби?{S} Што буде горе мислио, тим боље!“</p> <p>„Мајка, нађите ми к |
} За то сам незгодна јунакиња.{S} Да то будем, требала сам се убити или поклизнути......{S} Ја. |
близу! ..{S} О, Стано, буди милостива, буди паметна, па ме не отискуј од себе.{S} Ја те љубим |
ла... патиш и сада.{S} Но буди паметна, буди снажна а време ће све излечити.“</p> <p>„Мислиш?“ |
уступила корак натраг.</p> <p>„Милане, буди човек!{S} Зар ти не знаш да си ожењен? рекла сам т |
која нам је тако близу! ..{S} О, Стано, буди милостива, буди паметна, па ме не отискуј од себе. |
ти назоре.{S} Али промисли се и ти, па буди милостивија.{S} Кажњен сам и онако и сувише.{S} Ог |
била.{S} Но и тога је давно нестало, па буди миран и сретан!</p> <p>Долазак ти је излишан; било |
дужност — твоја.</p> <p>Заборави све и буди човек!</p> <p> <hi>Стана.</hi> </p> <p>Држала сам |
си много патила... патиш и сада.{S} Но буди паметна, буди снажна а време ће све излечити.“</p> |
кад чујем, да си нам опростила.{S} Зато буди милостива, па одговори како живиш и можеш ли нам о |
исам ни тада сумњала.{S} Кад прочитате, будите добри, па ми је донесите.{S} Не треба ми, ал нек |
ваше остаће ми и без имена у памети.{S} Будите ми здрави и сретни.</p> <p>Старка ми стиште руку |
имназијски разред.</p> <p>„Слажите се и будите брат и сестре,“ рекла је помајка, приказујући ме |
.{S} Лепо је бити попадија.{S} За то ми будите захвални, па га држите за јаку.</p> <p>„Хоћу ли |
S} Изузетака је да боме и у томе.{S} Но будите уверени, да су таки људи у самој ствари „лакша р |
утно.{S} Наши се пути разишли, па нашто будити горке успомене.</p> <p>И ја сам много патила.{S} |
{S} Сиромах, није ни слутио какву ми је будућност у овом поквареном и леденом свету баш тим осо |
>И срце ми било врело </l> <l>— Осећаја бујно врело —</l> <l>Љубав је тек чисту хтело.</l> <l>П |
ав, а не оно, што веже падишу за његове буле или петла за кокоши.{S} Извините ћерко, овај мало |
а наменула.{S} Држала сам је до подне у бунару.{S} Сад је у газдаричином подруму. — Склоне ми п |
а се онај исти живахни израз, што ме је бунио и у парку.</p> <p>После ме је питала: ко сам, од |
оре осећаја али њима не влада тек срце, бура лакомислености, него су потчињени, тврдој вољи, ће |
ладно!{S} Ветар хујуче а мрзну прозори; бура и хладноћа — као у мојој души.</p> <p>Шта ћу данас |
стајао немо и непомично.{S} Груди му се бурно надимале а кроз прсте котрљале се сузе.</p> <p>Не |
душе; већ на оштрији поглед повуку се у буџак: но природа остаје природа, па се бојим да не буд |
или оне песме.</p> <p>— Добро пише.{S} Вади речи из срца и душе.{S} Ту је опет преврнула некол |
аве.{S} Лепа забава, која из туђег џепа вади новац, без да си га заслужила!{S} Боље да остану з |
м је образовала како сам најбоље могла; важила је као најбоља и најобразованија девојка у месту |
, што се није удала, али нисам имала од важности да је упитам.{S} Чинило ми се, да би то питање |
>Желила сам свуда правду;</l> <l>Њу сам вазда поштовала,</l> <l>За њу бих и срећу дала.</l> <l> |
учинила, кад им је дала живот и кад по ваздан чегрће мужу око ушију, да им набави господско од |
ег цвркутања, продирало је сад још кроз ваздух тек по неки сребрнаст дечији гласић и тихо шкрип |
боље.{S} Досадан ми је овде цео свет; и ваздух ме чисто гуши; тамо ће ваљда бити друкчије.“</p> |
нање на левак у главу не сипаш, па која вајда?{S} Шарлатана у свету више но икада!</p> <p>— Том |
бли румен стида; и свега нестане. „Која вајда,“ севну ми кроз главу, „кад је твоје срце мртво.{ |
удо не могу одобрити.{S} Што не ваља не ваља, па било старо или ново!</p> <p>Што се луксузне но |
ни ово чудо не могу одобрити.{S} Што не ваља не ваља, па било старо или ново!</p> <p>Што се лук |
с узела.{S} Ја их не једем.{S} Вруће не ваљају, а од хладне за час се поболем.{S} Стара сам.{S} |
е се обично у то доба вечерало па ми се ваљало журити.</p> <p>Опростила сам се са старицом, обе |
јом ја њега.</p> <p>Други је био такође ваљан младић, али млађи од мене. </p> <pb n="168" /> <p |
...{S} Проси ме трговац из * По изгледу ваљан и честит човек.{S} Провођаџише Н. Н, све је, како |
ожеш на прсте избројати да траже у мужу ваљан карактер и верна разборита друга.{S} Нека је ма и |
а поглавито њојзи.</p> <p>Они изабраше ваљана образована младића званичника, јединца сина прил |
Ја држим да читање никоме не шкоди.{S} Ваљане књижевне ствари увек су корисне.{S} Човек постај |
си могла једног изабрати.{S} Све су то ваљани људи и згодне партије.“</p> <p>„Чекам да дорасте |
ер је најбољи васпитач.</p> <p>А где су ваљани примери?!</p> <p>— Добро, мајко, али ја сам од с |
ла сам и амо у Т., чула сам за овдашњег ваљаног доктора очију.{S} Годину дана лечио ме је и бож |
ер он, т. ј. младожења добија и у месту ваљану девојку ал с мање мираза...</p> <p>Прекинула сам |
и-кад на њих и наљутим, а после мислим: ваљда сироте немају својих мисли?!</p> <p>Насмејала сам |
од те мисли и махнула руком преко чела; ваљда да је отерам.{S} Али све заман; од тога тренутка |
и се томе надо!{S} Ал ходите унутра.{S} Ваљда се не ћете за то наћи увређени?{S} Нисам рђава, а |
дравио те.{S} Но нешто ми је збуњен.{S} Ваљда се што на нас срди.{S} Кад дође, питаћу га.“</p> |
ал сад га не волим.{S} Он се оженио.{S} Ваљда ти је писао. — И Стевана сам волела, но ни он ниј |
да је препишем.</p> <p>— Шта ће вам?{S} Ваљда не мислите с њоме на јвност?</p> <p>Поруменила са |
нисам ни мислила! одјекну ми у души, а ваљда и са усана, јер обе дотрчаше мојој постељи.</p> < |
о свет; и ваздух ме чисто гуши; тамо ће ваљда бити друкчије.“</p> <p>Сва сам се стресла, кад са |
Лака на смеју, као и на плачу.{S} Но то ваљда није грех, јер сам поред свег тог остала чиста.{S |
ал.</p> <p>Сестра се насмејала, а шогор ваљда у обрану мушких само ми рекао; „Баш ко да је при |
већ реци, шта чекаш?{S} Измећу толиких ваљда си могла једног изабрати.{S} Све су то ваљани људ |
сам такође собом понела.</p> <p>— Каква вам је то књига?{S} Како је лепо увезана, као еванђеље. |
то, мајко?</p> <p>— Рећиће се можда, да вам је јунакиња сувише идеално створење, ексцентрична б |
<p>— Где си, девојко, за толико?{S} Да вам се није што десило? питала је она брижно.</p> <p>— |
ом, „мојим друштвом.“ Заборавила сам да вам га прикажем, а тако зовем своје канарине, мачку и п |
ацо, умесите штрудлу као и пре.{S} Онда вам је тако добро испала, бољу је неби ни краљица умеси |
маћица.{S} Време ужини већ прошло, а ја вам ништа не износим.{S} Морате се душо, задовољити они |
прекиде — тек је и симпатије.{S} Хвала вам ћерко, хвала по сто пути!</p> <p>Сузе јој грунуше и |
ји дан, да је препишем.</p> <p>— Шта ће вам?{S} Ваљда не мислите с њоме на јвност?</p> <p>Порум |
боравила.{S} Сада је све прошло, па нек вам је просто!</p> <p> <hi>Стана</hi> </p> <p>После нек |
е он.</p> <p>Како неби било!{S} Сад сам вам тек прочитала пролећне месеце и неколико сталежа, а |
>— Ево, рече, пруживши ми. — Најпре сам вам хтела све усмено казати.{S} Но овако је боље.{S} Не |
ешто?“ То ме интересује.</p> <p>— Видим вам из очију.{S} Но то ћу оставити за други пут.{S} Ина |
S} Сво се српство њиме поноси.{S} Друго вам не умем казати.</p> <p>— То је баш ко с Димитријем |
</p> <p>Примила сам понуду.</p> <p>— Ко вам је то?{S} Зацело брат?{S} Па морате ми и ваше име к |
l>Целе вечности.</l> </quote> <p>— Како вам се то допада? питала ме је радознало.</p> <p>— Тако |
н сам јој однела књижицу.</p> <p>— Како вам се допада мој живот? питала ме смешећи се.</p> <p>Ћ |
иће те да сам каква „чегртаљка“; толико вам говорим.{S} Чудно ми је и самој.{S} Кад-кад немам р |
ка, радовала се она.{S} Па једите колко вам је воља.{S} Подајте и маломе.{S} Ено се опет игра с |
сам је не разумевајући.</p> <p>— Чудно вам је што тако говорим, рече она тужно.{S} То показује |
р ко!</p> <p>— Знам, сека-Мацо, па зато вам и наручујем...</p> <p>— Добро фрајлица, богами, баш |
раго дете, па седите!{S} Ето видите, ту вам ја живим.{S} Доста је влажно, ал' бар има више свет |
ући?</p> <p>— Најпре једите, а после ћу вам казати, како о томе мислим.{S} Ви слабо једете! реч |
сам је ја.</p> <p>— Приповедаћу, казаћу вам све. — Другом нисам; не марим да се тужакам, ни да |
јно а глава јој клону на прси.</p> <p>— Вама је позлило?!{S} Па је устрашено ухватих за раме.</ |
рулеж подрањивати, што би се ја стидела вама казати, какав је тај трулеж.{S} Јелте, да је тако? |
из све душе; а та љубав и дужност према вама учиниће да га заборавим и без тога.{S} Ох та и ја |
у, већ новац. — Није у реду што ћу пред вама, дететом да кажем, али ко год мало оштрије погледа |
да ме жале.{S} Неби ме ни разумели, ал вама ћу казати.</p> <p>Човек осети по кад-кад потребе д |
дна лубеница, хладна као лед.{S} Њу сам вама наменула.{S} Држала сам је до подне у бунару.{S} С |
сирота!{S} А колико сам пута мислила о вама.{S} Особито сад од кад —</p> <p>Старица застаде, а |
женског човека.</p> <p>— Ту се мајко, с вама не слажем.{S} Зар је љубав и поштовање једно исто? |
сам ја лења, сека-Мацо!</p> <p>— Бог с вама! а ко то каже? зато ми је баш и чудо; девојка на с |
орсе у госте, па све књижурине вучете с вама.{S} Ту вас ко може видити, а знате, — ко хоће да с |
име, да се увију у свилу и кадифу и да варају свог мужа, кад год им се даде прилика.{S} Па и т |
у савез, да с удвојеном силом још лакше варају и левентују, али чим се даде прилика да преваре |
оличено среброљубље, законом обезбеђена варалица, отимач и лопов, а често и посредни убица чита |
то бих таки брачни пар споредила са две варалице, које често ступе у савез, да с удвојеном сило |
сам да своје осећаје не одам. „Та ја се варам да га љубим; па и код њега је тек саучешће и приј |
о гледи, јел девојка вредна...</p> <p>— Варате се, сека-Мацо — прво пита: „има ли мираза?...“</ |
се да своје осећаје утишам и отерам те варљиве мисли; но опет сам тек о Боривоју сањала...</p> |
о ми је и теча а тетка мораде у оближњу варош својој ћерци и зету.{S} У њих беше већ двоје деце |
p>Сад ми тек пало у очи, да су и у овој вароши на вишеспратним кућама они прозори, што су равни |
као што га многе јаднице ево баш у овој вароши -губе; а могла сам и љубави имати, само да се ни |
али тек ређе.{S} Још ви незнате по неки варошки свет.{S} Мушки ме се не тиче.{S} Слабо водим ра |
ене беше необична тишина.{S} Сав велико-варошки жагор: хука, звиждукање пекара, жељезница и раз |
ешила.</p> <p>Сахранила је лепо, тамо у варошко гробље.{S} Метнула јој и каменит крст, али без |
ва беше ми читање у тамошњем врло лепом варошком парку.{S} Сека-Маца, — управо баба-Маца — тетк |
тила, да твој део добила ниси.</p> <p>— Вас као да слабо занима старичин живот? смејала сам се. |
ала је загрливши ме; <hi>осећам</hi> да вас више видети нећу.{S} Сетите се кад-год и мене, а ја |
хоћу ли још кад год сећи.{S} Ову сам за вас узела.{S} Ја их не једем.{S} Вруће не ваљају, а од |
доћи.{S} Но причекајте, да изађем пред вас.{S} Требало би времена да ме сами нађете.{S} Читав |
о; мајко?{S} Ето видите, и јабуку је од вас примио.{S} Добро је он дете.{S} Је ли Милане, ти во |
S} Сетите се кад-год и мене, а ја ћу се вас сећати до своје смрти!</p> <p>Кад сам лане била у Т |
Та понесите плетиво ил вез, па кад нуз вас проћу, нек шиваћка све лети, а плетице све звецкају |
интересовала, те рекох:</p> <p>— Ја би вас молила да ме одведете до њезина стана.{S} Хоћу да ј |
број куће.{S} Да ми је казала, радо би вас одвела.</p> <p>Тако остаде сво моје заузимање, да у |
ра сам, па ћу заборавити, а ко зна оћул вас још кадгод видити; но ја сам вас заволела онако на |
а оћул вас још кадгод видити; но ја сам вас заволела онако на први поглед.{S} Лице ваше остаће |
— Збогом душо!{S} Па опростите, што сам вас својим бенетањем толико задржала.{S} Бар ће те се к |
ести ферерије на три месеца.{S} Већ сам вас жељан а могу учити и код куће.“</p> <p>Дошао је.{S} |
а она је и неговала у болести. — Молим вас, дозовите је.</p> <p>Мари-нени беше доброћуда изгле |
о „новога метода,“ насмеши се она, зато вас „стара природа“ и тера у гроб пре времена.{S} Краса |
"143" /> о мени рђаво, доказ ми је, што вас видим у мојој соби.{S} Из простог љубопитства не ст |
те?{S} Незадовољни сте можда с оним што вас окружава?{S} Али с мојом приповетком не ћете стећи |
, па све књижурине вучете с вама.{S} Ту вас ко може видити, а знате, — ко хоће да се жени, прво |
ад дођем да тражим младожењу, послушаћу вас.{S} Сада још нећу.{S} Допало ми се да читам.{S} Док |
љици моје добре тетке, да ме издржава и васпита, за оно мало новаца што ми је остало од родитељ |
ми била велика, кад се тицала Данке.{S} Васпитала сам је образовала како сам најбоље могла; важ |
е није крива школа ни метод, већ домаће васпитање и окона. „Дете ретко слуша оно шта му се каже |
ећина ће пропасти.{S} Пример је најбољи васпитач.</p> <p>А где су ваљани примери?!</p> <p>— Доб |
ом кожом!...</p> <p>Старка беше дошла у ватру.</p> <p>— Мора мајко, да игра по њезином такту — |
Манте се ви Мацо, придике.{S} Гледајте ваш посао, „тешила“ је обично моја тетка из своје собе. |
>— Цицико, куцико, волела ме?{S} Ја сам ваша мати!{S} Миловао је старичину мачку и псето.</p> < |
шпекулише, па шта ће те више?{S} Прави вашар и трговина!{S} Често бих таки брачни пар споредил |
дгод сетити фрајла-Стане Истинићеве.{S} Ваше име не знам.{S} Не ћу ни да ми га кажете.{S} На шт |
заволела онако на први поглед.{S} Лице ваше остаће ми и без имена у памети.{S} Будите ми здрав |
{S} Намажите комадић и том малом.{S} Из ваше руке радије ће јести. </p> <pb n="145" /> <p>— Заш |
е то?{S} Зацело брат?{S} Па морате ми и ваше име казати.{S} Сад хоћу да га знам; говорила је сп |
ица у борби живота нестане!</p> <p>— По вашим речма, спољашња лепота мало утиче на праву љубав? |
, што сам ја лане у Парку читала у оној вашој лепо везаној песмарици. — Ту се гласно засмејала |
</hi>.{S} Сродство душе и срца треба да веже мужа и жену.{S} А то полско сродство лежи поглавит |
би изгледало пријатељство и љубав, које веже тек — непогрешивост.</p> <p>Да је разонодим призва |
{S} Разумем, права љубав, а не оно, што веже падишу за његове буле или петла за кокоши.{S} Изви |
а ил да седи.{S} Та понесите плетиво ил вез, па кад нуз вас проћу, нек шиваћка све лети, а плет |
је било писама сортираних по величини и везаних у мање и веће пакетиће.{S} Исто тако беше у њој |
а лане у Парку читала у оној вашој лепо везаној песмарици. — Ту се гласно засмејала а очи јој о |
ад се за времена разиђу, Али, ако их је везао који члан породице, онда је тек зло.{S} Дужност в |
века неко време и занесе, али стално га везати неможе.{S} Особито не може она везати разборита |
а везати неможе.{S} Особито не може она везати разборита човека.{S} Изузетака је да боме и у то |
очију; била сам збуњена.</p> <p>„Шта то везеш?“</p> <p>„Теби кошуљу,“ одговорила сам не погледа |
ле некој рођаци у посету.</p> <p>Ја сам везла, а он је у другој соби читао.{S} На једанпут уђе |
осле обично постану добри пријатељи.{S} Везује их сличност — немоћни су и детињасти и једни и д |
децу, ма и матору — насмеја се старка — везује шупље шаренило, а свесна разборита човека никад. |
н породице, онда је тек зло.{S} Дужност везује, а срце — хладно.{S} Ту, или се дужност пренебре |
рдим и ту ману нашег хваљеног културног века... </p> <pb n="148" /> <p>— Па шта да се ради? ома |
штрудлу — да је знаде. — Становала је, вели, у суседству њене некадашње газдарице, поштарке.{S |
етињасто тврдоглаве. <hi>Онда се обично вели, да су својој љубави сталне</hi>.{S} Она хоће да и |
ва дела?</p> <p>— Стручњаци, и цео свет вели, да је ненадмашив; а ја само знадем, да сав његов |
да душу.{S} Ни једна жртва није ми била велика, кад се тицала Данке.{S} Васпитала сам је образо |
да је то глупост, ал мрежа глупости је велика, па често хвата и „паметне“ и „племените“ рибице |
као мало одојче.{S} Шта ће те?{S} Мати велика дама, па бива свашта.</p> <p>— То се може сваком |
ајвише „весело срце кудељу преде.“ Само великани, само изузетци узвишују се и поред патње.{S} О |
заповести и дужности човека; ал муке су велике, па ме укрепи и сачувај од даљег искушења!“</p> |
н, или је гоњен као Обрадович?</p> <p>— Велики људи ретко су потпуно сретни.{S} Ако их не гоне |
} Око мене беше необична тишина.{S} Сав велико-варошки жагор: хука, звиждукање пекара, жељезниц |
хајд и он у гомилу и не знајући зашто! „Великоварошани“ су често веће радозналице од — „малосељ |
деце ни блиске родбине.{S} А уз то има велику титулу а мало — новца; приповедао нам једног дан |
зрачак наде за спас његов.{S} Ми би је велим презирали; особито кад би тај растанак изискивала |
бивало је и за мог младог доба, али шта велите о женском картању?{S} И мушком оно не служи на ч |
ичи, него највећа срећа.</p> <p>— Право велите.{S} Но зато опет по, највише „весело срце кудељу |
ајко, лист је политичан.</p> <p>— Право велите, могла сам бити и мајка.{S} Али ја сам девојка — |
така.</p> <p>— Шта да се ради?{S} Добро велите, ћерко.{S} Пада и мени кашта на памет, да би баш |
ом такту — купила га је.</p> <p>— Добро велите, ћерко, рече старица а лице јој узе сетан, да не |
л на муци знају се јунаци.</p> <p>Добро велите, ћерко.{S} Но куда ми одосмо, а хтела сам само р |
ио, као што је теча рекао: „госпоцки“ и величанствен.{S} Био је „цветан“ и раскошан, али без ис |
n="141" /> <p>— Ал погреб ће за то бити величанствен?{S} Питаше тетка.</p> <p>— Као обично код |
.{S} У њој је било писама сортираних по величини и везаних у мање и веће пакетиће.{S} Исто тако |
е се видети ни кол ни сандук од цвећа и венаца, а пратиће га војници, па и сви званичници.{S} В |
писмо од Даринке.{S} Јављала ми, да се венчали и да одмах полазе у Америку.</p> <p>Мирно сам п |
то до сад увек одрицала.)</p> <p>Чим се венчамо, отпутоваћемо у Америку.{S} Тамо у новом свету |
осио.“</p> <p>„Мајка тако хоће; биће ти венчана“ рекла сам, а глас ми је зацело морао дрхтати.{ |
Мару Базићеву; има пет хиљада одмах на венчању, а лепа је девојка,“ заврши моја помајка, баш к |
о зла и напрасита.{S} Осим тога је била веома славољубива и поносита.</p> <p>Но нико није без м |
јој је на путу; брак се ту гази нотама, вера издаје а народност продаје.{S} Ништа јој није свет |
тебе; само ме је дуго болело, што ти је вера у мој карактер, моју чистоту онако лабава била.{S} |
илана. — После неколико дана био је већ веран са ћерком богата поседника П...ћа.{S} Да ли из на |
није више братинска љубав, а невеста ни вереница још му нисам била, па би морала поруменити сам |
рила корак, што сам га учинила — ја сам вереница!</p> <p>Чудићеш се, но тако је.{S} Ти знаш, а |
поигра, јер:</p> <quote> <l>Срећа је ко вереница мила,</l> <l>Несташна, чила;</l> <l>Тек што је |
скакутала.</l> <l>А несрећа, ко жена је верна,</l> <l>Пригрли ти та мужића њена </l> <l>Па га љ |
ројати да траже у мужу ваљан карактер и верна разборита друга.{S} Нека је ма и сулудаст, само н |
ралисање?{S} На што уздизати сталност и верност као врлину?</p> <p>— Дабоме да је сталност врли |
а, тешила сам је.“</p> <p>Није ми хтела веровати.{S} Да је утешим, приповедала сам јој и своју |
јер сам поред свег тог остала чиста.{S} Верујте ми, тешко сам грешила.{S} Па онда, човеку по ка |
мама судећи, редак дар, чврст карактер, весела и живахна природа и осетљиво благо срце?</p> <p> |
јуче смо се прстеновали.{S} Ја сам опет весела и задовољна; он је тако добар.</p> <p>Рећи ћеш:{ |
е да их разумем; видила сам, да течу то весели; а за сироче нема веће среће, него кад може да з |
нило своје; постепено почела сам бивати веселија.{S} Боривој је имао право; ја нисам била од он |
какву играчку.{S} Но то нас није толико веселило колико његово приповедање о страном свету, шко |
сваком кавезу скакутао је по један пар веселих канаринаца.{S} Доле на поду, играло се поред по |
во велите.{S} Но зато опет по, највише „весело срце кудељу преде.“ Само великани, само изузетци |
ођен-дан!</p> <p>Ху, како је хладно!{S} Ветар хујуче а мрзну прозори; бура и хладноћа — као у м |
воју обрану.</p> <p>— Манимо се метода, већ брзо кваси грло, па настави читање.{S} Једва чекам |
ана не љубим тек као брата и пријатеља, већ и некако друкчије. </p> <pb n="154" /> <p>Дотле сам |
то се смејете?{S} Ово није измишљотина, већ права истина.{S} Све су то разлози, због којих се в |
уба, чарних очију и бела и румена лица, већ којој је главни основ узајмио поштовање душевних вр |
p> <p>— Томе није крива школа ни метод, већ домаће васпитање и окона. „Дете ретко слуша оно шта |
им слабо се ко обзире на савете његове, већ се поводи за срцем и одаје љубавном уживању без бор |
епршање.</p> <p>Сад ми друго не остаде, већ да кажем истину.</p> <p>— Зашто ми ниси казала; ишл |
. „Дете ретко слуша оно шта му се каже, већ радо полази путем, којим види да многи ходе,“ рекао |
тело да купује љубав, или само да љуби, већ је тражило у истој мери одзива; а понос ми није доп |
Сутра ћемо наставити.{S} Сад лези и ти, већ је касно а теча ти је легао, па неможе заспати.{S} |
кућу, али да њу узме не могу допустити, већ тебе ради.{S} Она је сирота девојка.{S} Шта је две |
и од сада!{S} Не лежи јунаштво у смрти, већ у животу.....“</p> <p>Пољубила сам слику своје мајк |
ни.{S} Нисам ја никад газила заповести, већ сам их вршила.{S} Нисам разорила туђу, већ своју ср |
.{S} Једанаесте године заболеше ме очи, већ је изгледало да ћу вид сасвим изгубити.</p> <p>Ради |
, не са душевним својствима и здрављем, већ у спољашњем блеску.{S} Дубок мужевљев џеп, па има ш |
е да чини таки јадник?!{S} Ништа друго, већ да проклиње час свога рођења!{S} Заиста мени је врл |
вори.{S} Баш као да ниси свестан створ, већ мртва роба, која остане у дућану, што нема купаца, |
читао; није то била проста радозналост, већ нада, да ти можда могу помоћи.{S} Али —“</p> <p>„Шт |
метнути, па се неће вијнути у слободу, већ увек мени у собу.{S} Пуштам ја њих, да се по соби п |
сам их вршила.{S} Нисам разорила туђу, већ своју срећу!{S} Разоравала сам је својевољно, јер б |
и момак од 17—20 година не тражи жену, већ новац. — Није у реду што ћу пред вама, дететом да к |
но поверење у њима; слушају ме до душе; већ на оштрији поглед повуку се у буџак: но природа ост |
та кошуља не треба, па не квари те очи; већ је сумрак.“</p> <p>Устала сам и збуњено пошла из со |
м.{S} Знам их,“ рече ми сестра озбиљно; већ реци, шта чекаш?{S} Измећу толиких ваљда си могла ј |
ек тебе.“</p> <p>„Ћути Милане, ћути!{S} Већ таке речи су грех из уста ожењена човека.</p> <p>„Н |
ла дете, а од тога тренутка девојка.{S} Већ прво писмо Миланово, што сам га за тим добила, тума |
не ћу свести ферерије на три месеца.{S} Већ сам вас жељан а могу учити и код куће.“</p> <p>Доша |
вињавала се; хоћу да видим какав је.{S} Већ одавно нисам читала; можда сам већ и заборавила.{S} |
учити и код куће.“</p> <p>Дошао је.{S} Већ првога дана опазила сам промену и на њему; био је п |
те.{S} Је ли Милане, ти волиш мајку?{S} Већ с питањем сам хтела потврђујући одговор.</p> <p>Дет |
е, да је тако. </p> <pb n="146" /> <p>— Већ и тај жутокљун мисли кад се жени: нека је новца, а |
</p> <p>„Изашла си тако лако одевена, а већ се захладило; ево ти мараме.“ Па ме огрте у њу, с т |
кала ме је.</p> <p>— Одржали сте реч, а већ сам мислила, не ћете доћи.{S} Но причекајте, да иза |
воље.{S} Још нисам јој ни имена знала а већ одлази.</p> <p>— Збогом душо!{S} Па опростите, што |
мени, па говори, говори, да сам примила већ и ја.</p> <p>Хтела сам јој рећи, чија је то песма, |
едан цветак или ти се поболи тичица, па већ се питаш: да није с твоје кривице?{S} А оне, матере |
нас траје, па и онда, кад љубљене особе већ не буде.{S} Само сопствена смрт дреши нас од праве |
бично за живота срета...</p> <p>Била је већ настанула пета година од кад сам примљена у кући мо |
.</p> <p>— Ето и б...иски цуг; подне је већ прошло, примети она и устаде.{S} Устала сам и ја, а |
е могао имати 16—18 година; свршавао је већ 7 ми гимназијски разред.</p> <p>„Слажите се и будит |
ла сам.{S} Он није чуо тај јаук; био је већ на улици.</p> <p>Скочила сам, да га задржим, да му |
да Милана. — После неколико дана био је већ веран са ћерком богата поседника П...ћа.{S} Да ли и |
анда не слаже с истином.{S} Зар ти није већ дневник казао, да се то море хоће и код мене да узб |
им усамљена.{S} Сви сродници осим Данке већ су под земљом.{S} Докле ћу живети и како ћу свршити |
и твој је живот отрован.{S} Доказ томе већ је то, што ниси пошла мојим путем...{S} Преклињем т |
а и желудац ме је опомињао, да је подне већ прошло.</p> <p>За ручком сам питала течу и тетку, з |
то код једног тек ниче, а код другог се већ суши.</p> <p>Него и ја сам красна домаћица.{S} Врем |
е кажем и да умрем, али на врати сам се већ стропоштала.{S} Свест ме опет беше оставила.</p> <p |
нас дете.{S} Бар претпостављам, кад сте већ учитефица...{S} Тело је, по мом сваћању, одећа и ск |
се замислити.{S} Стара моја тетка беше већ давно под земљом, а требало ми је полазити из куће, |
арош својој ћерци и зету.{S} У њих беше већ двоје деце, те не беше места и за мене.</p> <p>Закљ |
и кога сам сад опет љубити почела.{S} И већ да подлегнем моћи пробуђене љубави, кад ми се у маш |
</p> <p>Држала сам да неће доћи.{S} Али већ после неколико дана стајао је предамном блед и дрхћ |
<p>Ви сте зацело много патили? било ми већ на језику, кад ме она запита, показујући у певанији |
} Не поверење према мушкима беше у мени већ корена ухватило.{S} Жена ми је била лепа и богата, |
ја сам красна домаћица.{S} Време ужини већ прошло, а ја вам ништа не износим.{S} Морате се душ |
.{S} Већ одавно нисам читала; можда сам већ и заборавила.{S} Ту се опет насмешила.</p> <p>Док ј |
чекала.{S} И Милана и Боривоја била сам већ заборавила.{S} Од свега је остала само успомена.{S} |
; нисам знала како он мисли, но сад сам већ дала реч и јуче смо се прстеновали.{S} Ја сам опет |
дају, као неке накићеве лучице.{S} И то већ показује неку материнску љубав и старање о деци!</p |
би, куд би свет отишао!{S} Ја, сам ето већ остарила а не могу да појмим: како човек неког може |
} За то и нећу да уображавам, да сам му већ сад симпатична.{S} То би дошло тек доцније, кад би |
у души и растрза ми срце.{S} Па кад су већ ту, да их покушам снизити уједно?</p> <p>Тако ћу и |
појавио и моме срцу.</p> <p>Ферије беху већ на измаку.{S} Једно после подне остадосмо нас двоје |
а, чила;</l> <l>Тек што је села,</l> <l>Већ је устала,</l> <l>Пољуб ти дала,</l> <l>Отскакутала |
но опазила; али увек без успеха.</p> <p>Већ сам била напустила истраживање, кад ми случај прити |
и више, Знате, богатство је да не треба веће.{S} Свега доста, ал што човек више има, више би хт |
ам, да течу то весели; а за сироче нема веће среће, него кад може да задовољи оне, који га с љу |
лудице моја?{S} Тамо је и онако живље и веће место; ако се не сложиш са сестром, имаш свој нова |
ртираних по величини и везаних у мање и веће пакетиће.{S} Исто тако беше у њој неколико дењчића |
најући зашто! „Великоварошани“ су често веће радозналице од — „малосељана.“ Прабаба Ева није пр |
ти моју љубав према теби.{S} А зар није већи грех, да се растанемо сад, кад сам и по други пут |
на.{S} Све су то разлози, због којих се већина жени и основи брачне среће и љубави. </p> <pb n= |
абоме, као и свуда по неки изнимак, али већина ће пропасти.{S} Пример је најбољи васпитач.</p> |
сиротињи милостива женскиња, али — као већина отмених госпођа — много је полагала на спољашњи |
а ти кажем, да те сад љубим хиљаду пута већма него пре.“</p> <p>Узео ме је за руке, уверавјући |
детету.{S} То ти је дужност; а они те и већма воле, него ја.{S} У мени нема више ни мрве љубави |
ила.{S} Та волила сам га <hi>истински и већма него себе</hi>; а не тек с моментани страсни осећ |
а а и оно је мени необично одано, скоро већма но рођеној матери својој.</p> <p>Мајчински осећај |
ити над једним и другим.{S} Патња често већма челичи, него највећа срећа.</p> <p>— Право велите |
агом детињске душе своје; љубила сам их већма него и тице и цвеће и оно китњасто зеленило и пла |
сам.{S} Она ме погледа, преко — сад још већма — увела лица, пролети јој зрачак радости и изнена |
молба да ми опрости, утврдила га је још већма у том погрешном мишљењу.</p> <p>Мислила сам у прв |
е.{S} Била је узрујана; глас јој је још већма дрхтао, а у оку блистала се суза.</p> <p>— Ви сте |
од старости сузне јој очи засузише још већма.</p> <p>— Доћи ћу мојко, можда још данас.{S} Доћи |
успела, само је то, да те сад љубим још већма, а љубићу те и до смрти!{S} Без тебе ћу отићи тек |
нађох оне — морске логике.</p> <p>Тога вечера сам раније потражила своју сабу.{S} Рекла сам, д |
тала, али код тетке се обично у то доба вечерало па ми се ваљало журити.</p> <p>Опростила сам с |
</p> <pb n="158" /> <p>— То ће те тешко вечерас чути.{S} Има још доста.</p> <p>— Онда, лаку ноћ |
родитеља,“ био ми је одговор.</p> <p>Те вечери добила сам грозницу.{S} Даница се није одмицала |
{S} Кад дође, питаћу га.“</p> <p>Те сам вечери много премишљала о свој прошлости; у постељи сам |
тако размишљам, особито у зимњим дугим вечерима.{S} Чујем какав догађај, прочитам што, или вид |
?{S} Та права је љубав вечита!</p> <p>— Вечита! осмехну се старка.{S} Да боме да је тако.{S} За |
ивоту тек једаред?{S} Та права је љубав вечита!</p> <p>— Вечита! осмехну се старка.{S} Да боме |
ад је, и биће довека.{S} Права љубав је вечита.{S} Она нема краја, нити се може уништити; тако |
„Прећи ће све то.{S} Ни љубав није увек вечита, тешила сам је.“</p> <p>Није ми хтела веровати.{ |
; да сам се сама тргла од њега.</p> <p>„Вечита загонетко!“ узвикну он, пустивши ми руке; „но и |
у две природе; једна добра а друга зла; вечито се косе, а ни једна не попушта.“</p> <p>„Добра и |
поштења и дужности.{S} Овако сам остала вечито усамљена са дужности — дужности према другоме.</ |
лила „вечитом љубављу“ па и опет остала вечито девојка!</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
ни у гроб.{S} Она остаје као нека клица вечито у нашем срцу, да у повољним околностима опет изб |
а појава за мене.{S} Није се запослила „вечитом љубављу“ па и опет остала вечито девојка!</p> < |
<l>Што ћу љубит' тебе само</l> <l>Целе вечности.</l> </quote> <p>— Како вам се то допада? пита |
м правописом смеле писма писати; а ради веџбања у томе и у немачком језику, захтевао је, да пре |
дворила; за то ми је оставила сав свој „веш“ и одело.{S} Била је то честита и добра душа.{S} Ни |
} Пред њега смо увек далеко истрчале, и вешале му се око врата.{S} Он нам је увек донео по какв |
не сложиш са сестром, имаш свој новац а вешта си машамода, па отвори трговину.{S} То сам ја и м |
p> <p>— Дакле ни ту се нисам преварила? ви и пишете?{S} Незадовољни сте можда с оним што вас ок |
е ћу вам казати, како о томе мислим.{S} Ви слабо једете! рече она, нудећи ме.{S} Глете само; јо |
тао, а у оку блистала се суза.</p> <p>— Ви сте много патили? упитах је плашљиво.</p> </div> <di |
во додаје: да су дошли на две хиЉаде, а ви душо имате и више, Знате, богатство је да не треба в |
ар одмори.</p> <p>— Збогом тетице!{S} А ви сека-Мацо, умесите штрудлу као и пре.{S} Онда вам је |
езнање и невиност није једно исто!{S} А ви нисте данас дете.{S} Бар претпостављам, кад сте већ |
треба бар две хиљаде да се запопи.{S} А ви рано, толико зацело имате?{S} Па га сад не упуштајте |
у се обично много мисли, јелте?{S} А да ви немислите <pb n="143" /> о мени рђаво, доказ ми је, |
у љубав?</p> <p>Спољашња лепота?{S} Шта ви разумете под том лепотом?{S} Кинез стеже својој ћерц |
гађала и сама, рече ми за тим.{S} А шта ви мислите о мени?</p> <p>Оборила сам очи, тражећи згод |
ала језик од из греда тог.</p> <p>— Гле ви се и не чудите! рече она.{S} Ја сам држала да ће те |
младеж неблагородна.</p> <p>— Манте се ви Мацо, придике.{S} Гледајте ваш посао, „тешила“ је об |
ом листу: „Застава,“ па видим, да сте и ви Српкиња.</p> <p>— Српкиња сам, рекох, па седох опет |
} Држала сам да је излишно; а још нисам ви сама знала, да је излишно; а још нисам ни сама знала |
гом и срамоте пред људима?!</p> <p>Него ви ћерко, и не једете.{S} Ако је по вољи још млека?{S} |
есталан човек и није прави човек.{S} Но ви ме душо, нисте разумели.{S} Ја сам рекла: права љуба |
совати.{S} Зато је упитах:</p> <p>— Зар ви мислите, да спољашњост не може човека стално привући |
ра.</p> <p>— Може, али тек ређе.{S} Још ви незнате по неки варошки свет.{S} Мушки ме се не тиче |
ти.{S} Ту је опет тихо уздисала.</p> <p>Ви сте зацело много патили? било ми већ на језику, кад |
едао ми сваки залогај.</p> <p>„Смрт или вид“ била је сад сва жеља моја. — Све што сам још своје |
ана лечио ме је и божијом помоћу спасао вид.</p> <p>Заостала сам овде.{S} Радити се могло и овд |
заболеше ме очи, већ је изгледало да ћу вид сасвим изгубити.</p> <p>Радити више нисам смела, те |
кав немачки роман или по коју првину М. Видаковића, које је мајка такође имала.{S} И ја сам то |
до сам читала.{S} Читал сам Обрадовича, Видаковича, а и Караџића и све што ми је до руке дошло. |
е и слатко се насмејала.{S} Тек сад сам видела, да и ја нисам искључена из наслеђа прабабе нам |
бивао снужден и зловољан.{S} Јасно сам видела, да га моја љубав слабо усрећује и да му је неми |
о псетанце и мачка.{S} На столу сам још видела једне наочари и плетиво, а у отвореном прозору б |
ној лепоти, а душевна лепота спољашној, видели би, куд би свет отишао!{S} Ја, сам ето већ остар |
згледао овај свет.{S} Јесте ли га лично видели или тек на слици?{S} По писмама судећи, редак да |
ети јој зрачак радости и изненађења.{S} Видело се да ме је познала.</p> <p>— Добар дан, мајко!< |
је су нама биле непознате.{S} Кад је то видео; доносио нам је и слао место играчака различитих |
а често и неповерљива.</p> <p>Кад је то видео, хтео је све жртвовати.{S} Но тада је било касно. |
а је с њим.</p> <p>„Ту је,“ рече ми он „видео сам га и јуче.{S} Паздравио те.{S} Но нешто ми је |
ао обично код таке господе.{S} Не ће се видети ни кол ни сандук од цвећа и венаца, а пратиће га |
грливши ме; <hi>осећам</hi> да вас више видети нећу.{S} Сетите се кад-год и мене, а ја ћу се ва |
овским гласом он.{S} Погледајме, па ћеш видети.{S} Дуже нисам могао издржати, Па сад ме осуђуј |
је видио и осећао, али се учинио да не види...</p> <p>То ми је било доста.{S} Душу су ми растр |
ко је пре подне, запали чибук, па се не види из дима; ако ли је после-подне, наслони главу на к |
зло, што после таки ум и тако срце више види и више осећа, па више и пати.{S} Ту је опет тихо у |
у се каже, већ радо полази путем, којим види да многи ходе,“ рекао је неко; приметала сам у сво |
није ствари и трудила се да их разумем; видила сам, да течу то весели; а за сироче нема веће ср |
природа и осетљиво благо срце?</p> <p>— Видила сам га једанпут.{S} А тврде да је такав.{S} Сво |
деца, да му слику видим, али место њега видила сам — Боривоја.{S} Насмејала сам <pb n="159" /> |
</p> <p>Да је он заволео, јасно сам сад видила.{S} Како је она осећала, нисам хтела да испитује |
свести.{S} Па како се радовала, кад је видила рођаку!{S} О, то никад нећу заборавити.{S} Па и |
} Најпре ме је то болело, после сам тек видила, да је баш та хладноћа у понашању доказ оног осе |
ла ми је необично одата.{S} Доцније сам видила, да с тога што је волела Душана, надала се сирот |
м била узрујана.{S} Чим сам се у дућану видила сама, почела сам плакати.{S} За што? — То нисам |
та племенито, но и опет у њојзи уживам; видим, да ме воле бар у неку руку...</p> <p>С тим отвор |
и се, да сам с педесет година млађа.{S} Видим, да има неког, ко ме разуме и ко ме не ће исмејат |
то „нешто?“ То ме интересује.</p> <p>— Видим вам из очију.{S} Но то ћу оставити за други пут.{ |
све више и више читала.</p> <p>— Бар да видим, кад је тако.</p> <p>Читала је неколико песмица с |
сам лане била у Т., отишла сам опет да видим баба-Стану.{S} У њезиној соби застала сам неку мл |
те ми замерити, извињавала се; хоћу да видим какав је.{S} Већ одавно нисам читала; можда сам в |
очитала сам на том листу: „Застава,“ па видим, да сте и ви Српкиња.</p> <p>— Српкиња сам, рекох |
S} Живим само зато, да тебе још једаред видим и да из твојих уста чујем, можеш ли ми опростити |
ми у очи.{S} Склопила сам их, да га не видим.{S} Кад сам их отворила, рекла сам хладно и одлуч |
ете!“</p> <p>Склопила сам очи, да је не видим.{S} Изгледала ми као пилат, који Бого-човека пред |
опрости ми и допусти да могу доћи да те видим и усмено кажем шта сам све до сада препатио.</p> |
!</p> <p>— Како, мајко?{S} Ја понајвише видим накићеву дечицу.{S} Изгледају, као неке накићеве |
Чујем какав догађај, прочитам што, или видим какву погрешку што се у свету око мене десила, па |
што ми је отворио очи, да јасно и чисто видим и поштено осећам.{S} Сиромах, није ни слутио какв |
" /> о мени рђаво, доказ ми је, што вас видим у мојој соби.{S} Из простог љубопитства не ступа |
пила сам очи, као оно деца, да му слику видим, али место њега видила сам — Боривоја.{S} Насмеја |
ила ме, да онако учиним, а да се сад не видимо изчекује дужност — твоја.</p> <p>Заборави све и |
дознао.{S} Љубав је најтеже сакрити.{S} Видио је шта ми се збива у срцу и зрачак среће озари му |
о директно тамо, а неко био на путу, па видио да се светина ускомешала, те хајд и он у гомилу и |
му познати како ми је у срцу.{S} Он је видио и осећао, али се учинио да не види...</p> <p>То м |
ила је очевидно јако узрујана.</p> <p>— Видите, рече промуклим гласом, у црвеном кавезу ми је Д |
дећи у тичицу на њезини груди.</p> <p>— Видите суревњивост мога друштва, рече она.{S} Није ништ |
и сви званичници.{S} Вредно ће бити да видите.</p> <p>Закључисмо, да идемо.</p> <p>Кад сам се |
ски, женски!{S} Само то чудо и покор да видите!{S} Кад-кад се само чудим и крстим, па се питам: |
год им се даде прилика.{S} Па и така је видите, уваженија од поштене бабадевојке, која се грози |
да сам чезнула за том руком...{S} То је видите узрок, а не хладно срце.“</p> <p>Старка ућута.{S |
ца је браколомство и самоубиство.{S} То видите, мени изгледа врло себично. „Не ћу да живим, кад |
ините се, драго дете, па седите!{S} Ето видите, ту вам ја живим.{S} Доста је влажно, ал' бар им |
црног а црнац га замишља белог.{S} Ето видите, да појам о лепоти није једнак!{S} Сва божија ст |
pb n="145" /> <p>— Зашто; мајко?{S} Ето видите, и јабуку је од вас примио.{S} Добро је он дете. |
и тихо и неодлучно: волим.</p> <p>— Ето видите, да ја погађам, смејала се она.{S} Децу привлачи |
аборавити, а ко зна оћул вас још кадгод видити; но ја сам вас заволела онако на први поглед.{S} |
оно, што је мој пос’о; а кад је ко може видити, онда она нађе да чита ил да седи.{S} Та понесит |
журине вучете с вама.{S} Ту вас ко може видити, а знате, — ко хоће да се жени, прво гледи, јел |
о на среди, нек продужи даље?!“ Тако је видиш било, а не као сада.{S} Умориш се ко псето од сил |
у опште, а о себи никад; и ако је често виђала у касапници.{S} Тамо је куповала меса за чорбу с |
и на отворен прозор метнути, па се неће вијнути у слободу, већ увек мени у собу.{S} Пуштам ја њ |
д нашег трчања по скамија, протре очи и викне: „Ко је то на среди, нек продужи даље?!“ Тако је |
а узрок.</p> <p>„Шта ти хоћеш од мене?“ викнула је, а очи јој срдито севаше; „ниси дете, да те |
испупчиле јабучице од образа и безубих вилица, те ни мало не доликују оном широком челу и „грч |
уједно сложених књига, а о зидовима је висио један старински сат, неколико слика и два лепо бо |
{S} Свега доста, ал што човек више има, више би хтео, продаје се нека земља у месту, па неби хт |
е била лепа и богата, а имао је и сина, више ми није требало, држала сам да се у писму јада, те |
/p> <p>Страшне мисли кидаше ми душу.{S} Више нисам могла издржати.{S} Преломила сам печат.</p> |
по мирису, па волим платити новчић два више, само да је добро и чисто.{S} Намажите комадић и т |
с оне стране гроба и држала, да никога више љубити не могу!</p> <p>Био је Миланов друг и брат |
разно, врло празно.{S} Чинило ми се, да више срца у грудима немам.{S} Сви осећаји ко да ми се с |
е и већма воле, него ја.{S} У мени нема више ни мрве љубави за тебе.“</p> <p>Он се тргао, гледе |
живим.{S} Доста је влажно, ал' бар има више светлости и изглед на улицу.{S} И то нешто вреди.{ |
и тако срце више види и више осећа, па више и пати.{S} Ту је опет тихо уздисала.</p> <p>Ви сте |
гадна страст животињска нагона и ништа више! (Ја) нисам била така.{S} За то сам незгодна јунак |
на; пламен у последњем издисају и ништа више.</p> <p>Да га заборавим, допринела је много и она |
сам волела, но ни он није за мене; све више увиђам, да је лакоуман и не постојан, а и мишљење |
ав његов рад радо читам, и да би га све више и више читала.</p> <p>— Бар да видим, кад је тако. |
ар потоњи нараштај од трулежи, која све више хвата корена.{S} Често тако размишљам, особито у з |
и од туђа момка. 0сећала сам да то није више братинска љубав, а невеста ни вереница још му ниса |
данде, где могу нанети несрећу и где ме више не требају...</p> <p>Помишљала сам: шта ће Милан м |
вао је своје писмо; „а знај, да за мене више среће нема.{S} С мајкином исповести одлетила је за |
говорити о оном, што је прошло и што се више преиначити не може.</p> <p>Он се тада обично усиље |
икад нисам поуздано дознала.{S} Нису се више враћали.{S} Тек пре десет година, чула сам, да су |
шпекулише, она шпекулише, па шта ће те више?{S} Прави вашар и трговина!{S} Често бих таки брач |
о је зло, што после таки ум и тако срце више види и више осећа, па више и пати.{S} Ту је опет т |
матера.{S} Сујета је то, моја ћерко, и више ништа.{S} Хоће заједно са децом својом да светли п |
дошли на две хиЉаде, а ви душо имате и више, Знате, богатство је да не треба веће.{S} Свега до |
в рад радо читам, и да би га све више и више читала.</p> <p>— Бар да видим, кад је тако.</p> <p |
о после таки ум и тако срце више види и више осећа, па више и пати.{S} Ту је опет тихо уздисала |
10 фор. месечно.{S} Могла сам добити и више, но ја сам зарад Данкина мира пристала на — најмањ |
ни: нека је новца, а жена је на свету и више!{S} Па и девојке можеш на прсте избројати да траже |
сретна!“ То истина говори очајање, али више и чешће лакоумље и себичност.{S} Зар је човек рође |
рти!{S} Без тебе ћу отићи тек ако ме ти више не љубиш.“</p> <p>Стресла сам се.{S} Грозна мисао |
а ћу вид сасвим изгубити.</p> <p>Радити више нисам смела, те дођох њима у кућу.</p> <p>Док је т |
реба веће.{S} Свега доста, ал што човек више има, више би хтео, продаје се нека земља у месту, |
само доказ, да таке реткости треба тим више штовати! прекидох је и нехотице ја.{S} Лако је у д |
а обично су женскиње мање лепе, али тим више даровите, образоване и учене.{S} Оне гледају у све |
било?{S} Доста што сам знала, да ме он више не воли.{S} Утопљеник се маша и сламке, а ја се пр |
се тада обично усиљено насмешио и бивао више дана приметно хладнији.{S} Кад сам га питала за уз |
њу се још не зна ни добро ни зло; а ко више апелује на дужност, него на право своје, не може б |
дете.</p> <p>Ја сам заиста дрхтала, но више од узбуђења, но од зиме.</p> <p>„Хајдемо у собу, д |
заборавим своју тугу требало ми је што више посла.{S} За то сам одмах отворила на своју руку р |
стој охолости уображавају, да су „нешто више“ од дотичних.{S} Дабоме да је то глупост, ал мрежа |
је загрливши ме; <hi>осећам</hi> да вас више видети нећу.{S} Сетите се кад-год и мене, а ја ћу |
аш, па која вајда?{S} Шарлатана у свету више но икада!</p> <p>— Томе није крива школа ни метод, |
ора.{S} Збунило ме њезино питање, а још више поглед, којим као да је хтела да ми прочита мисли |
ек пало у очи, да су и у овој вароши на вишеспратним кућама они прозори, што су равни с тротуар |
меким гласом, „море осећаја али њима не влада тек срце, бура лакомислености, него су потчињени, |
, само животињски полски нагон сада још влада.{S} Праве свете љубави, сада је ретко!{S} Та свет |
ласом он. „Нисам дошо да иштем рачуна о владању твоме; нећу ти ни љубавника убити; немам права |
то видите, ту вам ја живим.{S} Доста је влажно, ал' бар има више светлости и изглед на улицу.{S |
ругом страном перивоја један жељезнички влак.</p> <p>— Ето и б...иски цуг; подне је већ прошло, |
} Нисам имала ни каде.{S} Баш је стигао влак с бароном.</p> <p>Погреб је био, као што је теча р |
писао:</p> <p>Твој опроштај је, као кап воде од жећи умирућем патнику.{S} Зар се тако говори, к |
мила сам понуду, а она наточи себи чашу воде, па настави:</p> <p>— Не поричем, да спољашност ок |
ала сам још пре 15—20 година, дотле сам водила дневник.{S} Смејаћете се, но кад-кад нас <pb n=" |
свет.{S} Мушки ме се не тиче.{S} Слабо водим рабош о њему.{S} Али женски, женски!{S} Само то ч |
сандук од цвећа и венаца, а пратиће га војници, па и сви званичници.{S} Вредно ће бити да види |
.{S} То ти је дужност; а они те и већма воле, него ја.{S} У мени нема више ни мрве љубави за те |
но и опет у њојзи уживам; видим, да ме воле бар у неку руку...</p> <p>С тим отвори и зелени ка |
ицаном Марком.{S} Сви су добри и сви ме воле.{S} Они су ми друштво и забава.{S} Пазите само шта |
езрети, зар је морао узети ону, коју не воле?...</p> <p>Тако сам мислила, па села и написала те |
S} Смешно је, јел те?{S} Али и они мене воле, а љубав тражи одзива.{S} Па и правичнији су од љу |
.{S} То су једина створења, која ме још воле...</p> <p>— Зар немате баш неког од својих?{S} Пит |
малога Милана:</p> <p>— Цицико, куцико, волела ме?{S} Ја сам ваша мати!{S} Миловао је старичину |
ргла сам се од њега и побегла у врт.{S} Волела сам га нада све на свету, али ми се није дало да |
импатична појава.{S} Још док сам Милана волела, њега сам поштовала и волела као рођена брата.</ |
p> <p>Но нико није без мане и ја сам је волела, врло волела; једно би изгледало пријатељство и |
S} Доцније сам видила, да с тога што је волела Душана, надала се сиротица да ћу посредовати да |
ећи ћеш:{S} А Душан? — Њега сам да боме волела, ал сад га не волим.{S} Он се оженио.{S} Ваљда т |
p> <p>То ми се није допало, али деца се волела а родитељи не попуштају, па шта сам знала друго |
сам Милана волела, њега сам поштовала и волела као рођена брата.</p> <p>Сад ме је опет нашао.{S |
.{S} Ваљда ти је писао. — И Стевана сам волела, но ни он није за мене; све више увиђам, да је л |
ао је човек, кога сам некада тако жарко волела и кога сам сад опет љубити почела.{S} И већ да п |
није без мане и ја сам је волела, врло волела; једно би изгледало пријатељство и љубав, које в |
ла сам сестрину Данку.{S} Дете сам врло волела а и оно је мени необично одано, скоро већма но р |
ме је радознало.</p> <p>— Тако, да бих волела, да су сви мушки тог мишљења! ...</p> <p>Засмеја |
једна без друге.{S} Милана смо опет обе волеле, као једина брата, бранитеља и заштитника свог.{ |
орала обмањивати.{S} Могла си рећи: „не волем те!“ А не да ме тако гадно превариш!“</p> <p>„Мил |
сумња о мени.{S} Та да ме је тек у пола волео као ја њега, срце би му казало, да сам чиста и не |
знаш, да смо се, т. ј. да ме је Боривој волео још док си ти овде била.{S} Тада сам га одбила; н |
није осећао симпатије према њој.</p> <p>Волео је другу, коју је доцније и узео.</p> <p>Кад је п |
е могу да појмим: како човек неког може волети тек због телесне лепоте?!{S} Мислићете да можда |
арена одела, исто тако не може истински волети ни спољашње лепа човека, без душевних врлина.{S} |
ојиш се мајке?{S} Немој, душо!{S} Мајка воли децу.{S} Гле, даћу ти јабуку!</p> <p>Док је она с |
{S} Љубав је дабоме.{S} И најгора мајка воли своје дете.{S} Но површна је и мајчинска љубав код |
до места, где ми је Милан казао, да ме воли и да ће ме узети.{S} Изнемогло пала сам на клупу и |
} Доста што сам знала, да ме он више не воли.{S} Утопљеник се маша и сламке, а ја се прихватих |
ледњем часу оставити неће.{S} Поштује и воли она мене, али зависи од — мужа.</p> <p>Нека је про |
>„Воли?!“ Чудна ми посла!{S} Млад мушки воли све што је лепо и што му је пред очима.{S} Заборав |
јко, мени изгледа, да и Милан њу здраво воли.“</p> <p>„Воли?!“ Чудна ми посла!{S} Млад мушки во |
да, да и Милан њу здраво воли.“</p> <p>„Воли?!“ Чудна ми посла!{S} Млад мушки воли све што је л |
ан, а ја сам му тек срећу желила.{S} Та волила сам га <hi>истински и већма него себе</hi>; а не |
усана једва измигољи тихо и неодлучно: волим.</p> <p>— Ето видите, да ја погађам, смејала се о |
стеље су им стојале једна уз другу. „Ја волим и њу; доказ је што сам је узела у своју кућу, али |
сафраном, ал ја то осетим по мирису, па волим платити новчић два више, само да је добро и чисто |
— Њега сам да боме волела, ал сад га не волим.{S} Он се оженио.{S} Ваљда ти је писао. — И Стева |
њиме жигосала и уверила га, да га ја не волим; а мој некадашњи нагли одлазак у башту и садашња |
рости! не знам шта чиним; та ја га тако волим!“</p> <p>„Прећи ће све то.{S} Ни љубав није увек |
} Добро је он дете.{S} Је ли Милане, ти волиш мајку?{S} Већ с питањем сам хтела потврђујући одг |
еше Лиза, те сам могла читати кад ми је воља.{S} Није имао ко да ме сећа на — практичност...</p |
овала се она.{S} Па једите колко вам је воља.{S} Подајте и маломе.{S} Ено се опет игра са мачко |
ересује.</p> <p>— Пре свега треба праве воље за бољитак, па онда још нешто, а последице би дошл |
? читај, бар да чујем.“</p> <p>„С драге воље; само док га донесем.“ Донела сам и читала:</p> <p |
{S} Хоћу да је посетим.</p> <p>— Здраге воље фрајлице.{S} Ал она се отселила из тог кварта.{S} |
а и устаде.{S} Устала сам и ја, али без воље.{S} Још нисам јој ни имена знала а већ одлази.</p> |
и за тебе тешка била.{S} Знања имам а и воље за рад, па хајде самном далеко у свет, где нас ник |
комислености, него су потчињени, тврдој вољи, ћерци разума.“</p> <p>„Врло појетички; само се ка |
его ви ћерко, и не једете.{S} Ако је по вољи још млека?{S} А ето: масла и сира.{S} Масло је врл |
л једно туце још је на реду.{S} Јели по вољи да наставим?“</p> <p>„Мани их с миром.{S} Знам их, |
и душо, куд си пошла, па се забављај по вољи.{S} Доста ти је рада целе године.{S} Код тетке се |
му квари сан.</p> <p>Учинила сам јој по вољи; била сам и поред радозналости санана. </p> <p>Сут |
сам и његово захтевање свагда радо и с вољом испунила.</p> <p>Тим начином зближисмо се ја и Ми |
читала, добила по неку награду; обично воћа, колача, коју сличицу или играчку, или сам се смел |
ше онај живахни младалачки израз. — Баш враг тај песник, но нека га Бог поживи!{S} Да није по к |
не те здепнасте кратке ноге; ми сликамо врага црног а црнац га замишља белог.{S} Ето видите, да |
учити.{S} Сирота си девојка, а мушки су врагови; лажу око девојке, док не дође до женидбе, па о |
удаст, само нека је богат.{S} Еквипаж и вранци, кадифа и злато, — то јој је сва жеља и сав идеа |
и хтела отпочети читање, отшкрину тетка врата од побочне собе.</p> <p>— Прими и мене у друштво, |
врши моја помајка, баш кад сам отворила врата.</p> <p>Смркло ми се пред очима.{S} Посрћући отиш |
адвокат.{S} Провођаџија поносито отвара врата и у поносу поверљиво додаје: да ми се така срећа |
Једног дана радила сам у дућану, кад се врата отворише, а унутра ступи — Милан.</p> <p>Задрхтал |
век далеко истрчале, и вешале му се око врата.{S} Он нам је увек донео по какву играчку.{S} Но |
ати да је не издам мајци; она је све на врати прислушкивала, а мајка неће да се то зна; још сам |
жим, да му све кажем и да умрем, али на врати сам се већ стропоштала.{S} Свест ме опет беше ост |
па неможе заспати.{S} И кроз завесу на врати продире светлост; а то њему квари сан.</p> <p>Учи |
ога ретко беше недеље а да није на моји врати закуцао по који провођаџија.</p> <p>Обично сам их |
а што се тако десило,“ срдила се жена; „врати ми оца!“ јаукало је и преклињало дете...</p> <p>З |
ставићу данас Лизи.</p> <p>Док се тетка вратила, разгледала сам књижицу.</p> <p>На насловном ли |
l:id="SRP18870_C4"> <head>IV.</head> <p>Вратила сам се својима.{S} Радњу нисам одмах хтела отво |
ш и на вратима ходника.</p> <p>Но да се вратим приповедци. </p> <pb n="137" /> <p>Једног дана ч |
д матере детета његовог и да им га опет вратим.</p> <p>Он ме је стрпљиво слушао, не скидајући о |
баш добро, чула сам ја за тим још и на вратима ходника.</p> <p>Но да се вратим приповедци. </p |
ма другима.</p> <p>У том закуца неко на вратима.</p> <p>На старично „слободно,“ уђе нека по изг |
ени и светињом начичкани.{S} Туда ће се вратити спровод, па се за времена згодно постирала.</p> |
дете!“</p> <p>Хтела сам га не отворено вратити.{S} Узела сам и перо, када се покрену у мени не |
нисам поуздано дознала.{S} Нису се више враћали.{S} Тек пре десет година, чула сам, да су на бр |
Радити се могло и овде а тешко ми било враћати онима, који су ме скоро — отерали.</p> <p>Од са |
ујући у певанији песников лик:</p> <p>— Вреде ли што његова дела?</p> <p>— Стручњаци, и цео све |
су им до душе искрени и чисти, али шта вреди, кад је љубавник, на рачун природности или мушке |
тлости и изглед на улицу.{S} И то нешто вреди.{S} Олакшава ми самоћу.{S} Оне друге собе гледе у |
ти моја насљедница, а само кућа и земља вредила ми је преко пет хиљада.</p> <p>Избор младожење |
оће да се жени, прво гледи, јел девојка вредна...</p> <p>— Варате се, сека-Мацо — прво пита: „и |
иће га војници, па и сви званичници.{S} Вредно ће бити да видите.</p> <p>Закључисмо, да идемо.< |
лакала сам дуго и горко.{S} А кад је та врела река одшила, паде ми поглед на икону, на распетиј |
у биле искрене, али писмо орошено мојим врелим сузама; пишући га, живо сам сахрањивала и подруг |
бих и срећу дала.</l> <l>И срце ми било врело </l> <l>— Осећаја бујно врело —</l> <l>Љубав је т |
е ми било врело </l> <l>— Осећаја бујно врело —</l> <l>Љубав је тек чисту хтело.</l> <l>Па сад |
p> <p>Него и ја сам красна домаћица.{S} Време ужини већ прошло, а ја вам ништа не износим.{S} М |
сада.{S} Но буди паметна, буди снажна а време ће све излечити.“</p> <p>„Мислиш?“ питала сам, те |
ни у нашој девојачкој библиотеци.{S} За време школског свог одмора, научио нас је и Вуковом пра |
рце је обично у таквим приликама тек за време успавано, измучено или затупљено, а згодном прили |
који ће ме боље разонодити, особито за време мога боловања, после оног растанка са Миланом.</p |
девојка у месту и околини.</p> <p>Дође време и њезиној удадби.{S} Просилаца је имала врло мног |
одкуд ми права да зледим ране, које је време излечило?!{S} Ћутала сам, држећи, да ће старица и |
— џаба ти човека!{S} И снови су у своје време врлина.</p> <p>— Не разумем шта тиме мислите?</p> |
ли.{S} Но ту неједнакост изједначило би време и љубав, да само није било другога — чинило ми се |
е па ме разоноде.{S} Никад ми није дуго време.{S} А како сам сама морала бих полудети или трчка |
<p>Застала је и убрисала сузе.{S} Неко време је замишљено ћутала.{S} За тим се прену, а преко |
ца и разних машинерија, беше се за неко време — као обично пред подне — стишало.{S} Осим тичије |
сто је тај утисак моћан, па човека неко време и занесе, али стално га везати неможе.{S} Особито |
е тек од јуче.</p> <p>Преметала је неко време по кутији и онда извади чак са дна једну сашивену |
здахну и оде прозору.{S} Гледао је неко време замишљено крозањ; за тим ми опет приђе.</p> <p>„О |
е?!</p> <p>И ја и Милан играсмо се неко време тичицама.{S} После их старка опет метну у кавезе, |
спусти уз мене.</p> <p>Ћутале смо неко време обадве.{S} После неколико тренутака, маши се она |
роз прсте котрљале се сузе.</p> <p>Неко време је тако стајао.{S} Затим тешко уздахнуо, спустио |
ам провела две године у раду и тузи, но време је учинило своје; постепено почела сам бивати вес |
осле сам је тражила и у течиној, за оно време, богатој библиотеци.{S} На то ме је свикао сам те |
ине провео је два месеца на дому.{S} То време беше мени и Даници најмилије; једва смо чекале да |
ут не дође две недеље; било ми је за то време некако чудно и тешко.{S} Питала сам и Душана, шта |
S} Туда ће се вратити спровод, па се за времена згодно постирала.</p> <p>Сад ми тек пало у очи, |
бива свешта.{S} Још је срећа, кад се за времена разиђу, Али, ако их је везао који члан породице |
нао шта чини.</p> <p>Опет је текла река времена, носећи и добро и зло у море заборава.</p> <p>П |
.{S} Нисам од оних, што су им тек стара времена добра, али ни ово чудо не могу одобрити.{S} Што |
нисам знала ни сама.</p> <p>После неког времена дође и он у врт.{S} Преко руке је носио моју ма |
то ми је нанео.{S} Мајка је пре кратког времена умрла, а на самрти све му је казала, молећи Дан |
о вас „стара природа“ и тера у гроб пре времена.{S} Красан стари метод уз који живеше учитељи 8 |
ајте, да изађем пред вас.{S} Требало би времена да ме сами нађете.{S} Читав Лавиринт у овој кућ |
коме изјада.</p> <p>Старка се по неком времену прену из мисли и погледа око себе.{S} Поглед јо |
врста сажаљења: „Ако можда не мисли да врећа?{S} Ако је можда и он несретан?{S} Ако — “</p> <p |
ини често ходим и не слутећи шта у њему врије и кува.</p> <p>Љубила сам га, али сам била стариј |
ати.</p> <p>— Гостољубље је лепа српска врлина, говорила је застирући сто и спремајући ужину; с |
ти човека!{S} И снови су у своје време врлина.</p> <p>— Не разумем шта тиме мислите?</p> <p>— |
због мене саме. т. ј. због мојих мана и врлина заједно.</p> <p>Доцније, кад сам почела осећати |
врлину?</p> <p>— Дабоме да је сталност врлина.{S} Без те врлине и нема праве љубави.{S} Нестал |
није грех; то је на карактерном човеку врлина; показује уз разум и топло срце.“</p> <p>„Топло |
главни основ узајмио поштовање душевних врлина, сличност назора и карактера, мора у браку тек б |
и ни спољашње лепа човека, без душевних врлина.{S} Само децу, ма и матору — насмеја се старка — |
т, љубиће мо то и онда, кад носилац тих врлина у гроб сађе; љубимо ли лепоту спољашњу, она ће н |
остаци и слабост женскиња њих привлачи; врлине се обично узносе, хвале, цене и поштују тек усти |
ви уважава, не поштујући његове душевне врлине, тај или себе прецењује, или не познаје љубав.{S |
а поштење, разборитост и остале душевне врлине?{S} Доста кад је лепа ларва и дубок пун џеп!{S} |
Дабоме да је сталност врлина.{S} Без те врлине и нема праве љубави.{S} Несталан човек и није пр |
На што уздизати сталност и верност као врлину?</p> <p>— Дабоме да је сталност врлина.{S} Без т |
нико није без мане и ја сам је волела, врло волела; једно би изгледало пријатељство и љубав, к |
амо ми је у грудима било некако празно, врло празно.{S} Чинило ми се, да више срца у грудима не |
вот? смејала сам се.</p> <p>— Не, душо, врло ме занима, рече она узевши с ормана котарчицу с бр |
самоубиство.{S} То видите, мени изгледа врло себично. „Не ћу да живим, кад га немам и кад нисам |
и њезиној удадби.{S} Просилаца је имала врло много; знало се, да ће она бити моја насљедница, а |
није било другога — чинило ми се, да је врло слаб за жртву, што ми је хтеде поднети.{S} Примити |
иње час свога рођења!{S} Заиста мени је врло чудно понашање такових родитеља, особито матера.{S |
ка?{S} А ето: масла и сира.{S} Масло је врло добро и свеже.{S} Бојадишу га жутом репом и сафран |
и-нени беше доброћуда изгледа старица и врло разговорна.</p> <p>— О, знам је добро, говорила је |
Иначе је био честит, разборит младић и врло симпатична појава.{S} Још док сам Милана волела, њ |
својила сам сестрину Данку.{S} Дете сам врло волела а и оно је мени необично одано, скоро већма |
милија забава беше ми читање у тамошњем врло лепом варошком парку.{S} Сека-Маца, — управо баба- |
у се старица, да је детињство и старост врло слично, и једно и друго слабо, и једно и друго теж |
ни, тврдој вољи, ћерци разума.“</p> <p>„Врло појетички; само се канда не слаже с истином.{S} За |
пропадну у глибу — порока.</p> <p>Друга врста јунакиња, сушта је наивност а по лепоти и доброти |
вито две врсте.</p> <p>Прва и најновија врста, узор јунакиња обично су женскиње мање лепе, али |
сам и перо, када се покрену у мени нека врста сажаљења: „Ако можда не мисли да врећа?{S} Ако је |
акиње друкчије.{S} Има их поглавито две врсте.</p> <p>Прва и најновија врста, узор јунакиња оби |
на само убиство и вуче пропаст.{S} Ове врсте јунакиња понајвише је идеал, спољашњи блесак и сп |
слабо олакшава, особито грешницима моје врсте...{S} Попа ме неби ни разумео.{S} Рекао би ми мож |
о површна је и мајчинска љубав код таке врсте матера.{S} Сујета је то, моја ћерко, и више ништа |
дати још онда, кад си од мене побегла у врт.{S} Зато те не корим; али ни после ниси ме морала о |
p> <p>Отргла сам се од њега и побегла у врт.{S} Волела сам га нада све на свету, али ми се није |
</p> <p>После неког времена дође и он у врт.{S} Преко руке је носио моју мараму.{S} Сад је изле |
искушењу без опирања подлегла.</p> <p>У врту сам се сита исплакала за што, нисам знала ни сама. |
сам за вас узела.{S} Ја их не једем.{S} Вруће не ваљају, а од хладне за час се поболем.{S} Стар |
, или — ако је и мрве понашања у њима — врши се, али како?!{S} Свађа, речкања, пребацивање, гун |
м ја никад газила заповести, већ сам их вршила.{S} Нисам разорила туђу, већ своју срећу!{S} Раз |
Где није тога било, ту је опет требало вршити дужност, дужност према другоме.{S} Је ли то грех |
за мене.</p> <p>Закључише, да ме даду у Ву....р некој доброј пријатељици моје добре тетке, да м |
е школског свог одмора, научио нас је и Вуковом правопису; био је још у првом зачетку, но он бе |
ло одати, како ми је у срцу. — Била сам вулкан, по чијој површини често ходим и не слутећи шта |
а гони својом страшћу на само убиство и вуче пропаст.{S} Ове врсте јунакиња понајвише је идеал, |
и сте токорсе у госте, па све књижурине вучете с вама.{S} Ту вас ко може видити, а знате, — ко |
девојака свуда.“</p> <p>„Хоћете ли још г. шогоре?“</p> <p>„Ако има читај.“</p> <p>5. мај 18... |
је пред њиме жигосала и уверила га, да га ја не волим; а мој некадашњи нагли одлазак у башту и |
ден и зловољан.{S} Јасно сам видела, да га моја љубав слабо усрећује и да му је немила.</p> <p> |
о обичај.</p> <p>Дужност ми је била, да га запитам, где је за толико, па ни то нисам могла; осе |
да си ожењен? рекла сам трудећи се, да га умирим.“</p> <p>„Знам.{S} Али знам и то, да сам неср |
аде да ме можда заборавља, што држи, да га ја неволим.{S} Згодном приликом дадох му познати как |
од мога друштва, па се морам журити, да га стигнем.</p> <p>Бацила сам још један поглед на кућу, |
је дете, твој син?“ прошапутала сам, да га сетим дужности оца и мужа.</p> <p>„Мој син?“ јаукнуо |
је већ на улици.</p> <p>Скочила сам, да га задржим, да му све кажем и да умрем, али на врати са |
агледа ми у очи.{S} Склопила сам их, да га не видим.{S} Кад сам их отворила, рекла сам хладно и |
а љубав и дужност према вама учиниће да га заборавим и без тога.{S} Ох та и ја знадем, да се у |
м.</p> <p>Срцу нисам могла забранити да га не љуби.{S} Но, да ме је језик одао, ја бих га оцекл |
оје осећаје не одам. „Та ја се варам да га љубим; па и код њега је тек саучешће и пријатељство! |
икнула сам поносито. „Али није нужно да га у мојим очима тако не достојно оцрњујете.{S} Ја не с |
ја, па ми се чинило да ми је дужност да га одбијем. „Он брка поштовање са љубављу, а док први з |
лат, који Бого-човека предаје народу да га распне и поред уверења, да је невин...</p> <p>Она уз |
те ми и ваше име казати.{S} Сад хоћу да га знам; говорила је спустивши се до мене на канабе и м |
ледњем издисају и ништа више.</p> <p>Да га заборавим, допринела је много и она његова гадна и н |
ости, опрости! не знам шта чиним; та ја га тако волим!“</p> <p>„Прећи ће све то.{S} Ни љубав ни |
би ће имати бољу матер, но у жени, која га је родила, ал не схваћа и занемарује своју дужност.“ |
и израз. — Баш враг тај песник, но нека га Бог поживи!{S} Да није по кад-кад шале, јадно би изг |
/p> <p>— Чули сте га од мене.{S} Старка га је лане у парку цитирала.</p> <p>Хтела сам наставити |
муке: умртвила сам своје срце и одбила га, као некада Милана. — После неколико дана био је већ |
и садашња молба да ми опрости, утврдила га је још већма у том погрешном мишљењу.</p> <p>Мислила |
ајко, да игра по њезином такту — купила га је.</p> <p>— Добро велите, ћерко, рече старица а лиц |
амно ме је пред њиме жигосала и уверила га, да га ја не волим; а мој некадашњи нагли одлазак у |
Ено мали сишао са столице.{S} Не занима га наша „полемика.“</p> <p>Хтела сам да је заменим у се |
е чедо, кад оно није код ње?{S} Не, она га љуби увек и свуда и ми </p> <pb n="171" /> <p>би је |
о да себе победи и да та се одрече, она га гони својом страшћу на само убиство и вуче пропаст.{ |
а образићи му се заруменили.</p> <p>Она га поглади по косици.</p> <p>— Како би ти мајка радо уч |
падија.{S} За то ми будите захвални, па га држите за јаку.</p> <p>„Хоћу ли читати даље, драги м |
постаћу му равнодушна.“ мислила сам, па га одбила ради његове среће и своје дужности.{S} Бориво |
} А ви рано, толико зацело имате?{S} Па га сад не упуштајте.{S} Лепо је бити попадија.{S} За то |
<l>Пригрли ти та мужића њена </l> <l>Па га љуби, никад се не жури.</l> </quote> <p>— Гле како б |
<pb n="171" /> <p>би је презирали, кад га она неби пустила од себе, онда кад би с њоме заједно |
ла? ...</p> <p>Била сам као цветак, кад га од стабла откинеш; но свенула и опет нисам.{S} Деца |
леда врло себично. „Не ћу да живим, кад га немам и кад нисам сретна!“ То истина говори очајање, |
ушан? — Њега сам да боме волела, ал сад га не волим.{S} Он се оженио.{S} Ваљда ти је писао. — И |
Секо, баца неможе с тобом тичати; боле га ножице! — рече ми мали Милан.{S} Сестре га звале „бр |
ножице! — рече ми мали Милан.{S} Сестре га звале „брацом“, па се и сам тако називао; само што ј |
и златно одело или здравље?{S} Питајте га, па ће те чути.{S} У данашњем добу тешко живе и здра |
киде ми тетка читање.</p> <p>— Чули сте га од мене.{S} Старка га је лане у парку цитирала.</p> |
хлеба са маслом.{S} Та узмите, тек сте га коштали!{S} Немојте гледати на мене.</p> <p>Примила |
ра му жељезницом стиже тело.{S} Тамо ће га дочекати родбина са свештенством, па са станице одма |
ни сандук од цвећа и венаца, а пратиће га војници, па и сви званичници.{S} Вредно ће бити да в |
је изјавио, да хоће да ме узме, хтедоше га родитељи искључити из наслеђа.{S} Хтели су богату па |
м, да сав његов рад радо читам, и да би га све више и више читала.</p> <p>— Бар да видим, кад ј |
којима је одрастао, а то све болело би га, кад би први љубавни занос прешао; те би ме и нехоти |
ће, него кад може да задовољи оне, који га с љубављу сретају! </p> <pb n="152" /> <p>Још и сад |
левентују обоје и сносе се, нестане ли га, бива свешта.{S} Још је срећа, кад се за времена раз |
адно би изгледао овај свет.{S} Јесте ли га лично видели или тек на слици?{S} По писмама судећи, |
дана Даница. „Па је л' мајко, хоћемо ли га одмах и женити?“</p> <p>„Чим отвори канцеларију и от |
оцрњујете.{S} Ја не сумњам у њега, али га љубим из све душе; а та љубав и дужност према вама у |
бично га је замењивао са „и“ и „л“, или га је сасвим изостављао.</p> <p>Умерила сам кораке и сл |
{S} Ваше име не знам.{S} Не ћу ни да ми га кажете.{S} На што?{S} Стара сам, па ћу заборавити, а |
</p> <p>Она љутећи оде шифонеру, отвори га и донесе неку кутију, па је метну на сто.{S} У њој ј |
оја из туђег џепа вади новац, без да си га заслужила!{S} Боље да остану забаве ради дома, па ок |
, да би моја помоћ била незнатна.{S} Ти га љубиш и сувише...“</p> <p>„Љубила сам га,“ те ми се |
смо орошено мојим врелим сузама; пишући га, живо сам сахрањивала и подруги пут своје срце.</p> |
и кошуљу,“ одговорила сам не погледавши га.</p> <p>„Па зашто златом?{S} Досад то нисам носио.“< |
твоју собу, да ми покаже шешир, што јој га правиш.{S} Хтела ми показати и пантлике што ћеш метн |
чујем.“</p> <p>„С драге воље; само док га донесем.“ Донела сам и читала:</p> <p>10. март годин |
„мојим друштвом.“ Заборавила сам да вам га прикажем, а тако зовем своје канарине, мачку и псето |
ео још док си ти овде била.{S} Тада сам га одбила; нисам знала како он мисли, но сад сам већ да |
моји назори.{S} Али све бадава; ја сам га поштовала и љубила свим срцем својим.</p> <p>Срцу ни |
сам се сама себе, но све бадава; ја сам га љубила из свег срца и душе своје.{S} Неки пута ми се |
авнодушна, али ни суревњива; сећала сам га се као што се човек сећа каквог милог покојника.{S} |
од њега и побегла у врт.{S} Волела сам га нада све на свету, али ми се није дало да се дадем љ |
има још жену и дете!“</p> <p>Хтела сам га не отворено вратити.{S} Узела сам и перо, када се по |
у њему врије и кува.</p> <p>Љубила сам га, али сам била старија, па ми се чинило да ми је дужн |
а љубиш и сувише...“</p> <p>„Љубила сам га,“ те ми се са усана.</p> <p>Он се болно осмехнуо.</p |
м чиста и невина.</p> <p>Заборавила сам га, али сам другог заволела.{S} Ја, која сам дотле сања |
сетљиво благо срце?</p> <p>— Видила сам га једанпут.{S} А тврде да је такав.{S} Сво се српство |
м му тек срећу желила.{S} Та волила сам га <hi>истински и већма него себе</hi>; а не тек с моме |
>„Милане, опрости, опрости!“ молила сам га, пруживши му обе руке.</p> <p>„Шта да ти опростим? р |
више дана приметно хладнији.{S} Кад сам га питала за узрок, тргао се, погледао ме испитујући, а |
тај смеј је некако чудно звучао; те сам га зачуђено погледала.</p> <p>Он би ми на то за тренута |
</p> <p>Била сам опет у парку и чим сам га опазила сетила сам се фрајла-Стане.{S} Кад год се да |
.</p> <p>„Ту је,“ рече ми он „видео сам га и јуче.{S} Паздравио те.{S} Но нешто ми је збуњен.{S |
Мирно сам прочитала то писмо, мирно сам га оставила међу друга; само ми је у грудима било некак |
да; можда не би одобрила корак, што сам га учинила — ја сам вереница!</p> <p>Чудићеш се, но так |
ка.{S} Већ прво писмо Миланово, што сам га за тим добила, тумачила сам друкчије.{S} Дотле сам с |
тренутака, маши се она за лист, што сам га уз себе спустила.</p> <p>— Неће те ми замерити, изви |
она, показујући прстом на лист, што сам га читала.{S} Прочитала сам на том листу: „Застава,“ па |
кутије твој дневник.{S} Опрости што сам га неприметно узео и прочитао; није то била проста радо |
и не познате, бар не овако, као што сам га ја познавала!{S} Старка умукну и замишљено гледаше у |
нем углед матере детета његовог и да им га опет вратим.</p> <p>Он ме је стрпљиво слушао, не ски |
, не може бити рђав и непоштен, баш ако га и сумњиче.</p> <p>„Остала сам усамљена са дужности п |
лица и рекао одлучно:</p> <p>„Повешћемо га с нама.{S} У теби ће имати бољу матер, но у жени, ко |
човека неко време и занесе, али стално га везати неможе.{S} Особито не може она везати разбори |
није умео да изговори глас „р“; обично га је замењивао са „и“ и „л“, или га је сасвим изостављ |
е, или не познаје љубав.{S} Осећај, што га таки људи имају, само је страстан занос и животињски |
кад је твоје срце мртво.{S} Осећај, што га осећаш, не може бити љубав.{S} У животу се љуби тек |
фабрикама губити своје здравље, као што га многе јаднице ево баш у овој вароши -губе; а могла с |
поглед.</p> <p>„Што си плакала?{S} Зар га још ниси заборавила?“ питао је прекорним гласом.</p> |
се што на нас срди.{S} Кад дође, питаћу га.“</p> <p>Те сам вечери много премишљала о свој прошл |
асло је врло добро и свеже.{S} Бојадишу га жутом репом и сафраном, ал ја то осетим по мирису, п |
уби.{S} Но, да ме је језик одао, ја бих га оцекла, а око би своје ископала, ако би хтело одати, |
ке ноге; ми сликамо врага црног а црнац га замишља белог.{S} Ето видите, да појам о лепоти није |
<front> <div type="titlepage"> <p>ДРАГА ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>САБРАНА ДЕЛА</p> <p>ПЕСМЕ - ПРИПОВЕТК |
{S} Отуда и овладао срцем сваки моралан гад а друштвом покор и трулеж!</p> <p>Старка уздахну и |
стави опет:</p> <p>— Било је и пре тога гада и трулежи, али у много мањој мери, Дешавало се, да |
о да је брак чистилеште сваког душевног гада и фирма неприкосновеног поштења...{S} Ником не пад |
таког брака.</p> <p>Па из таког јада и гада, зар је очекивати свестан подмладак!{S} Наћиће се, |
ке, која се грозила трговине са срцем и гадила пољупца — без љубави.</p> <p>Старка заћута, нагл |
рце,</l> <l>Поред свести здраве;</l> <l>Гадила сам се пољубаца,</l> <l>Без љубави праве.</l> <l |
оравим, допринела је много и она његова гадна и недостојна сумња о мени.{S} Та да ме је тек у п |
убави.{S} Свуда, где није тако, само је гадна страст животињска нагона и ништа више! (Ја) нисам |
ћерци ногу, да би је полепшо а нама су гадне и смешне те здепнасте кратке ноге; ми сликамо вра |
си рећи: „не волем те!“ А не да ме тако гадно превариш!“</p> <p>„Милане!{S} Милане!{S} Ја нисам |
х уста чујем, можеш ли ми опростити ону гадну, ону црну увреду.{S} Невин сам, али и твој је жив |
ла је, вели, у суседству њене некадашње газдарице, поштарке.{S} Сваког месеца долазила је један |
ш пре, кад сам била на пошти, питам јој газдарицу: где је фрајла Стана?{S} А она мени:{S} Отсел |
емаш!</l> </quote> <p>То сам научила од газдаричине девојчице.{S} Учила за испит декламовати.{S |
а сам је до подне у бунару.{S} Сад је у газдаричином подруму. — Склоне ми по где што, кад их за |
>— Три дана пред смрт, молила је кућњег газду да телеграфише по неку њену рођаку тамо у Срем.{S |
руши све што јој је на путу; брак се ту гази нотама, вера издаје а народност продаје.{S} Ништа |
ји греси нису обични.{S} Нисам ја никад газила заповести, већ сам их вршила.{S} Нисам разорила |
крв“. — Осећао се увређен, па из освете газио ми углед где год је могао.{S} Доказа, да ме није |
зумео.{S} На брзо се оженио, па ми и он газио углед где год је могао.{S} Био је као и сви други |
љубав, а та незна за неверу.{S} Она се гаси тек с нашим животом само сам још додала: да човек, |
сам.{S} Да ће се нагађати о мени разне гатке, нисам ни тада сумњала.{S} Кад прочитате, будите |
и код полске истинске љубави.{S} Свуда, где није тако, само је гадна страст животињска нагона и |
своју руку радионицу и трговину шешира, где сам са две девојке радила неуморно.</p> <p>Једног д |
Посрћући отишла сам до баште, до места, где ми је Милан казао, да ме воли и да ће ме узети.{S} |
ела подамном; морала сам бегати оданде, где могу нанети несрећу и где ме више не требају...</p> |
особито мушки и не почиње онде љубити, где би требало да поштује.{S} Тек мане, недостаци и сла |
> <p>Дужност ми је била, да га запитам, где је за толико, па ни то нисам могла; осећала сам, да |
за рад, па хајде самном далеко у свет, где нас нико не зна и не познаје.{S} Тамо ћу те на рука |
сам била на пошти, питам јој газдарицу: где је фрајла Стана?{S} А она мени:{S} Отселила се.{S} |
мени није тешко једно дете хранити.{S} Где једу троје, јешће и четворо“, чула сам говорити мој |
темељ био често темељ туђој несрећи.{S} Где није тога било, ту је опет требало вршити дужност, |
се само чудим и крстим, па се питам:{S} Где им је свест?{S} Где су им матерински осећај, кад та |
им, па се питам:{S} Где им је свест?{S} Где су им матерински осећај, кад тако своју децу занема |
бок мужевљев џеп, па има шта да црпи! — Где тога није, дере му кожу с леђа, да накити своју душ |
ка је далеко изашла пред—а—ме.</p> <p>— Где си, девојко, за толико?{S} Да вам се није што десил |
а пролећне месеце и неколико сталежа, а где су остали сталежи, па лето, па јесен, па зима?!“ ша |
S} Пример је најбољи васпитач.</p> <p>А где су ваљани примери?!</p> <p>— Добро, мајко, али ја с |
трчкала по другарицама или се склонила где год, па читала какав немачки роман или по коју први |
се увређен, па из освете газио ми углед где год је могао.{S} Доказа, да ме није разумео а још м |
брзо се оженио, па ми и он газио углед где год је могао.{S} Био је као и сви други.{S} Но нека |
егати оданде, где могу нанети несрећу и где ме више не требају...</p> <p>Помишљала сам: шта ће |
у газдаричином подруму. — Склоне ми по где што, кад их замолим.</p> <p>Молила сам је да се мен |
мати 16—18 година; свршавао је већ 7 ми гимназијски разред.</p> <p>„Слажите се и будите брат и |
оследње речи изговорила је једвачујно а глава јој клону на прси.</p> <p>— Вама је позлило?!{S} |
е, никако не!{S} Новац, проклети новац, главни је фактор свуда!</p> <p>Грамљивост за њиме, униш |
чију и бела и румена лица, већ којој је главни основ узајмио поштовање душевних врлина, сличнос |
м, да ће ми бити скоро крај, па сам све главније успомене свела у једно; нека ме бар после смрт |
амо ми рекао; „Баш ко да је при женидби главно капитал.“</p> <p>„Чини ми се, да јесте“, смејала |
S} Укус и фантазија моја ћерко, игра ту главну улагу!{S} То двоје одређују шта је лепо, шта ли |
и руке, а чело ногу стајаше он погнутом главом и сузним очима.</p> <p>„Милане, опрости, опрости |
рашено ухватих за раме.</p> <p>Она диже главу. </p> <pb n="140" /> <p>— Не бојте се. рече, благ |
га нестане. „Која вајда,“ севну ми кроз главу, „кад је твоје срце мртво.{S} Осећај, што га осећ |
из дима; ако ли је после-подне, наслони главу на катедру па — хрче.{S} Тек на лупу од нашег трч |
вди Бога истинога; јер је боље изгубити главу, него своју огрешити душу!{S} Тако Јевросима.{S} |
питања.{S} Тек што им знање на левак у главу не сипаш, па која вајда?{S} Шарлатана у свету виш |
и су они таки...“</p> <p>Крв ми јурну у главу.</p> <p>„Разумем!“ узвикнула сам поносито. „Али н |
лазећег сунца, падаше на трном окруњену главу Бого-човека, и мени се чини, да ме те свете очи т |
> <head>I.</head> <p>— Како се узме.{S} Гладовала нисам никад.{S} Нисам морала ни по фабрикама |
>Старица престаде.{S} Била је узрујана; глас јој је још већма дрхтао, а у оку блистала се суза. |
ако хоће; биће ти венчана“ рекла сам, а глас ми је зацело морао дрхтати.{S} Тако ми се бар чини |
не подлежу лако.“ Око му је пламтило а глас дрхтао.</p> <p>Извила сам своје из његових усијани |
ојих мисли?!</p> <p>Насмејала сам се на глас.</p> <p>— Што се смејете?{S} Искуство ме је научил |
а котарчицу с бресквама, ал доста си на глас читала.{S} Ја не би могла тако дуго.</p> <p>— Могу |
о те не тера...“</p> <p>Зајецала сам на глас.</p> <p>„Што плачеш, лудице моја?{S} Тамо је и она |
ним часовима, морала сам му по нешто на глас читати, а за тим сам према свом стрпљењу и пажњи с |
и то нисам могла; осећала сам, да би ме глас одао.</p> <p>„То је зацело наруџбина?“ рече он, по |
вао; само што још није умео да изговори глас „р“; обично га је замењивао са „и“ и „л“, или га ј |
} Али с мојом приповетком не ћете стећи гласа.{S} Таких „романа“ мало ћете продати......</p> <p |
мо у новом свету лакше ће Боривој стећи гласа а и за мене ће бити боље.{S} Досадан ми је овде ц |
сам гласно показане ми речи.{S} Оне су гласиле</p> <quote> <l>Па се моли тамо Богу,</l> <l>Бла |
ашти нашла сам и одговор: „Он те љуби,“ гласио је он.{S} У души ми је при том било некако топло |
владали.</p> <p>Ту свечану тишину проби гласић малога Милана:</p> <p>— Цицико, куцико, волела м |
роз ваздух тек по неки сребрнаст дечији гласић и тихо шкрипање шљунка, под теретом дечијих коли |
плакати?“ шапутала јој мајка, но доста гласно; постеље су им стојале једна уз другу. „Ја волим |
</p> <p>Даница ме стролно загрли, па се гласно плачући бацила у своју постељу, а мајка ме погла |
ј вашој лепо везаној песмарици. — Ту се гласно засмејала а очи јој опет узеше онај живахни млад |
била људе, а сад — ту се старка болно и гласно засмеја — сад љубим моје канарине, мачку и псето |
</p> <p>— Читајте ово!{S} Прочитала сам гласно показане ми речи.{S} Оне су гласиле</p> <quote> |
од једне до друге породице, да пренашам гласове и решетам ову или ону кућу, као што то чине мно |
ече он не дижући очију и некаквим меким гласом, „море осећаја али њима не влада тек срце, бура |
нио?!“</p> <p>„Зашто? понови гробовским гласом он.{S} Погледајме, па ћеш видети.{S} Дуже нисам |
рујана.</p> <p>— Видите, рече промуклим гласом, у црвеном кавезу ми је Дамјан и Дамјанка а у зе |
о дрхћеш, змијо глатка?“ рече промуклим гласом он. „Нисам дошо да иштем рачуна о владању твоме; |
ош ниси заборавила?“ питао је прекорним гласом.</p> <p>„Кога?“ узвикнула сам и дигла очи.</p> < |
> <p>„Коме треба?“ узвикнуо је дрхћућим гласом, „то ти хоћеш да знадеш?“ Знај дакле. — Застао ј |
и побледила.</p> <p>„Што дрхћеш, змијо глатка?“ рече промуклим гласом он. „Нисам дошо да иштем |
ајко!</p> <p>— Бог добро дао, ћерко!{S} Гле опет смо се нашле.{S} Ко би се томе надо!{S} Ал ход |
<p>Одмори се мало, примети ми тетка.{S} Гле првих бресака, па покваси грло.{S} Сад сам се сетил |
{S} Немој, душо!{S} Мајка воли децу.{S} Гле, даћу ти јабуку!</p> <p>Док је она с неког орманчић |
би, никад се не жури.</l> </quote> <p>— Гле како баба сравњује! насмеја се тетка и прекиде ми ч |
адржала језик од из греда тог.</p> <p>— Гле ви се и не чудите! рече она.{S} Ја сам држала да ће |
творен прозор у таку једну избицу.{S} И гле! — код прозора је седила фрајла-Стана.{S} Застала с |
</p> <p>— Манте се ви Мацо, придике.{S} Гледајте ваш посао, „тешила“ је обично моја тетка из св |
ше даровите, образоване и учене.{S} Оне гледају у свет смело, разборито и са самопоуздањем.{S} |
, да ме те свете очи тужно ал задовољно гледају...</p> <p>Устала сам и целивала икону.{S} Срце |
жности а лице јој облила лака румен.{S} Гледајући је тако појмила сам њезино некадашње самопрег |
знути......{S} Ја......</p> <p>Зачуђено гледала сам старицу; очи јој се сјале у светом одушевље |
себи или — модерним јунакињама.</p> <p>Гледала сам је неразумевајући.</p> <p>— Јесте ћерко, пр |
ти је?“ питаше Даница љубећи ме.</p> <p>Гледала сам их укоченим погледом.{S} На послетку ми гру |
у поконе ми матере.{S} Прекорно и тужно гледале су ме те миле очи.{S} Рука ми је задрхтала а см |
тетом на руци.</p> <p>Обоје ме прекорно гледали.</p> <p>„Не отимај ми име!{S} Нисам ја крива шт |
ло.</p> <p>Он уздахну и оде прозору.{S} Гледао је неко време замишљено крозањ; за тим ми опет п |
тога.</p> <p>Није ми одговорио, само ме гледао.</p> <p>„Што ме тако мериш, зар ми је питање так |
часак нетренштице.</p> <p>— Што ме тако гледате?{S} Зар није тако?</p> <p>— Баш тако сам и ја м |
узмите, тек сте га коштали!{S} Немојте гледати на мене.</p> <p>Примила сам понуду, а она наточ |
познавала!{S} Старка умукну и замишљено гледаше у даљину.</p> <p>То је заголицало и моју радозн |
} Олакшава ми самоћу.{S} Оне друге собе гледе у ходник, немају зрака ни толико, рече старка, ка |
ам чешће говорити, да се њих двоје радо гледе, но она је то до сад увек одрицала.)</p> <p>Чим с |
p> <p>Дете се још јаче приљуби уз мене, гледећи је неповерљиво.</p> <p>— Бојиш се мајке?{S} Нем |
бива племенитије.</p> <p>Она диже очи, гледећи ме за часак нетренштице.</p> <p>— Што ме тако г |
ве љубави за тебе.“</p> <p>Он се тргао, гледећи ме зачуђено.</p> <p>Оборила сам очи.</p> <p>„Ша |
а се и они стадоше умиљавати; завидљиво гледећи у тичицу на њезини груди.</p> <p>— Видите сурев |
ти, а знате, — ко хоће да се жени, прво гледи, јел девојка вредна...</p> <p>— Варате се, сека-М |
и еманциповане од сваке предрасуде.{S} Гледиште им је хладно и природно.{S} Дружење с мушки ин |
и слабо једете! рече она, нудећи ме.{S} Глете само; још ово парченце хлеба са маслом.{S} Та узм |
изају све даље и даље док не пропадну у глибу — порока.</p> <p>Друга врста јунакиња, сушта је н |
то ме тако мериш, зар ми је питање тако глупо?“ Силом сам хтела да се шалим.</p> <p>Он се трже. |
{S} Но и опет боли, још те како боли та глупост светска.{S} Како и неби, кад ти предпостављају |
о више“ од дотичних.{S} Дабоме да је то глупост, ал мрежа глупости је велика, па често хвата и |
х.{S} Дабоме да је то глупост, ал мрежа глупости је велика, па често хвата и „паметне“ и „племе |
S} Јесам ли?</p> <p>Догађаји и дела нек говоре!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Била сам |
екламовати.{S} Дође ту мени, па говори, говори, да сам примила већ и ја.</p> <p>Хтела сам јој р |
га немам и кад нисам сретна!“ То истина говори очајање, али више и чешће лакоумље и себичност.{ |
испит декламовати.{S} Дође ту мени, па говори, говори, да сам примила већ и ја.</p> <p>Хтела с |
ан разлог, да с неким презирањем о теби говори.{S} Баш као да ниси свестан створ, већ мртва роб |
>— Знала сам да ћете тако рећи.{S} Тако говори младост.{S} Кад неби ни она тако говорила — џаба |
д жећи умирућем патнику.{S} Зар се тако говори, кад се прашта од срца?{S} Не Стано, ти се и сад |
е, боже, фрајлице, ала сте непрактични! говорила је често она.{S} Дошли сте токорсе у госте, па |
<p>— Гостољубље је лепа српска врлина, говорила је застирући сто и спремајући ужину; само не т |
ми дала.</p> <p>— Не, то ћу ја урадити, говорила је.{S} Ко зна хоћу ли још кад год сећи.{S} Ову |
разговорна.</p> <p>— О, знам је добро, говорила је она.{S} Ја сам је и дворила; за то ми је ос |
стлук. „Сироче си, па ти може требати“; говорила је чешће она.</p> <p>Милан је међу тим свршава |
аше име казати.{S} Сад хоћу да га знам; говорила је спустивши се до мене на канабе и милујући м |
„Од овог ме нико не излечи, сека-Мари,“ говорила ми, кад сам је нудила, да зове доктора.{S} Сир |
а Милану.{S} О Боривоју нисам јој ништа говорила.{S} Држала сам да је излишно; а још нисам ви с |
рема.{S} Друго о њој не зна.{S} Мало је говорила у опште, а о себи никад; и ако је често виђала |
говори младост.{S} Кад неби ни она тако говорила — џаба ти човека!{S} И снови су у своје време |
Но овако је боље.{S} Не марим о себи да говорим.{S} Нису баш пријатне успомене; а можете и из о |
ламтећим оком. „Остани, имам с тобом да говорим.“ Па ме ухвати око паса и пољуби у чело.</p> <p |
о се луксузне ношње тиче, нећу много да говорим.{S} Тог зла бивало је и за мог младог доба, али |
те да сам каква „чегртаљка“; толико вам говорим.{S} Чудно ми је и самој.{S} Кад-кад немам речи. |
нисам била способна за љубав, кад тако говорим и кад сам остала неудата.{S} Не, ћерко није так |
евајући.</p> <p>— Чудно вам је што тако говорим, рече она тужно.{S} То показује добро срце или |
читељи долазе, али прозове нас једно да говоримо на сред школе или код табле, а он ако је пре п |
о мени.</p> <p>„Тебе секо, нешто мучи,“ говорио ми чешће; (секом је звао још у детињству и мене |
дитеље а нас обоје изложим сиротовању,“ говорио је он, „овако нећу срдити родитеље, а бићемо об |
п но лакоуман младић.{S} Чула сам чешће говорити, да се њих двоје радо гледе, но она је то до с |
једу троје, јешће и четворо“, чула сам говорити моју нову помајку.</p> <p>Срце ми је задрхтало |
шалу, држећи, да је смешно и детињасто говорити о оном, што је прошло и што се више преиначити |
S} Кад-кад немам речи.{S} Мрзи ме чисто говорити и оно што морам.{S} Разговор овакав никад не п |
лучности и употребила сву своју снагу и говорничку моћ, да подигнем углед матере детета његовог |
<p>„Ако има читај.“</p> <p>5. мај 18... год.</p> <p>Младожења адвокат.{S} Провођаџија поносито |
илу и кадифу и да варају свог мужа, кад год им се даде прилика.{S} Па и така је видите, уважени |
зила сетила сам се фрајла-Стане.{S} Кад год се дала прилика, шетала сам се крајем од „ајзнбана, |
говорила је.{S} Ко зна хоћу ли још кад год сећи.{S} Ову сам за вас узела.{S} Ја их не једем.{S |
кала по другарицама или се склонила где год, па читала какав немачки роман или по коју првину М |
вређен, па из освете газио ми углед где год је могао.{S} Доказа, да ме није разумео а још мање |
о се оженио, па ми и он газио углед где год је могао.{S} Био је као и сви други.{S} Но нека му |
аш тако?{S} Не, сећају се они мене, кам год им се прохте смејати.{S} Нисам ишла обичним трагом |
лепоту спољашњу, она ће нас заносити до год нас траје, па и онда, кад љубљене особе већ не буде |
оме да је тако.{S} Зато и љуби човек до год је жив тек оно, што му је први пут истинским жаром |
да не зна ни „на чем жито расте...“ Ко год хоће може је преварити и онда, грех на његову душу. |
ћу пред вама, дететом да кажем, али ко год мало оштрије погледа по свету, увидиће, да је тако. |
вас више видети нећу.{S} Сетите се кад-год и мене, а ја ћу се вас сећати до своје смрти!</p> < |
е имао; јединицу ћерку беше удао пре 10 година.{S} Он и тетка беху ми драги родитељи.{S} Кад су |
ве дознати.{S} Писала сам још пре 15—20 година, дотле сам водила дневник.{S} Смејаћете се, но к |
и то друкчије.{S} Сад и момак од 17—20 година не тражи жену, већ новац. — Није у реду што ћу п |
тари метод уз који живеше учитељи 80—90 година!{S} Још и данас се сећам свог учитеља.{S} Крупан |
мога доба а Милан је могао имати 16—18 година; свршавао је већ 7 ми гимназијски разред.</p> <p |
та...</p> <p>Била је већ настанула пета година од кад сам примљена у кући моје помајке.{S} Једн |
ачки.</p> <p>Дан по дан, па и опет беше година на измаку.</p> <p>„Још месец, два, па ће и Милан |
} Кад су ме примили, било ми је тек пет година.{S} Теча ме је научио читати а тетка плести.{S} |
сам тако, радећи и хранећи се.{S} Десет година ме поштовали као рођену матер своју.{S} Једанаес |
Нису се више враћали.{S} Тек пре десет година, чула сам, да су на брзо обоје свршили трагично. |
млађа, издржаваћу се сама.</p> <p>Десет година живила сам тако, радећи и хранећи се.{S} Десет г |
о срца.{S} Чини ми се, да сам с педесет година млађа.{S} Видим, да има неког, ко ме разуме и ко |
> <p>„Имам каде.{S} Нема ми ни тридесет година.“</p> <p>„Нема ти ни тридесет година!“ узвикнуо |
ет година.“</p> <p>„Нема ти ни тридесет година!“ узвикнуо је шогор зар ти хоћеш тридесету да до |
и не казни, ни броја се не зна!{S} Шест година провела сам у њих.{S} Помајка није правила разли |
је лите да је била добра?{S} За младих година служила сам и код феишпана.{S} Није Маца макар к |
} Шта се може мислити — о девојци мојих година!{S} Ту се обично много мисли, јелте?{S} А да ви |
пре познавао.</p> <p>Душан је био мојих година а Боривој нешто старији.{S} Обојица беху добра с |
одударало од оштрих трагова преживелих година, што јој на лицу беху исписани.{S} Да је тај пог |
>„Све муштерије што ме и сад ишту.{S} С годинама порастиће ми и капитал.</p> <p>Сестра се насме |
/p> <p>„Можеш.“</p> <p>10. априла 18... године.</p> <p>Младожења богат; економ.{S} Провођаџија |
смејао се шогор.</p> <p>„15. март 18... године.{S} Младожења богослов, провођаџише госпођа Н. Н |
незнам.</p> <p>У туђини сам провела две године у раду и тузи, но време је учинило своје; постеп |
S} Моћи ће и то; скорим ћу дома.{S} Ове године ћу свести ферерије на три месеца.{S} Већ сам вас |
авао науке.{S} Учио је права у П. сваке године провео је два месеца на дому.{S} То време беше м |
ављај по вољи.{S} Доста ти је рада целе године.{S} Код тетке се бар одмори.</p> <p>— Збогом тет |
и као рођену матер своју.{S} Једанаесте године заболеше ме очи, већ је изгледало да ћу вид сасв |
C3"> <head>III.</head> <p>Прошло је три године.{S} Од негдашње жарке љубави према Милану остала |
ња ми је добро ишла, те не прође ни три године а ја постадох богата „партија.“ Стајала сам на т |
.“ Донела сам и читала:</p> <p>10. март године 18...{S} Проси ме трговац из * По изгледу ваљан |
?</p> <p>Дознала сам и то.{S} При крају године писала ми Даринка измећу осталог и ово: „Кад ћеш |
коса расла, кад сам му у седмој својој години помагала другу децу у читању и писању настављати |
м за овдашњег ваљаног доктора очију.{S} Годину дана лечио ме је и божијом помоћу спасао вид.</p |
дистлук је самном заједно изучила а пре годину дана отворила је и радњу преко пута од моје.</p> |
роживела детињство и дочекала дванајсту годину сретно и задовољно.{S} Но сад на једанпут паде о |
та жена изгледаше ми у мојој детињској големој тузи и неприлици прави анђео избавитељ.{S} Да ј |
а се светина ускомешала, те хајд и он у гомилу и не знајући зашто! „Великоварошани“ су често ве |
и ретко су потпуно сретни.{S} Ако их не гоне људи, хоће да их напати оно — што зовемо судбином, |
а им набави господско одело.{S} Бајаги, гони је на то материнска дужност.{S} Јадно појмање дужн |
а себе победи и да та се одрече, она га гони својом страшћу на само убиство и вуче пропаст.{S} |
вичем.{S} А је ли бар он срећан, или је гоњен као Обрадович?</p> <p>— Велики људи ретко су потп |
за рад тога пред њиме хотимице показала гора но што јесам.</p> <p>То је трајало, све док нисам |
це се загрева;</l> <l>Цвеће мири, листа гора,</l> <l>Туге нестат’ мора!</l> </quote> <p>Старка |
це се загрева;</l> <l>Цвеће мири, листа гора,</l> <l>Туте нестат мора!</l> </quote> <p>— Тај ст |
тим се прену, а преко лица јој прелети горак ироничан осмех.</p> <p>— Да, настави она после не |
тиче његово мишљиње о теби?{S} Што буде горе мислио, тим боље!“</p> <p>„Мајка, нађите ми кола; |
е остати нисам могла.{S} Земља је чисто горела подамном; морала сам бегати оданде, где могу нан |
ала.{S} Кад сам се пробудила кандило је горело а Даница је јецала у својој постељи.</p> <p>Шта |
жарке љубави према Милану остала је тек горка успомена; пламен у последњем издисају и ништа виш |
} Наши се пути разишли, па нашто будити горке успомене.</p> <p>И ја сам много патила.{S} То нек |
девојка — бабадевојка.{S} Ту се старка горко насмејала.</p> <p>— Бабадевојка! узвикнула сам, а |
ла сам на канабе.{S} Плакала сам дуго и горко.{S} А кад је та врела река одшила, паде ми поглед |
ако красно дичи моју постојбину, фрушку гору.</p> <p>С моје стране не беше дакле никакве кривиц |
нисам хтела.{S} Чинило ми се, да страна госпа ишчекује мој одлазак.</p> <p>Тек што сам преписал |
„слободно,“ уђе нека по изгледу отмена госпа.{S} Дошла је да наручи неколико пари чарапа за „ш |
аше тетка.</p> <p>— Као обично код таке господе.{S} Не ће се видети ни кол ни сандук од цвећа и |
се јако разилази; познати су ти његови господски назори, па се може лако десити да ме заборави |
који се оженио тек да са жениним имањем господски левентује <pb n="149" /> и лакше „тера кера.“ |
дан чегрће мужу око ушију, да им набави господско одело.{S} Бајаги, гони је на то материнска ду |
ине.{S} Младожења богослов, провођаџише госпођа Н. Н., сва је сретна и у тој срећи поверљиво ми |
лакше „тера кера.“ А колико је уважених госпођа, које се удале, тек да стеку име, да се увију у |
тива женскиња, али — као већина отмених госпођа — много је полагала на спољашњи бљесак и етикет |
за мене из љубави.{S} Новац и титула: „госпођа докторка“, њезин је идеал...“</p> <p>„А твоје д |
ицу новчано радо помогла (то допуштају „госпоцка“ правила...) али да посетим баба-Стану, не нос |
>Погреб је био, као што је теча рекао: „госпоцки“ и величанствен.{S} Био је „цветан“ и раскошан |
Држа ла је и она, да се тек у додиру са госпоштином и „салонским светом“ човек образовати и опл |
ла је често она.{S} Дошли сте токорсе у госте, па све књижурине вучете с вама.{S} Ту вас ко мож |
гунђање, плач и уздисаји свакидашњи су гости таког брака.</p> <p>Па из таког јада и гада, зар |
м у гостима у Т.</p> <p>Зна се, да је у гостима човек комотан, па сам била и ја.</p> <p>Најмили |
18870_C0"> <pb n="136" /> <p>Била сам у гостима у Т.</p> <p>Зна се, да је у гостима човек комот |
но она ме не хтеде ни слушати.</p> <p>— Гостољубље је лепа српска врлина, говорила је застирући |
} За то су дошли чак овамо:{S} Треба им готовине; иначе има девојака свуда.“</p> <p>„Хоћете ли |
добила журан позив од те и те фирме.{S} Готову робу понела сам са собом а остало оставила да шо |
нађе и искрен срдачан дочек, најбоље је гошћење.</p> <p>Дабоме да сад тога нема.{S} Чујем каква |
ило а душу ми заузеле мисли о неситој и грабљивој човечијој природи.</p> <p>Сестра и шогор радо |
и њезиној дубокој старости и по кроју и градиву сасвим примерено.</p> <p>Што сам се уплашила, к |
ншару и Шилеру, Соларићево „<title>Ново гражданстко земљеописаније</title>“ и „<title>Улог ума |
и новац, главни је фактор свуда!</p> <p>Грамљивост за њиме, уништила је сваки племенитији осећа |
девојчица, али је јадница несретна.{S} Грбава је.{S} Испустила је слушкиња још као мало одојче |
Пристојност ми је задржала језик од из греда тог.</p> <p>— Гле ви се и не чудите! рече она.{S} |
одосмо, а хтела сам само рећи, да моји греси нису обични.{S} Нисам ја никад газила заповести, |
“ Ко год хоће може је преварити и онда, грех на његову душу.{S} Није она крива што је тако анђе |
д не знам грех шта ми је,</l> <l>Или је грех правду тражит,</l> <l>За све друго мало марит?</l> |
>За све друго мало марит?</l> <l>Или је грех хтети љубав,</l> <l>Чисту, праву, непритворну,</l> |
ју, као и на плачу.{S} Но то ваљда није грех, јер сам поред свег тог остала чиста.{S} Верујте м |
га колебања неби била човек.{S} То није грех; то је на карактерном човеку врлина; показује уз р |
то ћутиш?{S} Реци, да хоћеш.{S} То није грех: жени ћу оставити сво добро моје.{S} Она ће ме лак |
ју љубав према теби.{S} А зар није већи грех, да се растанемо сад, кад сам и по други пут увиде |
тек чисту хтело.</l> <l>Па сад не знам грех шта ми је,</l> <l>Или је грех правду тражит,</l> < |
ост, дужност према другоме.{S} Је ли то грех, незнам.{S} Нећу ни да испитујем.{S} Доцне је, али |
„Ћути Милане, ћути!{S} Већ таке речи су грех из уста ожењена човека.</p> <p>„Нећу, да ћутим.{S} |
ну</l> <l>Племенитошћу скопчану?</l> <l>Грех ако је то желити,</l> <l>Ја сам онда црни грешник, |
Зар се не страше муке и клетве дечије, греха пред Богом и срамоте пред људима?!</p> <p>Него ви |
„Нећу, да ћутим.{S} Доста сам патио!{S} Грехом називаш ти моју љубав према теби.{S} А зар није |
<p>То је моја историја.{S} У колико сам грешила, не могу сама увидети; само знам да:</p> <quote |
остала чиста.{S} Верујте ми, тешко сам грешила.{S} Па онда, човеку по кад и кад и преври.{S} С |
о је то желити,</l> <l>Ја сам онда црни грешник,</l> <l>Не треба му опростити</l> <l>Заслужио ј |
{S} Така „простакиња,“ така „распуштена грешница,“ заиста заслужује, да је отмени и солидни кру |
анична исповест слабо олакшава, особито грешницима моје врсте...{S} Попа ме неби ни разумео.{S} |
Ал у мене је учитељско грло...</p> <p>— Грло „новога метода,“ насмеши се она, зато вас „стара п |
> <p>— Манимо се метода, већ брзо кваси грло, па настави читање.{S} Једва чекам да чујем свршет |
тетка.{S} Гле првих бресака, па покваси грло.{S} Сад сам се сетила, да твој део добила ниси.</p |
>— Могуће је.{S} Ал у мене је учитељско грло...</p> <p>— Грло „новога метода,“ насмеши се она, |
еби биле тако одане!{S} Овако ће ме тек гроб од њих раставити.{S} То су једина створења, која м |
мо то и онда, кад носилац тих врлина у гроб сађе; љубимо ли лепоту спољашњу, она ће нас заноси |
она, зато вас „стара природа“ и тера у гроб пре времена.{S} Красан стари метод уз који живеше |
тако не силази нама љубав ни с ким ни у гроб.{S} Она остаје као нека клица вечито у нашем срцу, |
ам дотле сањала о љубави и с оне стране гроба и држала, да никога више љубити не могу!</p> <p>Б |
p> <p>Сахранила је лепо, тамо у варошко гробље.{S} Метнула јој и каменит крст, али без сваког з |
свештенством, па са станице одма сњим у гробље.{S} Тако то бива, кад човек нема своје деце ни б |
то си то чинио?!“</p> <p>„Зашто? понови гробовским гласом он.{S} Погледајме, па ћеш видети.{S} |
аженија од поштене бабадевојке, која се грозила трговине са срцем и гадила пољупца — без љубави |
ше не љубиш.“</p> <p>Стресла сам се.{S} Грозна мисао паде ми на памет и изазва још грознију бор |
зна мисао паде ми на памет и изазва још грознију борбу у мени.</p> <p>„Отићићу, тек ако ме ти н |
ки поглед у мене а ја сам дрхтала као у грозници.</p> <p>„Што ћутиш?{S} Реци, да хоћеш.{S} То н |
је одговор.</p> <p>Те вечери добила сам грозницу.{S} Даница се није одмицала од мене Око поноћи |
ст, изменула се и постала хладна, скоро груба према мени.</p> <p>Питала сам је за узрок.</p> <p |
це рукама и стајао немо и непомично.{S} Груди му се бурно надимале а кроз прсте котрљале се суз |
> <p>Свршити нисам могла, пала ми је на груди и јецала: „опрости, опрости! не знам шта чиним; т |
сно зацвркутаце, па јој се устремише на груди.</p> <p>Притрчала сам да затворим прозор; а мали |
Дамјанке.{S} Обе тичице јој слетише на груди, па се стадоше лепршати и пипкати је по бради и л |
и; завидљиво гледећи у тичицу на њезини груди.</p> <p>— Видите суревњивост мога друштва, рече о |
празно.{S} Чинило ми се, да више срца у грудима немам.{S} Сви осећаји ко да ми се следили.</p> |
ам га оставила међу друга; само ми је у грудима било некако празно, врло празно.{S} Чинило ми с |
их укоченим погледом.{S} На послетку ми грунуше сузе, те одреши језик.</p> <p>„Ништа, ништа,“ ш |
рко, хвала по сто пути!</p> <p>Сузе јој грунуше из очију, но брзо их убриса.</p> <p>— Не замерт |
и мало не доликују оном широком челу и „грчком“ носу.{S} Обрве је имала густе и формасте.{S} Ал |
га многе јаднице ево баш у овој вароши -губе; а могла сам и љубави имати, само да се нисам држа |
никад.{S} Нисам морала ни по фабрикама губити своје здравље, као што га многе јаднице ево баш |
како?!{S} Свађа, речкања, пребацивање, гунђање, плач и уздисаји свакидашњи су гости таког брак |
челу и „грчком“ носу.{S} Обрве је имала густе и формасте.{S} Али баш тај иначе „услов лепоте,“ |
ми је овде цео свет; и ваздух ме чисто гуши; тамо ће ваљда бити друкчије.“</p> <p>Сва сам се с |
а *.</p> <p>Кад сам полазила, Даница се гушила у сузама, а блистале се сузе и у помајчиним очим |
а: ко сам, од куда сам, како живим и т. д.{S} Све је то чинила неком природном искреношћу и неу |
у помоћ.</p> <p>— Умр'о је купци барон Д...ч.{S} Сутра му жељезницом стиже тело.{S} Тамо ће га |
о тако, бивало је и обратних случајева, да се девојка удала без љубави према момку; али тој пог |
ме је пред њиме жигосала и уверила га, да га ја не волим; а мој некадашњи нагли одлазак у башт |
ећа неби можда ни јавила, да није њега, да ме препоручи..{S} Учен је то човек, ал је потрошио м |
све му је казала, молећи Даницу и њега, да ме замоле, да јој мртвој опростим.{S} Све је то чини |
е то била проста радозналост, већ нада, да ти можда могу помоћи.{S} Али —“</p> <p>„Шта, али?“ п |
рећу!“</p> <p>„Али мајко, мени изгледа, да и Милан њу здраво воли.“</p> <p>„Воли?!“ Чудна ми по |
Зашто, мајко?</p> <p>— Рећиће се можда, да вам је јунакиња сувише идеално створење, ексцентричн |
! — Где тога није, дере му кожу с леђа, да накити своју душевну наготу.{S} Право има, кад је на |
о ми углед где год је могао.{S} Доказа, да ме није разумео а још мање љубио оном љубављу, којом |
росима учи свога сина, краљевића Марка, да се на туђе не лакоми, па да суди по правди Бога исти |
о љубави и с оне стране гроба и држала, да никога више љубити не могу!</p> <p>Био је Миланов др |
ори обитаћих соба.{S} Дотле сам држала, да су ту у земљи подруми и коморе.</p> <p>„Како живе ти |
о му је у срцу.</p> <p>Дуго сам држала, да се обоје обмањујемо.{S} Ревносно сам настојала, да т |
обмањујемо.{S} Ревносно сам настојала, да тај покренути осећај у њему уништим још у клици.{S} |
је излишно; а још нисам ви сама знала, да је излишно; а још нисам ни сама знала, да је љубав, |
је излишно; а још нисам ни сама знала, да је љубав, што према њему осећам.</p> <p>Слушала ме ј |
о би ми и било?{S} Доста што сам знала, да ме он више не воли.{S} Утопљеник се маша и сламке, а |
.</p> <p>Дужност ме је често приморала, да своју срећу туђој жртвујем; топло срце није хтело да |
изразу његовом поруменила и задрхтала, да и оне што не ишчитају ...</p> <p>Оне нису ништа ишчи |
; од тога тренутка знала сам и осећала, да Милана не љубим тек као брата и пријатеља, већ и нек |
нису ништа ишчитале, но ја сам осећала, да и он мене тако исто љуби и чисто се чудила, како пре |
мајко, али ја сам од старијих слушала, да у браку понајвише они рђаво живе, што се из љубави у |
ко се насмејала.{S} Тек сад сам видела, да и ја нисам искључена из наслеђа прабабе нам Еве — Књ |
нужден и зловољан.{S} Јасно сам видела, да га моја љубав слабо усрећује и да му је немила.</p> |
ајало, све док нисам са ужасом увидела, да је баш то само прегоревање и брига а њему — љубав.</ |
адознало.</p> <p>— Тако, да бих волела, да су сви мушки тог мишљења! ...</p> <p>Засмејала се не |
био обичај.</p> <p>Дужност ми је била, да га запитам, где је за толико, па ни то нисам могла; |
и оплеменити може.{S} Уверена сам била, да би старицу новчано радо помогла (то допуштају „госпо |
ми се така срећа неби можда ни јавила, да није њега, да ме препоручи..{S} Учен је то човек, ал |
ме је то болело, после сам тек видила, да је баш та хладноћа у понашању доказ оног осећаја, ко |
необично одата.{S} Доцније сам видила, да с тога што је волела Душана, надала се сиротица да ћ |
-Мари,“ говорила ми, кад сам је нудила, да зове доктора.{S} Сирота, знам зашто; није јој се баш |
па покваси грло.{S} Сад сам се сетила, да твој део добила ниси.</p> <p>— Вас као да слабо зани |
његова тетка а наша суседкиња срочила, да би били красан пар.</p> <p>„Красан пар, а још се и н |
ог „отменог света,“ па сам се страшила, да је не нађем можда прикривљену и у моје иначе разбори |
и да — заборавим.{S} Својима сам рекла, да сам се давно решила за то, а сада сам добила журан п |
ређивала, шта је љубав; само сам рекла, да је она љубав права, која потиче из душевног сродства |
} Али ако буде паметна, увидиће и сама, да тако мора бити.{S} Зар сам је за то одхранила да ми |
слити.{S} Она је обично тако безазлена, да не зна ни „на чем жито расте...“ Ко год хоће може је |
етикетна правила.{S} Држа ла је и она, да се тек у додиру са госпоштином и „салонским светом“ |
и лепше; само она треба да је паметна, да је благодарна, па да не прави сметње.</p> <p>Боже, т |
је народу да га распне и поред уверења, да је невин...</p> <p>Она уздахну и оде од постеље.</p> |
племенитија позива?{S} Истина је света, да је свака љубав спојена са тежњом и чежњом, да нам је |
нисам могла сад живети, те молим зета, да ми даде припомоћ.</p> <p>Лепим није хтео, за то је с |
кавши јој ништа.{S} Било ми је срамота, да потврдим и ту ману нашег хваљеног културног века... |
ана.{S} Склопила сам очи, као оно деца, да му слику видим, али место њега видила сам — Боривоја |
" /> <p>— Кажем ја, осмехну се старица, да је детињство и старост врло слично, и једно и друго |
једнакост изједначило би време и љубав, да само није било другога — чинило ми се, да је врло сл |
да ниси удата, и то је довољан разлог, да с неким презирањем о теби говори.{S} Баш као да ниси |
вршити, не могу знати, ал срце ми каже, да ме Данка бар у последњем часу оставити неће.{S} Пошт |
света. </p> <pb n="138" /> <p>Дај Боже, да тај лепи шарени свет и не познате, бар не овако, као |
е допадала патња!</p> <p>Молила сам је, да ми остави књижицу још за који дан, да је препишем.</ |
томе и у немачком језику, захтевао је, да преведемо и по неку немачку приповечицу на српски и |
распуштена грешница,“ заиста заслужује, да је отмени и солидни кругови презру и истисну — пре н |
ој доброј пријатељици моје добре тетке, да ме издржава и васпита, за оно мало новаца што ми је |
ла, молећи Даницу и њега, да ме замоле, да јој мртвој опростим.{S} Све је то чинила из превелик |
} Дужност моја према мајци нагонила ме, да онако учиним, а да се сад не видимо изчекује дужност |
спођа, које се удале, тек да стеку име, да се увију у свилу и кадифу и да варају свог мужа, кад |
</p> <p>Тако остаде сво моје заузимање, да упозним „баба-девојку“ овога пута без успеха; но дош |
>Била сам у гостима у Т.</p> <p>Зна се, да је у гостима човек комотан, па сам била и ја.</p> <p |
вала ни мене ни њега.</p> <p>Разуме се, да му се нисам исповедала, него место тога отпочела как |
од чезње за тицама.</p> <p>— Бојите се, да не излете? осмехну се старица; неће, док сам ја у со |
т некако топло око срца.{S} Чини ми се, да сам с педесет година млађа.{S} Видим, да има неког, |
би главно капитал.“</p> <p>„Чини ми се, да јесте“, смејала сам се ја; „изволите само прочитати |
но остати нисам хтела.{S} Чинило ми се, да страна госпа ишчекује мој одлазак.</p> <p>Тек што са |
едио до дна душе моје.{S} Чинило ми се, да се и он сам стиди жене из нижег сталежа.{S} Разлог н |
стида суну ми у лице.{S} Чинило ми се, да сам се одала.</p> <p>Срце ми је лупало, да сам се бо |
важности да је упитам.{S} Чинило ми се, да би то питање читаву „историју“ за собом повукло, а о |
о празно, врло празно.{S} Чинило ми се, да више срца у грудима немам.{S} Сви осећаји ко да ми с |
само није било другога — чинило ми се, да је врло слаб за жртву, што ми је хтеде поднети.{S} П |
наш да си ожењен? рекла сам трудећи се, да га умирим.“</p> <p>„Знам.{S} Али знам и то, да сам н |
кнула сам у нехотице.{S} Сетила сам се, да су ме баш они одбацили, које сам жарко љубила...</p> |
и, али у много мањој мери, Дешавало се, да је по неко узео девојку због мираза.{S} Исто тако, б |
росилаца је имала врло много; знало се, да ће она бити моја насљедница, а само кућа и земља вре |
е, а очи јој срдито севаше; „ниси дете, да те држим на крилу!“</p> <p>„То и не тражим; само хоћ |
црнац га замишља белог.{S} Ето видите, да појам о лепоти није једнак!{S} Сва божија створења л |
неодлучно: волим.</p> <p>— Ето видите, да ја погађам, смејала се она.{S} Децу привлачи на први |
ато је упитах:</p> <p>— Зар ви мислите, да спољашњост не може човека стално привући?</p> <p>— Н |
ислила, не ћете доћи.{S} Но причекајте, да изађем пред вас.{S} Требало би времена да ме сами на |
казати, какав је тај трулеж.{S} Јелте, да је тако?{S} Па ми не замерите!{S} Незнање и невиност |
мало оштрије погледа по свету, увидиће, да је тако. </p> <pb n="146" /> <p>— Већ и тај жутокљун |
или трчкати од једне до друге породице, да пренашам гласове и решетам ову или ону кућу, као што |
а је отпутовао.{S} При поласку ми рече, да ме љуби и питаше: дали и ја тако осећам.</p> <p>„Зар |
итеља.{S} Она радо пристаде и још рече, да ће ми храну давати бесплатно, а са прихода моје „сер |
ски нагон.{S} Нико на пример не пориче, да мајчина љубав није најмоћнија и најсветија. <hi>А ка |
одитеља.</p> <p>Родитељи његови искаше, да одмах званично предам сво своје добро своме зету а њ |
аћати храну.</p> <p>Први ми посао беше, да пишем Милану.</p> <p>Писала сам му, рекавши, да сам |
беше места и за мене.</p> <p>Закључише, да ме даду у Ву....р некој доброј пријатељици моје добр |
огор радо ме примише, особито кад чуше, да ћу им плаћати храну.</p> <p>Први ми посао беше, да п |
е,“ рекла је старица, то ми беше доказ, да имам посла с поштеном женскињом.{S} Друга каментара |
а сломити.</p> <p>— И то је само доказ, да таке реткости треба тим више штовати! прекидох је и |
две варалице, које често ступе у савез, да с удвојеном силом још лакше варају и левентују, али |
бављу, а док први занос пређе па увиди, да сам и ја погрешива — постаћу му равнодушна.“ мислила |
х наде да ме можда заборавља, што држи, да га ја неволим.{S} Згодном приликом дадох му познати |
.{S} Или ако нећеш тако, реци хоћеш ли, да се са женом раставим?{S} Подићу и небо и земљу док д |
то тврдоглаве. <hi>Онда се обично вели, да су својој љубави сталне</hi>.{S} Она хоће да има љуб |
а?</p> <p>— Стручњаци, и цео свет вели, да је ненадмашив; а ја само знадем, да сав његов рад ра |
ио мене.{S} Партија је добра, па мисли, да не размишљамо ово, оно.{S} Може се после попишманити |
м опет писмо од Даринке.{S} Јављала ми, да се венчали и да одмах полазе у Америку.</p> <p>Мирно |
“</p> <p>Старка ућута.{S} Изгледало ми, да ће да прекину ту тему а баш ме је почела интересоват |
да боме и у томе.{S} Но будите уверени, да су таки људи у самој ствари „лакша роба“ ...{S} Ти и |
мајко, шта би требало женскиње да чини, да коракне кораком права напретка?{S} Мене то интересуј |
њену главу Бого-човека, и мени се чини, да ме те свете очи тужно ал задовољно гледају...</p> <p |
ти.{S} Дође ту мени, па говори, говори, да сам примила већ и ја.</p> <p>Хтела сам јој рећи, чиј |
, шта ли не.{S} Зато и треба настојати, да се те две особине још у деци управе на прави пут.{S} |
рема мајци, а ни Милан није смео знати, да сам ради њега умрла.{S} Онда неби <pb n="156" /> мог |
мо обоје сретни.{S} Свет ће само знати, да нећу да се женим.{S} И то ће бити цела парада.“</p> |
ете посетити...{S} Сад ће најбоље бити, да расечем лубеницу.{S} Ено мали сишао са столице.{S} Н |
из мога дневника, па ће те се уверити, да ја познајем те смирене муштерије...“</p> <p>„Какве с |
ман младић.{S} Чула сам чешће говорити, да се њих двоје радо гледе, но она је то до сад увек од |
ла од мога друштва, па се морам журити, да га стигнем.</p> <p>Бацила сам још један поглед на ку |
знамо.{S} Обмањујемо сами себе, држећи, да нам је срце мртво.{S} Али срце је обично у таквим пр |
време излечило?!{S} Ћутала сам, држећи, да ће старица и сама отворити своје срце, ако јој симпа |
ога отпочела какву згодну шалу, држећи, да је смешно и детињасто говорити о оном, што је прошло |
се.</p> <p>Он уздахну. „Хтео сам рећи, да би моја помоћ била незнатна.{S} Ти га љубиш и сувише |
куда ми одосмо, а хтела сам само рећи, да моји греси нису обични.{S} Нисам ја никад газила зап |
у грозници.</p> <p>„Што ћутиш?{S} Реци, да хоћеш.{S} То није грех: жени ћу оставити сво добро м |
о добро дете!“</p> <p>Склопила сам очи, да је не видим.{S} Изгледала ми као пилат, који Бого-чо |
о; био је сретан што ми је отворио очи, да јасно и чисто видим и поштено осећам.{S} Сиромах, ни |
остирала.</p> <p>Сад ми тек пало у очи, да су и у овој вароши на вишеспратним кућама они прозор |
Милану.</p> <p>Писала сам му, рекавши, да сам отишла од њих.{S} Сирота сам девојка, па ми је д |
Опростила сам се са старицом, обећавши, да ћу скоро доћи и књижицу донети.</p> <p>— Секо, баца |
>Предала сам му све у руке, уговоривши, да ме имају у старости издржавати као рођену матер свој |
там,“ свршавао је своје писмо; „а знај, да за мене више среће нема.{S} С мајкином исповести одл |
ежа.{S} Све беше јако пожутело. — Знак, да им идентитет није тек од јуче.</p> <p>Преметала је н |
степено.{S} За то и нећу да уображавам, да сам му већ сад симпатична.{S} То би дошло тек доцниј |
но ни он није за мене; све више увиђам, да је лакоуман и не постојан, а и мишљење нам се јако р |
ладала самном нека чама.{S} Држала сам, да ће ми бити скоро крај, па сам све главније успомене |
ла; па ме је то збунило.{S} Држала сам, да није сасвим при свести.{S} Било је на њој нешто необ |
твоје дете, твој син?“ прошапутала сам, да га сетим дужности оца и мужа.</p> <p>„Мој син?“ јаук |
ико, па ни то нисам могла; осећала сам, да би ме глас одао.</p> <p>„То је зацело наруџбина?“ ре |
и трудила се да их разумем; видила сам, да течу то весели; а за сироче нема веће среће, него ка |
ио је већ на улици.</p> <p>Скочила сам, да га задржим, да му све кажем и да умрем, али на врати |
ије потражила своју сабу.{S} Рекла сам, да сам уморна.{S} Нисам ни слагала; уморила ме радознал |
/> <p>— Разним особама?! узвикнула сам, да се старка тргла.{S} Хвала, на таквој љубави!</p> <p> |
ловала.{S} Кад сам оздравила, чула сам, да се оженио Маром Базићевом.</p> <p>Сад ми је било све |
али.{S} Тек пре десет година, чула сам, да су на брзо обоје свршили трагично.{S} Из славољубља |
сад ме осуђуј како знаш!{S} Дошао сам, да те још једном молим, да ми опростиш и да ти кажем, д |
} Да си ме љубила нема сумње, а осећам, да ме ни сад презирати не можеш.{S} Па зар неби било лу |
равим и без тога.{S} Ох та и ја знадем, да се у богатству лакше и комотније живе, па нећу да са |
ли, да је ненадмашив; а ја само знадем, да сав његов рад радо читам, и да би га све више и више |
старање о деци!</p> <p>— Нећу да кажем, да није љубав.{S} Љубав је дабоме.{S} И најгора мајка в |
а тиме мислите?</p> <p>— хоћу да кажем, да није баш рђаво, што се у младости човек заноси и пре |
ом молим, да ми опростиш и да ти кажем, да те сад љубим хиљаду пута већма него пре.“</p> <p>Узе |
шка, а олакшаће се тек онда, кад чујем, да си нам опростила.{S} Зато буди милостива, па одговор |
воде, па настави:</p> <p>— Не поричем, да спољашност око привлачи.{S} Али ако је унутрашњост ш |
енито, но и опет у њојзи уживам; видим, да ме воле бар у неку руку...</p> <p>С тим отвори и зел |
а сам с педесет година млађа.{S} Видим, да има неког, ко ме разуме и ко ме не ће исмејати за то |
сам на том листу: „Застава,“ па видим, да сте и ви Српкиња.</p> <p>— Српкиња сам, рекох, па се |
је мајка дала секи књигу.{S} Па држим, да је што интересантно, кад је сека тако рано потражила |
ици.</p> <p>Скочила сам, да га задржим, да му све кажем и да умрем, али на врати сам се већ стр |
та с каквим ђаконијама.{S} Често таким, да убија кућу.{S} Дневна заслуга целе породице износи ф |
!{S} Дошао сам, да те још једном молим, да ми опростиш и да ти кажем, да те сад љубим хиљаду пу |
ко мене десила, па онда мислим, мислим, да ми је после и самој смешно.{S} Ал шта ћу? сама сам, |
а би морала поруменити сама пред собом, да сам искушењу без опирања подлегла.</p> <p>У врту сам |
лепа женица, толико је плакала за њом, да сам мислила, поболеће се.{S} Једва сам је утешила.</ |
свака љубав спојена са тежњом и чежњом, да нам је љубљена особа у близини и да је поседавамо.{S |
, да ми остави књижицу још за који дан, да је препишем.</p> <p>— Шта ће вам?{S} Ваљда не мислит |
рко, рече старица а лице јој узе сетан, да не речем, болан израз.{S} Зар се данас склапа брак и |
ином.{S} Зар ти није већ дневник казао, да се то море хоће и код мене да узбурка и колеба?“</p> |
баште, до места, где ми је Милан казао, да ме воли и да ће ме узети.{S} Изнемогло пала сам на к |
S} Боривој је имао право, кад је рекао, да је у мени море осећаја, али да су потчињени разуму.< |
м замишљена а и желудац ме је опомињао, да је подне већ прошло.</p> <p>За ручком сам питала теч |
мери одзива; а понос ми није допуштао, да „лижем руку,“ која се могла ма у шали на мене измахн |
} Једног дана рече ми Даница поверљиво, да ми се јавио младожења, попин син из оближњег места.{ |
емо сад, кад сам и по други пут увидео, да смо створени једно за друго?!{S} Да си ме љубила нем |
з племићке породице.{S} Кад је изјавио, да хоће да ме узме, хтедоше га родитељи искључити из на |
це, а колико је пута мајку умилостивио, да нас по заслузи не казни, ни броја се не зна!{S} Шест |
питала ме је радознало.</p> <p>— Тако, да бих волела, да су сви мушки тог мишљења! ...</p> <p> |
о на три хиљаде.{S} Па ако имам толико, да се свршава.{S} Иначе мора казати свекру, јер он, т. |
еше дошла у ватру.</p> <p>— Мора мајко, да игра по њезином такту — купила га је.</p> <p>— Добро |
а волео као ја њега, срце би му казало, да сам чиста и невина.</p> <p>Заборавила сам га, али са |
сам се одала.</p> <p>Срце ми је лупало, да сам се бојала, чуће.{S} Устала сам и донела још цвећ |
тајни, незаконити брак. „Лудо би било, да ради оне церемоније срдим родитеље а нас обоје излож |
душе своје.{S} Неки пута ми се чинило, да сам и у Милану љубила тек њега.</p> <p>Крила сам сво |
и истом чистотом.{S} Увек ми се чинило, да је то моја <hi>прва</hi> и једина љубав.</p> <p>У об |
еписала књижицу, дође ми од куће писмо, да сам нужна код куће.</p> <p>Опремила сам се за пут, а |
о ће бити да видите.</p> <p>Закључисмо, да идемо.</p> <p>Кад сам се сутра дан упутила с тетком |
м могла забранити да га не љуби.{S} Но, да ме је језик одао, ја бих га оцекла, а око би своје и |
пеха.{S} Све што си успела, само је то, да те сад љубим још већма, а љубићу те и до смрти!{S} Б |
мирим.“</p> <p>„Знам.{S} Али знам и то, да сам несретан; преварен и да љубим тек тебе.“</p> <p> |
о а живот несносан.{S} Живим само зато, да тебе још једаред видим и да из твојих уста чујем, мо |
, ћерко.{S} Пада и мени кашта на памет, да би баш женскиње требало тако да се запита.{S} Радњом |
ебила сву своју снагу и говорничку моћ, да подигнем углед матере детета његовог и да им га опет |
а ме узе за руку и одведе у твоју собу, да ми покаже шешир, што јој га правиш.{S} Хтела ми пока |
отом?{S} Кинез стеже својој ћерци ногу, да би је полепшо а нама су гадне и смешне те здепнасте |
својој чапљастој охолости уображавају, да су „нешто више“ од дотичних.{S} Дабоме да је то глуп |
и кад по ваздан чегрће мужу око ушију, да им набави господско одело.{S} Бајаги, гони је на то |
је потрошио много на школе.{S} Отац му, да боме има леп капитал, ал још доста деце, па ко памет |
и растрза ми срце.{S} Па кад су већ ту, да их покушам снизити уједно?</p> <p>Тако ћу и чинити.{ |
г месеца долазила је једанпут на пошту, да прими 10 фор. што јој је шиљао неки рођак из Срема.{ |
х из уста ожењена човека.</p> <p>„Нећу, да ћутим.{S} Доста сам патио!{S} Грехом називаш ти моју |
аје као нека клица вечито у нашем срцу, да у повољним околностима опет избије на површину.{S} Е |
нији; сваки час сам морала молити течу, да ми овај ил онај израз разјасни.</p> <p>Тако сам од О |
мишљењу.</p> <p>Мислила сам у први мах, да ћу умрети, полудети, али то не би ни једно; била сам |
ав према теби.{S} А зар није већи грех, да се растанемо сад, кад сам и по други пут увидео, да |
и загледа ми у очи.{S} Склопила сам их, да га не видим.{S} Кад сам их отворила, рекла сам хладн |
већ увек мени у собу.{S} Пуштам ја њих, да се по соби пролете; но онда држим у крилу Марка и Ау |
спремљену.</p> <p>Отпутовала сам у Беч, да се тамо боље усавршим у својој струци и да — заборав |
тако је.{S} Ти знаш, а можда и не знаш, да смо се, т. ј. да ме је Боривој волео још док си ти о |
аш, а можда и не знаш, да смо се, т. ј. да ме је Боривој волео још док си ти овде била.{S} Тада |
ек с нашим животом само сам још додала: да човек, ако се на пример превари у предмету своје љуб |
етна и у тој срећи поверљиво ми додаје: да момак можда неби дошао тако далеко.{S} Има девојака |
ко тврди, но у својој невиности додаје: да је младожења дошао на три хиљаде.{S} Па ако имам тол |
коном.{S} Провођаџија поверљиво додаје: да су дошли на две хиЉаде, а ви душо имате и више, Знат |
вара врата и у поносу поверљиво додаје: да ми се така срећа неби можда ни јавила, да није њега, |
осети таку пресуду света не зна шта ће: да се смеје или да плаче над развалинама правде и сасуш |
и ти се поболи тичица, па већ се питаш: да није с твоје кривице?{S} А оне, матере, занемарују с |
не тражим; само хоћу и морам ти казати; да немаш право што се срдиш на мене.{S} Нисам ја крива |
м недижући очију и тако одлучним тоном; да сам се сама тргла од њега.</p> <p>„Вечита загонетко! |
је мало примера у свету, <pb n="142" /> да се по неке токорсе образоване, отмене „даме“ стиде н |
јецала је загрливши ме; <hi>осећам</hi> да вас више видети нећу.{S} Сетите се кад-год и мене, а |
ео, да смо створени једно за друго?!{S} Да си ме љубила нема сумње, а осећам, да ме ни сад през |
г тај песник, но нека га Бог поживи!{S} Да није по кад-кад шале, јадно би изгледао овај свет.{S |
</p> <p>— Вечита! осмехну се старка.{S} Да боме да је тако.{S} Зато и љуби човек до год је жив |
ко њега умиљавала, слабо бих успела.{S} Да је старији, тек би можда помислио:</p> <quote> <l>За |
.</p> <p>Настала је несносна тишина.{S} Да је прекинем, механично сам питала:</p> <p>„По томе б |
ака.{S} За то сам незгодна јунакиња.{S} Да то будем, требала сам се убити или поклизнути......{ |
н са ћерком богата поседника П...ћа.{S} Да ли из наклоности, никад нисам дознала.{S} Клонила са |
у ком је сокаку и који је број куће.{S} Да ми је казала, радо би вас одвела.</p> <p>Тако остаде |
дина, што јој на лицу беху исписани.{S} Да је тај поглед изражавао терет преживелих дана, малак |
је.“</p> <p>Није ми хтела веровати.{S} Да је утешим, приповедала сам јој и своју некадашњу љуб |
и и неприлици прави анђео избавитељ.{S} Да је требало живот жртвовати, и то би била за њу радо |
ижа околина позна онакву, каква сам.{S} Да ће се нагађати о мени разне гатке, нисам ни тада сум |
/p> <p>— Где си, девојко, за толико?{S} Да вам се није што десило? питала је она брижно.</p> <p |
аца рече, — баш је била унела штрудлу — да је знаде. — Становала је, вели, у суседству њене нек |
прелети горак ироничан осмех.</p> <p>— Да, настави она после неколико тренутака ћутања, човек |
кад је сасвим обична старачка појава?“ Да би нашла узрока, погледала сам је и опет.</p> <p>У т |
бесплатно, а са прихода моје „сермије“ да се одевам. „Тако ће бар нешто и детету остати, а мен |
инила, што „баца“ није могао са „секом“ да — тичи.</p> <p>Тетка је далеко изашла пред—а—ме.</p> |
а мајци нагонила ме, да онако учиним, а да се сад не видимо изчекује дужност — твоја.</p> <p>За |
} Ту се обично много мисли, јелте?{S} А да ви немислите <pb n="143" /> о мени рђаво, доказ ми ј |
питал.{S} Сљед тога ретко беше недеље а да није на моји врати закуцао по који провођаџија.</p> |
поред богатије и лепше; само она треба да је паметна, да је благодарна, па да не прави сметње. |
је</hi>.{S} Сродство душе и срца треба да веже мужа и жену.{S} А то полско сродство лежи погла |
о је с мајчинском љубављу, а тако треба да буде и код полске истинске љубави.{S} Свуда, где ниј |
и нагли одлазак у башту и садашња молба да ми опрости, утврдила га је још већма у том погрешном |
ију“ за собом повукло, а одкуд ми права да зледим ране, које је време излечило?!{S} Ћутала сам, |
дадба ништа пречила, ал опет нисам мога да се решим за удадбу по рачуну.{S} Егзистенцију сам се |
> <l>Да је срце како тужно,</l> <l>Туга да је која — </l> <l>Сунце сија, тица пева,</l> <l>Срце |
> <l>Да је срце како тужно,</l> <l>Туга да је која —</l> <l>Сунце сија, тица пева,</l> <l>Срце |
мисли и махнула руком преко чела; ваљда да је отерам.{S} Али све заман; од тога тренутка знала |
ју и левентују, али чим се даде прилика да преваре и — једна другу.{S} Дође ли једно од њих у б |
сам девојка, па ми је дужност налагала да тако учиним; треба се у младости постарати за старе |
и не чудите! рече она.{S} Ја сам држала да ће те пљенути рукама и побећи од мене.</p> <p>Поглед |
е ми непрестано у души; и ја сам остала да живим из дужности и љубави.{S} Остала сам да живим, |
Срце је у мени дрхтало, па сам осећала да ће задрхтати и рука...</p> <p>Уздахнуо је и махнуо р |
вољни својом ученицом; тетка није могла да ме се наљуби, кад сам јој прве чарапе оплела, а течи |
ејала се загонетним смејом; нисам могла да одредим, дали себи или — модерним јунакињама.</p> <p |
о чудновато расположена.{S} Нисам могла да побијем старичину тврдњу и разлоге а ни сасвим да их |
још више поглед, којим као да је хтела да ми прочита мисли још у души.</p> <p>— Лудо сам питал |
је питање тако глупо?“ Силом сам хтела да се шалим.</p> <p>Он се трже.</p> <p>„Желиш ли искрен |
ла.{S} Како је она осећала, нисам хтела да испитујем.{S} Нашто би ми и било?{S} Доста што сам з |
у понела сам са собом а остало оставила да шогор у ред доведе.{S} И Даринка ме је сузним очима |
ла, те рекох:</p> <p>— Ја би вас молила да ме одведете до њезина стана.{S} Хоћу да је посетим.< |
ора бити.{S} Зар сам је за то одхранила да ми сину убије срећу!“</p> <p>„Али мајко, мени изглед |
/> <p>Згрозила сам се, кад сам осетила да љубим човека млађег од себе.{S} То се није слагало с |
сам отишла старици.{S} Тетци сам рекла да ћу у парк.{S} Бојала сам се да ми неће допустити тај |
отишла и баба-Стани.</p> <p>Кад је чула да одлазим, заплакала се.</p> <p>— Збогом ћерко, јецала |
е.{S} Устала сам и донела још цвећа. ма да ми није требало.</p> <p>Сад сам била мирнија.{S} Зак |
изађем пред вас.{S} Требало би времена да ме сами нађете.{S} Читав Лавиринт у овој кући!</p> < |
крају од „ајзнбана.“ „Ал не зна ни она да ми каже, у ком је сокаку и који је број куће.{S} Да |
еба да је паметна, да је благодарна, па да не прави сметње.</p> <p>Боже, то нисам ни мислила! о |
вића Марка, да се на туђе не лакоми, па да суди по правди Бога истинога; јер је боље изгубити г |
гадна и недостојна сумња о мени.{S} Та да ме је тек у пола волео као ја њега, срце би му казал |
о пита, за што си тако остала.{S} Доста да ниси удата, и то је довољан разлог, да с неким прези |
ја сам сумњао,“ па хоћу из твојих уста да чујем, хоћеш ли ми бити жена, кад свршим науке?“</p> |
после неколико тренутака.</p> <p>— Шта да се ради?{S} Добро велите, ћерко.{S} Пада и мени кашт |
еску.{S} Дубок мужевљев џеп, па има шта да црпи! — Где тога није, дере му кожу с леђа, да накит |
века... </p> <pb n="148" /> <p>— Па шта да се ради? омачеми се са усана, после неколико тренута |
м га, пруживши му обе руке.</p> <p>„Шта да ти опростим? рече он не прихвативши их. „Љубав се из |
> </quote> <p>Ја сам свршила а ко осећа да је чистији, нека дигне камен на мене и нека ми каља |
то је волела Душана, надала се сиротица да ћу посредовати да је узме.{S} Чинила сам све могуће, |
e> <l>Па се моли тамо Богу,</l> <l>Благ да опрости,</l> <l>Што ћу љубит' тебе само</l> <l>Целе |
само слушкиња и мала Данка.{S} Хтео сад да одем но Данка ме узе за руку и одведе у твоју собу, |
у нећете никад ни прочитати.</p> <p>— Е да, иде полако и то, само стрпљења сека-Мацо, све ће то |
оја није осећала <pb n="147" /> потребе да ме се маши, па ма иначе како да сам чезнула за том р |
.</p> <p>Човек осети по кад-кад потребе да се исповеди.</p> <p>Застала је и убрисала сузе.{S} Н |
о тренутака ћутања, човек осети потребе да се исповеди, ал ономе, ко нас разуме...{S} Званична |
оповски син, па му треба бар две хиљаде да се запопи.{S} А ви рано, толико зацело имате?{S} Па |
е маша и сламке, а ја се прихватих наде да ме можда заборавља, што држи, да га ја неволим.{S} З |
<p>— Видила сам га једанпут.{S} А тврде да је такав.{S} Сво се српство њиме поноси.{S} Друго ва |
а кад је ко може видити, онда она нађе да чита ил да седи.{S} Та понесите плетиво ил вез, па к |
а сироче нема веће среће, него кад може да задовољи оне, који га с љубављу сретају! </p> <pb n= |
А она мени:{S} Отселила се.{S} Не може да плаћа кирију за „анштендиг“ собу.{S} Сад је тамо у о |
езати разборита човека.{S} Изузетака је да боме и у томе.{S} Но будите уверени, да су таки људи |
ка по изгледу отмена госпа.{S} Дошла је да наручи неколико пари чарапа за „штафир“ своје кћери. |
о, кад их замолим.</p> <p>Молила сам је да се мене ради не труди, но она ме не хтеде ни слушати |
душо имате и више, Знате, богатство је да не треба веће.{S} Свега доста, ал што човек више има |
ни и Даници најмилије; једва смо чекале да дође.{S} Пред њега смо увек далеко истрчале, и вешал |
новац, без да си га заслужила!{S} Боље да остану забаве ради дома, па окупају ону јадну дечицу |
преварила.{S} Он ми је писао и молио ме да му опростим увреду што ми је нанео.{S} Мајка је пре |
— Вечита! осмехну се старка.{S} Да боме да је тако.{S} Зато и љуби човек до год је жив тек оно, |
ецала је поново Даница.</p> <p>„Да боме да јој неће бити лако.{S} Али ако буде паметна, увидиће |
ли мираза?...“</p> <p>— Но, но, дабоме да то не сме фалити.{S} Ал тек, тек.</p> <p>— Па зар са |
тво са особом као што сам ја.{S} Дабоме да је ту и љубопитства, ал тек је — старка прекиде — те |
на ужина изнесе 5—6 форината.{S} Дабоме да је онда ту назатка.{S} Онда није ни чудо, што те пос |
су „нешто више“ од дотичних.{S} Дабоме да је то глупост, ал мрежа глупости је велика, па често |
т и верност као врлину?</p> <p>— Дабоме да је сталност врлина.{S} Без те врлине и нема праве љу |
очек, најбоље је гошћење.</p> <p>Дабоме да сад тога нема.{S} Чујем каква је сад мода.{S} Усили |
.{S} Могла си рећи: „не волем те!“ А не да ме тако гадно превариш!“</p> <p>„Милане!{S} Милане!{ |
питала сам, тек да не ћутим.</p> <p>„Не да мислим, него сам и уверен.{S} Таки карактери, таке п |
ик казао, да се то море хоће и код мене да узбурка и колеба?“</p> <p>„Без тога колебања неби би |
а реците мајко, шта би требало женскиње да чини, да коракне кораком права напретка?{S} Мене то |
ала и у сувопарније ствари и трудила се да их разумем; видила сам, да течу то весели; а за сиро |
вас.{S} Сада још нећу.{S} Допало ми се да читам.{S} Док прочитам ову књигу можда ћу и пробати. |
ави удати?!{S} А за љубав, чинило ми се да ми је срце мртво.{S} Но није тако било.{S} Срце је т |
т!“</p> <p>Тако сам мислила, трудећи се да своје осећаје утишам и отерам те варљиве мисли; но о |
сам и према њему збуњена; бојала сам се да се не одам, па сам му ретко и писала.{S} Оставила са |
ам рекла да ћу у парк.{S} Бојала сам се да ми неће допустити тај корак.{S} Била је добра и прем |
ачак радости и изненађења.{S} Видело се да ме је познала.</p> <p>— Добар дан, мајко!</p> <p>— Б |
канарине, мачку и псето.{S} Мислиће те да сам каква „чегртаљка“; толико вам говорим.{S} Чудно |
тек због телесне лепоте?!{S} Мислићете да можда никад нисам била способна за љубав, кад тако г |
ни краљица умесила...</p> <p>— је лите да је била добра?{S} За младих година служила сам и код |
<p>Старка ућута.{S} Изгледало ми, да ће да прекину ту тему а баш ме је почела интересовати.{S} |
добу тешко живе и здрав човек, а што ће да чини таки јадник?!{S} Ништа друго, већ да проклиње ч |
ве на врати прислушкивала, а мајка неће да се то зна; још сам за удадбу млада.{S} Тако је рекла |
што ми је до руке дошло.{S} Камо среће да нисам ништа читала!{S} Старка тешко уздахну и отвори |
а та љубав и дужност према вама учиниће да га заборавим и без тога.{S} Ох та и ја знадем, да се |
но сретни.{S} Ако их не гоне људи, хоће да их напати оно — што зовемо судбином, но таки каракте |
ке породице.{S} Кад је изјавио, да хоће да ме узме, хтедоше га родитељи искључити из наслеђа.{S |
својој љубави сталне</hi>.{S} Она хоће да има љубљену особу пошто по то; па руши све што јој ј |
вас ко може видити, а знате, — ко хоће да се жени, прво гледи, јел девојка вредна...</p> <p>— |
ава, која из туђег џепа вади новац, без да си га заслужила!{S} Боље да остану забаве ради дома, |
знадем, да сав његов рад радо читам, и да би га све више и више читала.</p> <p>— Бар да видим, |
подигнем углед матере детета његовог и да им га опет вратим.</p> <p>Он ме је стрпљиво слушао, |
дела, да га моја љубав слабо усрећује и да му је немила.</p> <p>То ме је болело.{S} Док сам се |
ене особе, јер у место да себе победи и да та се одрече, она га гони својом страшћу на само уби |
е у ком она ниче, а ретко се ко труди и да је позна.{S} Зато се с њоме и њезиним именом и тера |
по неку немачку приповечицу на српски и да му своје мишљење о овој или оној теми писмено саопшт |
Даринке.{S} Јављала ми, да се венчали и да одмах полазе у Америку.</p> <p>Мирно сам прочитала т |
та, где ми је Милан казао, да ме воли и да ће ме узети.{S} Изнемогло пала сам на клупу и плакал |
ом, да нам је љубљена особа у близини и да је поседавамо.{S} Али зар се не може љубити и из даљ |
p>— Дошла је, таман да јој очи склопи и да је сахрани; после два сата је издахнула.{S} Била је |
се тамо боље усавршим у својој струци и да — заборавим.{S} Својима сам рекла, да сам се давно р |
а сам, да га задржим, да му све кажем и да умрем, али на врати сам се већ стропоштала.{S} Свест |
само зато, да тебе још једаред видим и да из твојих уста чујем, можеш ли ми опростити ону гадн |
знам и то, да сам несретан; преварен и да љубим тек тебе.“</p> <p>„Ћути Милане, ћути!{S} Већ т |
еку име, да се увију у свилу и кадифу и да варају свог мужа, кад год им се даде прилика.{S} Па |
а те још једном молим, да ми опростиш и да ти кажем, да те сад љубим хиљаду пута већма него пре |
S} Но овако је боље.{S} Не марим о себи да говорим.{S} Нису баш пријатне успомене; а можете и и |
каже, већ радо полази путем, којим види да многи ходе,“ рекао је неко; приметала сам у своју об |
то допуштају „госпоцка“ правила...) али да посетим баба-Стану, не носећи јој припомоћ какве доб |
е рекао, да је у мени море осећаја, али да су потчињени разуму.</p> <p>Шта ли сам ту препатила! |
Нећу ни да испитујем.{S} Доцне је, али да није било лако рушити своју срећу за рад дужности, т |
з је што сам је узела у своју кућу, али да њу узме не могу допустити, већ тебе ради.{S} Она је |
је се нека земља у месту, па неби хтели да је уступе.{S} За то су дошли чак овамо:{S} Треба им |
ду света не зна шта ће: да се смеје или да плаче над развалинама правде и сасушеном клицом свет |
ека врста сажаљења: „Ако можда не мисли да врећа?{S} Ако је можда и он несретан?{S} Ако — “</p> |
но туце још је на реду.{S} Јели по вољи да наставим?“</p> <p>„Мани их с миром.{S} Знам их,“ реч |
е пролетос умрла.{S} Него ако је повољи да дозовем Мари-нени?{S} Она је добро зна.{S} Станује о |
ругом нисам; не марим да се тужакам, ни да ме жале.{S} Неби ме ни разумели, ал вама ћу казати.< |
а се старица.{S} Ко не ради не треба ни да једе.</p> <p>Милан никако да скине очију са кавеза, |
е љубави, често нећемо то да увидимо ни да признамо.{S} Обмањујемо сами себе, држећи, да нам је |
ићеве.{S} Ваше име не знам.{S} Не ћу ни да ми га кажете.{S} На што?{S} Стара сам, па ћу заборав |
е.{S} Је ли то грех, незнам.{S} Нећу ни да испитујем.{S} Доцне је, али да није било лако рушити |
илика.{S} Један поглед у лице јој учини да устанем.{S} Била је то жена у дубокој старости, а см |
рекла је Даница и почела ме утврђивати да је не издам мајци; она је све на врати прислушкивала |
а, надала се сиротица да ћу посредовати да је узме.{S} Чинила сам све могуће, но он није осећао |
} Па и девојке можеш на прсте избројати да траже у мужу ваљан карактер и верна разборита друга. |
па и сви званичници.{S} Вредно ће бити да видите.</p> <p>Закључисмо, да идемо.</p> <p>Кад сам |
д ње несме нико — па ни писац — тражити да уме мислити.{S} Она је обично тако безазлена, да не |
ојим.</p> <p>Срцу нисам могла забранити да га не љуби.{S} Но, да ме је језик одао, ја бих га оц |
осподски назори, па се може лако десити да ме заборави.</p> <p>(Стеван је био син ондашња имућн |
није удала, али нисам имала од важности да је упитам.{S} Чинило ми се, да би то питање читаву „ |
ине једнако јаке и тврдоглаве; Та пусти да надјача једна ма која!“</p> <p>Она се смејала на мој |
.{S} Преклињем те, опрости ми и допусти да могу доћи да те видим и усмено кажем шта сам све до |
м те, опрости ми и допусти да могу доћи да те видим и усмено кажем шта сам све до сада препатио |
Опростила сам се на брзу руку, обећавши да ћу скоро опет доћи.{S} Оне ме задржавала, но остати |
ало, држала сам да се у писму јада, тек да ми нанешену неправду топлим речима олакша.{S} Та он |
је уважених госпођа, које се удале, тек да стеку име, да се увију у свилу и кадифу и да варају |
чити.“</p> <p>„Мислиш?“ питала сам, тек да не ћутим.</p> <p>„Не да мислим, него сам и уверен.{S |
и себичност.{S} Зар је човек рођен тек да само ужива?{S} Зар он нема племенитија позива?{S} Ис |
{S} Та зар је један, који се оженио тек да са жениним имањем господски левентује <pb n="149" /> |
о може видити, онда она нађе да чита ил да седи.{S} Та понесите плетиво ил вез, па кад нуз вас |
грло, па настави читање.{S} Једва чекам да чујем свршетак, журила ме тетка. </p> <pb n="158" /> |
и људи и згодне партије.“</p> <p>„Чекам да дорастем за шпекулацију, што је неки свет браком наз |
решила, не могу сама увидети; само знам да:</p> <quote> <l>Нисам баш ни много хтела </l> <l>Ал’ |
своје осећаје не одам. „Та ја се варам да га љубим; па и код њега је тек саучешће и пријатељст |
/p> <p>Рећи ћеш:{S} А Душан? — Њега сам да боме волела, ал сад га не волим.{S} Он се оженио.{S} |
сина, више ми није требало, држала сам да се у писму јада, тек да ми нанешену неправду топлим |
нисам јој ништа говорила.{S} Држала сам да је излишно; а још нисам ви сама знала, да је излишно |
<p> <hi>Стана.</hi> </p> <p>Држала сам да неће доћи.{S} Али већ после неколико дана стајао је |
шла? питала сам радознало.{S} Знала сам да је то била Данка.</p> <p>— Дошла је, таман да јој оч |
чудновато, па рече:</p> <p>— Знала сам да ћете тако рећи.{S} Тако говори младост.{S} Кад неби |
вим из дужности и љубави.{S} Остала сам да живим, но у кући тој дуже остати нисам могла.{S} Зем |
дадем љубити од туђа момка. 0сећала сам да то није више братинска љубав, а невеста ни вереница |
стремише на груди.</p> <p>Притрчала сам да затворим прозор; а мали се Милан узверио, очице му с |
ма га наша „полемика.“</p> <p>Хтела сам да је заменим у сечењу.{S} Није ми дала.</p> <p>— Не, т |
сетом, „мојим друштвом.“ Заборавила сам да вам га прикажем, а тако зовем своје канарине, мачку |
>Сад сам била мирнија.{S} Закључила сам да своје осећаје не одам. „Та ја се варам да га љубим; |
ла: јели ми посета умесна?{S} Нашла сам да јесте.{S} Старица није била „рђава особа.“ За њу се |
/p> <p>— Хвала, сека-Мацо!{S} Кад дођем да тражим младожењу, послушаћу вас.{S} Сада још нећу.{S |
старичину тврдњу и разлоге а ни сасвим да их одобрим.{S} Жао ми је било мојих лепших снова и и |
игу.</p> <p>— Зашто, мајко?{S} Ја држим да читање никоме не шкоди.{S} Ваљане књижевне ствари ув |
но природа остаје природа, па се бојим да не буде каква изгреда...{S} Ретки су и људи, који ја |
азаћу вам све. — Другом нисам; не марим да се тужакам, ни да ме жале.{S} Неби ме ни разумели, а |
е пламтећим оком. „Остани, имам с тобом да говорим.“ Па ме ухвати око паса и пољуби у чело.</p> |
ништа.{S} Хоће заједно са децом својом да светли пред светом, разуме се, не са душевним својст |
— Није у реду што ћу пред вама, дететом да кажем, али ко год мало оштрије погледа по свету, уви |
то била Данка.</p> <p>— Дошла је, таман да јој очи склопи и да је сахрани; после два сата је из |
и је по бради и лицу; изгледало је, као да је милује и љубе.{S} У исти мах зашушта у кавезу Апо |
“ Па ме огрте у њу, с таком пажњом, као да сам какво слабо болесно дете.</p> <p>Ја сам заиста д |
т мора!</l> </quote> <p>— Тај стих, као да ми је познат, прекиде ми тетка читање.</p> <p>— Чули |
ужно рече: „Лако је теби, ал у мени као да су две природе; једна добра а друга зла; вечито се к |
но питање, а још више поглед, којим као да је хтела да ми прочита мисли још у души.</p> <p>— Лу |
твој део добила ниси.</p> <p>— Вас као да слабо занима старичин живот? смејала сам се.</p> <p> |
е, само за то, што је удата!{S} Баш као да је брак чистилеште сваког душевног гада и фирма непр |
им презирањем о теби говори.{S} Баш као да ниси свестан створ, већ мртва роба, која остане у ду |
ним очима испратила; Боривој није дошао да се опрости, зашто — незнам.</p> <p>У туђини сам пров |
дужности својевољно среће одрекла, него да постигне своју цељ, срамно ме је пред њиме жигосала |
>Што се луксузне ношње тиче, нећу много да говорим.{S} Тог зла бивало је и за мог младог доба, |
ам тако називао; само што још није умео да изговори глас „р“; обично га је замењивао са „и“ и „ |
ближе, тим боље; ко би још тако луд био да крати себи пријатну забаву и то „света ради!“ Зар не |
ктно тамо, а неко био на путу, па видио да се светина ускомешала, те хајд и он у гомилу и не зн |
вши ми мој дневник.{S} Давно сам опазио да те нешто тишти.{S} Ниси ми се хтела одати, но случај |
{S} Он је видио и осећао, али се учинио да не види...</p> <p>То ми је било доста.{S} Душу су ми |
срца у грудима немам.{S} Сви осећаји ко да ми се следили.</p> <p>Како су живели у „новоме свету |
читати кад ми је воља.{S} Није имао ко да ме сећа на — практичност...</p> <p>Била сам опет у п |
у обрану мушких само ми рекао; „Баш ко да је при женидби главно капитал.“</p> <p>„Чини ми се, |
а деце, па ко паметан човек, жели свако да усрећи.{S} Зато одавно меркају девојку с новци, а он |
потребе да ме се маши, па ма иначе како да сам чезнула за том руком...{S} То је видите узрок, а |
е треба ни да једе.</p> <p>Милан никако да скине очију са кавеза, а образићи му се заруменили.< |
памет, да би баш женскиње требало тако да се запита.{S} Радњом, енергичном радњом, могло би те |
и не почиње онде љубити, где би требало да поштује.{S} Тек мане, недостаци и слабост женскиња њ |
нада све на свету, али ми се није дало да се дадем љубити од туђа момка. 0сећала сам да то ниј |
одине заболеше ме очи, већ је изгледало да ћу вид сасвим изгубити.</p> <p>Радити више нисам сме |
е носио моју мараму.{S} Сад је изледало да је миран, само је био блеђи но обично.</p> <p>„Изашл |
читање:</p> <p>Јесте, судбини се допало да се опет самном протитра; умро ми је и теча а тетка м |
у туђој жртвујем; топло срце није хтело да купује љубав, или само да љуби, већ је тражило у ист |
, али сам била старија, па ми се чинило да ми је дужност да га одбијем. „Он брка поштовање са љ |
о се смејете?{S} Искуство ме је научило да свако „зашто“ има своје „зато,“ а самоћа, патња и ра |
па волим платити новчић два више, само да је добро и чисто.{S} Намажите комадић и том малом.{S |
-губе; а могла сам и љубави имати, само да се нисам држала поштења и дужности.{S} Овако сам ост |
це није хтело да купује љубав, или само да љуби, већ је тражило у истој мери одзива; а понос ми |
ала сам раделицу ту.</p> <p>— Знам само да је пролетос умрла.{S} Него ако је повољи да дозовем |
тим још и на вратима ходника.</p> <p>Но да се вратим приповедци. </p> <pb n="137" /> <p>Једног |
љење тек одобрио или допунио.</p> <p>Но да скратим; не пишем роман или приповетку, него тек по |
д учитељи долазе, али прозове нас једно да говоримо на сред школе или код табле, а он ако је пр |
измећу осталог мајку. „Или хоће усмено да ми одговори?{S} Моћи ће и то; скорим ћу дома.{S} Ове |
узвикнула сам поносито. „Али није нужно да га у мојим очима тако не достојно оцрњујете.{S} Ја н |
ши нас од праве љубави, често нећемо то да увидимо ни да признамо.{S} Обмањујемо сами себе, држ |
а па и живот љубљене особе, јер у место да себе победи и да та се одрече, она га гони својом ст |
ет се нисам могла отрести мисли: „зашто да је збуњен и зашто не долази?“ У својој машти нашла с |
“ рече промуклим гласом он. „Нисам дошо да иштем рачуна о владању твоме; нећу ти ни љубавника у |
/p> <p>„Какве су то белешке? читај, бар да чујем.“</p> <p>„С драге воље; само док га донесем.“ |
га све више и више читала.</p> <p>— Бар да видим, кад је тако.</p> <p>Читала је неколико песмиц |
женски, женски!{S} Само то чудо и покор да видите!{S} Кад-кад се само чудим и крстим, па се пит |
— као у мојој души.</p> <p>Шта ћу данас да забиљежим? — Честитао ми није нико.{S} Ко би се мене |
на једанпут паде опет судбини на памет да се самном наново поигра, јер:</p> <quote> <l>Срећа ј |
Кад сам лане била у Т., отишла сам опет да видим баба-Стану.{S} У њезиној соби застала сам неку |
арија, па ми се чинило да ми је дужност да га одбијем. „Он брка поштовање са љубављу, а док прв |
ање.</p> <p>Сад ми друго не остаде, већ да кажем истину.</p> <p>— Зашто ми ниси казала; ишла би |
чини таки јадник?!{S} Ништа друго, већ да проклиње час свога рођења!{S} Заиста мени је врло чу |
га сам сад опет љубити почела.{S} И већ да подлегнем моћи пробуђене љубави, кад ми се у машти у |
ој симпатије улевам и ако осећа потребу да се коме изјада.</p> <p>Старка се по неком времену пр |
!{S} Ја, сам ето већ остарила а не могу да појмим: како човек неког може волети тек због телесн |
дана пред смрт, молила је кућњег газду да телеграфише по неку њену рођаку тамо у Срем.{S} Учин |
пилат, који Бого-човека предаје народу да га распне и поред уверења, да је невин...</p> <p>Она |
леп или створ, хоће свет често љубављу да крсти.{S} Али љубав, права света љубав, која није по |
евојка на свом месту, ал не уме у свету да се нађе.{S} Ето код куће, умесими „на супу.“</p> <p> |
звикнуо је шогор зар ти хоћеш тридесету да дочекаш?{S} Ко ће те онда узети?!“</p> <p>„Све муште |
дите, мени изгледа врло себично. „Не ћу да живим, кад га немам и кад нисам сретна!“ То истина г |
у љубав и старање о деци!</p> <p>— Нећу да кажем, да није љубав.{S} Љубав је дабоме.{S} И најго |
сретни.{S} Свет ће само знати, да нећу да се женим.{S} И то ће бити цела парада.“</p> <p>Тај п |
гатству лакше и комотније живе, па нећу да сам му на сметњи!“</p> <p>„Сирото моје дете,“ рече о |
ивуће их тек постепено.{S} За то и нећу да уображавам, да сам му већ сад симпатична.{S} То би д |
еће те ми замерити, извињавала се; хоћу да видим какав је.{S} Већ одавно нисам читала; можда са |
да ме одведете до њезина стана.{S} Хоћу да је посетим.</p> <p>— Здраге воље фрајлице.{S} Ал она |
разумем шта тиме мислите?</p> <p>— хоћу да кажем, да није баш рђаво, што се у младости човек за |
орате ми и ваше име казати.{S} Сад хоћу да га знам; говорила је спустивши се до мене на канабе |
>„Милане, буди човек!{S} Зар ти не знаш да си ожењен? рекла сам трудећи се, да га умирим.“</p> |
викнуо је дрхћућим гласом, „то ти хоћеш да знадеш?“ Знај дакле. — Застао је и погледао ми у очи |
би ја била њежна.{S} Зар ти не налазиш да сам сувише осетљива?{S} Душан ме увек кори због тога |
и душевно снажна.{S} А:</p> <quote> <l>Да је срце како тужно,</l> <l>Туга да је која —</l> <l> |
ком оживиће опет:{S} Јер</p> <quote> <l>Да је срце како тужно,</l> <l>Туга да је која — </l> <l |
колико хладни и равнодушни речи!</p> <p>Да заборавим своју тугу требало ми је што више посла.{S |
метне“ и „племените“ рибице! ...</p> <p>Да се лакше могу поновити — ако дође до „замерке“ — пов |
е машамоду са три четири хиљаде.</p> <p>Да не изгуби наслеђе, предлагао ми је тајни, незаконити |
последњем издисају и ништа више.</p> <p>Да га заборавим, допринела је много и она његова гадна |
е себи и ту је познао и Боривој.</p> <p>Да је он заволео, јасно сам сад видила.{S} Како је она |
, које веже тек — непогрешивост.</p> <p>Да је разонодим призвала сам је чешће себи и ту је позн |
бити!“ јецала је поново Даница.</p> <p>„Да боме да јој неће бити лако.{S} Али ако буде паметна, |
кивати свестан подмладак!{S} Наћиће се, дабоме, као и свуда по неки изнимак, али већина ће проп |
а: „има ли мираза?...“</p> <p>— Но, но, дабоме да то не сме фалити.{S} Ал тек, тек.</p> <p>— Па |
познанство са особом као што сам ја.{S} Дабоме да је ту и љубопитства, ал тек је — старка преки |
е а једна ужина изнесе 5—6 форината.{S} Дабоме да је онда ту назатка.{S} Онда није ни чудо, што |
ају, да су „нешто више“ од дотичних.{S} Дабоме да је то глупост, ал мрежа глупости је велика, п |
сталност и верност као врлину?</p> <p>— Дабоме да је сталност врлина.{S} Без те врлине и нема п |
ћу да кажем, да није љубав.{S} Љубав је дабоме.{S} И најгора мајка воли своје дете.{S} Но површ |
по кад и кад и преври.{S} Савест ми је дабоме чиста, ал тек је тешко — самовати.{S} Сад је јец |
дачан дочек, најбоље је гошћење.</p> <p>Дабоме да сад тога нема.{S} Чујем каква је сад мода.{S} |
рати оних игара, које сам најволела.{S} Давао ми је за читање понајвише „<title>Обрадовићеве ба |
адо пристаде и још рече, да ће ми храну давати бесплатно, а са прихода моје „сермије“ да се оде |
ти“ рече он пруживши ми мој дневник.{S} Давно сам опазио да те нешто тишти.{S} Ниси ми се хтела |
тоту онако лабава била.{S} Но и тога је давно нестало, па буди миран и сретан!</p> <p>Долазак т |
је ретко!{S} Та света љубав мужа и жене давно је детињарија, занос и лудорија.{S} Па је ли чудо |
лагала, па је умрла код Данице, која се давно удала.</p> <p>„Опрости јој Стано као што јој и ја |
оравим.{S} Својима сам рекла, да сам се давно решила за то, а сада сам добила журан позив од те |
замислити.{S} Стара моја тетка беше већ давно под земљом, а требало ми је полазити из куће, у к |
фу и да варају свог мужа, кад год им се даде прилика.{S} Па и така је видите, уваженија од пошт |
ош лакше варају и левентују, али чим се даде прилика да преваре и — једна другу.{S} Дође ли јед |
могла сад живети, те молим зета, да ми даде припомоћ.</p> <p>Лепим није хтео, за то је суд реш |
све на свету, али ми се није дало да се дадем љубити од туђа момка. 0сећала сам да то није више |
, да га ја неволим.{S} Згодном приликом дадох му познати како ми је у срцу.{S} Он је видио и ос |
еста и за мене.</p> <p>Закључише, да ме даду у Ву....р некој доброј пријатељици моје добре тетк |
а оно што ћу написати, довољно ће бити, дај се увиди, је ли „бабадевојка“ заслужила презирање и |
познавање света. </p> <pb n="138" /> <p>Дај Боже, да тај лепи шарени свет и не познате, бар не |
оде од постеље.</p> <p>Како ми је било, даје се замислити.{S} Стара моја тетка беше већ давно п |
стресла, кад сам прочитала то писмо.{S} Дакле с његове стране је љубав а с њене тек симпатија и |
а цело јој не беше жао живота.</p> <p>— Дакле ни ту се нисам преварила? ви и пишете?{S} Незадов |
ушку гору.</p> <p>С моје стране не беше дакле никакве кривице, па и опет их брзо нестаде са све |
и брига а њему — љубав.</p> <p>Срце ми дакле не беше мртво него тек успавано!</p> <p>Стидила с |
м гласом, „то ти хоћеш да знадеш?“ Знај дакле. — Застао је и погледао ми у очи.{S} У том поглед |
/p> <p>— Лолица једна, и ту ме издао! — Дала ми старица свој дневник, биографију, шта ли је?{S} |
е и ручне послове.{S} Мене је осим тога дала изучити и машамодлук, модистлук. „Сироче си, па ти |
а.{S} Милан ми приповеда, како је мајка дала секи књигу.{S} Па држим, да је што интересантно, к |
а?{S} Мисли доста је учинила, кад им је дала живот и кад по ваздан чегрће мужу око ушију, да им |
тила сам се фрајла-Стане.{S} Кад год се дала прилика, шетала сам се крајем од „ајзнбана,“ не би |
ину.{S} То сам ја и мислила, кад сам те дала изучити.{S} Сирота си девојка, а мушки су врагови; |
сам да је заменим у сечењу.{S} Није ми дала.</p> <p>— Не, то ћу ја урадити, говорила је.{S} Ко |
,</l> <l>Већ је устала,</l> <l>Пољуб ти дала,</l> <l>Отскакутала.</l> <l>А несрећа, ко жена је |
сам знала како он мисли, но сад сам већ дала реч и јуче смо се прстеновали.{S} Ја сам опет весе |
зда поштовала,</l> <l>За њу бих и срећу дала.</l> <l>И срце ми било врело </l> <l>— Осећаја буј |
/p> <p>Дођох и у „жељезничку улицу.“ Из далека сам опазила старицу на прозору.{S} Чекала ме је. |
о са „секом“ да — тичи.</p> <p>Тетка је далеко изашла пред—а—ме.</p> <p>— Где си, девојко, за т |
о чекале да дође.{S} Пред њега смо увек далеко истрчале, и вешале му се око врата.{S} Он нам је |
а имам а и воље за рад, па хајде самном далеко у свет, где нас нико не зна и не познаје.{S} Там |
додаје: да момак можда неби дошао тако далеко.{S} Има девојака свуда, ал сирома мора; није поп |
онетним смејом; нисам могла да одредим, дали себи или — модерним јунакињама.</p> <p>Гледала сам |
и поласку ми рече, да ме љуби и питаше: дали и ја тако осећам.</p> <p>„Зар ти то ниси увидио?“ |
ам га нада све на свету, али ми се није дало да се дадем љубити од туђа момка. 0сећала сам да т |
itle>,“ од Ј. Рајића и његову историју: даље „<title>Нови плутарх</title>“ по Бланшару и Шилеру |
те блистају као звезда, или клизају све даље и даље док не пропадну у глибу — порока.</p> <p>Др |
тају као звезда, или клизају све даље и даље док не пропадну у глибу — порока.</p> <p>Друга врс |
викне: „Ко је то на среди, нек продужи даље?!“ Тако је видиш било, а не као сада.{S} Умориш се |
ла сам читање и питала: „хоћу ли читати даље?“</p> <p>„Па читај“ смејао се шогор.</p> <p>„15. м |
држите за јаку.</p> <p>„Хоћу ли читати даље, драги моји?“</p> <p>„Можеш.“</p> <p>10. априла 18 |
ке су велике, па ме укрепи и сачувај од даљег искушења!“</p> <p>Нико ми није одговора дао; но з |
вамо.{S} Али зар се не може љубити и из даљине?{S} Зар на пример мајка мање љуби своје чедо, ка |
онда кад би с њоме заједно пропало, а у даљини се сијао зрачак наде за спас његов.{S} Ми би је |
{S} Старка умукну и замишљено гледаше у даљину.</p> <p>То је заголицало и моју радозналост.{S} |
ло одојче.{S} Шта ће те?{S} Мати велика дама, па бива свашта.</p> <p>— То се може свакоме десет |
ону кућу, као што то чине многе токорсе даме и матере читаве породице.{S} Често мислим и о томе |
се по неке токорсе образоване, отмене „даме“ стиде на улици пружити руку и јавити се и на блис |
ромуклим гласом, у црвеном кавезу ми је Дамјан и Дамјанка а у зеленом Аполо и Дијана; а ено мал |
шта ће радити.</p> <p>Отворила је кавез Дамјана и Дамјанке.{S} Обе тичице јој слетише на груди, |
гласом, у црвеном кавезу ми је Дамјан и Дамјанка а у зеленом Аполо и Дијана; а ено мали се игра |
ити.</p> <p>Отворила је кавез Дамјана и Дамјанке.{S} Обе тичице јој слетише на груди, па се ста |
исмо, да идемо.</p> <p>Кад сам се сутра дан упутила с тетком жељезници, једва смо улицом пролаз |
ља успомену!</p> <p>СТАНА.</p> <p>Сутра дан сам јој однела књижицу.</p> <p>— Како вам се допада |
ам је, да ми остави књижицу још за који дан, да је препишем.</p> <p>— Шта ће вам?{S} Ваљда не м |
живота, а нећете дуго чекати, још који дан. </p> <pb n="170" /> <p>Погледала сам је тужно.{S} |
њу његовом.</p> <p>Долазио нам је сваки дан.{S} Једанпут не дође две недеље; било ми је за то в |
не, матере, занемарују своју децу сваки дан.{S} Па зар им то никад не пада на памет?{S} Зар се |
допуштао понос девојачки.</p> <p>Дан по дан, па и опет беше година на измаку.</p> <p>„Још месец |
ело се да ме је познала.</p> <p>— Добар дан, мајко!</p> <p>— Бог добро дао, ћерко!{S} Гле опет |
тек о Боривоју сањала...</p> <p>И сутра-дан сам била узрујана.{S} Чим сам се у дућану видила са |
з искрена саучешћа и суза.</p> <p>Сутра-дан сам отишла старици.{S} Тетци сам рекла да ћу у парк |
.{S} Хахаха! — Педесети девојачки рођен-дан!</p> <p>Ху, како је хладно!{S} Ветар хујуче а мрзну |
/p> <p>И опет девети фебруар, мој рођен-дан.{S} Хахаха! — Педесети девојачки рођен-дан!</p> <p> |
ми је допуштао понос девојачки.</p> <p>Дан по дан, па и опет беше година на измаку.</p> <p>„Јо |
уђосмо заједно у кућу.</p> <p>После два дана је отпутовао.{S} При поласку ми рече, да ме љуби и |
д куће.“</p> <p>Дошао је.{S} Већ првога дана опазила сам промену и на њему; био је према мени м |
у чело.{S} Но опет ми је нашла још тога дана кола за *.</p> <p>Кад сам полазила, Даница се гуши |
не лечити, позледише се опет.{S} Јадног дана добила сам писмо.{S} Као електрисан застао ми погл |
примљена у кући моје помајке.{S} Једног дана рече ми Даница поверљиво, да ми се јавио младожења |
, два, па ће и Милан доћи,“ рече једног дана Даница. „Па је л' мајко, хоћемо ли га одмах и жени |
S} Дуго је трајала борба та, док једног дана не дође до очајања.</p> <p>На што живовати живот б |
у а мало — новца; приповедао нам једног дана теча. </p> <pb n="141" /> <p>— Ал погреб ће за то |
брзо нестаде са света; колера их једног дана све покосила.{S} Још и данас се чешће питам: зашто |
иповедци. </p> <pb n="137" /> <p>Једног дана читала сам опет у парку.{S} Око мене беше необична |
девојке радила неуморно.</p> <p>Једног дана радила сам у дућану, кад се врата отворише, а унут |
да обично усиљено насмешио и бивао више дана приметно хладнији.{S} Кад сам га питала за узрок, |
их руком убриса и настави:</p> <p>— Три дана пред смрт, молила је кућњег газду да телеграфише п |
га, као некада Милана. — После неколико дана био је већ веран са ћерком богата поседника П...ћа |
да неће доћи.{S} Али већ после неколико дана стајао је предамном блед и дрхћући од узбуђења.</p |
> <hi>Стана</hi> </p> <p>После неколико дана опет ми је писао:</p> <p>Твој опроштај је, као кап |
дашњег ваљаног доктора очију.{S} Годину дана лечио ме је и божијом помоћу спасао вид.</p> <p>За |
је самном заједно изучила а пре годину дана отворила је и радњу преко пута од моје.</p> <p>Сла |
е тај поглед изражавао терет преживелих дана, малаксалост и тугу, злоћу и лукавство, небих се з |
тиске и од унутрашњих мојих особина.{S} Данас их још нема.{S} Па ма колико се око њега умиљавал |
ан, да не речем, болан израз.{S} Зар се данас склапа брак из узајамне љубави, поштовања и позна |
невиност није једно исто!{S} А ви нисте данас дете.{S} Бар претпостављам, кад сте већ учитефица |
и живеше учитељи 80—90 година!{S} Још и данас се сећам свог учитеља.{S} Крупан, сед и румен ста |
а их једног дана све покосила.{S} Још и данас се чешће питам: зашто је баш мене поштедила? ...< |
ме и исмејати.{S} Чудан је свет.{S} Али данас ми је опет некако топло око срца.{S} Чини ми се, |
да је на свету мало праве љубави.{S} Ко данас пита за поштење, разборитост и остале душевне врл |
дноћа — као у мојој души.</p> <p>Шта ћу данас да забиљежим? — Честитао ми није нико.{S} Ко би с |
м и сместим Милана.{S} Оне две оставићу данас Лизи.</p> <p>Док се тетка вратила, разгледала сам |
ећма.</p> <p>— Доћи ћу мојко, можда још данас.{S} Доћи ћу за цело; само ме сад светина оцепила |
добро, а она ми се смеје.{S} Баш ти је данашња младеж неблагородна.</p> <p>— Манте се ви Мацо, |
ући.</p> <p>— Јесте ћерко, продужи она; данашње су јунакиње друкчије.{S} Има их поглавито две в |
ексцентрична биљка или томе подобно.{S} Данашње, модерне јунакиње друкчијег су соја...</p> <p>С |
вље?{S} Питајте га, па ће те чути.{S} У данашњем добу тешко живе и здрав човек, а што ће да чин |
а се у младости постарати за старе црне дане.</p> <p>Тако сам писала, но сам Бог зна шта сам пр |
теци.{S} На то ме је свикао сам теча; у данима одмора и слободним часовима, морала сам му по не |
ана кола за *.</p> <p>Кад сам полазила, Даница се гушила у сузама, а блистале се сузе и у помај |
мала је двоје деце, Даницу и Милана.{S} Даница беше мога доба а Милан је могао имати 16—18 годи |
p> <p>Те вечери добила сам грозницу.{S} Даница се није одмицала од мене Око поноћи сам застала. |
ад сам се пробудила кандило је горело а Даница је јецала у својој постељи.</p> <p>Шта си узела |
, па ће и Милан доћи,“ рече једног дана Даница. „Па је л' мајко, хоћемо ли га одмах и женити?“< |
акала, док се није смркло.{S} Тада дође Даница мени у башту.</p> <p>„Што плачеш?“ питала ме са |
о се смејеш?{S} Тако то бива.“ рекла је Даница и почела ме утврђивати да је не издам мајци; она |
јој постељи.</p> <p>„Шта ти је?“ питаше Даница љубећи ме.</p> <p>Гледала сам их укоченим поглед |
смо се и без тога брзо сродили.{S} Ја и Даница немогосмо бити ни тренутка једна без друге.{S} М |
тадосмо нас двоје сами дома.{S} Мајка и Даница беху отишле некој рођаци у посету.</p> <p>Ја сам |
ћи моје помајке.{S} Једног дана рече ми Даница поверљиво, да ми се јавио младожења, попин син и |
на, како ће јој бити!“ јецала је поново Даница.</p> <p>„Да боме да јој неће бити лако.{S} Али а |
или оној теми писмено саопштимо.</p> <p>Даница му је ретко испунила жељу; била је детињастија и |
ст је одржала победу над срцем.“</p> <p>Даница ме стролно загрли, па се гласно плачући бацила у |
снахом се није слагала, па је умрла код Данице, која се давно удала.</p> <p>„Опрости јој Стано |
месеца на дому.{S} То време беше мени и Даници најмилије; једва смо чекале да дође.{S} Пред њег |
ако његово писмо комотно читала мајци и Даници, а сад сам при сваком нежнијем изразу његовом по |
тко и писала.{S} Оставила сам тај посао Даници, но онда је дуго морао чекати.</p> <p>Што се то |
ми беше удовица, а имала је двоје деце, Даницу и Милана.{S} Даница беше мога доба а Милан је мо |
(секом је звао још у детињству и мене и Даницу) повери ми се; у друштву се све лакше сноси. „См |
а, а на самрти све му је казала, молећи Даницу и њега, да ме замоле, да јој мртвој опростим.{S} |
.{S} Код куће беше само слушкиња и мала Данка.{S} Хтео сад да одем но Данка ме узе за руку и од |
м радознало.{S} Знала сам да је то била Данка.</p> <p>— Дошла је, таман да јој очи склопи и да |
, не могу знати, ал срце ми каже, да ме Данка бар у последњем часу оставити неће.{S} Поштује и |
ња и мала Данка.{S} Хтео сад да одем но Данка ме узе за руку и одведе у твоју собу, да ми покаж |
ртва није ми била велика, кад се тицала Данке.{S} Васпитала сам је образовала како сам најбоље |
м сасвим усамљена.{S} Сви сродници осим Данке већ су под земљом.{S} Докле ћу живети и како ћу с |
огла сам добити и више, но ја сам зарад Данкина мира пристала на — најмање.</p> <p>Сад сам сасв |
еног живота свог, усвојила сам сестрину Данку.{S} Дете сам врло волела а и оно је мени необично |
ти.</p> <p>Што се то „мој мали филозоф“ дао у посао, кад ми не одговара, о оној теми, што сам ј |
искушења!“</p> <p>Нико ми није одговора дао; но зраци залазећег сунца, падаше на трном окруњену |
>— Добар дан, мајко!</p> <p>— Бог добро дао, ћерко!{S} Гле опет смо се нашле.{S} Ко би се томе |
к на слици?{S} По писмама судећи, редак дар, чврст карактер, весела и живахна природа и осетљив |
подарила ми је клицу свега онога, чиме дарива и другу децу своју.</p> <p>Клица је била ту; и ј |
ло оставила да шогор у ред доведе.{S} И Даринка ме је сузним очима испратила; Боривој није доша |
сам и то.{S} При крају године писала ми Даринка измећу осталог и ово: „Кад ћеш доћи?{S} Како би |
ла.{S} Тада — а сад — супарница.</p> <p>Даринка јој беше име.{S} Била ми је другарица и сироче |
сле две недеље добила сам опет писмо од Даринке.{S} Јављала ми, да се венчали и да одмах полазе |
чно су женскиње мање лепе, али тим више даровите, образоване и учене.{S} Оне гледају у свет сме |
емој, душо!{S} Мајка воли децу.{S} Гле, даћу ти јабуку!</p> <p>Док је она с неког орманчића дон |
ше година на измаку.</p> <p>„Још месец, два, па ће и Милан доћи,“ рече једног дана Даница. „Па |
ио је права у П. сваке године провео је два месеца на дому.{S} То време беше мени и Даници најм |
а јој очи склопи и да је сахрани; после два сата је издахнула.{S} Била је до смрти при свести.{ |
те уђосмо заједно у кућу.</p> <p>После два дана је отпутовао.{S} При поласку ми рече, да ме љу |
о један старински сат, неколико слика и два лепо бојадисана кавеза.{S} У сваком кавезу скакутао |
етим по мирису, па волим платити новчић два више, само да је добро и чисто.{S} Намажите комадић |
Тако сам проживела детињство и дочекала дванајсту годину сретно и задовољно.{S} Но сад на један |
{S} Доказ томе је, што сам у животу још двапут љубила, истим жаром и истом чистотом.{S} Увек ми |
о — незнам.</p> <p>У туђини сам провела две године у раду и тузи, но време је учинило своје; по |
ђаџија поверљиво додаје: да су дошли на две хиЉаде, а ви душо имате и више, Знате, богатство је |
Често бих таки брачни пар споредила са две варалице, које често ступе у савез, да с удвојеном |
радионицу и трговину шешира, где сам са две девојке радила неуморно.</p> <p>Једног дана радила |
о нам је сваки дан.{S} Једанпут не дође две недеље; било ми је за то време некако чудно и тешко |
ди.{S} Она је сирота девојка.{S} Шта је две три стотинице, а он може добити девојку с хиљадама! |
ам на канабету, поред мене клечаше моје две ученице тарући ми чело и руке, а чело ногу стајаше |
и подруги пут своје срце.</p> <p>После две недеље добила сам опет писмо од Даринке.{S} Јављала |
ај, док свучем и сместим Милана.{S} Оне две оставићу данас Лизи.</p> <p>Док се тетка вратила, р |
одати, но случај ми је помогао.{S} Пре две недеље си једног јутра заборавила у брави кључ од с |
вога дневника...“</p> <p>То је било пре две недеље...“ А румен стида суну ми у лице.{S} Чинило |
не.{S} Зато и треба настојати, да се те две особине још у деци управе на прави пут.{S} Кад би с |
аслуга целе породице износи форинта или две а једна ужина изнесе 5—6 форината.{S} Дабоме да је |
душа.{S} Није сирота дуго лежала; само две недеље.{S} Доктора није хтела. „Од овог ме нико не |
јунакиње друкчије.{S} Има их поглавито две врсте.</p> <p>Прва и најновија врста, узор јунакиња |
ора; није поповски син, па му треба бар две хиљаде да се запопи.{S} А ви рано, толико зацело им |
в намештај је био: једна постеља, сто с две столице, канабе, шифонер и један орманић с рафом, н |
ече: „Лако је теби, ал у мени као да су две природе; једна добра а друга зла; вечито се косе, а |
<p>Помајка ми беше удовица, а имала је двоје деце, Даницу и Милана.{S} Даница беше мога доба а |
моја ћерко, игра ту главну улагу!{S} То двоје одређују шта је лепо, шта ли не.{S} Зато и треба |
аку.{S} Једно после подне остадосмо нас двоје сами дома.{S} Мајка и Даница беху отишле некој ро |
својој ћерци и зету.{S} У њих беше већ двоје деце, те не беше места и за мене.</p> <p>Закључиш |
.{S} Чула сам чешће говорити, да се њих двоје радо гледе, но она је то до сад увек одрицала.)</ |
добро, говорила је она.{S} Ја сам је и дворила; за то ми је оставила сав свој „веш“ и одело.{S |
ме напомен'те...</p> <p>— Ију, како је дебела!{S} Ту нећете никад ни прочитати.</p> <p>— Е да, |
.{S} Право има, кад је нашла медведа са дебелом кожом!...</p> <p>Старка беше дошла у ватру.</p> |
лио:</p> <quote> <l>Залуд стриче, дуваш деваш,</l> <l>Не издува чега немаш!</l> </quote> <p>То |
дошла, почела сам читати:</p> <p>И опет девети фебруар, мој рођен-дан.{S} Хахаха! — Педесети де |
ак можда неби дошао тако далеко.{S} Има девојака свуда, ал сирома мора; није поповски син, па м |
овамо:{S} Треба им готовине; иначе има девојака свуда.“</p> <p>„Хоћете ли још г. шогоре?“</p> |
р, мој рођен-дан.{S} Хахаха! — Педесети девојачки рођен-дан!</p> <p>Ху, како је хладно!{S} Вета |
у клица сумње у мушку сталност, а понос девојачки још ме научио, како се осмехом растерују сузе |
о сам умела и како ми је допуштао понос девојачки.</p> <p>Дан по дан, па и опет беше година на |
ци тога језика, беху заступљени у нашој девојачкој библиотеци.{S} За време школског свог одмора |
а! а ко то каже? зато ми је баш и чудо; девојка на свом месту, ал не уме у свету да се нађе.{S} |
важила је као најбоља и најобразованија девојка у месту и околини.</p> <p>Дође време и њезиној |
Дотле сам била дете, а од тога тренутка девојка.{S} Већ прво писмо Миланово, што сам га за тим |
устити, већ тебе ради.{S} Она је сирота девојка.{S} Шта је две три стотинице, а он може добити |
пет хиљада одмах на венчању, а лепа је девојка,“ заврши моја помајка, баш кад сам отворила вра |
, бивало је и обратних случајева, да се девојка удала без љубави према момку; али тој погрешци |
, кад сам те дала изучити.{S} Сирота си девојка, а мушки су врагови; лажу око девојке, док не д |
, — ко хоће да се жени, прво гледи, јел девојка вредна...</p> <p>— Варате се, сека-Мацо — прво |
, могла сам бити и мајка.{S} Али ја сам девојка — бабадевојка.{S} Ту се старка горко насмејала. |
ши, да сам отишла од њих.{S} Сирота сам девојка, па ми је дужност налагала да тако учиним; треб |
ечитом љубављу“ па и опет остала вечито девојка!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1887 |
оницу и трговину шешира, где сам са две девојке радила неуморно.</p> <p>Једног дана радила сам |
вца, а жена је на свету и више!{S} Па и девојке можеш на прсте избројати да траже у мужу ваљан |
и девојка, а мушки су врагови; лажу око девојке, док не дође до женидбе, па онда бирају богатиј |
леко изашла пред—а—ме.</p> <p>— Где си, девојко, за толико?{S} Да вам се није што десило? питал |
је две три стотинице, а он може добити девојку с хиљадама!“</p> <p>„Сирота Стана, како ће јој |
ј мери, Дешавало се, да је по неко узео девојку због мираза.{S} Исто тако, бивало је и обратних |
свако да усрећи.{S} Зато одавно меркају девојку с новци, а он одмах препоручио мене.{S} Партија |
т. ј. младожења добија и у месту ваљану девојку ал с мање мираза...</p> <p>Прекинула сам читање |
де сво моје заузимање, да упозним „баба-девојку“ овога пута без успеха; но дошла сам и дома, а |
уздахну она.{S} Шта се може мислити — о девојци мојих година!{S} Ту се обично много мисли, јелт |
она настави:</p> <p>— Добра и оштроумна девојчица, али је јадница несретна.{S} Грбава је.{S} Ис |
quote> <p>То сам научила од газдаричине девојчице.{S} Учила за испит декламовати.{S} Дође ту ме |
аздаричине девојчице.{S} Учила за испит декламовати.{S} Дође ту мени, па говори, говори, да сам |
довићеве басне</title>“ и остала његова дела.{S} Но ја сам се касније и сама задубљивала и у су |
ников лик:</p> <p>— Вреде ли што његова дела?</p> <p>— Стручњаци, и цео свет вели, да је ненадм |
азмишљању и моралу, а Рајићева и остала дела што сам читала показаше ми колики је свет и каквих |
ge"> <p>ДРАГА ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>САБРАНА ДЕЛА</p> <p>ПЕСМЕ - ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>Прва књига</p> <p |
служила?{S} Јесам ли?</p> <p>Догађаји и дела нек говоре!</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
и задовољан са својом јадном ћерком?{S} Делала сам по твојој светој заповести и дужности човека |
сно.{S} Осећала сам каква нас провалија дели; он је био њежно чедо аристокрације а ја дете наро |
почела сам премишљати: какав мора бити „делија“ за кога би ја пошла.{S} Нисам дуго морала преми |
лике онако, као кад учинимо какво добро дело. </p> <pb n="166" /> <p>Отворила сам опет трговину |
етиће.{S} Исто тако беше у њој неколико дењчића другог рукописа; а разметнуто било је нешто пап |
аси грло.{S} Сад сам се сетила, да твој део добила ниси.</p> <p>— Вас као да слабо занима стари |
п, па има шта да црпи! — Где тога није, дере му кожу с леђа, да накити своју душевну наготу.{S} |
ивила сам тако, радећи и хранећи се.{S} Десет година ме поштовали као рођену матер своју.{S} Је |
ла.{S} Нису се више враћали.{S} Тек пре десет година, чула сам, да су на брзо обоје свршили тра |
к сам млађа, издржаваћу се сама.</p> <p>Десет година живила сам тако, радећи и хранећи се.{S} Д |
ива свашта.</p> <p>— То се може свакоме десети и поред најбоље пажње и надзора.</p> <p>— Може, |
какву погрешку што се у свету око мене десила, па онда мислим, мислим, да ми је после и самој |
а зрела и слатка.</p> <p>— Добро што се десила слатка, радовала се она.{S} Па једите колко вам |
амтим много јаче, него оно, што се јуче десило.{S} Успомене најдуже остају у души човечијој.{S} |
ј ми име!{S} Нисам ја крива што се тако десило,“ срдила се жена; „врати ми оца!“ јаукало је и п |
.{S} Та ја сам најмање крив што се тако десило!“</p> <p>Јецала сам читајући то писмо:{S} Жао ми |
војко, за толико?{S} Да вам се није што десило? питала је она брижно.</p> <p>— Били смо код ста |
егови господски назори, па се може лако десити да ме заборави.</p> <p>(Стеван је био син ондашњ |
а свог, усвојила сам сестрину Данку.{S} Дете сам врло волела а и оно је мени необично одано, ск |
он је био њежно чедо аристокрације а ја дете народа.{S} Назори нам се истина слагали, или тек д |
. </p> <pb n="154" /> <p>Дотле сам била дете, а од тога тренутка девојка.{S} Већ прво писмо Мил |
е дабоме.{S} И најгора мајка воли своје дете.{S} Но површна је и мајчинска љубав код таке врсте |
ка“, њезин је идеал...“</p> <p>„А твоје дете, твој син?“ прошапутала сам, да га сетим дужности |
сам му на сметњи!“</p> <p>„Сирото моје дете,“ рече она тренутно, па ме загрливши и пољуби у че |
за цело неће.{S} Та сада има још жену и дете!“</p> <p>Хтела сам га не отворено вратити.{S} Узел |
нула је, а очи јој срдито севаше; „ниси дете, да те држим на крилу!“</p> <p>„То и не тражим; са |
estone unit="subSection" /> <p>Била сам дете.{S} Природа ми не беше маћеха; подарила ми је клиц |
јабуку је од вас примио.{S} Добро је он дете.{S} Је ли Милане, ти волиш мајку?{S} Већ с питањем |
у овој кући!</p> <p>— Скините се, драго дете, па седите!{S} Ето видите, ту вам ја живим.{S} Дос |
„врати ми оца!“ јаукало је и преклињало дете...</p> <p>Згрозила сам се од призора тог и покрила |
детету остати, а мени није тешко једно дете хранити.{S} Где једу троје, јешће и четворо“, чула |
одрасло несретно јектичаво и шкрофлезно дете, шта му је милије: кадифа и златно одело или здрав |
пажњом, као да сам какво слабо болесно дете.</p> <p>Ја сам заиста дрхтала, но више од узбуђења |
Та ти си увек била моје разборито добро дете!“</p> <p>Склопила сам очи, да је не видим.{S} Изгл |
ст није једно исто!{S} А ви нисте данас дете.{S} Бар претпостављам, кад сте већ учитефица...{S} |
ене на канабе и милујући малога.</p> <p>Дете се још јаче приљуби уз мене, гледећи је неповерљив |
м сам хтела потврђујући одговор.</p> <p>Дете погледа у мене, па у старицу, и онда му се преко у |
и метод, већ домаће васпитање и окона. „Дете ретко слуша оно шта му се каже, већ радо полази пу |
>А кад мајка пита: какво је лице њезина детета?!{S} Сродство душе и срца привлачи је њему, па ј |
оворничку моћ, да подигнем углед матере детета његовог и да им га опет вратим.</p> <p>Он ме је |
новац. — Није у реду што ћу пред вама, дететом да кажем, али ко год мало оштрије погледа по св |
љубави, кад ми се у машти указа жена с дететом на руци.</p> <p>Обоје ме прекорно гледали.</p> |
длучно:</p> <p>„Милане, иди кући жени и детету.{S} То ти је дужност; а они те и већма воле, нег |
ије“ да се одевам. „Тако ће бар нешто и детету остати, а мени није тешко једно дете хранити.{S} |
е, но кад-кад нас <pb n="150" /> баш та детињарија задржи од изгреда, који би можда иначе учини |
{S} Та света љубав мужа и жене давно је детињарија, занос и лудорија.{S} Па је ли чудо што се д |
!</p> <p>Долазак ти је излишан; било би детињарија, а можда и неупутно.{S} Наши се пути разишли |
и.{S} Везује их сличност — немоћни су и детињасти и једни и други.</p> <p>Смејала се, а у погле |
ница му је ретко испунила жељу; била је детињастија и несташнија од мене; радије је у слободним |
ано...</p> <p>Често су такве јунакиње и детињасто тврдоглаве. <hi>Онда се обично вели, да су св |
кву згодну шалу, држећи, да је смешно и детињасто говорити о оном, што је прошло и што се више |
трице.{S} Све сам их љубила свом снагом детињске душе своје; љубила сам их већма него и тице и |
задрхтало, та жена изгледаше ми у мојој детињској големој тузи и неприлици прави анђео избавите |
нама спремио.</p> <p>Тако сам проживела детињство и дочекала дванајсту годину сретно и задовољн |
p>— Кажем ја, осмехну се старица, да је детињство и старост врло слично, и једно и друго слабо, |
говорио ми чешће; (секом је звао још у детињству и мене и Даницу) повери ми се; у друштву се с |
{S} Љубав и поштовање одавно је постала детњарија.{S} Отуда и овладао срцем сваки моралан гад а |
ла откинеш; но свенула и опет нисам.{S} Деца су као оне биљке, што у сваком земљишту корена хва |
ске форме, али чист и још цео.</p> <p>— Деца се увек страше старости, рече спустивши се опет уз |
чила, окретна и задовољна, као и друга деца.{S} Имала сам милу мајку, драгог оца, па и браћицу |
сину.</p> <p>То ми се није допало, али деца се волела а родитељи не попуштају, па шта сам знал |
и Милана.{S} Склопила сам очи, као оно деца, да му слику видим, али место њега видила сам — Бо |
<p>Теча беше учитељ, као и отац ми.{S} Деце у кући није имао; јединицу ћерку беше удао пре 10 |
, да боме има леп капитал, ал још доста деце, па ко паметан човек, жели свако да усрећи.{S} Зат |
мајка ми беше удовица, а имала је двоје деце, Даницу и Милана.{S} Даница беше мога доба а Милан |
ј ћерци и зету.{S} У њих беше већ двоје деце, те не беше места и за мене.</p> <p>Закључише, да |
.{S} Тако то бива, кад човек нема своје деце ни блиске родбине.{S} А уз то има велику титулу а |
b n="153" /> одбранио од друге несташне деце, а колико је пута мајку умилостивио, да нас по зас |
чинила из превелике љубави према својој деци.{S} А она је доста кажњена и онако; са снахом се н |
рекла је помајка, приказујући ме својој деци.{S} Но ми смо се и без тога брзо сродили.{S} Ја и |
азује неку материнску љубав и старање о деци!</p> <p>— Нећу да кажем, да није љубав.{S} Љубав ј |
а настојати, да се те две особине још у деци управе на прави пут.{S} Кад би се у свету претпост |
ћерко, и више ништа.{S} Хоће заједно са децом својом да светли пред светом, разуме се, не са ду |
дите, да ја погађам, смејала се она.{S} Децу привлачи на први поглед тек спољашна лепота и млад |
разовићев „<title>Поучителни магазин за децу</title>“. „<title>Цветник</title>,“ од Ј. Рајића и |
адак?!{S} А не питају: која мати негује децу као што треба?{S} Мисли доста је учинила, кад им ј |
се мајке?{S} Немој, душо!{S} Мајка воли децу.{S} Гле, даћу ти јабуку!</p> <p>Док је она с неког |
па човека, без душевних врлина.{S} Само децу, ма и матору — насмеја се старка — везује шупље ша |
у у седмој својој години помагала другу децу у читању и писању настављати.</p> <p>Сву душевну х |
клицу свега онога, чиме дарива и другу децу своју.</p> <p>Клица је била ту; и ја сам била чила |
су им матерински осећај, кад тако своју децу занемарују?!</p> <p>— Како, мајко?{S} Ја понајвише |
ице?{S} А оне, матере, занемарују своју децу сваки дан.{S} Па зар им то никад не пада на памет? |
амет?{S} Зар се не страше муке и клетве дечије, греха пред Богом и срамоте пред људима?!</p> <p |
нас је и с немачком литературом.{S} Сви дечији писци и песници тога језика, беху заступљени у н |
д још кроз ваздух тек по неки сребрнаст дечији гласић и тихо шкрипање шљунка, под теретом дечиј |
сић и тихо шкрипање шљунка, под теретом дечијих колица, или тешком обућом уморених раденика обо |
, мајко?{S} Ја понајвише видим накићеву дечицу.{S} Изгледају, као неке накићеве лучице.{S} И то |
забаве ради дома, па окупају ону јадну дечицу, што их слушкиње без материна надзора тек смуљав |
гада и трулежи, али у много мањој мери, Дешавало се, да је по неко узео девојку због мираза.{S} |
е лепо увезана, као еванђеље. (било је „дивотиздање.")</p> <p>— То су песме Јована Јовановића, |
гласом.</p> <p>„Кога?“ узвикнула сам и дигла очи.</p> <p>„Опрости“ рече он пруживши ми мој дне |
свршила а ко осећа да је чистији, нека дигне камен на мене и нека ми каља успомену!</p> <p>СТА |
еданпут зашкрпута шљунак много јаче, те дигох очи.{S} Предамном је стајала женска прилика.{S} Ј |
ји, а срце бива племенитије.</p> <p>Она диже очи, гледећи ме за часак нетренштице.</p> <p>— Што |
е устрашено ухватих за раме.</p> <p>Она диже главу. </p> <pb n="140" /> <p>— Не бојте се. рече, |
стова, и пажљиво читала.{S} На једанпут диже очи и рече:</p> <p>— Читајте ово!{S} Прочитала сам |
поклизла.{S} Тасе се онда јунакиње или дижу, те блистају као звезда, или клизају све даље и да |
знајеш.“</p> <p>„У тебе је,“ рече он не дижући очију и некаквим меким гласом, „море осећаја али |
и у собу и седе преко од мене.{S} Нисам дизала очију; била сам збуњена.</p> <p>„Шта то везеш?“< |
цвеће што је лежало на тезги.{S} Нисам дизала очију, али сам осећала његов благи али испитујућ |
С тим отвори и зелени кавез.{S} Аполо и Дијана радосно зацвркутаце, па јој се устремише на груд |
е Дамјан и Дамјанка а у зеленом Аполо и Дијана; а ено мали се игра с Аурором и цицаном Марком.{ |
} У исти мах зашушта у кавезу Аполона и Дијане.{S} Обе тице очевидно тражише излаза из свога ка |
е подне, запали чибук, па се не види из дима; ако ли је после-подне, наслони главу на катедру п |
не умем казати.</p> <p>— То је баш ко с Димитријем Обрадовичем.{S} А је ли бар он срећан, или ј |
ветина нагрнула на станицу. (Неко пошао директно тамо, а неко био на путу, па видио да се свети |
зеленило и плаво небо, што тако красно дичи моју постојбину, фрушку гору.</p> <p>С моје стране |
, очице му се застаклиле, па само нагло дише и дрхће од чезње за тицама.</p> <p>— Бојите се, да |
ко време по кутији и онда извади чак са дна једну сашивену рукописану књижицу.</p> <p>— Ево, ре |
<p>Тај предлог заболео ме и увредио до дна душе моје.{S} Чинило ми се, да се и он сам стиди же |
јама.{S} Често таким, да убија кућу.{S} Дневна заслуга целе породице износи форинта или две а ј |
још пре 15—20 година, дотле сам водила дневник.{S} Смејаћете се, но кад-кад нас <pb n="150" /> |
, и ту ме издао! — Дала ми старица свој дневник, биографију, шта ли је?{S} Још нисам почела чит |
а извукла место њих из неке кутије твој дневник.{S} Опрости што сам га неприметно узео и прочит |
p> <p>„Опрости“ рече он пруживши ми мој дневник.{S} Давно сам опазио да те нешто тишти.{S} Ниси |
не слаже с истином.{S} Зар ти није већ дневник казао, да се то море хоће и код мене да узбурка |
оја.{S} Отвори само последњи лист свога дневника...“</p> <p>То је било пре две недеље...“ А рум |
амо прочитати неколико бележака из мога дневника, па ће те се уверити, да ја познајем те смирен |
очима.{S} Посрћући отишла сам до баште, до места, где ми је Милан казао, да ме воли и да ће ме |
да те видим и усмено кажем шта сам све до сада препатио.</p> <p>Очекујући одговор, твој несрећ |
{S} Крупан, сед и румен старац.{S} Дође до душе раније у школу, но што сад учитељи долазе, али |
ајала борба та, док једног дана не дође до очајања.</p> <p>На што живовати живот без сврхе?{S} |
врагови; лажу око девојке, док не дође до женидбе, па онда бирају богатију.{S} Сви су они таки |
<p>Да се лакше могу поновити — ако дође до „замерке“ — повела сам са собом и малог Милана, тетк |
после два сата је издахнула.{S} Била је до смрти при свести.{S} Па како се радовала, кад је вид |
идаковича, а и Караџића и све што ми је до руке дошло.{S} Камо среће да нисам ништа читала!{S} |
Њу сам вама наменула.{S} Држала сам је до подне у бунару.{S} Сад је у газдаричином подруму. — |
еограничено поверење у њима; слушају ме до душе; већ на оштрији поглед повуку се у буџак: но пр |
орала бих полудети или трчкати од једне до друге породице, да пренашам гласове и решетам ову ил |
баба-Маца — теткина куварица, љутила се до душе увек због тога.</p> <p>— Боже, боже, фрајлице, |
ћу да га знам; говорила је спустивши се до мене на канабе и милујући малога.</p> <p>Дете се још |
нос и лудорија.{S} Па је ли чудо што се до овог дотерало?!{S} При ступању у брак он шпекулише, |
p> <p>— Ја би вас молила да ме одведете до њезина стана.{S} Хоћу да је посетим.</p> <p>— Здраге |
а те сад љубим још већма, а љубићу те и до смрти!{S} Без тебе ћу отићи тек ако ме ти више не љу |
е кад-год и мене, а ја ћу се вас сећати до своје смрти!</p> <p>Кад сам лане била у Т., отишла с |
ли лепоту спољашњу, она ће нас заносити до год нас траје, па и онда, кад љубљене особе већ не б |
а боме да је тако.{S} Зато и љуби човек до год је жив тек оно, што му је први пут истинским жар |
раставим?{S} Подићу и небо и земљу док до цељи не дођем.“ </p> <pb n="165" /> <p>Упро је очајн |
и се пред очима.{S} Посрћући отишла сам до баште, до места, где ми је Милан казао, да ме воли и |
е и устезања......</p> <p>Осећаји су им до душе искрени и чисти, али шта вреди, кад је љубавник |
/p> <p>Тај предлог заболео ме и увредио до дна душе моје.{S} Чинило ми се, да се и он сам стиди |
а се њих двоје радо гледе, но она је то до сад увек одрицала.)</p> <p>Чим се венчамо, отпутоваћ |
е, Даницу и Милана.{S} Даница беше мога доба а Милан је могао имати 16—18 година; свршавао је в |
е оборио очи и уздахнуо.</p> <p>Од тога доба није ми изјављивао љубав речима, али је сваки погл |
м.{S} Тог зла бивало је и за мог младог доба, али шта велите о женском картању?{S} И мушком оно |
ош остала, али код тетке се обично у то доба вечерало па ми се ваљало журити.</p> <p>Опростила |
S} Видело се да ме је познала.</p> <p>— Добар дан, мајко!</p> <p>— Бог добро дао, ћерко!{S} Гле |
сам опет весела и задовољна; он је тако добар.</p> <p>Рећи ћеш:{S} А Душан? — Њега сам да боме |
ох је и нехотице ја.{S} Лако је у добру добар бити, ал на муци знају се јунаци.</p> <p>Добро ве |
а, узе ме за руке и нежно рече:</p> <p>„Добар бранилац.{S} Али овог пута се трудиш без успеха.{ |
казати свекру, јер он, т. ј. младожења добија и у месту ваљану девојку ал с мање мираза...</p> |
ом стрпљењу и пажњи с којом сам читала, добила по неку награду; обично воћа, колача, коју сличи |
чити, позледише се опет.{S} Јадног дана добила сам писмо.{S} Као електрисан застао ми поглед на |
пут своје срце.</p> <p>После две недеље добила сам опет писмо од Даринке.{S} Јављала ми, да се |
а,“ био ми је одговор.</p> <p>Те вечери добила сам грозницу.{S} Даница се није одмицала од мене |
а сам се давно решила за то, а сада сам добила журан позив од те и те фирме.{S} Готову робу пон |
прво писмо Миланово, што сам га за тим добила, тумачила сам друкчије.{S} Дотле сам свако његов |
грло.{S} Сад сам се сетила, да твој део добила ниси.</p> <p>— Вас као да слабо занима старичин |
{S} Шта је две три стотинице, а он може добити девојку с хиљадама!“</p> <p>„Сирота Стана, како |
суд решио 10 фор. месечно.{S} Могла сам добити и више, но ја сам зарад Данкина мира пристала на |
а је то песма, но она настави:</p> <p>— Добра и оштроумна девојчица, али је јадница несретна.{S |
умесила...</p> <p>— је лите да је била добра?{S} За младих година служила сам и код феишпана.{ |
ал у мени као да су две природе; једна добра а друга зла; вечито се косе, а ни једна не попушт |
ам од оних, што су им тек стара времена добра, али ни ово чудо не могу одобрити.{S} Што не ваља |
он одмах препоручио мене.{S} Партија је добра, па мисли, да не размишљамо ово, оно.{S} Може се |
ми неће допустити тај корак.{S} Била је добра и према сиротињи милостива женскиња, али — као ве |
што имам.{S} Мало млека, свежа масла и добра сира.{S} Па и једна лубеница, хладна као лед.{S} |
„веш“ и одело.{S} Била је то честита и добра душа.{S} Није сирота дуго лежала; само две недеље |
а, колико снажна толико слаба, а колико добра толико зла и напрасита.{S} Осим тога је била веом |
Боривој нешто старији.{S} Обојица беху добра срца и изврсни сродници; надметали се, који ће ме |
е косе, а ни једна не попушта.“</p> <p>„Добра и зла је у нама свима, само је зло што су у теби |
у Ву....р некој доброј пријатељици моје добре тетке, да ме издржава и васпита, за оно мало нова |
прикривљену и у моје иначе разборите и добре тетице.{S} Зар је мало примера у свету, <pb n="14 |
тада сумњала.{S} Кад прочитате, будите добри, па ми је донесите.{S} Не треба ми, ал нека је на |
само с почетка.{S} После обично постану добри пријатељи.{S} Везује их сличност — немоћни су и д |
а с Аурором и цицаном Марком.{S} Сви су добри и сви ме воле.{S} Они су ми друштво и забава.{S} |
о усамљено женскиње у друштву са каквим добрим другом; неће становати у једној соби, а што су б |
о видите, и јабуку је од вас примио.{S} Добро је он дете.{S} Је ли Милане, ти волиш мајку?{S} В |
тренутака.</p> <p>— Шта да се ради?{S} Добро велите, ћерко.{S} Пада и мени кашта на памет, да |
> <p>А где су ваљани примери?!</p> <p>— Добро, мајко, али ја сам од старијих слушала, да у брак |
цо, па зато вам и наручујем...</p> <p>— Добро фрајлица, богами, баш добро, чула сам ја за тим ј |
беница је била зрела и слатка.</p> <p>— Добро што се десила слатка, радовала се она.{S} Па једи |
њезином такту — купила га је.</p> <p>— Добро велите, ћерко, рече старица а лице јој узе сетан, |
еки одломак ове или оне песме.</p> <p>— Добро пише.{S} Вади речи из срца и душе.{S} Ту је опет |
/p> <p>— Добар дан, мајко!</p> <p>— Бог добро дао, ћерко!{S} Гле опет смо се нашле.{S} Ко би се |
/p> <p>Тако ћу и чинити.{S} Сад још све добро памтим, а после? — После ће ме можда оставити и п |
лим платити новчић два више, само да је добро и чисто.{S} Намажите комадић и том малом.{S} Из в |
повољи да дозовем Мари-нени?{S} Она је добро зна.{S} Станује одма у другој соби а она је и нег |
И то сам у Бечу изучила.{S} Радња ми је добро ишла, те не прође ни три године а ја постадох бог |
и врло разговорна.</p> <p>— О, знам је добро, говорила је она.{S} Ја сам је и дворила; за то м |
аше, да одмах званично предам сво своје добро своме зету а њиховом сину.</p> <p>То ми се није д |
говорим, рече она тужно.{S} То показује добро срце или непознавање света. </p> <pb n="138" /> < |
ри у предмету своје љубави, разумите ме добро — ако се превари у предмету своје љубави, пренаша |
<p>Опет је текла река времена, носећи и добро и зло у море заборава.</p> <p>Просилаца сам и сад |
а „рђава особа.“ За њу се још не зна ни добро ни зло; а ко више апелује на дужност, него на пра |
имала сам од тетке и тече све док нисам добро читати научила, а после сам је тражила и у течино |
рече она, пруживши ми лист.{S} Невидим добро; ситна је, но толико сам назрела.</p> <p>— Јесте |
> <p>— Ето је сад опет!{S} Ја јој желим добро, а она ми се смеје.{S} Баш ти је данашња младеж н |
од прилике онако, као кад учинимо какво добро дело. </p> <pb n="166" /> <p>Отворила сам опет тр |
.{S} То није грех: жени ћу оставити сво добро моје.{S} Она ће ме лако прегорети.{S} Није ни пош |
штрудлу као и пре.{S} Онда вам је тако добро испала, бољу је неби ни краљица умесила...</p> <p |
} А ето: масла и сира.{S} Масло је врло добро и свеже.{S} Бојадишу га жутом репом и сафраном, а |
м.{S} Та ти си увек била моје разборито добро дете!“</p> <p>Склопила сам очи, да је не видим.{S |
..</p> <p>— Добро фрајлица, богами, баш добро, чула сам ја за тим још и на вратима ходника.</p> |
ити, ал на муци знају се јунаци.</p> <p>Добро велите, ћерко.{S} Но куда ми одосмо, а хтела сам |
p>Закључише, да ме даду у Ву....р некој доброј пријатељици моје добре тетке, да ме издржава и в |
оглед тек спољашна лепота и младост.{S} Доброта и остало, привуће их тек постепено.{S} За то и |
аба-Стану, не носећи јој припомоћ какве добротворне женске задруге, било би испод достојанства. |
накиња, сушта је наивност а по лепоти и доброти прави анђео и неко надземно створење.{S} Од ње |
чка живахност, помешана са искреношћу и добротом.</p> <p>Поглед је био у правом смислу младалач |
вас, дозовите је.</p> <p>Мари-нени беше доброћуда изгледа старица и врло разговорна.</p> <p>— О |
прекидох је и нехотице ја.{S} Лако је у добру добар бити, ал на муци знају се јунаци.</p> <p>До |
итајте га, па ће те чути.{S} У данашњем добу тешко живе и здрав човек, а што ће да чини таки ја |
собом а остало оставила да шогор у ред доведе.{S} И Даринка ме је сузним очима испратила; Бори |
а.{S} То је тако било од кад је, и биће довека.{S} Права љубав је вечита.{S} Она нема краја, ни |
остала.{S} Доста да ниси удата, и то је довољан разлог, да с неким презирањем о теби говори.{S} |
а свако по ћефу, а оно што ћу написати, довољно ће бити, дај се увиди, је ли „бабадевојка“ засл |
у зимњим дугим вечерима.{S} Чујем какав догађај, прочитам што, или видим какву погрешку што се |
приповетку, него тек по неке решавајуће догађаје из свога живота.{S} Појединости нека замишља с |
ам ли то заслужила?{S} Јесам ли?</p> <p>Догађаји и дела нек говоре!</p> <milestone unit="subSec |
ва је сретна и у тој срећи поверљиво ми додаје: да момак можда неби дошао тако далеко.{S} Има д |
а бар тако тврди, но у својој невиности додаје: да је младожења дошао на три хиљаде.{S} Па ако |
богат; економ.{S} Провођаџија поверљиво додаје: да су дошли на две хиЉаде, а ви душо имате и ви |
осито отвара врата и у поносу поверљиво додаје: да ми се така срећа неби можда ни јавила, да ни |
Она се смејала на моју примедбу и тужно додала.</p> <p>„С тога ћу пропасти.“</p> <p>Природа јој |
е гаси тек с нашим животом само сам још додала: да човек, ако се на пример превари у предмету с |
сам остала неудата.“ Као неки мото беше додато:</p> <quote> <l>Имала сам топло срце,</l> <l>Пор |
авила.{S} Држа ла је и она, да се тек у додиру са госпоштином и „салонским светом“ човек образо |
.</p> <p>Тек што сам преписала књижицу, дође ми од куће писмо, да сам нужна код куће.</p> <p>Оп |
чице.{S} Учила за испит декламовати.{S} Дође ту мени, па говори, говори, да сам примила већ и ј |
прилика да преваре и — једна другу.{S} Дође ли једно од њих у било какву неприлику, зар се над |
теља.{S} Крупан, сед и румен старац.{S} Дође до душе раније у школу, но што сад учитељи долазе, |
и Даници најмилије; једва смо чекале да дође.{S} Пред њега смо увек далеко истрчале, и вешале м |
и плакала, док се није смркло.{S} Тада дође Даница мени у башту.</p> <p>„Што плачеш?“ питала м |
ала ни сама.</p> <p>После неког времена дође и он у врт.{S} Преко руке је носио моју мараму.{S} |
ен.{S} Ваљда се што на нас срди.{S} Кад дође, питаћу га.“</p> <p>Те сам вечери много премишљала |
је трајала борба та, док једног дана не дође до очајања.</p> <p>На што живовати живот без сврхе |
ки су врагови; лажу око девојке, док не дође до женидбе, па онда бирају богатију.{S} Сви су они |
олазио нам је сваки дан.{S} Једанпут не дође две недеље; било ми је за то време некако чудно и |
</p> <p>Да се лакше могу поновити — ако дође до „замерке“ — повела сам са собом и малог Милана, |
анија девојка у месту и околини.</p> <p>Дође време и њезиној удадби.{S} Просилаца је имала врло |
кају!</p> <p>— Хвала, сека-Мацо!{S} Кад дођем да тражим младожењу, послушаћу вас.{S} Сада још н |
S} Подићу и небо и земљу док до цељи не дођем.“ </p> <pb n="165" /> <p>Упро је очајнички поглед |
ити.</p> <p>Радити више нисам смела, те дођох њима у кућу.</p> <p>Док је трајало новца од касни |
Друга каментара није ми требало.</p> <p>Дођох и у „жељезничку улицу.“ Из далека сам опазила ста |
l:id="SRP18870_C2"> <head>II.</head> <p>Дођоше и друге ферије и ја се опет нађох у Т.</p> <p>Се |
у којој сам толико среће и толико туге доживела!</p> <p>Падало ми је на ум и самоубиство.{S} А |
у чело.{S} Јели истина не могу тврдити; дознала сам тек из непоуздана извора.</p> </div> <div t |
ћа.{S} Да ли из наклоности, никад нисам дознала.{S} Клонила сам се њега и породице му.{S} Но у |
у „новоме свету,“ никад нисам поуздано дознала.{S} Нису се више враћали.{S} Тек пре десет годи |
ла љубав, у његовом или њезином?</p> <p>Дознала сам и то.{S} При крају године писала ми Даринка |
ила сам своје осећаје, но он их је ипак дознао.{S} Љубав је најтеже сакрити.{S} Видио је шта ми |
јатне успомене; а можете и из овога све дознати.{S} Писала сам још пре 15—20 година, дотле сам |
ролетос умрла.{S} Него ако је повољи да дозовем Мари-нени?{S} Она је добро зна.{S} Станује одма |
а је и неговала у болести. — Молим вас, дозовите је.</p> <p>Мари-нени беше доброћуда изгледа ст |
а ћу пропасти.“</p> <p>Природа јој беше доиста загонетка.{S} Колко је била енергична, толико не |
Изнемогло пала сам на клупу и плакала, док се није смркло.{S} Тада дође Даница мени у башту.</ |
се у мени.{S} Дуго је трајала борба та, док једног дана не дође до очајања.</p> <p>На што живов |
, а мушки су врагови; лажу око девојке, док не дође до женидбе, па онда бирају богатију.{S} Сви |
да не излете? осмехну се старица; неће, док сам ја у соби.{S} Могу их баш и на отворен прозор м |
ме баш мораш примити!{S} Само причекај, док свучем и сместим Милана.{S} Оне две оставићу данас |
Био је Миланов друг и брат од тетке.{S} Док сам била у дому моје помајке, долазио је чешће са с |
још нећу.{S} Допало ми се да читам.{S} Док прочитам ову књигу можда ћу и пробати.{S} Није згор |
у је немила.</p> <p>То ме је болело.{S} Док сам се савлађивала, тежио је за њом и тражио је, а |
ти издржавати као рођену матер своју, а док сам млађа, издржаваћу се сама.</p> <p>Десет година |
бијем. „Он брка поштовање са љубављу, а док први занос пређе па увиди, да сам и ја погрешива — |
исала, но сам Бог зна шта сам претрпила док сам написала то неколико хладни и равнодушни речи!< |
но што јесам.</p> <p>То је трајало, све док нисам са ужасом увидела, да је баш то само прегорев |
у храну примала сам од тетке и тече све док нисам добро читати научила, а после сам је тражила |
као звезда, или клизају све даље и даље док не пропадну у глибу — порока.</p> <p>Друга врста ју |
писала тек ово:</p> <p>Патила сам много док сам те заборавила.{S} Сада је све прошло, па нек ва |
сека-Мацо, све ће то доћи на ред; само док почнем седити...</p> <p>— Ето је сад опет!{S} Ја јо |
р да чујем.“</p> <p>„С драге воље; само док га донесем.“ Донела сам и читала:</p> <p>10. март г |
еном раставим?{S} Подићу и небо и земљу док до цељи не дођем.“ </p> <pb n="165" /> <p>Упро је о |
младић и врло симпатична појава.{S} Још док сам Милана волела, њега сам поштовала и волела као |
мо се, т. ј. да ме је Боривој волео још док си ти овде била.{S} Тада сам га одбила; нисам знала |
тако је и сада. </p> <pb n="164" /> <p>Док сам сумњао у тебе, привлачила ме њојзи њезина споља |
у и помоћи од — така савезника?!</p> <p>Док траје новца, левентују обоје и сносе се, нестане ли |
ли децу.{S} Гле, даћу ти јабуку!</p> <p>Док је она с неког орманчића донела јабуку, разгледала |
равила.{S} Ту се опет насмешила.</p> <p>Док је она пажљиво превртала лист, ја сам је посматрала |
{S} Оне две оставићу данас Лизи.</p> <p>Док се тетка вратила, разгледала сам књижицу.</p> <p>На |
сам смела, те дођох њима у кућу.</p> <p>Док је трајало новца од касније зараде моје поштовали м |
немислите <pb n="143" /> о мени рђаво, доказ ми је, што вас видим у мојој соби.{S} Из простог |
стојале једна уз другу. „Ја волим и њу; доказ је што сам је узела у своју кућу, али да њу узме |
ин сам, али и твој је живот отрован.{S} Доказ томе већ је то, што ниси пошла мојим путем...{S} |
рце је тек било измучено и успавано.{S} Доказ томе је, што сам у животу још двапут љубила, исти |
другоме,“ рекла је старица, то ми беше доказ, да имам посла с поштеном женскињом.{S} Друга кам |
је кадра сломити.</p> <p>— И то је само доказ, да таке реткости треба тим више штовати! прекидо |
идила, да је баш та хладноћа у понашању доказ оног осећаја, који се појавио и моме срцу.</p> <p |
ете газио ми углед где год је могао.{S} Доказа, да ме није разумео а још мање љубио оном љубављ |
одници осим Данке већ су под земљом.{S} Докле ћу живети и како ћу свршити, не могу знати, ал ср |
е редом одбијала.</p> <p>„Шта чекаш?{S} Докле ћеш бирати?“ љутио се често шогор и сестра.</p> < |
сирота дуго лежала; само две недеље.{S} Доктора није хтела. „Од овог ме нико не излечи, сека-Ма |
амо у Т., чула сам за овдашњег ваљаног доктора очију.{S} Годину дана лечио ме је и божијом пом |
говорила ми, кад сам је нудила, да зове доктора.{S} Сирота, знам зашто; није јој се баш милило |
из љубави.{S} Новац и титула: „госпођа докторка“, њезин је идеал...“</p> <p>„А твоје дете, тво |
нестало, па буди миран и сретан!</p> <p>Долазак ти је излишан; било би детињарија, а можда и не |
душе раније у школу, но што сад учитељи долазе, али прозове нас једно да говоримо на сред школе |
и мисли: „зашто да је збуњен и зашто не долази?“ У својој машти нашла сам и одговор: „Он те љуб |
е газдарице, поштарке.{S} Сваког месеца долазила је једанпут на пошту, да прими 10 фор. што јој |
е.{S} Док сам била у дому моје помајке, долазио је чешће са својом мајком.{S} Једном је у нас п |
питање о нерасположењу његовом.</p> <p>Долазио нам је сваки дан.{S} Једанпут не дође две недељ |
је по један пар веселих канаринаца.{S} Доле на поду, играло се поред постеље на ћебету једно п |
тала сам испрекидано и онесвешћена пала доле; пред очима беше ми се смркло а срце ми стегнула н |
Бога, што ме још оне нису оставиле.{S} Долете па ме разоноде.{S} Никад ми није дуго време.{S} |
образа и безубих вилица, те ни мало не доликују оном широком челу и „грчком“ носу.{S} Обрве је |
“ овога пута без успеха; но дошла сам и дома, а она ми је била у памети.{S} Била је то чудна по |
аслужила!{S} Боље да остану забаве ради дома, па окупају ону јадну дечицу, што их слушкиње без |
но после подне остадосмо нас двоје сами дома.{S} Мајка и Даница беху отишле некој рођаци у посе |
ми одговори?{S} Моћи ће и то; скорим ћу дома.{S} Ове године ћу свести ферерије на три месеца.{S |
е обе кувати, месити прати и све женске домаће и ручне послове.{S} Мене је осим тога дала изучи |
p>— Томе није крива школа ни метод, већ домаће васпитање и окона. „Дете ретко слуша оно шта му |
е већ суши.</p> <p>Него и ја сам красна домаћица.{S} Време ужини већ прошло, а ја вам ништа не |
П. сваке године провео је два месеца на дому.{S} То време беше мени и Даници најмилије; једва с |
друг и брат од тетке.{S} Док сам била у дому моје помајке, долазио је чешће са својом мајком.{S |
рена хватају; па се и ја брзо навикох у дому свог старог тече е тетке.</p> <p>Теча беше учитељ, |
го не званично својевољно похађање — не донаша баш ништа....{S} Карактерише је само као простак |
о је правити их — својевољно...{S} Прво донаша посетилици почаст, карактерише је хуманистичким |
ојих лепших снова и илузије, што сам их донде имала...</p> <p>— Кад је то природан закон, отпоч |
<p>„С драге воље; само док га донесем.“ Донела сам и читала:</p> <p>10. март године 18...{S} Пр |
ку!</p> <p>Док је она с неког орманчића донела јабуку, разгледала сам јој собицу.{S} Била је ма |
да сам се бојала, чуће.{S} Устала сам и донела још цвећа. ма да ми није требало.</p> <p>Сад сам |
шале му се око врата.{S} Он нам је увек донео по какву играчку.{S} Но то нас није толико весели |
<p>Она љутећи оде шифонеру, отвори га и донесе неку кутију, па је метну на сто.{S} У њој је бил |
јем.“</p> <p>„С драге воље; само док га донесем.“ Донела сам и читала:</p> <p>10. март године 1 |
} Кад прочитате, будите добри, па ми је донесите.{S} Не треба ми, ал нека је на окупу; ради дру |
м, обећавши, да ћу скоро доћи и књижицу донети.</p> <p>— Секо, баца неможе с тобом тичати; боле |
} Назори нам се истина слагали, или тек доникле, а после се опет разилазили.{S} Но ту неједнако |
ама биле непознате.{S} Кад је то видео; доносио нам је и слао место играчака различитих књига.{ |
ера, мора у браку тек благослов и срећу доносити.{S} Такова љубав је и трајнија; траје и онда, |
ој однела књижицу.</p> <p>— Како вам се допада мој живот? питала ме смешећи се.</p> <p>Ћутала с |
ности.</l> </quote> <p>— Како вам се то допада? питала ме је радознало.</p> <p>— Тако, да бих в |
<p>— Чудно питам, јел-те?{S} Коме би се допадала патња!</p> <p>Молила сам је, да ми остави књиж |
њу, послушаћу вас.{S} Сада још нећу.{S} Допало ми се да читам.{S} Док прочитам ову књигу можда |
ту а њиховом сину.</p> <p>То ми се није допало, али деца се волела а родитељи не попуштају, па |
тавила читање:</p> <p>Јесте, судбини се допало да се опет самном протитра; умро ми је и теча а |
у и ништа више.</p> <p>Да га заборавим, допринела је много и она његова гадна и недостојна сумњ |
; те је он моје мишљење тек одобрио или допунио.</p> <p>Но да скратим; не пишем роман или припо |
путем...{S} Преклињем те, опрости ми и допусти да могу доћи да те видим и усмено кажем шта сам |
јанства...{S} То ми зацело не би ни она допустила.{S} Та за Бога! — Друго је бити чланица, па з |
лупу.</p> <p>— И ја ћу се одморити, ако допустите? па се спусти уз мене.</p> <p>Ћутале смо неко |
ћу у парк.{S} Бојала сам се да ми неће допустити тај корак.{S} Била је добра и према сиротињи |
ла у своју кућу, али да њу узме не могу допустити, већ тебе ради.{S} Она је сирота девојка.{S} |
да би старицу новчано радо помогла (то допуштају „госпоцка“ правила...) али да посетим баба-Ст |
изражавала како сам умела и како ми је допуштао понос девојачки.</p> <p>Дан по дан, па и опет |
ло у истој мери одзива; а понос ми није допуштао, да „лижем руку,“ која се могла ма у шали на м |
сећам књига које ми је осим Доситејевих допуштао читати.{S} Био је то Мразовићев „<title>Поучит |
уди и згодне партије.“</p> <p>„Чекам да дорастем за шпекулацију, што је неки свет браком назива |
ледавши га.</p> <p>„Па зашто златом?{S} Досад то нисам носио.“</p> <p>„Мајка тако хоће; биће ти |
тећи гласа а и за мене ће бити боље.{S} Досадан ми је овде цео свет; и ваздух ме чисто гуши; та |
ашњост.{S} Сада ми је то шупље шаренило досадно а живот несносан.{S} Живим само зато, да тебе ј |
као и библију и златоустове беседе, од Доситеја Обрадовића, које су биле још у рукопису.</p> < |
ош и сад се сећам књига које ми је осим Доситејевих допуштао читати.{S} Био је то Мразовићев „< |
утра сам наставила читање, чим је тетка доспела:</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1887 |
.{S} Ко пита, за што си тако остала.{S} Доста да ниси удата, и то је довољан разлог, да с неким |
уд си пошла, па се забављај по вољи.{S} Доста ти је рада целе године.{S} Код тетке се бар одмор |
ите!{S} Ето видите, ту вам ја живим.{S} Доста је влажно, ал' бар има више светлости и изглед на |
њена човека.</p> <p>„Нећу, да ћутим.{S} Доста сам патио!{S} Грехом називаш ти моју љубав према |
разборитост и остале душевне врлине?{S} Доста кад је лепа ларва и дубок пун џеп!{S} Цео свет, о |
да испитујем.{S} Нашто би ми и било?{S} Доста што сам знала, да ме он више не воли.{S} Утопљени |
богатство је да не треба веће.{S} Свега доста, ал што човек више има, више би хтео, продаје се |
е љубави према својој деци.{S} А она је доста кажњена и онако; са снахом се није слагала, па је |
дошла у руке нечовеку......{S} Од ње је доста, што је лепа и што је умела страсно љубити ма и н |
нећу ти спомен каљати!{S} Твоја кћи је доста патила, па ће бити снажна и од сада!{S} Не лежи ј |
ило све јасно.{S} Мојој помајци не беше доста, што сам се из дужности својевољно среће одрекла, |
ичан, а правопис, на моје чуђење, нов и доста правилан.</p> <p>Кад је тетка дошла, почела сам ч |
ати негује децу као што треба?{S} Мисли доста је учинила, кад им је дала живот и кад по ваздан |
евши с ормана котарчицу с бресквама, ал доста си на глас читала.{S} Ја не би могла тако дуго.</ |
инио да не види...</p> <p>То ми је било доста.{S} Душу су ми растрзале страшне муке.{S} Срце и |
стаклена посуђа.{S} На шифонеру је било доста уједно сложених књига, а о зидовима је висио једа |
. „Шта ће сад од мене?{S} Зар није било доста увреде?!{S} А друго за цело неће.{S} Та сада има |
толико плакати?“ шапутала јој мајка, но доста гласно; постеље су им стојале једна уз другу. „Ја |
у заборавити.{S} Па и сирота рођака још доста млада лепа женица, толико је плакала за њом, да с |
То ће те тешко вечерас чути.{S} Има још доста.</p> <p>— Онда, лаку ноћ!{S} Сутра ћемо наставити |
тац му, да боме има леп капитал, ал још доста деце, па ко паметан човек, жели свако да усрећи.{ |
бротворне женске задруге, било би испод достојанства...{S} То ми зацело не би ни она допустила. |
своје љубави, пренаша ту љубав на други достојнији предмет.{S} Исто тако не силази нама љубав н |
није нужно да га у мојим очима тако не достојно оцрњујете.{S} Ја не сумњам у њега, али га љуби |
дорија.{S} Па је ли чудо што се до овог дотерало?!{S} При ступању у брак он шпекулише, она шпек |
ости уображавају, да су „нешто више“ од дотичних.{S} Дабоме да је то глупост, ал мрежа глупости |
ти.{S} Писала сам још пре 15—20 година, дотле сам водила дневник.{S} Смејаћете се, но кад-кад н |
с тротуаром, прозори обитаћих соба.{S} Дотле сам држала, да су ту у земљи подруми и коморе.</p |
а тим добила, тумачила сам друкчије.{S} Дотле сам свако његово писмо комотно читала мајци и Дан |
ли сам другог заволела.{S} Ја, која сам дотле сањала о љубави и с оне стране гроба и држала, да |
некако друкчије. </p> <pb n="154" /> <p>Дотле сам била дете, а од тога тренутка девојка.{S} Већ |
из свога кавеза.{S} На њиово лепршање, дотрча старици и Аурора и Марко, па се и они стадоше ум |
ми у души, а ваљда и са усана, јер обе дотрчаше мојој постељи.</p> <p>„Шта ти је?“ питаше Дани |
<p>— Доћи ћу мојко, можда још данас.{S} Доћи ћу за цело; само ме сад светина оцепила од мога др |
не јој очи засузише још већма.</p> <p>— Доћи ћу мојко, можда још данас.{S} Доћи ћу за цело; сам |
али сте реч, а већ сам мислила, не ћете доћи.{S} Но причекајте, да изађем пред вас.{S} Требало |
>Стана.</hi> </p> <p>Држала сам да неће доћи.{S} Али већ после неколико дана стајао је предамно |
.</p> <p>„Још месец, два, па ће и Милан доћи,“ рече једног дана Даница. „Па је л' мајко, хоћемо |
м се са старицом, обећавши, да ћу скоро доћи и књижицу донети.</p> <p>— Секо, баца неможе с тоб |
то, само стрпљења сека-Мацо, све ће то доћи на ред; само док почнем седити...</p> <p>— Ето је |
на брзу руку, обећавши да ћу скоро опет доћи.{S} Оне ме задржавала, но остати нисам хтела.{S} Ч |
клињем те, опрости ми и допусти да могу доћи да те видим и усмено кажем шта сам све до сада пре |
Даринка измећу осталог и ово: „Кад ћеш доћи?{S} Како бих се с тобом радо разговарала, онако, к |
ех, незнам.{S} Нећу ни да испитујем.{S} Доцне је, али да није било лако рушити своју срећу за р |
природе; била ми је необично одата.{S} Доцније сам видила, да с тога што је волела Душана, над |
озари му лице, али тек за тренутак.{S} Доцније је у таким приликама бивао снужден и зловољан.{ |
ема њој.</p> <p>Волео је другу, коју је доцније и узео.</p> <p>Кад је приметила Душанову равнод |
већ сад симпатична.{S} То би дошло тек доцније, кад би почео примати утиске и од унутрашњих мо |
бог мојих мана и врлина заједно.</p> <p>Доцније, кад сам почела осећати празнину усамљеног живо |
Оно што се у кући нађе и искрен срдачан дочек, најбоље је гошћење.</p> <p>Дабоме да сад тога не |
м каква је сад мода.{S} Усили се, па те дочека Бог те пита с каквим ђаконијама.{S} Често таким, |
.</p> <p>Тако сам проживела детињство и дочекала дванајсту годину сретно и задовољно.{S} Но сад |
му жељезницом стиже тело.{S} Тамо ће га дочекати родбина са свештенством, па са станице одма сњ |
кнуо је шогор зар ти хоћеш тридесету да дочекаш?{S} Ко ће те онда узети?!“</p> <p>„Све муштериј |
здржати, Па сад ме осуђуј како знаш!{S} Дошао сам, да те још једном молим, да ми опростиш и да |
војој невиности додаје: да је младожења дошао на три хиљаде.{S} Па ако имам толико, да се сврша |
је сузним очима испратила; Боривој није дошао да се опрости, зашто — незнам.</p> <p>У туђини са |
оверљиво ми додаје: да момак можда неби дошао тако далеко.{S} Има девојака свуда, ал сирома мор |
жељан а могу учити и код куће.“</p> <p>Дошао је.{S} Већ првога дана опазила сам промену и на њ |
ња, но од зиме.</p> <p>„Хајдемо у собу, дошла је мајка;“ па ме узе за руку, као и лане што је ч |
,“ уђе нека по изгледу отмена госпа.{S} Дошла је да наручи неколико пари чарапа за „штафир“ сво |
Знала сам да је то била Данка.</p> <p>— Дошла је, таман да јој очи склопи и да је сахрани; посл |
лека. </p> <pb n="169" /> <p>Зарад тога дошла сам и амо у Т., чула сам за овдашњег ваљаног докт |
је била мирнија.</p> <p>— Је-ли рођака дошла? питала сам радознало.{S} Знала сам да је то била |
в и доста правилан.</p> <p>Кад је тетка дошла, почела сам читати:</p> <p>И опет девети фебруар, |
а крива што је тако анђеоска створа, па дошла у руке нечовеку......{S} Од ње је доста, што је л |
са дебелом кожом!...</p> <p>Старка беше дошла у ватру.</p> <p>— Мора мајко, да игра по њезином |
баба-девојку“ овога пута без успеха; но дошла сам и дома, а она ми је била у памети.{S} Била је |
итак, па онда још нешто, а последице би дошле саме од себе.</p> <p>— Шта је то „нешто?“ То ме и |
непрактични! говорила је често она.{S} Дошли сте токорсе у госте, па све књижурине вучете с ва |
{S} Провођаџија поверљиво додаје: да су дошли на две хиЉаде, а ви душо имате и више, Знате, бог |
па неби хтели да је уступе.{S} За то су дошли чак овамо:{S} Треба им готовине; иначе има девоја |
а, а и Караџића и све што ми је до руке дошло.{S} Камо среће да нисам ништа читала!{S} Старка т |
да сам му већ сад симпатична.{S} То би дошло тек доцније, кад би почео примати утиске и од уну |
атка?“ рече промуклим гласом он. „Нисам дошо да иштем рачуна о владању твоме; нећу ти ни љубавн |
text> <front> <div type="titlepage"> <p>ДРАГА ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>САБРАНА ДЕЛА</p> <p>ПЕСМЕ - ПРИ |
елешке? читај, бар да чујем.“</p> <p>„С драге воље; само док га донесем.“ Донела сам и читала:< |
е за јаку.</p> <p>„Хоћу ли читати даље, драги моји?“</p> <p>„Можеш.“</p> <p>10. априла 18... го |
ао пре 10 година.{S} Он и тетка беху ми драги родитељи.{S} Кад су ме примили, било ми је тек пе |
иринт у овој кући!</p> <p>— Скините се, драго дете, па седите!{S} Ето видите, ту вам ја живим.{ |
и друга деца.{S} Имала сам милу мајку, драгог оца, па и браћицу и сестрице.{S} Све сам их љуби |
за кокоши.{S} Извините ћерко, овај мало драстичан израз.{S} Али кад се неки свет не стиди труле |
удоваца, богатих и сиромашних, учених и дресиратих; само не онаквих каквих сам ја хтела.</p> <p |
обе већ не буде.{S} Само сопствена смрт дреши нас од праве љубави, често нећемо то да увидимо н |
спољашњи бљесак и етикетна правила.{S} Држа ла је и она, да се тек у додиру са госпоштином и „ |
а имао је и сина, више ми није требало, држала сам да се у писму јада, тек да ми нанешену непра |
<p>Сека-Маца беше скроз практичарка.{S} Држала је, припасаћу кецељу и на ново засука рукаве, чи |
О Боривоју нисам јој ништа говорила.{S} Држала сам да је излишно; а још нисам ви сама знала, да |
на као лед.{S} Њу сам вама наменула.{S} Држала сам је до подне у бунару.{S} Сад је у газдаричин |
зиме беше овладала самном нека чама.{S} Држала сам, да ће ми бити скоро крај, па сам све главни |
м је погледала; па ме је то збунило.{S} Држала сам, да није сасвим при свести.{S} Било је на њо |
сањала о љубави и с оне стране гроба и држала, да никога више љубити не могу!</p> <p>Био је Ми |
ви се и не чудите! рече она.{S} Ја сам држала да ће те пљенути рукама и побећи од мене.</p> <p |
ом, прозори обитаћих соба.{S} Дотле сам држала, да су ту у земљи подруми и коморе.</p> <p>„Како |
вао, како му је у срцу.</p> <p>Дуго сам држала, да се обоје обмањујемо.{S} Ревносно сам настоја |
ла сам и љубави имати, само да се нисам држала поштења и дужности.{S} Овако сам остала вечито у |
човек!</p> <p> <hi>Стана.</hi> </p> <p>Држала сам да неће доћи.{S} Али већ после неколико дана |
и да признамо.{S} Обмањујемо сами себе, држећи, да нам је срце мртво.{S} Али срце је обично у т |
које је време излечило?!{S} Ћутала сам, држећи, да ће старица и сама отворити своје срце, ако ј |
место тога отпочела какву згодну шалу, држећи, да је смешно и детињасто говорити о оном, што ј |
свесна разборита човека никад.{S} Ко се држи за свесна, па и опет тек спољашњост на предмету св |
ихватих наде да ме можда заборавља, што држи, да га ја неволим.{S} Згодном приликом дадох му по |
ја њих, да се по соби пролете; но онда држим у крилу Марка и Аурору.{S} Немам баш неограничено |
ори књигу.</p> <p>— Зашто, мајко?{S} Ја држим да читање никоме не шкоди.{S} Ваљане књижевне ств |
а, како је мајка дала секи књигу.{S} Па држим, да је што интересантно, кад је сека тако рано по |
чи јој срдито севаше; „ниси дете, да те држим на крилу!“</p> <p>„То и не тражим; само хоћу и мо |
ија.{S} За то ми будите захвални, па га држите за јаку.</p> <p>„Хоћу ли читати даље, драги моји |
е љубити не могу!</p> <p>Био је Миланов друг и брат од тетке.{S} Док сам била у дому моје помај |
да имам посла с поштеном женскињом.{S} Друга каментара није ми требало.</p> <p>Дођох и у „жеље |
ни као да су две природе; једна добра а друга зла; вечито се косе, а ни једна не попушта.“</p> |
олео — другу. </p> <pb n="161" /> <p>Та друга беше моја другарица.</p> <p>Тежак беше то тренута |
у мужу ваљан карактер и верна разборита друга.{S} Нека је ма и сулудаст, само нека је богат.{S} |
собито кад би тај растанак изискивала и друга дужност.{S} Тако је с мајчинском љубављу, а тако |
м била чила, окретна и задовољна, као и друга деца.{S} Имала сам милу мајку, драгог оца, па и б |
ла то писмо, мирно сам га оставила међу друга; само ми је у грудима било некако празно, врло пр |
ок не пропадну у глибу — порока.</p> <p>Друга врста јунакиња, сушта је наивност а по лепоти и д |
p> <pb n="161" /> <p>Та друга беше моја другарица.</p> <p>Тежак беше то тренутак, много тежи и |
<p>Даринка јој беше име.{S} Била ми је другарица и сироче као и ја; модистлук је самном заједн |
дије је у слободним часовима трчкала по другарицама или се склонила где год, па читала какав не |
<p>Мајка је рекла: „заборавиће је поред друге богатије и лепште.“ Те речи звучаше ми непрестано |
је једанпут <pb n="153" /> одбранио од друге несташне деце, а колико је пута мајку умилостивио |
то вреди.{S} Олакшава ми самоћу.{S} Оне друге собе гледе у ходник, немају зрака ни толико, рече |
ца немогосмо бити ни тренутка једна без друге.{S} Милана смо опет обе волеле, као једина брата, |
S} И ја сам то радо читала, али су ме и друге ствари интересовале; те сам и његово захтевање св |
18870_C2"> <head>II.</head> <p>Дођоше и друге ферије и ја се опет нађох у Т.</p> <p>Сека-Мацино |
ла бих полудети или трчкати од једне до друге породице, да пренашам гласове и решетам ову или о |
то ме хоће.{S} Један ме хтео због овог, други због оног, а ни један због мене саме. т. ј. због |
д плетива својим мислима разговарам.{S} Други пут баш нећу.{S} Ал Боже мој — шта ћу онда? ...{S |
м вам из очију.{S} Но то ћу оставити за други пут.{S} Иначе ме други пут нећете посетити...{S} |
дмету своје љубави, пренаша ту љубав на други достојнији предмет.{S} Исто тако не силази нама љ |
о ћу оставити за други пут.{S} Иначе ме други пут нећете посетити...{S} Сад ће најбоље бити, да |
ност — немоћни су и детињасти и једни и други.</p> <p>Смејала се, а у погледу указа се онај ист |
те баш неког од својих?{S} Питала сам и други пут.</p> <p>Она љутећи оде шифонеру, отвори га и |
д где год је могао.{S} Био је као и сви други.{S} Но нека му је просто — није знао шта чини.</p |
грех, да се растанемо сад, кад сам и по други пут увидео, да смо створени једно за друго?!{S} Д |
био оном љубављу, којом ја њега.</p> <p>Други је био такође ваљан младић, али млађи од мене. </ |
арактери умеју се узвисити над једним и другим.{S} Патња често већма челичи, него највећа срећа |
ње самопрегоревање зарад дужности према другима.</p> <p>У том закуца неко на вратима.</p> <p>На |
S} Оставила је своје особине и једним и другима подједнако...) Осим тога беху сви прозори отвор |
бодно читати неке преводе од Фенелона и других страних писаца, као и библију и златоустове бесе |
Не треба ми, ал нека је на окупу; ради других; мени није нужна.{S} И сад све памтим много јаче |
и моје срце, можда топлије, но стотину других, а остала сам овако, нешто са дужности а нешто б |
то јој је шиљао неки рођак из Срема.{S} Друго о њој не зна.{S} Мало је говорила у опште, а о се |
акав.{S} Сво се српство њиме поноси.{S} Друго вам не умем казати.</p> <p>— То је баш ко с Димит |
е би ни она допустила.{S} Та за Бога! — Друго је бити чланица, па званично правити сиротињи пос |
рактерише је хуманистичким особинама, а друго не званично својевољно похађање — не донаша баш н |
па званично правити сиротињи посете, а друго је правити их — својевољно...{S} Прво донаша посе |
е?{S} Зар није било доста увреде?!{S} А друго за цело неће.{S} Та сада има још жену и дете!“</p |
ги пут увидео, да смо створени једно за друго?!{S} Да си ме љубила нема сумње, а осећам, да ме |
родитељи не попуштају, па шта сам знала друго чинити, ја — која сам знала, шта значи одрећи се |
а што ће да чини таки јадник?!{S} Ништа друго, већ да проклиње час свога рођења!{S} Заиста мени |
ли је грех правду тражит,</l> <l>За све друго мало марит?</l> <l>Или је грех хтети љубав,</l> < |
лично, и једно и друго слабо, и једно и друго тежи за искреном љубављу; само што код једног тек |
ињство и старост врло слично, и једно и друго слабо, и једно и друго тежи за искреном љубављу; |
ипкање а рукама лепршање.</p> <p>Сад ми друго не остаде, већ да кажем истину.</p> <p>— Зашто ми |
} Исто тако беше у њој неколико дењчића другог рукописа; а разметнуто било је нешто папира и не |
љу; само што код једног тек ниче, а код другог се већ суши.</p> <p>Него и ја сам красна домаћиц |
вина.</p> <p>Заборавила сам га, али сам другог заволела.{S} Ја, која сам дотле сањала о љубави |
ило би време и љубав, да само није било другога — чинило ми се, да је врло слаб за жртву, што м |
{S} Она је добро зна.{S} Станује одма у другој соби а она је и неговала у болести. — Молим вас, |
посету.</p> <p>Ја сам везла, а он је у другој соби читао.{S} На једанпут уђе ми у собу и седе |
/p> <p>— Приповедаћу, казаћу вам све. — Другом нисам; не марим да се тужакам, ни да ме жале.{S} |
ара сам; па то је.</p> <p>У том захукта другом страном перивоја један жељезнички влак.</p> <p>— |
ено женскиње у друштву са каквим добрим другом; неће становати у једној соби, а што су ближе, т |
о усамљена са дужности — дужности према другоме.</p> <p>Последње речи изговорила је једвачујно |
>„Остала сам усамљена са дужности према другоме,“ рекла је старица, то ми беше доказ, да имам п |
т требало вршити дужност, дужност према другоме.{S} Је ли то грех, незнам.{S} Нећу ни да испиту |
.</p> <p>Писма су опет летила од једног другоме.{S} У његовим беше мале разлике.{S} И пре су би |
у, а она мене несваћа; страни смо једно другоме били од почетка, па тако је и сада. </p> <pb n= |
рзо сам и њу решила.{S} Он је заволео — другу. </p> <pb n="161" /> <p>Та друга беше моја другар |
сам му у седмој својој години помагала другу децу у читању и писању настављати.</p> <p>Сву душ |
pb n="159" /> се и зловољно окренула на другу страну; но и опет се нисам могла отрести мисли: „ |
им се даде прилика да преваре и — једна другу.{S} Дође ли једно од њих у било какву неприлику, |
ао симпатије према њој.</p> <p>Волео је другу, коју је доцније и узео.</p> <p>Кад је приметила |
гласно; постеље су им стојале једна уз другу. „Ја волим и њу; доказ је што сам је узела у свој |
ми је клицу свега онога, чиме дарива и другу децу своју.</p> <p>Клица је била ту; и ја сам бил |
S} Гледиште им је хладно и природно.{S} Дружење с мушки интимно, често интимније но с женскињом |
ћерко, продужи она; данашње су јунакиње друкчије.{S} Има их поглавито две врсте.</p> <p>Прва и |
аздух ме чисто гуши; тамо ће ваљда бити друкчије.“</p> <p>Сва сам се стресла, кад сам прочитала |
што сам га за тим добила, тумачила сам друкчије.{S} Дотле сам свако његово писмо комотно читал |
тек као брата и пријатеља, већ и некако друкчије. </p> <pb n="154" /> <p>Дотле сам била дете, а |
век непокварена и чиста.{S} Сад је и то друкчије.{S} Сад и момак од 17—20 година не тражи жену, |
е подобно.{S} Данашње, модерне јунакиње друкчијег су соја...</p> <p>Смејала се загонетним смејо |
ло; само ме сад светина оцепила од мога друштва, па се морам журити, да га стигнем.</p> <p>Баци |
груди.</p> <p>— Видите суревњивост мога друштва, рече она.{S} Није ништа племенито, но и опет у |
ви су добри и сви ме воле.{S} Они су ми друштво и забава.{S} Пазите само шта ће радити.</p> <p> |
д побочне собе.</p> <p>— Прими и мене у друштво, смејала се она.{S} Милан ми приповеда, како је |
уда и овладао срцем сваки моралан гад а друштвом покор и трулеж!</p> <p>Старка уздахну и заћута |
се опет игра са мачком и псетом, „мојим друштвом.“ Заборавила сам да вам га прикажем, а тако зо |
је куповала меса за чорбу себи и „своме друштву“ — тако она зове своје псето и мачку — смејала |
ињству и мене и Даницу) повери ми се; у друштву се све лакше сноси. „Смејао се, но тај смеј је |
шћу узима стан тако усамљено женскиње у друштву са каквим добрим другом; неће становати у једно |
лабо болесно дете.</p> <p>Ја сам заиста дрхтала, но више од узбуђења, но од зиме.</p> <p>„Хајде |
про је очајнички поглед у мене а ја сам дрхтала као у грозници.</p> <p>„Што ћутиш?{S} Реци, да |
и дрхћући од узбуђења.</p> <p>И ја сам дрхтала.{S} Тек после неколико тренутака могла сам рећи |
сно огледала — љубав.</p> <p>Срце ми је дрхтало, но поглед сам мирно издржала; с последњим изди |
егових усијаних руку.{S} Срце је у мени дрхтало, па сам осећала да ће задрхтати и рука...</p> < |
Била је узрујана; глас јој је још већма дрхтао, а у оку блистала се суза.</p> <p>— Ви сте много |
одлежу лако.“ Око му је пламтило а глас дрхтао.</p> <p>Извила сам своје из његових усијаних рук |
а“ рекла сам, а глас ми је зацело морао дрхтати.{S} Тако ми се бар чинило.</p> <p>Он уздахну и |
му се застаклиле, па само нагло дише и дрхће од чезње за тицама.</p> <p>— Бојите се, да не изл |
>Задрхтала сам и побледила.</p> <p>„Што дрхћеш, змијо глатка?“ рече промуклим гласом он. „Нисам |
еколико дана стајао је предамном блед и дрхћући од узбуђења.</p> <p>И ја сам дрхтала.{S} Тек по |
ила...</p> <p>„Коме треба?“ узвикнуо је дрхћућим гласом, „то ти хоћеш да знадеш?“ Знај дакле. — |
и здрављем, већ у спољашњем блеску.{S} Дубок мужевљев џеп, па има шта да црпи! — Где тога није |
не врлине?{S} Доста кад је лепа ларва и дубок пун џеп!{S} Цео свет, особито мушки и не почиње о |
</p> <p>Кад смо је сахранили, седила је дубоко у ноћ и читала неку рукописну књижицу.{S} Кад је |
ло.{S} Било је скромно, чисто и њезиној дубокој старости и по кроју и градиву сасвим примерено. |
учини да устанем.{S} Била је то жена у дубокој старости, а смешила се у моменту кад сам је пог |
помислио:</p> <quote> <l>Залуд стриче, дуваш деваш,</l> <l>Не издува чега немаш!</l> </quote> |
Често тако размишљам, особито у зимњим дугим вечерима.{S} Чујем какав догађај, прочитам што, и |
зум, понос и љубав борила се у мени.{S} Дуго је трајала борба та, док једног дана не дође до оч |
то честита и добра душа.{S} Није сирота дуго лежала; само две недеље.{S} Доктора није хтела. „О |
тавила сам тај посао Даници, но онда је дуго морао чекати.</p> <p>Што се то „мој мали филозоф“ |
се нисам ни срдила на тебе; само ме је дуго болело, што ти је вера у мој карактер, моју чистот |
Долете па ме разоноде.{S} Никад ми није дуго време.{S} А како сам сама морала бих полудети или |
; само немојте за мога живота, а нећете дуго чекати, још који дан. </p> <pb n="170" /> <p>Погле |
ћена пала сам на канабе.{S} Плакала сам дуго и горко.{S} А кад је та врела река одшила, паде ми |
„делија“ за кога би ја пошла.{S} Нисам дуго морала премишљати; прва слика што је нађох у својо |
на глас читала.{S} Ја не би могла тако дуго.</p> <p>— Могуће је.{S} Ал у мене је учитељско грл |
{S} Свест ме опет беше оставила.</p> <p>Дуго сам и тешко за тим боловала.{S} Кад сам оздравила, |
глед козивао, како му је у срцу.</p> <p>Дуго сам држала, да се обоје обмањујемо.{S} Ревносно са |
ом он.{S} Погледајме, па ћеш видети.{S} Дуже нисам могао издржати, Па сад ме осуђуј како знаш!{ |
у сличицу или играчку, или сам се смела дуже играти оних игара, које сам најволела.{S} Давао ми |
.{S} Остала сам да живим, но у кући тој дуже остати нисам могла.{S} Земља је чисто горела подам |
ило, ту је опет требало вршити дужност, дужност према другоме.{S} Је ли то грех, незнам.{S} Нећ |
који члан породице, онда је тек зло.{S} Дужност везује, а срце — хладно.{S} Ту, или се дужност |
је утеха.{S} Али сад је све прошло.{S} Дужност моја према мајци нагонила ме, да онако учиним, |
м кроз плач; „мајка ће бити задовољна — дужност је одржала победу над срцем.“</p> <p>Даница ме |
кад би тај растанак изискивала и друга дужност.{S} Тако је с мајчинском љубављу, а тако треба |
ло.{S} Бајаги, гони је на то материнска дужност.{S} Јадно појмање дужности!{S} Питајте само так |
а ни добро ни зло; а ко више апелује на дужност, него на право своје, не може бити рђав и непош |
била старија, па ми се чинило да ми је дужност да га одбијем. „Он брка поштовање са љубављу, а |
од њих.{S} Сирота сам девојка, па ми је дужност налагала да тако учиним; треба се у младости по |
не, иди кући жени и детету.{S} То ти је дужност; а они те и већма воле, него ја.{S} У мени нема |
учиним, а да се сад не видимо изчекује дужност — твоја.</p> <p>Заборави све и буди човек!</p> |
везује, а срце — хладно.{S} Ту, или се дужност пренебрегне, или — ако је и мрве понашања у њим |
али га љубим из све душе; а та љубав и дужност према вама учиниће да га заборавим и без тога.{ |
је тога било, ту је опет требало вршити дужност, дужност према другоме.{S} Је ли то грех, незна |
мени, кад тако изненада одлазим?{S} Но дужност према мајци одговорила ми; „За тебе мора бити м |
родила, ал не схваћа и занемарује своју дужност.“</p> <p>Ужаснула сам се од толике одлучности и |
баш са тог топлог срца и поноса.</p> <p>Дужност ме је често приморала, да своју срећу туђој жрт |
о, а иначе нам је то био обичај.</p> <p>Дужност ми је била, да га запитам, где је за толико, па |
ам остала вечито усамљена са дужности — дужности према другоме.</p> <p>Последње речи изговорила |
сумњиче.</p> <p>„Остала сам усамљена са дужности према другоме,“ рекла је старица, то ми беше д |
{S} Овако сам остала вечито усамљена са дужности — дужности према другоме.</p> <p>Последње речи |
ну других, а остала сам овако, нешто са дужности а нешто баш са тог топлог срца и поноса.</p> < |
ије било лако рушити своју срећу за рад дужности, то је истина!</p> <p>Старица уздахну и заћута |
њезино некадашње самопрегоревање зарад дужности према другима.</p> <p>У том закуца неко на вра |
па га одбила ради његове среће и своје дужности.{S} Боривој је имао право, кад је рекао, да је |
то материнска дужност.{S} Јадно појмање дужности!{S} Питајте само тако одрасло несретно јектича |
ој помајци не беше доста, што сам се из дужности својевољно среће одрекла, него да постигне сво |
ано у души; и ја сам остала да живим из дужности и љубави.{S} Остала сам да живим, но у кући то |
мати, само да се нисам држала поштења и дужности.{S} Овако сам остала вечито усамљена са дужнос |
Делала сам по твојој светој заповести и дужности човека; ал муке су велике, па ме укрепи и сачу |
твој син?“ прошапутала сам, да га сетим дужности оца и мужа.</p> <p>„Мој син?“ јаукнуо је он, п |
у; очи јој се сјале у светом одушевљењу дужности а лице јој облила лака румен.{S} Гледајући је |
разборито и са самопоуздањем.{S} Све су дурашне и еманциповане од сваке предрасуде.{S} Гледиште |
од своје собе.{S} Зацело си се журила у дућан.{S} Прошао сам онуда и свратио сам.{S} Код куће б |
у још исплакане.{S} На једанпут ступи у дућан — Боривој.</p> <p>Уздрхтала сам се као неки крива |
ан створ, већ мртва роба, која остане у дућану, што нема купаца, или што је лошија од остале ро |
-дан сам била узрујана.{S} Чим сам се у дућану видила сама, почела сам плакати.{S} За што? — То |
уморно.</p> <p>Једног дана радила сам у дућану, кад се врата отворише, а унутра ступи — Милан.< |
и одело.{S} Била је то честита и добра душа.{S} Није сирота дуго лежала; само две недеље.{S} Д |
ала икону.{S} Срце ми се још цепало, но душа ми је била мирна, од прилике онако, као кад учиним |
и не налазиш да сам сувише осетљива?{S} Душан ме увек кори због тога.</p> <p>Није ми одговорио, |
он је тако добар.</p> <p>Рећи ћеш:{S} А Душан? — Њега сам да боме волела, ал сад га не волим.{S |
код неког адвоката, а у шогора беше син Душан, с ким се још од пре познавао.</p> <p>Душан је би |
е срдиш на мене.{S} Нисам ја крива и то Душан — “</p> <p>Свршити нисам могла, пала ми је на гру |
после оног растанка са Миланом.</p> <p>Душан је знао све тајне моје, но Боривој није, те ми у |
н, с ким се још од пре познавао.</p> <p>Душан је био мојих година а Боривој нешто старији.{S} О |
ије сам видила, да с тога што је волела Душана, надала се сиротица да ћу посредовати да је узме |
е некако чудно и тешко.{S} Питала сам и Душана, шта је с њим.</p> <p>„Ту је,“ рече ми он „видео |
Па сад оне, Српкиње, поносите питомице Душанове славне царевине и Јевросиме мајке, пошле тим т |
доцније и узео.</p> <p>Кад је приметила Душанову равнодушност, изменула се и постала хладна, ск |
Тај предлог заболео ме и увредио до дна душе моје.{S} Чинило ми се, да се и он сам стиди жене и |
а не сумњам у њега, али га љубим из све душе; а та љубав и дужност према вама учиниће да га заб |
Све сам их љубила свом снагом детињске душе своје; љубила сам их већма него и тице и цвеће и о |
о је, по мом сваћању, одећа и склониште душе, настави она.{S} Па као што неможе свестан човек з |
најплеменитија „биљка“ човечија срца и душе.{S} Ретко је земљиште у ком она ниче, а ретко се к |
бадава; ја сам га љубила из свег срца и душе своје.{S} Неки пута ми се чинило, да сам и у Милан |
<p>— Добро пише.{S} Вади речи из срца и душе.{S} Ту је опет преврнула неколико листова, и пажљи |
кво је лице њезина детета?!{S} Сродство душе и срца привлачи је њему, па јој је мило</hi><hi>он |
i><hi>онакво какво је</hi>.{S} Сродство душе и срца треба да веже мужа и жену.{S} А то полско с |
Крупан, сед и румен старац.{S} Дође до душе раније у школу, но што сад учитељи долазе, али про |
раничено поверење у њима; слушају ме до душе; већ на оштрији поглед повуку се у буџак: но приро |
а-Маца — теткина куварица, љутила се до душе увек због тога.</p> <p>— Боже, боже, фрајлице, ала |
устезања......</p> <p>Осећаји су им до душе искрени и чисти, али шта вреди, кад је љубавник, н |
о здравље болесној уображеној лепоти, а душевна лепота спољашној, видели би, куд би свет отишао |
оје љубави уважава, не поштујући његове душевне врлине, тај или себе прецењује, или не познаје |
с пита за поштење, разборитост и остале душевне врлине?{S} Доста кад је лепа ларва и дубок пун |
да светли пред светом, разуме се, не са душевним својствима и здрављем, већ у спољашњем блеску. |
којој је главни основ узајмио поштовање душевних врлина, сличност назора и карактера, мора у бр |
ски волети ни спољашње лепа човека, без душевних врлина.{S} Само децу, ма и матору — насмеја се |
али то не би ни једно; била сам млада и душевно снажна.{S} А:</p> <quote> <l>Да је срце како ту |
S} Баш као да је брак чистилеште сваког душевног гада и фирма неприкосновеног поштења...{S} Ник |
, да је она љубав права, која потиче из душевног сродства, а не са спољашњости, заноса или живо |
<p>Пољубила сам слику своје мајке, као душевну избавитељку своју, а зора ме је затекла за пут |
читању и писању настављати.</p> <p>Сву душевну храну примала сам од тетке и тече све док нисам |
е, дере му кожу с леђа, да накити своју душевну наготу.{S} Право има, кад је нашла медведа са д |
прозори; бура и хладноћа — као у мојој души.</p> <p>Шта ћу данас да забиљежим? — Честитао ми н |
говор: „Он те љуби,“ гласио је он.{S} У души ми је при том било некако топло; срце ми је живље |
и...{S} Успомена за успоменом ређа се у души и растрза ми срце.{S} Па кад су већ ту, да их поку |
Боже, то нисам ни мислила! одјекну ми у души, а ваљда и са усана, јер обе дотрчаше мојој постељ |
епште.“ Те речи звучаше ми непрестано у души; и ја сам остала да живим из дужности и љубави.{S} |
че десило.{S} Успомене најдуже остају у души човечијој.{S} Умотала је књижицу у папир и метнула |
о да је хтела да ми прочита мисли још у души.</p> <p>— Лудо сам питала, уздахну она.{S} Шта се |
чин живот? смејала сам се.</p> <p>— Не, душо, врло ме занима, рече она узевши с ормана котарчиц |
њој нешто необично.</p> <p>— Опростите, душо, поче она, показујући прстом на лист, што сам га ч |
иво.</p> <p>— Бојиш се мајке?{S} Немој, душо!{S} Мајка воли децу.{S} Гле, даћу ти јабуку!</p> < |
н човек и није прави човек.{S} Но ви ме душо, нисте разумели.{S} Ја сам рекла: права љубав, а т |
а ја вам ништа не износим.{S} Морате се душо, задовољити ониме, што имам.{S} Мало млека, свежа |
додаје: да су дошли на две хиЉаде, а ви душо имате и више, Знате, богатство је да не треба веће |
чно моја тетка из своје собе.{S} Иди ти душо, куд си пошла, па се забављај по вољи.{S} Доста ти |
ена знала а већ одлази.</p> <p>— Збогом душо!{S} Па опростите, што сам вас својим бенетањем тол |
види...</p> <p>То ми је било доста.{S} Душу су ми растрзале страшне муке.{S} Срце и разум, пон |
ло је суво; срце ми се беше скаменило а душу ми заузеле мисли о неситој и грабљивој човечијој п |
<p>Мајчински осећаји пунили су ми сада душу.{S} Ни једна жртва није ми била велика, кад се тиц |
Ако — “</p> <p>Страшне мисли кидаше ми душу.{S} Више нисам могла издржати.{S} Преломила сам пе |
оље изгубити главу, него своју огрешити душу!{S} Тако Јевросима.{S} А шта раде оне?{S} И те се |
оже је преварити и онда, грех на његову душу.{S} Није она крива што је тако анђеоска створа, па |
и се, па те дочека Бог те пита с каквим ђаконијама.{S} Често таким, да убија кућу.{S} Дневна за |
иђе.</p> <p>„Остави то,“ рече узевши ми ђерђев из руку; „још ми та кошуља не треба, па не квари |
заноса или животињског нагона.</p> <p>— Е, мајко, онда је на свету мало праве љубави.{S} Ко дан |
е?{S} Још нисам почела читати.</p> <p>— Е, онда ме баш мораш примити!{S} Само причекај, док сву |
Ту нећете никад ни прочитати.</p> <p>— Е да, иде полако и то, само стрпљења сека-Мацо, све ће |
ја брзо навикох у дому свог старог тече е тетке.</p> <p>Теча беше учитељ, као и отац ми.{S} Дец |
радозналице од — „малосељана.“ Прабаба Ева није правила разлике.{S} Оставила је своје особине |
то књига?{S} Како је лепо увезана, као еванђеље. (било је „дивотиздање.")</p> <p>— То су песме |
нисам искључена из наслеђа прабабе нам Еве — Књижица је учинила, што „баца“ није могао са „сек |
тако лако одевена, а већ се захладило; ево ти мараме.“ Па ме огрте у њу, с таком пажњом, као д |
у сашивену рукописану књижицу.</p> <p>— Ево, рече, пруживши ми. — Најпре сам вам хтела све усме |
ако се ћерко, ту обично мисли и ради, а ево на рачун разума.{S} Међу тим слабо се ко обзире на |
своје здравље, као што га многе јаднице ево баш у овој вароши -губе; а могла сам и љубави имати |
/p> <pb n="167" /> <p>„Имаш ли још који егземплар?“ смејао се он.</p> <p>Како неби било!{S} Сад |
ога да се решим за удадбу по рачуну.{S} Егзистенцију сам себи осигурала а брак сам сматрала за |
е ма и сулудаст, само нека је богат.{S} Еквипаж и вранци, кадифа и злато, — то јој је сва жеља |
а 18... године.</p> <p>Младожења богат; економ.{S} Провођаџија поверљиво додаје: да су дошли на |
ам је јунакиња сувише идеално створење, ексцентрична биљка или томе подобно.{S} Данашње, модерн |
S} Јадног дана добила сам писмо.{S} Као електрисан застао ми поглед на адреси тој.{S} Познала с |
и са самопоуздањем.{S} Све су дурашне и еманциповане од сваке предрасуде.{S} Гледиште им је хла |
беше доиста загонетка.{S} Колко је била енергична, толико нестална, колико снажна толико слаба, |
е требало тако да се запита.{S} Радњом, енергичном радњом, могло би тек оно излечити бар потоњи |
ко вам је воља.{S} Подајте и маломе.{S} Ено се опет игра са мачком и псетом, „мојим друштвом.“ |
е најбоље бити, да расечем лубеницу.{S} Ено мали сишао са столице.{S} Не занима га наша „полеми |
Дамјанка а у зеленом Аполо и Дијана; а ено мали се игра с Аурором и цицаном Марком.{S} Сви су |
много је полагала на спољашњи бљесак и етикетна правила.{S} Држа ла је и она, да се тек у доди |
— Скините се, драго дете, па седите!{S} Ето видите, ту вам ја живим.{S} Доста је влажно, ал' ба |
рага црног а црнац га замишља белог.{S} Ето видите, да појам о лепоти није једнак!{S} Сва божиј |
месту, ал не уме у свету да се нађе.{S} Ето код куће, умесими „на супу.“</p> <p>Сека-Маца беше |
околностима опет избије на површину.{S} Ето на пример, и ја сам некада љубила људе, а сад — ту |
p> <pb n="145" /> <p>— Зашто; мајко?{S} Ето видите, и јабуку је од вас примио.{S} Добро је он д |
Зар је љубав и поштовање једно исто?{S} Ето на пример, и ја многе мушке штујем, а ни једног не |
ред; само док почнем седити...</p> <p>— Ето је сад опет!{S} Ја јој желим добро, а она ми се сме |
еривоја један жељезнички влак.</p> <p>— Ето и б...иски цуг; подне је већ прошло, примети она и |
игољи тихо и неодлучно: волим.</p> <p>— Ето видите, да ја погађам, смејала се она.{S} Децу прив |
дете.{S} Ако је по вољи још млека?{S} А ето: масла и сира.{S} Масло је врло добро и свеже.{S} Б |
дели би, куд би свет отишао!{S} Ја, сам ето већ остарила а не могу да појмим: како човек неког |
необична тишина.{S} Сав велико-варошки жагор: хука, звиждукање пекара, жељезница и разних маши |
нисам; не марим да се тужакам, ни да ме жале.{S} Неби ме ни разумели, ал вама ћу казати.</p> <p |
је из љубави погрешила.{S} Милана нисам жалила.{S} Не поверење према мушкима беше у мени већ ко |
се још смеју Српкињама звати.{S} Заиста жалосно.{S} Срам их било!{S} Хоће с картањем на новац б |
и разлоге а ни сасвим да их одобрим.{S} Жао ми је било мојих лепших снова и илузије, што сам их |
/p> <p>Јецала сам читајући то писмо:{S} Жао ми је било жене, која је из љубави погрешила.{S} Ми |
и трага од туге.{S} За цело јој не беше жао живота.</p> <p>— Дакле ни ту се нисам преварила? ви |
<p>Прошло је три године.{S} Од негдашње жарке љубави према Милану остала је тек горка успомена; |
се, да су ме баш они одбацили, које сам жарко љубила...</p> <p>„Коме треба?“ узвикнуо је дрхћућ |
,“ рекао је човек, кога сам некада тако жарко волела и кога сам сад опет љубити почела.{S} И ве |
в тек оно, што му је први пут истинским жаром срце загрејало, па ма и у разним особама. </p> <p |
о сам у животу још двапут љубила, истим жаром и истом чистотом.{S} Увек ми се чинило, да је то |
ођаџише Н. Н, све је, како се само може желети.{S} Провођаџија бар тако тврди, но у својој неви |
/p> <p>Одговорила сам јој честитајући и желећи обојима сретан пут.{S} Жеље су биле искрене, али |
ал још доста деце, па ко паметан човек, жели свако да усрећи.{S} Зато одавно меркају девојку с |
То је заголицало и моју радозналост.{S} Желила сам чути, што се није удала, али нисам имала од |
огао бити сретан, а ја сам му тек срећу желила.{S} Та волила сам га <hi>истински и већма него с |
а,</l> <l>Задовољство је однела.</l> <l>Желила сам свуда правду;</l> <l>Њу сам вазда поштовала, |
...</p> <p>— Ето је сад опет!{S} Ја јој желим добро, а она ми се смеје.{S} Баш ти је данашња мл |
нитошћу скопчану?</l> <l>Грех ако је то желити,</l> <l>Ја сам онда црни грешник,</l> <l>Не треб |
да се шалим.</p> <p>Он се трже.</p> <p>„Желиш ли искрену пресуду?“ питаше после неколико тренут |
ачала сам журно: била сам замишљена а и желудац ме је опомињао, да је подне већ прошло.</p> <p> |
<l>Нисам баш ни много хтела </l> <l>Ал’ жеља ми беше смела,</l> <l>Задовољство је однела.</l> < |
.</p> <p>„Смрт или вид“ била је сад сва жеља моја. — Све што сам још своје имала, претворила са |
вранци, кадифа и злато, — то јој је сва жеља и сав идеал!</p> <p>Јесте, ћерко моја, само животи |
аум, колко се себичних, на и неморалних жеља баш под том фирмом сакрива!{S} Та зар је један, ко |
ферерије на три месеца.{S} Већ сам вас жељан а могу учити и код куће.“</p> <p>Дошао је.{S} Већ |
итајући и желећи обојима сретан пут.{S} Жеље су биле искрене, али писмо орошено мојим врелим су |
варошки жагор: хука, звиждукање пекара, жељезница и разних машинерија, беше се за неко време — |
p>Кад сам се сутра дан упутила с тетком жељезници, једва смо улицом пролазиле, тако је светина |
Умр'о је купци барон Д...ч.{S} Сутра му жељезницом стиже тело.{S} Тамо ће га дочекати родбина с |
м захукта другом страном перивоја један жељезнички влак.</p> <p>— Ето и б...иски цуг; подне је |
тара није ми требало.</p> <p>Дођох и у „жељезничку улицу.“ Из далека сам опазила старицу на про |
е; „но и ја сам крив, па нек ти буде по жељи.</p> <p>С тим је одјурио из собе.</p> <p>Како ми ј |
у рођаку тамо у Срем.{S} Учинимо јој по жељи и онда је била мирнија.</p> <p>— Је-ли рођака дошл |
имо.</p> <p>Даница му је ретко испунила жељу; била је детињастија и несташнија од мене; радије |
има беше у мени већ корена ухватило.{S} Жена ми је била лепа и богата, а имао је и сина, више м |
љун мисли кад се жени: нека је новца, а жена је на свету и више!{S} Па и девојке можеш на прсте |
обуђене љубави, кад ми се у машти указа жена с дететом на руци.</p> <p>Обоје ме прекорно гледал |
ништена а живот сломљен.{S} Она је моја жена, али не она, за којом сам ја чезнуо.{S} Свака миса |
омајку.</p> <p>Срце ми је задрхтало, та жена изгледаше ми у мојој детињској големој тузи и непр |
ја крива што се тако десило,“ срдила се жена; „врати ми оца!“ јаукало је и преклињало дете...</ |
твојих уста да чујем, хоћеш ли ми бити жена, кад свршим науке?“</p> <p>„Хоћу,“ јецала сам. </p |
l> <l>Отскакутала.</l> <l>А несрећа, ко жена је верна,</l> <l>Пригрли ти та мужића њена </l> <l |
ице јој учини да устанем.{S} Била је то жена у дубокој старости, а смешила се у моменту кад сам |
сада је ретко!{S} Та света љубав мужа и жене давно је детињарија, занос и лудорија.{S} Па је ли |
.{S} Чинило ми се, да се и он сам стиди жене из нижег сталежа.{S} Разлог нисам имала; али љубав |
ам читајући то писмо:{S} Жао ми је било жене, која је из љубави погрешила.{S} Милана нисам жали |
иш?{S} Реци, да хоћеш.{S} То није грех: жени ћу оставити сво добро моје.{S} Она ће ме лако прег |
Све су то разлози, због којих се већина жени и основи брачне среће и љубави. </p> <pb n="167" / |
о може видити, а знате, — ко хоће да се жени, прво гледи, јел девојка вредна...</p> <p>— Варате |
/> <p>— Већ и тај жутокљун мисли кад се жени: нека је новца, а жена је на свету и више!{S} Па и |
дно и одлучно:</p> <p>„Милане, иди кући жени и детету.{S} То ти је дужност; а они те и већма во |
ма.{S} У теби ће имати бољу матер, но у жени, која га је родила, ал не схваћа и занемарује свој |
агови; лажу око девојке, док не дође до женидбе, па онда бирају богатију.{S} Сви су они таки... |
мушких само ми рекао; „Баш ко да је при женидби главно капитал.“</p> <p>„Чини ми се, да јесте“, |
и.{S} Свет ће само знати, да нећу да се женим.{S} И то ће бити цела парада.“</p> <p>Тај предлог |
зар је један, који се оженио тек да са жениним имањем господски левентује <pb n="149" /> и лак |
. „Па је л' мајко, хоћемо ли га одмах и женити?“</p> <p>„Чим отвори канцеларију и отпочне радит |
Па и сирота рођака још доста млада лепа женица, толико је плакала за њом, да сам мислила, побол |
ако нећеш тако, реци хоћеш ли, да се са женом раставим?{S} Подићу и небо и земљу док до цељи не |
, те дигох очи.{S} Предамном је стајала женска прилика.{S} Један поглед у лице јој учини да уст |
а нас је обе кувати, месити прати и све женске домаће и ручне послове.{S} Мене је осим тога дал |
е носећи јој припомоћ какве добротворне женске задруге, било би испод достојанства...{S} То ми |
лабо водим рабош о њему.{S} Али женски, женски!{S} Само то чудо и покор да видите!{S} Кад-кад с |
че.{S} Слабо водим рабош о њему.{S} Али женски, женски!{S} Само то чудо и покор да видите!{S} К |
ила је добра и према сиротињи милостива женскиња, али — као већина отмених госпођа — много је п |
штује.{S} Тек мане, недостаци и слабост женскиња њих привлачи; врлине се обично узносе, хвале, |
интимније но с женскињом.{S} Остало је женскиње ограничено, а оно се узвисило над њиме, па ник |
p> <p>— Па реците мајко, шта би требало женскиње да чини, да коракне кораком права напретка?{S} |
.{S} С радошћу узима стан тако усамљено женскиње у друштву са каквим добрим другом; неће станов |
ајновија врста, узор јунакиња обично су женскиње мање лепе, али тим више даровите, образоване и |
} Пада и мени кашта на памет, да би баш женскиње требало тако да се запита.{S} Радњом, енергичн |
ми беше доказ, да имам посла с поштеном женскињом.{S} Друга каментара није ми требало.</p> <p>Д |
е с мушки интимно, често интимније но с женскињом.{S} Остало је женскиње ограничено, а оно се у |
<p>Знала сам ту „морску логику“ понеког женског и мушког „отменог света,“ па сам се страшила, д |
Укратко: у узајмном поштовању мушког и женског човека.</p> <p>— Ту се мајко, с вама не слажем. |
ворила сам опет трговину шешира и радњу женског одела.{S} И то сам у Бечу изучила.{S} Радња ми |
и за мог младог доба, али шта велите о женском картању?{S} И мушком оно не служи на част.{S} К |
одство душе и срца треба да веже мужа и жену.{S} А то полско сродство лежи поглавито у сличност |
S} Сад и момак од 17—20 година не тражи жену, већ новац. — Није у реду што ћу пред вама, детето |
друго за цело неће.{S} Та сада има још жену и дете!“</p> <p>Хтела сам га не отворено вратити.{ |
аучио, како се осмехом растерују сузе а жеравица ледом заклања...</p> <p>Он је оборио очи и узд |
p> <p>Твој опроштај је, као кап воде од жећи умирућем патнику.{S} Зар се тако говори, кад се пр |
је тако.{S} Зато и љуби човек до год је жив тек оно, што му је први пут истинским жаром срце за |
ћи, редак дар, чврст карактер, весела и живахна природа и осетљиво благо срце?</p> <p>— Видила |
јала се, а у погледу указа се онај исти живахни израз, што ме је бунио и у парку.</p> <p>После |
сно засмејала а очи јој опет узеше онај живахни младалачки израз. — Баш враг тај песник, но нек |
У том погледу лежала је нека младалачка живахност, помешана са искреношћу и добротом.</p> <p>По |
ем, да се у богатству лакше и комотније живе, па нећу да сам му на сметњи!“</p> <p>„Сирото моје |
слушала, да у браку понајвише они рђаво живе, што се из љубави узимају?</p> <p>— Љубав! љубав! |
у земљи подруми и коморе.</p> <p>„Како живе ти људи?“ мислила сам и поглед ми паде кроз отворе |
па ће те чути.{S} У данашњем добу тешко живе и здрав човек, а што ће да чини таки јадник?!{S} Н |
аји ко да ми се следили.</p> <p>Како су живели у „новоме свету,“ никад нисам поуздано дознала.{ |
<p>Од саме зараде своје нисам могла сад живети, те молим зета, да ми даде припомоћ.</p> <p>Лепи |
им Данке већ су под земљом.{S} Докле ћу живети и како ћу свршити, не могу знати, ал срце ми каж |
времена.{S} Красан стари метод уз који живеше учитељи 80—90 година!{S} Још и данас се сећам св |
издржаваћу се сама.</p> <p>Десет година живила сам тако, радећи и хранећи се.{S} Десет година м |
е шаренило досадно а живот несносан.{S} Живим само зато, да тебе још једаред видим и да из твој |
и непрестано у души; и ја сам остала да живим из дужности и љубави.{S} Остала сам да живим, но |
из дужности и љубави.{S} Остала сам да живим, но у кући тој дуже остати нисам могла.{S} Земља |
е, мени изгледа врло себично. „Не ћу да живим, кад га немам и кад нисам сретна!“ То истина гово |
те, па седите!{S} Ето видите, ту вам ја живим.{S} Доста је влажно, ал' бар има више светлости и |
ме је питала: ко сам, од куда сам, како живим и т. д.{S} Све је то чинила неком природном искре |
ота, знам зашто; није јој се баш милило живити.{S} Знам ја како је то кад је човек сам!</p> <p> |
} Зато буди милостива, па одговори како живиш и можеш ли нам опростити.{S} Та ја сам најмање кр |
е при том било некако топло; срце ми је живље почело куцати, но тек за тренутак; после ме обли |
плачеш, лудице моја?{S} Тамо је и онако живље и веће место; ако се не сложиш са сестром, имаш с |
орошено мојим врелим сузама; пишући га, живо сам сахрањивала и подруги пут своје срце.</p> <p>П |
дана не дође до очајања.</p> <p>На што живовати живот без сврхе?{S} И моја рука одапе пиштољ.< |
мајка хтела; и моја је срећа уништена а живот сломљен.{S} Она је моја жена, али не она, за којо |
Сада ми је то шупље шаренило досадно а живот несносан.{S} Живим само зато, да тебе још једаред |
Мисли доста је учинила, кад им је дала живот и кад по ваздан чегрће мужу око ушију, да им наба |
рну увреду.{S} Невин сам, али и твој је живот отрован.{S} Доказ томе већ је то, што ниси пошла |
ој није свето, често ни сама срећа па и живот љубљене особе, јер у место да себе победи и да та |
дође до очајања.</p> <p>На што живовати живот без сврхе?{S} И моја рука одапе пиштољ.</p> <p>„З |
њижицу.</p> <p>— Како вам се допада мој живот? питала ме смешећи се.</p> <p>Ћутала сам за трену |
савешћу.{S} Навикнут је био на комотан живот и раскошну удобност, коју неби могао имати, кад б |
> <p>— Вас као да слабо занима старичин живот? смејала сам се.</p> <p>— Не, душо, врло ме заним |
прави анђео избавитељ.{S} Да је требало живот жртвовати, и то би била за њу радо учинила, тако |
ек по неке решавајуће догађаје из свога живота.{S} Појединости нека замишља свако по ћефу, а он |
} Сме свако знати; само немојте за мога живота, а нећете дуго чекати, још који дан. </p> <pb n= |
презирање и поругу, којом се обично за живота срета...</p> <p>Била је већ настанула пета годин |
д сам почела осећати празнину усамљеног живота свог, усвојила сам сестрину Данку.{S} Дете сам в |
е спадну и кад руменило са лица у борби живота нестане!</p> <p>— По вашим речма, спољашња лепот |
ага од туге.{S} За цело јој не беше жао живота.</p> <p>— Дакле ни ту се нисам преварила? ви и п |
жу.{S} Па шта могу тражити од неразумне животиње?!</p> <p>И ја и Милан играсмо се неко време ти |
>; а не тек с моментани страсни осећаји животињска нагона, који су обично <hi>себичност</hi>, ј |
да, где није тако, само је гадна страст животињска нагона и ништа више! (Ја) нисам била така.{S |
бав што се тим светим именом назива?{S} Животињски нагон, сањалачки занос, или навика на леп ил |
ки људи имају, само је страстан занос и животињски нагон.{S} Нико на пример не пориче, да мајчи |
в идеал!</p> <p>Јесте, ћерко моја, само животињски полски нагон сада још влада.{S} Праве свете |
одства, а не са спољашњости, заноса или животињског нагона.</p> <p>— Е, мајко, онда је на свету |
а за неверу.{S} Она се гаси тек с нашим животом само сам још додала: да човек, ако се на пример |
поведање о страном свету, школском свом животу и наукама које су нама биле непознате.{S} Кад је |
што га осећаш, не може бити љубав.{S} У животу се љуби тек једанпут!“</p> <p>Тако сам мислила, |
Зар је то занос?{S} Зар човек не љуби у животу тек једаред?{S} Та права је љубав вечита!</p> <p |
и успавано.{S} Доказ томе је, што сам у животу још двапут љубила, истим жаром и истом чистотом. |
ада!{S} Не лежи јунаштво у смрти, већ у животу.....“</p> <p>Пољубила сам слику своје мајке, као |
тигне своју цељ, срамно ме је пред њиме жигосала и уверила га, да га ја не волим; а мој некадаш |
но тако безазлена, да не зна ни „на чем жито расте...“ Ко год хоће може је преварити и онда, гр |
аји пунили су ми сада душу.{S} Ни једна жртва није ми била велика, кад се тицала Данке.{S} Васп |
себе.{S} Ја те љубим неизмерно.{S} Нема жртве, која би ми за тебе тешка била.{S} Знања имам а и |
ва.</p> <p>Кад је то видео, хтео је све жртвовати.{S} Но тада је било касно.{S} Осећала сам как |
анђео избавитељ.{S} Да је требало живот жртвовати, и то би била за њу радо учинила, тако сам је |
гога — чинило ми се, да је врло слаб за жртву, што ми је хтеде поднети.{S} Примити је никако ни |
е често приморала, да своју срећу туђој жртвујем; топло срце није хтело да купује љубав, или са |
устима, речма, а срцем ретко ко за њима жуди.</p> <p>— Зато и јесте све мање љубави на свету.{S |
је просто и њему; није он први у ком је жудња за богатством, уништила сваку човечност.</p> <p>Т |
је свршили трагично.{S} Из славољубља и жудње за богатством, лаћа <pb n="163" /> ли се разних к |
е давно решила за то, а сада сам добила журан позив од те и те фирме.{S} Готову робу понела сам |
ћа њена </l> <l>Па га љуби, никад се не жури.</l> </quote> <p>— Гле како баба сравњује! насмеја |
тање.{S} Једва чекам да чујем свршетак, журила ме тетка. </p> <pb n="158" /> <p>— То ће те тешк |
ави кључ од своје собе.{S} Зацело си се журила у дућан.{S} Прошао сам онуда и свратио сам.{S} К |
на оцепила од мога друштва, па се морам журити, да га стигнем.</p> <p>Бацила сам још један погл |
ично у то доба вечерало па ми се ваљало журити.</p> <p>Опростила сам се са старицом, обећавши, |
у страну.</p> <p>Овог пута корачала сам журно: била сам замишљена а и желудац ме је опомињао, д |
— Били смо код старе мајке.{S} Има лепе жуте тице, па све тако, тако чине! — предвари ме „баца“ |
ако. </p> <pb n="146" /> <p>— Већ и тај жутокљун мисли кад се жени: нека је новца, а жена је на |
о је врло добро и свеже.{S} Бојадишу га жутом репом и сафраном, ал ја то осетим по мирису, па в |
чудно је одударао од старачке борасте, жућкасте коже, и модрих усана и око лепог кроја.{S} Раз |
омљен.{S} Она је моја жена, али не она, за којом сам ја чезнуо.{S} Свака мисао разлази нам се ј |
елицу свет обично исмејава.{S} Ко пита, за што си тако остала.{S} Доста да ниси удата, и то је |
добре тетке, да ме издржава и васпита, за оно мало новаца што ми је остало од родитеља.{S} Она |
ла, а после сам је тражила и у течиној, за оно време, богатој библиотеци.{S} На то ме је свикао |
даде припомоћ.</p> <p>Лепим није хтео, за то је суд решио 10 фор. месечно.{S} Могла сам добити |
ла пред—а—ме.</p> <p>— Где си, девојко, за толико?{S} Да вам се није што десило? питала је она |
оворила је она.{S} Ја сам је и дворила; за то ми је оставила сав свој „веш“ и одело.{S} Била је |
Гледао је неко време замишљено крозањ; за тим ми опет приђе.</p> <p>„Остави то,“ рече узевши м |
упуштајте.{S} Лепо је бити попадија.{S} За то ми будите захвални, па га држите за јаку.</p> <p> |
и ништа више! (Ја) нисам била така.{S} За то сам незгодна јунакиња.{S} Да то будем, требала са |
е човек сећа каквог милог покојника.{S} За мене је био мртав; само што ме је по кат-кад мучила |
.{S} Неко време је замишљено ћутала.{S} За тим се прену, а преко лица јој прелети горак иронича |
у тугу требало ми је што више посла.{S} За то сам одмах отворила на своју руку радионицу и трго |
иним очима не беше ни трага од туге.{S} За цело јој не беше жао живота.</p> <p>— Дакле ни ту се |
у месту, па неби хтели да је уступе.{S} За то су дошли чак овамо:{S} Треба им готовине; иначе и |
ану видила сама, почела сам плакати.{S} За што? — То нисам знала: само је тако морало бити; срц |
пљени у нашој девојачкој библиотеци.{S} За време школског свог одмора, научио нас је и Вуковом |
и остало, привуће их тек постепено.{S} За то и нећу да уображавам, да сам му већ сад симпатичн |
.</p> <p>— је лите да је била добра?{S} За младих година служила сам и код феишпана.{S} Није Ма |
те.{S} Старица није била „рђава особа.“ За њу се још не зна ни добро ни зло; а ко више апелује |
ам премишљати: какав мора бити „делија“ за кога би ја пошла.{S} Нисам дуго морала премишљати; п |
и се, да би то питање читаву „историју“ за собом повукло, а одкуд ми права да зледим ране, које |
орала сам му по нешто на глас читати, а за тим сам према свом стрпљењу и пажњи с којом сам чита |
ок, тргао се, погледао ме испитујући, а за тим уздахнуо, избегавајући одговор на моје брижно пи |
зумем; видила сам, да течу то весели; а за сироче нема веће среће, него кад може да задовољи он |
то се не хтедох без љубави удати?!{S} А за љубав, чинило ми се да ми је срце мртво.{S} Но није |
а то за тренутак топло погледао у очи а за тим брзо оборио поглед и збуњено и брзо отпочео какв |
ла у памети.{S} Била је то чудна појава за мене.{S} Није се запослила „вечитом љубављу“ па и оп |
{S} Већ прво писмо Миланово, што сам га за тим добила, тумачила сам друкчије.{S} Дотле сам свак |
,“ свршавао је своје писмо; „а знај, да за мене више среће нема.{S} С мајкином исповести одлети |
рајлица, богами, баш добро, чула сам ја за тим још и на вратима ходника.</p> <p>Но да се вратим |
та млада лепа женица, толико је плакала за њом, да сам мислила, поболеће се.{S} Једва сам је ут |
ла.</p> <p>У врту сам се сита исплакала за што, нисам знала ни сама.</p> <p>После неког времена |
сам себи осигурала а брак сам сматрала за нешто светије од обичне трговачке спекулације, па је |
приметно хладнији.{S} Кад сам га питала за узрок, тргао се, погледао ме испитујући, а за тим уз |
е требало живот жртвовати, и то би била за њу радо учинила, тако сам је од тога часа заволела.< |
чила од газдаричине девојчице.{S} Учила за испит декламовати.{S} Дође ту мени, па говори, говор |
ојима сам рекла, да сам се давно решила за то, а сада сам добила журан позив од те и те фирме.{ |
избавитељку своју, а зора ме је затекла за пут спремљену.</p> <p>Отпутовала сам у Беч, да се та |
Но опет ми је нашла још тога дана кола за *.</p> <p>Кад сам полазила, Даница се гушила у сузам |
то веже падишу за његове буле или петла за кокоши.{S} Извините ћерко, овај мало драстичан израз |
е маши, па ма иначе како да сам чезнула за том руком...{S} То је видите узрок, а не хладно срце |
ће ме лако прегорети.{S} Није ни пошла за мене из љубави.{S} Новац и титула: „госпођа докторка |
амоубиство.{S} Али насилна смрт оставља за собом трагове, а тога није смело бити; била би небла |
ћете да можда никад нисам била способна за љубав, кад тако говорим и кад сам остала неудата.{S} |
на, али срце и опет боли...{S} Успомена за успоменом ређа се у души и растрза ми срце.{S} Па ка |
} Ја сам рекла: права љубав, а та незна за неверу.{S} Она се гаси тек с нашим животом само сам |
} После неколико тренутака, маши се она за лист, што сам га уз себе спустила.</p> <p>— Неће те |
сто и њему; није он први у ком је жудња за богатством, уништила сваку човечност.</p> <p>То је м |
Дошла је да наручи неколико пари чарапа за „штафир“ своје кћери.</p> <p>Опростила сам се на брз |
а у касапници.{S} Тамо је куповала меса за чорбу себи и „своме друштву“ — тако она зове своје п |
ми зацело не би ни она допустила.{S} Та за Бога! — Друго је бити чланица, па званично правити с |
ету мало праве љубави.{S} Ко данас пита за поштење, разборитост и остале душевне врлине?{S} Дос |
другога — чинило ми се, да је врло слаб за жртву, што ми је хтеде поднети.{S} Примити је никако |
ме радозналост.</p> <p>Тек што сам све за ноћ спремила и хтела отпочети читање, отшкрину тетка |
ропало, а у даљини се сијао зрачак наде за спас његов.{S} Ми би је велим презирали; особито кад |
ка.{S} Хтео сад да одем но Данка ме узе за руку и одведе у твоју собу, да ми покаже шешир, што |
демо у собу, дошла је мајка;“ па ме узе за руку, као и лане што је чинио, те уђосмо заједно у к |
ма.{S} С мајкином исповести одлетила је за увек.{S} Патња је моја тешка, а олакшаће се тек онда |
жност ми је била, да га запитам, где је за толико, па ни то нисам могла; осећала сам, да би ме |
пута већма него пре.“</p> <p>Узео ме је за руке, уверавјући ме нежним и страсним речима о својо |
ара, које сам најволела.{S} Давао ми је за читање понајвише „<title>Обрадовићеве басне</title>“ |
Једанпут не дође две недеље; било ми је за то време некако чудно и тешко.{S} Питала сам и Душан |
груба према мени.</p> <p>Питала сам је за узрок.</p> <p>„Шта ти хоћеш од мене?“ викнула је, а |
сама, да тако мора бити.{S} Зар сам је за то одхранила да ми сину убије срећу!“</p> <p>„Али ма |
ло.{S} Док сам се савлађивала, тежио је за њом и тражио је, а сад кад је увиђа, избегава сваку |
. — И Стевана сам волела, но ни он није за мене; све више увиђам, да је лакоуман и не постојан, |
је.</p> <p>— Пре свега треба праве воље за бољитак, па онда још нешто, а последице би дошле сам |
тебе тешка била.{S} Знања имам а и воље за рад, па хајде самном далеко у свет, где нас нико не |
ока са мене.{S} Кад сам свршила, узе ме за руке и нежно рече:</p> <p>„Добар бранилац.{S} Али ов |
нитије.</p> <p>Она диже очи, гледећи ме за часак нетренштице.</p> <p>— Што ме тако гледате?{S} |
једем.{S} Вруће не ваљају, а од хладне за час се поболем.{S} Стара сам.{S} Лубеница је била зр |
шили трагично.{S} Из славољубља и жудње за богатством, лаћа <pb n="163" /> ли се разних критичк |
ле, па само нагло дише и дрхће од чезње за тицама.</p> <p>— Бојите се, да не излете? осмехну се |
и.{S} Туда ће се вратити спровод, па се за времена згодно постирала.</p> <p>Сад ми тек пало у о |
а, бива свешта.{S} Још је срећа, кад се за времена разиђу, Али, ако их је везао који члан пород |
жељезница и разних машинерија, беше се за неко време — као обично пред подне — стишало.{S} Оси |
нужна код куће.</p> <p>Опремила сам се за пут, а пре тога отишла и баба-Стани.</p> <p>Кад је ч |
} Ал ходите унутра.{S} Ваљда се не ћете за то наћи увређени?{S} Нисам рђава, ако сам сирота!{S} |
За то ми будите захвални, па га држите за јаку.</p> <p>„Хоћу ли читати даље, драги моји?“</p> |
тајна.{S} Сме свако знати; само немојте за мога живота, а нећете дуго чекати, још који дан. </p |
. </p> <pb n="141" /> <p>— Ал погреб ће за то бити величанствен?{S} Питаше тетка.</p> <p>— Као |
свету лакше ће Боривој стећи гласа а и за мене ће бити боље.{S} Досадан ми је овде цео свет; и |
беше већ двоје деце, те не беше места и за мене.</p> <p>Закључише, да ме даду у Ву....р некој д |
ного да говорим.{S} Тог зла бивало је и за мог младог доба, али шта велите о женском картању?{S |
ја.{S} У мени нема више ни мрве љубави за тебе.“</p> <p>Он се тргао, гледећи ме зачуђено.</p> |
обзире на савете његове, већ се поводи за срцем и одаје љубавном уживању без борбе и устезања. |
дно и друго слабо, и једно и друго тежи за искреном љубављу; само што код једног тек ниче, а ко |
а разборита човека никад.{S} Ко се држи за свесна, па и опет тек спољашњост на предмету своје љ |
сам од прилике нагађала и сама, рече ми за тим.{S} А шта ви мислите о мени?</p> <p>Оборила сам |
им неизмерно.{S} Нема жртве, која би ми за тебе тешка била.{S} Знања имам а и воље за рад, па х |
ог, ко ме разуме и ко ме не ће исмејати за то, што сам овако остала.{S} Уседелицу свет обично и |
о учиним; треба се у младости постарати за старе црне дане.</p> <p>Тако сам писала, но сам Бог |
идим вам из очију.{S} Но то ћу оставити за други пут.{S} Иначе ме други пут нећете посетити...{ |
има својега мужа, а често и својим, тек за то, што у својој чапљастој охолости уображавају, да |
и срце је обично у таквим приликама тек за време успавано, измучено или затупљено, а згодном пр |
у и зрачак среће озари му лице, али тек за тренутак.{S} Доцније је у таким приликама бивао снуж |
срце ми је живље почело куцати, но тек за тренутак; после ме обли румен стида; и свега нестане |
питала ме смешећи се.</p> <p>Ћутала сам за тренутак.{S} Нисам одмах нашла згодна одговора.</p> |
рад тога дошла сам и амо у Т., чула сам за овдашњег ваљаног доктора очију.{S} Годину дана лечио |
на хоћу ли још кад год сећи.{S} Ову сам за вас узела.{S} Ја их не једем.{S} Вруће не ваљају, а |
ала, а мајка неће да се то зна; још сам за удадбу млада.{S} Тако је рекла и баба-Мари.</p> <p>Н |
дне партије.“</p> <p>„Чекам да дорастем за шпекулацију, што је неки свет браком назива,“ био је |
пречила, ал опет нисам мога да се решим за удадбу по рачуну.{S} Егзистенцију сам себи осигурала |
о Мразовићев „<title>Поучителни магазин за децу</title>“. „<title>Цветник</title>,“ од Ј. Рајић |
Зар није било доста увреде?!{S} А друго за цело неће.{S} Та сада има још жену и дете!“</p> <p>Х |
ују тек устима, речма, а срцем ретко ко за њима жуди.</p> <p>— Зато и јесте све мање љубави на |
беше оставила.</p> <p>Дуго сам и тешко за тим боловала.{S} Кад сам оздравила, чула сам, да се |
p> <p>„Стано,“ рече он ухватив ме нагло за руке; „ти си много патила... патиш и сада.{S} Но буд |
ти предпостављају лошију од тебе, само за то, што је удата!{S} Баш као да је брак чистилеште с |
други пут увидео, да смо створени једно за друго?!{S} Да си ме љубила нема сумње, а осећам, да |
ила презирање и поругу, којом се обично за живота срета...</p> <p>Била је већ настанула пета го |
чуђено погледала.</p> <p>Он би ми на то за тренутак топло погледао у очи а за тим брзо оборио п |
се, који ће ме боље разонодити, особито за време мога боловања, после оног растанка са Миланом. |
p>„Шалиш ли се? питао је узевши ме опет за руке.</p> <p>„Не шалим се“, рекла сам недижући очију |
авни је фактор свуда!</p> <p>Грамљивост за њиме, уништила је сваки племенитији осећај.{S} Љубав |
им још у клици.{S} Зар сам се један пут за рад тога пред њиме хотимице показала гора но што јес |
Отселила се.{S} Не може да плаћа кирију за „анштендиг“ собу.{S} Сад је тамо у оном крају од „ај |
и ћу мојко, можда још данас.{S} Доћи ћу за цело; само ме сад светина оцепила од мога друштва, п |
ли да није било лако рушити своју срећу за рад дужности, то је истина!</p> <p>Старица уздахну и |
права љубав, а не оно, што веже падишу за његове буле или петла за кокоши.{S} Извините ћерко, |
је позлило?!{S} Па је устрашено ухватих за раме.</p> <p>Она диже главу. </p> <pb n="140" /> <p> |
Молила сам је, да ми остави књижицу још за који дан, да је препишем.</p> <p>— Шта ће вам?{S} Ва |
;</l> <l>Њу сам вазда поштовала,</l> <l>За њу бих и срећу дала.</l> <l>И срце ми било врело </l |
l> <l>Или је грех правду тражит,</l> <l>За све друго мало марит?</l> <l>Или је грех хтети љубав |
помињао, да је подне већ прошло.</p> <p>За ручком сам питала течу и тетку, знајули што о фрајла |
Но дужност према мајци одговорила ми; „За тебе мора бити мртав, па шта те се тиче његово мишљи |
тан, па сам била и ја.</p> <p>Најмилија забава беше ми читање у тамошњем врло лепом варошком па |
ем на новац бајаги неке забаве.{S} Лепа забава, која из туђег џепа вади новац, без да си га зас |
и и сви ме воле.{S} Они су ми друштво и забава.{S} Пазите само шта ће радити.</p> <p>Отворила ј |
S} Хоће с картањем на новац бајаги неке забаве.{S} Лепа забава, која из туђег џепа вади новац, |
з да си га заслужила!{S} Боље да остану забаве ради дома, па окупају ону јадну дечицу, што их с |
бе.{S} Иди ти душо, куд си пошла, па се забављај по вољи.{S} Доста ти је рада целе године.{S} К |
још тако луд био да крати себи пријатну забаву и то „света ради!“ Зар не пролази и сунце кроз к |
ао у мојој души.</p> <p>Шта ћу данас да забиљежим? — Честитао ми није нико.{S} Ко би се мене и |
е бити цела парада.“</p> <p>Тај предлог заболео ме и увредио до дна душе моје.{S} Чинило ми се, |
ођену матер своју.{S} Једанаесте године заболеше ме очи, већ је изгледало да ћу вид сасвим изгу |
ка времена, носећи и добро и зло у море заборава.</p> <p>Просилаца сам и сад имала: младих и ст |
ки назори, па се може лако десити да ме заборави.</p> <p>(Стеван је био син ондашња имућна беле |
видимо изчекује дужност — твоја.</p> <p>Заборави све и буди човек!</p> <p> <hi>Стана.</hi> </p> |
а са мачком и псетом, „мојим друштвом.“ Заборавила сам да вам га прикажем, а тако зовем своје к |
огао.{S} Пре две недеље си једног јутра заборавила у брави кључ од своје собе.{S} Зацело си се |
ово:</p> <p>Патила сам много док сам те заборавила.{S} Сада је све прошло, па нек вам је просто |
ећ одавно нисам читала; можда сам већ и заборавила.{S} Ту се опет насмешила.</p> <p>Док је она |
<p>„Што си плакала?{S} Зар га још ниси заборавила?“ питао је прекорним гласом.</p> <p>„Кога?“ |
ла.{S} И Милана и Боривоја била сам већ заборавила.{S} Од свега је остала само успомена.{S} С т |
у казало, да сам чиста и невина.</p> <p>Заборавила сам га, али сам другог заволела.{S} Ја, која |
није нико.{S} Ко би се мене и сећао?{S} Заборавили ме сви, па и они — које сам ја усрећила!</p> |
можда оставити и памтење, као што су ме заборавили и људи.</p> <p>Заборавили? — Је ли баш тако? |
као што су ме заборавили и људи.</p> <p>Заборавили? — Је ли баш тако?{S} Не, сећају се они мене |
мо боље усавршим у својој струци и да — заборавим.{S} Својима сам рекла, да сам се давно решила |
убав и дужност према вама учиниће да га заборавим и без тога.{S} Ох та и ја знадем, да се у бог |
њем издисају и ништа више.</p> <p>Да га заборавим, допринела је много и она његова гадна и недо |
ико хладни и равнодушни речи!</p> <p>Да заборавим своју тугу требало ми је што више посла.{S} З |
кажете.{S} На што?{S} Стара сам, па ћу заборавити, а ко зна оћул вас још кадгод видити; но ја |
д је видила рођаку!{S} О, то никад нећу заборавити.{S} Па и сирота рођака још доста млада лепа |
што је лепо и што му је пред очима.{S} Заборавиће је брзо поред богатије и лепше; само она тре |
и се ни на што.</p> <p>Мајка је рекла: „заборавиће је поред друге богатије и лепште.“ Те речи з |
мке, а ја се прихватих наде да ме можда заборавља, што држи, да га ја неволим.{S} Згодном прили |
м срцем својим.</p> <p>Срцу нисам могла забранити да га не љуби.{S} Но, да ме је језик одао, ја |
је легао, па неможе заспати.{S} И кроз завесу на врати продире светлост; а то њему квари сан.< |
и Марко, па се и они стадоше умиљавати; завидљиво гледећи у тичицу на њезини груди.</p> <p>— Ви |
и неће.{S} Поштује и воли она мене, али зависи од — мужа.</p> <p>Нека је просто и њему; није он |
радо учинила, тако сам је од тога часа заволела.</p> <p>Помајка ми беше удовица, а имала је дв |
p> <p>Заборавила сам га, али сам другог заволела.{S} Ја, која сам дотле сањала о љубави и с оне |
ул вас још кадгод видити; но ја сам вас заволела онако на први поглед.{S} Лице ваше остаће ми и |
етка; но брзо сам и њу решила.{S} Он је заволео — другу. </p> <pb n="161" /> <p>Та друга беше м |
ту је познао и Боривој.</p> <p>Да је он заволео, јасно сам сад видила.{S} Како је она осећала, |
она.{S} Па као што неможе свестан човек заволети мртву лутку, са њезина шарена одела, исто тако |
а одмах на венчању, а лепа је девојка,“ заврши моја помајка, баш кад сам отворила врата.</p> <p |
ила лице рукама.{S} Он их нежно скиде и загледа ми у очи.{S} Склопила сам их, да га не видим.{S |
амишљено гледаше у даљину.</p> <p>То је заголицало и моју радозналост.{S} Желила сам чути, што |
опасти.“</p> <p>Природа јој беше доиста загонетка.{S} Колко је била енергична, толико нестална, |
избегава сваку изјаву.</p> <p>Био ми је загонетка; но брзо сам и њу решила.{S} Он је заволео — |
м се сама тргла од њега.</p> <p>„Вечита загонетко!“ узвикну он, пустивши ми руке; „но и ја сам |
друкчијег су соја...</p> <p>Смејала се загонетним смејом; нисам могла да одредим, дали себи ил |
l>Сунце сија, тица пева,</l> <l>Срце се загрева;</l> <l>Цвеће мири, листа гора,</l> <l>Туге нес |
l>Сунце сија, тица пева,</l> <l>Срце се загрева;</l> <l>Цвеће мири, листа гора,</l> <l>Туте нес |
што му је први пут истинским жаром срце загрејало, па ма и у разним особама. </p> <pb n="139" / |
ду над срцем.“</p> <p>Даница ме стролно загрли, па се гласно плачући бацила у своју постељу, а |
ла се.</p> <p>— Збогом ћерко, јецала је загрливши ме; <hi>осећам</hi> да вас више видети нећу.{ |
то моје дете,“ рече она тренутно, па ме загрливши и пољуби у чело.{S} Но опет ми је нашла још т |
нисам имала снаге, јер то беше последњи загрљај.{S} После неколико тренутака је отпутовао.</p> |
S} После их старка опет метну у кавезе, заденувши у сваку по парченце шећера.</p> <p>Чим тичице |
предњу и шапутала:</p> <p>„Оче, јеси ли задовољан са својом јадном ћерком?{S} Делала сам по тво |
ироче нема веће среће, него кад може да задовољи оне, који га с љубављу сретају! </p> <pb n="15 |
ам ништа не износим.{S} Морате се душо, задовољити ониме, што имам.{S} Мало млека, свежа масла |
се прстеновали.{S} Ја сам опет весела и задовољна; он је тако добар.</p> <p>Рећи ћеш:{S} А Душа |
била ту; и ја сам била чила, окретна и задовољна, као и друга деца.{S} Имала сам милу мајку, д |
шапутала сам кроз плач; „мајка ће бити задовољна — дужност је одржала победу над срцем.“</p> < |
ио читати а тетка плести.{S} Обоје беху задовољни својом ученицом; тетка није могла да ме се на |
во и дочекала дванајсту годину сретно и задовољно.{S} Но сад на једанпут паде опет судбини на п |
ни се чини, да ме те свете очи тужно ал задовољно гледају...</p> <p>Устала сам и целивала икону |
</l> <l>Ал’ жеља ми беше смела,</l> <l>Задовољство је однела.</l> <l>Желила сам свуда правду;< |
ећавши да ћу скоро опет доћи.{S} Оне ме задржавала, но остати нисам хтела.{S} Чинило ми се, да |
ли само у мислима.{S} Пристојност ми је задржала језик од из греда тог.</p> <p>— Гле ви се и не |
те, што сам вас својим бенетањем толико задржала.{S} Бар ће те се кадгод сетити фрајла-Стане Ис |
ад нас <pb n="150" /> баш та детињарија задржи од изгреда, који би можда иначе учинили; а усамљ |
већ на улици.</p> <p>Скочила сам, да га задржим, да му све кажем и да умрем, али на врати сам с |
и јој припомоћ какве добротворне женске задруге, било би испод достојанства...{S} То ми зацело |
ледале су ме те миле очи.{S} Рука ми је задрхтала а смртоносно оружје пало са праском на земљу. |
ом нежнијем изразу његовом поруменила и задрхтала, да и оне што не ишчитају ...</p> <p>Оне нису |
} Познала сам рукопис — Миланов.</p> <p>Задрхтала сам. „Шта ће сад од мене?{S} Зар није било до |
творише, а унутра ступи — Милан.</p> <p>Задрхтала сам и побледила.</p> <p>„Што дрхћеш, змијо гл |
ти моју нову помајку.</p> <p>Срце ми је задрхтало, та жена изгледаше ми у мојој детињској голем |
је у мени дрхтало, па сам осећала да ће задрхтати и рука...</p> <p>Уздахнуо је и махнуо руком п |
ва дела.{S} Но ја сам се касније и сама задубљивала и у сувопарније ствари и трудила се да их р |
о, већ да проклиње час свога рођења!{S} Заиста мени је врло чудно понашање такових родитеља, ос |
} И те се још смеју Српкињама звати.{S} Заиста жалосно.{S} Срам их било!{S} Хоће с картањем на |
ростакиња,“ така „распуштена грешница,“ заиста заслужује, да је отмени и солидни кругови презру |
какво слабо болесно дете.</p> <p>Ја сам заиста дрхтала, но више од узбуђења, но од зиме.</p> <p |
не саме. т. ј. због мојих мана и врлина заједно.</p> <p>Доцније, кад сам почела осећати празнин |
овео читаве ферије.{S} Боривој; учио је заједно с Миланом једну исту струку.{S} Иначе је био че |
еби пустила од себе, онда кад би с њоме заједно пропало, а у даљини се сијао зрачак наде за спа |
е то, моја ћерко, и више ништа.{S} Хоће заједно са децом својом да светли пред светом, разуме с |
и сироче као и ја; модистлук је самном заједно изучила а пре годину дана отворила је и радњу п |
уку, као и лане што је чинио, те уђосмо заједно у кућу.</p> <p>После два дана је отпутовао.{S} |
ожеш.{S} Али нико те не тера...“</p> <p>Зајецала сам на глас.</p> <p>„Што плачеш, лудице моја?{ |
осмехом растерују сузе а жеравица ледом заклања...</p> <p>Он је оборио очи и уздахнуо.</p> <p>О |
ребало.</p> <p>Сад сам била мирнија.{S} Закључила сам да своје осећаје не одам. „Та ја се варам |
ци.{S} Вредно ће бити да видите.</p> <p>Закључисмо, да идемо.</p> <p>Кад сам се сутра дан упути |
еце, те не беше места и за мене.</p> <p>Закључише, да ме даду у Ву....р некој доброј пријатељиц |
де имала...</p> <p>— Кад је то природан закон, отпочела сам најпосле, нашто онда толико моралис |
част.{S} Карташ је оличено среброљубље, законом обезбеђена варалица, отимач и лопов, а често и |
ст лежи на њима пред Богом и светом.{S} Закужави ти један цветак или ти се поболи тичица, па ве |
ад дужности према другима.</p> <p>У том закуца неко на вратима.</p> <p>На старично „слободно,“ |
тко беше недеље а да није на моји врати закуцао по који провођаџија.</p> <p>Обично сам их све р |
<p>Нико ми није одговора дао; но зраци залазећег сунца, падаше на трном окруњену главу Бого-чо |
што сам им поклонила, преседао ми сваки залогај.</p> <p>„Смрт или вид“ била је сад сва жеља мој |
, тек би можда помислио:</p> <quote> <l>Залуд стриче, дуваш деваш,</l> <l>Не издува чега немаш! |
ко чела; ваљда да је отерам.{S} Али све заман; од тога тренутка знала сам и осећала, да Милана |
наша „полемика.“</p> <p>Хтела сам да је заменим у сечењу.{S} Није ми дала.</p> <p>— Не, то ћу ј |
умео да изговори глас „р“; обично га је замењивао са „и“ и „л“, или га је сасвим изостављао.</p |
а оно се узвисило над њиме, па нико не замера.{S} С радошћу узима стан тако усамљено женскиње |
улеж.{S} Јелте, да је тако?{S} Па ми не замерите!{S} Незнање и невиност није једно исто!{S} А в |
а уз себе спустила.</p> <p>— Неће те ми замерити, извињавала се; хоћу да видим какав је.{S} Већ |
а се лакше могу поновити — ако дође до „замерке“ — повела сам са собом и малог Милана, теткиног |
з очију, но брзо их убриса.</p> <p>— Не замерте ћерко.{S} Така сам била од кад сам.{S} Лака на |
остеље.</p> <p>Како ми је било, даје се замислити.{S} Стара моја тетка беше већ давно под земљо |
ноге; ми сликамо врага црног а црнац га замишља белог.{S} Ето видите, да појам о лепоти није је |
је из свога живота.{S} Појединости нека замишља свако по ћефу, а оно што ћу написати, довољно ћ |
>Овог пута корачала сам журно: била сам замишљена а и желудац ме је опомињао, да је подне већ п |
ла је и убрисала сузе.{S} Неко време је замишљено ћутала.{S} За тим се прену, а преко лица јој |
и оде прозору.{S} Гледао је неко време замишљено крозањ; за тим ми опет приђе.</p> <p>„Остави |
сам га ја познавала!{S} Старка умукну и замишљено гледаше у даљину.</p> <p>То је заголицало и м |
је казала, молећи Даницу и њега, да ме замоле, да јој мртвој опростим.{S} Све је то чинила из |
подруму. — Склоне ми по где што, кад их замолим.</p> <p>Молила сам је да се мене ради не труди, |
оју. знадеш ли шта чиниш?!{S} Или те је занела њезина спољашност?!....</p> <p>Пробудио се понос |
жени, која га је родила, ал не схваћа и занемарује своју дужност.“</p> <p>Ужаснула сам се од то |
није с твоје кривице?{S} А оне, матере, занемарују своју децу сваки дан.{S} Па зар им то никад |
матерински осећај, кад тако своју децу занемарују?!</p> <p>— Како, мајко?{S} Ја понајвише види |
ај утисак моћан, па човека неко време и занесе, али стално га везати неможе.{S} Особито не може |
јала сам се.</p> <p>— Не, душо, врло ме занима, рече она узевши с ормана котарчицу с бресквама, |
цу.{S} Ено мали сишао са столице.{S} Не занима га наша „полемика.“</p> <p>Хтела сам да је замен |
добила ниси.</p> <p>— Вас као да слабо занима старичин живот? смејала сам се.</p> <p>— Не, душ |
љубав мужа и жене давно је детињарија, занос и лудорија.{S} Па је ли чудо што се до овог дотер |
н брка поштовање са љубављу, а док први занос пређе па увиди, да сам и ја погрешива — постаћу м |
назива?{S} Животињски нагон, сањалачки занос, или навика на леп или створ, хоће свет често љуб |
о све болело би га, кад би први љубавни занос прешао; те би ме и нехотице почео сматрати као уз |
то га таки људи имају, само је страстан занос и животињски нагон.{S} Нико на пример не пориче, |
прецењује своју моћ.</p> <p>— Зар је то занос?{S} Зар човек не љуби у животу тек једаред?{S} Та |
душевног сродства, а не са спољашњости, заноса или животињског нагона.</p> <p>— Е, мајко, онда |
није баш рђаво, што се у младости човек заноси и прецењује своју моћ.</p> <p>— Зар је то занос? |
; љубимо ли лепоту спољашњу, она ће нас заносити до год нас траје, па и онда, кад љубљене особе |
је и божијом помоћу спасао вид.</p> <p>Заостала сам овде.{S} Радити се могло и овде а тешко ми |
е или код табле, а он ако је пре подне, запали чибук, па се не види из дима; ако ли је после-по |
тили? било ми већ на језику, кад ме она запита, показујући у певанији песников лик:</p> <p>— Вр |
, да би баш женскиње требало тако да се запита.{S} Радњом, енергичном радњом, могло би тек оно |
бичај.</p> <p>Дужност ми је била, да га запитам, где је за толико, па ни то нисам могла; осећал |
а-Стани.</p> <p>Кад је чула да одлазим, заплакала се.</p> <p>— Збогом ћерко, јецала је загрливш |
и нису обични.{S} Нисам ја никад газила заповести, већ сам их вршила.{S} Нисам разорила туђу, в |
ћерком?{S} Делала сам по твојој светој заповести и дужности човека; ал муке су велике, па ме у |
и син, па му треба бар две хиљаде да се запопи.{S} А ви рано, толико зацело имате?{S} Па га сад |
је то чудна појава за мене.{S} Није се запослила „вечитом љубављу“ па и опет остала вечито дев |
љубави узимају?</p> <p>— Љубав! љубав! зар је све љубав што се тим светим именом назива?{S} Жи |
брака.</p> <p>Па из таког јада и гада, зар је очекивати свестан подмладак!{S} Наћиће се, дабом |
о мушки, па ако је мене морао презрети, зар је морао узети ону, коју не воле?...</p> <p>Тако са |
ли једно од њих у било какву неприлику, зар се надати саучешћу, пожртвовању и помоћи од — така |
о ме гледао.</p> <p>„Што ме тако мериш, зар ми је питање тако глупо?“ Силом сам хтела да се шал |
натраг.</p> <p>„Милане, буди човек!{S} Зар ти не знаш да си ожењен? рекла сам трудећи се, да г |
а:</p> <p>„По томе би ја била њежна.{S} Зар ти не налазиш да сам сувише осетљива?{S} Душан ме у |
ње такових родитеља, особито матера.{S} Зар оне не увиђају, каква одговорност лежи на њима пред |
моје иначе разборите и добре тетице.{S} Зар је мало примера у свету, <pb n="142" /> да се по не |
узе сетан, да не речем, болан израз.{S} Зар се данас склапа брак из узајамне љубави, поштовања |
, увидиће и сама, да тако мора бити.{S} Зар сам је за то одхранила да ми сину убије срећу!“</p> |
и осећај у њему уништим још у клици.{S} Зар сам се један пут за рад тога пред њиме хотимице пок |
<p>— Ту се мајко, с вама не слажем.{S} Зар је љубав и поштовање једно исто?{S} Ето на пример, |
и; само се канда не слаже с истином.{S} Зар ти није већ дневник казао, да се то море хоће и код |
и више и чешће лакоумље и себичност.{S} Зар је човек рођен тек да само ужива?{S} Зар он нема пл |
о кап воде од жећи умирућем патнику.{S} Зар се тако говори, кад се прашта од срца?{S} Не Стано, |
ар је човек рођен тек да само ужива?{S} Зар он нема племенитија позива?{S} Истина је света, да |
јући поглед.</p> <p>„Што си плакала?{S} Зар га још ниси заборавила?“ питао је прекорним гласом. |
>Задрхтала сам. „Шта ће сад од мене?{S} Зар није било доста увреде?!{S} А друго за цело неће.{S |
и зар се не може љубити и из даљине?{S} Зар на пример мајка мање љуби своје чедо, кад оно није |
штице.</p> <p>— Што ме тако гледате?{S} Зар није тако?</p> <p>— Баш тако сам и ја мислила, рече |
S} Али зар сва кривица лежи на мени?{S} Зар нисам био преварен, а превару си потпомагала — ти с |
своју моћ.</p> <p>— Зар је то занос?{S} Зар човек не љуби у животу тек једаред?{S} Та права је |
Па зар им то никад не пада на памет?{S} Зар се не страше муке и клетве дечије, греха пред Богом |
створења, која ме још воле...</p> <p>— Зар немате баш неког од својих?{S} Питала сам и други п |
— самовати.{S} Сад је јецала.</p> <p>— Зар немате никог свог? питала сам је ја.</p> <p>— Припо |
заноси и прецењује своју моћ.</p> <p>— Зар је то занос?{S} Зар човек не љуби у животу тек једа |
тересовати.{S} Зато је упитах:</p> <p>— Зар ви мислите, да спољашњост не може човека стално при |
себи пријатну забаву и то „света ради!“ Зар не пролази и сунце кроз каљава места, на остане чис |
називаш ти моју љубав према теби.{S} А зар није већи грех, да се растанемо сад, кад сам и по д |
занемарују своју децу сваки дан.{S} Па зар им то никад не пада на памет?{S} Зар се не страше м |
да ме ни сад презирати не можеш.{S} Па зар неби било лудо, кад се неби машили среће, која нам |
сме фалити.{S} Ал тек, тек.</p> <p>— Па зар сам ја лења, сека-Мацо!</p> <p>— Бог с вама! а ко т |
жеља баш под том фирмом сакрива!{S} Та зар је један, који се оженио тек да са жениним имањем г |
ата, бранитеља и заштитника свог.{S} Та зар нас је једанпут <pb n="153" /> одбранио од друге не |
{S} Не Стано, ти се и сад срдиш!{S} Али зар сва кривица лежи на мени?{S} Зар нисам био преварен |
ба у близини и да је поседавамо.{S} Али зар се не може љубити и из даљине?{S} Зар на пример мај |
ни тридесет година!“ узвикнуо је шогор зар ти хоћеш тридесету да дочекаш?{S} Ко ће те онда узе |
<p>Рекла сам јој и свој разлог.</p> <p>Зар си и о мени тако судила? питаше она прекорно.</p> < |
питаше: дали и ја тако осећам.</p> <p>„Зар ти то ниси увидио?“ шапутала сам узбуђено ја.</p> < |
в а с њене тек симпатија и сажаљење!{S} Зарад њезине милостиње презрео је моју љубав, јадни Бор |
ла сам њезино некадашње самопрегоревање зарад дужности према другима.</p> <p>У том закуца неко |
.{S} Могла сам добити и више, но ја сам зарад Данкина мира пристала на — најмање.</p> <p>Сад са |
ажила себи лека. </p> <pb n="169" /> <p>Зарад тога дошла сам и амо у Т., чула сам за овдашњег в |
</p> <p>Док је трајало новца од касније зараде моје поштовали ме, али кад је требало који новчи |
и су ме скоро — отерали.</p> <p>Од саме зараде своје нисам могла сад живети, те молим зета, да |
скине очију са кавеза, а образићи му се заруменили.</p> <p>Она га поглади по косици.</p> <p>— К |
то кад је човек сам!</p> <p>Сузе јој се засијаше у очима.{S} Она их руком убриса и настави:</p> |
} Често таким, да убија кућу.{S} Дневна заслуга целе породице износи форинта или две а једна уж |
бити, дај се увиди, је ли „бабадевојка“ заслужила презирање и поругу, којом се обично за живота |
из туђег џепа вади новац, без да си га заслужила!{S} Боље да остану забаве ради дома, па окупа |
обична и смеју ми се.{S} Но јесам ли то заслужила?{S} Јесам ли?</p> <p>Догађаји и дела нек гово |
ипкати шећер.</p> <p>— Тако.{S} Сад сте заслужиле, смејала се старица.{S} Ко не ради не треба н |
ик,</l> <l>Не треба му опростити</l> <l>Заслужио је патити.</l> </quote> <p>Ја сам свршила а ко |
ња,“ така „распуштена грешница,“ заиста заслужује, да је отмени и солидни кругови презру и исти |
ко је пута мајку умилостивио, да нас по заслузи не казни, ни броја се не зна!{S} Шест година пр |
де, а сад — ту се старка болно и гласно засмеја — сад љубим моје канарине, мачку и псето.{S} См |
лепо везаној песмарици. — Ту се гласно засмејала а очи јој опет узеше онај живахни младалачки |
да су сви мушки тог мишљења! ...</p> <p>Засмејала се некако чудновато, па рече:</p> <p>— Знала |
је касно а теча ти је легао, па неможе заспати.{S} И кроз завесу на врати продире светлост; а |
читала.{S} Прочитала сам на том листу: „Застава,“ па видим, да сте и ви Српкиња.</p> <p>— Српки |
{S} Особито сад од кад —</p> <p>Старица застаде, а од старости сузне јој очи засузише још већма |
мисли и погледа око себе.{S} Поглед јој застаде на „<title>Змајевој певанији</title>," коју сам |
вишују се и поред патње.{S} Обични људи застају поред таке немиле пратилице на пола пута, или п |
р; а мали се Милан узверио, очице му се застаклиле, па само нагло дише и дрхће од чезње за тица |
код прозора је седила фрајла-Стана.{S} Застала сам.{S} Она ме погледа, преко — сад још већма — |
да видим баба-Стану.{S} У њезиној соби застала сам неку младу раделицу.{S} Баба-Стана беше — м |
се није одмицала од мене Око поноћи сам застала.{S} Кад сам се пробудила кандило је горело а Да |
кад-кад потребе да се исповеди.</p> <p>Застала је и убрисала сузе.{S} Неко време је замишљено |
„то ти хоћеш да знадеш?“ Знај дакле. — Застао је и погледао ми у очи.{S} У том погледу се јасн |
ана добила сам писмо.{S} Као електрисан застао ми поглед на адреси тој.{S} Познала сам рукопис |
убље је лепа српска врлина, говорила је застирући сто и спремајући ужину; само не треба претери |
ечији писци и песници тога језика, беху заступљени у нашој девојачкој библиотеци.{S} За време ш |
ца застаде, а од старости сузне јој очи засузише још већма.</p> <p>— Доћи ћу мојко, можда још д |
} Држала је, припасаћу кецељу и на ново засука рукаве, чим ме похвали — и ради чак и оно, што ј |
емише на груди.</p> <p>Притрчала сам да затворим прозор; а мали се Милан узверио, очице му се з |
душевну избавитељку своју, а зора ме је затекла за пут спремљену.</p> <p>Отпутовала сам у Беч, |
е.</p> <p>Неко време је тако стајао.{S} Затим тешко уздахнуо, спустио руке са лица и рекао одлу |
— Грло „новога метода,“ насмеши се она, зато вас „стара природа“ и тера у гроб пре времена.{S} |
ацо!</p> <p>— Бог с вама! а ко то каже? зато ми је баш и чудо; девојка на свом месту, ал не уме |
нда, кад чујем, да си нам опростила.{S} Зато буди милостива, па одговори како живиш и можеш ли |
, а ретко се ко труди и да је позна.{S} Зато се с њоме и њезиним именом и тера — швиндлерај.</p |
оје одређују шта је лепо, шта ли не.{S} Зато и треба настојати, да се те две особине још у деци |
ему а баш ме је почела интересовати.{S} Зато је упитах:</p> <p>— Зар ви мислите, да спољашњост |
паметан човек, жели свако да усрећи.{S} Зато одавно меркају девојку с новци, а он одмах препору |
ну се старка.{S} Да боме да је тако.{S} Зато и љуби човек до год је жив тек оно, што му је први |
онда, кад си од мене побегла у врт.{S} Зато те не корим; али ни после ниси ме морала обмањиват |
а срцем ретко ко за њима жуди.</p> <p>— Зато и јесте све мање љубави на свету.{S} Љубав је ћерк |
макар ко!</p> <p>— Знам, сека-Мацо, па зато вам и наручујем...</p> <p>— Добро фрајлица, богами |
аца,</l> <l>Без љубави праве.</l> <l>Па зато ме у старости </l> <l>Презирали људи;</l> <l>Ти се |
досадно а живот несносан.{S} Живим само зато, да тебе још једаред видим и да из твојих уста чуј |
ећа срећа.</p> <p>— Право велите.{S} Но зато опет по, највише „весело срце кудељу преде.“ Само |
је научило да свако „зашто“ има своје „зато,“ а самоћа, патња и размишљање, научише ме још и и |
ама тек за време успавано, измучено или затупљено, а згодном приликом оживиће опет:{S} Јер</p> |
ге нестат’ мора!</l> </quote> <p>Старка заћута.</p> <p>— Чија је то песма? питала сам је после |
ила пољупца — без љубави.</p> <p>Старка заћута, нагло устаде и оде кавезима.{S} Била је очевидн |
покор и трулеж!</p> <p>Старка уздахну и заћута.{S} После неколико тренутака настави опет:</p> < |
то је истина!</p> <p>Старица уздахну и заћута.</p> <p>И ја сам ћутала.{S} Чудни осећаји беху с |
тренутака.</p> <p>— Моја.{S} Па и опет заћута.{S} И ја сам ћутала.{S} Била сам изненађена, и н |
ет нађох у Т.</p> <p>Сека-Мацино место, заузела беше Лиза, те сам могла читати кад ми је воља.{ |
во; срце ми се беше скаменило а душу ми заузеле мисли о неситој и грабљивој човечијој природи.< |
вас одвела.</p> <p>Тако остаде сво моје заузимање, да упозним „баба-девојку“ овога пута без усп |
по је бити попадија.{S} За то ми будите захвални, па га држите за јаку.</p> <p>„Хоћу ли читати |
>„Изашла си тако лако одевена, а већ се захладило; ево ти мараме.“ Па ме огрте у њу, с таком па |
ге ствари интересовале; те сам и његово захтевање свагда радо и с вољом испунила.</p> <p>Тим на |
ади веџбања у томе и у немачком језику, захтевао је, да преведемо и по неку немачку приповечицу |
ти, а стара сам; па то је.</p> <p>У том захукта другом страном перивоја један жељезнички влак.< |
зелени кавез.{S} Аполо и Дијана радосно зацвркутаце, па јој се устремише на груди.</p> <p>Притр |
боравила у брави кључ од своје собе.{S} Зацело си се журила у дућан.{S} Прошао сам онуда и свра |
а сам понуду.</p> <p>— Ко вам је то?{S} Зацело брат?{S} Па морате ми и ваше име казати.{S} Сад |
и љубавника убити; немам права на то, а зацело и није — један!...</p> <p>„Ми—ла—не!“ прошапутал |
иће ти венчана“ рекла сам, а глас ми је зацело морао дрхтати.{S} Тако ми се бар чинило.</p> <p> |
сам, да би ме глас одао.</p> <p>„То је зацело наруџбина?“ рече он, показујући на шешир што сам |
ост и тугу, злоћу и лукавство, небих се зацело тргла.{S} Овако је била — необична.</p> <p>— Пол |
Ту је опет тихо уздисала.</p> <p>Ви сте зацело много патили? било ми већ на језику, кад ме она |
било би испод достојанства...{S} То ми зацело не би ни она допустила.{S} Та за Бога! — Друго ј |
љаде да се запопи.{S} А ви рано, толико зацело имате?{S} Па га сад не упуштајте.{S} Лепо је бит |
и Вуковом правопису; био је још у првом зачетку, но он беше његов присталица.</p> <p>После смо |
смеј је некако чудно звучао; те сам га зачуђено погледала.</p> <p>Он би ми на то за тренутак т |
а тебе.“</p> <p>Он се тргао, гледећи ме зачуђено.</p> <p>Оборила сам очи.</p> <p>„Шалиш ли се? |
или поклизнути......{S} Ја......</p> <p>Зачуђено гледала сам старицу; очи јој се сјале у светом |
деника обојега пола.</p> <p>На једанпут зашкрпута шљунак много јаче, те дигох очи.{S} Предамном |
е волеле, као једина брата, бранитеља и заштитника свог.{S} Та зар нас је једанпут <pb n="153" |
знака и натписа.{S} Кад сам је питала, зашто: каже: „тако ми је покојница наручила.“</p> <p>Ка |
тила; Боривој није дошао да се опрости, зашто — незнам.</p> <p>У туђини сам провела две године |
окосила.{S} Још и данас се чешће питам: зашто је баш мене поштедила? ...</p> <p>Била сам као цв |
дије ће јести. </p> <pb n="145" /> <p>— Зашто; мајко?{S} Ето видите, и јабуку је од вас примио. |
омана“ мало ћете продати......</p> <p>— Зашто, мајко?</p> <p>— Рећиће се можда, да вам је јунак |
тешко уздахну и отвори књигу.</p> <p>— Зашто, мајко?{S} Ја држим да читање никоме не шкоди.{S} |
е остаде, већ да кажем истину.</p> <p>— Зашто ми ниси казала; ишла би и ја с тобом, рече ми на |
ла.</p> <p>Сваки од њих имао је разлога зашто ме хоће.{S} Један ме хтео због овог, други због о |
ворила сам не погледавши га.</p> <p>„Па зашто златом?{S} Досад то нисам носио.“</p> <p>„Мајка т |
дзива.{S} Но опет се узели нисмо, а све зашто:</p> <p>Први је био богат и из племићке породице. |
ла отрести мисли: „зашто да је збуњен и зашто не долази?“ У својој машти нашла сам и одговор: „ |
ала, те хајд и он у гомилу и не знајући зашто! „Великоварошани“ су често веће радозналице од — |
удила, да зове доктора.{S} Сирота, знам зашто; није јој се баш милило живити.{S} Знам ја како ј |
па и они — које сам ја усрећила!</p> <p>Зашто је то тако? — Је ли морало тако бити? — Савест ми |
о и опет се нисам могла отрести мисли: „зашто да је збуњен и зашто не долази?“ У својој машти н |
те?{S} Искуство ме је научило да свако „зашто“ има своје „зато,“ а самоћа, патња и размишљање, |
олико тренутака могла сам рећи:</p> <p>„Зашто си то чинио?!“</p> <p>„Зашто? понови гробовским г |
насловном листу беше написано:</p> <p>„Зашто сам остала неудата.“ Као неки мото беше додато:</ |
и:</p> <p>„Зашто си то чинио?!“</p> <p>„Зашто? понови гробовским гласом он.{S} Погледајме, па ћ |
као да је милује и љубе.{S} У исти мах зашушта у кавезу Аполона и Дијане.{S} Обе тице очевидно |
најтеже сакрити.{S} Видио је шта ми се збива у срцу и зрачак среће озари му лице, али тек за т |
и с вољом испунила.</p> <p>Тим начином зближисмо се ја и Милан још јаче.{S} Често се међу нама |
већ права истина.{S} Све су то разлози, због којих се већина жени и основи брачне среће и љубав |
оног, а ни један због мене саме. т. ј. због мојих мана и врлина заједно.</p> <p>Доцније, кад с |
хоће.{S} Један ме хтео због овог, други због оног, а ни један због мене саме. т. ј. због мојих |
сам разумевала, а остали писци беху ми због мешања словенског језика тежи и сувопарнији; сваки |
сувише осетљива?{S} Душан ме увек кори због тога.</p> <p>Није ми одговорио, само ме гледао.</p |
еткина куварица, љутила се до душе увек због тога.</p> <p>— Боже, боже, фрајлице, ала сте непра |
ојмим: како човек неког може волети тек због телесне лепоте?!{S} Мислићете да можда никад нисам |
због овог, други због оног, а ни један због мене саме. т. ј. због мојих мана и врлина заједно. |
разлога зашто ме хоће.{S} Један ме хтео због овог, други због оног, а ни један због мене саме. |
Дешавало се, да је по неко узео девојку због мираза.{S} Исто тако, бивало је и обратних случаје |
пиштољ.</p> <p>„Збогом Боривоју!....{S} Збогом мајко!....“ Поглед ми је пао на месецом осветљен |
чула да одлазим, заплакала се.</p> <p>— Збогом ћерко, јецала је загрливши ме; <hi>осећам</hi> д |
ј ни имена знала а већ одлази.</p> <p>— Збогом душо!{S} Па опростите, што сам вас својим бенета |
е.{S} Код тетке се бар одмори.</p> <p>— Збогом тетице!{S} А ви сека-Мацо, умесите штрудлу као и |
е?{S} И моја рука одапе пиштољ.</p> <p>„Збогом Боривоју!....{S} Збогом мајко!....“ Поглед ми је |
ла сам очи, тражећи згодна одговора.{S} Збунило ме њезино питање, а још више поглед, којим као |
менту кад сам је погледала; па ме је то збунило.{S} Држала сам, да није сасвим при свести.{S} Б |
нисам могла отрести мисли: „зашто да је збуњен и зашто не долази?“ У својој машти нашла сам и о |
уче.{S} Паздравио те.{S} Но нешто ми је збуњен.{S} Ваљда се што на нас срди.{S} Кад дође, питаћ |
сам се као неки кривац.{S} И он је био збуњен и блеђи но обично.</p> <p>Поздрав нам беше много |
д мене.{S} Нисам дизала очију; била сам збуњена.</p> <p>„Шта то везеш?“</p> <p>„Теби кошуљу,“ о |
нисам.</p> <p>Постала сам и према њему збуњена; бојала сам се да се не одам, па сам му ретко и |
а око.</p> <p>Мени јурну крв у лице, те збуњено пођох из собе.</p> <p>„Узећу му Мару Базићеву; |
дао у очи а за тим брзо оборио поглед и збуњено и брзо отпочео какву тему, што није интересовал |
чи; већ је сумрак.“</p> <p>Устала сам и збуњено пошла из собе.</p> <p>„Куда ћеш?“ шапутао је пл |
ице! — рече ми мали Милан.{S} Сестре га звале „брацом“, па се и сам тако називао; само што још |
исповеди, ал ономе, ко нас разуме...{S} Званична исповест слабо олакшава, особито грешницима мо |
>Они изабраше ваљана образована младића званичника, јединца сина прилично имућних родитеља.</p> |
венаца, а пратиће га војници, па и сви званичници.{S} Вредно ће бити да видите.</p> <p>Закључи |
Та за Бога! — Друго је бити чланица, па званично правити сиротињи посете, а друго је правити их |
је хуманистичким особинама, а друго не званично својевољно похађање — не донаша баш ништа....{ |
/p> <p>Родитељи његови искаше, да одмах званично предам сво своје добро своме зету а њиховом си |
ешто мучи,“ говорио ми чешће; (секом је звао још у детињству и мене и Даницу) повери ми се; у д |
аде оне?{S} И те се још смеју Српкињама звати.{S} Заиста жалосно.{S} Срам их било!{S} Хоће с ка |
онда јунакиње или дижу, те блистају као звезда, или клизају све даље и даље док не пропадну у г |
ћу, нек шиваћка све лети, а плетице све звецкају!</p> <p>— Хвала, сека-Мацо!{S} Кад дођем да тр |
ина.{S} Сав велико-варошки жагор: хука, звиждукање пекара, жељезница и разних машинерија, беше |
„Смејао се, но тај смеј је некако чудно звучао; те сам га зачуђено погледала.</p> <p>Он би ми н |
поред друге богатије и лепште.“ Те речи звучаше ми непрестано у души; и ја сам остала да живим |
ме још и извињавати...{S} Иронија и бол звучаше у последњим старичиним речма.</p> <p>— Па рецит |
а сам за тренутак.{S} Нисам одмах нашла згодна одговора.</p> <p>— Чудно питам, јел-те?{S} Коме |
о мени?</p> <p>Оборила сам очи, тражећи згодна одговора.{S} Збунило ме њезино питање, а још виш |
ог изабрати.{S} Све су то ваљани људи и згодне партије.“</p> <p>„Чекам да дорастем за шпекулаци |
ће се вратити спровод, па се за времена згодно постирала.</p> <p>Сад ми тек пало у очи, да су и |
боравља, што држи, да га ја неволим.{S} Згодном приликом дадох му познати како ми је у срцу.{S} |
еме успавано, измучено или затупљено, а згодном приликом оживиће опет:{S} Јер</p> <quote> <l>Да |
оведала, него место тога отпочела какву згодну шалу, држећи, да је смешно и детињасто говорити |
м ову књигу можда ћу и пробати.{S} Није згорег; само ме напомен'те...</p> <p>— Ију, како је деб |
и млађи од мене. </p> <pb n="168" /> <p>Згрозила сам се, кад сам осетила да љубим човека млађег |
јаукало је и преклињало дете...</p> <p>Згрозила сам се од призора тог и покрила лице рукама.{S |
је полепшо а нама су гадне и смешне те здепнасте кратке ноге; ми сликамо врага црног а црнац г |
е чути.{S} У данашњем добу тешко живе и здрав човек, а што ће да чини таки јадник?!{S} Ништа др |
ала сам топло срце,</l> <l>Поред свести здраве;</l> <l>Гадила сам се пољубаца,</l> <l>Без љубав |
е ми и без имена у памети.{S} Будите ми здрави и сретни.</p> <p>Старка ми стиште руку.</p> <p>Ј |
сам морала ни по фабрикама губити своје здравље, као што га многе јаднице ево баш у овој вароши |
му је милије: кадифа и златно одело или здравље?{S} Питајте га, па ће те чути.{S} У данашњем до |
ут.{S} Кад би се у свету претпостављало здравље болесној уображеној лепоти, а душевна лепота сп |
разуме се, не са душевним својствима и здрављем, већ у спољашњем блеску.{S} Дубок мужевљев џеп |
„Али мајко, мени изгледа, да и Милан њу здраво воли.“</p> <p>„Воли?!“ Чудна ми посла!{S} Млад м |
нама правде и сасушеном клицом светског здравог разума.{S} Но и опет боли, још те како боли та |
стана.{S} Хоћу да је посетим.</p> <p>— Здраге воље фрајлице.{S} Ал она се отселила из тог квар |
ар у неку руку...</p> <p>С тим отвори и зелени кавез.{S} Аполо и Дијана радосно зацвркутаце, па |
ећма него и тице и цвеће и оно китњасто зеленило и плаво небо, што тако красно дичи моју постој |
еном кавезу ми је Дамјан и Дамјанка а у зеленом Аполо и Дијана; а ено мали се игра с Аурором и |
у кући тој дуже остати нисам могла.{S} Земља је чисто горела подамном; морала сам бегати оданд |
више има, више би хтео, продаје се нека земља у месту, па неби хтели да је уступе.{S} За то су |
она бити моја насљедница, а само кућа и земља вредила ми је преко пет хиљада.</p> <p>Избор млад |
ру, Соларићево „<title>Ново гражданстко земљеописаније</title>“ и „<title>Улог ума человјеческо |
х соба.{S} Дотле сам држала, да су ту у земљи подруми и коморе.</p> <p>„Како живе ти људи?“ мис |
иљка“ човечија срца и душе.{S} Ретко је земљиште у ком она ниче, а ретко се ко труди и да је по |
{S} Деца су као оне биљке, што у сваком земљишту корена хватају; па се и ја брзо навикох у дому |
{S} Стара моја тетка беше већ давно под земљом, а требало ми је полазити из куће, у којој сам т |
.{S} Сви сродници осим Данке већ су под земљом.{S} Докле ћу живети и како ћу свршити, не могу з |
а смртоносно оружје пало са праском на земљу. </p> <pb n="162" /> <p>„Не, мајко, нећу ти споме |
е са женом раставим?{S} Подићу и небо и земљу док до цељи не дођем.“ </p> <pb n="165" /> <p>Упр |
своје нисам могла сад живети, те молим зета, да ми даде припомоћ.</p> <p>Лепим није хтео, за т |
х званично предам сво своје добро своме зету а њиховом сину.</p> <p>То ми се није допало, али д |
а мораде у оближњу варош својој ћерци и зету.{S} У њих беше већ двоје деце, те не беше места и |
е било доста уједно сложених књига, а о зидовима је висио један старински сат, неколико слика и |
у остали сталежи, па лето, па јесен, па зима?!“ шалила сам се ја.</p> <p>„То би их било неколик |
ста дрхтала, но више од узбуђења, но од зиме.</p> <p>„Хајдемо у собу, дошла је мајка;“ па ме уз |
људима он често и потреба.{S} Но једне зиме беше овладала самном нека чама.{S} Држала сам, да |
ена.{S} Често тако размишљам, особито у зимњим дугим вечерима.{S} Чујем какав догађај, прочитам |
да су две природе; једна добра а друга зла; вечито се косе, а ни једна не попушта.“</p> <p>„До |
шње тиче, нећу много да говорим.{S} Тог зла бивало је и за мог младог доба, али шта велите о же |
а ни једна не попушта.“</p> <p>„Добра и зла је у нама свима, само је зло што су у теби те особи |
жна толико слаба, а колико добра толико зла и напрасита.{S} Осим тога је била веома славољубива |
флезно дете, шта му је милије: кадифа и златно одело или здравље?{S} Питајте га, па ће те чути. |
је богат.{S} Еквипаж и вранци, кадифа и злато, — то јој је сва жеља и сав идеал!</p> <p>Јесте, |
сам не погледавши га.</p> <p>„Па зашто златом?{S} Досад то нисам носио.“</p> <p>„Мајка тако хо |
других страних писаца, као и библију и златоустове беседе, од Доситеја Обрадовића, које су бил |
“ за собом повукло, а одкуд ми права да зледим ране, које је време излечило?!{S} Ћутала сам, др |
p>„Добра и зла је у нама свима, само је зло што су у теби те особине једнако јаке и тврдоглаве; |
вши очи: а то је и цела истина; само је зло, што после таки ум и тако срце више види и више осе |
је текла река времена, носећи и добро и зло у море заборава.</p> <p>Просилаца сам и сад имала: |
особа.“ За њу се још не зна ни добро ни зло; а ко више апелује на дужност, него на право своје, |
е везао који члан породице, онда је тек зло.{S} Дужност везује, а срце — хладно.{S} Ту, или се |
је је у таким приликама бивао снужден и зловољан.{S} Јасно сам видела, да га моја љубав слабо у |
а.{S} Насмејала сам <pb n="159" /> се и зловољно окренула на другу страну; но и опет се нисам м |
ет преживелих дана, малаксалост и тугу, злоћу и лукавство, небих се зацело тргла.{S} Овако је б |
себе.{S} Поглед јој застаде на „<title>Змајевој певанији</title>," коју сам такође собом понел |
ла сам и побледила.</p> <p>„Што дрхћеш, змијо глатка?“ рече промуклим гласом он. „Нисам дошо да |
ане.</p> <p>Тако сам писала, но сам Бог зна шта сам претрпила док сам написала то неколико хлад |
{S} Она је обично тако безазлена, да не зна ни „на чем жито расте...“ Ко год хоће може је прева |
, или чак и осети таку пресуду света не зна шта ће: да се смеје или да плаче над развалинама пр |
нас по заслузи не казни, ни броја се не зна!{S} Шест година провела сам у њих.{S} Помајка није |
неки рођак из Срема.{S} Друго о њој не зна.{S} Мало је говорила у опште, а о себи никад; и ако |
тамо у оном крају од „ајзнбана.“ „Ал не зна ни она да ми каже, у ком је сокаку и који је број к |
е самном далеко у свет, где нас нико не зна и не познаје.{S} Тамо ћу те на рукама носити и биће |
ије била „рђава особа.“ За њу се још не зна ни добро ни зло; а ко више апелује на дужност, него |
е, то ћу ја урадити, говорила је.{S} Ко зна хоћу ли још кад год сећи.{S} Ову сам за вас узела.{ |
о?{S} Стара сам, па ћу заборавити, а ко зна оћул вас још кадгод видити; но ја сам вас заволела |
и да дозовем Мари-нени?{S} Она је добро зна.{S} Станује одма у другој соби а она је и неговала |
ти прислушкивала, а мајка неће да се то зна; још сам за удадбу млада.{S} Тако је рекла и баба-М |
6" /> <p>Била сам у гостима у Т.</p> <p>Зна се, да је у гостима човек комотан, па сам била и ја |
че, — баш је била унела штрудлу — да је знаде. — Становала је, вели, у суседству њене некадашње |
га заборавим и без тога.{S} Ох та и ја знадем, да се у богатству лакше и комотније живе, па не |
свет вели, да је ненадмашив; а ја само знадем, да сав његов рад радо читам, и да би га све виш |
презрео је моју љубав, јадни Боривоју. знадеш ли шта чиниш?!{S} Или те је занела њезина спољаш |
нуо је дрхћућим гласом, „то ти хоћеш да знадеш?“ Знај дакле. — Застао је и погледао ми у очи.{S |
хћућим гласом, „то ти хоћеш да знадеш?“ Знај дакле. — Застао је и погледао ми у очи.{S} У том п |
а праштам,“ свршавао је своје писмо; „а знај, да за мене више среће нема.{S} С мајкином исповес |
Лако је у добру добар бити, ал на муци знају се јунаци.</p> <p>Добро велите, ћерко.{S} Но куда |
> <p>За ручком сам питала течу и тетку, знајули што о фрајла-Стани.{S} Незнадоше о њој баш ништ |
ускомешала, те хајд и он у гомилу и не знајући зашто! „Великоварошани“ су често веће радознали |
ог цртежа.{S} Све беше јако пожутело. — Знак, да им идентитет није тек од јуче.</p> <p>Преметал |
нула јој и каменит крст, али без сваког знака и натписа.{S} Кад сам је питала, зашто: каже: „та |
рођака дошла? питала сам радознало.{S} Знала сам да је то била Данка.</p> <p>— Дошла је, таман |
се некако чудновато, па рече:</p> <p>— Знала сам да ћете тако рећи.{S} Тако говори младост.{S} |
рам.{S} Али све заман; од тога тренутка знала сам и осећала, да Милана не љубим тек као брата и |
сам да је излишно; а још нисам ви сама знала, да је излишно; а још нисам ни сама знала, да је |
ала, да је излишно; а још нисам ни сама знала, да је љубав, што према њему осећам.</p> <p>Слуша |
али без воље.{S} Још нисам јој ни имена знала а већ одлази.</p> <p>— Збогом душо!{S} Па опрости |
а сам знала друго чинити, ја — која сам знала, шта значи одрећи се љубави своје?!</p> <p>Предал |
ела а родитељи не попуштају, па шта сам знала друго чинити, ја — која сам знала, шта значи одре |
S} Нашто би ми и било?{S} Доста што сам знала, да ме он више не воли.{S} Утопљеник се маша и сл |
рту сам се сита исплакала за што, нисам знала ни сама.</p> <p>После неког времена дође и он у в |
овде била.{S} Тада сам га одбила; нисам знала како он мисли, но сад сам већ дала реч и јуче смо |
чела сам плакати.{S} За што? — То нисам знала: само је тако морало бити; срце ми је кипило од с |
светлом титулом и пуним џепом!..</p> <p>Знала сам ту „морску логику“ понеког женског и мушког „ |
челу и рекла некако сухопадно;</p> <p>„Знала сам.{S} Та ти си увек била моје разборито добро д |
адби.{S} Просилаца је имала врло много; знало се, да ће она бити моја насљедница, а само кућа и |
је нудила, да зове доктора.{S} Сирота, знам зашто; није јој се баш милило живити.{S} Знам ја к |
старица и врло разговорна.</p> <p>— О, знам је добро, говорила је она.{S} Ја сам је и дворила; |
потпомагала — ти сама.{S} Не корим те; знам ти назоре.{S} Али промисли се и ти, па буди милост |
ашто; није јој се баш милило живити.{S} Знам ја како је то кад је човек сам!</p> <p>Сузе јој се |
наставим?“</p> <p>„Мани их с миром.{S} Знам их,“ рече ми сестра озбиљно; већ реци, шта чекаш?{ |
ишпана.{S} Није Маца макар ко!</p> <p>— Знам, сека-Мацо, па зато вам и наручујем...</p> <p>— До |
о њој? питала сам раделицу ту.</p> <p>— Знам само да је пролетос умрла.{S} Него ако је повољи д |
ми и ваше име казати.{S} Сад хоћу да га знам; говорила је спустивши се до мене на канабе и милу |
а груди и јецала: „опрости, опрости! не знам шта чиним; та ја га тако волим!“</p> <p>„Прећи ће |
ав је тек чисту хтело.</l> <l>Па сад не знам грех шта ми је,</l> <l>Или је грех правду тражит,< |
фрајла-Стане Истинићеве.{S} Ваше име не знам.{S} Не ћу ни да ми га кажете.{S} На што?{S} Стара |
се, да га умирим.“</p> <p>„Знам.{S} Али знам и то, да сам несретан; преварен и да љубим тек теб |
сам грешила, не могу сама увидети; само знам да:</p> <quote> <l>Нисам баш ни много хтела </l> < |
сам трудећи се, да га умирим.“</p> <p>„Знам.{S} Али знам и то, да сам несретан; преварен и да |
ртве, која би ми за тебе тешка била.{S} Знања имам а и воље за рад, па хајде самном далеко у св |
о псето од силних питања.{S} Тек што им знање на левак у главу не сипаш, па која вајда?{S} Шарл |
ог растанка са Миланом.</p> <p>Душан је знао све тајне моје, но Боривој није, те ми у почетку ч |
и други.{S} Но нека му је просто — није знао шта чини.</p> <p>Опет је текла река времена, носећ |
е у шајну.{S} Но тада беше толика свота знатан капитал.{S} Сљед тога ретко беше недеље а да ниј |
на две хиЉаде, а ви душо имате и више, Знате, богатство је да не треба веће.{S} Свега доста, а |
и што је рекао свети Петар баба Ани.{S} Знате, што сам ја лане у Парку читала у оној вашој лепо |
у.{S} Баба-Стана беше — мртва.</p> <p>— Знате-ли што о њој? питала сам раделицу ту.</p> <p>— Зн |
ете с вама.{S} Ту вас ко може видити, а знате, — ко хоће да се жени, прво гледи, јел девојка вр |
рност према мајци, а ни Милан није смео знати, да сам ради њега умрла.{S} Онда неби <pb n="156" |
рабрила ме; није то тајна.{S} Сме свако знати; само немојте за мога живота, а нећете дуго чекат |
а бићемо обоје сретни.{S} Свет ће само знати, да нећу да се женим.{S} И то ће бити цела парада |
ле ћу живети и како ћу свршити, не могу знати, ал срце ми каже, да ме Данка бар у последњем час |
друго чинити, ја — која сам знала, шта значи одрећи се љубави своје?!</p> <p>Предала сам му св |
е, но тако је.{S} Ти знаш, а можда и не знаш, да смо се, т. ј. да ме је Боривој волео још док с |
p> <p>„Милане, буди човек!{S} Зар ти не знаш да си ожењен? рекла сам трудећи се, да га умирим.“ |
а!</p> <p>Чудићеш се, но тако је.{S} Ти знаш, а можда и не знаш, да смо се, т. ј. да ме је Бори |
м могао издржати, Па сад ме осуђуј како знаш!{S} Дошао сам, да те још једном молим, да ми опрос |
ри,“ говорила ми, кад сам је нудила, да зове доктора.{S} Сирота, знам зашто; није јој се баш ми |
чорбу себи и „своме друштву“ — тако она зове своје псето и мачку — смејала се сека-Маца.</p> <p |
боравила сам да вам га прикажем, а тако зовем своје канарине, мачку и псето.{S} Мислиће те да с |
гоне људи, хоће да их напати оно — што зовемо судбином, но таки карактери умеју се узвисити на |
мајке, као душевну избавитељку своју, а зора ме је затекла за пут спремљену.</p> <p>Отпутовала |
} Оне друге собе гледе у ходник, немају зрака ни толико, рече старка, кад нас је у собу увела.< |
!“</p> <p>Нико ми није одговора дао; но зраци залазећег сунца, падаше на трном окруњену главу Б |
и.{S} Видио је шта ми се збива у срцу и зрачак среће озари му лице, али тек за тренутак.{S} Доц |
сад још већма — увела лица, пролети јој зрачак радости и изненађења.{S} Видело се да ме је позн |
ме заједно пропало, а у даљини се сијао зрачак наде за спас његов.{S} Ми би је велим презирали; |
олем.{S} Стара сам.{S} Лубеница је била зрела и слатка.</p> <p>— Добро што се десила слатка, ра |
ћа, црних наусница, свил'не косе, бисер зуба, чарних очију и бела и румена лица, већ којој је г |
Ту је опет преврнула неколико листова, и пажљиво читала.{S} На једанпут диже очи и рече:</p> < |
ше на трном окруњену главу Бого-човека, и мени се чини, да ме те свете очи тужно ал задовољно г |
ила своју собу?!</p> <p>— Лолица једна, и ту ме издао! — Дала ми старица свој дневник, биографи |
ја сам ћутала.{S} Била сам изненађена, и некако чудновато расположена.{S} Нисам могла да побиј |
си тако остала.{S} Доста да ниси удата, и то је довољан разлог, да с неким презирањем о теби го |
итала, спалила је ту у камину.{S} Каже, и то јој покојница наручила.</p> </div> <!-- </div> --> |
рао од старачке борасте, жућкасте коже, и модрих усана и око лепог кроја.{S} Разгледала сам јој |
старица.{S} То је тако било од кад је, и биће довека.{S} Права љубав је вечита.{S} Она нема кр |
{S} Пред њега смо увек далеко истрчале, и вешале му се око врата.{S} Он нам је увек донео по ка |
5" /> <p>— Зашто; мајко?{S} Ето видите, и јабуку је од вас примио.{S} Добро је он дете.{S} Је л |
итељ.{S} Да је требало живот жртвовати, и то би била за њу радо учинила, тако сам је од тога ча |
ли што његова дела?</p> <p>— Стручњаци, и цео свет вели, да је ненадмашив; а ја само знадем, да |
мо знадем, да сав његов рад радо читам, и да би га све више и више читала.</p> <p>— Бар да види |
ост врло слично, и једно и друго слабо, и једно и друго тежи за искреном љубављу; само што код |
осећам.</p> <p>Слушала ме је стрпљиво, и тада тужно рече: „Лако је теби, ал у мени као да су д |
те матера.{S} Сујета је то, моја ћерко, и више ништа.{S} Хоће заједно са децом својом да светли |
оте пред људима?!</p> <p>Него ви ћерко, и не једете.{S} Ако је по вољи још млека?{S} А ето: мас |
да је детињство и старост врло слично, и једно и друго слабо, и једно и друго тежи за искреном |
т избије на површину.{S} Ето на пример, и ја сам некада љубила људе, а сад — ту се старка болно |
поштовање једно исто?{S} Ето на пример, и ја многе мушке штујем, а ни једног не љубим.</p> <p>— |
> <p>Дете погледа у мене, па у старицу, и онда му се преко усана једва измигољи тихо и неодлучн |
за тренутак; после ме обли румен стида; и свега нестане. „Која вајда,“ севну ми кроз главу, „ка |
енио сам се оном, којом је мајка хтела; и моја је срећа уништена а живот сломљен.{S} Она је мој |
ло је говорила у опште, а о себи никад; и ако је често виђала у касапници.{S} Тамо је куповала |
“ Те речи звучаше ми непрестано у души; и ја сам остала да живим из дужности и љубави.{S} Остал |
и боље.{S} Досадан ми је овде цео свет; и ваздух ме чисто гуши; тамо ће ваљда бити друкчије.“</ |
гу децу своју.</p> <p>Клица је била ту; и ја сам била чила, окретна и задовољна, као и друга де |
ањем господски левентује <pb n="149" /> и лакше „тера кера.“ А колико је уважених госпођа, које |
се чинило, да је то моја <hi>прва</hi> и једина љубав.</p> <p>У оба случаја било је и одзива.{ |
она тако говорила — џаба ти човека!{S} И снови су у своје време врлина.</p> <p>— Не разумем шт |
не природе, те не остаде без утиска.{S} И нехотице почела сам премишљати: какав мора бити „дели |
</p> <p>Ја сам мећу тим то и чекала.{S} И Милана и Боривоја била сам већ заборавила.{S} Од свег |
аковића, које је мајка такође имала.{S} И ја сам то радо читала, али су ме и друге ствари интер |
говину шешира и радњу женског одела.{S} И то сам у Бечу изучила.{S} Радња ми је добро ишла, те |
а и кога сам сад опет љубити почела.{S} И већ да подлегнем моћи пробуђене љубави, кад ми се у м |
окупу; ради других; мени није нужна.{S} И сад све памтим много јаче, него оно, што се јуче деси |
</p> <p>— Моја.{S} Па и опет заћута.{S} И ја сам ћутала.{S} Била сам изненађена, и некако чудно |
тало оставила да шогор у ред доведе.{S} И Даринка ме је сузним очима испратила; Боривој није до |
оме.{S} У његовим беше мале разлике.{S} И пре су била пуна нежности; а ја сам се изражавала как |
, да није љубав.{S} Љубав је дабоме.{S} И најгора мајка воли своје дете.{S} Но површна је и мај |
Изгледају, као неке накићеве лучице.{S} И то већ показује неку материнску љубав и старање о дец |
теча ти је легао, па неможе заспати.{S} И кроз завесу на врати продире светлост; а то њему квар |
ће само знати, да нећу да се женим.{S} И то ће бити цела парада.“</p> <p>Тај предлог заболео м |
браком назива,“ био је мој одговор.{S} И тиме се обично свршила та тема.</p> <p>Ја сам мећу ти |
отворен прозор у таку једну избицу.{S} И гле! — код прозора је седила фрајла-Стана.{S} Застала |
ма више светлости и изглед на улицу.{S} И то нешто вреди.{S} Олакшава ми самоћу.{S} Оне друге с |
<p>Уздрхтала сам се као неки кривац.{S} И он је био збуњен и блеђи но обично.</p> <p>Поздрав на |
} Тако Јевросима.{S} А шта раде оне?{S} И те се још смеју Српкињама звати.{S} Заиста жалосно.{S |
<p>На што живовати живот без сврхе?{S} И моја рука одапе пиштољ.</p> <p>„Збогом Боривоју!....{ |
а, али шта велите о женском картању?{S} И мушком оно не служи на част.{S} Карташ је оличено сре |
} Он се оженио.{S} Ваљда ти је писао. — И Стевана сам волела, но ни он није за мене; све више у |
на ново засука рукаве, чим ме похвали — и ради чак и оно, што је мој пос’о; а кад је ко може ви |
које патња није кадра сломити.</p> <p>— И то је само доказ, да таке реткости треба тим више што |
рекох, па седох опет на клупу.</p> <p>— И ја ћу се одморити, ако допустите? па се спусти уз мен |
ово гражданстко земљеописаније</title>“ и „<title>Улог ума человјеческог</title>.“ Још ми је би |
ише „<title>Обрадовићеве басне</title>“ и остала његова дела.{S} Но ја сам се касније и сама за |
асмеши се она, зато вас „стара природа“ и тера у гроб пре времена.{S} Красан стари метод уз кој |
и је велика, па често хвата и „паметне“ и „племените“ рибице! ...</p> <p>Да се лакше могу понов |
глас „р“; обично га је замењивао са „и“ и „л“, или га је сасвим изостављао.</p> <p>Умерила сам |
био, као што је теча рекао: „госпоцки“ и величанствен.{S} Био је „цветан“ и раскошан, али без |
цки“ и величанствен.{S} Био је „цветан“ и раскошан, али без искрена саучешћа и суза.</p> <p>Сут |
ла; за то ми је оставила сав свој „веш“ и одело.{S} Била је то честита и добра душа.{S} Није си |
{S} Читал сам Обрадовича, Видаковича, а и Караџића и све што ми је до руке дошло.{S} Камо среће |
увиђам, да је лакоуман и не постојан, а и мишљење нам се јако разилази; познати су ти његови го |
узор песника.</p> <p>— Нисам читала; а и откуд?{S} Ја сам стара а то је млађи човек.{S} Кад са |
стрину Данку.{S} Дете сам врло волела а и оно је мени необично одано, скоро већма но рођеној ма |
орачала сам журно: била сам замишљена а и желудац ме је опомињао, да је подне већ прошло.</p> < |
ом свету лакше ће Боривој стећи гласа а и за мене ће бити боље.{S} Досадан ми је овде цео свет; |
ми за тебе тешка била.{S} Знања имам а и воље за рад, па хајде самном далеко у свет, где нас н |
ле сањала о љубави и с оне стране гроба и држала, да никога више љубити не могу!</p> <p>Био је |
тељици моје добре тетке, да ме издржава и васпита, за оно мало новаца што ми је остало од родит |
е учити размишљању и моралу, а Рајићева и остала дела што сам читала показаше ми колики је свет |
{S} Осим тога је била веома славољубива и поносита.</p> <p>Но нико није без мане и ја сам је во |
ла ми је клицу свега онога, чиме дарива и другу децу своју.</p> <p>Клица је била ту; и ја сам б |
што се срдиш на мене.{S} Нисам ја крива и то Душан — “</p> <p>Свршити нисам могла, пала ми је н |
м.{S} Жао ми је било мојих лепших снова и илузије, што сам их донде имала...</p> <p>— Кад је то |
евне врлине?{S} Доста кад је лепа ларва и дубок пун џеп!{S} Цео свет, особито мушки и не почиње |
Има их поглавито две врсте.</p> <p>Прва и најновија врста, узор јунакиња обично су женскиње мањ |
> <p>Она љутећи оде шифонеру, отвори га и донесе неку кутију, па је метну на сто.{S} У њој је б |
p> <p>„Ту је,“ рече ми он „видео сам га и јуче.{S} Паздравио те.{S} Но нешто ми је збуњен.{S} В |
е може бити рђав и непоштен, баш ако га и сумњиче.</p> <p>„Остала сам усамљена са дужности прем |
би у чело.</p> <p>Отргла сам се од њега и побегла у врт.{S} Волела сам га нада све на свету, ал |
д нисам дознала.{S} Клонила сам се њега и породице му.{S} Но у њему је сад тек беснила „плава к |
у!“</p> <p>„Али мајко, мени изгледа, да и Милан њу здраво воли.“</p> <p>„Воли?!“ Чудна ми посла |
разу његовом поруменила и задрхтала, да и оне што не ишчитају ...</p> <p>Оне нису ништа ишчитал |
у ништа ишчитале, но ја сам осећала, да и он мене тако исто љуби и чисто се чудила, како пре то |
се насмејала.{S} Тек сад сам видела, да и ја нисам искључена из наслеђа прабабе нам Еве — Књижи |
опет:</p> <p>— Било је и пре тога гада и трулежи, али у много мањој мери, Дешавало се, да је п |
је брак чистилеште сваког душевног гада и фирма неприкосновеног поштења...{S} Ником не пада нау |
ти таког брака.</p> <p>Па из таког јада и гада, зар је очекивати свестан подмладак!{S} Наћиће с |
, али то не би ни једно; била сам млада и душевно снажна.{S} А:</p> <quote> <l>Да је срце како |
е ради?{S} Добро велите, ћерко.{S} Пада и мени кашта на памет, да би баш женскиње требало тако |
је излишан; било би детињарија, а можда и неупутно.{S} Наши се пути разишли, па нашто будити го |
ћеш се, но тако је.{S} Ти знаш, а можда и не знаш, да смо се, т. ј. да ме је Боривој волео још |
ожда не мисли да врећа?{S} Ако је можда и он несретан?{S} Ако — “</p> <p>Страшне мисли кидаше м |
ни мислила! одјекну ми у души, а ваљда и са усана, јер обе дотрчаше мојој постељи.</p> <p>„Шта |
врст карактер, весела и живахна природа и осетљиво благо срце?</p> <p>— Видила сам га једанпут. |
код ње?{S} Не, она га љуби увек и свуда и ми </p> <pb n="171" /> <p>би је презирали, кад га она |
се журила у дућан.{S} Прошао сам онуда и свратио сам.{S} Код куће беше само слушкиња и мала Да |
е одавно је постала детњарија.{S} Отуда и овладао срцем сваки моралан гад а друштвом покор и тр |
кад је она разуму сасвим окренула леђа и — поклизла.{S} Тасе се онда јунакиње или дижу, те бли |
, сада је ретко!{S} Та света љубав мужа и жене давно је детињарија, занос и лудорија.{S} Па је |
Сродство душе и срца треба да веже мужа и жену.{S} А то полско сродство лежи поглавито у слично |
д слабости испупчиле јабучице од образа и безубих вилица, те ни мало не доликују оном широком ч |
и смо се и без тога брзо сродили.{S} Ја и Даница немогосмо бити ни тренутка једна без друге.{S} |
ила.</p> <p>Тим начином зближисмо се ја и Милан још јаче.{S} Често се међу нама изродила читава |
ити од неразумне животиње?!</p> <p>И ја и Милан играсмо се неко време тичицама.{S} После их ста |
амода, па отвори трговину.{S} То сам ја и мислила, кад сам те дала изучити.{S} Сирота си девојк |
свекру, јер он, т. ј. младожења добија и у месту ваљану девојку ал с мање мираза...</p> <p>Пре |
на свету.{S} Љубав је ћерко, најнежнија и најплеменитија „биљка“ човечија срца и душе.{S} Ретко |
учише ме још и извињавати...{S} Иронија и бол звучаше у последњим старичиним речма.</p> <p>— Па |
ориче, да мајчина љубав није најмоћнија и најсветија. <hi>А кад мајка пита: какво је лице њезин |
стране је љубав а с њене тек симпатија и сажаљење!{S} Зарад њезине милостиње презрео је моју љ |
етко испунила жељу; била је детињастија и несташнија од мене; радије је у слободним часовима тр |
и сад имала: младих и старијих, момака и удоваца, богатих и сиромашних, учених и дресиратих; с |
ој и каменит крст, али без сваког знака и натписа.{S} Кад сам је питала, зашто: каже: „тако ми |
сио један старински сат, неколико слика и два лепо бојадисана кавеза.{S} У сваком кавезу скакут |
остадосмо нас двоје сами дома.{S} Мајка и Даница беху отишле некој рођаци у посету.</p> <p>Ја с |
би пролете; но онда држим у крилу Марка и Аурору.{S} Немам баш неограничено поверење у њима; сл |
а се то море хоће и код мене да узбурка и колеба?“</p> <p>„Без тога колебања неби била човек.{S |
м, на коме је стајало нешто порцуланска и стаклена посуђа.{S} На шифонеру је било доста уједно |
ле како баба сравњује! насмеја се тетка и прекиде ми читање.</p> <p>— Можда није њезина умотвор |
особито кад би тај растанак изискивала и друга дужност.{S} Тако је с мајчинском љубављу, а так |
Но ја сам се касније и сама задубљивала и у сувопарније ствари и трудила се да их разумем; види |
сузама; пишући га, живо сам сахрањивала и подруги пут своје срце.</p> <p>После две недеље добил |
{S} Али све бадава; ја сам га поштовала и љубила свим срцем својим.</p> <p>Срцу нисам могла заб |
к сам Милана волела, њега сам поштовала и волела као рођена брата.</p> <p>Сад ме је опет нашао. |
.</p> <p>— Тако сам од прилике нагађала и сама, рече ми за тим.{S} А шта ви мислите о мени?</p> |
ју цељ, срамно ме је пред њиме жигосала и уверила га, да га ја не волим; а мој некадашњи нагли |
рне слутње.</p> <p>После сам се утишала и почела радити.{S} Умила сам се, но очи ми Беху још ис |
е косе, бисер зуба, чарних очију и бела и румена лица, већ којој је главни основ узајмио поштов |
овек, кога сам некада тако жарко волела и кога сам сад опет љубити почела.{S} И већ да подлегне |
; а ја сам се изражавала како сам умела и како ми је допуштао понос девојачки.</p> <p>Дан по да |
S} Стара сам.{S} Лубеница је била зрела и слатка.</p> <p>— Добро што се десила слатка, радовала |
ле?...</p> <p>Тако сам мислила, па села и написала тек ово:</p> <p>Патила сам много док сам те |
дећи, редак дар, чврст карактер, весела и живахна природа и осетљиво благо срце?</p> <p>— Видил |
о се прстеновали.{S} Ја сам опет весела и задовољна; он је тако добар.</p> <p>Рећи ћеш:{S} А Ду |
толико слаба, а колико добра толико зла и напрасита.{S} Осим тога је била веома славољубива и п |
је у гостима човек комотан, па сам била и ја.</p> <p>Најмилија забава беше ми читање у тамошњем |
читати научила, а после сам је тражила и у течиној, за оно време, богатој библиотеци.{S} На то |
</p> <p>Тек што сам све за ноћ спремила и хтела отпочети читање, отшкрину тетка врата од побочн |
аком нежнијем изразу његовом поруменила и задрхтала, да и оне што не ишчитају ...</p> <p>Оне ни |
ш сам за удадбу млада.{S} Тако је рекла и баба-Мари.</p> <p>Нисам је мислила издати; али новост |
о је по вољи још млека?{S} А ето: масла и сира.{S} Масло је врло добро и свеже.{S} Бојадишу га |
е, што имам.{S} Мало млека, свежа масла и добра сира.{S} Па и једна лубеница, хладна као лед.{S |
к, кад га од стабла откинеш; но свенула и опет нисам.{S} Деца су као оне биљке, што у сваком зе |
ремила сам се за пут, а пре тога отишла и баба-Стани.</p> <p>Кад је чула да одлазим, заплакала |
боје свршили трагично.{S} Из славољубља и жудње за богатством, лаћа <pb n="163" /> ли се разних |
и, кадифа и злато, — то јој је сва жеља и сав идеал!</p> <p>Јесте, ћерко моја, само животињски |
обе волеле, као једина брата, бранитеља и заштитника свог.{S} Та зар нас је једанпут <pb n="153 |
ам најбоље могла; важила је као најбоља и најобразованија девојка у месту и околини.</p> <p>Дођ |
, без душевних врлина.{S} Само децу, ма и матору — насмеја се старка — везује шупље шаренило, а |
т истинским жаром срце загрејало, па ма и у разним особама. </p> <pb n="139" /> <p>— Разним осо |
и верна разборита друга.{S} Нека је ма и сулудаст, само нека је богат.{S} Еквипаж и вранци, ка |
е лепа и што је умела страсно љубити ма и недостојно и моментано...</p> <p>Често су такве јунак |
син?“ јаукнуо је он, покрио лице рукама и стајао немо и непомично.{S} Груди му се бурно надимал |
} Ја сам држала да ће те пљенути рукама и побећи од мене.</p> <p>Погледала сам је не разумевају |
тице привукла њезину руку својим уснама и пољубила је.</p> <p>Тако се растадосмо и упутисмо сва |
м, разуме се, не са душевним својствима и здрављем, већ у спољашњем блеску.{S} Дубок мужевљев џ |
ком не пада наум, колко се себичних, на и неморалних жеља баш под том фирмом сакрива!{S} Та зар |
адити.</p> <p>Отворила је кавез Дамјана и Дамјанке.{S} Обе тичице јој слетише на груди, па се с |
а сам мећу тим то и чекала.{S} И Милана и Боривоја била сам већ заборавила.{S} Од свега је оста |
н због мене саме. т. ј. због мојих мана и врлина заједно.</p> <p>Доцније, кад сам почела осећат |
борасте, жућкасте коже, и модрих усана и око лепог кроја.{S} Разгледала сам јој и одело.{S} Би |
, допринела је много и она његова гадна и недостојна сумња о мени.{S} Та да ме је тек у пола во |
својој деци.{S} А она је доста кажњена и онако; са снахом се није слагала, па је умрла код Дан |
млада срца била су бар увек непокварена и чиста.{S} Сад је и то друкчије.{S} Сад и момак од 17— |
кћи је доста патила, па ће бити снажна и од сада!{S} Не лежи јунаштво у смрти, већ у животу... |
мном далеко у свет, где нас нико не зна и не познаје.{S} Тамо ћу те на рукама носити и бићемо о |
и цуг; подне је већ прошло, примети она и устаде.{S} Устала сам и ја, али без воље.{S} Још ниса |
само је гадна страст животињска нагона и ништа више! (Ја) нисам била така.{S} За то сам незгод |
лободно читати неке преводе од Фенелона и других страних писаца, као и библију и златоустове бе |
{S} У исти мах зашушта у кавезу Аполона и Дијане.{S} Обе тице очевидно тражише излаза из свога |
је била ту; и ја сам била чила, окретна и задовољна, као и друга деца.{S} Имала сам милу мајку, |
ровођаџише госпођа Н. Н., сва је сретна и у тој срећи поверљиво ми додаје: да момак можда неби |
м — стазом утрвеном, па сам им необична и смеју ми се.{S} Но јесам ли то заслужила?{S} Јесам ли |
лапа брак из узајамне љубави, поштовања и познавања?!{S} Не, никако не!{S} Новац, проклети нова |
имати, само да се нисам држала поштења и дужности.{S} Овако сам остала вечито усамљена са дужн |
тио сам.{S} Код куће беше само слушкиња и мала Данка.{S} Хтео сад да одем но Данка ме узе за ру |
ашто“ има своје „зато,“ а самоћа, патња и размишљање, научише ме још и извињавати...{S} Иронија |
века никад.{S} Ко се држи за свесна, па и опет тек спољашњост на предмету своје љубави уважава, |
S} Имала сам милу мајку, драгог оца, па и браћицу и сестрице.{S} Све сам их љубила свом снагом |
на ће нас заносити до год нас траје, па и онда, кад љубљене особе већ не буде.{S} Само сопствен |
тране не беше дакле никакве кривице, па и опет их брзо нестаде са света; колера их једног дана |
мене и сећао?{S} Заборавили ме сви, па и они — које сам ја усрећила!</p> <p>Зашто је то тако? |
већа и венаца, а пратиће га војници, па и сви званичници.{S} Вредно ће бити да видите.</p> <p>З |
понос девојачки.</p> <p>Дан по дан, па и опет беше година на измаку.</p> <p>„Још месец, два, п |
е одам. „Та ја се варам да га љубим; па и код њега је тек саучешће и пријатељство!“ </p> <pb n= |
.</p> <p>Шта ли сам ту препатила!{S} Па и опет ме није разумео.{S} На брзо се оженио, па ми и о |
новца, а жена је на свету и више!{S} Па и девојке можеш на прсте избројати да траже у мужу ваља |
мене воле, а љубав тражи одзива.{S} Па и правичнији су од људи ...</p> <p>Старица престаде.{S} |
еколико тренутака.</p> <p>— Моја.{S} Па и опет заћута.{S} И ја сам ћутала.{S} Била сам изненађе |
мужа, кад год им се даде прилика.{S} Па и така је видите, уваженија од поштене бабадевојке, кој |
млека, свежа масла и добра сира.{S} Па и једна лубеница, хладна као лед.{S} Њу сам вама намену |
!{S} О, то никад нећу заборавити.{S} Па и сирота рођака још доста млада лепа женица, толико је |
Није се запослила „вечитом љубављу“ па и опет остала вечито девојка!</p> </div> <div type="cha |
јој није свето, често ни сама срећа па и живот љубљене особе, јер у место да себе победи и да |
орена ухватило.{S} Жена ми је била лепа и богата, а имао је и сина, више ми није требало, држал |
ку......{S} Од ње је доста, што је лепа и што је умела страсно љубити ма и недостојно и момента |
о песма, но она настави:</p> <p>— Добра и оштроумна девојчица, али је јадница несретна.{S} Грба |
е допустити тај корак.{S} Била је добра и према сиротињи милостива женскиња, али — као већина о |
, а ни једна не попушта.“</p> <p>„Добра и зла је у нама свима, само је зло што су у теби те осо |
писа; а разметнуто било је нешто папира и неког цртежа.{S} Све беше јако пожутело. — Знак, да и |
/> <p>Отворила сам опет трговину шешира и радњу женског одела.{S} И то сам у Бечу изучила.{S} Р |
товање душевних врлина, сличност назора и карактера, мора у браку тек благослов и срећу доносит |
ме је свикао сам теча; у данима одмора и слободним часовима, морала сам му по нешто на глас чи |
њиово лепршање, дотрча старици и Аурора и Марко, па се и они стадоше умиљавати; завидљиво гледе |
бљивој човечијој природи.</p> <p>Сестра и шогор радо ме примише, особито кад чуше, да ћу им пла |
!{S} Ветар хујуче а мрзну прозори; бура и хладноћа — као у мојој души.</p> <p>Шта ћу данас да з |
обом да говорим.“ Па ме ухвати око паса и пољуби у чело.</p> <p>Отргла сам се од њега и побегла |
асијаше у очима.{S} Она их руком убриса и настави:</p> <p>— Три дана пред смрт, молила је кућње |
ће да га заборавим и без тога.{S} Ох та и ја знадем, да се у богатству лакше и комотније живе, |
режа глупости је велика, па често хвата и „паметне“ и „племените“ рибице! ...</p> <p>Да се лакш |
ећала, да Милана не љубим тек као брата и пријатеља, већ и некако друкчије. </p> <pb n="154" /> |
т.{S} Провођаџија поносито отвара врата и у поносу поверљиво додаје: да ми се така срећа неби м |
ој „веш“ и одело.{S} Била је то честита и добра душа.{S} Није сирота дуго лежала; само две неде |
лачи на први поглед тек спољашна лепота и младост.{S} Доброта и остало, привуће их тек постепен |
к спољашна лепота и младост.{S} Доброта и остало, привуће их тек постепено.{S} За то и нећу да |
х беше већ двоје деце, те не беше места и за мене.</p> <p>Закључише, да ме даду у Ву....р некој |
морало тако бити? — Савест ми је чиста и мирна, али срце и опет боли...{S} Успомена за успомен |
а њега, срце би му казало, да сам чиста и невина.</p> <p>Заборавила сам га, али сам другог заво |
у жени, која га је родила, ал не схваћа и занемарује своју дужност.“</p> <p>Ужаснула сам се од |
ће се видети ни кол ни сандук од цвећа и венаца, а пратиће га војници, па и сви званичници.{S} |
ца...{S} Тело је, по мом сваћању, одећа и склониште душе, настави она.{S} Па као што неможе све |
разјасни.</p> <p>Тако сам од Обрадовића и Соларића почела се учити размишљању и моралу, а Рајић |
„<title>Цветник</title>,“ од Ј. Рајића и његову историју: даље „<title>Нови плутарх</title>“ п |
ам Обрадовича, Видаковича, а и Караџића и све што ми је до руке дошло.{S} Камо среће да нисам н |
е она бити моја насљедница, а само кућа и земља вредила ми је преко пет хиљада.</p> <p>Избор мл |
н“ и раскошан, али без искрена саучешћа и суза.</p> <p>Сутра-дан сам отишла старици.{S} Тетци с |
а је богат.{S} Еквипаж и вранци, кадифа и злато, — то јој је сва жеља и сав идеал!</p> <p>Јесте |
рофлезно дете, шта му је милије: кадифа и златно одело или здравље?{S} Питајте га, па ће те чут |
им тешко уздахнуо, спустио руке са лица и рекао одлучно:</p> <p>„Повешћемо га с нама.{S} У теби |
ејеш?{S} Тако то бива.“ рекла је Даница и почела ме утврђивати да је не издам мајци; она је све |
гор: хука, звиждукање пекара, жељезница и разних машинерија, беше се за неко време — као обично |
а јој беше име.{S} Била ми је другарица и сироче као и ја; модистлук је самном заједно изучила |
ари-нени беше доброћуда изгледа старица и врло разговорна.</p> <p>— О, знам је добро, говорила |
?!{S} Ћутала сам, држећи, да ће старица и сама отворити своје срце, ако јој симпатије улевам и |
ошапутала сам, да га сетим дужности оца и мужа.</p> <p>„Мој син?“ јаукнуо је он, покрио лице ру |
и најплеменитија „биљка“ човечија срца и душе.{S} Ретко је земљиште у ком она ниче, а ретко се |
што старији.{S} Обојица беху добра срца и изврсни сродници; надметали се, који ће ме боље разон |
е бадава; ја сам га љубила из свег срца и душе своје.{S} Неки пута ми се чинило, да сам и у Мил |
дужности а нешто баш са тог топлог срца и поноса.</p> <p>Дужност ме је често приморала, да свој |
> <p>— Добро пише.{S} Вади речи из срца и душе.{S} Ту је опет преврнула неколико листова, и паж |
е он више не воли.{S} Утопљеник се маша и сламке, а ја се прихватих наде да ме можда заборавља, |
а је сваки племенитији осећај.{S} Љубав и поштовање одавно је постала детњарија.{S} Отуда и овл |
а, али га љубим из све душе; а та љубав и дужност према вама учиниће да га заборавим и без тога |
ајко, с вама не слажем.{S} Зар је љубав и поштовање једно исто?{S} Ето на пример, и ја многе му |
И то већ показује неку материнску љубав и старање о деци!</p> <p>— Нећу да кажем, да није љубав |
него на право своје, не може бити рђав и непоштен, баш ако га и сумњиче.</p> <p>„Остала сам ус |
и карактера, мора у браку тек благослов и срећу доносити.{S} Такова љубав је и трајнија; траје |
обичан, а правопис, на моје чуђење, нов и доста правилан.</p> <p>Кад је тетка дошла, почела сам |
да подигнем углед матере детета његовог и да им га опет вратим.</p> <p>Он ме је стрпљиво слушао |
сам ту „морску логику“ понеког женског и мушког „отменог света,“ па сам се страшила, да је не |
S} Укратко: у узајмном поштовању мушког и женског човека.</p> <p>— Ту се мајко, с вама не слаже |
године писала ми Даринка измећу осталог и ово: „Кад ћеш доћи?{S} Како бих се с тобом радо разго |
.</p> <p>Згрозила сам се од призора тог и покрила лице рукама.{S} Он их нежно скиде и загледа м |
ити не могу!</p> <p>Био је Миланов друг и брат од тетке.{S} Док сам била у дому моје помајке, д |
решила.{S} Па онда, човеку по кад и кад и преври.{S} Савест ми је дабоме чиста, ал тек је тешко |
сам грешила.{S} Па онда, човеку по кад и кад и преври.{S} Савест ми је дабоме чиста, ал тек је |
чиста.{S} Сад је и то друкчије.{S} Сад и момак од 17—20 година не тражи жену, већ новац. — Ниј |
неколико дана стајао је предамном блед и дрхћући од узбуђења.</p> <p>И ја сам дрхтала.{S} Тек |
ледао у очи а за тим брзо оборио поглед и збуњено и брзо отпочео какву тему, што није интересов |
с се сећам свог учитеља.{S} Крупан, сед и румен старац.{S} Дође до душе раније у школу, но што |
видио да се светина ускомешала, те хајд и он у гомилу и не знајући зашто! „Великоварошани“ су ч |
више видети нећу.{S} Сетите се кад-год и мене, а ја ћу се вас сећати до своје смрти!</p> <p>Ка |
орила је спустивши се до мене на канабе и милујући малога.</p> <p>Дете се још јаче приљуби уз м |
рцем и одаје љубавном уживању без борбе и устезања......</p> <p>Осећаји су им до душе искрени и |
те чути.{S} У данашњем добу тешко живе и здрав човек, а што ће да чини таки јадник?!{S} Ништа |
до друге породице, да пренашам гласове и решетам ову или ону кућу, као што то чине многе токор |
је дужност — твоја.</p> <p>Заборави све и буди човек!</p> <p> <hi>Стана.</hi> </p> <p>Држала са |
се радости и туге, среће не среће, наде и неке црне слутње.</p> <p>После сам се утишала и почел |
стало од родитеља.{S} Она радо пристаде и још рече, да ће ми храну давати бесплатно, а са прихо |
ави.</p> <p>Старка заћута, нагло устаде и оде кавезима.{S} Била је очевидно јако узрујана.</p> |
еје или да плаче над развалинама правде и сасушеном клицом светског здравог разума.{S} Но и опе |
крила лице рукама.{S} Он их нежно скиде и загледа ми у очи.{S} Склопила сам их, да га не видим. |
ајчинском љубављу, а тако треба да буде и код полске истинске љубави.{S} Свуда, где није тако, |
претеривати.{S} Оно што се у кући нађе и искрен срдачан дочек, најбоље је гошћење.</p> <p>Дабо |
и сама.</p> <p>После неког времена дође и он у врт.{S} Преко руке је носио моју мараму.{S} Сад |
се гушила у сузама, а блистале се сузе и у помајчиним очима; али моје око остало је суво; срце |
љесак и етикетна правила.{S} Држа ла је и она, да се тек у додиру са госпоштином и „салонским с |
требе да се исповеди.</p> <p>Застала је и убрисала сузе.{S} Неко време је замишљено ћутала.{S} |
о изучила а пре годину дана отворила је и радњу преко пута од моје.</p> <p>Слагале смо се и ако |
{S} Станује одма у другој соби а она је и неговала у болести. — Молим вас, дозовите је.</p> <p> |
мајка воли своје дете.{S} Но површна је и мајчинска љубав код таке врсте матера.{S} Сујета је т |
ов и срећу доносити.{S} Такова љубав је и трајнија; траје и онда, кад једра плећа љубљене особе |
бар увек непокварена и чиста.{S} Сад је и то друкчије.{S} Сад и момак од 17—20 година не тражи |
ктора очију.{S} Годину дана лечио ме је и божијом помоћу спасао вид.</p> <p>Заостала сам овде.{ |
ка“; толико вам говорим.{S} Чудно ми је и самој.{S} Кад-кад немам речи.{S} Мрзи ме чисто говори |
да се опет самном протитра; умро ми је и теча а тетка мораде у оближњу варош својој ћерци и зе |
ва, ал тек је — старка прекиде — тек је и симпатије.{S} Хвала вам ћерко, хвала по сто пути!</p> |
ате.{S} Кад је то видео; доносио нам је и слао место играчака различитих књига.{S} Упознао нас |
је добро, говорила је она.{S} Ја сам је и дворила; за то ми је оставила сав свој „веш“ и одело. |
?“ Да би нашла узрока, погледала сам је и опет.</p> <p>У том старка подиже очи и погледа ме.{S} |
ена ми је била лепа и богата, а имао је и сина, више ми није требало, држала сам да се у писму |
ћеш да знадеш?“ Знај дакле. — Застао је и погледао ми у очи.{S} У том погледу се јасно огледала |
ли се дужност пренебрегне, или — ако је и мрве понашања у њима — врши се, али како?!{S} Свађа, |
дно другоме били од почетка, па тако је и сада. </p> <pb n="164" /> <p>Док сам сумњао у тебе, п |
ку због мираза.{S} Исто тако, бивало је и обратних случајева, да се девојка удала без љубави пр |
много да говорим.{S} Тог зла бивало је и за мог младог доба, али шта велите о женском картању? |
ила се жена; „врати ми оца!“ јаукало је и преклињало дете...</p> <p>Згрозила сам се од призора |
ренутака настави опет:</p> <p>— Било је и пре тога гада и трулежи, али у много мањој мери, Деша |
ина љубав.</p> <p>У оба случаја било је и одзива.{S} Но опет се узели нисмо, а све зашто:</p> < |
<p>„Што плачеш, лудице моја?{S} Тамо је и онако живље и веће место; ако се не сложиш са сестром |
ислила, рече она, оборивши очи: а то је и цела истина; само је зло, што после таки ум и тако ср |
задрхтати и рука...</p> <p>Уздахнуо је и махнуо руком преко чела.</p> <p>Настала је несносна т |
ака различитих књига.{S} Упознао нас је и с немачком литературом.{S} Сви дечији писци и песници |
еме школског свог одмора, научио нас је и Вуковом правопису; био је још у првом зачетку, но он |
сти треба тим више штовати! прекидох је и нехотице ја.{S} Лако је у добру добар бити, ал на муц |
и.{S} Такова љубав је и трајнија; траје и онда, кад једра плећа љубљене особе спадну и кад руме |
ла његова дела.{S} Но ја сам се касније и сама задубљивала и у сувопарније ствари и трудила се |
</p> <p>Волео је другу, коју је доцније и узео.</p> <p>Кад је приметила Душанову равнодушност, |
сто ходим и не слутећи шта у њему врије и кува.</p> <p>Љубила сам га, али сам била старија, па |
ead>II.</head> <p>Дођоше и друге ферије и ја се опет нађох у Т.</p> <p>Сека-Мацино место, заузе |
а.{S} Заборавиће је брзо поред богатије и лепше; само она треба да је паметна, да је благодарна |
ла: „заборавиће је поред друге богатије и лепште.“ Те речи звучаше ми непрестано у души; и ја с |
/p> <p>Док траје новца, левентују обоје и сносе се, нестане ли га, бива свешта.{S} Још је срећа |
и лицу; изгледало је, као да је милује и љубе.{S} У исти мах зашушта у кавезу Аполона и Дијане |
оследњем часу оставити неће.{S} Поштује и воли она мене, али зависи од — мужа.</p> <p>Нека је п |
видела, да га моја љубав слабо усрећује и да му је немила.</p> <p>То ме је болело.{S} Док сам с |
о што су у теби те особине једнако јаке и тврдоглаве; Та пусти да надјача једна ма која!“</p> < |
м изостављао.</p> <p>Умерила сам кораке и слатко се насмејала.{S} Тек сад сам видела, да и ја н |
ек доцније, кад би почео примати утиске и од унутрашњих мојих особина.{S} Данас их још нема.{S} |
>Сву душевну храну примала сам од тетке и тече све док нисам добро читати научила, а после сам |
пада на памет?{S} Зар се не страше муке и клетве дечије, греха пред Богом и срамоте пред људима |
ене.{S} Кад сам свршила, узе ме за руке и нежно рече:</p> <p>„Добар бранилац.{S} Али овог пута |
па онда мислим, мислим, да ми је после и самој смешно.{S} Ал шта ћу? сама сам, па се поред пле |
истају као звезда, или клизају све даље и даље док не пропадну у глибу — порока.</p> <p>Друга в |
, лудице моја?{S} Тамо је и онако живље и веће место; ако се не сложиш са сестром, имаш свој но |
вори очајање, али више и чешће лакоумље и себичност.{S} Зар је човек рођен тек да само ужива?{S |
о тренутака.</p> <p>„Наравно.{S} Сад ме и боље познајеш.“</p> <p>„У тебе је,“ рече он не дижући |
би први љубавни занос прешао; те би ме и нехотице почео сматрати као узрок своје несреће.</p> |
парада.“</p> <p>Тај предлог заболео ме и увредио до дна душе моје.{S} Чинило ми се, да се и он |
а узети?!“</p> <p>„Све муштерије што ме и сад ишту.{S} С годинама порастиће ми и капитал.</p> < |
{S} Мислим: не ће ме разумети а могу ме и исмејати.{S} Чудан је свет.{S} Али данас ми је опет н |
.{S} И ја сам то радо читала, али су ме и друге ствари интересовале; те сам и његово захтевање |
ућу, као што то чине многе токорсе даме и матере читаве породице.{S} Често мислим и о томе, па |
ка у месту и околини.</p> <p>Дође време и њезиној удадби.{S} Просилаца је имала врло много; зна |
Но ту неједнакост изједначило би време и љубав, да само није било другога — чинило ми се, да ј |
тај утисак моћан, па човека неко време и занесе, али стално га везати неможе.{S} Особито не мо |
зборита човека.{S} Изузетака је да боме и у томе.{S} Но будите уверени, да су таки људи у самој |
труди и да је позна.{S} Зато се с њоме и њезиним именом и тера — швиндлерај.</p> <p>Уздахнула |
еле писма писати; а ради веџбања у томе и у немачком језику, захтевао је, да преведемо и по нек |
а.{S} Видим, да има неког, ко ме разуме и ко ме не ће исмејати за то, што сам овако остала.{S} |
лепе, али тим више даровите, образоване и учене.{S} Оне гледају у свет смело, разборито и са са |
поносита.</p> <p>Но нико није без мане и ја сам је волела, врло волела; једно би изгледало при |
ногу, да би је полепшо а нама су гадне и смешне те здепнасте кратке ноге; ми сликамо врага црн |
да је чистији, нека дигне камен на мене и нека ми каља успомену!</p> <p>СТАНА.</p> <p>Сутра дан |
Честитао ми није нико.{S} Ко би се мене и сећао?{S} Заборавили ме сви, па и они — које сам ја у |
; (секом је звао још у детињству и мене и Даницу) повери ми се; у друштву се све лакше сноси. „ |
омајка није правила разлике између мене и своје кћери; учила нас је обе кувати, месити прати и |
и; врлине се обично узносе, хвале, цене и поштују тек устима, речма, а срцем ретко ко за њима ж |
а разлике.{S} Оставила је своје особине и једним и другима подједнако...) Осим тога беху сви пр |
осите питомице Душанове славне царевине и Јевросиме мајке, пошле тим трагом!{S} Јевросима учи с |
да је сталност врлина.{S} Без те врлине и нема праве љубави.{S} Несталан човек и није прави чов |
Бого-човека предаје народу да га распне и поред уверења, да је невин...</p> <p>Она уздахну и од |
о и са самопоуздањем.{S} Све су дурашне и еманциповане од сваке предрасуде.{S} Гледиште им је х |
увидела, да је баш то само прегоревање и брига а њему — љубав.</p> <p>Срце ми дакле не беше мр |
сортираних по величини и везаних у мање и веће пакетиће.{S} Исто тако беше у њој неколико дењчи |
тако?{S} Па ми не замерите!{S} Незнање и невиност није једно исто!{S} А ви нисте данас дете.{S |
је ли „бабадевојка“ заслужила презирање и поругу, којом се обично за живота срета...</p> <p>Бил |
ва школа ни метод, већ домаће васпитање и окона. „Дете ретко слуша оно шта му се каже, већ радо |
е мираза...</p> <p>Прекинула сам читање и питала: „хоћу ли читати даље?“</p> <p>„Па читај“ смеј |
на пример, ако љубимо истински поштење и искреност, љубиће мо то и онда, кад носилац тих врлин |
же свакоме десети и поред најбоље пажње и надзора.</p> <p>— Може, али тек ређе.{S} Још ви незна |
нтано...</p> <p>Често су такве јунакиње и детињасто тврдоглаве. <hi>Онда се обично вели, да су |
ују, али чим се даде прилика да преваре и — једна другу.{S} Дође ли једно од њих у било какву н |
оја.{S} Насмејала сам <pb n="159" /> се и зловољно окренула на другу страну; но и опет се нисам |
о дна душе моје.{S} Чинило ми се, да се и он сам стиди жене из нижег сталежа.{S} Разлог нисам и |
тила Душанову равнодушност, изменула се и постала хладна, скоро груба према мени.</p> <p>Питала |
лан.{S} Сестре га звале „брацом“, па се и сам тако називао; само што још није умео да изговори |
дотрча старици и Аурора и Марко, па се и они стадоше умиљавати; завидљиво гледећи у тичицу на |
у сваком земљишту корена хватају; па се и ја брзо навикох у дому свог старог тече е тетке.</p> |
гимназијски разред.</p> <p>„Слажите се и будите брат и сестре,“ рекла је помајка, приказујући |
зик од из греда тог.</p> <p>— Гле ви се и не чудите! рече она.{S} Ја сам држала да ће те пљенут |
те; знам ти назоре.{S} Али промисли се и ти, па буди милостивија.{S} Кажњен сам и онако и суви |
д се прашта од срца?{S} Не Стано, ти се и сад срдиш!{S} Али зар сва кривица лежи на мени?{S} За |
стиде на улици пружити руку и јавити се и на блиским рођацима својега мужа, а често и својим, т |
еде привући својим прсима, тргла сам се и уступила корак натраг.</p> <p>„Милане, буди човек!{S} |
постељи сам и плакала.{S} Сетила сам се и Милана.{S} Склопила сам очи, као оно деца, да му слик |
еко пута од моје.</p> <p>Слагале смо се и ако смо биле неједнаке природе; била ми је необично о |
азујући ме својој деци.{S} Но ми смо се и без тога брзо сродили.{S} Ја и Даница немогосмо бити |
амо великани, само изузетци узвишују се и поред патње.{S} Обични људи застају поред таке немиле |
расан пар.</p> <p>„Красан пар, а још се и не познајемо!“ Узвикнула сам у смеју.</p> <p>„Па што |
то, а сада сам добила журан позив од те и те фирме.{S} Готову робу понела сам са собом а остало |
и детету.{S} То ти је дужност; а они те и већма воле, него ја.{S} У мени нема више ни мрве љуба |
да те сад љубим још већма, а љубићу те и до смрти!{S} Без тебе ћу отићи тек ако ме ти више не |
су дошли на две хиЉаде, а ви душо имате и више, Знате, богатство је да не треба веће.{S} Свега |
S} Нису баш пријатне успомене; а можете и из овога све дознати.{S} Писала сам још пре 15—20 год |
да прикривљену и у моје иначе разборите и добре тетице.{S} Зар је мало примера у свету, <pb n=" |
Па једите колко вам је воља.{S} Подајте и маломе.{S} Ено се опет игра са мачком и псетом, „моји |
том листу: „Застава,“ па видим, да сте и ви Српкиња.</p> <p>— Српкиња сам, рекох, па седох опе |
„грчком“ носу.{S} Обрве је имала густе и формасте.{S} Али баш тај иначе „услов лепоте,“ чудно |
а измаку.</p> <p>„Још месец, два, па ће и Милан доћи,“ рече једног дана Даница. „Па је л' мајко |
хоће усмено да ми одговори?{S} Моћи ће и то; скорим ћу дома.{S} Ове године ћу свести ферерије |
увати, месити прати и све женске домаће и ручне послове.{S} Мене је осим тога дала изучити и ма |
љубила сам их већма него и тице и цвеће и оно китњасто зеленило и плаво небо, што тако красно д |
ила сам, па га одбила ради његове среће и своје дужности.{S} Боривој је имао право, кад је река |
их се већина жени и основи брачне среће и љубави. </p> <pb n="167" /> <p>„Имаш ли још који егзе |
азити из куће, у којој сам толико среће и толико туге доживела!</p> <p>Падало ми је на ум и сам |
лако.{S} Али ако буде паметна, увидиће и сама, да тако мора бити.{S} Зар сам је за то одхранил |
е већ дневник казао, да се то море хоће и код мене да узбурка и колеба?“</p> <p>„Без тога колеб |
дете хранити.{S} Где једу троје, јешће и четворо“, чула сам говорити моју нову помајку.</p> <p |
га љубим; па и код њега је тек саучешће и пријатељство!“ </p> <pb n="160" /> <p>Тако сам мислил |
ми у почетку чудно било његово саучешће и старање о мени.</p> <p>„Тебе секо, нешто мучи,“ говор |
д сам вам тек прочитала пролећне месеце и неколико сталежа, а где су остали сталежи, па лето, п |
своје; љубила сам их већма него и тице и цвеће и оно китњасто зеленило и плаво небо, што тако |
поред постеље на ћебету једно псетанце и мачка.{S} На столу сам још видела једне наочари и пле |
у су ми растрзале страшне муке.{S} Срце и разум, понос и љубав борила се у мени.{S} Дуго је тра |
препаћене муке: умртвила сам своје срце и одбила га, као некада Милана. — После неколико дана б |
— Савест ми је чиста и мирна, али срце и опет боли...{S} Успомена за успоменом ређа се у души |
ко срце више види и више осећа, па више и пати.{S} Ту је опет тихо уздисала.</p> <p>Ви сте заце |
гов рад радо читам, и да би га све више и више читала.</p> <p>— Бар да видим, кад је тако.</p> |
на!“ То истина говори очајање, али више и чешће лакоумље и себичност.{S} Зар је човек рођен тек |
це му се застаклиле, па само нагло дише и дрхће од чезње за тицама.</p> <p>— Бојите се, да не и |
та и ја знадем, да се у богатству лакше и комотније живе, па нећу да сам му на сметњи!“</p> <p> |
RP18870_C2"> <head>II.</head> <p>Дођоше и друге ферије и ја се опет нађох у Т.</p> <p>Сека-Маци |
е лице њезина детета?!{S} Сродство душе и срца привлачи је њему, па јој је мило</hi><hi>онакво |
>онакво какво је</hi>.{S} Сродство душе и срца треба да веже мужа и жену.{S} А то полско сродст |
улудаст, само нека је богат.{S} Еквипаж и вранци, кадифа и злато, — то јој је сва жеља и сав ид |
</p> <p>— Зашто ми ниси казала; ишла би и ја с тобом, рече ми на то тетка.</p> <p>Рекла сам јој |
је разонодим призвала сам је чешће себи и ту је познао и Боривој.</p> <p>Да је он заволео, јасн |
{S} Тамо је куповала меса за чорбу себи и „своме друштву“ — тако она зове своје псето и мачку — |
вао.{S} При поласку ми рече, да ме љуби и питаше: дали и ја тако осећам.</p> <p>„Зар ти то ниси |
ам осећала, да и он мене тако исто љуби и чисто се чудила, како пре то увидила нисам.</p> <p>По |
<p>— Дакле ни ту се нисам преварила? ви и пишете?{S} Незадовољни сте можда с оним што вас окруж |
.{S} Ја, која сам дотле сањала о љубави и с оне стране гроба и држала, да никога више љубити не |
без имена у памети.{S} Будите ми здрави и сретни.</p> <p>Старка ми стиште руку.</p> <p>Ја сам и |
стадоше лепршати и пипкати је по бради и лицу; изгледало је, као да је милује и љубе.{S} У ист |
бљене особе, јер у место да себе победи и да та се одрече, она га гони својом страшћу на само у |
што после таки ум и тако срце више види и више осећа, па више и пати.{S} Ту је опет тихо уздиса |
дног изабрати.{S} Све су то ваљани људи и згодне партије.“</p> <p>„Чекам да дорастем за шпекула |
вршити нисам могла, пала ми је на груди и јецала: „опрости, опрости! не знам шта чиним; та ја г |
ште у ком она ниче, а ретко се ко труди и да је позна.{S} Зато се с њоме и њезиним именом и тер |
у ми због мешања словенског језика тежи и сувопарнији; сваки час сам морала молити течу, да ми |
> <p>Тежак беше то тренутак, много тежи и од онога, кад сам се с Миланом растала.{S} Тада — а с |
абаву и то „света ради!“ Зар не пролази и сунце кроз каљава места, на остане чисто?!{S} Тако се |
ћ!{S} Сутра ћемо наставити.{S} Сад лези и ти, већ је касно а теча ти је легао, па неможе заспат |
едаше ми у мојој детињској големој тузи и неприлици прави анђео избавитељ.{S} Да је требало жив |
заслужила?{S} Јесам ли?</p> <p>Догађаји и дела нек говоре!</p> <milestone unit="subSection" /> |
p> <p>Преметала је неко време по кутији и онда извади чак са дна једну сашивену рукописану књиж |
елила.{S} Та волила сам га <hi>истински и већма него себе</hi>; а не тек с моментани страсни ос |
и по неку немачку приповечицу на српски и да му своје мишљење о овој или оној теми писмено саоп |
бок пун џеп!{S} Цео свет, особито мушки и не почиње онде љубити, где би требало да поштује.{S} |
дну, ону црну увреду.{S} Невин сам, али и твој је живот отрован.{S} Доказ томе већ је то, што н |
у и псето.{S} Смешно је, јел те?{S} Али и они мене воле, а љубав тражи одзива.{S} Па и правични |
аску ми рече, да ме љуби и питаше: дали и ја тако осећам.</p> <p>„Зар ти то ниси увидио?“ шапут |
д Даринке.{S} Јављала ми, да се венчали и да одмах полазе у Америку.</p> <p>Мирно сам прочитала |
ити и памтење, као што су ме заборавили и људи.</p> <p>Заборавили? — Је ли баш тако?{S} Не, сећ |
еста, где ми је Милан казао, да ме воли и да ће ме узети.{S} Изнемогло пала сам на клупу и плак |
Милан.</p> <p>Тргла сам се од те мисли и махнула руком преко чела; ваљда да је отерам.{S} Али |
арка се по неком времену прену из мисли и погледа око себе.{S} Поглед јој застаде на „<title>Зм |
сто?!{S} Тако се ћерко, ту обично мисли и ради, а ево на рачун разума.{S} Међу тим слабо се ко |
аку тамо у Срем.{S} Учинимо јој по жељи и онда је била мирнија.</p> <p>— Је-ли рођака дошла? пи |
је разумео.{S} На брзо се оженио, па ми и он газио углед где год је могао.{S} Био је као и сви |
је то?{S} Зацело брат?{S} Па морате ми и ваше име казати.{S} Сад хоћу да га знам; говорила је |
на први поглед.{S} Лице ваше остаће ми и без имена у памети.{S} Будите ми здрави и сретни.</p> |
и сад ишту.{S} С годинама порастиће ми и капитал.</p> <p>Сестра се насмејала, а шогор ваљда у |
исам хтела да испитујем.{S} Нашто би ми и било?{S} Доста што сам знала, да ме он више не воли.{ |
им путем...{S} Преклињем те, опрости ми и допусти да могу доћи да те видим и усмено кажем шта с |
а врата од побочне собе.</p> <p>— Прими и мене у друштво, смејала се она.{S} Милан ми приповеда |
ле сам држала, да су ту у земљи подруми и коморе.</p> <p>„Како живе ти људи?“ мислила сам и пог |
ила док сам написала то неколико хладни и равнодушни речи!</p> <p>Да заборавим своју тугу треба |
ичност — немоћни су и детињасти и једни и други.</p> <p>Смејала се, а у погледу указа се онај и |
у то разлози, због којих се већина жени и основи брачне среће и љубави. </p> <pb n="167" /> <p> |
одлучно:</p> <p>„Милане, иди кући жени и детету.{S} То ти је дужност; а они те и већма воле, н |
а месеца на дому.{S} То време беше мени и Даници најмилије; једва смо чекале да дође.{S} Пред њ |
т?!....</p> <p>Пробудио се понос у мени и ја сам јој одмах одговорила.</p> <p>Одговорила сам јо |
ешница,“ заиста заслужује, да је отмени и солидни кругови презру и истисну — пре него ма коју к |
..</p> <p>Осећаји су им до душе искрени и чисти, али шта вреди, кад је љубавник, на рачун приро |
..) Осим тога беху сви прозори отворени и светињом начичкани.{S} Туда ће се вратити спровод, па |
жњом, да нам је љубљена особа у близини и да је поседавамо.{S} Али зар се не може љубити и из д |
ј је било писама сортираних по величини и везаних у мање и веће пакетиће.{S} Исто тако беше у њ |
Темпераменти могу бити сасвим различни и појмова о свету.{S} Укратко: у узајмном поштовању муш |
човека; ал муке су велике, па ме укрепи и сачувај од даљег искушења!“</p> <p>Нико ми није одгов |
<p>— Дошла је, таман да јој очи склопи и да је сахрани; после два сата је издахнула.{S} Била ј |
сама задубљивала и у сувопарније ствари и трудила се да их разумем; видила сам, да течу то весе |
} На столу сам још видела једне наочари и плетиво, а у отвореном прозору било је неколико сакси |
рором и цицаном Марком.{S} Сви су добри и сви ме воле.{S} Они су ми друштво и забава.{S} Пазите |
бар у неку руку...</p> <p>С тим отвори и зелени кавез.{S} Аполо и Дијана радосно зацвркутаце, |
ла сам јој и свој разлог.</p> <p>Зар си и о мени тако судила? питаше она прекорно.</p> <p>Порум |
ш рђаво, што се у младости човек заноси и прецењује своју моћ.</p> <p>— Зар је то занос?{S} Зар |
и у самој ствари „лакша роба“ ...{S} Ти и незнају шта је љубав.{S} Разумем, права љубав, а не о |
м и „салонским светом“ човек образовати и оплеменити може.{S} Уверена сам била, да би старицу н |
што јој га правиш.{S} Хтела ми показати и пантлике што ћеш метнути на шешир, па извукла место њ |
; учила нас је обе кувати, месити прати и све женске домаће и ручне послове.{S} Мене је осим то |
дрхтало, па сам осећала да ће задрхтати и рука...</p> <p>Уздахнуо је и махнуо руком преко чела. |
летише на груди, па се стадоше лепршати и пипкати је по бради и лицу; изгледало је, као да је м |
е већ су под земљом.{S} Докле ћу живети и како ћу свршити, не могу знати, ал срце ми каже, да м |
шта.</p> <p>— То се може свакоме десети и поред најбоље пажње и надзора.</p> <p>— Може, али тек |
.</p> <p>— Право велите, могла сам бити и мајка.{S} Али ја сам девојка — бабадевојка.{S} Ту се |
ио 10 фор. месечно.{S} Могла сам добити и више, но ја сам зарад Данкина мира пристала на — најм |
оседавамо.{S} Али зар се не може љубити и из даљине?{S} Зар на пример мајка мање љуби своје чед |
, а после? — После ће ме можда оставити и памтење, као што су ме заборавили и људи.</p> <p>Забо |
расте...“ Ко год хоће може је преварити и онда, грех на његову душу.{S} Није она крива што је т |
д немам речи.{S} Мрзи ме чисто говорити и оно што морам.{S} Разговор овакав никад не почињем.{S |
познаје.{S} Тамо ћу те на рукама носити и бићемо обоје сретни.{S} Или ако нећеш тако, реци хоће |
сеца.{S} Већ сам вас жељан а могу учити и код куће.“</p> <p>Дошао је.{S} Већ првога дана опазил |
лове.{S} Мене је осим тога дала изучити и машамодлук, модистлук. „Сироче си, па ти може требати |
јунакиња, сушта је наивност а по лепоти и доброти прави анђео и неко надземно створење.{S} Од њ |
је их сличност — немоћни су и детињасти и једни и други.</p> <p>Смејала се, а у погледу указа с |
} Делала сам по твојој светој заповести и дужности човека; ал муке су велике, па ме укрепи и са |
ити; срце ми је кипило од смесе радости и туге, среће не среће, наде и неке црне слутње.</p> <p |
увела лица, пролети јој зрачак радости и изненађења.{S} Видело се да ме је познала.</p> <p>— Д |
а је влажно, ал' бар има више светлости и изглед на улицу.{S} И то нешто вреди.{S} Олакшава ми |
и; и ја сам остала да живим из дужности и љубави.{S} Остала сам да живим, но у кући тој дуже ос |
<p>Ужаснула сам се од толике одлучности и употребила сву своју снагу и говорничку моћ, да подиг |
ромно, чисто и њезиној дубокој старости и по кроју и градиву сасвим примерено.</p> <p>Што сам с |
<p>Десет година живила сам тако, радећи и хранећи се.{S} Десет година ме поштовали као рођену м |
> <p>Опет је текла река времена, носећи и добро и зло у море заборава.</p> <p>Просилаца сам и с |
са старицом, обећавши, да ћу скоро доћи и књижицу донети.</p> <p>— Секо, баца неможе с тобом ти |
.</p> <p>Одговорила сам јој честитајући и желећи обојима сретан пут.{S} Жеље су биле искрене, а |
бало да поштује.{S} Тек мане, недостаци и слабост женскиња њих привлачи; врлине се обично узнос |
а.{S} На њиово лепршање, дотрча старици и Аурора и Марко, па се и они стадоше умиљавати; завидљ |
свако његово писмо комотно читала мајци и Даници, а сад сам при сваком нежнијем изразу његовом |
тка мораде у оближњу варош својој ћерци и зету.{S} У њих беше већ двоје деце, те не беше места |
мачком литературом.{S} Сви дечији писци и песници тога језика, беху заступљени у нашој девојачк |
а се тамо боље усавршим у својој струци и да — заборавим.{S} Својима сам рекла, да сам се давно |
пажљиво читала.{S} На једанпут диже очи и рече:</p> <p>— Читајте ово!{S} Прочитала сам гласно п |
и опет.</p> <p>У том старка подиже очи и погледа ме.{S} Сад ми је било све јасно.{S} Поглед јо |
од нашег трчања по скамија, протре очи и викне: „Ко је то на среди, нек продужи даље?!“ Тако ј |
едом заклања...</p> <p>Он је оборио очи и уздахнуо.</p> <p>Од тога доба није ми изјављивао љуба |
те,“ рече она тренутно, па ме загрливши и пољуби у чело.{S} Но опет ми је нашла још тога дана к |
S} Успомена за успоменом ређа се у души и растрза ми срце.{S} Па кад су већ ту, да их покушам с |
, тамо у варошко гробље.{S} Метнула јој и каменит крст, али без сваког знака и натписа.{S} Кад |
и.{S} Да је утешим, приповедала сам јој и своју некадашњу љубав према Милану.{S} О Боривоју нис |
око лепог кроја.{S} Разгледала сам јој и одело.{S} Било је скромно, чисто и њезиној дубокој ст |
че ми на то тетка.</p> <p>Рекла сам јој и свој разлог.</p> <p>Зар си и о мени тако судила? пита |
.</p> <p>„Опрости јој Стано као што јој и ја праштам,“ свршавао је своје писмо; „а знај, да за |
енило а душу ми заузеле мисли о неситој и грабљивој човечијој природи.</p> <p>Сестра и шогор ра |
иња понајвише је идеал, спољашњи блесак и спољашњост у опште, а последица је браколомство и сам |
— много је полагала на спољашњи бљесак и етикетна правила.{S} Држа ла је и она, да се тек у до |
ука рукаве, чим ме похвали — и ради чак и оно, што је мој пос’о; а кад је ко може видити, онда |
ле робе.</p> <p>Кад човек чује, или чак и осети таку пресуду света не зна шта ће: да се смеје и |
и нема праве љубави.{S} Несталан човек и није прави човек.{S} Но ви ме душо, нисте разумели.{S |
но није код ње?{S} Не, она га љуби увек и свуда и ми </p> <pb n="171" /> <p>би је презирали, ка |
!</p> <p>— Знам, сека-Мацо, па зато вам и наручујем...</p> <p>— Добро фрајлица, богами, баш доб |
ти своје срце, ако јој симпатије улевам и ако осећа потребу да се коме изјада.</p> <p>Старка се |
себично. „Не ћу да живим, кад га немам и кад нисам сретна!“ То истина говори очајање, али више |
а га умирим.“</p> <p>„Знам.{S} Али знам и то, да сам несретан; преварен и да љубим тек тебе.“</ |
а док први занос пређе па увиди, да сам и ја погрешива — постаћу му равнодушна.“ мислила сам, п |
воје.{S} Неки пута ми се чинило, да сам и у Милану љубила тек њега.</p> <p>Крила сам своје осећ |
<p>Старка ми стиште руку.</p> <p>Ја сам и нехотице привукла њезину руку својим уснама и пољубил |
и све заман; од тога тренутка знала сам и осећала, да Милана не љубим тек као брата и пријатеља |
његовом или њезином?</p> <p>Дознала сам и то.{S} При крају године писала ми Даринка измећу оста |
еме некако чудно и тешко.{S} Питала сам и Душана, шта је с њим.</p> <p>„Ту је,“ рече ми он „вид |
мате баш неког од својих?{S} Питала сам и други пут.</p> <p>Она љутећи оде шифонеру, отвори га |
ре то увидила нисам.</p> <p>Постала сам и према њему збуњена; бојала сам се да се не одам, па с |
ло, примети она и устаде.{S} Устала сам и ја, али без воље.{S} Још нисам јој ни имена знала а в |
, да сам се бојала, чуће.{S} Устала сам и донела још цвећа. ма да ми није требало.</p> <p>Сад с |
задовољно гледају...</p> <p>Устала сам и целивала икону.{S} Срце ми се још цепало, но душа ми |
очи; већ је сумрак.“</p> <p>Устала сам и збуњено пошла из собе.</p> <p>„Куда ћеш?“ шапутао је |
чима о својој љубави.</p> <p>Ћутала сам и јецала.{S} Тек кад ме хтеде привући својим прсима, тр |
тра ступи — Милан.</p> <p>Задрхтала сам и побледила.</p> <p>„Што дрхћеш, змијо глатка?“ рече пр |
во баш у овој вароши -губе; а могла сам и љубави имати, само да се нисам држала поштења и дужно |
ам га не отворено вратити.{S} Узела сам и перо, када се покрену у мени нека врста сажаљења: „Ак |
воље; само док га донесем.“ Донела сам и читала:</p> <p>10. март године 18...{S} Проси ме трго |
p> <p>Учинила сам јој по вољи; била сам и поред радозналости санана. </p> <p>Сутра сам наставил |
добра?{S} За младих година служила сам и код феишпана.{S} Није Маца макар ко!</p> <p>— Знам, с |
/p> <p>„Како живе ти људи?“ мислила сам и поглед ми паде кроз отворен прозор у таку једну избиц |
аше она прекорно.</p> <p>Поруменила сам и стисла се уз њезино раме; била би је још на улици пољ |
а није њезина умотворина, приметила сам и наставила читање:</p> <p>Јесте, судбини се допало да |
им гласом.</p> <p>„Кога?“ узвикнула сам и дигла очи.</p> <p>„Опрости“ рече он пруживши ми мој д |
тера — швиндлерај.</p> <p>Уздахнула сам и оборила очи, не рекавши јој ништа.{S} Било ми је срам |
то не долази?“ У својој машти нашла сам и одговор: „Он те љуби,“ гласио је он.{S} У души ми је |
<pb n="169" /> <p>Зарад тога дошла сам и амо у Т., чула сам за овдашњег ваљаног доктора очију. |
ку“ овога пута без успеха; но дошла сам и дома, а она ми је била у памети.{S} Била је то чудна |
о у море заборава.</p> <p>Просилаца сам и сад имала: младих и старијих, момака и удоваца, богат |
већи грех, да се растанемо сад, кад сам и по други пут увидео, да смо створени једно за друго?! |
ме и друге ствари интересовале; те сам и његово захтевање свагда радо и с вољом испунила.</p> |
мишљала о свој прошлости; у постељи сам и плакала.{S} Сетила сам се и Милана.{S} Склопила сам о |
г трогодишњег синчића.</p> <p>Путем сам и опет размишљала: јели ми посета умесна?{S} Нашла сам |
ти, па буди милостивија.{S} Кажњен сам и онако и сувише.{S} Огорчен на тебе, оженио сам се оно |
е ћутим.</p> <p>„Не да мислим, него сам и уверен.{S} Таки карактери, таке природе не подлежу ла |
ме опет беше оставила.</p> <p>Дуго сам и тешко за тим боловала.{S} Кад сам оздравила, чула сам |
/p> <p>Био ми је загонетка; но брзо сам и њу решила.{S} Он је заволео — другу. </p> <pb n="161" |
S} Зар није тако?</p> <p>— Баш тако сам и ја мислила, рече она, оборивши очи: а то је и цела ис |
ила, трудећи се да своје осећаје утишам и отерам те варљиве мисли; но опет сам тек о Боривоју с |
ила сам, да га задржим, да му све кажем и да умрем, али на врати сам се већ стропоштала.{S} Све |
а савете његове, већ се поводи за срцем и одаје љубавном уживању без борбе и устезања......</p> |
ојке, која се грозила трговине са срцем и гадила пољупца — без љубави.</p> <p>Старка заћута, на |
ш примити!{S} Само причекај, док свучем и сместим Милана.{S} Оне две оставићу данас Лизи.</p> < |
ност према вама учиниће да га заборавим и без тога.{S} Ох та и ја знадем, да се у богатству лак |
питала: ко сам, од куда сам, како живим и т. д.{S} Све је то чинила неком природном искреношћу |
им само зато, да тебе још једаред видим и да из твојих уста чујем, можеш ли ми опростити ону га |
и ми и допусти да могу доћи да те видим и усмено кажем шта сам све до сада препатио.</p> <p>Оче |
је отворио очи, да јасно и чисто видим и поштено осећам.{S} Сиромах, није ни слутио какву ми ј |
м вулкан, по чијој површини често ходим и не слутећи шта у њему врије и кува.</p> <p>Љубила сам |
шта.{S} Било ми је срамота, да потврдим и ту ману нашег хваљеног културног века... </p> <pb n=" |
кор да видите!{S} Кад-кад се само чудим и крстим, па се питам:{S} Где им је свест?{S} Где су им |
су им стојале једна уз другу. „Ја волим и њу; доказ је што сам је узела у своју кућу, али да њу |
матере читаве породице.{S} Често мислим и о томе, па се кад-и-кад на њих и наљутим, а после мис |
карактери умеју се узвисити над једним и другим.{S} Патња често већма челичи, него највећа сре |
.{S} Оставила је своје особине и једним и другима подједнако...) Осим тога беху сви прозори отв |
зео ме је за руке, уверавјући ме нежним и страсним речима о својој љубави.</p> <p>Ћутала сам и |
ила способна за љубав, кад тако говорим и кад сам остала неудата.{S} Не, ћерко није тако.{S} Ку |
дође до „замерке“ — повела сам са собом и малог Милана, теткиног трогодишњег синчића.</p> <p>Пу |
а чело ногу стајаше он погнутом главом и сузним очима.</p> <p>„Милане, опрости, опрости!“ моли |
ква одговорност лежи на њима пред Богом и светом.{S} Закужави ти један цветак или ти се поболи |
муке и клетве дечије, греха пред Богом и срамоте пред људима?!</p> <p>Него ви ћерко, и не једе |
и маломе.{S} Ено се опет игра са мачком и псетом, „мојим друштвом.“ Заборавила сам да вам га пр |
мрачном прошлошћу, али светлом титулом и пуним џепом!..</p> <p>Знала сам ту „морску логику“ по |
зна.{S} Зато се с њоме и њезиним именом и тера — швиндлерај.</p> <p>Уздахнула сам и оборила очи |
какву ми је будућност у овом поквареном и леденом свету баш тим особинама спремио.</p> <p>Тако |
она, да се тек у додиру са госпоштином и „салонским светом“ човек образовати и оплеменити може |
Док сам се савлађивала, тежио је за њом и тражио је, а сад кад је увиђа, избегава сваку изјаву. |
та, да је свака љубав спојена са тежњом и чежњом, да нам је љубљена особа у близини и да је пос |
бро и свеже.{S} Бојадишу га жутом репом и сафраном, ал ја то осетим по мирису, па волим платити |
у животу још двапут љубила, истим жаром и истом чистотом.{S} Увек ми се чинило, да је то моја < |
и Дијана; а ено мали се игра с Аурором и цицаном Марком.{S} Сви су добри и сви ме воле.{S} Они |
уге доживела!</p> <p>Падало ми је на ум и самоубиство.{S} Али насилна смрт оставља за собом тра |
истина; само је зло, што после таки ум и тако срце више види и више осећа, па више и пати.{S} |
терном човеку врлина; показује уз разум и топло срце.“</p> <p>„Топло срце.{S} Коме још то треба |
иће.{S} Чуде се после: одкуд шкрофлезан и јектичав подмладак?!{S} А не питају: која мати негује |
м гласом, у црвеном кавезу ми је Дамјан и Дамјанка а у зеленом Аполо и Дијана; а ено мали се иг |
Проси ме трговац из * По изгледу ваљан и честит човек.{S} Провођаџише Н. Н, све је, како се са |
ао.{S} Мене ради био би хладније приман и у круговима, у којима је одрастао, а то све болело би |
а мене; све више увиђам, да је лакоуман и не постојан, а и мишљење нам се јако разилази; познат |
и тога је давно нестало, па буди миран и сретан!</p> <p>Долазак ти је излишан; било би детињар |
није је у таким приликама бивао снужден и зловољан.{S} Јасно сам видела, да га моја љубав слабо |
огла отрести мисли: „зашто да је збуњен и зашто не долази?“ У својој машти нашла сам и одговор: |
као неки кривац.{S} И он је био збуњен и блеђи но обично.</p> <p>Поздрав нам беше много хладни |
ли знам и то, да сам несретан; преварен и да љубим тек тебе.“</p> <p>„Ћути Милане, ћути!{S} Већ |
цу ћерку беше удао пре 10 година.{S} Он и тетка беху ми драги родитељи.{S} Кад су ме примили, б |
сам била чила, окретна и задовољна, као и друга деца.{S} Имала сам милу мајку, драгог оца, па и |
д Фенелона и других страних писаца, као и библију и златоустове беседе, од Доситеја Обрадовића, |
ан подмладак!{S} Наћиће се, дабоме, као и свуда по неки изнимак, али већина ће пропасти.{S} При |
е е тетке.</p> <p>Теча беше учитељ, као и отац ми.{S} Деце у кући није имао; јединицу ћерку беш |
била од кад сам.{S} Лака на смеју, као и на плачу.{S} Но то ваљда није грех, јер сам поред све |
дошла је мајка;“ па ме узе за руку, као и лане што је чинио, те уђосмо заједно у кућу.</p> <p>П |
о углед где год је могао.{S} Био је као и сви други.{S} Но нека му је просто — није знао шта чи |
е.{S} Била ми је другарица и сироче као и ја; модистлук је самном заједно изучила а пре годину |
{S} А ви сека-Мацо, умесите штрудлу као и пре.{S} Онда вам је тако добро испала, бољу је неби н |
извала сам је чешће себи и ту је познао и Боривој.</p> <p>Да је он заволео, јасно сам сад видил |
p>Нисам се преварила.{S} Он ми је писао и молио ме да му опростим увреду што ми је нанео.{S} Ма |
се са женом раставим?{S} Подићу и небо и земљу док до цељи не дођем.“ </p> <pb n="165" /> <p>У |
те само тако одрасло несретно јектичаво и шкрофлезно дете, шта му је милије: кадифа и златно од |
га гони својом страшћу на само убиство и вуче пропаст.{S} Ове врсте јунакиња понајвише је идеа |
волела; једно би изгледало пријатељство и љубав, које веже тек — непогрешивост.</p> <p>Да је ра |
ст у опште, а последица је браколомство и самоубиство.{S} То видите, мени изгледа врло себично. |
ио.</p> <p>Тако сам проживела детињство и дочекала дванајсту годину сретно и задовољно.{S} Но с |
ја, осмехну се старица, да је детињство и старост врло слично, и једно и друго слабо, и једно и |
бри и сви ме воле.{S} Они су ми друштво и забава.{S} Пазите само шта ће радити.</p> <p>Отворила |
ке душе своје; љубила сам их већма него и тице и цвеће и оно китњасто зеленило и плаво небо, шт |
, а код другог се већ суши.</p> <p>Него и ја сам красна домаћица.{S} Време ужини већ прошло, а |
<p>Да га заборавим, допринела је много и она његова гадна и недостојна сумња о мени.{S} Та да |
пала сам на канабе.{S} Плакала сам дуго и горко.{S} А кад је та врела река одшила, паде ми погл |
; те сам и његово захтевање свагда радо и с вољом испунила.</p> <p>Тим начином зближисмо се ја |
{S} Али женски, женски!{S} Само то чудо и покор да видите!{S} Кад-кад се само чудим и крстим, п |
вност а по лепоти и доброти прави анђео и неко надземно створење.{S} Од ње несме нико — па ни п |
.{S} Опрости што сам га неприметно узео и прочитао; није то била проста радозналост, већ нада, |
ању доказ оног осећаја, који се појавио и моме срцу.</p> <p>Ферије беху већ на измаку.{S} Једно |
знати како ми је у срцу.{S} Он је видио и осећао, али се учинио да не види...</p> <p>То ми је б |
нај исти живахни израз, што ме је бунио и у парку.</p> <p>После ме је питала: ко сам, од куда с |
далачки, па је то на први поглед смешио и чудновато одударало од оштрих трагова преживелих годи |
> <p>Он се тада обично усиљено насмешио и бивао више дана приметно хладнији.{S} Кад сам га пита |
е како боли та глупост светска.{S} Како и неби, кад ти предпостављају лошију од тебе, само за т |
ни прочитати.</p> <p>— Е да, иде полако и то, само стрпљења сека-Мацо, све ће то доћи на ред; с |
буди милостивија.{S} Кажњен сам и онако и сувише.{S} Огорчен на тебе, оженио сам се оном, којом |
а сам се да се не одам, па сам му ретко и писала.{S} Оставила сам тај посао Даници, но онда је |
едаше у даљину.</p> <p>То је заголицало и моју радозналост.{S} Желила сам чути, што се није уда |
p>Заостала сам овде.{S} Радити се могло и овде а тешко ми било враћати онима, који су ме скоро |
ника убити; немам права на то, а зацело и није — један!...</p> <p>„Ми—ла—не!“ прошапутала сам и |
клечаше моје две ученице тарући ми чело и руке, а чело ногу стајаше он погнутом главом и сузним |
и тице и цвеће и оно китњасто зеленило и плаво небо, што тако красно дичи моју постојбину, фру |
p>С тим отвори и зелени кавез.{S} Аполо и Дијана радосно зацвркутаце, па јој се устремише на гр |
је Дамјан и Дамјанка а у зеленом Аполо и Дијана; а ено мали се игра с Аурором и цицаном Марком |
Не, ћерко није тако.{S} Куцало је топло и моје срце, можда топлије, но стотину других, а остала |
етињасто говорити о оном, што је прошло и што се више преиначити не може.</p> <p>Он се тада оби |
ачком језику, захтевао је, да преведемо и по неку немачку приповечицу на српски и да му своје м |
је он, покрио лице рукама и стајао немо и непомично.{S} Груди му се бурно надимале а кроз прсте |
пољубила је.</p> <p>Тако се растадосмо и упутисмо свака на своју страну.</p> <p>Овог пута кора |
, рече она.{S} Није ништа племенито, но и опет у њојзи уживам; видим, да ме воле бар у неку рук |
и зловољно окренула на другу страну; но и опет се нисам могла отрести мисли: „зашто да је збуње |
, моју чистоту онако лабава била.{S} Но и тога је давно нестало, па буди миран и сретан!</p> <p |
м клицом светског здравог разума.{S} Но и опет боли, још те како боли та глупост светска.{S} Ка |
тко!“ узвикну он, пустивши ми руке; „но и ја сам крив, па нек ти буде по жељи.</p> <p>С тим је |
„Ми—ла—не!“ прошапутала сам испрекидано и онесвешћена пала доле; пред очима беше ми се смркло а |
ке предрасуде.{S} Гледиште им је хладно и природно.{S} Дружење с мушки интимно, често интимније |
} Кад сам их отворила, рекла сам хладно и одлучно:</p> <p>„Милане, иди кући жени и детету.{S} Т |
слично, и једно и друго слабо, и једно и друго тежи за искреном љубављу; само што код једног т |
етињство и старост врло слично, и једно и друго слабо, и једно и друго тежи за искреном љубављу |
ље; било ми је за то време некако чудно и тешко.{S} Питала сам и Душана, шта је с њим.</p> <p>„ |
и а за тим брзо оборио поглед и збуњено и брзо отпочео какву тему, што није интересовала ни мен |
тако било.{S} Срце је тек било измучено и успавано.{S} Доказ томе је, што сам у животу још двап |
је умела страсно љубити ма и недостојно и моментано...</p> <p>Често су такве јунакиње и детињас |
љубила људе, а сад — ту се старка болно и гласно засмеја — сад љубим моје канарине, мачку и псе |
ену слику поконе ми матере.{S} Прекорно и тужно гледале су ме те миле очи.{S} Рука ми је задрхт |
сретан што ми је отворио очи, да јасно и чисто видим и поштено осећам.{S} Сиромах, није ни слу |
ство и дочекала дванајсту годину сретно и задовољно.{S} Но сад на једанпут паде опет судбини на |
какву згодну шалу, држећи, да је смешно и детињасто говорити о оном, што је прошло и што се виш |
сла!{S} Млад мушки воли све што је лепо и што му је пред очима.{S} Заборавиће је брзо поред бог |
атити новчић два више, само да је добро и чисто.{S} Намажите комадић и том малом.{S} Из ваше ру |
т је текла река времена, носећи и добро и зло у море заборава.</p> <p>Просилаца сам и сад имала |
о: масла и сира.{S} Масло је врло добро и свеже.{S} Бојадишу га жутом репом и сафраном, ал ја т |
ало, привуће их тек постепено.{S} За то и нећу да уображавам, да сам му већ сад симпатична.{S} |
шила та тема.</p> <p>Ја сам мећу тим то и чекала.{S} И Милана и Боривоја била сам већ заборавил |
ински поштење и искреност, љубиће мо то и онда, кад носилац тих врлина у гроб сађе; љубимо ли л |
дете, да те држим на крилу!“</p> <p>„То и не тражим; само хоћу и морам ти казати; да немаш прав |
дређују шта је лепо, шта ли не.{S} Зато и треба настојати, да се те две особине још у деци упра |
старка.{S} Да боме да је тако.{S} Зато и љуби човек до год је жив тек оно, што му је први пут |
ем ретко ко за њима жуди.</p> <p>— Зато и јесте све мање љубави на свету.{S} Љубав је ћерко, на |
оја један жељезнички влак.</p> <p>— Ето и б...иски цуг; подне је већ прошло, примети она и уста |
ме друштву“ — тако она зове своје псето и мачку — смејала се сека-Маца.</p> <p>Сад ме је тек ст |
{S} Оне гледају у свет смело, разборито и са самопоуздањем.{S} Све су дурашне и еманциповане од |
рпска врлина, говорила је застирући сто и спремајући ужину; само не треба претеривати.{S} Оно ш |
блиским рођацима својега мужа, а често и својим, тек за то, што у својој чапљастој охолости уо |
еђена варалица, отимач и лопов, а често и посредни убица читавих породица.{S} Па сад оне, Српки |
љубав је најосетљивија, па с тога често и неповерљива.</p> <p>Кад је то видео, хтео је све жртв |
учинили; а усамљеним је људима он често и потреба.{S} Но једне зиме беше овладала самном нека ч |
јој и одело.{S} Било је скромно, чисто и њезиној дубокој старости и по кроју и градиву сасвим |
зависи од — мужа.</p> <p>Нека је просто и њему; није он први у ком је жудња за богатством, униш |
рмије“ да се одевам. „Тако ће бар нешто и детету остати, а мени није тешко једно дете хранити.{ |
а му се преко усана једва измигољи тихо и неодлучно: волим.</p> <p>— Ето видите, да ја погађам, |
лише, па шта ће те више?{S} Прави вашар и трговина!{S} Често бих таки брачни пар споредила са д |
еља, сто с две столице, канабе, шифонер и један орманић с рафом, на коме је стајало нешто порцу |
збројати да траже у мужу ваљан карактер и верна разборита друга.{S} Нека је ма и сулудаст, само |
овечијој.{S} Умотала је књижицу у папир и метнула крај стола.</p> <p>У томе изби на сахату шест |
Докле ћеш бирати?“ љутио се често шогор и сестра.</p> <p>„Имам каде.{S} Нема ми ни тридесет год |
рцем сваки моралан гад а друштвом покор и трулеж!</p> <p>Старка уздахну и заћута.{S} После неко |
мужа и жене давно је детињарија, занос и лудорија.{S} Па је ли чудо што се до овог дотерало?!{ |
таки људи имају, само је страстан занос и животињски нагон.{S} Нико на пример не пориче, да мај |
ле страшне муке.{S} Срце и разум, понос и љубав борила се у мени.{S} Дуго је трајала борба та, |
су богаљеви или измет природни.{S} Укус и фантазија моја ћерко, игра ту главну улагу!{S} То дво |
, а све зашто:</p> <p>Први је био богат и из племићке породице.{S} Кад је изјавио, да хоће да м |
азред.</p> <p>„Слажите се и будите брат и сестре,“ рекла је помајка, приказујући ме својој деци |
о сам читала показаше ми колики је свет и каквих је људи у њему.{S} Теча се томе радовао; био ј |
/> <p>Дај Боже, да тај лепи шарени свет и не познате, бар не овако, као што сам га ја познавала |
ам се.{S} Грозна мисао паде ми на памет и изазва још грознију борбу у мени.</p> <p>„Отићићу, те |
доста је учинила, кад им је дала живот и кад по ваздан чегрће мужу око ушију, да им набави гос |
ћу.{S} Навикнут је био на комотан живот и раскошну удобност, коју неби могао имати, кад би се н |
мештај је био старинске форме, али чист и још цео.</p> <p>— Деца се увек страше старости, рече |
авао терет преживелих дана, малаксалост и тугу, злоћу и лукавство, небих се зацело тргла.{S} Ов |
моралисање?{S} На што уздизати сталност и верност као врлину?</p> <p>— Дабоме да је сталност вр |
} Ко данас пита за поштење, разборитост и остале душевне врлине?{S} Доста кад је лепа ларва и д |
не љубим тек као брата и пријатеља, већ и некако друкчије. </p> <pb n="154" /> <p>Дотле сам бил |
а је тако. </p> <pb n="146" /> <p>— Већ и тај жутокљун мисли кад се жени: нека је новца, а жена |
, па говори, говори, да сам примила већ и ја.</p> <p>Хтела сам јој рећи, чија је то песма, но о |
Већ одавно нисам читала; можда сам већ и заборавила.{S} Ту се опет насмешила.</p> <p>Док је он |
S} Иначе је био честит, разборит младић и врло симпатична појава.{S} Још док сам Милана волела, |
а је добро и чисто.{S} Намажите комадић и том малом.{S} Из ваше руке радије ће јести. </p> <pb |
дух тек по неки сребрнаст дечији гласић и тихо шкрипање шљунка, под теретом дечијих колица, или |
мо је сахранили, седила је дубоко у ноћ и читала неку рукописну књижицу.{S} Кад је прочитала, с |
</p> <p>Она се смејала на моју примедбу и тужно додала.</p> <p>„С тога ћу пропасти.“</p> <p>При |
оби читао.{S} На једанпут уђе ми у собу и седе преко од мене.{S} Нисам дизала очију; била сам з |
о луд био да крати себи пријатну забаву и то „света ради!“ Зар не пролази и сунце кроз каљава м |
и чешће; (секом је звао још у детињству и мене и Даницу) повери ми се; у друштву се све лакше с |
одлучности и употребила сву своју снагу и говорничку моћ, да подигнем углед матере детета његов |
>У туђини сам провела две године у раду и тузи, но време је учинило своје; постепено почела сам |
сам му могла рећи.{S} Примио је понуду и ћутање опет настаде; ја сам радила нервозном хитрином |
, да с удвојеном силом још лакше варају и левентују, али чим се даде прилика да преваре и — јед |
а успомена; пламен у последњем издисају и ништа више.</p> <p>Да га заборавим, допринела је мног |
и других страних писаца, као и библију и златоустове беседе, од Доситеја Обрадовића, које су б |
женити?“</p> <p>„Чим отвори канцеларију и отпочне радити,” рече мајка, узевши ме оштро на око.< |
из наслеђа.{S} Хтели су богату партију и од племићке крви, а не машамоду са три четири хиљаде. |
<p>„У тебе је,“ рече он не дижући очију и некаквим меким гласом, „море осећаја али њима не влад |
„Не шалим се“, рекла сам недижући очију и тако одлучним тоном; да сам се сама тргла од њега.</p |
свил'не косе, бисер зуба, чарних очију и бела и румена лица, већ којој је главни основ узајмио |
о и њезиној дубокој старости и по кроју и градиву сасвим примерено.</p> <p>Што сам се уплашила, |
зна ни она да ми каже, у ком је сокаку и који је број куће.{S} Да ми је казала, радо би вас од |
тичност...</p> <p>Била сам опет у парку и чим сам га опазила сетила сам се фрајла-Стане.{S} Кад |
тео сад да одем но Данка ме узе за руку и одведе у твоју собу, да ми покаже шешир, што јој га п |
мене „даме“ стиде на улици пружити руку и јавити се и на блиским рођацима својега мужа, а често |
жем, а тако зовем своје канарине, мачку и псето.{S} Мислиће те да сам каква „чегртаљка“; толико |
асмеја — сад љубим моје канарине, мачку и псето.{S} Смешно је, јел те?{S} Али и они мене воле, |
аша мати!{S} Миловао је старичину мачку и псето.</p> <p>Обе се пренусмо. </p> <pb n="144" /> <p |
е ни мало не доликују оном широком челу и „грчком“ носу.{S} Обрве је имала густе и формасте.{S} |
у постељу, а мајка ме погладила по челу и рекла некако сухопадно;</p> <p>„Знала сам.{S} Та ти с |
, тек да стеку име, да се увију у свилу и кадифу и да варају свог мужа, кад год им се даде прил |
етина ускомешала, те хајд и он у гомилу и не знајући зашто! „Великоварошани“ су често веће радо |
тичарка.{S} Држала је, припасаћу кецељу и на ново засука рукаве, чим ме похвали — и ради чак и |
а, кад једра плећа љубљене особе спадну и кад руменило са лица у борби живота нестане!</p> <p>— |
о за цело неће.{S} Та сада има још жену и дете!“</p> <p>Хтела сам га не отворено вратити.{S} Уз |
ашила, да је не нађем можда прикривљену и у моје иначе разборите и добре тетице.{S} Зар је мало |
{S} Већ првога дана опазила сам промену и на њему; био је према мени много хладнији.{S} Најпре |
о сам га ја познавала!{S} Старка умукну и замишљено гледаше у даљину.</p> <p>То је заголицало и |
м покор и трулеж!</p> <p>Старка уздахну и заћута.{S} После неколико тренутака настави опет:</p> |
рења, да је невин...</p> <p>Она уздахну и оде од постеље.</p> <p>Како ми је било, даје се замис |
и, то је истина!</p> <p>Старица уздахну и заћута.</p> <p>И ја сам ћутала.{S} Чудни осећаји беху |
ако ми се бар чинило.</p> <p>Он уздахну и оде прозору.{S} Гледао је неко време замишљено крозањ |
м ништа читала!{S} Старка тешко уздахну и отвори књигу.</p> <p>— Зашто, мајко?{S} Ја држим да ч |
ку, зар се надати саучешћу, пожртвовању и помоћи од — така савезника?!</p> <p>Док траје новца, |
а и Соларића почела се учити размишљању и моралу, а Рајићева и остала дела што сам читала показ |
јој години помагала другу децу у читању и писању настављати.</p> <p>Сву душевну храну примала с |
је спаситељево.{S} Бацила сам се предњу и шапутала:</p> <p>„Оче, јеси ли задовољан са својом ја |
Нисам могла да побијем старичину тврдњу и разлоге а ни сасвим да их одобрим.{S} Жао ми је било |
итати, а за тим сам према свом стрпљењу и пажњи с којом сам читала, добила по неку награду; оби |
е узети.{S} Изнемогло пала сам на клупу и плакала, док се није смркло.{S} Тада дође Даница мени |
title>Нови плутарх</title>“ по Бланшару и Шилеру, Соларићево „<title>Ново гражданстко земљеопис |
, да је отмени и солидни кругови презру и истисну — пре него ма коју карташицу или особу са мра |
ла.</p> <p>Сад ми тек пало у очи, да су и у овој вароши на вишеспратним кућама они прозори, што |
да не буде каква изгреда...{S} Ретки су и људи, који јачем искушењу не подлежу.{S} Па шта могу |
ељи.{S} Везује их сличност — немоћни су и детињасти и једни и други.</p> <p>Смејала се, а у пог |
обом као што сам ја.{S} Дабоме да је ту и љубопитства, ал тек је — старка прекиде — тек је и си |
жени: нека је новца, а жена је на свету и више!{S} Па и девојке можеш на прсте избројати да тра |
е о страном свету, школском свом животу и наукама које су нама биле непознате.{S} Кад је то вид |
јбоља и најобразованија девојка у месту и околини.</p> <p>Дође време и њезиној удадби.{S} Проси |
; а мој некадашњи нагли одлазак у башту и садашња молба да ми опрости, утврдила га је још већма |
там.{S} Док прочитам ову књигу можда ћу и пробати.{S} Није згорег; само ме напомен'те...</p> <p |
покушам снизити уједно?</p> <p>Тако ћу и чинити.{S} Сад још све добро памтим, а после? — После |
бегати оданде, где могу нанети несрећу и где ме више не требају...</p> <p>Помишљала сам: шта ћ |
ли, да се са женом раставим?{S} Подићу и небо и земљу док до цељи не дођем.“ </p> <pb n="165" |
живелих дана, малаксалост и тугу, злоћу и лукавство, небих се зацело тргла.{S} Овако је била — |
илу!“</p> <p>„То и не тражим; само хоћу и морам ти казати; да немаш право што се срдиш на мене. |
лачка живахност, помешана са искреношћу и добротом.</p> <p>Поглед је био у правом смислу младал |
је то чинила неком природном искреношћу и неусиљеном учтивости.</p> <p>— Тако сам од прилике на |
стеку име, да се увију у свилу и кадифу и да варају свог мужа, кад год им се даде прилика.{S} П |
удовица, а имала је двоје деце, Даницу и Милана.{S} Даница беше мога доба а Милан је могао има |
самрти све му је казала, молећи Даницу и њега, да ме замоле, да јој мртвој опростим.{S} Све је |
одмах отворила на своју руку радионицу и трговину шешира, где сам са две девојке радила неумор |
ам милу мајку, драгог оца, па и браћицу и сестрице.{S} Све сам их љубила свом снагом детињске д |
ити.{S} Видио је шта ми се збива у срцу и зрачак среће озари му лице, али тек за тренутак.{S} Д |
рошло.</p> <p>За ручком сам питала течу и тетку, знајули што о фрајла-Стани.{S} Незнадоше о њој |
ца. „Па је л' мајко, хоћемо ли га одмах и женити?“</p> <p>„Чим отвори канцеларију и отпочне рад |
у сам вазда поштовала,</l> <l>За њу бих и срећу дала.</l> <l>И срце ми било врело </l> <l>— Осе |
p> <p>Просилаца сам и сад имала: младих и старијих, момака и удоваца, богатих и сиромашних, уче |
и удоваца, богатих и сиромашних, учених и дресиратих; само не онаквих каквих сам ја хтела.</p> |
мислим и о томе, па се кад-и-кад на њих и наљутим, а после мислим: ваљда сироте немају својих м |
х и старијих, момака и удоваца, богатих и сиромашних, учених и дресиратих; само не онаквих какв |
каментара није ми требало.</p> <p>Дођох и у „жељезничку улицу.“ Из далека сам опазила старицу н |
је ни пошла за мене из љубави.{S} Новац и титула: „госпођа докторка“, њезин је идеал...“</p> <p |
још своје имала, претворила сам у новац и тражила себи лека. </p> <pb n="169" /> <p>Зарад тога |
ђа, речкања, пребацивање, гунђање, плач и уздисаји свакидашњи су гости таког брака.</p> <p>Па и |
ље, законом обезбеђена варалица, отимач и лопов, а често и посредни убица читавих породица.{S} |
како он мисли, но сад сам већ дала реч и јуче смо се прстеновали.{S} Ја сам опет весела и задо |
ог с вама! а ко то каже? зато ми је баш и чудо; девојка на свом месту, ал не уме у свету да се |
неће, док сам ја у соби.{S} Могу их баш и на отворен прозор метнути, па се неће вијнути у слобо |
оја помоћ била незнатна.{S} Ти га љубиш и сувише...“</p> <p>„Љубила сам га,“ те ми се са усана. |
буди милостива, па одговори како живиш и можеш ли нам опростити.{S} Та ја сам најмање крив што |
о за руке; „ти си много патила... патиш и сада.{S} Но буди паметна, буди снажна а време ће све |
да те још једном молим, да ми опростиш и да ти кажем, да те сад љубим хиљаду пута већма него п |
оји живеше учитељи 80—90 година!{S} Још и данас се сећам свог учитеља.{S} Крупан, сед и румен с |
ера их једног дана све покосила.{S} Још и данас се чешће питам: зашто је баш мене поштедила? .. |
оћа, патња и размишљање, научише ме још и извињавати...{S} Иронија и бол звучаше у последњим ст |
гами, баш добро, чула сам ја за тим још и на вратима ходника.</p> <p>Но да се вратим приповедци |
вљу сретају! </p> <pb n="152" /> <p>Још и сад се сећам књига које ми је осим Доситејевих допушт |
це.{S} Често мислим и о томе, па се кад-и-кад на њих и наљутим, а после мислим: ваљда сироте не |
,</l> <l>За њу бих и срећу дала.</l> <l>И срце ми било врело </l> <l>— Осећаја бујно врело —</l |
тражити од неразумне животиње?!</p> <p>И ја и Милан играсмо се неко време тичицама.{S} После и |
пет сам тек о Боривоју сањала...</p> <p>И сутра-дан сам била узрујана.{S} Чим сам се у дућану в |
мном блед и дрхћући од узбуђења.</p> <p>И ја сам дрхтала.{S} Тек после неколико тренутака могла |
/p> <p>Старица уздахну и заћута.</p> <p>И ја сам ћутала.{S} Чудни осећаји беху самном овладали. |
па нашто будити горке успомене.</p> <p>И ја сам много патила.{S} То нека ти је утеха.{S} Али с |
тетка дошла, почела сам читати:</p> <p>И опет девети фебруар, мој рођен-дан.{S} Хахаха! — Педе |
ри глас „р“; обично га је замењивао са „и“ и „л“, или га је сасвим изостављао.</p> <p>Умерила с |
ачку, или сам се смела дуже играти оних игара, које сам најволела.{S} Давао ми је за читање пон |
иродни.{S} Укус и фантазија моја ћерко, игра ту главну улагу!{S} То двоје одређују шта је лепо, |
дошла у ватру.</p> <p>— Мора мајко, да игра по њезином такту — купила га је.</p> <p>— Добро ве |
у зеленом Аполо и Дијана; а ено мали се игра с Аурором и цицаном Марком.{S} Сви су добри и сви |
ља.{S} Подајте и маломе.{S} Ено се опет игра са мачком и псетом, „мојим друштвом.“ Заборавила с |
ар веселих канаринаца.{S} Доле на поду, играло се поред постеље на ћебету једно псетанце и мачк |
еразумне животиње?!</p> <p>И ја и Милан играсмо се неко време тичицама.{S} После их старка опет |
чицу или играчку, или сам се смела дуже играти оних игара, које сам најволела.{S} Давао ми је з |
е то видео; доносио нам је и слао место играчака различитих књига.{S} Упознао нас је и с немачк |
; обично воћа, колача, коју сличицу или играчку, или сам се смела дуже играти оних игара, које |
врата.{S} Он нам је увек донео по какву играчку.{S} Но то нас није толико веселило колико његов |
ћете никад ни прочитати.</p> <p>— Е да, иде полако и то, само стрпљења сека-Мацо, све ће то доћ |
ифа и злато, — то јој је сва жеља и сав идеал!</p> <p>Јесте, ћерко моја, само животињски полски |
аст.{S} Ове врсте јунакиња понајвише је идеал, спољашњи блесак и спољашњост у опште, а последиц |
и титула: „госпођа докторка“, њезин је идеал...“</p> <p>„А твоје дете, твој син?“ прошапутала |
иће се можда, да вам је јунакиња сувише идеално створење, ексцентрична биљка или томе подобно.{ |
м боље!“</p> <p>„Мајка, нађите ми кола; идем сестри од тетке у * рекла сам помајци спремајући с |
е бити да видите.</p> <p>Закључисмо, да идемо.</p> <p>Кад сам се сутра дан упутила с тетком жељ |
} Све беше јако пожутело. — Знак, да им идентитет није тек од јуче.</p> <p>Преметала је неко вр |
а сам хладно и одлучно:</p> <p>„Милане, иди кући жени и детету.{S} То ти је дужност; а они те и |
је обично моја тетка из своје собе.{S} Иди ти душо, куд си пошла, па се забављај по вољи.{S} Д |
з ми је, што вас видим у мојој соби.{S} Из простог љубопитства не ступа се у познанство са особ |
то.{S} Намажите комадић и том малом.{S} Из ваше руке радије ће јести. </p> <pb n="145" /> <p>— |
а су на брзо обоје свршили трагично.{S} Из славољубља и жудње за богатством, лаћа <pb n="163" / |
о.</p> <p>Дођох и у „жељезничку улицу.“ Из далека сам опазила старицу на прозору.{S} Чекала ме |
мо зато, да тебе још једаред видим и да из твојих уста чујем, можеш ли ми опростити ону гадну, |
не.{S} Обе тице очевидно тражише излаза из свога кавеза.{S} На њиово лепршање, дотрча старици и |
ајаги неке забаве.{S} Лепа забава, која из туђег џепа вади новац, без да си га заслужила!{S} Бо |
волите само прочитати неколико бележака из мога дневника, па ће те се уверити, да ја познајем т |
аш посао, „тешила“ је обично моја тетка из своје собе.{S} Иди ти душо, куд си пошла, па се заба |
а себе, но све бадава; ја сам га љубила из свег срца и душе своје.{S} Неки пута ми се чинило, д |
ге воље фрајлице.{S} Ал она се отселила из тог кварта.{S} Баш пре, кад сам била на пошти, питам |
ој мртвој опростим.{S} Све је то чинила из превелике љубави према својој деци.{S} А она је дост |
в, права света љубав, која није потекла из моменталних утисака једрих плећа, црних наусница, св |
рак.“</p> <p>Устала сам и збуњено пошла из собе.</p> <p>„Куда ћеш?“ шапутао је пламтећим оком. |
сад сам видела, да и ја нисам искључена из наслеђа прабабе нам Еве — Књижица је учинила, што „б |
ла „плава крв“. — Осећао се увређен, па из освете газио ми углед где год је могао.{S} Доказа, д |
кидашњи су гости таког брака.</p> <p>Па из таког јада и гада, зар је очекивати свестан подмлада |
> <p>„Остави то,“ рече узевши ми ђерђев из руку; „још ми та кошуља не треба, па не квари те очи |
{S} Пристојност ми је задржала језик од из греда тог.</p> <p>— Гле ви се и не чудите! рече она. |
писмо:{S} Жао ми је било жене, која је из љубави погрешила.{S} Милана нисам жалила.{S} Не пове |
у, него тек по неке решавајуће догађаје из свога живота.{S} Појединости нека замишља свако по ћ |
а глас дрхтао.</p> <p>Извила сам своје из његових усијаних руку.{S} Срце је у мени дрхтало, па |
Чинило ми се, да се и он сам стиди жене из нижег сталежа.{S} Разлог нисам имала; али љубав је н |
ако прегорети.{S} Није ни пошла за мене из љубави.{S} Новац и титула: „госпођа докторка“, њезин |
Мојој помајци не беше доста, што сам се из дужности својевољно среће одрекла, него да постигне |
браку понајвише они рђаво живе, што се из љубави узимају?</p> <p>— Љубав! љубав! зар је све љу |
кла, да је она љубав права, која потиче из душевног сродства, а не са спољашњости, заноса или ж |
ла по сто пути!</p> <p>Сузе јој грунуше из очију, но брзо их убриса.</p> <p>— Не замерте ћерко. |
Нису баш пријатне успомене; а можете и из овога све дознати.{S} Писала сам још пре 15—20 годин |
едавамо.{S} Али зар се не може љубити и из даљине?{S} Зар на пример мајка мање љуби своје чедо, |
а све зашто:</p> <p>Први је био богат и из племићке породице.{S} Кад је изјавио, да хоће да ме |
пре подне, запали чибук, па се не види из дима; ако ли је после-подне, наслони главу на катедр |
ерком богата поседника П...ћа.{S} Да ли из наклоности, никад нисам дознала.{S} Клонила сам се њ |
оворила сам му овако:</p> <p>Праштам ти из свег срца.{S} Никада се нисам ни срдила на тебе; сам |
но под земљом, а требало ми је полазити из куће, у којој сам толико среће и толико туге доживел |
ме узме, хтедоше га родитељи искључити из наслеђа.{S} Хтели су богату партију и од племићке кр |
есме.</p> <p>— Добро пише.{S} Вади речи из срца и душе.{S} Ту је опет преврнула неколико листов |
ими 10 фор. што јој је шиљао неки рођак из Срема.{S} Друго о њој не зна.{S} Мало је говорила у |
олан израз.{S} Зар се данас склапа брак из узајамне љубави, поштовања и познавања?!{S} Не, ника |
истина не могу тврдити; дознала сам тек из непоуздана извора.</p> </div> <div type="chapter" xm |
?“ То ме интересује.</p> <p>— Видим вам из очију.{S} Но то ћу оставити за други пут.{S} Иначе м |
е.{S} Ја не сумњам у њега, али га љубим из све душе; а та љубав и дужност према вама учиниће да |
естано у души; и ја сам остала да живим из дужности и љубави.{S} Остала сам да живим, но у кући |
во, да ми се јавио младожења, попин син из оближњег места.{S} Он је трговац а ја машамода, па ј |
и буде по жељи.</p> <p>С тим је одјурио из собе.</p> <p>Како ми је било, тешко је појмити.{S} П |
/p> <p>Старка се по неком времену прену из мисли и погледа око себе.{S} Поглед јој застаде на „ |
>„Јесам.{S} Али ја сам сумњао,“ па хоћу из твојих уста да чујем, хоћеш ли ми бити жена, кад свр |
Милане, ћути!{S} Већ таке речи су грех из уста ожењена човека.</p> <p>„Нећу, да ћутим.{S} Дост |
метнути на шешир, па извукла место њих из неке кутије твој дневник.{S} Опрости што сам га непр |
Мени јурну крв у лице, те збуњено пођох из собе.</p> <p>„Узећу му Мару Базићеву; има пет хиљада |
. март године 18...{S} Проси ме трговац из * По изгледу ваљан и честит човек.{S} Провођаџише Н. |
S} Измећу толиких ваљда си могла једног изабрати.{S} Све су то ваљани људи и згодне партије.“</ |
дитељима, а поглавито њојзи.</p> <p>Они изабраше ваљана образована младића званичника, јединца |
ила, не ћете доћи.{S} Но причекајте, да изађем пред вас.{S} Требало би времена да ме сами нађет |
се.{S} Грозна мисао паде ми на памет и изазва још грознију борбу у мени.</p> <p>„Отићићу, тек |
еком“ да — тичи.</p> <p>Тетка је далеко изашла пред—а—ме.</p> <p>— Где си, девојко, за толико?{ |
н, само је био блеђи но обично.</p> <p>„Изашла си тако лако одевена, а већ се захладило; ево ти |
ој големој тузи и неприлици прави анђео избавитељ.{S} Да је требало живот жртвовати, и то би би |
била сам слику своје мајке, као душевну избавитељку своју, а зора ме је затекла за пут спремљен |
за њом и тражио је, а сад кад је увиђа, избегава сваку изјаву.</p> <p>Био ми је загонетка; но б |
ледао ме испитујући, а за тим уздахнуо, избегавајући одговор на моје брижно питање о нерасполож |
пир и метнула крај стола.</p> <p>У томе изби на сахату шест.{S} Радо бих била још остала, али к |
ем срцу, да у повољним околностима опет избије на површину.{S} Ето на пример, и ја сам некада љ |
едала сам јој собицу.{S} Била је малена избица с једним прозором.{S} Сав намештај је био: једна |
и паде кроз отворен прозор у таку једну избицу.{S} И гле! — код прозора је седила фрајла-Стана. |
вредила ми је преко пет хиљада.</p> <p>Избор младожење оставила сам њезиним родитељима, а погл |
и више!{S} Па и девојке можеш на прсте избројати да траже у мужу ваљан карактер и верна разбор |
реметала је неко време по кутији и онда извади чак са дна једну сашивену рукописану књижицу.</p |
ко му је пламтило а глас дрхтао.</p> <p>Извила сам своје из његових усијаних руку.{S} Срце је у |
<p>Он се болно осмехнуо.</p> <p>„Рђава извина, секо моја.{S} Отвори само последњи лист свога д |
за његове буле или петла за кокоши.{S} Извините ћерко, овај мало драстичан израз.{S} Али кад с |
спустила.</p> <p>— Неће те ми замерити, извињавала се; хоћу да видим какав је.{S} Већ одавно ни |
а, патња и размишљање, научише ме још и извињавати...{S} Иронија и бол звучаше у последњим стар |
и ми се, да јесте“, смејала сам се ја; „изволите само прочитати неколико бележака из мога дневн |
тврдити; дознала сам тек из непоуздана извора.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18870 |
о старији.{S} Обојица беху добра срца и изврсни сродници; надметали се, који ће ме боље разонод |
и пантлике што ћеш метнути на шешир, па извукла место њих из неке кутије твој дневник.{S} Опрос |
је влажно, ал' бар има више светлости и изглед на улицу.{S} И то нешто вреди.{S} Олакшава ми са |
ите је.</p> <p>Мари-нени беше доброћуда изгледа старица и врло разговорна.</p> <p>— О, знам је |
мство и самоубиство.{S} То видите, мени изгледа врло себично. „Не ћу да живим, кад га немам и к |
у убије срећу!“</p> <p>„Али мајко, мени изгледа, да и Милан њу здраво воли.“</p> <p>„Воли?!“ Чу |
Ја понајвише видим накићеву дечицу.{S} Изгледају, као неке накићеве лучице.{S} И то већ показу |
<p>Склопила сам очи, да је не видим.{S} Изгледала ми као пилат, који Бого-човека предаје народу |
лепршати и пипкати је по бради и лицу; изгледало је, као да је милује и љубе.{S} У исти мах за |
е хладно срце.“</p> <p>Старка ућута.{S} Изгледало ми, да ће да прекину ту тему а баш ме је поче |
данаесте године заболеше ме очи, већ је изгледало да ћу вид сасвим изгубити.</p> <p>Радити више |
ја сам је волела, врло волела; једно би изгледало пријатељство и љубав, које веже тек — непогре |
и!{S} Да није по кад-кад шале, јадно би изгледао овај свет.{S} Јесте ли га лично видели или тек |
у.</p> <p>Срце ми је задрхтало, та жена изгледаше ми у мојој детињској големој тузи и неприлици |
одине 18...{S} Проси ме трговац из * По изгледу ваљан и честит човек.{S} Провођаџише Н. Н, све |
<p>На старично „слободно,“ уђе нека по изгледу отмена госпа.{S} Дошла је да наручи неколико па |
тако називао; само што још није умео да изговори глас „р“; обично га је замењивао са „и“ и „л“, |
сти према другоме.</p> <p>Последње речи изговорила је једвачујно а глава јој клону на прси.</p> |
е природа, па се бојим да не буде каква изгреда...{S} Ретки су и људи, који јачем искушењу не п |
n="150" /> баш та детињарија задржи од изгреда, који би можда иначе учинили; а усамљеним је љу |
моду са три четири хиљаде.</p> <p>Да не изгуби наслеђе, предлагао ми је тајни, незаконити брак. |
ди по правди Бога истинога; јер је боље изгубити главу, него своју огрешити душу!{S} Тако Јевро |
очи, већ је изгледало да ћу вид сасвим изгубити.</p> <p>Радити више нисам смела, те дођох њима |
е на путу; брак се ту гази нотама, вера издаје а народност продаје.{S} Ништа јој није свето, че |
Даница и почела ме утврђивати да је не издам мајци; она је све на врати прислушкивала, а мајка |
РИПОВЕТКЕ</p> <p>Прва књига</p> <p>Прво издање</p> <p>Кикинда 1990.</p> </div> </front> <body> |
у собу?!</p> <p>— Лолица једна, и ту ме издао! — Дала ми старица свој дневник, биографију, шта |
ла и баба-Мари.</p> <p>Нисам је мислила издати; али новост не беше баш обичне природе, те не ос |
лопи и да је сахрани; после два сата је издахнула.{S} Била је до смрти при свести.{S} Па како с |
поглед сам мирно издржала; с последњим издисајем моје љубави према Милану никла ми је у срцу к |
тек горка успомена; пламен у последњем издисају и ништа више.</p> <p>Да га заборавим, допринел |
рој пријатељици моје добре тетке, да ме издржава и васпита, за оно мало новаца што ми је остало |
уке, уговоривши, да ме имају у старости издржавати као рођену матер своју, а док сам млађа, изд |
ао рођену матер своју, а док сам млађа, издржаваћу се сама.</p> <p>Десет година живила сам тако |
Срце ми је дрхтало, но поглед сам мирно издржала; с последњим издисајем моје љубави према Милан |
сли кидаше ми душу.{S} Више нисам могла издржати.{S} Преломила сам печат.</p> <p>Нисам се прева |
јме, па ћеш видети.{S} Дуже нисам могао издржати, Па сад ме осуђуј како знаш!{S} Дошао сам, да |
<l>Залуд стриче, дуваш деваш,</l> <l>Не издува чега немаш!</l> </quote> <p>То сам научила од га |
презирали; особито кад би тај растанак изискивала и друга дужност.{S} Тако је с мајчинском љуб |
богат и из племићке породице.{S} Кад је изјавио, да хоће да ме узме, хтедоше га родитељи искључ |
и уздахнуо.</p> <p>Од тога доба није ми изјављивао љубав речима, али је сваки поглед козивао, к |
је, а сад кад је увиђа, избегава сваку изјаву.</p> <p>Био ми је загонетка; но брзо сам и њу ре |
е улевам и ако осећа потребу да се коме изјада.</p> <p>Старка се по неком времену прену из мисл |
е опет разилазили.{S} Но ту неједнакост изједначило би време и љубав, да само није било другога |
и Дијане.{S} Обе тице очевидно тражише излаза из свога кавеза.{S} На њиово лепршање, дотрча ст |
ко руке је носио моју мараму.{S} Сад је изледало да је миран, само је био блеђи но обично.</p> |
ње за тицама.</p> <p>— Бојите се, да не излете? осмехну се старица; неће, док сам ја у соби.{S} |
Доктора није хтела. „Од овог ме нико не излечи, сека-Мари,“ говорила ми, кад сам је нудила, да |
ми права да зледим ране, које је време излечило?!{S} Ћутала сам, држећи, да ће старица и сама |
уди паметна, буди снажна а време ће све излечити.“</p> <p>„Мислиш?“ питала сам, тек да не ћутим |
ом, енергичном радњом, могло би тек оно излечити бар потоњи нараштај од трулежи, која све више |
ди миран и сретан!</p> <p>Долазак ти је излишан; било би детињарија, а можда и неупутно.{S} Наш |
лишно; а још нисам ви сама знала, да је излишно; а још нисам ни сама знала, да је љубав, што пр |
јој ништа говорила.{S} Држала сам да је излишно; а још нисам ви сама знала, да је излишно; а јо |
е церемоније срдим родитеље а нас обоје изложим сиротовању,“ говорио је он, „овако нећу срдити |
<p>Дан по дан, па и опет беше година на измаку.</p> <p>„Још месец, два, па ће и Милан доћи,“ ре |
и моме срцу.</p> <p>Ферије беху већ на измаку.{S} Једно после подне остадосмо нас двоје сами д |
руку,“ која се могла ма у шали на мене измахнути, или која није осећала <pb n="147" /> потребе |
у њих.{S} Помајка није правила разлике између мене и своје кћери; учила нас је обе кувати, мес |
Кад је приметила Душанову равнодушност, изменула се и постала хладна, скоро груба према мени.</ |
ења лепа су, ако само нису богаљеви или измет природни.{S} Укус и фантазија моја ћерко, игра ту |
сестра озбиљно; већ реци, шта чекаш?{S} Измећу толиких ваљда си могла једног изабрати.{S} Све с |
.{S} При крају године писала ми Даринка измећу осталог и ово: „Кад ћеш доћи?{S} Како бих се с т |
то сам јој писао?“ питао је на послетку измећу осталог мајку. „Или хоће усмено да ми одговори?{ |
старицу, и онда му се преко усана једва измигољи тихо и неодлучно: волим.</p> <p>— Ето видите, |
ао.</p> <p>„Што се смејете?{S} Ово није измишљотина, већ права истина.{S} Све су то разлози, зб |
таквим приликама тек за време успавано, измучено или затупљено, а згодном приликом оживиће опет |
Но није тако било.{S} Срце је тек било измучено и успавано.{S} Доказ томе је, што сам у животу |
разних критичких подузећа.{S} Срећа их изневерила, те се материјално убили.{S} Она се после от |
казао, да ме воли и да ће ме узети.{S} Изнемогло пала сам на клупу и плакала, док се није смрк |
: шта ће Милан мислити о мени, кад тако изненада одлазим?{S} Но дужност према мајци одговорила |
заћута.{S} И ја сам ћутала.{S} Била сам изненађена, и некако чудновато расположена.{S} Нисам мо |
вела лица, пролети јој зрачак радости и изненађења.{S} Видело се да ме је познала.</p> <p>— Доб |
це износи форинта или две а једна ужина изнесе 5—6 форината.{S} Дабоме да је онда ту назатка.{S |
Наћиће се, дабоме, као и свуда по неки изнимак, али већина ће пропасти.{S} Пример је најбољи в |
а кућу.{S} Дневна заслуга целе породице износи форинта или две а једна ужина изнесе 5—6 форинат |
еме ужини већ прошло, а ја вам ништа не износим.{S} Морате се душо, задовољити ониме, што имам. |
м? рече он не прихвативши их. „Љубав се изнудити не може, а ја сам се томе могао надати још онд |
амењивао са „и“ и „л“, или га је сасвим изостављао.</p> <p>Умерила сам кораке и слатко се насме |
пре су била пуна нежности; а ја сам се изражавала како сам умела и како ми је допуштао понос д |
лицу беху исписани.{S} Да је тај поглед изражавао терет преживелих дана, малаксалост и тугу, зл |
јој опет узеше онај живахни младалачки израз. — Баш враг тај песник, но нека га Бог поживи!{S} |
а у погледу указа се онај исти живахни израз, што ме је бунио и у парку.</p> <p>После ме је пи |
морала молити течу, да ми овај ил онај израз разјасни.</p> <p>Тако сам од Обрадовића и Соларић |
лице јој узе сетан, да не речем, болан израз.{S} Зар се данас склапа брак из узајамне љубави, |
{S} Извините ћерко, овај мало драстичан израз.{S} Али кад се неки свет не стиди трулеж подрањив |
и Даници, а сад сам при сваком нежнијем изразу његовом поруменила и задрхтала, да и оне што не |
и Милан још јаче.{S} Често се међу нама изродила читава „полемика“ о овој или оној теми, но то |
не може она везати разборита човека.{S} Изузетака је да боме и у томе.{S} Но будите уверени, да |
срце кудељу преде.“ Само великани, само изузетци узвишују се и поред патње.{S} Обични људи заст |
е као и ја; модистлук је самном заједно изучила а пре годину дана отворила је и радњу преко пут |
радњу женског одела.{S} И то сам у Бечу изучила.{S} Радња ми је добро ишла, те не прође ни три |
учне послове.{S} Мене је осим тога дала изучити и машамодлук, модистлук. „Сироче си, па ти може |
S} То сам ја и мислила, кад сам те дала изучити.{S} Сирота си девојка, а мушки су врагови; лажу |
да онако учиним, а да се сад не видимо изчекује дужност — твоја.</p> <p>Заборави све и буди чо |
згорег; само ме напомен'те...</p> <p>— Ију, како је дебела!{S} Ту нећете никад ни прочитати.</ |
оја вајда?{S} Шарлатана у свету више но икада!</p> <p>— Томе није крива школа ни метод, већ дом |
гледају...</p> <p>Устала сам и целивала икону.{S} Срце ми се још цепало, но душа ми је била мир |
та врела река одшила, паде ми поглед на икону, на распетије спаситељево.{S} Бацила сам се предњ |
е ко може видити, онда она нађе да чита ил да седи.{S} Та понесите плетиво ил вез, па кад нуз в |
час сам морала молити течу, да ми овај ил онај израз разјасни.</p> <p>Тако сам од Обрадовића и |
чита ил да седи.{S} Та понесите плетиво ил вез, па кад нуз вас проћу, нек шиваћка све лети, а п |
“; обично га је замењивао са „и“ и „л“, или га је сасвим изостављао.</p> <p>Умерила сам кораке |
акиње или дижу, те блистају као звезда, или клизају све даље и даље док не пропадну у глибу — п |
ред таке немиле пратилице на пола пута, или подлегну одмах у почетку.</p> <p>Ретки су људи, кој |
која остане у дућану, што нема купаца, или што је лошија од остале робе.</p> <p>Кад човек чује |
ање шљунка, под теретом дечијих колица, или тешком обућом уморених раденика обојега пола.</p> < |
топло срце није хтело да купује љубав, или само да љуби, већ је тражило у истој мери одзива; а |
душевне врлине, тај или себе прецењује, или не познаје љубав.{S} Осећај, што га таки људи имају |
од остале робе.</p> <p>Кад човек чује, или чак и осети таку пресуду света не зна шта ће: да се |
дно.{S} Ту, или се дужност пренебрегне, или — ако је и мрве понашања у њима — врши се, али како |
арода.{S} Назори нам се истина слагали, или тек доникле, а после се опет разилазили.{S} Но ту н |
а се могла ма у шали на мене измахнути, или која није осећала <pb n="147" /> потребе да ме се м |
Обрадовичем.{S} А је ли бар он срећан, или је гоњен као Обрадович?</p> <p>— Велики људи ретко |
.{S} Чујем какав догађај, прочитам што, или видим какву погрешку што се у свету око мене десила |
?{S} Животињски нагон, сањалачки занос, или навика на леп или створ, хоће свет често љубављу да |
воћа, колача, коју сличицу или играчку, или сам се смела дуже играти оних игара, које сам најво |
Дужност везује, а срце — хладно.{S} Ту, или се дужност пренебрегне, или — ако је и мрве понашањ |
адни Боривоју. знадеш ли шта чиниш?!{S} Или те је занела њезина спољашност?!....</p> <p>Пробуди |
рукама носити и бићемо обоје сретни.{S} Или ако нећеш тако, реци хоћеш ли, да се са женом раста |
ше идеално створење, ексцентрична биљка или томе подобно.{S} Данашње, модерне јунакиње друкчије |
ободним часовима трчкала по другарицама или се склонила где год, па читала какав немачки роман |
г сродства, а не са спољашњости, заноса или животињског нагона.</p> <p>— Е, мајко, онда је на с |
на заслуга целе породице износи форинта или две а једна ужина изнесе 5—6 форината.{S} Дабоме да |
овде-онде читајући по неки одломак ове или оне песме.</p> <p>— Добро пише.{S} Вади речи из срц |
ресуду света не зна шта ће: да се смеје или да плаче над развалинама правде и сасушеном клицом |
ове нас једно да говоримо на сред школе или код табле, а он ако је пре подне, запали чибук, па |
не оно, што веже падишу за његове буле или петла за кокоши.{S} Извините ћерко, овај мало драст |
и — поклизла.{S} Тасе се онда јунакиње или дижу, те блистају као звезда, или клизају све даље |
че она тужно.{S} То показује добро срце или непознавање света. </p> <pb n="138" /> <p>Дај Боже, |
ејом; нисам могла да одредим, дали себи или — модерним јунакињама.</p> <p>Гледала сам је неразу |
творења лепа су, ако само нису богаљеви или измет природни.{S} Укус и фантазија моја ћерко, игр |
овај свет.{S} Јесте ли га лично видели или тек на слици?{S} По писмама судећи, редак дар, чврс |
{S} А како сам сама морала бих полудети или трчкати од једне до друге породице, да пренашам гла |
а.{S} Да то будем, требала сам се убити или поклизнути......{S} Ја......</p> <p>Зачуђено гледал |
, кад је љубавник, на рачун природности или мушке <hi>несталности</hi> оставља баш онда, кад је |
не поштујући његове душевне врлине, тај или себе прецењује, или не познаје љубав.{S} Осећај, шт |
нама изродила читава „полемика“ о овој или оној теми, но то је ређе бивало; обично смо се у на |
на српски и да му своје мишљење о овој или оној теми писмено саопштимо.</p> <p>Даница му је ре |
м и светом.{S} Закужави ти један цветак или ти се поболи тичица, па већ се питаш: да није с тво |
м је срцу прво поникла љубав, у његовом или њезином?</p> <p>Дознала сам и то.{S} При крају годи |
где год, па читала какав немачки роман или по коју првину М. Видаковића, које је мајка такође |
о.</p> <p>Но да скратим; не пишем роман или приповетку, него тек по неке решавајуће догађаје из |
гали; те је он моје мишљење тек одобрио или допунио.</p> <p>Но да скратим; не пишем роман или п |
шта му је милије: кадифа и златно одело или здравље?{S} Питајте га, па ће те чути.{S} У данашње |
иликама тек за време успавано, измучено или затупљено, а згодном приликом оживиће опет:{S} Јер< |
.{S} Што не ваља не ваља, па било старо или ново!</p> <p>Што се луксузне ношње тиче, нећу много |
гон, сањалачки занос, или навика на леп или створ, хоће свет често љубављу да крсти.{S} Али љуб |
преседао ми сваки залогај.</p> <p>„Смрт или вид“ била је сад сва жеља моја. — Све што сам још с |
дице, да пренашам гласове и решетам ову или ону кућу, као што то чине многе токорсе даме и мате |
киње без материна надзора тек смуљавају или паре, као пилиће.{S} Чуде се после: одкуд шкрофлеза |
раду; обично воћа, колача, коју сличицу или играчку, или сам се смела дуже играти оних игара, к |
и истисну — пре него ма коју карташицу или особу са мрачном прошлошћу, али светлом титулом и п |
l>Па сад не знам грех шта ми је,</l> <l>Или је грех правду тражит,</l> <l>За све друго мало мар |
</l> <l>За све друго мало марит?</l> <l>Или је грех хтети љубав,</l> <l>Чисту, праву, непритвор |
о је на послетку измећу осталог мајку. „Или хоће усмено да ми одговори?{S} Моћи ће и то; скорим |
{S} Жао ми је било мојих лепших снова и илузије, што сам их донде имала...</p> <p>— Кад је то п |
.{S} За то су дошли чак овамо:{S} Треба им готовине; иначе има девојака свуда.“</p> <p>„Хоћете |
.{S} Све беше јако пожутело. — Знак, да им идентитет није тек од јуче.</p> <p>Преметала је неко |
кад по ваздан чегрће мужу око ушију, да им набави господско одело.{S} Бајаги, гони је на то мат |
дигнем углед матере детета његовог и да им га опет вратим.</p> <p>Он ме је стрпљиво слушао, не |
о треба?{S} Мисли доста је учинила, кад им је дала живот и кад по ваздан чегрће мужу око ушију, |
и кадифу и да варају свог мужа, кад год им се даде прилика.{S} Па и така је видите, уваженија о |
ако?{S} Не, сећају се они мене, кам год им се прохте смејати.{S} Нисам ишла обичним трагом — ст |
амо чудим и крстим, па се питам:{S} Где им је свест?{S} Где су им матерински осећај, кад тако с |
поване од сваке предрасуде.{S} Гледиште им је хладно и природно.{S} Дружење с мушки интимно, че |
бичним трагом — стазом утрвеном, па сам им необична и смеју ми се.{S} Но јесам ли то заслужила? |
који новчић потрошити од онога, што сам им поклонила, преседао ми сваки залогај.</p> <p>„Смрт и |
е ко псето од силних питања.{S} Тек што им знање на левак у главу не сипаш, па која вајда?{S} Ш |
емарују своју децу сваки дан.{S} Па зар им то никад не пада на памет?{S} Зар се не страше муке |
се питам:{S} Где им је свест?{S} Где су им матерински осећај, кад тако своју децу занемарују?!< |
јој мајка, но доста гласно; постеље су им стојале једна уз другу. „Ја волим и њу; доказ је што |
орбе и устезања......</p> <p>Осећаји су им до душе искрени и чисти, али шта вреди, кад је љубав |
о се разорава.{S} Нисам од оних, што су им тек стара времена добра, али ни ово чудо не могу одо |
адо ме примише, особито кад чуше, да ћу им плаћати храну.</p> <p>Први ми посао беше, да пишем М |
з собе.</p> <p>„Узећу му Мару Базићеву; има пет хиљада одмах на венчању, а лепа је девојка,“ за |
и она; данашње су јунакиње друкчије.{S} Има их поглавито две врсте.</p> <p>Прва и најновија врс |
.</p> <p>— Били смо код старе мајке.{S} Има лепе жуте тице, па све тако, тако чине! — предвари |
/> <p>— То ће те тешко вечерас чути.{S} Има још доста.</p> <p>— Онда, лаку ноћ!{S} Сутра ћемо н |
момак можда неби дошао тако далеко.{S} Има девојака свуда, ал сирома мора; није поповски син, |
Искуство ме је научило да свако „зашто“ има своје „зато,“ а самоћа, патња и размишљање, научише |
ам с педесет година млађа.{S} Видим, да има неког, ко ме разуме и ко ме не ће исмејати за то, ш |
ојој љубави сталне</hi>.{S} Она хоће да има љубљену особу пошто по то; па руши све што јој је н |
е?!{S} А друго за цело неће.{S} Та сада има још жену и дете!“</p> <p>Хтела сам га не отворено в |
ашњем блеску.{S} Дубок мужевљев џеп, па има шта да црпи! — Где тога није, дере му кожу с леђа, |
шио много на школе.{S} Отац му, да боме има леп капитал, ал још доста деце, па ко паметан човек |
чак овамо:{S} Треба им готовине; иначе има девојака свуда.“</p> <p>„Хоћете ли још г. шогоре?“< |
веће.{S} Свега доста, ал што човек више има, више би хтео, продаје се нека земља у месту, па не |
а накити своју душевну наготу.{S} Право има, кад је нашла медведа са дебелом кожом!...</p> <p>С |
>„Хоћете ли још г. шогоре?“</p> <p>„Ако има читај.“</p> <p>5. мај 18... год.</p> <p>Младожења а |
воје деце ни блиске родбине.{S} А уз то има велику титулу а мало — новца; приповедао нам једног |
м ја живим.{S} Доста је влажно, ал' бар има више светлости и изглед на улицу.{S} И то нешто вре |
<p>— Варате се, сека-Мацо — прво пита: „има ли мираза?...“</p> <p>— Но, но, дабоме да то не сме |
ла сам му све у руке, уговоривши, да ме имају у старости издржавати као рођену матер своју, а д |
наје љубав.{S} Осећај, што га таки људи имају, само је страстан занос и животињски нагон.{S} Ни |
ретна и задовољна, као и друга деца.{S} Имала сам милу мајку, драгог оца, па и браћицу и сестри |
лела.</p> <p>Помајка ми беше удовица, а имала је двоје деце, Даницу и Милана.{S} Даница беше мо |
ре заборава.</p> <p>Просилаца сам и сад имала: младих и старијих, момака и удоваца, богатих и с |
епших снова и илузије, што сам их донде имала...</p> <p>— Кад је то природан закон, отпочела са |
ину М. Видаковића, које је мајка такође имала.{S} И ја сам то радо читала, али су ме и друге ст |
време и њезиној удадби.{S} Просилаца је имала врло много; знало се, да ће она бити моја насљедн |
роком челу и „грчком“ носу.{S} Обрве је имала густе и формасте.{S} Али баш тај иначе „услов леп |
сва жеља моја. — Све што сам још своје имала, претворила сам у новац и тражила себи лека. </p> |
срцу.{S} Овог пута нисам побегла; нисам имала снаге, јер то беше последњи загрљај.{S} После нек |
тарици јој нисам ништа казала.{S} Нисам имала ни каде.{S} Баш је стигао влак с бароном.</p> <p> |
жене из нижег сталежа.{S} Разлог нисам имала; али љубав је најосетљивија, па с тога често и не |
сам чути, што се није удала, али нисам имала од важности да је упитам.{S} Чинило ми се, да би |
о неки мото беше додато:</p> <quote> <l>Имала сам топло срце,</l> <l>Поред свести здраве;</l> < |
ш?“ шапутао је пламтећим оком. „Остани, имам с тобом да говорим.“ Па ме ухвати око паса и пољуб |
рекла је старица, то ми беше доказ, да имам посла с поштеном женскињом.{S} Друга каментара ниј |
која би ми за тебе тешка била.{S} Знања имам а и воље за рад, па хајде самном далеко у свет, гд |
ладожења дошао на три хиљаде.{S} Па ако имам толико, да се свршава.{S} Иначе мора казати свекру |
} Морате се душо, задовољити ониме, што имам.{S} Мало млека, свежа масла и добра сира.{S} Па и |
љутио се често шогор и сестра.</p> <p>„Имам каде.{S} Нема ми ни тридесет година.“</p> <p>„Нема |
један, који се оженио тек да са жениним имањем господски левентује <pb n="149" /> и лакше „тера |
ло.{S} Жена ми је била лепа и богата, а имао је и сина, више ми није требало, држала сам да се |
чела сам бивати веселија.{S} Боривој је имао право; ја нисам била од оних што лако подлежу.</p> |
е среће и своје дужности.{S} Боривој је имао право, кад је рекао, да је у мени море осећаја, ал |
ам могла читати кад ми је воља.{S} Није имао ко да ме сећа на — практичност...</p> <p>Била сам |
тељ, као и отац ми.{S} Деце у кући није имао; јединицу ћерку беше удао пре 10 година.{S} Он и т |
аквих сам ја хтела.</p> <p>Сваки од њих имао је разлога зашто ме хоће.{S} Један ме хтео због ов |
се запопи.{S} А ви рано, толико зацело имате?{S} Па га сад не упуштајте.{S} Лепо је бити попад |
е: да су дошли на две хиЉаде, а ви душо имате и више, Знате, богатство је да не треба веће.{S} |
> <p>„Повешћемо га с нама.{S} У теби ће имати бољу матер, но у жени, која га је родила, ал не с |
овој вароши -губе; а могла сам и љубави имати, само да се нисам држала поштења и дужности.{S} О |
Даница беше мога доба а Милан је могао имати 16—18 година; свршавао је већ 7 ми гимназијски ра |
от и раскошну удобност, коју неби могао имати, кад би се наслеђа одрекао.{S} Мене ради био би х |
ост</hi>, јер кад не могу љубљену особу имати, слепо јуре у пропаст, не обзирући се ни на што.< |
еће место; ако се не сложиш са сестром, имаш свој новац а вешта си машамода, па отвори трговину |
среће и љубави. </p> <pb n="167" /> <p>„Имаш ли још који егземплар?“ смејао се он.</p> <p>Како |
сетити фрајла-Стане Истинићеве.{S} Ваше име не знам.{S} Не ћу ни да ми га кажете.{S} На што?{S} |
{S} Зацело брат?{S} Па морате ми и ваше име казати.{S} Сад хоћу да га знам; говорила је спустив |
ад — супарница.</p> <p>Даринка јој беше име.{S} Била ми је другарица и сироче као и ја; модистл |
прекорно гледали.</p> <p>„Не отимај ми име!{S} Нисам ја крива што се тако десило,“ срдила се ж |
их госпођа, које се удале, тек да стеку име, да се увију у свилу и кадифу и да варају свог мужа |
ви поглед.{S} Лице ваше остаће ми и без имена у памети.{S} Будите ми здрави и сретни.</p> <p>Ст |
и ја, али без воље.{S} Још нисам јој ни имена знала а већ одлази.</p> <p>— Збогом душо!{S} Па о |
а је позна.{S} Зато се с њоме и њезиним именом и тера — швиндлерај.</p> <p>Уздахнула сам и обор |
бав! зар је све љубав што се тим светим именом назива?{S} Животињски нагон, сањалачки занос, ил |
рави.</p> <p>(Стеван је био син ондашња имућна бележника, леп но лакоуман младић.{S} Чула сам ч |
адића званичника, јединца сина прилично имућних родитеља.</p> <p>Родитељи његови искаше, да одм |
дошли чак овамо:{S} Треба им готовине; иначе има девојака свуда.“</p> <p>„Хоћете ли још г. шог |
} Па ако имам толико, да се свршава.{S} Иначе мора казати свекру, јер он, т. ј. младожења добиј |
.{S} Но то ћу оставити за други пут.{S} Иначе ме други пут нећете посетити...{S} Сад ће најбоље |
заједно с Миланом једну исту струку.{S} Иначе је био честит, разборит младић и врло симпатична |
него обично.{S} Ни руковали се нисмо, а иначе нам је то био обичај.</p> <p>Дужност ми је била, |
њарија задржи од изгреда, који би можда иначе учинили; а усамљеним је људима он често и потреба |
n="147" /> потребе да ме се маши, па ма иначе како да сам чезнула за том руком...{S} То је види |
је не нађем можда прикривљену и у моје иначе разборите и добре тетице.{S} Зар је мало примера |
имала густе и формасте.{S} Али баш тај иначе „услов лепоте,“ чудно је одударао од старачке бор |
дала секи књигу.{S} Па држим, да је што интересантно, кад је сека тако рано потражила своју соб |
сека-Маца.</p> <p>Сад ме је тек старка интересовала, те рекох:</p> <p>— Ја би вас молила да ме |
ено и брзо отпочео какву тему, што није интересовала ни мене ни њега.</p> <p>Разуме се, да му с |
о радо читала, али су ме и друге ствари интересовале; те сам и његово захтевање свагда радо и с |
е да прекину ту тему а баш ме је почела интересовати.{S} Зато је упитах:</p> <p>— Зар ви мислит |
себе.</p> <p>— Шта је то „нешто?“ То ме интересује.</p> <p>— Видим вам из очију.{S} Но то ћу ос |
акне кораком права напретка?{S} Мене то интересује.</p> <p>— Пре свега треба праве воље за бољи |
одно.{S} Дружење с мушки интимно, често интимније но с женскињом.{S} Остало је женскиње огранич |
е хладно и природно.{S} Дружење с мушки интимно, често интимније но с женскињом.{S} Остало је ж |
<p>Крила сам своје осећаје, но он их је ипак дознао.{S} Љубав је најтеже сакрити.{S} Видио је ш |
љање, научише ме још и извињавати...{S} Иронија и бол звучаше у последњим старичиним речма.</p> |
е прену, а преко лица јој прелети горак ироничан осмех.</p> <p>— Да, настави она после неколико |
ле оговара; не увиђа своју погрешку, па искали срце на онима, што их је токорсе угостила.{S} Та |
мућних родитеља.</p> <p>Родитељи његови искаше, да одмах званично предам сво своје добро своме |
дан жељезнички влак.</p> <p>— Ето и б...иски цуг; подне је већ прошло, примети она и устаде.{S} |
а.{S} Тек сад сам видела, да и ја нисам искључена из наслеђа прабабе нам Еве — Књижица је учини |
да хоће да ме узме, хтедоше га родитељи искључити из наслеђа.{S} Хтели су богату партију и од п |
одао, ја бих га оцекла, а око би своје ископала, ако би хтело одати, како ми је у срцу. — Била |
ретеривати.{S} Оно што се у кући нађе и искрен срдачан дочек, најбоље је гошћење.</p> <p>Дабоме |
{S} Био је „цветан“ и раскошан, али без искрена саучешћа и суза.</p> <p>Сутра-дан сам отишла ст |
ећи обојима сретан пут.{S} Жеље су биле искрене, али писмо орошено мојим врелим сузама; пишући |
зања......</p> <p>Осећаји су им до душе искрени и чисти, али шта вреди, кад је љубавник, на рач |
и друго слабо, и једно и друго тежи за искреном љубављу; само што код једног тек ниче, а код д |
а пример, ако љубимо истински поштење и искреност, љубиће мо то и онда, кад носилац тих врлина |
нека младалачка живахност, помешана са искреношћу и добротом.</p> <p>Поглед је био у правом см |
д.{S} Све је то чинила неком природном искреношћу и неусиљеном учтивости.</p> <p>— Тако сам од |
ну,</l> <l>Себичношћу несмешану </l> <l>Искреношћу провејану</l> <l>Племенитошћу скопчану?</l> |
им.</p> <p>Он се трже.</p> <p>„Желиш ли искрену пресуду?“ питаше после неколико тренутака.</p> |
се на глас.</p> <p>— Што се смејете?{S} Искуство ме је научило да свако „зашто“ има своје „зато |
велике, па ме укрепи и сачувај од даљег искушења!“</p> <p>Нико ми није одговора дао; но зраци з |
рала поруменити сама пред собом, да сам искушењу без опирања подлегла.</p> <p>У врту сам се сит |
греда...{S} Ретки су и људи, који јачем искушењу не подлежу.{S} Па шта могу тражити од неразумн |
овако остала.{S} Уседелицу свет обично исмејава.{S} Ко пита, за што си тако остала.{S} Доста д |
а има неког, ко ме разуме и ко ме не ће исмејати за то, што сам овако остала.{S} Уседелицу свет |
} Мислим: не ће ме разумети а могу ме и исмејати.{S} Чудан је свет.{S} Али данас ми је опет нек |
лу као и пре.{S} Онда вам је тако добро испала, бољу је неби ни краљица умесила...</p> <p>— је |
преживелих година, што јој на лицу беху исписани.{S} Да је тај поглед изражавао терет преживели |
а од газдаричине девојчице.{S} Учила за испит декламовати.{S} Дође ту мени, па говори, говори, |
{S} Како је она осећала, нисам хтела да испитујем.{S} Нашто би ми и било?{S} Доста што сам знал |
S} Је ли то грех, незнам.{S} Нећу ни да испитујем.{S} Доцне је, али да није било лако рушити св |
питала за узрок, тргао се, погледао ме испитујући, а за тим уздахнуо, избегавајући одговор на |
очију, али сам осећала његов благи али испитујући поглед.</p> <p>„Што си плакала?{S} Зар га јо |
ања подлегла.</p> <p>У врту сам се сита исплакала за што, нисам знала ни сама.</p> <p>После нек |
ти.{S} Умила сам се, но очи ми Беху још исплакане.{S} На једанпут ступи у дућан — Боривој.</p> |
њега.</p> <p>Разуме се, да му се нисам исповедала, него место тога отпочела какву згодну шалу, |
<p>Човек осети по кад-кад потребе да се исповеди.</p> <p>Застала је и убрисала сузе.{S} Неко вр |
утака ћутања, човек осети потребе да се исповеди, ал ономе, ко нас разуме...{S} Званична испове |
ал ономе, ко нас разуме...{S} Званична исповест слабо олакшава, особито грешницима моје врсте. |
за мене више среће нема.{S} С мајкином исповести одлетила је за увек.{S} Патња је моја тешка, |
кве добротворне женске задруге, било би испод достојанства...{S} То ми зацело не би ни она допу |
доведе.{S} И Даринка ме је сузним очима испратила; Боривој није дошао да се опрости, зашто — не |
!...</p> <p>„Ми—ла—не!“ прошапутала сам испрекидано и онесвешћена пала доле; пред очима беше ми |
његово захтевање свагда радо и с вољом испунила.</p> <p>Тим начином зближисмо се ја и Милан јо |
но саопштимо.</p> <p>Даница му је ретко испунила жељу; била је детињастија и несташнија од мене |
су правилне, ал јој се сад од слабости испупчиле јабучице од образа и безубих вилица, те ни ма |
и је јадница несретна.{S} Грбава је.{S} Испустила је слушкиња још као мало одојче.{S} Шта ће те |
p>Смејала се, а у погледу указа се онај исти живахни израз, што ме је бунио и у парку.</p> <p>П |
едало је, као да је милује и љубе.{S} У исти мах зашушта у кавезу Аполона и Дијане.{S} Обе тице |
је, што сам у животу још двапут љубила, истим жаром и истом чистотом.{S} Увек ми се чинило, да |
?{S} Зар он нема племенитија позива?{S} Истина је света, да је свака љубав спојена са тежњом и |
ете?{S} Ово није измишљотина, већ права истина.{S} Све су то разлози, због којих се већина жени |
рече она, оборивши очи: а то је и цела истина; само је зло, што после таки ум и тако срце више |
шити своју срећу за рад дужности, то је истина!</p> <p>Старица уздахну и заћута.</p> <p>И ја са |
ције а ја дете народа.{S} Назори нам се истина слагали, или тек доникле, а после се опет разила |
а, он сјурио себи куглу у чело.{S} Јели истина не могу тврдити; дознала сам тек из непоуздана и |
м, кад га немам и кад нисам сретна!“ То истина говори очајање, али више и чешће лакоумље и себи |
Бар ће те се кадгод сетити фрајла-Стане Истинићеве.{S} Ваше име не знам.{S} Не ћу ни да ми га к |
ђе не лакоми, па да суди по правди Бога истинога; јер је боље изгубити главу, него своју огреши |
рло појетички; само се канда не слаже с истином.{S} Зар ти није већ дневник казао, да се то мор |
ављу, а тако треба да буде и код полске истинске љубави.{S} Свуда, где није тако, само је гадна |
њезина шарена одела, исто тако не може истински волети ни спољашње лепа човека, без душевних в |
же уништити; тако на пример, ако љубимо истински поштење и искреност, љубиће мо то и онда, кад |
к срећу желила.{S} Та волила сам га <hi>истински и већма него себе</hi>; а не тек с моментани с |
год је жив тек оно, што му је први пут истинским жаром срце загрејало, па ма и у разним особам |
<p>Сад ми друго не остаде, већ да кажем истину.</p> <p>— Зашто ми ниси казала; ишла би и ја с т |
да је отмени и солидни кругови презру и истисну — пре него ма коју карташицу или особу са мрачн |
ти мртву лутку, са њезина шарена одела, исто тако не може истински волети ни спољашње лепа чове |
је по неко узео девојку због мираза.{S} Исто тако, бивало је и обратних случајева, да се девојк |
ни и везаних у мање и веће пакетиће.{S} Исто тако беше у њој неколико дењчића другог рукописа; |
у љубав на други достојнији предмет.{S} Исто тако не силази нама љубав ни с ким ни у гроб.{S} О |
е, но ја сам осећала, да и он мене тако исто љуби и чисто се чудила, како пре то увидила нисам. |
ерите!{S} Незнање и невиност није једно исто!{S} А ви нисте данас дете.{S} Бар претпостављам, к |
ажем.{S} Зар је љубав и поштовање једно исто?{S} Ето на пример, и ја многе мушке штујем, а ни ј |
бав, или само да љуби, већ је тражило у истој мери одзива; а понос ми није допуштао, да „лижем |
животу још двапут љубила, истим жаром и истом чистотом.{S} Увек ми се чинило, да је то моја <hi |
тила сваку човечност.</p> <p>То је моја историја.{S} У колико сам грешила, не могу сама увидети |
Цветник</title>,“ од Ј. Рајића и његову историју: даље „<title>Нови плутарх</title>“ по Бланшар |
} Чинило ми се, да би то питање читаву „историју“ за собом повукло, а одкуд ми права да зледим |
з успеха.</p> <p>Већ сам била напустила истраживање, кад ми случај притиче у помоћ.</p> <p>— Ум |
е да дође.{S} Пред њега смо увек далеко истрчале, и вешале му се око врата.{S} Он нам је увек д |
оривој; учио је заједно с Миланом једну исту струку.{S} Иначе је био честит, разборит младић и |
астрза ми срце.{S} Па кад су већ ту, да их покушам снизити уједно?</p> <p>Тако ћу и чинити.{S} |
и у сувопарније ствари и трудила се да их разумем; видила сам, да течу то весели; а за сироче |
сретни.{S} Ако их не гоне људи, хоће да их напати оно — што зовемо судбином, но таки карактери |
аричину тврдњу и разлоге а ни сасвим да их одобрим.{S} Жао ми је било мојих лепших снова и илуз |
од сећи.{S} Ову сам за вас узела.{S} Ја их не једем.{S} Вруће не ваљају, а од хладне за час се |
а; данашње су јунакиње друкчије.{S} Има их поглавито две врсте.</p> <p>Прва и најновија врста, |
<p>Сузе јој се засијаше у очима.{S} Она их руком убриса и настави:</p> <p>— Три дана пред смрт, |
и опет их брзо нестаде са света; колера их једног дана све покосила.{S} Још и данас се чешће пи |
се разних критичких подузећа.{S} Срећа их изневерила, те се материјално убили.{S} Она се после |
ом подруму. — Склоне ми по где што, кад их замолим.</p> <p>Молила сам је да се мене ради не тру |
ично постану добри пријатељи.{S} Везује их сличност — немоћни су и детињасти и једни и други.</ |
грасмо се неко време тичицама.{S} После их старка опет метну у кавезе, заденувши у сваку по пар |
и младост.{S} Доброта и остало, привуће их тек постепено.{S} За то и нећу да уображавам, да сам |
зима?!“ шалила сам се ја.</p> <p>„То би их било неколико туцади?“</p> <p>„Толико не, ал једно т |
Јели по вољи да наставим?“</p> <p>„Мани их с миром.{S} Знам их,“ рече ми сестра озбиљно; већ ре |
ити сиротињи посете, а друго је правити их — својевољно...{S} Прво донаша посетилици почаст, ка |
да ти опростим? рече он не прихвативши их. „Љубав се изнудити не може, а ја сам се томе могао |
авим?“</p> <p>„Мани их с миром.{S} Знам их,“ рече ми сестра озбиљно; већ реци, шта чекаш?{S} Из |
ињама звати.{S} Заиста жалосно.{S} Срам их било!{S} Хоће с картањем на новац бајаги неке забаве |
ше Даница љубећи ме.</p> <p>Гледала сам их укоченим погледом.{S} На послетку ми грунуше сузе, т |
снагом детињске душе своје; љубила сам их већма него и тице и цвеће и оно китњасто зеленило и |
иде и загледа ми у очи.{S} Склопила сам их, да га не видим.{S} Кад сам их отворила, рекла сам х |
пила сам их, да га не видим.{S} Кад сам их отворила, рекла сам хладно и одлучно:</p> <p>„Милане |
ца, па и браћицу и сестрице.{S} Све сам их љубила свом снагом детињске душе своје; љубила сам и |
по који провођаџија.</p> <p>Обично сам их све редом одбијала.</p> <p>„Шта чекаш?{S} Докле ћеш |
о мојих лепших снова и илузије, што сам их донде имала...</p> <p>— Кад је то природан закон, от |
исам ја никад газила заповести, већ сам их вршила.{S} Нисам разорила туђу, већ своју срећу!{S} |
ризора тог и покрила лице рукама.{S} Он их нежно скиде и загледа ми у очи.{S} Склопила сам их, |
.</p> <p>Крила сам своје осећаје, но он их је ипак дознао.{S} Љубав је најтеже сакрити.{S} Види |
> <p>Сузе јој грунуше из очију, но брзо их убриса.</p> <p>— Не замерте ћерко.{S} Така сам била |
ећа, кад се за времена разиђу, Али, ако их је везао који члан породице, онда је тек зло.{S} Дуж |
ки људи ретко су потпуно сретни.{S} Ако их не гоне људи, хоће да их напати оно — што зовемо суд |
погрешку, па искали срце на онима, што их је токорсе угостила.{S} Тако се кућа не кући.{S} Так |
дома, па окупају ону јадну дечицу, што их слушкиње без материна надзора тек смуљавају или паре |
и од унутрашњих мојих особина.{S} Данас их још нема.{S} Па ма колико се око њега умиљавала, сла |
е беше дакле никакве кривице, па и опет их брзо нестаде са света; колера их једног дана све пок |
арица; неће, док сам ја у соби.{S} Могу их баш и на отворен прозор метнути, па се неће вијнути |
истину.</p> <p>— Зашто ми ниси казала; ишла би и ја с тобом, рече ми на то тетка.</p> <p>Рекла |
кам год им се прохте смејати.{S} Нисам ишла обичним трагом — стазом утрвеном, па сам им необич |
ам у Бечу изучила.{S} Радња ми је добро ишла, те не прође ни три године а ја постадох богата „п |
ече промуклим гласом он. „Нисам дошо да иштем рачуна о владању твоме; нећу ти ни љубавника убит |
и?!“</p> <p>„Све муштерије што ме и сад ишту.{S} С годинама порастиће ми и капитал.</p> <p>Сест |
хтела.{S} Чинило ми се, да страна госпа ишчекује мој одлазак.</p> <p>Тек што сам преписала књиж |
поруменила и задрхтала, да и оне што не ишчитају ...</p> <p>Оне нису ништа ишчитале, но ја сам |
о не ишчитају ...</p> <p>Оне нису ништа ишчитале, но ја сам осећала, да и он мене тако исто љуб |
знаш, а можда и не знаш, да смо се, т. ј. да ме је Боривој волео још док си ти овде била.{S} Т |
S} Иначе мора казати свекру, јер он, т. ј. младожења добија и у месту ваљану девојку ал с мање |
бог оног, а ни један због мене саме. т. ј. због мојих мана и врлина заједно.</p> <p>Доцније, ка |
</title>“. „<title>Цветник</title>,“ од Ј. Рајића и његову историју: даље „<title>Нови плутарх< |
пуштају, па шта сам знала друго чинити, ја — која сам знала, шта значи одрећи се љубави своје?! |
га не љуби.{S} Но, да ме је језик одао, ја бих га оцекла, а око би своје ископала, ако би хтело |
> <p>Док је она пажљиво превртала лист, ја сам је посматрала.</p> <p>Била је повисока слаба ста |
агало с моји назори.{S} Али све бадава; ја сам га поштовала и љубила свим срцем својим.</p> <p> |
тидила сам се сама себе, но све бадава; ја сам га љубила из свег срца и душе своје.{S} Неки пут |
Примио је понуду и ћутање опет настаде; ја сам радила нервозном хитрином а он је разгледао цвећ |
вака мисао разлази нам се још у основи; ја неразумем њу, а она мене несваћа; страни смо једно д |
ати веселија.{S} Боривој је имао право; ја нисам била од оних што лако подлежу.</p> <p>Још ниса |
ревариш!“</p> <p>„Милане!{S} Милане!{S} Ја нисам крива!“ јаукнула сам.{S} Он није чуо тај јаук; |
шној, видели би, куд би свет отишао!{S} Ја, сам ето већ остарила а не могу да појмим: како чове |
седити...</p> <p>— Ето је сад опет!{S} Ја јој желим добро, а она ми се смеје.{S} Баш ти је дан |
ла сам се убити или поклизнути......{S} Ја......</p> <p>Зачуђено гледала сам старицу; очи јој с |
есквама, ал доста си на глас читала.{S} Ја не би могла тако дуго.</p> <p>— Могуће је.{S} Ал у м |
д год сећи.{S} Ову сам за вас узела.{S} Ја их не једем.{S} Вруће не ваљају, а од хладне за час |
ила сам га, али сам другог заволела.{S} Ја, која сам дотле сањала о љубави и с оне стране гроба |
ли, бар не онако, како сам ја хтела.{S} Ја нисам одређивала, шта је љубав; само сам рекла, да ј |
— О, знам је добро, говорила је она.{S} Ја сам је и дворила; за то ми је оставила сав свој „веш |
p>— Гле ви се и не чудите! рече она.{S} Ја сам држала да ће те пљенути рукама и побећи од мене. |
и паметна, па ме не отискуј од себе.{S} Ја те љубим неизмерно.{S} Нема жртве, која би ми за теб |
им очима тако не достојно оцрњујете.{S} Ја не сумњам у њега, али га љубим из све душе; а та љуб |
дала реч и јуче смо се прстеновали.{S} Ја сам опет весела и задовољна; он је тако добар.</p> < |
к.{S} Но ви ме душо, нисте разумели.{S} Ја сам рекла: права љубав, а та незна за неверу.{S} Она |
о ми смо се и без тога брзо сродили.{S} Ја и Даница немогосмо бити ни тренутка једна без друге. |
а.</p> <p>— Нисам читала; а и откуд?{S} Ја сам стара а то је млађи човек.{S} Кад сам била млада |
</p> <p>— Цицико, куцико, волела ме?{S} Ја сам ваша мати!{S} Миловао је старичину мачку и псето |
у занемарују?!</p> <p>— Како, мајко?{S} Ја понајвише видим накићеву дечицу.{S} Изгледају, као н |
отвори књигу.</p> <p>— Зашто, мајко?{S} Ја држим да читање никоме не шкоди.{S} Ваљане књижевне |
би одобрила корак, што сам га учинила — ја сам вереница!</p> <p>Чудићеш се, но тако је.{S} Ти з |
старка интересовала, те рекох:</p> <p>— Ја би вас молила да ме одведете до њезина стана.{S} Хоћ |
тивши их. „Љубав се изнудити не може, а ја сам се томе могао надати још онда, кад си од мене по |
воли.{S} Утопљеник се маша и сламке, а ја се прихватих наде да ме можда заборавља, што држи, д |
ти нећу.{S} Сетите се кад-год и мене, а ја ћу се вас сећати до своје смрти!</p> <p>Кад сам лане |
еби <pb n="156" /> могао бити сретан, а ја сам му тек срећу желила.{S} Та волила сам га <hi>ист |
домаћица.{S} Време ужини већ прошло, а ја вам ништа не износим.{S} Морате се душо, задовољити |
и, и цео свет вели, да је ненадмашив; а ја само знадем, да сав његов рад радо читам, и да би га |
лике.{S} И пре су била пуна нежности; а ја сам се изражавала како сам умела и како ми је допушт |
и; он је био њежно чедо аристокрације а ја дете народа.{S} Назори нам се истина слагали, или те |
/> <p>Упро је очајнички поглед у мене а ја сам дрхтала као у грозници.</p> <p>„Што ћутиш?{S} Ре |
добро ишла, те не прође ни три године а ја постадох богата „партија.“ Стајала сам на три хиљаде |
н из оближњег места.{S} Он је трговац а ја машамода, па је баба Мара, његова тетка а наша сусед |
пред њиме жигосала и уверила га, да га ја не волим; а мој некадашњи нагли одлазак у башту и са |
да ме можда заборавља, што држи, да га ја неволим.{S} Згодном приликом дадох му познати како м |
е познате, бар не овако, као што сам га ја познавала!{S} Старка умукну и замишљено гледаше у да |
одлучно: волим.</p> <p>— Ето видите, да ја погађам, смејала се она.{S} Децу привлачи на први по |
мога дневника, па ће те се уверити, да ја познајем те смирене муштерије...“</p> <p>„Какве су т |
опрости, опрости! не знам шта чиним; та ја га тако волим!“</p> <p>„Прећи ће све то.{S} Ни љубав |
о живиш и можеш ли нам опростити.{S} Та ја сам најмање крив што се тако десило!“</p> <p>Јецала |
учила сам да своје осећаје не одам. „Та ја се варам да га љубим; па и код њега је тек саучешће |
>— Зар немате никог свог? питала сам је ја.</p> <p>— Приповедаћу, казаћу вам све. — Другом ниса |
не стиди трулеж подрањивати, што би се ја стидела вама казати, какав је тај трулеж.{S} Јелте, |
>„Чини ми се, да јесте“, смејала сам се ја; „изволите само прочитати неколико бележака из мога |
ето, па јесен, па зима?!“ шалила сам се ја.</p> <p>„То би их било неколико туцади?“</p> <p>„Тол |
пунила.</p> <p>Тим начином зближисмо се ја и Милан још јаче.{S} Често се међу нама изродила чит |
им више штовати! прекидох је и нехотице ја.{S} Лако је у добру добар бити, ал на муци знају се |
избије на површину.{S} Ето на пример, и ја сам некада љубила људе, а сад — ту се старка болно и |
штовање једно исто?{S} Ето на пример, и ја многе мушке штујем, а ни једног не љубим.</p> <p>— Н |
Те речи звучаше ми непрестано у души; и ја сам остала да живим из дужности и љубави.{S} Остала |
децу своју.</p> <p>Клица је била ту; и ја сам била чила, окретна и задовољна, као и друга деца |
овића, које је мајка такође имала.{S} И ја сам то радо читала, али су ме и друге ствари интерес |
p> <p>— Моја.{S} Па и опет заћута.{S} И ја сам ћутала.{S} Била сам изненађена, и некако чуднова |
кох, па седох опет на клупу.</p> <p>— И ја ћу се одморити, ако допустите? па се спусти уз мене. |
насмејала.{S} Тек сад сам видела, да и ја нисам искључена из наслеђа прабабе нам Еве — Књижица |
у гостима човек комотан, па сам била и ја.</p> <p>Најмилија забава беше ми читање у тамошњем в |
да га заборавим и без тога.{S} Ох та и ја знадем, да се у богатству лакше и комотније живе, па |
d>II.</head> <p>Дођоше и друге ферије и ја се опет нађох у Т.</p> <p>Сека-Мацино место, заузела |
оносита.</p> <p>Но нико није без мане и ја сам је волела, врло волела; једно би изгледало прија |
сваком земљишту корена хватају; па се и ја брзо навикох у дому свог старог тече е тетке.</p> <p |
p> <p>— Зашто ми ниси казала; ишла би и ја с тобом, рече ми на то тетка.</p> <p>Рекла сам јој и |
ку ми рече, да ме љуби и питаше: дали и ја тако осећам.</p> <p>„Зар ти то ниси увидио?“ шапутал |
!....</p> <p>Пробудио се понос у мени и ја сам јој одмах одговорила.</p> <p>Одговорила сам јој |
/p> <p>„Опрости јој Стано као што јој и ја праштам,“ свршавао је своје писмо; „а знај, да за ме |
док први занос пређе па увиди, да сам и ја погрешива — постаћу му равнодушна.“ мислила сам, па |
, примети она и устаде.{S} Устала сам и ја, али без воље.{S} Још нисам јој ни имена знала а већ |
Зар није тако?</p> <p>— Баш тако сам и ја мислила, рече она, оборивши очи: а то је и цела исти |
{S} Била ми је другарица и сироче као и ја; модистлук је самном заједно изучила а пре годину да |
а код другог се већ суши.</p> <p>Него и ја сам красна домаћица.{S} Време ужини већ прошло, а ја |
о!“ узвикну он, пустивши ми руке; „но и ја сам крив, па нек ти буде по жељи.</p> <p>С тим је од |
па говори, говори, да сам примила већ и ја.</p> <p>Хтела сам јој рећи, чија је то песма, но она |
ражити од неразумне животиње?!</p> <p>И ја и Милан играсмо се неко време тичицама.{S} После их |
ом блед и дрхћући од узбуђења.</p> <p>И ја сам дрхтала.{S} Тек после неколико тренутака могла с |
> <p>Старица уздахну и заћута.</p> <p>И ја сам ћутала.{S} Чудни осећаји беху самном овладали.</ |
а нашто будити горке успомене.</p> <p>И ја сам много патила.{S} То нека ти је утеха.{S} Али сад |
ти: какав мора бити „делија“ за кога би ја пошла.{S} Нисам дуго морала премишљати; прва слика ш |
еханично сам питала:</p> <p>„По томе би ја била њежна.{S} Зар ти не налазиш да сам сувише осетљ |
ни примери?!</p> <p>— Добро, мајко, али ја сам од старијих слушала, да у браку понајвише они рђ |
велите, могла сам бити и мајка.{S} Али ја сам девојка — бабадевојка.{S} Ту се старка горко нас |
сам узбуђено ја.</p> <p>„Јесам.{S} Али ја сам сумњао,“ па хоћу из твојих уста да чујем, хоћеш |
Бојадишу га жутом репом и сафраном, ал ја то осетим по мирису, па волим платити новчић два виш |
дете, па седите!{S} Ето видите, ту вам ја живим.{S} Доста је влажно, ал' бар има више светлост |
није јој се баш милило живити.{S} Знам ја како је то кад је човек сам!</p> <p>Сузе јој се заси |
о фрајлица, богами, баш добро, чула сам ја за тим још и на вратима ходника.</p> <p>Но да се вра |
Заборавили ме сви, па и они — које сам ја усрећила!</p> <p>Зашто је то тако? — Је ли морало та |
лете? осмехну се старица; неће, док сам ја у соби.{S} Могу их баш и на отворен прозор метнути, |
је моја жена, али не она, за којом сам ја чезнуо.{S} Свака мисао разлази нам се још у основи; |
ћерко, разумели, бар не онако, како сам ја хтела.{S} Ја нисам одређивала, шта је љубав; само са |
машамода, па отвори трговину.{S} То сам ја и мислила, кад сам те дала изучити.{S} Сирота си дев |
свети Петар баба Ани.{S} Знате, што сам ја лане у Парку читала у оној вашој лепо везаној песмар |
а се у познанство са особом као што сам ја.{S} Дабоме да је ту и љубопитства, ал тек је — старк |
ти.{S} Ал тек, тек.</p> <p>— Па зар сам ја лења, сека-Мацо!</p> <p>— Бог с вама! а ко то каже? |
дресиратих; само не онаквих каквих сам ја хтела.</p> <p>Сваки од њих имао је разлога зашто ме |
али.</p> <p>„Не отимај ми име!{S} Нисам ја крива што се тако десило,“ срдила се жена; „врати ми |
аш право што се срдиш на мене.{S} Нисам ја крива и то Душан — “</p> <p>Свршити нисам могла, пал |
ћи, да моји греси нису обични.{S} Нисам ја никад газила заповести, већ сам их вршила.{S} Нисам |
лободу, већ увек мени у собу.{S} Пуштам ја њих, да се по соби пролете; но онда држим у крилу Ма |
ренусмо. </p> <pb n="144" /> <p>— Кажем ја, осмехну се старица, да је детињство и старост врло |
ео а још мање љубио оном љубављу, којом ја њега.</p> <p>Други је био такође ваљан младић, али м |
ни.{S} Та да ме је тек у пола волео као ја њега, срце би му казало, да сам чиста и невина.</p> |
је дужност; а они те и већма воле, него ја.{S} У мени нема више ни мрве љубави за тебе.“</p> <p |
...</p> <p>Оне нису ништа ишчитале, но ја сам осећала, да и он мене тако исто љуби и чисто се |
месечно.{S} Могла сам добити и више, но ја сам зарад Данкина мира пристала на — најмање.</p> <p |
а ко зна оћул вас још кадгод видити; но ја сам вас заволела онако на први поглед.{S} Лице ваше |
не</title>“ и остала његова дела.{S} Но ја сам се касније и сама задубљивала и у сувопарније ст |
то ниси увидио?“ шапутала сам узбуђено ја.</p> <p>„Јесам.{S} Али ја сам сумњао,“ па хоћу из тв |
њу.{S} Није ми дала.</p> <p>— Не, то ћу ја урадити, говорила је.{S} Ко зна хоћу ли још кад год |
страст животињска нагона и ништа више! (Ја) нисам била така.{S} За то сам незгодна јунакиња.{S} |
у?</l> <l>Грех ако је то желити,</l> <l>Ја сам онда црни грешник,</l> <l>Не треба му опростити< |
<l>Заслужио је патити.</l> </quote> <p>Ја сам свршила а ко осећа да је чистији, нека дигне кам |
тиме се обично свршила та тема.</p> <p>Ја сам мећу тим то и чекала.{S} И Милана и Боривоја бил |
да сам какво слабо болесно дете.</p> <p>Ја сам заиста дрхтала, но више од узбуђења, но од зиме. |
и.</p> <p>Старка ми стиште руку.</p> <p>Ја сам и нехотице привукла њезину руку својим уснама и |
ху отишле некој рођаци у посету.</p> <p>Ја сам везла, а он је у другој соби читао.{S} На једанп |
постеље су им стојале једна уз другу. „Ја волим и њу; доказ је што сам је узела у своју кућу, |
<p>Док је она с неког орманчића донела јабуку, разгледала сам јој собицу.{S} Била је малена из |
/> <p>— Зашто; мајко?{S} Ето видите, и јабуку је од вас примио.{S} Добро је он дете.{S} Је ли |
шо!{S} Мајка воли децу.{S} Гле, даћу ти јабуку!</p> <p>Док је она с неког орманчића донела јабу |
не, ал јој се сад од слабости испупчиле јабучице од образа и безубих вилица, те ни мало не доли |
даје: да ми се така срећа неби можда ни јавила, да није њега, да ме препоручи..{S} Учен је то ч |
дана рече ми Даница поверљиво, да ми се јавио младожења, попин син из оближњег места.{S} Он је |
не „даме“ стиде на улици пружити руку и јавити се и на блиским рођацима својега мужа, а често и |
ље добила сам опет писмо од Даринке.{S} Јављала ми, да се венчали и да одмах полазе у Америку.< |
у гости таког брака.</p> <p>Па из таког јада и гада, зар је очекивати свестан подмладак!{S} Наћ |
није требало, држала сам да се у писму јада, тек да ми нанешену неправду топлим речима олакша. |
есрећни</p> <p> <hi>Милан.</hi> </p> <p>Јадна мајко, је си ли се томе надала, кад си своју погр |
њезине милостиње презрео је моју љубав, јадни Боривоју. знадеш ли шта чиниш?!{S} Или те је зане |
ве и здрав човек, а што ће да чини таки јадник?!{S} Ништа друго, већ да проклиње час свога рође |
p>— Добра и оштроумна девојчица, али је јадница несретна.{S} Грбава је.{S} Испустила је слушкињ |
губити своје здравље, као што га многе јаднице ево баш у овој вароши -губе; а могла сам и љуба |
Бог поживи!{S} Да није по кад-кад шале, јадно би изгледао овај свет.{S} Јесте ли га лично видел |
и, гони је на то материнска дужност.{S} Јадно појмање дужности!{S} Питајте само тако одрасло не |
чеше ране лечити, позледише се опет.{S} Јадног дана добила сам писмо.{S} Као електрисан застао |
p> <p>„Оче, јеси ли задовољан са својом јадном ћерком?{S} Делала сам по твојој светој заповести |
остану забаве ради дома, па окупају ону јадну дечицу, што их слушкиње без материна надзора тек |
је зло што су у теби те особине једнако јаке и тврдоглаве; Та пусти да надјача једна ма која!“< |
оуман и не постојан, а и мишљење нам се јако разилази; познати су ти његови господски назори, п |
ешто папира и неког цртежа.{S} Све беше јако пожутело. — Знак, да им идентитет није тек од јуче |
аде и оде кавезима.{S} Била је очевидно јако узрујана.</p> <p>— Видите, рече промуклим гласом, |
то ми будите захвални, па га држите за јаку.</p> <p>„Хоћу ли читати даље, драги моји?“</p> <p> |
нао и Боривој.</p> <p>Да је он заволео, јасно сам сад видила.{S} Како је она осећала, нисам хте |
приликама бивао снужден и зловољан.{S} Јасно сам видела, да га моја љубав слабо усрећује и да |
био је сретан што ми је отворио очи, да јасно и чисто видим и поштено осећам.{S} Сиромах, није |
очи и погледа ме.{S} Сад ми је било све јасно.{S} Поглед јој се није слагао с оним старачким ли |
ом Базићевом.</p> <p>Сад ми је било све јасно.{S} Мојој помајци не беше доста, што сам се из ду |
погледао ми у очи.{S} У том погледу се јасно огледала — љубав.</p> <p>Срце ми је дрхтало, но п |
рива!“ јаукнула сам.{S} Он није чуо тај јаук; био је већ на улици.</p> <p>Скочила сам, да га за |
есило,“ срдила се жена; „врати ми оца!“ јаукало је и преклињало дете...</p> <p>Згрозила сам се |
„Милане!{S} Милане!{S} Ја нисам крива!“ јаукнула сам.{S} Он није чуо тај јаук; био је већ на ул |
дужности оца и мужа.</p> <p>„Мој син?“ јаукнуо је он, покрио лице рукама и стајао немо и непом |
> <p>На једанпут зашкрпута шљунак много јаче, те дигох очи.{S} Предамном је стајала женска прил |
и није нужна.{S} И сад све памтим много јаче, него оно, што се јуче десило.{S} Успомене најдуже |
е и милујући малога.</p> <p>Дете се још јаче приљуби уз мене, гледећи је неповерљиво.</p> <p>— |
Тим начином зближисмо се ја и Милан још јаче.{S} Често се међу нама изродила читава „полемика“ |
ква изгреда...{S} Ретки су и људи, који јачем искушењу не подлежу.{S} Па шта могу тражити од не |
а ће вам?{S} Ваљда не мислите с њоме на јвност?</p> <p>Поруменила сам.</p> <p>— Ништа, ништа, х |
аписати, довољно ће бити, дај се увиди, је ли „бабадевојка“ заслужила презирање и поругу, којом |
p> <hi>Милан.</hi> </p> <p>Јадна мајко, је си ли се томе надала, кад си своју погрешку сину ода |
шити дужност, дужност према другоме.{S} Је ли то грех, незнам.{S} Нећу ни да испитујем.{S} Доцн |
од вас примио.{S} Добро је он дете.{S} Је ли Милане, ти волиш мајку?{S} Већ с питањем сам хтел |
заборавили и људи.</p> <p>Заборавили? — Је ли баш тако?{S} Не, сећају се они мене, кам год им с |
ја усрећила!</p> <p>Зашто је то тако? — Је ли морало тако бити? — Савест ми је чиста и мирна, а |
је неби ни краљица умесила...</p> <p>— је лите да је била добра?{S} За младих година служила с |
о жељи и онда је била мирнија.</p> <p>— Је-ли рођака дошла? питала сам радознало.{S} Знала сам |
ридике.{S} Гледајте ваш посао, „тешила“ је обично моја тетка из своје собе.{S} Иди ти душо, куд |
е баш ко с Димитријем Обрадовичем.{S} А је ли бар он срећан, или је гоњен као Обрадович?</p> <p |
ица, али је јадница несретна.{S} Грбава је.{S} Испустила је слушкиња још као мало одојче.{S} Шт |
љуби у животу тек једаред?{S} Та права је љубав вечита!</p> <p>— Вечита! осмехну се старка.{S} |
Дабоме да сад тога нема.{S} Чујем каква је сад мода.{S} Усили се, па те дочека Бог те пита с ка |
огослов, провођаџише госпођа Н. Н., сва је сретна и у тој срећи поверљиво ми додаје: да момак м |
ће имати бољу матер, но у жени, која га је родила, ал не схваћа и занемарује своју дужност.“</p |
<p>— Чули сте га од мене.{S} Старка га је лане у парку цитирала.</p> <p>Хтела сам наставити чи |
адашња молба да ми опрости, утврдила га је још већма у том погрешном мишљењу.</p> <p>Мислила са |
о, да игра по њезином такту — купила га је.</p> <p>— Добро велите, ћерко, рече старица а лице ј |
но га је замењивао са „и“ и „л“, или га је сасвим изостављао.</p> <p>Умерила сам кораке и слатк |
је умео да изговори глас „р“; обично га је замењивао са „и“ и „л“, или га је сасвим изостављао. |
ја била сам већ заборавила.{S} Од свега је остала само успомена.{S} С те стране није ми удадба |
ја се варам да га љубим; па и код њега је тек саучешће и пријатељство!“ </p> <pb n="160" /> <p |
чистоту онако лабава била.{S} Но и тога је давно нестало, па буди миран и сретан!</p> <p>Долаза |
ра толико зла и напрасита.{S} Осим тога је била веома славољубива и поносита.</p> <p>Но нико ни |
излишно; а још нисам ви сама знала, да је излишно; а још нисам ни сама знала, да је љубав, што |
излишно; а још нисам ни сама знала, да је љубав, што према њему осећам.</p> <p>Слушала ме је с |
ло, све док нисам са ужасом увидела, да је баш то само прегоревање и брига а њему — љубав.</p> |
је то болело, после сам тек видила, да је баш та хладноћа у понашању доказ оног осећаја, који |
„отменог света,“ па сам се страшила, да је не нађем можда прикривљену и у моје иначе разборите |
ивала, шта је љубав; само сам рекла, да је она љубав права, која потиче из душевног сродства, а |
лепше; само она треба да је паметна, да је благодарна, па да не прави сметње.</p> <p>Боже, то н |
народу да га распне и поред уверења, да је невин...</p> <p>Она уздахну и оде од постеље.</p> <p |
менитија позива?{S} Истина је света, да је свака љубав спојена са тежњом и чежњом, да нам је љу |
> <p>— Кажем ја, осмехну се старица, да је детињство и старост врло слично, и једно и друго сла |
пуштена грешница,“ заиста заслужује, да је отмени и солидни кругови презру и истисну — пре него |
ла сам у гостима у Т.</p> <p>Зна се, да је у гостима човек комотан, па сам била и ја.</p> <p>На |
мо није било другога — чинило ми се, да је врло слаб за жртву, што ми је хтеде поднети.{S} Прим |
али у много мањој мери, Дешавало се, да је по неко узео девојку због мираза.{S} Исто тако, бива |
зати, какав је тај трулеж.{S} Јелте, да је тако?{S} Па ми не замерите!{S} Незнање и невиност ни |
о оштрије погледа по свету, увидиће, да је тако. </p> <pb n="146" /> <p>— Већ и тај жутокљун ми |
/p> <p>— Стручњаци, и цео свет вели, да је ненадмашив; а ја само знадем, да сав његов рад радо |
отпочела какву згодну шалу, држећи, да је смешно и детињасто говорити о оном, што је прошло и |
обро дете!“</p> <p>Склопила сам очи, да је не видим.{S} Изгледала ми као пилат, који Бого-човек |
ни он није за мене; све више увиђам, да је лакоуман и не постојан, а и мишљење нам се јако рази |
мајка дала секи књигу.{S} Па држим, да је што интересантно, кад је сека тако рано потражила св |
а ми остави књижицу још за који дан, да је препишем.</p> <p>— Шта ће вам?{S} Ваљда не мислите с |
Боривој је имао право, кад је рекао, да је у мени море осећаја, али да су потчињени разуму.</p> |
амишљена а и желудац ме је опомињао, да је подне већ прошло.</p> <p>За ручком сам питала течу и |
стом чистотом.{S} Увек ми се чинило, да је то моја <hi>прва</hi> и једина љубав.</p> <p>У оба с |
тврди, но у својој невиности додаје: да је младожења дошао на три хиљаде.{S} Па ако имам толико |
њега умиљавала, слабо бих успела.{S} Да је старији, тек би можда помислио:</p> <quote> <l>Залуд |
p> <p>Настала је несносна тишина.{S} Да је прекинем, механично сам питала:</p> <p>„По томе би ј |
а, што јој на лицу беху исписани.{S} Да је тај поглед изражавао терет преживелих дана, малаксал |
.“</p> <p>Није ми хтела веровати.{S} Да је утешим, приповедала сам јој и своју некадашњу љубав |
неприлици прави анђео избавитељ.{S} Да је требало живот жртвовати, и то би била за њу радо учи |
рече, — баш је била унела штрудлу — да је знаде. — Становала је, вели, у суседству њене некада |
ред богатије и лепше; само она треба да је паметна, да је благодарна, па да не прави сметње.</p |
l>Да је срце како тужно,</l> <l>Туга да је која — </l> <l>Сунце сија, тица пева,</l> <l>Срце се |
l>Да је срце како тужно,</l> <l>Туга да је која —</l> <l>Сунце сија, тица пева,</l> <l>Срце се |
ли и махнула руком преко чела; ваљда да је отерам.{S} Али све заман; од тога тренутка знала сам |
/quote> <p>Ја сам свршила а ко осећа да је чистији, нека дигне камен на мене и нека ми каља усп |
— Видила сам га једанпут.{S} А тврде да је такав.{S} Сво се српство њиме поноси.{S} Друго вам н |
ечита! осмехну се старка.{S} Да боме да је тако.{S} Зато и љуби човек до год је жив тек оно, шт |
са особом као што сам ја.{S} Дабоме да је ту и љубопитства, ал тек је — старка прекиде — тек ј |
ужина изнесе 5—6 форината.{S} Дабоме да је онда ту назатка.{S} Онда није ни чудо, што те после |
„нешто више“ од дотичних.{S} Дабоме да је то глупост, ал мрежа глупости је велика, па често хв |
верност као врлину?</p> <p>— Дабоме да је сталност врлина.{S} Без те врлине и нема праве љубав |
краљица умесила...</p> <p>— је лите да је била добра?{S} За младих година служила сам и код фе |
ком она ниче, а ретко се ко труди и да је позна.{S} Зато се с њоме и њезиним именом и тера — ш |
да нам је љубљена особа у близини и да је поседавамо.{S} Али зар се не може љубити и из даљине |
Дошла је, таман да јој очи склопи и да је сахрани; после два сата је издахнула.{S} Била је до |
се нека земља у месту, па неби хтели да је уступе.{S} За то су дошли чак овамо:{S} Треба им гот |
кла је Даница и почела ме утврђивати да је не издам мајци; она је све на врати прислушкивала, а |
надала се сиротица да ћу посредовати да је узме.{S} Чинила сам све могуће, но он није осећао си |
е удала, али нисам имала од важности да је упитам.{S} Чинило ми се, да би то питање читаву „ист |
ам јој ништа говорила.{S} Држала сам да је излишно; а још нисам ви сама знала, да је излишно; а |
? питала сам радознало.{S} Знала сам да је то била Данка.</p> <p>— Дошла је, таман да јој очи с |
га наша „полемика.“</p> <p>Хтела сам да је заменим у сечењу.{S} Није ми дала.</p> <p>— Не, то ћ |
е по бради и лицу; изгледало је, као да је милује и љубе.{S} У исти мах зашушта у кавезу Аполон |
питање, а још више поглед, којим као да је хтела да ми прочита мисли још у души.</p> <p>— Лудо |
само за то, што је удата!{S} Баш као да је брак чистилеште сваког душевног гада и фирма неприко |
обрану мушких само ми рекао; „Баш ко да је при женидби главно капитал.“</p> <p>„Чини ми се, да |
осио моју мараму.{S} Сад је изледало да је миран, само је био блеђи но обично.</p> <p>„Изашла с |
волим платити новчић два више, само да је добро и чисто.{S} Намажите комадић и том малом.{S} И |
сам раделицу ту.</p> <p>— Знам само да је пролетос умрла.{S} Него ако је повољи да дозовем Мар |
се нисам могла отрести мисли: „зашто да је збуњен и зашто не долази?“ У својој машти нашла сам |
ме одведете до њезина стана.{S} Хоћу да је посетим.</p> <p>— Здраге воље фрајлице.{S} Ал она се |
душевно снажна.{S} А:</p> <quote> <l>Да је срце како тужно,</l> <l>Туга да је која —</l> <l>Сун |
оживиће опет:{S} Јер</p> <quote> <l>Да је срце како тужно,</l> <l>Туга да је која — </l> <l>Су |
еби и ту је познао и Боривој.</p> <p>Да је он заволео, јасно сам сад видила.{S} Како је она осе |
оје веже тек — непогрешивост.</p> <p>Да је разонодим призвала сам је чешће себи и ту је познао |
још влада.{S} Праве свете љубави, сада је ретко!{S} Та света љубав мужа и жене давно је детиња |
ам много док сам те заборавила.{S} Сада је све прошло, па нек вам је просто!</p> <p> <hi>Стана< |
идео, хтео је све жртвовати.{S} Но тада је било касно.{S} Осећала сам каква нас провалија дели; |
ко их је везао који члан породице, онда је тек зло.{S} Дужност везује, а срце — хладно.{S} Ту, |
тињског нагона.</p> <p>— Е, мајко, онда је на свету мало праве љубави.{S} Ко данас пита за пошт |
о у Срем.{S} Учинимо јој по жељи и онда је била мирнија.</p> <p>— Је-ли рођака дошла? питала са |
Оставила сам тај посао Даници, но онда је дуго морао чекати.</p> <p>Што се то „мој мали филозо |
а он одмах препоручио мене.{S} Партија је добра, па мисли, да не размишљамо ово, оно.{S} Може |
ћ и ја.</p> <p>Хтела сам јој рећи, чија је то песма, но она настави:</p> <p>— Добра и оштроумна |
/quote> <p>Старка заћута.</p> <p>— Чија је то песма? питала сам је после неколико тренутака.</p |
то писмо:{S} Жао ми је било жене, која је из љубави погрешила.{S} Милана нисам жалила.{S} Не п |
м се оном, којом је мајка хтела; и моја је срећа уништена а живот сломљен.{S} Она је моја жена, |
ад год им се даде прилика.{S} Па и така је видите, уваженија од поштене бабадевојке, која се гр |
а везати разборита човека.{S} Изузетака је да боме и у томе.{S} Но будите уверени, да су таки љ |
њи загрљај.{S} После неколико тренутака је отпутовао.</p> <p>Писма су опет летила од једног дру |
и тај жутокљун мисли кад се жени: нека је новца, а жена је на свету и више!{S} Па и девојке мо |
рактер и верна разборита друга.{S} Нека је ма и сулудаст, само нека је богат.{S} Еквипаж и вран |
ми је донесите.{S} Не треба ми, ал нека је на окупу; ради других; мени није нужна.{S} И сад све |
га.{S} Нека је ма и сулудаст, само нека је богат.{S} Еквипаж и вранци, кадифа и злато, — то јој |
мене, али зависи од — мужа.</p> <p>Нека је просто и њему; није он први у ком је жудња за богатс |
ростим увреду што ми је нанео.{S} Мајка је пре кратког времена умрла, а на самрти све му је каз |
не обзирући се ни на што.</p> <p>Мајка је рекла: „заборавиће је поред друге богатије и лепште. |
огао са „секом“ да — тичи.</p> <p>Тетка је далеко изашла пред—а—ме.</p> <p>— Где си, девојко, з |
и бљесак и етикетна правила.{S} Држа ла је и она, да се тек у додиру са госпоштином и „салонски |
нела штрудлу — да је знаде. — Становала је, вели, у суседству њене некадашње газдарице, поштарк |
тарачким лицем.{S} У том погледу лежала је нека младалачка живахност, помешана са искреношћу и |
-Маца беше скроз практичарка.{S} Држала је, припасаћу кецељу и на ново засука рукаве, чим ме по |
/p> <p>Помајка ми беше удовица, а имала је двоје деце, Даницу и Милана.{S} Даница беше мога доб |
итет није тек од јуче.</p> <p>Преметала је неко време по кутији и онда извади чак са дна једну |
о?{S} Да вам се није што десило? питала је она брижно.</p> <p>— Били смо код старе мајке.{S} Им |
ар да видим, кад је тако.</p> <p>Читала је неколико песмица смешећи се.{S} После преврташе лист |
уже остају у души човечијој.{S} Умотала је књижицу у папир и метнула крај стола.</p> <p>У томе |
потребе да се исповеди.</p> <p>Застала је и убрисала сузе.{S} Неко време је замишљено ћутала.{ |
махнуо руком преко чела.</p> <p>Настала је несносна тишина.{S} Да је прекинем, механично сам пи |
гдашње жарке љубави према Милану остала је тек горка успомена; пламен у последњем издисају и ни |
акала се.</p> <p>— Збогом ћерко, јецала је загрливши ме; <hi>осећам</hi> да вас више видети нећ |
Сирота Стана, како ће јој бити!“ јецала је поново Даница.</p> <p>„Да боме да јој неће бити лако |
а старица.{S} Некада, у младости, могла је бити лепа.{S} Црте лица биле су правилне, ал јој се |
више.</p> <p>Да га заборавим, допринела је много и она његова гадна и недостојна сумња о мени.{ |
једна не попушта.“</p> <p>„Добра и зла је у нама свима, само је зло што су у теби те особине ј |
>Даница му је ретко испунила жељу; била је детињастија и несташнија од мене; радије је у слобод |
и; после два сата је издахнула.{S} Била је до смрти при свести.{S} Па како се радовала, кад је |
а, нагло устаде и оде кавезима.{S} Била је очевидно јако узрујана.</p> <p>— Видите, рече промук |
ди ...</p> <p>Старица престаде.{S} Била је узрујана; глас јој је још већма дрхтао, а у оку блис |
ома, а она ми је била у памети.{S} Била је то чудна појава за мене.{S} Није се запослила „вечит |
да ми неће допустити тај корак.{S} Била је добра и према сиротињи милостива женскиња, али — као |
ед у лице јој учини да устанем.{S} Била је то жена у дубокој старости, а смешила се у моменту к |
ставила сав свој „веш“ и одело.{S} Била је то честита и добра душа.{S} Није сирота дуго лежала; |
уку, разгледала сам јој собицу.{S} Била је малена избица с једним прозором.{S} Сав намештај је |
аки залогај.</p> <p>„Смрт или вид“ била је сад сва жеља моја. — Све што сам још своје имала, пр |
е обично за живота срета...</p> <p>Била је већ настанула пета година од кад сам примљена у кући |
лист, ја сам је посматрала.</p> <p>Била је повисока слаба старица.{S} Некада, у младости, могла |
ла њезину руку својим уснама и пољубила је.</p> <p>Тако се растадосмо и упутисмо свака на своју |
а Ева није правила разлике.{S} Оставила је своје особине и једним и другима подједнако...) Осим |
а.“</p> <p>Кад смо је сахранили, седила је дубоко у ноћ и читала неку рукописну књижицу.{S} Кад |
разовала како сам најбоље могла; важила је као најбоља и најобразованија девојка у месту и окол |
це, поштарке.{S} Сваког месеца долазила је једанпут на пошту, да прими 10 фор. што јој је шиљао |
у књижицу.{S} Кад је прочитала, спалила је ту у камину.{S} Каже, и то јој покојница наручила.</ |
ви:</p> <p>— Три дана пред смрт, молила је кућњег газду да телеграфише по неку њену рођаку тамо |
Једва сам је утешила.</p> <p>Сахранила је лепо, тамо у варошко гробље.{S} Метнула јој и камени |
фрајлице, ала сте непрактични! говорила је често она.{S} Дошли сте токорсе у госте, па све књиж |
тољубље је лепа српска врлина, говорила је застирући сто и спремајући ужину; само не треба прет |
/p> <p>— Не, то ћу ја урадити, говорила је.{S} Ко зна хоћу ли још кад год сећи.{S} Ову сам за в |
на.</p> <p>— О, знам је добро, говорила је она.{S} Ја сам је и дворила; за то ми је оставила са |
ироче си, па ти може требати“; говорила је чешће она.</p> <p>Милан је међу тим свршавао науке.{ |
азати.{S} Сад хоћу да га знам; говорила је спустивши се до мене на канабе и милујући малога.</p |
ругоме.</p> <p>Последње речи изговорила је једвачујно а глава јој клону на прси.</p> <p>— Вама |
едно изучила а пре годину дана отворила је и радњу преко пута од моје.</p> <p>Слагале смо се и |
ите само шта ће радити.</p> <p>Отворила је кавез Дамјана и Дамјанке.{S} Обе тичице јој слетише |
нема.{S} С мајкином исповести одлетила је за увек.{S} Патња је моја тешка, а олакшаће се тек о |
ца несретна.{S} Грбава је.{S} Испустила је слушкиња још као мало одојче.{S} Шта ће те?{S} Мати |
да!</p> <p>Грамљивост за њиме, уништила је сваки племенитији осећај.{S} Љубав и поштовање одавн |
мљена са дужности према другоме,“ рекла је старица, то ми беше доказ, да имам посла с поштеном |
ажите се и будите брат и сестре,“ рекла је помајка, приказујући ме својој деци.{S} Но ми смо се |
што се смејеш?{S} Тако то бива.“ рекла је Даница и почела ме утврђивати да је не издам мајци; |
</p> <p>„Шта ти хоћеш од мене?“ викнула је, а очи јој срдито севаше; „ниси дете, да те држим на |
од зиме.</p> <p>„Хајдемо у собу, дошла је мајка;“ па ме узе за руку, као и лане што је чинио, |
нека по изгледу отмена госпа.{S} Дошла је да наручи неколико пари чарапа за „штафир“ своје кће |
сам да је то била Данка.</p> <p>— Дошла је, таман да јој очи склопи и да је сахрани; после два |
и тој дуже остати нисам могла.{S} Земља је чисто горела подамном; морала сам бегати оданде, где |
глава јој клону на прси.</p> <p>— Вама је позлило?!{S} Па је устрашено ухватих за раме.</p> <p |
ста уједно сложених књига, а о зидовима је висио један старински сат, неколико слика и два лепо |
хладније приман и у круговима, у којима је одрастао, а то све болело би га, кад би први љубавни |
о заједно у кућу.</p> <p>После два дана је отпутовао.{S} При поласку ми рече, да ме љуби и пита |
исли кад се жени: нека је новца, а жена је на свету и више!{S} Па и девојке можеш на прсте избр |
>Отскакутала.</l> <l>А несрећа, ко жена је верна,</l> <l>Пригрли ти та мужића њена </l> <l>Па г |
р он нема племенитија позива?{S} Истина је света, да је свака љубав спојена са тежњом и чежњом, |
ме утврђивати да је не издам мајци; она је све на врати прислушкивала, а мајка неће да се то зн |
е могу допустити, већ тебе ради.{S} Она је сирота девојка.{S} Шта је две три стотинице, а он мо |
писац — тражити да уме мислити.{S} Она је обично тако безазлена, да не зна ни „на чем жито рас |
срећа уништена а живот сломљен.{S} Она је моја жена, али не она, за којом сам ја чезнуо.{S} Св |
је повољи да дозовем Мари-нени?{S} Она је добро зна.{S} Станује одма у другој соби а она је и |
лике љубави према својој деци.{S} А она је доста кажњена и онако; са снахом се није слагала, па |
на.{S} Станује одма у другој соби а она је и неговала у болести. — Молим вас, дозовите је.</p> |
ити, да се њих двоје радо гледе, но она је то до сад увек одрицала.)</p> <p>Чим се венчамо, отп |
уживши ми лист.{S} Невидим добро; ситна је, но толико сам назрела.</p> <p>— Јесте мајко, лист ј |
ра мајка воли своје дете.{S} Но површна је и мајчинска љубав код таке врсте матера.{S} Сујета ј |
исповести одлетила је за увек.{S} Патња је моја тешка, а олакшаће се тек онда, кад чујем, да си |
ста.{S} Он је трговац а ја машамода, па је баба Мара, његова тетка а наша суседкиња срочила, да |
и онако; са снахом се није слагала, па је умрла код Данице, која се давно удала.</p> <p>„Опрос |
ије од обичне трговачке спекулације, па је ли чудо што се не хтедох без љубави удати?!{S} А за |
д је био у правом смислу младалачки, па је то на први поглед смешио и чудновато одударало од ош |
еру, отвори га и донесе неку кутију, па је метну на сто.{S} У њој је било писама сортираних по |
прси.</p> <p>— Вама је позлило?!{S} Па је устрашено ухватих за раме.</p> <p>Она диже главу. </ |
је детињарија, занос и лудорија.{S} Па је ли чудо што се до овог дотерало?!{S} При ступању у б |
лан доћи,“ рече једног дана Даница. „Па је л' мајко, хоћемо ли га одмах и женити?“</p> <p>„Чим |
има пет хиљада одмах на венчању, а лепа је девојка,“ заврши моја помајка, баш кад сам отворила |
у једну избицу.{S} И гле! — код прозора је седила фрајла-Стана.{S} Застала сам.{S} Она ме погле |
склопи и да је сахрани; после два сата је издахнула.{S} Била је до смрти при свести.{S} Па как |
љубав код таке врсте матера.{S} Сујета је то, моја ћерко, и више ништа.{S} Хоће заједно са дец |
} Ето видите, ту вам ја живим.{S} Доста је влажно, ал' бар има више светлости и изглед на улицу |
гује децу као што треба?{S} Мисли доста је учинила, кад им је дала живот и кад по ваздан чегрће |
м ја хтела.{S} Ја нисам одређивала, шта је љубав; само сам рекла, да је она љубав права, која п |
но и тешко.{S} Питала сам и Душана, шта је с њим.</p> <p>„Ту је,“ рече ми он „видео сам га и ју |
ради.{S} Она је сирота девојка.{S} Шта је две три стотинице, а он може добити девојку с хиљада |
ице би дошле саме од себе.</p> <p>— Шта је то „нешто?“ То ме интересује.</p> <p>— Видим вам из |
ри „лакша роба“ ...{S} Ти и незнају шта је љубав.{S} Разумем, права љубав, а не оно, што веже п |
главну улагу!{S} То двоје одређују шта је лепо, шта ли не.{S} Зато и треба настојати, да се те |
ока.</p> <p>Друга врста јунакиња, сушта је наивност а по лепоти и доброти прави анђео и неко на |
аново поигра, јер:</p> <quote> <l>Срећа је ко вереница мила,</l> <l>Несташна, чила;</l> <l>Тек |
ђе време и њезиној удадби.{S} Просилаца је имала врло много; знало се, да ће она бити моја насљ |
лесак и спољашњост у опште, а последица је браколомство и самоубиство.{S} То видите, мени изгле |
на из наслеђа прабабе нам Еве — Књижица је учинила, што „баца“ није могао са „секом“ да — тичи. |
дарива и другу децу своју.</p> <p>Клица је била ту; и ја сам била чила, окретна и задовољна, ка |
се пробудила кандило је горело а Даница је јецала у својој постељи.</p> <p>Шта си узела толико |
с се поболем.{S} Стара сам.{S} Лубеница је била зрела и слатка.</p> <p>— Добро што се десила сл |
је стигао влак с бароном.</p> <p>Погреб је био, као што је теча рекао: „госпоцки“ и величанстве |
Нећу да кажем, да није љубав.{S} Љубав је дабоме.{S} И најгора мајка воли своје дете.{S} Но по |
ћаје, но он их је ипак дознао.{S} Љубав је најтеже сакрити.{S} Видио је шта ми се збива у срцу |
есте све мање љубави на свету.{S} Љубав је ћерко, најнежнија и најплеменитија „биљка“ човечија |
д кад је, и биће довека.{S} Права љубав је вечита.{S} Она нема краја, нити се може уништити; та |
ослов и срећу доносити.{S} Такова љубав је и трајнија; траје и онда, кад једра плећа љубљене ос |
алежа.{S} Разлог нисам имала; али љубав је најосетљивија, па с тога често и неповерљива.</p> <p |
<l>— Осећаја бујно врело —</l> <l>Љубав је тек чисту хтело.</l> <l>Па сад не знам грех шта ми ј |
што би се ја стидела вама казати, какав је тај трулеж.{S} Јелте, да је тако?{S} Па ми не замери |
ити, извињавала се; хоћу да видим какав је.{S} Већ одавно нисам читала; можда сам већ и заборав |
>несталности</hi> оставља баш онда, кад је она разуму сасвим окренула леђа и — поклизла.{S} Тас |
при свести.{S} Па како се радовала, кад је видила рођаку!{S} О, то никад нећу заборавити.{S} Па |
мерено.</p> <p>Што сам се уплашила, кад је сасвим обична старачка појава?“ Да би нашла узрока, |
своју душевну наготу.{S} Право има, кад је нашла медведа са дебелом кожом!...</p> <p>Старка беш |
уше искрени и чисти, али шта вреди, кад је љубавник, на рачун природности или мушке <hi>несталн |
више читала.</p> <p>— Бар да видим, кад је тако.</p> <p>Читала је неколико песмица смешећи се.{ |
дужности.{S} Боривој је имао право, кад је рекао, да је у мени море осећаја, али да су потчињен |
} Па држим, да је што интересантно, кад је сека тако рано потражила своју собу?!</p> <p>— Лолиц |
ама које су нама биле непознате.{S} Кад је то видео; доносио нам је и слао место играчака разли |
ио богат и из племићке породице.{S} Кад је изјавио, да хоће да ме узме, хтедоше га родитељи иск |
и читала неку рукописну књижицу.{S} Кад је прочитала, спалила је ту у камину.{S} Каже, и то јој |
што сам их донде имала...</p> <p>— Кад је то природан закон, отпочела сам најпосле, нашто онда |
ради чак и оно, што је мој пос’о; а кад је ко може видити, онда она нађе да чита ил да седи.{S} |
.{S} Плакала сам дуго и горко.{S} А кад је та врела река одшила, паде ми поглед на икону, на ра |
т и остале душевне врлине?{S} Доста кад је лепа ларва и дубок пун џеп!{S} Цео свет, особито муш |
тежио је за њом и тражио је, а сад кад је увиђа, избегава сваку изјаву.</p> <p>Био ми је загон |
а се старица.{S} То је тако било од кад је, и биће довека.{S} Права љубав је вечита.{S} Она нем |
сније зараде моје поштовали ме, али кад је требало који новчић потрошити од онога, што сам им п |
илило живити.{S} Знам ја како је то кад је човек сам!</p> <p>Сузе јој се засијаше у очима.{S} О |
с тога често и неповерљива.</p> <p>Кад је то видео, хтео је све жртвовати.{S} Но тада је било |
ре тога отишла и баба-Стани.</p> <p>Кад је чула да одлазим, заплакала се.</p> <p>— Збогом ћерко |
уђење, нов и доста правилан.</p> <p>Кад је тетка дошла, почела сам читати:</p> <p>И опет девети |
угу, коју је доцније и узео.</p> <p>Кад је приметила Душанову равнодушност, изменула се и поста |
„Која вајда,“ севну ми кроз главу, „кад је твоје срце мртво.{S} Осећај, што га осећаш, не може |
су бар увек непокварена и чиста.{S} Сад је и то друкчије.{S} Сад и момак од 17—20 година не тра |
ста, ал тек је тешко — самовати.{S} Сад је јецала.</p> <p>— Зар немате никог свог? питала сам ј |
лаћа кирију за „анштендиг“ собу.{S} Сад је тамо у оном крају од „ајзнбана.“ „Ал не зна ни она д |
Преко руке је носио моју мараму.{S} Сад је изледало да је миран, само је био блеђи но обично.</ |
Држала сам је до подне у бунару.{S} Сад је у газдаричином подруму. — Склоне ми по где што, кад |
ила.{S} То нека ти је утеха.{S} Али сад је све прошло.{S} Дужност моја према мајци нагонила ме, |
са искреношћу и добротом.</p> <p>Поглед је био у правом смислу младалачки, па је то на први пог |
ен, па из освете газио ми углед где год је могао.{S} Доказа, да ме није разумео а још мање љуби |
оженио, па ми и он газио углед где год је могао.{S} Био је као и сви други.{S} Но нека му је п |
да је тако.{S} Зато и љуби човек до год је жив тек оно, што му је први пут истинским жаром срце |
Сад ме и боље познајеш.“</p> <p>„У тебе је,“ рече он не дижући очију и некаквим меким гласом, „ |
широком челу и „грчком“ носу.{S} Обрве је имала густе и формасте.{S} Али баш тај иначе „услов |
честит човек.{S} Провођаџише Н. Н, све је, како се само може желети.{S} Провођаџија бар тако т |
од куда сам, како живим и т. д.{S} Све је то чинила неком природном искреношћу и неусиљеном уч |
замоле, да јој мртвој опростим.{S} Све је то чинила из превелике љубави према својој деци.{S} |
>Дужност ми је била, да га запитам, где је за толико, па ни то нисам могла; осећала сам, да би |
била на пошти, питам јој газдарицу: где је фрајла Стана?{S} А она мени:{S} Отселила се.{S} Не м |
„на чем жито расте...“ Ко год хоће може је преварити и онда, грех на његову душу.{S} Није она к |
етињастија и несташнија од мене; радије је у слободним часовима трчкала по другарицама или се с |
у лице, али тек за тренутак.{S} Доцније је у таким приликама бивао снужден и зловољан.{S} Јасно |
или по коју првину М. Видаковића, које је мајка такође имала.{S} И ја сам то радо читала, али |
, а одкуд ми права да зледим ране, које је време излечило?!{S} Ћутала сам, држећи, да ће стариц |
времена дође и он у врт.{S} Преко руке је носио моју мараму.{S} Сад је изледало да је миран, с |
е хтеде ни слушати.</p> <p>— Гостољубље је лепа српска врлина, говорила је застирући сто и спре |
ћи нађе и искрен срдачан дочек, најбоље је гошћење.</p> <p>Дабоме да сад тога нема.{S} Чујем ка |
а забранити да га не љуби.{S} Но, да ме је језик одао, ја бих га оцекла, а око би своје ископал |
можда и не знаш, да смо се, т. ј. да ме је Боривој волео још док си ти овде била.{S} Тада сам г |
и недостојна сумња о мени.{S} Та да ме је тек у пола волео као ја њега, срце би му казало, да |
адости и изненађења.{S} Видело се да ме је познала.</p> <p>— Добар дан, мајко!</p> <p>— Бог доб |
да шогор у ред доведе.{S} И Даринка ме је сузним очима испратила; Боривој није дошао да се опр |
пазила старицу на прозору.{S} Чекала ме је.</p> <p>— Одржали сте реч, а већ сам мислила, не ћет |
> <p>— Како вам се то допада? питала ме је радознало.</p> <p>— Тако, да бих волела, да су сви м |
то према њему осећам.</p> <p>Слушала ме је стрпљиво, и тада тужно рече: „Лако је теби, ал у мен |
е у моменту кад сам је погледала; па ме је то збунило.{S} Држала сам, да није сасвим при свести |
ао душевну избавитељку своју, а зора ме је затекла за пут спремљену.</p> <p>Отпутовала сам у Бе |
, било ми је тек пет година.{S} Теча ме је научио читати а тетка плести.{S} Обоје беху задовољн |
волела као рођена брата.</p> <p>Сад ме је опет нашао.{S} Практицирао је у месту код неког адво |
у — смејала се сека-Маца.</p> <p>Сад ме је тек старка интересовала, те рекох:</p> <p>— Ја би ва |
ме је бунио и у парку.</p> <p>После ме је питала: ко сам, од куда сам, како живим и т. д.{S} С |
према мени много хладнији.{S} Најпре ме је то болело, после сам тек видила, да је баш та хладно |
ог и да им га опет вратим.</p> <p>Он ме је стрпљиво слушао, не скидајући ока са мене.{S} Кад са |
/p> <p>— Што се смејете?{S} Искуство ме је научило да свако „зашто“ има своје „зато,“ а самоћа, |
ду пута већма него пре.“</p> <p>Узео ме је за руке, уверавјући ме нежним и страсним речима о св |
доктора очију.{S} Годину дана лечио ме је и божијом помоћу спасао вид.</p> <p>Заостала сам овд |
ада се нисам ни срдила на тебе; само ме је дуго болело, што ти је вера у мој карактер, моју чис |
, него да постигне своју цељ, срамно ме је пред њиме жигосала и уверила га, да га ја не волим; |
време, богатој библиотеци.{S} На то ме је свикао сам теча; у данима одмора и слободним часовим |
срећује и да му је немила.</p> <p>То ме је болело.{S} Док сам се савлађивала, тежио је за њом и |
каза се онај исти живахни израз, што ме је бунио и у парку.</p> <p>После ме је питала: ко сам, |
а.{S} За мене је био мртав; само што ме је по кат-кад мучила мисао: у чијем је срцу прво поникл |
топлог срца и поноса.</p> <p>Дужност ме је често приморала, да своју срећу туђој жртвујем; топл |
урно: била сам замишљена а и желудац ме је опомињао, да је подне већ прошло.</p> <p>За ручком с |
о ми, да ће да прекину ту тему а баш ме је почела интересовати.{S} Зато је упитах:</p> <p>— Зар |
стала је и убрисала сузе.{S} Неко време је замишљено ћутала.{S} За тим се прену, а преко лица ј |
сте котрљале се сузе.</p> <p>Неко време је тако стајао.{S} Затим тешко уздахнуо, спустио руке с |
вела две године у раду и тузи, но време је учинило своје; постепено почела сам бивати веселија. |
ифонер и један орманић с рафом, на коме је стајало нешто порцуланска и стаклена посуђа.{S} На ш |
било измучено и успавано.{S} Доказ томе је, што сам у животу још двапут љубила, истим жаром и и |
тала то писмо.{S} Дакле с његове стране је љубав а с њене тек симпатија и сажаљење!{S} Зарад ње |
лак.</p> <p>— Ето и б...иски цуг; подне је већ прошло, примети она и устаде.{S} Устала сам и ја |
женске домаће и ручне послове.{S} Мене је осим тога дала изучити и машамодлук, модистлук. „Сир |
сећа каквог милог покојника.{S} За мене је био мртав; само што ме је по кат-кад мучила мисао: у |
дуго.</p> <p>— Могуће је.{S} Ал у мене је учитељско грло...</p> <p>— Грло „новога метода,“ нас |
знам.{S} Нећу ни да испитујем.{S} Доцне је, али да није било лако рушити своју срећу за рад дуж |
па дошла у руке нечовеку......{S} Од ње је доста, што је лепа и што је умела страсно љубити ма |
ало; обично смо се у назори слагали; те је он моје мишљење тек одобрио или допунио.</p> <p>Но д |
ривоју. знадеш ли шта чиниш?!{S} Или те је занела њезина спољашност?!....</p> <p>Пробудио се по |
говала у болести. — Молим вас, дозовите је.</p> <p>Мари-нени беше доброћуда изгледа старица и в |
о и што му је пред очима.{S} Заборавиће је брзо поред богатије и лепше; само она треба да је па |
што.</p> <p>Мајка је рекла: „заборавиће је поред друге богатије и лепште.“ Те речи звучаше ми н |
не би могла тако дуго.</p> <p>— Могуће је.{S} Ал у мене је учитељско грло...</p> <p>— Грло „но |
це мртво.{S} Но није тако било.{S} Срце је тек било измучено и успавано.{S} Доказ томе је, што |
своје из његових усијаних руку.{S} Срце је у мени дрхтало, па сам осећала да ће задрхтати и рук |
жећи, да нам је срце мртво.{S} Али срце је обично у таквим приликама тек за време успавано, изм |
о с Миланом једну исту струку.{S} Иначе је био честит, разборит младић и врло симпатична појава |
ропаст.{S} Ове врсте јунакиња понајвише је идеал, спољашњи блесак и спољашњост у опште, а после |
о донаша посетилици почаст, карактерише је хуманистичким особинама, а друго не званично својево |
не донаша баш ништа....{S} Карактерише је само као простакињу, „што се меша са сваким;“ те тим |
е једна уз другу. „Ја волим и њу; доказ је што сам је узела у своју кућу, али да њу узме не мог |
S} Кинез стеже својој ћерци ногу, да би је полепшо а нама су гадне и смешне те здепнасте кратке |
сам и стисла се уз њезино раме; била би је још на улици пољубила, од среће, што у њојзи не нађо |
јао зрачак наде за спас његов.{S} Ми би је велим презирали; особито кад би тај растанак изискив |
и свуда и ми </p> <pb n="171" /> <p>би је презирали, кад га она неби пустила од себе, онда кад |
е узели нисмо, а све зашто:</p> <p>Први је био богат и из племићке породице.{S} Кад је изјавио, |
ом љубављу, којом ја њега.</p> <p>Други је био такође ваљан младић, али млађи од мене. </p> <pb |
она да ми каже, у ком је сокаку и који је број куће.{S} Да ми је казала, радо би вас одвела.</ |
дела што сам читала показаше ми колики је свет и каквих је људи у њему.{S} Теча се томе радова |
тарица свој дневник, биографију, шта ли је?{S} Још нисам почела читати.</p> <p>— Е, онда ме баш |
а сам се крајем од „ајзнбана,“ не би ли је случајно опазила; али увек без успеха.</p> <p>Већ са |
ли чибук, па се не види из дима; ако ли је после-подне, наслони главу на катедру па — хрче.{S} |
ба није ми изјављивао љубав речима, али је сваки поглед козивао, како му је у срцу.</p> <p>Дуго |
> <p>— Добра и оштроумна девојчица, али је јадница несретна.{S} Грбава је.{S} Испустила је слуш |
адовичем.{S} А је ли бар он срећан, или је гоњен као Обрадович?</p> <p>— Велики људи ретко су п |
сад не знам грех шта ми је,</l> <l>Или је грех правду тражит,</l> <l>За све друго мало марит?< |
<l>За све друго мало марит?</l> <l>Или је грех хтети љубав,</l> <l>Чисту, праву, непритворну,< |
е десила, па онда мислим, мислим, да ми је после и самој смешно.{S} Ал шта ћу? сама сам, па се |
је сокаку и који је број куће.{S} Да ми је казала, радо би вас одвела.</p> <p>Тако остаде сво м |
ати?!{S} А за љубав, чинило ми се да ми је срце мртво.{S} Но није тако било.{S} Срце је тек бил |
!</l> </quote> <p>— Тај стих, као да ми је познат, прекиде ми тетка читање.</p> <p>— Чули сте г |
сам била старија, па ми се чинило да ми је дужност да га одбијем. „Он брка поштовање са љубављу |
ме њојзи њезина спољашњост.{S} Сада ми је то шупље шаренило досадно а живот несносан.{S} Живим |
о гледале су ме те миле очи.{S} Рука ми је задрхтала а смртоносно оружје пало са праском на зем |
— “</p> <p>Свршити нисам могла, пала ми је на груди и јецала: „опрости, опрости! не знам шта чи |
ако смо биле неједнаке природе; била ми је необично одата.{S} Доцније сам видила, да с тога што |
/p> <p>Даринка јој беше име.{S} Била ми је другарица и сироче као и ја; модистлук је самном зај |
љедница, а само кућа и земља вредила ми је преко пет хиљада.</p> <p>Избор младожење оставила са |
Природа ми не беше маћеха; подарила ми је клицу свега онога, чиме дарива и другу децу своју.</ |
сајем моје љубави према Милану никла ми је у срцу клица сумње у мушку сталност, а понос девојач |
у мени већ корена ухватило.{S} Жена ми је била лепа и богата, а имао је и сина, више ми није т |
з успеха; но дошла сам и дома, а она ми је била у памети.{S} Била је то чудна појава за мене.{S |
S} И то сам у Бечу изучила.{S} Радња ми је добро ишла, те не прође ни три године а ја постадох |
ла од њих.{S} Сирота сам девојка, па ми је дужност налагала да тако учиним; треба се у младости |
.{S} Кад прочитате, будите добри, па ми је донесите.{S} Не треба ми, ал нека је на окупу; ради |
тело.</l> <l>Па сад не знам грех шта ми је,</l> <l>Или је грех правду тражит,</l> <l>За све дру |
у.{S} Срце ми се још цепало, но душа ми је била мирна, од прилике онако, као кад учинимо какво |
а беше Лиза, те сам могла читати кад ми је воља.{S} Није имао ко да ме сећа на — практичност... |
арка подиже очи и погледа ме.{S} Сад ми је било све јасно.{S} Поглед јој се није слагао с оним |
е оженио Маром Базићевом.</p> <p>Сад ми је било све јасно.{S} Мојој помајци не беше доста, што |
ју!....{S} Збогом мајко!....“ Поглед ми је пао на месецом осветљену слику поконе ми матере.{S} |
и отишла сам до баште, до места, где ми је Милан казао, да ме воли и да ће ме узети.{S} Изнемог |
/> <p>Још и сад се сећам књига које ми је осим Доситејевих допуштао читати.{S} Био је то Мразо |
Боже мој — шта ћу онда? ...{S} После ми је тек смешно, па фалим Бога, што ме још оне нису остав |
нала: само је тако морало бити; срце ми је кипило од смесе радости и туге, среће не среће, наде |
и је при том било некако топло; срце ми је живље почело куцати, но тек за тренутак; после ме об |
ми се, да сам се одала.</p> <p>Срце ми је лупало, да сам се бојала, чуће.{S} Устала сам и доне |
јасно огледала — љубав.</p> <p>Срце ми је дрхтало, но поглед сам мирно издржала; с последњим и |
орити моју нову помајку.</p> <p>Срце ми је задрхтало, та жена изгледаше ми у мојој детињској го |
е <pb n="143" /> о мени рђаво, доказ ми је, што вас видим у мојој соби.{S} Из простог љубопитст |
Он те љуби,“ гласио је он.{S} У души ми је при том било некако топло; срце ми је живље почело к |
S} Ниси ми се хтела одати, но случај ми је помогао.{S} Пре две недеље си једног јутра заборавил |
а и за мене ће бити боље.{S} Досадан ми је овде цео свет; и ваздух ме чисто гуши; тамо ће ваљда |
ат.</p> <p>Нисам се преварила.{S} Он ми је писао и молио ме да му опростим увреду што ми је нан |
игара, које сам најволела.{S} Давао ми је за читање понајвише „<title>Обрадовићеве басне</titl |
> <p>Да не изгуби наслеђе, предлагао ми је тајни, незаконити брак. „Лудо би било, да ради оне ц |
ге а ни сасвим да их одобрим.{S} Жао ми је било мојих лепших снова и илузије, што сам их донде |
Јецала сам читајући то писмо:{S} Жао ми је било жене, која је из љубави погрешила.{S} Милана ни |
„Сетила сам се својих родитеља,“ био ми је одговор.</p> <p>Те вечери добила сам грозницу.{S} Да |
а, избегава сваку изјаву.</p> <p>Био ми је загонетка; но брзо сам и њу решила.{S} Он је заволео |
е ископала, ако би хтело одати, како ми је у срцу. — Била сам вулкан, по чијој површини често х |
се изражавала како сам умела и како ми је допуштао понос девојачки.</p> <p>Дан по дан, па и оп |
одном приликом дадох му познати како ми је у срцу.{S} Он је видио и осећао, али се учинио да не |
тим је одјурио из собе.</p> <p>Како ми је било, тешко је појмити.{S} Полуонесвешћена пала сам |
здахну и оде од постеље.</p> <p>Како ми је било, даје се замислити.{S} Стара моја тетка беше ве |
ад сам је питала, зашто: каже: „тако ми је покојница наручила.“</p> <p>Кад смо је сахранили, се |
нисам одмах хтела отворити; требало ми је одмора у сваком погледу.</p> <p>Тек што ми се почеше |
беше већ давно под земљом, а требало ми је полазити из куће, у којој сам толико среће и толико |
> <p>Да заборавим своју тугу требало ми је што више посла.{S} За то сам одмах отворила на своју |
толико туге доживела!</p> <p>Падало ми је на ум и самоубиство.{S} Али насилна смрт оставља за |
родитељи.{S} Кад су ме примили, било ми је тек пет година.{S} Теча ме је научио читати а тетка |
S} Једанпут не дође две недеље; било ми је за то време некако чудно и тешко.{S} Питала сам и Ду |
а очи, не рекавши јој ништа.{S} Било ми је срамота, да потврдим и ту ману нашег хваљеног култур |
рно сам га оставила међу друга; само ми је у грудима било некако празно, врло празно.{S} Чинило |
таљка“; толико вам говорим.{S} Чудно ми је и самој.{S} Кад-кад немам речи.{S} Мрзи ме чисто гов |
ало да се опет самном протитра; умро ми је и теча а тетка мораде у оближњу варош својој ћерци и |
е она.{S} Ја сам је и дворила; за то ми је оставила сав свој „веш“ и одело.{S} Била је то чести |
ли се учинио да не види...</p> <p>То ми је било доста.{S} Душу су ми растрзале страшне муке.{S} |
<p>— Бог с вама! а ко то каже? зато ми је баш и чудо; девојка на свом месту, ал не уме у свету |
ми се, да је врло слаб за жртву, што ми је хтеде поднети.{S} Примити је никако нисам смела, бар |
ва и васпита, за оно мало новаца што ми је остало од родитеља.{S} Она радо пристаде и још рече, |
, Видаковича, а и Караџића и све што ми је до руке дошло.{S} Камо среће да нисам ништа читала!{ |
а се томе радовао; био је сретан што ми је отворио очи, да јасно и чисто видим и поштено осећам |
и молио ме да му опростим увреду што ми је нанео.{S} Мајка је пре кратког времена умрла, а на с |
и јуче.{S} Паздравио те.{S} Но нешто ми је збуњен.{S} Ваљда се што на нас срди.{S} Кад дође, пи |
едао.</p> <p>„Што ме тако мериш, зар ми је питање тако глупо?“ Силом сам хтела да се шалим.</p> |
; биће ти венчана“ рекла сам, а глас ми је зацело морао дрхтати.{S} Тако ми се бар чинило.</p> |
јати.{S} Чудан је свет.{S} Али данас ми је опет некако топло око срца.{S} Чини ми се, да сам с |
hi> </p> <p>После неколико дана опет ми је писао:</p> <p>Твој опроштај је, као кап воде од жећи |
агрливши и пољуби у чело.{S} Но опет ми је нашла још тога дана кола за *.</p> <p>Кад сам полази |
еку по кад и кад и преври.{S} Савест ми је дабоме чиста, ал тек је тешко — самовати.{S} Сад је |
? — Је ли морало тако бити? — Савест ми је чиста и мирна, али срце и опет боли...{S} Успомена з |
нам је то био обичај.</p> <p>Дужност ми је била, да га запитам, где је за толико, па ни то ниса |
, али само у мислима.{S} Пристојност ми је задржала језик од из греда тог.</p> <p>— Гле ви се и |
ам.{S} Сиромах, није ни слутио какву ми је будућност у овом поквареном и леденом свету баш тим |
е промуклим гласом, у црвеном кавезу ми је Дамјан и Дамјанка а у зеленом Аполо и Дијана; а ено |
Улог ума человјеческог</title>.“ Још ми је било слободно читати неке преводе од Фенелона и друг |
ко не!{S} Новац, проклети новац, главни је фактор свуда!</p> <p>Грамљивост за њиме, уништила је |
оклиње час свога рођења!{S} Заиста мени је врло чудно понашање такових родитеља, особито матера |
набави господско одело.{S} Бајаги, гони је на то материнска дужност.{S} Јадно појмање дужности! |
не волим.{S} Он се оженио.{S} Ваљда ти је писао. — И Стевана сам волела, но ни он није за мене |
<p>И ја сам много патила.{S} То нека ти је утеха.{S} Али сад је све прошло.{S} Дужност моја пре |
ла, па се забављај по вољи.{S} Доста ти је рада целе године.{S} Код тетке се бар одмори.</p> <p |
дотрчаше мојој постељи.</p> <p>„Шта ти је?“ питаше Даница љубећи ме.</p> <p>Гледала сам их уко |
} Сад лези и ти, већ је касно а теча ти је легао, па неможе заспати.{S} И кроз завесу на врати |
буди миран и сретан!</p> <p>Долазак ти је излишан; било би детињарија, а можда и неупутно.{S} |
илане, иди кући жени и детету.{S} То ти је дужност; а они те и већма воле, него ја.{S} У мени н |
на тебе; само ме је дуго болело, што ти је вера у мој карактер, моју чистоту онако лабава била. |
лим добро, а она ми се смеје.{S} Баш ти је данашња младеж неблагородна.</p> <p>— Манте се ви Ма |
груди, па се стадоше лепршати и пипкати је по бради и лицу; изгледало је, као да је милује и љу |
ву, што ми је хтеде поднети.{S} Примити је никако нисам смела, бар не с мирном савешћу.{S} Нави |
оме да је то глупост, ал мрежа глупости је велика, па често хвата и „паметне“ и „племените“ риб |
те се још јаче приљуби уз мене, гледећи је неповерљиво.</p> <p>— Бојиш се мајке?{S} Немој, душо |
ко, нећу ти спомен каљати!{S} Твоја кћи је доста патила, па ће бити снажна и од сада!{S} Не леж |
ице јој облила лака румен.{S} Гледајући је тако појмила сам њезино некадашње самопрегоревање за |
тета?!{S} Сродство душе и срца привлачи је њему, па јој је мило</hi><hi>онакво какво је</hi>.{S |
кад сам јој прве чарапе оплела, а течи је чисто коса расла, кад сам му у седмој својој години |
бица с једним прозором.{S} Сав намештај је био: једна постеља, сто с две столице, канабе, шифон |
неколико саксија цвећа.{S} Цео намештај је био старинске форме, али чист и још цео.</p> <p>— Де |
опет ми је писао:</p> <p>Твој опроштај је, као кап воде од жећи умирућем патнику.{S} Зар се та |
ве лакше сноси. „Смејао се, но тај смеј је некако чудно звучао; те сам га зачуђено погледала.</ |
почела сам бивати веселија.{S} Боривој је имао право; ја нисам била од оних што лако подлежу.< |
гове среће и своје дужности.{S} Боривој је имао право, кад је рекао, да је у мени море осећаја, |
у црну увреду.{S} Невин сам, али и твој је живот отрован.{S} Доказ томе већ је то, што ниси пош |
во душе и срца привлачи је њему, па јој је мило</hi><hi>онакво какво је</hi>.{S} Сродство душе |
ипаж и вранци, кадифа и злато, — то јој је сва жеља и сав идеал!</p> <p>Јесте, ћерко моја, само |
нпут на пошту, да прими 10 фор. што јој је шиљао неки рођак из Срема.{S} Друго о њој не зна.{S} |
особу пошто по то; па руши све што јој је на путу; брак се ту гази нотама, вера издаје а народ |
престаде.{S} Била је узрујана; глас јој је још већма дрхтао, а у оку блистала се суза.</p> <p>— |
х очију и бела и румена лица, већ којој је главни основ узајмио поштовање душевних врлина, слич |
ку кутију, па је метну на сто.{S} У њој је било писама сортираних по величини и везаних у мање |
тства, ал тек је — старка прекиде — тек је и симпатије.{S} Хвала вам ћерко, хвала по сто пути!< |
} Дабоме да је ту и љубопитства, ал тек је — старка прекиде — тек је и симпатије.{S} Хвала вам |
и.{S} Савест ми је дабоме чиста, ал тек је тешко — самовати.{S} Сад је јецала.</p> <p>— Зар нем |
ецу.{S} Гле, даћу ти јабуку!</p> <p>Док је она с неког орманчића донела јабуку, разгледала сам |
ла.{S} Ту се опет насмешила.</p> <p>Док је она пажљиво превртала лист, ја сам је посматрала.</p |
смела, те дођох њима у кућу.</p> <p>Док је трајало новца од касније зараде моје поштовали ме, а |
другарица и сироче као и ја; модистлук је самном заједно изучила а пре годину дана отворила је |
ме препоручи..{S} Учен је то човек, ал је потрошио много на школе.{S} Отац му, да боме има леп |
такође собом понела.</p> <p>— Каква вам је то књига?{S} Како је лепо увезана, као еванђеље. (би |
мајко?</p> <p>— Рећиће се можда, да вам је јунакиња сувише идеално створење, ексцентрична биљка |
умесите штрудлу као и пре.{S} Онда вам је тако добро испала, бољу је неби ни краљица умесила.. |
вила.{S} Сада је све прошло, па нек вам је просто!</p> <p> <hi>Стана</hi> </p> <p>После неколик |
<p>Примила сам понуду.</p> <p>— Ко вам је то?{S} Зацело брат?{S} Па морате ми и ваше име казат |
радовала се она.{S} Па једите колко вам је воља.{S} Подајте и маломе.{S} Ено се опет игра са ма |
је не разумевајући.</p> <p>— Чудно вам је што тако говорим, рече она тужно.{S} То показује доб |
S} Обмањујемо сами себе, држећи, да нам је срце мртво.{S} Али срце је обично у таквим приликама |
убав спојена са тежњом и чежњом, да нам је љубљена особа у близини и да је поседавамо.{S} Али з |
удо, кад се неби машили среће, која нам је тако близу! ..{S} О, Стано, буди милостива, буди пам |
о.{S} Ни руковали се нисмо, а иначе нам је то био обичај.</p> <p>Дужност ми је била, да га запи |
ле, и вешале му се око врата.{S} Он нам је увек донео по какву играчку.{S} Но то нас није толик |
расположењу његовом.</p> <p>Долазио нам је сваки дан.{S} Једанпут не дође две недеље; било ми ј |
ознате.{S} Кад је то видео; доносио нам је и слао место играчака различитих књига.{S} Упознао н |
ица и врло разговорна.</p> <p>— О, знам је добро, говорила је она.{S} Ја сам је и дворила; за т |
сам мислила, поболеће се.{S} Једва сам је утешила.</p> <p>Сахранила је лепо, тамо у варошко гр |
к је она пажљиво превртала лист, ја сам је посматрала.</p> <p>Била је повисока слаба старица.{S |
ам је добро, говорила је она.{S} Ја сам је и дворила; за то ми је оставила сав свој „веш“ и оде |
.</p> <p>Но нико није без мане и ја сам је волела, врло волела; једно би изгледало пријатељство |
уђу, већ своју срећу!{S} Разоравала сам је својевољно, јер би њезин темељ био често темељ туђој |
ст.</p> <p>Да је разонодим призвала сам је чешће себи и ту је познао и Боривој.</p> <p>Да је он |
модерним јунакињама.</p> <p>Гледала сам је неразумевајући.</p> <p>— Јесте ћерко, продужи она; д |
ава?“ Да би нашла узрока, погледала сам је и опет.</p> <p>У том старка подиже очи и погледа ме. |
н. </p> <pb n="170" /> <p>Погледала сам је тужно.{S} У њезиним очима не беше ни трага од туге.{ |
и побећи од мене.</p> <p>Погледала сам је не разумевајући.</p> <p>— Чудно вам је што тако гово |
{S} Њу сам вама наменула.{S} Држала сам је до подне у бунару.{S} Сад је у газдаричином подруму. |
.</p> <p>— Чија је то песма? питала сам је после неколико тренутака.</p> <p>— Моја.{S} Па и опе |
<p>— Зар немате никог свог? питала сам је ја.</p> <p>— Приповедаћу, казаћу вам све. — Другом н |
оро груба према мени.</p> <p>Питала сам је за узрок.</p> <p>„Шта ти хоћеш од мене?“ викнула је, |
, кад се тицала Данке.{S} Васпитала сам је образовала како сам најбоље могла; важила је као нај |
би се допадала патња!</p> <p>Молила сам је, да ми остави књижицу још за који дан, да је препише |
што, кад их замолим.</p> <p>Молила сам је да се мене ради не труди, но она ме не хтеде ни слуш |
} Ни љубав није увек вечита, тешила сам је.“</p> <p>Није ми хтела веровати.{S} Да је утешим, пр |
а пођох тражити тетку.</p> <p>Нашла сам је с неким познаницима тек на станици.{S} О старици јој |
злечи, сека-Мари,“ говорила ми, кад сам је нудила, да зове доктора.{S} Сирота, знам зашто; није |
без сваког знака и натписа.{S} Кад сам је питала, зашто: каже: „тако ми је покојница наручила. |
тарости, а смешила се у моменту кад сам је погледала; па ме је то збунило.{S} Држала сам, да ни |
нисам добро читати научила, а после сам је тражила и у течиној, за оно време, богатој библиотец |
то би била за њу радо учинила, тако сам је од тога часа заволела.</p> <p>Помајка ми беше удовиц |
другу. „Ја волим и њу; доказ је што сам је узела у своју кућу, али да њу узме не могу допустити |
е и сама, да тако мора бити.{S} Зар сам је за то одхранила да ми сину убије срећу!“</p> <p>„Али |
Тако је рекла и баба-Мари.</p> <p>Нисам је мислила издати; али новост не беше баш обичне природ |
ме је по кат-кад мучила мисао: у чијем је срцу прво поникла љубав, у његовом или њезином?</p> |
реба?{S} Мисли доста је учинила, кад им је дала живот и кад по ваздан чегрће мужу око ушију, да |
чудим и крстим, па се питам:{S} Где им је свест?{S} Где су им матерински осећај, кад тако свој |
ане од сваке предрасуде.{S} Гледиште им је хладно и природно.{S} Дружење с мушки интимно, често |
оји би можда иначе учинили; а усамљеним је људима он често и потреба.{S} Но једне зиме беше овл |
в, па нек ти буде по жељи.</p> <p>С тим је одјурио из собе.</p> <p>Како ми је било, тешко је по |
</p> <p>Сутра сам наставила читање, чим је тетка доспела:</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
рчен на тебе, оженио сам се оном, којом је мајка хтела; и моја је срећа уништена а живот сломље |
а.“ „Ал не зна ни она да ми каже, у ком је сокаку и који је број куће.{S} Да ми је казала, радо |
ка је просто и њему; није он први у ком је жудња за богатством, уништила сваку човечност.</p> < |
, нешто мучи,“ говорио ми чешће; (секом је звао још у детињству и мене и Даницу) повери ми се; |
ио је чешће са својом мајком.{S} Једном је у нас провео читаве ферије.{S} Боривој; учио је заје |
много јаче, те дигох очи.{S} Предамном је стајала женска прилика.{S} Један поглед у лице јој у |
о десити да ме заборави.</p> <p>(Стеван је био син ондашња имућна бележника, леп но лакоуман мл |
разумети а могу ме и исмејати.{S} Чудан је свет.{S} Али данас ми је опет некако топло око срца. |
илана.{S} Даница беше мога доба а Милан је могао имати 16—18 година; свршавао је већ 7 ми гимна |
и“; говорила је чешће она.</p> <p>Милан је међу тим свршавао науке.{S} Учио је права у П. сваке |
оног растанка са Миланом.</p> <p>Душан је знао све тајне моје, но Боривој није, те ми у почетк |
им се још од пре познавао.</p> <p>Душан је био мојих година а Боривој нешто старији.{S} Обојица |
да није њега, да ме препоручи..{S} Учен је то човек, ал је потрошио много на школе.{S} Отац му, |
вац и титула: „госпођа докторка“, њезин је идеал...“</p> <p>„А твоје дете, твој син?“ прошапута |
.{S} Ја сам опет весела и задовољна; он је тако добар.</p> <p>Рећи ћеш:{S} А Душан? — Њега сам |
сећала сам каква нас провалија дели; он је био њежно чедо аристокрације а ја дете народа.{S} На |
гонетка; но брзо сам и њу решила.{S} Он је заволео — другу. </p> <pb n="161" /> <p>Та друга беш |
ења, попин син из оближњег места.{S} Он је трговац а ја машамода, па је баба Мара, његова тетка |
дох му познати како ми је у срцу.{S} Он је видио и осећао, али се учинио да не види...</p> <p>Т |
аци у посету.</p> <p>Ја сам везла, а он је у другој соби читао.{S} На једанпут уђе ми у собу и |
; ја сам радила нервозном хитрином а он је разгледао цвеће што је лежало на тезги.{S} Нисам диз |
неправду топлим речима олакша.{S} Та он је био мушки, па ако је мене морао презрети, зар је мор |
дрхтала сам се као неки кривац.{S} И он је био збуњен и блеђи но обично.</p> <p>Поздрав нам беш |
е а жеравица ледом заклања...</p> <p>Он је оборио очи и уздахнуо.</p> <p>Од тога доба није ми и |
случај притиче у помоћ.</p> <p>— Умр'о је купци барон Д...ч.{S} Сутра му жељезницом стиже тело |
н је могао имати 16—18 година; свршавао је већ 7 ми гимназијски разред.</p> <p>„Слажите се и бу |
ано као што јој и ја праштам,“ свршавао је своје писмо; „а знај, да за мене више среће нема.{S} |
ња у томе и у немачком језику, захтевао је, да преведемо и по неку немачку приповечицу на српск |
ела ме?{S} Ја сам ваша мати!{S} Миловао је старичину мачку и псето.</p> <p>Обе се пренусмо. </p |
<p>Он уздахну и оде прозору.{S} Гледао је неко време замишљено крозањ; за тим ми опет приђе.</ |
.{S} Али већ после неколико дана стајао је предамном блед и дрхћући од узбуђења.</p> <p>И ја са |
путем, којим види да многи ходе,“ рекао је неко; приметала сам у своју обрану.</p> <p>— Манимо |
Отићићу, тек ако ме ти не љубиш,“ рекао је човек, кога сам некада тако жарко волела и кога сам |
} Жена ми је била лепа и богата, а имао је и сина, више ми није требало, држала сам да се у пис |
сам ја хтела.</p> <p>Сваки од њих имао је разлога зашто ме хоће.{S} Један ме хтео због овог, д |
<p>Сад ме је опет нашао.{S} Практицирао је у месту код неког адвоката, а у шогора беше син Душа |
ила сам очи.</p> <p>„Шалиш ли се? питао је узевши ме опет за руке.</p> <p>„Не шалим се“, рекла |
?{S} Зар га још ниси заборавила?“ питао је прекорним гласом.</p> <p>„Кога?“ узвикнула сам и диг |
о оној теми, што сам јој писао?“ питао је на послетку измећу осталог мајку. „Или хоће усмено д |
хоћеш да знадеш?“ Знај дакле. — Застао је и погледао ми у очи.{S} У том погледу се јасно оглед |
ана кавеза.{S} У сваком кавезу скакутао је по један пар веселих канаринаца.{S} Доле на поду, иг |
шла из собе.</p> <p>„Куда ћеш?“ шапутао је пламтећим оком. „Остани, имам с тобом да говорим.“ П |
а могу учити и код куће.“</p> <p>Дошао је.{S} Већ првога дана опазила сам промену и на њему; б |
најсветија. <hi>А кад мајка пита: какво је лице њезина детета?!{S} Сродство душе и срца привлач |
му, па јој је мило</hi><hi>онакво какво је</hi>.{S} Сродство душе и срца треба да веже мужа и ж |
жеља ми беше смела,</l> <l>Задовољство је однела.</l> <l>Желила сам свуда правду;</l> <l>Њу са |
ви душо имате и више, Знате, богатство је да не треба веће.{S} Свега доста, ал што човек више |
ли — као већина отмених госпођа — много је полагала на спољашњи бљесак и етикетна правила.{S} Д |
понос и љубав борила се у мени.{S} Дуго је трајала борба та, док једног дана не дође до очајања |
и она допустила.{S} Та за Бога! — Друго је бити чланица, па званично правити сиротињи посете, а |
анично правити сиротињи посете, а друго је правити их — својевољно...{S} Прво донаша посетилици |
Учио је права у П. сваке године провео је два месеца на дому.{S} То време беше мени и Даници н |
сећао симпатије према њој.</p> <p>Волео је другу, коју је доцније и узео.</p> <p>Кад је примети |
љење!{S} Зарад њезине милостиње презрео је моју љубав, јадни Боривоју. знадеш ли шта чиниш?!{S} |
поверљива.</p> <p>Кад је то видео, хтео је све жртвовати.{S} Но тада је било касно.{S} Осећала |
кнула сам.{S} Он није чуо тај јаук; био је већ на улици.</p> <p>Скочила сам, да га задржим, да |
ди у њему.{S} Теча се томе радовао; био је сретан што ми је отворио очи, да јасно и чисто видим |
дана опазила сам промену и на њему; био је према мени много хладнији.{S} Најпре ме је то болело |
научио нас је и Вуковом правопису; био је још у првом зачетку, но он беше његов присталица.</p |
сим Доситејевих допуштао читати.{S} Био је то Мразовићев „<title>Поучителни магазин за децу</ti |
екао: „госпоцки“ и величанствен.{S} Био је „цветан“ и раскошан, али без искрена саучешћа и суза |
он газио углед где год је могао.{S} Био је као и сви други.{S} Но нека му је просто — није знао |
у, што је неки свет браком назива,“ био је мој одговор.{S} И тиме се обично свршила та тема.</p |
екада Милана. — После неколико дана био је већ веран са ћерком богата поседника П...ћа.{S} Да л |
никога више љубити не могу!</p> <p>Био је Миланов друг и брат од тетке.{S} Док сам била у дому |
.{S} Љубав је најтеже сакрити.{S} Видио је шта ми се збива у срцу и зрачак среће озари му лице, |
е савлађивала, тежио је за њом и тражио је, а сад кад је увиђа, избегава сваку изјаву.</p> <p>Б |
олело.{S} Док сам се савлађивала, тежио је за њом и тражио је, а сад кад је увиђа, избегава сва |
l>Не треба му опростити</l> <l>Заслужио је патити.</l> </quote> <p>Ја сам свршила а ко осећа да |
к сам била у дому моје помајке, долазио је чешће са својом мајком.{S} Једном је у нас провео чи |
је све што сам му могла рећи.{S} Примио је понуду и ћутање опет настаде; ја сам радила нервозно |
нас обоје изложим сиротовању,“ говорио је он, „овако нећу срдити родитеље, а бићемо обоје срет |
шла сам и одговор: „Он те љуби,“ гласио је он.{S} У души ми је при том било некако топло; срце |
провео читаве ферије.{S} Боривој; учио је заједно с Миланом једну исту струку.{S} Иначе је био |
лан је међу тим свршавао науке.{S} Учио је права у П. сваке године провео је два месеца на дому |
ања по скамија, протре очи и викне: „Ко је то на среди, нек продужи даље?!“ Тако је видиш било, |
> <p>Него ви ћерко, и не једете.{S} Ако је по вољи још млека?{S} А ето: масла и сира.{S} Масло |
а: „Ако можда не мисли да врећа?{S} Ако је можда и он несретан?{S} Ако — “</p> <p>Страшне мисли |
, или се дужност пренебрегне, или — ако је и мрве понашања у њима — врши се, али како?!{S} Свађ |
а олакша.{S} Та он је био мушки, па ако је мене морао презрети, зар је морао узети ону, коју не |
говорила у опште, а о себи никад; и ако је често виђала у касапници.{S} Тамо је куповала меса з |
да спољашност око привлачи.{S} Али ако је унутрашњост шупља, само моментано.{S} Често је тај у |
о на сред школе или код табле, а он ако је пре подне, запали чибук, па се не види из дима; ако |
само да је пролетос умрла.{S} Него ако је повољи да дозовем Мари-нени?{S} Она је добро зна.{S} |
>Племенитошћу скопчану?</l> <l>Грех ако је то желити,</l> <l>Ја сам онда црни грешник,</l> <l>Н |
авство, небих се зацело тргла.{S} Овако је била — необична.</p> <p>— Политика, рече она, пружив |
ам хтела све усмено казати.{S} Но овако је боље.{S} Не марим о себи да говорим.{S} Нису баш при |
ала се она.{S} Милан ми приповеда, како је мајка дала секи књигу.{S} Па држим, да је што интере |
амо ме напомен'те...</p> <p>— Ију, како је дебела!{S} Ту нећете никад ни прочитати.</p> <p>— Е |
ти девојачки рођен-дан!</p> <p>Ху, како је хладно!{S} Ветар хујуче а мрзну прозори; бура и хлад |
заволео, јасно сам сад видила.{S} Како је она осећала, нисам хтела да испитујем.{S} Нашто би м |
/p> <p>— Каква вам је то књига?{S} Како је лепо увезана, као еванђеље. (било је „дивотиздање.") |
ј се баш милило живити.{S} Знам ја како је то кад је човек сам!</p> <p>Сузе јој се засијаше у о |
ати! прекидох је и нехотице ја.{S} Лако је у добру добар бити, ал на муци знају се јунаци.</p> |
е је стрпљиво, и тада тужно рече: „Лако је теби, ал у мени као да су две природе; једна добра а |
зници, једва смо улицом пролазиле, тако је светина нагрнула на станицу. (Неко пошао директно та |
о зна; још сам за удадбу млада.{S} Тако је рекла и баба-Мари.</p> <p>Нисам је мислила издати; а |
нак изискивала и друга дужност.{S} Тако је с мајчинском љубављу, а тако треба да буде и код пол |
е то на среди, нек продужи даље?!“ Тако је видиш било, а не као сада.{S} Умориш се ко псето од |
једно другоме били од почетка, па тако је и сада. </p> <pb n="164" /> <p>Док сам сумњао у тебе |
ам вереница!</p> <p>Чудићеш се, но тако је.{S} Ти знаш, а можда и не знаш, да смо се, т. ј. да |
бранио од друге несташне деце, а колико је пута мајку умилостивио, да нас по заслузи не казни, |
="149" /> и лакше „тера кера.“ А колико је уважених госпођа, које се удале, тек да стеку име, д |
ака још доста млада лепа женица, толико је плакала за њом, да сам мислила, поболеће се.{S} Једв |
ода јој беше доиста загонетка.{S} Колко је била енергична, толико нестална, колико снажна толик |
„биљка“ човечија срца и душе.{S} Ретко је земљиште у ком она ниче, а ретко се ко труди и да је |
из собе.</p> <p>Како ми је било, тешко је појмити.{S} Полуонесвешћена пала сам на канабе.{S} П |
војку због мираза.{S} Исто тако, бивало је и обратних случајева, да се девојка удала без љубави |
ећу много да говорим.{S} Тог зла бивало је и за мог младог доба, али шта велите о женском карта |
и пипкати је по бради и лицу; изгледало је, као да је милује и љубе.{S} У исти мах зашушта у ка |
срдила се жена; „врати ми оца!“ јаукало је и преклињало дете...</p> <p>Згрозила сам се од призо |
з Срема.{S} Друго о њој не зна.{S} Мало је говорила у опште, а о себи никад; и ако је често виђ |
о.{S} Осим тичијег цвркутања, продирало је сад још кроз ваздух тек по неки сребрнаст дечији гла |
сто интимније но с женскињом.{S} Остало је женскиње ограничено, а оно се узвисило над њиме, па |
у помајчиним очима; али моје око остало је суво; срце ми се беше скаменило а душу ми заузеле ми |
дата.{S} Не, ћерко није тако.{S} Куцало је топло и моје срце, можда топлије, но стотину других, |
ављам, кад сте већ учитефица...{S} Тело је, по мом сваћању, одећа и склониште душе, настави она |
сам, да није сасвим при свести.{S} Било је на њој нешто необично.</p> <p>— Опростите, душо, поч |
{S} Разгледала сам јој и одело.{S} Било је скромно, чисто и њезиној дубокој старости и по кроју |
о тренутака настави опет:</p> <p>— Било је и пре тога гада и трулежи, али у много мањој мери, Д |
м радила.</p> <p>„Јесте.{S} Седи.“ Било је све што сам му могла рећи.{S} Примио је понуду и ћут |
једина љубав.</p> <p>У оба случаја било је и одзива.{S} Но опет се узели нисмо, а све зашто:</p |
чића другог рукописа; а разметнуто било је нешто папира и неког цртежа.{S} Све беше јако пожуте |
и и плетиво, а у отвореном прозору било је неколико саксија цвећа.{S} Цео намештај је био стари |
ко је лепо увезана, као еванђеље. (било је „дивотиздање.")</p> <p>— То су песме Јована Јованови |
астала.{S} Кад сам се пробудила кандило је горело а Даница је јецала у својој постељи.</p> <p>Ш |
млека?{S} А ето: масла и сира.{S} Масло је врло добро и свеже.{S} Бојадишу га жутом репом и саф |
P18870_C3"> <head>III.</head> <p>Прошло је три године.{S} Од негдашње жарке љубави према Милану |
без успеха.{S} Све што си успела, само је то, да те сад љубим још већма, а љубићу те и до смрт |
> <p>„Добра и зла је у нама свима, само је зло што су у теби те особине једнако јаке и тврдогла |
у.{S} Сад је изледало да је миран, само је био блеђи но обично.</p> <p>„Изашла си тако лако оде |
е љубави.{S} Свуда, где није тако, само је гадна страст животињска нагона и ништа више! (Ја) ни |
S} Осећај, што га таки људи имају, само је страстан занос и животињски нагон.{S} Нико на пример |
кати.{S} За што? — То нисам знала: само је тако морало бити; срце ми је кипило од смесе радости |
оривши очи: а то је и цела истина; само је зло, што после таки ум и тако срце више види и више |
ко је често виђала у касапници.{S} Тамо је куповала меса за чорбу себи и „своме друштву“ — тако |
p> <p>„Што плачеш, лудице моја?{S} Тамо је и онако живље и веће место; ако се не сложиш са сест |
је покојница наручила.“</p> <p>Кад смо је сахранили, седила је дубоко у ноћ и читала неку руко |
ко!{S} Та света љубав мужа и жене давно је детињарија, занос и лудорија.{S} Па је ли чудо што с |
ији осећај.{S} Љубав и поштовање одавно је постала детњарија.{S} Отуда и овладао срцем сваки мо |
Али баш тај иначе „услов лепоте,“ чудно је одударао од старачке борасте, жућкасте коже, и модри |
Данку.{S} Дете сам врло волела а и оно је мени необично одано, скоро већма но рођеној матери с |
моје канарине, мачку и псето.{S} Смешно је, јел те?{S} Али и они мене воле, а љубав тражи одзив |
ате?{S} Па га сад не упуштајте.{S} Лепо је бити попадија.{S} За то ми будите захвални, па га др |
те, и јабуку је од вас примио.{S} Добро је он дете.{S} Је ли Милане, ти волиш мајку?{S} Већ с п |
не дођем.“ </p> <pb n="165" /> <p>Упро је очајнички поглед у мене а ја сам дрхтала као у грозн |
рушити своју срећу за рад дужности, то је истина!</p> <p>Старица уздахну и заћута.</p> <p>И ја |
ња неби била човек.{S} То није грех; то је на карактерном човеку врлина; показује уз разум и то |
ко да сам чезнула за том руком...{S} То је видите узрок, а не хладно срце.“</p> <p>Старка ућута |
ла, не хвала, смејала се старица.{S} То је тако било од кад је, и биће довека.{S} Права љубав ј |
} Друго вам не умем казати.</p> <p>— То је баш ко с Димитријем Обрадовичем.{S} А је ли бар он с |
а мислила, рече она, оборивши очи: а то је и цела истина; само је зло, што после таки ум и тако |
читала; а и откуд?{S} Ја сам стара а то је млађи човек.{S} Кад сам била млада, радо сам читала. |
припомоћ.</p> <p>Лепим није хтео, за то је суд решио 10 фор. месечно.{S} Могла сам добити и виш |
амо своје прошлости, а стара сам; па то је.</p> <p>У том захукта другом страном перивоја један |
ко остала.{S} Доста да ниси удата, и то је довољан разлог, да с неким презирањем о теби говори. |
патња није кадра сломити.</p> <p>— И то је само доказ, да таке реткости треба тим више штовати! |
„полемика“ о овој или оној теми, но то је ређе бивало; обично смо се у назори слагали; те је о |
е показала гора но што јесам.</p> <p>То је трајало, све док нисам са ужасом увидела, да је баш |
ом, уништила сваку човечност.</p> <p>То је моја историја.{S} У колико сам грешила, не могу сама |
и замишљено гледаше у даљину.</p> <p>То је заголицало и моју радозналост.{S} Желила сам чути, ш |
ледњи лист свога дневника...“</p> <p>То је било пре две недеље...“ А румен стида суну ми у лице |
ала сам, да би ме глас одао.</p> <p>„То је зацело наруџбина?“ рече он, показујући на шешир што |
баш ме је почела интересовати.{S} Зато је упитах:</p> <p>— Зар ви мислите, да спољашњост не мо |
само док почнем седити...</p> <p>— Ето је сад опет!{S} Ја јој желим добро, а она ми се смеје.{ |
рашњост шупља, само моментано.{S} Често је тај утисак моћан, па човека неко време и занесе, али |
е нечовеку......{S} Од ње је доста, што је лепа и што је умела страсно љубити ма и недостојно и |
смешно и детињасто говорити о оном, што је прошло и што се више преиначити не може.</p> <p>Он с |
чим ме похвали — и ради чак и оно, што је мој пос’о; а кад је ко може видити, онда она нађе да |
тављају лошију од тебе, само за то, што је удата!{S} Баш као да је брак чистилеште сваког душев |
>„Чекам да дорастем за шпекулацију, што је неки свет браком назива,“ био је мој одговор.{S} И т |
х на његову душу.{S} Није она крива што је тако анђеоска створа, па дошла у руке нечовеку...... |
а.{S} Доцније сам видила, да с тога што је волела Душана, надала се сиротица да ћу посредовати |
дуго морала премишљати; прва слика што је нађох у својој машти, беше — Милан.</p> <p>Тргла сам |
на ми посла!{S} Млад мушки воли све што је лепо и што му је пред очима.{S} Заборавиће је брзо п |
јка;“ па ме узе за руку, као и лане што је чинио, те уђосмо заједно у кућу.</p> <p>После два да |
ом хитрином а он је разгледао цвеће што је лежало на тезги.{S} Нисам дизала очију, али сам осећ |
..{S} Од ње је доста, што је лепа и што је умела страсно љубити ма и недостојно и моментано...< |
тане у дућану, што нема купаца, или што је лошија од остале робе.</p> <p>Кад човек чује, или ча |
екао би ми можда — као у оној песми што је рекао свети Петар баба Ани.{S} Знате, што сам ја лан |
,</l> <l>Несташна, чила;</l> <l>Тек што је села,</l> <l>Већ је устала,</l> <l>Пољуб ти дала,</l |
бароном.</p> <p>Погреб је био, као што је теча рекао: „госпоцки“ и величанствен.{S} Био је „цв |
а.{S} Још и данас се чешће питам: зашто је баш мене поштедила? ...</p> <p>Била сам као цветак, |
ни — које сам ја усрећила!</p> <p>Зашто је то тако? — Је ли морало тако бити? — Савест ми је чи |
>„Нема ти ни тридесет година!“ узвикнуо је шогор зар ти хоћеш тридесету да дочекаш?{S} Ко ће те |
љубила...</p> <p>„Коме треба?“ узвикнуо је дрхћућим гласом, „то ти хоћеш да знадеш?“ Знај дакле |
и оца и мужа.</p> <p>„Мој син?“ јаукнуо је он, покрио лице рукама и стајао немо и непомично.{S} |
ће задрхтати и рука...</p> <p>Уздахнуо је и махнуо руком преко чела.</p> <p>Настала је несносн |
ави узимају?</p> <p>— Љубав! љубав! зар је све љубав што се тим светим именом назива?{S} Животи |
ка.</p> <p>Па из таког јада и гада, зар је очекивати свестан подмладак!{S} Наћиће се, дабоме, к |
шки, па ако је мене морао презрети, зар је морао узети ону, коју не воле?...</p> <p>Тако сам ми |
иначе разборите и добре тетице.{S} Зар је мало примера у свету, <pb n="142" /> да се по неке т |
— Ту се мајко, с вама не слажем.{S} Зар је љубав и поштовање једно исто?{S} Ето на пример, и ја |
ше и чешће лакоумље и себичност.{S} Зар је човек рођен тек да само ужива?{S} Зар он нема племен |
оси и прецењује своју моћ.</p> <p>— Зар је то занос?{S} Зар човек не љуби у животу тек једаред? |
а баш под том фирмом сакрива!{S} Та зар је један, који се оженио тек да са жениним имањем госпо |
па да суди по правди Бога истинога; јер је боље изгубити главу, него своју огрешити душу!{S} Та |
имак, али већина ће пропасти.{S} Пример је најбољи васпитач.</p> <p>А где су ваљани примери?!</ |
ке између мене и своје кћери; учила нас је обе кувати, месити прати и све женске домаће и ручне |
у зрака ни толико, рече старка, кад нас је у собу увела.</p> <p>Примила сам понуду.</p> <p>— Ко |
рачака различитих књига.{S} Упознао нас је и с немачком литературом.{S} Сви дечији писци и песн |
време школског свог одмора, научио нас је и Вуковом правопису; био је још у првом зачетку, но |
нитеља и заштитника свог.{S} Та зар нас је једанпут <pb n="153" /> одбранио од друге несташне д |
</l> </quote> <pb n="151" /> <p>Рукопис је био обичан, а правопис, на моје чуђење, нов и доста |
росто — није знао шта чини.</p> <p>Опет је текла река времена, носећи и добро и зло у море забо |
сам назрела.</p> <p>— Јесте мајко, лист је политичан.</p> <p>— Право велите, могла сам бити и м |
лач; „мајка ће бити задовољна — дужност је одржала победу над срцем.“</p> <p>Даница ме стролно |
а, бар не с мирном савешћу.{S} Навикнут је био на комотан живот и раскошну удобност, коју неби |
да купује љубав, или само да љуби, већ је тражило у истој мери одзива; а понос ми није допушта |
а ћемо наставити.{S} Сад лези и ти, већ је касно а теча ти је легао, па неможе заспати.{S} И кр |
Једанаесте године заболеше ме очи, већ је изгледало да ћу вид сасвим изгубити.</p> <p>Радити в |
ошуља не треба, па не квари те очи; већ је сумрак.“</p> <p>Устала сам и збуњено пошла из собе.< |
вој је живот отрован.{S} Доказ томе већ је то, што ниси пошла мојим путем...{S} Преклињем те, о |
ила;</l> <l>Тек што је села,</l> <l>Већ је устала,</l> <l>Пољуб ти дала,</l> <l>Отскакутала.</l |
према њој.</p> <p>Волео је другу, коју је доцније и узео.</p> <p>Кад је приметила Душанову рав |
— Зашто; мајко?{S} Ето видите, и јабуку је од вас примио.{S} Добро је он дете.{S} Је ли Милане, |
{S} Онда вам је тако добро испала, бољу је неби ни краљица умесила...</p> <p>— је лите да је би |
да га моја љубав слабо усрећује и да му је немила.</p> <p>То ме је болело.{S} Док сам се савлађ |
} Био је као и сви други.{S} Но нека му је просто — није знао шта чини.</p> <p>Опет је текла ре |
тно јектичаво и шкрофлезно дете, шта му је милије: кадифа и златно одело или здравље?{S} Питајт |
еми писмено саопштимо.</p> <p>Даница му је ретко испунила жељу; била је детињастија и несташниј |
атког времена умрла, а на самрти све му је казала, молећи Даницу и њега, да ме замоле, да јој м |
а, али је сваки поглед козивао, како му је у срцу.</p> <p>Дуго сам држала, да се обоје обмањује |
, таке природе не подлежу лако.“ Око му је пламтило а глас дрхтао.</p> <p>Извила сам своје из њ |
уби човек до год је жив тек оно, што му је први пут истинским жаром срце загрејало, па ма и у р |
лад мушки воли све што је лепо и што му је пред очима.{S} Заборавиће је брзо поред богатије и л |
сам се њега и породице му.{S} Но у њему је сад тек беснила „плава крв“. — Осећао се увређен, па |
анска и стаклена посуђа.{S} На шифонеру је било доста уједно сложених књига, а о зидовима је ви |
удесише неку пријатну арију: тек кад су је свршиле, почеше пипкати шећер.</p> <p>— Тако.{S} Сад |
уђој несрећи.{S} Где није тога било, ту је опет требало вршити дужност, дужност према другоме.{ |
ише.{S} Вади речи из срца и душе.{S} Ту је опет преврнула неколико листова, и пажљиво читала.{S |
иди и више осећа, па више и пати.{S} Ту је опет тихо уздисала.</p> <p>Ви сте зацело много патил |
зонодим призвала сам је чешће себи и ту је познао и Боривој.</p> <p>Да је он заволео, јасно сам |
сам и Душана, шта је с њим.</p> <p>„Ту је,“ рече ми он „видео сам га и јуче.{S} Паздравио те.{ |
а.</p> <p>— Ви сте много патили? упитах је плашљиво.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
p> <p>Крила сам своје осећаје, но он их је ипак дознао.{S} Љубав је најтеже сакрити.{S} Видио ј |
, кад се за времена разиђу, Али, ако их је везао који члан породице, онда је тек зло.{S} Дужнос |
грешку, па искали срце на онима, што их је токорсе угостила.{S} Тако се кућа не кући.{S} Тако с |
ала показаше ми колики је свет и каквих је људи у њему.{S} Теча се томе радовао; био је сретан |
ткости треба тим више штовати! прекидох је и нехотице ја.{S} Лако је у добру добар бити, ал на |
казала.{S} Нисам имала ни каде.{S} Баш је стигао влак с бароном.</p> <p>Погреб је био, као што |
ј баш ништа; само сека-Маца рече, — баш је била унела штрудлу — да је знаде. — Становала је, ве |
мушком оно не служи на част.{S} Карташ је оличено среброљубље, законом обезбеђена варалица, от |
се, нестане ли га, бива свешта.{S} Још је срећа, кад се за времена разиђу, Али, ако их је веза |
?“</p> <p>„Толико не, ал једно туце још је на реду.{S} Јели по вољи да наставим?“</p> <p>„Мани |
и Јевросиме мајке, пошле тим трагом!{S} Јевросима учи свога сина, краљевића Марка, да се на туђ |
лаву, него своју огрешити душу!{S} Тако Јевросима.{S} А шта раде оне?{S} И те се још смеју Српк |
ите питомице Душанове славне царевине и Јевросиме мајке, пошле тим трагом!{S} Јевросима учи сво |
Предамном је стајала женска прилика.{S} Један поглед у лице јој учини да устанем.{S} Била је то |
д њих имао је разлога зашто ме хоће.{S} Један ме хтео због овог, други због оног, а ни један зб |
и; немам права на то, а зацело и није — један!...</p> <p>„Ми—ла—не!“ прошапутала сам испрекидан |
p>У том захукта другом страном перивоја један жељезнички влак.</p> <p>— Ето и б...иски цуг; под |
аш под том фирмом сакрива!{S} Та зар је један, који се оженио тек да са жениним имањем господск |
њему уништим још у клици.{S} Зар сам се један пут за рад тога пред њиме хотимице показала гора |
а, сто с две столице, канабе, шифонер и један орманић с рафом, на коме је стајало нешто порцула |
е хтео због овог, други због оног, а ни један због мене саме. т. ј. због мојих мана и врлина за |
има пред Богом и светом.{S} Закужави ти један цветак или ти се поболи тичица, па већ се питаш: |
о сложених књига, а о зидовима је висио један старински сат, неколико слика и два лепо бојадиса |
веза.{S} У сваком кавезу скакутао је по један пар веселих канаринаца.{S} Доле на поду, играло с |
и, да га стигнем.</p> <p>Бацила сам још један поглед на кућу, па пођох тражити тетку.</p> <p>На |
ме поштовали као рођену матер своју.{S} Једанаесте године заболеше ме очи, већ је изгледало да |
ом.</p> <p>Долазио нам је сваки дан.{S} Једанпут не дође две недеље; било ми је за то време нек |
љиво благо срце?</p> <p>— Видила сам га једанпут.{S} А тврде да је такав.{S} Сво се српство њим |
колико листова, и пажљиво читала.{S} На једанпут диже очи и рече:</p> <p>— Читајте ово!{S} Проч |
се, но очи ми Беху још исплакане.{S} На једанпут ступи у дућан — Боривој.</p> <p>Уздрхтала сам |
зла, а он је у другој соби читао.{S} На једанпут уђе ми у собу и седе преко од мене.{S} Нисам д |
годину сретно и задовољно.{S} Но сад на једанпут паде опет судбини на памет да се самном наново |
орених раденика обојега пола.</p> <p>На једанпут зашкрпута шљунак много јаче, те дигох очи.{S} |
поштарке.{S} Сваког месеца долазила је једанпут на пошту, да прими 10 фор. што јој је шиљао не |
еља и заштитника свог.{S} Та зар нас је једанпут <pb n="153" /> одбранио од друге несташне деце |
оже бити љубав.{S} У животу се љуби тек једанпут!“</p> <p>Тако сам мислила, трудећи се да своје |
анос?{S} Зар човек не љуби у животу тек једаред?{S} Та права је љубав вечита!</p> <p>— Вечита! |
сносан.{S} Живим само зато, да тебе још једаред видим и да из твојих уста чујем, можеш ли ми оп |
е сутра дан упутила с тетком жељезници, једва смо улицом пролазиле, тако је светина нагрнула на |
То време беше мени и Даници најмилије; једва смо чекале да дође.{S} Пред њега смо увек далеко |
брзо кваси грло, па настави читање.{S} Једва чекам да чујем свршетак, журила ме тетка. </p> <p |
за њом, да сам мислила, поболеће се.{S} Једва сам је утешила.</p> <p>Сахранила је лепо, тамо у |
па у старицу, и онда му се преко усана једва измигољи тихо и неодлучно: волим.</p> <p>— Ето ви |
оме.</p> <p>Последње речи изговорила је једвачујно а глава јој клону на прси.</p> <p>— Вама је |
е старица.{S} Ко не ради не треба ни да једе.</p> <p>Милан никако да скине очију са кавеза, а о |
и.{S} Ову сам за вас узела.{S} Ја их не једем.{S} Вруће не ваљају, а од хладне за час се поболе |
ред људима?!</p> <p>Него ви ћерко, и не једете.{S} Ако је по вољи још млека?{S} А ето: масла и |
казати, како о томе мислим.{S} Ви слабо једете! рече она, нудећи ме.{S} Глете само; још ово пар |
е чинило, да је то моја <hi>прва</hi> и једина љубав.</p> <p>У оба случаја било је и одзива.{S} |
уге.{S} Милана смо опет обе волеле, као једина брата, бранитеља и заштитника свог.{S} Та зар на |
ме тек гроб од њих раставити.{S} То су једина створења, која ме још воле...</p> <p>— Зар немат |
ао и отац ми.{S} Деце у кући није имао; јединицу ћерку беше удао пре 10 година.{S} Он и тетка б |
е ваљана образована младића званичника, јединца сина прилично имућних родитеља.</p> <p>Родитељи |
е десила слатка, радовала се она.{S} Па једите колко вам је воља.{S} Подајте и маломе.{S} Ено с |
човека стално привући?</p> <p>— Најпре једите, а после ћу вам казати, како о томе мислим.{S} В |
едним прозором.{S} Сав намештај је био: једна постеља, сто с две столице, канабе, шифонер и јед |
теби, ал у мени као да су две природе; једна добра а друга зла; вечито се косе, а ни једна не |
али чим се даде прилика да преваре и — једна другу.{S} Дође ли једно од њих у било какву непри |
целе породице износи форинта или две а једна ужина изнесе 5—6 форината.{S} Дабоме да је онда т |
Ја и Даница немогосмо бити ни тренутка једна без друге.{S} Милана смо опет обе волеле, као јед |
потражила своју собу?!</p> <p>— Лолица једна, и ту ме издао! — Дала ми старица свој дневник, б |
јаке и тврдоглаве; Та пусти да надјача једна ма која!“</p> <p>Она се смејала на моју примедбу |
но доста гласно; постеље су им стојале једна уз другу. „Ја волим и њу; доказ је што сам је узе |
лека, свежа масла и добра сира.{S} Па и једна лубеница, хладна као лед.{S} Њу сам вама наменула |
и осећаји пунили су ми сада душу.{S} Ни једна жртва није ми била велика, кад се тицала Данке.{S |
добра а друга зла; вечито се косе, а ни једна не попушта.“</p> <p>„Добра и зла је у нама свима, |
.{S} Ето видите, да појам о лепоти није једнак!{S} Сва божија створења лепа су, ако само нису б |
а, само је зло што су у теби те особине једнако јаке и тврдоглаве; Та пусти да надјача једна ма |
нце и мачка.{S} На столу сам још видела једне наочари и плетиво, а у отвореном прозору било је |
сама морала бих полудети или трчкати од једне до друге породице, да пренашам гласове и решетам |
ним је људима он често и потреба.{S} Но једне зиме беше овладала самном нека чама.{S} Држала са |
их сличност — немоћни су и детињасти и једни и други.</p> <p>Смејала се, а у погледу указа се |
но таки карактери умеју се узвисити над једним и другим.{S} Патња често већма челичи, него најв |
разлике.{S} Оставила је своје особине и једним и другима подједнако...) Осим тога беху сви проз |
јој собицу.{S} Била је малена избица с једним прозором.{S} Сав намештај је био: једна постеља, |
з мане и ја сам је волела, врло волела; једно би изгледало пријатељство и љубав, које веже тек |
у.</p> <p>Ферије беху већ на измаку.{S} Једно после подне остадосмо нас двоје сами дома.{S} Мај |
не замерите!{S} Незнање и невиност није једно исто!{S} А ви нисте данас дете.{S} Бар претпостав |
не слажем.{S} Зар је љубав и поштовање једно исто?{S} Ето на пример, и ја многе мушке штујем, |
т врло слично, и једно и друго слабо, и једно и друго тежи за искреном љубављу; само што код је |
а је детињство и старост врло слично, и једно и друго слабо, и једно и друго тежи за искреном љ |
да преваре и — једна другу.{S} Дође ли једно од њих у било какву неприлику, зар се надати сауч |
да ћу умрети, полудети, али то не би ни једно; била сам млада и душевно снажна.{S} А:</p> <quot |
и по други пут увидео, да смо створени једно за друго?!{S} Да си ме љубила нема сумње, а осећа |
неколико туцади?“</p> <p>„Толико не, ал једно туце још је на реду.{S} Јели по вољи да наставим? |
ешто и детету остати, а мени није тешко једно дете хранити.{S} Где једу троје, јешће и четворо“ |
умем њу, а она мене несваћа; страни смо једно другоме били од почетка, па тако је и сада. </p> |
што сад учитељи долазе, али прозове нас једно да говоримо на сред школе или код табле, а он ако |
ј, па сам све главније успомене свела у једно; нека ме бар после смрти најближа околина позна о |
поду, играло се поред постеље на ћебету једно псетанце и мачка.{S} На столу сам још видела једн |
ад сам примљена у кући моје помајке.{S} Једног дана рече ми Даница поверљиво, да ми се јавио мл |
чекаш?{S} Измећу толиких ваљда си могла једног изабрати.{S} Све су то ваљани људи и згодне парт |
путовао.</p> <p>Писма су опет летила од једног другоме.{S} У његовим беше мале разлике.{S} И пр |
тежи за искреном љубављу; само што код једног тек ниче, а код другог се већ суши.</p> <p>Него |
ш месец, два, па ће и Милан доћи,“ рече једног дана Даница. „Па је л' мајко, хоћемо ли га одмах |
а пример, и ја многе мушке штујем, а ни једног не љубим.</p> <p>— Нисте ме, ћерко, разумели, ба |
чај ми је помогао.{S} Пре две недеље си једног јутра заборавила у брави кључ од своје собе.{S} |
мени.{S} Дуго је трајала борба та, док једног дана не дође до очајања.</p> <p>На што живовати |
у титулу а мало — новца; приповедао нам једног дана теча. </p> <pb n="141" /> <p>— Ал погреб ће |
пет их брзо нестаде са света; колера их једног дана све покосила.{S} Још и данас се чешће питам |
атим приповедци. </p> <pb n="137" /> <p>Једног дана читала сам опет у парку.{S} Око мене беше н |
са две девојке радила неуморно.</p> <p>Једног дана радила сам у дућану, кад се врата отворише, |
каквим добрим другом; неће становати у једној соби, а што су ближе, тим боље; ко би још тако л |
, долазио је чешће са својом мајком.{S} Једном је у нас провео читаве ферије.{S} Боривој; учио |
Како би ти мајка радо учинила радост са једном таком тичицом; само кад ми неби биле тако одане! |
уђуј како знаш!{S} Дошао сам, да те још једном молим, да ми опростиш и да ти кажем, да те сад љ |
реме по кутији и онда извади чак са дна једну сашивену рукописану књижицу.</p> <p>— Ево, рече, |
.{S} Боривој; учио је заједно с Миланом једну исту струку.{S} Иначе је био честит, разборит мла |
глед ми паде кроз отворен прозор у таку једну избицу.{S} И гле! — код прозора је седила фрајла- |
љубав је и трајнија; траје и онда, кад једра плећа љубљене особе спадну и кад руменило са лица |
оја није потекла из моменталних утисака једрих плећа, црних наусница, свил'не косе, бисер зуба, |
и није тешко једно дете хранити.{S} Где једу троје, јешће и четворо“, чула сам говорити моју но |
мислима.{S} Пристојност ми је задржала језик од из греда тог.</p> <p>— Гле ви се и не чудите! |
абранити да га не љуби.{S} Но, да ме је језик одао, ја бих га оцекла, а око би своје ископала, |
На послетку ми грунуше сузе, те одреши језик.</p> <p>„Ништа, ништа,“ шапутала сам кроз плач; „ |
ром.{S} Сви дечији писци и песници тога језика, беху заступљени у нашој девојачкој библиотеци.{ |
ли писци беху ми због мешања словенског језика тежи и сувопарнији; сваки час сам морала молити |
сте зацело много патили? било ми већ на језику, кад ме она запита, показујући у певанији песник |
ати; а ради веџбања у томе и у немачком језику, захтевао је, да преведемо и по неку немачку при |
е.{S} Чуде се после: одкуд шкрофлезан и јектичав подмладак?!{S} А не питају: која мати негује д |
!{S} Питајте само тако одрасло несретно јектичаво и шкрофлезно дете, шта му је милије: кадифа и |
канарине, мачку и псето.{S} Смешно је, јел те?{S} Али и они мене воле, а љубав тражи одзива.{S |
нате, — ко хоће да се жени, прво гледи, јел девојка вредна...</p> <p>— Варате се, сека-Мацо — п |
згодна одговора.</p> <p>— Чудно питам, јел-те?{S} Коме би се допадала патња!</p> <p>Молила сам |
ћа.</p> <p>Путем сам и опет размишљала: јели ми посета умесна?{S} Нашла сам да јесте.{S} Стариц |
ровала, он сјурио себи куглу у чело.{S} Јели истина не могу тврдити; дознала сам тек из непоузд |
ко не, ал једно туце још је на реду.{S} Јели по вољи да наставим?“</p> <p>„Мани их с миром.{S} |
их година!{S} Ту се обично много мисли, јелте?{S} А да ви немислите <pb n="143" /> о мени рђаво |
ла вама казати, какав је тај трулеж.{S} Јелте, да је тако?{S} Па ми не замерите!{S} Незнање и н |
она, који су обично <hi>себичност</hi>, јер кад не могу љубљену особу имати, слепо јуре у пропа |
одјекну ми у души, а ваљда и са усана, јер обе дотрчаше мојој постељи.</p> <p>„Шта ти је?“ пит |
ни на памет да се самном наново поигра, јер:</p> <quote> <l>Срећа је ко вереница мила,</l> <l>Н |
ни сама срећа па и живот љубљене особе, јер у место да себе победи и да та се одрече, она га го |
пута нисам побегла; нисам имала снаге, јер то беше последњи загрљај.{S} После неколико тренута |
ла, но Обрадовићеве басне по најрадије, јер сам разумевала, а остали писци беху ми због мешања |
срећу!{S} Разоравала сам је својевољно, јер би њезин темељ био често темељ туђој несрећи.{S} Гд |
е свршава.{S} Иначе мора казати свекру, јер он, т. ј. младожења добија и у месту ваљану девојку |
о и на плачу.{S} Но то ваљда није грех, јер сам поред свег тог остала чиста.{S} Верујте ми, теш |
ми, па да суди по правди Бога истинога; јер је боље изгубити главу, него своју огрешити душу!{S |
но, а згодном приликом оживиће опет:{S} Јер</p> <quote> <l>Да је срце како тужно,</l> <l>Туга д |
ми се.{S} Но јесам ли то заслужила?{S} Јесам ли?</p> <p>Догађаји и дела нек говоре!</p> <miles |
па сам им необична и смеју ми се.{S} Но јесам ли то заслужила?{S} Јесам ли?</p> <p>Догађаји и д |
пред њиме хотимице показала гора но што јесам.</p> <p>То је трајало, све док нисам са ужасом ув |
дио?“ шапутала сам узбуђено ја.</p> <p>„Јесам.{S} Али ја сам сумњао,“ па хоћу из твојих уста да |
а, а где су остали сталежи, па лето, па јесен, па зима?!“ шалила сам се ја.</p> <p>„То би их би |
сам се предњу и шапутала:</p> <p>„Оче, јеси ли задовољан са својом јадном ћерком?{S} Делала са |
д шале, јадно би изгледао овај свет.{S} Јесте ли га лично видели или тек на слици?{S} По писмам |
тна је, но толико сам назрела.</p> <p>— Јесте мајко, лист је политичан.</p> <p>— Право велите, |
Гледала сам је неразумевајући.</p> <p>— Јесте ћерко, продужи она; данашње су јунакиње друкчије. |
главно капитал.“</p> <p>„Чини ми се, да јесте“, смејала сам се ја; „изволите само прочитати нек |
јели ми посета умесна?{S} Нашла сам да јесте.{S} Старица није била „рђава особа.“ За њу се још |
ретко ко за њима жуди.</p> <p>— Зато и јесте све мање љубави на свету.{S} Љубав је ћерко, најн |
то јој је сва жеља и сав идеал!</p> <p>Јесте, ћерко моја, само животињски полски нагон сада јо |
риметила сам и наставила читање:</p> <p>Јесте, судбини се допало да се опет самном протитра; ум |
зујући на шешир што сам радила.</p> <p>„Јесте.{S} Седи.“ Било је све што сам му могла рећи.{S} |
и том малом.{S} Из ваше руке радије ће јести. </p> <pb n="145" /> <p>— Зашто; мајко?{S} Ето ви |
м, заплакала се.</p> <p>— Збогом ћерко, јецала је загрливши ме; <hi>осећам</hi> да вас више вид |
p> <p>„Сирота Стана, како ће јој бити!“ јецала је поново Даница.</p> <p>„Да боме да јој неће би |
жена, кад свршим науке?“</p> <p>„Хоћу,“ јецала сам. </p> <pb n="155" /> <p>Он ме стиште свим на |
пробудила кандило је горело а Даница је јецала у својој постељи.</p> <p>Шта си узела толико пла |
, ал тек је тешко — самовати.{S} Сад је јецала.</p> <p>— Зар немате никог свог? питала сам је ј |
шити нисам могла, пала ми је на груди и јецала: „опрости, опрости! не знам шта чиним; та ја га |
ма о својој љубави.</p> <p>Ћутала сам и јецала.{S} Тек кад ме хтеде привући својим прсима, тргл |
ајмање крив што се тако десило!“</p> <p>Јецала сам читајући то писмо:{S} Жао ми је било жене, к |
једно дете хранити.{S} Где једу троје, јешће и четворо“, чула сам говорити моју нову помајку.< |
је „дивотиздање.")</p> <p>— То су песме Јована Јовановића, нашег узор песника.</p> <p>— Нисам ч |
отиздање.")</p> <p>— То су песме Јована Јовановића, нашег узор песника.</p> <p>— Нисам читала; |
е речи изговорила је једвачујно а глава јој клону на прси.</p> <p>— Вама је позлило?!{S} Па је |
молећи Даницу и њега, да ме замоле, да јој мртвој опростим.{S} Све је то чинила из превелике љ |
ла је поново Даница.</p> <p>„Да боме да јој неће бити лако.{S} Али ако буде паметна, увидиће и |
била Данка.</p> <p>— Дошла је, таман да јој очи склопи и да је сахрани; после два сата је издах |
<p>„С тога ћу пропасти.“</p> <p>Природа јој беше доиста загонетка.{S} Колко је била енергична, |
дити...</p> <p>— Ето је сад опет!{S} Ја јој желим добро, а она ми се смеје.{S} Баш ти је данашњ |
ада — а сад — супарница.</p> <p>Даринка јој беше име.{S} Била ми је другарица и сироче као и ја |
>Шта си узела толико плакати?“ шапутала јој мајка, но доста гласно; постеље су им стојале једна |
лепо, тамо у варошко гробље.{S} Метнула јој и каменит крст, али без сваког знака и натписа.{S} |
Аполо и Дијана радосно зацвркутаце, па јој се устремише на груди.</p> <p>Притрчала сам да затв |
одство душе и срца привлачи је њему, па јој је мило</hi><hi>онакво какво је</hi>.{S} Сродство д |
ра издаје а народност продаје.{S} Ништа јој није свето, често ни сама срећа па и живот љубљене |
утала.{S} За тим се прену, а преко лица јој прелети горак ироничан осмех.</p> <p>— Да, настави |
из мисли и погледа око себе.{S} Поглед јој застаде на „<title>Змајевој певанији</title>," коју |
{S} Сад ми је било све јасно.{S} Поглед јој се није слагао с оним старачким лицем.{S} У том пог |
м ћерко, хвала по сто пути!</p> <p>Сузе јој грунуше из очију, но брзо их убриса.</p> <p>— Не за |
ако је то кад је човек сам!</p> <p>Сузе јој се засијаше у очима.{S} Она их руком убриса и наста |
ве доктора.{S} Сирота, знам зашто; није јој се баш милило живити.{S} Знам ја како је то кад је |
<p>Старица застаде, а од старости сузне јој очи засузише још већма.</p> <p>— Доћи ћу мојко, мож |
иљадама!“</p> <p>„Сирота Стана, како ће јој бити!“ јецала је поново Даница.</p> <p>„Да боме да |
обро велите, ћерко, рече старица а лице јој узе сетан, да не речем, болан израз.{S} Зар се дана |
але у светом одушевљењу дужности а лице јој облила лака румен.{S} Гледајући је тако појмила сам |
женска прилика.{S} Један поглед у лице јој учини да устанем.{S} Била је то жена у дубокој стар |
кавез Дамјана и Дамјанке.{S} Обе тичице јој слетише на груди, па се стадоше лепршати и пипкати |
о — сад још већма — увела лица, пролети јој зрачак радости и изненађења.{S} Видело се да ме је |
е, која се давно удала.</p> <p>„Опрости јој Стано као што јој и ја праштам,“ свршавао је своје |
.) али да посетим баба-Стану, не носећи јој припомоћ какве добротворне женске задруге, било би |
ознаницима тек на станици.{S} О старици јој нисам ништа казала.{S} Нисам имала ни каде.{S} Баш |
p> <p>Зачуђено гледала сам старицу; очи јој се сјале у светом одушевљењу дужности а лице јој об |
та ти хоћеш од мене?“ викнула је, а очи јој срдито севаше; „ниси дете, да те држим на крилу!“</ |
смарици. — Ту се гласно засмејала а очи јој опет узеше онај живахни младалачки израз. — Баш вра |
Уздахнула сам и оборила очи, не рекавши јој ништа.{S} Било ми је срамота, да потврдим и ту ману |
лепа.{S} Црте лица биле су правилне, ал јој се сад од слабости испупчиле јабучице од образа и б |
p> <p>Пробудио се понос у мени и ја сам јој одмах одговорила.</p> <p>Одговорила сам јој честита |
овати.{S} Да је утешим, приповедала сам јој и своју некадашњу љубав према Милану.{S} О Боривоју |
орманчића донела јабуку, разгледала сам јој собицу.{S} Била је малена избица с једним прозором. |
на и око лепог кроја.{S} Разгледала сам јој и одело.{S} Било је скромно, чисто и њезиној дубоко |
сам примила већ и ја.</p> <p>Хтела сам јој рећи, чија је то песма, но она настави:</p> <p>— До |
а то њему квари сан.</p> <p>Учинила сам јој по вољи; била сам и поред радозналости санана. </p> |
одмах одговорила.</p> <p>Одговорила сам јој честитајући и желећи обојима сретан пут.{S} Жеље су |
, рече ми на то тетка.</p> <p>Рекла сам јој и свој разлог.</p> <p>Зар си и о мени тако судила? |
тка није могла да ме се наљуби, кад сам јој прве чарапе оплела, а течи је чисто коса расла, кад |
ену!</p> <p>СТАНА.</p> <p>Сутра дан сам јој однела књижицу.</p> <p>— Како вам се допада мој жив |
ад ми не одговара, о оној теми, што сам јој писао?“ питао је на послетку измећу осталог мајку. |
љубав према Милану.{S} О Боривоју нисам јој ништа говорила.{S} Држала сам да је излишно; а још |
ла сам и ја, али без воље.{S} Још нисам јој ни имена знала а већ одлази.</p> <p>— Збогом душо!{ |
} Баш пре, кад сам била на пошти, питам јој газдарицу: где је фрајла Стана?{S} А она мени:{S} О |
старица и сама отворити своје срце, ако јој симпатије улевам и ако осећа потребу да се коме изј |
ма не беше ни трага од туге.{S} За цело јој не беше жао живота.</p> <p>— Дакле ни ту се нисам п |
еку њену рођаку тамо у Срем.{S} Учинимо јој по жељи и онда је била мирнија.</p> <p>— Је-ли рођа |
Еквипаж и вранци, кадифа и злато, — то јој је сва жеља и сав идеал!</p> <p>Јесте, ћерко моја, |
, спалила је ту у камину.{S} Каже, и то јој покојница наручила.</p> </div> <!-- </div> --> </bo |
д оштрих трагова преживелих година, што јој на лицу беху исписани.{S} Да је тај поглед изражава |
е у твоју собу, да ми покаже шешир, што јој га правиш.{S} Хтела ми показати и пантлике што ћеш |
једанпут на пошту, да прими 10 фор. што јој је шиљао неки рођак из Срема.{S} Друго о њој не зна |
љену особу пошто по то; па руши све што јој је на путу; брак се ту гази нотама, вера издаје а н |
дала.</p> <p>„Опрости јој Стано као што јој и ја праштам,“ свршавао је своје писмо; „а знај, да |
ица престаде.{S} Била је узрујана; глас јој је још већма дрхтао, а у оку блистала се суза.</p> |
ског здравог разума.{S} Но и опет боли, још те како боли та глупост светска.{S} Како и неби, ка |
е за мога живота, а нећете дуго чекати, још који дан. </p> <pb n="170" /> <p>Погледала сам је т |
ислушкивала, а мајка неће да се то зна; још сам за удадбу млада.{S} Тако је рекла и баба-Мари.< |
те! рече она, нудећи ме.{S} Глете само; још ово парченце хлеба са маслом.{S} Та узмите, тек сте |
уз који живеше учитељи 80—90 година!{S} Још и данас се сећам свог учитеља.{S} Крупан, сед и рум |
рит младић и врло симпатична појава.{S} Још док сам Милана волела, њега сам поштовала и волела |
колера их једног дана све покосила.{S} Још и данас се чешће питам: зашто је баш мене поштедила |
носе се, нестане ли га, бива свешта.{S} Још је срећа, кад се за времена разиђу, Али, ако их је |
адзора.</p> <p>— Може, али тек ређе.{S} Још ви незнате по неки варошки свет.{S} Мушки ме се не |
е.{S} Устала сам и ја, али без воље.{S} Још нисам јој ни имена знала а већ одлази.</p> <p>— Збо |
свој дневник, биографију, шта ли је?{S} Још нисам почела читати.</p> <p>— Е, онда ме баш мораш |
<title>Улог ума человјеческог</title>.“ Још ми је било слободно читати неке преводе од Фенелона |
дговора.{S} Збунило ме њезино питање, а још више поглед, којим као да је хтела да ми прочита ми |
били красан пар.</p> <p>„Красан пар, а још се и не познајемо!“ Узвикнула сам у смеју.</p> <p>„ |
ш нисам ви сама знала, да је излишно; а још нисам ни сама знала, да је љубав, што према њему ос |
оворила.{S} Држала сам да је излишно; а још нисам ви сама знала, да је излишно; а још нисам ни |
могао.{S} Доказа, да ме није разумео а још мање љубио оном љубављу, којом ја њега.</p> <p>Друг |
Грозна мисао паде ми на памет и изазва још грознију борбу у мени.</p> <p>„Отићићу, тек ако ме |
глед.</p> <p>„Што си плакала?{S} Зар га још ниси заборавила?“ питао је прекорним гласом.</p> <p |
ражим младожењу, послушаћу вас.{S} Сада још нећу.{S} Допало ми се да читам.{S} Док прочитам ову |
моја, само животињски полски нагон сада још влада.{S} Праве свете љубави, сада је ретко!{S} Та |
ош већма.</p> <p>— Доћи ћу мојко, можда још данас.{S} Доћи ћу за цело; само ме сад светина оцеп |
га треба праве воље за бољитак, па онда још нешто, а последице би дошле саме од себе.</p> <p>— |
нећу заборавити.{S} Па и сирота рођака још доста млада лепа женица, толико је плакала за њом, |
се бојала, чуће.{S} Устала сам и донела још цвећа. ма да ми није требало.</p> <p>Сад сам била м |
е изби на сахату шест.{S} Радо бих била још остала, али код тетке се обично у то доба вечерало |
и пољуби у чело.{S} Но опет ми је нашла још тога дана кола за *.</p> <p>Кад сам полазила, Даниц |
p>— То ће те тешко вечерас чути.{S} Има још доста.</p> <p>— Онда, лаку ноћ!{S} Сутра ћемо наста |
S} А друго за цело неће.{S} Та сада има још жену и дете!“</p> <p>Хтела сам га не отворено врати |
{S} Грбава је.{S} Испустила је слушкиња још као мало одојче.{S} Шта ће те?{S} Мати велика дама, |
братинска љубав, а невеста ни вереница још му нисам била, па би морала поруменити сама пред со |
уједно?</p> <p>Тако ћу и чинити.{S} Сад још све добро памтим, а после? — После ће ме можда оста |
ала сам.{S} Она ме погледа, преко — сад још већма — увела лица, пролети јој зрачак радости и из |
сим тичијег цвркутања, продирало је сад још кроз ваздух тек по неки сребрнаст дечији гласић и т |
т несносан.{S} Живим само зато, да тебе још једаред видим и да из твојих уста чујем, можеш ли м |
шња молба да ми опрости, утврдила га је још већма у том погрешном мишљењу.</p> <p>Мислила сам у |
и стисла се уз њезино раме; била би је још на улици пољубила, од среће, што у њојзи не нађох о |
стаде.{S} Била је узрујана; глас јој је још већма дрхтао, а у оку блистала се суза.</p> <p>— Ви |
учио нас је и Вуковом правопису; био је још у првом зачетку, но он беше његов присталица.</p> < |
е, од Доситеја Обрадовића, које су биле још у рукопису.</p> <p>Све сам радо читала, но Обрадови |
вити.{S} То су једина створења, која ме још воле...</p> <p>— Зар немате баш неког од својих?{S} |
самоћа, патња и размишљање, научише ме још и извињавати...{S} Иронија и бол звучаше у последњи |
ми је тек смешно, па фалим Бога, што ме још оне нису оставиле.{S} Долете па ме разоноде.{S} Ник |
опло срце.“</p> <p>„Топло срце.{S} Коме још то треба?!“ узвикнула сам у нехотице.{S} Сетила сам |
и треба настојати, да се те две особине још у деци управе на прави пут.{S} Кад би се у свету пр |
евросима.{S} А шта раде оне?{S} И те се још смеју Српкињама звати.{S} Заиста жалосно.{S} Срам и |
анабе и милујући малога.</p> <p>Дете се још јаче приљуби уз мене, гледећи је неповерљиво.</p> < |
ала сам и целивала икону.{S} Срце ми се још цепало, но душа ми је била мирна, од прилике онако, |
а чезнуо.{S} Свака мисао разлази нам се још у основи; ја неразумем њу, а она мене несваћа; стра |
та, а у шогора беше син Душан, с ким се још од пре познавао.</p> <p>Душан је био мојих година а |
арица није била „рђава особа.“ За њу се још не зна ни добро ни зло; а ко више апелује на дужнос |
е осуђуј како знаш!{S} Дошао сам, да те још једном молим, да ми опростиш и да ти кажем, да те с |
цади?“</p> <p>„Толико не, ал једно туце још је на реду.{S} Јели по вољи да наставим?“</p> <p>„М |
е, а од старости сузне јој очи засузише још већма.</p> <p>— Доћи ћу мојко, можда још данас.{S} |
ало од родитеља.{S} Она радо пристаде и још рече, да ће ми храну давати бесплатно, а са прихода |
штај је био старинске форме, али чист и још цео.</p> <p>— Деца се увек страше старости, рече сп |
ј соби, а што су ближе, тим боље; ко би још тако луд био да крати себи пријатну забаву и то „св |
мње у мушку сталност, а понос девојачки још ме научио, како се осмехом растерују сузе а жеравиц |
има девојака свуда.“</p> <p>„Хоћете ли још г. шогоре?“</p> <p>„Ако има читај.“</p> <p>5. мај 1 |
урадити, говорила је.{S} Ко зна хоћу ли још кад год сећи.{S} Ову сам за вас узела.{S} Ја их не |
љубави. </p> <pb n="167" /> <p>„Имаш ли још који егземплар?“ смејао се он.</p> <p>Како неби бил |
јим као да је хтела да ми прочита мисли још у души.</p> <p>— Лудо сам питала, уздахну она.{S} Ш |
и ћерко, и не једете.{S} Ако је по вољи још млека?{S} А ето: масла и сира.{S} Масло је врло доб |
не може, а ја сам се томе могао надати још онда, кад си од мене побегла у врт.{S} Зато те не к |
S} Отац му, да боме има леп капитал, ал још доста деце, па ко паметан човек, жели свако да усре |
е и из овога све дознати.{S} Писала сам још пре 15—20 година, дотле сам водила дневник.{S} Смеј |
урити, да га стигнем.</p> <p>Бацила сам још један поглед на кућу, па пођох тражити тетку.</p> < |
на се гаси тек с нашим животом само сам још додала: да човек, ако се на пример превари у предме |
ила је сад сва жеља моја. — Све што сам још своје имала, претворила сам у новац и тражила себи |
једно псетанце и мачка.{S} На столу сам још видела једне наочари и плетиво, а у отвореном прозо |
си успела, само је то, да те сад љубим још већма, а љубићу те и до смрти!{S} Без тебе ћу отићи |
, богами, баш добро, чула сам ја за тим још и на вратима ходника.</p> <p>Но да се вратим припов |
да тај покренути осећај у њему уништим још у клици.{S} Зар сам се један пут за рад тога пред њ |
сто ступе у савез, да с удвојеном силом још лакше варају и левентују, али чим се даде прилика д |
<p>Тим начином зближисмо се ја и Милан још јаче.{S} Често се међу нама изродила читава „полеми |
мучи,“ говорио ми чешће; (секом је звао још у детињству и мене и Даницу) повери ми се; у друштв |
да смо се, т. ј. да ме је Боривој волео још док си ти овде била.{S} Тада сам га одбила; нисам з |
ом“, па се и сам тако називао; само што још није умео да изговори глас „р“; обично га је замењи |
ам, па ћу заборавити, а ко зна оћул вас још кадгод видити; но ја сам вас заволела онако на први |
ано.{S} Доказ томе је, што сам у животу још двапут љубила, истим жаром и истом чистотом.{S} Уве |
радити.{S} Умила сам се, но очи ми Беху још исплакане.{S} На једанпут ступи у дућан — Боривој.< |
<p>Молила сам је, да ми остави књижицу још за који дан, да је препишем.</p> <p>— Шта ће вам?{S |
д унутрашњих мојих особина.{S} Данас их још нема.{S} Па ма колико се око њега умиљавала, слабо |
љубављу сретају! </p> <pb n="152" /> <p>Још и сад се сећам књига које ми је осим Доситејевих до |
м била од оних што лако подлежу.</p> <p>Још нисам била равнодушна, али ни суревњива; сећала сам |
ви то,“ рече узевши ми ђерђев из руку; „још ми та кошуља не треба, па не квари те очи; већ је с |
а и опет беше година на измаку.</p> <p>„Још месец, два, па ће и Милан доћи,“ рече једног дана Д |
нисам била така.{S} За то сам незгодна јунакиња.{S} Да то будем, требала сам се убити или покл |
ну у глибу — порока.</p> <p>Друга врста јунакиња, сушта је наивност а по лепоти и доброти прави |
ко?</p> <p>— Рећиће се можда, да вам је јунакиња сувише идеално створење, ексцентрична биљка ил |
мо убиство и вуче пропаст.{S} Ове врсте јунакиња понајвише је идеал, спољашњи блесак и спољашњо |
те.</p> <p>Прва и најновија врста, узор јунакиња обично су женскиње мање лепе, али тим више дар |
ла да одредим, дали себи или — модерним јунакињама.</p> <p>Гледала сам је неразумевајући.</p> < |
нула леђа и — поклизла.{S} Тасе се онда јунакиње или дижу, те блистају као звезда, или клизају |
но и моментано...</p> <p>Често су такве јунакиње и детињасто тврдоглаве. <hi>Онда се обично вел |
а или томе подобно.{S} Данашње, модерне јунакиње друкчијег су соја...</p> <p>Смејала се загонет |
>— Јесте ћерко, продужи она; данашње су јунакиње друкчије.{S} Има их поглавито две врсте.</p> < |
у добру добар бити, ал на муци знају се јунаци.</p> <p>Добро велите, ћерко.{S} Но куда ми одосм |
па ће бити снажна и од сада!{S} Не лежи јунаштво у смрти, већ у животу.....“</p> <p>Пољубила са |
кад не могу љубљену особу имати, слепо јуре у пропаст, не обзирући се ни на што.</p> <p>Мајка |
у.{S} Сви су они таки...“</p> <p>Крв ми јурну у главу.</p> <p>„Разумем!“ узвикнула сам поносито |
ка, узевши ме оштро на око.</p> <p>Мени јурну крв у лице, те збуњено пођох из собе.</p> <p>„Узе |
је помогао.{S} Пре две недеље си једног јутра заборавила у брави кључ од своје собе.{S} Зацело |
ло. — Знак, да им идентитет није тек од јуче.</p> <p>Преметала је неко време по кутији и онда и |
све памтим много јаче, него оно, што се јуче десило.{S} Успомене најдуже остају у души човечијо |
<p>„Ту је,“ рече ми он „видео сам га и јуче.{S} Паздравио те.{S} Но нешто ми је збуњен.{S} Ваљ |
ако он мисли, но сад сам већ дала реч и јуче смо се прстеновали.{S} Ја сам опет весела и задово |
само шта ће радити.</p> <p>Отворила је кавез Дамјана и Дамјанке.{S} Обе тичице јој слетише на |
ку руку...</p> <p>С тим отвори и зелени кавез.{S} Аполо и Дијана радосно зацвркутаце, па јој се |
е тице очевидно тражише излаза из свога кавеза.{S} На њиово лепршање, дотрча старици и Аурора и |
т, неколико слика и два лепо бојадисана кавеза.{S} У сваком кавезу скакутао је по један пар вес |
.</p> <p>Милан никако да скине очију са кавеза, а образићи му се заруменили.</p> <p>Она га погл |
чицама.{S} После их старка опет метну у кавезе, заденувши у сваку по парченце шећера.</p> <p>Чи |
p> <p>Старка заћута, нагло устаде и оде кавезима.{S} Била је очевидно јако узрујана.</p> <p>— В |
два лепо бојадисана кавеза.{S} У сваком кавезу скакутао је по један пар веселих канаринаца.{S} |
идите, рече промуклим гласом, у црвеном кавезу ми је Дамјан и Дамјанка а у зеленом Аполо и Дија |
милује и љубе.{S} У исти мах зашушта у кавезу Аполона и Дијане.{S} Обе тице очевидно тражише и |
це одма сњим у гробље.{S} Тако то бива, кад човек нема своје деце ни блиске родбине.{S} А уз то |
има је одрастао, а то све болело би га, кад би први љубавни занос прешао; те би ме и нехотице п |
еше то тренутак, много тежи и од онога, кад сам се с Миланом растала.{S} Тада — а сад — супарни |
с заносити до год нас траје, па и онда, кад љубљене особе већ не буде.{S} Само сопствена смрт д |
кова љубав је и трајнија; траје и онда, кад једра плећа љубљене особе спадну и кад руменило са |
штење и искреност, љубиће мо то и онда, кад носилац тих врлина у гроб сађе; љубимо ли лепоту сп |
је моја тешка, а олакшаће се тек онда, кад чујем, да си нам опростила.{S} Зато буди милостива, |
<hi>несталности</hi> оставља баш онда, кад је она разуму сасвим окренула леђа и — поклизла.{S} |
а ја сам се томе могао надати још онда, кад си од мене побегла у врт.{S} Зато те не корим; али |
у свилу и кадифу и да варају свог мужа, кад год им се даде прилика.{S} Па и така је видите, ува |
{S} Ни једна жртва није ми била велика, кад се тицала Данке.{S} Васпитала сам је образовала как |
к, немају зрака ни толико, рече старка, кад нас је у собу увела.</p> <p>Примила сам понуду.</p> |
рти при свести.{S} Па како се радовала, кад је видила рођаку!{S} О, то никад нећу заборавити.{S |
p>Јадна мајко, је си ли се томе надала, кад си своју погрешку сину одала?!{S} Уздахнула сам, ка |
твори трговину.{S} То сам ја и мислила, кад сам те дала изучити.{S} Сирота си девојка, а мушки |
о што треба?{S} Мисли доста је учинила, кад им је дала живот и кад по ваздан чегрће мужу око уш |
примерено.</p> <p>Што сам се уплашила, кад је сасвим обична старачка појава?“ Да би нашла узро |
апе оплела, а течи је чисто коса расла, кад сам му у седмој својој години помагала другу децу у |
и друкчије.“</p> <p>Сва сам се стресла, кад сам прочитала то писмо.{S} Дакле с његове стране је |
ити своју душевну наготу.{S} Право има, кад је нашла медведа са дебелом кожом!...</p> <p>Старка |
х уста да чујем, хоћеш ли ми бити жена, кад свршим науке?“</p> <p>„Хоћу,“ јецала сам. </p> <pb |
не ли га, бива свешта.{S} Још је срећа, кад се за времена разиђу, Али, ако их је везао који чла |
жда никад нисам била способна за љубав, кад тако говорим и кад сам остала неудата.{S} Не, ћерко |
ар није већи грех, да се растанемо сад, кад сам и по други пут увидео, да смо створени једно за |
симпатична.{S} То би дошло тек доцније, кад би почео примати утиске и од унутрашњих мојих особи |
мана и врлина заједно.</p> <p>Доцније, кад сам почела осећати празнину усамљеног живота свог, |
<p>Већ сам била напустила истраживање, кад ми случај притиче у помоћ.</p> <p>— Умр'о је купци |
се отселила из тог кварта.{S} Баш пре, кад сам била на пошти, питам јој газдарицу: где је фрај |
</p> <pb n="168" /> <p>Згрозила сам се, кад сам осетила да љубим човека млађег од себе.{S} То с |
оли та глупост светска.{S} Како и неби, кад ти предпостављају лошију од тебе, само за то, што ј |
ицом; тетка није могла да ме се наљуби, кад сам јој прве чарапе оплела, а течи је чисто коса ра |
већ да подлегнем моћи пробуђене љубави, кад ми се у машти указа жена с дететом на руци.</p> <p> |
до душе искрени и чисти, али шта вреди, кад је љубавник, на рачун природности или мушке <hi>нес |
</p> <pb n="171" /> <p>би је презирали, кад га она неби пустила од себе, онда кад би с њоме зај |
ико не излечи, сека-Мари,“ говорила ми, кад сам је нудила, да зове доктора.{S} Сирота, знам заш |
шљала сам: шта ће Милан мислити о мени, кад тако изненада одлазим?{S} Но дужност према мајци од |
мирућем патнику.{S} Зар се тако говори, кад се прашта од срца?{S} Не Стано, ти се и сад срдиш!{ |
скошну удобност, коју неби могао имати, кад би се наслеђа одрекао.{S} Мене ради био би хладније |
свест?{S} Где су им матерински осећај, кад тако своју децу занемарују?!</p> <p>— Како, мајко?{ |
тедила? ...</p> <p>Била сам као цветак, кад га од стабла откинеш; но свенула и опет нисам.{S} Д |
нисте данас дете.{S} Бар претпостављам, кад сте већ учитефица...{S} Тело је, по мом сваћању, од |
погрешку сину одала?!{S} Уздахнула сам, кад сам прочитала то писмо.</p> <p>Одговорила сам му ов |
изгледа врло себично. „Не ћу да живим, кад га немам и кад нисам сретна!“ То истина говори очај |
е и више читала.</p> <p>— Бар да видим, кад је тако.</p> <p>Читала је неколико песмица смешећи |
о се то „мој мали филозоф“ дао у посао, кад ми не одговара, о оној теми, што сам јој писао?“ пи |
оје дужности.{S} Боривој је имао право, кад је рекао, да је у мени море осећаја, али да су потч |
р на пример мајка мање љуби своје чедо, кад оно није код ње?{S} Не, она га љуби увек и свуда и |
ати не можеш.{S} Па зар неби било лудо, кад се неби машили среће, која нам је тако близу! ..{S} |
у.{S} Па држим, да је што интересантно, кад је сека тако рано потражила своју собу?!</p> <p>— Л |
ичином подруму. — Склоне ми по где што, кад их замолим.</p> <p>Молила сам је да се мене ради не |
ло много патили? било ми већ на језику, кад ме она запита, показујући у певанији песников лик:< |
/p> <p>Једног дана радила сам у дућану, кад се врата отворише, а унутра ступи — Милан.</p> <p>З |
!{S} Само то чудо и покор да видите!{S} Кад-кад се само чудим и крстим, па се питам:{S} Где им |
звецкају!</p> <p>— Хвала, сека-Мацо!{S} Кад дођем да тражим младожењу, послушаћу вас.{S} Сада ј |
<p>Дуго сам и тешко за тим боловала.{S} Кад сам оздравила, чула сам, да се оженио Маром Базићев |
разне гатке, нисам ни тада сумњала.{S} Кад прочитате, будите добри, па ми је донесите.{S} Не т |
цала од мене Око поноћи сам застала.{S} Кад сам се пробудила кандило је горело а Даница је јеца |
рст, али без сваког знака и натписа.{S} Кад сам је питала, зашто: каже: „тако ми је покојница н |
опазила сетила сам се фрајла-Стане.{S} Кад год се дала прилика, шетала сам се крајем од „ајзнб |
во слушао, не скидајући ока са мене.{S} Кад сам свршила, узе ме за руке и нежно рече:</p> <p>„Д |
наукама које су нама биле непознате.{S} Кад је то видео; доносио нам је и слао место играчака р |
је био богат и из племићке породице.{S} Кад је изјавио, да хоће да ме узме, хтедоше га родитељи |
збуњен.{S} Ваљда се што на нас срди.{S} Кад дође, питаћу га.“</p> <p>Те сам вечери много премиш |
и бивао више дана приметно хладнији.{S} Кад сам га питала за узрок, тргао се, погледао ме испит |
} Он и тетка беху ми драги родитељи.{S} Кад су ме примили, било ми је тек пет година.{S} Теча м |
вам говорим.{S} Чудно ми је и самој.{S} Кад-кад немам речи.{S} Мрзи ме чисто говорити и оно што |
S} Ја сам стара а то је млађи човек.{S} Кад сам била млада, радо сам читала.{S} Читал сам Обрад |
{S} Склопила сам их, да га не видим.{S} Кад сам их отворила, рекла сам хладно и одлучно:</p> <p |
е тако рећи.{S} Тако говори младост.{S} Кад неби ни она тако говорила — џаба ти човека!{S} И сн |
бине још у деци управе на прави пут.{S} Кад би се у свету претпостављало здравље болесној уобра |
ноћ и читала неку рукописну књижицу.{S} Кад је прочитала, спалила је ту у камину.{S} Каже, и то |
ије, што сам их донде имала...</p> <p>— Кад је то природан закон, отпочела сам најпосле, нашто |
— и ради чак и оно, што је мој пос’о; а кад је ко може видити, онда она нађе да чита ил да седи |
набе.{S} Плакала сам дуго и горко.{S} А кад је та врела река одшила, паде ми поглед на икону, н |
бав није најмоћнија и најсветија. <hi>А кад мајка пита: какво је лице њезина детета?!{S} Сродст |
, кад га она неби пустила од себе, онда кад би с њоме заједно пропало, а у даљини се сијао зрач |
седи.{S} Та понесите плетиво ил вез, па кад нуз вас проћу, нек шиваћка све лети, а плетице све |
ређа се у души и растрза ми срце.{S} Па кад су већ ту, да их покушам снизити уједно?</p> <p>Так |
итост и остале душевне врлине?{S} Доста кад је лепа ларва и дубок пун џеп!{S} Цео свет, особито |
ала, тежио је за њом и тражио је, а сад кад је увиђа, избегава сваку изјаву.</p> <p>Био ми је з |
— Не замерте ћерко.{S} Така сам била од кад сам.{S} Лака на смеју, као и на плачу.{S} Но то ваљ |
<p>Била је већ настанула пета година од кад сам примљена у кући моје помајке.{S} Једног дана ре |
пута мислила о вама.{S} Особито сад од кад —</p> <p>Старица застаде, а од старости сузне јој о |
ејала се старица.{S} То је тако било од кад је, и биће довека.{S} Права љубав је вечита.{S} Она |
родице.{S} Често мислим и о томе, па се кад-и-кад на њих и наљутим, а после мислим: ваљда сирот |
> да вас више видети нећу.{S} Сетите се кад-год и мене, а ја ћу се вас сећати до своје смрти!</ |
ам грешила.{S} Па онда, човеку по кад и кад и преври.{S} Савест ми је дабоме чиста, ал тек је т |
ебично. „Не ћу да живим, кад га немам и кад нисам сретна!“ То истина говори очајање, али више и |
а способна за љубав, кад тако говорим и кад сам остала неудата.{S} Не, ћерко није тако.{S} Куца |
оста је учинила, кад им је дала живот и кад по ваздан чегрће мужу око ушију, да им набави госпо |
кад једра плећа љубљене особе спадну и кад руменило са лица у борби живота нестане!</p> <p>— П |
д касније зараде моје поштовали ме, али кад је требало који новчић потрошити од онога, што сам |
ерко, овај мало драстичан израз.{S} Али кад се неки свет не стиди трулеж подрањивати, што би се |
="146" /> <p>— Већ и тај жутокљун мисли кад се жени: нека је новца, а жена је на свету и више!{ |
заузела беше Лиза, те сам могла читати кад ми је воља.{S} Није имао ко да ме сећа на — практич |
шећер, удесише неку пријатну арију: тек кад су је свршиле, почеше пипкати шећер.</p> <p>— Тако. |
ави.</p> <p>Ћутала сам и јецала.{S} Тек кад ме хтеде привући својим прсима, тргла сам се и усту |
ми је била мирна, од прилике онако, као кад учинимо какво добро дело. </p> <pb n="166" /> <p>От |
сели; а за сироче нема веће среће, него кад може да задовољи оне, који га с љубављу сретају! </ |
ла радост са једном таком тичицом; само кад ми неби биле тако одане!{S} Овако ће ме тек гроб од |
сам водила дневник.{S} Смејаћете се, но кад-кад нас <pb n="150" /> баш та детињарија задржи од |
к, но нека га Бог поживи!{S} Да није по кад-кад шале, јадно би изгледао овај свет.{S} Јесте ли |
л вама ћу казати.</p> <p>Човек осети по кад-кад потребе да се исповеди.</p> <p>Застала је и убр |
ешко сам грешила.{S} Па онда, човеку по кад и кад и преври.{S} Савест ми је дабоме чиста, ал те |
аш милило живити.{S} Знам ја како је то кад је човек сам!</p> <p>Сузе јој се засијаше у очима.{ |
Сестра и шогор радо ме примише, особито кад чуше, да ћу им плаћати храну.</p> <p>Први ми посао |
в.{S} Ми би је велим презирали; особито кад би тај растанак изискивала и друга дужност.{S} Тако |
који су обично <hi>себичност</hi>, јер кад не могу љубљену особу имати, слепо јуре у пропаст, |
убокој старости, а смешила се у моменту кад сам је погледала; па ме је то збунило.{S} Држала са |
а је девојка,“ заврши моја помајка, баш кад сам отворила врата.</p> <p>Смркло ми се пред очима. |
ити, говорила је.{S} Ко зна хоћу ли још кад год сећи.{S} Ову сам за вас узела.{S} Ја их не једе |
Само то чудо и покор да видите!{S} Кад-кад се само чудим и крстим, па се питам:{S} Где им је с |
говорим.{S} Чудно ми је и самој.{S} Кад-кад немам речи.{S} Мрзи ме чисто говорити и оно што мор |
водила дневник.{S} Смејаћете се, но кад-кад нас <pb n="150" /> баш та детињарија задржи од изгр |
о нека га Бог поживи!{S} Да није по кад-кад шале, јадно би изгледао овај свет.{S} Јесте ли га л |
ма ћу казати.</p> <p>Човек осети по кад-кад потребе да се исповеди.</p> <p>Застала је и убрисал |
.{S} Често мислим и о томе, па се кад-и-кад на њих и наљутим, а после мислим: ваљда сироте нема |
ене је био мртав; само што ме је по кат-кад мучила мисао: у чијем је срцу прво поникла љубав, у |
ека ледена рука. </p> <pb n="157" /> <p>Кад сам се освестила, лежала сам на канабету, поред мен |
ћу се вас сећати до своје смрти!</p> <p>Кад сам лане била у Т., отишла сам опет да видим баба-С |
е нашла још тога дана кола за *.</p> <p>Кад сам полазила, Даница се гушила у сузама, а блистале |
, па с тога често и неповерљива.</p> <p>Кад је то видео, хтео је све жртвовати.{S} Но тада је б |
ли што је лошија од остале робе.</p> <p>Кад човек чује, или чак и осети таку пресуду света не з |
а пре тога отишла и баба-Стани.</p> <p>Кад је чула да одлазим, заплакала се.</p> <p>— Збогом ћ |
је чуђење, нов и доста правилан.</p> <p>Кад је тетка дошла, почела сам читати:</p> <p>И опет де |
е другу, коју је доцније и узео.</p> <p>Кад је приметила Душанову равнодушност, изменула се и п |
те.</p> <p>Закључисмо, да идемо.</p> <p>Кад сам се сутра дан упутила с тетком жељезници, једва |
„тако ми је покојница наручила.“</p> <p>Кад смо је сахранили, седила је дубоко у ноћ и читала н |
не. „Која вајда,“ севну ми кроз главу, „кад је твоје срце мртво.{S} Осећај, што га осећаш, не м |
исала ми Даринка измећу осталог и ово: „Кад ћеш доћи?{S} Како бих се с тобом радо разговарала, |
отворено вратити.{S} Узела сам и перо, када се покрену у мени нека врста сажаљења: „Ако можда |
етањем толико задржала.{S} Бар ће те се кадгод сетити фрајла-Стане Истинићеве.{S} Ваше име не з |
па ћу заборавити, а ко зна оћул вас још кадгод видити; но ја сам вас заволела онако на први пог |
ј нисам ништа казала.{S} Нисам имала ни каде.{S} Баш је стигао влак с бароном.</p> <p>Погреб је |
о се често шогор и сестра.</p> <p>„Имам каде.{S} Нема ми ни тридесет година.“</p> <p>„Нема ти н |
амо нека је богат.{S} Еквипаж и вранци, кадифа и злато, — то јој је сва жеља и сав идеал!</p> < |
во и шкрофлезно дете, шта му је милије: кадифа и златно одело или здравље?{S} Питајте га, па ће |
тек да стеку име, да се увију у свилу и кадифу и да варају свог мужа, кад год им се даде прилик |
.</p> <p>Ретки су људи, које патња није кадра сломити.</p> <p>— И то је само доказ, да таке рет |
и натписа.{S} Кад сам је питала, зашто: каже: „тако ми је покојница наручила.“</p> <p>Кад смо ј |
е прочитала, спалила је ту у камину.{S} Каже, и то јој покојница наручила.</p> </div> <!-- </di |
окона. „Дете ретко слуша оно шта му се каже, већ радо полази путем, којим види да многи ходе,“ |
од „ајзнбана.“ „Ал не зна ни она да ми каже, у ком је сокаку и који је број куће.{S} Да ми је |
о ћу свршити, не могу знати, ал срце ми каже, да ме Данка бар у последњем часу оставити неће.{S |
сека-Мацо!</p> <p>— Бог с вама! а ко то каже? зато ми је баш и чудо; девојка на свом месту, ал |
е се пренусмо. </p> <pb n="144" /> <p>— Кажем ја, осмехну се старица, да је детињство и старост |
ије у реду што ћу пред вама, дететом да кажем, али ко год мало оштрије погледа по свету, увидић |
.</p> <p>Сад ми друго не остаде, већ да кажем истину.</p> <p>— Зашто ми ниси казала; ишла би и |
убав и старање о деци!</p> <p>— Нећу да кажем, да није љубав.{S} Љубав је дабоме.{S} И најгора |
умем шта тиме мислите?</p> <p>— хоћу да кажем, да није баш рђаво, што се у младости човек занос |
p>Скочила сам, да га задржим, да му све кажем и да умрем, али на врати сам се већ стропоштала.{ |
ош једном молим, да ми опростиш и да ти кажем, да те сад љубим хиљаду пута већма него пре.“</p> |
пусти да могу доћи да те видим и усмено кажем шта сам све до сада препатио.</p> <p>Очекујући од |
Ваше име не знам.{S} Не ћу ни да ми га кажете.{S} На што?{S} Стара сам, па ћу заборавити, а ко |
омисли се и ти, па буди милостивија.{S} Кажњен сам и онако и сувише.{S} Огорчен на тебе, оженио |
ви према својој деци.{S} А она је доста кажњена и онако; са снахом се није слагала, па је умрла |
а станици.{S} О старици јој нисам ништа казала.{S} Нисам имала ни каде.{S} Баш је стигао влак с |
сокаку и који је број куће.{S} Да ми је казала, радо би вас одвела.</p> <p>Тако остаде сво моје |
ог времена умрла, а на самрти све му је казала, молећи Даницу и њега, да ме замоле, да јој мртв |
да кажем истину.</p> <p>— Зашто ми ниси казала; ишла би и ја с тобом, рече ми на то тетка.</p> |
ек у пола волео као ја њега, срце би му казало, да сам чиста и невина.</p> <p>Заборавила сам га |
е с истином.{S} Зар ти није већ дневник казао, да се то море хоће и код мене да узбурка и колеб |
сам до баште, до места, где ми је Милан казао, да ме воли и да ће ме узети.{S} Изнемогло пала с |
подрањивати, што би се ја стидела вама казати, какав је тај трулеж.{S} Јелте, да је тако?{S} П |
ам толико, да се свршава.{S} Иначе мора казати свекру, јер он, т. ј. младожења добија и у месту |
Зацело брат?{S} Па морате ми и ваше име казати.{S} Сад хоћу да га знам; говорила је спустивши с |
p>„То и не тражим; само хоћу и морам ти казати; да немаш право што се срдиш на мене.{S} Нисам ј |
</p> <p>— Најпре једите, а после ћу вам казати, како о томе мислим.{S} Ви слабо једете! рече он |
пство њиме поноси.{S} Друго вам не умем казати.</p> <p>— То је баш ко с Димитријем Обрадовичем. |
и ми. — Најпре сам вам хтела све усмено казати.{S} Но овако је боље.{S} Не марим о себи да гово |
але.{S} Неби ме ни разумели, ал вама ћу казати.</p> <p>Човек осети по кад-кад потребе да се исп |
питала сам је ја.</p> <p>— Приповедаћу, казаћу вам све. — Другом нисам; не марим да се тужакам, |
мајку умилостивио, да нас по заслузи не казни, ни броја се не зна!{S} Шест година провела сам у |
вати, што би се ја стидела вама казати, какав је тај трулеж.{S} Јелте, да је тако?{S} Па ми не |
а.{S} И нехотице почела сам премишљати: какав мора бити „делија“ за кога би ја пошла.{S} Нисам |
цама или се склонила где год, па читала какав немачки роман или по коју првину М. Видаковића, к |
обито у зимњим дугим вечерима.{S} Чујем какав догађај, прочитам што, или видим какву погрешку ш |
замерити, извињавала се; хоћу да видим какав је.{S} Већ одавно нисам читала; можда сам већ и з |
ле смрти најближа околина позна онакву, каква сам.{S} Да ће се нагађати о мени разне гатке, нис |
особито матера.{S} Зар оне не увиђају, каква одговорност лежи на њима пред Богом и светом.{S} |
коју сам такође собом понела.</p> <p>— Каква вам је то књига?{S} Како је лепо увезана, као ева |
остаје природа, па се бојим да не буде каква изгреда...{S} Ретки су и људи, који јачем искушењ |
не, мачку и псето.{S} Мислиће те да сам каква „чегртаљка“; толико вам говорим.{S} Чудно ми је и |
} Но тада је било касно.{S} Осећала сам каква нас провалија дели; он је био њежно чедо аристокр |
p> <p>Дабоме да сад тога нема.{S} Чујем каква је сад мода.{S} Усили се, па те дочека Бог те пит |
етим баба-Стану, не носећи јој припомоћ какве добротворне женске задруге, било би испод достоја |
знајем те смирене муштерије...“</p> <p>„Какве су то белешке? читај, бар да чујем.“</p> <p>„С др |
тан тако усамљено женскиње у друштву са каквим добрим другом; неће становати у једној соби, а ш |
S} Усили се, па те дочека Бог те пита с каквим ђаконијама.{S} Често таким, да убија кућу.{S} Дн |
сам читала показаше ми колики је свет и каквих је људи у њему.{S} Теча се томе радовао; био је |
х, учених и дресиратих; само не онаквих каквих сам ја хтела.</p> <p>Сваки од њих имао је разлог |
ија и најсветија. <hi>А кад мајка пита: какво је лице њезина детета?!{S} Сродство душе и срца п |
огрте у њу, с таком пажњом, као да сам какво слабо болесно дете.</p> <p>Ја сам заиста дрхтала, |
је њему, па јој је мило</hi><hi>онакво какво је</hi>.{S} Сродство душе и срца треба да веже му |
ирна, од прилике онако, као кад учинимо какво добро дело. </p> <pb n="166" /> <p>Отворила сам о |
сећала сам га се као што се човек сећа каквог милог покојника.{S} За мене је био мртав; само ш |
ам исповедала, него место тога отпочела какву згодну шалу, држећи, да је смешно и детињасто гов |
какав догађај, прочитам што, или видим какву погрешку што се у свету око мене десила, па онда |
оборио поглед и збуњено и брзо отпочео какву тему, што није интересовала ни мене ни њега.</p> |
тено осећам.{S} Сиромах, није ни слутио какву ми је будућност у овом поквареном и леденом свету |
а другу.{S} Дође ли једно од њих у било какву неприлику, зар се надати саучешћу, пожртвовању и |
е око врата.{S} Он нам је увек донео по какву играчку.{S} Но то нас није толико веселило колико |
смејала се она.{S} Милан ми приповеда, како је мајка дала секи књигу.{S} Па држим, да је што и |
мене тако исто љуби и чисто се чудила, како пре то увидила нисам.</p> <p>Постала сам и према њ |
ојку с хиљадама!“</p> <p>„Сирота Стана, како ће јој бити!“ јецала је поново Даница.</p> <p>„Да |
тит човек.{S} Провођаџише Н. Н, све је, како се само може желети.{S} Провођаџија бар тако тврди |
би своје ископала, ако би хтело одати, како ми је у срцу. — Била сам вулкан, по чијој површини |
— Најпре једите, а после ћу вам казати, како о томе мислим.{S} Ви слабо једете! рече она, нудећ |
осле ме је питала: ко сам, од куда сам, како живим и т. д.{S} Све је то чинила неком природном |
ав речима, али је сваки поглед козивао, како му је у срцу.</p> <p>Дуго сам држала, да се обоје |
лност, а понос девојачки још ме научио, како се осмехом растерују сузе а жеравица ледом заклања |
исте ме, ћерко, разумели, бар не онако, како сам ја хтела.{S} Ја нисам одређивала, шта је љубав |
ег; само ме напомен'те...</p> <p>— Ију, како је дебела!{S} Ту нећете никад ни прочитати.</p> <p |
едесети девојачки рођен-дан!</p> <p>Ху, како је хладно!{S} Ветар хујуче а мрзну прозори; бура и |
м ето већ остарила а не могу да појмим: како човек неког може волети тек због телесне лепоте?!{ |
још те како боли та глупост светска.{S} Како и неби, кад ти предпостављају лошију од тебе, само |
је он заволео, јасно сам сад видила.{S} Како је она осећала, нисам хтела да испитујем.{S} Нашто |
ела.</p> <p>— Каква вам је то књига?{S} Како је лепо увезана, као еванђеље. (било је „дивотизда |
измећу осталог и ово: „Кад ћеш доћи?{S} Како бих се с тобом радо разговарала, онако, као некада |
:id="SRP18870_C1"> <head>I.</head> <p>— Како се узме.{S} Гладовала нисам никад.{S} Нисам морала |
/l> <l>Целе вечности.</l> </quote> <p>— Како вам се то допада? питала ме је радознало.</p> <p>— |
д тако своју децу занемарују?!</p> <p>— Како, мајко?{S} Ја понајвише видим накићеву дечицу.{S} |
> <p>Она га поглади по косици.</p> <p>— Како би ти мајка радо учинила радост са једном таком ти |
ра дан сам јој однела књижицу.</p> <p>— Како вам се допада мој живот? питала ме смешећи се.</p> |
ноде.{S} Никад ми није дуго време.{S} А како сам сама морала бих полудети или трчкати од једне |
је јој се баш милило живити.{S} Знам ја како је то кад је човек сам!</p> <p>Сузе јој се засијаш |
а пуна нежности; а ја сам се изражавала како сам умела и како ми је допуштао понос девојачки.</ |
а Данке.{S} Васпитала сам је образовала како сам најбоље могла; важила је као најбоља и најобра |
ила.{S} Тада сам га одбила; нисам знала како он мисли, но сад сам већ дала реч и јуче смо се пр |
.{S} Била је до смрти при свести.{S} Па како се радовала, кад је видила рођаку!{S} О, то никад |
никад се не жури.</l> </quote> <p>— Гле како баба сравњује! насмеја се тетка и прекиде ми читањ |
равог разума.{S} Но и опет боли, још те како боли та глупост светска.{S} Како и неби, кад ти пр |
снажна.{S} А:</p> <quote> <l>Да је срце како тужно,</l> <l>Туга да је која —</l> <l>Сунце сија, |
опет:{S} Јер</p> <quote> <l>Да је срце како тужно,</l> <l>Туга да је која — </l> <l>Сунце сија |
" /> потребе да ме се маши, па ма иначе како да сам чезнула за том руком...{S} То је видите узр |
а ја сам се изражавала како сам умела и како ми је допуштао понос девојачки.</p> <p>Дан по дан, |
већ су под земљом.{S} Докле ћу живети и како ћу свршити, не могу знати, ал срце ми каже, да ме |
е и мрве понашања у њима — врши се, али како?!{S} Свађа, речкања, пребацивање, гунђање, плач и |
ла.{S} Зато буди милостива, па одговори како живиш и можеш ли нам опростити.{S} Та ја сам најма |
м.{S} Згодном приликом дадох му познати како ми је у срцу.{S} Он је видио и осећао, али се учин |
нисам могао издржати, Па сад ме осуђуј како знаш!{S} Дошао сам, да те још једном молим, да ми |
/p> <p>С тим је одјурио из собе.</p> <p>Како ми је било, тешко је појмити.{S} Полуонесвешћена п |
<p>Она уздахну и оде од постеље.</p> <p>Како ми је било, даје се замислити.{S} Стара моја тетка |
Сви осећаји ко да ми се следили.</p> <p>Како су живели у „новоме свету,“ никад нисам поуздано д |
ш који егземплар?“ смејао се он.</p> <p>Како неби било!{S} Сад сам вам тек прочитала пролећне м |
су ту у земљи подруми и коморе.</p> <p>„Како живе ти људи?“ мислила сам и поглед ми паде кроз о |
ији, нека дигне камен на мене и нека ми каља успомену!</p> <p>СТАНА.</p> <p>Сутра дан сам јој о |
вета ради!“ Зар не пролази и сунце кроз каљава места, на остане чисто?!{S} Тако се ћерко, ту об |
="162" /> <p>„Не, мајко, нећу ти спомен каљати!{S} Твоја кћи је доста патила, па ће бити снажна |
ли баш тако?{S} Не, сећају се они мене, кам год им се прохте смејати.{S} Нисам ишла обичним тра |
ла а ко осећа да је чистији, нека дигне камен на мене и нека ми каља успомену!</p> <p>СТАНА.</p |
тамо у варошко гробље.{S} Метнула јој и каменит крст, али без сваког знака и натписа.{S} Кад са |
ам посла с поштеном женскињом.{S} Друга каментара није ми требало.</p> <p>Дођох и у „жељезничку |
у.{S} Кад је прочитала, спалила је ту у камину.{S} Каже, и то јој покојница наручила.</p> </div |
аџића и све што ми је до руке дошло.{S} Камо среће да нисам ништа читала!{S} Старка тешко уздах |
био: једна постеља, сто с две столице, канабе, шифонер и један орманић с рафом, на коме је ста |
ам; говорила је спустивши се до мене на канабе и милујући малога.</p> <p>Дете се још јаче приљу |
појмити.{S} Полуонесвешћена пала сам на канабе.{S} Плакала сам дуго и горко.{S} А кад је та вре |
<p>Кад сам се освестила, лежала сам на канабету, поред мене клечаше моје две ученице тарући ми |
кавезу скакутао је по један пар веселих канаринаца.{S} Доле на поду, играло се поред постеље на |
да вам га прикажем, а тако зовем своје канарине, мачку и псето.{S} Мислиће те да сам каква „че |
болно и гласно засмеја — сад љубим моје канарине, мачку и псето.{S} Смешно је, јел те?{S} Али и |
азума.“</p> <p>„Врло појетички; само се канда не слаже с истином.{S} Зар ти није већ дневник ка |
ћи сам застала.{S} Кад сам се пробудила кандило је горело а Даница је јецала у својој постељи.< |
га одмах и женити?“</p> <p>„Чим отвори канцеларију и отпочне радити,” рече мајка, узевши ме ош |
е: умртвила сам своје срце и одбила га, као некада Милана. — После неколико дана био је већ вер |
м је то књига?{S} Како је лепо увезана, као еванђеље. (било је „дивотиздање.")</p> <p>— То су п |
ја сам била чила, окретна и задовољна, као и друга деца.{S} Имала сам милу мајку, драгог оца, |
де од Фенелона и других страних писаца, као и библију и златоустове беседе, од Доситеја Обрадов |
т ми је писао:</p> <p>Твој опроштај је, као кап воде од жећи умирућем патнику.{S} Зар се тако г |
пкати је по бради и лицу; изгледало је, као да је милује и љубе.{S} У исти мах зашушта у кавезу |
</p> <p>Пољубила сам слику своје мајке, као душевну избавитељку своју, а зора ме је затекла за |
з друге.{S} Милана смо опет обе волеле, као једина брата, бранитеља и заштитника свог.{S} Та за |
а ни по фабрикама губити своје здравље, као што га многе јаднице ево баш у овој вароши -губе; а |
вестан подмладак!{S} Наћиће се, дабоме, као и свуда по неки изнимак, али већина ће пропасти.{S} |
— После ће ме можда оставити и памтење, као што су ме заборавили и људи.</p> <p>Заборавили? — Ј |
атерина надзора тек смуљавају или паре, као пилиће.{S} Чуде се после: одкуд шкрофлезан и јектич |
а сам се и Милана.{S} Склопила сам очи, као оно деца, да му слику видим, али место њега видила |
тече е тетке.</p> <p>Теча беше учитељ, као и отац ми.{S} Деце у кући није имао; јединицу ћерку |
аме.“ Па ме огрте у њу, с таком пажњом, као да сам какво слабо болесно дете.</p> <p>Ја сам заис |
о влак с бароном.</p> <p>Погреб је био, као што је теча рекао: „госпоцки“ и величанствен.{S} Би |
шарени свет и не познате, бар не овако, као што сам га ја познавала!{S} Старка умукну и замишље |
бих се с тобом радо разговарала, онако, као некада; можда не би одобрила корак, што сам га учин |
уша ми је била мирна, од прилике онако, као кад учинимо какво добро дело. </p> <pb n="166" /> < |
ше видим накићеву дечицу.{S} Изгледају, као неке накићеве лучице.{S} И то већ показује неку мат |
сам била од кад сам.{S} Лака на смеју, као и на плачу.{S} Но то ваљда није грех, јер сам поред |
бу, дошла је мајка;“ па ме узе за руку, као и лане што је чинио, те уђосмо заједно у кућу.</p> |
шам гласове и решетам ову или ону кућу, као што то чине многе токорсе даме и матере читаве поро |
естат мора!</l> </quote> <p>— Тај стих, као да ми је познат, прекиде ми тетка читање.</p> <p>— |
ет.{S} Јадног дана добила сам писмо.{S} Као електрисан застао ми поглед на адреси тој.{S} Позна |
неби ни разумео.{S} Рекао би ми можда — као у оној песми што је рекао свети Петар баба Ани.{S} |
јуче а мрзну прозори; бура и хладноћа — као у мојој души.</p> <p>Шта ћу данас да забиљежим? — Ч |
них машинерија, беше се за неко време — као обично пред подне — стишало.{S} Осим тичијег цвркут |
рема сиротињи милостива женскиња, али — као већина отмених госпођа — много је полагала на споља |
величанствен?{S} Питаше тетка.</p> <p>— Као обично код таке господе.{S} Не ће се видети ни кол |
ано:</p> <p>„Зашто сам остала неудата.“ Као неки мото беше додато:</p> <quote> <l>Имала сам топ |
чајнички поглед у мене а ја сам дрхтала као у грозници.</p> <p>„Што ћутиш?{S} Реци, да хоћеш.{S |
ана волела, њега сам поштовала и волела као рођена брата.</p> <p>Сад ме је опет нашао.{S} Практ |
ра сира.{S} Па и једна лубеница, хладна као лед.{S} Њу сам вама наменула.{S} Држала сам је до п |
ћа и склониште душе, настави она.{S} Па као што неможе свестан човек заволети мртву лутку, са њ |
овала како сам најбоље могла; важила је као најбоља и најобразованија девојка у месту и околини |
газио углед где год је могао.{S} Био је као и сви други.{S} Но нека му је просто — није знао шт |
љубав ни с ким ни у гроб.{S} Она остаје као нека клица вечито у нашем срцу, да у повољним околн |
родужи даље?!“ Тако је видиш било, а не као сада.{S} Умориш се ко псето од силних питања.{S} Те |
шна, али ни суревњива; сећала сам га се као што се човек сећа каквог милог покојника.{S} За мен |
ућан — Боривој.</p> <p>Уздрхтала сам се као неки кривац.{S} И он је био збуњен и блеђи но обичн |
е име.{S} Била ми је другарица и сироче као и ја; модистлук је самном заједно изучила а пре год |
ранећи се.{S} Десет година ме поштовали као рођену матер своју.{S} Једанаесте године заболеше м |
ам очи, да је не видим.{S} Изгледала ми као пилат, који Бого-човека предаје народу да га распне |
да тужно рече: „Лако је теби, ал у мени као да су две природе; једна добра а друга зла; вечито |
ивши, да ме имају у старости издржавати као рођену матер своју, а док сам млађа, издржаваћу се |
шао; те би ме и нехотице почео сматрати као узрок своје несреће.</p> <p>Опет се поновиле препаћ |
а сам и осећала, да Милана не љубим тек као брата и пријатеља, већ и некако друкчије. </p> <pb |
баш мене поштедила? ...</p> <p>Била сам као цветак, кад га од стабла откинеш; но свенула и опет |
њезино питање, а још више поглед, којим као да је хтела да ми прочита мисли још у души.</p> <p> |
ства не ступа се у познанство са особом као што сам ја.{S} Дабоме да је ту и љубопитства, ал те |
{S} А је ли бар он срећан, или је гоњен као Обрадович?</p> <p>— Велики људи ретко су потпуно ср |
о мени.{S} Та да ме је тек у пола волео као ја њега, срце би му казало, да сам чиста и невина.< |
ша баш ништа....{S} Карактерише је само као простакињу, „што се меша са сваким;“ те тиме руши у |
давно удала.</p> <p>„Опрости јој Стано као што јој и ја праштам,“ свршавао је своје писмо; „а |
, да твој део добила ниси.</p> <p>— Вас као да слабо занима старичин живот? смејала сам се.</p> |
?{S} На што уздизати сталност и верност као врлину?</p> <p>— Дабоме да је сталност врлина.{S} Б |
се онда јунакиње или дижу, те блистају као звезда, или клизају све даље и даље док не пропадну |
ице!{S} А ви сека-Мацо, умесите штрудлу као и пре.{S} Онда вам је тако добро испала, бољу је не |
еш; но свенула и опет нисам.{S} Деца су као оне биљке, што у сваком земљишту корена хватају; па |
!{S} А не питају: која мати негује децу као што треба?{S} Мисли доста је учинила, кад им је дал |
тебе, само за то, што је удата!{S} Баш као да је брак чистилеште сваког душевног гада и фирма |
неким презирањем о теби говори.{S} Баш као да ниси свестан створ, већ мртва роба, која остане |
Грбава је.{S} Испустила је слушкиња још као мало одојче.{S} Шта ће те?{S} Мати велика дама, па |
је писао:</p> <p>Твој опроштај је, као кап воде од жећи умирућем патнику.{S} Зар се тако говор |
сад ишту.{S} С годинама порастиће ми и капитал.</p> <p>Сестра се насмејала, а шогор ваљда у об |
ну.{S} Но тада беше толика свота знатан капитал.{S} Сљед тога ретко беше недеље а да није на мо |
рекао; „Баш ко да је при женидби главно капитал.“</p> <p>„Чини ми се, да јесте“, смејала сам се |
о на школе.{S} Отац му, да боме има леп капитал, ал још доста деце, па ко паметан човек, жели с |
ме је дуго болело, што ти је вера у мој карактер, моју чистоту онако лабава била.{S} Но и тога |
а прсте избројати да траже у мужу ваљан карактер и верна разборита друга.{S} Нека је ма и сулуд |
{S} По писмама судећи, редак дар, чврст карактер, весела и живахна природа и осетљиво благо срц |
у сличности карактера.{S} Разумете ме — карактера! — Темпераменти могу бити сасвим различни и п |
вање душевних врлина, сличност назора и карактера, мора у браку тек благослов и срећу доносити. |
ско сродство лежи поглавито у сличности карактера.{S} Разумете ме — карактера! — Темпераменти м |
е да мислим, него сам и уверен.{S} Таки карактери, таке природе не подлежу лако.“ Око му је пла |
пати оно — што зовемо судбином, но таки карактери умеју се узвисити над једним и другим.{S} Пат |
но...{S} Прво донаша посетилици почаст, карактерише је хуманистичким особинама, а друго не зван |
о похађање — не донаша баш ништа....{S} Карактерише је само као простакињу, „што се меша са сва |
и била човек.{S} То није грех; то је на карактерном човеку врлина; показује уз разум и топло ср |
} Читал сам Обрадовича, Видаковича, а и Караџића и све што ми је до руке дошло.{S} Камо среће д |
ста жалосно.{S} Срам их било!{S} Хоће с картањем на новац бајаги неке забаве.{S} Лепа забава, к |
г младог доба, али шта велите о женском картању?{S} И мушком оно не служи на част.{S} Карташ је |
у?{S} И мушком оно не служи на част.{S} Карташ је оличено среброљубље, законом обезбеђена варал |
ови презру и истисну — пре него ма коју карташицу или особу са мрачном прошлошћу, али светлом т |
а о себи никад; и ако је често виђала у касапници.{S} Тамо је куповала меса за чорбу себи и „св |
у кућу.</p> <p>Док је трајало новца од касније зараде моје поштовали ме, али кад је требало ко |
“ и остала његова дела.{S} Но ја сам се касније и сама задубљивала и у сувопарније ствари и тру |
емо наставити.{S} Сад лези и ти, већ је касно а теча ти је легао, па неможе заспати.{S} И кроз |
ео је све жртвовати.{S} Но тада је било касно.{S} Осећала сам каква нас провалија дели; он је б |
За мене је био мртав; само што ме је по кат-кад мучила мисао: у чијем је срцу прво поникла љуба |
ако ли је после-подне, наслони главу на катедру па — хрче.{S} Тек на лупу од нашег трчања по ск |
{S} Добро велите, ћерко.{S} Пада и мени кашта на памет, да би баш женскиње требало тако да се з |
руку; „још ми та кошуља не треба, па не квари те очи; већ је сумрак.“</p> <p>Устала сам и збуње |
су на врати продире светлост; а то њему квари сан.</p> <p>Учинила сам јој по вољи; била сам и п |
фрајлице.{S} Ал она се отселила из тог кварта.{S} Баш пре, кад сам била на пошти, питам јој га |
ну.</p> <p>— Манимо се метода, већ брзо кваси грло, па настави читање.{S} Једва чекам да чујем |
левентује <pb n="149" /> и лакше „тера кера.“ А колико је уважених госпођа, које се удале, тек |
оз практичарка.{S} Држала је, припасаћу кецељу и на ново засука рукаве, чим ме похвали — и ради |
сретан?{S} Ако — “</p> <p>Страшне мисли кидаше ми душу.{S} Више нисам могла издржати.{S} Прелом |
<p>Прва књига</p> <p>Прво издање</p> <p>Кикинда 1990.</p> </div> </front> <body> <!-- <div type |
адвоката, а у шогора беше син Душан, с ким се још од пре познавао.</p> <p>Душан је био мојих г |
{S} Исто тако не силази нама љубав ни с ким ни у гроб.{S} Она остаје као нека клица вечито у на |
{S} Шта ви разумете под том лепотом?{S} Кинез стеже својој ћерци ногу, да би је полепшо а нама |
а: само је тако морало бити; срце ми је кипило од смесе радости и туге, среће не среће, наде и |
ни:{S} Отселила се.{S} Не може да плаћа кирију за „анштендиг“ собу.{S} Сад је тамо у оном крају |
сам их већма него и тице и цвеће и оно китњасто зеленило и плаво небо, што тако красно дичи мо |
да на памет?{S} Зар се не страше муке и клетве дечије, греха пред Богом и срамоте пред људима?! |
ила, лежала сам на канабету, поред мене клечаше моје две ученице тарући ми чело и руке, а чело |
е или дижу, те блистају као звезда, или клизају све даље и даље док не пропадну у глибу — порок |
с ким ни у гроб.{S} Она остаје као нека клица вечито у нашем срцу, да у повољним околностима оп |
љубави према Милану никла ми је у срцу клица сумње у мушку сталност, а понос девојачки још ме |
чиме дарива и другу децу своју.</p> <p>Клица је била ту; и ја сам била чила, окретна и задовољ |
ј покренути осећај у њему уништим још у клици.{S} Зар сам се један пут за рад тога пред њиме хо |
лаче над развалинама правде и сасушеном клицом светског здравог разума.{S} Но и опет боли, још |
ирода ми не беше маћеха; подарила ми је клицу свега онога, чиме дарива и другу децу своју.</p> |
из наклоности, никад нисам дознала.{S} Клонила сам се њега и породице му.{S} Но у њему је сад |
чи изговорила је једвачујно а глава јој клону на прси.</p> <p>— Вама је позлило?!{S} Па је устр |
а ће ме узети.{S} Изнемогло пала сам на клупу и плакала, док се није смркло.{S} Тада дође Даниц |
>— Српкиња сам, рекох, па седох опет на клупу.</p> <p>— И ја ћу се одморити, ако допустите? па |
деље си једног јутра заборавила у брави кључ од своје собе.{S} Зацело си се журила у дућан.{S} |
А</p> <p>ПЕСМЕ - ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>Прва књига</p> <p>Прво издање</p> <p>Кикинда 1990.</p> </div |
p> <pb n="152" /> <p>Још и сад се сећам књига које ми је осим Доситејевих допуштао читати.{S} Б |
собом понела.</p> <p>— Каква вам је то књига?{S} Како је лепо увезана, као еванђеље. (било је |
шифонеру је било доста уједно сложених књига, а о зидовима је висио један старински сат, некол |
нам је и слао место играчака различитих књига.{S} Упознао нас је и с немачком литературом.{S} С |
н ми приповеда, како је мајка дала секи књигу.{S} Па држим, да је што интересантно, кад је сека |
итала!{S} Старка тешко уздахну и отвори књигу.</p> <p>— Зашто, мајко?{S} Ја држим да читање ник |
ало ми се да читам.{S} Док прочитам ову књигу можда ћу и пробати.{S} Није згорег; само ме напом |
им да читање никоме не шкоди.{S} Ваљане књижевне ствари увек су корисне.{S} Човек постаје читањ |
искључена из наслеђа прабабе нам Еве — Књижица је учинила, што „баца“ није могао са „секом“ да |
ј одлазак.</p> <p>Тек што сам преписала књижицу, дође ми од куће писмо, да сам нужна код куће.< |
>СТАНА.</p> <p>Сутра дан сам јој однела књижицу.</p> <p>— Како вам се допада мој живот? питала |
остају у души човечијој.{S} Умотала је књижицу у папир и метнула крај стола.</p> <p>У томе изб |
старицом, обећавши, да ћу скоро доћи и књижицу донети.</p> <p>— Секо, баца неможе с тобом тича |
тња!</p> <p>Молила сам је, да ми остави књижицу још за који дан, да је препишем.</p> <p>— Шта ћ |
<p>Док се тетка вратила, разгледала сам књижицу.</p> <p>На насловном листу беше написано:</p> < |
ди чак са дна једну сашивену рукописану књижицу.</p> <p>— Ево, рече, пруживши ми. — Најпре сам |
је дубоко у ноћ и читала неку рукописну књижицу.{S} Кад је прочитала, спалила је ту у камину.{S |
а.{S} Дошли сте токорсе у госте, па све књижурине вучете с вама.{S} Ту вас ко може видити, а зн |
,</l> <l>Отскакутала.</l> <l>А несрећа, ко жена је верна,</l> <l>Пригрли ти та мужића њена </l> |
т година млађа.{S} Видим, да има неког, ко ме разуме и ко ме не ће исмејати за то, што сам овак |
осети потребе да се исповеди, ал ономе, ко нас разуме...{S} Званична исповест слабо олакшава, о |
о и у парку.</p> <p>После ме је питала: ко сам, од куда сам, како живим и т. д.{S} Све је то чи |
једној соби, а што су ближе, тим боље; ко би још тако луд био да крати себи пријатну забаву и |
.{S} Уседелицу свет обично исмејава.{S} Ко пита, за што си тако остала.{S} Доста да ниси удата, |
д сте заслужиле, смејала се старица.{S} Ко не ради не треба ни да једе.</p> <p>Милан никако да |
ло, а свесна разборита човека никад.{S} Ко се држи за свесна, па и опет тек спољашњост на предм |
— Не, то ћу ја урадити, говорила је.{S} Ко зна хоћу ли још кад год сећи.{S} Ову сам за вас узел |
ао, ћерко!{S} Гле опет смо се нашле.{S} Ко би се томе надо!{S} Ал ходите унутра.{S} Ваљда се не |
онда је на свету мало праве љубави.{S} Ко данас пита за поштење, разборитост и остале душевне |
забиљежим? — Честитао ми није нико.{S} Ко би се мене и сећао?{S} Заборавили ме сви, па и они — |
р зар ти хоћеш тридесету да дочекаш?{S} Ко ће те онда узети?!“</p> <p>„Све муштерије што ме и с |
а.{S} Ту вас ко може видити, а знате, — ко хоће да се жени, прво гледи, јел девојка вредна...</ |
ла.</p> <p>Примила сам понуду.</p> <p>— Ко вам је то?{S} Зацело брат?{S} Па морате ми и ваше им |
на, да не зна ни „на чем жито расте...“ Ко год хоће може је преварити и онда, грех на његову ду |
лења, сека-Мацо!</p> <p>— Бог с вама! а ко то каже? зато ми је баш и чудо; девојка на свом мест |
што?{S} Стара сам, па ћу заборавити, а ко зна оћул вас још кадгод видити; но ја сам вас заволе |
За њу се још не зна ни добро ни зло; а ко више апелује на дужност, него на право своје, не мож |
атити.</l> </quote> <p>Ја сам свршила а ко осећа да је чистији, нека дигне камен на мене и нека |
има леп капитал, ал још доста деце, па ко паметан човек, жели свако да усрећи.{S} Зато одавно |
во поигра, јер:</p> <quote> <l>Срећа је ко вереница мила,</l> <l>Несташна, чила;</l> <l>Тек што |
и чак и оно, што је мој пос’о; а кад је ко може видити, онда она нађе да чита ил да седи.{S} Та |
о на рачун разума.{S} Међу тим слабо се ко обзире на савете његове, већ се поводи за срцем и од |
је земљиште у ком она ниче, а ретко се ко труди и да је позна.{S} Зато се с њоме и њезиним име |
видиш било, а не као сада.{S} Умориш се ко псето од силних питања.{S} Тек што им знање на левак |
{S} Видим, да има неког, ко ме разуме и ко ме не ће исмејати за то, што сам овако остала.{S} Ус |
ше срца у грудима немам.{S} Сви осећаји ко да ми се следили.</p> <p>Како су живели у „новоме св |
што ћу пред вама, дететом да кажем, али ко год мало оштрије погледа по свету, увидиће, да је та |
гла читати кад ми је воља.{S} Није имао ко да ме сећа на — практичност...</p> <p>Била сам опет |
оштују тек устима, речма, а срцем ретко ко за њима жуди.</p> <p>— Зато и јесте све мање љубави |
сам и код феишпана.{S} Није Маца макар ко!</p> <p>— Знам, сека-Мацо, па зато вам и наручујем.. |
све књижурине вучете с вама.{S} Ту вас ко може видити, а знате, — ко хоће да се жени, прво гле |
вам не умем казати.</p> <p>— То је баш ко с Димитријем Обрадовичем.{S} А је ли бар он срећан, |
љда у обрану мушких само ми рекао; „Баш ко да је при женидби главно капитал.“</p> <p>„Чини ми с |
трчања по скамија, протре очи и викне: „Ко је то на среди, нек продужи даље?!“ Тако је видиш би |
ек ако ме ти не љубиш,“ рекао је човек, кога сам некада тако жарко волела и кога сам сад опет љ |
премишљати: какав мора бити „делија“ за кога би ја пошла.{S} Нисам дуго морала премишљати; прва |
ек, кога сам некада тако жарко волела и кога сам сад опет љубити почела.{S} И већ да подлегнем |
ла?“ питао је прекорним гласом.</p> <p>„Кога?“ узвикнула сам и дигла очи.</p> <p>„Опрости“ рече |
љи.{S} Доста ти је рада целе године.{S} Код тетке се бар одмори.</p> <p>— Збогом тетице!{S} А в |
.{S} Прошао сам онуда и свратио сам.{S} Код куће беше само слушкиња и мала Данка.{S} Хтео сад д |
прозор у таку једну избицу.{S} И гле! — код прозора је седила фрајла-Стана.{S} Застала сам.{S} |
убављу; само што код једног тек ниче, а код другог се већ суши.</p> <p>Него и ја сам красна дом |
са снахом се није слагала, па је умрла код Данице, која се давно удала.</p> <p>„Опрости јој Ст |
цу, дође ми од куће писмо, да сам нужна код куће.</p> <p>Опремила сам се за пут, а пре тога оти |
ете.{S} Но површна је и мајчинска љубав код таке врсте матера.{S} Сујета је то, моја ћерко, и в |
ајка мање љуби своје чедо, кад оно није код ње?{S} Не, она га љуби увек и свуда и ми </p> <pb n |
одам. „Та ја се варам да га љубим; па и код њега је тек саучешће и пријатељство!“ </p> <pb n="1 |
чинском љубављу, а тако треба да буде и код полске истинске љубави.{S} Свуда, где није тако, са |
већ дневник казао, да се то море хоће и код мене да узбурка и колеба?“</p> <p>„Без тога колебањ |
ца.{S} Већ сам вас жељан а могу учити и код куће.“</p> <p>Дошао је.{S} Већ првога дана опазила |
обра?{S} За младих година служила сам и код феишпана.{S} Није Маца макар ко!</p> <p>— Знам, сек |
шест.{S} Радо бих била још остала, али код тетке се обично у то доба вечерало па ми се ваљало |
нас једно да говоримо на сред школе или код табле, а он ако је пре подне, запали чибук, па се н |
питала је она брижно.</p> <p>— Били смо код старе мајке.{S} Има лепе жуте тице, па све тако, та |
н?{S} Питаше тетка.</p> <p>— Као обично код таке господе.{S} Не ће се видети ни кол ни сандук о |
у, ал не уме у свету да се нађе.{S} Ето код куће, умесими „на супу.“</p> <p>Сека-Маца беше скро |
руго тежи за искреном љубављу; само што код једног тек ниче, а код другог се већ суши.</p> <p>Н |
е опет нашао.{S} Практицирао је у месту код неког адвоката, а у шогора беше син Душан, с ким се |
одударао од старачке борасте, жућкасте коже, и модрих усана и око лепог кроја.{S} Разгледала с |
во има, кад је нашла медведа са дебелом кожом!...</p> <p>Старка беше дошла у ватру.</p> <p>— Мо |
а шта да црпи! — Где тога није, дере му кожу с леђа, да накити своју душевну наготу.{S} Право и |
љивао љубав речима, али је сваки поглед козивао, како му је у срцу.</p> <p>Дуго сам држала, да |
да ниси свестан створ, већ мртва роба, која остане у дућану, што нема купаца, или што је лошиј |
вац бајаги неке забаве.{S} Лепа забава, која из туђег џепа вади новац, без да си га заслужила!{ |
само сам рекла, да је она љубав права, која потиче из душевног сродства, а не са спољашњости, |
сам га, али сам другог заволела.{S} Ја, која сам дотле сањала о љубави и с оне стране гроба и д |
их раставити.{S} То су једина створења, која ме још воле...</p> <p>— Зар немате баш неког од св |
крсти.{S} Али љубав, права света љубав, која није потекла из моменталних утисака једрих плећа, |
} Ја те љубим неизмерно.{S} Нема жртве, која би ми за тебе тешка била.{S} Знања имам а и воље з |
дите, уваженија од поштене бабадевојке, која се грозила трговине са срцем и гадила пољупца — бе |
ајући то писмо:{S} Жао ми је било жене, која је из љубави погрешила.{S} Милана нисам жалила.{S} |
би било лудо, кад се неби машили среће, која нам је тако близу! ..{S} О, Стано, буди милостива, |
е није слагала, па је умрла код Данице, која се давно удала.</p> <p>„Опрости јој Стано као што |
злечити бар потоњи нараштај од трулежи, која све више хвата корена.{S} Често тако размишљам, ос |
У теби ће имати бољу матер, но у жени, која га је родила, ал не схваћа и занемарује своју дужн |
и јектичав подмладак?!{S} А не питају: која мати негује децу као што треба?{S} Мисли доста је |
ју, па шта сам знала друго чинити, ја — која сам знала, шта значи одрећи се љубави своје?!</p> |
онос ми није допуштао, да „лижем руку,“ која се могла ма у шали на мене измахнути, или која ниј |
врдоглаве; Та пусти да надјача једна ма која!“</p> <p>Она се смејала на моју примедбу и тужно д |
им знање на левак у главу не сипаш, па која вајда?{S} Шарлатана у свету више но икада!</p> <p> |
а је срце како тужно,</l> <l>Туга да је која — </l> <l>Сунце сија, тица пева,</l> <l>Срце се за |
а је срце како тужно,</l> <l>Туга да је која —</l> <l>Сунце сија, тица пева,</l> <l>Срце се заг |
могла ма у шали на мене измахнути, или која није осећала <pb n="147" /> потребе да ме се маши, |
ме обли румен стида; и свега нестане. „Која вајда,“ севну ми кроз главу, „кад је твоје срце мр |
ра кера.“ А колико је уважених госпођа, које се удале, тек да стеку име, да се увију у свилу и |
ли сам се смела дуже играти оних игара, које сам најволела.{S} Давао ми је за читање понајвише |
оустове беседе, од Доситеја Обрадовића, које су биле још у рукопису.</p> <p>Све сам радо читала |
роман или по коју првину М. Видаковића, које је мајка такође имала.{S} И ја сам то радо читала, |
едно би изгледало пријатељство и љубав, које веже тек — непогрешивост.</p> <p>Да је разонодим п |
вукло, а одкуд ми права да зледим ране, које је време излечило?!{S} Ћутала сам, држећи, да ће с |
и брачни пар споредила са две варалице, које често ступе у савез, да с удвојеном силом још лакш |
одмах у почетку.</p> <p>Ретки су људи, које патња није кадра сломити.</p> <p>— И то је само до |
тила сам се, да су ме баш они одбацили, које сам жарко љубила...</p> <p>„Коме треба?“ узвикнуо |
сећао?{S} Заборавили ме сви, па и они — које сам ја усрећила!</p> <p>Зашто је то тако? — Је ли |
n="152" /> <p>Још и сад се сећам књига које ми је осим Доситејевих допуштао читати.{S} Био је |
м свету, школском свом животу и наукама које су нама биле непознате.{S} Кад је то видео; доноси |
/> баш та детињарија задржи од изгреда, који би можда иначе учинили; а усамљеним је људима он ч |
хладноћа у понашању доказ оног осећаја, који се појавио и моме срцу.</p> <p>Ферије беху већ на |
о и овде а тешко ми било враћати онима, који су ме скоро — отерали.</p> <p>Од саме зараде своје |
тани страсни осећаји животињска нагона, који су обично <hi>себичност</hi>, јер кад не могу љубљ |
е среће, него кад може да задовољи оне, који га с љубављу сретају! </p> <pb n="152" /> <p>Још и |
срца и изврсни сродници; надметали се, који ће ме боље разонодити, особито за време мога болов |
де каква изгреда...{S} Ретки су и људи, који јачем искушењу не подлежу.{S} Па шта могу тражити |
том фирмом сакрива!{S} Та зар је један, који се оженио тек да са жениним имањем господски левен |
је не видим.{S} Изгледала ми као пилат, који Бого-човека предаје народу да га распне и поред ув |
ила сам је, да ми остави књижицу још за који дан, да је препишем.</p> <p>— Шта ће вам?{S} Ваљда |
б пре времена.{S} Красан стари метод уз који живеше учитељи 80—90 година!{S} Још и данас се сећ |
на ни она да ми каже, у ком је сокаку и који је број куће.{S} Да ми је казала, радо би вас одве |
за времена разиђу, Али, ако их је везао који члан породице, онда је тек зло.{S} Дужност везује, |
е моје поштовали ме, али кад је требало који новчић потрошити од онога, што сам им поклонила, п |
деље а да није на моји врати закуцао по који провођаџија.</p> <p>Обично сам их све редом одбија |
мога живота, а нећете дуго чекати, још који дан. </p> <pb n="170" /> <p>Погледала сам је тужно |
ви. </p> <pb n="167" /> <p>„Имаш ли још који егземплар?“ смејао се он.</p> <p>Како неби било!{S |
ло ме њезино питање, а још више поглед, којим као да је хтела да ми прочита мисли још у души.</ |
шта му се каже, већ радо полази путем, којим види да многи ходе,“ рекао је неко; приметала сам |
био би хладније приман и у круговима, у којима је одрастао, а то све болело би га, кад би први |
рава истина.{S} Све су то разлози, због којих се већина жени и основи брачне среће и љубави. </ |
чарних очију и бела и румена лица, већ којој је главни основ узајмио поштовање душевних врлина |
ом, а требало ми је полазити из куће, у којој сам толико среће и толико туге доживела!</p> <p>П |
S} Огорчен на тебе, оженио сам се оном, којом је мајка хтела; и моја је срећа уништена а живот |
адевојка“ заслужила презирање и поругу, којом се обично за живота срета...</p> <p>Била је већ н |
разумео а још мање љубио оном љубављу, којом ја њега.</p> <p>Други је био такође ваљан младић, |
ен.{S} Она је моја жена, али не она, за којом сам ја чезнуо.{S} Свака мисао разлази нам се још |
а тим сам према свом стрпљењу и пажњи с којом сам читала, добила по неку награду; обично воћа, |
на „<title>Змајевој певанији</title>," коју сам такође собом понела.</p> <p>— Каква вам је то |
а по неку награду; обично воћа, колача, коју сличицу или играчку, или сам се смела дуже играти |
о на комотан живот и раскошну удобност, коју неби могао имати, кад би се наслеђа одрекао.{S} Ме |
атије према њој.</p> <p>Волео је другу, коју је доцније и узео.</p> <p>Кад је приметила Душанов |
морао презрети, зар је морао узети ону, коју не воле?...</p> <p>Тако сам мислила, па села и нап |
кругови презру и истисну — пре него ма коју карташицу или особу са мрачном прошлошћу, али свет |
д, па читала какав немачки роман или по коју првину М. Видаковића, које је мајка такође имала.{ |
веже падишу за његове буле или петла за кокоши.{S} Извините ћерко, овај мало драстичан израз.{S |
код таке господе.{S} Не ће се видети ни кол ни сандук од цвећа и венаца, а пратиће га војници, |
о.{S} Но опет ми је нашла још тога дана кола за *.</p> <p>Кад сам полазила, Даница се гушила у |
ио, тим боље!“</p> <p>„Мајка, нађите ми кола; идем сестри од тетке у * рекла сам помајци спрема |
а, добила по неку награду; обично воћа, колача, коју сличицу или играчку, или сам се смела дуже |
се то море хоће и код мене да узбурка и колеба?“</p> <p>„Без тога колебања неби била човек.{S} |
да узбурка и колеба?“</p> <p>„Без тога колебања неби била човек.{S} То није грех; то је на кар |
це, па и опет их брзо нестаде са света; колера их једног дана све покосила.{S} Још и данас се ч |
остала дела што сам читала показаше ми колики је свет и каквих је људи у њему.{S} Теча се томе |
лко је била енергична, толико нестална, колико снажна толико слаба, а колико добра толико зла и |
нестална, колико снажна толико слаба, а колико добра толико зла и напрасита.{S} Осим тога је би |
" /> одбранио од друге несташне деце, а колико је пута мајку умилостивио, да нас по заслузи не |
и?{S} Нисам рђава, ако сам сирота!{S} А колико сам пута мислила о вама.{S} Особито сад од кад — |
е <pb n="149" /> и лакше „тера кера.“ А колико је уважених госпођа, које се удале, тек да стеку |
особина.{S} Данас их још нема.{S} Па ма колико се око њега умиљавала, слабо бих успела.{S} Да ј |
ачку.{S} Но то нас није толико веселило колико његово приповедање о страном свету, школском сво |
чност.</p> <p>То је моја историја.{S} У колико сам грешила, не могу сама увидети; само знам да: |
хо шкрипање шљунка, под теретом дечијих колица, или тешком обућом уморених раденика обојега пол |
веног поштења...{S} Ником не пада наум, колко се себичних, на и неморалних жеља баш под том фир |
p>Природа јој беше доиста загонетка.{S} Колко је била енергична, толико нестална, колико снажна |
а слатка, радовала се она.{S} Па једите колко вам је воља.{S} Подајте и маломе.{S} Ено се опет |
нбана.“ „Ал не зна ни она да ми каже, у ком је сокаку и који је број куће.{S} Да ми је казала, |
ија срца и душе.{S} Ретко је земљиште у ком она ниче, а ретко се ко труди и да је позна.{S} Зат |
p>Нека је просто и њему; није он први у ком је жудња за богатством, уништила сваку човечност.</ |
, само да је добро и чисто.{S} Намажите комадић и том малом.{S} Из ваше руке радије ће јести. < |
м и топло срце.“</p> <p>„Топло срце.{S} Коме још то треба?!“ узвикнула сам у нехотице.{S} Сетил |
овора.</p> <p>— Чудно питам, јел-те?{S} Коме би се допадала патња!</p> <p>Молила сам је, да ми |
бе, шифонер и један орманић с рафом, на коме је стајало нешто порцуланска и стаклена посуђа.{S} |
патије улевам и ако осећа потребу да се коме изјада.</p> <p>Старка се по неком времену прену из |
са сваким;“ те тиме руши углед кругу, у коме се налази.{S} Така „простакиња,“ така „распуштена |
ацили, које сам жарко љубила...</p> <p>„Коме треба?“ узвикнуо је дрхћућим гласом, „то ти хоћеш |
сам држала, да су ту у земљи подруми и коморе.</p> <p>„Како живе ти људи?“ мислила сам и погле |
с мирном савешћу.{S} Навикнут је био на комотан живот и раскошну удобност, коју неби могао имат |
Т.</p> <p>Зна се, да је у гостима човек комотан, па сам била и ја.</p> <p>Најмилија забава беше |
и ја знадем, да се у богатству лакше и комотније живе, па нећу да сам му на сметњи!“</p> <p>„С |
укчије.{S} Дотле сам свако његово писмо комотно читала мајци и Даници, а сад сам при сваком неж |
својим прсима, тргла сам се и уступила корак натраг.</p> <p>„Милане, буди човек!{S} Зар ти не |
онако, као некада; можда не би одобрила корак, што сам га учинила — ја сам вереница!</p> <p>Чуд |
Бојала сам се да ми неће допустити тај корак.{S} Била је добра и према сиротињи милостива женс |
е сасвим изостављао.</p> <p>Умерила сам кораке и слатко се насмејала.{S} Тек сад сам видела, да |
ко, шта би требало женскиње да чини, да коракне кораком права напретка?{S} Мене то интересује.< |
би требало женскиње да чини, да коракне кораком права напретка?{S} Мене то интересује.</p> <p>— |
свака на своју страну.</p> <p>Овог пута корачала сам журно: била сам замишљена а и желудац ме ј |
араштај од трулежи, која све више хвата корена.{S} Често тако размишљам, особито у зимњим дугим |
поверење према мушкима беше у мени већ корена ухватило.{S} Жена ми је била лепа и богата, а им |
су као оне биљке, што у сваком земљишту корена хватају; па се и ја брзо навикох у дому свог ста |
а сам сувише осетљива?{S} Душан ме увек кори због тога.</p> <p>Није ми одговорио, само ме гледа |
превару си потпомагала — ти сама.{S} Не корим те; знам ти назоре.{S} Али промисли се и ти, па б |
си од мене побегла у врт.{S} Зато те не корим; али ни после ниси ме морала обмањивати.{S} Могла |
коди.{S} Ваљане књижевне ствари увек су корисне.{S} Човек постаје читањем таки ствари разборити |
јој прве чарапе оплела, а течи је чисто коса расла, кад сам му у седмој својој години помагала |
а једрих плећа, црних наусница, свил'не косе, бисер зуба, чарних очију и бела и румена лица, ве |
оде; једна добра а друга зла; вечито се косе, а ни једна не попушта.“</p> <p>„Добра и зла је у |
се заруменили.</p> <p>Она га поглади по косици.</p> <p>— Како би ти мајка радо учинила радост с |
рло ме занима, рече она узевши с ормана котарчицу с бресквама, ал доста си на глас читала.{S} Ј |
Груди му се бурно надимале а кроз прсте котрљале се сузе.</p> <p>Неко време је тако стајао.{S} |
еба са маслом.{S} Та узмите, тек сте га коштали!{S} Немојте гледати на мене.</p> <p>Примила сам |
че узевши ми ђерђев из руку; „још ми та кошуља не треба, па не квари те очи; већ је сумрак.“</p |
на.</p> <p>„Шта то везеш?“</p> <p>„Теби кошуљу,“ одговорила сам не погледавши га.</p> <p>„Па за |
S} Умотала је књижицу у папир и метнула крај стола.</p> <p>У томе изби на сахату шест.{S} Радо |
ама.{S} Држала сам, да ће ми бити скоро крај, па сам све главније успомене свела у једно; нека |
.{S} Права љубав је вечита.{S} Она нема краја, нити се може уништити; тако на пример, ако љубим |
Кад год се дала прилика, шетала сам се крајем од „ајзнбана,“ не би ли је случајно опазила; али |
езином?</p> <p>Дознала сам и то.{S} При крају године писала ми Даринка измећу осталог и ово: „К |
„анштендиг“ собу.{S} Сад је тамо у оном крају од „ајзнбана.“ „Ал не зна ни она да ми каже, у ко |
им трагом!{S} Јевросима учи свога сина, краљевића Марка, да се на туђе не лакоми, па да суди по |
м је тако добро испала, бољу је неби ни краљица умесила...</p> <p>— је лите да је била добра?{S |
природа“ и тера у гроб пре времена.{S} Красан стари метод уз који живеше учитељи 80—90 година! |
ка а наша суседкиња срочила, да би били красан пар.</p> <p>„Красан пар, а још се и не познајемо |
срочила, да би били красан пар.</p> <p>„Красан пар, а још се и не познајемо!“ Узвикнула сам у с |
ругог се већ суши.</p> <p>Него и ја сам красна домаћица.{S} Време ужини већ прошло, а ја вам ни |
итњасто зеленило и плаво небо, што тако красно дичи моју постојбину, фрушку гору.</p> <p>С моје |
же, тим боље; ко би још тако луд био да крати себи пријатну забаву и то „света ради!“ Зар не пр |
о а нама су гадне и смешне те здепнасте кратке ноге; ми сликамо врага црног а црнац га замишља |
увреду што ми је нанео.{S} Мајка је пре кратког времена умрла, а на самрти све му је казала, мо |
{S} Но у њему је сад тек беснила „плава крв“. — Осећао се увређен, па из освете газио ми углед |
евши ме оштро на око.</p> <p>Мени јурну крв у лице, те збуњено пођох из собе.</p> <p>„Узећу му |
богатију.{S} Сви су они таки...“</p> <p>Крв ми јурну у главу.</p> <p>„Разумем!“ узвикнула сам п |
} Хтели су богату партију и од племићке крви, а не машамоду са три четири хиљаде.</p> <p>Да не |
ли нам опростити.{S} Та ја сам најмање крив што се тако десило!“</p> <p>Јецала сам читајући то |
икну он, пустивши ми руке; „но и ја сам крив, па нек ти буде по жељи.</p> <p>С тим је одјурио и |
.</p> <p>„Не отимај ми име!{S} Нисам ја крива што се тако десило,“ срдила се жена; „врати ми оц |
право што се срдиш на мене.{S} Нисам ја крива и то Душан — “</p> <p>Свршити нисам могла, пала м |
онда, грех на његову душу.{S} Није она крива што је тако анђеоска створа, па дошла у руке нечо |
свету више но икада!</p> <p>— Томе није крива школа ни метод, већ домаће васпитање и окона. „Де |
</p> <p>„Милане!{S} Милане!{S} Ја нисам крива!“ јаукнула сам.{S} Он није чуо тај јаук; био је в |
ривој.</p> <p>Уздрхтала сам се као неки кривац.{S} И он је био збуњен и блеђи но обично.</p> <p |
тано, ти се и сад срдиш!{S} Али зар сва кривица лежи на мени?{S} Зар нисам био преварен, а прев |
<p>С моје стране не беше дакле никакве кривице, па и опет их брзо нестаде са света; колера их |
ичица, па већ се питаш: да није с твоје кривице?{S} А оне, матере, занемарују своју децу сваки |
сам и у Милану љубила тек њега.</p> <p>Крила сам своје осећаје, но он их је ипак дознао.{S} Љу |
дито севаше; „ниси дете, да те држим на крилу!“</p> <p>„То и не тражим; само хоћу и морам ти ка |
да се по соби пролете; но онда држим у крилу Марка и Аурору.{S} Немам баш неограничено поверењ |
ством, лаћа <pb n="163" /> ли се разних критичких подузећа.{S} Срећа их изневерила, те се матер |
омично.{S} Груди му се бурно надимале а кроз прсте котрљале се сузе.</p> <p>Неко време је тако |
ти људи?“ мислила сам и поглед ми паде кроз отворен прозор у таку једну избицу.{S} И гле! — ко |
то „света ради!“ Зар не пролази и сунце кроз каљава места, на остане чисто?!{S} Тако се ћерко, |
ча ти је легао, па неможе заспати.{S} И кроз завесу на врати продире светлост; а то њему квари |
и свега нестане. „Која вајда,“ севну ми кроз главу, „кад је твоје срце мртво.{S} Осећај, што га |
ик.</p> <p>„Ништа, ништа,“ шапутала сам кроз плач; „мајка ће бити задовољна — дужност је одржал |
тичијег цвркутања, продирало је сад још кроз ваздух тек по неки сребрнаст дечији гласић и тихо |
зору.{S} Гледао је неко време замишљено крозањ; за тим ми опет приђе.</p> <p>„Остави то,“ рече |
ћкасте коже, и модрих усана и око лепог кроја.{S} Разгледала сам јој и одело.{S} Било је скромн |
, чисто и њезиној дубокој старости и по кроју и градиву сасвим примерено.</p> <p>Што сам се упл |
арошко гробље.{S} Метнула јој и каменит крст, али без сваког знака и натписа.{S} Кад сам је пит |
п или створ, хоће свет често љубављу да крсти.{S} Али љубав, права света љубав, која није потек |
р да видите!{S} Кад-кад се само чудим и крстим, па се питам:{S} Где им је свест?{S} Где су им м |
аиста заслужује, да је отмени и солидни кругови презру и истисну — пре него ма коју карташицу и |
S} Мене ради био би хладније приман и у круговима, у којима је одрастао, а то све болело би га, |
се меша са сваким;“ те тиме руши углед кругу, у коме се налази.{S} Така „простакиња,“ така „ра |
} Још и данас се сећам свог учитеља.{S} Крупан, сед и румен старац.{S} Дође до душе раније у шк |
неколико пари чарапа за „штафир“ своје кћери.</p> <p>Опростила сам се на брзу руку, обећавши д |
ије правила разлике између мене и своје кћери; учила нас је обе кувати, месити прати и све женс |
мајко, нећу ти спомен каљати!{S} Твоја кћи је доста патила, па ће бити снажна и од сада!{S} Не |
о ходим и не слутећи шта у њему врије и кува.</p> <p>Љубила сам га, али сам била старија, па ми |
Сека-Маца, — управо баба-Маца — теткина куварица, љутила се до душе увек због тога.</p> <p>— Бо |
ђу мене и своје кћери; учила нас је обе кувати, месити прати и све женске домаће и ручне послов |
} Она се после отровала, он сјурио себи куглу у чело.{S} Јели истина не могу тврдити; дознала с |
а душевна лепота спољашној, видели би, куд би свет отишао!{S} Ја, сам ето већ остарила а не мо |
ја тетка из своје собе.{S} Иди ти душо, куд си пошла, па се забављај по вољи.{S} Доста ти је ра |
.</p> <p>После ме је питала: ко сам, од куда сам, како живим и т. д.{S} Све је то чинила неком |
наци.</p> <p>Добро велите, ћерко.{S} Но куда ми одосмо, а хтела сам само рећи, да моји греси ни |
ла сам и збуњено пошла из собе.</p> <p>„Куда ћеш?“ шапутао је пламтећим оком. „Остани, имам с т |
} Но зато опет по, највише „весело срце кудељу преде.“ Само великани, само изузетци узвишују се |
а, да потврдим и ту ману нашег хваљеног културног века... </p> <pb n="148" /> <p>— Па шта да се |
ва роба, која остане у дућану, што нема купаца, или што је лошија од остале робе.</p> <p>Кад чо |
Мора мајко, да игра по њезином такту — купила га је.</p> <p>— Добро велите, ћерко, рече стариц |
је често виђала у касапници.{S} Тамо је куповала меса за чорбу себи и „своме друштву“ — тако он |
уђој жртвујем; топло срце није хтело да купује љубав, или само да љуби, већ је тражило у истој |
учај притиче у помоћ.</p> <p>— Умр'о је купци барон Д...ч.{S} Сутра му жељезницом стиже тело.{S |
на шешир, па извукла место њих из неке кутије твој дневник.{S} Опрости што сам га неприметно у |
јуче.</p> <p>Преметала је неко време по кутији и онда извади чак са дна једну сашивену рукописа |
и оде шифонеру, отвори га и донесе неку кутију, па је метну на сто.{S} У њој је било писама сор |
што их је токорсе угостила.{S} Тако се кућа не кући.{S} Тако се разорава.{S} Нисам од оних, шт |
да ће она бити моја насљедница, а само кућа и земља вредила ми је преко пет хиљада.</p> <p>Изб |
, да су и у овој вароши на вишеспратним кућама они прозори, што су равни с тротуаром, прозори о |
к што сам преписала књижицу, дође ми од куће писмо, да сам нужна код куће.</p> <p>Опремила сам |
Прошао сам онуда и свратио сам.{S} Код куће беше само слушкиња и мала Данка.{S} Хтео сад да од |
дође ми од куће писмо, да сам нужна код куће.</p> <p>Опремила сам се за пут, а пре тога отишла |
S} Већ сам вас жељан а могу учити и код куће.“</p> <p>Дошао је.{S} Већ првога дана опазила сам |
л не уме у свету да се нађе.{S} Ето код куће, умесими „на супу.“</p> <p>Сека-Маца беше скроз пр |
под земљом, а требало ми је полазити из куће, у којој сам толико среће и толико туге доживела!< |
ми каже, у ком је сокаку и који је број куће.{S} Да ми је казала, радо би вас одвела.</p> <p>Та |
је токорсе угостила.{S} Тако се кућа не кући.{S} Тако се разорава.{S} Нисам од оних, што су им |
м хладно и одлучно:</p> <p>„Милане, иди кући жени и детету.{S} То ти је дужност; а они те и већ |
е сами нађете.{S} Читав Лавиринт у овој кући!</p> <p>— Скините се, драго дете, па седите!{S} Ет |
анула пета година од кад сам примљена у кући моје помајке.{S} Једног дана рече ми Даница поверљ |
о не треба претеривати.{S} Оно што се у кући нађе и искрен срдачан дочек, најбоље је гошћење.</ |
а беше учитељ, као и отац ми.{S} Деце у кући није имао; јединицу ћерку беше удао пре 10 година. |
и љубави.{S} Остала сам да живим, но у кући тој дуже остати нисам могла.{S} Земља је чисто гор |
</p> <p>— Три дана пред смрт, молила је кућњег газду да телеграфише по неку њену рођаку тамо у |
им ђаконијама.{S} Често таким, да убија кућу.{S} Дневна заслуга целе породице износи форинта ил |
.</p> <p>Бацила сам још један поглед на кућу, па пођох тражити тетку.</p> <p>Нашла сам је с нек |
адити више нисам смела, те дођох њима у кућу.</p> <p>Док је трајало новца од касније зараде мој |
лане што је чинио, те уђосмо заједно у кућу.</p> <p>После два дана је отпутовао.{S} При поласк |
и њу; доказ је што сам је узела у своју кућу, али да њу узме не могу допустити, већ тебе ради.{ |
пренашам гласове и решетам ову или ону кућу, као што то чине многе токорсе даме и матере читав |
ала неудата.{S} Не, ћерко није тако.{S} Куцало је топло и моје срце, можда топлије, но стотину |
о некако топло; срце ми је живље почело куцати, но тек за тренутак; после ме обли румен стида; |
гласић малога Милана:</p> <p>— Цицико, куцико, волела ме?{S} Ја сам ваша мати!{S} Миловао је с |
доћи,“ рече једног дана Даница. „Па је л' мајко, хоћемо ли га одмах и женити?“</p> <p>„Чим отв |
с „р“; обично га је замењивао са „и“ и „л“, или га је сасвим изостављао.</p> <p>Умерила сам кор |
ашњи бљесак и етикетна правила.{S} Држа ла је и она, да се тек у додиру са госпоштином и „салон |
а зацело и није — један!...</p> <p>„Ми—ла—не!“ прошапутала сам испрекидано и онесвешћена пала |
вера у мој карактер, моју чистоту онако лабава била.{S} Но и тога је давно нестало, па буди мир |
би времена да ме сами нађете.{S} Читав Лавиринт у овој кући!</p> <p>— Скините се, драго дете, |
Сирота си девојка, а мушки су врагови; лажу око девојке, док не дође до женидбе, па онда бирај |
ћерко.{S} Така сам била од кад сам.{S} Лака на смеју, као и на плачу.{S} Но то ваљда није грех |
м одушевљењу дужности а лице јој облила лака румен.{S} Гледајући је тако појмила сам њезино нек |
штовати! прекидох је и нехотице ја.{S} Лако је у добру добар бити, ал на муци знају се јунаци. |
ти његови господски назори, па се може лако десити да ме заборави.</p> <p>(Стеван је био син о |
у оставити сво добро моје.{S} Она ће ме лако прегорети.{S} Није ни пошла за мене из љубави.{S} |
аница.</p> <p>„Да боме да јој неће бити лако.{S} Али ако буде паметна, увидиће и сама, да тако |
блеђи но обично.</p> <p>„Изашла си тако лако одевена, а већ се захладило; ево ти мараме.“ Па ме |
спитујем.{S} Доцне је, али да није било лако рушити своју срећу за рад дужности, то је истина!< |
е имао право; ја нисам била од оних што лако подлежу.</p> <p>Још нисам била равнодушна, али ни |
Таки карактери, таке природе не подлежу лако.“ Око му је пламтило а глас дрхтао.</p> <p>Извила |
ала ме је стрпљиво, и тада тужно рече: „Лако је теби, ал у мени као да су две природе; једна до |
сина, краљевића Марка, да се на туђе не лакоми, па да суди по правди Бога истинога; јер је боље |
сећаја али њима не влада тек срце, бура лакомислености, него су потчињени, тврдој вољи, ћерци р |
он није за мене; све више увиђам, да је лакоуман и не постојан, а и мишљење нам се јако разилаз |
ио син ондашња имућна бележника, леп но лакоуман младић.{S} Чула сам чешће говорити, да се њих |
истина говори очајање, али више и чешће лакоумље и себичност.{S} Зар је човек рођен тек да само |
чути.{S} Има још доста.</p> <p>— Онда, лаку ноћ!{S} Сутра ћемо наставити.{S} Сад лези и ти, ве |
верени, да су таки људи у самој ствари „лакша роба“ ...{S} Ти и незнају шта је љубав.{S} Разуме |
Даницу) повери ми се; у друштву се све лакше сноси. „Смејао се, но тај смеј је некако чудно зв |
и „племените“ рибице! ...</p> <p>Да се лакше могу поновити — ако дође до „замерке“ — повела са |
ем господски левентује <pb n="149" /> и лакше „тера кера.“ А колико је уважених госпођа, које с |
S} Ох та и ја знадем, да се у богатству лакше и комотније живе, па нећу да сам му на сметњи!“</ |
ваћемо у Америку.{S} Тамо у новом свету лакше ће Боривој стећи гласа а и за мене ће бити боље.{ |
ступе у савез, да с удвојеном силом још лакше варају и левентују, али чим се даде прилика да пр |
ти Петар баба Ани.{S} Знате, што сам ја лане у Парку читала у оној вашој лепо везаној песмарици |
>— Чули сте га од мене.{S} Старка га је лане у парку цитирала.</p> <p>Хтела сам наставити читањ |
шла је мајка;“ па ме узе за руку, као и лане што је чинио, те уђосмо заједно у кућу.</p> <p>Пос |
с сећати до своје смрти!</p> <p>Кад сам лане била у Т., отишла сам опет да видим баба-Стану.{S} |
ле душевне врлине?{S} Доста кад је лепа ларва и дубок пун џеп!{S} Цео свет, особито мушки и не |
S} Из славољубља и жудње за богатством, лаћа <pb n="163" /> ли се разних критичких подузећа.{S} |
д силних питања.{S} Тек што им знање на левак у главу не сипаш, па која вајда?{S} Шарлатана у с |
енио тек да са жениним имањем господски левентује <pb n="149" /> и лакше „тера кера.“ А колико |
ака савезника?!</p> <p>Док траје новца, левентују обоје и сносе се, нестане ли га, бива свешта. |
да с удвојеном силом још лакше варају и левентују, али чим се даде прилика да преваре и — једна |
ад лези и ти, већ је касно а теча ти је легао, па неможе заспати.{S} И кроз завесу на врати про |
ира.{S} Па и једна лубеница, хладна као лед.{S} Њу сам вама наменула.{S} Држала сам је до подне |
ше ми се смркло а срце ми стегнула нека ледена рука. </p> <pb n="157" /> <p>Кад сам се освестил |
кву ми је будућност у овом поквареном и леденом свету баш тим особинама спремио.</p> <p>Тако са |
ко се осмехом растерују сузе а жеравица ледом заклања...</p> <p>Он је оборио очи и уздахнуо.</p |
онда, кад је она разуму сасвим окренула леђа и — поклизла.{S} Тасе се онда јунакиње или дижу, т |
а црпи! — Где тога није, дере му кожу с леђа, да накити своју душевну наготу.{S} Право има, кад |
<pb n="157" /> <p>Кад сам се освестила, лежала сам на канабету, поред мене клечаше моје две уче |
стита и добра душа.{S} Није сирота дуго лежала; само две недеље.{S} Доктора није хтела. „Од ово |
оним старачким лицем.{S} У том погледу лежала је нека младалачка живахност, помешана са искрен |
хитрином а он је разгледао цвеће што је лежало на тезги.{S} Нисам дизала очију, али сам осећала |
се и сад срдиш!{S} Али зар сва кривица лежи на мени?{S} Зар нисам био преварен, а превару си п |
ила, па ће бити снажна и од сада!{S} Не лежи јунаштво у смрти, већ у животу.....“</p> <p>Пољуби |
же мужа и жену.{S} А то полско сродство лежи поглавито у сличности карактера.{S} Разумете ме — |
} Зар оне не увиђају, каква одговорност лежи на њима пред Богом и светом.{S} Закужави ти један |
ку ноћ!{S} Сутра ћемо наставити.{S} Сад лези и ти, већ је касно а теча ти је легао, па неможе з |
, претворила сам у новац и тражила себи лека. </p> <pb n="169" /> <p>Зарад тога дошла сам и амо |
{S} Ал тек, тек.</p> <p>— Па зар сам ја лења, сека-Мацо!</p> <p>— Бог с вама! а ко то каже? зат |
ан је био син ондашња имућна бележника, леп но лакоуман младић.{S} Чула сам чешће говорити, да |
много на школе.{S} Отац му, да боме има леп капитал, ал још доста деце, па ко паметан човек, же |
и нагон, сањалачки занос, или навика на леп или створ, хоће свет често љубављу да крсти.{S} Али |
артањем на новац бајаги неке забаве.{S} Лепа забава, која из туђег џепа вади новац, без да си г |
еву; има пет хиљада одмах на венчању, а лепа је девојка,“ заврши моја помајка, баш кад сам отво |
.{S} Па и сирота рођака још доста млада лепа женица, толико је плакала за њом, да сам мислила, |
већ корена ухватило.{S} Жена ми је била лепа и богата, а имао је и сина, више ми није требало, |
оти није једнак!{S} Сва божија створења лепа су, ако само нису богаљеви или измет природни.{S} |
остале душевне врлине?{S} Доста кад је лепа ларва и дубок пун џеп!{S} Цео свет, особито мушки |
теде ни слушати.</p> <p>— Гостољубље је лепа српска врлина, говорила је застирући сто и спремај |
ечовеку......{S} Од ње је доста, што је лепа и што је умела страсно љубити ма и недостојно и мо |
ако не може истински волети ни спољашње лепа човека, без душевних врлина.{S} Само децу, ма и ма |
а.{S} Некада, у младости, могла је бити лепа.{S} Црте лица биле су правилне, ал јој се сад од с |
> <p>— Били смо код старе мајке.{S} Има лепе жуте тице, па све тако, тако чине! — предвари ме „ |
, узор јунакиња обично су женскиње мање лепе, али тим више даровите, образоване и учене.{S} Оне |
</p> <pb n="138" /> <p>Дај Боже, да тај лепи шарени свет и не познате, бар не овако, као што са |
молим зета, да ми даде припомоћ.</p> <p>Лепим није хтео, за то је суд решио 10 фор. месечно.{S} |
ло имате?{S} Па га сад не упуштајте.{S} Лепо је бити попадија.{S} За то ми будите захвални, па |
дан старински сат, неколико слика и два лепо бојадисана кавеза.{S} У сваком кавезу скакутао је |
два сам је утешила.</p> <p>Сахранила је лепо, тамо у варошко гробље.{S} Метнула јој и каменит к |
авну улагу!{S} То двоје одређују шта је лепо, шта ли не.{S} Зато и треба настојати, да се те дв |
<p>— Каква вам је то књига?{S} Како је лепо увезана, као еванђеље. (било је „дивотиздање.")</p |
ми посла!{S} Млад мушки воли све што је лепо и што му је пред очима.{S} Заборавиће је брзо поре |
сам ја лане у Парку читала у оној вашој лепо везаној песмарици. — Ту се гласно засмејала а очи |
те, жућкасте коже, и модрих усана и око лепог кроја.{S} Разгледала сам јој и одело.{S} Било је |
а забава беше ми читање у тамошњем врло лепом варошком парку.{S} Сека-Маца, — управо баба-Маца |
е болесној уображеној лепоти, а душевна лепота спољашној, видели би, куд би свет отишао!{S} Ја, |
цу привлачи на први поглед тек спољашна лепота и младост.{S} Доброта и остало, привуће их тек п |
тане!</p> <p>— По вашим речма, спољашња лепота мало утиче на праву љубав?</p> <p>Спољашња лепот |
о утиче на праву љубав?</p> <p>Спољашња лепота?{S} Шта ви разумете под том лепотом?{S} Кинез ст |
и формасте.{S} Али баш тај иначе „услов лепоте,“ чудно је одударао од старачке борасте, жућкаст |
овек неког може волети тек због телесне лепоте?!{S} Мислићете да можда никад нисам била способн |
тпостављало здравље болесној уображеној лепоти, а душевна лепота спољашној, видели би, куд би с |
амишља белог.{S} Ето видите, да појам о лепоти није једнак!{S} Сва божија створења лепа су, ако |
врста јунакиња, сушта је наивност а по лепоти и доброти прави анђео и неко надземно створење.{ |
ашња лепота?{S} Шта ви разумете под том лепотом?{S} Кинез стеже својој ћерци ногу, да би је пол |
силац тих врлина у гроб сађе; љубимо ли лепоту спољашњу, она ће нас заносити до год нас траје, |
жавајући устима тичије пипкање а рукама лепршање.</p> <p>Сад ми друго не остаде, већ да кажем и |
ише излаза из свога кавеза.{S} На њиово лепршање, дотрча старици и Аурора и Марко, па се и они |
ице јој слетише на груди, па се стадоше лепршати и пипкати је по бради и лицу; изгледало је, ка |
{S} Заборавиће је брзо поред богатије и лепше; само она треба да је паметна, да је благодарна, |
да их одобрим.{S} Жао ми је било мојих лепших снова и илузије, што сам их донде имала...</p> < |
: „заборавиће је поред друге богатије и лепште.“ Те речи звучаше ми непрестано у души; и ја сам |
, па кад нуз вас проћу, нек шиваћка све лети, а плетице све звецкају!</p> <p>— Хвала, сека-Мацо |
така је отпутовао.</p> <p>Писма су опет летила од једног другоме.{S} У његовим беше мале разлик |
ко сталежа, а где су остали сталежи, па лето, па јесен, па зима?!“ шалила сам се ја.</p> <p>„То |
г ваљаног доктора очију.{S} Годину дана лечио ме је и божијом помоћу спасао вид.</p> <p>Заостал |
гледу.</p> <p>Тек што ми се почеше ране лечити, позледише се опет.{S} Јадног дана добила сам пи |
удње за богатством, лаћа <pb n="163" /> ли се разних критичких подузећа.{S} Срећа их изневерила |
а ћерком богата поседника П...ћа.{S} Да ли из наклоности, никад нисам дознала.{S} Клонила сам с |
Варате се, сека-Мацо — прво пита: „има ли мираза?...“</p> <p>— Но, но, дабоме да то не сме фал |
!{S} То двоје одређују шта је лепо, шта ли не.{S} Зато и треба настојати, да се те две особине |
и старица свој дневник, биографију, шта ли је?{S} Још нисам почела читати.</p> <p>— Е, онда ме |
али да су потчињени разуму.</p> <p>Шта ли сам ту препатила!{S} Па и опет ме није разумео.{S} Н |
у певанији песников лик:</p> <p>— Вреде ли што његова дела?</p> <p>— Стручњаци, и цео свет вели |
ика да преваре и — једна другу.{S} Дође ли једно од њих у било какву неприлику, зар се надати с |
сати, довољно ће бити, дај се увиди, је ли „бабадевојка“ заслужила презирање и поругу, којом се |
и дужност, дужност према другоме.{S} Је ли то грех, незнам.{S} Нећу ни да испитујем.{S} Доцне ј |
вас примио.{S} Добро је он дете.{S} Је ли Милане, ти волиш мајку?{S} Већ с питањем сам хтела п |
оравили и људи.</p> <p>Заборавили? — Је ли баш тако?{S} Не, сећају се они мене, кам год им се п |
усрећила!</p> <p>Зашто је то тако? — Је ли морало тако бити? — Савест ми је чиста и мирна, али |
аш ко с Димитријем Обрадовичем.{S} А је ли бар он срећан, или је гоњен као Обрадович?</p> <p>— |
од обичне трговачке спекулације, па је ли чудо што се не хтедох без љубави удати?!{S} А за љуб |
детињарија, занос и лудорија.{S} Па је ли чудо што се до овог дотерало?!{S} При ступању у брак |
ца, левентују обоје и сносе се, нестане ли га, бива свешта.{S} Још је срећа, кад се за времена |
аче има девојака свуда.“</p> <p>„Хоћете ли још г. шогоре?“</p> <p>„Ако има читај.“</p> <p>5. ма |
, јадно би изгледао овај свет.{S} Јесте ли га лично видели или тек на слици?{S} По писмама суде |
тала сам се крајем од „ајзнбана,“ не би ли је случајно опазила; али увек без успеха.</p> <p>Већ |
>Милан.</hi> </p> <p>Јадна мајко, је си ли се томе надала, кад си своју погрешку сину одала?!{S |
се предњу и шапутала:</p> <p>„Оче, јеси ли задовољан са својом јадном ћерком?{S} Делала сам по |
.{S} Но јесам ли то заслужила?{S} Јесам ли?</p> <p>Догађаји и дела нек говоре!</p> <milestone u |
им необична и смеју ми се.{S} Но јесам ли то заслужила?{S} Јесам ли?</p> <p>Догађаји и дела не |
апали чибук, па се не види из дима; ако ли је после-подне, наслони главу на катедру па — хрче.{ |
ог дана Даница. „Па је л' мајко, хоћемо ли га одмах и женити?“</p> <p>„Чим отвори канцеларију и |
носилац тих врлина у гроб сађе; љубимо ли лепоту спољашњу, она ће нас заносити до год нас трај |
ја урадити, говорила је.{S} Ко зна хоћу ли још кад год сећи.{S} Ову сам за вас узела.{S} Ја их |
<p>Прекинула сам читање и питала: „хоћу ли читати даље?“</p> <p>„Па читај“ смејао се шогор.</p> |
лни, па га држите за јаку.</p> <p>„Хоћу ли читати даље, драги моји?“</p> <p>„Можеш.“</p> <p>10. |
и љубави. </p> <pb n="167" /> <p>„Имаш ли још који егземплар?“ смејао се он.</p> <p>Како неби |
о је моју љубав, јадни Боривоју. знадеш ли шта чиниш?!{S} Или те је занела њезина спољашност?!. |
видим и да из твојих уста чујем, можеш ли ми опростити ону гадну, ону црну увреду.{S} Невин са |
лостива, па одговори како живиш и можеш ли нам опростити.{S} Та ја сам најмање крив што се тако |
па хоћу из твојих уста да чујем, хоћеш ли ми бити жена, кад свршим науке?“</p> <p>„Хоћу,“ јеца |
етни.{S} Или ако нећеш тако, реци хоћеш ли, да се са женом раставим?{S} Подићу и небо и земљу д |
.</p> <p>Оборила сам очи.</p> <p>„Шалиш ли се? питао је узевши ме опет за руке.</p> <p>„Не шали |
шалим.</p> <p>Он се трже.</p> <p>„Желиш ли искрену пресуду?“ питаше после неколико тренутака.</ |
ељи и онда је била мирнија.</p> <p>— Је-ли рођака дошла? питала сам радознало.{S} Знала сам да |
Баба-Стана беше — мртва.</p> <p>— Знате-ли што о њој? питала сам раделицу ту.</p> <p>— Знам сам |
и одзива; а понос ми није допуштао, да „лижем руку,“ која се могла ма у шали на мене измахнути, |
</p> <p>Сека-Мацино место, заузела беше Лиза, те сам могла читати кад ми је воља.{S} Није имао |
естим Милана.{S} Оне две оставићу данас Лизи.</p> <p>Док се тетка вратила, разгледала сам књижи |
запита, показујући у певанији песников лик:</p> <p>— Вреде ли што његова дела?</p> <p>— Стручњ |
лико сам назрела.</p> <p>— Јесте мајко, лист је политичан.</p> <p>— Право велите, могла сам бит |
осле неколико тренутака, маши се она за лист, што сам га уз себе спустила.</p> <p>— Неће те ми |
ла.</p> <p>Док је она пажљиво превртала лист, ја сам је посматрала.</p> <p>Била је повисока сла |
е, душо, поче она, показујући прстом на лист, што сам га читала.{S} Прочитала сам на том листу: |
p> <p>— Политика, рече она, пруживши ми лист.{S} Невидим добро; ситна је, но толико сам назрела |
ина, секо моја.{S} Отвори само последњи лист свога дневника...“</p> <p>То је било пре две недељ |
<l>Срце се загрева;</l> <l>Цвеће мири, листа гора,</l> <l>Туге нестат’ мора!</l> </quote> <p>С |
<l>Срце се загрева;</l> <l>Цвеће мири, листа гора,</l> <l>Туте нестат мора!</l> </quote> <p>— |
душе.{S} Ту је опет преврнула неколико листова, и пажљиво читала.{S} На једанпут диже очи и ре |
песмица смешећи се.{S} После преврташе листове, овде-онде читајући по неки одломак ове или оне |
ледала сам књижицу.</p> <p>На насловном листу беше написано:</p> <p>„Зашто сам остала неудата.“ |
сам га читала.{S} Прочитала сам на том листу: „Застава,“ па видим, да сте и ви Српкиња.</p> <p |
неби ни краљица умесила...</p> <p>— је лите да је била добра?{S} За младих година служила сам |
х књига.{S} Упознао нас је и с немачком литературом.{S} Сви дечији писци и песници тога језика, |
погледа, преко — сад још већма — увела лица, пролети јој зрачак радости и изненађења.{S} Видел |
исер зуба, чарних очију и бела и румена лица, већ којој је главни основ узајмио поштовање душев |
} Затим тешко уздахнуо, спустио руке са лица и рекао одлучно:</p> <p>„Повешћемо га с нама.{S} У |
љубљене особе спадну и кад руменило са лица у борби живота нестане!</p> <p>— По вашим речма, с |
у младости, могла је бити лепа.{S} Црте лица биле су правилне, ал јој се сад од слабости испупч |
ено ћутала.{S} За тим се прену, а преко лица јој прелети горак ироничан осмех.</p> <p>— Да, нас |
м вас заволела онако на први поглед.{S} Лице ваше остаће ми и без имена у памети.{S} Будите ми |
p>— Добро велите, ћерко, рече старица а лице јој узе сетан, да не речем, болан израз.{S} Зар се |
се сјале у светом одушевљењу дужности а лице јој облила лака румен.{S} Гледајући је тако појмил |
грозила сам се од призора тог и покрила лице рукама.{S} Он их нежно скиде и загледа ми у очи.{S |
светија. <hi>А кад мајка пита: какво је лице њезина детета?!{S} Сродство душе и срца привлачи ј |
/p> <p>„Мој син?“ јаукнуо је он, покрио лице рукама и стајао немо и непомично.{S} Груди му се б |
е оштро на око.</p> <p>Мени јурну крв у лице, те збуњено пођох из собе.</p> <p>„Узећу му Мару Б |
ајала женска прилика.{S} Један поглед у лице јој учини да устанем.{S} Била је то жена у дубокој |
две недеље...“ А румен стида суну ми у лице.{S} Чинило ми се, да сам се одала.</p> <p>Срце ми |
се збива у срцу и зрачак среће озари му лице, али тек за тренутак.{S} Доцније је у таким прилик |
лед јој се није слагао с оним старачким лицем.{S} У том погледу лежала је нека младалачка живах |
х трагова преживелих година, што јој на лицу беху исписани.{S} Да је тај поглед изражавао терет |
тадоше лепршати и пипкати је по бради и лицу; изгледало је, као да је милује и љубе.{S} У исти |
о би изгледао овај свет.{S} Јесте ли га лично видели или тек на слици?{S} По писмама судећи, ре |
реће, што у њојзи не нађох оне — морске логике.</p> <p>Тога вечера сам раније потражила своју с |
им џепом!..</p> <p>Знала сам ту „морску логику“ понеког женског и мушког „отменог света,“ па са |
ко рано потражила своју собу?!</p> <p>— Лолица једна, и ту ме издао! — Дала ми старица свој дне |
, законом обезбеђена варалица, отимач и лопов, а често и посредни убица читавих породица.{S} Па |
е у дућану, што нема купаца, или што је лошија од остале робе.</p> <p>Кад човек чује, или чак и |
.{S} Како и неби, кад ти предпостављају лошију од тебе, само за то, што је удата!{S} Баш као да |
дне за час се поболем.{S} Стара сам.{S} Лубеница је била зрела и слатка.</p> <p>— Добро што се |
свежа масла и добра сира.{S} Па и једна лубеница, хладна као лед.{S} Њу сам вама наменула.{S} Д |
и...{S} Сад ће најбоље бити, да расечем лубеницу.{S} Ено мали сишао са столице.{S} Не занима га |
што су ближе, тим боље; ко би још тако луд био да крати себи пријатну забаву и то „света ради! |
јецала сам на глас.</p> <p>„Што плачеш, лудице моја?{S} Тамо је и онако живље и веће место; ако |
а ми прочита мисли још у души.</p> <p>— Лудо сам питала, уздахну она.{S} Шта се може мислити — |
презирати не можеш.{S} Па зар неби било лудо, кад се неби машили среће, која нам је тако близу! |
редлагао ми је тајни, незаконити брак. „Лудо би било, да ради оне церемоније срдим родитеље а н |
ужа и жене давно је детињарија, занос и лудорија.{S} Па је ли чудо што се до овог дотерало?!{S} |
велих дана, малаксалост и тугу, злоћу и лукавство, небих се зацело тргла.{S} Овако је била — не |
, па било старо или ново!</p> <p>Што се луксузне ношње тиче, нећу много да говорим.{S} Тог зла |
се, да сам се одала.</p> <p>Срце ми је лупало, да сам се бојала, чуће.{S} Устала сам и донела |
и главу на катедру па — хрче.{S} Тек на лупу од нашег трчања по скамија, протре очи и викне: „К |
што неможе свестан човек заволети мртву лутку, са њезина шарена одела, исто тако не може истинс |
дечицу.{S} Изгледају, као неке накићеве лучице.{S} И то већ показује неку материнску љубав и ст |
о се из љубави узимају?</p> <p>— Љубав! љубав! зар је све љубав што се тим светим именом назива |
> <p>— Нећу да кажем, да није љубав.{S} Љубав је дабоме.{S} И најгора мајка воли своје дете.{S} |
ништила је сваки племенитији осећај.{S} Љубав и поштовање одавно је постала детњарија.{S} Отуда |
је осећаје, но он их је ипак дознао.{S} Љубав је најтеже сакрити.{S} Видио је шта ми се збива у |
то и јесте све мање љубави на свету.{S} Љубав је ћерко, најнежнија и најплеменитија „биљка“ чов |
и.{S} У том погледу се јасно огледала — љубав.</p> <p>Срце ми је дрхтало, но поглед сам мирно и |
аш то само прегоревање и брига а њему — љубав.</p> <p>Срце ми дакле не беше мртво него тек успа |
иве, што се из љубави узимају?</p> <p>— Љубав! љубав! зар је све љубав што се тим светим именом |
о је, јел те?{S} Али и они мене воле, а љубав тражи одзива.{S} Па и правичнији су од људи ...</ |
незнају шта је љубав.{S} Разумем, права љубав, а не оно, што веже падишу за његове буле или пет |
нисте разумели.{S} Ја сам рекла: права љубав, а та незна за неверу.{S} Она се гаси тек с нашим |
било од кад је, и биће довека.{S} Права љубав је вечита.{S} Она нема краја, нити се може уништи |
к благослов и срећу доносити.{S} Такова љубав је и трајнија; траје и онда, кад једра плећа љубљ |
се не хтедох без љубави удати?!{S} А за љубав, чинило ми се да ми је срце мртво.{S} Но није так |
е да можда никад нисам била способна за љубав, кад тако говорим и кад сам остала неудата.{S} Не |
овољан.{S} Јасно сам видела, да га моја љубав слабо усрећује и да му је немила.</p> <p>То ме је |
позива?{S} Истина је света, да је свака љубав спојена са тежњом и чежњом, да нам је љубљена осо |
. 0сећала сам да то није више братинска љубав, а невеста ни вереница још му нисам била, па би м |
воје дете.{S} Но површна је и мајчинска љубав код таке врсте матера.{S} Сујета је то, моја ћерк |
ила мисао: у чијем је срцу прво поникла љубав, у његовом или њезином?</p> <p>Дознала сам и то.{ |
ји предмет.{S} Исто тако не силази нама љубав ни с ким ни у гроб.{S} Она остаје као нека клица |
о, да је то моја <hi>прва</hi> и једина љубав.</p> <p>У оба случаја било је и одзива.{S} Но опе |
S} Нико на пример не пориче, да мајчина љубав није најмоћнија и најсветија. <hi>А кад мајка пит |
шта је љубав; само сам рекла, да је она љубав права, која потиче из душевног сродства, а не са |
у њега, али га љубим из све душе; а та љубав и дужност према вама учиниће да га заборавим и бе |
вљу да крсти.{S} Али љубав, права света љубав, која није потекла из моменталних утисака једрих |
вете љубави, сада је ретко!{S} Та света љубав мужа и жене давно је детињарија, занос и лудорија |
мају?</p> <p>— Љубав! љубав! зар је све љубав што се тим светим именом назива?{S} Животињски на |
би у животу тек једаред?{S} Та права је љубав вечита!</p> <p>— Вечита! осмехну се старка.{S} Да |
лишно; а још нисам ни сама знала, да је љубав, што према њему осећам.</p> <p>Слушала ме је стрп |
а хтела.{S} Ја нисам одређивала, шта је љубав; само сам рекла, да је она љубав права, која поти |
„лакша роба“ ...{S} Ти и незнају шта је љубав.{S} Разумем, права љубав, а не оно, што веже пади |
а то писмо.{S} Дакле с његове стране је љубав а с њене тек симпатија и сажаљење!{S} Зарад њезин |
у се мајко, с вама не слажем.{S} Зар је љубав и поштовање једно исто?{S} Ето на пример, и ја мн |
тај или себе прецењује, или не познаје љубав.{S} Осећај, што га таки људи имају, само је страс |
о деци!</p> <p>— Нећу да кажем, да није љубав.{S} Љубав је дабоме.{S} И најгора мајка воли свој |
твујем; топло срце није хтело да купује љубав, или само да љуби, већ је тражило у истој мери од |
о ту неједнакост изједначило би време и љубав, да само није било другога — чинило ми се, да је |
лела; једно би изгледало пријатељство и љубав, које веже тек — непогрешивост.</p> <p>Да је разо |
страшне муке.{S} Срце и разум, понос и љубав борила се у мени.{S} Дуго је трајала борба та, до |
жег сталежа.{S} Разлог нисам имала; али љубав је најосетљивија, па с тога често и неповерљива.< |
оће свет често љубављу да крсти.{S} Али љубав, права света љубав, која није потекла из моментал |
волим!“</p> <p>„Прећи ће све то.{S} Ни љубав није увек вечита, тешила сам је.“</p> <p>Није ми |
го мало марит?</l> <l>Или је грех хтети љубав,</l> <l>Чисту, праву, непритворну,</l> <l>Себично |
{S} Осећај, што га осећаш, не може бити љубав.{S} У животу се љуби тек једанпут!“</p> <p>Тако с |
</p> <p>Од тога доба није ми изјављивао љубав речима, али је сваки поглед козивао, како му је у |
ма, спољашња лепота мало утиче на праву љубав?</p> <p>Спољашња лепота?{S} Шта ви разумете под т |
Зарад њезине милостиње презрео је моју љубав, јадни Боривоју. знадеш ли шта чиниш?!{S} Или те |
та сам патио!{S} Грехом називаш ти моју љубав према теби.{S} А зар није већи грех, да се растан |
е.{S} И то већ показује неку материнску љубав и старање о деци!</p> <p>— Нећу да кажем, да није |
, приповедала сам јој и своју некадашњу љубав према Милану.{S} О Боривоју нисам јој ништа говор |
ари у предмету своје љубави, пренаша ту љубав на други достојнији предмет.{S} Исто тако не сила |
</l> <l>— Осећаја бујно врело —</l> <l>Љубав је тек чисту хтело.</l> <l>Па сад не знам грех шт |
и опростим? рече он не прихвативши их. „Љубав се изнудити не може, а ја сам се томе могао надат |
т врлина.{S} Без те врлине и нема праве љубави.{S} Несталан човек и није прави човек.{S} Но ви |
Само сопствена смрт дреши нас од праве љубави, често нећемо то да увидимо ни да признамо.{S} О |
— Е, мајко, онда је на свету мало праве љубави.{S} Ко данас пита за поштење, разборитост и оста |
е, него ја.{S} У мени нема више ни мрве љубави за тебе.“</p> <p>Он се тргао, гледећи ме зачуђен |
и опет тек спољашњост на предмету своје љубави уважава, не поштујући његове душевне врлине, тај |
добро — ако се превари у предмету своје љубави, пренаша ту љубав на други достојнији предмет.{S |
о се на пример превари у предмету своје љубави, разумите ме добро — ако се превари у предмету с |
но издржала; с последњим издисајем моје љубави према Милану никла ми је у срцу клица сумње у му |
остим.{S} Све је то чинила из превелике љубави према својој деци.{S} А она је доста кажњена и о |
шло је три године.{S} Од негдашње жарке љубави према Милану остала је тек горка успомена; пламе |
ако треба да буде и код полске истинске љубави.{S} Свуда, где није тако, само је гадна страст ж |
а.{S} И већ да подлегнем моћи пробуђене љубави, кад ми се у машти указа жена с дететом на руци. |
S} Зар се данас склапа брак из узајамне љубави, поштовања и познавања?!{S} Не, никако не!{S} Но |
ма жуди.</p> <p>— Зато и јесте све мање љубави на свету.{S} Љубав је ћерко, најнежнија и најпле |
а — која сам знала, шта значи одрећи се љубави своје?!</p> <p>Предала сам му све у руке, уговор |
ки нагон сада још влада.{S} Праве свете љубави, сада је ретко!{S} Та света љубав мужа и жене да |
рговине са срцем и гадила пољупца — без љубави.</p> <p>Старка заћута, нагло устаде и оде кавези |
тних случајева, да се девојка удала без љубави према момку; али тој погрешци су обично родитељи |
ије, па је ли чудо што се не хтедох без љубави удати?!{S} А за љубав, чинило ми се да ми је срц |
> <l>Гадила сам се пољубаца,</l> <l>Без љубави праве.</l> <l>Па зато ме у старости </l> <l>През |
смо:{S} Жао ми је било жене, која је из љубави погрешила.{S} Милана нисам жалила.{S} Не поверењ |
прегорети.{S} Није ни пошла за мене из љубави.{S} Новац и титула: „госпођа докторка“, њезин је |
аку понајвише они рђаво живе, што се из љубави узимају?</p> <p>— Љубав! љубав! зар је све љубав |
се већина жени и основи брачне среће и љубави. </p> <pb n="167" /> <p>„Имаш ли још који егземп |
и ја сам остала да живим из дужности и љубави.{S} Остала сам да живим, но у кући тој дуже оста |
баш у овој вароши -губе; а могла сам и љубави имати, само да се нисам држала поштења и дужност |
да се старка тргла.{S} Хвала, на таквој љубави!</p> <p>— Хвала, не хвала, смејала се старица.{S |
ћи ме нежним и страсним речима о својој љубави.</p> <p>Ћутала сам и јецала.{S} Тек кад ме хтеде |
. <hi>Онда се обично вели, да су својој љубави сталне</hi>.{S} Она хоће да има љубљену особу по |
аволела.{S} Ја, која сам дотле сањала о љубави и с оне стране гроба и држала, да никога више љу |
ст да га одбијем. „Он брка поштовање са љубављу, а док први занос пређе па увиди, да сам и ја п |
друга дужност.{S} Тако је с мајчинском љубављу, а тако треба да буде и код полске истинске љуб |
слабо, и једно и друго тежи за искреном љубављу; само што код једног тек ниче, а код другог се |
а ме није разумео а још мање љубио оном љубављу, којом ја њега.</p> <p>Други је био такође ваља |
за мене.{S} Није се запослила „вечитом љубављу“ па и опет остала вечито девојка!</p> </div> <d |
авика на леп или створ, хоће свет често љубављу да крсти.{S} Али љубав, права света љубав, која |
его кад може да задовољи оне, који га с љубављу сретају! </p> <pb n="152" /> <p>Још и сад се се |
тао, а то све болело би га, кад би први љубавни занос прешао; те би ме и нехотице почео сматрат |
искрени и чисти, али шта вреди, кад је љубавник, на рачун природности или мушке <hi>несталност |
штем рачуна о владању твоме; нећу ти ни љубавника убити; немам права на то, а зацело и није — ј |
његове, већ се поводи за срцем и одаје љубавном уживању без борбе и устезања......</p> <p>Осећ |
лицу; изгледало је, као да је милује и љубе.{S} У исти мах зашушта у кавезу Аполона и Дијане.{ |
тељи.</p> <p>„Шта ти је?“ питаше Даница љубећи ме.</p> <p>Гледала сам их укоченим погледом.{S} |
едо, кад оно није код ње?{S} Не, она га љуби увек и свуда и ми </p> <pb n="171" /> <p>би је пре |
Пригрли ти та мужића њена </l> <l>Па га љуби, никад се не жури.</l> </quote> <p>— Гле како баба |
није хтело да купује љубав, или само да љуби, већ је тражило у истој мери одзива; а понос ми ни |
тпутовао.{S} При поласку ми рече, да ме љуби и питаше: дали и ја тако осећам.</p> <p>„Зар ти то |
<p>Срцу нисам могла забранити да га не љуби.{S} Но, да ме је језик одао, ја бих га оцекла, а о |
> <p>— Зар је то занос?{S} Зар човек не љуби у животу тек једаред?{S} Та права је љубав вечита! |
из даљине?{S} Зар на пример мајка мање љуби своје чедо, кад оно није код ње?{S} Не, она га љуб |
ћаш, не може бити љубав.{S} У животу се љуби тек једанпут!“</p> <p>Тако сам мислила, трудећи се |
војој машти нашла сам и одговор: „Он те љуби,“ гласио је он.{S} У души ми је при том било некак |
тарка.{S} Да боме да је тако.{S} Зато и љуби човек до год је жив тек оно, што му је први пут ис |
ја сам осећала, да и он мене тако исто љуби и чисто се чудила, како пре то увидила нисам.</p> |
љубила свом снагом детињске душе своје; љубила сам их већма него и тице и цвеће и оно китњасто |
се сама себе, но све бадава; ја сам га љубила из свег срца и душе своје.{S} Неки пута ми се чи |
шину.{S} Ето на пример, и ја сам некада љубила људе, а сад — ту се старка болно и гласно засмеј |
о створени једно за друго?!{S} Да си ме љубила нема сумње, а осећам, да ме ни сад презирати не |
} Али све бадава; ја сам га поштовала и љубила свим срцем својим.</p> <p>Срцу нисам могла забра |
су ме баш они одбацили, које сам жарко љубила...</p> <p>„Коме треба?“ узвикнуо је дрхћућим гла |
аз томе је, што сам у животу још двапут љубила, истим жаром и истом чистотом.{S} Увек ми се чин |
ки пута ми се чинило, да сам и у Милану љубила тек њега.</p> <p>Крила сам своје осећаје, но он |
па и браћицу и сестрице.{S} Све сам их љубила свом снагом детињске душе своје; љубила сам их в |
слутећи шта у њему врије и кува.</p> <p>Љубила сам га, али сам била старија, па ми се чинило да |
на.{S} Ти га љубиш и сувише...“</p> <p>„Љубила сам га,“ те ми се са усана.</p> <p>Он се болно о |
осећаје не одам. „Та ја се варам да га љубим; па и код њега је тек саучешће и пријатељство!“ < |
рњујете.{S} Ја не сумњам у њега, али га љубим из све душе; а та љубав и дужност према вама учин |
<p>Згрозила сам се, кад сам осетила да љубим човека млађег од себе.{S} То се није слагало с мо |
ам и то, да сам несретан; преварен и да љубим тек тебе.“</p> <p>„Ћути Милане, ћути!{S} Већ таке |
се старка болно и гласно засмеја — сад љубим моје канарине, мачку и псето.{S} Смешно је, јел т |
да ми опростиш и да ти кажем, да те сад љубим хиљаду пута већма него пре.“</p> <p>Узео ме је за |
ве што си успела, само је то, да те сад љубим још већма, а љубићу те и до смрти!{S} Без тебе ћу |
нутка знала сам и осећала, да Милана не љубим тек као брата и пријатеља, већ и некако друкчије. |
и ја многе мушке штујем, а ни једног не љубим.</p> <p>— Нисте ме, ћерко, разумели, бар не онако |
тна, па ме не отискуј од себе.{S} Ја те љубим неизмерно.{S} Нема жртве, која би ми за тебе тешк |
да, кад носилац тих врлина у гроб сађе; љубимо ли лепоту спољашњу, она ће нас заносити до год н |
и се може уништити; тако на пример, ако љубимо истински поштење и искреност, љубиће мо то и онд |
} Доказа, да ме није разумео а још мање љубио оном љубављу, којом ја њега.</p> <p>Други је био |
,</l> <l>Благ да опрости,</l> <l>Што ћу љубит' тебе само</l> <l>Целе вечности.</l> </quote> <p> |
ео свет, особито мушки и не почиње онде љубити, где би требало да поштује.{S} Тек мане, недоста |
да је поседавамо.{S} Али зар се не може љубити и из даљине?{S} Зар на пример мајка мање љуби св |
е стране гроба и држала, да никога више љубити не могу!</p> <p>Био је Миланов друг и брат од те |
свету, али ми се није дало да се дадем љубити од туђа момка. 0сећала сам да то није више брати |
ста, што је лепа и што је умела страсно љубити ма и недостојно и моментано...</p> <p>Често су т |
а тако жарко волела и кога сам сад опет љубити почела.{S} И већ да подлегнем моћи пробуђене љуб |
ко љубимо истински поштење и искреност, љубиће мо то и онда, кад носилац тих врлина у гроб сађе |
амо је то, да те сад љубим још већма, а љубићу те и до смрти!{S} Без тебе ћу отићи тек ако ме т |
а би моја помоћ била незнатна.{S} Ти га љубиш и сувише...“</p> <p>„Љубила сам га,“ те ми се са |
Без тебе ћу отићи тек ако ме ти више не љубиш.“</p> <p>Стресла сам се.{S} Грозна мисао паде ми |
мени.</p> <p>„Отићићу, тек ако ме ти не љубиш,“ рекао је човек, кога сам некада тако жарко воле |
в спојена са тежњом и чежњом, да нам је љубљена особа у близини и да је поседавамо.{S} Али зар |
трајнија; траје и онда, кад једра плећа љубљене особе спадну и кад руменило са лица у борби жив |
носити до год нас траје, па и онда, кад љубљене особе већ не буде.{S} Само сопствена смрт дреши |
е свето, често ни сама срећа па и живот љубљене особе, јер у место да себе победи и да та се од |
љубави сталне</hi>.{S} Она хоће да има љубљену особу пошто по то; па руши све што јој је на пу |
чно <hi>себичност</hi>, јер кад не могу љубљену особу имати, слепо јуре у пропаст, не обзирући |
о вас видим у мојој соби.{S} Из простог љубопитства не ступа се у познанство са особом као што |
ом као што сам ја.{S} Дабоме да је ту и љубопитства, ал тек је — старка прекиде — тек је и симп |
} Ето на пример, и ја сам некада љубила људе, а сад — ту се старка болно и гласно засмеја — сад |
тражи одзива.{S} Па и правичнији су од људи ...</p> <p>Старица престаде.{S} Била је узрујана; |
показаше ми колики је свет и каквих је људи у њему.{S} Теча се томе радовао; био је сретан што |
ко су потпуно сретни.{S} Ако их не гоне људи, хоће да их напати оно — што зовемо судбином, но т |
и и памтење, као што су ме заборавили и људи.</p> <p>Заборавили? — Је ли баш тако?{S} Не, сећај |
не буде каква изгреда...{S} Ретки су и људи, који јачем искушењу не подлежу.{S} Па шта могу тр |
е познаје љубав.{S} Осећај, што га таки људи имају, само је страстан занос и животињски нагон.{ |
томе.{S} Но будите уверени, да су таки људи у самој ствари „лакша роба“ ...{S} Ти и незнају шт |
је гоњен као Обрадович?</p> <p>— Велики људи ретко су потпуно сретни.{S} Ако их не гоне људи, х |
Па зато ме у старости </l> <l>Презирали људи;</l> <l>Ти се мртвој смејат немој,</l> <l>Прочитај |
ла једног изабрати.{S} Све су то ваљани људи и згодне партије.“</p> <p>„Чекам да дорастем за шп |
ци узвишују се и поред патње.{S} Обични људи застају поред таке немиле пратилице на пола пута, |
подруми и коморе.</p> <p>„Како живе ти људи?“ мислила сам и поглед ми паде кроз отворен прозор |
длегну одмах у почетку.</p> <p>Ретки су људи, које патња није кадра сломити.</p> <p>— И то је с |
дечије, греха пред Богом и срамоте пред људима?!</p> <p>Него ви ћерко, и не једете.{S} Ако је п |
би можда иначе учинили; а усамљеним је људима он често и потреба.{S} Но једне зиме беше овлада |
?{S} Питала сам и други пут.</p> <p>Она љутећи оде шифонеру, отвори га и донесе неку кутију, па |
— управо баба-Маца — теткина куварица, љутила се до душе увек због тога.</p> <p>— Боже, боже, |
p> <p>„Шта чекаш?{S} Докле ћеш бирати?“ љутио се често шогор и сестра.</p> <p>„Имам каде.{S} Не |
какав немачки роман или по коју првину М. Видаковића, које је мајка такође имала.{S} И ја сам |
ека, без душевних врлина.{S} Само децу, ма и матору — насмеја се старка — везује шупље шаренило |
чуће.{S} Устала сам и донела још цвећа. ма да ми није требало.</p> <p>Сад сам била мирнија.{S} |
опуштао, да „лижем руку,“ која се могла ма у шали на мене измахнути, или која није осећала <pb |
и тврдоглаве; Та пусти да надјача једна ма која!“</p> <p>Она се смејала на моју примедбу и тужн |
pb n="147" /> потребе да ме се маши, па ма иначе како да сам чезнула за том руком...{S} То је в |
пут истинским жаром срце загрејало, па ма и у разним особама. </p> <pb n="139" /> <p>— Разним |
их особина.{S} Данас их још нема.{S} Па ма колико се око њега умиљавала, слабо бих успела.{S} Д |
тер и верна разборита друга.{S} Нека је ма и сулудаст, само нека је богат.{S} Еквипаж и вранци, |
о је лепа и што је умела страсно љубити ма и недостојно и моментано...</p> <p>Често су такве ју |
дни кругови презру и истисну — пре него ма коју карташицу или особу са мрачном прошлошћу, али с |
Био је то Мразовићев „<title>Поучителни магазин за децу</title>“. „<title>Цветник</title>,“ од |
оре?“</p> <p>„Ако има читај.“</p> <p>5. мај 18... год.</p> <p>Младожења адвокат.{S} Провођаџија |
<p>— Бојиш се мајке?{S} Немој, душо!{S} Мајка воли децу.{S} Гле, даћу ти јабуку!</p> <p>Док је |
подне остадосмо нас двоје сами дома.{S} Мајка и Даница беху отишле некој рођаци у посету.</p> < |
му опростим увреду што ми је нанео.{S} Мајка је пре кратког времена умрла, а на самрти све му |
и; она је све на врати прислушкивала, а мајка неће да се то зна; још сам за удадбу млада.{S} Та |
ласно плачући бацила у своју постељу, а мајка ме погладила по челу и рекла некако сухопадно;</p |
љубав.{S} Љубав је дабоме.{S} И најгора мајка воли своје дете.{S} Но површна је и мајчинска љуб |
није најмоћнија и најсветија. <hi>А кад мајка пита: какво је лице њезина детета?!{S} Сродство д |
зиме.</p> <p>„Хајдемо у собу, дошла је мајка;“ па ме узе за руку, као и лане што је чинио, те |
и по коју првину М. Видаковића, које је мајка такође имала.{S} И ја сам то радо читала, али су |
н на тебе, оженио сам се оном, којом је мајка хтела; и моја је срећа уништена а живот сломљен.{ |
се она.{S} Милан ми приповеда, како је мајка дала секи књигу.{S} Па држим, да је што интересан |
ори канцеларију и отпочне радити,” рече мајка, узевши ме оштро на око.</p> <p>Мени јурну крв у |
/p> <p>— Право велите, могла сам бити и мајка.{S} Али ја сам девојка — бабадевојка.{S} Ту се ст |
поглади по косици.</p> <p>— Како би ти мајка радо учинила радост са једном таком тичицом; само |
си узела толико плакати?“ шапутала јој мајка, но доста гласно; постеље су им стојале једна уз |
же љубити и из даљине?{S} Зар на пример мајка мање љуби своје чедо, кад оно није код ње?{S} Не, |
опаст, не обзирући се ни на што.</p> <p>Мајка је рекла: „заборавиће је поред друге богатије и л |
Ништа, ништа,“ шапутала сам кроз плач; „мајка ће бити задовољна — дужност је одржала победу над |
то буде горе мислио, тим боље!“</p> <p>„Мајка, нађите ми кола; идем сестри од тетке у * рекла с |
атом?{S} Досад то нисам носио.“</p> <p>„Мајка тако хоће; биће ти венчана“ рекла сам, а глас ми |
у.....“</p> <p>Пољубила сам слику своје мајке, као душевну избавитељку своју, а зора ме је зате |
це Душанове славне царевине и Јевросиме мајке, пошле тим трагом!{S} Јевросима учи свога сина, к |
она брижно.</p> <p>— Били смо код старе мајке.{S} Има лепе жуте тице, па све тако, тако чине! — |
едећи је неповерљиво.</p> <p>— Бојиш се мајке?{S} Немој, душо!{S} Мајка воли децу.{S} Гле, даћу |
знај, да за мене више среће нема.{S} С мајкином исповести одлетила је за увек.{S} Патња је мој |
ћи,“ рече једног дана Даница. „Па је л' мајко, хоћемо ли га одмах и женити?“</p> <p>„Чим отвори |
оса или животињског нагона.</p> <p>— Е, мајко, онда је на свету мало праве љубави.{S} Ко данас |
м на земљу. </p> <pb n="162" /> <p>„Не, мајко, нећу ти спомен каљати!{S} Твоја кћи је доста пат |
е да ме је познала.</p> <p>— Добар дан, мајко!</p> <p>— Бог добро дао, ћерко!{S} Гле опет смо с |
своју децу занемарују?!</p> <p>— Како, мајко?{S} Ја понајвише видим накићеву дечицу.{S} Изглед |
где су ваљани примери?!</p> <p>— Добро, мајко, али ја сам од старијих слушала, да у браку понај |
мало ћете продати......</p> <p>— Зашто, мајко?</p> <p>— Рећиће се можда, да вам је јунакиња сув |
уздахну и отвори књигу.</p> <p>— Зашто, мајко?{S} Ја држим да читање никоме не шкоди.{S} Ваљане |
јести. </p> <pb n="145" /> <p>— Зашто; мајко?{S} Ето видите, и јабуку је од вас примио.{S} Доб |
и</p> <p> <hi>Милан.</hi> </p> <p>Јадна мајко, је си ли се томе надала, кад си своју погрешку с |
тарка беше дошла у ватру.</p> <p>— Мора мајко, да игра по њезином такту — купила га је.</p> <p> |
мушког и женског човека.</p> <p>— Ту се мајко, с вама не слажем.{S} Зар је љубав и поштовање је |
им старичиним речма.</p> <p>— Па реците мајко, шта би требало женскиње да чини, да коракне кора |
, но толико сам назрела.</p> <p>— Јесте мајко, лист је политичан.</p> <p>— Право велите, могла |
ла да ми сину убије срећу!“</p> <p>„Али мајко, мени изгледа, да и Милан њу здраво воли.“</p> <p |
</p> <p>„Збогом Боривоју!....{S} Збогом мајко!....“ Поглед ми је пао на месецом осветљену слику |
оје помајке, долазио је чешће са својом мајком.{S} Једном је у нас провео читаве ферије.{S} Бор |
д друге несташне деце, а колико је пута мајку умилостивио, да нас по заслузи не казни, ни броја |
о?“ питао је на послетку измећу осталог мајку. „Или хоће усмено да ми одговори?{S} Моћи ће и то |
на, као и друга деца.{S} Имала сам милу мајку, драгог оца, па и браћицу и сестрице.{S} Све сам |
о је он дете.{S} Је ли Милане, ти волиш мајку?{S} Већ с питањем сам хтела потврђујући одговор.< |
е сам свако његово писмо комотно читала мајци и Даници, а сад сам при сваком нежнијем изразу ње |
ад је све прошло.{S} Дужност моја према мајци нагонила ме, да онако учиним, а да се сад не види |
о изненада одлазим?{S} Но дужност према мајци одговорила ми; „За тебе мора бити мртав, па шта т |
мело бити; била би неблагодарност према мајци, а ни Милан није смео знати, да сам ради њега умр |
а и почела ме утврђивати да је не издам мајци; она је све на врати прислушкивала, а мајка неће |
нагон.{S} Нико на пример не пориче, да мајчина љубав није најмоћнија и најсветија. <hi>А кад м |
јка воли своје дете.{S} Но површна је и мајчинска љубав код таке врсте матера.{S} Сујета је то, |
већма но рођеној матери својој.</p> <p>Мајчински осећаји пунили су ми сада душу.{S} Ни једна ж |
зискивала и друга дужност.{S} Тако је с мајчинском љубављу, а тако треба да буде и код полске и |
лужила сам и код феишпана.{S} Није Маца макар ко!</p> <p>— Знам, сека-Мацо, па зато вам и наруч |
о сам.{S} Код куће беше само слушкиња и мала Данка.{S} Хтео сад да одем но Данка ме узе за руку |
поглед изражавао терет преживелих дана, малаксалост и тугу, злоћу и лукавство, небих се зацело |
ла од једног другоме.{S} У његовим беше мале разлике.{S} И пре су била пуна нежности; а ја сам |
, разгледала сам јој собицу.{S} Била је малена избица с једним прозором.{S} Сав намештај је био |
<p>Притрчала сам да затворим прозор; а мали се Милан узверио, очице му се застаклиле, па само |
тобом тичати; боле га ножице! — рече ми мали Милан.{S} Сестре га звале „брацом“, па се и сам та |
уго морао чекати.</p> <p>Што се то „мој мали филозоф“ дао у посао, кад ми не одговара, о оној т |
јбоље бити, да расечем лубеницу.{S} Ено мали сишао са столице.{S} Не занима га наша „полемика.“ |
јанка а у зеленом Аполо и Дијана; а ено мали се игра с Аурором и цицаном Марком.{S} Сви су добр |
ђак из Срема.{S} Друго о њој не зна.{S} Мало је говорила у опште, а о себи никад; и ако је чест |
се душо, задовољити ониме, што имам.{S} Мало млека, свежа масла и добра сира.{S} Па и једна луб |
не ћете стећи гласа.{S} Таких „романа“ мало ћете продати......</p> <p>— Зашто, мајко?</p> <p>— |
родбине.{S} А уз то има велику титулу а мало — новца; приповедао нам једног дана теча. </p> <pb |
p> <p>— По вашим речма, спољашња лепота мало утиче на праву љубав?</p> <p>Спољашња лепота?{S} Ш |
пред вама, дететом да кажем, али ко год мало оштрије погледа по свету, увидиће, да је тако. </p |
аче разборите и добре тетице.{S} Зар је мало примера у свету, <pb n="142" /> да се по неке токо |
сам наставити читање.</p> <p>Одмори се мало, примети ми тетка.{S} Гле првих бресака, па поквас |
учице од образа и безубих вилица, те ни мало не доликују оном широком челу и „грчком“ носу.{S} |
етла за кокоши.{S} Извините ћерко, овај мало драстичан израз.{S} Али кад се неки свет не стиди |
ва је.{S} Испустила је слушкиња још као мало одојче.{S} Шта ће те?{S} Мати велика дама, па бива |
грех правду тражит,</l> <l>За све друго мало марит?</l> <l>Или је грех хтети љубав,</l> <l>Чист |
тетке, да ме издржава и васпита, за оно мало новаца што ми је остало од родитеља.{S} Она радо п |
на.</p> <p>— Е, мајко, онда је на свету мало праве љубави.{S} Ко данас пита за поштење, разбори |
ђе до „замерке“ — повела сам са собом и малог Милана, теткиног трогодишњег синчића.</p> <p>Путе |
устивши се до мене на канабе и милујући малога.</p> <p>Дете се још јаче приљуби уз мене, гледећ |
.</p> <p>Ту свечану тишину проби гласић малога Милана:</p> <p>— Цицико, куцико, волела ме?{S} Ј |
обро и чисто.{S} Намажите комадић и том малом.{S} Из ваше руке радије ће јести. </p> <pb n="145 |
једите колко вам је воља.{S} Подајте и маломе.{S} Ено се опет игра са мачком и псетом, „мојим |
рошани“ су често веће радозналице од — „малосељана.“ Прабаба Ева није правила разлике.{S} Остав |
један због мене саме. т. ј. због мојих мана и врлина заједно.</p> <p>Доцније, кад сам почела о |
ива и поносита.</p> <p>Но нико није без мане и ја сам је волела, врло волела; једно би изгледал |
бити, где би требало да поштује.{S} Тек мане, недостаци и слабост женскиња њих привлачи; врлине |
.{S} Јели по вољи да наставим?“</p> <p>„Мани их с миром.{S} Знам их,“ рече ми сестра озбиљно; в |
приметала сам у своју обрану.</p> <p>— Манимо се метода, већ брзо кваси грло, па настави читањ |
е данашња младеж неблагородна.</p> <p>— Манте се ви Мацо, придике.{S} Гледајте ваш посао, „теши |
S} Било ми је срамота, да потврдим и ту ману нашег хваљеног културног века... </p> <pb n="148" |
ити и из даљине?{S} Зар на пример мајка мање љуби своје чедо, кад оно није код ње?{S} Не, она г |
за њима жуди.</p> <p>— Зато и јесте све мање љубави на свету.{S} Љубав је ћерко, најнежнија и н |
врста, узор јунакиња обично су женскиње мање лепе, али тим више даровите, образоване и учене.{S |
ња добија и у месту ваљану девојку ал с мање мираза...</p> <p>Прекинула сам читање и питала: „х |
сама сортираних по величини и везаних у мање и веће пакетиће.{S} Исто тако беше у њој неколико |
ао.{S} Доказа, да ме није разумео а још мање љубио оном љубављу, којом ја њега.</p> <p>Други је |
и пре тога гада и трулежи, али у много мањој мери, Дешавало се, да је по неко узео девојку збо |
Он је трговац а ја машамода, па је баба Мара, његова тетка а наша суседкиња срочила, да би били |
ако одевена, а већ се захладило; ево ти мараме.“ Па ме огрте у њу, с таком пажњом, као да сам к |
и он у врт.{S} Преко руке је носио моју мараму.{S} Сад је изледало да је миран, само је био бле |
умрла.{S} Него ако је повољи да дозовем Мари-нени?{S} Она је добро зна.{S} Станује одма у друго |
а удадбу млада.{S} Тако је рекла и баба-Мари.</p> <p>Нисам је мислила издати; али новост не беш |
хтела. „Од овог ме нико не излечи, сека-Мари,“ говорила ми, кад сам је нудила, да зове доктора. |
лести. — Молим вас, дозовите је.</p> <p>Мари-нени беше доброћуда изгледа старица и врло разгово |
аћу, казаћу вам све. — Другом нисам; не марим да се тужакам, ни да ме жале.{S} Неби ме ни разум |
мено казати.{S} Но овако је боље.{S} Не марим о себи да говорим.{S} Нису баш пријатне успомене; |
правду тражит,</l> <l>За све друго мало марит?</l> <l>Или је грех хтети љубав,</l> <l>Чисту, пр |
{S} Јевросима учи свога сина, краљевића Марка, да се на туђе не лакоми, па да суди по правди Бо |
по соби пролете; но онда држим у крилу Марка и Аурору.{S} Немам баш неограничено поверење у њи |
ово лепршање, дотрча старици и Аурора и Марко, па се и они стадоше умиљавати; завидљиво гледећи |
а ено мали се игра с Аурором и цицаном Марком.{S} Сви су добри и сви ме воле.{S} Они су ми дру |
д сам оздравила, чула сам, да се оженио Маром Базићевом.</p> <p>Сад ми је било све јасно.{S} Мо |
несем.“ Донела сам и читала:</p> <p>10. март године 18...{S} Проси ме трговац из * По изгледу в |
„Па читај“ смејао се шогор.</p> <p>„15. март 18... године.{S} Младожења богослов, провођаџише г |
збуњено пођох из собе.</p> <p>„Узећу му Мару Базићеву; има пет хиљада одмах на венчању, а лепа |
{S} Ако је по вољи још млека?{S} А ето: масла и сира.{S} Масло је врло добро и свеже.{S} Бојади |
и ониме, што имам.{S} Мало млека, свежа масла и добра сира.{S} Па и једна лубеница, хладна као |
и још млека?{S} А ето: масла и сира.{S} Масло је врло добро и свеже.{S} Бојадишу га жутом репом |
} Глете само; још ово парченце хлеба са маслом.{S} Та узмите, тек сте га коштали!{S} Немојте гл |
ћемо га с нама.{S} У теби ће имати бољу матер, но у жени, која га је родила, ал не схваћа и зан |
S} Десет година ме поштовали као рођену матер своју.{S} Једанаесте године заболеше ме очи, већ |
имају у старости издржавати као рођену матер своју, а док сам млађа, издржаваћу се сама.</p> < |
шна је и мајчинска љубав код таке врсте матера.{S} Сујета је то, моја ћерко, и више ништа.{S} Х |
удно понашање такових родитеља, особито матера.{S} Зар оне не увиђају, каква одговорност лежи н |
таш: да није с твоје кривице?{S} А оне, матере, занемарују своју децу сваки дан.{S} Па зар им т |
агу и говорничку моћ, да подигнем углед матере детета његовог и да им га опет вратим.</p> <p>Он |
у, као што то чине многе токорсе даме и матере читаве породице.{S} Често мислим и о томе, па се |
ао на месецом осветљену слику поконе ми матере.{S} Прекорно и тужно гледале су ме те миле очи.{ |
необично одано, скоро већма но рођеној матери својој.</p> <p>Мајчински осећаји пунили су ми са |
подузећа.{S} Срећа их изневерила, те се материјално убили.{S} Она се после отровала, он сјурио |
у ону јадну дечицу, што их слушкиње без материна надзора тек смуљавају или паре, као пилиће.{S} |
сподско одело.{S} Бајаги, гони је на то материнска дужност.{S} Јадно појмање дужности!{S} Питај |
питам:{S} Где им је свест?{S} Где су им матерински осећај, кад тако своју децу занемарују?!</p> |
ићеве лучице.{S} И то већ показује неку материнску љубав и старање о деци!</p> <p>— Нећу да каж |
а још као мало одојче.{S} Шта ће те?{S} Мати велика дама, па бива свашта.</p> <p>— То се може с |
ктичав подмладак?!{S} А не питају: која мати негује децу као што треба?{S} Мисли доста је учини |
цико, куцико, волела ме?{S} Ја сам ваша мати!{S} Миловао је старичину мачку и псето.</p> <p>Обе |
без душевних врлина.{S} Само децу, ма и матору — насмеја се старка — везује шупље шаренило, а с |
<p>Била сам дете.{S} Природа ми не беше маћеха; подарила ми је клицу свега онога, чиме дарива и |
шном мишљењу.</p> <p>Мислила сам у први мах, да ћу умрети, полудети, али то не би ни једно; бил |
је, као да је милује и љубе.{S} У исти мах зашушта у кавезу Аполона и Дијане.{S} Обе тице очев |
илан.</p> <p>Тргла сам се од те мисли и махнула руком преко чела; ваљда да је отерам.{S} Али св |
адрхтати и рука...</p> <p>Уздахнуо је и махнуо руком преко чела.</p> <p>Настала је несносна тиш |
ина служила сам и код феишпана.{S} Није Маца макар ко!</p> <p>— Знам, сека-Мацо, па зато вам и |
шком парку.{S} Сека-Маца, — управо баба-Маца — теткина куварица, љутила се до душе увек због то |
шњем врло лепом варошком парку.{S} Сека-Маца, — управо баба-Маца — теткина куварица, љутила се |
е своје псето и мачку — смејала се сека-Маца.</p> <p>Сад ме је тек старка интересовала, те реко |
S} Незнадоше о њој баш ништа; само сека-Маца рече, — баш је била унела штрудлу — да је знаде. — |
од куће, умесими „на супу.“</p> <p>Сека-Маца беше скроз практичарка.{S} Држала је, припасаћу ке |
ије и ја се опет нађох у Т.</p> <p>Сека-Мацино место, заузела беше Лиза, те сам могла читати ка |
адеж неблагородна.</p> <p>— Манте се ви Мацо, придике.{S} Гледајте ваш посао, „тешила“ је обичн |
тице све звецкају!</p> <p>— Хвала, сека-Мацо!{S} Кад дођем да тражим младожењу, послушаћу вас.{ |
тек.</p> <p>— Па зар сам ја лења, сека-Мацо!</p> <p>— Бог с вама! а ко то каже? зато ми је баш |
ојка вредна...</p> <p>— Варате се, сека-Мацо — прво пита: „има ли мираза?...“</p> <p>— Но, но, |
Није Маца макар ко!</p> <p>— Знам, сека-Мацо, па зато вам и наручујем...</p> <p>— Добро фрајлиц |
да, иде полако и то, само стрпљења сека-Мацо, све ће то доћи на ред; само док почнем седити...< |
и.</p> <p>— Збогом тетице!{S} А ви сека-Мацо, умесите штрудлу као и пре.{S} Онда вам је тако до |
оред постеље на ћебету једно псетанце и мачка.{S} На столу сам још видела једне наочари и плети |
одајте и маломе.{S} Ено се опет игра са мачком и псетом, „мојим друштвом.“ Заборавила сам да ва |
прикажем, а тако зовем своје канарине, мачку и псето.{S} Мислиће те да сам каква „чегртаљка“; |
асно засмеја — сад љубим моје канарине, мачку и псето.{S} Смешно је, јел те?{S} Али и они мене |
друштву“ — тако она зове своје псето и мачку — смејала се сека-Маца.</p> <p>Сад ме је тек стар |
сам ваша мати!{S} Миловао је старичину мачку и псето.</p> <p>Обе се пренусмо. </p> <pb n="144" |
да ме он више не воли.{S} Утопљеник се маша и сламке, а ја се прихватих наде да ме можда забор |
з оближњег места.{S} Он је трговац а ја машамода, па је баба Мара, његова тетка а наша суседкињ |
са сестром, имаш свој новац а вешта си машамода, па отвори трговину.{S} То сам ја и мислила, к |
ве.{S} Мене је осим тога дала изучити и машамодлук, модистлук. „Сироче си, па ти може требати“; |
богату партију и од племићке крви, а не машамоду са три четири хиљаде.</p> <p>Да не изгуби насл |
ме обадве.{S} После неколико тренутака, маши се она за лист, што сам га уз себе спустила.</p> < |
осећала <pb n="147" /> потребе да ме се маши, па ма иначе како да сам чезнула за том руком...{S |
.{S} Па зар неби било лудо, кад се неби машили среће, која нам је тако близу! ..{S} О, Стано, б |
, звиждукање пекара, жељезница и разних машинерија, беше се за неко време — као обично пред под |
је збуњен и зашто не долази?“ У својој машти нашла сам и одговор: „Он те љуби,“ гласио је он.{ |
шљати; прва слика што је нађох у својој машти, беше — Милан.</p> <p>Тргла сам се од те мисли и |
гнем моћи пробуђене љубави, кад ми се у машти указа жена с дететом на руци.</p> <p>Обоје ме пре |
неби можда ни јавила, да није њега, да ме препоручи..{S} Учен је то човек, ал је потрошио мног |
му је казала, молећи Даницу и њега, да ме замоле, да јој мртвој опростим.{S} Све је то чинила |
и углед где год је могао.{S} Доказа, да ме није разумео а још мање љубио оном љубављу, којом ја |
и ми и било?{S} Доста што сам знала, да ме он више не воли.{S} Утопљеник се маша и сламке, а ја |
ити, не могу знати, ал срце ми каже, да ме Данка бар у последњем часу оставити неће.{S} Поштује |
доброј пријатељици моје добре тетке, да ме издржава и васпита, за оно мало новаца што ми је ост |
е отпутовао.{S} При поласку ми рече, да ме љуби и питаше: дали и ја тако осећам.</p> <p>„Зар ти |
е места и за мене.</p> <p>Закључише, да ме даду у Ву....р некој доброј пријатељици моје добре т |
у главу Бого-човека, и мени се чини, да ме те свете очи тужно ал задовољно гледају...</p> <p>Ус |
едала сам му све у руке, уговоривши, да ме имају у старости издржавати као рођену матер своју, |
а си ме љубила нема сумње, а осећам, да ме ни сад презирати не можеш.{S} Па зар неби било лудо, |
то, но и опет у њојзи уживам; видим, да ме воле бар у неку руку...</p> <p>С тим отвори и зелени |
те, до места, где ми је Милан казао, да ме воли и да ће ме узети.{S} Изнемогло пала сам на клуп |
огла забранити да га не љуби.{S} Но, да ме је језик одао, ја бих га оцекла, а око би своје иско |
а можда и не знаш, да смо се, т. ј. да ме је Боривој волео још док си ти овде била.{S} Тада са |
ни својом ученицом; тетка није могла да ме се наљуби, кад сам јој прве чарапе оплела, а течи је |
те рекох:</p> <p>— Ја би вас молила да ме одведете до њезина стана.{S} Хоћу да је посетим.</p> |
ађем пред вас.{S} Требало би времена да ме сами нађете.{S} Читав Лавиринт у овој кући!</p> <p>— |
дна и недостојна сумња о мени.{S} Та да ме је тек у пола волео као ја њега, срце би му казало, |
није осећала <pb n="147" /> потребе да ме се маши, па ма иначе како да сам чезнула за том руко |
аша и сламке, а ја се прихватих наде да ме можда заборавља, што држи, да га ја неволим.{S} Згод |
} Могла си рећи: „не волем те!“ А не да ме тако гадно превариш!“</p> <p>„Милане!{S} Милане!{S} |
к радости и изненађења.{S} Видело се да ме је познала.</p> <p>— Добар дан, мајко!</p> <p>— Бог |
породице.{S} Кад је изјавио, да хоће да ме узме, хтедоше га родитељи искључити из наслеђа.{S} Х |
ом нисам; не марим да се тужакам, ни да ме жале.{S} Неби ме ни разумели, ал вама ћу казати.</p> |
одски назори, па се може лако десити да ме заборави.</p> <p>(Стеван је био син ондашња имућна б |
тати кад ми је воља.{S} Није имао ко да ме сећа на — практичност...</p> <p>Била сам опет у парк |
p> <p>У том старка подиже очи и погледа ме.{S} Сад ми је било све јасно.{S} Поглед јој се није |
ш нисам почела читати.</p> <p>— Е, онда ме баш мораш примити!{S} Само причекај, док свучем и см |
ставити.{S} То су једина створења, која ме још воле...</p> <p>— Зар немате баш неког од својих? |
е главније успомене свела у једно; нека ме бар после смрти најближа околина позна онакву, каква |
плачући бацила у своју постељу, а мајка ме погладила по челу и рекла некако сухопадно;</p> <p>„ |
ала Данка.{S} Хтео сад да одем но Данка ме узе за руку и одведе у твоју собу, да ми покаже шеши |
ила да шогор у ред доведе.{S} И Даринка ме је сузним очима испратила; Боривој није дошао да се |
м опазила старицу на прозору.{S} Чекала ме је.</p> <p>— Одржали сте реч, а већ сам мислила, не |
ote> <p>— Како вам се то допада? питала ме је радознало.</p> <p>— Тако, да бих волела, да су св |
>— Како вам се допада мој живот? питала ме смешећи се.</p> <p>Ћутала сам за тренутак.{S} Нисам |
ни у башту.</p> <p>„Што плачеш?“ питала ме са саучешћем.</p> <p>„Сетила сам се својих родитеља, |
, што према њему осећам.</p> <p>Слушала ме је стрпљиво, и тада тужно рече: „Лако је теби, ал у |
Милана:</p> <p>— Цицико, куцико, волела ме?{S} Ја сам ваша мати!{S} Миловао је старичину мачку |
Тако то бива.“ рекла је Даница и почела ме утврђивати да је не издам мајци; она је све на врати |
о.{S} Дужност моја према мајци нагонила ме, да онако учиним, а да се сад не видимо изчекује дуж |
ла сам.</p> <p>— Ништа, ништа, храбрила ме; није то тајна.{S} Сме свако знати; само немојте за |
ам уморна.{S} Нисам ни слагала; уморила ме радозналост.</p> <p>Тек што сам све за ноћ спремила |
} Једва чекам да чујем свршетак, журила ме тетка. </p> <pb n="158" /> <p>— То ће те тешко вечер |
/> <p>Док сам сумњао у тебе, привлачила ме њојзи њезина спољашњост.{S} Сада ми је то шупље шаре |
о, радећи и хранећи се.{S} Десет година ме поштовали као рођену матер своју.{S} Једанаесте годи |
ла фрајла-Стана.{S} Застала сам.{S} Она ме погледа, преко — сад још већма — увела лица, пролети |
сам је да се мене ради не труди, но она ме не хтеде ни слушати.</p> <p>— Гостољубље је лепа срп |
Стано, буди милостива, буди паметна, па ме не отискуј од себе.{S} Ја те љубим неизмерно.{S} Нем |
дужности човека; ал муке су велике, па ме укрепи и сачувај од даљег искушења!“</p> <p>Нико ми |
ирото моје дете,“ рече она тренутно, па ме загрливши и пољуби у чело.{S} Но опет ми је нашла јо |
а се у моменту кад сам је погледала; па ме је то збунило.{S} Држала сам, да није сасвим при све |
а већ се захладило; ево ти мараме.“ Па ме огрте у њу, с таком пажњом, као да сам какво слабо б |
. „Остани, имам с тобом да говорим.“ Па ме ухвати око паса и пољуби у чело.</p> <p>Отргла сам с |
<p>„Хајдемо у собу, дошла је мајка;“ па ме узе за руку, као и лане што је чинио, те уђосмо заје |
ме још оне нису оставиле.{S} Долете па ме разоноде.{S} Никад ми није дуго време.{S} А како сам |
собито грешницима моје врсте...{S} Попа ме неби ни разумео.{S} Рекао би ми можда — као у оној п |
, као душевну избавитељку своју, а зора ме је затекла за пут спремљену.</p> <p>Отпутовала сам у |
држала победу над срцем.“</p> <p>Даница ме стролно загрли, па се гласно плачући бацила у своју |
или, било ми је тек пет година.{S} Теча ме је научио читати а тетка плести.{S} Обоје беху задов |
место.</p> <p>„Стано,“ рече он ухватив ме нагло за руке; „ти си много патила... патиш и сада.{ |
недеље.{S} Доктора није хтела. „Од овог ме нико не излечи, сека-Мари,“ говорила ми, кад сам је |
ного патили? било ми већ на језику, кад ме она запита, показујући у певанији песников лик:</p> |
</p> <p>Ћутала сам и јецала.{S} Тек кад ме хтеде привући својим прсима, тргла сам се и уступила |
лико тренутака.</p> <p>„Наравно.{S} Сад ме и боље познајеш.“</p> <p>„У тебе је,“ рече он не диж |
и.{S} Дуже нисам могао издржати, Па сад ме осуђуј како знаш!{S} Дошао сам, да те још једном мол |
а и волела као рођена брата.</p> <p>Сад ме је опет нашао.{S} Практицирао је у месту код неког а |
ачку — смејала се сека-Маца.</p> <p>Сад ме је тек старка интересовала, те рекох:</p> <p>— Ја би |
и оданде, где могу нанети несрећу и где ме више не требају...</p> <p>Помишљала сам: шта ће Мила |
ћи ока са мене.{S} Кад сам свршила, узе ме за руке и нежно рече:</p> <p>„Добар бранилац.{S} Али |
за жена с дететом на руци.</p> <p>Обоје ме прекорно гледали.</p> <p>„Не отимај ми име!{S} Нисам |
очело куцати, но тек за тренутак; после ме обли румен стида; и свега нестане. „Која вајда,“ сев |
што ме је бунио и у парку.</p> <p>После ме је питала: ко сам, од куда сам, како живим и т. д.{S |
обећавши да ћу скоро опет доћи.{S} Оне ме задржавала, но остати нисам хтела.{S} Чинило ми се, |
је према мени много хладнији.{S} Најпре ме је то болело, после сам тек видила, да је баш та хла |
вито у сличности карактера.{S} Разумете ме — карактера! — Темпераменти могу бити сасвим различн |
евари у предмету своје љубави, разумите ме добро — ако се превари у предмету своје љубави, прен |
м, а ни једног не љубим.</p> <p>— Нисте ме, ћерко, разумели, бар не онако, како сам ја хтела.{S |
е ми је Милан казао, да ме воли и да ће ме узети.{S} Изнемогло пала сам на клупу и плакала, док |
и ћу оставити сво добро моје.{S} Она ће ме лако прегорети.{S} Није ни пошла за мене из љубави.{ |
ш све добро памтим, а после? — После ће ме можда оставити и памтење, као што су ме заборавили и |
акав никад не почињем.{S} Мислим: не ће ме разумети а могу ме и исмејати.{S} Чудан је свет.{S} |
изврсни сродници; надметали се, који ће ме боље разонодити, особито за време мога боловања, пос |
ад ми неби биле тако одане!{S} Овако ће ме тек гроб од њих раставити.{S} То су једина створења, |
о то ћу оставити за други пут.{S} Иначе ме други пут нећете посетити...{S} Сад ће најбоље бити, |
ер своју.{S} Једанаесте године заболеше ме очи, већ је изгледало да ћу вид сасвим изгубити.</p> |
“ а самоћа, патња и размишљање, научише ме још и извињавати...{S} Иронија и бол звучаше у после |
а ни то нисам могла; осећала сам, да би ме глас одао.</p> <p>„То је зацело наруџбина?“ рече он, |
кад би први љубавни занос прешао; те би ме и нехотице почео сматрати као узрок своје несреће.</ |
м да се тужакам, ни да ме жале.{S} Неби ме ни разумели, ал вама ћу казати.</p> <p>Човек осети п |
алан човек и није прави човек.{S} Но ви ме душо, нисте разумели.{S} Ја сам рекла: права љубав, |
и цицаном Марком.{S} Сви су добри и сви ме воле.{S} Они су ми друштво и забава.{S} Пазите само |
и самој.{S} Кад-кад немам речи.{S} Мрзи ме чисто говорити и оно што морам.{S} Разговор овакав н |
незнате по неки варошки свет.{S} Мушки ме се не тиче.{S} Слабо водим рабош о њему.{S} Али женс |
новца од касније зараде моје поштовали ме, али кад је требало који новчић потрошити од онога, |
S} Ко би се мене и сећао?{S} Заборавили ме сви, па и они — које сам ја усрећила!</p> <p>Зашто ј |
ице, па све тако, тако чине! — предвари ме „баца“, подржавајући устима тичије пипкање а рукама |
смо створени једно за друго?!{S} Да си ме љубила нема сумње, а осећам, да ме ни сад презирати |
{S} Зато те не корим; али ни после ниси ме морала обмањивати.{S} Могла си рећи: „не волем те!“ |
:</p> <p>10. март године 18...{S} Проси ме трговац из * По изгледу ваљан и честит човек.{S} Про |
p> <p>„Шта ти је?“ питаше Даница љубећи ме.</p> <p>Гледала сам их укоченим погледом.{S} На посл |
еменитије.</p> <p>Она диже очи, гледећи ме за часак нетренштице.</p> <p>— Што ме тако гледате?{ |
и за тебе.“</p> <p>Он се тргао, гледећи ме зачуђено.</p> <p>Оборила сам очи.</p> <p>„Шалиш ли с |
м.{S} Ви слабо једете! рече она, нудећи ме.{S} Глете само; још ово парченце хлеба са маслом.{S} |
“</p> <p>Узео ме је за руке, уверавјући ме нежним и страсним речима о својој љубави.</p> <p>Ћут |
сестре,“ рекла је помајка, приказујући ме својој деци.{S} Но ми смо се и без тога брзо сродили |
у и отпочне радити,” рече мајка, узевши ме оштро на око.</p> <p>Мени јурну крв у лице, те збуње |
и.</p> <p>„Шалиш ли се? питао је узевши ме опет за руке.</p> <p>„Не шалим се“, рекла сам недижу |
<p>— Збогом ћерко, јецала је загрливши ме; <hi>осећам</hi> да вас више видети нећу.{S} Сетите |
аћу кецељу и на ново засука рукаве, чим ме похвали — и ради чак и оно, што је мој пос’о; а кад |
имао је разлога зашто ме хоће.{S} Један ме хтео због овог, други због оног, а ни један због мен |
алазиш да сам сувише осетљива?{S} Душан ме увек кори због тога.</p> <p>Није ми одговорио, само |
“ јецала сам. </p> <pb n="155" /> <p>Он ме стиште свим нагло бијућем срцу.{S} Овог пута нисам п |
говог и да им га опет вратим.</p> <p>Он ме је стрпљиво слушао, не скидајући ока са мене.{S} Кад |
га питала за узрок, тргао се, погледао ме испитујући, а за тим уздахнуо, избегавајући одговор |
с.</p> <p>— Што се смејете?{S} Искуство ме је научило да свако „зашто“ има своје „зато,“ а само |
јој природи.</p> <p>Сестра и шогор радо ме примише, особито кад чуше, да ћу им плаћати храну.</ |
иљаду пута већма него пре.“</p> <p>Узео ме је за руке, уверавјући ме нежним и страсним речима о |
ела парада.“</p> <p>Тај предлог заболео ме и увредио до дна душе моје.{S} Чинило ми се, да се и |
се преварила.{S} Он ми је писао и молио ме да му опростим увреду што ми је нанео.{S} Мајка је п |
ног доктора очију.{S} Годину дана лечио ме је и божијом помоћу спасао вид.</p> <p>Заостала сам |
одина млађа.{S} Видим, да има неког, ко ме разуме и ко ме не ће исмејати за то, што сам овако о |
Видим, да има неког, ко ме разуме и ко ме не ће исмејати за то, што сам овако остала.{S} Уседе |
борбу у мени.</p> <p>„Отићићу, тек ако ме ти не љубиш,“ рекао је човек, кога сам некада тако ж |
до смрти!{S} Без тебе ћу отићи тек ако ме ти више не љубиш.“</p> <p>Стресла сам се.{S} Грозна |
чи, тражећи згодна одговора.{S} Збунило ме њезино питање, а још више поглед, којим као да је хт |
смејала сам се.</p> <p>— Не, душо, врло ме занима, рече она узевши с ормана котарчицу с бресква |
ог тога.</p> <p>Није ми одговорио, само ме гледао.</p> <p>„Што ме тако мериш, зар ми је питање |
ожда ћу и пробати.{S} Није згорег; само ме напомен'те...</p> <p>— Ију, како је дебела!{S} Ту не |
Никада се нисам ни срдила на тебе; само ме је дуго болело, што ти је вера у мој карактер, моју |
жда још данас.{S} Доћи ћу за цело; само ме сад светина оцепила од мога друштва, па се морам жур |
кла, него да постигне своју цељ, срамно ме је пред њиме жигосала и уверила га, да га ја не воли |
од себе.</p> <p>— Шта је то „нешто?“ То ме интересује.</p> <p>— Видим вам из очију.{S} Но то ћу |
оно време, богатој библиотеци.{S} На то ме је свикао сам теча; у данима одмора и слободним часо |
о усрећује и да му је немила.</p> <p>То ме је болело.{S} Док сам се савлађивала, тежио је за њо |
/l> <l>Без љубави праве.</l> <l>Па зато ме у старости </l> <l>Презирали људи;</l> <l>Ти се мртв |
ле ми је тек смешно, па фалим Бога, што ме још оне нису оставиле.{S} Долете па ме разоноде.{S} |
у указа се онај исти живахни израз, што ме је бунио и у парку.</p> <p>После ме је питала: ко са |
и ме за часак нетренштице.</p> <p>— Што ме тако гледате?{S} Зар није тако?</p> <p>— Баш тако са |
онда узети?!“</p> <p>„Све муштерије што ме и сад ишту.{S} С годинама порастиће ми и капитал.</p |
ника.{S} За мене је био мртав; само што ме је по кат-кад мучила мисао: у чијем је срцу прво пон |
одговорио, само ме гледао.</p> <p>„Што ме тако мериш, зар ми је питање тако глупо?“ Силом сам |
> <p>Сваки од њих имао је разлога зашто ме хоће.{S} Један ме хтео због овог, други због оног, а |
p>Шта ли сам ту препатила!{S} Па и опет ме није разумео.{S} На брзо се оженио, па ми и он газио |
врати сам се већ стропоштала.{S} Свест ме опет беше оставила.</p> <p>Дуго сам и тешко за тим б |
ог топлог срца и поноса.</p> <p>Дужност ме је често приморала, да своју срећу туђој жртвујем; т |
ем.{S} Мислим: не ће ме разумети а могу ме и исмејати.{S} Чудан је свет.{S} Али данас ми је опе |
ш неограничено поверење у њима; слушају ме до душе; већ на оштрији поглед повуку се у буџак: но |
сам у нехотице.{S} Сетила сам се, да су ме баш они одбацили, које сам жарко љубила...</p> <p>„К |
тетка беху ми драги родитељи.{S} Кад су ме примили, било ми је тек пет година.{S} Теча ме је на |
матере.{S} Прекорно и тужно гледале су ме те миле очи.{S} Рука ми је задрхтала а смртоносно ор |
а тешко ми било враћати онима, који су ме скоро — отерали.</p> <p>Од саме зараде своје нисам м |
ала.{S} И ја сам то радо читала, али су ме и друге ствари интересовале; те сам и његово захтева |
ме можда оставити и памтење, као што су ме заборавили и људи.</p> <p>Заборавили? — Је ли баш та |
воју собу?!</p> <p>— Лолица једна, и ту ме издао! — Дала ми старица свој дневник, биографију, ш |
} Досадан ми је овде цео свет; и ваздух ме чисто гуши; тамо ће ваљда бити друкчије.“</p> <p>Сва |
м журно: била сам замишљена а и желудац ме је опомињао, да је подне већ прошло.</p> <p>За ручко |
дало ми, да ће да прекину ту тему а баш ме је почела интересовати.{S} Зато је упитах:</p> <p>— |
у мушку сталност, а понос девојачки још ме научио, како се осмехом растерују сузе а жеравица ле |
и.</p> <p>Тетка је далеко изашла пред—а—ме.</p> <p>— Где си, девојко, за толико?{S} Да вам се н |
евну наготу.{S} Право има, кад је нашла медведа са дебелом кожом!...</p> <p>Старка беше дошла у |
мисли и ради, а ево на рачун разума.{S} Међу тим слабо се ко обзире на савете његове, већ се по |
очитала то писмо, мирно сам га оставила међу друга; само ми је у грудима било некако празно, вр |
говорила је чешће она.</p> <p>Милан је међу тим свршавао науке.{S} Учио је права у П. сваке го |
смо се ја и Милан још јаче.{S} Често се међу нама изродила читава „полемика“ о овој или оној те |
је,“ рече он не дижући очију и некаквим меким гласом, „море осећаја али њима не влада тек срце, |
и све женске домаће и ручне послове.{S} Мене је осим тога дала изучити и машамодлук, модистлук. |
ао имати, кад би се наслеђа одрекао.{S} Мене ради био би хладније приман и у круговима, у којим |
, да коракне кораком права напретка?{S} Мене то интересује.</p> <p>— Пре свега треба праве воље |
овек сећа каквог милог покојника.{S} За мене је био мртав; само што ме је по кат-кад мучила мис |
у памети.{S} Била је то чудна појава за мене.{S} Није се запослила „вечитом љубављу“ па и опет |
свршавао је своје писмо; „а знај, да за мене више среће нема.{S} С мајкином исповести одлетила |
ме лако прегорети.{S} Није ни пошла за мене из љубави.{S} Новац и титула: „госпођа докторка“, |
И Стевана сам волела, но ни он није за мене; све више увиђам, да је лакоуман и не постојан, а |
ету лакше ће Боривој стећи гласа а и за мене ће бити боље.{S} Досадан ми је овде цео свет; и ва |
е већ двоје деце, те не беше места и за мене.</p> <p>Закључише, да ме даду у Ву....р некој добр |
лижем руку,“ која се могла ма у шали на мене измахнути, или која није осећала <pb n="147" /> по |
к сте га коштали!{S} Немојте гледати на мене.</p> <p>Примила сам понуду, а она наточи себи чашу |
сећа да је чистији, нека дигне камен на мене и нека ми каља успомену!</p> <p>СТАНА.</p> <p>Сутр |
казати; да немаш право што се срдиш на мене.{S} Нисам ја крива и то Душан — “</p> <p>Свршити н |
се још у основи; ја неразумем њу, а она мене несваћа; страни смо једно другоме били од почетка, |
су оставити неће.{S} Поштује и воли она мене, али зависи од — мужа.</p> <p>Нека је просто и њем |
је стрпљиво слушао, не скидајући ока са мене.{S} Кад сам свршила, узе ме за руке и нежно рече:< |
овог, други због оног, а ни један због мене саме. т. ј. због мојих мана и врлина заједно.</p> |
свестила, лежала сам на канабету, поред мене клечаше моје две ученице тарући ми чело и руке, а |
и тетка читање.</p> <p>— Чули сте га од мене.{S} Старка га је лане у парку цитирала.</p> <p>Хте |
љу; била је детињастија и несташнија од мене; радије је у слободним часовима трчкала по другари |
грозницу.{S} Даница се није одмицала од мене Око поноћи сам застала.{S} Кад сам се пробудила ка |
в.</p> <p>Задрхтала сам. „Шта ће сад од мене?{S} Зар није било доста увреде?!{S} А друго за цел |
е био такође ваљан младић, али млађи од мене. </p> <pb n="168" /> <p>Згрозила сам се, кад сам о |
е томе могао надати још онда, кад си од мене побегла у врт.{S} Зато те не корим; али ни после н |
ала да ће те пљенути рукама и побећи од мене.</p> <p>Погледала сам је не разумевајући.</p> <p>— |
једанпут уђе ми у собу и седе преко од мене.{S} Нисам дизала очију; била сам збуњена.</p> <p>„ |
ам је за узрок.</p> <p>„Шта ти хоћеш од мене?“ викнула је, а очи јој срдито севаше; „ниси дете, |
дневник казао, да се то море хоће и код мене да узбурка и колеба?“</p> <p>„Без тога колебања не |
лакша.{S} Та он је био мушки, па ако је мене морао презрети, зар је морао узети ону, коју не во |
их замолим.</p> <p>Молила сам је да се мене ради не труди, но она ме не хтеде ни слушати.</p> |
м? — Честитао ми није нико.{S} Ко би се мене и сећао?{S} Заборавили ме сви, па и они — које сам |
ога.</p> <p>Дете се још јаче приљуби уз мене, гледећи је неповерљиво.</p> <p>— Бојиш се мајке?{ |
дморити, ако допустите? па се спусти уз мене.</p> <p>Ћутале смо неко време обадве.{S} После нек |
аше старости, рече спустивши се опет уз мене; али само с почетка.{S} После обично постану добри |
ише видети нећу.{S} Сетите се кад-год и мене, а ја ћу се вас сећати до своје смрти!</p> <p>Кад |
врата од побочне собе.</p> <p>— Прими и мене у друштво, смејала се она.{S} Милан ми приповеда, |
чешће; (секом је звао још у детињству и мене и Даницу) повери ми се; у друштву се све лакше сно |
ео какву тему, што није интересовала ни мене ни њега.</p> <p>Разуме се, да му се нисам исповеда |
— Је ли баш тако?{S} Не, сећају се они мене, кам год им се прохте смејати.{S} Нисам ишла обичн |
ето.{S} Смешно је, јел те?{S} Али и они мене воле, а љубав тражи одзива.{S} Па и правичнији су |
та ишчитале, но ја сам осећала, да и он мене тако исто љуби и чисто се чудила, како пре то увид |
да га знам; говорила је спустивши се до мене на канабе и милујући малога.</p> <p>Дете се још ја |
девојку с новци, а он одмах препоручио мене.{S} Партија је добра, па мисли, да не размишљамо о |
ог дана читала сам опет у парку.{S} Око мене беше необична тишина.{S} Сав велико-варошки жагор: |
видим какву погрешку што се у свету око мене десила, па онда мислим, мислим, да ми је после и с |
врђујући одговор.</p> <p>Дете погледа у мене, па у старицу, и онда му се преко усана једва изми |
="165" /> <p>Упро је очајнички поглед у мене а ја сам дрхтала као у грозници.</p> <p>„Што ћутиш |
тако дуго.</p> <p>— Могуће је.{S} Ал у мене је учитељско грло...</p> <p>— Грло „новога метода, |
{S} Помајка није правила разлике између мене и своје кћери; учила нас је обе кувати, месити пра |
ош и данас се чешће питам: зашто је баш мене поштедила? ...</p> <p>Била сам као цветак, кад га |
аколомство и самоубиство.{S} То видите, мени изгледа врло себично. „Не ћу да живим, кад га нема |
и сину убије срећу!“</p> <p>„Али мајко, мени изгледа, да и Милан њу здраво воли.“</p> <p>„Воли? |
а ми, ал нека је на окупу; ради других; мени није нужна.{S} И сад све памтим много јаче, него о |
. „Тако ће бар нешто и детету остати, а мени није тешко једно дете хранити.{S} Где једу троје, |
се и постала хладна, скоро груба према мени.</p> <p>Питала сам је за узрок.</p> <p>„Шта ти хоћ |
ила сам промену и на њему; био је према мени много хладнији.{S} Најпре ме је то болело, после с |
д срдиш!{S} Али зар сва кривица лежи на мени?{S} Зар нисам био преварен, а превару си потпомага |
аздарицу: где је фрајла Стана?{S} А она мени:{S} Отселила се.{S} Не може да плаћа кирију за „ан |
да проклиње час свога рођења!{S} Заиста мени је врло чудно понашање такових родитеља, особито м |
док се није смркло.{S} Тада дође Даница мени у башту.</p> <p>„Што плачеш?“ питала ме са саучешћ |
нку.{S} Дете сам врло волела а и оно је мени необично одано, скоро већма но рођеној матери свој |
је два месеца на дому.{S} То време беше мени и Даници најмилије; једва смо чекале да дође.{S} П |
на трном окруњену главу Бого-човека, и мени се чини, да ме те свете очи тужно ал задовољно гле |
ради?{S} Добро велите, ћерко.{S} Пада и мени кашта на памет, да би баш женскиње требало тако да |
па се неће вијнути у слободу, већ увек мени у собу.{S} Пуштам ја њих, да се по соби пролете; н |
?{S} А да ви немислите <pb n="143" /> о мени рђаво, доказ ми је, што вас видим у мојој соби.{S} |
и она његова гадна и недостојна сумња о мени.{S} Та да ме је тек у пола волео као ја њега, срце |
чудно било његово саучешће и старање о мени.</p> <p>„Тебе секо, нешто мучи,“ говорио ми чешће; |
, рече ми за тим.{S} А шта ви мислите о мени?</p> <p>Оборила сам очи, тражећи згодна одговора.{ |
ам јој и свој разлог.</p> <p>Зар си и о мени тако судила? питаше она прекорно.</p> <p>Поруменил |
акву, каква сам.{S} Да ће се нагађати о мени разне гатке, нисам ни тада сумњала.{S} Кад прочита |
p>Помишљала сам: шта ће Милан мислити о мени, кад тако изненада одлазим?{S} Но дужност према ма |
т; а они те и већма воле, него ја.{S} У мени нема више ни мрве љубави за тебе.“</p> <p>Он се тр |
ој је имао право, кад је рекао, да је у мени море осећаја, али да су потчињени разуму.</p> <p>Ш |
из његових усијаних руку.{S} Срце је у мени дрхтало, па сам осећала да ће задрхтати и рука...< |
Срце и разум, понос и љубав борила се у мени.{S} Дуго је трајала борба та, док једног дана не д |
ла.{S} Не поверење према мушкима беше у мени већ корена ухватило.{S} Жена ми је била лепа и бог |
и тада тужно рече: „Лако је теби, ал у мени као да су две природе; једна добра а друга зла; ве |
ашност?!....</p> <p>Пробудио се понос у мени и ја сам јој одмах одговорила.</p> <p>Одговорила с |
на памет и изазва још грознију борбу у мени.</p> <p>„Отићићу, тек ако ме ти не љубиш,“ рекао ј |
{S} Узела сам и перо, када се покрену у мени нека врста сажаљења: „Ако можда не мисли да врећа? |
Учила за испит декламовати.{S} Дође ту мени, па говори, говори, да сам примила већ и ја.</p> < |
е мајка, узевши ме оштро на око.</p> <p>Мени јурну крв у лице, те збуњено пођох из собе.</p> <p |
тога гада и трулежи, али у много мањој мери, Дешавало се, да је по неко узео девојку због мира |
ли само да љуби, већ је тражило у истој мери одзива; а понос ми није допуштао, да „лижем руку,“ |
ио, само ме гледао.</p> <p>„Што ме тако мериш, зар ми је питање тако глупо?“ Силом сам хтела да |
к, жели свако да усрећи.{S} Зато одавно меркају девојку с новци, а он одмах препоручио мене.{S} |
виђала у касапници.{S} Тамо је куповала меса за чорбу себи и „своме друштву“ — тако она зове св |
опет беше година на измаку.</p> <p>„Још месец, два, па ће и Милан доћи,“ рече једног дана Даниц |
е права у П. сваке године провео је два месеца на дому.{S} То време беше мени и Даници најмилиј |
екадашње газдарице, поштарке.{S} Сваког месеца долазила је једанпут на пошту, да прими 10 фор. |
S} Ове године ћу свести ферерије на три месеца.{S} Већ сам вас жељан а могу учити и код куће.“< |
!{S} Сад сам вам тек прочитала пролећне месеце и неколико сталежа, а где су остали сталежи, па |
Збогом мајко!....“ Поглед ми је пао на месецом осветљену слику поконе ми матере.{S} Прекорно и |
м није хтео, за то је суд решио 10 фор. месечно.{S} Могла сам добити и више, но ја сам зарад Да |
и своје кћери; учила нас је обе кувати, месити прати и све женске домаће и ручне послове.{S} Ме |
ди!“ Зар не пролази и сунце кроз каљава места, на остане чисто?!{S} Тако се ћерко, ту обично ми |
јавио младожења, попин син из оближњег места.{S} Он је трговац а ја машамода, па је баба Мара, |
} У њих беше већ двоје деце, те не беше места и за мене.</p> <p>Закључише, да ме даду у Ву....р |
ма.{S} Посрћући отишла сам до баште, до места, где ми је Милан казао, да ме воли и да ће ме узе |
ке што ћеш метнути на шешир, па извукла место њих из неке кутије твој дневник.{S} Опрости што с |
> <p>Тако сам мислила седајући на своје место.</p> <p>„Стано,“ рече он ухватив ме нагло за руке |
е моја?{S} Тамо је и онако живље и веће место; ако се не сложиш са сестром, имаш свој новац а в |
и, као оно деца, да му слику видим, али место њега видила сам — Боривоја.{S} Насмејала сам <pb |
Кад је то видео; доносио нам је и слао место играчака различитих књига.{S} Упознао нас је и с |
уме се, да му се нисам исповедала, него место тога отпочела какву згодну шалу, држећи, да је см |
а се опет нађох у Т.</p> <p>Сека-Мацино место, заузела беше Лиза, те сам могла читати кад ми је |
а срећа па и живот љубљене особе, јер у место да себе победи и да та се одрече, она га гони сво |
зато ми је баш и чудо; девојка на свом месту, ал не уме у свету да се нађе.{S} Ето код куће, у |
као најбоља и најобразованија девојка у месту и околини.</p> <p>Дође време и њезиној удадби.{S} |
, више би хтео, продаје се нека земља у месту, па неби хтели да је уступе.{S} За то су дошли ча |
д ме је опет нашао.{S} Практицирао је у месту код неког адвоката, а у шогора беше син Душан, с |
кру, јер он, т. ј. младожења добија и у месту ваљану девојку ал с мање мираза...</p> <p>Прекину |
, отвори га и донесе неку кутију, па је метну на сто.{S} У њој је било писама сортираних по вел |
време тичицама.{S} После их старка опет метну у кавезе, заденувши у сваку по парченце шећера.</ |
нила је лепо, тамо у варошко гробље.{S} Метнула јој и каменит крст, али без сваког знака и натп |
ечијој.{S} Умотала је књижицу у папир и метнула крај стола.</p> <p>У томе изби на сахату шест.{ |
оби.{S} Могу их баш и на отворен прозор метнути, па се неће вијнути у слободу, већ увек мени у |
S} Хтела ми показати и пантлике што ћеш метнути на шешир, па извукла место њих из неке кутије т |
када!</p> <p>— Томе није крива школа ни метод, већ домаће васпитање и окона. „Дете ретко слуша |
ера у гроб пре времена.{S} Красан стари метод уз који живеше учитељи 80—90 година!{S} Још и дан |
учитељско грло...</p> <p>— Грло „новога метода,“ насмеши се она, зато вас „стара природа“ и тер |
сам у своју обрану.</p> <p>— Манимо се метода, већ брзо кваси грло, па настави читање.{S} Једв |
е обично свршила та тема.</p> <p>Ја сам мећу тим то и чекала.{S} И Милана и Боривоја била сам в |
је несносна тишина.{S} Да је прекинем, механично сам питала:</p> <p>„По томе би ја била њежна. |
ктерише је само као простакињу, „што се меша са сваким;“ те тиме руши углед кругу, у коме се на |
разумевала, а остали писци беху ми због мешања словенског језика тежи и сувопарнији; сваки час |
о имати 16—18 година; свршавао је већ 7 ми гимназијски разред.</p> <p>„Слажите се и будите брат |
адне и смешне те здепнасте кратке ноге; ми сликамо врага црног а црнац га замишља белог.{S} Ето |
се сијао зрачак наде за спас његов.{S} Ми би је велим презирали; особито кад би тај растанак и |
е добри, па ми је донесите.{S} Не треба ми, ал нека је на окупу; ради других; мени није нужна.{ |
улицу.{S} И то нешто вреди.{S} Олакшава ми самоћу.{S} Оне друге собе гледе у ходник, немају зра |
сам могла сад живети, те молим зета, да ми даде припомоћ.</p> <p>Лепим није хтео, за то је суд |
опадала патња!</p> <p>Молила сам је, да ми остави књижицу још за који дан, да је препишем.</p> |
} Дошао сам, да те још једном молим, да ми опростиш и да ти кажем, да те сад љубим хиљаду пута |
мене десила, па онда мислим, мислим, да ми је после и самој смешно.{S} Ал шта ћу? сама сам, па |
едног дана рече ми Даница поверљиво, да ми се јавио младожења, попин син из оближњег места.{S} |
е узе за руку и одведе у твоју собу, да ми покаже шешир, што јој га правиш.{S} Хтела ми показат |
и; сваки час сам морала молити течу, да ми овај ил онај израз разјасни.</p> <p>Тако сам од Обра |
а врата и у поносу поверљиво додаје: да ми се така срећа неби можда ни јавила, да није њега, да |
ом је сокаку и који је број куће.{S} Да ми је казала, радо би вас одвела.</p> <p>Тако остаде св |
агли одлазак у башту и садашња молба да ми опрости, утврдила га је још већма у том погрешном ми |
ш више поглед, којим као да је хтела да ми прочита мисли још у души.</p> <p>— Лудо сам питала, |
бити.{S} Зар сам је за то одхранила да ми сину убије срећу!“</p> <p>„Али мајко, мени изгледа, |
S} Устала сам и донела још цвећа. ма да ми није требало.</p> <p>Сад сам била мирнија.{S} Закључ |
ају од „ајзнбана.“ „Ал не зна ни она да ми каже, у ком је сокаку и који је број куће.{S} Да ми |
удати?!{S} А за љубав, чинило ми се да ми је срце мртво.{S} Но није тако било.{S} Срце је тек |
рекла да ћу у парк.{S} Бојала сам се да ми неће допустити тај корак.{S} Била је добра и према с |
ве.{S} Ваше име не знам.{S} Не ћу ни да ми га кажете.{S} На што?{S} Стара сам, па ћу заборавити |
, држала сам да се у писму јада, тек да ми нанешену неправду топлим речима олакша.{S} Та он је |
ора!</l> </quote> <p>— Тај стих, као да ми је познат, прекиде ми тетка читање.</p> <p>— Чули ст |
а у грудима немам.{S} Сви осећаји ко да ми се следили.</p> <p>Како су живели у „новоме свету,“ |
ли сам била старија, па ми се чинило да ми је дужност да га одбијем. „Он брка поштовање са љуба |
мећу осталог мајку. „Или хоће усмено да ми одговори?{S} Моћи ће и то; скорим ћу дома.{S} Ове го |
ила ме њојзи њезина спољашњост.{S} Сада ми је то шупље шаренило досадно а живот несносан.{S} Жи |
рукама.{S} Он их нежно скиде и загледа ми у очи.{S} Склопила сам их, да га не видим.{S} Кад са |
ection" /> <p>Била сам дете.{S} Природа ми не беше маћеха; подарила ми је клицу свега онога, чи |
</p> <p>Добро велите, ћерко.{S} Но куда ми одосмо, а хтела сам само рећи, да моји греси нису об |
а за успоменом ређа се у души и растрза ми срце.{S} Па кад су већ ту, да их покушам снизити ује |
истији, нека дигне камен на мене и нека ми каља успомену!</p> <p>СТАНА.</p> <p>Сутра дан сам јо |
е од тога часа заволела.</p> <p>Помајка ми беше удовица, а имала је двоје деце, Даницу и Милана |
удите ми здрави и сретни.</p> <p>Старка ми стиште руку.</p> <p>Ја сам и нехотице привукла њезин |
ужно гледале су ме те миле очи.{S} Рука ми је задрхтала а смртоносно оружје пало са праском на |
p>— Лолица једна, и ту ме издао! — Дала ми старица свој дневник, биографију, шта ли је?{S} Још |
а сам очи, да је не видим.{S} Изгледала ми као пилат, који Бого-човека предаје народу да га рас |
а сам опет писмо од Даринке.{S} Јављала ми, да се венчали и да одмах полазе у Америку.</p> <p>М |
ан — “</p> <p>Свршити нисам могла, пала ми је на груди и јецала: „опрости, опрости! не знам шта |
ла сам и то.{S} При крају године писала ми Даринка измећу осталог и ово: „Кад ћеш доћи?{S} Како |
каже шешир, што јој га правиш.{S} Хтела ми показати и пантлике што ћеш метнути на шешир, па изв |
и ако смо биле неједнаке природе; била ми је необично одата.{S} Доцније сам видила, да с тога |
а.</p> <p>Даринка јој беше име.{S} Била ми је другарица и сироче као и ја; модистлук је самном |
насљедница, а само кућа и земља вредила ми је преко пет хиљада.</p> <p>Избор младожење оставила |
{S} Природа ми не беше маћеха; подарила ми је клицу свега онога, чиме дарива и другу децу своју |
ме нико не излечи, сека-Мари,“ говорила ми, кад сам је нудила, да зове доктора.{S} Сирота, знам |
м?{S} Но дужност према мајци одговорила ми; „За тебе мора бити мртав, па шта те се тиче његово |
здисајем моје љубави према Милану никла ми је у срцу клица сумње у мушку сталност, а понос дево |
сам баш ни много хтела </l> <l>Ал’ жеља ми беше смела,</l> <l>Задовољство је однела.</l> <l>Жел |
ор и сестра.</p> <p>„Имам каде.{S} Нема ми ни тридесет година.“</p> <p>„Нема ти ни тридесет год |
њу здраво воли.“</p> <p>„Воли?!“ Чудна ми посла!{S} Млад мушки воли све што је лепо и што му ј |
еше у мени већ корена ухватило.{S} Жена ми је била лепа и богата, а имао је и сина, више ми ниј |
без успеха; но дошла сам и дома, а она ми је била у памети.{S} Била је то чудна појава за мене |
сад опет!{S} Ја јој желим добро, а она ми се смеје.{S} Баш ти је данашња младеж неблагородна.< |
а.{S} И то сам у Бечу изучила.{S} Радња ми је добро ишла, те не прође ни три године а ја постад |
Љубила сам га, али сам била старија, па ми се чинило да ми је дужност да га одбијем. „Он брка п |
тишла од њих.{S} Сирота сам девојка, па ми је дужност налагала да тако учиним; треба се у младо |
ала.{S} Кад прочитате, будите добри, па ми је донесите.{S} Не треба ми, ал нека је на окупу; ра |
није разумео.{S} На брзо се оженио, па ми и он газио углед где год је могао.{S} Био је као и с |
тај трулеж.{S} Јелте, да је тако?{S} Па ми не замерите!{S} Незнање и невиност није једно исто!{ |
д тетке се обично у то доба вечерало па ми се ваљало журити.</p> <p>Опростила сам се са старицо |
из свег срца и душе своје.{S} Неки пута ми се чинило, да сам и у Милану љубила тек њега.</p> <p |
бав је најтеже сакрити.{S} Видио је шта ми се збива у срцу и зрачак среће озари му лице, али те |
у хтело.</l> <l>Па сад не знам грех шта ми је,</l> <l>Или је грех правду тражит,</l> <l>За све |
кону.{S} Срце ми се још цепало, но душа ми је била мирна, од прилике онако, као кад учинимо как |
тију.{S} Сви су они таки...“</p> <p>Крв ми јурну у главу.</p> <p>„Разумем!“ узвикнула сам понос |
Већ сам била напустила истраживање, кад ми случај притиче у помоћ.</p> <p>— Умр'о је купци баро |
да подлегнем моћи пробуђене љубави, кад ми се у машти указа жена с дететом на руци.</p> <p>Обој |
то „мој мали филозоф“ дао у посао, кад ми не одговара, о оној теми, што сам јој писао?“ питао |
зела беше Лиза, те сам могла читати кад ми је воља.{S} Није имао ко да ме сећа на — практичност |
адост са једном таком тичицом; само кад ми неби биле тако одане!{S} Овако ће ме тек гроб од њих |
иле.{S} Долете па ме разоноде.{S} Никад ми није дуго време.{S} А како сам сама морала бих полуд |
старка подиже очи и погледа ме.{S} Сад ми је било све јасно.{S} Поглед јој се није слагао с он |
за времена згодно постирала.</p> <p>Сад ми тек пало у очи, да су и у овој вароши на вишеспратни |
е пипкање а рукама лепршање.</p> <p>Сад ми друго не остаде, већ да кажем истину.</p> <p>— Зашто |
а се оженио Маром Базићевом.</p> <p>Сад ми је било све јасно.{S} Мојој помајци не беше доста, ш |
ивоју!....{S} Збогом мајко!....“ Поглед ми је пао на месецом осветљену слику поконе ми матере.{ |
ако живе ти људи?“ мислила сам и поглед ми паде кроз отворен прозор у таку једну избицу.{S} И г |
ву „историју“ за собом повукло, а одкуд ми права да зледим ране, које је време излечило?!{S} Ћу |
{S} А кад је та врела река одшила, паде ми поглед на икону, на распетије спаситељево.{S} Бацила |
<p>Стресла сам се.{S} Грозна мисао паде ми на памет и изазва још грознију борбу у мени.</p> <p> |
ћући отишла сам до баште, до места, где ми је Милан казао, да ме воли и да ће ме узети.{S} Изне |
Тај стих, као да ми је познат, прекиде ми тетка читање.</p> <p>— Чули сте га од мене.{S} Старк |
ба сравњује! насмеја се тетка и прекиде ми читање.</p> <p>— Можда није њезина умотворина, приме |
<p>Тек што сам преписала књижицу, дође ми од куће писмо, да сам нужна код куће.</p> <p>Опремил |
у другој соби читао.{S} На једанпут уђе ми у собу и седе преко од мене.{S} Нисам дизала очију; |
ела сам да је заменим у сечењу.{S} Није ми дала.</p> <p>— Не, то ћу ја урадити, говорила је.{S} |
чи и уздахнуо.</p> <p>Од тога доба није ми изјављивао љубав речима, али је сваки поглед козивао |
су ми сада душу.{S} Ни једна жртва није ми била велика, кад се тицала Данке.{S} Васпитала сам ј |
еном женскињом.{S} Друга каментара није ми требало.</p> <p>Дођох и у „жељезничку улицу.“ Из дал |
тала само успомена.{S} С те стране није ми удадба ништа пречила, ал опет нисам мога да се решим |
шан ме увек кори због тога.</p> <p>Није ми одговорио, само ме гледао.</p> <p>„Што ме тако мериш |
век вечита, тешила сам је.“</p> <p>Није ми хтела веровати.{S} Да је утешим, приповедала сам јој |
52" /> <p>Још и сад се сећам књига које ми је осим Доситејевих допуштао читати.{S} Био је то Мр |
Ал Боже мој — шта ћу онда? ...{S} После ми је тек смешно, па фалим Бога, што ме још оне нису ос |
е ово!{S} Прочитала сам гласно показане ми речи.{S} Оне су гласиле</p> <quote> <l>Па се моли та |
е пао на месецом осветљену слику поконе ми матере.{S} Прекорно и тужно гледале су ме те миле оч |
Сад је у газдаричином подруму. — Склоне ми по где што, кад их замолим.</p> <p>Молила сам је да |
нао све тајне моје, но Боривој није, те ми у почетку чудно било његово саучешће и старање о мен |
и сувише...“</p> <p>„Љубила сам га,“ те ми се са усана.</p> <p>Он се болно осмехнуо.</p> <p>„Рђ |
м га уз себе спустила.</p> <p>— Неће те ми замерити, извињавала се; хоћу да видим какав је.{S} |
вам је то?{S} Зацело брат?{S} Па морате ми и ваше име казати.{S} Сад хоћу да га знам; говорила |
таће ми и без имена у памети.{S} Будите ми здрави и сретни.</p> <p>Старка ми стиште руку.</p> < |
ислио, тим боље!“</p> <p>„Мајка, нађите ми кола; идем сестри од тетке у * рекла сам помајци спр |
поред свег тог остала чиста.{S} Верујте ми, тешко сам грешила.{S} Па онда, човеку по кад и кад |
{S} Она радо пристаде и још рече, да ће ми храну давати бесплатно, а са прихода моје „сермије“ |
самном нека чама.{S} Држала сам, да ће ми бити скоро крај, па сам све главније успомене свела |
ако на први поглед.{S} Лице ваше остаће ми и без имена у памети.{S} Будите ми здрави и сретни.< |
се. рече, благо се осмехнувши.{S} Неће ми ништа фалити.{S} Сетила сам се само своје прошлости, |
ме и сад ишту.{S} С годинама порастиће ми и капитал.</p> <p>Сестра се насмејала, а шогор ваљда |
м знала: само је тако морало бити; срце ми је кипило од смесе радости и туге, среће не среће, н |
чима; али моје око остало је суво; срце ми се беше скаменило а душу ми заузеле мисли о неситој |
и ми је при том било некако топло; срце ми је живље почело куцати, но тек за тренутак; после ме |
<p>Устала сам и целивала икону.{S} Срце ми се још цепало, но душа ми је била мирна, од прилике |
ле; пред очима беше ми се смркло а срце ми стегнула нека ледена рука. </p> <pb n="157" /> <p>Ка |
l>За њу бих и срећу дала.</l> <l>И срце ми било врело </l> <l>— Осећаја бујно врело —</l> <l>Љу |
како ћу свршити, не могу знати, ал срце ми каже, да ме Данка бар у последњем часу оставити неће |
ило ми се, да сам се одала.</p> <p>Срце ми је лупало, да сам се бојала, чуће.{S} Устала сам и д |
се јасно огледала — љубав.</p> <p>Срце ми је дрхтало, но поглед сам мирно издржала; с последњи |
ање и брига а њему — љубав.</p> <p>Срце ми дакле не беше мртво него тек успавано!</p> <p>Стидил |
говорити моју нову помајку.</p> <p>Срце ми је задрхтало, та жена изгледаше ми у мојој детињској |
ко сам од прилике нагађала и сама, рече ми за тим.{S} А шта ви мислите о мени?</p> <p>Оборила с |
ниси казала; ишла би и ја с тобом, рече ми на то тетка.</p> <p>Рекла сам јој и свој разлог.</p> |
с тобом тичати; боле га ножице! — рече ми мали Милан.{S} Сестре га звале „брацом“, па се и сам |
ана, шта је с њим.</p> <p>„Ту је,“ рече ми он „видео сам га и јуче.{S} Паздравио те.{S} Но нешт |
<p>„Мани их с миром.{S} Знам их,“ рече ми сестра озбиљно; већ реци, шта чекаш?{S} Измећу толик |
кући моје помајке.{S} Једног дана рече ми Даница поверљиво, да ми се јавио младожења, попин си |
Срце ми је задрхтало, та жена изгледаше ми у мојој детињској големој тузи и неприлици прави анђ |
{S} Ако — “</p> <p>Страшне мисли кидаше ми душу.{S} Више нисам могла издржати.{S} Преломила сам |
а и остала дела што сам читала показаше ми колики је свет и каквих је људи у њему.{S} Теча се т |
уге богатије и лепште.“ Те речи звучаше ми непрестано у души; и ја сам остала да живим из дужно |
била и ја.</p> <p>Најмилија забава беше ми читање у тамошњем врло лепом варошком парку.{S} Сека |
онесвешћена пала доле; пред очима беше ми се смркло а срце ми стегнула нека ледена рука. </p> |
а лепа и богата, а имао је и сина, више ми није требало, држала сам да се у писму јада, тек да |
лите <pb n="143" /> о мени рђаво, доказ ми је, што вас видим у мојој соби.{S} Из простог љубопи |
д ње?{S} Не, она га љуби увек и свуда и ми </p> <pb n="171" /> <p>би је презирали, кад га она н |
љубим неизмерно.{S} Нема жртве, која би ми за тебе тешка била.{S} Знања имам а и воље за рад, п |
сам га зачуђено погледала.</p> <p>Он би ми на то за тренутак топло погледао у очи а за тим брзо |
S} Попа ме неби ни разумео.{S} Рекао би ми можда — као у оној песми што је рекао свети Петар ба |
, нисам хтела да испитујем.{S} Нашто би ми и било?{S} Доста што сам знала, да ме он више не вол |
ше, да ћу им плаћати храну.</p> <p>Први ми посао беше, да пишем Милану.</p> <p>Писала сам му, р |
дим и да из твојих уста чујем, можеш ли ми опростити ону гадну, ону црну увреду.{S} Невин сам, |
хоћу из твојих уста да чујем, хоћеш ли ми бити жена, кад свршим науке?“</p> <p>„Хоћу,“ јецала |
S} Волела сам га нада све на свету, али ми се није дало да се дадем љубити од туђа момка. 0сећа |
p> <p>Путем сам и опет размишљала: јели ми посета умесна?{S} Нашла сам да јесте.{S} Старица ниј |
је опет некако топло око срца.{S} Чини ми се, да сам с педесет година млађа.{S} Видим, да има |
и женидби главно капитал.“</p> <p>„Чини ми се, да јесте“, смејала сам се ја; „изволите само про |
још у детињству и мене и Даницу) повери ми се; у друштву се све лакше сноси. „Смејао се, но тај |
о сам опазио да те нешто тишти.{S} Ниси ми се хтела одати, но случај ми је помогао.{S} Пре две |
се тако десило,“ срдила се жена; „врати ми оца!“ јаукало је и преклињало дете...</p> <p>Згрозил |
читање.</p> <p>Одмори се мало, примети ми тетка.{S} Гле првих бресака, па покваси грло.{S} Сад |
мојим путем...{S} Преклињем те, опрости ми и допусти да могу доћи да те видим и усмено кажем шт |
ед мене клечаше моје две ученице тарући ми чело и руке, а чело ногу стајаше он погнутом главом |
почела радити.{S} Умила сам се, но очи ми Беху још исплакане.{S} На једанпут ступи у дућан — Б |
приђе.</p> <p>„Остави то,“ рече узевши ми ђерђев из руку; „још ми та кошуља не треба, па не кв |
.</p> <p>— Политика, рече она, пруживши ми лист.{S} Невидим добро; ситна је, но толико сам назр |
у књижицу.</p> <p>— Ево, рече, пруживши ми. — Најпре сам вам хтела све усмено казати.{S} Но ова |
очи.</p> <p>„Опрости“ рече он пруживши ми мој дневник.{S} Давно сам опазио да те нешто тишти.{ |
Вечита загонетко!“ узвикну он, пустивши ми руке; „но и ја сам крив, па нек ти буде по жељи.</p> |
: „Он те љуби,“ гласио је он.{S} У души ми је при том било некако топло; срце ми је живље почел |
ме прекорно гледали.</p> <p>„Не отимај ми име!{S} Нисам ја крива што се тако десило,“ срдила с |
и.{S} Ниси ми се хтела одати, но случај ми је помогао.{S} Пре две недеље си једног јутра забора |
, истим жаром и истом чистотом.{S} Увек ми се чинило, да је то моја <hi>прва</hi> и једина љуба |
је неко време замишљено крозањ; за тим ми опет приђе.</p> <p>„Остави то,“ рече узевши ми ђерђе |
са а и за мене ће бити боље.{S} Досадан ми је овде цео свет; и ваздух ме чисто гуши; тамо ће ва |
ене у друштво, смејала се она.{S} Милан ми приповеда, како је мајка дала секи књигу.{S} Па држи |
печат.</p> <p>Нисам се преварила.{S} Он ми је писао и молио ме да му опростим увреду што ми је |
них игара, које сам најволела.{S} Давао ми је за читање понајвише „<title>Обрадовићеве басне</t |
</p> <p>Да не изгуби наслеђе, предлагао ми је тајни, незаконити брак. „Лудо би било, да ради он |
еш?“ Знај дакле. — Застао је и погледао ми у очи.{S} У том погледу се јасно огледала — љубав.</ |
д онога, што сам им поклонила, преседао ми сваки залогај.</p> <p>„Смрт или вид“ била је сад сва |
злоге а ни сасвим да их одобрим.{S} Жао ми је било мојих лепших снова и илузије, што сам их дон |
<p>Јецала сам читајући то писмо:{S} Жао ми је било жене, која је из љубави погрешила.{S} Милана |
p>Шта ћу данас да забиљежим? — Честитао ми није нико.{S} Ко би се мене и сећао?{S} Заборавили м |
ила сам писмо.{S} Као електрисан застао ми поглед на адреси тој.{S} Познала сам рукопис — Милан |
, сва је сретна и у тој срећи поверљиво ми додаје: да момак можда неби дошао тако далеко.{S} Им |
<p>„Сетила сам се својих родитеља,“ био ми је одговор.</p> <p>Те вечери добила сам грозницу.{S} |
виђа, избегава сваку изјаву.</p> <p>Био ми је загонетка; но брзо сам и њу решила.{S} Он је заво |
— Осећао се увређен, па из освете газио ми углед где год је могао.{S} Доказа, да ме није разуме |
/p> <p>„Тебе секо, нешто мучи,“ говорио ми чешће; (секом је звао још у детињству и мене и Даниц |
воје ископала, ако би хтело одати, како ми је у срцу. — Била сам вулкан, по чијој површини чест |
сам се изражавала како сам умела и како ми је допуштао понос девојачки.</p> <p>Дан по дан, па и |
Згодном приликом дадох му познати како ми је у срцу.{S} Он је видио и осећао, али се учинио да |
p>С тим је одјурио из собе.</p> <p>Како ми је било, тешко је појмити.{S} Полуонесвешћена пала с |
а уздахну и оде од постеље.</p> <p>Како ми је било, даје се замислити.{S} Стара моја тетка беше |
лас ми је зацело морао дрхтати.{S} Тако ми се бар чинило.</p> <p>Он уздахну и оде прозору.{S} Г |
} Кад сам је питала, зашто: каже: „тако ми је покојница наручила.“</p> <p>Кад смо је сахранили, |
сачувај од даљег искушења!“</p> <p>Нико ми није одговора дао; но зраци залазећег сунца, падаше |
овде.{S} Радити се могло и овде а тешко ми било враћати онима, који су ме скоро — отерали.</p> |
дњу нисам одмах хтела отворити; требало ми је одмора у сваком погледу.</p> <p>Тек што ми се поч |
ка беше већ давно под земљом, а требало ми је полазити из куће, у којој сам толико среће и толи |
</p> <p>Да заборавим своју тугу требало ми је што више посла.{S} За то сам одмах отворила на св |
е и толико туге доживела!</p> <p>Падало ми је на ум и самоубиство.{S} Али насилна смрт оставља |
рце.“</p> <p>Старка ућута.{S} Изгледало ми, да ће да прекину ту тему а баш ме је почела интерес |
лушаћу вас.{S} Сада још нећу.{S} Допало ми се да читам.{S} Док прочитам ову књигу можда ћу и пр |
ги родитељи.{S} Кад су ме примили, било ми је тек пет година.{S} Теча ме је научио читати а тет |
н.{S} Једанпут не дође две недеље; било ми је за то време некако чудно и тешко.{S} Питала сам и |
/p> <p>Ви сте зацело много патили? било ми већ на језику, кад ме она запита, показујући у певан |
рила очи, не рекавши јој ништа.{S} Било ми је срамота, да потврдим и ту ману нашег хваљеног кул |
ез љубави удати?!{S} А за љубав, чинило ми се да ми је срце мртво.{S} Но није тако било.{S} Срц |
авала, но остати нисам хтела.{S} Чинило ми се, да страна госпа ишчекује мој одлазак.</p> <p>Тек |
е и увредио до дна душе моје.{S} Чинило ми се, да се и он сам стиди жене из нижег сталежа.{S} Р |
А румен стида суну ми у лице.{S} Чинило ми се, да сам се одала.</p> <p>Срце ми је лупало, да са |
ала од важности да је упитам.{S} Чинило ми се, да би то питање читаву „историју“ за собом повук |
о некако празно, врло празно.{S} Чинило ми се, да више срца у грудима немам.{S} Сви осећаји ко |
бав, да само није било другога — чинило ми се, да је врло слаб за жртву, што ми је хтеде поднет |
ш кад сам отворила врата.</p> <p>Смркло ми се пред очима.{S} Посрћући отишла сам до баште, до м |
мирно сам га оставила међу друга; само ми је у грудима било некако празно, врло празно.{S} Чин |
ала, а шогор ваљда у обрану мушких само ми рекао; „Баш ко да је при женидби главно капитал.“</p |
ајка, приказујући ме својој деци.{S} Но ми смо се и без тога брзо сродили.{S} Ја и Даница немог |
егртаљка“; толико вам говорим.{S} Чудно ми је и самој.{S} Кад-кад немам речи.{S} Мрзи ме чисто |
допало да се опет самном протитра; умро ми је и теча а тетка мораде у оближњу варош својој ћерц |
ти према другоме,“ рекла је старица, то ми беше доказ, да имам посла с поштеном женскињом.{S} Д |
ге, било би испод достојанства...{S} То ми зацело не би ни она допустила.{S} Та за Бога! — Друг |
а је она.{S} Ја сам је и дворила; за то ми је оставила сав свој „веш“ и одело.{S} Била је то че |
јте.{S} Лепо је бити попадија.{S} За то ми будите захвални, па га држите за јаку.</p> <p>„Хоћу |
, али се учинио да не види...</p> <p>То ми је било доста.{S} Душу су ми растрзале страшне муке. |
ро своме зету а њиховом сину.</p> <p>То ми се није допало, али деца се волела а родитељи не поп |
/p> <p>— Бог с вама! а ко то каже? зато ми је баш и чудо; девојка на свом месту, ал не уме у св |
ло ми се, да је врло слаб за жртву, што ми је хтеде поднети.{S} Примити је никако нисам смела, |
ржава и васпита, за оно мало новаца што ми је остало од родитеља.{S} Она радо пристаде и још ре |
ича, Видаковича, а и Караџића и све што ми је до руке дошло.{S} Камо среће да нисам ништа читал |
одмора у сваком погледу.</p> <p>Тек што ми се почеше ране лечити, позледише се опет.{S} Јадног |
Теча се томе радовао; био је сретан што ми је отворио очи, да јасно и чисто видим и поштено осе |
ао и молио ме да му опростим увреду што ми је нанео.{S} Мајка је пре кратког времена умрла, а н |
де, већ да кажем истину.</p> <p>— Зашто ми ниси казала; ишла би и ја с тобом, рече ми на то тет |
га и јуче.{S} Паздравио те.{S} Но нешто ми је збуњен.{S} Ваљда се што на нас срди.{S} Кад дође, |
гледао.</p> <p>„Што ме тако мериш, зар ми је питање тако глупо?“ Силом сам хтела да се шалим.< |
оће; биће ти венчана“ рекла сам, а глас ми је зацело морао дрхтати.{S} Тако ми се бар чинило.</ |
смејати.{S} Чудан је свет.{S} Али данас ми је опет некако топло око срца.{S} Чини ми се, да сам |
је тражило у истој мери одзива; а понос ми није допуштао, да „лижем руку,“ која се могла ма у ш |
а</hi> </p> <p>После неколико дана опет ми је писао:</p> <p>Твој опроштај је, као кап воде од ж |
е загрливши и пољуби у чело.{S} Но опет ми је нашла још тога дана кола за *.</p> <p>Кад сам пол |
човеку по кад и кад и преври.{S} Савест ми је дабоме чиста, ал тек је тешко — самовати.{S} Сад |
ако? — Је ли морало тако бити? — Савест ми је чиста и мирна, али срце и опет боли...{S} Успомен |
че нам је то био обичај.</p> <p>Дужност ми је била, да га запитам, где је за толико, па ни то н |
сам, али само у мислима.{S} Пристојност ми је задржала језик од из греда тог.</p> <p>— Гле ви с |
сећам.{S} Сиромах, није ни слутио какву ми је будућност у овом поквареном и леденом свету баш т |
рече промуклим гласом, у црвеном кавезу ми је Дамјан и Дамјанка а у зеленом Аполо и Дијана; а е |
ом утрвеном, па сам им необична и смеју ми се.{S} Но јесам ли то заслужила?{S} Јесам ли?</p> <p |
е два дана је отпутовао.{S} При поласку ми рече, да ме љуби и питаше: дали и ја тако осећам.</p |
ам их укоченим погледом.{S} На послетку ми грунуше сузе, те одреши језик.</p> <p>„Ништа, ништа, |
а; и свега нестане. „Која вајда,“ севну ми кроз главу, „кад је твоје срце мртво.{S} Осећај, што |
> <p>Боже, то нисам ни мислила! одјекну ми у души, а ваљда и са усана, јер обе дотрчаше мојој п |
о пре две недеље...“ А румен стида суну ми у лице.{S} Чинило ми се, да сам се одала.</p> <p>Срц |
јој.</p> <p>Мајчински осећаји пунили су ми сада душу.{S} Ни једна жртва није ми била велика, ка |
} Сви су добри и сви ме воле.{S} Они су ми друштво и забава.{S} Пазите само шта ће радити.</p> |
</p> <p>То ми је било доста.{S} Душу су ми растрзале страшне муке.{S} Срце и разум, понос и љуб |
удао пре 10 година.{S} Он и тетка беху ми драги родитељи.{S} Кад су ме примили, било ми је тек |
јер сам разумевала, а остали писци беху ми због мешања словенског језика тежи и сувопарнији; св |
суво; срце ми се беше скаменило а душу ми заузеле мисли о неситој и грабљивој човечијој природ |
ке.</p> <p>Теча беше учитељ, као и отац ми.{S} Деце у кући није имао; јединицу ћерку беше удао |
le>Улог ума человјеческог</title>.“ Још ми је било слободно читати неке преводе од Фенелона и д |
о,“ рече узевши ми ђерђев из руку; „још ми та кошуља не треба, па не квари те очи; већ је сумра |
то, а зацело и није — један!...</p> <p>„Ми—ла—не!“ прошапутала сам испрекидано и онесвешћена па |
ер:</p> <quote> <l>Срећа је ко вереница мила,</l> <l>Несташна, чила;</l> <l>Тек што је села,</l |
ми и мене у друштво, смејала се она.{S} Милан ми приповеда, како је мајка дала секи књигу.{S} П |
ика што је нађох у својој машти, беше — Милан.</p> <p>Тргла сам се од те мисли и махнула руком |
кад се врата отворише, а унутра ступи — Милан.</p> <p>Задрхтала сам и побледила.</p> <p>„Што др |
цу и Милана.{S} Даница беше мога доба а Милан је могао имати 16—18 година; свршавао је већ 7 ми |
тишла сам до баште, до места, где ми је Милан казао, да ме воли и да ће ме узети.{S} Изнемогло |
рчала сам да затворим прозор; а мали се Милан узверио, очице му се застаклиле, па само нагло ди |
требају...</p> <p>Помишљала сам: шта ће Милан мислити о мени, кад тако изненада одлазим?{S} Но |
“</p> <p>„Али мајко, мени изгледа, да и Милан њу здраво воли.“</p> <p>„Воли?!“ Чудна ми посла!{ |
а.</p> <p>Тим начином зближисмо се ја и Милан још јаче.{S} Често се међу нама изродила читава „ |
и од неразумне животиње?!</p> <p>И ја и Милан играсмо се неко време тичицама.{S} После их старк |
измаку.</p> <p>„Још месец, два, па ће и Милан доћи,“ рече једног дана Даница. „Па је л' мајко, |
тичати; боле га ножице! — рече ми мали Милан.{S} Сестре га звале „брацом“, па се и сам тако на |
ила би неблагодарност према мајци, а ни Милан није смео знати, да сам ради њега умрла.{S} Онда |
јући одговор, твој несрећни</p> <p> <hi>Милан.</hi> </p> <p>Јадна мајко, је си ли се томе надал |
требати“; говорила је чешће она.</p> <p>Милан је међу тим свршавао науке.{S} Учио је права у П. |
Ко не ради не треба ни да једе.</p> <p>Милан никако да скине очију са кавеза, а образићи му се |
о жене, која је из љубави погрешила.{S} Милана нисам жалила.{S} Не поверење према мушкима беше |
мо бити ни тренутка једна без друге.{S} Милана смо опет обе волеле, као једина брата, бранитеља |
p>Ту свечану тишину проби гласић малога Милана:</p> <p>— Цицико, куцико, волела ме?{S} Ја сам в |
д тога тренутка знала сам и осећала, да Милана не љубим тек као брата и пријатеља, већ и некако |
сам своје срце и одбила га, као некада Милана. — После неколико дана био је већ веран са ћерко |
„замерке“ — повела сам са собом и малог Милана, теткиног трогодишњег синчића.</p> <p>Путем сам |
p> <p>Ја сам мећу тим то и чекала.{S} И Милана и Боривоја била сам већ заборавила.{S} Од свега |
стељи сам и плакала.{S} Сетила сам се и Милана.{S} Склопила сам очи, као оно деца, да му слику |
довица, а имала је двоје деце, Даницу и Милана.{S} Даница беше мога доба а Милан је могао имати |
врло симпатична појава.{S} Још док сам Милана волела, њега сам поштовала и волела као рођена б |
{S} Само причекај, док свучем и сместим Милана.{S} Оне две оставићу данас Лизи.</p> <p>Док се т |
ако гадно превариш!“</p> <p>„Милане!{S} Милане!{S} Ја нисам крива!“ јаукнула сам.{S} Он није чу |
с примио.{S} Добро је он дете.{S} Је ли Милане, ти волиш мајку?{S} Већ с питањем сам хтела потв |
арен и да љубим тек тебе.“</p> <p>„Ћути Милане, ћути!{S} Већ таке речи су грех из уста ожењена |
погнутом главом и сузним очима.</p> <p>„Милане, опрости, опрости!“ молила сам га, пруживши му о |
сам се и уступила корак натраг.</p> <p>„Милане, буди човек!{S} Зар ти не знаш да си ожењен? рек |
ла, рекла сам хладно и одлучно:</p> <p>„Милане, иди кући жени и детету.{S} То ти је дужност; а |
не да ме тако гадно превариш!“</p> <p>„Милане!{S} Милане!{S} Ја нисам крива!“ јаукнула сам.{S} |
на адреси тој.{S} Познала сам рукопис — Миланов.</p> <p>Задрхтала сам. „Шта ће сад од мене?{S} |
кога више љубити не могу!</p> <p>Био је Миланов друг и брат од тетке.{S} Док сам била у дому мо |
ога тренутка девојка.{S} Већ прво писмо Миланово, што сам га за тим добила, тумачила сам друкчи |
е мога боловања, после оног растанка са Миланом.</p> <p>Душан је знао све тајне моје, но Бориво |
ак, много тежи и од онога, кад сам се с Миланом растала.{S} Тада — а сад — супарница.</p> <p>Да |
е ферије.{S} Боривој; учио је заједно с Миланом једну исту струку.{S} Иначе је био честит, разб |
а сам јој и своју некадашњу љубав према Милану.{S} О Боривоју нисам јој ништа говорила.{S} Држа |
с последњим издисајем моје љубави према Милану никла ми је у срцу клица сумње у мушку сталност, |
дине.{S} Од негдашње жарке љубави према Милану остала је тек горка успомена; пламен у последњем |
ну.</p> <p>Први ми посао беше, да пишем Милану.</p> <p>Писала сам му, рекавши, да сам отишла од |
.{S} Неки пута ми се чинило, да сам и у Милану љубила тек њега.</p> <p>Крила сам своје осећаје, |
е.{S} Прекорно и тужно гледале су ме те миле очи.{S} Рука ми је задрхтала а смртоносно оружје п |
јектичаво и шкрофлезно дете, шта му је милије: кадифа и златно одело или здравље?{S} Питајте г |
{S} Сирота, знам зашто; није јој се баш милило живити.{S} Знам ја како је то кад је човек сам!< |
душе и срца привлачи је њему, па јој је мило</hi><hi>онакво какво је</hi>.{S} Сродство душе и с |
ико, волела ме?{S} Ја сам ваша мати!{S} Миловао је старичину мачку и псето.</p> <p>Обе се прену |
сам га се као што се човек сећа каквог милог покојника.{S} За мене је био мртав; само што ме ј |
нам је тако близу! ..{S} О, Стано, буди милостива, буди паметна, па ме не отискуј од себе.{S} Ј |
ујем, да си нам опростила.{S} Зато буди милостива, па одговори како живиш и можеш ли нам опрост |
орак.{S} Била је добра и према сиротињи милостива женскиња, али — као већина отмених госпођа — |
азоре.{S} Али промисли се и ти, па буди милостивија.{S} Кажњен сам и онако и сувише.{S} Огорчен |
к симпатија и сажаљење!{S} Зарад њезине милостиње презрео је моју љубав, јадни Боривоју. знадеш |
довољна, као и друга деца.{S} Имала сам милу мајку, драгог оца, па и браћицу и сестрице.{S} Све |
о бради и лицу; изгледало је, као да је милује и љубе.{S} У исти мах зашушта у кавезу Аполона и |
ила је спустивши се до мене на канабе и милујући малога.</p> <p>Дете се још јаче приљуби уз мен |
добити и више, но ја сам зарад Данкина мира пристала на — најмање.</p> <p>Сад сам сасвим усамљ |
ало се, да је по неко узео девојку због мираза.{S} Исто тако, бивало је и обратних случајева, д |
бија и у месту ваљану девојку ал с мање мираза...</p> <p>Прекинула сам читање и питала: „хоћу л |
рате се, сека-Мацо — прво пита: „има ли мираза?...“</p> <p>— Но, но, дабоме да то не сме фалити |
о моју мараму.{S} Сад је изледало да је миран, само је био блеђи но обично.</p> <p>„Изашла си т |
{S} Но и тога је давно нестало, па буди миран и сретан!</p> <p>Долазак ти је излишан; било би д |
а,</l> <l>Срце се загрева;</l> <l>Цвеће мири, листа гора,</l> <l>Туге нестат’ мора!</l> </quote |
а,</l> <l>Срце се загрева;</l> <l>Цвеће мири, листа гора,</l> <l>Туте нестат мора!</l> </quote> |
ом репом и сафраном, ал ја то осетим по мирису, па волим платити новчић два више, само да је до |
це ми се још цепало, но душа ми је била мирна, од прилике онако, као кад учинимо какво добро де |
орало тако бити? — Савест ми је чиста и мирна, али срце и опет боли...{S} Успомена за успоменом |
.{S} Учинимо јој по жељи и онда је била мирнија.</p> <p>— Је-ли рођака дошла? питала сам радозн |
да ми није требало.</p> <p>Сад сам била мирнија.{S} Закључила сам да своје осећаје не одам. „Та |
у.</p> <p>Мирно сам прочитала то писмо, мирно сам га оставила међу друга; само ми је у грудима |
p> <p>Срце ми је дрхтало, но поглед сам мирно издржала; с последњим издисајем моје љубави према |
али и да одмах полазе у Америку.</p> <p>Мирно сам прочитала то писмо, мирно сам га оставила међ |
Примити је никако нисам смела, бар не с мирном савешћу.{S} Навикнут је био на комотан живот и р |
по вољи да наставим?“</p> <p>„Мани их с миром.{S} Знам их,“ рече ми сестра озбиљно; већ реци, ш |
е она, за којом сам ја чезнуо.{S} Свака мисао разлази нам се још у основи; ја неразумем њу, а о |
мртав; само што ме је по кат-кад мучила мисао: у чијем је срцу прво поникла љубав, у његовом ил |
убиш.“</p> <p>Стресла сам се.{S} Грозна мисао паде ми на памет и изазва још грознију борбу у ме |
која мати негује децу као што треба?{S} Мисли доста је учинила, кад им је дала живот и кад по в |
репоручио мене.{S} Партија је добра, па мисли, да не размишљамо ово, оно.{S} Може се после попи |
ед, којим као да је хтела да ми прочита мисли још у души.</p> <p>— Лудо сам питала, уздахну она |
воје осећаје утишам и отерам те варљиве мисли; но опет сам тек о Боривоју сањала...</p> <p>И су |
ми се беше скаменило а душу ми заузеле мисли о неситој и грабљивој човечијој природи.</p> <p>С |
мени нека врста сажаљења: „Ако можда не мисли да врећа?{S} Ако је можда и он несретан?{S} Ако — |
он несретан?{S} Ако — “</p> <p>Страшне мисли кидаше ми душу.{S} Више нисам могла издржати.{S} |
беше — Милан.</p> <p>Тргла сам се од те мисли и махнула руком преко чела; ваљда да је отерам.{S |
<p>Старка се по неком времену прену из мисли и погледа око себе.{S} Поглед јој застаде на „<ti |
трану; но и опет се нисам могла отрести мисли: „зашто да је збуњен и зашто не долази?“ У својој |
Тада сам га одбила; нисам знала како он мисли, но сад сам већ дала реч и јуче смо се прстеновал |
<pb n="146" /> <p>— Већ и тај жутокљун мисли кад се жени: нека је новца, а жена је на свету и |
јци мојих година!{S} Ту се обично много мисли, јелте?{S} А да ви немислите <pb n="143" /> о мен |
ане чисто?!{S} Тако се ћерко, ту обично мисли и ради, а ево на рачун разума.{S} Међу тим слабо |
осле мислим: ваљда сироте немају својих мисли?!</p> <p>Насмејала сам се на глас.</p> <p>— Што с |
ја погрешива — постаћу му равнодушна.“ мислила сам, па га одбила ради његове среће и своје дуж |
и и коморе.</p> <p>„Како живе ти људи?“ мислила сам и поглед ми паде кроз отворен прозор у таку |
р није тако?</p> <p>— Баш тако сам и ја мислила, рече она, оборивши очи: а то је и цела истина; |
а, ако сам сирота!{S} А колико сам пута мислила о вама.{S} Особито сад од кад —</p> <p>Старица |
о је рекла и баба-Мари.</p> <p>Нисам је мислила издати; али новост не беше баш обичне природе, |
ода, па отвори трговину.{S} То сам ја и мислила, кад сам те дала изучити.{S} Сирота си девојка, |
прави сметње.</p> <p>Боже, то нисам ни мислила! одјекну ми у души, а ваљда и са усана, јер обе |
еница, толико је плакала за њом, да сам мислила, поболеће се.{S} Једва сам је утешила.</p> <p>С |
љство!“ </p> <pb n="160" /> <p>Тако сам мислила седајући на своје место.</p> <p>„Стано,“ рече о |
и ону, коју не воле?...</p> <p>Тако сам мислила, па села и написала тек ово:</p> <p>Патила сам |
се љуби тек једанпут!“</p> <p>Тако сам мислила, трудећи се да своје осећаје утишам и отерам те |
је.</p> <p>— Одржали сте реч, а већ сам мислила, не ћете доћи.{S} Но причекајте, да изађем пред |
ш већма у том погрешном мишљењу.</p> <p>Мислила сам у први мах, да ћу умрети, полудети, али то |
свету око мене десила, па онда мислим, мислим, да ми је после и самој смешно.{S} Ал шта ћу? са |
S} Разговор овакав никад не почињем.{S} Мислим: не ће ме разумети а могу ме и исмејати.{S} Чуда |
ала сам, тек да не ћутим.</p> <p>„Не да мислим, него сам и уверен.{S} Таки карактери, таке прир |
што се у свету око мене десила, па онда мислим, мислим, да ми је после и самој смешно.{S} Ал шт |
се кад-и-кад на њих и наљутим, а после мислим: ваљда сироте немају својих мисли?!</p> <p>Насме |
ите, а после ћу вам казати, како о томе мислим.{S} Ви слабо једете! рече она, нудећи ме.{S} Гле |
даме и матере читаве породице.{S} Често мислим и о томе, па се кад-и-кад на њих и наљутим, а по |
у? сама сам, па се поред плетива својим мислима разговарам.{S} Други пут баш нећу.{S} Ал Боже м |
Бабадевојка! узвикнула сам, али само у мислима.{S} Пристојност ми је задржала језик од из гред |
његово мишљиње о теби?{S} Што буде горе мислио, тим боље!“</p> <p>„Мајка, нађите ми кола; идем |
ме врлина.</p> <p>— Не разумем шта тиме мислите?</p> <p>— хоћу да кажем, да није баш рђаво, што |
пишем.</p> <p>— Шта ће вам?{S} Ваљда не мислите с њоме на јвност?</p> <p>Поруменила сам.</p> <p |
ала и сама, рече ми за тим.{S} А шта ви мислите о мени?</p> <p>Оборила сам очи, тражећи згодна |
ати.{S} Зато је упитах:</p> <p>— Зар ви мислите, да спољашњост не може човека стално привући?</ |
сам питала, уздахну она.{S} Шта се може мислити — о девојци мојих година!{S} Ту се обично много |
сме нико — па ни писац — тражити да уме мислити.{S} Она је обично тако безазлена, да не зна ни |
у...</p> <p>Помишљала сам: шта ће Милан мислити о мени, кад тако изненада одлазим?{S} Но дужнос |
зовем своје канарине, мачку и псето.{S} Мислиће те да сам каква „чегртаљка“; толико вам говорим |
оже волети тек због телесне лепоте?!{S} Мислићете да можда никад нисам била способна за љубав, |
нажна а време ће све излечити.“</p> <p>„Мислиш?“ питала сам, тек да не ћутим.</p> <p>„Не да мис |
ако, да бих волела, да су сви мушки тог мишљења! ...</p> <p>Засмејала се некако чудновато, па р |
чку приповечицу на српски и да му своје мишљење о овој или оној теми писмено саопштимо.</p> <p> |
смо се у назори слагали; те је он моје мишљење тек одобрио или допунио.</p> <p>Но да скратим; |
иђам, да је лакоуман и не постојан, а и мишљење нам се јако разилази; познати су ти његови госп |
тврдила га је још већма у том погрешном мишљењу.</p> <p>Мислила сам у први мах, да ћу умрети, п |
ра бити мртав, па шта те се тиче његово мишљиње о теби?{S} Што буде горе мислио, тим боље!“</p> |
ли.“</p> <p>„Воли?!“ Чудна ми посла!{S} Млад мушки воли све што је лепо и што му је пред очима. |
погрешци су обично родитељи били узрок; млада срца била су бар увек непокварена и чиста.{S} Сад |
ра а то је млађи човек.{S} Кад сам била млада, радо сам читала.{S} Читал сам Обрадовича, Видако |
равити.{S} Па и сирота рођака још доста млада лепа женица, толико је плакала за њом, да сам мис |
лудети, али то не би ни једно; била сам млада и душевно снажна.{S} А:</p> <quote> <l>Да је срце |
ка неће да се то зна; још сам за удадбу млада.{S} Тако је рекла и баба-Мари.</p> <p>Нисам је ми |
лицем.{S} У том погледу лежала је нека младалачка живахност, помешана са искреношћу и добротом |
ејала а очи јој опет узеше онај живахни младалачки израз. — Баш враг тај песник, но нека га Бог |
м.</p> <p>Поглед је био у правом смислу младалачки, па је то на први поглед смешио и чудновато |
а она ми се смеје.{S} Баш ти је данашња младеж неблагородна.</p> <p>— Манте се ви Мацо, придике |
њега.</p> <p>Други је био такође ваљан младић, али млађи од мене. </p> <pb n="168" /> <p>Згроз |
дашња имућна бележника, леп но лакоуман младић.{S} Чула сам чешће говорити, да се њих двоје рад |
труку.{S} Иначе је био честит, разборит младић и врло симпатична појава.{S} Још док сам Милана |
.</p> <p>Они изабраше ваљана образована младића званичника, јединца сина прилично имућних родит |
рава.</p> <p>Просилаца сам и сад имала: младих и старијих, момака и удоваца, богатих и сиромашн |
p> <p>— је лите да је била добра?{S} За младих година служила сам и код феишпана.{S} Није Маца |
говорим.{S} Тог зла бивало је и за мог младог доба, али шта велите о женском картању?{S} И муш |
Иначе мора казати свекру, јер он, т. ј. младожења добија и у месту ваљану девојку ал с мање мир |
огор.</p> <p>„15. март 18... године.{S} Младожења богослов, провођаџише госпођа Н. Н., сва је с |
ди, но у својој невиности додаје: да је младожења дошао на три хиљаде.{S} Па ако имам толико, д |
ече ми Даница поверљиво, да ми се јавио младожења, попин син из оближњег места.{S} Он је тргова |
читај.“</p> <p>5. мај 18... год.</p> <p>Младожења адвокат.{S} Провођаџија поносито отвара врата |
</p> <p>10. априла 18... године.</p> <p>Младожења богат; економ.{S} Провођаџија поверљиво додај |
ла ми је преко пет хиљада.</p> <p>Избор младожење оставила сам њезиним родитељима, а поглавито |
вала, сека-Мацо!{S} Кад дођем да тражим младожењу, послушаћу вас.{S} Сада још нећу.{S} Допало м |
чи на први поглед тек спољашна лепота и младост.{S} Доброта и остало, привуће их тек постепено. |
а сам да ћете тако рећи.{S} Тако говори младост.{S} Кад неби ни она тако говорила — џаба ти чов |
је повисока слаба старица.{S} Некада, у младости, могла је бити лепа.{S} Црте лица биле су прав |
ост налагала да тако учиним; треба се у младости постарати за старе црне дане.</p> <p>Тако сам |
у да кажем, да није баш рђаво, што се у младости човек заноси и прецењује своју моћ.</p> <p>— З |
ану.{S} У њезиној соби застала сам неку младу раделицу.{S} Баба-Стана беше — мртва.</p> <p>— Зн |
{S} Чини ми се, да сам с педесет година млађа.{S} Видим, да има неког, ко ме разуме и ко ме не |
авати као рођену матер своју, а док сам млађа, издржаваћу се сама.</p> <p>Десет година живила с |
сам се, кад сам осетила да љубим човека млађег од себе.{S} То се није слагало с моји назори.{S} |
ала; а и откуд?{S} Ја сам стара а то је млађи човек.{S} Кад сам била млада, радо сам читала.{S} |
p>Други је био такође ваљан младић, али млађи од мене. </p> <pb n="168" /> <p>Згрозила сам се, |
шо, задовољити ониме, што имам.{S} Мало млека, свежа масла и добра сира.{S} Па и једна лубеница |
рко, и не једете.{S} Ако је по вољи још млека?{S} А ето: масла и сира.{S} Масло је врло добро и |
рикама губити своје здравље, као што га многе јаднице ево баш у овој вароши -губе; а могла сам |
вање једно исто?{S} Ето на пример, и ја многе мушке штујем, а ни једног не љубим.</p> <p>— Нист |
шетам ову или ону кућу, као што то чине многе токорсе даме и матере читаве породице.{S} Често м |
е, већ радо полази путем, којим види да многи ходе,“ рекао је неко; приметала сам у своју обран |
угарица.</p> <p>Тежак беше то тренутак, много тежи и од онога, кад сам се с Миланом растала.{S} |
иња, али — као већина отмених госпођа — много је полагала на спољашњи бљесак и етикетна правила |
е.</p> <p>Да га заборавим, допринела је много и она његова гадна и недостојна сумња о мени.{S} |
у оку блистала се суза.</p> <p>— Ви сте много патили? упитах је плашљиво.</p> </div> <div type= |
леђи но обично.</p> <p>Поздрав нам беше много хладнији него обично.{S} Ни руковали се нисмо, а |
мо знам да:</p> <quote> <l>Нисам баш ни много хтела </l> <l>Ал’ жеља ми беше смела,</l> <l>Задо |
ам промену и на њему; био је према мени много хладнији.{S} Најпре ме је то болело, после сам те |
дође, питаћу га.“</p> <p>Те сам вечери много премишљала о свој прошлости; у постељи сам и плак |
ече он ухватив ме нагло за руке; „ти си много патила... патиш и сада.{S} Но буди паметна, буди |
ла.</p> <p>На једанпут зашкрпута шљунак много јаче, те дигох очи.{S} Предамном је стајала женск |
будити горке успомене.</p> <p>И ја сам много патила.{S} То нека ти је утеха.{S} Али сад је све |
а и написала тек ово:</p> <p>Патила сам много док сам те заборавила.{S} Сада је све прошло, па |
х; мени није нужна.{S} И сад све памтим много јаче, него оно, што се јуче десило.{S} Успомене н |
и..{S} Учен је то човек, ал је потрошио много на школе.{S} Отац му, да боме има леп капитал, ал |
пет тихо уздисала.</p> <p>Ви сте зацело много патили? било ми већ на језику, кад ме она запита, |
иној удадби.{S} Просилаца је имала врло много; знало се, да ће она бити моја насљедница, а само |
о девојци мојих година!{S} Ту се обично много мисли, јелте?{S} А да ви немислите <pb n="143" /> |
ило је и пре тога гада и трулежи, али у много мањој мери, Дешавало се, да је по неко узео девој |
/p> <p>Што се луксузне ношње тиче, нећу много да говорим.{S} Тог зла бивало је и за мог младог |
мо истински поштење и искреност, љубиће мо то и онда, кад носилац тих врлина у гроб сађе; љубим |
о да говорим.{S} Тог зла бивало је и за мог младог доба, али шта велите о женском картању?{S} И |
на.{S} Сме свако знати; само немојте за мога живота, а нећете дуго чекати, још који дан. </p> < |
за цело; само ме сад светина оцепила од мога друштва, па се морам журити, да га стигнем.</p> <p |
ће ме боље разонодити, особито за време мога боловања, после оног растанка са Миланом.</p> <p>Д |
е деце, Даницу и Милана.{S} Даница беше мога доба а Милан је могао имати 16—18 година; свршавао |
ите само прочитати неколико бележака из мога дневника, па ће те се уверити, да ја познајем те с |
ми удадба ништа пречила, ал опет нисам мога да се решим за удадбу по рачуну.{S} Егзистенцију с |
зини груди.</p> <p>— Видите суревњивост мога друштва, рече она.{S} Није ништа племенито, но и о |
њега умрла.{S} Онда неби <pb n="156" /> могао бити сретан, а ја сам му тек срећу желила.{S} Та |
па из освете газио ми углед где год је могао.{S} Доказа, да ме није разумео а још мање љубио о |
енио, па ми и он газио углед где год је могао.{S} Био је као и сви други.{S} Но нека му је прос |
на.{S} Даница беше мога доба а Милан је могао имати 16—18 година; свршавао је већ 7 ми гимназиј |
е — Књижица је учинила, што „баца“ није могао са „секом“ да — тичи.</p> <p>Тетка је далеко изаш |
в се изнудити не може, а ја сам се томе могао надати још онда, кад си од мене побегла у врт.{S} |
ан живот и раскошну удобност, коју неби могао имати, кад би се наслеђа одрекао.{S} Мене ради би |
огледајме, па ћеш видети.{S} Дуже нисам могао издржати, Па сад ме осуђуј како знаш!{S} Дошао са |
ст је политичан.</p> <p>— Право велите, могла сам бити и мајка.{S} Али ја сам девојка — бабадев |
а слаба старица.{S} Некада, у младости, могла је бити лепа.{S} Црте лица биле су правилне, ал ј |
ни после ниси ме морала обмањивати.{S} Могла си рећи: „не волем те!“ А не да ме тако гадно пре |
за то је суд решио 10 фор. месечно.{S} Могла сам добити и више, но ја сам зарад Данкина мира п |
јаднице ево баш у овој вароши -губе; а могла сам и љубави имати, само да се нисам држала поште |
рхтала.{S} Тек после неколико тренутака могла сам рећи:</p> <p>„Зашто си то чинио?!“</p> <p>„За |
у задовољни својом ученицом; тетка није могла да ме се наљуби, кад сам јој прве чарапе оплела, |
тала сам је образовала како сам најбоље могла; важила је као најбоља и најобразованија девојка |
није допуштао, да „лижем руку,“ која се могла ма у шали на мене измахнути, или која није осећал |
ал доста си на глас читала.{S} Ја не би могла тако дуго.</p> <p>— Могуће је.{S} Ал у мене је уч |
, шта чекаш?{S} Измећу толиких ваљда си могла једног изабрати.{S} Све су то ваљани људи и згодн |
Мацино место, заузела беше Лиза, те сам могла читати кад ми је воља.{S} Није имао ко да ме сећа |
<p>Смејала се загонетним смејом; нисам могла да одредим, дали себи или — модерним јунакињама.< |
некако чудновато расположена.{S} Нисам могла да побијем старичину тврдњу и разлоге а ни сасвим |
рали.</p> <p>Од саме зараде своје нисам могла сад живети, те молим зета, да ми даде припомоћ.</ |
ула на другу страну; но и опет се нисам могла отрести мисли: „зашто да је збуњен и зашто не дол |
шне мисли кидаше ми душу.{S} Више нисам могла издржати.{S} Преломила сам печат.</p> <p>Нисам се |
живим, но у кући тој дуже остати нисам могла.{S} Земља је чисто горела подамном; морала сам бе |
ива и то Душан — “</p> <p>Свршити нисам могла, пала ми је на груди и јецала: „опрости, опрости! |
питам, где је за толико, па ни то нисам могла; осећала сам, да би ме глас одао.</p> <p>„То је з |
ла свим срцем својим.</p> <p>Срцу нисам могла забранити да га не љуби.{S} Но, да ме је језик од |
Јесте.{S} Седи.“ Било је све што сам му могла рећи.{S} Примио је понуду и ћутање опет настаде; |
е запита.{S} Радњом, енергичном радњом, могло би тек оно излечити бар потоњи нараштај од трулеж |
</p> <p>Заостала сам овде.{S} Радити се могло и овде а тешко ми било враћати онима, који су ме |
се старица; неће, док сам ја у соби.{S} Могу их баш и на отворен прозор метнути, па се неће виј |
почињем.{S} Мислим: не ће ме разумети а могу ме и исмејати.{S} Чудан је свет.{S} Али данас ми ј |
е на три месеца.{S} Већ сам вас жељан а могу учити и код куће.“</p> <p>Дошао је.{S} Већ првога |
} Преклињем те, опрости ми и допусти да могу доћи да те видим и усмено кажем шта сам све до сад |
оста радозналост, већ нада, да ти можда могу помоћи.{S} Али —“</p> <p>„Шта, али?“ питала сам ус |
ји јачем искушењу не подлежу.{S} Па шта могу тражити од неразумне животиње?!</p> <p>И ја и Мила |
подамном; морала сам бегати оданде, где могу нанети несрећу и где ме више не требају...</p> <p> |
а историја.{S} У колико сам грешила, не могу сама увидети; само знам да:</p> <quote> <l>Нисам б |
} Докле ћу живети и како ћу свршити, не могу знати, ал срце ми каже, да ме Данка бар у последње |
тишао!{S} Ја, сам ето већ остарила а не могу да појмим: како човек неког може волети тек због т |
ио себи куглу у чело.{S} Јели истина не могу тврдити; дознала сам тек из непоуздана извора.</p> |
у обично <hi>себичност</hi>, јер кад не могу љубљену особу имати, слепо јуре у пропаст, не обзи |
е узела у своју кућу, али да њу узме не могу допустити, већ тебе ради.{S} Она је сирота девојка |
роба и држала, да никога више љубити не могу!</p> <p>Био је Миланов друг и брат од тетке.{S} До |
стара времена добра, али ни ово чудо не могу одобрити.{S} Што не ваља не ваља, па било старо ил |
емените“ рибице! ...</p> <p>Да се лакше могу поновити — ако дође до „замерке“ — повела сам са с |
Разумете ме — карактера! — Темпераменти могу бити сасвим различни и појмова о свету.{S} Укратко |
.{S} Ја не би могла тако дуго.</p> <p>— Могуће је.{S} Ал у мене је учитељско грло...</p> <p>— Г |
средовати да је узме.{S} Чинила сам све могуће, но он није осећао симпатије према њој.</p> <p>В |
да сад тога нема.{S} Чујем каква је сад мода.{S} Усили се, па те дочека Бог те пита с каквим ђа |
чна биљка или томе подобно.{S} Данашње, модерне јунакиње друкчијег су соја...</p> <p>Смејала се |
нисам могла да одредим, дали себи или — модерним јунакињама.</p> <p>Гледала сам је неразумевају |
је осим тога дала изучити и машамодлук, модистлук. „Сироче си, па ти може требати“; говорила је |
Била ми је другарица и сироче као и ја; модистлук је самном заједно изучила а пре годину дана о |
о од старачке борасте, жућкасте коже, и модрих усана и око лепог кроја.{S} Разгледала сам јој и |
е тако.{S} Куцало је топло и моје срце, можда топлије, но стотину других, а остала сам овако, н |
зише још већма.</p> <p>— Доћи ћу мојко, можда још данас.{S} Доћи ћу за цело; само ме сад светин |
ом радо разговарала, онако, као некада; можда не би одобрила корак, што сам га учинила — ја сам |
м какав је.{S} Већ одавно нисам читала; можда сам већ и заборавила.{S} Ту се опет насмешила.</p |
се тетка и прекиде ми читање.</p> <p>— Можда није њезина умотворина, приметила сам и наставила |
ак ти је излишан; било би детињарија, а можда и неупутно.{S} Наши се пути разишли, па нашто буд |
p>Чудићеш се, но тако је.{S} Ти знаш, а можда и не знаш, да смо се, т. ј. да ме је Боривој воле |
к због телесне лепоте?!{S} Мислићете да можда никад нисам била способна за љубав, кад тако гово |
„Ако можда не мисли да врећа?{S} Ако је можда и он несретан?{S} Ако — “</p> <p>Страшне мисли ки |
и сламке, а ја се прихватих наде да ме можда заборавља, што држи, да га ја неволим.{S} Згодном |
ве добро памтим, а после? — После ће ме можда оставити и памтење, као што су ме заборавили и љу |
> <p>— Зашто, мајко?</p> <p>— Рећиће се можда, да вам је јунакиња сувише идеално створење, ексц |
варила? ви и пишете?{S} Незадовољни сте можда с оним што вас окружава?{S} Али с мојом приповетк |
а детињарија задржи од изгреда, који би можда иначе учинили; а усамљеним је људима он често и п |
бо бих успела.{S} Да је старији, тек би можда помислио:</p> <quote> <l>Залуд стриче, дуваш дева |
ерљиво додаје: да ми се така срећа неби можда ни јавила, да није њега, да ме препоручи..{S} Уче |
Попа ме неби ни разумео.{S} Рекао би ми можда — као у оној песми што је рекао свети Петар баба |
ила проста радозналост, већ нада, да ти можда могу помоћи.{S} Али —“</p> <p>„Шта, али?“ питала |
тој срећи поверљиво ми додаје: да момак можда неби дошао тако далеко.{S} Има девојака свуда, ал |
та,“ па сам се страшила, да је не нађем можда прикривљену и у моје иначе разборите и добре тети |
окрену у мени нека врста сажаљења: „Ако можда не мисли да врећа?{S} Ако је можда и он несретан? |
се да читам.{S} Док прочитам ову књигу можда ћу и пробати.{S} Није згорег; само ме напомен'те. |
па мисли, да не размишљамо ово, оно.{S} Може се после попишманити...</p> <p>Шогор се смејао.</p |
поред најбоље пажње и надзора.</p> <p>— Може, али тек ређе.{S} Још ви незнате по неки варошки с |
а а не могу да појмим: како човек неког може волети тек због телесне лепоте?!{S} Мислићете да м |
; а за сироче нема веће среће, него кад може да задовољи оне, који га с љубављу сретају! </p> < |
ује на дужност, него на право своје, не може бити рђав и непоштен, баш ако га и сумњиче.</p> <p |
рце мртво.{S} Осећај, што га осећаш, не може бити љубав.{S} У животу се љуби тек једанпут!“</p> |
а?{S} А она мени:{S} Отселила се.{S} Не може да плаћа кирију за „анштендиг“ собу.{S} Сад је там |
ни и да је поседавамо.{S} Али зар се не може љубити и из даљине?{S} Зар на пример мајка мање љу |
е прихвативши их. „Љубав се изнудити не може, а ја сам се томе могао надати још онда, кад си од |
о је прошло и што се више преиначити не може.</p> <p>Он се тада обично усиљено насмешио и бивао |
у, са њезина шарена одела, исто тако не може истински волети ни спољашње лепа човека, без душев |
стално га везати неможе.{S} Особито не може она везати разборита човека.{S} Изузетака је да бо |
> <p>— Зар ви мислите, да спољашњост не може човека стално привући?</p> <p>— Најпре једите, а п |
ти су ти његови господски назори, па се може лако десити да ме заборави.</p> <p>(Стеван је био |
Лудо сам питала, уздахну она.{S} Шта се може мислити — о девојци мојих година!{S} Ту се обично |
в је вечита.{S} Она нема краја, нити се може уништити; тако на пример, ако љубимо истински пошт |
ка дама, па бива свашта.</p> <p>— То се може свакоме десети и поред најбоље пажње и надзора.</p |
а ни „на чем жито расте...“ Ко год хоће може је преварити и онда, грех на његову душу.{S} Није |
ашамодлук, модистлук. „Сироче си, па ти може требати“; говорила је чешће она.</p> <p>Милан је м |
м светом“ човек образовати и оплеменити може.{S} Уверена сам била, да би старицу новчано радо п |
ојка.{S} Шта је две три стотинице, а он може добити девојку с хиљадама!“</p> <p>„Сирота Стана, |
ак и оно, што је мој пос’о; а кад је ко може видити, онда она нађе да чита ил да седи.{S} Та по |
е књижурине вучете с вама.{S} Ту вас ко може видити, а знате, — ко хоће да се жени, прво гледи, |
Провођаџише Н. Н, све је, како се само може желети.{S} Провођаџија бар тако тврди, но у својој |
ворим.{S} Нису баш пријатне успомене; а можете и из овога све дознати.{S} Писала сам још пре 15 |
едаред видим и да из твојих уста чујем, можеш ли ми опростити ону гадну, ону црну увреду.{S} Не |
ствари.</p> <p>„Сестри од тетке?{S} Па можеш.{S} Али нико те не тера...“</p> <p>Зајецала сам н |
ена је на свету и више!{S} Па и девојке можеш на прсте избројати да траже у мужу ваљан карактер |
ње, а осећам, да ме ни сад презирати не можеш.{S} Па зар неби било лудо, кад се неби машили сре |
уди милостива, па одговори како живиш и можеш ли нам опростити.{S} Та ја сам најмање крив што с |
ћу ли читати даље, драги моји?“</p> <p>„Можеш.“</p> <p>10. априла 18... године.</p> <p>Младожењ |
м читати:</p> <p>И опет девети фебруар, мој рођен-дан.{S} Хахаха! — Педесети девојачки рођен-да |
сала и уверила га, да га ја не волим; а мој некадашњи нагли одлазак у башту и садашња молба да |
ла књижицу.</p> <p>— Како вам се допада мој живот? питала ме смешећи се.</p> <p>Ћутала сам за т |
арам.{S} Други пут баш нећу.{S} Ал Боже мој — шта ћу онда? ...{S} После ми је тек смешно, па фа |
што је неки свет браком назива,“ био је мој одговор.{S} И тиме се обично свршила та тема.</p> < |
м ме похвали — и ради чак и оно, што је мој пос’о; а кад је ко може видити, онда она нађе да чи |
Чинило ми се, да страна госпа ишчекује мој одлазак.</p> <p>Тек што сам преписала књижицу, дође |
и.</p> <p>„Опрости“ рече он пруживши ми мој дневник.{S} Давно сам опазио да те нешто тишти.{S} |
амо ме је дуго болело, што ти је вера у мој карактер, моју чистоту онако лабава била.{S} Но и т |
је дуго морао чекати.</p> <p>Што се то „мој мали филозоф“ дао у посао, кад ми не одговара, о он |
а га сетим дужности оца и мужа.</p> <p>„Мој син?“ јаукнуо је он, покрио лице рукама и стајао не |
код таке врсте матера.{S} Сујета је то, моја ћерко, и више ништа.{S} Хоће заједно са децом свој |
м је после неколико тренутака.</p> <p>— Моја.{S} Па и опет заћута.{S} И ја сам ћутала.{S} Била |
и зловољан.{S} Јасно сам видела, да га моја љубав слабо усрећује и да му је немила.</p> <p>То |
или измет природни.{S} Укус и фантазија моја ћерко, игра ту главну улагу!{S} То двоје одређују |
<p>„Смрт или вид“ била је сад сва жеља моја. — Све што сам још своје имала, претворила сам у н |
ми је било, даје се замислити.{S} Стара моја тетка беше већ давно под земљом, а требало ми је п |
ећа уништена а живот сломљен.{S} Она је моја жена, али не она, за којом сам ја чезнуо.{S} Свака |
овести одлетила је за увек.{S} Патња је моја тешка, а олакшаће се тек онда, кад чујем, да си на |
уништила сваку човечност.</p> <p>То је моја историја.{S} У колико сам грешила, не могу сама ув |
сам на глас.</p> <p>„Што плачеш, лудице моја?{S} Тамо је и онако живље и веће место; ако се не |
у. </p> <pb n="161" /> <p>Та друга беше моја другарица.</p> <p>Тежак беше то тренутак, много те |
ио сам се оном, којом је мајка хтела; и моја је срећа уништена а живот сломљен.{S} Она је моја |
p>На што живовати живот без сврхе?{S} И моја рука одапе пиштољ.</p> <p>„Збогом Боривоју!....{S} |
p> <p>Он уздахну. „Хтео сам рећи, да би моја помоћ била незнатна.{S} Ти га љубиш и сувише...“</ |
ла врло много; знало се, да ће она бити моја насљедница, а само кућа и земља вредила ми је прек |
на венчању, а лепа је девојка,“ заврши моја помајка, баш кад сам отворила врата.</p> <p>Смркло |
но осмехнуо.</p> <p>„Рђава извина, секо моја.{S} Отвори само последњи лист свога дневника...“</ |
а жеља и сав идеал!</p> <p>Јесте, ћерко моја, само животињски полски нагон сада још влада.{S} П |
Гледајте ваш посао, „тешила“ је обично моја тетка из своје собе.{S} Иди ти душо, куд си пошла, |
истотом.{S} Увек ми се чинило, да је то моја <hi>прва</hi> и једина љубав.</p> <p>У оба случаја |
а.{S} Али сад је све прошло.{S} Дужност моја према мајци нагонила ме, да онако учиним, а да се |
ми храну давати бесплатно, а са прихода моје „сермије“ да се одевам. „Тако ће бар нешто и детет |
p> <p>„Знала сам.{S} Та ти си увек била моје разборито добро дете!“</p> <p>Склопила сам очи, да |
вест слабо олакшава, особито грешницима моје врсте...{S} Попа ме неби ни разумео.{S} Рекао би м |
p>Рукопис је био обичан, а правопис, на моје чуђење, нов и доста правилан.</p> <p>Кад је тетка |
а тим уздахнуо, избегавајући одговор на моје брижно питање о нерасположењу његовом.</p> <p>Дола |
дана отворила је и радњу преко пута од моје.</p> <p>Слагале смо се и ако смо биле неједнаке пр |
>Док је трајало новца од касније зараде моје поштовали ме, али кад је требало који новчић потро |
Миланом.</p> <p>Душан је знао све тајне моје, но Боривој није, те ми у почетку чудно било његов |
ала сам на канабету, поред мене клечаше моје две ученице тарући ми чело и руке, а чело ногу ста |
редлог заболео ме и увредио до дна душе моје.{S} Чинило ми се, да се и он сам стиди жене из ниж |
, ћерко није тако.{S} Куцало је топло и моје срце, можда топлије, но стотину других, а остала с |
стале се сузе и у помајчиним очима; али моје око остало је суво; срце ми се беше скаменило а ду |
пета година од кад сам примљена у кући моје помајке.{S} Једног дана рече ми Даница поверљиво, |
даду у Ву....р некој доброј пријатељици моје добре тетке, да ме издржава и васпита, за оно мало |
м мирно издржала; с последњим издисајем моје љубави према Милану никла ми је у срцу клица сумње |
арка болно и гласно засмеја — сад љубим моје канарине, мачку и псето.{S} Смешно је, јел те?{S} |
бично смо се у назори слагали; те је он моје мишљење тек одобрио или допунио.</p> <p>Но да скра |
о би вас одвела.</p> <p>Тако остаде сво моје заузимање, да упозним „баба-девојку“ овога пута бе |
о није грех: жени ћу оставити сво добро моје.{S} Она ће ме лако прегорети.{S} Није ни пошла за |
ћу да сам му на сметњи!“</p> <p>„Сирото моје дете,“ рече она тренутно, па ме загрливши и пољуби |
моју постојбину, фрушку гору.</p> <p>С моје стране не беше дакле никакве кривице, па и опет их |
а, да је не нађем можда прикривљену и у моје иначе разборите и добре тетице.{S} Зар је мало при |
и брат од тетке.{S} Док сам била у дому моје помајке, долазио је чешће са својом мајком.{S} Јед |
да ми одосмо, а хтела сам само рећи, да моји греси нису обични.{S} Нисам ја никад газила запове |
љед тога ретко беше недеље а да није на моји врати закуцао по који провођаџија.</p> <p>Обично с |
аку.</p> <p>„Хоћу ли читати даље, драги моји?“</p> <p>„Можеш.“</p> <p>10. априла 18... године.< |
млађег од себе.{S} То се није слагало с моји назори.{S} Али све бадава; ја сам га поштовала и љ |
S} Доказ томе већ је то, што ниси пошла мојим путем...{S} Преклињем те, опрости ми и допусти да |
Жеље су биле искрене, али писмо орошено мојим врелим сузама; пишући га, живо сам сахрањивала и |
а сам поносито. „Али није нужно да га у мојим очима тако не достојно оцрњујете.{S} Ја не сумњам |
} Ено се опет игра са мачком и псетом, „мојим друштвом.“ Заборавила сам да вам га прикажем, а т |
, а ни један због мене саме. т. ј. због мојих мана и врлина заједно.</p> <p>Доцније, кад сам по |
она.{S} Шта се може мислити — о девојци мојих година!{S} Ту се обично много мисли, јелте?{S} А |
ош од пре познавао.</p> <p>Душан је био мојих година а Боривој нешто старији.{S} Обојица беху д |
сасвим да их одобрим.{S} Жао ми је било мојих лепших снова и илузије, што сам их донде имала... |
би почео примати утиске и од унутрашњих мојих особина.{S} Данас их још нема.{S} Па ма колико се |
чи засузише још већма.</p> <p>— Доћи ћу мојко, можда још данас.{S} Доћи ћу за цело; само ме сад |
ом.</p> <p>Сад ми је било све јасно.{S} Мојој помајци не беше доста, што сам се из дужности сво |
и, а ваљда и са усана, јер обе дотрчаше мојој постељи.</p> <p>„Шта ти је?“ питаше Даница љубећи |
ми је задрхтало, та жена изгледаше ми у мојој детињској големој тузи и неприлици прави анђео из |
ени рђаво, доказ ми је, што вас видим у мојој соби.{S} Из простог љубопитства не ступа се у поз |
мрзну прозори; бура и хладноћа — као у мојој души.</p> <p>Шта ћу данас да забиљежим? — Честита |
можда с оним што вас окружава?{S} Али с мојом приповетком не ћете стећи гласа.{S} Таких „романа |
болело, што ти је вера у мој карактер, моју чистоту онако лабава била.{S} Но и тога је давно н |
една ма која!“</p> <p>Она се смејала на моју примедбу и тужно додала.</p> <p>„С тога ћу пропаст |
е!{S} Зарад њезине милостиње презрео је моју љубав, јадни Боривоју. знадеш ли шта чиниш?!{S} Ил |
аше у даљину.</p> <p>То је заголицало и моју радозналост.{S} Желила сам чути, што се није удала |
} Доста сам патио!{S} Грехом називаш ти моју љубав према теби.{S} А зар није већи грех, да се р |
је, јешће и четворо“, чула сам говорити моју нову помајку.</p> <p>Срце ми је задрхтало, та жена |
нило и плаво небо, што тако красно дичи моју постојбину, фрушку гору.</p> <p>С моје стране не б |
дође и он у врт.{S} Преко руке је носио моју мараму.{S} Сад је изледало да је миран, само је би |
кадашњи нагли одлазак у башту и садашња молба да ми опрости, утврдила га је још већма у том пог |
на умрла, а на самрти све му је казала, молећи Даницу и њега, да ме замоле, да јој мртвој опрос |
{S} Оне су гласиле</p> <quote> <l>Па се моли тамо Богу,</l> <l>Благ да опрости,</l> <l>Што ћу љ |
и настави:</p> <p>— Три дана пред смрт, молила је кућњег газду да телеграфише по неку њену рођа |
има.</p> <p>„Милане, опрости, опрости!“ молила сам га, пруживши му обе руке.</p> <p>„Шта да ти |
ересовала, те рекох:</p> <p>— Ја би вас молила да ме одведете до њезина стана.{S} Хоћу да је по |
е?{S} Коме би се допадала патња!</p> <p>Молила сам је, да ми остави књижицу још за који дан, да |
е ми по где што, кад их замолим.</p> <p>Молила сам је да се мене ради не труди, но она ме не хт |
ј соби а она је и неговала у болести. — Молим вас, дозовите је.</p> <p>Мари-нени беше доброћуда |
зараде своје нисам могла сад живети, те молим зета, да ми даде припомоћ.</p> <p>Лепим није хтео |
ко знаш!{S} Дошао сам, да те још једном молим, да ми опростиш и да ти кажем, да те сад љубим хи |
Нисам се преварила.{S} Он ми је писао и молио ме да му опростим увреду што ми је нанео.{S} Мајк |
ежи и сувопарнији; сваки час сам морала молити течу, да ми овај ил онај израз разјасни.</p> <p> |
кад сте већ учитефица...{S} Тело је, по мом сваћању, одећа и склониште душе, настави она.{S} Па |
а и у тој срећи поверљиво ми додаје: да момак можда неби дошао тако далеко.{S} Има девојака сву |
иста.{S} Сад је и то друкчије.{S} Сад и момак од 17—20 година не тражи жену, већ новац. — Није |
аца сам и сад имала: младих и старијих, момака и удоваца, богатих и сиромашних, учених и дресир |
у доказ оног осећаја, који се појавио и моме срцу.</p> <p>Ферије беху већ на измаку.{S} Једно п |
права света љубав, која није потекла из моменталних утисака једрих плећа, црних наусница, свил' |
нски и већма него себе</hi>; а не тек с моментани страсни осећаји животињска нагона, који су об |
умела страсно љубити ма и недостојно и моментано...</p> <p>Често су такве јунакиње и детињасто |
.{S} Али ако је унутрашњост шупља, само моментано.{S} Често је тај утисак моћан, па човека неко |
жена у дубокој старости, а смешила се у моменту кад сам је погледала; па ме је то збунило.{S} Д |
се није дало да се дадем љубити од туђа момка. 0сећала сам да то није више братинска љубав, а н |
а, да се девојка удала без љубави према момку; али тој погрешци су обично родитељи били узрок; |
их врлина, сличност назора и карактера, мора у браку тек благослов и срећу доносити.{S} Такова |
<p>Старка беше дошла у ватру.</p> <p>— Мора мајко, да игра по њезином такту — купила га је.</p |
е мири, листа гора,</l> <l>Туге нестат’ мора!</l> </quote> <p>Старка заћута.</p> <p>— Чија је т |
алеко.{S} Има девојака свуда, ал сирома мора; није поповски син, па му треба бар две хиљаде да |
И нехотице почела сам премишљати: какав мора бити „делија“ за кога би ја пошла.{S} Нисам дуго м |
ост према мајци одговорила ми; „За тебе мора бити мртав, па шта те се тиче његово мишљиње о теб |
ко имам толико, да се свршава.{S} Иначе мора казати свекру, јер он, т. ј. младожења добија и у |
о буде паметна, увидиће и сама, да тако мора бити.{S} Зар сам је за то одхранила да ми сину уби |
ће мири, листа гора,</l> <l>Туте нестат мора!</l> </quote> <p>— Тај стих, као да ми је познат, |
ном протитра; умро ми је и теча а тетка мораде у оближњу варош својој ћерци и зету.{S} У њих бе |
; у данима одмора и слободним часовима, морала сам му по нешто на глас читати, а за тим сам пре |
гла.{S} Земља је чисто горела подамном; морала сам бегати оданде, где могу нанети несрећу и где |
ми није дуго време.{S} А како сам сама морала бих полудети или трчкати од једне до друге пород |
Зато те не корим; али ни после ниси ме морала обмањивати.{S} Могла си рећи: „не волем те!“ А н |
та ни вереница још му нисам била, па би морала поруменити сама пред собом, да сам искушењу без |
езика тежи и сувопарнији; сваки час сам морала молити течу, да ми овај ил онај израз разјасни.< |
зме.{S} Гладовала нисам никад.{S} Нисам морала ни по фабрикама губити своје здравље, као што га |
ија“ за кога би ја пошла.{S} Нисам дуго морала премишљати; прва слика што је нађох у својој маш |
тњарија.{S} Отуда и овладао срцем сваки моралан гад а друштвом покор и трулеж!</p> <p>Старка уз |
тпочела сам најпосле, нашто онда толико моралисање?{S} На што уздизати сталност и верност као в |
ећила!</p> <p>Зашто је то тако? — Је ли морало тако бити? — Савест ми је чиста и мирна, али срц |
За што? — То нисам знала: само је тако морало бити; срце ми је кипило од смесе радости и туге, |
и Соларића почела се учити размишљању и моралу, а Рајићева и остала дела што сам читала показаш |
светина оцепила од мога друштва, па се морам журити, да га стигнем.</p> <p>Бацила сам још једа |
у!“</p> <p>„То и не тражим; само хоћу и морам ти казати; да немаш право што се срдиш на мене.{S |
чи.{S} Мрзи ме чисто говорити и оно што морам.{S} Разговор овакав никад не почињем.{S} Мислим: |
, па ако је мене морао презрети, зар је морао узети ону, коју не воле?...</p> <p>Тако сам мисли |
.{S} Та он је био мушки, па ако је мене морао презрети, зар је морао узети ону, коју не воле?.. |
а сам тај посао Даници, но онда је дуго морао чекати.</p> <p>Што се то „мој мали филозоф“ дао у |
венчана“ рекла сам, а глас ми је зацело морао дрхтати.{S} Тако ми се бар чинило.</p> <p>Он узда |
ћ прошло, а ја вам ништа не износим.{S} Морате се душо, задовољити ониме, што имам.{S} Мало мле |
p>— Ко вам је то?{S} Зацело брат?{S} Па морате ми и ваше име казати.{S} Сад хоћу да га знам; го |
почела читати.</p> <p>— Е, онда ме баш мораш примити!{S} Само причекај, док свучем и сместим М |
имао право, кад је рекао, да је у мени море осећаја, али да су потчињени разуму.</p> <p>Шта ли |
Зар ти није већ дневник казао, да се то море хоће и код мене да узбурка и колеба?“</p> <p>„Без |
ла река времена, носећи и добро и зло у море заборава.</p> <p>Просилаца сам и сад имала: младих |
дижући очију и некаквим меким гласом, „море осећаја али њима не влада тек срце, бура лакомисле |
а, од среће, што у њојзи не нађох оне — морске логике.</p> <p>Тога вечера сам раније потражила |
м и пуним џепом!..</p> <p>Знала сам ту „морску логику“ понеког женског и мушког „отменог света, |
<p>„Зашто сам остала неудата.“ Као неки мото беше додато:</p> <quote> <l>Имала сам топло срце,< |
младости човек заноси и прецењује своју моћ.</p> <p>— Зар је то занос?{S} Зар човек не љуби у ж |
употребила сву своју снагу и говорничку моћ, да подигнем углед матере детета његовог и да им га |
само моментано.{S} Често је тај утисак моћан, па човека неко време и занесе, али стално га вез |
ку. „Или хоће усмено да ми одговори?{S} Моћи ће и то; скорим ћу дома.{S} Ове године ћу свести ф |
ет љубити почела.{S} И већ да подлегнем моћи пробуђене љубави, кад ми се у машти указа жена с д |
ситејевих допуштао читати.{S} Био је то Мразовићев „<title>Поучителни магазин за децу</title>“. |
пре него ма коју карташицу или особу са мрачном прошлошћу, али светлом титулом и пуним џепом!.. |
се дужност пренебрегне, или — ако је и мрве понашања у њима — врши се, али како?!{S} Свађа, ре |
а воле, него ја.{S} У мени нема више ни мрве љубави за тебе.“</p> <p>Он се тргао, гледећи ме за |
отичних.{S} Дабоме да је то глупост, ал мрежа глупости је велика, па често хвата и „паметне“ и |
и је и самој.{S} Кад-кад немам речи.{S} Мрзи ме чисто говорити и оно што морам.{S} Разговор ова |
p>Ху, како је хладно!{S} Ветар хујуче а мрзну прозори; бура и хладноћа — као у мојој души.</p> |
мајци одговорила ми; „За тебе мора бити мртав, па шта те се тиче његово мишљиње о теби?{S} Што |
квог милог покојника.{S} За мене је био мртав; само што ме је по кат-кад мучила мисао: у чијем |
ку младу раделицу.{S} Баба-Стана беше — мртва.</p> <p>— Знате-ли што о њој? питала сам раделицу |
.{S} Баш као да ниси свестан створ, већ мртва роба, која остане у дућану, што нема купаца, или |
А за љубав, чинило ми се да ми је срце мртво.{S} Но није тако било.{S} Срце је тек било измуче |
ујемо сами себе, држећи, да нам је срце мртво.{S} Али срце је обично у таквим приликама тек за |
севну ми кроз главу, „кад је твоје срце мртво.{S} Осећај, што га осећаш, не може бити љубав.{S} |
у — љубав.</p> <p>Срце ми дакле не беше мртво него тек успавано!</p> <p>Стидила сам се сама себ |
ти </l> <l>Презирали људи;</l> <l>Ти се мртвој смејат немој,</l> <l>Прочитај па суди!</l> </quo |
ећи Даницу и њега, да ме замоле, да јој мртвој опростим.{S} Све је то чинила из превелике љубав |
а као што неможе свестан човек заволети мртву лутку, са њезина шарена одела, исто тако не може |
сам онда црни грешник,</l> <l>Не треба му опростити</l> <l>Заслужио је патити.</l> </quote> <p |
.{S} Склопила сам очи, као оно деца, да му слику видим, али место њега видила сам — Боривоја.{S |
а ни мене ни њега.</p> <p>Разуме се, да му се нисам исповедала, него место тога отпочела какву |
.</p> <p>Скочила сам, да га задржим, да му све кажем и да умрем, али на врати сам се већ стропо |
варила.{S} Он ми је писао и молио ме да му опростим увреду што ми је нанео.{S} Мајка је пре кра |
а, да га моја љубав слабо усрећује и да му је немила.</p> <p>То ме је болело.{S} Док сам се сав |
неку немачку приповечицу на српски и да му своје мишљење о овој или оној теми писмено саопштимо |
те погледа у мене, па у старицу, и онда му се преко усана једва измигољи тихо и неодлучно: воли |
.{S} Био је као и сви други.{S} Но нека му је просто — није знао шта чини.</p> <p>Опет је текла |
, ал сирома мора; није поповски син, па му треба бар две хиљаде да се запопи.{S} А ви рано, тол |
>— Умр'о је купци барон Д...ч.{S} Сутра му жељезницом стиже тело.{S} Тамо ће га дочекати родбин |
сретно јектичаво и шкрофлезно дете, шта му је милије: кадифа и златно одело или здравље?{S} Пит |
тање и окона. „Дете ретко слуша оно шта му се каже, већ радо полази путем, којим види да многи |
ј теми писмено саопштимо.</p> <p>Даница му је ретко испунила жељу; била је детињастија и несташ |
кратког времена умрла, а на самрти све му је казала, молећи Даницу и њега, да ме замоле, да јо |
њега смо увек далеко истрчале, и вешале му се око врата.{S} Он нам је увек донео по какву играч |
има шта да црпи! — Где тога није, дере му кожу с леђа, да накити своју душевну наготу.{S} Прав |
нала.{S} Клонила сам се њега и породице му.{S} Но у њему је сад тек беснила „плава крв“. — Осећ |
прозор; а мали се Милан узверио, очице му се застаклиле, па само нагло дише и дрхће од чезње з |
е тек у пола волео као ја њега, срце би му казало, да сам чиста и невина.</p> <p>Заборавила сам |
ама и стајао немо и непомично.{S} Груди му се бурно надимале а кроз прсте котрљале се сузе.</p> |
ми се збива у срцу и зрачак среће озари му лице, али тек за тренутак.{S} Доцније је у таким при |
ко да скине очију са кавеза, а образићи му се заруменили.</p> <p>Она га поглади по косици.</p> |
ости, опрости!“ молила сам га, пруживши му обе руке.</p> <p>„Шта да ти опростим? рече он не при |
.{S} За то и нећу да уображавам, да сам му већ сад симпатична.{S} То би дошло тек доцније, кад |
лакше и комотније живе, па нећу да сам му на сметњи!“</p> <p>„Сирото моје дете,“ рече она трен |
n="156" /> могао бити сретан, а ја сам му тек срећу желила.{S} Та волила сам га <hi>истински и |
ћи се љубави своје?!</p> <p>Предала сам му све у руке, уговоривши, да ме имају у старости издрж |
одмора и слободним часовима, морала сам му по нешто на глас читати, а за тим сам према свом стр |
еше, да пишем Милану.</p> <p>Писала сам му, рекавши, да сам отишла од њих.{S} Сирота сам девојк |
очитала то писмо.</p> <p>Одговорила сам му овако:</p> <p>Праштам ти из свег срца.{S} Никада се |
на; бојала сам се да се не одам, па сам му ретко и писала.{S} Оставила сам тај посао Даници, но |
ла, а течи је чисто коса расла, кад сам му у седмој својој години помагала другу децу у читању |
p>„Јесте.{S} Седи.“ Било је све што сам му могла рећи.{S} Примио је понуду и ћутање опет настад |
чима, али је сваки поглед козивао, како му је у срцу.</p> <p>Дуго сам држала, да се обоје обмањ |
ери, таке природе не подлежу лако.“ Око му је пламтило а глас дрхтао.</p> <p>Извила сам своје и |
беше његов присталица.</p> <p>После смо му тек тим правописом смеле писма писати; а ради веџбањ |
и љуби човек до год је жив тек оно, што му је први пут истинским жаром срце загрејало, па ма и |
} Млад мушки воли све што је лепо и што му је пред очима.{S} Заборавиће је брзо поред богатије |
увиди, да сам и ја погрешива — постаћу му равнодушна.“ мислила сам, па га одбила ради његове с |
те збуњено пођох из собе.</p> <p>„Узећу му Мару Базићеву; има пет хиљада одмах на венчању, а ле |
а ја неволим.{S} Згодном приликом дадох му познати како ми је у срцу.{S} Он је видио и осећао, |
ал је потрошио много на школе.{S} Отац му, да боме има леп капитал, ал још доста деце, па ко п |
тинска љубав, а невеста ни вереница још му нисам била, па би морала поруменити сама пред собом, |
оштује и воли она мене, али зависи од — мужа.</p> <p>Нека је просто и њему; није он први у ком |
јавити се и на блиским рођацима својега мужа, а често и својим, тек за то, што у својој чапљаст |
убави, сада је ретко!{S} Та света љубав мужа и жене давно је детињарија, занос и лудорија.{S} П |
увију у свилу и кадифу и да варају свог мужа, кад год им се даде прилика.{S} Па и така је видит |
.{S} Сродство душе и срца треба да веже мужа и жену.{S} А то полско сродство лежи поглавито у с |
апутала сам, да га сетим дужности оца и мужа.</p> <p>„Мој син?“ јаукнуо је он, покрио лице рука |
ављем, већ у спољашњем блеску.{S} Дубок мужевљев џеп, па има шта да црпи! — Где тога није, дере |
ко жена је верна,</l> <l>Пригрли ти та мужића њена </l> <l>Па га љуби, никад се не жури.</l> < |
им је дала живот и кад по ваздан чегрће мужу око ушију, да им набави господско одело.{S} Бајаги |
јке можеш на прсте избројати да траже у мужу ваљан карактер и верна разборита друга.{S} Нека је |
реће.</p> <p>Опет се поновиле препаћене муке: умртвила сам своје срце и одбила га, као некада М |
доста.{S} Душу су ми растрзале страшне муке.{S} Срце и разум, понос и љубав борила се у мени.{ |
д не пада на памет?{S} Зар се не страше муке и клетве дечије, греха пред Богом и срамоте пред љ |
светој заповести и дужности човека; ал муке су велике, па ме укрепи и сачувај од даљег искушењ |
а.{S} Лако је у добру добар бити, ал на муци знају се јунаци.</p> <p>Добро велите, ћерко.{S} Но |
тарање о мени.</p> <p>„Тебе секо, нешто мучи,“ говорио ми чешће; (секом је звао још у детињству |
је био мртав; само што ме је по кат-кад мучила мисао: у чијем је срцу прво поникла љубав, у њег |
едно исто?{S} Ето на пример, и ја многе мушке штујем, а ни једног не љубим.</p> <p>— Нисте ме, |
д је љубавник, на рачун природности или мушке <hi>несталности</hi> оставља баш онда, кад је она |
Још ви незнате по неки варошки свет.{S} Мушки ме се не тиче.{S} Слабо водим рабош о њему.{S} Ал |
е дала изучити.{S} Сирота си девојка, а мушки су врагови; лажу око девојке, док не дође до жени |
/p> <p>„Воли?!“ Чудна ми посла!{S} Млад мушки воли све што је лепо и што му је пред очима.{S} З |
/p> <p>— Тако, да бих волела, да су сви мушки тог мишљења! ...</p> <p>Засмејала се некако чудно |
у топлим речима олакша.{S} Та он је био мушки, па ако је мене морао презрети, зар је морао узет |
а и дубок пун џеп!{S} Цео свет, особито мушки и не почиње онде љубити, где би требало да поштуј |
е им је хладно и природно.{S} Дружење с мушки интимно, често интимније но с женскињом.{S} Остал |
лана нисам жалила.{S} Не поверење према мушкима беше у мени већ корена ухватило.{S} Жена ми је |
ра се насмејала, а шогор ваљда у обрану мушких само ми рекао; „Баш ко да је при женидби главно |
ам ту „морску логику“ понеког женског и мушког „отменог света,“ па сам се страшила, да је не на |
свету.{S} Укратко: у узајмном поштовању мушког и женског човека.</p> <p>— Ту се мајко, с вама н |
али шта велите о женском картању?{S} И мушком оно не служи на част.{S} Карташ је оличено сребр |
Милану никла ми је у срцу клица сумње у мушку сталност, а понос девојачки још ме научио, како с |
?{S} Ко ће те онда узети?!“</p> <p>„Све муштерије што ме и сад ишту.{S} С годинама порастиће ми |
е се уверити, да ја познајем те смирене муштерије...“</p> <p>„Какве су то белешке? читај, бар д |
дожења богослов, провођаџише госпођа Н. Н., сва је сретна и у тој срећи поверљиво ми додаје: да |
ваљан и честит човек.{S} Провођаџише Н. Н, све је, како се само може желети.{S} Провођаџија бар |
Младожења богослов, провођаџише госпођа Н. Н., сва је сретна и у тој срећи поверљиво ми додаје: |
ду ваљан и честит човек.{S} Провођаџише Н. Н, све је, како се само може желети.{S} Провођаџија |
нула сам, да се старка тргла.{S} Хвала, на таквој љубави!</p> <p>— Хвала, не хвала, смејала се |
р не пролази и сунце кроз каљава места, на остане чисто?!{S} Тако се ћерко, ту обично мисли и р |
чисти, али шта вреди, кад је љубавник, на рачун природности или мушке <hi>несталности</hi> ост |
анабе, шифонер и један орманић с рафом, на коме је стајало нешто порцуланска и стаклена посуђа. |
> <p>Рукопис је био обичан, а правопис, на моје чуђење, нов и доста правилан.</p> <p>Кад је тет |
а река одшила, паде ми поглед на икону, на распетије спаситељево.{S} Бацила сам се предњу и шап |
Ником не пада наум, колко се себичних, на и неморалних жеља баш под том фирмом сакрива!{S} Та |
нешто порцуланска и стаклена посуђа.{S} На шифонеру је било доста уједно сложених књига, а о зи |
идно тражише излаза из свога кавеза.{S} На њиово лепршање, дотрча старици и Аурора и Марко, па |
ље на ћебету једно псетанце и мачка.{S} На столу сам још видела једне наочари и плетиво, а у от |
неколико листова, и пажљиво читала.{S} На једанпут диже очи и рече:</p> <p>— Читајте ово!{S} П |
ам се, но очи ми Беху још исплакане.{S} На једанпут ступи у дућан — Боривој.</p> <p>Уздрхтала с |
е знам.{S} Не ћу ни да ми га кажете.{S} На што?{S} Стара сам, па ћу заборавити, а ко зна оћул в |
ј, за оно време, богатој библиотеци.{S} На то ме је свикао сам теча; у данима одмора и слободни |
<p>Гледала сам их укоченим погледом.{S} На послетку ми грунуше сузе, те одреши језик.</p> <p>„Н |
везла, а он је у другој соби читао.{S} На једанпут уђе ми у собу и седе преко од мене.{S} Ниса |
атила!{S} Па и опет ме није разумео.{S} На брзо се оженио, па ми и он газио углед где год је мо |
после, нашто онда толико моралисање?{S} На што уздизати сталност и верност као врлину?</p> <p>— |
} Мајка је пре кратког времена умрла, а на самрти све му је казала, молећи Даницу и њега, да ме |
нећу ти ни љубавника убити; немам права на то, а зацело и није — један!...</p> <p>„Ми—ла—не!“ п |
ваки дан.{S} Па зар им то никад не пада на памет?{S} Зар се не страше муке и клетве дечије, гре |
<p>Тако се растадосмо и упутисмо свака на своју страну.</p> <p>Овог пута корачала сам журно: б |
о.{S} Така сам била од кад сам.{S} Лака на смеју, као и на плачу.{S} Но то ваљда није грех, јер |
њски нагон, сањалачки занос, или навика на леп или створ, хоће свет често љубављу да крсти.{S} |
то каже? зато ми је баш и чудо; девојка на свом месту, ал не уме у свету да се нађе.{S} Ето код |
ина отмених госпођа — много је полагала на спољашњи бљесак и етикетна правила.{S} Држа ла је и |
а једна ма која!“</p> <p>Она се смејала на моју примедбу и тужно додала.</p> <p>„С тога ћу проп |
, но ја сам зарад Данкина мира пристала на — најмање.</p> <p>Сад сам сасвим усамљена.{S} Сви ср |
из тог кварта.{S} Баш пре, кад сам била на пошти, питам јој газдарицу: где је фрајла Стана?{S} |
свег срца.{S} Никада се нисам ни срдила на тебе; само ме је дуго болело, што ти је вера у мој к |
више посла.{S} За то сам одмах отворила на своју руку радионицу и трговину шешира, где сам са д |
м <pb n="159" /> се и зловољно окренула на другу страну; но и опет се нисам могла отрести мисли |
цом пролазиле, тако је светина нагрнула на станицу. (Неко пошао директно тамо, а неко био на пу |
p> <p>Дан по дан, па и опет беше година на измаку.</p> <p>„Још месец, два, па ће и Милан доћи,“ |
бро велите, ћерко.{S} Пада и мени кашта на памет, да би баш женскиње требало тако да се запита. |
ми је воља.{S} Није имао ко да ме сећа на — практичност...</p> <p>Била сам опет у парку и чим |
у П. сваке године провео је два месеца на дому.{S} То време беше мени и Даници најмилије; једв |
предмету своје љубави, пренаша ту љубав на други достојнији предмет.{S} Исто тако не силази нам |
Често мислим и о томе, па се кад-и-кад на њих и наљутим, а после мислим: ваљда сироте немају с |
ту годину сретно и задовољно.{S} Но сад на једанпут паде опет судбини на памет да се самном нан |
но, ал' бар има више светлости и изглед на улицу.{S} И то нешто вреди.{S} Олакшава ми самоћу.{S |
је та врела река одшила, паде ми поглед на икону, на распетије спаситељево.{S} Бацила сам се пр |
смо.{S} Као електрисан застао ми поглед на адреси тој.{S} Познала сам рукопис — Миланов.</p> <p |
нем.</p> <p>Бацила сам још један поглед на кућу, па пођох тражити тетку.</p> <p>Нашла сам је с |
да се те две особине још у деци управе на прави пут.{S} Кад би се у свету претпостављало здрав |
обегла у врт.{S} Волела сам га нада све на свету, али ми се није дало да се дадем љубити од туђ |
ђивати да је не издам мајци; она је све на врати прислушкивала, а мајка неће да се то зна; још |
погледа око себе.{S} Поглед јој застаде на „<title>Змајевој певанији</title>," коју сам такође |
токорсе образоване, отмене „даме“ стиде на улици пружити руку и јавити се и на блиским рођацима |
ског нагона.</p> <p>— Е, мајко, онда је на свету мало праве љубави.{S} Ко данас пита за поштење |
је донесите.{S} Не треба ми, ал нека је на окупу; ради других; мени није нужна.{S} И сад све па |
и кад се жени: нека је новца, а жена је на свету и више!{S} Па и девојке можеш на прсте изброја |
</p> <p>Свршити нисам могла, пала ми је на груди и јецала: „опрости, опрости! не знам шта чиним |
лико туге доживела!</p> <p>Падало ми је на ум и самоубиство.{S} Али насилна смрт оставља за соб |
ави господско одело.{S} Бајаги, гони је на то материнска дужност.{S} Јадно појмање дужности!{S} |
обу пошто по то; па руши све што јој је на путу; брак се ту гази нотама, вера издаје а народнос |
оној теми, што сам јој писао?“ питао је на послетку измећу осталог мајку. „Или хоће усмено да м |
, да није сасвим при свести.{S} Било је на њој нешто необично.</p> <p>— Опростите, душо, поче о |
неби била човек.{S} То није грех; то је на карактерном човеку врлина; показује уз разум и топло |
/p> <p>„Толико не, ал једно туце још је на реду.{S} Јели по вољи да наставим?“</p> <p>„Мани их |
, да у повољним околностима опет избије на површину.{S} Ето на пример, и ја сам некада љубила љ |
} Сљед тога ретко беше недеље а да није на моји врати закуцао по који провођаџија.</p> <p>Обичн |
дома.{S} Ове године ћу свести ферерије на три месеца.{S} Већ сам вас жељан а могу учити и код |
зна ни добро ни зло; а ко више апелује на дужност, него на право своје, не може бити рђав и не |
о један пар веселих канаринаца.{S} Доле на поду, играло се поред постеље на ћебету једно псетан |
} Доле на поду, играло се поред постеље на ћебету једно псетанце и мачка.{S} На столу сам још в |
Шта ће вам?{S} Ваљда не мислите с њоме на јвност?</p> <p>Поруменила сам.</p> <p>— Ништа, ништа |
знам; говорила је спустивши се до мене на канабе и милујући малога.</p> <p>Дете се још јаче пр |
о од силних питања.{S} Тек што им знање на левак у главу не сипаш, па која вајда?{S} Шарлатана |
разума.{S} Међу тим слабо се ко обзире на савете његове, већ се поводи за срцем и одаје љубавн |
учи свога сина, краљевића Марка, да се на туђе не лакоми, па да суди по правди Бога истинога; |
својих мисли?!</p> <p>Насмејала сам се на глас.</p> <p>— Што се смејете?{S} Искуство ме је нау |
р“ своје кћери.</p> <p>Опростила сам се на брзу руку, обећавши да ћу скоро опет доћи.{S} Оне ме |
м само сам још додала: да човек, ако се на пример превари у предмету своје љубави, разумите ме |
нико не зна и не познаје.{S} Тамо ћу те на рукама носити и бићемо обоје сретни.{S} Или ако неће |
уди застају поред таке немиле пратилице на пола пута, или подлегну одмах у почетку.</p> <p>Ретк |
не увиђа своју погрешку, па искали срце на онима, што их је токорсе угостила.{S} Тако се кућа н |
вашим речма, спољашња лепота мало утиче на праву љубав?</p> <p>Спољашња лепота?{S} Шта ви разум |
а дао; но зраци залазећег сунца, падаше на трном окруњену главу Бого-човека, и мени се чини, да |
адосно зацвркутаце, па јој се устремише на груди.</p> <p>Притрчала сам да затворим прозор; а ма |
а и Дамјанке.{S} Обе тичице јој слетише на груди, па се стадоше лепршати и пипкати је по бради |
иде на улици пружити руку и јавити се и на блиским рођацима својега мужа, а често и својим, тек |
ила од кад сам.{S} Лака на смеју, као и на плачу.{S} Но то ваљда није грех, јер сам поред свег |
чарка.{S} Држала је, припасаћу кецељу и на ново засука рукаве, чим ме похвали — и ради чак и он |
} Већ првога дана опазила сам промену и на њему; био је према мени много хладнији.{S} Најпре ме |
ће, док сам ја у соби.{S} Могу их баш и на отворен прозор метнути, па се неће вијнути у слободу |
ми, баш добро, чула сам ја за тим још и на вратима ходника.</p> <p>Но да се вратим приповедци. |
метнула крај стола.</p> <p>У томе изби на сахату шест.{S} Радо бих била још остала, али код те |
.</p> <p>— Зато и јесте све мање љубави на свету.{S} Љубав је ћерко, најнежнија и најплеменитиј |
сад срдиш!{S} Али зар сва кривица лежи на мени?{S} Зар нисам био преварен, а превару си потпом |
оне не увиђају, каква одговорност лежи на њима пред Богом и светом.{S} Закужави ти један цвета |
нском картању?{S} И мушком оно не служи на част.{S} Карташ је оличено среброљубље, законом обез |
адржим, да му све кажем и да умрем, али на врати сам се већ стропоштала.{S} Свест ме опет беше |
а „лижем руку,“ која се могла ма у шали на мене измахнути, или која није осећала <pb n="147" /> |
овођаџија поверљиво додаје: да су дошли на две хиЉаде, а ви душо имате и више, Знате, богатство |
Стресла сам се.{S} Грозна мисао паде ми на памет и изазва још грознију борбу у мени.</p> <p>„От |
и казала; ишла би и ја с тобом, рече ми на то тетка.</p> <p>Рекла сам јој и свој разлог.</p> <p |
га зачуђено погледала.</p> <p>Он би ми на то за тренутак топло погледао у очи а за тим брзо об |
слепо јуре у пропаст, не обзирући се ни на што.</p> <p>Мајка је рекла: „заборавиће је поред дру |
S} Но сад на једанпут паде опет судбини на памет да се самном наново поигра, јер:</p> <quote> < |
мана котарчицу с бресквама, ал доста си на глас читала.{S} Ја не би могла тако дуго.</p> <p>— М |
тек сте га коштали!{S} Немојте гледати на мене.</p> <p>Примила сам понуду, а она наточи себи ч |
ми показати и пантлике што ћеш метнути на шешир, па извукла место њих из неке кутије твој днев |
само стрпљења сека-Мацо, све ће то доћи на ред; само док почнем седити...</p> <p>— Ето је сад о |
n="160" /> <p>Тако сам мислила седајући на своје место.</p> <p>„Стано,“ рече он ухватив ме нагл |
зацело наруџбина?“ рече он, показујући на шешир што сам радила.</p> <p>„Јесте.{S} Седи.“ Било |
гађам, смејала се она.{S} Децу привлачи на први поглед тек спољашна лепота и младост.{S} Доброт |
и тек пало у очи, да су и у овој вароши на вишеспратним кућама они прозори, што су равни с трот |
трих трагова преживелих година, што јој на лицу беху исписани.{S} Да је тај поглед изражавао те |
лони главу на катедру па — хрче.{S} Тек на лупу од нашег трчања по скамија, протре очи и викне: |
<p>Нашла сам је с неким познаницима тек на станици.{S} О старици јој нисам ништа казала.{S} Нис |
ет.{S} Јесте ли га лично видели или тек на слици?{S} По писмама судећи, редак дар, чврст каракт |
е ја.{S} Лако је у добру добар бити, ал на муци знају се јунаци.</p> <p>Добро велите, ћерко.{S} |
/> <p>Кад сам се освестила, лежала сам на канабету, поред мене клечаше моје две ученице тарући |
постадох богата „партија.“ Стајала сам на три хиљаде, разуме се у шајну.{S} Но тада беше толик |
је појмити.{S} Полуонесвешћена пала сам на канабе.{S} Плакала сам дуго и горко.{S} А кад је та |
и да ће ме узети.{S} Изнемогло пала сам на клупу и плакала, док се није смркло.{S} Тада дође Да |
ст, што сам га читала.{S} Прочитала сам на том листу: „Застава,“ па видим, да сте и ви Српкиња. |
нико те не тера...“</p> <p>Зајецала сам на глас.</p> <p>„Што плачеш, лудице моја?{S} Тамо је и |
но.{S} Срам их било!{S} Хоће с картањем на новац бајаги неке забаве.{S} Лепа забава, која из ту |
срдито севаше; „ниси дете, да те држим на крилу!“</p> <p>„То и не тражим; само хоћу и морам ти |
ала а смртоносно оружје пало са праском на земљу. </p> <pb n="162" /> <p>„Не, мајко, нећу ти сп |
кад ми се у машти указа жена с дететом на руци.</p> <p>Обоје ме прекорно гледали.</p> <p>„Не о |
тите, душо, поче она, показујући прстом на лист, што сам га читала.{S} Прочитала сам на том лис |
о осећа да је чистији, нека дигне камен на мене и нека ми каља успомену!</p> <p>СТАНА.</p> <p>С |
Кажњен сам и онако и сувише.{S} Огорчен на тебе, оженио сам се оном, којом је мајка хтела; и мо |
{S} Збогом мајко!....“ Поглед ми је пао на месецом осветљену слику поконе ми матере.{S} Прекорн |
невиности додаје: да је младожења дошао на три хиљаде.{S} Па ако имам толико, да се свршава.{S} |
се ћерко, ту обично мисли и ради, а ево на рачун разума.{S} Међу тим слабо се ко обзире на саве |
зло; а ко више апелује на дужност, него на право своје, не може бити рђав и непоштен, баш ако г |
Учен је то човек, ал је потрошио много на школе.{S} Отац му, да боме има леп капитал, ал још д |
не с мирном савешћу.{S} Навикнут је био на комотан живот и раскошну удобност, коју неби могао и |
. (Неко пошао директно тамо, а неко био на путу, па видио да се светина ускомешала, те хајд и о |
од видити; но ја сам вас заволела онако на први поглед.{S} Лице ваше остаће ми и без имена у па |
нема краја, нити се може уништити; тако на пример, ако љубимо истински поштење и искреност, љуб |
према другима.</p> <p>У том закуца неко на вратима.</p> <p>На старично „слободно,“ уђе нека по |
астан занос и животињски нагон.{S} Нико на пример не пориче, да мајчина љубав није најмоћнија и |
м а он је разгледао цвеће што је лежало на тезги.{S} Нисам дизала очију, али сам осећала његов |
лазе, али прозове нас једно да говоримо на сред школе или код табле, а он ако је пре подне, зап |
не радити,” рече мајка, узевши ме оштро на око.</p> <p>Мени јурну крв у лице, те збуњено пођох |
ио у правом смислу младалачки, па је то на први поглед смешио и чудновато одударало од оштрих т |
скамија, протре очи и викне: „Ко је то на среди, нек продужи даље?!“ Тако је видиш било, а не |
ностима опет избије на површину.{S} Ето на пример, и ја сам некада љубила људе, а сад — ту се с |
је љубав и поштовање једно исто?{S} Ето на пример, и ја многе мушке штујем, а ни једног не љуби |
Но нешто ми је збуњен.{S} Ваљда се што на нас срди.{S} Кад дође, питаћу га.“</p> <p>Те сам веч |
бодним часовима, морала сам му по нешто на глас читати, а за тим сам према свом стрпљењу и пажњ |
р се не може љубити и из даљине?{S} Зар на пример мајка мање љуби своје чедо, кад оно није код |
а за тим уздахнуо, избегавајући одговор на моје брижно питање о нерасположењу његовом.</p> <p>Д |
<p>— Српкиња сам, рекох, па седох опет на клупу.</p> <p>— И ја ћу се одморити, ако допустите? |
ржи за свесна, па и опет тек спољашњост на предмету своје љубави уважава, не поштујући његове д |
.{S} Сваког месеца долазила је једанпут на пошту, да прими 10 фор. што јој је шиљао неки рођак |
оверење у њима; слушају ме до душе; већ на оштрији поглед повуку се у буџак: но природа остаје |
ам.{S} Он није чуо тај јаук; био је већ на улици.</p> <p>Скочила сам, да га задржим, да му све |
Ви сте зацело много патили? било ми већ на језику, кад ме она запита, показујући у певанији пес |
вио и моме срцу.</p> <p>Ферије беху већ на измаку.{S} Једно после подне остадосмо нас двоје сам |
а; ако ли је после-подне, наслони главу на катедру па — хрче.{S} Тек на лупу од нашег трчања по |
кше и комотније живе, па нећу да сам му на сметњи!“</p> <p>„Сирото моје дете,“ рече она тренутн |
оворила је једвачујно а глава јој клону на прси.</p> <p>— Вама је позлило?!{S} Па је устрашено |
ри га и донесе неку кутију, па је метну на сто.{S} У њој је било писама сортираних по величини |
} Тек пре десет година, чула сам, да су на брзо обоје свршили трагично.{S} Из славољубља и жудњ |
ао, па неможе заспати.{S} И кроз завесу на врати продире светлост; а то њему квари сан.</p> <p> |
а се одрече, она га гони својом страшћу на само убиство и вуче пропаст.{S} Ове врсте јунакиња п |
у улицу.“ Из далека сам опазила старицу на прозору.{S} Чекала ме је.</p> <p>— Одржали сте реч, |
преведемо и по неку немачку приповечицу на српски и да му своје мишљење о овој или оној теми пи |
е умиљавати; завидљиво гледећи у тичицу на њезини груди.</p> <p>— Видите суревњивост мога друшт |
му Мару Базићеву; има пет хиљада одмах на венчању, а лепа је девојка,“ заврши моја помајка, ба |
год хоће може је преварити и онда, грех на његову душу.{S} Није она крива што је тако анђеоска |
на свету и више!{S} Па и девојке можеш на прсте избројати да траже у мужу ваљан карактер и вер |
ти казати; да немаш право што се срдиш на мене.{S} Нисам ја крива и то Душан — “</p> <p>Свршит |
тисла се уз њезино раме; била би је још на улици пољубила, од среће, што у њојзи не нађох оне — |
уморених раденика обојега пола.</p> <p>На једанпут зашкрпута шљунак много јаче, те дигох очи.{ |
<p>У том закуца неко на вратима.</p> <p>На старично „слободно,“ уђе нека по изгледу отмена госп |
једног дана не дође до очајања.</p> <p>На што живовати живот без сврхе?{S} И моја рука одапе п |
вратила, разгледала сам књижицу.</p> <p>На насловном листу беше написано:</p> <p>„Зашто сам ост |
у да се нађе.{S} Ето код куће, умесими „на супу.“</p> <p>Сека-Маца беше скроз практичарка.{S} Д |
је обично тако безазлена, да не зна ни „на чем жито расте...“ Ко год хоће може је преварити и о |
по ваздан чегрће мужу око ушију, да им набави господско одело.{S} Бајаги, гони је на то матери |
Животињски нагон, сањалачки занос, или навика на леп или створ, хоће свет често љубављу да крс |
исам смела, бар не с мирном савешћу.{S} Навикнут је био на комотан живот и раскошну удобност, к |
емљишту корена хватају; па се и ја брзо навикох у дому свог старог тече е тетке.</p> <p>Теча бе |
учтивости.</p> <p>— Тако сам од прилике нагађала и сама, рече ми за тим.{S} А шта ви мислите о |
на позна онакву, каква сам.{S} Да ће се нагађати о мени разне гатке, нисам ни тада сумњала.{S} |
га, да га ја не волим; а мој некадашњи нагли одлазак у башту и садашња молба да ми опрости, ут |
пца — без љубави.</p> <p>Старка заћута, нагло устаде и оде кавезима.{S} Била је очевидно јако у |
сто.</p> <p>„Стано,“ рече он ухватив ме нагло за руке; „ти си много патила... патиш и сада.{S} |
/p> <pb n="155" /> <p>Он ме стиште свим нагло бијућем срцу.{S} Овог пута нисам побегла; нисам и |
зверио, очице му се застаклиле, па само нагло дише и дрхће од чезње за тицама.</p> <p>— Бојите |
сте, ћерко моја, само животињски полски нагон сада још влада.{S} Праве свете љубави, сада је ре |
тим светим именом назива?{S} Животињски нагон, сањалачки занос, или навика на леп или створ, хо |
ју, само је страстан занос и животињски нагон.{S} Нико на пример не пориче, да мајчина љубав ни |
с моментани страсни осећаји животињска нагона, који су обично <hi>себичност</hi>, јер кад не м |
е тако, само је гадна страст животињска нагона и ништа више! (Ја) нисам била така.{S} За то сам |
са спољашњости, заноса или животињског нагона.</p> <p>— Е, мајко, онда је на свету мало праве |
све прошло.{S} Дужност моја према мајци нагонила ме, да онако учиним, а да се сад не видимо изч |
му кожу с леђа, да накити своју душевну наготу.{S} Право има, кад је нашла медведа са дебелом к |
ажњи с којом сам читала, добила по неку награду; обично воћа, колача, коју сличицу или играчку, |
а смо улицом пролазиле, тако је светина нагрнула на станицу. (Неко пошао директно тамо, а неко |
не зна шта ће: да се смеје или да плаче над развалинама правде и сасушеном клицом светског здра |
ом, но таки карактери умеју се узвисити над једним и другим.{S} Патња често већма челичи, него |
женскиње ограничено, а оно се узвисило над њиме, па нико не замера.{S} С радошћу узима стан та |
и задовољна — дужност је одржала победу над срцем.“</p> <p>Даница ме стролно загрли, па се глас |
њега и побегла у врт.{S} Волела сам га нада све на свету, али ми се није дало да се дадем љуби |
о; није то била проста радозналост, већ нада, да ти можда могу помоћи.{S} Али —“</p> <p>„Шта, а |
видила, да с тога што је волела Душана, надала се сиротица да ћу посредовати да је узме.{S} Чин |
> </p> <p>Јадна мајко, је си ли се томе надала, кад си своју погрешку сину одала?!{S} Уздахнула |
о од њих у било какву неприлику, зар се надати саучешћу, пожртвовању и помоћи од — така савезни |
знудити не може, а ја сам се томе могао надати још онда, кад си од мене побегла у врт.{S} Зато |
д смесе радости и туге, среће не среће, наде и неке црне слутње.</p> <p>После сам се утишала и |
дно пропало, а у даљини се сијао зрачак наде за спас његов.{S} Ми би је велим презирали; особит |
ник се маша и сламке, а ја се прихватих наде да ме можда заборавља, што држи, да га ја неволим. |
по лепоти и доброти прави анђео и неко надземно створење.{S} Од ње несме нико — па ни писац — |
ну дечицу, што их слушкиње без материна надзора тек смуљавају или паре, као пилиће.{S} Чуде се |
свакоме десети и поред најбоље пажње и надзора.</p> <p>— Може, али тек ређе.{S} Још ви незнате |
немо и непомично.{S} Груди му се бурно надимале а кроз прсте котрљале се сузе.</p> <p>Неко вре |
једнако јаке и тврдоглаве; Та пусти да надјача једна ма која!“</p> <p>Она се смејала на моју п |
ица беху добра срца и изврсни сродници; надметали се, који ће ме боље разонодити, особито за вр |
Гле опет смо се нашле.{S} Ко би се томе надо!{S} Ал ходите унутра.{S} Ваљда се не ћете за то на |
ос’о; а кад је ко може видити, онда она нађе да чита ил да седи.{S} Та понесите плетиво ил вез, |
на свом месту, ал не уме у свету да се нађе.{S} Ето код куће, умесими „на супу.“</p> <p>Сека-М |
треба претеривати.{S} Оно што се у кући нађе и искрен срдачан дочек, најбоље је гошћење.</p> <p |
ог света,“ па сам се страшила, да је не нађем можда прикривљену и у моје иначе разборите и добр |
д вас.{S} Требало би времена да ме сами нађете.{S} Читав Лавиринт у овој кући!</p> <p>— Скините |
горе мислио, тим боље!“</p> <p>„Мајка, нађите ми кола; идем сестри од тетке у * рекла сам пома |
го морала премишљати; прва слика што је нађох у својој машти, беше — Милан.</p> <p>Тргла сам се |
лици пољубила, од среће, што у њојзи не нађох оне — морске логике.</p> <p>Тога вечера сам раниј |
> <p>Дођоше и друге ферије и ја се опет нађох у Т.</p> <p>Сека-Мацино место, заузела беше Лиза, |
е 5—6 форината.{S} Дабоме да је онда ту назатка.{S} Онда није ни чудо, што те после оговара; не |
за шпекулацију, што је неки свет браком назива,“ био је мој одговор.{S} И тиме се обично свршил |
р је све љубав што се тим светим именом назива?{S} Животињски нагон, сањалачки занос, или навик |
тре га звале „брацом“, па се и сам тако називао; само што још није умео да изговори глас „р“; о |
да ћутим.{S} Доста сам патио!{S} Грехом називаш ти моју љубав према теби.{S} А зар није већи гр |
мио поштовање душевних врлина, сличност назора и карактера, мора у браку тек благослов и срећу |
гала — ти сама.{S} Не корим те; знам ти назоре.{S} Али промисли се и ти, па буди милостивија.{S |
чедо аристокрације а ја дете народа.{S} Назори нам се истина слагали, или тек доникле, а после |
г од себе.{S} То се није слагало с моји назори.{S} Али све бадава; ја сам га поштовала и љубила |
азилази; познати су ти његови господски назори, па се може лако десити да ме заборави.</p> <p>( |
, но то је ређе бивало; обично смо се у назори слагали; те је он моје мишљење тек одобрио или д |
Невидим добро; ситна је, но толико сам назрела.</p> <p>— Јесте мајко, лист је политичан.</p> < |
.</p> <p>Друга врста јунакиња, сушта је наивност а по лепоти и доброти прави анђео и неко надзе |
свела у једно; нека ме бар после смрти најближа околина позна онакву, каква сам.{S} Да ће се н |
а како сам најбоље могла; важила је као најбоља и најобразованија девојка у месту и околини.</p |
се у кући нађе и искрен срдачан дочек, најбоље је гошћење.</p> <p>Дабоме да сад тога нема.{S} |
<p>— То се може свакоме десети и поред најбоље пажње и надзора.</p> <p>— Може, али тек ређе.{S |
други пут нећете посетити...{S} Сад ће најбоље бити, да расечем лубеницу.{S} Ено мали сишао са |
S} Васпитала сам је образовала како сам најбоље могла; важила је као најбоља и најобразованија |
к, али већина ће пропасти.{S} Пример је најбољи васпитач.</p> <p>А где су ваљани примери?!</p> |
угим.{S} Патња често већма челичи, него највећа срећа.</p> <p>— Право велите.{S} Но зато опет п |
<p>— Право велите.{S} Но зато опет по, највише „весело срце кудељу преде.“ Само великани, само |
смела дуже играти оних игара, које сам најволела.{S} Давао ми је за читање понајвише „<title>О |
да није љубав.{S} Љубав је дабоме.{S} И најгора мајка воли своје дете.{S} Но површна је и мајчи |
го оно, што се јуче десило.{S} Успомене најдуже остају у души човечијој.{S} Умотала је књижицу |
ја сам зарад Данкина мира пристала на — најмање.</p> <p>Сад сам сасвим усамљена.{S} Сви сродниц |
и можеш ли нам опростити.{S} Та ја сам најмање крив што се тако десило!“</p> <p>Јецала сам чит |
човек комотан, па сам била и ја.</p> <p>Најмилија забава беше ми читање у тамошњем врло лепом в |
на дому.{S} То време беше мени и Даници најмилије; једва смо чекале да дође.{S} Пред њега смо у |
пример не пориче, да мајчина љубав није најмоћнија и најсветија. <hi>А кад мајка пита: какво је |
ање љубави на свету.{S} Љубав је ћерко, најнежнија и најплеменитија „биљка“ човечија срца и душ |
а их поглавито две врсте.</p> <p>Прва и најновија врста, узор јунакиња обично су женскиње мање |
најбоље могла; важила је као најбоља и најобразованија девојка у месту и околини.</p> <p>Дође |
жа.{S} Разлог нисам имала; али љубав је најосетљивија, па с тога често и неповерљива.</p> <p>Ка |
свету.{S} Љубав је ћерко, најнежнија и најплеменитија „биљка“ човечија срца и душе.{S} Ретко ј |
Кад је то природан закон, отпочела сам најпосле, нашто онда толико моралисање?{S} На што уздиз |
у; био је према мени много хладнији.{S} Најпре ме је то болело, после сам тек видила, да је баш |
ицу.</p> <p>— Ево, рече, пруживши ми. — Најпре сам вам хтела све усмено казати.{S} Но овако је |
не може човека стално привући?</p> <p>— Најпре једите, а после ћу вам казати, како о томе мисли |
м радо читала, но Обрадовићеве басне по најрадије, јер сам разумевала, а остали писци беху ми з |
иче, да мајчина љубав није најмоћнија и најсветија. <hi>А кад мајка пита: какво је лице њезина |
е, но он их је ипак дознао.{S} Љубав је најтеже сакрити.{S} Видио је шта ми се збива у срцу и з |
Где тога није, дере му кожу с леђа, да накити своју душевну наготу.{S} Право има, кад је нашла |
накићеву дечицу.{S} Изгледају, као неке накићеве лучице.{S} И то већ показује неку материнску љ |
<p>— Како, мајко?{S} Ја понајвише видим накићеву дечицу.{S} Изгледају, као неке накићеве лучице |
ом богата поседника П...ћа.{S} Да ли из наклоности, никад нисам дознала.{S} Клонила сам се њега |
S} Сирота сам девојка, па ми је дужност налагала да тако учиним; треба се у младости постарати |
м;“ те тиме руши углед кругу, у коме се налази.{S} Така „простакиња,“ така „распуштена грешница |
„По томе би ја била њежна.{S} Зар ти не налазиш да сам сувише осетљива?{S} Душан ме увек кори з |
јом ученицом; тетка није могла да ме се наљуби, кад сам јој прве чарапе оплела, а течи је чисто |
слим и о томе, па се кад-и-кад на њих и наљутим, а после мислим: ваљда сироте немају својих мис |
мо.{S} Обмањујемо сами себе, држећи, да нам је срце мртво.{S} Али срце је обично у таквим прили |
ка љубав спојена са тежњом и чежњом, да нам је љубљена особа у близини и да је поседавамо.{S} А |
ло лудо, кад се неби машили среће, која нам је тако близу! ..{S} О, Стано, буди милостива, буди |
буњен и блеђи но обично.</p> <p>Поздрав нам беше много хладнији него обично.{S} Ни руковали се |
и ја нисам искључена из наслеђа прабабе нам Еве — Књижица је учинила, што „баца“ није могао са |
је лакоуман и не постојан, а и мишљење нам се јако разилази; познати су ти његови господски на |
бично.{S} Ни руковали се нисмо, а иначе нам је то био обичај.</p> <p>Дужност ми је била, да га |
м сам ја чезнуо.{S} Свака мисао разлази нам се још у основи; ја неразумем њу, а она мене несваћ |
тива, па одговори како живиш и можеш ли нам опростити.{S} Та ја сам најмање крив што се тако де |
истокрације а ја дете народа.{S} Назори нам се истина слагали, или тек доникле, а после се опет |
олакшаће се тек онда, кад чујем, да си нам опростила.{S} Зато буди милостива, па одговори како |
трчале, и вешале му се око врата.{S} Он нам је увек донео по какву играчку.{S} Но то нас није т |
елику титулу а мало — новца; приповедао нам једног дана теча. </p> <pb n="141" /> <p>— Ал погре |
о нерасположењу његовом.</p> <p>Долазио нам је сваки дан.{S} Једанпут не дође две недеље; било |
непознате.{S} Кад је то видео; доносио нам је и слао место играчака различитих књига.{S} Упозн |
е својој ћерци ногу, да би је полепшо а нама су гадне и смешне те здепнасте кратке ноге; ми сли |
тојнији предмет.{S} Исто тако не силази нама љубав ни с ким ни у гроб.{S} Она остаје као нека к |
и рекао одлучно:</p> <p>„Повешћемо га с нама.{S} У теби ће имати бољу матер, но у жени, која га |
а не попушта.“</p> <p>„Добра и зла је у нама свима, само је зло што су у теби те особине једнак |
е ја и Милан још јаче.{S} Често се међу нама изродила читава „полемика“ о овој или оној теми, н |
школском свом животу и наукама које су нама биле непознате.{S} Кад је то видео; доносио нам је |
два више, само да је добро и чисто.{S} Намажите комадић и том малом.{S} Из ваше руке радије ће |
убеница, хладна као лед.{S} Њу сам вама наменула.{S} Држала сам је до подне у бунару.{S} Сад је |
малена избица с једним прозором.{S} Сав намештај је био: једна постеља, сто с две столице, кана |
било је неколико саксија цвећа.{S} Цео намештај је био старинске форме, али чист и још цео.</p |
олио ме да му опростим увреду што ми је нанео.{S} Мајка је пре кратког времена умрла, а на самр |
ном; морала сам бегати оданде, где могу нанети несрећу и где ме више не требају...</p> <p>Помиш |
ржала сам да се у писму јада, тек да ми нанешену неправду топлим речима олакша.{S} Та он је био |
паде опет судбини на памет да се самном наново поигра, јер:</p> <quote> <l>Срећа је ко вереница |
мачка.{S} На столу сам још видела једне наочари и плетиво, а у отвореном прозору било је неколи |
тни.{S} Ако их не гоне људи, хоће да их напати оно — што зовемо судбином, но таки карактери уме |
?...</p> <p>Тако сам мислила, па села и написала тек ово:</p> <p>Патила сам много док сам те за |
о сам Бог зна шта сам претрпила док сам написала то неколико хладни и равнодушни речи!</p> <p>Д |
књижицу.</p> <p>На насловном листу беше написано:</p> <p>„Зашто сам остала неудата.“ Као неки м |
ека замишља свако по ћефу, а оно што ћу написати, довољно ће бити, дај се увиди, је ли „бабадев |
а ћу и пробати.{S} Није згорег; само ме напомен'те...</p> <p>— Ију, како је дебела!{S} Ту нећет |
лико слаба, а колико добра толико зла и напрасита.{S} Осим тога је била веома славољубива и пон |
скиње да чини, да коракне кораком права напретка?{S} Мене то интересује.</p> <p>— Пре свега тре |
ли увек без успеха.</p> <p>Већ сам била напустила истраживање, кад ми случај притиче у помоћ.</ |
иташе после неколико тренутака.</p> <p>„Наравно.{S} Сад ме и боље познајеш.“</p> <p>„У тебе је, |
м, могло би тек оно излечити бар потоњи нараштај од трулежи, која све више хвата корена.{S} Чес |
био њежно чедо аристокрације а ја дете народа.{S} Назори нам се истина слагали, или тек доникл |
; брак се ту гази нотама, вера издаје а народност продаје.{S} Ништа јој није свето, често ни са |
ми као пилат, који Бого-човека предаје народу да га распне и поред уверења, да је невин...</p> |
по изгледу отмена госпа.{S} Дошла је да наручи неколико пари чарапа за „штафир“ своје кћери.</p |
ала, зашто: каже: „тако ми је покојница наручила.“</p> <p>Кад смо је сахранили, седила је дубок |
у у камину.{S} Каже, и то јој покојница наручила.</p> </div> <!-- </div> --> </body> </text> </ |
/p> <p>— Знам, сека-Мацо, па зато вам и наручујем...</p> <p>— Добро фрајлица, богами, баш добро |
а би ме глас одао.</p> <p>„То је зацело наруџбина?“ рече он, показујући на шешир што сам радила |
да ради оне церемоније срдим родитеље а нас обоје изложим сиротовању,“ говорио је он, „овако не |
ада је било касно.{S} Осећала сам каква нас провалија дели; он је био њежно чедо аристокрације |
а колико је пута мајку умилостивио, да нас по заслузи не казни, ни броја се не зна!{S} Шест го |
азлике између мене и своје кћери; учила нас је обе кувати, месити прати и све женске домаће и р |
нешто ми је збуњен.{S} Ваљда се што на нас срди.{S} Кад дође, питаћу га.“</p> <p>Те сам вечери |
емају зрака ни толико, рече старка, кад нас је у собу увела.</p> <p>Примила сам понуду.</p> <p> |
ла дневник.{S} Смејаћете се, но кад-кад нас <pb n="150" /> баш та детињарија задржи од изгреда, |
ту спољашњу, она ће нас заносити до год нас траје, па и онда, кад љубљене особе већ не буде.{S} |
но што сад учитељи долазе, али прозове нас једно да говоримо на сред школе или код табле, а он |
рад, па хајде самном далеко у свет, где нас нико не зна и не познаје.{S} Тамо ћу те на рукама н |
сађе; љубимо ли лепоту спољашњу, она ће нас заносити до год нас траје, па и онда, кад љубљене о |
ћ не буде.{S} Само сопствена смрт дреши нас од праве љубави, често нећемо то да увидимо ни да п |
о играчака различитих књига.{S} Упознао нас је и с немачком литературом.{S} Сви дечији писци и |
} За време школског свог одмора, научио нас је и Вуковом правопису; био је још у првом зачетку, |
ти потребе да се исповеди, ал ономе, ко нас разуме...{S} Званична исповест слабо олакшава, особ |
измаку.{S} Једно после подне остадосмо нас двоје сами дома.{S} Мајка и Даница беху отишле неко |
е увек донео по какву играчку.{S} Но то нас није толико веселило колико његово приповедање о ст |
бранитеља и заштитника свог.{S} Та зар нас је једанпут <pb n="153" /> одбранио од друге несташ |
чешће са својом мајком.{S} Једном је у нас провео читаве ферије.{S} Боривој; учио је заједно с |
адало ми је на ум и самоубиство.{S} Али насилна смрт оставља за собом трагове, а тога није смел |
бност, коју неби могао имати, кад би се наслеђа одрекао.{S} Мене ради био би хладније приман и |
сам видела, да и ја нисам искључена из наслеђа прабабе нам Еве — Књижица је учинила, што „баца |
узме, хтедоше га родитељи искључити из наслеђа.{S} Хтели су богату партију и од племићке крви, |
три четири хиљаде.</p> <p>Да не изгуби наслеђе, предлагао ми је тајни, незаконити брак. „Лудо |
тила, разгледала сам књижицу.</p> <p>На насловном листу беше написано:</p> <p>„Зашто сам остала |
не види из дима; ако ли је после-подне, наслони главу на катедру па — хрче.{S} Тек на лупу од н |
ло много; знало се, да ће она бити моја насљедница, а само кућа и земља вредила ми је преко пет |
> </quote> <p>— Гле како баба сравњује! насмеја се тетка и прекиде ми читање.</p> <p>— Можда ни |
них врлина.{S} Само децу, ма и матору — насмеја се старка — везује шупље шаренило, а свесна раз |
ли место њега видила сам — Боривоја.{S} Насмејала сам <pb n="159" /> се и зловољно окренула на |
орастиће ми и капитал.</p> <p>Сестра се насмејала, а шогор ваљда у обрану мушких само ми рекао; |
.</p> <p>Умерила сам кораке и слатко се насмејала.{S} Тек сад сам видела, да и ја нисам искључе |
ка — бабадевојка.{S} Ту се старка горко насмејала.</p> <p>— Бабадевојка! узвикнула сам, али сам |
љда сироте немају својих мисли?!</p> <p>Насмејала сам се на глас.</p> <p>— Што се смејете?{S} И |
грло...</p> <p>— Грло „новога метода,“ насмеши се она, зато вас „стара природа“ и тера у гроб |
жда сам већ и заборавила.{S} Ту се опет насмешила.</p> <p>Док је она пажљиво превртала лист, ја |
може.</p> <p>Он се тада обично усиљено насмешио и бивао више дана приметно хладнији.{S} Кад са |
лети горак ироничан осмех.</p> <p>— Да, настави она после неколико тренутака ћутања, човек осет |
по мом сваћању, одећа и склониште душе, настави она.{S} Па као што неможе свестан човек заволет |
у и заћута.{S} После неколико тренутака настави опет:</p> <p>— Било је и пре тога гада и трулеж |
сам јој рећи, чија је то песма, но она настави:</p> <p>— Добра и оштроумна девојчица, али је ј |
понуду, а она наточи себи чашу воде, па настави:</p> <p>— Не поричем, да спољашност око привлач |
нимо се метода, већ брзо кваси грло, па настави читање.{S} Једва чекам да чујем свршетак, журил |
ијаше у очима.{S} Она их руком убриса и настави:</p> <p>— Три дана пред смрт, молила је кућњег |
није њезина умотворина, приметила сам и наставила читање:</p> <p>Јесте, судбини се допало да се |
радозналости санана. </p> <p>Сутра сам наставила читање, чим је тетка доспела:</p> </div> <div |
туце још је на реду.{S} Јели по вољи да наставим?“</p> <p>„Мани их с миром.{S} Знам их,“ рече м |
лане у парку цитирала.</p> <p>Хтела сам наставити читање.</p> <p>Одмори се мало, примети ми тет |
</p> <p>— Онда, лаку ноћ!{S} Сутра ћемо наставити.{S} Сад лези и ти, већ је касно а теча ти је |
и помагала другу децу у читању и писању настављати.</p> <p>Сву душевну храну примала сам од тет |
рећи.{S} Примио је понуду и ћутање опет настаде; ја сам радила нервозном хитрином а он је разгл |
уо је и махнуо руком преко чела.</p> <p>Настала је несносна тишина.{S} Да је прекинем, механичн |
о за живота срета...</p> <p>Била је већ настанула пета година од кад сам примљена у кући моје п |
да се обоје обмањујемо.{S} Ревносно сам настојала, да тај покренути осећај у њему уништим још у |
шта је лепо, шта ли не.{S} Зато и треба настојати, да се те две особине још у деци управе на пр |
мене.</p> <p>Примила сам понуду, а она наточи себи чашу воде, па настави:</p> <p>— Не поричем, |
и каменит крст, али без сваког знака и натписа.{S} Кад сам је питала, зашто: каже: „тако ми је |
м прсима, тргла сам се и уступила корак натраг.</p> <p>„Милане, буди човек!{S} Зар ти не знаш д |
одите унутра.{S} Ваљда се не ћете за то наћи увређени?{S} Нисам рђава, ако сам сирота!{S} А кол |
зар је очекивати свестан подмладак!{S} Наћиће се, дабоме, као и свуда по неки изнимак, али већ |
о страном свету, школском свом животу и наукама које су нама биле непознате.{S} Кад је то видео |
ујем, хоћеш ли ми бити жена, кад свршим науке?“</p> <p>„Хоћу,“ јецала сам. </p> <pb n="155" /> |
она.</p> <p>Милан је међу тим свршавао науке.{S} Учио је права у П. сваке године провео је два |
икосновеног поштења...{S} Ником не пада наум, колко се себичних, на и неморалних жеља баш под т |
моменталних утисака једрих плећа, црних наусница, свил'не косе, бисер зуба, чарних очију и бела |
тетке и тече све док нисам добро читати научила, а после сам је тражила и у течиној, за оно вре |
дува чега немаш!</l> </quote> <p>То сам научила од газдаричине девојчице.{S} Учила за испит дек |
<p>— Што се смејете?{S} Искуство ме је научило да свако „зашто“ има своје „зато,“ а самоћа, па |
теци.{S} За време школског свог одмора, научио нас је и Вуковом правопису; био је још у првом з |
ило ми је тек пет година.{S} Теча ме је научио читати а тетка плести.{S} Обоје беху задовољни с |
ушку сталност, а понос девојачки још ме научио, како се осмехом растерују сузе а жеравица ледом |
е „зато,“ а самоћа, патња и размишљање, научише ме још и извињавати...{S} Иронија и бол звучаше |
гда радо и с вољом испунила.</p> <p>Тим начином зближисмо се ја и Милан још јаче.{S} Често се м |
га беху сви прозори отворени и светињом начичкани.{S} Туда ће се вратити спровод, па се за врем |
шамода, па је баба Мара, његова тетка а наша суседкиња срочила, да би били красан пар.</p> <p>„ |
мали сишао са столице.{S} Не занима га наша „полемика.“</p> <p>Хтела сам да је заменим у сечењ |
као рођена брата.</p> <p>Сад ме је опет нашао.{S} Практицирао је у месту код неког адвоката, а |
/p> <p>— То су песме Јована Јовановића, нашег узор песника.</p> <p>— Нисам читала; а и откуд?{S |
на катедру па — хрче.{S} Тек на лупу од нашег трчања по скамија, протре очи и викне: „Ко је то |
ло ми је срамота, да потврдим и ту ману нашег хваљеног културног века... </p> <pb n="148" /> <p |
.{S} Она остаје као нека клица вечито у нашем срцу, да у повољним околностима опет избије на по |
о би детињарија, а можда и неупутно.{S} Наши се пути разишли, па нашто будити горке успомене.</ |
а незна за неверу.{S} Она се гаси тек с нашим животом само сам још додала: да човек, ако се на |
т размишљала: јели ми посета умесна?{S} Нашла сам да јесте.{S} Старица није била „рђава особа.“ |
ју душевну наготу.{S} Право има, кад је нашла медведа са дебелом кожом!...</p> <p>Старка беше д |
ливши и пољуби у чело.{S} Но опет ми је нашла још тога дана кола за *.</p> <p>Кад сам полазила, |
е сасвим обична старачка појава?“ Да би нашла узрока, погледала сам је и опет.</p> <p>У том ста |
уњен и зашто не долази?“ У својој машти нашла сам и одговор: „Он те љуби,“ гласио је он.{S} У д |
>Ћутала сам за тренутак.{S} Нисам одмах нашла згодна одговора.</p> <p>— Чудно питам, јел-те?{S} |
на кућу, па пођох тражити тетку.</p> <p>Нашла сам је с неким познаницима тек на станици.{S} О с |
ог добро дао, ћерко!{S} Гле опет смо се нашле.{S} Ко би се томе надо!{S} Ал ходите унутра.{S} В |
песници тога језика, беху заступљени у нашој девојачкој библиотеци.{S} За време школског свог |
природан закон, отпочела сам најпосле, нашто онда толико моралисање?{S} На што уздизати стално |
а осећала, нисам хтела да испитујем.{S} Нашто би ми и било?{S} Доста што сам знала, да ме он ви |
и неупутно.{S} Наши се пути разишли, па нашто будити горке успомене.</p> <p>И ја сам много пати |
е на груди и јецала: „опрости, опрости! не знам шта чиним; та ја га тако волим!“</p> <p>„Прећи |
шњост на предмету своје љубави уважава, не поштујући његове душевне врлине, тај или себе прецењ |
вала, на таквој љубави!</p> <p>— Хвала, не хвала, смејала се старица.{S} То је тако било од кад |
p>— Одржали сте реч, а већ сам мислила, не ћете доћи.{S} Но причекајте, да изађем пред вас.{S} |
моја историја.{S} У колико сам грешила, не могу сама увидети; само знам да:</p> <quote> <l>Ниса |
пелује на дужност, него на право своје, не може бити рђав и непоштен, баш ако га и сумњиче.</p> |
војом да светли пред светом, разуме се, не са душевним својствима и здрављем, већ у спољашњем б |
.{S} Докле ћу живети и како ћу свршити, не могу знати, ал срце ми каже, да ме Данка бар у после |
ај.</p> <p>Уздахнула сам и оборила очи, не рекавши јој ништа.{S} Било ми је срамота, да потврди |
ратим.</p> <p>Он ме је стрпљиво слушао, не скидајући ока са мене.{S} Кад сам свршила, узе ме за |
љену особу имати, слепо јуре у пропаст, не обзирући се ни на што.</p> <p>Мајка је рекла: „забор |
правила...) али да посетим баба-Стану, не носећи јој припомоћ какве добротворне женске задруге |
е срце мртво.{S} Осећај, што га осећаш, не може бити љубав.{S} У животу се љуби тек једанпут!“< |
вор овакав никад не почињем.{S} Мислим: не ће ме разумети а могу ме и исмејати.{S} Чудан је све |
нда није ни чудо, што те после оговара; не увиђа своју погрешку, па искали срце на онима, што и |
ведаћу, казаћу вам све. — Другом нисам; не марим да се тужакам, ни да ме жале.{S} Неби ме ни ра |
брио или допунио.</p> <p>Но да скратим; не пишем роман или приповетку, него тек по неке решавај |
амне љубави, поштовања и познавања?!{S} Не, никако не!{S} Новац, проклети новац, главни је факт |
патила, па ће бити снажна и од сада!{S} Не лежи јунаштво у смрти, већ у животу.....“</p> <p>Пољ |
и погрешила.{S} Милана нисам жалила.{S} Не поверење према мушкима беше у мени већ корена ухвати |
а превару си потпомагала — ти сама.{S} Не корим те; знам ти назоре.{S} Али промисли се и ти, п |
ко говорим и кад сам остала неудата.{S} Не, ћерко није тако.{S} Куцало је топло и моје срце, мо |
p> <p>— Као обично код таке господе.{S} Не ће се видети ни кол ни сандук од цвећа и венаца, а п |
усмено казати.{S} Но овако је боље.{S} Не марим о себи да говорим.{S} Нису баш пријатне успоме |
тана?{S} А она мени:{S} Отселила се.{S} Не може да плаћа кирију за „анштендиг“ собу.{S} Сад је |
те, будите добри, па ми је донесите.{S} Не треба ми, ал нека је на окупу; ради других; мени ниј |
еницу.{S} Ено мали сишао са столице.{S} Не занима га наша „полемика.“</p> <p>Хтела сам да је за |
ане Истинићеве.{S} Ваше име не знам.{S} Не ћу ни да ми га кажете.{S} На што?{S} Стара сам, па ћ |
тако говори, кад се прашта од срца?{S} Не Стано, ти се и сад срдиш!{S} Али зар сва кривица леж |
уби своје чедо, кад оно није код ње?{S} Не, она га љуби увек и свуда и ми </p> <pb n="171" /> < |
/p> <p>Заборавили? — Је ли баш тако?{S} Не, сећају се они мене, кам год им се прохте смејати.{S |
друго не званично својевољно похађање — не донаша баш ништа....{S} Карактерише је само као прос |
на диже главу. </p> <pb n="140" /> <p>— Не бојте се. рече, благо се осмехнувши.{S} Неће ми ништ |
ним у сечењу.{S} Није ми дала.</p> <p>— Не, то ћу ја урадити, говорила је.{S} Ко зна хоћу ли јо |
снови су у своје време врлина.</p> <p>— Не разумем шта тиме мислите?</p> <p>— хоћу да кажем, да |
е из очију, но брзо их убриса.</p> <p>— Не замерте ћерко.{S} Така сам била од кад сам.{S} Лака |
таричин живот? смејала сам се.</p> <p>— Не, душо, врло ме занима, рече она узевши с ормана кота |
чи себи чашу воде, па настави:</p> <p>— Не поричем, да спољашност око привлачи.{S} Али ако је у |
ка, шетала сам се крајем од „ајзнбана,“ не би ли је случајно опазила; али увек без успеха.</p> |
ва, која потиче из душевног сродства, а не са спољашњости, заноса или животињског нагона.</p> < |
та је љубав.{S} Разумем, права љубав, а не оно, што веже падишу за његове буле или петла за кок |
су богату партију и од племићке крви, а не машамоду са три четири хиљаде.</p> <p>Да не изгуби н |
а том руком...{S} То је видите узрок, а не хладно срце.“</p> <p>Старка ућута.{S} Изгледало ми, |
к продужи даље?!“ Тако је видиш било, а не као сада.{S} Умориш се ко псето од силних питања.{S} |
<hi>истински и већма него себе</hi>; а не тек с моментани страсни осећаји животињска нагона, к |
шкрофлезан и јектичав подмладак?!{S} А не питају: која мати негује децу као што треба?{S} Мисл |
ати.{S} Могла си рећи: „не волем те!“ А не да ме тако гадно превариш!“</p> <p>„Милане!{S} Милан |
т отишао!{S} Ја, сам ето већ остарила а не могу да појмим: како човек неког може волети тек збо |
у мојој соби.{S} Из простог љубопитства не ступа се у познанство са особом као што сам ја.{S} Д |
еда ми у очи.{S} Склопила сам их, да га не видим.{S} Кад сам их отворила, рекла сам хладно и од |
/p> <p>Срцу нисам могла забранити да га не љуби.{S} Но, да ме је језик одао, ја бих га оцекла, |
н? — Њега сам да боме волела, ал сад га не волим.{S} Он се оженио.{S} Ваљда ти је писао. — И Ст |
а још жену и дете!“</p> <p>Хтела сам га не отворено вратити.{S} Узела сам и перо, када се покре |
ти.{S} Она је обично тако безазлена, да не зна ни „на чем жито расте...“ Ко год хоће може је пр |
чезње за тицама.</p> <p>— Бојите се, да не излете? осмехну се старица; неће, док сам ја у соби. |
мене.{S} Партија је добра, па мисли, да не размишљамо ово, оно.{S} Може се после попишманити... |
, рече старица а лице јој узе сетан, да не речем, болан израз.{S} Зар се данас склапа брак из у |
да је паметна, да је благодарна, па да не прави сметње.</p> <p>Боже, то нисам ни мислила! одје |
шо имате и више, Знате, богатство је да не треба веће.{S} Свега доста, ал што човек више има, в |
и.“</p> <p>„Мислиш?“ питала сам, тек да не ћутим.</p> <p>„Не да мислим, него сам и уверен.{S} Т |
природа остаје природа, па се бојим да не буде каква изгреда...{S} Ретки су и људи, који јачем |
Он је видио и осећао, али се учинио да не види...</p> <p>То ми је било доста.{S} Душу су ми ра |
ашамоду са три четири хиљаде.</p> <p>Да не изгуби наслеђе, предлагао ми је тајни, незаконити бр |
о разговарала, онако, као некада; можда не би одобрила корак, што сам га учинила — ја сам верен |
у мени нека врста сажаљења: „Ако можда не мисли да врећа?{S} Ако је можда и он несретан?{S} Ак |
препишем.</p> <p>— Шта ће вам?{S} Ваљда не мислите с њоме на јвност?</p> <p>Поруменила сам.</p> |
“</p> <p>„Врло појетички; само се канда не слаже с истином.{S} Зар ти није већ дневник казао, д |
вама, ал доста си на глас читала.{S} Ја не би могла тако дуго.</p> <p>— Могуће је.{S} Ал у мене |
очима тако не достојно оцрњујете.{S} Ја не сумњам у њега, али га љубим из све душе; а та љубав |
ед њиме жигосала и уверила га, да га ја не волим; а мој некадашњи нагли одлазак у башту и садаш |
о чудо не могу одобрити.{S} Што не ваља не ваља, па било старо или ново!</p> <p>Што се луксузне |
ши ми ђерђев из руку; „још ми та кошуља не треба, па не квари те очи; већ је сумрак.“</p> <p>Ус |
ог човека.</p> <p>— Ту се мајко, с вама не слажем.{S} Зар је љубав и поштовање једно исто?{S} Е |
им меким гласом, „море осећаја али њима не влада тек срце, бура лакомислености, него су потчиње |
ледала сам је тужно.{S} У њезиним очима не беше ни трага од туге.{S} За цело јој не беше жао жи |
го је трајала борба та, док једног дана не дође до очајања.</p> <p>На што живовати живот без св |
тренутка знала сам и осећала, да Милана не љубим тек као брата и пријатеља, већ и некако друкчи |
а друга зла; вечито се косе, а ни једна не попушта.“</p> <p>„Добра и зла је у нама свима, само |
рукчије.{S} Сад и момак од 17—20 година не тражи жену, већ новац. — Није у реду што ћу пред вам |
јурио себи куглу у чело.{S} Јели истина не могу тврдити; дознала сам тек из непоуздана извора.< |
из руку; „још ми та кошуља не треба, па не квари те очи; већ је сумрак.“</p> <p>Устала сам и зб |
ује, или чак и осети таку пресуду света не зна шта ће: да се смеје или да плаче над развалинама |
Време ужини већ прошло, а ја вам ништа не износим.{S} Морате се душо, задовољити ониме, што им |
их је токорсе угостила.{S} Тако се кућа не кући.{S} Тако се разорава.{S} Нисам од оних, што су |
р, и ја многе мушке штујем, а ни једног не љубим.</p> <p>— Нисте ме, ћерко, разумели, бар не он |
и су обично <hi>себичност</hi>, јер кад не могу љубљену особу имати, слепо јуре у пропаст, не о |
оно што морам.{S} Разговор овакав никад не почињем.{S} Мислим: не ће ме разумети а могу ме и ис |
у децу сваки дан.{S} Па зар им то никад не пада на памет?{S} Зар се не страше муке и клетве деч |
рано, толико зацело имате?{S} Па га сад не упуштајте.{S} Лепо је бити попадија.{S} За то ми буд |
Љубав је тек чисту хтело.</l> <l>Па сад не знам грех шта ми је,</l> <l>Или је грех правду тражи |
гонила ме, да онако учиним, а да се сад не видимо изчекује дужност — твоја.</p> <p>Заборави све |
уверен.{S} Таки карактери, таке природе не подлежу лако.“ Око му је пламтило а глас дрхтао.</p> |
га сина, краљевића Марка, да се на туђе не лакоми, па да суди по правди Бога истинога; јер је б |
меног света,“ па сам се страшила, да је не нађем можда прикривљену и у моје иначе разборите и д |
о дете!“</p> <p>Склопила сам очи, да је не видим.{S} Изгледала ми као пилат, који Бого-човека п |
је Даница и почела ме утврђивати да је не издам мајци; она је све на врати прислушкивала, а ма |
побећи од мене.</p> <p>Погледала сам је не разумевајући.</p> <p>— Чудно вам је што тако говорим |
нија.{S} Закључила сам да своје осећаје не одам. „Та ја се варам да га љубим; па и код њега је |
га а њему — љубав.</p> <p>Срце ми дакле не беше мртво него тек успавано!</p> <p>Стидила сам се |
је да се мене ради не труди, но она ме не хтеде ни слушати.</p> <p>— Гостољубље је лепа српска |
но, буди милостива, буди паметна, па ме не отискуј од себе.{S} Ја те љубим неизмерно.{S} Нема ж |
дим, да има неког, ко ме разуме и ко ме не ће исмејати за то, што сам овако остала.{S} Уседелиц |
м је узела у своју кућу, али да њу узме не могу допустити, већ тебе ради.{S} Она је сирота дево |
ти фрајла-Стане Истинићеве.{S} Ваше име не знам.{S} Не ћу ни да ми га кажете.{S} На што?{S} Ста |
то, мајко?{S} Ја држим да читање никоме не шкоди.{S} Ваљане књижевне ствари увек су корисне.{S} |
бину, фрушку гору.</p> <p>С моје стране не беше дакле никакве кривице, па и опет их брзо нестад |
их родитеља, особито матера.{S} Зар оне не увиђају, каква одговорност лежи на њима пред Богом и |
према њему збуњена; бојала сам се да се не одам, па сам му ретко и писала.{S} Оставила сам тај |
надо!{S} Ал ходите унутра.{S} Ваљда се не ћете за то наћи увређени?{S} Нисам рђава, ако сам си |
да нас по заслузи не казни, ни броја се не зна!{S} Шест година провела сам у њих.{S} Помајка ни |
н ако је пре подне, запали чибук, па се не види из дима; ако ли је после-подне, наслони главу н |
ужића њена </l> <l>Па га љуби, никад се не жури.</l> </quote> <p>— Гле како баба сравњује! насм |
те по неки варошки свет.{S} Мушки ме се не тиче.{S} Слабо водим рабош о њему.{S} Али женски, же |
о је и онако живље и веће место; ако се не сложиш са сестром, имаш свој новац а вешта си машамо |
вачке спекулације, па је ли чудо што се не хтедох без љубави удати?!{S} А за љубав, чинило ми с |
им то никад не пада на памет?{S} Зар се не страше муке и клетве дечије, греха пред Богом и срам |
изини и да је поседавамо.{S} Али зар се не може љубити и из даљине?{S} Зар на пример мајка мање |
изучила.{S} Радња ми је добро ишла, те не прође ни три године а ја постадох богата „партија.“ |
и новост не беше баш обичне природе, те не остаде без утиска.{S} И нехотице почела сам премишља |
зету.{S} У њих беше већ двоје деце, те не беше места и за мене.</p> <p>Закључише, да ме даду у |
и од тетке?{S} Па можеш.{S} Али нико те не тера...“</p> <p>Зајецала сам на глас.</p> <p>„Што пл |
ад си од мене побегла у врт.{S} Зато те не корим; али ни после ниси ме морала обмањивати.{S} Мо |
е кипило од смесе радости и туге, среће не среће, наде и неке црне слутње.</p> <p>После сам се |
вас узела.{S} Ја их не једем.{S} Вруће не ваљају, а од хладне за час се поболем.{S} Стара сам. |
, где могу нанети несрећу и где ме више не требају...</p> <p>Помишљала сам: шта ће Милан мислит |
S} Без тебе ћу отићи тек ако ме ти више не љубиш.“</p> <p>Стресла сам се.{S} Грозна мисао паде |
?{S} Доста што сам знала, да ме он више не воли.{S} Утопљеник се маша и сламке, а ја се прихват |
е пред људима?!</p> <p>Него ви ћерко, и не једете.{S} Ако је по вољи још млека?{S} А ето: масла |
ш се, но тако је.{S} Ти знаш, а можда и не знаш, да смо се, т. ј. да ме је Боривој волео још до |
ом далеко у свет, где нас нико не зна и не познаје.{S} Тамо ћу те на рукама носити и бићемо обо |
к од из греда тог.</p> <p>— Гле ви се и не чудите! рече она.{S} Ја сам држала да ће те пљенути |
сан пар.</p> <p>„Красан пар, а још се и не познајемо!“ Узвикнула сам у смеју.</p> <p>„Па што се |
к пун џеп!{S} Цео свет, особито мушки и не почиње онде љубити, где би требало да поштује.{S} Те |
вулкан, по чијој површини често ходим и не слутећи шта у њему врије и кува.</p> <p>Љубила сам г |
мене; све више увиђам, да је лакоуман и не постојан, а и мишљење нам се јако разилази; познати |
те, да те држим на крилу!“</p> <p>„То и не тражим; само хоћу и морам ти казати; да немаш право |
<p>Дај Боже, да тај лепи шарени свет и не познате, бар не овако, као што сам га ја познавала!{ |
ина ускомешала, те хајд и он у гомилу и не знајући зашто! „Великоварошани“ су често веће радозн |
жиле, смејала се старица.{S} Ко не ради не треба ни да једе.</p> <p>Милан никако да скине очију |
м.</p> <p>Молила сам је да се мене ради не труди, но она ме не хтеде ни слушати.</p> <p>— Госто |
а улици пољубила, од среће, што у њојзи не нађох оне — морске логике.</p> <p>Тога вечера сам ра |
та мајку умилостивио, да нас по заслузи не казни, ни броја се не зна!{S} Шест година провела са |
} То двоје одређују шта је лепо, шта ли не.{S} Зато и треба настојати, да се те две особине још |
живот сломљен.{S} Она је моја жена, али не она, за којом сам ја чезнуо.{S} Свака мисао разлази |
вне врлине, тај или себе прецењује, или не познаје љубав.{S} Осећај, што га таки људи имају, са |
е допало, али деца се волела а родитељи не попуштају, па шта сам знала друго чинити, ја — која |
м?{S} Подићу и небо и земљу док до цељи не дођем.“ </p> <pb n="165" /> <p>Упро је очајнички пог |
ion" /> <p>Била сам дете.{S} Природа ми не беше маћеха; подарила ми је клицу свега онога, чиме |
трулеж.{S} Јелте, да је тако?{S} Па ми не замерите!{S} Незнање и невиност није једно исто!{S} |
„мој мали филозоф“ дао у посао, кад ми не одговара, о оној теми, што сам јој писао?“ питао је |
у мени.</p> <p>„Отићићу, тек ако ме ти не љубиш,“ рекао је човек, кога сам некада тако жарко в |
.</p> <p>„Милане, буди човек!{S} Зар ти не знаш да си ожењен? рекла сам трудећи се, да га умири |
<p>„По томе би ја била њежна.{S} Зар ти не налазиш да сам сувише осетљива?{S} Душан ме увек кор |
сумње, а осећам, да ме ни сад презирати не можеш.{S} Па зар неби било лудо, кад се неби машили |
е гроба и држала, да никога више љубити не могу!</p> <p>Био је Миланов друг и брат од тетке.{S} |
н не прихвативши их. „Љубав се изнудити не може, а ја сам се томе могао надати још онда, кад си |
што је прошло и што се више преиначити не може.</p> <p>Он се тада обично усиљено насмешио и би |
ми је било све јасно.{S} Мојој помајци не беше доста, што сам се из дужности својевољно среће |
е беше ни трага од туге.{S} За цело јој не беше жао живота.</p> <p>— Дакле ни ту се нисам прева |
љао неки рођак из Срема.{S} Друго о њој не зна.{S} Мало је говорила у опште, а о себи никад; и |
</p> <p>— Зар је то занос?{S} Зар човек не љуби у животу тек једаред?{S} Та права је љубав вечи |
мушки су врагови; лажу око девојке, док не дође до женидбе, па онда бирају богатију.{S} Сви су |
звезда, или клизају све даље и даље док не пропадну у глибу — порока.</p> <p>Друга врста јунаки |
матер, но у жени, која га је родила, ал не схваћа и занемарује своју дужност.“</p> <p>Ужаснула |
е баш и чудо; девојка на свом месту, ал не уме у свету да се нађе.{S} Ето код куће, умесими „на |
је тамо у оном крају од „ајзнбана.“ „Ал не зна ни она да ми каже, у ком је сокаку и који је бро |
во се српство њиме поноси.{S} Друго вам не умем казати.</p> <p>— То је баш ко с Димитријем Обра |
?“</p> <p>„Теби кошуљу,“ одговорила сам не погледавши га.</p> <p>„Па зашто златом?{S} Досад то |
рма неприкосновеног поштења...{S} Ником не пада наум, колко се себичних, на и неморалних жеља б |
ас окружава?{S} Али с мојом приповетком не ћете стећи гласа.{S} Таких „романа“ мало ћете продат |
ке.</p> <p>„Шта да ти опростим? рече он не прихвативши их. „Љубав се изнудити не може, а ја сам |
познајеш.“</p> <p>„У тебе је,“ рече он не дижући очију и некаквим меким гласом, „море осећаја |
ише је хуманистичким особинама, а друго не званично својевољно похађање — не донаша баш ништа.. |
а рукама лепршање.</p> <p>Сад ми друго не остаде, већ да кажем истину.</p> <p>— Зашто ми ниси |
ек стара времена добра, али ни ово чудо не могу одобрити.{S} Што не ваља не ваља, па било старо |
те заслужиле, смејала се старица.{S} Ко не ради не треба ни да једе.</p> <p>Милан никако да ски |
, поштовања и познавања?!{S} Не, никако не!{S} Новац, проклети новац, главни је фактор свуда!</ |
Али није нужно да га у мојим очима тако не достојно оцрњујете.{S} Ја не сумњам у њега, али га љ |
утку, са њезина шарена одела, исто тако не може истински волети ни спољашње лепа човека, без ду |
други достојнији предмет.{S} Исто тако не силази нама љубав ни с ким ни у гроб.{S} Она остаје |
х било неколико туцади?“</p> <p>„Толико не, ал једно туце још је на реду.{S} Јели по вољи да на |
но, а оно се узвисило над њиме, па нико не замера.{S} С радошћу узима стан тако усамљено женски |
S} Доктора није хтела. „Од овог ме нико не излечи, сека-Мари,“ говорила ми, кад сам је нудила, |
ајде самном далеко у свет, где нас нико не зна и не познаје.{S} Тамо ћу те на рукама носити и б |
од образа и безубих вилица, те ни мало не доликују оном широком челу и „грчком“ носу.{S} Обрве |
и испод достојанства...{S} То ми зацело не би ни она допустила.{S} Та за Бога! — Друго је бити |
застирући сто и спремајући ужину; само не треба претеривати.{S} Оно што се у кући нађе и искре |
и сиромашних, учених и дресиратих; само не онаквих каквих сам ја хтела.</p> <p>Сваки од њих има |
лите о женском картању?{S} И мушком оно не служи на част.{S} Карташ је оличено среброљубље, зак |
раза?...“</p> <p>— Но, но, дабоме да то не сме фалити.{S} Ал тек, тек.</p> <p>— Па зар сам ја л |
рви мах, да ћу умрети, полудети, али то не би ни једно; била сам млада и душевно снажна.{S} А:< |
али стално га везати неможе.{S} Особито не може она везати разборита човека.{S} Изузетака је да |
ли ни ово чудо не могу одобрити.{S} Што не ваља не ваља, па било старо или ново!</p> <p>Што се |
ом поруменила и задрхтала, да и оне што не ишчитају ...</p> <p>Оне нису ништа ишчитале, но ја с |
ести мисли: „зашто да је збуњен и зашто не долази?“ У својој машти нашла сам и одговор: „Он те |
.{S} Примити је никако нисам смела, бар не с мирном савешћу.{S} Навикнут је био на комотан живо |
тај лепи шарени свет и не познате, бар не овако, као што сам га ја познавала!{S} Старка умукну |
/p> <p>— Нисте ме, ћерко, разумели, бар не онако, како сам ја хтела.{S} Ја нисам одређивала, шт |
пријатну забаву и то „света ради!“ Зар не пролази и сунце кроз каљава места, на остане чисто?! |
с и животињски нагон.{S} Нико на пример не пориче, да мајчина љубав није најмоћнија и најсветиј |
растичан израз.{S} Али кад се неки свет не стиди трулеж подрањивати, што би се ја стидела вама |
<p>Нисам је мислила издати; али новост не беше баш обичне природе, те не остаде без утиска.{S} |
</p> <p>— Зар ви мислите, да спољашњост не може човека стално привући?</p> <p>— Најпре једите, |
p>Долазио нам је сваки дан.{S} Једанпут не дође две недеље; било ми је за то време некако чудно |
траје, па и онда, кад љубљене особе већ не буде.{S} Само сопствена смрт дреши нас од праве љуба |
а.{S} Тек што им знање на левак у главу не сипаш, па која вајда?{S} Шарлатана у свету више но и |
презрети, зар је морао узети ону, коју не воле?...</p> <p>Тако сам мислила, па села и написала |
S} Ретки су и људи, који јачем искушењу не подлежу.{S} Па шта могу тражити од неразумне животињ |
сећи.{S} Ову сам за вас узела.{S} Ја их не једем.{S} Вруће не ваљају, а од хладне за час се поб |
људи ретко су потпуно сретни.{S} Ако их не гоне људи, хоће да их напати оно — што зовемо судбин |
а није била „рђава особа.“ За њу се још не зна ни добро ни зло; а ко више апелује на дужност, н |
сака једрих плећа, црних наусница, свил'не косе, бисер зуба, чарних очију и бела и румена лица, |
/l> <l>Ја сам онда црни грешник,</l> <l>Не треба му опростити</l> <l>Заслужио је патити.</l> </ |
e> <l>Залуд стриче, дуваш деваш,</l> <l>Не издува чега немаш!</l> </quote> <p>То сам научила од |
зацело и није — један!...</p> <p>„Ми—ла—не!“ прошапутала сам испрекидано и онесвешћена пала дол |
То видите, мени изгледа врло себично. „Не ћу да живим, кад га немам и кад нисам сретна!“ То ис |
е морала обмањивати.{S} Могла си рећи: „не волем те!“ А не да ме тако гадно превариш!“</p> <p>„ |
аском на земљу. </p> <pb n="162" /> <p>„Не, мајко, нећу ти спомен каљати!{S} Твоја кћи је доста |
итао је узевши ме опет за руке.</p> <p>„Не шалим се“, рекла сам недижући очију и тако одлучним |
> <p>Обоје ме прекорно гледали.</p> <p>„Не отимај ми име!{S} Нисам ја крива што се тако десило, |
?“ питала сам, тек да не ћутим.</p> <p>„Не да мислим, него сам и уверен.{S} Таки карактери, так |
марим да се тужакам, ни да ме жале.{S} Неби ме ни разумели, ал вама ћу казати.</p> <p>Човек ос |
ећи поверљиво ми додаје: да момак можда неби дошао тако далеко.{S} Има девојака свуда, ал сиром |
знати, да сам ради њега умрла.{S} Онда неби <pb n="156" /> могао бити сретан, а ја сам му тек |
"171" /> <p>би је презирали, кад га она неби пустила од себе, онда кад би с њоме заједно пропал |
ка и колеба?“</p> <p>„Без тога колебања неби била човек.{S} То није грех; то је на карактерном |
хтео, продаје се нека земља у месту, па неби хтели да је уступе.{S} За то су дошли чак овамо:{S |
у поверљиво додаје: да ми се така срећа неби можда ни јавила, да није њега, да ме препоручи..{S |
ко рећи.{S} Тако говори младост.{S} Кад неби ни она тако говорила — џаба ти човека!{S} И снови |
Онда вам је тако добро испала, бољу је неби ни краљица умесила...</p> <p>— је лите да је била |
ито грешницима моје врсте...{S} Попа ме неби ни разумео.{S} Рекао би ми можда — као у оној песм |
можеш.{S} Па зар неби било лудо, кад се неби машили среће, која нам је тако близу! ..{S} О, Ста |
како боли та глупост светска.{S} Како и неби, кад ти предпостављају лошију од тебе, само за то, |
ст са једном таком тичицом; само кад ми неби биле тако одане!{S} Овако ће ме тек гроб од њих ра |
и егземплар?“ смејао се он.</p> <p>Како неби било!{S} Сад сам вам тек прочитала пролећне месеце |
ме ни сад презирати не можеш.{S} Па зар неби било лудо, кад се неби машили среће, која нам је т |
комотан живот и раскошну удобност, коју неби могао имати, кад би се наслеђа одрекао.{S} Мене ра |
малаксалост и тугу, злоћу и лукавство, небих се зацело тргла.{S} Овако је била — необична.</p> |
рагове, а тога није смело бити; била би неблагодарност према мајци, а ни Милан није смео знати, |
и се смеје.{S} Баш ти је данашња младеж неблагородна.</p> <p>— Манте се ви Мацо, придике.{S} Гл |
и, да се са женом раставим?{S} Подићу и небо и земљу док до цељи не дођем.“ </p> <pb n="165" /> |
и цвеће и оно китњасто зеленило и плаво небо, што тако красно дичи моју постојбину, фрушку гору |
а сам рекла: права љубав, а та незна за неверу.{S} Она се гаси тек с нашим животом само сам још |
сам да то није више братинска љубав, а невеста ни вереница још му нисам била, па би морала пор |
олитика, рече она, пруживши ми лист.{S} Невидим добро; ситна је, но толико сам назрела.</p> <p> |
простити ону гадну, ону црну увреду.{S} Невин сам, али и твој је живот отрован.{S} Доказ томе в |
оду да га распне и поред уверења, да је невин...</p> <p>Она уздахну и оде од постеље.</p> <p>Ка |
њега, срце би му казало, да сам чиста и невина.</p> <p>Заборавила сам га, али сам другог заволе |
ако?{S} Па ми не замерите!{S} Незнање и невиност није једно исто!{S} А ви нисте данас дете.{S} |
Провођаџија бар тако тврди, но у својој невиности додаје: да је младожења дошао на три хиљаде.{ |
ме можда заборавља, што држи, да га ја неволим.{S} Згодном приликом дадох му познати како ми ј |
.</head> <p>Прошло је три године.{S} Од негдашње жарке љубави према Милану остала је тек горка |
p>Разуме се, да му се нисам исповедала, него место тога отпочела какву згодну шалу, држећи, да |
е из дужности својевољно среће одрекла, него да постигне своју цељ, срамно ме је пред њиме жиго |
о ти је дужност; а они те и већма воле, него ја.{S} У мени нема више ни мрве љубави за тебе.“</ |
то весели; а за сироче нема веће среће, него кад може да задовољи оне, који га с љубављу сретај |
нужна.{S} И сад све памтим много јаче, него оно, што се јуче десило.{S} Успомене најдуже остај |
не влада тек срце, бура лакомислености, него су потчињени, тврдој вољи, ћерци разума.“</p> <p>„ |
и другим.{S} Патња често већма челичи, него највећа срећа.</p> <p>— Право велите.{S} Но зато о |
тек да не ћутим.</p> <p>„Не да мислим, него сам и уверен.{S} Таки карактери, таке природе не п |
о ни зло; а ко више апелује на дужност, него на право своје, не може бити рђав и непоштен, баш |
а истинога; јер је боље изгубити главу, него своју огрешити душу!{S} Тако Јевросима.{S} А шта р |
скратим; не пишем роман или приповетку, него тек по неке решавајуће догађаје из свога живота.{S |
<p>— Знам само да је пролетос умрла.{S} Него ако је повољи да дозовем Мари-нени?{S} Она је добр |
ажем, да те сад љубим хиљаду пута већма него пре.“</p> <p>Узео ме је за руке, уверавјући ме неж |
} Та волила сам га <hi>истински и већма него себе</hi>; а не тек с моментани страсни осећаји жи |
етињске душе своје; љубила сам их већма него и тице и цвеће и оно китњасто зеленило и плаво неб |
солидни кругови презру и истисну — пре него ма коју карташицу или особу са мрачном прошлошћу, |
</p> <p>Поздрав нам беше много хладнији него обично.{S} Ни руковали се нисмо, а иначе нам је то |
бав.</p> <p>Срце ми дакле не беше мртво него тек успавано!</p> <p>Стидила сам се сама себе, но |
ед Богом и срамоте пред људима?!</p> <p>Него ви ћерко, и не једете.{S} Ако је по вољи још млека |
ниче, а код другог се већ суши.</p> <p>Него и ја сам красна домаћица.{S} Време ужини већ прошл |
} Станује одма у другој соби а она је и неговала у болести. — Молим вас, дозовите је.</p> <p>Ма |
в подмладак?!{S} А не питају: која мати негује децу као што треба?{S} Мисли доста је учинила, к |
м је сваки дан.{S} Једанпут не дође две недеље; било ми је за то време некако чудно и тешко.{S} |
одруги пут своје срце.</p> <p>После две недеље добила сам опет писмо од Даринке.{S} Јављала ми, |
ти, но случај ми је помогао.{S} Пре две недеље си једног јутра заборавила у брави кључ од своје |
дневника...“</p> <p>То је било пре две недеље...“ А румен стида суну ми у лице.{S} Чинило ми с |
а.{S} Није сирота дуго лежала; само две недеље.{S} Доктора није хтела. „Од овог ме нико не изле |
знатан капитал.{S} Сљед тога ретко беше недеље а да није на моји врати закуцао по који провођаџ |
а руке.</p> <p>„Не шалим се“, рекла сам недижући очију и тако одлучним тоном; да сам се сама тр |
где би требало да поштује.{S} Тек мане, недостаци и слабост женскиња њих привлачи; врлине се об |
допринела је много и она његова гадна и недостојна сумња о мени.{S} Та да ме је тек у пола воле |
лепа и што је умела страсно љубити ма и недостојно и моментано...</p> <p>Често су такве јунакињ |
ла мајци и Даници, а сад сам при сваком нежнијем изразу његовом поруменила и задрхтала, да и он |
p> <p>Узео ме је за руке, уверавјући ме нежним и страсним речима о својој љубави.</p> <p>Ћутала |
е.{S} Кад сам свршила, узе ме за руке и нежно рече:</p> <p>„Добар бранилац.{S} Али овог пута се |
ора тог и покрила лице рукама.{S} Он их нежно скиде и загледа ми у очи.{S} Склопила сам их, да |
еше мале разлике.{S} И пре су била пуна нежности; а ја сам се изражавала како сам умела и како |
ту се нисам преварила? ви и пишете?{S} Незадовољни сте можда с оним што вас окружава?{S} Али с |
изгуби наслеђе, предлагао ми је тајни, незаконити брак. „Лудо би било, да ради оне церемоније |
ише! (Ја) нисам била така.{S} За то сам незгодна јунакиња.{S} Да то будем, требала сам се убити |
ели.{S} Ја сам рекла: права љубав, а та незна за неверу.{S} Она се гаси тек с нашим животом сам |
и тетку, знајули што о фрајла-Стани.{S} Незнадоше о њој баш ништа; само сека-Маца рече, — баш ј |
у самој ствари „лакша роба“ ...{S} Ти и незнају шта је љубав.{S} Разумем, права љубав, а не оно |
ужност према другоме.{S} Је ли то грех, незнам.{S} Нећу ни да испитујем.{S} Доцне је, али да ни |
ривој није дошао да се опрости, зашто — незнам.</p> <p>У туђини сам провела две године у раду и |
е, да је тако?{S} Па ми не замерите!{S} Незнање и невиност није једно исто!{S} А ви нисте данас |
</p> <p>— Може, али тек ређе.{S} Још ви незнате по неки варошки свет.{S} Мушки ме се не тиче.{S |
. „Хтео сам рећи, да би моја помоћ била незнатна.{S} Ти га љубиш и сувише...“</p> <p>„Љубила са |
а ме не отискуј од себе.{S} Ја те љубим неизмерно.{S} Нема жртве, која би ми за тебе тешка била |
е.</p> <p>Слагале смо се и ако смо биле неједнаке природе; била ми је необично одата.{S} Доцниј |
е, а после се опет разилазили.{S} Но ту неједнакост изједначило би време и љубав, да само није |
протре очи и викне: „Ко је то на среди, нек продужи даље?!“ Тако је видиш било, а не као сада.{ |
е плетиво ил вез, па кад нуз вас проћу, нек шиваћка све лети, а плетице све звецкају!</p> <p>— |
ла?{S} Јесам ли?</p> <p>Догађаји и дела нек говоре!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Била |
пустивши ми руке; „но и ја сам крив, па нек ти буде по жељи.</p> <p>С тим је одјурио из собе.</ |
е заборавила.{S} Сада је све прошло, па нек вам је просто!</p> <p> <hi>Стана</hi> </p> <p>После |
а сам свршила а ко осећа да је чистији, нека дигне камен на мене и нека ми каља успомену!</p> < |
— Већ и тај жутокљун мисли кад се жени: нека је новца, а жена је на свету и више!{S} Па и девој |
ам све главније успомене свела у једно; нека ме бар после смрти најближа околина позна онакву, |
ан карактер и верна разборита друга.{S} Нека је ма и сулудаст, само нека је богат.{S} Еквипаж и |
ма беше ми се смркло а срце ми стегнула нека ледена рука. </p> <pb n="157" /> <p>Кад сам се осв |
има.</p> <p>На старично „слободно,“ уђе нека по изгледу отмена госпа.{S} Дошла је да наручи нек |
ачким лицем.{S} У том погледу лежала је нека младалачка живахност, помешана са искреношћу и доб |
овек више има, више би хтео, продаје се нека земља у месту, па неби хтели да је уступе.{S} За т |
је чистији, нека дигне камен на мене и нека ми каља успомену!</p> <p>СТАНА.</p> <p>Сутра дан с |
зела сам и перо, када се покрену у мени нека врста сажаљења: „Ако можда не мисли да врећа?{S} А |
огађаје из свога живота.{S} Појединости нека замишља свако по ћефу, а оно што ћу написати, дово |
, па ми је донесите.{S} Не треба ми, ал нека је на окупу; ради других; мени није нужна.{S} И са |
.{S} Но једне зиме беше овладала самном нека чама.{S} Држала сам, да ће ми бити скоро крај, па |
в ни с ким ни у гроб.{S} Она остаје као нека клица вечито у нашем срцу, да у повољним околности |
а друга.{S} Нека је ма и сулудаст, само нека је богат.{S} Еквипаж и вранци, кадифа и злато, — т |
алачки израз. — Баш враг тај песник, но нека га Бог поживи!{S} Да није по кад-кад шале, јадно б |
могао.{S} Био је као и сви други.{S} Но нека му је просто — није знао шта чини.</p> <p>Опет је |
не.</p> <p>И ја сам много патила.{S} То нека ти је утеха.{S} Али сад је све прошло.{S} Дужност |
она мене, али зависи од — мужа.</p> <p>Нека је просто и њему; није он први у ком је жудња за б |
> <p>Била је повисока слаба старица.{S} Некада, у младости, могла је бити лепа.{S} Црте лица би |
ти не љубиш,“ рекао је човек, кога сам некада тако жарко волела и кога сам сад опет љубити поч |
на површину.{S} Ето на пример, и ја сам некада љубила људе, а сад — ту се старка болно и гласно |
мртвила сам своје срце и одбила га, као некада Милана. — После неколико дана био је већ веран с |
се с тобом радо разговарала, онако, као некада; можда не би одобрила корак, што сам га учинила |
— Становала је, вели, у суседству њене некадашње газдарице, поштарке.{S} Сваког месеца долазил |
S} Гледајући је тако појмила сам њезино некадашње самопрегоревање зарад дужности према другима. |
и уверила га, да га ја не волим; а мој некадашњи нагли одлазак у башту и садашња молба да ми о |
је утешим, приповедала сам јој и своју некадашњу љубав према Милану.{S} О Боривоју нисам јој н |
>„У тебе је,“ рече он не дижући очију и некаквим меким гласом, „море осећаја али њима не влада |
у, а мајка ме погладила по челу и рекла некако сухопадно;</p> <p>„Знала сам.{S} Та ти си увек б |
лакше сноси. „Смејао се, но тај смеј је некако чудно звучао; те сам га зачуђено погледала.</p> |
дође две недеље; било ми је за то време некако чудно и тешко.{S} Питала сам и Душана, шта је с |
ки тог мишљења! ...</p> <p>Засмејала се некако чудновато, па рече:</p> <p>— Знала сам да ћете т |
а сам ћутала.{S} Била сам изненађена, и некако чудновато расположена.{S} Нисам могла да побијем |
љубим тек као брата и пријатеља, већ и некако друкчије. </p> <pb n="154" /> <p>Дотле сам била |
а међу друга; само ми је у грудима било некако празно, врло празно.{S} Чинило ми се, да више ср |
сио је он.{S} У души ми је при том било некако топло; срце ми је живље почело куцати, но тек за |
Чудан је свет.{S} Али данас ми је опет некако топло око срца.{S} Чини ми се, да сам с педесет |
тнути на шешир, па извукла место њих из неке кутије твој дневник.{S} Опрости што сам га неприме |
радости и туге, среће не среће, наде и неке црне слутње.</p> <p>После сам се утишала и почела |
ило!{S} Хоће с картањем на новац бајаги неке забаве.{S} Лепа забава, која из туђег џепа вади но |
title>.“ Још ми је било слободно читати неке преводе од Фенелона и других страних писаца, као и |
идим накићеву дечицу.{S} Изгледају, као неке накићеве лучице.{S} И то већ показује неку материн |
римера у свету, <pb n="142" /> да се по неке токорсе образоване, отмене „даме“ стиде на улици п |
пишем роман или приповетку, него тек по неке решавајуће догађаје из свога живота.{S} Појединост |
га љубила из свег срца и душе своје.{S} Неки пута ми се чинило, да сам и у Милану љубила тек ње |
екам да дорастем за шпекулацију, што је неки свет браком назива,“ био је мој одговор.{S} И тиме |
вај мало драстичан израз.{S} Али кад се неки свет не стиди трулеж подрањивати, што би се ја сти |
</p> <p>„Зашто сам остала неудата.“ Као неки мото беше додато:</p> <quote> <l>Имала сам топло с |
— Боривој.</p> <p>Уздрхтала сам се као неки кривац.{S} И он је био збуњен и блеђи но обично.</ |
ошту, да прими 10 фор. што јој је шиљао неки рођак из Срема.{S} Друго о њој не зна.{S} Мало је |
к!{S} Наћиће се, дабоме, као и свуда по неки изнимак, али већина ће пропасти.{S} Пример је најб |
оже, али тек ређе.{S} Још ви незнате по неки варошки свет.{S} Мушки ме се не тиче.{S} Слабо вод |
реврташе листове, овде-онде читајући по неки одломак ове или оне песме.</p> <p>— Добро пише.{S} |
продирало је сад још кроз ваздух тек по неки сребрнаст дечији гласић и тихо шкрипање шљунка, по |
иси удата, и то је довољан разлог, да с неким презирањем о теби говори.{S} Баш као да ниси свес |
ох тражити тетку.</p> <p>Нашла сам је с неким познаницима тек на станици.{S} О старици јој ниса |
.</p> <p>Застала је и убрисала сузе.{S} Неко време је замишљено ћутала.{S} За тим се прену, а п |
а станицу. (Неко пошао директно тамо, а неко био на путу, па видио да се светина ускомешала, те |
љезница и разних машинерија, беше се за неко време — као обично пред подне — стишало.{S} Осим т |
S} Често је тај утисак моћан, па човека неко време и занесе, али стално га везати неможе.{S} Ос |
ости према другима.</p> <p>У том закуца неко на вратима.</p> <p>На старично „слободно,“ уђе нек |
т није тек од јуче.</p> <p>Преметала је неко време по кутији и онда извади чак са дна једну саш |
>Он уздахну и оде прозору.{S} Гледао је неко време замишљено крозањ; за тим ми опет приђе.</p> |
ем, којим види да многи ходе,“ рекао је неко; приметала сам у своју обрану.</p> <p>— Манимо се |
вотиње?!</p> <p>И ја и Милан играсмо се неко време тичицама.{S} После их старка опет метну у ка |
ост а по лепоти и доброти прави анђео и неко надземно створење.{S} Од ње несме нико — па ни пис |
па се спусти уз мене.</p> <p>Ћутале смо неко време обадве.{S} После неколико тренутака, маши се |
много мањој мери, Дешавало се, да је по неко узео девојку због мираза.{S} Исто тако, бивало је |
, тако је светина нагрнула на станицу. (Неко пошао директно тамо, а неко био на путу, па видио |
е а кроз прсте котрљале се сузе.</p> <p>Неко време је тако стајао.{S} Затим тешко уздахнуо, спу |
педесет година млађа.{S} Видим, да има неког, ко ме разуме и ко ме не ће исмејати за то, што с |
ет нашао.{S} Практицирао је у месту код неког адвоката, а у шогора беше син Душан, с ким се још |
што, нисам знала ни сама.</p> <p>После неког времена дође и он у врт.{S} Преко руке је носио м |
са; а разметнуто било је нешто папира и неког цртежа.{S} Све беше јако пожутело. — Знак, да им |
старила а не могу да појмим: како човек неког може волети тек због телесне лепоте?!{S} Мислићет |
ле, даћу ти јабуку!</p> <p>Док је она с неког орманчића донела јабуку, разгледала сам јој собиц |
ме још воле...</p> <p>— Зар немате баш неког од својих?{S} Питала сам и други пут.</p> <p>Она |
ами дома.{S} Мајка и Даница беху отишле некој рођаци у посету.</p> <p>Ја сам везла, а он је у д |
</p> <p>Закључише, да ме даду у Ву....р некој доброј пријатељици моје добре тетке, да ме издржа |
зидовима је висио један старински сат, неколико слика и два лепо бојадисана кавеза.{S} У свако |
из срца и душе.{S} Ту је опет преврнула неколико листова, и пажљиво читала.{S} На једанпут диже |
да видим, кад је тако.</p> <p>Читала је неколико песмица смешећи се.{S} После преврташе листове |
плетиво, а у отвореном прозору било је неколико саксија цвећа.{S} Цео намештај је био старинск |
да се ради? омачеми се са усана, после неколико тренутака.</p> <p>— Шта да се ради?{S} Добро в |
p> <p>Старка уздахну и заћута.{S} После неколико тренутака настави опет:</p> <p>— Било је и пре |
>Ћутале смо неко време обадве.{S} После неколико тренутака, маши се она за лист, што сам га уз |
јер то беше последњи загрљај.{S} После неколико тренутака је отпутовао.</p> <p>Писма су опет л |
и одбила га, као некада Милана. — После неколико дана био је већ веран са ћерком богата поседни |
н осмех.</p> <p>— Да, настави она после неколико тренутака ћутања, човек осети потребе да се ис |
— Чија је то песма? питала сам је после неколико тренутака.</p> <p>— Моја.{S} Па и опет заћута. |
Желиш ли искрену пресуду?“ питаше после неколико тренутака.</p> <p>„Наравно.{S} Сад ме и боље п |
.</p> <p>И ја сам дрхтала.{S} Тек после неколико тренутака могла сам рећи:</p> <p>„Зашто си то |
жала сам да неће доћи.{S} Али већ после неколико дана стајао је предамном блед и дрхћући од узб |
о!</p> <p> <hi>Стана</hi> </p> <p>После неколико дана опет ми је писао:</p> <p>Твој опроштај је |
сам вам тек прочитала пролећне месеце и неколико сталежа, а где су остали сталежи, па лето, па |
ала сам се ја; „изволите само прочитати неколико бележака из мога дневника, па ће те се уверити |
еду отмена госпа.{S} Дошла је да наручи неколико пари чарапа за „штафир“ своје кћери.</p> <p>Оп |
веће пакетиће.{S} Исто тако беше у њој неколико дењчића другог рукописа; а разметнуто било је |
шалила сам се ја.</p> <p>„То би их било неколико туцади?“</p> <p>„Толико не, ал једно туце још |
а шта сам претрпила док сам написала то неколико хладни и равнодушни речи!</p> <p>Да заборавим |
како живим и т. д.{S} Све је то чинила неком природном искреношћу и неусиљеном учтивости.</p> |
да се коме изјада.</p> <p>Старка се по неком времену прену из мисли и погледа око себе.{S} Пог |
ранили, седила је дубоко у ноћ и читала неку рукописну књижицу.{S} Кад је прочитала, спалила је |
е накићеве лучице.{S} И то већ показује неку материнску љубав и старање о деци!</p> <p>— Нећу д |
љутећи оде шифонеру, отвори га и донесе неку кутију, па је метну на сто.{S} У њој је било писам |
p> <p>Чим тичице опазише шећер, удесише неку пријатну арију: тек кад су је свршиле, почеше пипк |
ба-Стану.{S} У њезиној соби застала сам неку младу раделицу.{S} Баба-Стана беше — мртва.</p> <p |
у и пажњи с којом сам читала, добила по неку награду; обично воћа, колача, коју сличицу или игр |
олила је кућњег газду да телеграфише по неку њену рођаку тамо у Срем.{S} Учинимо јој по жељи и |
језику, захтевао је, да преведемо и по неку немачку приповечицу на српски и да му своје мишљењ |
у њојзи уживам; видим, да ме воле бар у неку руку...</p> <p>С тим отвори и зелени кавез.{S} Апо |
о шогор и сестра.</p> <p>„Имам каде.{S} Нема ми ни тридесет година.“</p> <p>„Нема ти ни тридесе |
ј од себе.{S} Ја те љубим неизмерно.{S} Нема жртве, која би ми за тебе тешка била.{S} Знања има |
е је гошћење.</p> <p>Дабоме да сад тога нема.{S} Чујем каква је сад мода.{S} Усили се, па те до |
ени једно за друго?!{S} Да си ме љубила нема сумње, а осећам, да ме ни сад презирати не можеш.{ |
овека.{S} Права љубав је вечита.{S} Она нема краја, нити се може уништити; тако на пример, ако |
е писмо; „а знај, да за мене више среће нема.{S} С мајкином исповести одлетила је за увек.{S} П |
ила сам, да течу то весели; а за сироче нема веће среће, него кад може да задовољи оне, који га |
је сталност врлина.{S} Без те врлине и нема праве љубави.{S} Несталан човек и није прави човек |
они те и већма воле, него ја.{S} У мени нема више ни мрве љубави за тебе.“</p> <p>Он се тргао, |
им у гробље.{S} Тако то бива, кад човек нема своје деце ни блиске родбине.{S} А уз то има велик |
овек рођен тек да само ужива?{S} Зар он нема племенитија позива?{S} Истина је света, да је свак |
ћ мртва роба, која остане у дућану, што нема купаца, или што је лошија од остале робе.</p> <p>К |
утрашњих мојих особина.{S} Данас их још нема.{S} Па ма колико се око њега умиљавала, слабо бих |
S} Нема ми ни тридесет година.“</p> <p>„Нема ти ни тридесет година!“ узвикнуо је шогор зар ти х |
моћу.{S} Оне друге собе гледе у ходник, немају зрака ни толико, рече старка, кад нас је у собу |
и наљутим, а после мислим: ваљда сироте немају својих мисли?!</p> <p>Насмејала сам се на глас.< |
дању твоме; нећу ти ни љубавника убити; немам права на то, а зацело и није — један!...</p> <p>„ |
о онда држим у крилу Марка и Аурору.{S} Немам баш неограничено поверење у њима; слушају ме до д |
а врло себично. „Не ћу да живим, кад га немам и кад нисам сретна!“ То истина говори очајање, ал |
S} Чинило ми се, да више срца у грудима немам.{S} Сви осећаји ко да ми се следили.</p> <p>Како |
рим.{S} Чудно ми је и самој.{S} Кад-кад немам речи.{S} Мрзи ме чисто говорити и оно што морам.{ |
орења, која ме још воле...</p> <p>— Зар немате баш неког од својих?{S} Питала сам и други пут.< |
амовати.{S} Сад је јецала.</p> <p>— Зар немате никог свог? питала сам је ја.</p> <p>— Приповеда |
ли се склонила где год, па читала какав немачки роман или по коју првину М. Видаковића, које је |
различитих књига.{S} Упознао нас је и с немачком литературом.{S} Сви дечији писци и песници тог |
писма писати; а ради веџбања у томе и у немачком језику, захтевао је, да преведемо и по неку не |
ку, захтевао је, да преведемо и по неку немачку приповечицу на српски и да му своје мишљење о о |
иче, дуваш деваш,</l> <l>Не издува чега немаш!</l> </quote> <p>То сам научила од газдаричине де |
тражим; само хоћу и морам ти казати; да немаш право што се срдиш на мене.{S} Нисам ја крива и т |
га моја љубав слабо усрећује и да му је немила.</p> <p>То ме је болело.{S} Док сам се савлађива |
атње.{S} Обични људи застају поред таке немиле пратилице на пола пута, или подлегну одмах у поч |
е обично много мисли, јелте?{S} А да ви немислите <pb n="143" /> о мени рђаво, доказ ми је, што |
кнуо је он, покрио лице рукама и стајао немо и непомично.{S} Груди му се бурно надимале а кроз |
и без тога брзо сродили.{S} Ја и Даница немогосмо бити ни тренутка једна без друге.{S} Милана с |
ти, већ је касно а теча ти је легао, па неможе заспати.{S} И кроз завесу на врати продире светл |
и и књижицу донети.</p> <p>— Секо, баца неможе с тобом тичати; боле га ножице! — рече ми мали М |
ко време и занесе, али стално га везати неможе.{S} Особито не може она везати разборита човека. |
ониште душе, настави она.{S} Па као што неможе свестан човек заволети мртву лутку, са њезина ша |
еповерљиво.</p> <p>— Бојиш се мајке?{S} Немој, душо!{S} Мајка воли децу.{S} Гле, даћу ти јабуку |
зирали људи;</l> <l>Ти се мртвој смејат немој,</l> <l>Прочитај па суди!</l> </quote> <pb n="151 |
м.{S} Та узмите, тек сте га коштали!{S} Немојте гледати на мене.</p> <p>Примила сам понуду, а о |
није то тајна.{S} Сме свако знати; само немојте за мога живота, а нећете дуго чекати, још који |
м не пада наум, колко се себичних, на и неморалних жеља баш под том фирмом сакрива!{S} Та зар ј |
обри пријатељи.{S} Везује их сличност — немоћни су и детињасти и једни и други.</p> <p>Смејала |
<p>— Стручњаци, и цео свет вели, да је ненадмашив; а ја само знадем, да сав његов рад радо чит |
.{S} Него ако је повољи да дозовем Мари-нени?{S} Она је добро зна.{S} Станује одма у другој соб |
. — Молим вас, дозовите је.</p> <p>Мари-нени беше доброћуда изгледа старица и врло разговорна.< |
бих се зацело тргла.{S} Овако је била — необична.</p> <p>— Политика, рече она, пруживши ми лист |
тала сам опет у парку.{S} Око мене беше необична тишина.{S} Сав велико-варошки жагор: хука, зви |
ним трагом — стазом утрвеном, па сам им необична и смеју ми се.{S} Но јесам ли то заслужила?{S} |
смо биле неједнаке природе; била ми је необично одата.{S} Доцније сам видила, да с тога што је |
S} Дете сам врло волела а и оно је мени необично одано, скоро већма но рођеној матери својој.</ |
вим при свести.{S} Било је на њој нешто необично.</p> <p>— Опростите, душо, поче она, показујућ |
им у крилу Марка и Аурору.{S} Немам баш неограничено поверење у њима; слушају ме до душе; већ н |
му се преко усана једва измигољи тихо и неодлучно: волим.</p> <p>— Ето видите, да ја погађам, с |
бав је најосетљивија, па с тога често и неповерљива.</p> <p>Кад је то видео, хтео је све жртвов |
се још јаче приљуби уз мене, гледећи је неповерљиво.</p> <p>— Бојиш се мајке?{S} Немој, душо!{S |
о пријатељство и љубав, које веже тек — непогрешивост.</p> <p>Да је разонодим призвала сам је ч |
на тужно.{S} То показује добро срце или непознавање света. </p> <pb n="138" /> <p>Дај Боже, да |
свом животу и наукама које су нама биле непознате.{S} Кад је то видео; доносио нам је и слао ме |
били узрок; млада срца била су бар увек непокварена и чиста.{S} Сад је и то друкчије.{S} Сад и |
он, покрио лице рукама и стајао немо и непомично.{S} Груди му се бурно надимале а кроз прсте к |
ина не могу тврдити; дознала сам тек из непоуздана извора.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
его на право своје, не може бити рђав и непоштен, баш ако га и сумњиче.</p> <p>„Остала сам усам |
да се у писму јада, тек да ми нанешену неправду топлим речима олакша.{S} Та он је био мушки, п |
</p> <p>— Боже, боже, фрајлице, ала сте непрактични! говорила је често она.{S} Дошли сте токорс |
богатије и лепште.“ Те речи звучаше ми непрестано у души; и ја сам остала да живим из дужности |
чистилеште сваког душевног гада и фирма неприкосновеног поштења...{S} Ником не пада наум, колко |
у.{S} Дође ли једно од њих у било какву неприлику, зар се надати саучешћу, пожртвовању и помоћи |
аше ми у мојој детињској големој тузи и неприлици прави анђео избавитељ.{S} Да је требало живот |
ије твој дневник.{S} Опрости што сам га неприметно узео и прочитао; није то била проста радозна |
грех хтети љубав,</l> <l>Чисту, праву, непритворну,</l> <l>Себичношћу несмешану </l> <l>Искрен |
ерним јунакињама.</p> <p>Гледала сам је неразумевајући.</p> <p>— Јесте ћерко, продужи она; дана |
а мисао разлази нам се још у основи; ја неразумем њу, а она мене несваћа; страни смо једно друг |
у не подлежу.{S} Па шта могу тражити од неразумне животиње?!</p> <p>И ја и Милан играсмо се нек |
авајући одговор на моје брижно питање о нерасположењу његовом.</p> <p>Долазио нам је сваки дан. |
ду и ћутање опет настаде; ја сам радила нервозном хитрином а он је разгледао цвеће што је лежал |
ш у основи; ја неразумем њу, а она мене несваћа; страни смо једно другоме били од почетка, па т |
еше скаменило а душу ми заузеле мисли о неситој и грабљивој човечијој природи.</p> <p>Сестра и |
нђео и неко надземно створење.{S} Од ње несме нико — па ни писац — тражити да уме мислити.{S} О |
, праву, непритворну,</l> <l>Себичношћу несмешану </l> <l>Искреношћу провејану</l> <l>Племенито |
ми је то шупље шаренило досадно а живот несносан.{S} Живим само зато, да тебе још једаред видим |
нуо руком преко чела.</p> <p>Настала је несносна тишина.{S} Да је прекинем, механично сам питал |
</p> <p>„Знам.{S} Али знам и то, да сам несретан; преварен и да љубим тек тебе.“</p> <p>„Ћути М |
не мисли да врећа?{S} Ако је можда и он несретан?{S} Ако — “</p> <p>Страшне мисли кидаше ми душ |
а и оштроумна девојчица, али је јадница несретна.{S} Грбава је.{S} Испустила је слушкиња још ка |
дужности!{S} Питајте само тако одрасло несретно јектичаво и шкрофлезно дете, шта му је милије: |
б ти дала,</l> <l>Отскакутала.</l> <l>А несрећа, ко жена је верна,</l> <l>Пригрли ти та мужића |
нехотице почео сматрати као узрок своје несреће.</p> <p>Опет се поновиле препаћене муке: умртви |
ер би њезин темељ био често темељ туђој несрећи.{S} Где није тога било, ту је опет требало врши |
репатио.</p> <p>Очекујући одговор, твој несрећни</p> <p> <hi>Милан.</hi> </p> <p>Јадна мајко, ј |
рала сам бегати оданде, где могу нанети несрећу и где ме више не требају...</p> <p>Помишљала са |
акле никакве кривице, па и опет их брзо нестаде са света; колера их једног дана све покосила.{S |
} Без те врлине и нема праве љубави.{S} Несталан човек и није прави човек.{S} Но ви ме душо, ни |
тка.{S} Колко је била енергична, толико нестална, колико снажна толико слаба, а колико добра то |
ник, на рачун природности или мушке <hi>несталности</hi> оставља баш онда, кад је она разуму са |
нако лабава била.{S} Но и тога је давно нестало, па буди миран и сретан!</p> <p>Долазак ти је и |
раје новца, левентују обоје и сносе се, нестане ли га, бива свешта.{S} Још је срећа, кад се за |
так; после ме обли румен стида; и свега нестане. „Која вајда,“ севну ми кроз главу, „кад је тво |
у и кад руменило са лица у борби живота нестане!</p> <p>— По вашим речма, спољашња лепота мало |
<l>Цвеће мири, листа гора,</l> <l>Туге нестат’ мора!</l> </quote> <p>Старка заћута.</p> <p>— Ч |
<l>Цвеће мири, листа гора,</l> <l>Туте нестат мора!</l> </quote> <p>— Тај стих, као да ми је п |
e> <l>Срећа је ко вереница мила,</l> <l>Несташна, чила;</l> <l>Тек што је села,</l> <l>Већ је у |
данпут <pb n="153" /> одбранио од друге несташне деце, а колико је пута мајку умилостивио, да н |
ко испунила жељу; била је детињастија и несташнија од мене; радије је у слободним часовима трчк |
p> <p>Она диже очи, гледећи ме за часак нетренштице.</p> <p>— Што ме тако гледате?{S} Зар није |
е се, да не излете? осмехну се старица; неће, док сам ја у соби.{S} Могу их баш и на отворен пр |
киње у друштву са каквим добрим другом; неће становати у једној соби, а што су ближе, тим боље; |
бојте се. рече, благо се осмехнувши.{S} Неће ми ништа фалити.{S} Сетила сам се само своје прошл |
, што сам га уз себе спустила.</p> <p>— Неће те ми замерити, извињавала се; хоћу да видим какав |
> <hi>Стана.</hi> </p> <p>Држала сам да неће доћи.{S} Али већ после неколико дана стајао је пре |
је све на врати прислушкивала, а мајка неће да се то зна; још сам за удадбу млада.{S} Тако је |
баш и на отворен прозор метнути, па се неће вијнути у слободу, већ увек мени у собу.{S} Пуштам |
ла да ћу у парк.{S} Бојала сам се да ми неће допустити тај корак.{S} Била је добра и према сиро |
ме Данка бар у последњем часу оставити неће.{S} Поштује и воли она мене, али зависи од — мужа. |
е поново Даница.</p> <p>„Да боме да јој неће бити лако.{S} Али ако буде паметна, увидиће и сама |
било доста увреде?!{S} А друго за цело неће.{S} Та сада има још жену и дете!“</p> <p>Хтела сам |
а смрт дреши нас од праве љубави, често нећемо то да увидимо ни да признамо.{S} Обмањујемо сами |
о знати; само немојте за мога живота, а нећете дуго чекати, још који дан. </p> <pb n="170" /> < |
ити за други пут.{S} Иначе ме други пут нећете посетити...{S} Сад ће најбоље бити, да расечем л |
...</p> <p>— Ију, како је дебела!{S} Ту нећете никад ни прочитати.</p> <p>— Е да, иде полако и |
осити и бићемо обоје сретни.{S} Или ако нећеш тако, реци хоћеш ли, да се са женом раставим?{S} |
ово!</p> <p>Што се луксузне ношње тиче, нећу много да говорим.{S} Тог зла бивало је и за мог мл |
мљу. </p> <pb n="162" /> <p>„Не, мајко, нећу ти спомен каљати!{S} Твоја кћи је доста патила, па |
м дошо да иштем рачуна о владању твоме; нећу ти ни љубавника убити; немам права на то, а зацело |
а другоме.{S} Је ли то грех, незнам.{S} Нећу ни да испитујем.{S} Доцне је, али да није било лак |
ринску љубав и старање о деци!</p> <p>— Нећу да кажем, да није љубав.{S} Љубав је дабоме.{S} И |
обоје сретни.{S} Свет ће само знати, да нећу да се женим.{S} И то ће бити цела парада.“</p> <p> |
у богатству лакше и комотније живе, па нећу да сам му на сметњи!“</p> <p>„Сирото моје дете,“ р |
а, кад је видила рођаку!{S} О, то никад нећу заборавити.{S} Па и сирота рођака још доста млада |
о, привуће их тек постепено.{S} За то и нећу да уображавам, да сам му већ сад симпатична.{S} То |
ме; <hi>осећам</hi> да вас више видети нећу.{S} Сетите се кад-год и мене, а ја ћу се вас сећат |
ожим сиротовању,“ говорио је он, „овако нећу срдити родитеље, а бићемо обоје сретни.{S} Свет ће |
им мислима разговарам.{S} Други пут баш нећу.{S} Ал Боже мој — шта ћу онда? ...{S} После ми је |
м младожењу, послушаћу вас.{S} Сада још нећу.{S} Допало ми се да читам.{S} Док прочитам ову књи |
су грех из уста ожењена човека.</p> <p>„Нећу, да ћутим.{S} Доста сам патио!{S} Грехом називаш т |
убав, кад тако говорим и кад сам остала неудата.{S} Не, ћерко није тако.{S} Куцало је топло и м |
беше написано:</p> <p>„Зашто сам остала неудата.“ Као неки мото беше додато:</p> <quote> <l>Има |
у шешира, где сам са две девојке радила неуморно.</p> <p>Једног дана радила сам у дућану, кад с |
излишан; било би детињарија, а можда и неупутно.{S} Наши се пути разишли, па нашто будити горк |
то чинила неком природном искреношћу и неусиљеном учтивости.</p> <p>— Тако сам од прилике нага |
природе, те не остаде без утиска.{S} И нехотице почела сам премишљати: какав мора бити „делија |
и треба тим више штовати! прекидох је и нехотице ја.{S} Лако је у добру добар бити, ал на муци |
и први љубавни занос прешао; те би ме и нехотице почео сматрати као узрок своје несреће.</p> <p |
>Старка ми стиште руку.</p> <p>Ја сам и нехотице привукла њезину руку својим уснама и пољубила |
S} Коме још то треба?!“ узвикнула сам у нехотице.{S} Сетила сам се, да су ме баш они одбацили, |
е тако анђеоска створа, па дошла у руке нечовеку......{S} Од ње је доста, што је лепа и што је |
но стотину других, а остала сам овако, нешто са дужности а нешто баш са тог топлог срца и поно |
ће и старање о мени.</p> <p>„Тебе секо, нешто мучи,“ говорио ми чешће; (секом је звао још у дет |
а остала сам овако, нешто са дужности а нешто баш са тог топлог срца и поноса.</p> <p>Дужност м |
м себи осигурала а брак сам сматрала за нешто светије од обичне трговачке спекулације, па је ли |
а другог рукописа; а разметнуто било је нешто папира и неког цртежа.{S} Све беше јако пожутело. |
мој дневник.{S} Давно сам опазио да те нешто тишти.{S} Ниси ми се хтела одати, но случај ми је |
<p>Душан је био мојих година а Боривој нешто старији.{S} Обојица беху добра срца и изврсни сро |
је сасвим при свести.{S} Било је на њој нешто необично.</p> <p>— Опростите, душо, поче она, пок |
дан орманић с рафом, на коме је стајало нешто порцуланска и стаклена посуђа.{S} На шифонеру је |
о сам га и јуче.{S} Паздравио те.{S} Но нешто ми је збуњен.{S} Ваљда се што на нас срди.{S} Кад |
и слободним часовима, морала сам му по нешто на глас читати, а за тим сам према свом стрпљењу |
ше светлости и изглед на улицу.{S} И то нешто вреди.{S} Олакшава ми самоћу.{S} Оне друге собе г |
је „сермије“ да се одевам. „Тако ће бар нешто и детету остати, а мени није тешко једно дете хра |
реба праве воље за бољитак, па онда још нешто, а последице би дошле саме од себе.</p> <p>— Шта |
дошле саме од себе.</p> <p>— Шта је то „нешто?“ То ме интересује.</p> <p>— Видим вам из очију.{ |
чапљастој охолости уображавају, да су „нешто више“ од дотичних.{S} Дабоме да је то глупост, ал |
милостивио, да нас по заслузи не казни, ни броја се не зна!{S} Шест година провела сам у њих.{S |
— Другом нисам; не марим да се тужакам, ни да ме жале.{S} Неби ме ни разумели, ал вама ћу казат |
нам беше много хладнији него обично.{S} Ни руковали се нисмо, а иначе нам је то био обичај.</p> |
ако волим!“</p> <p>„Прећи ће све то.{S} Ни љубав није увек вечита, тешила сам је.“</p> <p>Није |
нски осећаји пунили су ми сада душу.{S} Ни једна жртва није ми била велика, кад се тицала Данке |
н ме хтео због овог, други због оног, а ни један због мене саме. т. ј. због мојих мана и врлина |
на добра а друга зла; вечито се косе, а ни једна не попушта.“</p> <p>„Добра и зла је у нама сви |
; била би неблагодарност према мајци, а ни Милан није смео знати, да сам ради њега умрла.{S} Он |
о на пример, и ја многе мушке штујем, а ни једног не љубим.</p> <p>— Нисте ме, ћерко, разумели, |
да побијем старичину тврдњу и разлоге а ни сасвим да их одобрим.{S} Жао ми је било мојих лепших |
јала се старица.{S} Ко не ради не треба ни да једе.</p> <p>Милан никако да скине очију са кавез |
додаје: да ми се така срећа неби можда ни јавила, да није њега, да ме препоручи..{S} Учен је т |
друге собе гледе у ходник, немају зрака ни толико, рече старка, кад нас је у собу увела.</p> <p |
почео какву тему, што није интересовала ни мене ни њега.</p> <p>Разуме се, да му се нисам испов |
јој нисам ништа казала.{S} Нисам имала ни каде.{S} Баш је стигао влак с бароном.</p> <p>Погреб |
м се сита исплакала за што, нисам знала ни сама.</p> <p>После неког времена дође и он у врт.{S} |
Гладовала нисам никад.{S} Нисам морала ни по фабрикама губити своје здравље, као што га многе |
о икада!</p> <p>— Томе није крива школа ни метод, већ домаће васпитање и окона. „Дете ретко слу |
Она је обично тако безазлена, да не зна ни „на чем жито расте...“ Ко год хоће може је преварити |
у оном крају од „ајзнбана.“ „Ал не зна ни она да ми каже, у ком је сокаку и који је број куће. |
била „рђава особа.“ За њу се још не зна ни добро ни зло; а ко више апелује на дужност, него на |
ла, да га запитам, где је за толико, па ни то нисам могла; осећала сам, да би ме глас одао.</p> |
емно створење.{S} Од ње несме нико — па ни писац — тражити да уме мислити.{S} Она је обично так |
то није више братинска љубав, а невеста ни вереница још му нисам била, па би морала поруменити |
дмет.{S} Исто тако не силази нама љубав ни с ким ни у гроб.{S} Она остаје као нека клица вечито |
Ију, како је дебела!{S} Ту нећете никад ни прочитати.</p> <p>— Е да, иде полако и то, само стрп |
мене ради не труди, но она ме не хтеде ни слушати.</p> <p>— Гостољубље је лепа српска врлина, |
{S} Радња ми је добро ишла, те не прође ни три године а ја постадох богата „партија.“ Стајала с |
идим и поштено осећам.{S} Сиромах, није ни слутио какву ми је будућност у овом поквареном и лед |
е.{S} Она ће ме лако прегорети.{S} Није ни пошла за мене из љубави.{S} Новац и титула: „госпођа |
оме да је онда ту назатка.{S} Онда није ни чудо, што те после оговара; не увиђа своју погрешку, |
јој не беше жао живота.</p> <p>— Дакле ни ту се нисам преварила? ви и пишете?{S} Незадовољни с |
и ме љубила нема сумње, а осећам, да ме ни сад презирати не можеш.{S} Па зар неби било лудо, ка |
а се тужакам, ни да ме жале.{S} Неби ме ни разумели, ал вама ћу казати.</p> <p>Човек осети по к |
кву тему, што није интересовала ни мене ни њега.</p> <p>Разуме се, да му се нисам исповедала, н |
и, слепо јуре у пропаст, не обзирући се ни на што.</p> <p>Мајка је рекла: „заборавиће је поред |
јабучице од образа и безубих вилица, те ни мало не доликују оном широком челу и „грчком“ носу.{ |
Тако то бива, кад човек нема своје деце ни блиске родбине.{S} А уз то има велику титулу а мало |
ам је тужно.{S} У њезиним очима не беше ни трага од туге.{S} За цело јој не беше жао живота.</p |
ећма воле, него ја.{S} У мени нема више ни мрве љубави за тебе.“</p> <p>Он се тргао, гледећи ме |
д достојанства...{S} То ми зацело не би ни она допустила.{S} Та за Бога! — Друго је бити чланиц |
х, да ћу умрети, полудети, али то не би ни једно; била сам млада и душевно снажна.{S} А:</p> <q |
ћи.{S} Тако говори младост.{S} Кад неби ни она тако говорила — џаба ти човека!{S} И снови су у |
вам је тако добро испала, бољу је неби ни краљица умесила...</p> <p>— је лите да је била добра |
решницима моје врсте...{S} Попа ме неби ни разумео.{S} Рекао би ми можда — као у оној песми што |
.</p> <p>Још нисам била равнодушна, али ни суревњива; сећала сам га се као што се човек сећа ка |
што су им тек стара времена добра, али ни ово чудо не могу одобрити.{S} Што не ваља не ваља, п |
побегла у врт.{S} Зато те не корим; али ни после ниси ме морала обмањивати.{S} Могла си рећи: „ |
и сестра.</p> <p>„Имам каде.{S} Нема ми ни тридесет година.“</p> <p>„Нема ти ни тридесет година |
ми ни тридесет година.“</p> <p>„Нема ти ни тридесет година!“ узвикнуо је шогор зар ти хоћеш три |
а иштем рачуна о владању твоме; нећу ти ни љубавника убити; немам права на то, а зацело и није |
но код таке господе.{S} Не ће се видети ни кол ни сандук од цвећа и венаца, а пратиће га војниц |
дела, исто тако не може истински волети ни спољашње лепа човека, без душевних врлина.{S} Само д |
сродили.{S} Ја и Даница немогосмо бити ни тренутка једна без друге.{S} Милана смо опет обе вол |
ам и ја, али без воље.{S} Још нисам јој ни имена знала а већ одлази.</p> <p>— Збогом душо!{S} П |
таке господе.{S} Не ће се видети ни кол ни сандук од цвећа и венаца, а пратиће га војници, па и |
е се нагађати о мени разне гатке, нисам ни тада сумњала.{S} Кад прочитате, будите добри, па ми |
.{S} Рекла сам, да сам уморна.{S} Нисам ни слагала; уморила ме радозналост.</p> <p>Тек што сам |
там ти из свег срца.{S} Никада се нисам ни срдила на тебе; само ме је дуго болело, што ти је ве |
не прави сметње.</p> <p>Боже, то нисам ни мислила! одјекну ми у души, а ваљда и са усана, јер |
сама знала, да је излишно; а још нисам ни сама знала, да је љубав, што према њему осећам.</p> |
Исто тако не силази нама љубав ни с ким ни у гроб.{S} Она остаје као нека клица вечито у нашем |
раве љубави, често нећемо то да увидимо ни да признамо.{S} Обмањујемо сами себе, држећи, да нам |
ти је писао. — И Стевана сам волела, но ни он није за мене; све више увиђам, да је лакоуман и н |
ва особа.“ За њу се још не зна ни добро ни зло; а ко више апелује на дужност, него на право сво |
продаје.{S} Ништа јој није свето, често ни сама срећа па и живот љубљене особе, јер у место да |
тинићеве.{S} Ваше име не знам.{S} Не ћу ни да ми га кажете.{S} На што?{S} Стара сам, па ћу забо |
гоме.{S} Је ли то грех, незнам.{S} Нећу ни да испитујем.{S} Доцне је, али да није било лако руш |
само знам да:</p> <quote> <l>Нисам баш ни много хтела </l> <l>Ал’ жеља ми беше смела,</l> <l>З |
ило ми се, да се и он сам стиди жене из нижег сталежа.{S} Разлог нисам имала; али љубав је најо |
сто видим и поштено осећам.{S} Сиромах, није ни слутио какву ми је будућност у овом поквареном |
{S} Има девојака свуда, ал сирома мора; није поповски син, па му треба бар две хиљаде да се зап |
ам.</p> <p>— Ништа, ништа, храбрила ме; није то тајна.{S} Сме свако знати; само немојте за мога |
што сам га неприметно узео и прочитао; није то била проста радозналост, већ нада, да ти можда |
да зове доктора.{S} Сирота, знам зашто; није јој се баш милило живити.{S} Знам ја како је то ка |
д — мужа.</p> <p>Нека је просто и њему; није он први у ком је жудња за богатством, уништила сва |
те сам могла читати кад ми је воља.{S} Није имао ко да ме сећа на — практичност...</p> <p>Била |
х година служила сам и код феишпана.{S} Није Маца макар ко!</p> <p>— Знам, сека-Мацо, па зато в |
суревњивост мога друштва, рече она.{S} Није ништа племенито, но и опет у њојзи уживам; видим, |
{S} Била је то честита и добра душа.{S} Није сирота дуго лежала; само две недеље.{S} Доктора ни |
{S} Била је то чудна појава за мене.{S} Није се запослила „вечитом љубављу“ па и опет остала ве |
очитам ову књигу можда ћу и пробати.{S} Није згорег; само ме напомен'те...</p> <p>— Ију, како ј |
о моје.{S} Она ће ме лако прегорети.{S} Није ни пошла за мене из љубави.{S} Новац и титула: „го |
<p>Хтела сам да је заменим у сечењу.{S} Није ми дала.</p> <p>— Не, то ћу ја урадити, говорила ј |
еварити и онда, грех на његову душу.{S} Није она крива што је тако анђеоска створа, па дошла у |
7—20 година не тражи жену, већ новац. — Није у реду што ћу пред вама, дететом да кажем, али ко |
и сви други.{S} Но нека му је просто — није знао шта чини.</p> <p>Опет је текла река времена, |
ам Еве — Књижица је учинила, што „баца“ није могао са „секом“ да — тичи.</p> <p>Тетка је далеко |
рио очи и уздахнуо.</p> <p>Од тога доба није ми изјављивао љубав речима, али је сваки поглед ко |
озналице од — „малосељана.“ Прабаба Ева није правила разлике.{S} Оставила је своје особине и је |
нили су ми сада душу.{S} Ни једна жртва није ми била велика, кад се тицала Данке.{S} Васпитала |
а смрт оставља за собом трагове, а тога није смело бити; била би неблагодарност према мајци, а |
љев џеп, па има шта да црпи! — Где тога није, дере му кожу с леђа, да накити своју душевну наго |
се така срећа неби можда ни јавила, да није њега, да ме препоручи..{S} Учен је то човек, ал је |
па ме је то збунило.{S} Држала сам, да није сасвим при свести.{S} Било је на њој нешто необичн |
рање о деци!</p> <p>— Нећу да кажем, да није љубав.{S} Љубав је дабоме.{S} И најгора мајка воли |
име мислите?</p> <p>— хоћу да кажем, да није баш рђаво, што се у младости човек заноси и прецењ |
и се поболи тичица, па већ се питаш: да није с твоје кривице?{S} А оне, матере, занемарују свој |
ај песник, но нека га Бог поживи!{S} Да није по кад-кад шале, јадно би изгледао овај свет.{S} Ј |
ал.{S} Сљед тога ретко беше недеље а да није на моји врати закуцао по који провођаџија.</p> <p> |
ћу ни да испитујем.{S} Доцне је, али да није било лако рушити своју срећу за рад дужности, то ј |
тка и прекиде ми читање.</p> <p>— Можда није њезина умотворина, приметила сам и наставила читањ |
а смеју, као и на плачу.{S} Но то ваљда није грех, јер сам поред свег тог остала чиста.{S} Веру |
} Дабоме да је онда ту назатка.{S} Онда није ни чудо, што те после оговара; не увиђа своју погр |
.{S} Али љубав, права света љубав, која није потекла из моменталних утисака једрих плећа, црних |
а ма у шали на мене измахнути, или која није осећала <pb n="147" /> потребе да ме се маши, па м |
ст година провела сам у њих.{S} Помајка није правила разлике између мене и своје кћери; учила н |
е беху задовољни својом ученицом; тетка није могла да ме се наљуби, кад сам јој прве чарапе опл |
четку.</p> <p>Ретки су људи, које патња није кадра сломити.</p> <p>— И то је само доказ, да так |
поштеном женскињом.{S} Друга каментара није ми требало.</p> <p>Дођох и у „жељезничку улицу.“ И |
уго лежала; само две недеље.{S} Доктора није хтела. „Од овог ме нико не излечи, сека-Мари,“ гов |
есна?{S} Нашла сам да јесте.{S} Старица није била „рђава особа.“ За њу се још не зна ни добро н |
о на пример не пориче, да мајчина љубав није најмоћнија и најсветија. <hi>А кад мајка пита: как |
!“</p> <p>„Прећи ће све то.{S} Ни љубав није увек вечита, тешила сам је.“</p> <p>Није ми хтела |
д полске истинске љубави.{S} Свуда, где није тако, само је гадна страст животињска нагона и ниш |
љ био често темељ туђој несрећи.{S} Где није тога било, ту је опет требало вршити дужност, дужн |
глед где год је могао.{S} Доказа, да ме није разумео а још мање љубио оном љубављу, којом ја ње |
та ли сам ту препатила!{S} Па и опет ме није разумео.{S} На брзо се оженио, па ми и он газио уг |
на у свету више но икада!</p> <p>— Томе није крива школа ни метод, већ домаће васпитање и окона |
је остала само успомена.{S} С те стране није ми удадба ништа пречила, ал опет нисам мога да се |
ечери добила сам грозницу.{S} Даница се није одмицала од мене Око поноћи сам застала.{S} Кад са |
ела сам га нада све на свету, али ми се није дало да се дадем љубити од туђа момка. 0сећала сам |
ме зету а њиховом сину.</p> <p>То ми се није допало, али деца се волела а родитељи не попуштају |
ми је било све јасно.{S} Поглед јој се није слагао с оним старачким лицем.{S} У том погледу ле |
гло пала сам на клупу и плакала, док се није смркло.{S} Тада дође Даница мени у башту.</p> <p>„ |
де си, девојко, за толико?{S} Да вам се није што десило? питала је она брижно.</p> <p>— Били см |
је доста кажњена и онако; са снахом се није слагала, па је умрла код Данице, која се давно уда |
а љубим човека млађег од себе.{S} То се није слагало с моји назори.{S} Али све бадава; ја сам г |
радозналост.{S} Желила сам чути, што се није удала, али нисам имала од важности да је упитам.{S |
своју срећу туђој жртвујем; топло срце није хтело да купује љубав, или само да љуби, већ је тр |
нема праве љубави.{S} Несталан човек и није прави човек.{S} Но ви ме душо, нисте разумели.{S} |
ка убити; немам права на то, а зацело и није — један!...</p> <p>„Ми—ла—не!“ прошапутала сам исп |
„Разумем!“ узвикнула сам поносито. „Али није нужно да га у мојим очима тако не достојно оцрњује |
Устала сам и донела још цвећа. ма да ми није требало.</p> <p>Сад сам била мирнија.{S} Закључила |
.{S} Долете па ме разоноде.{S} Никад ми није дуго време.{S} А како сам сама морала бих полудети |
епа и богата, а имао је и сина, више ми није требало, држала сам да се у писму јада, тек да ми |
та ћу данас да забиљежим? — Честитао ми није нико.{S} Ко би се мене и сећао?{S} Заборавили ме с |
увај од даљег искушења!“</p> <p>Нико ми није одговора дао; но зраци залазећег сунца, падаше на |
тражило у истој мери одзива; а понос ми није допуштао, да „лижем руку,“ која се могла ма у шали |
ал нека је на окупу; ради других; мени није нужна.{S} И сад све памтим много јаче, него оно, ш |
ко ће бар нешто и детету остати, а мени није тешко једно дете хранити.{S} Где једу троје, јешће |
се канда не слаже с истином.{S} Зар ти није већ дневник казао, да се то море хоће и код мене д |
белог.{S} Ето видите, да појам о лепоти није једнак!{S} Сва божија створења лепа су, ако само н |
е учитељ, као и отац ми.{S} Деце у кући није имао; јединицу ћерку беше удао пре 10 година.{S} О |
а ме је сузним очима испратила; Боривој није дошао да се опрости, зашто — незнам.</p> <p>У туђи |
ушан је знао све тајне моје, но Боривој није, те ми у почетку чудно било његово саучешће и стар |
здаје а народност продаје.{S} Ништа јој није свето, често ни сама срећа па и живот љубљене особ |
зета, да ми даде припомоћ.</p> <p>Лепим није хтео, за то је суд решио 10 фор. месечно.{S} Могла |
неблагодарност према мајци, а ни Милан није смео знати, да сам ради њега умрла.{S} Онда неби < |
S} Ја нисам крива!“ јаукнула сам.{S} Он није чуо тај јаук; био је већ на улици.</p> <p>Скочила |
писао. — И Стевана сам волела, но ни он није за мене; све више увиђам, да је лакоуман и не пост |
е узме.{S} Чинила сам све могуће, но он није осећао симпатије према њој.</p> <p>Волео је другу, |
смејао.</p> <p>„Што се смејете?{S} Ово није измишљотина, већ права истина.{S} Све су то разлоз |
славољубива и поносита.</p> <p>Но нико није без мане и ја сам је волела, врло волела; једно би |
и кад сам остала неудата.{S} Не, ћерко није тако.{S} Куцало је топло и моје срце, можда топлиј |
т изједначило би време и љубав, да само није било другога — чинило ми се, да је врло слаб за жр |
чинило ми се да ми је срце мртво.{S} Но није тако било.{S} Срце је тек било измучено и успавано |
мер мајка мање љуби своје чедо, кад оно није код ње?{S} Не, она га љуби увек и свуда и ми </p> |
ез тога колебања неби била човек.{S} То није грех; то је на карактерном човеку врлина; показује |
<p>„Што ћутиш?{S} Реци, да хоћеш.{S} То није грех: жени ћу оставити сво добро моје.{S} Она ће м |
љубити од туђа момка. 0сећала сам да то није више братинска љубав, а невеста ни вереница још му |
збуњено и брзо отпочео какву тему, што није интересовала ни мене ни њега.</p> <p>Разуме се, да |
рхтала сам. „Шта ће сад од мене?{S} Зар није било доста увреде?!{S} А друго за цело неће.{S} Та |
е.</p> <p>— Што ме тако гледате?{S} Зар није тако?</p> <p>— Баш тако сам и ја мислила, рече она |
иваш ти моју љубав према теби.{S} А зар није већи грех, да се растанемо сад, кад сам и по други |
ек донео по какву играчку.{S} Но то нас није толико веселило колико његово приповедање о страно |
јако пожутело. — Знак, да им идентитет није тек од јуче.</p> <p>Преметала је неко време по кут |
а ми не замерите!{S} Незнање и невиност није једно исто!{S} А ви нисте данас дете.{S} Бар претп |
па се и сам тако називао; само што још није умео да изговори глас „р“; обично га је замењивао |
S} Душан ме увек кори због тога.</p> <p>Није ми одговорио, само ме гледао.</p> <p>„Што ме тако |
ије увек вечита, тешила сам је.“</p> <p>Није ми хтела веровати.{S} Да је утешим, приповедала са |
и ти та мужића њена </l> <l>Па га љуби, никад се не жури.</l> </quote> <p>— Гле како баба сравњ |
седника П...ћа.{S} Да ли из наклоности, никад нисам дознала.{S} Клонила сам се њега и породице |
оставиле.{S} Долете па ме разоноде.{S} Никад ми није дуго време.{S} А како сам сама морала бих |
/p> <p>Како су живели у „новоме свету,“ никад нисам поуздано дознала.{S} Нису се више враћали.{ |
телесне лепоте?!{S} Мислићете да можда никад нисам била способна за љубав, кад тако говорим и |
да моји греси нису обични.{S} Нисам ја никад газила заповести, већ сам их вршила.{S} Нисам раз |
пље шаренило, а свесна разборита човека никад.{S} Ко се држи за свесна, па и опет тек спољашњос |
ити и оно што морам.{S} Разговор овакав никад не почињем.{S} Мислим: не ће ме разумети а могу м |
<p>— Ију, како је дебела!{S} Ту нећете никад ни прочитати.</p> <p>— Е да, иде полако и то, сам |
.{S} Мало је говорила у опште, а о себи никад; и ако је често виђала у касапници.{S} Тамо је ку |
> <p>— Како се узме.{S} Гладовала нисам никад.{S} Нисам морала ни по фабрикама губити своје здр |
адовала, кад је видила рођаку!{S} О, то никад нећу заборавити.{S} Па и сирота рођака још доста |
у своју децу сваки дан.{S} Па зар им то никад не пада на памет?{S} Зар се не страше муке и клет |
ако:</p> <p>Праштам ти из свег срца.{S} Никада се нисам ни срдила на тебе; само ме је дуго боле |
ору.</p> <p>С моје стране не беше дакле никакве кривице, па и опет их брзо нестаде са света; ко |
љубави, поштовања и познавања?!{S} Не, никако не!{S} Новац, проклети новац, главни је фактор с |
што ми је хтеде поднети.{S} Примити је никако нисам смела, бар не с мирном савешћу.{S} Навикну |
ради не треба ни да једе.</p> <p>Милан никако да скине очију са кавеза, а образићи му се зарум |
дњим издисајем моје љубави према Милану никла ми је у срцу клица сумње у мушку сталност, а поно |
е страстан занос и животињски нагон.{S} Нико на пример не пориче, да мајчина љубав није најмоћн |
аничено, а оно се узвисило над њиме, па нико не замера.{S} С радошћу узима стан тако усамљено ж |
данас да забиљежим? — Честитао ми није нико.{S} Ко би се мене и сећао?{S} Заборавили ме сви, п |
еље.{S} Доктора није хтела. „Од овог ме нико не излечи, сека-Мари,“ говорила ми, кад сам је нуд |
неко надземно створење.{S} Од ње несме нико — па ни писац — тражити да уме мислити.{S} Она је |
p>„Сестри од тетке?{S} Па можеш.{S} Али нико те не тера...“</p> <p>Зајецала сам на глас.</p> <p |
веома славољубива и поносита.</p> <p>Но нико није без мане и ја сам је волела, врло волела; јед |
па хајде самном далеко у свет, где нас нико не зна и не познаје.{S} Тамо ћу те на рукама носит |
пи и сачувај од даљег искушења!“</p> <p>Нико ми није одговора дао; но зраци залазећег сунца, па |
.{S} Сад је јецала.</p> <p>— Зар немате никог свог? питала сам је ја.</p> <p>— Приповедаћу, каз |
убави и с оне стране гроба и држала, да никога више љубити не могу!</p> <p>Био је Миланов друг |
а и фирма неприкосновеног поштења...{S} Ником не пада наум, колко се себичних, на и неморалних |
p>— Зашто, мајко?{S} Ја држим да читање никоме не шкоди.{S} Ваљане књижевне ствари увек су кори |
ст животињска нагона и ништа више! (Ја) нисам била така.{S} За то сам незгодна јунакиња.{S} Да |
сам сад видила.{S} Како је она осећала, нисам хтела да испитујем.{S} Нашто би ми и било?{S} Дос |
} Да ће се нагађати о мени разне гатке, нисам ни тада сумњала.{S} Кад прочитате, будите добри, |
<p>У врту сам се сита исплакала за што, нисам знала ни сама.</p> <p>После неког времена дође и |
јућем срцу.{S} Овог пута нисам побегла; нисам имала снаге, јер то беше последњи загрљај.{S} Пос |
си ти овде била.{S} Тада сам га одбила; нисам знала како он мисли, но сад сам већ дала реч и ју |
..</p> <p>Смејала се загонетним смејом; нисам могла да одредим, дали себи или — модерним јунаки |
о гледали.</p> <p>„Не отимај ми име!{S} Нисам ја крива што се тако десило,“ срдила се жена; „вр |
е кућа не кући.{S} Тако се разорава.{S} Нисам од оних, што су им тек стара времена добра, али н |
S} О старици јој нисам ништа казала.{S} Нисам имала ни каде.{S} Баш је стигао влак с бароном.</ |
газила заповести, већ сам их вршила.{S} Нисам разорила туђу, већ своју срећу!{S} Разоравала сам |
а бити „делија“ за кога би ја пошла.{S} Нисам дуго морала премишљати; прва слика што је нађох у |
ена, и некако чудновато расположена.{S} Нисам могла да побијем старичину тврдњу и разлоге а ни |
у сабу.{S} Рекла сам, да сам уморна.{S} Нисам ни слагала; уморила ме радозналост.</p> <p>Тек шт |
о се узме.{S} Гладовала нисам никад.{S} Нисам морала ни по фабрикама губити своје здравље, као |
да немаш право што се срдиш на мене.{S} Нисам ја крива и то Душан — “</p> <p>Свршити нисам могл |
уђе ми у собу и седе преко од мене.{S} Нисам дизала очију; била сам збуњена.</p> <p>„Шта то ве |
гледао цвеће што је лежало на тезги.{S} Нисам дизала очију, али сам осећала његов благи али исп |
амо рећи, да моји греси нису обични.{S} Нисам ја никад газила заповести, већ сам их вршила.{S} |
мене, кам год им се прохте смејати.{S} Нисам ишла обичним трагом — стазом утрвеном, па сам им |
и се.</p> <p>Ћутала сам за тренутак.{S} Нисам одмах нашла згодна одговора.</p> <p>— Чудно питам |
аљда се не ћете за то наћи увређени?{S} Нисам рђава, ако сам сирота!{S} А колико сам пута мисли |
овановића, нашег узор песника.</p> <p>— Нисам читала; а и откуд?{S} Ја сам стара а то је млађи |
о ми је до руке дошло.{S} Камо среће да нисам ништа читала!{S} Старка тешко уздахну и отвори књ |
веселија.{S} Боривој је имао право; ја нисам била од оних што лако подлежу.</p> <p>Још нисам б |
ариш!“</p> <p>„Милане!{S} Милане!{S} Ја нисам крива!“ јаукнула сам.{S} Он није чуо тај јаук; би |
бар не онако, како сам ја хтела.{S} Ја нисам одређивала, шта је љубав; само сам рекла, да је о |
смејала.{S} Тек сад сам видела, да и ја нисам искључена из наслеђа прабабе нам Еве — Књижица је |
</head> <p>— Како се узме.{S} Гладовала нисам никад.{S} Нисам морала ни по фабрикама губити сво |
и чисто се чудила, како пре то увидила нисам.</p> <p>Постала сам и према њему збуњена; бојала |
која је из љубави погрешила.{S} Милана нисам жалила.{S} Не поверење према мушкима беше у мени |
е свим нагло бијућем срцу.{S} Овог пута нисам побегла; нисам имала снаге, јер то беше последњи |
стиди жене из нижег сталежа.{S} Разлог нисам имала; али љубав је најосетљивија, па с тога чест |
но. „Не ћу да живим, кад га немам и кад нисам сретна!“ То истина говори очајање, али више и чеш |
а П...ћа.{S} Да ли из наклоности, никад нисам дознала.{S} Клонила сам се њега и породице му.{S} |
>Како су живели у „новоме свету,“ никад нисам поуздано дознала.{S} Нису се више враћали.{S} Тек |
не лепоте?!{S} Мислићете да можда никад нисам била способна за љубав, кад тако говорим и кад са |
.{S} Погледајме, па ћеш видети.{S} Дуже нисам могао издржати, Па сад ме осуђуј како знаш!{S} До |
— отерали.</p> <p>Од саме зараде своје нисам могла сад живети, те молим зета, да ми даде припо |
а могла сам и љубави имати, само да се нисам држала поштења и дужности.{S} Овако сам остала ве |
p>Праштам ти из свег срца.{S} Никада се нисам ни срдила на тебе; само ме је дуго болело, што ти |
окренула на другу страну; но и опет се нисам могла отрести мисли: „зашто да је збуњен и зашто |
ене ни њега.</p> <p>Разуме се, да му се нисам исповедала, него место тога отпочела какву згодну |
еше жао живота.</p> <p>— Дакле ни ту се нисам преварила? ви и пишете?{S} Незадовољни сте можда |
p>Страшне мисли кидаше ми душу.{S} Више нисам могла издржати.{S} Преломила сам печат.</p> <p>Ни |
вид сасвим изгубити.</p> <p>Радити више нисам смела, те дођох њима у кућу.</p> <p>Док је трајал |
Желила сам чути, што се није удала, али нисам имала од важности да је упитам.{S} Чинило ми се, |
сам да живим, но у кући тој дуже остати нисам могла.{S} Земља је чисто горела подамном; морала |
т доћи.{S} Оне ме задржавала, но остати нисам хтела.{S} Чинило ми се, да страна госпа ишчекује |
ја крива и то Душан — “</p> <p>Свршити нисам могла, пала ми је на груди и јецала: „опрости, оп |
ницима тек на станици.{S} О старици јој нисам ништа казала.{S} Нисам имала ни каде.{S} Баш је с |
то јесам.</p> <p>То је трајало, све док нисам са ужасом увидела, да је баш то само прегоревање |
ану примала сам од тетке и тече све док нисам добро читати научила, а после сам је тражила и у |
— Приповедаћу, казаћу вам све. — Другом нисам; не марим да се тужакам, ни да ме жале.{S} Неби м |
је хтеде поднети.{S} Примити је никако нисам смела, бар не с мирном савешћу.{S} Навикнут је би |
; хоћу да видим какав је.{S} Већ одавно нисам читала; можда сам већ и заборавила.{S} Ту се опет |
па да не прави сметње.</p> <p>Боже, то нисам ни мислила! одјекну ми у души, а ваљда и са усана |
ма, почела сам плакати.{S} За што? — То нисам знала: само је тако морало бити; срце ми је кипил |
а.</p> <p>„Па зашто златом?{S} Досад то нисам носио.“</p> <p>„Мајка тако хоће; биће ти венчана“ |
га запитам, где је за толико, па ни то нисам могла; осећала сам, да би ме глас одао.</p> <p>„Т |
ли зар сва кривица лежи на мени?{S} Зар нисам био преварен, а превару си потпомагала — ти сама. |
га од стабла откинеш; но свенула и опет нисам.{S} Деца су као оне биљке, што у сваком земљишту |
е није ми удадба ништа пречила, ал опет нисам мога да се решим за удадбу по рачуну.{S} Егзистен |
дашњу љубав према Милану.{S} О Боривоју нисам јој ништа говорила.{S} Држала сам да је излишно; |
ска љубав, а невеста ни вереница још му нисам била, па би морала поруменити сама пред собом, да |
ad> <p>Вратила сам се својима.{S} Радњу нисам одмах хтела отворити; требало ми је одмора у свак |
и љубила свим срцем својим.</p> <p>Срцу нисам могла забранити да га не љуби.{S} Но, да ме је је |
} Устала сам и ја, али без воље.{S} Још нисам јој ни имена знала а већ одлази.</p> <p>— Збогом |
дневник, биографију, шта ли је?{S} Још нисам почела читати.</p> <p>— Е, онда ме баш мораш прим |
сам ви сама знала, да је излишно; а још нисам ни сама знала, да је љубав, што према њему осећам |
ила.{S} Држала сам да је излишно; а још нисам ви сама знала, да је излишно; а још нисам ни сама |
ла од оних што лако подлежу.</p> <p>Још нисам била равнодушна, али ни суревњива; сећала сам га |
а увидети; само знам да:</p> <quote> <l>Нисам баш ни много хтела </l> <l>Ал’ жеља ми беше смела |
а.{S} Тако је рекла и баба-Мари.</p> <p>Нисам је мислила издати; али новост не беше баш обичне |
здржати.{S} Преломила сам печат.</p> <p>Нисам се преварила.{S} Он ми је писао и молио ме да му |
ијо глатка?“ рече промуклим гласом он. „Нисам дошо да иштем рачуна о владању твоме; нећу ти ни |
Давно сам опазио да те нешто тишти.{S} Ниси ми се хтела одати, но случај ми је помогао.{S} Пре |
ита, за што си тако остала.{S} Доста да ниси удата, и то је довољан разлог, да с неким презирањ |
презирањем о теби говори.{S} Баш као да ниси свестан створ, већ мртва роба, која остане у дућан |
} Сад сам се сетила, да твој део добила ниси.</p> <p>— Вас као да слабо занима старичин живот? |
врт.{S} Зато те не корим; али ни после ниси ме морала обмањивати.{S} Могла си рећи: „не волем |
већ да кажем истину.</p> <p>— Зашто ми ниси казала; ишла би и ја с тобом, рече ми на то тетка. |
али и ја тако осећам.</p> <p>„Зар ти то ниси увидио?“ шапутала сам узбуђено ја.</p> <p>„Јесам.{ |
т отрован.{S} Доказ томе већ је то, што ниси пошла мојим путем...{S} Преклињем те, опрости ми и |
.</p> <p>„Што си плакала?{S} Зар га још ниси заборавила?“ питао је прекорним гласом.</p> <p>„Ко |
“ викнула је, а очи јој срдито севаше; „ниси дете, да те држим на крилу!“</p> <p>„То и не тражи |
хладнији него обично.{S} Ни руковали се нисмо, а иначе нам је то био обичај.</p> <p>Дужност ми |
а било је и одзива.{S} Но опет се узели нисмо, а све зашто:</p> <p>Први је био богат и из племи |
к и није прави човек.{S} Но ви ме душо, нисте разумели.{S} Ја сам рекла: права љубав, а та незн |
штујем, а ни једног не љубим.</p> <p>— Нисте ме, ћерко, разумели, бар не онако, како сам ја хт |
ање и невиност није једно исто!{S} А ви нисте данас дете.{S} Бар претпостављам, кад сте већ учи |
вету,“ никад нисам поуздано дознала.{S} Нису се више враћали.{S} Тек пре десет година, чула сам |
боље.{S} Не марим о себи да говорим.{S} Нису баш пријатне успомене; а можете и из овога све доз |
к смешно, па фалим Бога, што ме још оне нису оставиле.{S} Долете па ме разоноде.{S} Никад ми ни |
да и оне што не ишчитају ...</p> <p>Оне нису ништа ишчитале, но ја сам осећала, да и он мене та |
о, а хтела сам само рећи, да моји греси нису обични.{S} Нисам ја никад газила заповести, већ са |
} Сва божија створења лепа су, ако само нису богаљеви или измет природни.{S} Укус и фантазија м |
ава љубав је вечита.{S} Она нема краја, нити се може уништити; тако на пример, ако љубимо истин |
и душе.{S} Ретко је земљиште у ком она ниче, а ретко се ко труди и да је позна.{S} Зато се с њ |
креном љубављу; само што код једног тек ниче, а код другог се већ суши.</p> <p>Него и ја сам кр |
</p> <p>Поруменила сам.</p> <p>— Ништа, ништа, храбрила ме; није то тајна.{S} Сме свако знати; |
е сузе, те одреши језик.</p> <p>„Ништа, ништа,“ шапутала сам кроз плач; „мајка ће бити задовољн |
овек, а што ће да чини таки јадник?!{S} Ништа друго, већ да проклиње час свога рођења!{S} Заист |
ма, вера издаје а народност продаје.{S} Ништа јој није свето, често ни сама срећа па и живот љу |
јвност?</p> <p>Поруменила сам.</p> <p>— Ништа, ништа, храбрила ме; није то тајна.{S} Сме свако |
успомена.{S} С те стране није ми удадба ништа пречила, ал опет нисам мога да се решим за удадбу |
вњивост мога друштва, рече она.{S} Није ништа племенито, но и опет у њојзи уживам; видим, да ме |
ра.{S} Сујета је то, моја ћерко, и више ништа.{S} Хоће заједно са децом својом да светли пред с |
амо је гадна страст животињска нагона и ништа више! (Ја) нисам била така.{S} За то сам незгодна |
успомена; пламен у последњем издисају и ништа више.</p> <p>Да га заборавим, допринела је много |
. рече, благо се осмехнувши.{S} Неће ми ништа фалити.{S} Сетила сам се само своје прошлости, а |
хнула сам и оборила очи, не рекавши јој ништа.{S} Било ми је срамота, да потврдим и ту ману наш |
в према Милану.{S} О Боривоју нисам јој ништа говорила.{S} Држала сам да је излишно; а још ниса |
ца.{S} Време ужини већ прошло, а ја вам ништа не износим.{S} Морате се душо, задовољити ониме, |
е до руке дошло.{S} Камо среће да нисам ништа читала!{S} Старка тешко уздахну и отвори књигу.</ |
тек на станици.{S} О старици јој нисам ништа казала.{S} Нисам имала ни каде.{S} Баш је стигао |
оне што не ишчитају ...</p> <p>Оне нису ништа ишчитале, но ја сам осећала, да и он мене тако ис |
чно својевољно похађање — не донаша баш ништа....{S} Карактерише је само као простакињу, „што с |
о фрајла-Стани.{S} Незнадоше о њој баш ништа; само сека-Маца рече, — баш је била унела штрудлу |
грунуше сузе, те одреши језик.</p> <p>„Ништа, ништа,“ шапутала сам кроз плач; „мајка ће бити з |
ла толико плакати?“ шапутала јој мајка, но доста гласно; постеље су им стојале једна уз другу. |
скоро опет доћи.{S} Оне ме задржавала, но остати нисам хтела.{S} Чинило ми се, да страна госпа |
таре црне дане.</p> <p>Тако сам писала, но сам Бог зна шта сам претрпила док сам написала то не |
у рукопису.</p> <p>Све сам радо читала, но Обрадовићеве басне по најрадије, јер сам разумевала, |
сно дете.</p> <p>Ја сам заиста дрхтала, но више од узбуђења, но од зиме.</p> <p>„Хајдемо у собу |
да ти је писао. — И Стевана сам волела, но ни он није за мене; све више увиђам, да је лакоуман |
p>Хтела сам јој рећи, чија је то песма, но она настави:</p> <p>— Добра и оштроумна девојчица, а |
ам заиста дрхтала, но више од узбуђења, но од зиме.</p> <p>„Хајдемо у собу, дошла је мајка;“ па |
авано!</p> <p>Стидила сам се сама себе, но све бадава; ја сам га љубила из свег срца и душе сво |
е говорити, да се њих двоје радо гледе, но она је то до сад увек одрицала.)</p> <p>Чим се венча |
ши ми лист.{S} Невидим добро; ситна је, но толико сам назрела.</p> <p>— Јесте мајко, лист је по |
к њега.</p> <p>Крила сам своје осећаје, но он их је ипак дознао.{S} Љубав је најтеже сакрити.{S |
ло је топло и моје срце, можда топлије, но стотину других, а остала сам овако, нешто са дужност |
м.</p> <p>Душан је знао све тајне моје, но Боривој није, те ми у почетку чудно било његово сауч |
ају ...</p> <p>Оне нису ништа ишчитале, но ја сам осећала, да и он мене тако исто љуби и чисто |
ле сам водила дневник.{S} Смејаћете се, но кад-кад нас <pb n="150" /> баш та детињарија задржи |
ишала и почела радити.{S} Умила сам се, но очи ми Беху још исплакане.{S} На једанпут ступи у ду |
друштву се све лакше сноси. „Смејао се, но тај смеј је некако чудно звучао; те сам га зачуђено |
а — ја сам вереница!</p> <p>Чудићеш се, но тако је.{S} Ти знаш, а можда и не знаш, да смо се, т |
и да је узме.{S} Чинила сам све могуће, но он није осећао симпатије према њој.</p> <p>Волео је |
р. месечно.{S} Могла сам добити и више, но ја сам зарад Данкина мира пристала на — најмање.</p> |
желети.{S} Провођаџија бар тако тврди, но у својој невиности додаје: да је младожења дошао на |
Молила сам је да се мене ради не труди, но она ме не хтеде ни слушати.</p> <p>— Гостољубље је л |
и сам провела две године у раду и тузи, но време је учинило своје; постепено почела сам бивати |
м га одбила; нисам знала како он мисли, но сад сам већ дала реч и јуче смо се прстеновали.{S} Ј |
читава „полемика“ о овој или оној теми, но то је ређе бивало; обично смо се у назори слагали; т |
нешто тишти.{S} Ниси ми се хтела одати, но случај ми је помогао.{S} Пре две недеље си једног ју |
топло; срце ми је живље почело куцати, но тек за тренутак; после ме обли румен стида; и свега |
сала.{S} Оставила сам тај посао Даници, но онда је дуго морао чекати.</p> <p>Што се то „мој мал |
ладалачки израз. — Баш враг тај песник, но нека га Бог поживи!{S} Да није по кад-кад шале, јадн |
ности и љубави.{S} Остала сам да живим, но у кући тој дуже остати нисам могла.{S} Земља је чист |
да их напати оно — што зовемо судбином, но таки карактери умеју се узвисити над једним и другим |
ливала икону.{S} Срце ми се још цепало, но душа ми је била мирна, од прилике онако, као кад учи |
ала — љубав.</p> <p>Срце ми је дрхтало, но поглед сам мирно издржала; с последњим издисајем мој |
пита: „има ли мираза?...“</p> <p>— Но, но, дабоме да то не сме фалити.{S} Ал тек, тек.</p> <p> |
тва, рече она.{S} Није ништа племенито, но и опет у њојзи уживам; видим, да ме воле бар у неку |
с нама.{S} У теби ће имати бољу матер, но у жени, која га је родила, ал не схваћа и занемарује |
пути!</p> <p>Сузе јој грунуше из очију, но брзо их убриса.</p> <p>— Не замерте ћерко.{S} Така с |
правопису; био је још у првом зачетку, но он беше његов присталица.</p> <p>После смо му тек ти |
старац.{S} Дође до душе раније у школу, но што сад учитељи долазе, али прозове нас једно да гов |
ећ на оштрији поглед повуку се у буџак: но природа остаје природа, па се бојим да не буде каква |
аку изјаву.</p> <p>Био ми је загонетка; но брзо сам и њу решила.{S} Он је заволео — другу. </p> |
м „баба-девојку“ овога пута без успеха; но дошла сам и дома, а она ми је била у памети.{S} Била |
} Пуштам ја њих, да се по соби пролете; но онда држим у крилу Марка и Аурору.{S} Немам баш неог |
ећаје утишам и отерам те варљиве мисли; но опет сам тек о Боривоју сањала...</p> <p>И сутра-дан |
и, а ко зна оћул вас још кадгод видити; но ја сам вас заволела онако на први поглед.{S} Лице ва |
ења!“</p> <p>Нико ми није одговора дао; но зраци залазећег сунца, падаше на трном окруњену глав |
се и зловољно окренула на другу страну; но и опет се нисам могла отрести мисли: „зашто да је зб |
м као цветак, кад га од стабла откинеш; но свенула и опет нисам.{S} Деца су као оне биљке, што |
мљеним је људима он често и потреба.{S} Но једне зиме беше овладала самном нека чама.{S} Држала |
> <p>У оба случаја било је и одзива.{S} Но опет се узели нисмо, а све зашто:</p> <p>Први је био |
„ти си много патила... патиш и сада.{S} Но буди паметна, буди снажна а време ће све излечити.“< |
басне</title>“ и остала његова дела.{S} Но ја сам се касније и сама задубљивала и у сувопарније |
тер, моју чистоту онако лабава била.{S} Но и тога је давно нестало, па буди миран и сретан!</p> |
еном клицом светског здравог разума.{S} Но и опет боли, још те како боли та глупост светска.{S} |
а.{S} Изузетака је да боме и у томе.{S} Но будите уверени, да су таки људи у самој ствари „лакш |
м, па сам им необична и смеју ми се.{S} Но јесам ли то заслужила?{S} Јесам ли?</p> <p>Догађаји |
идео сам га и јуче.{S} Паздравио те.{S} Но нешто ми је збуњен.{S} Ваљда се што на нас срди.{S} |
{S} И најгора мајка воли своје дете.{S} Но површна је и мајчинска љубав код таке врсте матера.{ |
ајвећа срећа.</p> <p>— Право велите.{S} Но зато опет по, највише „весело срце кудељу преде.“ Са |
нисам могла забранити да га не љуби.{S} Но, да ме је језик одао, ја бих га оцекла, а око би сво |
је могао.{S} Био је као и сви други.{S} Но нека му је просто — није знао шта чини.</p> <p>Опет |
доникле, а после се опет разилазили.{S} Но ту неједнакост изједначило би време и љубав, да само |
је то видео, хтео је све жртвовати.{S} Но тада је било касно.{S} Осећала сам каква нас провали |
пре сам вам хтела све усмено казати.{S} Но овако је боље.{S} Не марим о себи да говорим.{S} Нис |
еч, а већ сам мислила, не ћете доћи.{S} Но причекајте, да изађем пред вас.{S} Требало би времен |
помајка, приказујући ме својој деци.{S} Но ми смо се и без тога брзо сродили.{S} Ја и Даница не |
} Несталан човек и није прави човек.{S} Но ви ме душо, нисте разумели.{S} Ја сам рекла: права љ |
в, чинило ми се да ми је срце мртво.{S} Но није тако било.{S} Срце је тек било измучено и успав |
јунаци.</p> <p>Добро велите, ћерко.{S} Но куда ми одосмо, а хтела сам само рећи, да моји греси |
но, па ме загрливши и пољуби у чело.{S} Но опет ми је нашла још тога дана кола за *.</p> <p>Кад |
дванајсту годину сретно и задовољно.{S} Но сад на једанпут паде опет судбини на памет да се сам |
ресује.</p> <p>— Видим вам из очију.{S} Но то ћу оставити за други пут.{S} Иначе ме други пут н |
нам је увек донео по какву играчку.{S} Но то нас није толико веселило колико његово приповедањ |
} Клонила сам се њега и породице му.{S} Но у њему је сад тек беснила „плава крв“. — Осећао се у |
ам на три хиљаде, разуме се у шајну.{S} Но тада беше толика свота знатан капитал.{S} Сљед тога |
м.{S} Лака на смеју, као и на плачу.{S} Но то ваљда није грех, јер сам поред свег тог остала чи |
и о мени, кад тако изненада одлазим?{S} Но дужност према мајци одговорила ми; „За тебе мора бит |
прво пита: „има ли мираза?...“</p> <p>— Но, но, дабоме да то не сме фалити.{S} Ал тек, тек.</p> |
оно је мени необично одано, скоро већма но рођеној матери својој.</p> <p>Мајчински осећаји пуни |
д тога пред њиме хотимице показала гора но што јесам.</p> <p>То је трајало, све док нисам са уж |
ружење с мушки интимно, често интимније но с женскињом.{S} Остало је женскиње ограничено, а оно |
а која вајда?{S} Шарлатана у свету више но икада!</p> <p>— Томе није крива школа ни метод, већ |
и кривац.{S} И он је био збуњен и блеђи но обично.</p> <p>Поздрав нам беше много хладнији него |
изледало да је миран, само је био блеђи но обично.</p> <p>„Изашла си тако лако одевена, а већ с |
шкиња и мала Данка.{S} Хтео сад да одем но Данка ме узе за руку и одведе у твоју собу, да ми по |
е био син ондашња имућна бележника, леп но лакоуман младић.{S} Чула сам чешће говорити, да се њ |
за тим још и на вратима ходника.</p> <p>Но да се вратим приповедци. </p> <pb n="137" /> <p>Једн |
ла веома славољубива и поносита.</p> <p>Но нико није без мане и ја сам је волела, врло волела; |
мишљење тек одобрио или допунио.</p> <p>Но да скратим; не пишем роман или приповетку, него тек |
онетко!“ узвикну он, пустивши ми руке; „но и ја сам крив, па нек ти буде по жељи.</p> <p>С тим |
био обичан, а правопис, на моје чуђење, нов и доста правилан.</p> <p>Кад је тетка дошла, почела |
вања и познавања?!{S} Не, никако не!{S} Новац, проклети новац, главни је фактор свуда!</p> <p>Г |
{S} Није ни пошла за мене из љубави.{S} Новац и титула: „госпођа докторка“, њезин је идеал...“< |
{S} Срам их било!{S} Хоће с картањем на новац бајаги неке забаве.{S} Лепа забава, која из туђег |
S} Лепа забава, која из туђег џепа вади новац, без да си га заслужила!{S} Боље да остану забаве |
?!{S} Не, никако не!{S} Новац, проклети новац, главни је фактор свуда!</p> <p>Грамљивост за њим |
ако се не сложиш са сестром, имаш свој новац а вешта си машамода, па отвори трговину.{S} То са |
омак од 17—20 година не тражи жену, већ новац. — Није у реду што ћу пред вама, дететом да кажем |
о сам још своје имала, претворила сам у новац и тражила себи лека. </p> <pb n="169" /> <p>Зарад |
, да ме издржава и васпита, за оно мало новаца што ми је остало од родитеља.{S} Она радо приста |
Рајића и његову историју: даље „<title>Нови плутарх</title>“ по Бланшару и Шилеру, Соларићево |
ка.{S} Држала је, припасаћу кецељу и на ново засука рукаве, чим ме похвали — и ради чак и оно, |
Што не ваља не ваља, па било старо или ново!</p> <p>Што се луксузне ношње тиче, нећу много да |
о Бланшару и Шилеру, Соларићево „<title>Ново гражданстко земљеописаније</title>“ и „<title>Улог |
ене је учитељско грло...</p> <p>— Грло „новога метода,“ насмеши се она, зато вас „стара природа |
чамо, отпутоваћемо у Америку.{S} Тамо у новом свету лакше ће Боривој стећи гласа а и за мене ће |
ми се следили.</p> <p>Како су живели у „новоме свету,“ никад нисам поуздано дознала.{S} Нису се |
ри.</p> <p>Нисам је мислила издати; али новост не беше баш обичне природе, те не остаде без ути |
ешће и четворо“, чула сам говорити моју нову помајку.</p> <p>Срце ми је задрхтало, та жена изгл |
.{S} А уз то има велику титулу а мало — новца; приповедао нам једног дана теча. </p> <pb n="141 |
тај жутокљун мисли кад се жени: нека је новца, а жена је на свету и више!{S} Па и девојке можеш |
од — така савезника?!</p> <p>Док траје новца, левентују обоје и сносе се, нестане ли га, бива |
ођох њима у кућу.</p> <p>Док је трајало новца од касније зараде моје поштовали ме, али кад је т |
срећи.{S} Зато одавно меркају девојку с новци, а он одмах препоручио мене.{S} Партија је добра, |
оже.{S} Уверена сам била, да би старицу новчано радо помогла (то допуштају „госпоцка“ правила.. |
е поштовали ме, али кад је требало који новчић потрошити од онога, што сам им поклонила, пресед |
а то осетим по мирису, па волим платити новчић два више, само да је добро и чисто.{S} Намажите |
а су гадне и смешне те здепнасте кратке ноге; ми сликамо врага црног а црнац га замишља белог.{ |
ом лепотом?{S} Кинез стеже својој ћерци ногу, да би је полепшо а нама су гадне и смешне те здеп |
е ученице тарући ми чело и руке, а чело ногу стајаше он погнутом главом и сузним очима.</p> <p> |
ко, баца неможе с тобом тичати; боле га ножице! — рече ми мали Милан.{S} Сестре га звале „брацо |
ини.</p> <p>Опет је текла река времена, носећи и добро и зло у море заборава.</p> <p>Просилаца |
авила...) али да посетим баба-Стану, не носећи јој припомоћ какве добротворне женске задруге, б |
е и искреност, љубиће мо то и онда, кад носилац тих врлина у гроб сађе; љубимо ли лепоту спољаш |
емена дође и он у врт.{S} Преко руке је носио моју мараму.{S} Сад је изледало да је миран, само |
<p>„Па зашто златом?{S} Досад то нисам носио.“</p> <p>„Мајка тако хоће; биће ти венчана“ рекла |
а и не познаје.{S} Тамо ћу те на рукама носити и бићемо обоје сретни.{S} Или ако нећеш тако, ре |
е доликују оном широком челу и „грчком“ носу.{S} Обрве је имала густе и формасте.{S} Али баш та |
све што јој је на путу; брак се ту гази нотама, вера издаје а народност продаје.{S} Ништа јој н |
радозналост.</p> <p>Тек што сам све за ноћ спремила и хтела отпочети читање, отшкрину тетка вр |
ад смо је сахранили, седила је дубоко у ноћ и читала неку рукописну књижицу.{S} Кад је прочитал |
.{S} Има још доста.</p> <p>— Онда, лаку ноћ!{S} Сутра ћемо наставити.{S} Сад лези и ти, већ је |
старо или ново!</p> <p>Што се луксузне ношње тиче, нећу много да говорим.{S} Тог зла бивало је |
е мислим.{S} Ви слабо једете! рече она, нудећи ме.{S} Глете само; још ово парченце хлеба са мас |
чи, сека-Мари,“ говорила ми, кад сам је нудила, да зове доктора.{S} Сирота, знам зашто; није јо |
ека је на окупу; ради других; мени није нужна.{S} И сад све памтим много јаче, него оно, што се |
књижицу, дође ми од куће писмо, да сам нужна код куће.</p> <p>Опремила сам се за пут, а пре то |
мем!“ узвикнула сам поносито. „Али није нужно да га у мојим очима тако не достојно оцрњујете.{S |
.{S} Та понесите плетиво ил вез, па кад нуз вас проћу, нек шиваћка све лети, а плетице све звец |
а, па дошла у руке нечовеку......{S} Од ње је доста, што је лепа и што је умела страсно љубити |
и анђео и неко надземно створење.{S} Од ње несме нико — па ни писац — тражити да уме мислити.{S |
мање љуби своје чедо, кад оно није код ње?{S} Не, она га љуби увек и свуда и ми </p> <pb n="17 |
а појава.{S} Још док сам Милана волела, њега сам поштовала и волела као рођена брата.</p> <p>Са |
о добар.</p> <p>Рећи ћеш:{S} А Душан? — Њега сам да боме волела, ал сад га не волим.{S} Он се о |
а још мање љубио оном љубављу, којом ја њега.</p> <p>Други је био такође ваљан младић, али млађ |
{S} Та да ме је тек у пола волео као ја њега, срце би му казало, да сам чиста и невина.</p> <p> |
лије; једва смо чекале да дође.{S} Пред њега смо увек далеко истрчале, и вешале му се око врата |
одлучним тоном; да сам се сама тргла од њега.</p> <p>„Вечита загонетко!“ узвикну он, пустивши м |
пољуби у чело.</p> <p>Отргла сам се од њега и побегла у врт.{S} Волела сам га нада све на свет |
. „Та ја се варам да га љубим; па и код њега је тек саучешће и пријатељство!“ </p> <pb n="160" |
ака срећа неби можда ни јавила, да није њега, да ме препоручи..{S} Учен је то човек, ал је потр |
никад нисам дознала.{S} Клонила сам се њега и породице му.{S} Но у њему је сад тек беснила „пл |
амрти све му је казала, молећи Даницу и њега, да ме замоле, да јој мртвој опростим.{S} Све је т |
а ни Милан није смео знати, да сам ради њега умрла.{S} Онда неби <pb n="156" /> могао бити срет |
тему, што није интересовала ни мене ни њега.</p> <p>Разуме се, да му се нисам исповедала, него |
се чинило, да сам и у Милану љубила тек њега.</p> <p>Крила сам своје осећаје, но он их је ипак |
нас их још нема.{S} Па ма колико се око њега умиљавала, слабо бих успела.{S} Да је старији, тек |
оно деца, да му слику видим, али место њега видила сам — Боривоја.{S} Насмејала сам <pb n="159 |
е достојно оцрњујете.{S} Ја не сумњам у њега, али га љубим из све душе; а та љубав и дужност пр |
{S} Нисам дизала очију, али сам осећала његов благи али испитујући поглед.</p> <p>„Што си плака |
је ненадмашив; а ја само знадем, да сав његов рад радо читам, и да би га све више и више читала |
био је још у првом зачетку, но он беше његов присталица.</p> <p>После смо му тек тим правописо |
а у даљини се сијао зрачак наде за спас његов.{S} Ми би је велим презирали; особито кад би тај |
трговац а ја машамода, па је баба Мара, његова тетка а наша суседкиња срочила, да би били краса |
le>Обрадовићеве басне</title>“ и остала његова дела.{S} Но ја сам се касније и сама задубљивала |
га заборавим, допринела је много и она његова гадна и недостојна сумња о мени.{S} Та да ме је |
ији песников лик:</p> <p>— Вреде ли што његова дела?</p> <p>— Стручњаци, и цео свет вели, да је |
ава љубав, а не оно, што веже падишу за његове буле или петла за кокоши.{S} Извините ћерко, ова |
} Међу тим слабо се ко обзире на савете његове, већ се поводи за срцем и одаје љубавном уживању |
одушна.“ мислила сам, па га одбила ради његове среће и своје дужности.{S} Боривој је имао право |
мету своје љубави уважава, не поштујући његове душевне врлине, тај или себе прецењује, или не п |
кад сам прочитала то писмо.{S} Дакле с његове стране је љубав а с њене тек симпатија и сажаљењ |
лично имућних родитеља.</p> <p>Родитељи његови искаше, да одмах званично предам сво своје добро |
ење нам се јако разилази; познати су ти његови господски назори, па се може лако десити да ме з |
су опет летила од једног другоме.{S} У његовим беше мале разлике.{S} И пре су била пуна нежнос |
глас дрхтао.</p> <p>Извила сам своје из његових усијаних руку.{S} Срце је у мени дрхтало, па са |
тебе мора бити мртав, па шта те се тиче његово мишљиње о теби?{S} Што буде горе мислио, тим бољ |
е и друге ствари интересовале; те сам и његово захтевање свагда радо и с вољом испунила.</p> <p |
мачила сам друкчије.{S} Дотле сам свако његово писмо комотно читала мајци и Даници, а сад сам п |
} Но то нас није толико веселило колико његово приповедање о страном свету, школском свом живот |
оривој није, те ми у почетку чудно било његово саучешће и старање о мени.</p> <p>„Тебе секо, не |
ку моћ, да подигнем углед матере детета његовог и да им га опет вратим.</p> <p>Он ме је стрпљив |
: у чијем је срцу прво поникла љубав, у његовом или њезином?</p> <p>Дознала сам и то.{S} При кр |
и, а сад сам при сваком нежнијем изразу његовом поруменила и задрхтала, да и оне што не ишчитај |
р на моје брижно питање о нерасположењу његовом.</p> <p>Долазио нам је сваки дан.{S} Једанпут н |
хоће може је преварити и онда, грех на његову душу.{S} Није она крива што је тако анђеоска ств |
<title>Цветник</title>,“ од Ј. Рајића и његову историју: даље „<title>Нови плутарх</title>“ по |
сам питала:</p> <p>„По томе би ја била њежна.{S} Зар ти не налазиш да сам сувише осетљива?{S} |
сам каква нас провалија дели; он је био њежно чедо аристокрације а ја дете народа.{S} Назори на |
{S} Новац и титула: „госпођа докторка“, њезин је идеал...“</p> <p>„А твоје дете, твој син?“ про |
S} Разоравала сам је својевољно, јер би њезин темељ био често темељ туђој несрећи.{S} Где није |
адеш ли шта чиниш?!{S} Или те је занела њезина спољашност?!....</p> <p>Пробудио се понос у мени |
свестан човек заволети мртву лутку, са њезина шарена одела, исто тако не може истински волети |
прекиде ми читање.</p> <p>— Можда није њезина умотворина, приметила сам и наставила читање:</p |
ја. <hi>А кад мајка пита: какво је лице њезина детета?!{S} Сродство душе и срца привлачи је њем |
сам сумњао у тебе, привлачила ме њојзи њезина спољашњост.{S} Сада ми је то шупље шаренило доса |
<p>— Ја би вас молила да ме одведете до њезина стана.{S} Хоћу да је посетим.</p> <p>— Здраге во |
њене тек симпатија и сажаљење!{S} Зарад њезине милостиње презрео је моју љубав, јадни Боривоју. |
миљавати; завидљиво гледећи у тичицу на њезини груди.</p> <p>— Видите суревњивост мога друштва, |
руди и да је позна.{S} Зато се с њоме и њезиним именом и тера — швиндлерај.</p> <p>Уздахнула са |
да.</p> <p>Избор младожење оставила сам њезиним родитељима, а поглавито њојзи.</p> <p>Они изабр |
170" /> <p>Погледала сам је тужно.{S} У њезиним очима не беше ни трага од туге.{S} За цело јој |
тражећи згодна одговора.{S} Збунило ме њезино питање, а још више поглед, којим као да је хтела |
о.</p> <p>Поруменила сам и стисла се уз њезино раме; била би је још на улици пољубила, од среће |
румен.{S} Гледајући је тако појмила сам њезино некадашње самопрегоревање зарад дужности према д |
у месту и околини.</p> <p>Дође време и њезиној удадби.{S} Просилаца је имала врло много; знало |
ој и одело.{S} Било је скромно, чисто и њезиној дубокој старости и по кроју и градиву сасвим пр |
ишла сам опет да видим баба-Стану.{S} У њезиној соби застала сам неку младу раделицу.{S} Баба-С |
срцу прво поникла љубав, у његовом или њезином?</p> <p>Дознала сам и то.{S} При крају године п |
ватру.</p> <p>— Мора мајко, да игра по њезином такту — купила га је.</p> <p>— Добро велите, ће |
руку.</p> <p>Ја сам и нехотице привукла њезину руку својим уснама и пољубила је.</p> <p>Тако се |
да је баш то само прегоревање и брига а њему — љубав.</p> <p>Срце ми дакле не беше мртво него т |
идила нисам.</p> <p>Постала сам и према њему збуњена; бојала сам се да се не одам, па сам му ре |
м ни сама знала, да је љубав, што према њему осећам.</p> <p>Слушала ме је стрпљиво, и тада тужн |
ећ првога дана опазила сам промену и на њему; био је према мени много хладнији.{S} Најпре ме је |
а?!{S} Сродство душе и срца привлачи је њему, па јој је мило</hi><hi>онакво какво је</hi>.{S} С |
виси од — мужа.</p> <p>Нека је просто и њему; није он први у ком је жудња за богатством, уништи |
и ме се не тиче.{S} Слабо водим рабош о њему.{S} Али женски, женски!{S} Само то чудо и покор да |
завесу на врати продире светлост; а то њему квари сан.</p> <p>Учинила сам јој по вољи; била са |
површини често ходим и не слутећи шта у њему врије и кува.</p> <p>Љубила сам га, али сам била с |
ше ми колики је свет и каквих је људи у њему.{S} Теча се томе радовао; био је сретан што ми је |
ам настојала, да тај покренути осећај у њему уништим још у клици.{S} Зар сам се један пут за ра |
нила сам се њега и породице му.{S} Но у њему је сад тек беснила „плава крв“. — Осећао се увређе |
а је верна,</l> <l>Пригрли ти та мужића њена </l> <l>Па га љуби, никад се не жури.</l> </quote> |
.{S} Дакле с његове стране је љубав а с њене тек симпатија и сажаљење!{S} Зарад њезине милостињ |
наде. — Становала је, вели, у суседству њене некадашње газдарице, поштарке.{S} Сваког месеца до |
је кућњег газду да телеграфише по неку њену рођаку тамо у Срем.{S} Учинимо јој по жељи и онда |
тешко.{S} Питала сам и Душана, шта је с њим.</p> <p>„Ту је,“ рече ми он „видео сам га и јуче.{S |
тек устима, речма, а срцем ретко ко за њима жуди.</p> <p>— Зато и јесте све мање љубави на све |
е не увиђају, каква одговорност лежи на њима пред Богом и светом.{S} Закужави ти један цветак и |
екаквим меким гласом, „море осећаја али њима не влада тек срце, бура лакомислености, него су по |
ебрегне, или — ако је и мрве понашања у њима — врши се, али како?!{S} Свађа, речкања, пребацива |
у.{S} Немам баш неограничено поверење у њима; слушају ме до душе; већ на оштрији поглед повуку |
p> <p>Радити више нисам смела, те дођох њима у кућу.</p> <p>Док је трајало новца од касније зар |
и је фактор свуда!</p> <p>Грамљивост за њиме, уништила је сваки племенитији осећај.{S} Љубав и |
скиње ограничено, а оно се узвисило над њиме, па нико не замера.{S} С радошћу узима стан тако у |
} Зар сам се један пут за рад тога пред њиме хотимице показала гора но што јесам.</p> <p>То је |
а постигне своју цељ, срамно ме је пред њиме жигосала и уверила га, да га ја не волим; а мој не |
А тврде да је такав.{S} Сво се српство њиме поноси.{S} Друго вам не умем казати.</p> <p>— То ј |
о тражише излаза из свога кавеза.{S} На њиово лепршање, дотрча старици и Аурора и Марко, па се |
оду, већ увек мени у собу.{S} Пуштам ја њих, да се по соби пролете; но онда држим у крилу Марка |
сто мислим и о томе, па се кад-и-кад на њих и наљутим, а после мислим: ваљда сироте немају свој |
Тек мане, недостаци и слабост женскиња њих привлачи; врлине се обично узносе, хвале, цене и по |
исала сам му, рекавши, да сам отишла од њих.{S} Сирота сам девојка, па ми је дужност налагала д |
тако одане!{S} Овако ће ме тек гроб од њих раставити.{S} То су једина створења, која ме још во |
их каквих сам ја хтела.</p> <p>Сваки од њих имао је разлога зашто ме хоће.{S} Један ме хтео збо |
ре и — једна другу.{S} Дође ли једно од њих у било какву неприлику, зар се надати саучешћу, пож |
адић.{S} Чула сам чешће говорити, да се њих двоје радо гледе, но она је то до сад увек одрицала |
ћеш метнути на шешир, па извукла место њих из неке кутије твој дневник.{S} Опрости што сам га |
оближњу варош својој ћерци и зету.{S} У њих беше већ двоје деце, те не беше места и за мене.</p |
се не зна!{S} Шест година провела сам у њих.{S} Помајка није правила разлике између мене и свој |
чно предам сво своје добро своме зету а њиховом сину.</p> <p>То ми се није допало, али деца се |
гуће, но он није осећао симпатије према њој.</p> <p>Волео је другу, коју је доцније и узео.</p> |
а није сасвим при свести.{S} Било је на њој нешто необично.</p> <p>— Опростите, душо, поче она, |
јули што о фрајла-Стани.{S} Незнадоше о њој баш ништа; само сека-Маца рече, — баш је била унела |
е шиљао неки рођак из Срема.{S} Друго о њој не зна.{S} Мало је говорила у опште, а о себи никад |
а беше — мртва.</p> <p>— Знате-ли што о њој? питала сам раделицу ту.</p> <p>— Знам само да је п |
е неку кутију, па је метну на сто.{S} У њој је било писама сортираних по величини и везаних у м |
ње и веће пакетиће.{S} Исто тако беше у њој неколико дењчића другог рукописа; а разметнуто било |
<p>Док сам сумњао у тебе, привлачила ме њојзи њезина спољашњост.{S} Сада ми је то шупље шаренил |
ила сам њезиним родитељима, а поглавито њојзи.</p> <p>Они изабраше ваљана образована младића зв |
још на улици пољубила, од среће, што у њојзи не нађох оне — морске логике.</p> <p>Тога вечера |
а.{S} Није ништа племенито, но и опет у њојзи уживам; видим, да ме воле бар у неку руку...</p> |
млада лепа женица, толико је плакала за њом, да сам мислила, поболеће се.{S} Једва сам је утеши |
{S} Док сам се савлађивала, тежио је за њом и тражио је, а сад кад је увиђа, избегава сваку изј |
се ко труди и да је позна.{S} Зато се с њоме и њезиним именом и тера — швиндлерај.</p> <p>Уздах |
<p>— Шта ће вам?{S} Ваљда не мислите с њоме на јвност?</p> <p>Поруменила сам.</p> <p>— Ништа, |
она неби пустила од себе, онда кад би с њоме заједно пропало, а у даљини се сијао зрачак наде з |
Па и једна лубеница, хладна као лед.{S} Њу сам вама наменула.{S} Држала сам је до подне у бунар |
е што сам је узела у своју кућу, али да њу узме не могу допустити, већ тебе ради.{S} Она је сир |
{S} Старица није била „рђава особа.“ За њу се још не зна ни добро ни зло; а ко више апелује на |
ребало живот жртвовати, и то би била за њу радо учинила, тако сам је од тога часа заволела.</p> |
l> <l>Њу сам вазда поштовала,</l> <l>За њу бих и срећу дала.</l> <l>И срце ми било врело </l> < |
> <p>Био ми је загонетка; но брзо сам и њу решила.{S} Он је заволео — другу. </p> <pb n="161" / |
им стојале једна уз другу. „Ја волим и њу; доказ је што сам је узела у своју кућу, али да њу у |
злази нам се још у основи; ја неразумем њу, а она мене несваћа; страни смо једно другоме били о |
<p>„Али мајко, мени изгледа, да и Милан њу здраво воли.“</p> <p>„Воли?!“ Чудна ми посла!{S} Мла |
ахладило; ево ти мараме.“ Па ме огрте у њу, с таком пажњом, као да сам какво слабо болесно дете |
</l> <l>Желила сам свуда правду;</l> <l>Њу сам вазда поштовала,</l> <l>За њу бих и срећу дала.< |
лозоф“ дао у посао, кад ми не одговара, о оној теми, што сам јој писао?“ питао је на послетку и |
те?{S} А да ви немислите <pb n="143" /> о мени рђаво, доказ ми је, што вас видим у мојој соби.{ |
о се радовала, кад је видила рођаку!{S} О, то никад нећу заборавити.{S} Па и сирота рођака још |
ли среће, која нам је тако близу! ..{S} О, Стано, буди милостива, буди паметна, па ме не отиску |
с неким познаницима тек на станици.{S} О старици јој нисам ништа казала.{S} Нисам имала ни кад |
своју некадашњу љубав према Милану.{S} О Боривоју нисам јој ништа говорила.{S} Држала сам да ј |
, уздахну она.{S} Шта се може мислити — о девојци мојих година!{S} Ту се обично много мисли, је |
еда старица и врло разговорна.</p> <p>— О, знам је добро, говорила је она.{S} Ја сам је и двори |
се међу нама изродила читава „полемика“ о овој или оној теми, но то је ређе бивало; обично смо |
је било доста уједно сложених књига, а о зидовима је висио један старински сат, неколико слика |
не зна.{S} Мало је говорила у опште, а о себи никад; и ако је често виђала у касапници.{S} Там |
нти могу бити сасвим различни и појмова о свету.{S} Укратко: у узајмном поштовању мушког и женс |
“</p> <p>Те сам вечери много премишљала о свој прошлости; у постељи сам и плакала.{S} Сетила са |
заволела.{S} Ја, која сам дотле сањала о љубави и с оне стране гроба и држала, да никога више |
ам сирота!{S} А колико сам пута мислила о вама.{S} Особито сад од кад —</p> <p>Старица застаде, |
уверавјући ме нежним и страсним речима о својој љубави.</p> <p>Ћутала сам и јецала.{S} Тек кад |
гласом он. „Нисам дошо да иштем рачуна о владању твоме; нећу ти ни љубавника убити; немам прав |
о и она његова гадна и недостојна сумња о мени.{S} Та да ме је тек у пола волео као ја њега, ср |
лико веселило колико његово приповедање о страном свету, школском свом животу и наукама које су |
оказује неку материнску љубав и старање о деци!</p> <p>— Нећу да кажем, да није љубав.{S} Љубав |
ку чудно било његово саучешће и старање о мени.</p> <p>„Тебе секо, нешто мучи,“ говорио ми чешћ |
егавајући одговор на моје брижно питање о нерасположењу његовом.</p> <p>Долазио нам је сваки да |
овечицу на српски и да му своје мишљење о овој или оној теми писмено саопштимо.</p> <p>Даница м |
мртав, па шта те се тиче његово мишљиње о теби?{S} Што буде горе мислио, тим боље!“</p> <p>„Мај |
је и за мог младог доба, али шта велите о женском картању?{S} И мушком оно не служи на част.{S} |
ма, рече ми за тим.{S} А шта ви мислите о мени?</p> <p>Оборила сам очи, тражећи згодна одговора |
најули што о фрајла-Стани.{S} Незнадоше о њој баш ништа; само сека-Маца рече, — баш је била уне |
сам јој и свој разлог.</p> <p>Зар си и о мени тако судила? питаше она прекорно.</p> <p>Порумен |
тере читаве породице.{S} Често мислим и о томе, па се кад-и-кад на њих и наљутим, а после мисли |
беше скаменило а душу ми заузеле мисли о неситој и грабљивој човечијој природи.</p> <p>Сестра |
онакву, каква сам.{S} Да ће се нагађати о мени разне гатке, нисам ни тада сумњала.{S} Кад прочи |
<p>Помишљала сам: шта ће Милан мислити о мени, кад тако изненада одлазим?{S} Но дужност према |
жећи, да је смешно и детињасто говорити о оном, што је прошло и што се више преиначити не може. |
терам те варљиве мисли; но опет сам тек о Боривоју сањала...</p> <p>И сутра-дан сам била узруја |
замишља белог.{S} Ето видите, да појам о лепоти није једнак!{S} Сва божија створења лепа су, а |
е довољан разлог, да с неким презирањем о теби говори.{S} Баш као да ниси свестан створ, већ мр |
азати.{S} Но овако је боље.{S} Не марим о себи да говорим.{S} Нису баш пријатне успомене; а мож |
је шиљао неки рођак из Срема.{S} Друго о њој не зна.{S} Мало је говорила у опште, а о себи ник |
пре једите, а после ћу вам казати, како о томе мислим.{S} Ви слабо једете! рече она, нудећи ме. |
ана беше — мртва.</p> <p>— Знате-ли што о њој? питала сам раделицу ту.</p> <p>— Знам само да је |
ом сам питала течу и тетку, знајули што о фрајла-Стани.{S} Незнадоше о њој баш ништа; само сека |
шки ме се не тиче.{S} Слабо водим рабош о њему.{S} Али женски, женски!{S} Само то чудо и покор |
ми случај притиче у помоћ.</p> <p>— Умр'о је купци барон Д...ч.{S} Сутра му жељезницом стиже те |
вали — и ради чак и оно, што је мој пос’о; а кад је ко може видити, онда она нађе да чита ил да |
<hi>прва</hi> и једина љубав.</p> <p>У оба случаја било је и одзива.{S} Но опет се узели нисмо |
и уз мене.</p> <p>Ћутале смо неко време обадве.{S} После неколико тренутака, маши се она за лис |
творила је кавез Дамјана и Дамјанке.{S} Обе тичице јој слетише на груди, па се стадоше лепршати |
х зашушта у кавезу Аполона и Дијане.{S} Обе тице очевидно тражише излаза из свога кавеза.{S} На |
између мене и своје кћери; учила нас је обе кувати, месити прати и све женске домаће и ручне по |
екну ми у души, а ваљда и са усана, јер обе дотрчаше мојој постељи.</p> <p>„Шта ти је?“ питаше |
тка једна без друге.{S} Милана смо опет обе волеле, као једина брата, бранитеља и заштитника св |
и, опрости!“ молила сам га, пруживши му обе руке.</p> <p>„Шта да ти опростим? рече он не прихва |
овао је старичину мачку и псето.</p> <p>Обе се пренусмо. </p> <pb n="144" /> <p>— Кажем ја, осм |
Карташ је оличено среброљубље, законом обезбеђена варалица, отимач и лопов, а често и посредни |
и.</p> <p>Опростила сам се са старицом, обећавши, да ћу скоро доћи и књижицу донети.</p> <p>— С |
.</p> <p>Опростила сам се на брзу руку, обећавши да ћу скоро опет доћи.{S} Оне ме задржавала, н |
а рачун разума.{S} Међу тим слабо се ко обзире на савете његове, већ се поводи за срцем и одаје |
у особу имати, слепо јуре у пропаст, не обзирући се ни на што.</p> <p>Мајка је рекла: „заборави |
зори, што су равни с тротуаром, прозори обитаћих соба.{S} Дотле сам држала, да су ту у земљи по |
уковали се нисмо, а иначе нам је то био обичај.</p> <p>Дужност ми је била, да га запитам, где ј |
quote> <pb n="151" /> <p>Рукопис је био обичан, а правопис, на моје чуђење, нов и доста правила |
> <p>Што сам се уплашила, кад је сасвим обична старачка појава?“ Да би нашла узрока, погледала |
а брак сам сматрала за нешто светије од обичне трговачке спекулације, па је ли чудо што се не х |
мислила издати; али новост не беше баш обичне природе, те не остаде без утиска.{S} И нехотице |
изузетци узвишују се и поред патње.{S} Обични људи застају поред таке немиле пратилице на пола |
хтела сам само рећи, да моји греси нису обични.{S} Нисам ја никад газила заповести, већ сам их |
год им се прохте смејати.{S} Нисам ишла обичним трагом — стазом утрвеном, па сам им необична и |
што још није умео да изговори глас „р“; обично га је замењивао са „и“ и „л“, или га је сасвим и |
ој или оној теми, но то је ређе бивало; обично смо се у назори слагали; те је он моје мишљење т |
јом сам читала, добила по неку награду; обично воћа, колача, коју сличицу или играчку, или сам |
е преиначити не може.</p> <p>Он се тада обично усиљено насмешио и бивао више дана приметно хлад |
p>Прва и најновија врста, узор јунакиња обично су женскиње мање лепе, али тим више даровите, об |
ике.{S} Гледајте ваш посао, „тешила“ је обично моја тетка из своје собе.{S} Иди ти душо, куд си |
сац — тражити да уме мислити.{S} Она је обично тако безазлена, да не зна ни „на чем жито расте. |
и, да нам је срце мртво.{S} Али срце је обично у таквим приликама тек за време успавано, измуче |
т уз мене; али само с почетка.{S} После обично постану добри пријатељи.{S} Везује их сличност — |
иње и детињасто тврдоглаве. <hi>Онда се обично вели, да су својој љубави сталне</hi>.{S} Она хо |
о бих била још остала, али код тетке се обично у то доба вечерало па ми се ваљало журити.</p> < |
зива,“ био је мој одговор.{S} И тиме се обично свршила та тема.</p> <p>Ја сам мећу тим то и чек |
лабост женскиња њих привлачи; врлине се обично узносе, хвале, цене и поштују тек устима, речма, |
заслужила презирање и поругу, којом се обично за живота срета...</p> <p>Била је већ настанула |
лити — о девојци мојих година!{S} Ту се обично много мисли, јелте?{S} А да ви немислите <pb n=" |
машинерија, беше се за неко време — као обично пред подне — стишало.{S} Осим тичијег цвркутања, |
чанствен?{S} Питаше тетка.</p> <p>— Као обично код таке господе.{S} Не ће се видети ни кол ни с |
<p>Поздрав нам беше много хладнији него обично.{S} Ни руковали се нисмо, а иначе нам је то био |
ривац.{S} И он је био збуњен и блеђи но обично.</p> <p>Поздрав нам беше много хладнији него оби |
едало да је миран, само је био блеђи но обично.</p> <p>„Изашла си тако лако одевена, а већ се з |
што сам овако остала.{S} Уседелицу свет обично исмејава.{S} Ко пита, за што си тако остала.{S} |
асни осећаји животињска нагона, који су обично <hi>себичност</hi>, јер кад не могу љубљену особ |
љубави према момку; али тој погрешци су обично родитељи били узрок; млада срца била су бар увек |
на остане чисто?!{S} Тако се ћерко, ту обично мисли и ради, а ево на рачун разума.{S} Међу тим |
ати закуцао по који провођаџија.</p> <p>Обично сам их све редом одбијала.</p> <p>„Шта чекаш?{S} |
ло куцати, но тек за тренутак; после ме обли румен стида; и свега нестане. „Која вајда,“ севну |
да ми се јавио младожења, попин син из оближњег места.{S} Он је трговац а ја машамода, па је б |
тра; умро ми је и теча а тетка мораде у оближњу варош својој ћерци и зету.{S} У њих беше већ дв |
у светом одушевљењу дужности а лице јој облила лака румен.{S} Гледајући је тако појмила сам њез |
е не корим; али ни после ниси ме морала обмањивати.{S} Могла си рећи: „не волем те!“ А не да ме |
нећемо то да увидимо ни да признамо.{S} Обмањујемо сами себе, држећи, да нам је срце мртво.{S} |
цу.</p> <p>Дуго сам држала, да се обоје обмањујемо.{S} Ревносно сам настојала, да тај покренути |
ме је научио читати а тетка плести.{S} Обоје беху задовољни својом ученицом; тетка није могла |
е у срцу.</p> <p>Дуго сам држала, да се обоје обмањујемо.{S} Ревносно сам настојала, да тај пок |
е десет година, чула сам, да су на брзо обоје свршили трагично.{S} Из славољубља и жудње за бог |
, „овако нећу срдити родитеље, а бићемо обоје сретни.{S} Свет ће само знати, да нећу да се жени |
S} Тамо ћу те на рукама носити и бићемо обоје сретни.{S} Или ако нећеш тако, реци хоћеш ли, да |
ади оне церемоније срдим родитеље а нас обоје изложим сиротовању,“ говорио је он, „овако нећу с |
ика?!</p> <p>Док траје новца, левентују обоје и сносе се, нестане ли га, бива свешта.{S} Још је |
ти указа жена с дететом на руци.</p> <p>Обоје ме прекорно гледали.</p> <p>„Не отимај ми име!{S} |
ца, или тешком обућом уморених раденика обојега пола.</p> <p>На једанпут зашкрпута шљунак много |
Одговорила сам јој честитајући и желећи обојима сретан пут.{S} Жеље су биле искрене, али писмо |
ојих година а Боривој нешто старији.{S} Обојица беху добра срца и изврсни сродници; надметали с |
>— Баш тако сам и ја мислила, рече она, оборивши очи: а то је и цела истина; само је зло, што п |
ра — швиндлерај.</p> <p>Уздахнула сам и оборила очи, не рекавши јој ништа.{S} Било ми је срамот |
н се тргао, гледећи ме зачуђено.</p> <p>Оборила сам очи.</p> <p>„Шалиш ли се? питао је узевши м |
тим.{S} А шта ви мислите о мени?</p> <p>Оборила сам очи, тражећи згодна одговора.{S} Збунило ме |
жеравица ледом заклања...</p> <p>Он је оборио очи и уздахнуо.</p> <p>Од тога доба није ми изја |
утак топло погледао у очи а за тим брзо оборио поглед и збуњено и брзо отпочео какву тему, што |
блију и златоустове беседе, од Доситеја Обрадовића, које су биле још у рукопису.</p> <p>Све сам |
онај израз разјасни.</p> <p>Тако сам од Обрадовића и Соларића почела се учити размишљању и мора |
укопису.</p> <p>Све сам радо читала, но Обрадовићеве басне по најрадије, јер сам разумевала, а |
Давао ми је за читање понајвише „<title>Обрадовићеве басне</title>“ и остала његова дела.{S} Но |
А је ли бар он срећан, или је гоњен као Обрадович?</p> <p>— Велики људи ретко су потпуно сретни |
ла млада, радо сам читала.{S} Читал сам Обрадовича, Видаковича, а и Караџића и све што ми је до |
ати.</p> <p>— То је баш ко с Димитријем Обрадовичем.{S} А је ли бар он срећан, или је гоњен као |
е сад од слабости испупчиле јабучице од образа и безубих вилица, те ни мало не доликују оном ши |
илан никако да скине очију са кавеза, а образићи му се заруменили.</p> <p>Она га поглади по кос |
ад се тицала Данке.{S} Васпитала сам је образовала како сам најбоље могла; важила је као најбољ |
авито њојзи.</p> <p>Они изабраше ваљана образована младића званичника, јединца сина прилично им |
скиње мање лепе, али тим више даровите, образоване и учене.{S} Оне гледају у свет смело, разбор |
у, <pb n="142" /> да се по неке токорсе образоване, отмене „даме“ стиде на улици пружити руку и |
госпоштином и „салонским светом“ човек образовати и оплеменити може.{S} Уверена сам била, да б |
<p>Сестра се насмејала, а шогор ваљда у обрану мушких само ми рекао; „Баш ко да је при женидби |
,“ рекао је неко; приметала сам у своју обрану.</p> <p>— Манимо се метода, већ брзо кваси грло, |
због мираза.{S} Исто тако, бивало је и обратних случајева, да се девојка удала без љубави прем |
у оном широком челу и „грчком“ носу.{S} Обрве је имала густе и формасте.{S} Али баш тај иначе „ |
под теретом дечијих колица, или тешком обућом уморених раденика обојега пола.</p> <p>На једанп |
или петла за кокоши.{S} Извините ћерко, овај мало драстичан израз.{S} Али кад се неки свет не с |
сваки час сам морала молити течу, да ми овај ил онај израз разјасни.</p> <p>Тако сам од Обрадов |
није по кад-кад шале, јадно би изгледао овај свет.{S} Јесте ли га лично видели или тек на слици |
о говорити и оно што морам.{S} Разговор овакав никад не почињем.{S} Мислим: не ће ме разумети а |
м; само кад ми неби биле тако одане!{S} Овако ће ме тек гроб од њих раставити.{S} То су једина |
и лукавство, небих се зацело тргла.{S} Овако је била — необична.</p> <p>— Политика, рече она, |
се нисам држала поштења и дужности.{S} Овако сам остала вечито усамљена са дужности — дужности |
ј лепи шарени свет и не познате, бар не овако, као што сам га ја познавала!{S} Старка умукну и |
оплије, но стотину других, а остала сам овако, нешто са дужности а нешто баш са тог топлог срца |
е и ко ме не ће исмејати за то, што сам овако остала.{S} Уседелицу свет обично исмејава.{S} Ко |
сам вам хтела све усмено казати.{S} Но овако је боље.{S} Не марим о себи да говорим.{S} Нису б |
тала то писмо.</p> <p>Одговорила сам му овако:</p> <p>Праштам ти из свег срца.{S} Никада се нис |
је изложим сиротовању,“ говорио је он, „овако нећу срдити родитеље, а бићемо обоје сретни.{S} С |
ели да је уступе.{S} За то су дошли чак овамо:{S} Треба им готовине; иначе има девојака свуда.“ |
тога дошла сам и амо у Т., чула сам за овдашњег ваљаног доктора очију.{S} Годину дана лечио ме |
смешећи се.{S} После преврташе листове, овде-онде читајући по неки одломак ове или оне песме.</ |
за мене ће бити боље.{S} Досадан ми је овде цео свет; и ваздух ме чисто гуши; тамо ће ваљда би |
Заостала сам овде.{S} Радити се могло и овде а тешко ми било враћати онима, који су ме скоро — |
ј. да ме је Боривој волео још док си ти овде била.{S} Тада сам га одбила; нисам знала како он м |
помоћу спасао вид.</p> <p>Заостала сам овде.{S} Радити се могло и овде а тешко ми било враћати |
ри?{S} Моћи ће и то; скорим ћу дома.{S} Ове године ћу свести ферерије на три месеца.{S} Већ сам |
ашћу на само убиство и вуче пропаст.{S} Ове врсте јунакиња понајвише је идеал, спољашњи блесак |
ове, овде-онде читајући по неки одломак ове или оне песме.</p> <p>— Добро пише.{S} Вади речи из |
често и потреба.{S} Но једне зиме беше овладала самном нека чама.{S} Држала сам, да ће ми бити |
ам ћутала.{S} Чудни осећаји беху самном овладали.</p> <p>Ту свечану тишину проби гласић малога |
одавно је постала детњарија.{S} Отуда и овладао срцем сваки моралан гад а друштвом покор и трул |
р се смејао.</p> <p>„Што се смејете?{S} Ово није измишљотина, већ права истина.{S} Све су то ра |
анпут диже очи и рече:</p> <p>— Читајте ово!{S} Прочитала сам гласно показане ми речи.{S} Оне с |
дине писала ми Даринка измећу осталог и ово: „Кад ћеш доћи?{S} Како бих се с тобом радо разгова |
о су им тек стара времена добра, али ни ово чудо не могу одобрити.{S} Што не ваља не ваља, па б |
ако сам мислила, па села и написала тек ово:</p> <p>Патила сам много док сам те заборавила.{S} |
ја је добра, па мисли, да не размишљамо ово, оно.{S} Може се после попишманити...</p> <p>Шогор |
рече она, нудећи ме.{S} Глете само; још ово парченце хлеба са маслом.{S} Та узмите, тек сте га |
н ме стиште свим нагло бијућем срцу.{S} Овог пута нисам побегла; нисам имала снаге, јер то беше |
га зашто ме хоће.{S} Један ме хтео због овог, други због оног, а ни један због мене саме. т. ј. |
две недеље.{S} Доктора није хтела. „Од овог ме нико не излечи, сека-Мари,“ говорила ми, кад са |
но рече:</p> <p>„Добар бранилац.{S} Али овог пута се трудиш без успеха.{S} Све што си успела, с |
и лудорија.{S} Па је ли чудо што се до овог дотерало?!{S} При ступању у брак он шпекулише, она |
упутисмо свака на своју страну.</p> <p>Овог пута корачала сам журно: била сам замишљена а и же |
је заузимање, да упозним „баба-девојку“ овога пута без успеха; но дошла сам и дома, а она ми је |
су баш пријатне успомене; а можете и из овога све дознати.{S} Писала сам још пре 15—20 година, |
међу нама изродила читава „полемика“ о овој или оној теми, но то је ређе бивало; обично смо се |
ечицу на српски и да му своје мишљење о овој или оној теми писмено саопштимо.</p> <p>Даница му |
/p> <p>Сад ми тек пало у очи, да су и у овој вароши на вишеспратним кућама они прозори, што су |
да ме сами нађете.{S} Читав Лавиринт у овој кући!</p> <p>— Скините се, драго дете, па седите!{ |
вље, као што га многе јаднице ево баш у овој вароши -губе; а могла сам и љубави имати, само да |
није ни слутио какву ми је будућност у овом поквареном и леденом свету баш тим особинама спрем |
{S} Ко зна хоћу ли још кад год сећи.{S} Ову сам за вас узела.{S} Ја их не једем.{S} Вруће не ва |
породице, да пренашам гласове и решетам ову или ону кућу, као што то чине многе токорсе даме и |
Допало ми се да читам.{S} Док прочитам ову књигу можда ћу и пробати.{S} Није згорег; само ме н |
дао ми у очи.{S} У том погледу се јасно огледала — љубав.</p> <p>Срце ми је дрхтало, но поглед |
тка.{S} Онда није ни чудо, што те после оговара; не увиђа своју погрешку, па искали срце на они |
ија.{S} Кажњен сам и онако и сувише.{S} Огорчен на тебе, оженио сам се оном, којом је мајка хте |
е но с женскињом.{S} Остало је женскиње ограничено, а оно се узвисило над њиме, па нико не заме |
јер је боље изгубити главу, него своју огрешити душу!{S} Тако Јевросима.{S} А шта раде оне?{S} |
већ се захладило; ево ти мараме.“ Па ме огрте у њу, с таком пажњом, као да сам какво слабо боле |
раме; била би је још на улици пољубила, од среће, што у њојзи не нађох оне — морске логике.</p> |
е још цепало, но душа ми је била мирна, од прилике онако, као кад учинимо какво добро дело. </p |
ца, као и библију и златоустове беседе, од Доситеја Обрадовића, које су биле још у рукопису.</p |
рку.</p> <p>После ме је питала: ко сам, од куда сам, како живим и т. д.{S} Све је то чинила нек |
; ваљда да је отерам.{S} Али све заман; од тога тренутка знала сам и осећала, да Милана не љуби |
вора, па дошла у руке нечовеку......{S} Од ње је доста, што је лепа и што је умела страсно љуби |
и Боривоја била сам већ заборавила.{S} Од свега је остала само успомена.{S} С те стране није м |
III.</head> <p>Прошло је три године.{S} Од негдашње жарке љубави према Милану остала је тек гор |
рави анђео и неко надземно створење.{S} Од ње несме нико — па ни писац — тражити да уме мислити |
ецу</title>“. „<title>Цветник</title>,“ од Ј. Рајића и његову историју: даље „<title>Нови плута |
холости уображавају, да су „нешто више“ од дотичних.{S} Дабоме да је то глупост, ал мрежа глупо |
сад од кад —</p> <p>Старица застаде, а од старости сузне јој очи засузише још већма.</p> <p>— |
pb n="154" /> <p>Дотле сам била дете, а од тога тренутка девојка.{S} Већ прво писмо Миланово, ш |
} Ја их не једем.{S} Вруће не ваљају, а од хладне за час се поболем.{S} Стара сам.{S} Лубеница |
...</p> <p>Била сам као цветак, кад га од стабла откинеш; но свенула и опет нисам.{S} Деца су |
е ми тетка читање.</p> <p>— Чули сте га од мене.{S} Старка га је лане у парку цитирала.</p> <p> |
но.{S} У њезиним очима не беше ни трага од туге.{S} За цело јој не беше жао живота.</p> <p>— Да |
лика.{S} Па и така је видите, уваженија од поштене бабадевојке, која се грозила трговине са срц |
жељу; била је детињастија и несташнија од мене; радије је у слободним часовима трчкала по друг |
ану, што нема купаца, или што је лошија од остале робе.</p> <p>Кад човек чује, или чак и осети |
ути, што се није удала, али нисам имала од важности да је упитам.{S} Чинило ми се, да би то пит |
ам грозницу.{S} Даница се није одмицала од мене Око поноћи сам застала.{S} Кад сам се пробудила |
ко одлучним тоном; да сам се сама тргла од њега.</p> <p>„Вечита загонетко!“ узвикну он, пустивш |
<p>— Не замерте ћерко.{S} Така сам била од кад сам.{S} Лака на смеју, као и на плачу.{S} Но то |
S} Боривој је имао право; ја нисам била од оних што лако подлежу.</p> <p>Још нисам била равноду |
ћу за цело; само ме сад светина оцепила од мога друштва, па се морам журити, да га стигнем.</p> |
отпутовао.</p> <p>Писма су опет летила од једног другоме.{S} У његовим беше мале разлике.{S} И |
и је презирали, кад га она неби пустила од себе, онда кад би с њоме заједно пропало, а у даљини |
а немаш!</l> </quote> <p>То сам научила од газдаричине девојчице.{S} Учила за испит декламовати |
p>Писала сам му, рекавши, да сам отишла од њих.{S} Сирота сам девојка, па ми је дужност налагал |
p> <p>Била је већ настанула пета година од кад сам примљена у кући моје помајке.{S} Једног дана |
а отпочети читање, отшкрину тетка врата од побочне собе.</p> <p>— Прими и мене у друштво, смеја |
ину дана отворила је и радњу преко пута од моје.</p> <p>Слагале смо се и ако смо биле неједнаке |
у.{S} Зар се тако говори, кад се прашта од срца?{S} Не Стано, ти се и сад срдиш!{S} Али зар сва |
има у кућу.</p> <p>Док је трајало новца од касније зараде моје поштовали ме, али кад је требало |
иле тако одане!{S} Овако ће ме тек гроб од њих раставити.{S} То су једина створења, која ме још |
ла за то, а сада сам добила журан позив од те и те фирме.{S} Готову робу понела сам са собом а |
кад сам осетила да љубим човека млађег од себе.{S} То се није слагало с моји назори.{S} Али св |
ш воле...</p> <p>— Зар немате баш неког од својих?{S} Питала сам и други пут.</p> <p>Она љутећи |
те лица биле су правилне, ал јој се сад од слабости испупчиле јабучице од образа и безубих вили |
анов.</p> <p>Задрхтала сам. „Шта ће сад од мене?{S} Зар није било доста увреде?!{S} А друго за |
сам пута мислила о вама.{S} Особито сад од кад —</p> <p>Старица застаде, а од старости сузне јо |
да је невин...</p> <p>Она уздахну и оде од постеље.</p> <p>Како ми је било, даје се замислити.{ |
:</p> <p>Твој опроштај је, као кап воде од жећи умирућем патнику.{S} Зар се тако говори, кад се |
ми је било слободно читати неке преводе од Фенелона и других страних писаца, као и библију и зл |
би била за њу радо учинила, тако сам је од тога часа заволела.</p> <p>Помајка ми беше удовица, |
ашто; мајко?{S} Ето видите, и јабуку је од вас примио.{S} Добро је он дете.{S} Је ли Милане, ти |
ла а брак сам сматрала за нешто светије од обичне трговачке спекулације, па је ли чудо што се н |
да још нешто, а последице би дошле саме од себе.</p> <p>— Шта је то „нешто?“ То ме интересује.< |
дањем.{S} Све су дурашне и еманциповане од сваке предрасуде.{S} Гледиште им је хладно и природн |
ашти, беше — Милан.</p> <p>Тргла сам се од те мисли и махнула руком преко чела; ваљда да је оте |
а и пољуби у чело.</p> <p>Отргла сам се од њега и побегла у врт.{S} Волела сам га нада све на с |
еклињало дете...</p> <p>Згрозила сам се од призора тог и покрила лице рукама.{S} Он их нежно ск |
своју дужност.“</p> <p>Ужаснула сам се од толике одлучности и употребила сву своју снагу и гов |
застаклиле, па само нагло дише и дрхће од чезње за тицама.</p> <p>— Бојите се, да не излете? о |
ликоварошани“ су често веће радозналице од — „малосељана.“ Прабаба Ева није правила разлике.{S} |
ј се сад од слабости испупчиле јабучице од образа и безубих вилица, те ни мало не доликују оном |
.</p> <p>Ја сам заиста дрхтала, но више од узбуђења, но од зиме.</p> <p>„Хајдемо у собу, дошла |
ћи је доста патила, па ће бити снажна и од сада!{S} Не лежи јунаштво у смрти, већ у животу..... |
доцније, кад би почео примати утиске и од унутрашњих мојих особина.{S} Данас их још нема.{S} П |
<p>Тежак беше то тренутак, много тежи и од онога, кад сам се с Миланом растала.{S} Тада — а сад |
з наслеђа.{S} Хтели су богату партију и од племићке крви, а не машамоду са три четири хиљаде.</ |
и је био такође ваљан младић, али млађи од мене. </p> <pb n="168" /> <p>Згрозила сам се, кад са |
<pb n="150" /> баш та детињарија задржи од изгреда, који би можда иначе учинили; а усамљеним је |
аквих каквих сам ја хтела.</p> <p>Сваки од њих имао је разлога зашто ме хоће.{S} Један ме хтео |
несваћа; страни смо једно другоме били од почетка, па тако је и сада. </p> <pb n="164" /> <p>Д |
>Тек што сам преписала књижицу, дође ми од куће писмо, да сам нужна код куће.</p> <p>Опремила с |
<p>„Мајка, нађите ми кола; идем сестри од тетке у * рекла сам помајци спремајући своје ствари. |
спремајући своје ствари.</p> <p>„Сестри од тетке?{S} Па можеш.{S} Али нико те не тера...“</p> < |
м се томе могао надати још онда, кад си од мене побегла у врт.{S} Зато те не корим; али ни посл |
{S} Поштује и воли она мене, али зависи од — мужа.</p> <p>Нека је просто и њему; није он први у |
ам сама морала бих полудети или трчкати од једне до друге породице, да пренашам гласове и решет |
али ми се није дало да се дадем љубити од туђа момка. 0сећала сам да то није више братинска љу |
шењу не подлежу.{S} Па шта могу тражити од неразумне животиње?!</p> <p>И ја и Милан играсмо се |
ли кад је требало који новчић потрошити од онога, што сам им поклонила, преседао ми сваки залог |
држала да ће те пљенути рукама и побећи од мене.</p> <p>Погледала сам је не разумевајући.</p> < |
е надати саучешћу, пожртвовању и помоћи од — така савезника?!</p> <p>Док траје новца, левентују |
дана стајао је предамном блед и дрхћући од узбуђења.</p> <p>И ја сам дрхтала.{S} Тек после неко |
муке су велике, па ме укрепи и сачувај од даљег искушења!“</p> <p>Нико ми није одговора дао; н |
би тек оно излечити бар потоњи нараштај од трулежи, која све више хвата корена.{S} Често тако р |
лостива, буди паметна, па ме не отискуј од себе.{S} Ја те љубим неизмерно.{S} Нема жртве, која |
S} Сад је и то друкчије.{S} Сад и момак од 17—20 година не тражи жену, већ новац. — Није у реду |
утело. — Знак, да им идентитет није тек од јуче.</p> <p>Преметала је неко време по кутији и онд |
ма.{S} Пристојност ми је задржала језик од из греда тог.</p> <p>— Гле ви се и не чудите! рече о |
де.{S} Не ће се видети ни кол ни сандук од цвећа и венаца, а пратиће га војници, па и сви звани |
ери?!</p> <p>— Добро, мајко, али ја сам од старијих слушала, да у браку понајвише они рђаво жив |
и.</p> <p>Сву душевну храну примала сам од тетке и тече све док нисам добро читати научила, а п |
неусиљеном учтивости.</p> <p>— Тако сам од прилике нагађала и сама, рече ми за тим.{S} А шта ви |
ил онај израз разјасни.</p> <p>Тако сам од Обрадовића и Соларића почела се учити размишљању и м |
не кући.{S} Тако се разорава.{S} Нисам од оних, што су им тек стара времена добра, али ни ово |
д се дала прилика, шетала сам се крајем од „ајзнбана,“ не би ли је случајно опазила; али увек б |
иначе „услов лепоте,“ чудно је одударао од старачке борасте, жућкасте коже, и модрих усана и ок |
нас је једанпут <pb n="153" /> одбранио од друге несташне деце, а колико је пута мајку умилости |
На једанпут уђе ми у собу и седе преко од мене.{S} Нисам дизала очију; била сам збуњена.</p> < |
рви поглед смешио и чудновато одударало од оштрих трагова преживелих година, што јој на лицу бе |
та, за оно мало новаца што ми је остало од родитеља.{S} Она радо пристаде и још рече, да ће ми |
смејала се старица.{S} То је тако било од кад је, и биће довека.{S} Права љубав је вечита.{S} |
је тако морало бити; срце ми је кипило од смесе радости и туге, среће не среће, наде и неке цр |
>После две недеље добила сам опет писмо од Даринке.{S} Јављала ми, да се венчали и да одмах пол |
заиста дрхтала, но више од узбуђења, но од зиме.</p> <p>„Хајдемо у собу, дошла је мајка;“ па ме |
еваре и — једна другу.{S} Дође ли једно од њих у било какву неприлику, зар се надати саучешћу, |
о, а не као сада.{S} Умориш се ко псето од силних питања.{S} Тек што им знање на левак у главу |
буде.{S} Само сопствена смрт дреши нас од праве љубави, често нећемо то да увидимо ни да призн |
могу!</p> <p>Био је Миланов друг и брат од тетке.{S} Док сам била у дому моје помајке, долазио |
ндиг“ собу.{S} Сад је тамо у оном крају од „ајзнбана.“ „Ал не зна ни она да ми каже, у ком је с |
ко и неби, кад ти предпостављају лошију од тебе, само за то, што је удата!{S} Баш као да је бра |
ву на катедру па — хрче.{S} Тек на лупу од нашег трчања по скамија, протре очи и викне: „Ко је |
бав тражи одзива.{S} Па и правичнији су од људи ...</p> <p>Старица престаде.{S} Била је узрујан |
си једног јутра заборавила у брави кључ од своје собе.{S} Зацело си се журила у дућан.{S} Проша |
а сам је за узрок.</p> <p>„Шта ти хоћеш од мене?“ викнула је, а очи јој срдито севаше; „ниси де |
а у шогора беше син Душан, с ким се још од пре познавао.</p> <p>Душан је био мојих година а Бор |
има, који су ме скоро — отерали.</p> <p>Од саме зараде своје нисам могла сад живети, те молим з |
<p>Он је оборио очи и уздахнуо.</p> <p>Од тога доба није ми изјављивао љубав речима, али је св |
амо две недеље.{S} Доктора није хтела. „Од овог ме нико не излечи, сека-Мари,“ говорила ми, кад |
леменитији осећај.{S} Љубав и поштовање одавно је постала детњарија.{S} Отуда и овладао срцем с |
ан човек, жели свако да усрећи.{S} Зато одавно меркају девојку с новци, а он одмах препоручио м |
вала се; хоћу да видим какав је.{S} Већ одавно нисам читала; можда сам већ и заборавила.{S} Ту |
савете његове, већ се поводи за срцем и одаје љубавном уживању без борбе и устезања......</p> < |
у ми у лице.{S} Чинило ми се, да сам се одала.</p> <p>Срце ми је лупало, да сам се бојала, чуће |
томе надала, кад си своју погрешку сину одала?!{S} Уздахнула сам, кад сам прочитала то писмо.</ |
а.{S} Закључила сам да своје осећаје не одам. „Та ја се варам да га љубим; па и код њега је тек |
ма њему збуњена; бојала сам се да се не одам, па сам му ретко и писала.{S} Оставила сам тај пос |
исто горела подамном; морала сам бегати оданде, где могу нанети несрећу и где ме више не требај |
ком тичицом; само кад ми неби биле тако одане!{S} Овако ће ме тек гроб од њих раставити.{S} То |
ам врло волела а и оно је мени необично одано, скоро већма но рођеној матери својој.</p> <p>Мај |
ти да га не љуби.{S} Но, да ме је језик одао, ја бих га оцекла, а око би своје ископала, ако би |
нисам могла; осећала сам, да би ме глас одао.</p> <p>„То је зацело наруџбина?“ рече он, показуј |
ивовати живот без сврхе?{S} И моја рука одапе пиштољ.</p> <p>„Збогом Боривоју!....{S} Збогом ма |
неједнаке природе; била ми је необично одата.{S} Доцније сам видила, да с тога што је волела Д |
да те нешто тишти.{S} Ниси ми се хтела одати, но случај ми је помогао.{S} Пре две недеље си је |
, а око би своје ископала, ако би хтело одати, како ми је у срцу. — Била сам вулкан, по чијој п |
ице.{S} Сетила сам се, да су ме баш они одбацили, које сам жарко љубила...</p> <p>„Коме треба?“ |
ођаџија.</p> <p>Обично сам их све редом одбијала.</p> <p>„Шта чекаш?{S} Докле ћеш бирати?“ љути |
па ми се чинило да ми је дужност да га одбијем. „Он брка поштовање са љубављу, а док први зано |
таћу му равнодушна.“ мислила сам, па га одбила ради његове среће и своје дужности.{S} Боривој ј |
још док си ти овде била.{S} Тада сам га одбила; нисам знала како он мисли, но сад сам већ дала |
епаћене муке: умртвила сам своје срце и одбила га, као некада Милана. — После неколико дана био |
} Та зар нас је једанпут <pb n="153" /> одбранио од друге несташне деце, а колико је пута мајку |
о сад да одем но Данка ме узе за руку и одведе у твоју собу, да ми покаже шешир, што јој га пра |
рекох:</p> <p>— Ја би вас молила да ме одведете до њезина стана.{S} Хоћу да је посетим.</p> <p |
ј куће.{S} Да ми је казала, радо би вас одвела.</p> <p>Тако остаде сво моје заузимање, да упозн |
ој мали филозоф“ дао у посао, кад ми не одговара, о оној теми, што сам јој писао?“ питао је на |
тила сам се својих родитеља,“ био ми је одговор.</p> <p>Те вечери добила сам грозницу.{S} Даниц |
не долази?“ У својој машти нашла сам и одговор: „Он те љуби,“ гласио је он.{S} У души ми је пр |
тујући, а за тим уздахнуо, избегавајући одговор на моје брижно питање о нерасположењу његовом.< |
{S} Већ с питањем сам хтела потврђујући одговор.</p> <p>Дете погледа у мене, па у старицу, и он |
све до сада препатио.</p> <p>Очекујући одговор, твој несрећни</p> <p> <hi>Милан.</hi> </p> <p> |
је неки свет браком назива,“ био је мој одговор.{S} И тиме се обично свршила та тема.</p> <p>Ја |
а тренутак.{S} Нисам одмах нашла згодна одговора.</p> <p>— Чудно питам, јел-те?{S} Коме би се д |
</p> <p>Оборила сам очи, тражећи згодна одговора.{S} Збунило ме њезино питање, а још више погле |
од даљег искушења!“</p> <p>Нико ми није одговора дао; но зраци залазећег сунца, падаше на трном |
м опростила.{S} Зато буди милостива, па одговори како живиш и можеш ли нам опростити.{S} Та ја |
у осталог мајку. „Или хоће усмено да ми одговори?{S} Моћи ће и то; скорим ћу дома.{S} Ове годин |
p>„Шта то везеш?“</p> <p>„Теби кошуљу,“ одговорила сам не погледавши га.</p> <p>„Па зашто злато |
нада одлазим?{S} Но дужност према мајци одговорила ми; „За тебе мора бити мртав, па шта те се т |
удио се понос у мени и ја сам јој одмах одговорила.</p> <p>Одговорила сам јој честитајући и жел |
и и ја сам јој одмах одговорила.</p> <p>Одговорила сам јој честитајући и желећи обојима сретан |
сам, кад сам прочитала то писмо.</p> <p>Одговорила сам му овако:</p> <p>Праштам ти из свег срца |
ме увек кори због тога.</p> <p>Није ми одговорио, само ме гледао.</p> <p>„Што ме тако мериш, з |
то матера.{S} Зар оне не увиђају, каква одговорност лежи на њима пред Богом и светом.{S} Закужа |
и.</p> <p>Старка заћута, нагло устаде и оде кавезима.{S} Била је очевидно јако узрујана.</p> <p |
ња, да је невин...</p> <p>Она уздахну и оде од постеље.</p> <p>Како ми је било, даје се замисли |
о ми се бар чинило.</p> <p>Он уздахну и оде прозору.{S} Гледао је неко време замишљено крозањ; |
тала сам и други пут.</p> <p>Она љутећи оде шифонеру, отвори га и донесе неку кутију, па је мет |
атно, а са прихода моје „сермије“ да се одевам. „Тако ће бар нешто и детету остати, а мени није |
но обично.</p> <p>„Изашла си тако лако одевена, а већ се захладило; ево ти мараме.“ Па ме огрт |
заволети мртву лутку, са њезина шарена одела, исто тако не може истински волети ни спољашње ле |
ам опет трговину шешира и радњу женског одела.{S} И то сам у Бечу изучила.{S} Радња ми је добро |
; за то ми је оставила сав свој „веш“ и одело.{S} Била је то честита и добра душа.{S} Није сиро |
ко лепог кроја.{S} Разгледала сам јој и одело.{S} Било је скромно, чисто и њезиној дубокој стар |
мужу око ушију, да им набави господско одело.{S} Бајаги, гони је на то материнска дужност.{S} |
дете, шта му је милије: кадифа и златно одело или здравље?{S} Питајте га, па ће те чути.{S} У д |
о слушкиња и мала Данка.{S} Хтео сад да одем но Данка ме узе за руку и одведе у твоју собу, да |
читефица...{S} Тело је, по мом сваћању, одећа и склониште душе, настави она.{S} Па као што немо |
а љубав.</p> <p>У оба случаја било је и одзива.{S} Но опет се узели нисмо, а све зашто:</p> <p> |
?{S} Али и они мене воле, а љубав тражи одзива.{S} Па и правичнији су од људи ...</p> <p>Стариц |
мо да љуби, већ је тражило у истој мери одзива; а понос ми није допуштао, да „лижем руку,“ која |
етње.</p> <p>Боже, то нисам ни мислила! одјекну ми у души, а ваљда и са усана, јер обе дотрчаше |
па нек ти буде по жељи.</p> <p>С тим је одјурио из собе.</p> <p>Како ми је било, тешко је појми |
или паре, као пилиће.{S} Чуде се после: одкуд шкрофлезан и јектичав подмладак?!{S} А не питају: |
е читаву „историју“ за собом повукло, а одкуд ми права да зледим ране, које је време излечило?! |
а га ја не волим; а мој некадашњи нагли одлазак у башту и садашња молба да ми опрости, утврдила |
ило ми се, да страна госпа ишчекује мој одлазак.</p> <p>Тек што сам преписала књижицу, дође ми |
.{S} Још нисам јој ни имена знала а већ одлази.</p> <p>— Збогом душо!{S} Па опростите, што сам |
шла и баба-Стани.</p> <p>Кад је чула да одлазим, заплакала се.</p> <p>— Збогом ћерко, јецала је |
Милан мислити о мени, кад тако изненада одлазим?{S} Но дужност према мајци одговорила ми; „За т |
ише среће нема.{S} С мајкином исповести одлетила је за увек.{S} Патња је моја тешка, а олакшаће |
аше листове, овде-онде читајући по неки одломак ове или оне песме.</p> <p>— Добро пише.{S} Вади |
им се“, рекла сам недижући очију и тако одлучним тоном; да сам се сама тргла од њега.</p> <p>„В |
Кад сам их отворила, рекла сам хладно и одлучно:</p> <p>„Милане, иди кући жени и детету.{S} То |
уздахнуо, спустио руке са лица и рекао одлучно:</p> <p>„Повешћемо га с нама.{S} У теби ће имат |
ност.“</p> <p>Ужаснула сам се од толике одлучности и употребила сву своју снагу и говорничку мо |
и-нени?{S} Она је добро зна.{S} Станује одма у другој соби а она је и неговала у болести. — Мол |
родбина са свештенством, па са станице одма сњим у гробље.{S} Тако то бива, кад човек нема сво |
а Даница. „Па је л' мајко, хоћемо ли га одмах и женити?“</p> <p>„Чим отвори канцеларију и отпоч |
теља.</p> <p>Родитељи његови искаше, да одмах званично предам сво своје добро своме зету а њихо |
инке.{S} Јављала ми, да се венчали и да одмах полазе у Америку.</p> <p>Мирно сам прочитала то п |
„Узећу му Мару Базићеву; има пет хиљада одмах на венчању, а лепа је девојка,“ заврши моја помај |
p>Пробудио се понос у мени и ја сам јој одмах одговорила.</p> <p>Одговорила сам јој честитајући |
бало ми је што више посла.{S} За то сам одмах отворила на своју руку радионицу и трговину шешир |
/p> <p>Ћутала сам за тренутак.{S} Нисам одмах нашла згодна одговора.</p> <p>— Чудно питам, јел- |
>Вратила сам се својима.{S} Радњу нисам одмах хтела отворити; требало ми је одмора у сваком пог |
то одавно меркају девојку с новци, а он одмах препоручио мене.{S} Партија је добра, па мисли, д |
ле пратилице на пола пута, или подлегну одмах у почетку.</p> <p>Ретки су људи, које патња није |
добила сам грозницу.{S} Даница се није одмицала од мене Око поноћи сам застала.{S} Кад сам се |
} На то ме је свикао сам теча; у данима одмора и слободним часовима, морала сам му по нешто на |
ј библиотеци.{S} За време школског свог одмора, научио нас је и Вуковом правопису; био је још у |
сам одмах хтела отворити; требало ми је одмора у сваком погледу.</p> <p>Тек што ми се почеше ра |
е рада целе године.{S} Код тетке се бар одмори.</p> <p>— Збогом тетице!{S} А ви сека-Мацо, умес |
> <p>Хтела сам наставити читање.</p> <p>Одмори се мало, примети ми тетка.{S} Гле првих бресака, |
едох опет на клупу.</p> <p>— И ја ћу се одморити, ако допустите? па се спусти уз мене.</p> <p>Ћ |
ља ми беше смела,</l> <l>Задовољство је однела.</l> <l>Желила сам свуда правду;</l> <l>Њу сам в |
</p> <p>СТАНА.</p> <p>Сутра дан сам јој однела књижицу.</p> <p>— Како вам се допада мој живот? |
оварала, онако, као некада; можда не би одобрила корак, што сам га учинила — ја сам вереница!</ |
чину тврдњу и разлоге а ни сасвим да их одобрим.{S} Жао ми је било мојих лепших снова и илузије |
зори слагали; те је он моје мишљење тек одобрио или допунио.</p> <p>Но да скратим; не пишем ром |
времена добра, али ни ово чудо не могу одобрити.{S} Што не ваља не ваља, па било старо или нов |
.{S} Испустила је слушкиња још као мало одојче.{S} Шта ће те?{S} Мати велика дама, па бива сваш |
> <p>Добро велите, ћерко.{S} Но куда ми одосмо, а хтела сам само рећи, да моји греси нису обичн |
појмање дужности!{S} Питајте само тако одрасло несретно јектичаво и шкрофлезно дете, шта му је |
дније приман и у круговима, у којима је одрастао, а то све болело би га, кад би први љубавни за |
ла се загонетним смејом; нисам могла да одредим, дали себи или — модерним јунакињама.</p> <p>Гл |
е онако, како сам ја хтела.{S} Ја нисам одређивала, шта је љубав; само сам рекла, да је она љуб |
ерко, игра ту главну улагу!{S} То двоје одређују шта је лепо, шта ли не.{S} Зато и треба настој |
оју неби могао имати, кад би се наслеђа одрекао.{S} Мене ради био би хладније приман и у кругов |
што сам се из дужности својевољно среће одрекла, него да постигне своју цељ, срамно ме је пред |
чинити, ја — која сам знала, шта значи одрећи се љубави своје?!</p> <p>Предала сам му све у ру |
, јер у место да себе победи и да та се одрече, она га гони својом страшћу на само убиство и ву |
дом.{S} На послетку ми грунуше сузе, те одреши језик.</p> <p>„Ништа, ништа,“ шапутала сам кроз |
; „мајка ће бити задовољна — дужност је одржала победу над срцем.“</p> <p>Даница ме стролно заг |
у на прозору.{S} Чекала ме је.</p> <p>— Одржали сте реч, а већ сам мислила, не ћете доћи.{S} Но |
је радо гледе, но она је то до сад увек одрицала.)</p> <p>Чим се венчамо, отпутоваћемо у Америк |
је то на први поглед смешио и чудновато одударало од оштрих трагова преживелих година, што јој |
баш тај иначе „услов лепоте,“ чудно је одударао од старачке борасте, жућкасте коже, и модрих у |
сам старицу; очи јој се сјале у светом одушевљењу дужности а лице јој облила лака румен.{S} Гл |
да тако мора бити.{S} Зар сам је за то одхранила да ми сину убије срећу!“</p> <p>„Али мајко, м |
дуго и горко.{S} А кад је та врела река одшила, паде ми поглед на икону, на распетије спаситеље |
м и онако и сувише.{S} Огорчен на тебе, оженио сам се оном, којом је мајка хтела; и моја је сре |
.{S} Кад сам оздравила, чула сам, да се оженио Маром Базићевом.</p> <p>Сад ми је било све јасно |
ом сакрива!{S} Та зар је један, који се оженио тек да са жениним имањем господски левентује <pb |
ме волела, ал сад га не волим.{S} Он се оженио.{S} Ваљда ти је писао. — И Стевана сам волела, н |
а и опет ме није разумео.{S} На брзо се оженио, па ми и он газио углед где год је могао.{S} Био |
не, буди човек!{S} Зар ти не знаш да си ожењен? рекла сам трудећи се, да га умирим.“</p> <p>„Зн |
ћути!{S} Већ таке речи су грех из уста ожењена човека.</p> <p>„Нећу, да ћутим.{S} Доста сам па |
учено или затупљено, а згодном приликом оживиће опет:{S} Јер</p> <quote> <l>Да је срце како туж |
е шта ми се збива у срцу и зрачак среће озари му лице, али тек за тренутак.{S} Доцније је у так |
их с миром.{S} Знам их,“ рече ми сестра озбиљно; већ реци, шта чекаш?{S} Измећу толиких ваљда с |
сам и тешко за тим боловала.{S} Кад сам оздравила, чула сам, да се оженио Маром Базићевом.</p> |
>Он ме је стрпљиво слушао, не скидајући ока са мене.{S} Кад сам свршила, узе ме за руке и нежно |
Једног дана читала сам опет у парку.{S} Око мене беше необична тишина.{S} Сав велико-варошки жа |
рактери, таке природе не подлежу лако.“ Око му је пламтило а глас дрхтао.</p> <p>Извила сам сво |
а ме је језик одао, ја бих га оцекла, а око би своје ископала, ако би хтело одати, како ми је у |
неком времену прену из мисли и погледа око себе.{S} Поглед јој застаде на „<title>Змајевој пев |
радити,” рече мајка, узевши ме оштро на око.</p> <p>Мени јурну крв у лице, те збуњено пођох из |
се сузе и у помајчиним очима; али моје око остало је суво; срце ми се беше скаменило а душу ми |
ицу.{S} Даница се није одмицала од мене Око поноћи сам застала.{S} Кад сам се пробудила кандило |
} Данас их још нема.{S} Па ма колико се око њега умиљавала, слабо бих успела.{S} Да је старији, |
мо увек далеко истрчале, и вешале му се око врата.{S} Он нам је увек донео по какву играчку.{S} |
орасте, жућкасте коже, и модрих усана и око лепог кроја.{S} Разгледала сам јој и одело.{S} Било |
имам с тобом да говорим.“ Па ме ухвати око паса и пољуби у чело.</p> <p>Отргла сам се од њега |
т.{S} Али данас ми је опет некако топло око срца.{S} Чини ми се, да сам с педесет година млађа. |
ави:</p> <p>— Не поричем, да спољашност око привлачи.{S} Али ако је унутрашњост шупља, само мом |
та си девојка, а мушки су врагови; лажу око девојке, док не дође до женидбе, па онда бирају бог |
дала живот и кад по ваздан чегрће мужу око ушију, да им набави господско одело.{S} Бајаги, гон |
или видим какву погрешку што се у свету око мене десила, па онда мислим, мислим, да ми је после |
једно; нека ме бар после смрти најближа околина позна онакву, каква сам.{S} Да ће се нагађати о |
оља и најобразованија девојка у месту и околини.</p> <p>Дође време и њезиној удадби.{S} Просила |
лица вечито у нашем срцу, да у повољним околностима опет избије на површину.{S} Ето на пример, |
/p> <p>„Куда ћеш?“ шапутао је пламтећим оком. „Остани, имам с тобом да говорим.“ Па ме ухвати о |
школа ни метод, већ домаће васпитање и окона. „Дете ретко слуша оно шта му се каже, већ радо п |
авља баш онда, кад је она разуму сасвим окренула леђа и — поклизла.{S} Тасе се онда јунакиње ил |
мејала сам <pb n="159" /> се и зловољно окренула на другу страну; но и опет се нисам могла отре |
p>Клица је била ту; и ја сам била чила, окретна и задовољна, као и друга деца.{S} Имала сам мил |
S} Незадовољни сте можда с оним што вас окружава?{S} Али с мојом приповетком не ћете стећи глас |
зраци залазећег сунца, падаше на трном окруњену главу Бого-човека, и мени се чини, да ме те св |
јана; глас јој је још већма дрхтао, а у оку блистала се суза.</p> <p>— Ви сте много патили? упи |
{S} Боље да остану забаве ради дома, па окупају ону јадну дечицу, што их слушкиње без материна |
донесите.{S} Не треба ми, ал нека је на окупу; ради других; мени није нужна.{S} И сад све памти |
к да ми нанешену неправду топлим речима олакша.{S} Та он је био мушки, па ако је мене морао пре |
зглед на улицу.{S} И то нешто вреди.{S} Олакшава ми самоћу.{S} Оне друге собе гледе у ходник, н |
ас разуме...{S} Званична исповест слабо олакшава, особито грешницима моје врсте...{S} Попа ме н |
а је за увек.{S} Патња је моја тешка, а олакшаће се тек онда, кад чујем, да си нам опростила.{S |
шком оно не служи на част.{S} Карташ је оличено среброљубље, законом обезбеђена варалица, отима |
<pb n="148" /> <p>— Па шта да се ради? омачеми се са усана, после неколико тренутака.</p> <p>— |
ијално убили.{S} Она се после отровала, он сјурио себи куглу у чело.{S} Јели истина не могу твр |
али.{S} Ја сам опет весела и задовољна; он је тако добар.</p> <p>Рећи ћеш:{S} А Душан? — Њега с |
} Осећала сам каква нас провалија дели; он је био њежно чедо аристокрације а ја дете народа.{S} |
ам печат.</p> <p>Нисам се преварила.{S} Он ми је писао и молио ме да му опростим увреду што ми |
загонетка; но брзо сам и њу решила.{S} Он је заволео — другу. </p> <pb n="161" /> <p>Та друга |
д призора тог и покрила лице рукама.{S} Он их нежно скиде и загледа ми у очи.{S} Склопила сам и |
иницу ћерку беше удао пре 10 година.{S} Он и тетка беху ми драги родитељи.{S} Кад су ме примили |
истрчале, и вешале му се око врата.{S} Он нам је увек донео по какву играчку.{S} Но то нас ниј |
дожења, попин син из оближњег места.{S} Он је трговац а ја машамода, па је баба Мара, његова те |
е!{S} Ја нисам крива!“ јаукнула сам.{S} Он није чуо тај јаук; био је већ на улици.</p> <p>Скочи |
да боме волела, ал сад га не волим.{S} Он се оженио.{S} Ваљда ти је писао. — И Стевана сам вол |
дадох му познати како ми је у срцу.{S} Он је видио и осећао, али се учинио да не види...</p> < |
рођаци у посету.</p> <p>Ја сам везла, а он је у другој соби читао.{S} На једанпут уђе ми у собу |
говоримо на сред школе или код табле, а он ако је пре подне, запали чибук, па се не види из дим |
девојка.{S} Шта је две три стотинице, а он може добити девојку с хиљадама!“</p> <p>„Сирота Стан |
Зато одавно меркају девојку с новци, а он одмах препоручио мене.{S} Партија је добра, па мисли |
аде; ја сам радила нервозном хитрином а он је разгледао цвеће што је лежало на тезги.{S} Нисам |
да иначе учинили; а усамљеним је људима он често и потреба.{S} Но једне зиме беше овладала самн |
ну неправду топлим речима олакша.{S} Та он је био мушки, па ако је мене морао презрети, зар је |
и ту је познао и Боривој.</p> <p>Да је он заволео, јасно сам сад видила.{S} Како је она осећал |
; обично смо се у назори слагали; те је он моје мишљење тек одобрио или допунио.</p> <p>Но да с |
с обоје изложим сиротовању,“ говорио је он, „овако нећу срдити родитеље, а бићемо обоје сретни. |
сам и одговор: „Он те љуби,“ гласио је он.{S} У души ми је при том било некако топло; срце ми |
и јабуку је од вас примио.{S} Добро је он дете.{S} Је ли Милане, ти волиш мајку?{S} Већ с пита |
ца и мужа.</p> <p>„Мој син?“ јаукнуо је он, покрио лице рукама и стајао немо и непомично.{S} Гр |
ужа.</p> <p>Нека је просто и њему; није он први у ком је жудња за богатством, уништила сваку чо |
и и било?{S} Доста што сам знала, да ме он више не воли.{S} Утопљеник се маша и сламке, а ја се |
„Имаш ли још који егземплар?“ смејао се он.</p> <p>Како неби било!{S} Сад сам вам тек прочитала |
руке.</p> <p>„Шта да ти опростим? рече он не прихвативши их. „Љубав се изнудити не може, а ја |
оље познајеш.“</p> <p>„У тебе је,“ рече он не дижући очију и некаквим меким гласом, „море осећа |
ћи на своје место.</p> <p>„Стано,“ рече он ухватив ме нагло за руке; „ти си много патила... пат |
.</p> <p>„То је зацело наруџбина?“ рече он, показујући на шешир што сам радила.</p> <p>„Јесте.{ |
сам и дигла очи.</p> <p>„Опрости“ рече он пруживши ми мој дневник.{S} Давно сам опазио да те н |
ући ми чело и руке, а чело ногу стајаше он погнутом главом и сузним очима.</p> <p>„Милане, опро |
>Уздрхтала сам се као неки кривац.{S} И он је био збуњен и блеђи но обично.</p> <p>Поздрав нам |
ништа ишчитале, но ја сам осећала, да и он мене тако исто љуби и чисто се чудила, како пре то у |
да не мисли да врећа?{S} Ако је можда и он несретан?{S} Ако — “</p> <p>Страшне мисли кидаше ми |
дио да се светина ускомешала, те хајд и он у гомилу и не знајући зашто! „Великоварошани“ су чес |
сама.</p> <p>После неког времена дође и он у врт.{S} Преко руке је носио моју мараму.{S} Сад је |
дна душе моје.{S} Чинило ми се, да се и он сам стиди жене из нижег сталежа.{S} Разлог нисам има |
разумео.{S} На брзо се оженио, па ми и он газио углед где год је могао.{S} Био је као и сви др |
, шта је с њим.</p> <p>„Ту је,“ рече ми он „видео сам га и јуче.{S} Паздравио те.{S} Но нешто м |
је писао. — И Стевана сам волела, но ни он није за мене; све више увиђам, да је лакоуман и не п |
о овог дотерало?!{S} При ступању у брак он шпекулише, она шпекулише, па шта ће те више?{S} Прав |
/p> <p>„Зашто? понови гробовским гласом он.{S} Погледајме, па ћеш видети.{S} Дуже нисам могао и |
ш, змијо глатка?“ рече промуклим гласом он. „Нисам дошо да иштем рачуна о владању твоме; нећу т |
S} Тада сам га одбила; нисам знала како он мисли, но сад сам већ дала реч и јуче смо се прстено |
ега.</p> <p>Крила сам своје осећаје, но он их је ипак дознао.{S} Љубав је најтеже сакрити.{S} В |
а је узме.{S} Чинила сам све могуће, но он није осећао симпатије према њој.</p> <p>Волео је дру |
авопису; био је још у првом зачетку, но он беше његов присталица.</p> <p>После смо му тек тим п |
Димитријем Обрадовичем.{S} А је ли бар он срећан, или је гоњен као Обрадович?</p> <p>— Велики |
е човек рођен тек да само ужива?{S} Зар он нема племенитија позива?{S} Истина је света, да је с |
ршава.{S} Иначе мора казати свекру, јер он, т. ј. младожења добија и у месту ваљану девојку ал |
ега.</p> <p>„Вечита загонетко!“ узвикну он, пустивши ми руке; „но и ја сам крив, па нек ти буде |
ћу,“ јецала сам. </p> <pb n="155" /> <p>Он ме стиште свим нагло бијућем срцу.{S} Овог пута ниса |
сузе а жеравица ледом заклања...</p> <p>Он је оборио очи и уздахнуо.</p> <p>Од тога доба није м |
о; те сам га зачуђено погледала.</p> <p>Он би ми на то за тренутак топло погледао у очи а за ти |
била сам га,“ те ми се са усана.</p> <p>Он се болно осмехнуо.</p> <p>„Рђава извина, секо моја.{ |
што се више преиначити не може.</p> <p>Он се тада обично усиљено насмешио и бивао више дана пр |
“ питала сам усиљено смешећи се.</p> <p>Он уздахну. „Хтео сам рећи, да би моја помоћ била незна |
о?“ Силом сам хтела да се шалим.</p> <p>Он се трже.</p> <p>„Желиш ли искрену пресуду?“ питаше п |
његовог и да им га опет вратим.</p> <p>Он ме је стрпљиво слушао, не скидајући ока са мене.{S} |
хтати.{S} Тако ми се бар чинило.</p> <p>Он уздахну и оде прозору.{S} Гледао је неко време замиш |
ма више ни мрве љубави за тебе.“</p> <p>Он се тргао, гледећи ме зачуђено.</p> <p>Оборила сам оч |
чинило да ми је дужност да га одбијем. „Он брка поштовање са љубављу, а док први занос пређе па |
?“ У својој машти нашла сам и одговор: „Он те љуби,“ гласио је он.{S} У души ми је при том било |
своје чедо, кад оно није код ње?{S} Не, она га љуби увек и свуда и ми </p> <pb n="171" /> <p>би |
место да себе победи и да та се одрече, она га гони својом страшћу на само убиство и вуче пропа |
о?!{S} При ступању у брак он шпекулише, она шпекулише, па шта ће те више?{S} Прави вашар и трго |
у гроб сађе; љубимо ли лепоту спољашњу, она ће нас заносити до год нас траје, па и онда, кад љу |
ела ме утврђивати да је не издам мајци; она је све на врати прислушкивала, а мајка неће да се т |
ли, да су својој љубави сталне</hi>.{S} Она хоће да има љубљену особу пошто по то; па руши све |
новаца што ми је остало од родитеља.{S} Она радо пристаде и још рече, да ће ми храну давати бес |
/p> <p>Сузе јој се засијаше у очима.{S} Она их руком убриса и настави:</p> <p>— Три дана пред с |
ће довека.{S} Права љубав је вечита.{S} Она нема краја, нити се може уништити; тако на пример, |
илази нама љубав ни с ким ни у гроб.{S} Она остаје као нека клица вечито у нашем срцу, да у пов |
ех: жени ћу оставити сво добро моје.{S} Она ће ме лако прегорети.{S} Није ни пошла за мене из љ |
ме не могу допустити, већ тебе ради.{S} Она је сирота девојка.{S} Шта је две три стотинице, а о |
изневерила, те се материјално убили.{S} Она се после отровала, он сјурио себи куглу у чело.{S} |
а ни писац — тражити да уме мислити.{S} Она је обично тако безазлена, да не зна ни „на чем жито |
седила фрајла-Стана.{S} Застала сам.{S} Она ме погледа, преко — сад још већма — увела лица, про |
а је срећа уништена а живот сломљен.{S} Она је моја жена, али не она, за којом сам ја чезнуо.{S |
: права љубав, а та незна за неверу.{S} Она се гаси тек с нашим животом само сам још додала: да |
ако је повољи да дозовем Мари-нени?{S} Она је добро зна.{S} Станује одма у другој соби а она ј |
пута без успеха; но дошла сам и дома, а она ми је била у памети.{S} Била је то чудна појава за |
о је сад опет!{S} Ја јој желим добро, а она ми се смеје.{S} Баш ти је данашња младеж неблагород |
и на мене.</p> <p>Примила сам понуду, а она наточи себи чашу воде, па настави:</p> <p>— Не пори |
нам се још у основи; ја неразумем њу, а она мене несваћа; страни смо једно другоме били од поче |
ревелике љубави према својој деци.{S} А она је доста кажњена и онако; са снахом се није слагала |
ој газдарицу: где је фрајла Стана?{S} А она мени:{S} Отселила се.{S} Не може да плаћа кирију за |
ро зна.{S} Станује одма у другој соби а она је и неговала у болести. — Молим вас, дозовите је.< |
b n="171" /> <p>би је презирали, кад га она неби пустила од себе, онда кад би с њоме заједно пр |
ој пос’о; а кад је ко може видити, онда она нађе да чита ил да седи.{S} Та понесите плетиво ил |
но га везати неможе.{S} Особито не може она везати разборита човека.{S} Изузетака је да боме и |
ла, шта је љубав; само сам рекла, да је она љубав права, која потиче из душевног сродства, а не |
S} Да вам се није што десило? питала је она брижно.</p> <p>— Били смо код старе мајке.{S} Има л |
</p> <p>— О, знам је добро, говорила је она.{S} Ја сам је и дворила; за то ми је оставила сав с |
сталности</hi> оставља баш онда, кад је она разуму сасвим окренула леђа и — поклизла.{S} Тасе с |
.{S} Гле, даћу ти јабуку!</p> <p>Док је она с неког орманчића донела јабуку, разгледала сам јој |
{S} Ту се опет насмешила.</p> <p>Док је она пажљиво превртала лист, ја сам је посматрала.</p> < |
волео, јасно сам сад видила.{S} Како је она осећала, нисам хтела да испитујем.{S} Нашто би ми и |
ти и онда, грех на његову душу.{S} Није она крива што је тако анђеоска створа, па дошла у руке |
о патили? било ми већ на језику, кад ме она запита, показујући у певанији песников лик:</p> <p> |
от сломљен.{S} Она је моја жена, али не она, за којом сам ја чезнуо.{S} Свака мисао разлази нам |
Добро што се десила слатка, радовала се она.{S} Па једите колко вам је воља.{S} Подајте и малом |
— Ето видите, да ја погађам, смејала се она.{S} Децу привлачи на први поглед тек спољашна лепот |
<p>— Прими и мене у друштво, смејала се она.{S} Милан ми приповеда, како је мајка дала секи књи |
е.{S} После неколико тренутака, маши се она за лист, што сам га уз себе спустила.</p> <p>— Неће |
> <p>— Грло „новога метода,“ насмеши се она, зато вас „стара природа“ и тера у гроб пре времена |
ца је имала врло много; знало се, да ће она бити моја насљедница, а само кућа и земља вредила м |
па ти може требати“; говорила је чешће она.</p> <p>Милан је међу тим свршавао науке.{S} Учио ј |
о томе мислим.{S} Ви слабо једете! рече она, нудећи ме.{S} Глете само; још ово парченце хлеба с |
г.</p> <p>— Гле ви се и не чудите! рече она.{S} Ја сам држала да ће те пљенути рукама и побећи |
— Видите суревњивост мога друштва, рече она.{S} Није ништа племенито, но и опет у њојзи уживам; |
ила — необична.</p> <p>— Политика, рече она, пруживши ми лист.{S} Невидим добро; ситна је, но т |
p> <p>— Баш тако сам и ја мислила, рече она, оборивши очи: а то је и цела истина; само је зло, |
/p> <p>— Не, душо, врло ме занима, рече она узевши с ормана котарчицу с бресквама, ал доста си |
p>— Чудно вам је што тако говорим, рече она тужно.{S} То показује добро срце или непознавање св |
метњи!“</p> <p>„Сирото моје дете,“ рече она тренутно, па ме загрливши и пољуби у чело.{S} Но оп |
еобично.</p> <p>— Опростите, душо, поче она, показујући прстом на лист, што сам га читала.{S} П |
<p>Зар си и о мени тако судила? питаше она прекорно.</p> <p>Поруменила сам и стисла се уз њези |
сак и етикетна правила.{S} Држа ла је и она, да се тек у додиру са госпоштином и „салонским све |
p>Да га заборавим, допринела је много и она његова гадна и недостојна сумња о мени.{S} Та да ме |
ак ироничан осмех.</p> <p>— Да, настави она после неколико тренутака ћутања, човек осети потреб |
ваћању, одећа и склониште душе, настави она.{S} Па као што неможе свестан човек заволети мртву |
мевајући.</p> <p>— Јесте ћерко, продужи она; данашње су јунакиње друкчије.{S} Има их поглавито |
м часу оставити неће.{S} Поштује и воли она мене, али зависи од — мужа.</p> <p>Нека је просто и |
оном крају од „ајзнбана.“ „Ал не зна ни она да ми каже, у ком је сокаку и који је број куће.{S} |
остојанства...{S} То ми зацело не би ни она допустила.{S} Та за Бога! — Друго је бити чланица, |
{S} Тако говори младост.{S} Кад неби ни она тако говорила — џаба ти човека!{S} И снови су у сво |
.иски цуг; подне је већ прошло, примети она и устаде.{S} Устала сам и ја, али без воље.{S} Још |
м.</p> <p>— Здраге воље фрајлице.{S} Ал она се отселила из тог кварта.{S} Баш пре, кад сам била |
срца и душе.{S} Ретко је земљиште у ком она ниче, а ретко се ко труди и да је позна.{S} Зато се |
за чорбу себи и „своме друштву“ — тако она зове своје псето и мачку — смејала се сека-Маца.</p |
ће је брзо поред богатије и лепше; само она треба да је паметна, да је благодарна, па да не пра |
тела сам јој рећи, чија је то песма, но она настави:</p> <p>— Добра и оштроумна девојчица, али |
оворити, да се њих двоје радо гледе, но она је то до сад увек одрицала.)</p> <p>Чим се венчамо, |
ила сам је да се мене ради не труди, но она ме не хтеде ни слушати.</p> <p>— Гостољубље је лепа |
ала сте непрактични! говорила је често она.{S} Дошли сте токорсе у госте, па све књижурине вуч |
души.</p> <p>— Лудо сам питала, уздахну она.{S} Шта се може мислити — о девојци мојих година!{S |
и поред уверења, да је невин...</p> <p>Она уздахну и оде од постеље.</p> <p>Како ми је било, д |
ритији, а срце бива племенитије.</p> <p>Она диже очи, гледећи ме за часак нетренштице.</p> <p>— |
Па је устрашено ухватих за раме.</p> <p>Она диже главу. </p> <pb n="140" /> <p>— Не бојте се. р |
за, а образићи му се заруменили.</p> <p>Она га поглади по косици.</p> <p>— Како би ти мајка рад |
ојих?{S} Питала сам и други пут.</p> <p>Она љутећи оде шифонеру, отвори га и донесе неку кутију |
пусти да надјача једна ма која!“</p> <p>Она се смејала на моју примедбу и тужно додала.</p> <p> |
/p> <p>Смејала се, а у погледу указа се онај исти живахни израз, што ме је бунио и у парку.</p> |
е гласно засмејала а очи јој опет узеше онај живахни младалачки израз. — Баш враг тај песник, н |
с сам морала молити течу, да ми овај ил онај израз разјасни.</p> <p>Тако сам од Обрадовића и Со |
иромашних, учених и дресиратих; само не онаквих каквих сам ја хтела.</p> <p>Сваки од њих имао ј |
ривлачи је њему, па јој је мило</hi><hi>онакво какво је</hi>.{S} Сродство душе и срца треба да |
бар после смрти најближа околина позна онакву, каква сам.{S} Да ће се нагађати о мени разне га |
} Како бих се с тобом радо разговарала, онако, као некада; можда не би одобрила корак, што сам |
ужност моја према мајци нагонила ме, да онако учиним, а да се сад не видимо изчекује дужност — |
ш кадгод видити; но ја сам вас заволела онако на први поглед.{S} Лице ваше остаће ми и без имен |
о, но душа ми је била мирна, од прилике онако, као кад учинимо какво добро дело. </p> <pb n="16 |
<p>— Нисте ме, ћерко, разумели, бар не онако, како сам ја хтела.{S} Ја нисам одређивала, шта ј |
војој деци.{S} А она је доста кажњена и онако; са снахом се није слагала, па је умрла код Даниц |
>„Што плачеш, лудице моја?{S} Тамо је и онако живље и веће место; ако се не сложиш са сестром, |
и, па буди милостивија.{S} Кажњен сам и онако и сувише.{S} Огорчен на тебе, оженио сам се оном, |
ти је вера у мој карактер, моју чистоту онако лабава била.{S} Но и тога је давно нестало, па бу |
S} Још нисам почела читати.</p> <p>— Е, онда ме баш мораш примити!{S} Само причекај, док свучем |
ирали, кад га она неби пустила од себе, онда кад би с њоме заједно пропало, а у даљини се сијао |
ли, ако их је везао који члан породице, онда је тек зло.{S} Дужност везује, а срце — хладно.{S} |
је мој пос’о; а кад је ко може видити, онда она нађе да чита ил да седи.{S} Та понесите плетив |
животињског нагона.</p> <p>— Е, мајко, онда је на свету мало праве љубави.{S} Ко данас пита за |
та.{S} Дабоме да је онда ту назатка.{S} Онда није ни чудо, што те после оговара; не увиђа своју |
смео знати, да сам ради њега умрла.{S} Онда неби <pb n="156" /> могао бити сретан, а ја сам му |
ека-Мацо, умесите штрудлу као и пре.{S} Онда вам је тако добро испала, бољу је неби ни краљица |
ечерас чути.{S} Има још доста.</p> <p>— Онда, лаку ноћ!{S} Сутра ћемо наставити.{S} Сад лези и |
ешку што се у свету око мене десила, па онда мислим, мислим, да ми је после и самој смешно.{S} |
око девојке, док не дође до женидбе, па онда бирају богатију.{S} Сви су они таки...“</p> <p>Крв |
е свега треба праве воље за бољитак, па онда још нешто, а последице би дошле саме од себе.</p> |
S} Верујте ми, тешко сам грешила.{S} Па онда, човеку по кад и кад и преври.{S} Савест ми је даб |
на изнесе 5—6 форината.{S} Дабоме да је онда ту назатка.{S} Онда није ни чудо, што те после ого |
окренула леђа и — поклизла.{S} Тасе се онда јунакиње или дижу, те блистају као звезда, или кли |
хоћеш тридесету да дочекаш?{S} Ко ће те онда узети?!“</p> <p>„Све муштерије што ме и сад ишту.{ |
<p>Дете погледа у мене, па у старицу, и онда му се преко усана једва измигољи тихо и неодлучно: |
ће нас заносити до год нас траје, па и онда, кад љубљене особе већ не буде.{S} Само сопствена |
{S} Такова љубав је и трајнија; траје и онда, кад једра плећа љубљене особе спадну и кад румени |
<p>Преметала је неко време по кутији и онда извади чак са дна једну сашивену рукописану књижиц |
у тамо у Срем.{S} Учинимо јој по жељи и онда је била мирнија.</p> <p>— Је-ли рођака дошла? пита |
сте...“ Ко год хоће може је преварити и онда, грех на његову душу.{S} Није она крива што је так |
ски поштење и искреност, љубиће мо то и онда, кад носилац тих врлина у гроб сађе; љубимо ли леп |
Патња је моја тешка, а олакшаће се тек онда, кад чујем, да си нам опростила.{S} Зато буди мило |
<l>Грех ако је то желити,</l> <l>Ја сам онда црни грешник,</l> <l>Не треба му опростити</l> <l> |
а.{S} Оставила сам тај посао Даници, но онда је дуго морао чекати.</p> <p>Што се то „мој мали ф |
уштам ја њих, да се по соби пролете; но онда држим у крилу Марка и Аурору.{S} Немам баш неогран |
дан закон, отпочела сам најпосле, нашто онда толико моралисање?{S} На што уздизати сталност и в |
и пут баш нећу.{S} Ал Боже мој — шта ћу онда? ...{S} После ми је тек смешно, па фалим Бога, што |
мушке <hi>несталности</hi> оставља баш онда, кад је она разуму сасвим окренула леђа и — поклиз |
може, а ја сам се томе могао надати још онда, кад си од мене побегла у врт.{S} Зато те не корим |
ве јунакиње и детињасто тврдоглаве. <hi>Онда се обично вели, да су својој љубави сталне</hi>.{S |
ме заборави.</p> <p>(Стеван је био син ондашња имућна бележника, леп но лакоуман младић.{S} Чу |
{S} Цео свет, особито мушки и не почиње онде љубити, где би требало да поштује.{S} Тек мане, не |
ћи се.{S} После преврташе листове, овде-онде читајући по неки одломак ове или оне песме.</p> <p |
ичекај, док свучем и сместим Милана.{S} Оне две оставићу данас Лизи.</p> <p>Док се тетка вратил |
м више даровите, образоване и учене.{S} Оне гледају у свет смело, разборито и са самопоуздањем. |
уку, обећавши да ћу скоро опет доћи.{S} Оне ме задржавала, но остати нисам хтела.{S} Чинило ми |
очитала сам гласно показане ми речи.{S} Оне су гласиле</p> <quote> <l>Па се моли тамо Богу,</l> |
нешто вреди.{S} Олакшава ми самоћу.{S} Оне друге собе гледе у ходник, немају зрака ни толико, |
се питаш: да није с твоје кривице?{S} А оне, матере, занемарују своју децу сваки дан.{S} Па зар |
редни убица читавих породица.{S} Па сад оне, Српкиње, поносите питомице Душанове славне царевин |
душу!{S} Тако Јевросима.{S} А шта раде оне?{S} И те се још смеју Српкињама звати.{S} Заиста жа |
зу његовом поруменила и задрхтала, да и оне што не ишчитају ...</p> <p>Оне нису ништа ишчитале, |
незаконити брак. „Лудо би било, да ради оне церемоније срдим родитеље а нас обоје изложим сирот |
е-онде читајући по неки одломак ове или оне песме.</p> <p>— Добро пише.{S} Вади речи из срца и |
а веће среће, него кад може да задовољи оне, који га с љубављу сретају! </p> <pb n="152" /> <p> |
но свенула и опет нисам.{S} Деца су као оне биљке, што у сваком земљишту корена хватају; па се |
акових родитеља, особито матера.{S} Зар оне не увиђају, каква одговорност лежи на њима пред Бог |
Ја, која сам дотле сањала о љубави и с оне стране гроба и држала, да никога више љубити не мог |
ољубила, од среће, што у њојзи не нађох оне — морске логике.</p> <p>Тога вечера сам раније потр |
е тек смешно, па фалим Бога, што ме још оне нису оставиле.{S} Долете па ме разоноде.{S} Никад м |
ла, да и оне што не ишчитају ...</p> <p>Оне нису ништа ишчитале, но ја сам осећала, да и он мен |
и—ла—не!“ прошапутала сам испрекидано и онесвешћена пала доле; пред очима беше ми се смркло а с |
рком.{S} Сви су добри и сви ме воле.{S} Они су ми друштво и забава.{S} Пазите само шта ће радит |
и жени и детету.{S} То ти је дужност; а они те и већма воле, него ја.{S} У мени нема више ни мр |
и у овој вароши на вишеспратним кућама они прозори, што су равни с тротуаром, прозори обитаћих |
или? — Је ли баш тако?{S} Не, сећају се они мене, кам год им се прохте смејати.{S} Нисам ишла о |
старијих слушала, да у браку понајвише они рђаво живе, што се из љубави узимају?</p> <p>— Љуба |
ене и сећао?{S} Заборавили ме сви, па и они — које сам ја усрећила!</p> <p>Зашто је то тако? — |
отрча старици и Аурора и Марко, па се и они стадоше умиљавати; завидљиво гледећи у тичицу на ње |
и псето.{S} Смешно је, јел те?{S} Али и они мене воле, а љубав тражи одзива.{S} Па и правичнији |
дбе, па онда бирају богатију.{S} Сви су они таки...“</p> <p>Крв ми јурну у главу.</p> <p>„Разум |
ехотице.{S} Сетила сам се, да су ме баш они одбацили, које сам жарко љубила...</p> <p>„Коме тре |
м родитељима, а поглавито њојзи.</p> <p>Они изабраше ваљана образована младића званичника, једи |
ви и пишете?{S} Незадовољни сте можда с оним што вас окружава?{S} Али с мојом приповетком не ће |
е јасно.{S} Поглед јој се није слагао с оним старачким лицем.{S} У том погледу лежала је нека м |
увиђа своју погрешку, па искали срце на онима, што их је токорсе угостила.{S} Тако се кућа не к |
се могло и овде а тешко ми било враћати онима, који су ме скоро — отерали.</p> <p>Од саме зарад |
износим.{S} Морате се душо, задовољити ониме, што имам.{S} Мало млека, свежа масла и добра сир |
Боривој је имао право; ја нисам била од оних што лако подлежу.</p> <p>Још нисам била равнодушна |
кући.{S} Тако се разорава.{S} Нисам од оних, што су им тек стара времена добра, али ни ово чуд |
и играчку, или сам се смела дуже играти оних игара, које сам најволела.{S} Давао ми је за читањ |
добра, па мисли, да не размишљамо ово, оно.{S} Може се после попишманити...</p> <p>Шогор се см |
ћи ужину; само не треба претеривати.{S} Оно што се у кући нађе и искрен срдачан дочек, најбоље |
ом.{S} Остало је женскиње ограничено, а оно се узвисило над њиме, па нико не замера.{S} С радош |
јединости нека замишља свако по ћефу, а оно што ћу написати, довољно ће бити, дај се увиди, је |
бре тетке, да ме издржава и васпита, за оно мало новаца што ми је остало од родитеља.{S} Она ра |
а после сам је тражила и у течиној, за оно време, богатој библиотеци.{S} На то ме је свикао са |
ће васпитање и окона. „Дете ретко слуша оно шта му се каже, већ радо полази путем, којим види д |
пример мајка мање љуби своје чедо, кад оно није код ње?{S} Не, она га љуби увек и свуда и ми < |
је љубав.{S} Разумем, права љубав, а не оно, што веже падишу за његове буле или петла за кокоши |
рину Данку.{S} Дете сам врло волела а и оно је мени необично одано, скоро већма но рођеној мате |
била сам их већма него и тице и цвеће и оно китњасто зеленило и плаво небо, што тако красно дич |
немам речи.{S} Мрзи ме чисто говорити и оно што морам.{S} Разговор овакав никад не почињем.{S} |
а рукаве, чим ме похвали — и ради чак и оно, што је мој пос’о; а кад је ко може видити, онда он |
Ако их не гоне људи, хоће да их напати оно — што зовемо судбином, но таки карактери умеју се у |
{S} Зато и љуби човек до год је жив тек оно, што му је први пут истинским жаром срце загрејало, |
Радњом, енергичном радњом, могло би тек оно излечити бар потоњи нараштај од трулежи, која све в |
а велите о женском картању?{S} И мушком оно не служи на част.{S} Карташ је оличено среброљубље, |
м се и Милана.{S} Склопила сам очи, као оно деца, да му слику видим, али место њега видила сам |
а.{S} И сад све памтим много јаче, него оно, што се јуче десило.{S} Успомене најдуже остају у д |
{S} Један ме хтео због овог, други због оног, а ни један због мене саме. т. ј. због мојих мана |
, особито за време мога боловања, после оног растанка са Миланом.</p> <p>Душан је знао све тајн |
да је баш та хладноћа у понашању доказ оног осећаја, који се појавио и моме срцу.</p> <p>Фериј |
беше маћеха; подарила ми је клицу свега онога, чиме дарива и другу децу своју.</p> <p>Клица је |
Тежак беше то тренутак, много тежи и од онога, кад сам се с Миланом растала.{S} Тада — а сад — |
кад је требало који новчић потрошити од онога, што сам им поклонила, преседао ми сваки залогај. |
а изродила читава „полемика“ о овој или оној теми, но то је ређе бивало; обично смо се у назори |
српски и да му своје мишљење о овој или оној теми писмено саопштимо.</p> <p>Даница му је ретко |
зоф“ дао у посао, кад ми не одговара, о оној теми, што сам јој писао?“ питао је на послетку изм |
Знате, што сам ја лане у Парку читала у оној вашој лепо везаној песмарици. — Ту се гласно засме |
и разумео.{S} Рекао би ми можда — као у оној песми што је рекао свети Петар баба Ани.{S} Знате, |
више.{S} Огорчен на тебе, оженио сам се оном, којом је мајка хтела; и моја је срећа уништена а |
ћи, да је смешно и детињасто говорити о оном, што је прошло и што се више преиначити не може.</ |
за, да ме није разумео а још мање љубио оном љубављу, којом ја њега.</p> <p>Други је био такође |
у за „анштендиг“ собу.{S} Сад је тамо у оном крају од „ајзнбана.“ „Ал не зна ни она да ми каже, |
безубих вилица, те ни мало не доликују оном широком челу и „грчком“ носу.{S} Обрве је имала гу |
човек осети потребе да се исповеди, ал ономе, ко нас разуме...{S} Званична исповест слабо олак |
чујем, можеш ли ми опростити ону гадну, ону црну увреду.{S} Невин сам, али и твој је живот отро |
, да пренашам гласове и решетам ову или ону кућу, као што то чине многе токорсе даме и матере ч |
мене морао презрети, зар је морао узети ону, коју не воле?...</p> <p>Тако сам мислила, па села |
војих уста чујем, можеш ли ми опростити ону гадну, ону црну увреду.{S} Невин сам, али и твој је |
да остану забаве ради дома, па окупају ону јадну дечицу, што их слушкиње без материна надзора |
ело си се журила у дућан.{S} Прошао сам онуда и свратио сам.{S} Код куће беше само слушкиња и м |
> <p>Била сам опет у парку и чим сам га опазила сетила сам се фрајла-Стане.{S} Кад год се дала |
е.“</p> <p>Дошао је.{S} Већ првога дана опазила сам промену и на њему; био је према мени много |
х и у „жељезничку улицу.“ Из далека сам опазила старицу на прозору.{S} Чекала ме је.</p> <p>— О |
јем од „ајзнбана,“ не би ли је случајно опазила; али увек без успеха.</p> <p>Већ сам била напус |
н пруживши ми мој дневник.{S} Давно сам опазио да те нешто тишти.{S} Ниси ми се хтела одати, но |
у по парченце шећера.</p> <p>Чим тичице опазише шећер, удесише неку пријатну арију: тек кад су |
углед матере детета његовог и да им га опет вратим.</p> <p>Он ме је стрпљиво слушао, не скидај |
неко време тичицама.{S} После их старка опет метну у кавезе, заденувши у сваку по парченце шеће |
у нашем срцу, да у повољним околностима опет избије на површину.{S} Ето на пример, и ја сам нек |
>Стана</hi> </p> <p>После неколико дана опет ми је писао:</p> <p>Твој опроштај је, као кап воде |
ок почнем седити...</p> <p>— Ето је сад опет!{S} Ја јој желим добро, а она ми се смеје.{S} Баш |
некада тако жарко волела и кога сам сад опет љубити почела.{S} И већ да подлегнем моћи пробуђен |
и задовољно.{S} Но сад на једанпут паде опет судбини на памет да се самном наново поигра, јер:< |
лела као рођена брата.</p> <p>Сад ме је опет нашао.{S} Практицирао је у месту код неког адвокат |
и.{S} Чудан је свет.{S} Али данас ми је опет некако топло око срца.{S} Чини ми се, да сам с пед |
ј несрећи.{S} Где није тога било, ту је опет требало вршити дужност, дужност према другоме.{S} |
.{S} Вади речи из срца и душе.{S} Ту је опет преврнула неколико листова, и пажљиво читала.{S} Н |
и више осећа, па више и пати.{S} Ту је опет тихо уздисала.</p> <p>Ви сте зацело много патили? |
!</p> <p>— Бог добро дао, ћерко!{S} Гле опет смо се нашле.{S} Ко би се томе надо!{S} Ал ходите |
/p> <p>„Шалиш ли се? питао је узевши ме опет за руке.</p> <p>„Не шалим се“, рекла сам недижући |
ати сам се већ стропоштала.{S} Свест ме опет беше оставила.</p> <p>Дуго сам и тешко за тим боло |
огла рећи.{S} Примио је понуду и ћутање опет настаде; ја сам радила нервозном хитрином а он је |
:</p> <p>Јесте, судбини се допало да се опет самном протитра; умро ми је и теча а тетка мораде |
/head> <p>Дођоше и друге ферије и ја се опет нађох у Т.</p> <p>Сека-Мацино место, заузела беше |
на слагали, или тек доникле, а после се опет разилазили.{S} Но ту неједнакост изједначило би вр |
ми се почеше ране лечити, позледише се опет.{S} Јадног дана добила сам писмо.{S} Као електриса |
увек страше старости, рече спустивши се опет уз мене; али само с почетка.{S} После обично поста |
је воља.{S} Подајте и маломе.{S} Ено се опет игра са мачком и псетом, „мојим друштвом.“ Заборав |
а; можда сам већ и заборавила.{S} Ту се опет насмешила.</p> <p>Док је она пажљиво превртала лис |
и затупљено, а згодном приликом оживиће опет:{S} Јер</p> <quote> <l>Да је срце како тужно,</l> |
кад га од стабла откинеш; но свенула и опет нисам.{S} Деца су као оне биљке, што у сваком земљ |
ка никад.{S} Ко се држи за свесна, па и опет тек спољашњост на предмету своје љубави уважава, н |
ане не беше дакле никакве кривице, па и опет их брзо нестаде са света; колера их једног дана св |
онос девојачки.</p> <p>Дан по дан, па и опет беше година на измаку.</p> <p>„Још месец, два, па |
/p> <p>Шта ли сам ту препатила!{S} Па и опет ме није разумео.{S} На брзо се оженио, па ми и он |
олико тренутака.</p> <p>— Моја.{S} Па и опет заћута.{S} И ја сам ћутала.{S} Била сам изненађена |
ије се запослила „вечитом љубављу“ па и опет остала вечито девојка!</p> </div> <div type="chapt |
Да би нашла узрока, погледала сам је и опет.</p> <p>У том старка подиже очи и погледа ме.{S} С |
Савест ми је чиста и мирна, али срце и опет боли...{S} Успомена за успоменом ређа се у души и |
трогодишњег синчића.</p> <p>Путем сам и опет размишљала: јели ми посета умесна?{S} Нашла сам да |
рече она.{S} Није ништа племенито, но и опет у њојзи уживам; видим, да ме воле бар у неку руку. |
зловољно окренула на другу страну; но и опет се нисам могла отрести мисли: „зашто да је збуњен |
клицом светског здравог разума.{S} Но и опет боли, још те како боли та глупост светска.{S} Како |
етка дошла, почела сам читати:</p> <p>И опет девети фебруар, мој рођен-дан.{S} Хахаха! — Педесе |
та.{S} После неколико тренутака настави опет:</p> <p>— Било је и пре тога гада и трулежи, али у |
неко време замишљено крозањ; за тим ми опет приђе.</p> <p>„Остави то,“ рече узевши ми ђерђев и |
ици. — Ту се гласно засмејала а очи јој опет узеше онај живахни младалачки израз. — Баш враг та |
стране није ми удадба ништа пречила, ал опет нисам мога да се решим за удадбу по рачуну.{S} Егз |
еч и јуче смо се прстеновали.{S} Ја сам опет весела и задовољна; он је тако добар.</p> <p>Рећи |
pb n="137" /> <p>Једног дана читала сам опет у парку.{S} Око мене беше необична тишина.{S} Сав |
ећа на — практичност...</p> <p>Била сам опет у парку и чим сам га опазила сетила сам се фрајла- |
рце.</p> <p>После две недеље добила сам опет писмо од Даринке.{S} Јављала ми, да се венчали и д |
ло. </p> <pb n="166" /> <p>Отворила сам опет трговину шешира и радњу женског одела.{S} И то сам |
> <p>Кад сам лане била у Т., отишла сам опет да видим баба-Стану.{S} У њезиној соби застала сам |
тренутка једна без друге.{S} Милана смо опет обе волеле, као једина брата, бранитеља и заштитни |
је утишам и отерам те варљиве мисли; но опет сам тек о Боривоју сањала...</p> <p>И сутра-дан са |
p>У оба случаја било је и одзива.{S} Но опет се узели нисмо, а све зашто:</p> <p>Први је био бо |
па ме загрливши и пољуби у чело.{S} Но опет ми је нашла још тога дана кола за *.</p> <p>Кад са |
м се на брзу руку, обећавши да ћу скоро опет доћи.{S} Оне ме задржавала, но остати нисам хтела. |
рећа.</p> <p>— Право велите.{S} Но зато опет по, највише „весело срце кудељу преде.“ Само велик |
тренутака је отпутовао.</p> <p>Писма су опет летила од једног другоме.{S} У његовим беше мале р |
.</p> <p>— Српкиња сам, рекох, па седох опет на клупу.</p> <p>— И ја ћу се одморити, ако допуст |
матрати као узрок своје несреће.</p> <p>Опет се поновиле препаћене муке: умртвила сам своје срц |
је просто — није знао шта чини.</p> <p>Опет је текла река времена, носећи и добро и зло у море |
ти сама пред собом, да сам искушењу без опирања подлегла.</p> <p>У врту сам се сита исплакала з |
а ме се наљуби, кад сам јој прве чарапе оплела, а течи је чисто коса расла, кад сам му у седмој |
и „салонским светом“ човек образовати и оплеменити може.{S} Уверена сам била, да би старицу нов |
о: била сам замишљена а и желудац ме је опомињао, да је подне већ прошло.</p> <p>За ручком сам |
ће писмо, да сам нужна код куће.</p> <p>Опремила сам се за пут, а пре тога отишла и баба-Стани. |
главом и сузним очима.</p> <p>„Милане, опрости, опрости!“ молила сам га, пруживши му обе руке. |
и пошла мојим путем...{S} Преклињем те, опрости ми и допусти да могу доћи да те видим и усмено |
сузним очима.</p> <p>„Милане, опрости, опрости!“ молила сам га, пруживши му обе руке.</p> <p>„ |
пала ми је на груди и јецала: „опрости, опрости! не знам шта чиним; та ја га тако волим!“</p> < |
сто њих из неке кутије твој дневник.{S} Опрости што сам га неприметно узео и прочитао; није то |
<l>Па се моли тамо Богу,</l> <l>Благ да опрости,</l> <l>Што ћу љубит' тебе само</l> <l>Целе веч |
има испратила; Боривој није дошао да се опрости, зашто — незнам.</p> <p>У туђини сам провела дв |
и одлазак у башту и садашња молба да ми опрости, утврдила га је још већма у том погрешном мишље |
м могла, пала ми је на груди и јецала: „опрости, опрости! не знам шта чиним; та ја га тако воли |
од Данице, која се давно удала.</p> <p>„Опрости јој Стано као што јој и ја праштам,“ свршавао ј |
га?“ узвикнула сам и дигла очи.</p> <p>„Опрости“ рече он пруживши ми мој дневник.{S} Давно сам |
кшаће се тек онда, кад чујем, да си нам опростила.{S} Зато буди милостива, па одговори како жив |
чарапа за „штафир“ своје кћери.</p> <p>Опростила сам се на брзу руку, обећавши да ћу скоро опе |
вечерало па ми се ваљало журити.</p> <p>Опростила сам се са старицом, обећавши, да ћу скоро доћ |
пруживши му обе руке.</p> <p>„Шта да ти опростим? рече он не прихвативши их. „Љубав се изнудити |
ицу и њега, да ме замоле, да јој мртвој опростим.{S} Све је то чинила из превелике љубави према |
ила.{S} Он ми је писао и молио ме да му опростим увреду што ми је нанео.{S} Мајка је пре кратко |
Било је на њој нешто необично.</p> <p>— Опростите, душо, поче она, показујући прстом на лист, ш |
већ одлази.</p> <p>— Збогом душо!{S} Па опростите, што сам вас својим бенетањем толико задржала |
и да из твојих уста чујем, можеш ли ми опростити ону гадну, ону црну увреду.{S} Невин сам, али |
, па одговори како живиш и можеш ли нам опростити.{S} Та ја сам најмање крив што се тако десило |
м онда црни грешник,</l> <l>Не треба му опростити</l> <l>Заслужио је патити.</l> </quote> <p>Ја |
ошао сам, да те још једном молим, да ми опростиш и да ти кажем, да те сад љубим хиљаду пута већ |
лико дана опет ми је писао:</p> <p>Твој опроштај је, као кап воде од жећи умирућем патнику.{S} |
уго о њој не зна.{S} Мало је говорила у опште, а о себи никад; и ако је често виђала у касапниц |
е идеал, спољашњи блесак и спољашњост у опште, а последица је браколомство и самоубиство.{S} То |
душо, врло ме занима, рече она узевши с ормана котарчицу с бресквама, ал доста си на глас читал |
с две столице, канабе, шифонер и један орманић с рафом, на коме је стајало нешто порцуланска и |
ћу ти јабуку!</p> <p>Док је она с неког орманчића донела јабуку, разгледала сам јој собицу.{S} |
пут.{S} Жеље су биле искрене, али писмо орошено мојим врелим сузама; пишући га, живо сам сахрањ |
и.{S} Рука ми је задрхтала а смртоносно оружје пало са праском на земљу. </p> <pb n="162" /> <p |
рука. </p> <pb n="157" /> <p>Кад сам се освестила, лежала сам на канабету, поред мене клечаше м |
„плава крв“. — Осећао се увређен, па из освете газио ми углед где год је могао.{S} Доказа, да м |
мајко!....“ Поглед ми је пао на месецом осветљену слику поконе ми матере.{S} Прекорно и тужно г |
робе.</p> <p>Кад човек чује, или чак и осети таку пресуду света не зна шта ће: да се смеје или |
после неколико тренутака ћутања, човек осети потребе да се исповеди, ал ономе, ко нас разуме.. |
зумели, ал вама ћу казати.</p> <p>Човек осети по кад-кад потребе да се исповеди.</p> <p>Застала |
n="168" /> <p>Згрозила сам се, кад сам осетила да љубим човека млађег од себе.{S} То се није с |
ишу га жутом репом и сафраном, ал ја то осетим по мирису, па волим платити новчић два више, сам |
жна.{S} Зар ти не налазиш да сам сувише осетљива?{S} Душан ме увек кори због тога.</p> <p>Није |
ст карактер, весела и живахна природа и осетљиво благо срце?</p> <p>— Видила сам га једанпут.{S |
ле таки ум и тако срце више види и више осећа, па више и пати.{S} Ту је опет тихо уздисала.</p> |
ти.</l> </quote> <p>Ја сам свршила а ко осећа да је чистији, нека дигне камен на мене и нека ми |
је срце, ако јој симпатије улевам и ако осећа потребу да се коме изјада.</p> <p>Старка се по не |
ебе прецењује, или не познаје љубав.{S} Осећај, што га таки људи имају, само је страстан занос |
роз главу, „кад је твоје срце мртво.{S} Осећај, што га осећаш, не може бити љубав.{S} У животу |
за њиме, уништила је сваки племенитији осећај.{S} Љубав и поштовање одавно је постала детњариј |
де им је свест?{S} Где су им матерински осећај, кад тако своју децу занемарују?!</p> <p>— Како, |
евносно сам настојала, да тај покренути осећај у њему уништим још у клици.{S} Зар сам се један |
.</l> <l>И срце ми било врело </l> <l>— Осећаја бујно врело —</l> <l>Љубав је тек чисту хтело.< |
е баш та хладноћа у понашању доказ оног осећаја, који се појавио и моме срцу.</p> <p>Ферије бех |
право, кад је рекао, да је у мени море осећаја, али да су потчињени разуму.</p> <p>Шта ли сам |
ћи очију и некаквим меким гласом, „море осећаја али њима не влада тек срце, бура лакомислености |
p>Тако сам мислила, трудећи се да своје осећаје утишам и отерам те варљиве мисли; но опет сам т |
била мирнија.{S} Закључила сам да своје осећаје не одам. „Та ја се варам да га љубим; па и код |
љубила тек њега.</p> <p>Крила сам своје осећаје, но он их је ипак дознао.{S} Љубав је најтеже с |
е, да више срца у грудима немам.{S} Сви осећаји ко да ми се следили.</p> <p>Како су живели у „н |
рођеној матери својој.</p> <p>Мајчински осећаји пунили су ми сада душу.{S} Ни једна жртва није |
аћута.</p> <p>И ја сам ћутала.{S} Чудни осећаји беху самном овладали.</p> <p>Ту свечану тишину |
себе</hi>; а не тек с моментани страсни осећаји животињска нагона, који су обично <hi>себичност |
ивању без борбе и устезања......</p> <p>Осећаји су им до душе искрени и чисти, али шта вреди, к |
где је за толико, па ни то нисам могла; осећала сам, да би ме глас одао.</p> <p>„То је зацело н |
жртвовати.{S} Но тада је било касно.{S} Осећала сам каква нас провалија дели; он је био њежно ч |
о, јасно сам сад видила.{S} Како је она осећала, нисам хтела да испитујем.{S} Нашто би ми и бил |
у шали на мене измахнути, или која није осећала <pb n="147" /> потребе да ме се маши, па ма ина |
све заман; од тога тренутка знала сам и осећала, да Милана не љубим тек као брата и пријатеља, |
> <p>Оне нису ништа ишчитале, но ја сам осећала, да и он мене тако исто љуби и чисто се чудила, |
руку.{S} Срце је у мени дрхтало, па сам осећала да ће задрхтати и рука...</p> <p>Уздахнуо је и |
а тезги.{S} Нисам дизала очију, али сам осећала његов благи али испитујући поглед.</p> <p>„Што |
руго?!{S} Да си ме љубила нема сумње, а осећам, да ме ни сад презирати не можеш.{S} Па зар неби |
че, да ме љуби и питаше: дали и ја тако осећам.</p> <p>„Зар ти то ниси увидио?“ шапутала сам уз |
о очи, да јасно и чисто видим и поштено осећам.{S} Сиромах, није ни слутио какву ми је будућнос |
сама знала, да је љубав, што према њему осећам.</p> <p>Слушала ме је стрпљиво, и тада тужно реч |
огом ћерко, јецала је загрливши ме; <hi>осећам</hi> да вас више видети нећу.{S} Сетите се кад-г |
њему је сад тек беснила „плава крв“. — Осећао се увређен, па из освете газио ми углед где год |
е.{S} Чинила сам све могуће, но он није осећао симпатије према њој.</p> <p>Волео је другу, коју |
ати како ми је у срцу.{S} Он је видио и осећао, али се учинио да не види...</p> <p>То ми је бил |
заједно.</p> <p>Доцније, кад сам почела осећати празнину усамљеног живота свог, усвојила сам се |
је твоје срце мртво.{S} Осећај, што га осећаш, не може бити љубав.{S} У животу се љуби тек јед |
дбу по рачуну.{S} Егзистенцију сам себи осигурала а брак сам сматрала за нешто светије од обичн |
обине и једним и другима подједнако...) Осим тога беху сви прозори отворени и светињом начичкан |
колико добра толико зла и напрасита.{S} Осим тога је била веома славољубива и поносита.</p> <p> |
е — као обично пред подне — стишало.{S} Осим тичијег цвркутања, продирало је сад још кроз вазду |
нске домаће и ручне послове.{S} Мене је осим тога дала изучити и машамодлук, модистлук. „Сироче |
<p>Још и сад се сећам књига које ми је осим Доситејевих допуштао читати.{S} Био је то Мразовић |
ад сам сасвим усамљена.{S} Сви сродници осим Данке већ су под земљом.{S} Докле ћу живети и како |
а преко лица јој прелети горак ироничан осмех.</p> <p>— Да, настави она после неколико тренутак |
права је љубав вечита!</p> <p>— Вечита! осмехну се старка.{S} Да боме да је тако.{S} Зато и љуб |
смо. </p> <pb n="144" /> <p>— Кажем ја, осмехну се старица, да је детињство и старост врло слич |
цама.</p> <p>— Бојите се, да не излете? осмехну се старица; неће, док сам ја у соби.{S} Могу их |
40" /> <p>— Не бојте се. рече, благо се осмехнувши.{S} Неће ми ништа фалити.{S} Сетила сам се с |
“ те ми се са усана.</p> <p>Он се болно осмехнуо.</p> <p>„Рђава извина, секо моја.{S} Отвори са |
понос девојачки још ме научио, како се осмехом растерују сузе а жеравица ледом заклања...</p> |
бела и румена лица, већ којој је главни основ узајмио поштовање душевних врлина, сличност назор |
то разлози, због којих се већина жени и основи брачне среће и љубави. </p> <pb n="167" /> <p>„И |
уо.{S} Свака мисао разлази нам се још у основи; ја неразумем њу, а она мене несваћа; страни смо |
м да јесте.{S} Старица није била „рђава особа.“ За њу се још не зна ни добро ни зло; а ко више |
а са тежњом и чежњом, да нам је љубљена особа у близини и да је поседавамо.{S} Али зар се не мо |
собама. </p> <pb n="139" /> <p>— Разним особама?! узвикнула сам, да се старка тргла.{S} Хвала, |
жаром срце загрејало, па ма и у разним особама. </p> <pb n="139" /> <p>— Разним особама?! узви |
; траје и онда, кад једра плећа љубљене особе спадну и кад руменило са лица у борби живота нест |
о год нас траје, па и онда, кад љубљене особе већ не буде.{S} Само сопствена смрт дреши нас од |
често ни сама срећа па и живот љубљене особе, јер у место да себе победи и да та се одрече, он |
ео примати утиске и од унутрашњих мојих особина.{S} Данас их још нема.{S} Па ма колико се око њ |
ци почаст, карактерише је хуманистичким особинама, а друго не званично својевољно похађање — не |
овом поквареном и леденом свету баш тим особинама спремио.</p> <p>Тако сам проживела детињство |
S} Зато и треба настојати, да се те две особине још у деци управе на прави пут.{S} Кад би се у |
е правила разлике.{S} Оставила је своје особине и једним и другима подједнако...) Осим тога бех |
ама свима, само је зло што су у теби те особине једнако јаке и тврдоглаве; Та пусти да надјача |
..{S} Званична исповест слабо олакшава, особито грешницима моје врсте...{S} Попа ме неби ни раз |
е врло чудно понашање такових родитеља, особито матера.{S} Зар оне не увиђају, каква одговорнос |
</p> <p>Сестра и шогор радо ме примише, особито кад чуше, да ћу им плаћати храну.</p> <p>Први м |
дметали се, који ће ме боље разонодити, особито за време мога боловања, после оног растанка са |
хвата корена.{S} Често тако размишљам, особито у зимњим дугим вечерима.{S} Чујем какав догађај |
епа ларва и дубок пун џеп!{S} Цео свет, особито мушки и не почиње онде љубити, где би требало д |
пас његов.{S} Ми би је велим презирали; особито кад би тај растанак изискивала и друга дужност. |
S} А колико сам пута мислила о вама.{S} Особито сад од кад —</p> <p>Старица застаде, а од старо |
занесе, али стално га везати неможе.{S} Особито не може она везати разборита човека.{S} Изузета |
љубопитства не ступа се у познанство са особом као што сам ја.{S} Дабоме да је ту и љубопитства |
стисну — пре него ма коју карташицу или особу са мрачном прошлошћу, али светлом титулом и пуним |
сталне</hi>.{S} Она хоће да има љубљену особу пошто по то; па руши све што јој је на путу; брак |
себичност</hi>, јер кад не могу љубљену особу имати, слепо јуре у пропаст, не обзирући се ни на |
дала патња!</p> <p>Молила сам је, да ми остави књижицу још за који дан, да је препишем.</p> <p> |
о крозањ; за тим ми опет приђе.</p> <p>„Остави то,“ рече узевши ми ђерђев из руку; „још ми та к |
е не одам, па сам му ретко и писала.{S} Оставила сам тај посао Даници, но онда је дуго морао че |
.“ Прабаба Ева није правила разлике.{S} Оставила је своје особине и једним и другима подједнако |
но сам прочитала то писмо, мирно сам га оставила међу друга; само ми је у грудима било некако п |
на.{S} Ја сам је и дворила; за то ми је оставила сав свој „веш“ и одело.{S} Била је то честита |
реко пет хиљада.</p> <p>Избор младожење оставила сам њезиним родитељима, а поглавито њојзи.</p> |
већ стропоштала.{S} Свест ме опет беше оставила.</p> <p>Дуго сам и тешко за тим боловала.{S} К |
отову робу понела сам са собом а остало оставила да шогор у ред доведе.{S} И Даринка ме је сузн |
шно, па фалим Бога, што ме још оне нису оставиле.{S} Долете па ме разоноде.{S} Никад ми није ду |
ро памтим, а после? — После ће ме можда оставити и памтење, као што су ме заборавили и људи.</p |
каже, да ме Данка бар у последњем часу оставити неће.{S} Поштује и воли она мене, али зависи о |
еци, да хоћеш.{S} То није грех: жени ћу оставити сво добро моје.{S} Она ће ме лако прегорети.{S |
p> <p>— Видим вам из очију.{S} Но то ћу оставити за други пут.{S} Иначе ме други пут нећете пос |
док свучем и сместим Милана.{S} Оне две оставићу данас Лизи.</p> <p>Док се тетка вратила, разгл |
родности или мушке <hi>несталности</hi> оставља баш онда, кад је она разуму сасвим окренула леђ |
а ум и самоубиство.{S} Али насилна смрт оставља за собом трагове, а тога није смело бити; била |
овост не беше баш обичне природе, те не остаде без утиска.{S} И нехотице почела сам премишљати: |
рукама лепршање.</p> <p>Сад ми друго не остаде, већ да кажем истину.</p> <p>— Зашто ми ниси каз |
казала, радо би вас одвела.</p> <p>Тако остаде сво моје заузимање, да упозним „баба-девојку“ ов |
еху већ на измаку.{S} Једно после подне остадосмо нас двоје сами дома.{S} Мајка и Даница беху о |
ји поглед повуку се у буџак: но природа остаје природа, па се бојим да не буде каква изгреда... |
и нама љубав ни с ким ни у гроб.{S} Она остаје као нека клица вечито у нашем срцу, да у повољни |
што се јуче десило.{S} Успомене најдуже остају у души човечијој.{S} Умотала је књижицу у папир |
стала да живим из дужности и љубави.{S} Остала сам да живим, но у кући тој дуже остати нисам мо |
це, можда топлије, но стотину других, а остала сам овако, нешто са дужности а нешто баш са тог |
ваљда није грех, јер сам поред свег тог остала чиста.{S} Верујте ми, тешко сам грешила.{S} Па о |
била сам већ заборавила.{S} Од свега је остала само успомена.{S} С те стране није ми удадба ниш |
е „<title>Обрадовићеве басне</title>“ и остала његова дела.{S} Но ја сам се касније и сама заду |
учити размишљању и моралу, а Рајићева и остала дела што сам читала показаше ми колики је свет и |
звучаше ми непрестано у души; и ја сам остала да живим из дужности и љубави.{S} Остала сам да |
на за љубав, кад тако говорим и кад сам остала неудата.{S} Не, ћерко није тако.{S} Куцало је то |
држала поштења и дужности.{S} Овако сам остала вечито усамљена са дужности — дужности према дру |
листу беше написано:</p> <p>„Зашто сам остала неудата.“ Као неки мото беше додато:</p> <quote> |
ме не ће исмејати за то, што сам овако остала.{S} Уседелицу свет обично исмејава.{S} Ко пита, |
но исмејава.{S} Ко пита, за што си тако остала.{S} Доста да ниси удата, и то је довољан разлог, |
е запослила „вечитом љубављу“ па и опет остала вечито девојка!</p> </div> <div type="chapter" x |
} Од негдашње жарке љубави према Милану остала је тек горка успомена; пламен у последњем издиса |
би на сахату шест.{S} Радо бих била још остала, али код тетке се обично у то доба вечерало па м |
непоштен, баш ако га и сумњиче.</p> <p>„Остала сам усамљена са дужности према другоме,“ рекла ј |
, што нема купаца, или што је лошија од остале робе.</p> <p>Кад човек чује, или чак и осети так |
Ко данас пита за поштење, разборитост и остале душевне врлине?{S} Доста кад је лепа ларва и дуб |
сне по најрадије, јер сам разумевала, а остали писци беху ми због мешања словенског језика тежи |
ћне месеце и неколико сталежа, а где су остали сталежи, па лето, па јесен, па зима?!“ шалила са |
мно, често интимније но с женскињом.{S} Остало је женскиње ограничено, а оно се узвисило над њи |
е.{S} Готову робу понела сам са собом а остало оставила да шогор у ред доведе.{S} И Даринка ме |
и васпита, за оно мало новаца што ми је остало од родитеља.{S} Она радо пристаде и још рече, да |
спољашна лепота и младост.{S} Доброта и остало, привуће их тек постепено.{S} За то и нећу да уо |
сузе и у помајчиним очима; али моје око остало је суво; срце ми се беше скаменило а душу ми зау |
и крају године писала ми Даринка измећу осталог и ово: „Кад ћеш доћи?{S} Како бих се с тобом ра |
јој писао?“ питао је на послетку измећу осталог мајку. „Или хоће усмено да ми одговори?{S} Моћи |
иси свестан створ, већ мртва роба, која остане у дућану, што нема купаца, или што је лошија од |
е пролази и сунце кроз каљава места, на остане чисто?!{S} Тако се ћерко, ту обично мисли и ради |
„Куда ћеш?“ шапутао је пламтећим оком. „Остани, имам с тобом да говорим.“ Па ме ухвати око паса |
вац, без да си га заслужила!{S} Боље да остану забаве ради дома, па окупају ону јадну дечицу, ш |
куд би свет отишао!{S} Ја, сам ето већ остарила а не могу да појмим: како човек неког може вол |
Остала сам да живим, но у кући тој дуже остати нисам могла.{S} Земља је чисто горела подамном; |
оро опет доћи.{S} Оне ме задржавала, но остати нисам хтела.{S} Чинило ми се, да страна госпа иш |
се одевам. „Тако ће бар нешто и детету остати, а мени није тешко једно дете хранити.{S} Где је |
лела онако на први поглед.{S} Лице ваше остаће ми и без имена у памети.{S} Будите ми здрави и с |
S} Дуже нисам могао издржати, Па сад ме осуђуј како знаш!{S} Дошао сам, да те још једном молим, |
овек, ал је потрошио много на школе.{S} Отац му, да боме има леп капитал, ал још доста деце, па |
е тетке.</p> <p>Теча беше учитељ, као и отац ми.{S} Деце у кући није имао; јединицу ћерку беше |
дожења адвокат.{S} Провођаџија поносито отвара врата и у поносу поверљиво додаје: да ми се така |
док сам ја у соби.{S} Могу их баш и на отворен прозор метнути, па се неће вијнути у слободу, в |
уди?“ мислила сам и поглед ми паде кроз отворен прозор у таку једну избицу.{S} И гле! — код про |
дједнако...) Осим тога беху сви прозори отворени и светињом начичкани.{S} Туда ће се вратити сп |
ош жену и дете!“</p> <p>Хтела сам га не отворено вратити.{S} Узела сам и перо, када се покрену |
још видела једне наочари и плетиво, а у отвореном прозору било је неколико саксија цвећа.{S} Це |
ги пут.</p> <p>Она љутећи оде шифонеру, отвори га и донесе неку кутију, па је метну на сто.{S} |
уо.</p> <p>„Рђава извина, секо моја.{S} Отвори само последњи лист свога дневника...“</p> <p>То |
имаш свој новац а вешта си машамода, па отвори трговину.{S} То сам ја и мислила, кад сам те дал |
ништа читала!{S} Старка тешко уздахну и отвори књигу.</p> <p>— Зашто, мајко?{S} Ја држим да чит |
ме воле бар у неку руку...</p> <p>С тим отвори и зелени кавез.{S} Аполо и Дијана радосно зацврк |
ћемо ли га одмах и женити?“</p> <p>„Чим отвори канцеларију и отпочне радити,” рече мајка, узевш |
амном заједно изучила а пре годину дана отворила је и радњу преко пута од моје.</p> <p>Слагале |
ојка,“ заврши моја помајка, баш кад сам отворила врата.</p> <p>Смркло ми се пред очима.{S} Поср |
и је што више посла.{S} За то сам одмах отворила на своју руку радионицу и трговину шешира, где |
а сам их, да га не видим.{S} Кад сам их отворила, рекла сам хладно и одлучно:</p> <p>„Милане, и |
акво добро дело. </p> <pb n="166" /> <p>Отворила сам опет трговину шешира и радњу женског одела |
а.{S} Пазите само шта ће радити.</p> <p>Отворила је кавез Дамјана и Дамјанке.{S} Обе тичице јој |
е томе радовао; био је сретан што ми је отворио очи, да јасно и чисто видим и поштено осећам.{S |
се својима.{S} Радњу нисам одмах хтела отворити; требало ми је одмора у сваком погледу.</p> <p |
утала сам, држећи, да ће старица и сама отворити своје срце, ако јој симпатије улевам и ако осе |
дана радила сам у дућану, кад се врата отворише, а унутра ступи — Милан.</p> <p>Задрхтала сам |
било враћати онима, који су ме скоро — отерали.</p> <p>Од саме зараде своје нисам могла сад жи |
и махнула руком преко чела; ваљда да је отерам.{S} Али све заман; од тога тренутка знала сам и |
а, трудећи се да своје осећаје утишам и отерам те варљиве мисли; но опет сам тек о Боривоју сањ |
p>Обоје ме прекорно гледали.</p> <p>„Не отимај ми име!{S} Нисам ја крива што се тако десило,“ с |
еброљубље, законом обезбеђена варалица, отимач и лопов, а често и посредни убица читавих породи |
буди милостива, буди паметна, па ме не отискуј од себе.{S} Ја те љубим неизмерно.{S} Нема жртв |
а љубићу те и до смрти!{S} Без тебе ћу отићи тек ако ме ти више не љубиш.“</p> <p>Стресла сам |
азва још грознију борбу у мени.</p> <p>„Отићићу, тек ако ме ти не љубиш,“ рекао је човек, кога |
епота спољашној, видели би, куд би свет отишао!{S} Ја, сам ето већ остарила а не могу да појмим |
е смрти!</p> <p>Кад сам лане била у Т., отишла сам опет да видим баба-Стану.{S} У њезиној соби |
> <p>Опремила сам се за пут, а пре тога отишла и баба-Стани.</p> <p>Кад је чула да одлазим, зап |
<p>Смркло ми се пред очима.{S} Посрћући отишла сам до баште, до места, где ми је Милан казао, д |
.</p> <p>Писала сам му, рекавши, да сам отишла од њих.{S} Сирота сам девојка, па ми је дужност |
а саучешћа и суза.</p> <p>Сутра-дан сам отишла старици.{S} Тетци сам рекла да ћу у парк.{S} Бој |
двоје сами дома.{S} Мајка и Даница беху отишле некој рођаци у посету.</p> <p>Ја сам везла, а он |
p>Била сам као цветак, кад га од стабла откинеш; но свенула и опет нисам.{S} Деца су као оне би |
зор песника.</p> <p>— Нисам читала; а и откуд?{S} Ја сам стара а то је млађи човек.{S} Кад сам |
тарично „слободно,“ уђе нека по изгледу отмена госпа.{S} Дошла је да наручи неколико пари чарап |
2" /> да се по неке токорсе образоване, отмене „даме“ стиде на улици пружити руку и јавити се и |
тена грешница,“ заиста заслужује, да је отмени и солидни кругови презру и истисну — пре него ма |
њи милостива женскиња, али — као већина отмених госпођа — много је полагала на спољашњи бљесак |
орску логику“ понеког женског и мушког „отменог света,“ па сам се страшила, да је не нађем можд |
а...</p> <p>— Кад је то природан закон, отпочела сам најпосле, нашто онда толико моралисање?{S} |
му се нисам исповедала, него место тога отпочела какву згодну шалу, држећи, да је смешно и дети |
тим брзо оборио поглед и збуњено и брзо отпочео какву тему, што није интересовала ни мене ни ње |
Тек што сам све за ноћ спремила и хтела отпочети читање, отшкрину тетка врата од побочне собе.< |
нити?“</p> <p>„Чим отвори канцеларију и отпочне радити,” рече мајка, узевши ме оштро на око.</p |
ме је затекла за пут спремљену.</p> <p>Отпутовала сам у Беч, да се тамо боље усавршим у својој |
загрљај.{S} После неколико тренутака је отпутовао.</p> <p>Писма су опет летила од једног другом |
аједно у кућу.</p> <p>После два дана је отпутовао.{S} При поласку ми рече, да ме љуби и питаше: |
увек одрицала.)</p> <p>Чим се венчамо, отпутоваћемо у Америку.{S} Тамо у новом свету лакше ће |
ухвати око паса и пољуби у чело.</p> <p>Отргла сам се од њега и побегла у врт.{S} Волела сам га |
другу страну; но и опет се нисам могла отрести мисли: „зашто да је збуњен и зашто не долази?“ |
е се материјално убили.{S} Она се после отровала, он сјурио себи куглу у чело.{S} Јели истина н |
реду.{S} Невин сам, али и твој је живот отрован.{S} Доказ томе већ је то, што ниси пошла мојим |
где је фрајла Стана?{S} А она мени:{S} Отселила се.{S} Не може да плаћа кирију за „анштендиг“ |
<p>— Здраге воље фрајлице.{S} Ал она се отселила из тог кварта.{S} Баш пре, кад сам била на пош |
је устала,</l> <l>Пољуб ти дала,</l> <l>Отскакутала.</l> <l>А несрећа, ко жена је верна,</l> <l |
штовање одавно је постала детњарија.{S} Отуда и овладао срцем сваки моралан гад а друштвом поко |
а ноћ спремила и хтела отпочети читање, отшкрину тетка врата од побочне собе.</p> <p>— Прими и |
} Стара сам, па ћу заборавити, а ко зна оћул вас још кадгод видити; но ја сам вас заволела онак |
учиниће да га заборавим и без тога.{S} Ох та и ја знадем, да се у богатству лакше и комотније |
ојим, тек за то, што у својој чапљастој охолости уображавају, да су „нешто више“ од дотичних.{S |
а деца.{S} Имала сам милу мајку, драгог оца, па и браћицу и сестрице.{S} Све сам их љубила свом |
тако десило,“ срдила се жена; „врати ми оца!“ јаукало је и преклињало дете...</p> <p>Згрозила с |
“ прошапутала сам, да га сетим дужности оца и мужа.</p> <p>„Мој син?“ јаукнуо је он, покрио лиц |
.{S} Но, да ме је језик одао, ја бих га оцекла, а око би своје ископала, ако би хтело одати, ка |
S} Доћи ћу за цело; само ме сад светина оцепила од мога друштва, па се морам журити, да га стиг |
но да га у мојим очима тако не достојно оцрњујете.{S} Ја не сумњам у њега, али га љубим из све |
ла борба та, док једног дана не дође до очајања.</p> <p>На што живовати живот без сврхе?{S} И м |
м и кад нисам сретна!“ То истина говори очајање, али више и чешће лакоумље и себичност.{S} Зар |
дођем.“ </p> <pb n="165" /> <p>Упро је очајнички поглед у мене а ја сам дрхтала као у грозници |
ацила сам се предњу и шапутала:</p> <p>„Оче, јеси ли задовољан са својом јадном ћерком?{S} Дела |
нагло устаде и оде кавезима.{S} Била је очевидно јако узрујана.</p> <p>— Видите, рече промуклим |
у кавезу Аполона и Дијане.{S} Обе тице очевидно тражише излаза из свога кавеза.{S} На њиово ле |
</p> <p>Па из таког јада и гада, зар је очекивати свестан подмладак!{S} Наћиће се, дабоме, као |
ем шта сам све до сада препатио.</p> <p>Очекујући одговор, твој несрећни</p> <p> <hi>Милан.</hi |
..</p> <p>Зачуђено гледала сам старицу; очи јој се сјале у светом одушевљењу дужности а лице јо |
p>„Шта ти хоћеш од мене?“ викнула је, а очи јој срдито севаше; „ниси дете, да те држим на крилу |
ј песмарици. — Ту се гласно засмејала а очи јој опет узеше онај живахни младалачки израз. — Баш |
м.</p> <p>„Кога?“ узвикнула сам и дигла очи.</p> <p>„Опрости“ рече он пруживши ми мој дневник.{ |
ндлерај.</p> <p>Уздахнула сам и оборила очи, не рекавши јој ништа.{S} Било ми је срамота, да по |
срце бива племенитије.</p> <p>Она диже очи, гледећи ме за часак нетренштице.</p> <p>— Што ме т |
, и пажљиво читала.{S} На једанпут диже очи и рече:</p> <p>— Читајте ово!{S} Прочитала сам глас |
м је и опет.</p> <p>У том старка подиже очи и погледа ме.{S} Сад ми је било све јасно.{S} Погле |
Прекорно и тужно гледале су ме те миле очи.{S} Рука ми је задрхтала а смртоносно оружје пало с |
своју.{S} Једанаесте године заболеше ме очи, већ је изгледало да ћу вид сасвим изгубити.</p> <p |
лупу од нашег трчања по скамија, протре очи и викне: „Ко је то на среди, нек продужи даље?!“ Та |
ш ми та кошуља не треба, па не квари те очи; већ је сумрак.“</p> <p>Устала сам и збуњено пошла |
-човека, и мени се чини, да ме те свете очи тужно ал задовољно гледају...</p> <p>Устала сам и ц |
ко сам и ја мислила, рече она, оборивши очи: а то је и цела истина; само је зло, што после таки |
Данка.</p> <p>— Дошла је, таман да јој очи склопи и да је сахрани; после два сата је издахнула |
тарица застаде, а од старости сузне јој очи засузише још већма.</p> <p>— Доћи ћу мојко, можда ј |
Сетила сам се и Милана.{S} Склопила сам очи, као оно деца, да му слику видим, али место њега ви |
борито добро дете!“</p> <p>Склопила сам очи, да је не видим.{S} Изгледала ми као пилат, који Бо |
гледећи ме зачуђено.</p> <p>Оборила сам очи.</p> <p>„Шалиш ли се? питао је узевши ме опет за ру |
а ви мислите о мени?</p> <p>Оборила сам очи, тражећи згодна одговора.{S} Збунило ме њезино пита |
ца ледом заклања...</p> <p>Он је оборио очи и уздахнуо.</p> <p>Од тога доба није ми изјављивао |
адовао; био је сретан што ми је отворио очи, да јасно и чисто видим и поштено осећам.{S} Сирома |
ла и почела радити.{S} Умила сам се, но очи ми Беху још исплакане.{S} На једанпут ступи у дућан |
ма.{S} Он их нежно скиде и загледа ми у очи.{S} Склопила сам их, да га не видим.{S} Кад сам их |
Знај дакле. — Застао је и погледао ми у очи.{S} У том погледу се јасно огледала — љубав.</p> <p |
и ми на то за тренутак топло погледао у очи а за тим брзо оборио поглед и збуњено и брзо отпоче |
дно постирала.</p> <p>Сад ми тек пало у очи, да су и у овој вароши на вишеспратним кућама они п |
т зашкрпута шљунак много јаче, те дигох очи.{S} Предамном је стајала женска прилика.{S} Један п |
у и седе преко од мене.{S} Нисам дизала очију; била сам збуњена.</p> <p>„Шта то везеш?“</p> <p> |
што је лежало на тезги.{S} Нисам дизала очију, али сам осећала његов благи али испитујући погле |
., чула сам за овдашњег ваљаног доктора очију.{S} Годину дана лечио ме је и божијом помоћу спас |
и да једе.</p> <p>Милан никако да скине очију са кавеза, а образићи му се заруменили.</p> <p>Он |
по сто пути!</p> <p>Сузе јој грунуше из очију, но брзо их убриса.</p> <p>— Не замерте ћерко.{S} |
То ме интересује.</p> <p>— Видим вам из очију.{S} Но то ћу оставити за други пут.{S} Иначе ме д |
“</p> <p>„У тебе је,“ рече он не дижући очију и некаквим меким гласом, „море осећаја али њима н |
p> <p>„Не шалим се“, рекла сам недижући очију и тако одлучним тоном; да сам се сама тргла од ње |
сница, свил'не косе, бисер зуба, чарних очију и бела и румена лица, већ којој је главни основ у |
прекидано и онесвешћена пала доле; пред очима беше ми се смркло а срце ми стегнула нека ледена |
и воли све што је лепо и што му је пред очима.{S} Заборавиће је брзо поред богатије и лепше; са |
творила врата.</p> <p>Смркло ми се пред очима.{S} Посрћући отишла сам до баште, до места, где м |
поносито. „Али није нужно да га у мојим очима тако не достојно оцрњујете.{S} Ја не сумњам у њег |
у ред доведе.{S} И Даринка ме је сузним очима испратила; Боривој није дошао да се опрости, зашт |
огу стајаше он погнутом главом и сузним очима.</p> <p>„Милане, опрости, опрости!“ молила сам га |
<p>Погледала сам је тужно.{S} У њезиним очима не беше ни трага од туге.{S} За цело јој не беше |
зама, а блистале се сузе и у помајчиним очима; али моје око остало је суво; срце ми се беше ска |
овек сам!</p> <p>Сузе јој се засијаше у очима.{S} Она их руком убриса и настави:</p> <p>— Три д |
творим прозор; а мали се Милан узверио, очице му се застаклиле, па само нагло дише и дрхће од ч |
вама, дететом да кажем, али ко год мало оштрије погледа по свету, увидиће, да је тако. </p> <pb |
рење у њима; слушају ме до душе; већ на оштрији поглед повуку се у буџак: но природа остаје при |
поглед смешио и чудновато одударало од оштрих трагова преживелих година, што јој на лицу беху |
отпочне радити,” рече мајка, узевши ме оштро на око.</p> <p>Мени јурну крв у лице, те збуњено |
песма, но она настави:</p> <p>— Добра и оштроумна девојчица, али је јадница несретна.{S} Грбава |
је већ веран са ћерком богата поседника П...ћа.{S} Да ли из наклоности, никад нисам дознала.{S} |
тим свршавао науке.{S} Учио је права у П. сваке године провео је два месеца на дому.{S} То вре |
али Милан.{S} Сестре га звале „брацом“, па се и сам тако називао; само што још није умео да изг |
ев из руку; „још ми та кошуља не треба, па не квари те очи; већ је сумрак.“</p> <p>Устала сам и |
дина на измаку.</p> <p>„Још месец, два, па ће и Милан доћи,“ рече једног дана Даница. „Па је л' |
нам опростила.{S} Зато буди милостива, па одговори како живиш и можеш ли нам опростити.{S} Та |
ме сад светина оцепила од мога друштва, па се морам журити, да га стигнем.</p> <p>Бацила сам јо |
латно одело или здравље?{S} Питајте га, па ће те чути.{S} У данашњем добу тешко живе и здрав чо |
места.{S} Он је трговац а ја машамода, па је баба Мара, његова тетка а наша суседкиња срочила, |
м, имаш свој новац а вешта си машамода, па отвори трговину.{S} То сам ја и мислила, кад сам те |
се у буџак: но природа остаје природа, па се бојим да не буде каква изгреда...{S} Ретки су и љ |
исам имала; али љубав је најосетљивија, па с тога често и неповерљива.</p> <p>Кад је то видео, |
<p>Љубила сам га, али сам била старија, па ми се чинило да ми је дужност да га одбијем. „Он брк |
примети ми тетка.{S} Гле првих бресака, па покваси грло.{S} Сад сам се сетила, да твој део доби |
о глупост, ал мрежа глупости је велика, па често хвата и „паметне“ и „племените“ рибице! ...</p |
ати неколико бележака из мога дневника, па ће те се уверити, да ја познајем те смирене муштериј |
м отишла од њих.{S} Сирота сам девојка, па ми је дужност налагала да тако учиним; треба се у мл |
рани смо једно другоме били од почетка, па тако је и сада. </p> <pb n="164" /> <p>Док сам сумња |
ена и онако; са снахом се није слагала, па је умрла код Данице, која се давно удала.</p> <p>„Оп |
невеста ни вереница још му нисам била, па би морала поруменити сама пред собом, да сам искушењ |
ју не воле?...</p> <p>Тако сам мислила, па села и написала тек ово:</p> <p>Патила сам много док |
огрешку што се у свету око мене десила, па онда мислим, мислим, да ми је после и самој смешно.{ |
н каљати!{S} Твоја кћи је доста патила, па ће бити снажна и од сада!{S} Не лежи јунаштво у смрт |
оје собе.{S} Иди ти душо, куд си пошла, па се забављај по вољи.{S} Доста ти је рада целе године |
могу одобрити.{S} Што не ваља не ваља, па било старо или ново!</p> <p>Што се луксузне ношње ти |
јче.{S} Шта ће те?{S} Мати велика дама, па бива свашта.</p> <p>— То се може свакоме десети и по |
ла!{S} Боље да остану забаве ради дома, па окупају ону јадну дечицу, што их слушкиње без матери |
треба да је паметна, да је благодарна, па да не прави сметње.</p> <p>Боже, то нисам ни мислила |
човека никад.{S} Ко се држи за свесна, па и опет тек спољашњост на предмету своје љубави уважа |
О, Стано, буди милостива, буди паметна, па ме не отискуј од себе.{S} Ја те љубим неизмерно.{S} |
х препоручио мене.{S} Партија је добра, па мисли, да не размишљамо ово, оно.{S} Може се после п |
она крива што је тако анђеоска створа, па дошла у руке нечовеку......{S} Од ње је доста, што ј |
ум и тако срце више види и више осећа, па више и пати.{S} Ту је опет тихо уздисала.</p> <p>Ви |
S} Та за Бога! — Друго је бити чланица, па званично правити сиротињи посете, а друго је правити |
и један цветак или ти се поболи тичица, па већ се питаш: да није с твоје кривице?{S} А оне, мат |
а.{S} Имала сам милу мајку, драгог оца, па и браћицу и сестрице.{S} Све сам их љубила свом снаг |
дговорила ми; „За тебе мора бити мртав, па шта те се тиче његово мишљиње о теби?{S} Што буде го |
н, пустивши ми руке; „но и ја сам крив, па нек ти буде по жељи.</p> <p>С тим је одјурио из собе |
ка била.{S} Знања имам а и воље за рад, па хајде самном далеко у свет, где нас нико не зна и не |
чичкани.{S} Туда ће се вратити спровод, па се за времена згодно постирала.</p> <p>Сад ми тек па |
по другарицама или се склонила где год, па читала какав немачки роман или по коју првину М. Вид |
жу око девојке, док не дође до женидбе, па онда бирају богатију.{S} Сви су они таки...“</p> <p> |
се у богатству лакше и комотније живе, па нећу да сам му на сметњи!“</p> <p>„Сирото моје дете, |
ам понуду, а она наточи себи чашу воде, па настави:</p> <p>— Не поричем, да спољашност око прив |
, она ће нас заносити до год нас траје, па и онда, кад љубљене особе већ не буде.{S} Само сопст |
ветије од обичне трговачке спекулације, па је ли чудо што се не хтедох без љубави удати?!{S} А |
и и дужности човека; ал муке су велике, па ме укрепи и сачувај од даљег искушења!“</p> <p>Нико |
Милан узверио, очице му се застаклиле, па само нагло дише и дрхће од чезње за тицама.</p> <p>— |
ограничено, а оно се узвисило над њиме, па нико не замера.{S} С радошћу узима стан тако усамљен |
ви гробовским гласом он.{S} Погледајме, па ћеш видети.{S} Дуже нисам могао издржати, Па сад ме |
аве породице.{S} Често мислим и о томе, па се кад-и-кад на њих и наљутим, а после мислим: ваљда |
ћи одговор.</p> <p>Дете погледа у мене, па у старицу, и онда му се преко усана једва измигољи т |
} Чујем каква је сад мода.{S} Усили се, па те дочека Бог те пита с каквим ђаконијама.{S} Често |
кући!</p> <p>— Скините се, драго дете, па седите!{S} Ето видите, ту вам ја живим.{S} Доста је |
есто она.{S} Дошли сте токорсе у госте, па све књижурине вучете с вама.{S} Ту вас ко може видит |
{S} Аполо и Дијана радосно зацвркутаце, па јој се устремише на груди.</p> <p>Притрчала сам да з |
оме има леп капитал, ал још доста деце, па ко паметан човек, жели свако да усрећи.{S} Зато одав |
е стране не беше дакле никакве кривице, па и опет их брзо нестаде са света; колера их једног да |
код старе мајке.{S} Има лепе жуте тице, па све тако, тако чине! — предвари ме „баца“, подржавај |
ању у брак он шпекулише, она шпекулише, па шта ће те више?{S} Прави вашар и трговина!{S} Често |
да седи.{S} Та понесите плетиво ил вез, па кад нуз вас проћу, нек шиваћка све лети, а плетице с |
се мене и сећао?{S} Заборавили ме сви, па и они — које сам ја усрећила!</p> <p>Зашто је то так |
ке.{S} Обе тичице јој слетише на груди, па се стадоше лепршати и пипкати је по бради и лицу; из |
олико сталежа, а где су остали сталежи, па лето, па јесен, па зима?!“ шалила сам се ја.</p> <p> |
глед је био у правом смислу младалачки, па је то на први поглед смешио и чудновато одударало од |
м речима олакша.{S} Та он је био мушки, па ако је мене морао презрети, зар је морао узети ону, |
рцем.“</p> <p>Даница ме стролно загрли, па се гласно плачући бацила у своју постељу, а мајка ме |
да и неупутно.{S} Наши се пути разишли, па нашто будити горке успомене.</p> <p>И ја сам много п |
аљевића Марка, да се на туђе не лакоми, па да суди по правди Бога истинога; јер је боље изгубит |
за испит декламовати.{S} Дође ту мени, па говори, говори, да сам примила већ и ја.</p> <p>Хтел |
попадија.{S} За то ми будите захвални, па га држите за јаку.</p> <p>„Хоћу ли читати даље, драг |
умњала.{S} Кад прочитате, будите добри, па ми је донесите.{S} Не треба ми, ал нека је на окупу; |
познати су ти његови господски назори, па се може лако десити да ме заборави.</p> <p>(Стеван ј |
ти и машамодлук, модистлук. „Сироче си, па ти може требати“; говорила је чешће она.</p> <p>Мила |
нам ти назоре.{S} Али промисли се и ти, па буди милостивија.{S} Кажњен сам и онако и сувише.{S} |
ш видети.{S} Дуже нисам могао издржати, Па сад ме осуђуј како знаш!{S} Дошао сам, да те још јед |
огу их баш и на отворен прозор метнути, па се неће вијнути у слободу, већ увек мени у собу.{S} |
д цвећа и венаца, а пратиће га војници, па и сви званичници.{S} Вредно ће бити да видите.</p> < |
а <pb n="147" /> потребе да ме се маши, па ма иначе како да сам чезнула за том руком...{S} То ј |
} Држала сам, да ће ми бити скоро крај, па сам све главније успомене свела у једно; нека ме бар |
Пре свега треба праве воље за бољитак, па онда још нешто, а последице би дошле саме од себе.</ |
е, а он ако је пре подне, запали чибук, па се не види из дима; ако ли је после-подне, наслони г |
у збуњена; бојала сам се да се не одам, па сам му ретко и писала.{S} Оставила сам тај посао Дан |
— постаћу му равнодушна.“ мислила сам, па га одбила ради његове среће и своје дужности.{S} Бор |
и самој смешно.{S} Ал шта ћу? сама сам, па се поред плетива својим мислима разговарам.{S} Други |
ми га кажете.{S} На што?{S} Стара сам, па ћу заборавити, а ко зна оћул вас још кадгод видити; |
ите!{S} Кад-кад се само чудим и крстим, па се питам:{S} Где им је свест?{S} Где су им материнск |
ће га дочекати родбина са свештенством, па са станице одма сњим у гробље.{S} Тако то бива, кад |
ишла обичним трагом — стазом утрвеном, па сам им необична и смеју ми се.{S} Но јесам ли то зас |
тао понос девојачки.</p> <p>Дан по дан, па и опет беше година на измаку.</p> <p>„Још месец, два |
>Зна се, да је у гостима човек комотан, па сам била и ја.</p> <p>Најмилија забава беше ми читањ |
оментано.{S} Често је тај утисак моћан, па човека неко време и занесе, али стално га везати нем |
снила „плава крв“. — Осећао се увређен, па из освете газио ми углед где год је могао.{S} Доказа |
е су остали сталежи, па лето, па јесен, па зима?!“ шалила сам се ја.</p> <p>„То би их било неко |
уда, ал сирома мора; није поповски син, па му треба бар две хиљаде да се запопи.{S} А ви рано, |
и ти, већ је касно а теча ти је легао, па неможе заспати.{S} И кроз завесу на врати продире св |
ме није разумео.{S} На брзо се оженио, па ми и он газио углед где год је могао.{S} Био је као |
била, да га запитам, где је за толико, па ни то нисам могла; осећала сам, да би ме глас одао.< |
ршање, дотрча старици и Аурора и Марко, па се и они стадоше умиљавати; завидљиво гледећи у тичи |
рви пут истинским жаром срце загрејало, па ма и у разним особама. </p> <pb n="139" /> <p>— Разн |
ва била.{S} Но и тога је давно нестало, па буди миран и сретан!</p> <p>Долазак ти је излишан; б |
ијаних руку.{S} Срце је у мени дрхтало, па сам осећала да ће задрхтати и рука...</p> <p>Уздахну |
Манимо се метода, већ брзо кваси грло, па настави читање.{S} Једва чекам да чујем свршетак, жу |
м те заборавила.{S} Сада је све прошло, па нек вам је просто!</p> <p> <hi>Стана</hi> </p> <p>По |
>„Сирото моје дете,“ рече она тренутно, па ме загрливши и пољуби у чело.{S} Но опет ми је нашла |
ћу онда? ...{S} После ми је тек смешно, па фалим Бога, што ме још оне нису оставиле.{S} Долете |
.</p> <p>Засмејала се некако чудновато, па рече:</p> <p>— Знала сам да ћете тако рећи.{S} Тако |
лежа, а где су остали сталежи, па лето, па јесен, па зима?!“ шалила сам се ја.</p> <p>„То би их |
аца макар ко!</p> <p>— Знам, сека-Мацо, па зато вам и наручујем...</p> <p>— Добро фрајлица, бог |
пољашњем блеску.{S} Дубок мужевљев џеп, па има шта да црпи! — Где тога није, дере му кожу с леђ |
ти и пантлике што ћеш метнути на шешир, па извукла место њих из неке кутије твој дневник.{S} Оп |
деца се волела а родитељи не попуштају, па шта сам знала друго чинити, ја — која сам знала, шта |
фонеру, отвори га и донесе неку кутију, па је метну на сто.{S} У њој је било писама сортираних |
после оговара; не увиђа своју погрешку, па искали срце на онима, што их је токорсе угостила.{S} |
Сродство душе и срца привлачи је њему, па јој је мило</hi><hi>онакво какво је</hi>.{S} Сродств |
и сафраном, ал ја то осетим по мирису, па волим платити новчић два више, само да је добро и чи |
би хтео, продаје се нека земља у месту, па неби хтели да је уступе.{S} За то су дошли чак овамо |
ошао директно тамо, а неко био на путу, па видио да се светина ускомешала, те хајд и он у гомил |
<p>Бацила сам још један поглед на кућу, па пођох тражити тетку.</p> <p>Нашла сам је с неким поз |
и Српкиња.</p> <p>— Српкиња сам, рекох, па седох опет на клупу.</p> <p>— И ја ћу се одморити, а |
што им знање на левак у главу не сипаш, па која вајда?{S} Шарлатана у свету више но икада!</p> |
шила се у моменту кад сам је погледала; па ме је то збунило.{S} Држала сам, да није сасвим при |
м се само своје прошлости, а стара сам; па то је.</p> <p>У том захукта другом страном перивоја |
е не одам. „Та ја се варам да га љубим; па и код њега је тек саучешће и пријатељство!“ </p> <pb |
хоће да има љубљену особу пошто по то; па руши све што јој је на путу; брак се ту гази нотама, |
, што у сваком земљишту корена хватају; па се и ја брзо навикох у дому свог старог тече е тетке |
p>— И ја ћу се одморити, ако допустите? па се спусти уз мене.</p> <p>Ћутале смо неко време обад |
на прси.</p> <p>— Вама је позлило?!{S} Па је устрашено ухватих за раме.</p> <p>Она диже главу. |
уму.</p> <p>Шта ли сам ту препатила!{S} Па и опет ме није разумео.{S} На брзо се оженио, па ми |
је новца, а жена је на свету и више!{S} Па и девојке можеш на прсте избројати да траже у мужу в |
а већ одлази.</p> <p>— Збогом душо!{S} Па опростите, што сам вас својим бенетањем толико задрж |
они мене воле, а љубав тражи одзива.{S} Па и правичнији су од људи ...</p> <p>Старица престаде. |
вно је детињарија, занос и лудорија.{S} Па је ли чудо што се до овог дотерало?!{S} При ступању |
е неколико тренутака.</p> <p>— Моја.{S} Па и опет заћута.{S} И ја сам ћутала.{S} Била сам изнен |
ог мужа, кад год им се даде прилика.{S} Па и така је видите, уваженија од поштене бабадевојке, |
а.{S} Верујте ми, тешко сам грешила.{S} Па онда, човеку по кад и кад и преври.{S} Савест ми је |
мојих особина.{S} Данас их још нема.{S} Па ма колико се око њега умиљавала, слабо бих успела.{S |
о се десила слатка, радовала се она.{S} Па једите колко вам је воља.{S} Подајте и маломе.{S} Ен |
одећа и склониште душе, настави она.{S} Па као што неможе свестан човек заволети мртву лутку, с |
ало млека, свежа масла и добра сира.{S} Па и једна лубеница, хладна као лед.{S} Њу сам вама нам |
о и посредни убица читавих породица.{S} Па сад оне, Српкиње, поносите питомице Душанове славне |
да је младожења дошао на три хиљаде.{S} Па ако имам толико, да се свршава.{S} Иначе мора казати |
ом ређа се у души и растрза ми срце.{S} Па кад су већ ту, да их покушам снизити уједно?</p> <p> |
аку!{S} О, то никад нећу заборавити.{S} Па и сирота рођака још доста млада лепа женица, толико |
ула.{S} Била је до смрти при свести.{S} Па како се радовала, кад је видила рођаку!{S} О, то ник |
ре, занемарују своју децу сваки дан.{S} Па зар им то никад не пада на памет?{S} Зар се не страш |
веда, како је мајка дала секи књигу.{S} Па држим, да је што интересантно, кад је сека тако рано |
уди, који јачем искушењу не подлежу.{S} Па шта могу тражити од неразумне животиње?!</p> <p>И ја |
ам, да ме ни сад презирати не можеш.{S} Па зар неби било лудо, кад се неби машили среће, која н |
оје ствари.</p> <p>„Сестри од тетке?{S} Па можеш.{S} Али нико те не тера...“</p> <p>Зајецала са |
.{S} А ви рано, толико зацело имате?{S} Па га сад не упуштајте.{S} Лепо је бити попадија.{S} За |
је тај трулеж.{S} Јелте, да је тако?{S} Па ми не замерите!{S} Незнање и невиност није једно ист |
> <p>— Ко вам је то?{S} Зацело брат?{S} Па морате ми и ваше име казати.{S} Сад хоћу да га знам; |
адземно створење.{S} Од ње несме нико — па ни писац — тражити да уме мислити.{S} Она је обично |
турног века... </p> <pb n="148" /> <p>— Па шта да се ради? омачеми се са усана, после неколико |
у последњим старичиним речма.</p> <p>— Па реците мајко, шта би требало женскиње да чини, да ко |
не сме фалити.{S} Ал тек, тек.</p> <p>— Па зар сам ја лења, сека-Мацо!</p> <p>— Бог с вама! а к |
Прочитала сам на том листу: „Застава,“ па видим, да сте и ви Српкиња.</p> <p>— Српкиња сам, ре |
неког женског и мушког „отменог света,“ па сам се страшила, да је не нађем можда прикривљену и |
.</p> <p>„Јесам.{S} Али ја сам сумњао,“ па хоћу из твојих уста да чујем, хоћеш ли ми бити жена, |
на, а већ се захладило; ево ти мараме.“ Па ме огрте у њу, с таком пажњом, као да сам какво слаб |
ком. „Остани, имам с тобом да говорим.“ Па ме ухвати око паса и пољуби у чело.</p> <p>Отргла са |
p> <p>„Хајдемо у собу, дошла је мајка;“ па ме узе за руку, као и лане што је чинио, те уђосмо з |
{S} Није се запослила „вечитом љубављу“ па и опет остала вечито девојка!</p> </div> <div type=" |
шта јој није свето, често ни сама срећа па и живот љубљене особе, јер у место да себе победи и |
вање са љубављу, а док први занос пређе па увиди, да сам и ја погрешива — постаћу му равнодушна |
што ме још оне нису оставиле.{S} Долете па ме разоноде.{S} Никад ми није дуго време.{S} А како |
се мртвој смејат немој,</l> <l>Прочитај па суди!</l> </quote> <pb n="151" /> <p>Рукопис је био |
код тетке се обично у то доба вечерало па ми се ваљало журити.</p> <p>Опростила сам се са стар |
е после-подне, наслони главу на катедру па — хрче.{S} Тек на лупу од нашег трчања по скамија, п |
речи.{S} Оне су гласиле</p> <quote> <l>Па се моли тамо Богу,</l> <l>Благ да опрости,</l> <l>Шт |
l> <l>Пригрли ти та мужића њена </l> <l>Па га љуби, никад се не жури.</l> </quote> <p>— Гле как |
љубаца,</l> <l>Без љубави праве.</l> <l>Па зато ме у старости </l> <l>Презирали људи;</l> <l>Ти |
/l> <l>Љубав је тек чисту хтело.</l> <l>Па сад не знам грех шта ми је,</l> <l>Или је грех правд |
свакидашњи су гости таког брака.</p> <p>Па из таког јада и гада, зар је очекивати свестан подмл |
Милан доћи,“ рече једног дана Даница. „Па је л' мајко, хоћемо ли га одмах и женити?“</p> <p>„Ч |
дговорила сам не погледавши га.</p> <p>„Па зашто златом?{S} Досад то нисам носио.“</p> <p>„Мајк |
најемо!“ Узвикнула сам у смеју.</p> <p>„Па што се смејеш?{S} Тако то бива.“ рекла је Даница и п |
питала: „хоћу ли читати даље?“</p> <p>„Па читај“ смејао се шогор.</p> <p>„15. март 18... годин |
да се ради?{S} Добро велите, ћерко.{S} Пада и мени кашта на памет, да би баш женскиње требало |
ецу сваки дан.{S} Па зар им то никад не пада на памет?{S} Зар се не страше муке и клетве дечије |
неприкосновеног поштења...{S} Ником не пада наум, колко се себичних, на и неморалних жеља баш |
ко среће и толико туге доживела!</p> <p>Падало ми је на ум и самоубиство.{S} Али насилна смрт о |
одговора дао; но зраци залазећег сунца, падаше на трном окруњену главу Бого-човека, и мени се ч |
орко.{S} А кад је та врела река одшила, паде ми поглед на икону, на распетије спаситељево.{S} Б |
живе ти људи?“ мислила сам и поглед ми паде кроз отворен прозор у таку једну избицу.{S} И гле! |
</p> <p>Стресла сам се.{S} Грозна мисао паде ми на памет и изазва још грознију борбу у мени.</p |
етно и задовољно.{S} Но сад на једанпут паде опет судбини на памет да се самном наново поигра, |
азумем, права љубав, а не оно, што веже падишу за његове буле или петла за кокоши.{S} Извините |
Ту се опет насмешила.</p> <p>Док је она пажљиво превртала лист, ја сам је посматрала.</p> <p>Би |
у је опет преврнула неколико листова, и пажљиво читала.{S} На једанпут диже очи и рече:</p> <p> |
се може свакоме десети и поред најбоље пажње и надзора.</p> <p>— Може, али тек ређе.{S} Још ви |
ати, а за тим сам према свом стрпљењу и пажњи с којом сам читала, добила по неку награду; обичн |
о ти мараме.“ Па ме огрте у њу, с таком пажњом, као да сам какво слабо болесно дете.</p> <p>Ја |
е,“ рече ми он „видео сам га и јуче.{S} Паздравио те.{S} Но нешто ми је збуњен.{S} Ваљда се што |
воле.{S} Они су ми друштво и забава.{S} Пазите само шта ће радити.</p> <p>Отворила је кавез Дам |
них по величини и везаних у мање и веће пакетиће.{S} Исто тако беше у њој неколико дењчића друг |
о Душан — “</p> <p>Свршити нисам могла, пала ми је на груди и јецала: „опрости, опрости! не зна |
ошапутала сам испрекидано и онесвешћена пала доле; пред очима беше ми се смркло а срце ми стегн |
о, тешко је појмити.{S} Полуонесвешћена пала сам на канабе.{S} Плакала сам дуго и горко.{S} А к |
ме воли и да ће ме узети.{S} Изнемогло пала сам на клупу и плакала, док се није смркло.{S} Тад |
ука ми је задрхтала а смртоносно оружје пало са праском на земљу. </p> <pb n="162" /> <p>„Не, м |
ена згодно постирала.</p> <p>Сад ми тек пало у очи, да су и у овој вароши на вишеспратним кућам |
и дан.{S} Па зар им то никад не пада на памет?{S} Зар се не страше муке и клетве дечије, греха |
велите, ћерко.{S} Пада и мени кашта на памет, да би баш женскиње требало тако да се запита.{S} |
есла сам се.{S} Грозна мисао паде ми на памет и изазва још грознију борбу у мени.</p> <p>„Отићи |
Но сад на једанпут паде опет судбини на памет да се самном наново поигра, јер:</p> <quote> <l>С |
а леп капитал, ал још доста деце, па ко паметан човек, жели свако да усрећи.{S} Зато одавно мер |
но дошла сам и дома, а она ми је била у памети.{S} Била је то чудна појава за мене.{S} Није се |
д.{S} Лице ваше остаће ми и без имена у памети.{S} Будите ми здрави и сретни.</p> <p>Старка ми |
да јој неће бити лако.{S} Али ако буде паметна, увидиће и сама, да тако мора бити.{S} Зар сам |
богатије и лепше; само она треба да је паметна, да је благодарна, па да не прави сметње.</p> < |
у! ..{S} О, Стано, буди милостива, буди паметна, па ме не отискуј од себе.{S} Ја те љубим неизм |
ного патила... патиш и сада.{S} Но буди паметна, буди снажна а време ће све излечити.“</p> <p>„ |
а глупости је велика, па често хвата и „паметне“ и „племените“ рибице! ...</p> <p>Да се лакше м |
а после? — После ће ме можда оставити и памтење, као што су ме заборавили и људи.</p> <p>Забора |
и других; мени није нужна.{S} И сад све памтим много јаче, него оно, што се јуче десило.{S} Усп |
>Тако ћу и чинити.{S} Сад још све добро памтим, а после? — После ће ме можда оставити и памтење |
о јој га правиш.{S} Хтела ми показати и пантлике што ћеш метнути на шешир, па извукла место њих |
....{S} Збогом мајко!....“ Поглед ми је пао на месецом осветљену слику поконе ми матере.{S} Пре |
души човечијој.{S} Умотала је књижицу у папир и метнула крај стола.</p> <p>У томе изби на сахат |
ог рукописа; а разметнуто било је нешто папира и неког цртежа.{S} Све беше јако пожутело. — Зна |
ар и трговина!{S} Често бих таки брачни пар споредила са две варалице, које често ступе у савез |
S} У сваком кавезу скакутао је по један пар веселих канаринаца.{S} Доле на поду, играло се поре |
ша суседкиња срочила, да би били красан пар.</p> <p>„Красан пар, а још се и не познајемо!“ Узви |
, да би били красан пар.</p> <p>„Красан пар, а још се и не познајемо!“ Узвикнула сам у смеју.</ |
нећу да се женим.{S} И то ће бити цела парада.“</p> <p>Тај предлог заболео ме и увредио до дна |
без материна надзора тек смуљавају или паре, као пилиће.{S} Чуде се после: одкуд шкрофлезан и |
а госпа.{S} Дошла је да наручи неколико пари чарапа за „штафир“ своје кћери.</p> <p>Опростила с |
шла старици.{S} Тетци сам рекла да ћу у парк.{S} Бојала сам се да ми неће допустити тај корак.{ |
и читање у тамошњем врло лепом варошком парку.{S} Сека-Маца, — управо баба-Маца — теткина кувар |
р баба Ани.{S} Знате, што сам ја лане у Парку читала у оној вашој лепо везаној песмарици. — Ту |
сте га од мене.{S} Старка га је лане у парку цитирала.</p> <p>Хтела сам наставити читање.</p> |
исти живахни израз, што ме је бунио и у парку.</p> <p>После ме је питала: ко сам, од куда сам, |
37" /> <p>Једног дана читала сам опет у парку.{S} Око мене беше необична тишина.{S} Сав велико- |
— практичност...</p> <p>Била сам опет у парку и чим сам га опазила сетила сам се фрајла-Стане.{ |
с новци, а он одмах препоручио мене.{S} Партија је добра, па мисли, да не размишљамо ово, оно.{ |
ође ни три године а ја постадох богата „партија.“ Стајала сам на три хиљаде, разуме се у шајну. |
рати.{S} Све су то ваљани људи и згодне партије.“</p> <p>„Чекам да дорастем за шпекулацију, што |
скључити из наслеђа.{S} Хтели су богату партију и од племићке крви, а не машамоду са три четири |
она, нудећи ме.{S} Глете само; још ово парченце хлеба са маслом.{S} Та узмите, тек сте га кошт |
ет метну у кавезе, заденувши у сваку по парченце шећера.</p> <p>Чим тичице опазише шећер, удеси |
м с тобом да говорим.“ Па ме ухвати око паса и пољуби у чело.</p> <p>Отргла сам се од њега и по |
срце више види и више осећа, па више и пати.{S} Ту је опет тихо уздисала.</p> <p>Ви сте зацело |
ти спомен каљати!{S} Твоја кћи је доста патила, па ће бити снажна и од сада!{S} Не лежи јунаштв |
ухватив ме нагло за руке; „ти си много патила... патиш и сада.{S} Но буди паметна, буди снажна |
и горке успомене.</p> <p>И ја сам много патила.{S} То нека ти је утеха.{S} Али сад је све прошл |
ила, па села и написала тек ово:</p> <p>Патила сам много док сам те заборавила.{S} Сада је све |
блистала се суза.</p> <p>— Ви сте много патили? упитах је плашљиво.</p> </div> <div type="chapt |
хо уздисала.</p> <p>Ви сте зацело много патили? било ми већ на језику, кад ме она запита, показ |
а.</p> <p>„Нећу, да ћутим.{S} Доста сам патио!{S} Грехом називаш ти моју љубав према теби.{S} А |
е треба му опростити</l> <l>Заслужио је патити.</l> </quote> <p>Ја сам свршила а ко осећа да је |
е нагло за руке; „ти си много патила... патиш и сада.{S} Но буди паметна, буди снажна а време ћ |
оштај је, као кап воде од жећи умирућем патнику.{S} Зар се тако говори, кад се прашта од срца?{ |
ако „зашто“ има своје „зато,“ а самоћа, патња и размишљање, научише ме још и извињавати...{S} И |
кином исповести одлетила је за увек.{S} Патња је моја тешка, а олакшаће се тек онда, кад чујем, |
еју се узвисити над једним и другим.{S} Патња често већма челичи, него највећа срећа.</p> <p>— |
о питам, јел-те?{S} Коме би се допадала патња!</p> <p>Молила сам је, да ми остави књижицу још з |
х у почетку.</p> <p>Ретки су људи, које патња није кадра сломити.</p> <p>— И то је само доказ, |
кани, само изузетци узвишују се и поред патње.{S} Обични људи застају поред таке немиле пратили |
а да је која — </l> <l>Сунце сија, тица пева,</l> <l>Срце се загрева;</l> <l>Цвеће мири, листа |
га да је која —</l> <l>Сунце сија, тица пева,</l> <l>Срце се загрева;</l> <l>Цвеће мири, листа |
Поглед јој застаде на „<title>Змајевој певанији</title>," коју сам такође собом понела.</p> <p |
језику, кад ме она запита, показујући у певанији песников лик:</p> <p>— Вреде ли што његова дел |
топло око срца.{S} Чини ми се, да сам с педесет година млађа.{S} Видим, да има неког, ко ме раз |
ти фебруар, мој рођен-дан.{S} Хахаха! — Педесети девојачки рођен-дан!</p> <p>Ху, како је хладно |
велико-варошки жагор: хука, звиждукање пекара, жељезница и разних машинерија, беше се за неко |
је.</p> <p>У том захукта другом страном перивоја један жељезнички влак.</p> <p>— Ето и б...иски |
га не отворено вратити.{S} Узела сам и перо, када се покрену у мени нека врста сажаљења: „Ако |
.</p> <p>Хтела сам јој рећи, чија је то песма, но она настави:</p> <p>— Добра и оштроумна девој |
> <p>Старка заћута.</p> <p>— Чија је то песма? питала сам је после неколико тренутака.</p> <p>— |
Парку читала у оној вашој лепо везаној песмарици. — Ту се гласно засмејала а очи јој опет узеш |
де читајући по неки одломак ове или оне песме.</p> <p>— Добро пише.{S} Вади речи из срца и душе |
(било је „дивотиздање.")</p> <p>— То су песме Јована Јовановића, нашег узор песника.</p> <p>— Н |
А ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>САБРАНА ДЕЛА</p> <p>ПЕСМЕ - ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>Прва књига</p> <p>Прво издање |
умео.{S} Рекао би ми можда — као у оној песми што је рекао свети Петар баба Ани.{S} Знате, што |
кад је тако.</p> <p>Читала је неколико песмица смешећи се.{S} После преврташе листове, овде-он |
ивахни младалачки израз. — Баш враг тај песник, но нека га Бог поживи!{S} Да није по кад-кад ша |
су песме Јована Јовановића, нашег узор песника.</p> <p>— Нисам читала; а и откуд?{S} Ја сам ст |
ад ме она запита, показујући у певанији песников лик:</p> <p>— Вреде ли што његова дела?</p> <p |
чком литературом.{S} Сви дечији писци и песници тога језика, беху заступљени у нашој девојачкој |
бе.</p> <p>„Узећу му Мару Базићеву; има пет хиљада одмах на венчању, а лепа је девојка,“ заврши |
и.{S} Кад су ме примили, било ми је тек пет година.{S} Теча ме је научио читати а тетка плести. |
а само кућа и земља вредила ми је преко пет хиљада.</p> <p>Избор младожење оставила сам њезиним |
а срета...</p> <p>Била је већ настанула пета година од кад сам примљена у кући моје помајке.{S} |
а — као у оној песми што је рекао свети Петар баба Ани.{S} Знате, што сам ја лане у Парку читал |
оно, што веже падишу за његове буле или петла за кокоши.{S} Извините ћерко, овај мало драстичан |
нисам могла издржати.{S} Преломила сам печат.</p> <p>Нисам се преварила.{S} Он ми је писао и м |
чи, да је не видим.{S} Изгледала ми као пилат, који Бого-човека предаје народу да га распне и п |
ина надзора тек смуљавају или паре, као пилиће.{S} Чуде се после: одкуд шкрофлезан и јектичав п |
и ме „баца“, подржавајући устима тичије пипкање а рукама лепршање.</p> <p>Сад ми друго не остад |
ну арију: тек кад су је свршиле, почеше пипкати шећер.</p> <p>— Тако.{S} Сад сте заслужиле, сме |
тише на груди, па се стадоше лепршати и пипкати је по бради и лицу; изгледало је, као да је мил |
не; а можете и из овога све дознати.{S} Писала сам још пре 15—20 година, дотле сам водила дневн |
p>Дознала сам и то.{S} При крају године писала ми Даринка измећу осталог и ово: „Кад ћеш доћи?{ |
сам се да се не одам, па сам му ретко и писала.{S} Оставила сам тај посао Даници, но онда је ду |
ати за старе црне дане.</p> <p>Тако сам писала, но сам Бог зна шта сам претрпила док сам написа |
ми посао беше, да пишем Милану.</p> <p>Писала сам му, рекавши, да сам отишла од њих.{S} Сирота |
у, па је метну на сто.{S} У њој је било писама сортираних по величини и везаних у мање и веће п |
ј години помагала другу децу у читању и писању настављати.</p> <p>Сву душевну храну примала сам |
</p> <p>Нисам се преварила.{S} Он ми је писао и молио ме да му опростим увреду што ми је нанео. |
</p> <p>После неколико дана опет ми је писао:</p> <p>Твој опроштај је, као кап воде од жећи ум |
волим.{S} Он се оженио.{S} Ваљда ти је писао. — И Стевана сам волела, но ни он није за мене; с |
и не одговара, о оној теми, што сам јој писао?“ питао је на послетку измећу осталог мајку. „Или |
е смо му тек тим правописом смеле писма писати; а ради веџбања у томе и у немачком језику, захт |
о створење.{S} Од ње несме нико — па ни писац — тражити да уме мислити.{S} Она је обично тако б |
ке преводе од Фенелона и других страних писаца, као и библију и златоустове беседе, од Доситеја |
p>После смо му тек тим правописом смеле писма писати; а ради веџбања у томе и у немачком језику |
неколико тренутака је отпутовао.</p> <p>Писма су опет летила од једног другоме.{S} У његовим бе |
га лично видели или тек на слици?{S} По писмама судећи, редак дар, чврст карактер, весела и жив |
а му своје мишљење о овој или оној теми писмено саопштимо.</p> <p>Даница му је ретко испунила ж |
то јој и ја праштам,“ свршавао је своје писмо; „а знај, да за мене више среће нема.{S} С мајкин |
сам преписала књижицу, дође ми од куће писмо, да сам нужна код куће.</p> <p>Опремила сам се за |
ретан пут.{S} Жеље су биле искрене, али писмо орошено мојим врелим сузама; пишући га, живо сам |
дише се опет.{S} Јадног дана добила сам писмо.{S} Као електрисан застао ми поглед на адреси тој |
сам друкчије.{S} Дотле сам свако његово писмо комотно читала мајци и Даници, а сад сам при свак |
а од тога тренутка девојка.{S} Већ прво писмо Миланово, што сам га за тим добила, тумачила сам |
ва сам се стресла, кад сам прочитала то писмо.{S} Дакле с његове стране је љубав а с њене тек с |
{S} Уздахнула сам, кад сам прочитала то писмо.</p> <p>Одговорила сам му овако:</p> <p>Праштам т |
Америку.</p> <p>Мирно сам прочитала то писмо, мирно сам га оставила међу друга; само ми је у г |
десило!“</p> <p>Јецала сам читајући то писмо:{S} Жао ми је било жене, која је из љубави погреш |
/p> <p>После две недеље добила сам опет писмо од Даринке.{S} Јављала ми, да се венчали и да одм |
ише ми није требало, држала сам да се у писму јада, тек да ми нанешену неправду топлим речима о |
и с немачком литературом.{S} Сви дечији писци и песници тога језика, беху заступљени у нашој де |
најрадије, јер сам разумевала, а остали писци беху ми због мешања словенског језика тежи и суво |
ајмоћнија и најсветија. <hi>А кад мајка пита: какво је лице њезина детета?!{S} Сродство душе и |
мода.{S} Усили се, па те дочека Бог те пита с каквим ђаконијама.{S} Често таким, да убија кућу |
..</p> <p>— Варате се, сека-Мацо — прво пита: „има ли мираза?...“</p> <p>— Но, но, дабоме да то |
} Уседелицу свет обично исмејава.{S} Ко пита, за што си тако остала.{S} Доста да ниси удата, и |
на свету мало праве љубави.{S} Ко данас пита за поштење, разборитост и остале душевне врлине?{S |
дужност.{S} Јадно појмање дужности!{S} Питајте само тако одрасло несретно јектичаво и шкрофлез |
: кадифа и златно одело или здравље?{S} Питајте га, па ће те чути.{S} У данашњем добу тешко жив |
рофлезан и јектичав подмладак?!{S} А не питају: која мати негује децу као што треба?{S} Мисли д |
l> </quote> <p>— Како вам се то допада? питала ме је радознало.</p> <p>— Тако, да бих волела, д |
а мирнија.</p> <p>— Је-ли рођака дошла? питала сам радознало.{S} Знала сам да је то била Данка. |
арка заћута.</p> <p>— Чија је то песма? питала сам је после неколико тренутака.</p> <p>— Моја.{ |
јецала.</p> <p>— Зар немате никог свог? питала сам је ја.</p> <p>— Приповедаћу, казаћу вам све. |
е — мртва.</p> <p>— Знате-ли што о њој? питала сам раделицу ту.</p> <p>— Знам само да је пролет |
а толико?{S} Да вам се није што десило? питала је она брижно.</p> <p>— Били смо код старе мајке |
</p> <p>— Како вам се допада мој живот? питала ме смешећи се.</p> <p>Ћутала сам за тренутак.{S} |
је за то време некако чудно и тешко.{S} Питала сам и Душана, шта је с њим.</p> <p>„Ту је,“ рече |
<p>— Зар немате баш неког од својих?{S} Питала сам и други пут.</p> <p>Она љутећи оде шифонеру, |
гу помоћи.{S} Али —“</p> <p>„Шта, али?“ питала сам усиљено смешећи се.</p> <p>Он уздахну. „Хтео |
ница мени у башту.</p> <p>„Што плачеш?“ питала ме са саучешћем.</p> <p>„Сетила сам се својих ро |
реме ће све излечити.“</p> <p>„Мислиш?“ питала сам, тек да не ћутим.</p> <p>„Не да мислим, него |
е дана приметно хладнији.{S} Кад сам га питала за узрок, тргао се, погледао ме испитујући, а за |
је бунио и у парку.</p> <p>После ме је питала: ко сам, од куда сам, како живим и т. д.{S} Све |
з сваког знака и натписа.{S} Кад сам је питала, зашто: каже: „тако ми је покојница наручила.“</ |
мираза...</p> <p>Прекинула сам читање и питала: „хоћу ли читати даље?“</p> <p>„Па читај“ смејао |
подне већ прошло.</p> <p>За ручком сам питала течу и тетку, знајули што о фрајла-Стани.{S} Нез |
ита мисли још у души.</p> <p>— Лудо сам питала, уздахну она.{S} Шта се може мислити — о девојци |
ишина.{S} Да је прекинем, механично сам питала:</p> <p>„По томе би ја била њежна.{S} Зар ти не |
хладна, скоро груба према мени.</p> <p>Питала сам је за узрок.</p> <p>„Шта ти хоћеш од мене?“ |
рта.{S} Баш пре, кад сам била на пошти, питам јој газдарицу: где је фрајла Стана?{S} А она мени |
} Кад-кад се само чудим и крстим, па се питам:{S} Где им је свест?{S} Где су им матерински осећ |
а све покосила.{S} Још и данас се чешће питам: зашто је баш мене поштедила? ...</p> <p>Била сам |
х нашла згодна одговора.</p> <p>— Чудно питам, јел-те?{S} Коме би се допадала патња!</p> <p>Мол |
о сада.{S} Умориш се ко псето од силних питања.{S} Тек што им знање на левак у главу не сипаш, |
о.</p> <p>„Што ме тако мериш, зар ми је питање тако глупо?“ Силом сам хтела да се шалим.</p> <p |
уо, избегавајући одговор на моје брижно питање о нерасположењу његовом.</p> <p>Долазио нам је с |
и згодна одговора.{S} Збунило ме њезино питање, а још више поглед, којим као да је хтела да ми |
да је упитам.{S} Чинило ми се, да би то питање читаву „историју“ за собом повукло, а одкуд ми п |
Је ли Милане, ти волиш мајку?{S} Већ с питањем сам хтела потврђујући одговор.</p> <p>Дете погл |
p>Оборила сам очи.</p> <p>„Шалиш ли се? питао је узевши ме опет за руке.</p> <p>„Не шалим се“, |
лакала?{S} Зар га још ниси заборавила?“ питао је прекорним гласом.</p> <p>„Кога?“ узвикнула сам |
овара, о оној теми, што сам јој писао?“ питао је на послетку измећу осталог мајку. „Или хоће ус |
Ваљда се што на нас срди.{S} Кад дође, питаћу га.“</p> <p>Те сам вечери много премишљала о сво |
етак или ти се поболи тичица, па већ се питаш: да није с твоје кривице?{S} А оне, матере, занем |
ог.</p> <p>Зар си и о мени тако судила? питаше она прекорно.</p> <p>Поруменила сам и стисла се |
л погреб ће за то бити величанствен?{S} Питаше тетка.</p> <p>— Као обично код таке господе.{S} |
чаше мојој постељи.</p> <p>„Шта ти је?“ питаше Даница љубећи ме.</p> <p>Гледала сам их укоченим |
рже.</p> <p>„Желиш ли искрену пресуду?“ питаше после неколико тренутака.</p> <p>„Наравно.{S} Са |
о.{S} При поласку ми рече, да ме љуби и питаше: дали и ја тако осећам.</p> <p>„Зар ти то ниси у |
одица.{S} Па сад оне, Српкиње, поносите питомице Душанове славне царевине и Јевросиме мајке, по |
ломак ове или оне песме.</p> <p>— Добро пише.{S} Вади речи из срца и душе.{S} Ту је опет преврн |
ти храну.</p> <p>Први ми посао беше, да пишем Милану.</p> <p>Писала сам му, рекавши, да сам оти |
о или допунио.</p> <p>Но да скратим; не пишем роман или приповетку, него тек по неке решавајуће |
>— Дакле ни ту се нисам преварила? ви и пишете?{S} Незадовољни сте можда с оним што вас окружав |
и живот без сврхе?{S} И моја рука одапе пиштољ.</p> <p>„Збогом Боривоју!....{S} Збогом мајко!.. |
али писмо орошено мојим врелим сузама; пишући га, живо сам сахрањивала и подруги пут своје срц |
це му.{S} Но у њему је сад тек беснила „плава крв“. — Осећао се увређен, па из освете газио ми |
тице и цвеће и оно китњасто зеленило и плаво небо, што тако красно дичи моју постојбину, фрушк |
Полуонесвешћена пала сам на канабе.{S} Плакала сам дуго и горко.{S} А кад је та врела река одш |
још доста млада лепа женица, толико је плакала за њом, да сам мислила, поболеће се.{S} Једва с |
шљала о свој прошлости; у постељи сам и плакала.{S} Сетила сам се и Милана.{S} Склопила сам очи |
узети.{S} Изнемогло пала сам на клупу и плакала, док се није смркло.{S} Тада дође Даница мени у |
и али испитујући поглед.</p> <p>„Што си плакала?{S} Зар га још ниси заборавила?“ питао је преко |
сам се у дућану видила сама, почела сам плакати.{S} За што? — То нисам знала: само је тако мора |
јој постељи.</p> <p>Шта си узела толико плакати?“ шапутала јој мајка, но доста гласно; постеље |
ма Милану остала је тек горка успомена; пламен у последњем издисају и ништа више.</p> <p>Да га |
из собе.</p> <p>„Куда ћеш?“ шапутао је пламтећим оком. „Остани, имам с тобом да говорим.“ Па м |
аке природе не подлежу лако.“ Око му је пламтило а глас дрхтао.</p> <p>Извила сам своје из њего |
ом, ал ја то осетим по мирису, па волим платити новчић два више, само да је добро и чисто.{S} Н |
она мени:{S} Отселила се.{S} Не може да плаћа кирију за „анштендиг“ собу.{S} Сад је тамо у оном |
ме примише, особито кад чуше, да ћу им плаћати храну.</p> <p>Први ми посао беше, да пишем Мила |
} Свађа, речкања, пребацивање, гунђање, плач и уздисаји свакидашњи су гости таког брака.</p> <p |
p> <p>„Ништа, ништа,“ шапутала сам кроз плач; „мајка ће бити задовољна — дужност је одржала поб |
света не зна шта ће: да се смеје или да плаче над развалинама правде и сасушеном клицом светско |
p> <p>Зајецала сам на глас.</p> <p>„Што плачеш, лудице моја?{S} Тамо је и онако живље и веће ме |
а дође Даница мени у башту.</p> <p>„Што плачеш?“ питала ме са саучешћем.</p> <p>„Сетила сам се |
од кад сам.{S} Лака на смеју, као и на плачу.{S} Но то ваљда није грех, јер сам поред свег тог |
>Даница ме стролно загрли, па се гласно плачући бацила у своју постељу, а мајка ме погладила по |
/p> <p>— Ви сте много патили? упитах је плашљиво.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 |
е велика, па често хвата и „паметне“ и „племените“ рибице! ...</p> <p>Да се лакше могу поновити |
рођен тек да само ужива?{S} Зар он нема племенитија позива?{S} Истина је света, да је свака љуб |
ем таки ствари разборитији, а срце бива племенитије.</p> <p>Она диже очи, гледећи ме за часак н |
p>Грамљивост за њиме, уништила је сваки племенитији осећај.{S} Љубав и поштовање одавно је пост |
т мога друштва, рече она.{S} Није ништа племенито, но и опет у њојзи уживам; видим, да ме воле |
ану </l> <l>Искреношћу провејану</l> <l>Племенитошћу скопчану?</l> <l>Грех ако је то желити,</l |
аслеђа.{S} Хтели су богату партију и од племићке крви, а не машамоду са три четири хиљаде.</p> |
ве зашто:</p> <p>Први је био богат и из племићке породице.{S} Кад је изјавио, да хоће да ме узм |
на.{S} Теча ме је научио читати а тетка плести.{S} Обоје беху задовољни својом ученицом; тетка |
но.{S} Ал шта ћу? сама сам, па се поред плетива својим мислима разговарам.{S} Други пут баш нећ |
нађе да чита ил да седи.{S} Та понесите плетиво ил вез, па кад нуз вас проћу, нек шиваћка све л |
На столу сам још видела једне наочари и плетиво, а у отвореном прозору било је неколико саксија |
нуз вас проћу, нек шиваћка све лети, а плетице све звецкају!</p> <p>— Хвала, сека-Мацо!{S} Кад |
је и трајнија; траје и онда, кад једра плећа љубљене особе спадну и кад руменило са лица у бор |
е потекла из моменталних утисака једрих плећа, црних наусница, свил'не косе, бисер зуба, чарних |
ћа и његову историју: даље „<title>Нови плутарх</title>“ по Бланшару и Шилеру, Соларићево „<tit |
те! рече она.{S} Ја сам држала да ће те пљенути рукама и побећи од мене.</p> <p>Погледала сам ј |
т године 18...{S} Проси ме трговац из * По изгледу ваљан и честит човек.{S} Провођаџише Н. Н, с |
м, кад сте већ учитефица...{S} Тело је, по мом сваћању, одећа и склониште душе, настави она.{S} |
, како ми је у срцу. — Била сам вулкан, по чијој површини често ходим и не слутећи шта у њему в |
ли га лично видели или тек на слици?{S} По писмама судећи, редак дар, чврст карактер, весела и |
а лица у борби живота нестане!</p> <p>— По вашим речма, спољашња лепота мало утиче на праву љуб |
ију: даље „<title>Нови плутарх</title>“ по Бланшару и Шилеру, Соларићево „<title>Ново гражданст |
уга врста јунакиња, сушта је наивност а по лепоти и доброти прави анђео и неко надземно створењ |
кажем, али ко год мало оштрије погледа по свету, увидиће, да је тако. </p> <pb n="146" /> <p>— |
адак!{S} Наћиће се, дабоме, као и свуда по неки изнимак, али већина ће пропасти.{S} Пример је н |
/p> <p>На старично „слободно,“ уђе нека по изгледу отмена госпа.{S} Дошла је да наручи неколико |
и симпатије.{S} Хвала вам ћерко, хвала по сто пути!</p> <p>Сузе јој грунуше из очију, но брзо |
радије је у слободним часовима трчкала по другарицама или се склонила где год, па читала какав |
љењу и пажњи с којом сам читала, добила по неку награду; обично воћа, колача, коју сличицу или |
а у своју постељу, а мајка ме погладила по челу и рекла некако сухопадно;</p> <p>„Знала сам.{S} |
— хрче.{S} Тек на лупу од нашег трчања по скамија, протре очи и викне: „Ко је то на среди, нек |
а у ватру.</p> <p>— Мора мајко, да игра по њезином такту — купила га је.</p> <p>— Добро велите, |
је учинила, кад им је дала живот и кад по ваздан чегрће мужу око ушију, да им набави господско |
руке; „но и ја сам крив, па нек ти буде по жељи.</p> <p>С тим је одјурио из собе.</p> <p>Како м |
у много мањој мери, Дешавало се, да је по неко узео девојку због мираза.{S} Исто тако, бивало |
S} За мене је био мртав; само што ме је по кат-кад мучила мисао: у чијем је срцу прво поникла љ |
ди, па се стадоше лепршати и пипкати је по бради и лицу; изгледало је, као да је милује и љубе. |
кавеза.{S} У сваком кавезу скакутао је по један пар веселих канаринаца.{S} Доле на поду, играл |
p>Него ви ћерко, и не једете.{S} Ако је по вољи још млека?{S} А ето: масла и сира.{S} Масло је |
сник, но нека га Бог поживи!{S} Да није по кад-кад шале, јадно би изгледао овај свет.{S} Јесте |
од јуче.</p> <p>Преметала је неко време по кутији и онда извади чак са дна једну сашивену рукоп |
сам радо читала, но Обрадовићеве басне по најрадије, јер сам разумевала, а остали писци беху м |
ек мени у собу.{S} Пуштам ја њих, да се по соби пролете; но онда држим у крилу Марка и Аурору.{ |
о примера у свету, <pb n="142" /> да се по неке токорсе образоване, отмене „даме“ стиде на улиц |
ебу да се коме изјада.</p> <p>Старка се по неком времену прену из мисли и погледа око себе.{S} |
— Може, али тек ређе.{S} Још ви незнате по неки варошки свет.{S} Мушки ме се не тиче.{S} Слабо |
, молила је кућњег газду да телеграфише по неку њену рођаку тамо у Срем.{S} Учинимо јој по жељи |
мно, чисто и њезиној дубокој старости и по кроју и градиву сасвим примерено.</p> <p>Што сам се |
ћи грех, да се растанемо сад, кад сам и по други пут увидео, да смо створени једно за друго?!{S |
ком језику, захтевао је, да преведемо и по неку немачку приповечицу на српски и да му своје миш |
му се заруменили.</p> <p>Она га поглади по косици.</p> <p>— Како би ти мајка радо учинила радос |
ка, да се на туђе не лакоми, па да суди по правди Бога истинога; јер је боље изгубити главу, не |
, ал једно туце још је на реду.{S} Јели по вољи да наставим?“</p> <p>„Мани их с миром.{S} Знам |
год, па читала какав немачки роман или по коју првину М. Видаковића, које је мајка такође имал |
је у газдаричином подруму. — Склоне ми по где што, кад их замолим.</p> <p>Молила сам је да се |
адовала нисам никад.{S} Нисам морала ни по фабрикама губити своје здравље, као што га многе јад |
, ал вама ћу казати.</p> <p>Човек осети по кад-кад потребе да се исповеди.</p> <p>Застала је и |
е преврташе листове, овде-онде читајући по неки одломак ове или оне песме.</p> <p>— Добро пише. |
и ти душо, куд си пошла, па се забављај по вољи.{S} Доста ти је рада целе године.{S} Код тетке |
њему квари сан.</p> <p>Учинила сам јој по вољи; била сам и поред радозналости санана. </p> <p> |
њену рођаку тамо у Срем.{S} Учинимо јој по жељи и онда је била мирнија.</p> <p>— Је-ли рођака д |
не пишем роман или приповетку, него тек по неке решавајуће догађаје из свога живота.{S} Поједин |
а, продирало је сад још кроз ваздух тек по неки сребрнаст дечији гласић и тихо шкрипање шљунка, |
са својом јадном ћерком?{S} Делала сам по твојој светој заповести и дужности човека; ал муке с |
жутом репом и сафраном, ал ја то осетим по мирису, па волим платити новчић два више, само да је |
је допуштао понос девојачки.</p> <p>Дан по дан, па и опет беше година на измаку.</p> <p>„Још ме |
недеље а да није на моји врати закуцао по који провођаџија.</p> <p>Обично сам их све редом одб |
у се око врата.{S} Он нам је увек донео по какву играчку.{S} Но то нас није толико веселило кол |
вота.{S} Појединости нека замишља свако по ћефу, а оно што ћу написати, довољно ће бити, дај се |
{S} Она хоће да има љубљену особу пошто по то; па руши све што јој је на путу; брак се ту гази |
олико је пута мајку умилостивио, да нас по заслузи не казни, ни броја се не зна!{S} Шест година |
</p> <p>— Право велите.{S} Но зато опет по, највише „весело срце кудељу преде.“ Само великани, |
л опет нисам мога да се решим за удадбу по рачуну.{S} Егзистенцију сам себи осигурала а брак са |
опет метну у кавезе, заденувши у сваку по парченце шећера.</p> <p>Чим тичице опазише шећер, уд |
, тешко сам грешила.{S} Па онда, човеку по кад и кад и преври.{S} Савест ми је дабоме чиста, ал |
ора и слободним часовима, морала сам му по нешто на глас читати, а за тим сам према свом стрпље |
сто.{S} У њој је било писама сортираних по величини и везаних у мање и веће пакетиће.{S} Исто т |
прекинем, механично сам питала:</p> <p>„По томе би ја била њежна.{S} Зар ти не налазиш да сам с |
е могао надати још онда, кад си од мене побегла у врт.{S} Зато те не корим; али ни после ниси м |
у чело.</p> <p>Отргла сам се од њега и побегла у врт.{S} Волела сам га нада све на свету, али |
нагло бијућем срцу.{S} Овог пута нисам побегла; нисам имала снаге, јер то беше последњи загрља |
ивот љубљене особе, јер у место да себе победи и да та се одрече, она га гони својом страшћу на |
ће бити задовољна — дужност је одржала победу над срцем.“</p> <p>Даница ме стролно загрли, па |
Ја сам држала да ће те пљенути рукама и побећи од мене.</p> <p>Погледала сам је не разумевајући |
удновато расположена.{S} Нисам могла да побијем старичину тврдњу и разлоге а ни сасвим да их од |
а ступи — Милан.</p> <p>Задрхтала сам и побледила.</p> <p>„Што дрхћеш, змијо глатка?“ рече пром |
Вруће не ваљају, а од хладне за час се поболем.{S} Стара сам.{S} Лубеница је била зрела и слат |
лико је плакала за њом, да сам мислила, поболеће се.{S} Једва сам је утешила.</p> <p>Сахранила |
.{S} Закужави ти један цветак или ти се поболи тичица, па већ се питаш: да није с твоје кривице |
тпочети читање, отшкрину тетка врата од побочне собе.</p> <p>— Прими и мене у друштво, смејала |
могу поновити — ако дође до „замерке“ — повела сам са собом и малог Милана, теткиног трогодишње |
огрешила.{S} Милана нисам жалила.{S} Не поверење према мушкима беше у мени већ корена ухватило. |
рка и Аурору.{S} Немам баш неограничено поверење у њима; слушају ме до душе; већ на оштрији пог |
е звао још у детињству и мене и Даницу) повери ми се; у друштву се све лакше сноси. „Смејао се, |
Младожења богат; економ.{S} Провођаџија поверљиво додаје: да су дошли на две хиЉаде, а ви душо |
помајке.{S} Једног дана рече ми Даница поверљиво, да ми се јавио младожења, попин син из оближ |
пођа Н. Н., сва је сретна и у тој срећи поверљиво ми додаје: да момак можда неби дошао тако дал |
ђаџија поносито отвара врата и у поносу поверљиво додаје: да ми се така срећа неби можда ни јав |
о руке са лица и рекао одлучно:</p> <p>„Повешћемо га с нама.{S} У теби ће имати бољу матер, но |
т, ја сам је посматрала.</p> <p>Била је повисока слаба старица.{S} Некада, у младости, могла је |
о се ко обзире на савете његове, већ се поводи за срцем и одаје љубавном уживању без борбе и ус |
мо да је пролетос умрла.{S} Него ако је повољи да дозовем Мари-нени?{S} Она је добро зна.{S} Ст |
ао нека клица вечито у нашем срцу, да у повољним околностима опет избије на површину.{S} Ето на |
је у срцу. — Била сам вулкан, по чијој површини често ходим и не слутећи шта у њему врије и ку |
а у повољним околностима опет избије на површину.{S} Ето на пример, и ја сам некада љубила људе |
И најгора мајка воли своје дете.{S} Но површна је и мајчинска љубав код таке врсте матера.{S} |
би то питање читаву „историју“ за собом повукло, а одкуд ми права да зледим ране, које је време |
ушају ме до душе; већ на оштрији поглед повуку се у буџак: но природа остаје природа, па се бој |
учно: волим.</p> <p>— Ето видите, да ја погађам, смејала се она.{S} Децу привлачи на први погле |
жење оставила сам њезиним родитељима, а поглавито њојзи.</p> <p>Они изабраше ваљана образована |
жа и жену.{S} А то полско сродство лежи поглавито у сличности карактера.{S} Разумете ме — карак |
данашње су јунакиње друкчије.{S} Има их поглавито две врсте.</p> <p>Прва и најновија врста, узо |
бразићи му се заруменили.</p> <p>Она га поглади по косици.</p> <p>— Како би ти мајка радо учини |
чући бацила у своју постељу, а мајка ме погладила по челу и рекла некако сухопадно;</p> <p>„Зна |
у прену из мисли и погледа око себе.{S} Поглед јој застаде на „<title>Змајевој певанији</title> |
еда ме.{S} Сад ми је било све јасно.{S} Поглед јој се није слагао с оним старачким лицем.{S} У |
гом Боривоју!....{S} Збогом мајко!....“ Поглед ми је пао на месецом осветљену слику поконе ми м |
S} Збунило ме њезино питање, а још више поглед, којим као да је хтела да ми прочита мисли још у |
> <p>„Како живе ти људи?“ мислила сам и поглед ми паде кроз отворен прозор у таку једну избицу. |
мејала се она.{S} Децу привлачи на први поглед тек спољашна лепота и младост.{S} Доброта и оста |
и; но ја сам вас заволела онако на први поглед.{S} Лице ваше остаће ми и без имена у памети.{S} |
вом смислу младалачки, па је то на први поглед смешио и чудновато одударало од оштрих трагова п |
има; слушају ме до душе; већ на оштрији поглед повуку се у буџак: но природа остаје природа, па |
и изјављивао љубав речима, али је сваки поглед козивао, како му је у срцу.</p> <p>Дуго сам држа |
/p> <pb n="165" /> <p>Упро је очајнички поглед у мене а ја сам дрхтала као у грозници.</p> <p>„ |
А кад је та врела река одшила, паде ми поглед на икону, на распетије спаситељево.{S} Бацила са |
сам писмо.{S} Као електрисан застао ми поглед на адреси тој.{S} Познала сам рукопис — Миланов. |
сам осећала његов благи али испитујући поглед.</p> <p>„Што си плакала?{S} Зар га још ниси забо |
јој на лицу беху исписани.{S} Да је тај поглед изражавао терет преживелих дана, малаксалост и т |
ном је стајала женска прилика.{S} Један поглед у лице јој учини да устанем.{S} Била је то жена |
га стигнем.</p> <p>Бацила сам још један поглед на кућу, па пођох тражити тетку.</p> <p>Нашла са |
пло погледао у очи а за тим брзо оборио поглед и збуњено и брзо отпочео какву тему, што није ин |
— љубав.</p> <p>Срце ми је дрхтало, но поглед сам мирно издржала; с последњим издисајем моје љ |
мешана са искреношћу и добротом.</p> <p>Поглед је био у правом смислу младалачки, па је то на п |
тетом да кажем, али ко год мало оштрије погледа по свету, увидиће, да је тако. </p> <pb n="146" |
фрајла-Стана.{S} Застала сам.{S} Она ме погледа, преко — сад још већма — увела лица, пролети јо |
хтела потврђујући одговор.</p> <p>Дете погледа у мене, па у старицу, и онда му се преко усана |
ка се по неком времену прену из мисли и погледа око себе.{S} Поглед јој застаде на „<title>Змај |
опет.</p> <p>У том старка подиже очи и погледа ме.{S} Сад ми је било све јасно.{S} Поглед јој |
/p> <p>„Теби кошуљу,“ одговорила сам не погледавши га.</p> <p>„Па зашто златом?{S} Досад то нис |
„Зашто? понови гробовским гласом он.{S} Погледајме, па ћеш видети.{S} Дуже нисам могао издржати |
а старачка појава?“ Да би нашла узрока, погледала сам је и опет.</p> <p>У том старка подиже очи |
ости, а смешила се у моменту кад сам је погледала; па ме је то збунило.{S} Држала сам, да није |
некако чудно звучао; те сам га зачуђено погледала.</p> <p>Он би ми на то за тренутак топло погл |
и, још који дан. </p> <pb n="170" /> <p>Погледала сам је тужно.{S} У њезиним очима не беше ни т |
пљенути рукама и побећи од мене.</p> <p>Погледала сам је не разумевајући.</p> <p>— Чудно вам је |
} Кад сам га питала за узрок, тргао се, погледао ме испитујући, а за тим уздахнуо, избегавајући |
ш да знадеш?“ Знај дакле. — Застао је и погледао ми у очи.{S} У том погледу се јасно огледала — |
/p> <p>Он би ми на то за тренутак топло погледао у очи а за тим брзо оборио поглед и збуњено и |
бећи ме.</p> <p>Гледала сам их укоченим погледом.{S} На послетку ми грунуше сузе, те одреши јез |
отворити; требало ми је одмора у сваком погледу.</p> <p>Тек што ми се почеше ране лечити, позле |
Застао је и погледао ми у очи.{S} У том погледу се јасно огледала — љубав.</p> <p>Срце ми је др |
слагао с оним старачким лицем.{S} У том погледу лежала је нека младалачка живахност, помешана с |
и једни и други.</p> <p>Смејала се, а у погледу указа се онај исти живахни израз, што ме је бун |
ми чело и руке, а чело ногу стајаше он погнутом главом и сузним очима.</p> <p>„Милане, опрости |
дана теча. </p> <pb n="141" /> <p>— Ал погреб ће за то бити величанствен?{S} Питаше тетка.</p> |
S} Баш је стигао влак с бароном.</p> <p>Погреб је био, као што је теча рекао: „госпоцки“ и вели |
први занос пређе па увиди, да сам и ја погрешива — постаћу му равнодушна.“ мислила сам, па га |
Жао ми је било жене, која је из љубави погрешила.{S} Милана нисам жалила.{S} Не поверење према |
догађај, прочитам што, или видим какву погрешку што се у свету око мене десила, па онда мислим |
о, што те после оговара; не увиђа своју погрешку, па искали срце на онима, што их је токорсе уг |
, је си ли се томе надала, кад си своју погрешку сину одала?!{S} Уздахнула сам, кад сам прочита |
опрости, утврдила га је још већма у том погрешном мишљењу.</p> <p>Мислила сам у први мах, да ћу |
а удала без љубави према момку; али тој погрешци су обично родитељи били узрок; млада срца била |
т дечији гласић и тихо шкрипање шљунка, под теретом дечијих колица, или тешком обућом уморених |
<p>Спољашња лепота?{S} Шта ви разумете под том лепотом?{S} Кинез стеже својој ћерци ногу, да б |
ити.{S} Стара моја тетка беше већ давно под земљом, а требало ми је полазити из куће, у којој с |
љена.{S} Сви сродници осим Данке већ су под земљом.{S} Докле ћу живети и како ћу свршити, не мо |
о се себичних, на и неморалних жеља баш под том фирмом сакрива!{S} Та зар је један, који се оже |
она.{S} Па једите колко вам је воља.{S} Подајте и маломе.{S} Ено се опет игра са мачком и псето |
и нисам могла.{S} Земља је чисто горела подамном; морала сам бегати оданде, где могу нанети нес |
сам дете.{S} Природа ми не беше маћеха; подарила ми је клицу свега онога, чиме дарива и другу д |
ла сву своју снагу и говорничку моћ, да подигнем углед матере детета његовог и да им га опет вр |
дала сам је и опет.</p> <p>У том старка подиже очи и погледа ме.{S} Сад ми је било све јасно.{S |
и хоћеш ли, да се са женом раставим?{S} Подићу и небо и земљу док до цељи не дођем.“ </p> <pb n |
ила је своје особине и једним и другима подједнако...) Осим тога беху сви прозори отворени и св |
пред собом, да сам искушењу без опирања подлегла.</p> <p>У врту сам се сита исплакала за што, н |
сам сад опет љубити почела.{S} И већ да подлегнем моћи пробуђене љубави, кад ми се у машти указ |
таке немиле пратилице на пола пута, или подлегну одмах у почетку.</p> <p>Ретки су људи, које па |
рен.{S} Таки карактери, таке природе не подлежу лако.“ Око му је пламтило а глас дрхтао.</p> <p |
Ретки су и људи, који јачем искушењу не подлежу.{S} Па шта могу тражити од неразумне животиње?! |
о право; ја нисам била од оних што лако подлежу.</p> <p>Још нисам била равнодушна, али ни сурев |
е се после: одкуд шкрофлезан и јектичав подмладак?!{S} А не питају: која мати негује децу као ш |
г јада и гада, зар је очекивати свестан подмладак!{S} Наћиће се, дабоме, као и свуда по неки из |
ички влак.</p> <p>— Ето и б...иски цуг; подне је већ прошло, примети она и устаде.{S} Устала са |
беше се за неко време — као обично пред подне — стишало.{S} Осим тичијег цвркутања, продирало ј |
шљена а и желудац ме је опомињао, да је подне већ прошло.</p> <p>За ручком сам питала течу и те |
рије беху већ на измаку.{S} Једно после подне остадосмо нас двоје сами дома.{S} Мајка и Даница |
ед школе или код табле, а он ако је пре подне, запали чибук, па се не види из дима; ако ли је п |
сам вама наменула.{S} Држала сам је до подне у бунару.{S} Сад је у газдаричином подруму. — Скл |
па се не види из дима; ако ли је после-подне, наслони главу на катедру па — хрче.{S} Тек на лу |
је врло слаб за жртву, што ми је хтеде поднети.{S} Примити је никако нисам смела, бар не с мир |
о створење, ексцентрична биљка или томе подобно.{S} Данашње, модерне јунакиње друкчијег су соја |
S} Али кад се неки свет не стиди трулеж подрањивати, што би се ја стидела вама казати, какав је |
тако, тако чине! — предвари ме „баца“, подржавајући устима тичије пипкање а рукама лепршање.</ |
зама; пишући га, живо сам сахрањивала и подруги пут своје срце.</p> <p>После две недеље добила |
.{S} Дотле сам држала, да су ту у земљи подруми и коморе.</p> <p>„Како живе ти људи?“ мислила с |
одне у бунару.{S} Сад је у газдаричином подруму. — Склоне ми по где што, кад их замолим.</p> <p |
едан пар веселих канаринаца.{S} Доле на поду, играло се поред постеље на ћебету једно псетанце |
а <pb n="163" /> ли се разних критичких подузећа.{S} Срећа их изневерила, те се материјално уби |
Бацила сам још један поглед на кућу, па пођох тражити тетку.</p> <p>Нашла сам је с неким познан |
p> <p>Мени јурну крв у лице, те збуњено пођох из собе.</p> <p>„Узећу му Мару Базићеву; има пет |
. — Баш враг тај песник, но нека га Бог поживи!{S} Да није по кад-кад шале, јадно би изгледао о |
акву неприлику, зар се надати саучешћу, пожртвовању и помоћи од — така савезника?!</p> <p>Док т |
папира и неког цртежа.{S} Све беше јако пожутело. — Знак, да им идентитет није тек од јуче.</p> |
је био збуњен и блеђи но обично.</p> <p>Поздрав нам беше много хладнији него обично.{S} Ни руко |
о решила за то, а сада сам добила журан позив од те и те фирме.{S} Готову робу понела сам са со |
само ужива?{S} Зар он нема племенитија позива?{S} Истина је света, да је свака љубав спојена с |
p> <p>Тек што ми се почеше ране лечити, позледише се опет.{S} Јадног дана добила сам писмо.{S} |
ава јој клону на прси.</p> <p>— Вама је позлило?!{S} Па је устрашено ухватих за раме.</p> <p>Он |
ека ме бар после смрти најближа околина позна онакву, каква сам.{S} Да ће се нагађати о мени ра |
м она ниче, а ретко се ко труди и да је позна.{S} Зато се с њоме и њезиним именом и тера — швин |
ознате, бар не овако, као што сам га ја познавала!{S} Старка умукну и замишљено гледаше у даљин |
па брак из узајамне љубави, поштовања и познавања?!{S} Не, никако не!{S} Новац, проклети новац, |
ора беше син Душан, с ким се још од пре познавао.</p> <p>Душан је био мојих година а Боривој не |
далеко у свет, где нас нико не зна и не познаје.{S} Тамо ћу те на рукама носити и бићемо обоје |
врлине, тај или себе прецењује, или не познаје љубав.{S} Осећај, што га таки људи имају, само |
га дневника, па ће те се уверити, да ја познајем те смирене муштерије...“</p> <p>„Какве су то б |
пар.</p> <p>„Красан пар, а још се и не познајемо!“ Узвикнула сам у смеју.</p> <p>„Па што се см |
така.</p> <p>„Наравно.{S} Сад ме и боље познајеш.“</p> <p>„У тебе је,“ рече он не дижући очију |
исан застао ми поглед на адреси тој.{S} Познала сам рукопис — Миланов.</p> <p>Задрхтала сам. „Ш |
сти и изненађења.{S} Видело се да ме је познала.</p> <p>— Добар дан, мајко!</p> <p>— Бог добро |
жити тетку.</p> <p>Нашла сам је с неким познаницима тек на станици.{S} О старици јој нисам ништ |
S} Из простог љубопитства не ступа се у познанство са особом као што сам ја.{S} Дабоме да је ту |
одим призвала сам је чешће себи и ту је познао и Боривој.</p> <p>Да је он заволео, јасно сам са |
l> </quote> <p>— Тај стих, као да ми је познат, прекиде ми тетка читање.</p> <p>— Чули сте га о |
>Дај Боже, да тај лепи шарени свет и не познате, бар не овако, као што сам га ја познавала!{S} |
ојан, а и мишљење нам се јако разилази; познати су ти његови господски назори, па се може лако |
а неволим.{S} Згодном приликом дадох му познати како ми је у срцу.{S} Он је видио и осећао, али |
ет судбини на памет да се самном наново поигра, јер:</p> <quote> <l>Срећа је ко вереница мила,< |
уплашила, кад је сасвим обична старачка појава?“ Да би нашла узрока, погледала сам је и опет.</ |
и је била у памети.{S} Била је то чудна појава за мене.{S} Није се запослила „вечитом љубављу“ |
стит, разборит младић и врло симпатична појава.{S} Још док сам Милана волела, њега сам поштовал |
у понашању доказ оног осећаја, који се појавио и моме срцу.</p> <p>Ферије беху већ на измаку.{ |
нац га замишља белог.{S} Ето видите, да појам о лепоти није једнак!{S} Сва божија створења лепа |
решавајуће догађаје из свога живота.{S} Појединости нека замишља свако по ћефу, а оно што ћу на |
врдој вољи, ћерци разума.“</p> <p>„Врло појетички; само се канда не слаже с истином.{S} Зар ти |
и је на то материнска дужност.{S} Јадно појмање дужности!{S} Питајте само тако одрасло несретно |
облила лака румен.{S} Гледајући је тако појмила сам њезино некадашње самопрегоревање зарад дужн |
} Ја, сам ето већ остарила а не могу да појмим: како човек неког може волети тек због телесне л |
собе.</p> <p>Како ми је било, тешко је појмити.{S} Полуонесвешћена пала сам на канабе.{S} Плак |
емпераменти могу бити сасвим различни и појмова о свету.{S} Укратко: у узајмном поштовању мушко |
зе за руку и одведе у твоју собу, да ми покаже шешир, што јој га правиш.{S} Хтела ми показати и |
едан пут за рад тога пред њиме хотимице показала гора но што јесам.</p> <p>То је трајало, све д |
>— Читајте ово!{S} Прочитала сам гласно показане ми речи.{S} Оне су гласиле</p> <quote> <l>Па с |
е шешир, што јој га правиш.{S} Хтела ми показати и пантлике што ћеш метнути на шешир, па извукл |
а Рајићева и остала дела што сам читала показаше ми колики је свет и каквих је људи у њему.{S} |
ех; то је на карактерном човеку врлина; показује уз разум и топло срце.“</p> <p>„Топло срце.{S} |
што тако говорим, рече она тужно.{S} То показује добро срце или непознавање света. </p> <pb n=" |
, као неке накићеве лучице.{S} И то већ показује неку материнску љубав и старање о деци!</p> <p |
но.</p> <p>— Опростите, душо, поче она, показујући прстом на лист, што сам га читала.{S} Прочит |
ло ми већ на језику, кад ме она запита, показујући у певанији песников лик:</p> <p>— Вреде ли ш |
> <p>„То је зацело наруџбина?“ рече он, показујући на шешир што сам радила.</p> <p>„Јесте.{S} С |
ни слутио какву ми је будућност у овом поквареном и леденом свету баш тим особинама спремио.</ |
мети ми тетка.{S} Гле првих бресака, па покваси грло.{S} Сад сам се сетила, да твој део добила |
је она разуму сасвим окренула леђа и — поклизла.{S} Тасе се онда јунакиње или дижу, те блистај |
} Да то будем, требала сам се убити или поклизнути......{S} Ја......</p> <p>Зачуђено гледала са |
и новчић потрошити од онога, што сам им поклонила, преседао ми сваки залогај.</p> <p>„Смрт или |
а се као што се човек сећа каквог милог покојника.{S} За мене је био мртав; само што ме је по к |
сам је питала, зашто: каже: „тако ми је покојница наручила.“</p> <p>Кад смо је сахранили, седил |
алила је ту у камину.{S} Каже, и то јој покојница наручила.</p> </div> <!-- </div> --> </body> |
ед ми је пао на месецом осветљену слику поконе ми матере.{S} Прекорно и тужно гледале су ме те |
} Али женски, женски!{S} Само то чудо и покор да видите!{S} Кад-кад се само чудим и крстим, па |
адао срцем сваки моралан гад а друштвом покор и трулеж!</p> <p>Старка уздахну и заћута.{S} Посл |
аде са света; колера их једног дана све покосила.{S} Још и данас се чешће питам: зашто је баш м |
о вратити.{S} Узела сам и перо, када се покрену у мени нека врста сажаљења: „Ако можда не мисли |
јемо.{S} Ревносно сам настојала, да тај покренути осећај у њему уништим још у клици.{S} Зар сам |
/p> <p>Згрозила сам се од призора тог и покрила лице рукама.{S} Он их нежно скиде и загледа ми |
мужа.</p> <p>„Мој син?“ јаукнуо је он, покрио лице рукама и стајао немо и непомично.{S} Груди |
рза ми срце.{S} Па кад су већ ту, да их покушам снизити уједно?</p> <p>Тако ћу и чинити.{S} Сад |
тешком обућом уморених раденика обојега пола.</p> <p>На једанпут зашкрпута шљунак много јаче, т |
застају поред таке немиле пратилице на пола пута, или подлегну одмах у почетку.</p> <p>Ретки с |
ојна сумња о мени.{S} Та да ме је тек у пола волео као ја њега, срце би му казало, да сам чиста |
— као већина отмених госпођа — много је полагала на спољашњи бљесак и етикетна правила.{S} Држа |
S} Јављала ми, да се венчали и да одмах полазе у Америку.</p> <p>Мирно сам прочитала то писмо, |
етко слуша оно шта му се каже, већ радо полази путем, којим види да многи ходе,“ рекао је неко; |
још тога дана кола за *.</p> <p>Кад сам полазила, Даница се гушила у сузама, а блистале се сузе |
е већ давно под земљом, а требало ми је полазити из куће, у којој сам толико среће и толико туг |
никад ни прочитати.</p> <p>— Е да, иде полако и то, само стрпљења сека-Мацо, све ће то доћи на |
<p>После два дана је отпутовао.{S} При поласку ми рече, да ме љуби и питаше: дали и ја тако ос |
{S} Често се међу нама изродила читава „полемика“ о овој или оној теми, но то је ређе бивало; о |
сишао са столице.{S} Не занима га наша „полемика.“</p> <p>Хтела сам да је заменим у сечењу.{S} |
Кинез стеже својој ћерци ногу, да би је полепшо а нама су гадне и смешне те здепнасте кратке но |
.{S} Овако је била — необична.</p> <p>— Политика, рече она, пруживши ми лист.{S} Невидим добро; |
назрела.</p> <p>— Јесте мајко, лист је политичан.</p> <p>— Право велите, могла сам бити и мајк |
ком љубављу, а тако треба да буде и код полске истинске љубави.{S} Свуда, где није тако, само ј |
> <p>Јесте, ћерко моја, само животињски полски нагон сада још влада.{S} Праве свете љубави, сад |
срца треба да веже мужа и жену.{S} А то полско сродство лежи поглавито у сличности карактера.{S |
p>Мислила сам у први мах, да ћу умрети, полудети, али то не би ни једно; била сам млада и душев |
го време.{S} А како сам сама морала бих полудети или трчкати од једне до друге породице, да пре |
p>Како ми је било, тешко је појмити.{S} Полуонесвешћена пала сам на канабе.{S} Плакала сам дуго |
о је села,</l> <l>Већ је устала,</l> <l>Пољуб ти дала,</l> <l>Отскакутала.</l> <l>А несрећа, ко |
ред свести здраве;</l> <l>Гадила сам се пољубаца,</l> <l>Без љубави праве.</l> <l>Па зато ме у |
ом да говорим.“ Па ме ухвати око паса и пољуби у чело.</p> <p>Отргла сам се од њега и побегла у |
,“ рече она тренутно, па ме загрливши и пољуби у чело.{S} Но опет ми је нашла још тога дана кол |
це привукла њезину руку својим уснама и пољубила је.</p> <p>Тако се растадосмо и упутисмо свака |
уз њезино раме; била би је још на улици пољубила, од среће, што у њојзи не нађох оне — морске л |
штво у смрти, већ у животу.....“</p> <p>Пољубила сам слику своје мајке, као душевну избавитељку |
а се грозила трговине са срцем и гадила пољупца — без љубави.</p> <p>Старка заћута, нагло устад |
асла, кад сам му у седмој својој години помагала другу децу у читању и писању настављати.</p> < |
а!{S} Шест година провела сам у њих.{S} Помајка није правила разлике између мене и своје кћери; |
енчању, а лепа је девојка,“ заврши моја помајка, баш кад сам отворила врата.</p> <p>Смркло ми с |
те се и будите брат и сестре,“ рекла је помајка, приказујући ме својој деци.{S} Но ми смо се и |
ко сам је од тога часа заволела.</p> <p>Помајка ми беше удовица, а имала је двоје деце, Даницу |
година од кад сам примљена у кући моје помајке.{S} Једног дана рече ми Даница поверљиво, да ми |
т од тетке.{S} Док сам била у дому моје помајке, долазио је чешће са својом мајком.{S} Једном ј |
и четворо“, чула сам говорити моју нову помајку.</p> <p>Срце ми је задрхтало, та жена изгледаше |
> <p>Сад ми је било све јасно.{S} Мојој помајци не беше доста, што сам се из дужности својевољн |
ола; идем сестри од тетке у * рекла сам помајци спремајући своје ствари.</p> <p>„Сестри од тетк |
гушила у сузама, а блистале се сузе и у помајчиним очима; али моје око остало је суво; срце ми |
ду лежала је нека младалачка живахност, помешана са искреношћу и добротом.</p> <p>Поглед је био |
успела.{S} Да је старији, тек би можда помислио:</p> <quote> <l>Залуд стриче, дуваш деваш,</l> |
рећу и где ме више не требају...</p> <p>Помишљала сам: шта ће Милан мислити о мени, кад тако из |
Ниси ми се хтела одати, но случај ми је помогао.{S} Пре две недеље си једног јутра заборавила у |
на сам била, да би старицу новчано радо помогла (то допуштају „госпоцка“ правила...) али да пос |
>Он уздахну. „Хтео сам рећи, да би моја помоћ била незнатна.{S} Ти га љубиш и сувише...“</p> <p |
ла истраживање, кад ми случај притиче у помоћ.</p> <p>— Умр'о је купци барон Д...ч.{S} Сутра му |
, зар се надати саучешћу, пожртвовању и помоћи од — така савезника?!</p> <p>Док траје новца, ле |
радозналост, већ нада, да ти можда могу помоћи.{S} Али —“</p> <p>„Шта, али?“ питала сам усиљено |
у.{S} Годину дана лечио ме је и божијом помоћу спасао вид.</p> <p>Заостала сам овде.{S} Радити |
анемарују?!</p> <p>— Како, мајко?{S} Ја понајвише видим накићеву дечицу.{S} Изгледају, као неке |
о и вуче пропаст.{S} Ове врсте јунакиња понајвише је идеал, спољашњи блесак и спољашњост у општ |
сам најволела.{S} Давао ми је за читање понајвише „<title>Обрадовићеве басне</title>“ и остала |
ја сам од старијих слушала, да у браку понајвише они рђаво живе, што се из љубави узимају?</p> |
ужност пренебрегне, или — ако је и мрве понашања у њима — врши се, али како?!{S} Свађа, речкања |
га рођења!{S} Заиста мени је врло чудно понашање такових родитеља, особито матера.{S} Зар оне н |
сам тек видила, да је баш та хладноћа у понашању доказ оног осећаја, који се појавио и моме срц |
!..</p> <p>Знала сам ту „морску логику“ понеког женског и мушког „отменог света,“ па сам се стр |
еванији</title>," коју сам такође собом понела.</p> <p>— Каква вам је то књига?{S} Како је лепо |
позив од те и те фирме.{S} Готову робу понела сам са собом а остало оставила да шогор у ред до |
онда она нађе да чита ил да седи.{S} Та понесите плетиво ил вез, па кад нуз вас проћу, нек шива |
-кад мучила мисао: у чијем је срцу прво поникла љубав, у његовом или њезином?</p> <p>Дознала са |
<p>„Зашто си то чинио?!“</p> <p>„Зашто? понови гробовским гласом он.{S} Погледајме, па ћеш виде |
као узрок своје несреће.</p> <p>Опет се поновиле препаћене муке: умртвила сам своје срце и одби |
те“ рибице! ...</p> <p>Да се лакше могу поновити — ако дође до „замерке“ — повела сам са собом |
ота Стана, како ће јој бити!“ јецала је поново Даница.</p> <p>„Да боме да јој неће бити лако.{S |
астрзале страшне муке.{S} Срце и разум, понос и љубав борила се у мени.{S} Дуго је трајала борб |
у срцу клица сумње у мушку сталност, а понос девојачки још ме научио, како се осмехом растеруј |
, већ је тражило у истој мери одзива; а понос ми није допуштао, да „лижем руку,“ која се могла |
ина спољашност?!....</p> <p>Пробудио се понос у мени и ја сам јој одмах одговорила.</p> <p>Одго |
ла како сам умела и како ми је допуштао понос девојачки.</p> <p>Дан по дан, па и опет беше годи |
жности а нешто баш са тог топлог срца и поноса.</p> <p>Дужност ме је често приморала, да своју |
рде да је такав.{S} Сво се српство њиме поноси.{S} Друго вам не умем казати.</p> <p>— То је баш |
} Осим тога је била веома славољубива и поносита.</p> <p>Но нико није без мане и ја сам је воле |
тавих породица.{S} Па сад оне, Српкиње, поносите питомице Душанове славне царевине и Јевросиме |
p> <p>Младожења адвокат.{S} Провођаџија поносито отвара врата и у поносу поверљиво додаје: да м |
главу.</p> <p>„Разумем!“ узвикнула сам поносито. „Али није нужно да га у мојим очима тако не д |
} Провођаџија поносито отвара врата и у поносу поверљиво додаје: да ми се така срећа неби можда |
{S} Даница се није одмицала од мене Око поноћи сам застала.{S} Кад сам се пробудила кандило је |
све што сам му могла рећи.{S} Примио је понуду и ћутање опет настаде; ја сам радила нервозном х |
нас је у собу увела.</p> <p>Примила сам понуду.</p> <p>— Ко вам је то?{S} Зацело брат?{S} Па мо |
јте гледати на мене.</p> <p>Примила сам понуду, а она наточи себи чашу воде, па настави:</p> <p |
ва, особито грешницима моје врсте...{S} Попа ме неби ни разумео.{S} Рекао би ми можда — као у о |
Па га сад не упуштајте.{S} Лепо је бити попадија.{S} За то ми будите захвални, па га држите за |
ца поверљиво, да ми се јавио младожења, попин син из оближњег места.{S} Он је трговац а ја маша |
е размишљамо ово, оно.{S} Може се после попишманити...</p> <p>Шогор се смејао.</p> <p>„Што се с |
ма девојака свуда, ал сирома мора; није поповски син, па му треба бар две хиљаде да се запопи.{ |
руга зла; вечито се косе, а ни једна не попушта.“</p> <p>„Добра и зла је у нама свима, само је |
опало, али деца се волела а родитељи не попуштају, па шта сам знала друго чинити, ја — која сам |
терије што ме и сад ишту.{S} С годинама порастиће ми и капитал.</p> <p>Сестра се насмејала, а ш |
м се освестила, лежала сам на канабету, поред мене клечаше моје две ученице тарући ми чело и ру |
.</p> <p>Мајка је рекла: „заборавиће је поред друге богатије и лепште.“ Те речи звучаше ми непр |
ј смешно.{S} Ал шта ћу? сама сам, па се поред плетива својим мислима разговарам.{S} Други пут б |
канаринаца.{S} Доле на поду, играло се поред постеље на ћебету једно псетанце и мачка.{S} На с |
го-човека предаје народу да га распне и поред уверења, да је невин...</p> <p>Она уздахну и оде |
о великани, само изузетци узвишују се и поред патње.{S} Обични људи застају поред таке немиле п |
а.</p> <p>— То се може свакоме десети и поред најбоље пажње и надзора.</p> <p>— Може, али тек р |
<p>Учинила сам јој по вољи; била сам и поред радозналости санана. </p> <p>Сутра сам наставила |
лачу.{S} Но то ваљда није грех, јер сам поред свег тог остала чиста.{S} Верујте ми, тешко сам г |
му је пред очима.{S} Заборавиће је брзо поред богатије и лепше; само она треба да је паметна, д |
е и поред патње.{S} Обични људи застају поред таке немиле пратилице на пола пута, или подлегну |
<quote> <l>Имала сам топло срце,</l> <l>Поред свести здраве;</l> <l>Гадила сам се пољубаца,</l> |
животињски нагон.{S} Нико на пример не пориче, да мајчина љубав није најмоћнија и најсветија. |
себи чашу воде, па настави:</p> <p>— Не поричем, да спољашност око привлачи.{S} Али ако је унут |
лопов, а често и посредни убица читавих породица.{S} Па сад оне, Српкиње, поносите питомице Душ |
чине многе токорсе даме и матере читаве породице.{S} Често мислим и о томе, па се кад-и-кад на |
полудети или трчкати од једне до друге породице, да пренашам гласове и решетам ову или ону кућ |
</p> <p>Први је био богат и из племићке породице.{S} Кад је изјавио, да хоће да ме узме, хтедош |
, да убија кућу.{S} Дневна заслуга целе породице износи форинта или две а једна ужина изнесе 5— |
нисам дознала.{S} Клонила сам се њега и породице му.{S} Но у њему је сад тек беснила „плава крв |
разиђу, Али, ако их је везао који члан породице, онда је тек зло.{S} Дужност везује, а срце — |
е даље и даље док не пропадну у глибу — порока.</p> <p>Друга врста јунакиња, сушта је наивност |
ли „бабадевојка“ заслужила презирање и поругу, којом се обично за живота срета...</p> <p>Била |
сам при сваком нежнијем изразу његовом поруменила и задрхтала, да и оне што не ишчитају ...</p |
ако судила? питаше она прекорно.</p> <p>Поруменила сам и стисла се уз њезино раме; била би је ј |
љда не мислите с њоме на јвност?</p> <p>Поруменила сам.</p> <p>— Ништа, ништа, храбрила ме; ниј |
ереница још му нисам била, па би морала поруменити сама пред собом, да сам искушењу без опирања |
манић с рафом, на коме је стајало нешто порцуланска и стаклена посуђа.{S} На шифонеру је било д |
похвали — и ради чак и оно, што је мој пос’о; а кад је ко може видити, онда она нађе да чита и |
да ћу им плаћати храну.</p> <p>Први ми посао беше, да пишем Милану.</p> <p>Писала сам му, река |
му ретко и писала.{S} Оставила сам тај посао Даници, но онда је дуго морао чекати.</p> <p>Што |
> <p>Што се то „мој мали филозоф“ дао у посао, кад ми не одговара, о оној теми, што сам јој пис |
те се ви Мацо, придике.{S} Гледајте ваш посао, „тешила“ је обично моја тетка из своје собе.{S} |
нам је љубљена особа у близини и да је поседавамо.{S} Али зар се не може љубити и из даљине?{S |
дана био је већ веран са ћерком богата поседника П...ћа.{S} Да ли из наклоности, никад нисам д |
<p>Путем сам и опет размишљала: јели ми посета умесна?{S} Нашла сам да јесте.{S} Старица није б |
и чланица, па званично правити сиротињи посете, а друго је правити их — својевољно...{S} Прво д |
авити их — својевољно...{S} Прво донаша посетилици почаст, карактерише је хуманистичким особина |
допуштају „госпоцка“ правила...) али да посетим баба-Стану, не носећи јој припомоћ какве доброт |
одведете до њезина стана.{S} Хоћу да је посетим.</p> <p>— Здраге воље фрајлице.{S} Ал она се от |
други пут.{S} Иначе ме други пут нећете посетити...{S} Сад ће најбоље бити, да расечем лубеницу |
јка и Даница беху отишле некој рођаци у посету.</p> <p>Ја сам везла, а он је у другој соби чита |
равим своју тугу требало ми је што више посла.{S} За то сам одмах отворила на своју руку радион |
здраво воли.“</p> <p>„Воли?!“ Чудна ми посла!{S} Млад мушки воли све што је лепо и што му је п |
а је старица, то ми беше доказ, да имам посла с поштеном женскињом.{S} Друга каментара није ми |
Па шта да се ради? омачеми се са усана, после неколико тренутака.</p> <p>— Шта да се ради?{S} Д |
нодити, особито за време мога боловања, после оног растанка са Миланом.</p> <p>Душан је знао св |
го хладнији.{S} Најпре ме је то болело, после сам тек видила, да је баш та хладноћа у понашању |
аман да јој очи склопи и да је сахрани; после два сата је издахнула.{S} Била је до смрти при св |
ивље почело куцати, но тек за тренутак; после ме обли румен стида; и свега нестане. „Која вајда |
у.{S} Ал Боже мој — шта ћу онда? ...{S} После ми је тек смешно, па фалим Бога, што ме још оне н |
се опет уз мене; али само с почетка.{S} После обично постану добри пријатељи.{S} Везује их слич |
илан играсмо се неко време тичицама.{S} После их старка опет метну у кавезе, заденувши у сваку |
леж!</p> <p>Старка уздахну и заћута.{S} После неколико тренутака настави опет:</p> <p>— Било је |
/p> <p>Ћутале смо неко време обадве.{S} После неколико тренутака, маши се она за лист, што сам |
тала је неколико песмица смешећи се.{S} После преврташе листове, овде-онде читајући по неки одл |
снаге, јер то беше последњи загрљај.{S} После неколико тренутака је отпутовао.</p> <p>Писма су |
срце и одбила га, као некада Милана. — После неколико дана био је већ веран са ћерком богата п |
S} Сад још све добро памтим, а после? — После ће ме можда оставити и памтење, као што су ме заб |
е све док нисам добро читати научила, а после сам је тражила и у течиној, за оно време, богатој |
м се истина слагали, или тек доникле, а после се опет разилазили.{S} Но ту неједнакост изједнач |
ално привући?</p> <p>— Најпре једите, а после ћу вам казати, како о томе мислим.{S} Ви слабо је |
чинити.{S} Сад још све добро памтим, а после? — После ће ме можда оставити и памтење, као што |
ме, па се кад-и-кад на њих и наљутим, а после мислим: ваљда сироте немају својих мисли?!</p> <p |
роничан осмех.</p> <p>— Да, настави она после неколико тренутака ћутања, човек осети потребе да |
чибук, па се не види из дима; ако ли је после-подне, наслони главу на катедру па — хрче.{S} Тек |
есила, па онда мислим, мислим, да ми је после и самој смешно.{S} Ал шта ћу? сама сам, па се пор |
p> <p>— Чија је то песма? питала сам је после неколико тренутака.</p> <p>— Моја.{S} Па и опет з |
ила, те се материјално убили.{S} Она се после отровала, он сјурио себи куглу у чело.{S} Јели ис |
љавају или паре, као пилиће.{S} Чуде се после: одкуд шкрофлезан и јектичав подмладак?!{S} А не |
, да не размишљамо ово, оно.{S} Може се после попишманити...</p> <p>Шогор се смејао.</p> <p>„Шт |
у назатка.{S} Онда није ни чудо, што те после оговара; не увиђа своју погрешку, па искали срце |
> <p>„Желиш ли искрену пресуду?“ питаше после неколико тренутака.</p> <p>„Наравно.{S} Сад ме и |
егла у врт.{S} Зато те не корим; али ни после ниси ме морала обмањивати.{S} Могла си рећи: „не |
буђења.</p> <p>И ја сам дрхтала.{S} Тек после неколико тренутака могла сам рећи:</p> <p>„Зашто |
<p>Ферије беху већ на измаку.{S} Једно после подне остадосмо нас двоје сами дома.{S} Мајка и Д |
а то је и цела истина; само је зло, што после таки ум и тако срце више види и више осећа, па ви |
ије успомене свела у једно; нека ме бар после смрти најближа околина позна онакву, каква сам.{S |
<p>Држала сам да неће доћи.{S} Али већ после неколико дана стајао је предамном блед и дрхћући |
просто!</p> <p> <hi>Стана</hi> </p> <p>После неколико дана опет ми је писао:</p> <p>Твој опрош |
ала за што, нисам знала ни сама.</p> <p>После неког времена дође и он у врт.{S} Преко руке је н |
ку, но он беше његов присталица.</p> <p>После смо му тек тим правописом смеле писма писати; а р |
среће, наде и неке црне слутње.</p> <p>После сам се утишала и почела радити.{S} Умила сам се, |
њивала и подруги пут своје срце.</p> <p>После две недеље добила сам опет писмо од Даринке.{S} Ј |
зраз, што ме је бунио и у парку.</p> <p>После ме је питала: ко сам, од куда сам, како живим и т |
чинио, те уђосмо заједно у кућу.</p> <p>После два дана је отпутовао.{S} При поласку ми рече, да |
спољашњи блесак и спољашњост у опште, а последица је браколомство и самоубиство.{S} То видите, |
е воље за бољитак, па онда још нешто, а последице би дошле саме од себе.</p> <p>— Шта је то „не |
жности — дужности према другоме.</p> <p>Последње речи изговорила је једвачујно а глава јој клон |
остала је тек горка успомена; пламен у последњем издисају и ништа више.</p> <p>Да га заборавим |
ати, ал срце ми каже, да ме Данка бар у последњем часу оставити неће.{S} Поштује и воли она мен |
побегла; нисам имала снаге, јер то беше последњи загрљај.{S} После неколико тренутака је отпуто |
Рђава извина, секо моја.{S} Отвори само последњи лист свога дневника...“</p> <p>То је било пре |
рхтало, но поглед сам мирно издржала; с последњим издисајем моје љубави према Милану никла ми ј |
звињавати...{S} Иронија и бол звучаше у последњим старичиним речма.</p> <p>— Па реците мајко, ш |
Гледала сам их укоченим погледом.{S} На послетку ми грунуше сузе, те одреши језик.</p> <p>„Ништ |
ј теми, што сам јој писао?“ питао је на послетку измећу осталог мајку. „Или хоће усмено да ми о |
есити прати и све женске домаће и ручне послове.{S} Мене је осим тога дала изучити и машамодлук |
Мацо!{S} Кад дођем да тражим младожењу, послушаћу вас.{S} Сада још нећу.{S} Допало ми се да чит |
е она пажљиво превртала лист, ја сам је посматрала.</p> <p>Била је повисока слаба старица.{S} Н |
ена варалица, отимач и лопов, а често и посредни убица читавих породица.{S} Па сад оне, Српкиње |
волела Душана, надала се сиротица да ћу посредовати да је узме.{S} Чинила сам све могуће, но он |
ата.</p> <p>Смркло ми се пред очима.{S} Посрћући отишла сам до баште, до места, где ми је Милан |
ро ишла, те не прође ни три године а ја постадох богата „партија.“ Стајала сам на три хиљаде, р |
ижевне ствари увек су корисне.{S} Човек постаје читањем таки ствари разборитији, а срце бива пл |
осећај.{S} Љубав и поштовање одавно је постала детњарија.{S} Отуда и овладао срцем сваки морал |
ла Душанову равнодушност, изменула се и постала хладна, скоро груба према мени.</p> <p>Питала с |
дила, како пре то увидила нисам.</p> <p>Постала сам и према њему збуњена; бојала сам се да се н |
не; али само с почетка.{S} После обично постану добри пријатељи.{S} Везује их сличност — немоћн |
ала да тако учиним; треба се у младости постарати за старе црне дане.</p> <p>Тако сам писала, н |
пређе па увиди, да сам и ја погрешива — постаћу му равнодушна.“ мислила сам, па га одбила ради |
прозором.{S} Сав намештај је био: једна постеља, сто с две столице, канабе, шифонер и један орм |
?“ шапутала јој мајка, но доста гласно; постеље су им стојале једна уз другу. „Ја волим и њу; д |
инаца.{S} Доле на поду, играло се поред постеље на ћебету једно псетанце и мачка.{S} На столу с |
је невин...</p> <p>Она уздахну и оде од постеље.</p> <p>Како ми је било, даје се замислити.{S} |
о је горело а Даница је јецала у својој постељи.</p> <p>Шта си узела толико плакати?“ шапутала |
аљда и са усана, јер обе дотрчаше мојој постељи.</p> <p>„Шта ти је?“ питаше Даница љубећи ме.</ |
ри много премишљала о свој прошлости; у постељи сам и плакала.{S} Сетила сам се и Милана.{S} Ск |
ли, па се гласно плачући бацила у своју постељу, а мајка ме погладила по челу и рекла некако су |
раду и тузи, но време је учинило своје; постепено почела сам бивати веселија.{S} Боривој је има |
ст.{S} Доброта и остало, привуће их тек постепено.{S} За то и нећу да уображавам, да сам му већ |
ности својевољно среће одрекла, него да постигне своју цељ, срамно ме је пред њиме жигосала и у |
ратити спровод, па се за времена згодно постирала.</p> <p>Сад ми тек пало у очи, да су и у овој |
е; све више увиђам, да је лакоуман и не постојан, а и мишљење нам се јако разилази; познати су |
и плаво небо, што тако красно дичи моју постојбину, фрушку гору.</p> <p>С моје стране не беше д |
је стајало нешто порцуланска и стаклена посуђа.{S} На шифонеру је било доста уједно сложених књ |
ши јој ништа.{S} Било ми је срамота, да потврдим и ту ману нашег хваљеног културног века... </p |
волиш мајку?{S} Већ с питањем сам хтела потврђујући одговор.</p> <p>Дете погледа у мене, па у с |
Али љубав, права света љубав, која није потекла из моменталних утисака једрих плећа, црних наус |
сам рекла, да је она љубав права, која потиче из душевног сродства, а не са спољашњости, занос |
м радњом, могло би тек оно излечити бар потоњи нараштај од трулежи, која све више хвата корена. |
S} Зар нисам био преварен, а превару си потпомагала — ти сама.{S} Не корим те; знам ти назоре.{ |
брадович?</p> <p>— Велики људи ретко су потпуно сретни.{S} Ако их не гоне људи, хоће да их напа |
е логике.</p> <p>Тога вечера сам раније потражила своју сабу.{S} Рекла сам, да сам уморна.{S} Н |
што интересантно, кад је сека тако рано потражила своју собу?!</p> <p>— Лолица једна, и ту ме и |
инили; а усамљеним је људима он често и потреба.{S} Но једне зиме беше овладала самном нека чам |
и, или која није осећала <pb n="147" /> потребе да ме се маши, па ма иначе како да сам чезнула |
у казати.</p> <p>Човек осети по кад-кад потребе да се исповеди.</p> <p>Застала је и убрисала су |
неколико тренутака ћутања, човек осети потребе да се исповеди, ал ономе, ко нас разуме...{S} З |
е, ако јој симпатије улевам и ако осећа потребу да се коме изјада.</p> <p>Старка се по неком вр |
препоручи..{S} Учен је то човек, ал је потрошио много на школе.{S} Отац му, да боме има леп ка |
вали ме, али кад је требало који новчић потрошити од онога, што сам им поклонила, преседао ми с |
о, да је у мени море осећаја, али да су потчињени разуму.</p> <p>Шта ли сам ту препатила!{S} Па |
тек срце, бура лакомислености, него су потчињени, тврдој вољи, ћерци разума.“</p> <p>„Врло пој |
су живели у „новоме свету,“ никад нисам поуздано дознала.{S} Нису се више враћали.{S} Тек пре д |
читати.{S} Био је то Мразовићев „<title>Поучителни магазин за децу</title>“. „<title>Цветник</t |
обинама, а друго не званично својевољно похађање — не донаша баш ништа....{S} Карактерише је са |
кецељу и на ново засука рукаве, чим ме похвали — и ради чак и оно, што је мој пос’о; а кад је |
својевољно...{S} Прво донаша посетилици почаст, карактерише је хуманистичким особинама, а друго |
што необично.</p> <p>— Опростите, душо, поче она, показујући прстом на лист, што сам га читала. |
та правилан.</p> <p>Кад је тетка дошла, почела сам читати:</p> <p>И опет девети фебруар, мој ро |
на.{S} Чим сам се у дућану видила сама, почела сам плакати.{S} За што? — То нисам знала: само ј |
p> <p>Тако сам од Обрадовића и Соларића почела се учити размишљању и моралу, а Рајићева и остал |
и, да ће да прекину ту тему а баш ме је почела интересовати.{S} Зато је упитах:</p> <p>— Зар ви |
те не остаде без утиска.{S} И нехотице почела сам премишљати: какав мора бити „делија“ за кога |
е слутње.</p> <p>После сам се утишала и почела радити.{S} Умила сам се, но очи ми Беху још испл |
еш?{S} Тако то бива.“ рекла је Даница и почела ме утврђивати да је не издам мајци; она је све н |
жарко волела и кога сам сад опет љубити почела.{S} И већ да подлегнем моћи пробуђене љубави, ка |
врлина заједно.</p> <p>Доцније, кад сам почела осећати празнину усамљеног живота свог, усвојила |
ик, биографију, шта ли је?{S} Још нисам почела читати.</p> <p>— Е, онда ме баш мораш примити!{S |
и, но време је учинило своје; постепено почела сам бивати веселија.{S} Боривој је имао право; ј |
том било некако топло; срце ми је живље почело куцати, но тек за тренутак; после ме обли румен |
бавни занос прешао; те би ме и нехотице почео сматрати као узрок своје несреће.</p> <p>Опет се |
чна.{S} То би дошло тек доцније, кад би почео примати утиске и од унутрашњих мојих особина.{S} |
сваћа; страни смо једно другоме били од почетка, па тако је и сада. </p> <pb n="164" /> <p>Док |
е спустивши се опет уз мене; али само с почетка.{S} После обично постану добри пријатељи.{S} Ве |
ве тајне моје, но Боривој није, те ми у почетку чудно било његово саучешће и старање о мени.</p |
лице на пола пута, или подлегну одмах у почетку.</p> <p>Ретки су људи, које патња није кадра сл |
пријатну арију: тек кад су је свршиле, почеше пипкати шећер.</p> <p>— Тако.{S} Сад сте заслужи |
у сваком погледу.</p> <p>Тек што ми се почеше ране лечити, позледише се опет.{S} Јадног дана д |
ун џеп!{S} Цео свет, особито мушки и не почиње онде љубити, где би требало да поштује.{S} Тек м |
што морам.{S} Разговор овакав никад не почињем.{S} Мислим: не ће ме разумети а могу ме и исмеј |
а-Мацо, све ће то доћи на ред; само док почнем седити...</p> <p>— Ето је сад опет!{S} Ја јој же |
о је светина нагрнула на станицу. (Неко пошао директно тамо, а неко био на путу, па видио да се |
какав мора бити „делија“ за кога би ја пошла.{S} Нисам дуго морала премишљати; прва слика што |
S} Она ће ме лако прегорети.{S} Није ни пошла за мене из љубави.{S} Новац и титула: „госпођа до |
а из своје собе.{S} Иди ти душо, куд си пошла, па се забављај по вољи.{S} Доста ти је рада целе |
ован.{S} Доказ томе већ је то, што ниси пошла мојим путем...{S} Преклињем те, опрости ми и допу |
је сумрак.“</p> <p>Устала сам и збуњено пошла из собе.</p> <p>„Куда ћеш?“ шапутао је пламтећим |
нове славне царевине и Јевросиме мајке, пошле тим трагом!{S} Јевросима учи свога сина, краљевић |
, у суседству њене некадашње газдарице, поштарке.{S} Сваког месеца долазила је једанпут на пошт |
данас се чешће питам: зашто је баш мене поштедила? ...</p> <p>Била сам као цветак, кад га од ст |
а.{S} Па и така је видите, уваженија од поштене бабадевојке, која се грозила трговине са срцем |
е отворио очи, да јасно и чисто видим и поштено осећам.{S} Сиромах, није ни слутио какву ми је |
рица, то ми беше доказ, да имам посла с поштеном женскињом.{S} Друга каментара није ми требало. |
и љубави имати, само да се нисам држала поштења и дужности.{S} Овако сам остала вечито усамљена |
г душевног гада и фирма неприкосновеног поштења...{S} Ником не пада наум, колко се себичних, на |
мало праве љубави.{S} Ко данас пита за поштење, разборитост и остале душевне врлине?{S} Доста |
ти; тако на пример, ако љубимо истински поштење и искреност, љубиће мо то и онда, кад носилац т |
тог кварта.{S} Баш пре, кад сам била на пошти, питам јој газдарицу: где је фрајла Стана?{S} А о |
</hi>.{S} Она хоће да има љубљену особу пошто по то; па руши све што јој је на путу; брак се ту |
ји назори.{S} Али све бадава; ја сам га поштовала и љубила свим срцем својим.</p> <p>Срцу нисам |
а сам свуда правду;</l> <l>Њу сам вазда поштовала,</l> <l>За њу бих и срећу дала.</l> <l>И срце |
{S} Још док сам Милана волела, њега сам поштовала и волела као рођена брата.</p> <p>Сад ме је о |
је трајало новца од касније зараде моје поштовали ме, али кад је требало који новчић потрошити |
радећи и хранећи се.{S} Десет година ме поштовали као рођену матер своју.{S} Једанаесте године |
е данас склапа брак из узајамне љубави, поштовања и познавања?!{S} Не, никако не!{S} Новац, про |
а ми је дужност да га одбијем. „Он брка поштовање са љубављу, а док први занос пређе па увиди, |
је сваки племенитији осећај.{S} Љубав и поштовање одавно је постала детњарија.{S} Отуда и овлад |
ко, с вама не слажем.{S} Зар је љубав и поштовање једно исто?{S} Ето на пример, и ја многе мушк |
лица, већ којој је главни основ узајмио поштовање душевних врлина, сличност назора и карактера, |
појмова о свету.{S} Укратко: у узајмном поштовању мушког и женског човека.</p> <p>— Ту се мајко |
} Сваког месеца долазила је једанпут на пошту, да прими 10 фор. што јој је шиљао неки рођак из |
бар у последњем часу оставити неће.{S} Поштује и воли она мене, али зависи од — мужа.</p> <p>Н |
е почиње онде љубити, где би требало да поштује.{S} Тек мане, недостаци и слабост женскиња њих |
врлине се обично узносе, хвале, цене и поштују тек устима, речма, а срцем ретко ко за њима жуд |
ст на предмету своје љубави уважава, не поштујући његове душевне врлине, тај или себе прецењује |
сто веће радозналице од — „малосељана.“ Прабаба Ева није правила разлике.{S} Оставила је своје |
ела, да и ја нисам искључена из наслеђа прабабе нам Еве — Књижица је учинила, што „баца“ није м |
т често љубављу да крсти.{S} Али љубав, права света љубав, која није потекла из моменталних ути |
Ти и незнају шта је љубав.{S} Разумем, права љубав, а не оно, што веже падишу за његове буле и |
душо, нисте разумели.{S} Ја сам рекла: права љубав, а та незна за неверу.{S} Она се гаси тек с |
тако било од кад је, и биће довека.{S} Права љубав је вечита.{S} Она нема краја, нити се може |
век не љуби у животу тек једаред?{S} Та права је љубав вечита!</p> <p>— Вечита! осмехну се стар |
љубав; само сам рекла, да је она љубав права, која потиче из душевног сродства, а не са спољаш |
је међу тим свршавао науке.{S} Учио је права у П. сваке године провео је два месеца на дому.{S |
„историју“ за собом повукло, а одкуд ми права да зледим ране, које је време излечило?!{S} Ћутал |
воме; нећу ти ни љубавника убити; немам права на то, а зацело и није — један!...</p> <p>„Ми—ла— |
ло женскиње да чини, да коракне кораком права напретка?{S} Мене то интересује.</p> <p>— Пре све |
е смејете?{S} Ово није измишљотина, већ права истина.{S} Све су то разлози, због којих се већин |
а се смеје или да плаче над развалинама правде и сасушеном клицом светског здравог разума.{S} Н |
да се на туђе не лакоми, па да суди по правди Бога истинога; јер је боље изгубити главу, него |
ство је однела.</l> <l>Желила сам свуда правду;</l> <l>Њу сам вазда поштовала,</l> <l>За њу бих |
знам грех шта ми је,</l> <l>Или је грех правду тражит,</l> <l>За све друго мало марит?</l> <l>И |
отињски полски нагон сада још влада.{S} Праве свете љубави, сада је ретко!{S} Та света љубав му |
то интересује.</p> <p>— Пре свега треба праве воље за бољитак, па онда још нешто, а последице б |
талност врлина.{S} Без те врлине и нема праве љубави.{S} Несталан човек и није прави човек.{S} |
де.{S} Само сопствена смрт дреши нас од праве љубави, често нећемо то да увидимо ни да признамо |
дила сам се пољубаца,</l> <l>Без љубави праве.</l> <l>Па зато ме у старости </l> <l>Презирали љ |
p> <p>— Е, мајко, онда је на свету мало праве љубави.{S} Ко данас пита за поштење, разборитост |
е, она шпекулише, па шта ће те више?{S} Прави вашар и трговина!{S} Често бих таки брачни пар сп |
се те две особине још у деци управе на прави пут.{S} Кад би се у свету претпостављало здравље |
праве љубави.{S} Несталан човек и није прави човек.{S} Но ви ме душо, нисте разумели.{S} Ја са |
је паметна, да је благодарна, па да не прави сметње.</p> <p>Боже, то нисам ни мислила! одјекну |
сушта је наивност а по лепоти и доброти прави анђео и неко надземно створење.{S} Од ње несме ни |
ојој детињској големој тузи и неприлици прави анђео избавитељ.{S} Да је требало живот жртвовати |
о радо помогла (то допуштају „госпоцка“ правила...) али да посетим баба-Стану, не носећи јој пр |
полагала на спољашњи бљесак и етикетна правила.{S} Држа ла је и она, да се тек у додиру са гос |
ице од — „малосељана.“ Прабаба Ева није правила разлике.{S} Оставила је своје особине и једним |
дина провела сам у њих.{S} Помајка није правила разлике између мене и своје кћери; учила нас је |
а правопис, на моје чуђење, нов и доста правилан.</p> <p>Кад је тетка дошла, почела сам читати: |
огла је бити лепа.{S} Црте лица биле су правилне, ал јој се сад од слабости испупчиле јабучице |
чно правити сиротињи посете, а друго је правити их — својевољно...{S} Прво донаша посетилици по |
а! — Друго је бити чланица, па званично правити сиротињи посете, а друго је правити их — својев |
ене воле, а љубав тражи одзива.{S} Па и правичнији су од људи ...</p> <p>Старица престаде.{S} Б |
ју собу, да ми покаже шешир, што јој га правиш.{S} Хтела ми показати и пантлике што ћеш метнути |
еђа, да накити своју душевну наготу.{S} Право има, кад је нашла медведа са дебелом кожом!...</p |
ма челичи, него највећа срећа.</p> <p>— Право велите.{S} Но зато опет по, највише „весело срце |
есте мајко, лист је политичан.</p> <p>— Право велите, могла сам бити и мајка.{S} Али ја сам дев |
; а ко више апелује на дужност, него на право своје, не може бити рђав и непоштен, баш ако га и |
сам бивати веселија.{S} Боривој је имао право; ја нисам била од оних што лако подлежу.</p> <p>Ј |
ће и своје дужности.{S} Боривој је имао право, кад је рекао, да је у мени море осећаја, али да |
; само хоћу и морам ти казати; да немаш право што се срдиш на мене.{S} Нисам ја крива и то Душа |
ошћу и добротом.</p> <p>Поглед је био у правом смислу младалачки, па је то на први поглед смеши |
n="151" /> <p>Рукопис је био обичан, а правопис, на моје чуђење, нов и доста правилан.</p> <p> |
присталица.</p> <p>После смо му тек тим правописом смеле писма писати; а ради веџбања у томе и |
ог свог одмора, научио нас је и Вуковом правопису; био је још у првом зачетку, но он беше његов |
>Или је грех хтети љубав,</l> <l>Чисту, праву, непритворну,</l> <l>Себичношћу несмешану </l> <l |
им речма, спољашња лепота мало утиче на праву љубав?</p> <p>Спољашња лепота?{S} Шта ви разумете |
</p> <p>Доцније, кад сам почела осећати празнину усамљеног живота свог, усвојила сам сестрину Д |
друга; само ми је у грудима било некако празно, врло празно.{S} Чинило ми се, да више срца у гр |
и је у грудима било некако празно, врло празно.{S} Чинило ми се, да више срца у грудима немам.{ |
брата.</p> <p>Сад ме је опет нашао.{S} Практицирао је у месту код неког адвоката, а у шогора б |
„на супу.“</p> <p>Сека-Маца беше скроз практичарка.{S} Држала је, припасаћу кецељу и на ново з |
е воља.{S} Није имао ко да ме сећа на — практичност...</p> <p>Била сам опет у парку и чим сам г |
е задрхтала а смртоносно оружје пало са праском на земљу. </p> <pb n="162" /> <p>„Не, мајко, не |
кћери; учила нас је обе кувати, месити прати и све женске домаће и ручне послове.{S} Мене је о |
} Обични људи застају поред таке немиле пратилице на пола пута, или подлегну одмах у почетку.</ |
и ни кол ни сандук од цвећа и венаца, а пратиће га војници, па и сви званичници.{S} Вредно ће б |
патнику.{S} Зар се тако говори, кад се прашта од срца?{S} Не Стано, ти се и сад срдиш!{S} Али |
<p>„Опрости јој Стано као што јој и ја праштам,“ свршавао је своје писмо; „а знај, да за мене |
</p> <p>Одговорила сам му овако:</p> <p>Праштам ти из свег срца.{S} Никада се нисам ни срдила н |
пошла.{S} Нисам дуго морала премишљати; прва слика што је нађох у својој машти, беше — Милан.</ |
S} Увек ми се чинило, да је то моја <hi>прва</hi> и једина љубав.</p> <p>У оба случаја било је |
.{S} Има их поглавито две врсте.</p> <p>Прва и најновија врста, узор јунакиња обично су женскињ |
А ДЕЛА</p> <p>ПЕСМЕ - ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>Прва књига</p> <p>Прво издање</p> <p>Кикинда 1990.</p> |
није могла да ме се наљуби, кад сам јој прве чарапе оплела, а течи је чисто коса расла, кад сам |
ам, смејала се она.{S} Децу привлачи на први поглед тек спољашна лепота и младост.{S} Доброта и |
видити; но ја сам вас заволела онако на први поглед.{S} Лице ваше остаће ми и без имена у памет |
у правом смислу младалачки, па је то на први поглед смешио и чудновато одударало од оштрих траг |
човек до год је жив тек оно, што му је први пут истинским жаром срце загрејало, па ма и у разн |
одрастао, а то све болело би га, кад би први љубавни занос прешао; те би ме и нехотице почео см |
м. „Он брка поштовање са љубављу, а док први занос пређе па увиди, да сам и ја погрешива — пост |
.</p> <p>Нека је просто и њему; није он први у ком је жудња за богатством, уништила сваку човеч |
погрешном мишљењу.</p> <p>Мислила сам у први мах, да ћу умрети, полудети, али то не би ни једно |
ад чуше, да ћу им плаћати храну.</p> <p>Први ми посао беше, да пишем Милану.</p> <p>Писала сам |
пет се узели нисмо, а све зашто:</p> <p>Први је био богат и из племићке породице.{S} Кад је изј |
читала какав немачки роман или по коју првину М. Видаковића, које је мајка такође имала.{S} И |
дмори се мало, примети ми тетка.{S} Гле првих бресака, па покваси грло.{S} Сад сам се сетила, д |
видити, а знате, — ко хоће да се жени, прво гледи, јел девојка вредна...</p> <p>— Варате се, с |
друго је правити их — својевољно...{S} Прво донаша посетилици почаст, карактерише је хуманисти |
една...</p> <p>— Варате се, сека-Мацо — прво пита: „има ли мираза?...“</p> <p>— Но, но, дабоме |
ете, а од тога тренутка девојка.{S} Већ прво писмо Миланово, што сам га за тим добила, тумачила |
о кат-кад мучила мисао: у чијем је срцу прво поникла љубав, у његовом или њезином?</p> <p>Дозна |
Е - ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>Прва књига</p> <p>Прво издање</p> <p>Кикинда 1990.</p> </div> </front> <b |
ти и код куће.“</p> <p>Дошао је.{S} Већ првога дана опазила сам промену и на њему; био је према |
ас је и Вуковом правопису; био је још у првом зачетку, но он беше његов присталица.</p> <p>Посл |
тела одати, но случај ми је помогао.{S} Пре две недеље си једног јутра заборавила у брави кључ |
ни и солидни кругови презру и истисну — пре него ма коју карташицу или особу са мрачном прошлош |
претка?{S} Мене то интересује.</p> <p>— Пре свега треба праве воље за бољитак, па онда још нешт |
куће.</p> <p>Опремила сам се за пут, а пре тога отишла и баба-Стани.</p> <p>Кад је чула да одл |
; модистлук је самном заједно изучила а пре годину дана отворила је и радњу преко пута од моје. |
зато вас „стара природа“ и тера у гроб пре времена.{S} Красан стари метод уз који живеше учите |
шогора беше син Душан, с ким се још од пре познавао.</p> <p>Душан је био мојих година а Бориво |
тим увреду што ми је нанео.{S} Мајка је пре кратког времена умрла, а на самрти све му је казала |
а сред школе или код табле, а он ако је пре подне, запали чибук, па се не види из дима; ако ли |
е.{S} У његовим беше мале разлике.{S} И пре су била пуна нежности; а ја сам се изражавала како |
нутака настави опет:</p> <p>— Било је и пре тога гада и трулежи, али у много мањој мери, Дешава |
} А ви сека-Мацо, умесите штрудлу као и пре.{S} Онда вам је тако добро испала, бољу је неби ни |
ознала.{S} Нису се више враћали.{S} Тек пре десет година, чула сам, да су на брзо обоје свршили |
ући није имао; јединицу ћерку беше удао пре 10 година.{S} Он и тетка беху ми драги родитељи.{S} |
да те сад љубим хиљаду пута већма него пре.“</p> <p>Узео ме је за руке, уверавјући ме нежним и |
тако исто љуби и чисто се чудила, како пре то увидила нисам.</p> <p>Постала сам и према њему з |
ст свога дневника...“</p> <p>То је било пре две недеље...“ А румен стида суну ми у лице.{S} Чин |
л она се отселила из тог кварта.{S} Баш пре, кад сам била на пошти, питам јој газдарицу: где је |
из овога све дознати.{S} Писала сам још пре 15—20 година, дотле сам водила дневник.{S} Смејаћет |
врши се, али како?!{S} Свађа, речкања, пребацивање, гунђање, плач и уздисаји свакидашњи су гос |
и левентују, али чим се даде прилика да преваре и — једна другу.{S} Дође ли једно од њих у било |
нам.{S} Али знам и то, да сам несретан; преварен и да љубим тек тебе.“</p> <p>„Ћути Милане, ћут |
кривица лежи на мени?{S} Зар нисам био преварен, а превару си потпомагала — ти сама.{S} Не кор |
воје љубави, разумите ме добро — ако се превари у предмету своје љубави, пренаша ту љубав на др |
још додала: да човек, ако се на пример превари у предмету своје љубави, разумите ме добро — ак |
S} Преломила сам печат.</p> <p>Нисам се преварила.{S} Он ми је писао и молио ме да му опростим |
о живота.</p> <p>— Дакле ни ту се нисам преварила? ви и пишете?{S} Незадовољни сте можда с оним |
чем жито расте...“ Ко год хоће може је преварити и онда, грех на његову душу.{S} Није она крив |
и: „не волем те!“ А не да ме тако гадно превариш!“</p> <p>„Милане!{S} Милане!{S} Ја нисам крива |
и на мени?{S} Зар нисам био преварен, а превару си потпомагала — ти сама.{S} Не корим те; знам |
ме и у немачком језику, захтевао је, да преведемо и по неку немачку приповечицу на српски и да |
мртвој опростим.{S} Све је то чинила из превелике љубави према својој деци.{S} А она је доста к |
>.“ Још ми је било слободно читати неке преводе од Фенелона и других страних писаца, као и библ |
шила.{S} Па онда, човеку по кад и кад и преври.{S} Савест ми је дабоме чиста, ал тек је тешко — |
Вади речи из срца и душе.{S} Ту је опет преврнула неколико листова, и пажљиво читала.{S} На јед |
ет насмешила.</p> <p>Док је она пажљиво превртала лист, ја сам је посматрала.</p> <p>Била је по |
е неколико песмица смешећи се.{S} После преврташе листове, овде-онде читајући по неки одломак о |
ам са ужасом увидела, да је баш то само прегоревање и брига а њему — љубав.</p> <p>Срце ми дакл |
авити сво добро моје.{S} Она ће ме лако прегорети.{S} Није ни пошла за мене из љубави.{S} Новац |
ам испрекидано и онесвешћена пала доле; пред очима беше ми се смркло а срце ми стегнула нека ле |
најмилије; једва смо чекале да дође.{S} Пред њега смо увек далеко истрчале, и вешале му се око |
ци.{S} Зар сам се један пут за рад тога пред њиме хотимице показала гора но што јесам.</p> <p>Т |
а — тичи.</p> <p>Тетка је далеко изашла пред—а—ме.</p> <p>— Где си, девојко, за толико?{S} Да в |
исам била, па би морала поруменити сама пред собом, да сам искушењу без опирања подлегла.</p> < |
увиђају, каква одговорност лежи на њима пред Богом и светом.{S} Закужави ти један цветак или ти |
ком убриса и настави:</p> <p>— Три дана пред смрт, молила је кућњег газду да телеграфише по нек |
е не страше муке и клетве дечије, греха пред Богом и срамоте пред људима?!</p> <p>Него ви ћерко |
его да постигне своју цељ, срамно ме је пред њиме жигосала и уверила га, да га ја не волим; а м |
мушки воли све што је лепо и што му је пред очима.{S} Заборавиће је брзо поред богатије и лепш |
сам отворила врата.</p> <p>Смркло ми се пред очима.{S} Посрћући отишла сам до баште, до места, |
етве дечије, греха пред Богом и срамоте пред људима?!</p> <p>Него ви ћерко, и не једете.{S} Ако |
Хоће заједно са децом својом да светли пред светом, разуме се, не са душевним својствима и здр |
ћете доћи.{S} Но причекајте, да изађем пред вас.{S} Требало би времена да ме сами нађете.{S} Ч |
ија, беше се за неко време — као обично пред подне — стишало.{S} Осим тичијег цвркутања, продир |
и жену, већ новац. — Није у реду што ћу пред вама, дететом да кажем, али ко год мало оштрије по |
згледала ми као пилат, који Бого-човека предаје народу да га распне и поред уверења, да је неви |
а значи одрећи се љубави своје?!</p> <p>Предала сам му све у руке, уговоривши, да ме имају у ст |
дитељи његови искаше, да одмах званично предам сво своје добро своме зету а њиховом сину.</p> < |
ута шљунак много јаче, те дигох очи.{S} Предамном је стајала женска прилика.{S} Један поглед у |
} Али већ после неколико дана стајао је предамном блед и дрхћући од узбуђења.</p> <p>И ја сам д |
пе жуте тице, па све тако, тако чине! — предвари ме „баца“, подржавајући устима тичије пипкање |
то опет по, највише „весело срце кудељу преде.“ Само великани, само изузетци узвишују се и поре |
ри хиљаде.</p> <p>Да не изгуби наслеђе, предлагао ми је тајни, незаконити брак. „Лудо би било, |
} И то ће бити цела парада.“</p> <p>Тај предлог заболео ме и увредио до дна душе моје.{S} Чинил |
и, пренаша ту љубав на други достојнији предмет.{S} Исто тако не силази нама љубав ни с ким ни |
за свесна, па и опет тек спољашњост на предмету своје љубави уважава, не поштујући његове душе |
и, разумите ме добро — ако се превари у предмету своје љубави, пренаша ту љубав на други достој |
а: да човек, ако се на пример превари у предмету своје љубави, разумите ме добро — ако се прева |
распетије спаситељево.{S} Бацила сам се предњу и шапутала:</p> <p>„Оче, јеси ли задовољан са св |
глупост светска.{S} Како и неби, кад ти предпостављају лошију од тебе, само за то, што је удата |
Све су дурашне и еманциповане од сваке предрасуде.{S} Гледиште им је хладно и природно.{S} Дру |
поштовање са љубављу, а док први занос пређе па увиди, да сам и ја погрешива — постаћу му равн |
и чудновато одударало од оштрих трагова преживелих година, што јој на лицу беху исписани.{S} Да |
ни.{S} Да је тај поглед изражавао терет преживелих дана, малаксалост и тугу, злоћу и лукавство, |
свуда и ми </p> <pb n="171" /> <p>би је презирали, кад га она неби пустила од себе, онда кад би |
к наде за спас његов.{S} Ми би је велим презирали; особито кад би тај растанак изискивала и дру |
е.</l> <l>Па зато ме у старости </l> <l>Презирали људи;</l> <l>Ти се мртвој смејат немој,</l> < |
се увиди, је ли „бабадевојка“ заслужила презирање и поругу, којом се обично за живота срета...< |
ата, и то је довољан разлог, да с неким презирањем о теби говори.{S} Баш као да ниси свестан ст |
била нема сумње, а осећам, да ме ни сад презирати не можеш.{S} Па зар неби било лудо, кад се не |
а и сажаљење!{S} Зарад њезине милостиње презрео је моју љубав, јадни Боривоју. знадеш ли шта чи |
а он је био мушки, па ако је мене морао презрети, зар је морао узети ону, коју не воле?...</p> |
служује, да је отмени и солидни кругови презру и истисну — пре него ма коју карташицу или особу |
ити о оном, што је прошло и што се више преиначити не може.</p> <p>Он се тада обично усиљено на |
te> <p>— Тај стих, као да ми је познат, прекиде ми тетка читање.</p> <p>— Чули сте га од мене.{ |
је ту и љубопитства, ал тек је — старка прекиде — тек је и симпатије.{S} Хвала вам ћерко, хвала |
како баба сравњује! насмеја се тетка и прекиде ми читање.</p> <p>— Можда није њезина умотворин |
а таке реткости треба тим више штовати! прекидох је и нехотице ја.{S} Лако је у добру добар бит |
<p>Настала је несносна тишина.{S} Да је прекинем, механично сам питала:</p> <p>„По томе би ја б |
Старка ућута.{S} Изгледало ми, да ће да прекину ту тему а баш ме је почела интересовати.{S} Зат |
љану девојку ал с мање мираза...</p> <p>Прекинула сам читање и питала: „хоћу ли читати даље?“</ |
а се жена; „врати ми оца!“ јаукало је и преклињало дете...</p> <p>Згрозила сам се од призора то |
је то, што ниси пошла мојим путем...{S} Преклињем те, опрости ми и допусти да могу доћи да те в |
ана.{S} Застала сам.{S} Она ме погледа, преко — сад још већма — увела лица, пролети јој зрачак |
После неког времена дође и он у врт.{S} Преко руке је носио моју мараму.{S} Сад је изледало да |
замишљено ћутала.{S} За тим се прену, а преко лица јој прелети горак ироничан осмех.</p> <p>— Д |
ао.{S} На једанпут уђе ми у собу и седе преко од мене.{S} Нисам дизала очију; била сам збуњена. |
ница, а само кућа и земља вредила ми је преко пет хиљада.</p> <p>Избор младожење оставила сам њ |
леда у мене, па у старицу, и онда му се преко усана једва измигољи тихо и неодлучно: волим.</p> |
ргла сам се од те мисли и махнула руком преко чела; ваљда да је отерам.{S} Али све заман; од то |
ка...</p> <p>Уздахнуо је и махнуо руком преко чела.</p> <p>Настала је несносна тишина.{S} Да је |
а а пре годину дана отворила је и радњу преко пута од моје.</p> <p>Слагале смо се и ако смо бил |
} Зар га још ниси заборавила?“ питао је прекорним гласом.</p> <p>„Кога?“ узвикнула сам и дигла |
ом осветљену слику поконе ми матере.{S} Прекорно и тужно гледале су ме те миле очи.{S} Рука ми |
Зар си и о мени тако судила? питаше она прекорно.</p> <p>Поруменила сам и стисла се уз њезино р |
жена с дететом на руци.</p> <p>Обоје ме прекорно гледали.</p> <p>„Не отимај ми име!{S} Нисам ја |
а.{S} За тим се прену, а преко лица јој прелети горак ироничан осмех.</p> <p>— Да, настави она |
душу.{S} Више нисам могла издржати.{S} Преломила сам печат.</p> <p>Нисам се преварила.{S} Он м |
менула се и постала хладна, скоро груба према мени.</p> <p>Питала сам је за узрок.</p> <p>„Шта |
Али сад је све прошло.{S} Дужност моја према мајци нагонила ме, да онако учиним, а да се сад н |
патио!{S} Грехом називаш ти моју љубав према теби.{S} А зар није већи грех, да се растанемо са |
оведала сам јој и своју некадашњу љубав према Милану.{S} О Боривоју нисам јој ништа говорила.{S |
а опазила сам промену и на њему; био је према мени много хладнији.{S} Најпре ме је то болело, п |
све могуће, но он није осећао симпатије према њој.</p> <p>Волео је другу, коју је доцније и узе |
{S} Милана нисам жалила.{S} Не поверење према мушкима беше у мени већ корена ухватило.{S} Жена |
допустити тај корак.{S} Била је добра и према сиротињи милостива женскиња, али — као већина отм |
то увидила нисам.</p> <p>Постала сам и према њему збуњена; бојала сам се да се не одам, па сам |
жала; с последњим издисајем моје љубави према Милану никла ми је у срцу клица сумње у мушку ста |
S} Све је то чинила из превелике љубави према својој деци.{S} А она је доста кажњена и онако; с |
три године.{S} Од негдашње жарке љубави према Милану остала је тек горка успомена; пламен у пос |
учајева, да се девојка удала без љубави према момку; али тој погрешци су обично родитељи били у |
вечито усамљена са дужности — дужности према другоме.</p> <p>Последње речи изговорила је једва |
/p> <p>„Остала сам усамљена са дужности према другоме,“ рекла је старица, то ми беше доказ, да |
екадашње самопрегоревање зарад дужности према другима.</p> <p>У том закуца неко на вратима.</p> |
у по нешто на глас читати, а за тим сам према свом стрпљењу и пажњи с којом сам читала, добила |
ш нисам ни сама знала, да је љубав, што према њему осећам.</p> <p>Слушала ме је стрпљиво, и тад |
је опет требало вршити дужност, дужност према другоме.{S} Је ли то грех, незнам.{S} Нећу ни да |
љубим из све душе; а та љубав и дужност према вама учиниће да га заборавим и без тога.{S} Ох та |
ад тако изненада одлазим?{S} Но дужност према мајци одговорила ми; „За тебе мора бити мртав, па |
није смело бити; била би неблагодарност према мајци, а ни Милан није смео знати, да сам ради ње |
а им идентитет није тек од јуче.</p> <p>Преметала је неко време по кутији и онда извади чак са |
питаћу га.“</p> <p>Те сам вечери много премишљала о свој прошлости; у постељи сам и плакала.{S |
кога би ја пошла.{S} Нисам дуго морала премишљати; прва слика што је нађох у својој машти, беш |
де без утиска.{S} И нехотице почела сам премишљати: какав мора бити „делија“ за кога би ја пошл |
ако се превари у предмету своје љубави, пренаша ту љубав на други достојнији предмет.{S} Исто т |
трчкати од једне до друге породице, да пренашам гласове и решетам ову или ону кућу, као што то |
а срце — хладно.{S} Ту, или се дужност пренебрегне, или — ако је и мрве понашања у њима — врши |
време је замишљено ћутала.{S} За тим се прену, а преко лица јој прелети горак ироничан осмех.</ |
јада.</p> <p>Старка се по неком времену прену из мисли и погледа око себе.{S} Поглед јој застад |
старичину мачку и псето.</p> <p>Обе се пренусмо. </p> <pb n="144" /> <p>— Кажем ја, осмехну се |
потчињени разуму.</p> <p>Шта ли сам ту препатила!{S} Па и опет ме није разумео.{S} На брзо се |
идим и усмено кажем шта сам све до сада препатио.</p> <p>Очекујући одговор, твој несрећни</p> < |
своје несреће.</p> <p>Опет се поновиле препаћене муке: умртвила сам своје срце и одбила га, ка |
шчекује мој одлазак.</p> <p>Тек што сам преписала књижицу, дође ми од куће писмо, да сам нужна |
и остави књижицу још за који дан, да је препишем.</p> <p>— Шта ће вам?{S} Ваљда не мислите с њо |
би можда ни јавила, да није њега, да ме препоручи..{S} Учен је то човек, ал је потрошио много н |
вно меркају девојку с новци, а он одмах препоручио мене.{S} Партија је добра, па мисли, да не р |
трошити од онога, што сам им поклонила, преседао ми сваки залогај.</p> <p>„Смрт или вид“ била ј |
равичнији су од људи ...</p> <p>Старица престаде.{S} Била је узрујана; глас јој је још већма др |
<p>Кад човек чује, или чак и осети таку пресуду света не зна шта ће: да се смеје или да плаче н |
<p>Он се трже.</p> <p>„Желиш ли искрену пресуду?“ питаше после неколико тренутака.</p> <p>„Нара |
ља моја. — Све што сам још своје имала, претворила сам у новац и тражила себи лека. </p> <pb n= |
и сто и спремајући ужину; само не треба претеривати.{S} Оно што се у кући нађе и искрен срдачан |
раве на прави пут.{S} Кад би се у свету претпостављало здравље болесној уображеној лепоти, а ду |
исто!{S} А ви нисте данас дете.{S} Бар претпостављам, кад сте већ учитефица...{S} Тело је, по |
Тако сам писала, но сам Бог зна шта сам претрпила док сам написала то неколико хладни и равноду |
та чиним; та ја га тако волим!“</p> <p>„Прећи ће све то.{S} Ни љубав није увек вечита, тешила с |
ући његове душевне врлине, тај или себе прецењује, или не познаје љубав.{S} Осећај, што га таки |
рђаво, што се у младости човек заноси и прецењује своју моћ.</p> <p>— Зар је то занос?{S} Зар ч |
на.{S} С те стране није ми удадба ништа пречила, ал опет нисам мога да се решим за удадбу по ра |
болело би га, кад би први љубавни занос прешао; те би ме и нехотице почео сматрати као узрок св |
је ли чудо што се до овог дотерало?!{S} При ступању у брак он шпекулише, она шпекулише, па шта |
</p> <p>После два дана је отпутовао.{S} При поласку ми рече, да ме љуби и питаше: дали и ја так |
ли њезином?</p> <p>Дознала сам и то.{S} При крају године писала ми Даринка измећу осталог и ово |
ану мушких само ми рекао; „Баш ко да је при женидби главно капитал.“</p> <p>„Чини ми се, да јес |
те љуби,“ гласио је он.{S} У души ми је при том било некако топло; срце ми је живље почело куца |
сата је издахнула.{S} Била је до смрти при свести.{S} Па како се радовала, кад је видила рођак |
омотно читала мајци и Даници, а сад сам при сваком нежнијем изразу његовом поруменила и задрхта |
збунило.{S} Држала сам, да није сасвим при свести.{S} Било је на њој нешто необично.</p> <p>— |
њезина детета?!{S} Сродство душе и срца привлачи је њему, па јој је мило</hi><hi>онакво какво ј |
</p> <p>— Не поричем, да спољашност око привлачи.{S} Али ако је унутрашњост шупља, само момента |
да ја погађам, смејала се она.{S} Децу привлачи на први поглед тек спољашна лепота и младост.{ |
мане, недостаци и слабост женскиња њих привлачи; врлине се обично узносе, хвале, цене и поштуј |
pb n="164" /> <p>Док сам сумњао у тебе, привлачила ме њојзи њезина спољашњост.{S} Сада ми је то |
и стиште руку.</p> <p>Ја сам и нехотице привукла њезину руку својим уснама и пољубила је.</p> < |
лепота и младост.{S} Доброта и остало, привуће их тек постепено.{S} За то и нећу да уображавам |
утала сам и јецала.{S} Тек кад ме хтеде привући својим прсима, тргла сам се и уступила корак на |
те, да спољашњост не може човека стално привући?</p> <p>— Најпре једите, а после ћу вам казати, |
<l>А несрећа, ко жена је верна,</l> <l>Пригрли ти та мужића њена </l> <l>Па га љуби, никад се |
еблагородна.</p> <p>— Манте се ви Мацо, придике.{S} Гледајте ваш посао, „тешила“ је обично моја |
време замишљено крозањ; за тим ми опет приђе.</p> <p>„Остави то,“ рече узевши ми ђерђев из рук |
— непогрешивост.</p> <p>Да је разонодим призвала сам је чешће себи и ту је познао и Боривој.</p |
убави, често нећемо то да увидимо ни да признамо.{S} Обмањујемо сами себе, држећи, да нам је ср |
ињало дете...</p> <p>Згрозила сам се од призора тог и покрила лице рукама.{S} Он их нежно скиде |
ала, да Милана не љубим тек као брата и пријатеља, већ и некако друкчије. </p> <pb n="154" /> < |
почетка.{S} После обично постану добри пријатељи.{S} Везује их сличност — немоћни су и детињас |
чише, да ме даду у Ву....р некој доброј пријатељици моје добре тетке, да ме издржава и васпита, |
љубим; па и код њега је тек саучешће и пријатељство!“ </p> <pb n="160" /> <p>Тако сам мислила |
волела, врло волела; једно би изгледало пријатељство и љубав, које веже тек — непогрешивост.</p |
Не марим о себи да говорим.{S} Нису баш пријатне успомене; а можете и из овога све дознати.{S} |
е; ко би још тако луд био да крати себи пријатну забаву и то „света ради!“ Зар не пролази и сун |
>Чим тичице опазише шећер, удесише неку пријатну арију: тек кад су је свршиле, почеше пипкати ш |
јим друштвом.“ Заборавила сам да вам га прикажем, а тако зовем своје канарине, мачку и псето.{S |
удите брат и сестре,“ рекла је помајка, приказујући ме својој деци.{S} Но ми смо се и без тога |
а сам се страшила, да је не нађем можда прикривљену и у моје иначе разборите и добре тетице.{S} |
гох очи.{S} Предамном је стајала женска прилика.{S} Један поглед у лице јој учини да устанем.{S |
сам се фрајла-Стане.{S} Кад год се дала прилика, шетала сам се крајем од „ајзнбана,“ не би ли ј |
да варају свог мужа, кад год им се даде прилика.{S} Па и така је видите, уваженија од поштене б |
кше варају и левентују, али чим се даде прилика да преваре и — једна другу.{S} Дође ли једно од |
е мртво.{S} Али срце је обично у таквим приликама тек за време успавано, измучено или затупљено |
тек за тренутак.{S} Доцније је у таким приликама бивао снужден и зловољан.{S} Јасно сам видела |
ош цепало, но душа ми је била мирна, од прилике онако, као кад учинимо какво добро дело. </p> < |
сиљеном учтивости.</p> <p>— Тако сам од прилике нагађала и сама, рече ми за тим.{S} А шта ви ми |
што држи, да га ја неволим.{S} Згодном приликом дадох му познати како ми је у срцу.{S} Он је в |
вано, измучено или затупљено, а згодном приликом оживиће опет:{S} Јер</p> <quote> <l>Да је срце |
зована младића званичника, јединца сина прилично имућних родитеља.</p> <p>Родитељи његови искаш |
илујући малога.</p> <p>Дете се још јаче приљуби уз мене, гледећи је неповерљиво.</p> <p>— Бојиш |
њу настављати.</p> <p>Сву душевну храну примала сам од тетке и тече све док нисам добро читати |
а одрекао.{S} Мене ради био би хладније приман и у круговима, у којима је одрастао, а то све бо |
} То би дошло тек доцније, кад би почео примати утиске и од унутрашњих мојих особина.{S} Данас |
ма која!“</p> <p>Она се смејала на моју примедбу и тужно додала.</p> <p>„С тога ћу пропасти.“</ |
еки изнимак, али већина ће пропасти.{S} Пример је најбољи васпитач.</p> <p>А где су ваљани прим |
амо сам још додала: да човек, ако се на пример превари у предмету своје љубави, разумите ме доб |
а краја, нити се може уништити; тако на пример, ако љубимо истински поштење и искреност, љубиће |
ан занос и животињски нагон.{S} Нико на пример не пориче, да мајчина љубав није најмоћнија и на |
тима опет избије на површину.{S} Ето на пример, и ја сам некада љубила људе, а сад — ту се стар |
љубав и поштовање једно исто?{S} Ето на пример, и ја многе мушке штујем, а ни једног не љубим.< |
е не може љубити и из даљине?{S} Зар на пример мајка мање љуби своје чедо, кад оно није код ње? |
азборите и добре тетице.{S} Зар је мало примера у свету, <pb n="142" /> да се по неке токорсе о |
ој старости и по кроју и градиву сасвим примерено.</p> <p>Што сам се уплашила, кад је сасвим об |
ајбољи васпитач.</p> <p>А где су ваљани примери?!</p> <p>— Добро, мајко, али ја сам од старијих |
јим види да многи ходе,“ рекао је неко; приметала сам у своју обрану.</p> <p>— Манимо се метода |
аставити читање.</p> <p>Одмори се мало, примети ми тетка.{S} Гле првих бресака, па покваси грло |
то и б...иски цуг; подне је већ прошло, примети она и устаде.{S} Устала сам и ја, али без воље. |
</p> <p>— Можда није њезина умотворина, приметила сам и наставила читање:</p> <p>Јесте, судбини |
, коју је доцније и узео.</p> <p>Кад је приметила Душанову равнодушност, изменула се и постала |
ично усиљено насмешио и бивао више дана приметно хладнији.{S} Кад сам га питала за узрок, тргао |
у тетка врата од побочне собе.</p> <p>— Прими и мене у друштво, смејала се она.{S} Милан ми при |
есеца долазила је једанпут на пошту, да прими 10 фор. што јој је шиљао неки рођак из Срема.{S} |
Дође ту мени, па говори, говори, да сам примила већ и ја.</p> <p>Хтела сам јој рећи, чија је то |
старка, кад нас је у собу увела.</p> <p>Примила сам понуду.</p> <p>— Ко вам је то?{S} Зацело бр |
али!{S} Немојте гледати на мене.</p> <p>Примила сам понуду, а она наточи себи чашу воде, па нас |
ка беху ми драги родитељи.{S} Кад су ме примили, било ми је тек пет година.{S} Теча ме је научи |
“ Било је све што сам му могла рећи.{S} Примио је понуду и ћутање опет настаде; ја сам радила н |
ајко?{S} Ето видите, и јабуку је од вас примио.{S} Добро је он дете.{S} Је ли Милане, ти волиш |
б за жртву, што ми је хтеде поднети.{S} Примити је никако нисам смела, бар не с мирном савешћу. |
а читати.</p> <p>— Е, онда ме баш мораш примити!{S} Само причекај, док свучем и сместим Милана. |
природи.</p> <p>Сестра и шогор радо ме примише, особито кад чуше, да ћу им плаћати храну.</p> |
је већ настанула пета година од кад сам примљена у кући моје помајке.{S} Једног дана рече ми Да |
ца и поноса.</p> <p>Дужност ме је често приморала, да своју срећу туђој жртвујем; топло срце ни |
а беше скроз практичарка.{S} Држала је, припасаћу кецељу и на ново засука рукаве, чим ме похвал |
у друштво, смејала се она.{S} Милан ми приповеда, како је мајка дала секи књигу.{S} Па држим, |
ије ми хтела веровати.{S} Да је утешим, приповедала сам јој и своју некадашњу љубав према Милан |
нас није толико веселило колико његово приповедање о страном свету, школском свом животу и нау |
уз то има велику титулу а мало — новца; приповедао нам једног дана теча. </p> <pb n="141" /> <p |
никог свог? питала сам је ја.</p> <p>— Приповедаћу, казаћу вам све. — Другом нисам; не марим д |
вратима ходника.</p> <p>Но да се вратим приповедци. </p> <pb n="137" /> <p>Једног дана читала с |
ОВИЋ</p> <p>САБРАНА ДЕЛА</p> <p>ПЕСМЕ - ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>Прва књига</p> <p>Прво издање</p> <p> |
с оним што вас окружава?{S} Али с мојом приповетком не ћете стећи гласа.{S} Таких „романа“ мало |
p> <p>Но да скратим; не пишем роман или приповетку, него тек по неке решавајуће догађаје из сво |
евао је, да преведемо и по неку немачку приповечицу на српски и да му своје мишљење о овој или |
а сад живети, те молим зета, да ми даде припомоћ.</p> <p>Лепим није хтео, за то је суд решио 10 |
ли да посетим баба-Стану, не носећи јој припомоћ какве добротворне женске задруге, било би испо |
it="subSection" /> <p>Била сам дете.{S} Природа ми не беше маћеха; подарила ми је клицу свега о |
к дар, чврст карактер, весела и живахна природа и осетљиво благо срце?</p> <p>— Видила сам га ј |
етода,“ насмеши се она, зато вас „стара природа“ и тера у гроб пре времена.{S} Красан стари мет |
ед повуку се у буџак: но природа остаје природа, па се бојим да не буде каква изгреда...{S} Рет |
на оштрији поглед повуку се у буџак: но природа остаје природа, па се бојим да не буде каква из |
ла.</p> <p>„С тога ћу пропасти.“</p> <p>Природа јој беше доиста загонетка.{S} Колко је била ене |
ам их донде имала...</p> <p>— Кад је то природан закон, отпочела сам најпосле, нашто онда толик |
„Лако је теби, ал у мени као да су две природе; једна добра а друга зла; вечито се косе, а ни |
Слагале смо се и ако смо биле неједнаке природе; била ми је необично одата.{S} Доцније сам види |
о сам и уверен.{S} Таки карактери, таке природе не подлежу лако.“ Око му је пламтило а глас дрх |
а издати; али новост не беше баш обичне природе, те не остаде без утиска.{S} И нехотице почела |
е мисли о неситој и грабљивој човечијој природи.</p> <p>Сестра и шогор радо ме примише, особито |
па су, ако само нису богаљеви или измет природни.{S} Укус и фантазија моја ћерко, игра ту главн |
предрасуде.{S} Гледиште им је хладно и природно.{S} Дружење с мушки интимно, често интимније н |
живим и т. д.{S} Све је то чинила неком природном искреношћу и неусиљеном учтивости.</p> <p>— Т |
ли шта вреди, кад је љубавник, на рачун природности или мушке <hi>несталности</hi> оставља баш |
је не издам мајци; она је све на врати прислушкивала, а мајка неће да се то зна; још сам за уд |
о ми је остало од родитеља.{S} Она радо пристаде и још рече, да ће ми храну давати бесплатно, а |
ти и више, но ја сам зарад Данкина мира пристала на — најмање.</p> <p>Сад сам сасвим усамљена.{ |
е још у првом зачетку, но он беше његов присталица.</p> <p>После смо му тек тим правописом смел |
! узвикнула сам, али само у мислима.{S} Пристојност ми је задржала језик од из греда тог.</p> < |
ла напустила истраживање, кад ми случај притиче у помоћ.</p> <p>— Умр'о је купци барон Д...ч.{S |
е, па јој се устремише на груди.</p> <p>Притрчала сам да затворим прозор; а мали се Милан узвер |
</p> <p>„Шта да ти опростим? рече он не прихвативши их. „Љубав се изнудити не може, а ја сам се |
{S} Утопљеник се маша и сламке, а ја се прихватих наде да ме можда заборавља, што држи, да га ј |
, да ће ми храну давати бесплатно, а са прихода моје „сермије“ да се одевам. „Тако ће бар нешто |
— Е, онда ме баш мораш примити!{S} Само причекај, док свучем и сместим Милана.{S} Оне две остав |
а већ сам мислила, не ћете доћи.{S} Но причекајте, да изађем пред вас.{S} Требало би времена д |
м.{S} Док прочитам ову књигу можда ћу и пробати.{S} Није згорег; само ме напомен'те...</p> <p>— |
мном овладали.</p> <p>Ту свечану тишину проби гласић малога Милана:</p> <p>— Цицико, куцико, во |
е Око поноћи сам застала.{S} Кад сам се пробудила кандило је горело а Даница је јецала у својој |
е занела њезина спољашност?!....</p> <p>Пробудио се понос у мени и ја сам јој одмах одговорила. |
бити почела.{S} И већ да подлегнем моћи пробуђене љубави, кад ми се у машти указа жена с детето |
је било касно.{S} Осећала сам каква нас провалија дели; он је био њежно чедо аристокрације а ја |
Себичношћу несмешану </l> <l>Искреношћу провејану</l> <l>Племенитошћу скопчану?</l> <l>Грех ако |
зни, ни броја се не зна!{S} Шест година провела сам у њих.{S} Помајка није правила разлике изме |
ти, зашто — незнам.</p> <p>У туђини сам провела две године у раду и тузи, но време је учинило с |
уке.{S} Учио је права у П. сваке године провео је два месеца на дому.{S} То време беше мени и Д |
ће са својом мајком.{S} Једном је у нас провео читаве ферије.{S} Боривој; учио је заједно с Мил |
Н, све је, како се само може желети.{S} Провођаџија бар тако тврди, но у својој невиности додај |
ине.</p> <p>Младожења богат; економ.{S} Провођаџија поверљиво додаје: да су дошли на две хиЉаде |
18... год.</p> <p>Младожења адвокат.{S} Провођаџија поносито отвара врата и у поносу поверљиво |
а да није на моји врати закуцао по који провођаџија.</p> <p>Обично сам их све редом одбијала.</ |
рт 18... године.{S} Младожења богослов, провођаџише госпођа Н. Н., сва је сретна и у тој срећи |
з * По изгледу ваљан и честит човек.{S} Провођаџише Н. Н, све је, како се само може желети.{S} |
а, ал што човек више има, више би хтео, продаје се нека земља у месту, па неби хтели да је усту |
ту гази нотама, вера издаје а народност продаје.{S} Ништа јој није свето, често ни сама срећа п |
тећи гласа.{S} Таких „романа“ мало ћете продати......</p> <p>— Зашто, мајко?</p> <p>— Рећиће се |
е — стишало.{S} Осим тичијег цвркутања, продирало је сад још кроз ваздух тек по неки сребрнаст |
може заспати.{S} И кроз завесу на врати продире светлост; а то њему квари сан.</p> <p>Учинила с |
е неразумевајући.</p> <p>— Јесте ћерко, продужи она; данашње су јунакиње друкчије.{S} Има их по |
ре очи и викне: „Ко је то на среди, нек продужи даље?!“ Тако је видиш било, а не као сада.{S} У |
учила.{S} Радња ми је добро ишла, те не прође ни три године а ја постадох богата „партија.“ Ста |
тим особинама спремио.</p> <p>Тако сам проживела детињство и дочекала дванајсту годину сретно |
у школу, но што сад учитељи долазе, али прозове нас једно да говоримо на сред школе или код таб |
груди.</p> <p>Притрчала сам да затворим прозор; а мали се Милан узверио, очице му се застаклиле |
ја у соби.{S} Могу их баш и на отворен прозор метнути, па се неће вијнути у слободу, већ увек |
слила сам и поглед ми паде кроз отворен прозор у таку једну избицу.{S} И гле! — код прозора је |
ор у таку једну избицу.{S} И гле! — код прозора је седила фрајла-Стана.{S} Застала сам.{S} Она |
они прозори, што су равни с тротуаром, прозори обитаћих соба.{S} Дотле сам држала, да су ту у |
угима подједнако...) Осим тога беху сви прозори отворени и светињом начичкани.{S} Туда ће се вр |
овој вароши на вишеспратним кућама они прозори, што су равни с тротуаром, прозори обитаћих соб |
како је хладно!{S} Ветар хујуче а мрзну прозори; бура и хладноћа — као у мојој души.</p> <p>Шта |
бицу.{S} Била је малена избица с једним прозором.{S} Сав намештај је био: једна постеља, сто с |
лицу.“ Из далека сам опазила старицу на прозору.{S} Чекала ме је.</p> <p>— Одржали сте реч, а в |
се бар чинило.</p> <p>Он уздахну и оде прозору.{S} Гледао је неко време замишљено крозањ; за т |
једне наочари и плетиво, а у отвореном прозору било је неколико саксија цвећа.{S} Цео намештај |
познавања?!{S} Не, никако не!{S} Новац, проклети новац, главни је фактор свуда!</p> <p>Грамљиво |
ни таки јадник?!{S} Ништа друго, већ да проклиње час свога рођења!{S} Заиста мени је врло чудно |
ијатну забаву и то „света ради!“ Зар не пролази и сунце кроз каљава места, на остане чисто?!{S} |
ла с тетком жељезници, једва смо улицом пролазиле, тако је светина нагрнула на станицу. (Неко п |
у собу.{S} Пуштам ја њих, да се по соби пролете; но онда држим у крилу Марка и Аурору.{S} Немам |
да, преко — сад још већма — увела лица, пролети јој зрачак радости и изненађења.{S} Видело се д |
м раделицу ту.</p> <p>— Знам само да је пролетос умрла.{S} Него ако је повољи да дозовем Мари-н |
неби било!{S} Сад сам вам тек прочитала пролећне месеце и неколико сталежа, а где су остали ста |
ошао је.{S} Већ првога дана опазила сам промену и на њему; био је према мени много хладнији.{S} |
{S} Не корим те; знам ти назоре.{S} Али промисли се и ти, па буди милостивија.{S} Кажњен сам и |
но јако узрујана.</p> <p>— Видите, рече промуклим гласом, у црвеном кавезу ми је Дамјан и Дамја |
/p> <p>„Што дрхћеш, змијо глатка?“ рече промуклим гласом он. „Нисам дошо да иштем рачуна о влад |
зда, или клизају све даље и даље док не пропадну у глибу — порока.</p> <p>Друга врста јунакиња, |
ила од себе, онда кад би с њоме заједно пропало, а у даљини се сијао зрачак наде за спас његов. |
и својом страшћу на само убиство и вуче пропаст.{S} Ове врсте јунакиња понајвише је идеал, спољ |
могу љубљену особу имати, слепо јуре у пропаст, не обзирући се ни на што.</p> <p>Мајка је рекл |
и свуда по неки изнимак, али већина ће пропасти.{S} Пример је најбољи васпитач.</p> <p>А где с |
медбу и тужно додала.</p> <p>„С тога ћу пропасти.“</p> <p>Природа јој беше доиста загонетка.{S} |
читала:</p> <p>10. март године 18...{S} Проси ме трговац из * По изгледу ваљан и честит човек.{ |
</p> <p>Дође време и њезиној удадби.{S} Просилаца је имала врло много; знало се, да ће она бити |
и и добро и зло у море заборава.</p> <p>Просилаца сам и сад имала: младих и старијих, момака и |
еприметно узео и прочитао; није то била проста радозналост, већ нада, да ти можда могу помоћи.{ |
углед кругу, у коме се налази.{S} Така „простакиња,“ така „распуштена грешница,“ заиста заслужу |
аш ништа....{S} Карактерише је само као простакињу, „што се меша са сваким;“ те тиме руши углед |
е, али зависи од — мужа.</p> <p>Нека је просто и њему; није он први у ком је жудња за богатство |
а.{S} Сада је све прошло, па нек вам је просто!</p> <p> <hi>Стана</hi> </p> <p>После неколико д |
ио је као и сви други.{S} Но нека му је просто — није знао шта чини.</p> <p>Опет је текла река |
и је, што вас видим у мојој соби.{S} Из простог љубопитства не ступа се у познанство са особом |
те, судбини се допало да се опет самном протитра; умро ми је и теча а тетка мораде у оближњу ва |
Тек на лупу од нашег трчања по скамија, протре очи и викне: „Ко је то на среди, нек продужи даљ |
понесите плетиво ил вез, па кад нуз вас проћу, нек шиваћка све лети, а плетице све звецкају!</p |
} Не, сећају се они мене, кам год им се прохте смејати.{S} Нисам ишла обичним трагом — стазом у |
ише поглед, којим као да је хтела да ми прочита мисли још у души.</p> <p>— Лудо сам питала, узд |
l> <l>Ти се мртвој смејат немој,</l> <l>Прочитај па суди!</l> </quote> <pb n="151" /> <p>Рукопи |
же очи и рече:</p> <p>— Читајте ово!{S} Прочитала сам гласно показане ми речи.{S} Оне су гласил |
и прстом на лист, што сам га читала.{S} Прочитала сам на том листу: „Застава,“ па видим, да сте |
итала неку рукописну књижицу.{S} Кад је прочитала, спалила је ту у камину.{S} Каже, и то јој по |
> <p>Како неби било!{S} Сад сам вам тек прочитала пролећне месеце и неколико сталежа, а где су |
је.“</p> <p>Сва сам се стресла, кад сам прочитала то писмо.{S} Дакле с његове стране је љубав а |
сину одала?!{S} Уздахнула сам, кад сам прочитала то писмо.</p> <p>Одговорила сам му овако:</p> |
дмах полазе у Америку.</p> <p>Мирно сам прочитала то писмо, мирно сам га оставила међу друга; с |
дугим вечерима.{S} Чујем какав догађај, прочитам што, или видим какву погрешку што се у свету о |
нећу.{S} Допало ми се да читам.{S} Док прочитам ову књигу можда ћу и пробати.{S} Није згорег; |
S} Опрости што сам га неприметно узео и прочитао; није то била проста радозналост, већ нада, да |
не гатке, нисам ни тада сумњала.{S} Кад прочитате, будите добри, па ми је донесите.{S} Не треба |
, како је дебела!{S} Ту нећете никад ни прочитати.</p> <p>— Е да, иде полако и то, само стрпљењ |
сте“, смејала сам се ја; „изволите само прочитати неколико бележака из мога дневника, па ће те |
обе.{S} Зацело си се журила у дућан.{S} Прошао сам онуда и свратио сам.{S} Код куће беше само с |
о и није — један!...</p> <p>„Ми—ла—не!“ прошапутала сам испрекидано и онесвешћена пала доле; пр |
ал...“</p> <p>„А твоје дете, твој син?“ прошапутала сам, да га сетим дужности оца и мужа.</p> < |
о док сам те заборавила.{S} Сада је све прошло, па нек вам је просто!</p> <p> <hi>Стана</hi> </ |
То нека ти је утеха.{S} Али сад је све прошло.{S} Дужност моја према мајци нагонила ме, да она |
шно и детињасто говорити о оном, што је прошло и што се више преиначити не може.</p> <p>Он се т |
> <p>— Ето и б...иски цуг; подне је већ прошло, примети она и устаде.{S} Устала сам и ја, али б |
желудац ме је опомињао, да је подне већ прошло.</p> <p>За ручком сам питала течу и тетку, знају |
сам красна домаћица.{S} Време ужини већ прошло, а ја вам ништа не износим.{S} Морате се душо, з |
:id="SRP18870_C3"> <head>III.</head> <p>Прошло је три године.{S} Од негдашње жарке љубави према |
шта фалити.{S} Сетила сам се само своје прошлости, а стара сам; па то је.</p> <p>У том захукта |
p>Те сам вечери много премишљала о свој прошлости; у постељи сам и плакала.{S} Сетила сам се и |
ма коју карташицу или особу са мрачном прошлошћу, али светлом титулом и пуним џепом!..</p> <p> |
рила је једвачујно а глава јој клону на прси.</p> <p>— Вама је позлило?!{S} Па је устрашено ухв |
ала.{S} Тек кад ме хтеде привући својим прсима, тргла сам се и уступила корак натраг.</p> <p>„М |
свету и више!{S} Па и девојке можеш на прсте избројати да траже у мужу ваљан карактер и верна |
о.{S} Груди му се бурно надимале а кроз прсте котрљале се сузе.</p> <p>Неко време је тако стаја |
, но сад сам већ дала реч и јуче смо се прстеновали.{S} Ја сам опет весела и задовољна; он је т |
— Опростите, душо, поче она, показујући прстом на лист, што сам га читала.{S} Прочитала сам на |
лане, опрости, опрости!“ молила сам га, пруживши му обе руке.</p> <p>„Шта да ти опростим? рече |
необична.</p> <p>— Политика, рече она, пруживши ми лист.{S} Невидим добро; ситна је, но толико |
рукописану књижицу.</p> <p>— Ево, рече, пруживши ми. — Најпре сам вам хтела све усмено казати.{ |
м и дигла очи.</p> <p>„Опрости“ рече он пруживши ми мој дневник.{S} Давно сам опазио да те нешт |
бразоване, отмене „даме“ стиде на улици пружити руку и јавити се и на блиским рођацима својега |
играло се поред постеље на ћебету једно псетанце и мачка.{S} На столу сам још видела једне наоч |
и „своме друштву“ — тако она зове своје псето и мачку — смејала се сека-Маца.</p> <p>Сад ме је |
м, а тако зовем своје канарине, мачку и псето.{S} Мислиће те да сам каква „чегртаљка“; толико в |
меја — сад љубим моје канарине, мачку и псето.{S} Смешно је, јел те?{S} Али и они мене воле, а |
а мати!{S} Миловао је старичину мачку и псето.</p> <p>Обе се пренусмо. </p> <pb n="144" /> <p>— |
иш било, а не као сада.{S} Умориш се ко псето од силних питања.{S} Тек што им знање на левак у |
маломе.{S} Ено се опет игра са мачком и псетом, „мојим друштвом.“ Заборавила сам да вам га прик |
ине?{S} Доста кад је лепа ларва и дубок пун џеп!{S} Цео свет, особито мушки и не почиње онде љу |
вим беше мале разлике.{S} И пре су била пуна нежности; а ја сам се изражавала како сам умела и |
матери својој.</p> <p>Мајчински осећаји пунили су ми сада душу.{S} Ни једна жртва није ми била |
рачном прошлошћу, али светлом титулом и пуним џепом!..</p> <p>Знала сам ту „морску логику“ поне |
е особине једнако јаке и тврдоглаве; Та пусти да надјача једна ма која!“</p> <p>Она се смејала |
</p> <p>„Вечита загонетко!“ узвикну он, пустивши ми руке; „но и ја сам крив, па нек ти буде по |
/> <p>би је презирали, кад га она неби пустила од себе, онда кад би с њоме заједно пропало, а |
авитељку своју, а зора ме је затекла за пут спремљену.</p> <p>Отпутовала сам у Беч, да се тамо |
жна код куће.</p> <p>Опремила сам се за пут, а пре тога отишла и баба-Стани.</p> <p>Кад је чула |
две особине још у деци управе на прави пут.{S} Кад би се у свету претпостављало здравље болесн |
к до год је жив тек оно, што му је први пут истинским жаром срце загрејало, па ма и у разним ос |
ива својим мислима разговарам.{S} Други пут баш нећу.{S} Ал Боже мој — шта ћу онда? ...{S} Посл |
из очију.{S} Но то ћу оставити за други пут.{S} Иначе ме други пут нећете посетити...{S} Сад ће |
ставити за други пут.{S} Иначе ме други пут нећете посетити...{S} Сад ће најбоље бити, да расеч |
неког од својих?{S} Питала сам и други пут.</p> <p>Она љутећи оде шифонеру, отвори га и донесе |
да се растанемо сад, кад сам и по други пут увидео, да смо створени једно за друго?!{S} Да си м |
шући га, живо сам сахрањивала и подруги пут своје срце.</p> <p>После две недеље добила сам опет |
ништим још у клици.{S} Зар сам се један пут за рад тога пред њиме хотимице показала гора но што |
јој честитајући и желећи обојима сретан пут.{S} Жеље су биле искрене, али писмо орошено мојим в |
зимање, да упозним „баба-девојку“ овога пута без успеха; но дошла сам и дома, а она ми је била |
ају поред таке немиле пратилице на пола пута, или подлегну одмах у почетку.</p> <p>Ретки су људ |
стиште свим нагло бијућем срцу.{S} Овог пута нисам побегла; нисам имала снаге, јер то беше посл |
че:</p> <p>„Добар бранилац.{S} Али овог пута се трудиш без успеха.{S} Све што си успела, само ј |
исмо свака на своју страну.</p> <p>Овог пута корачала сам журно: била сам замишљена а и желудац |
нио од друге несташне деце, а колико је пута мајку умилостивио, да нас по заслузи не казни, ни |
била из свег срца и душе своје.{S} Неки пута ми се чинило, да сам и у Милану љубила тек њега.</ |
рђава, ако сам сирота!{S} А колико сам пута мислила о вама.{S} Особито сад од кад —</p> <p>Ста |
е годину дана отворила је и радњу преко пута од моје.</p> <p>Слагале смо се и ако смо биле неје |
ш и да ти кажем, да те сад љубим хиљаду пута већма него пре.“</p> <p>Узео ме је за руке, уверав |
уша оно шта му се каже, већ радо полази путем, којим види да многи ходе,“ рекао је неко; примет |
аз томе већ је то, што ниси пошла мојим путем...{S} Преклињем те, опрости ми и допусти да могу |
а, теткиног трогодишњег синчића.</p> <p>Путем сам и опет размишљала: јели ми посета умесна?{S} |
ињарија, а можда и неупутно.{S} Наши се пути разишли, па нашто будити горке успомене.</p> <p>И |
атије.{S} Хвала вам ћерко, хвала по сто пути!</p> <p>Сузе јој грунуше из очију, но брзо их убри |
пошто по то; па руши све што јој је на путу; брак се ту гази нотама, вера издаје а народност п |
Неко пошао директно тамо, а неко био на путу, па видио да се светина ускомешала, те хајд и он у |
ути у слободу, већ увек мени у собу.{S} Пуштам ја њих, да се по соби пролете; но онда држим у к |
е.</p> <p>Закључише, да ме даду у Ву....р некој доброј пријатељици моје добре тетке, да ме издр |
амо што још није умео да изговори глас „р“; обично га је замењивао са „и“ и „л“, или га је сасв |
{S} Мушки ме се не тиче.{S} Слабо водим рабош о њему.{S} Али женски, женски!{S} Само то чудо и |
вишеспратним кућама они прозори, што су равни с тротуаром, прозори обитаћих соба.{S} Дотле сам |
што лако подлежу.</p> <p>Још нисам била равнодушна, али ни суревњива; сећала сам га се као што |
иди, да сам и ја погрешива — постаћу му равнодушна.“ мислила сам, па га одбила ради његове срећ |
а док сам написала то неколико хладни и равнодушни речи!</p> <p>Да заборавим своју тугу требало |
узео.</p> <p>Кад је приметила Душанову равнодушност, изменула се и постала хладна, скоро груба |
е тешка била.{S} Знања имам а и воље за рад, па хајде самном далеко у свет, где нас нико не зна |
још у клици.{S} Зар сам се један пут за рад тога пред њиме хотимице показала гора но што јесам. |
да није било лако рушити своју срећу за рад дужности, то је истина!</p> <p>Старица уздахну и за |
адмашив; а ја само знадем, да сав његов рад радо читам, и да би га све више и више читала.</p> |
па се забављај по вољи.{S} Доста ти је рада целе године.{S} Код тетке се бар одмори.</p> <p>— |
ешити душу!{S} Тако Јевросима.{S} А шта раде оне?{S} И те се још смеју Српкињама звати.{S} Заис |
/p> <p>— Знате-ли што о њој? питала сам раделицу ту.</p> <p>— Знам само да је пролетос умрла.{S |
} У њезиној соби застала сам неку младу раделицу.{S} Баба-Стана беше — мртва.</p> <p>— Знате-ли |
ијих колица, или тешком обућом уморених раденика обојега пола.</p> <p>На једанпут зашкрпута шљу |
а.</p> <p>Десет година живила сам тако, радећи и хранећи се.{S} Десет година ме поштовали као р |
е.{S} Не треба ми, ал нека је на окупу; ради других; мени није нужна.{S} И сад све памтим много |
ек тим правописом смеле писма писати; а ради веџбања у томе и у немачком језику, захтевао је, д |
јни, незаконити брак. „Лудо би било, да ради оне церемоније срдим родитеље а нас обоје изложим |
равнодушна.“ мислила сам, па га одбила ради његове среће и своје дужности.{S} Боривој је имао |
крати себи пријатну забаву и то „света ради!“ Зар не пролази и сунце кроз каљава места, на ост |
да њу узме не могу допустити, већ тебе ради.{S} Она је сирота девојка.{S} Шта је две три стоти |
га заслужила!{S} Боље да остану забаве ради дома, па окупају ону јадну дечицу, што их слушкиње |
заслужиле, смејала се старица.{S} Ко не ради не треба ни да једе.</p> <p>Милан никако да скине |
ати, кад би се наслеђа одрекао.{S} Мене ради био би хладније приман и у круговима, у којима је |
амолим.</p> <p>Молила сам је да се мене ради не труди, но она ме не хтеде ни слушати.</p> <p>— |
неколико тренутака.</p> <p>— Шта да се ради?{S} Добро велите, ћерко.{S} Пада и мени кашта на п |
. </p> <pb n="148" /> <p>— Па шта да се ради? омачеми се са усана, после неколико тренутака.</p |
ново засука рукаве, чим ме похвали — и ради чак и оно, што је мој пос’о; а кад је ко може види |
о?!{S} Тако се ћерко, ту обично мисли и ради, а ево на рачун разума.{S} Међу тим слабо се ко об |
јци, а ни Милан није смео знати, да сам ради њега умрла.{S} Онда неби <pb n="156" /> могао бити |
ла је детињастија и несташнија од мене; радије је у слободним часовима трчкала по другарицама и |
те комадић и том малом.{S} Из ваше руке радије ће јести. </p> <pb n="145" /> <p>— Зашто; мајко? |
јке радила неуморно.</p> <p>Једног дана радила сам у дућану, кад се врата отворише, а унутра ст |
трговину шешира, где сам са две девојке радила неуморно.</p> <p>Једног дана радила сам у дућану |
је понуду и ћутање опет настаде; ја сам радила нервозном хитрином а он је разгледао цвеће што ј |
?“ рече он, показујући на шешир што сам радила.</p> <p>„Јесте.{S} Седи.“ Било је све што сам му |
За то сам одмах отворила на своју руку радионицу и трговину шешира, где сам са две девојке рад |
пасао вид.</p> <p>Заостала сам овде.{S} Радити се могло и овде а тешко ми било враћати онима, к |
е.</p> <p>После сам се утишала и почела радити.{S} Умила сам се, но очи ми Беху још исплакане.{ |
p> <p>„Чим отвори канцеларију и отпочне радити,” рече мајка, узевши ме оштро на око.</p> <p>Мен |
друштво и забава.{S} Пазите само шта ће радити.</p> <p>Отворила је кавез Дамјана и Дамјанке.{S} |
едало да ћу вид сасвим изгубити.</p> <p>Радити више нисам смела, те дођох њима у кућу.</p> <p>Д |
г одела.{S} И то сам у Бечу изучила.{S} Радња ми је добро ишла, те не прође ни три године а ја |
женскиње требало тако да се запита.{S} Радњом, енергичном радњом, могло би тек оно излечити ба |
ако да се запита.{S} Радњом, енергичном радњом, могло би тек оно излечити бар потоњи нараштај о |
V.</head> <p>Вратила сам се својима.{S} Радњу нисам одмах хтела отворити; требало ми је одмора |
<p>Отворила сам опет трговину шешира и радњу женског одела.{S} И то сам у Бечу изучила.{S} Рад |
изучила а пре годину дана отворила је и радњу преко пута од моје.</p> <p>Слагале смо се и ако с |
је млађи човек.{S} Кад сам била млада, радо сам читала.{S} Читал сам Обрадовича, Видаковича, а |
који је број куће.{S} Да ми је казала, радо би вас одвела.</p> <p>Тако остаде сво моје заузима |
.</p> <p>У томе изби на сахату шест.{S} Радо бих била још остала, али код тетке се обично у то |
овале; те сам и његово захтевање свагда радо и с вољом испунила.</p> <p>Тим начином зближисмо с |
ди по косици.</p> <p>— Како би ти мајка радо учинила радост са једном таком тичицом; само кад м |
ца што ми је остало од родитеља.{S} Она радо пристаде и још рече, да ће ми храну давати бесплат |
шив; а ја само знадем, да сав његов рад радо читам, и да би га све више и више читала.</p> <p>— |
ула сам чешће говорити, да се њих двоје радо гледе, но она је то до сад увек одрицала.)</p> <p> |
су биле још у рукопису.</p> <p>Све сам радо читала, но Обрадовићеве басне по најрадије, јер са |
: „Кад ћеш доћи?{S} Како бих се с тобом радо разговарала, онако, као некада; можда не би одобри |
Уверена сам била, да би старицу новчано радо помогла (то допуштају „госпоцка“ правила...) али д |
е је мајка такође имала.{S} И ја сам то радо читала, али су ме и друге ствари интересовале; те |
овечијој природи.</p> <p>Сестра и шогор радо ме примише, особито кад чуше, да ћу им плаћати хра |
ете ретко слуша оно шта му се каже, већ радо полази путем, којим види да многи ходе,“ рекао је |
ало живот жртвовати, и то би била за њу радо учинила, тако сам је од тога часа заволела.</p> <p |
а.</p> <p>— Добро што се десила слатка, радовала се она.{S} Па једите колко вам је воља.{S} Под |
а је до смрти при свести.{S} Па како се радовала, кад је видила рођаку!{S} О, то никад нећу заб |
каквих је људи у њему.{S} Теча се томе радовао; био је сретан што ми је отворио очи, да јасно |
и зашто! „Великоварошани“ су често веће радозналице од — „малосељана.“ Прабаба Ева није правила |
p>— Како вам се то допада? питала ме је радознало.</p> <p>— Тако, да бих волела, да су сви мушк |
/p> <p>— Је-ли рођака дошла? питала сам радознало.{S} Знала сам да је то била Данка.</p> <p>— Д |
но узео и прочитао; није то била проста радозналост, већ нада, да ти можда могу помоћи.{S} Али |
уморна.{S} Нисам ни слагала; уморила ме радозналост.</p> <p>Тек што сам све за ноћ спремила и х |
даљину.</p> <p>То је заголицало и моју радозналост.{S} Желила сам чути, што се није удала, али |
инила сам јој по вољи; била сам и поред радозналости санана. </p> <p>Сутра сам наставила читање |
твори и зелени кавез.{S} Аполо и Дијана радосно зацвркутаце, па јој се устремише на груди.</p> |
</p> <p>— Како би ти мајка радо учинила радост са једном таком тичицом; само кад ми неби биле т |
морало бити; срце ми је кипило од смесе радости и туге, среће не среће, наде и неке црне слутње |
већма — увела лица, пролети јој зрачак радости и изненађења.{S} Видело се да ме је познала.</p |
исило над њиме, па нико не замера.{S} С радошћу узима стан тако усамљено женскиње у друштву са |
p> <p>У туђини сам провела две године у раду и тузи, но време је учинило своје; постепено почел |
ну исту струку.{S} Иначе је био честит, разборит младић и врло симпатична појава.{S} Још док са |
да траже у мужу ваљан карактер и верна разборита друга.{S} Нека је ма и сулудаст, само нека је |
тарка — везује шупље шаренило, а свесна разборита човека никад.{S} Ко се држи за свесна, па и о |
и неможе.{S} Особито не може она везати разборита човека.{S} Изузетака је да боме и у томе.{S} |
нађем можда прикривљену и у моје иначе разборите и добре тетице.{S} Зар је мало примера у свет |
е.{S} Човек постаје читањем таки ствари разборитији, а срце бива племенитије.</p> <p>Она диже о |
е и учене.{S} Оне гледају у свет смело, разборито и са самопоуздањем.{S} Све су дурашне и еманц |
>„Знала сам.{S} Та ти си увек била моје разборито добро дете!“</p> <p>Склопила сам очи, да је н |
ве љубави.{S} Ко данас пита за поштење, разборитост и остале душевне врлине?{S} Доста кад је ле |
на шта ће: да се смеје или да плаче над развалинама правде и сасушеном клицом светског здравог |
анас Лизи.</p> <p>Док се тетка вратила, разгледала сам књижицу.</p> <p>На насловном листу беше |
је она с неког орманчића донела јабуку, разгледала сам јој собицу.{S} Била је малена избица с ј |
е, и модрих усана и око лепог кроја.{S} Разгледала сам јој и одело.{S} Било је скромно, чисто и |
а сам радила нервозном хитрином а он је разгледао цвеће што је лежало на тезги.{S} Нисам дизала |
д ћеш доћи?{S} Како бих се с тобом радо разговарала, онако, као некада; можда не би одобрила ко |
сам, па се поред плетива својим мислима разговарам.{S} Други пут баш нећу.{S} Ал Боже мој — шта |
и ме чисто говорити и оно што морам.{S} Разговор овакав никад не почињем.{S} Мислим: не ће ме р |
и беше доброћуда изгледа старица и врло разговорна.</p> <p>— О, знам је добро, говорила је она. |
шта.{S} Још је срећа, кад се за времена разиђу, Али, ако их је везао који члан породице, онда ј |
и не постојан, а и мишљење нам се јако разилази; познати су ти његови господски назори, па се |
агали, или тек доникле, а после се опет разилазили.{S} Но ту неједнакост изједначило би време и |
ја, а можда и неупутно.{S} Наши се пути разишли, па нашто будити горке успомене.</p> <p>И ја са |
а молити течу, да ми овај ил онај израз разјасни.</p> <p>Тако сам од Обрадовића и Соларића поче |
за којом сам ја чезнуо.{S} Свака мисао разлази нам се још у основи; ја неразумем њу, а она мен |
„малосељана.“ Прабаба Ева није правила разлике.{S} Оставила је своје особине и једним и другим |
вела сам у њих.{S} Помајка није правила разлике између мене и своје кћери; учила нас је обе кув |
једног другоме.{S} У његовим беше мале разлике.{S} И пре су била пуна нежности; а ја сам се из |
о; доносио нам је и слао место играчака различитих књига.{S} Упознао нас је и с немачком литера |
актера! — Темпераменти могу бити сасвим различни и појмова о свету.{S} Укратко: у узајмном пошт |
он сам стиди жене из нижег сталежа.{S} Разлог нисам имала; али љубав је најосетљивија, па с то |
а то тетка.</p> <p>Рекла сам јој и свој разлог.</p> <p>Зар си и о мени тако судила? питаше она |
S} Доста да ниси удата, и то је довољан разлог, да с неким презирањем о теби говори.{S} Баш као |
м ја хтела.</p> <p>Сваки од њих имао је разлога зашто ме хоће.{S} Један ме хтео због овог, друг |
сам могла да побијем старичину тврдњу и разлоге а ни сасвим да их одобрим.{S} Жао ми је било мо |
шљотина, већ права истина.{S} Све су то разлози, због којих се већина жени и основи брачне срећ |
њој неколико дењчића другог рукописа; а разметнуто било је нешто папира и неког цртежа.{S} Све |
дишњег синчића.</p> <p>Путем сам и опет размишљала: јели ми посета умесна?{S} Нашла сам да јест |
ја све више хвата корена.{S} Често тако размишљам, особито у зимњим дугим вечерима.{S} Чујем ка |
е.{S} Партија је добра, па мисли, да не размишљамо ово, оно.{S} Може се после попишманити...</p |
то“ има своје „зато,“ а самоћа, патња и размишљање, научише ме још и извињавати...{S} Иронија и |
д Обрадовића и Соларића почела се учити размишљању и моралу, а Рајићева и остала дела што сам ч |
каква сам.{S} Да ће се нагађати о мени разне гатке, нисам ни тада сумњала.{S} Кад прочитате, б |
азним особама. </p> <pb n="139" /> <p>— Разним особама?! узвикнула сам, да се старка тргла.{S} |
тинским жаром срце загрејало, па ма и у разним особама. </p> <pb n="139" /> <p>— Разним особама |
а богатством, лаћа <pb n="163" /> ли се разних критичких подузећа.{S} Срећа их изневерила, те с |
р: хука, звиждукање пекара, жељезница и разних машинерија, беше се за неко време — као обично п |
још оне нису оставиле.{S} Долете па ме разоноде.{S} Никад ми није дуго време.{S} А како сам са |
веже тек — непогрешивост.</p> <p>Да је разонодим призвала сам је чешће себи и ту је познао и Б |
сродници; надметали се, који ће ме боље разонодити, особито за време мога боловања, после оног |
ла.{S} Тако се кућа не кући.{S} Тако се разорава.{S} Нисам од оних, што су им тек стара времена |
исам разорила туђу, већ своју срећу!{S} Разоравала сам је својевољно, јер би њезин темељ био че |
заповести, већ сам их вршила.{S} Нисам разорила туђу, већ своју срећу!{S} Разоравала сам је св |
одина; свршавао је већ 7 ми гимназијски разред.</p> <p>„Слажите се и будите брат и сестре,“ рек |
карактерном човеку врлина; показује уз разум и топло срце.“</p> <p>„Топло срце.{S} Коме још то |
су ми растрзале страшне муке.{S} Срце и разум, понос и љубав борила се у мени.{S} Дуго је траја |
вде и сасушеном клицом светског здравог разума.{S} Но и опет боли, још те како боли та глупост |
, него су потчињени, тврдој вољи, ћерци разума.“</p> <p>„Врло појетички; само се канда не слаже |
ту обично мисли и ради, а ево на рачун разума.{S} Међу тим слабо се ко обзире на савете његове |
а „партија.“ Стајала сам на три хиљаде, разуме се у шајну.{S} Но тада беше толика свота знатан |
са децом својом да светли пред светом, разуме се, не са душевним својствима и здрављем, већ у |
на млађа.{S} Видим, да има неког, ко ме разуме и ко ме не ће исмејати за то, што сам овако оста |
отребе да се исповеди, ал ономе, ко нас разуме...{S} Званична исповест слабо олакшава, особито |
је интересовала ни мене ни њега.</p> <p>Разуме се, да му се нисам исповедала, него место тога о |
ећи од мене.</p> <p>Погледала сам је не разумевајући.</p> <p>— Чудно вам је што тако говорим, р |
брадовићеве басне по најрадије, јер сам разумевала, а остали писци беху ми због мешања словенск |
ног не љубим.</p> <p>— Нисте ме, ћерко, разумели, бар не онако, како сам ја хтела.{S} Ја нисам |
је прави човек.{S} Но ви ме душо, нисте разумели.{S} Ја сам рекла: права љубав, а та незна за н |
е тужакам, ни да ме жале.{S} Неби ме ни разумели, ал вама ћу казати.</p> <p>Човек осети по кад- |
а“ ...{S} Ти и незнају шта је љубав.{S} Разумем, права љубав, а не оно, што веже падишу за њего |
ви су у своје време врлина.</p> <p>— Не разумем шта тиме мислите?</p> <p>— хоћу да кажем, да ни |
у сувопарније ствари и трудила се да их разумем; видила сам, да течу то весели; а за сироче нем |
.“</p> <p>Крв ми јурну у главу.</p> <p>„Разумем!“ узвикнула сам поносито. „Али није нужно да га |
где год је могао.{S} Доказа, да ме није разумео а још мање љубио оном љубављу, којом ја њега.</ |
сам ту препатила!{S} Па и опет ме није разумео.{S} На брзо се оженио, па ми и он газио углед г |
ницима моје врсте...{S} Попа ме неби ни разумео.{S} Рекао би ми можда — као у оној песми што је |
ежи поглавито у сличности карактера.{S} Разумете ме — карактера! — Темпераменти могу бити сасви |
убав?</p> <p>Спољашња лепота?{S} Шта ви разумете под том лепотом?{S} Кинез стеже својој ћерци н |
в никад не почињем.{S} Мислим: не ће ме разумети а могу ме и исмејати.{S} Чудан је свет.{S} Али |
пример превари у предмету своје љубави, разумите ме добро — ако се превари у предмету своје љуб |
ности</hi> оставља баш онда, кад је она разуму сасвим окренула леђа и — поклизла.{S} Тасе се он |
мени море осећаја, али да су потчињени разуму.</p> <p>Шта ли сам ту препатила!{S} Па и опет ме |
itle>“. „<title>Цветник</title>,“ од Ј. Рајића и његову историју: даље „<title>Нови плутарх</ti |
почела се учити размишљању и моралу, а Рајићева и остала дела што сам читала показаше ми колик |
позлило?!{S} Па је устрашено ухватих за раме.</p> <p>Она диже главу. </p> <pb n="140" /> <p>— Н |
<p>Поруменила сам и стисла се уз њезино раме; била би је још на улици пољубила, од среће, што у |
ом погледу.</p> <p>Тек што ми се почеше ране лечити, позледише се опет.{S} Јадног дана добила с |
бом повукло, а одкуд ми права да зледим ране, које је време излечило?!{S} Ћутала сам, држећи, д |
ан, сед и румен старац.{S} Дође до душе раније у школу, но што сад учитељи долазе, али прозове |
— морске логике.</p> <p>Тога вечера сам раније потражила своју сабу.{S} Рекла сам, да сам уморн |
ба бар две хиљаде да се запопи.{S} А ви рано, толико зацело имате?{S} Па га сад не упуштајте.{S |
а је што интересантно, кад је сека тако рано потражила своју собу?!</p> <p>— Лолица једна, и ту |
посетити...{S} Сад ће најбоље бити, да расечем лубеницу.{S} Ено мали сишао са столице.{S} Не з |
и“ и величанствен.{S} Био је „цветан“ и раскошан, али без искрена саучешћа и суза.</p> <p>Сутра |
.{S} Навикнут је био на комотан живот и раскошну удобност, коју неби могао имати, кад би се нас |
рве чарапе оплела, а течи је чисто коса расла, кад сам му у седмој својој години помагала другу |
ека одшила, паде ми поглед на икону, на распетије спаситељево.{S} Бацила сам се предњу и шапута |
, који Бого-човека предаје народу да га распне и поред уверења, да је невин...</p> <p>Она уздах |
Била сам изненађена, и некако чудновато расположена.{S} Нисам могла да побијем старичину тврдњу |
се налази.{S} Така „простакиња,“ така „распуштена грешница,“ заиста заслужује, да је отмени и |
ћеш тако, реци хоћеш ли, да се са женом раставим?{S} Подићу и небо и земљу док до цељи не дођем |
о одане!{S} Овако ће ме тек гроб од њих раставити.{S} То су једина створења, која ме још воле.. |
им уснама и пољубила је.</p> <p>Тако се растадосмо и упутисмо свака на своју страну.</p> <p>Ово |
о тежи и од онога, кад сам се с Миланом растала.{S} Тада — а сад — супарница.</p> <p>Даринка јо |
је велим презирали; особито кад би тај растанак изискивала и друга дужност.{S} Тако је с мајчи |
ма теби.{S} А зар није већи грех, да се растанемо сад, кад сам и по други пут увидео, да смо ст |
бито за време мога боловања, после оног растанка са Миланом.</p> <p>Душан је знао све тајне мој |
ко безазлена, да не зна ни „на чем жито расте...“ Ко год хоће може је преварити и онда, грех на |
евојачки још ме научио, како се осмехом растерују сузе а жеравица ледом заклања...</p> <p>Он је |
Успомена за успоменом ређа се у души и растрза ми срце.{S} Па кад су већ ту, да их покушам сни |
> <p>То ми је било доста.{S} Душу су ми растрзале страшне муке.{S} Срце и разум, понос и љубав |
лице, канабе, шифонер и један орманић с рафом, на коме је стајало нешто порцуланска и стаклена |
сти, али шта вреди, кад је љубавник, на рачун природности или мушке <hi>несталности</hi> остављ |
ћерко, ту обично мисли и ради, а ево на рачун разума.{S} Међу тим слабо се ко обзире на савете |
омуклим гласом он. „Нисам дошо да иштем рачуна о владању твоме; нећу ти ни љубавника убити; нем |
пет нисам мога да се решим за удадбу по рачуну.{S} Егзистенцију сам себи осигурала а брак сам с |
ност, него на право своје, не може бити рђав и непоштен, баш ако га и сумњиче.</p> <p>„Остала с |
е не ћете за то наћи увређени?{S} Нисам рђава, ако сам сирота!{S} А колико сам пута мислила о в |
шла сам да јесте.{S} Старица није била „рђава особа.“ За њу се још не зна ни добро ни зло; а ко |
а.</p> <p>Он се болно осмехнуо.</p> <p>„Рђава извина, секо моја.{S} Отвори само последњи лист с |
А да ви немислите <pb n="143" /> о мени рђаво, доказ ми је, што вас видим у мојој соби.{S} Из п |
ријих слушала, да у браку понајвише они рђаво живе, што се из љубави узимају?</p> <p>— Љубав! љ |
те?</p> <p>— хоћу да кажем, да није баш рђаво, што се у младости човек заноси и прецењује своју |
сам држала, да се обоје обмањујемо.{S} Ревносно сам настојала, да тај покренути осећај у њему |
о стрпљења сека-Мацо, све ће то доћи на ред; само док почнем седити...</p> <p>— Ето је сад опет |
м са собом а остало оставила да шогор у ред доведе.{S} И Даринка ме је сузним очима испратила; |
или тек на слици?{S} По писмама судећи, редак дар, чврст карактер, весела и живахна природа и о |
и провођаџија.</p> <p>Обично сам их све редом одбијала.</p> <p>„Шта чекаш?{S} Докле ћеш бирати? |
<p>„Толико не, ал једно туце још је на реду.{S} Јели по вољи да наставим?“</p> <p>„Мани их с м |
дина не тражи жену, већ новац. — Није у реду што ћу пред вама, дететом да кажем, али ко год мал |
и опет боли...{S} Успомена за успоменом ређа се у души и растрза ми срце.{S} Па кад су већ ту, |
олемика“ о овој или оној теми, но то је ређе бивало; обично смо се у назори слагали; те је он м |
пажње и надзора.</p> <p>— Може, али тек ређе.{S} Још ви незнате по неки варошки свет.{S} Мушки |
сам дуго и горко.{S} А кад је та врела река одшила, паде ми поглед на икону, на распетије спас |
ије знао шта чини.</p> <p>Опет је текла река времена, носећи и добро и зло у море заборава.</p> |
да пишем Милану.</p> <p>Писала сам му, рекавши, да сам отишла од њих.{S} Сирота сам девојка, п |
</p> <p>Уздахнула сам и оборила очи, не рекавши јој ништа.{S} Било ми је срамота, да потврдим и |
врсте...{S} Попа ме неби ни разумео.{S} Рекао би ми можда — као у оној песми што је рекао свети |
олази путем, којим види да многи ходе,“ рекао је неко; приметала сам у своју обрану.</p> <p>— М |
> <p>„Отићићу, тек ако ме ти не љубиш,“ рекао је човек, кога сам некада тако жарко волела и ког |
.</p> <p>Погреб је био, као што је теча рекао: „госпоцки“ и величанствен.{S} Био је „цветан“ и |
ности.{S} Боривој је имао право, кад је рекао, да је у мени море осећаја, али да су потчињени р |
о би ми можда — као у оној песми што је рекао свети Петар баба Ани.{S} Знате, што сам ја лане у |
тешко уздахнуо, спустио руке са лица и рекао одлучно:</p> <p>„Повешћемо га с нама.{S} У теби ћ |
, а шогор ваљда у обрану мушких само ми рекао; „Баш ко да је при женидби главно капитал.“</p> < |
ађите ми кола; идем сестри од тетке у * рекла сам помајци спремајући своје ствари.</p> <p>„Сест |
ме опет за руке.</p> <p>„Не шалим се“, рекла сам недижући очију и тако одлучним тоном; да сам |
да га не видим.{S} Кад сам их отворила, рекла сам хладно и одлучно:</p> <p>„Милане, иди кући же |
човек!{S} Зар ти не знаш да си ожењен? рекла сам трудећи се, да га умирим.“</p> <p>„Знам.{S} А |
ера сам раније потражила своју сабу.{S} Рекла сам, да сам уморна.{S} Нисам ни слагала; уморила |
ам усамљена са дужности према другоме,“ рекла је старица, то ми беше доказ, да имам посла с пош |
<p>„Слажите се и будите брат и сестре,“ рекла је помајка, приказујући ме својој деци.{S} Но ми |
<p>„Па што се смејеш?{S} Тако то бива.“ рекла је Даница и почела ме утврђивати да је не издам м |
> <p>„Мајка тако хоће; биће ти венчана“ рекла сам, а глас ми је зацело морао дрхтати.{S} Тако м |
обзирући се ни на што.</p> <p>Мајка је рекла: „заборавиће је поред друге богатије и лепште.“ Т |
на; још сам за удадбу млада.{S} Тако је рекла и баба-Мари.</p> <p>Нисам је мислила издати; али |
постељу, а мајка ме погладила по челу и рекла некако сухопадно;</p> <p>„Знала сам.{S} Та ти си |
о ви ме душо, нисте разумели.{S} Ја сам рекла: права љубав, а та незна за неверу.{S} Она се гас |
струци и да — заборавим.{S} Својима сам рекла, да сам се давно решила за то, а сада сам добила |
ра-дан сам отишла старици.{S} Тетци сам рекла да ћу у парк.{S} Бојала сам се да ми неће допусти |
исам одређивала, шта је љубав; само сам рекла, да је она љубав права, која потиче из душевног с |
ја с тобом, рече ми на то тетка.</p> <p>Рекла сам јој и свој разлог.</p> <p>Зар си и о мени так |
сте и ви Српкиња.</p> <p>— Српкиња сам, рекох, па седох опет на клупу.</p> <p>— И ја ћу се одмо |
p>Сад ме је тек старка интересовала, те рекох:</p> <p>— Ја би вас молила да ме одведете до њези |
рло добро и свеже.{S} Бојадишу га жутом репом и сафраном, ал ја то осетим по мирису, па волим п |
се бојим да не буде каква изгреда...{S} Ретки су и људи, који јачем искушењу не подлежу.{S} Па |
а, или подлегну одмах у почетку.</p> <p>Ретки су људи, које патња није кадра сломити.</p> <p>— |
нитија „биљка“ човечија срца и душе.{S} Ретко је земљиште у ком она ниче, а ретко се ко труди и |
{S} Ретко је земљиште у ком она ниче, а ретко се ко труди и да је позна.{S} Зато се с њоме и ње |
лика свота знатан капитал.{S} Сљед тога ретко беше недеље а да није на моји врати закуцао по ко |
ш влада.{S} Праве свете љубави, сада је ретко!{S} Та света љубав мужа и жене давно је детињариј |
писмено саопштимо.</p> <p>Даница му је ретко испунила жељу; била је детињастија и несташнија о |
од, већ домаће васпитање и окона. „Дете ретко слуша оно шта му се каже, већ радо полази путем, |
њен као Обрадович?</p> <p>— Велики људи ретко су потпуно сретни.{S} Ако их не гоне људи, хоће д |
не и поштују тек устима, речма, а срцем ретко ко за њима жуди.</p> <p>— Зато и јесте све мање љ |
бојала сам се да се не одам, па сам му ретко и писала.{S} Оставила сам тај посао Даници, но он |
и.</p> <p>— И то је само доказ, да таке реткости треба тим више штовати! прекидох је и нехотице |
{S} Седи.“ Било је све што сам му могла рећи.{S} Примио је понуду и ћутање опет настаде; ја сам |
ниси ме морала обмањивати.{S} Могла си рећи: „не волем те!“ А не да ме тако гадно превариш!“</ |
примила већ и ја.</p> <p>Хтела сам јој рећи, чија је то песма, но она настави:</p> <p>— Добра |
Тек после неколико тренутака могла сам рећи:</p> <p>„Зашто си то чинио?!“</p> <p>„Зашто? понов |
мешећи се.</p> <p>Он уздахну. „Хтео сам рећи, да би моја помоћ била незнатна.{S} Ти га љубиш и |
а рече:</p> <p>— Знала сам да ћете тако рећи.{S} Тако говори младост.{S} Кад неби ни она тако г |
{S} Но куда ми одосмо, а хтела сам само рећи, да моји греси нису обични.{S} Нисам ја никад гази |
а и задовољна; он је тако добар.</p> <p>Рећи ћеш:{S} А Душан? — Њега сам да боме волела, ал сад |
и......</p> <p>— Зашто, мајко?</p> <p>— Рећиће се можда, да вам је јунакиња сувише идеално ство |
мо обоје сретни.{S} Или ако нећеш тако, реци хоћеш ли, да се са женом раставим?{S} Подићу и неб |
а као у грозници.</p> <p>„Што ћутиш?{S} Реци, да хоћеш.{S} То није грех: жени ћу оставити сво д |
} Знам их,“ рече ми сестра озбиљно; већ реци, шта чекаш?{S} Измећу толиких ваљда си могла једно |
последњим старичиним речма.</p> <p>— Па реците мајко, шта би требало женскиње да чини, да корак |
нала како он мисли, но сад сам већ дала реч и јуче смо се прстеновали.{S} Ја сам опет весела и |
.{S} Чекала ме је.</p> <p>— Одржали сте реч, а већ сам мислила, не ћете доћи.{S} Но причекајте, |
како о томе мислим.{S} Ви слабо једете! рече она, нудећи ме.{S} Глете само; још ово парченце хл |
да тог.</p> <p>— Гле ви се и не чудите! рече она.{S} Ја сам држала да ће те пљенути рукама и по |
> <p>— Видите суревњивост мога друштва, рече она.{S} Није ништа племенито, но и опет у њојзи уж |
је била — необична.</p> <p>— Политика, рече она, пруживши ми лист.{S} Невидим добро; ситна је, |
ко?</p> <p>— Баш тако сам и ја мислила, рече она, оборивши очи: а то је и цела истина; само је |
>— Тако сам од прилике нагађала и сама, рече ми за тим.{S} А шта ви мислите о мени?</p> <p>Обор |
се.</p> <p>— Не, душо, врло ме занима, рече она узевши с ормана котарчицу с бресквама, ал дост |
чевидно јако узрујана.</p> <p>— Видите, рече промуклим гласом, у црвеном кавезу ми је Дамјан и |
</p> <p>— Деца се увек страше старости, рече спустивши се опет уз мене; али само с почетка.{S} |
/p> <p>— Чудно вам је што тако говорим, рече она тужно.{S} То показује добро срце или непознава |
о ми ниси казала; ишла би и ја с тобом, рече ми на то тетка.</p> <p>Рекла сам јој и свој разлог |
ивену рукописану књижицу.</p> <p>— Ево, рече, пруживши ми. — Најпре сам вам хтела све усмено ка |
гледе у ходник, немају зрака ни толико, рече старка, кад нас је у собу увела.</p> <p>Примила са |
ла га је.</p> <p>— Добро велите, ћерко, рече старица а лице јој узе сетан, да не речем, болан и |
. </p> <pb n="140" /> <p>— Не бојте се. рече, благо се осмехнувши.{S} Неће ми ништа фалити.{S} |
у обе руке.</p> <p>„Шта да ти опростим? рече он не прихвативши их. „Љубав се изнудити не може, |
еможе с тобом тичати; боле га ножице! — рече ми мали Милан.{S} Сестре га звале „брацом“, па се |
е и боље познајеш.“</p> <p>„У тебе је,“ рече он не дижући очију и некаквим меким гласом, „море |
и Душана, шта је с њим.</p> <p>„Ту је,“ рече ми он „видео сам га и јуче.{S} Паздравио те.{S} Но |
на сметњи!“</p> <p>„Сирото моје дете,“ рече она тренутно, па ме загрливши и пољуби у чело.{S} |
p>„Још месец, два, па ће и Милан доћи,“ рече једног дана Даница. „Па је л' мајко, хоћемо ли га |
едајући на своје место.</p> <p>„Стано,“ рече он ухватив ме нагло за руке; „ти си много патила.. |
тим ми опет приђе.</p> <p>„Остави то,“ рече узевши ми ђерђев из руку; „још ми та кошуља не тре |
“</p> <p>„Мани их с миром.{S} Знам их,“ рече ми сестра озбиљно; већ реци, шта чекаш?{S} Измећу |
ила.</p> <p>„Што дрхћеш, змијо глатка?“ рече промуклим гласом он. „Нисам дошо да иштем рачуна о |
одао.</p> <p>„То је зацело наруџбина?“ рече он, показујући на шешир што сам радила.</p> <p>„Је |
кнула сам и дигла очи.</p> <p>„Опрости“ рече он пруживши ми мој дневник.{S} Давно сам опазио да |
м отвори канцеларију и отпочне радити,” рече мајка, узевши ме оштро на око.</p> <p>Мени јурну к |
ена у кући моје помајке.{S} Једног дана рече ми Даница поверљиво, да ми се јавио младожења, поп |
p> <p>Засмејала се некако чудновато, па рече:</p> <p>— Знала сам да ћете тако рећи.{S} Тако гов |
знадоше о њој баш ништа; само сека-Маца рече, — баш је била унела штрудлу — да је знаде. — Стан |
жљиво читала.{S} На једанпут диже очи и рече:</p> <p>— Читајте ово!{S} Прочитала сам гласно пок |
ва дана је отпутовао.{S} При поласку ми рече, да ме љуби и питаше: дали и ја тако осећам.</p> < |
Кад сам свршила, узе ме за руке и нежно рече:</p> <p>„Добар бранилац.{S} Али овог пута се труди |
<p>Слушала ме је стрпљиво, и тада тужно рече: „Лако је теби, ал у мени као да су две природе; ј |
од родитеља.{S} Она радо пристаде и још рече, да ће ми храну давати бесплатно, а са прихода мој |
ече старица а лице јој узе сетан, да не речем, болан израз.{S} Зар се данас склапа брак из узај |
</p> <p>„Ћути Милане, ћути!{S} Већ таке речи су грех из уста ожењена човека.</p> <p>„Нећу, да ћ |
дужности према другоме.</p> <p>Последње речи изговорила је једвачујно а глава јој клону на прси |
е је поред друге богатије и лепште.“ Те речи звучаше ми непрестано у души; и ја сам остала да ж |
оне песме.</p> <p>— Добро пише.{S} Вади речи из срца и душе.{S} Ту је опет преврнула неколико л |
во!{S} Прочитала сам гласно показане ми речи.{S} Оне су гласиле</p> <quote> <l>Па се моли тамо |
аписала то неколико хладни и равнодушни речи!</p> <p>Да заборавим своју тугу требало ми је што |
} Чудно ми је и самој.{S} Кад-кад немам речи.{S} Мрзи ме чисто говорити и оно што морам.{S} Раз |
p>Од тога доба није ми изјављивао љубав речима, али је сваки поглед козивао, како му је у срцу. |
ада, тек да ми нанешену неправду топлим речима олакша.{S} Та он је био мушки, па ако је мене мо |
а руке, уверавјући ме нежним и страсним речима о својој љубави.</p> <p>Ћутала сам и јецала.{S} |
у њима — врши се, али како?!{S} Свађа, речкања, пребацивање, гунђање, плач и уздисаји свакидаш |
носе, хвале, цене и поштују тек устима, речма, а срцем ретко ко за њима жуди.</p> <p>— Зато и ј |
ја и бол звучаше у последњим старичиним речма.</p> <p>— Па реците мајко, шта би требало женскињ |
борби живота нестане!</p> <p>— По вашим речма, спољашња лепота мало утиче на праву љубав?</p> < |
роман или приповетку, него тек по неке решавајуће догађаје из свога живота.{S} Појединости нек |
о друге породице, да пренашам гласове и решетам ову или ону кућу, као што то чине многе токорсе |
.{S} Својима сам рекла, да сам се давно решила за то, а сада сам добила журан позив од те и те |
p>Био ми је загонетка; но брзо сам и њу решила.{S} Он је заволео — другу. </p> <pb n="161" /> < |
ништа пречила, ал опет нисам мога да се решим за удадбу по рачуну.{S} Егзистенцију сам себи оси |
ћ.</p> <p>Лепим није хтео, за то је суд решио 10 фор. месечно.{S} Могла сам добити и више, но ј |
а често хвата и „паметне“ и „племените“ рибице! ...</p> <p>Да се лакше могу поновити — ако дође |
аш као да ниси свестан створ, већ мртва роба, која остане у дућану, што нема купаца, или што је |
, да су таки људи у самој ствари „лакша роба“ ...{S} Ти и незнају шта је љубав.{S} Разумем, пра |
ема купаца, или што је лошија од остале робе.</p> <p>Кад човек чује, или чак и осети таку пресу |
журан позив од те и те фирме.{S} Готову робу понела сам са собом а остало оставила да шогор у р |
ицом стиже тело.{S} Тамо ће га дочекати родбина са свештенством, па са станице одма сњим у гроб |
ва, кад човек нема своје деце ни блиске родбине.{S} А уз то има велику титулу а мало — новца; п |
имати бољу матер, но у жени, која га је родила, ал не схваћа и занемарује своју дужност.“</p> < |
за оно мало новаца што ми је остало од родитеља.{S} Она радо пристаде и још рече, да ће ми хра |
ста мени је врло чудно понашање такових родитеља, особито матера.{S} Зар оне не увиђају, каква |
саучешћем.</p> <p>„Сетила сам се својих родитеља,“ био ми је одговор.</p> <p>Те вечери добила с |
аничника, јединца сина прилично имућних родитеља.</p> <p>Родитељи његови искаше, да одмах звани |
ању,“ говорио је он, „овако нећу срдити родитеље, а бићемо обоје сретни.{S} Свет ће само знати, |
о би било, да ради оне церемоније срдим родитеље а нас обоје изложим сиротовању,“ говорио је он |
ми се није допало, али деца се волела а родитељи не попуштају, па шта сам знала друго чинити, ј |
изјавио, да хоће да ме узме, хтедоше га родитељи искључити из наслеђа.{S} Хтели су богату парти |
10 година.{S} Он и тетка беху ми драги родитељи.{S} Кад су ме примили, било ми је тек пет годи |
према момку; али тој погрешци су обично родитељи били узрок; млада срца била су бар увек непокв |
сина прилично имућних родитеља.</p> <p>Родитељи његови искаше, да одмах званично предам сво св |
<p>Избор младожење оставила сам њезиним родитељима, а поглавито њојзи.</p> <p>Они изабраше ваља |
да прими 10 фор. што јој је шиљао неки рођак из Срема.{S} Друго о њој не зна.{S} Мало је говор |
о никад нећу заборавити.{S} Па и сирота рођака још доста млада лепа женица, толико је плакала з |
и онда је била мирнија.</p> <p>— Је-ли рођака дошла? питала сам радознало.{S} Знала сам да је |
.{S} Па како се радовала, кад је видила рођаку!{S} О, то никад нећу заборавити.{S} Па и сирота |
ућњег газду да телеграфише по неку њену рођаку тамо у Срем.{S} Учинимо јој по жељи и онда је би |
ма.{S} Мајка и Даница беху отишле некој рођаци у посету.</p> <p>Ја сам везла, а он је у другој |
и пружити руку и јавити се и на блиским рођацима својега мужа, а често и својим, тек за то, што |
ен-дан.{S} Хахаха! — Педесети девојачки рођен-дан!</p> <p>Ху, како је хладно!{S} Ветар хујуче а |
тати:</p> <p>И опет девети фебруар, мој рођен-дан.{S} Хахаха! — Педесети девојачки рођен-дан!</ |
е лакоумље и себичност.{S} Зар је човек рођен тек да само ужива?{S} Зар он нема племенитија поз |
волела, њега сам поштовала и волела као рођена брата.</p> <p>Сад ме је опет нашао.{S} Практицир |
је мени необично одано, скоро већма но рођеној матери својој.</p> <p>Мајчински осећаји пунили |
ћи се.{S} Десет година ме поштовали као рођену матер своју.{S} Једанаесте године заболеше ме оч |
, да ме имају у старости издржавати као рођену матер своју, а док сам млађа, издржаваћу се сама |
Ништа друго, већ да проклиње час свога рођења!{S} Заиста мени је врло чудно понашање такових р |
лонила где год, па читала какав немачки роман или по коју првину М. Видаковића, које је мајка т |
допунио.</p> <p>Но да скратим; не пишем роман или приповетку, него тек по неке решавајуће догађ |
поветком не ћете стећи гласа.{S} Таких „романа“ мало ћете продати......</p> <p>— Зашто, мајко?< |
о и тужно гледале су ме те миле очи.{S} Рука ми је задрхтала а смртоносно оружје пало са праско |
што живовати живот без сврхе?{S} И моја рука одапе пиштољ.</p> <p>„Збогом Боривоју!....{S} Због |
е смркло а срце ми стегнула нека ледена рука. </p> <pb n="157" /> <p>Кад сам се освестила, лежа |
хтало, па сам осећала да ће задрхтати и рука...</p> <p>Уздахнуо је и махнуо руком преко чела.</ |
а је, припасаћу кецељу и на ново засука рукаве, чим ме похвали — и ради чак и оно, што је мој п |
“, подржавајући устима тичије пипкање а рукама лепршање.</p> <p>Сад ми друго не остаде, већ да |
о не зна и не познаје.{S} Тамо ћу те на рукама носити и бићемо обоје сретни.{S} Или ако нећеш т |
ла сам се од призора тог и покрила лице рукама.{S} Он их нежно скиде и загледа ми у очи.{S} Скл |
p>„Мој син?“ јаукнуо је он, покрио лице рукама и стајао немо и непомично.{S} Груди му се бурно |
она.{S} Ја сам држала да ће те пљенути рукама и побећи од мене.</p> <p>Погледала сам је не раз |
а већма него пре.“</p> <p>Узео ме је за руке, уверавјући ме нежним и страсним речима о својој љ |
са мене.{S} Кад сам свршила, узе ме за руке и нежно рече:</p> <p>„Добар бранилац.{S} Али овог |
<p>„Стано,“ рече он ухватив ме нагло за руке; „ти си много патила... патиш и сада.{S} Но буди п |
Шалиш ли се? питао је узевши ме опет за руке.</p> <p>„Не шалим се“, рекла сам недижући очију и |
прости!“ молила сам га, пруживши му обе руке.</p> <p>„Шта да ти опростим? рече он не прихвативш |
амажите комадић и том малом.{S} Из ваше руке радије ће јести. </p> <pb n="145" /> <p>— Зашто; м |
ечаше моје две ученице тарући ми чело и руке, а чело ногу стајаше он погнутом главом и сузним о |
ита загонетко!“ узвикну он, пустивши ми руке; „но и ја сам крив, па нек ти буде по жељи.</p> <p |
ковича, а и Караџића и све што ми је до руке дошло.{S} Камо среће да нисам ништа читала!{S} Ста |
тајао.{S} Затим тешко уздахнуо, спустио руке са лица и рекао одлучно:</p> <p>„Повешћемо га с на |
неког времена дође и он у врт.{S} Преко руке је носио моју мараму.{S} Сад је изледало да је мир |
што је тако анђеоска створа, па дошла у руке нечовеку......{S} Од ње је доста, што је лепа и шт |
ави своје?!</p> <p>Предала сам му све у руке, уговоривши, да ме имају у старости издржавати као |
беше много хладнији него обично.{S} Ни руковали се нисмо, а иначе нам је то био обичај.</p> <p |
> <p>Тргла сам се од те мисли и махнула руком преко чела; ваљда да је отерам.{S} Али све заман; |
па ма иначе како да сам чезнула за том руком...{S} То је видите узрок, а не хладно срце.“</p> |
и и рука...</p> <p>Уздахнуо је и махнуо руком преко чела.</p> <p>Настала је несносна тишина.{S} |
Сузе јој се засијаше у очима.{S} Она их руком убриса и настави:</p> <p>— Три дана пред смрт, мо |
ми поглед на адреси тој.{S} Познала сам рукопис — Миланов.</p> <p>Задрхтала сам. „Шта ће сад од |
па суди!</l> </quote> <pb n="151" /> <p>Рукопис је био обичан, а правопис, на моје чуђење, нов |
тако беше у њој неколико дењчића другог рукописа; а разметнуто било је нешто папира и неког црт |
и онда извади чак са дна једну сашивену рукописану књижицу.</p> <p>— Ево, рече, пруживши ми. — |
и, седила је дубоко у ноћ и читала неку рукописну књижицу.{S} Кад је прочитала, спалила је ту у |
Доситеја Обрадовића, које су биле још у рукопису.</p> <p>Све сам радо читала, но Обрадовићеве б |
{S} Хтео сад да одем но Данка ме узе за руку и одведе у твоју собу, да ми покаже шешир, што јој |
о у собу, дошла је мајка;“ па ме узе за руку, као и лане што је чинио, те уђосмо заједно у кућу |
драви и сретни.</p> <p>Старка ми стиште руку.</p> <p>Ја сам и нехотице привукла њезину руку сво |
p>„Остави то,“ рече узевши ми ђерђев из руку; „још ми та кошуља не треба, па не квари те очи; в |
е, отмене „даме“ стиде на улици пружити руку и јавити се и на блиским рођацима својега мужа, а |
ва; а понос ми није допуштао, да „лижем руку,“ која се могла ма у шали на мене измахнути, или к |
кћери.</p> <p>Опростила сам се на брзу руку, обећавши да ћу скоро опет доћи.{S} Оне ме задржав |
а.{S} За то сам одмах отворила на своју руку радионицу и трговину шешира, где сам са две девојк |
зи уживам; видим, да ме воле бар у неку руку...</p> <p>С тим отвори и зелени кавез.{S} Аполо и |
p> <p>Ја сам и нехотице привукла њезину руку својим уснама и пољубила је.</p> <p>Тако се растад |
<p>Извила сам своје из његових усијаних руку.{S} Срце је у мени дрхтало, па сам осећала да ће з |
</p> <p>То је било пре две недеље...“ А румен стида суну ми у лице.{S} Чинило ми се, да сам се |
шевљењу дужности а лице јој облила лака румен.{S} Гледајући је тако појмила сам њезино некадашњ |
се сећам свог учитеља.{S} Крупан, сед и румен старац.{S} Дође до душе раније у школу, но што са |
цати, но тек за тренутак; после ме обли румен стида; и свега нестане. „Која вајда,“ севну ми кр |
косе, бисер зуба, чарних очију и бела и румена лица, већ којој је главни основ узајмио поштовањ |
једра плећа љубљене особе спадну и кад руменило са лица у борби живота нестане!</p> <p>— По ва |
д ми се у машти указа жена с дететом на руци.</p> <p>Обоје ме прекорно гледали.</p> <p>„Не отим |
ињао, да је подне већ прошло.</p> <p>За ручком сам питала течу и тетку, знајули што о фрајла-Ст |
ати, месити прати и све женске домаће и ручне послове.{S} Мене је осим тога дала изучити и маша |
ће да има љубљену особу пошто по то; па руши све што јој је на путу; брак се ту гази нотама, ве |
акињу, „што се меша са сваким;“ те тиме руши углед кругу, у коме се налази.{S} Така „простакиња |
јем.{S} Доцне је, али да није било лако рушити своју срећу за рад дужности, то је истина!</p> < |
ог адвоката, а у шогора беше син Душан, с ким се још од пре познавао.</p> <p>Душан је био мојих |
и женског човека.</p> <p>— Ту се мајко, с вама не слажем.{S} Зар је љубав и поштовање једно ист |
дило; ево ти мараме.“ Па ме огрте у њу, с таком пажњом, као да сам какво слабо болесно дете.</p |
дрхтало, но поглед сам мирно издржала; с последњим издисајем моје љубави према Милану никла ми |
„а знај, да за мене више среће нема.{S} С мајкином исповести одлетила је за увек.{S} Патња је м |
S} Од свега је остала само успомена.{S} С те стране није ми удадба ништа пречила, ал опет нисам |
звисило над њиме, па нико не замера.{S} С радошћу узима стан тако усамљено женскиње у друштву с |
<p>„Све муштерије што ме и сад ишту.{S} С годинама порастиће ми и капитал.</p> <p>Сестра се нас |
мо.{S} Дакле с његове стране је љубав а с њене тек симпатија и сажаљење!{S} Зарад њезине милост |
него кад може да задовољи оне, који га с љубављу сретају! </p> <pb n="152" /> <p>Још и сад се |
а и рекао одлучно:</p> <p>„Повешћемо га с нама.{S} У теби ће имати бољу матер, но у жени, која |
обично одата.{S} Доцније сам видила, да с тога што је волела Душана, надала се сиротица да ћу п |
ниси удата, и то је довољан разлог, да с неким презирањем о теби говори.{S} Баш као да ниси св |
варалице, које често ступе у савез, да с удвојеном силом још лакше варају и левентују, али чим |
? ви и пишете?{S} Незадовољни сте можда с оним што вас окружава?{S} Али с мојом приповетком не |
<p>— Зашто ми ниси казала; ишла би и ја с тобом, рече ми на то тетка.</p> <p>Рекла сам јој и св |
мо.</p> <p>Кад сам се сутра дан упутила с тетком жељезници, једва смо улицом пролазиле, тако је |
тарица, то ми беше доказ, да имам посла с поштеном женскињом.{S} Друга каментара није ми требал |
не љубави, кад ми се у машти указа жена с дететом на руци.</p> <p>Обоје ме прекорно гледали.</p |
Гле, даћу ти јабуку!</p> <p>Док је она с неког орманчића донела јабуку, разгледала сам јој соб |
м имала; али љубав је најосетљивија, па с тога често и неповерљива.</p> <p>Кад је то видео, хте |
еном Аполо и Дијана; а ено мали се игра с Аурором и цицаном Марком.{S} Сви су добри и сви ме во |
.{S} Усили се, па те дочека Бог те пита с каквим ђаконијама.{S} Често таким, да убија кућу.{S} |
ам јој собицу.{S} Била је малена избица с једним прозором.{S} Сав намештај је био: једна постељ |
ар сам ја лења, сека-Мацо!</p> <p>— Бог с вама! а ко то каже? зато ми је баш и чудо; девојка на |
„Врло појетички; само се канда не слаже с истином.{S} Зар ти није већ дневник казао, да се то м |
жицу донети.</p> <p>— Секо, баца неможе с тобом тичати; боле га ножице! — рече ми мали Милан.{S |
и тешко.{S} Питала сам и Душана, шта је с њим.</p> <p>„Ту је,“ рече ми он „видео сам га и јуче. |
ођох тражити тетку.</p> <p>Нашла сам је с неким познаницима тек на станици.{S} О старици јој ни |
изискивала и друга дужност.{S} Тако је с мајчинском љубављу, а тако треба да буде и код полске |
поболи тичица, па већ се питаш: да није с твоје кривице?{S} А оне, матере, занемарују своју дец |
а, кад сам прочитала то писмо.{S} Дакле с његове стране је љубав а с њене тек симпатија и сажаљ |
} Примити је никако нисам смела, бар не с мирном савешћу.{S} Навикнут је био на комотан живот и |
ште им је хладно и природно.{S} Дружење с мушки интимно, често интимније но с женскињом.{S} Ост |
утак, много тежи и од онога, кад сам се с Миланом растала.{S} Тада — а сад — супарница.</p> <p> |
о се ко труди и да је позна.{S} Зато се с њоме и њезиним именом и тера — швиндлерај.</p> <p>Узд |
ог и ово: „Кад ћеш доћи?{S} Како бих се с тобом радо разговарала, онако, као некада; можда не б |
окорсе у госте, па све књижурине вучете с вама.{S} Ту вас ко може видити, а знате, — ко хоће да |
p> <p>— Шта ће вам?{S} Ваљда не мислите с њоме на јвност?</p> <p>Поруменила сам.</p> <p>— Ништа |
аиста жалосно.{S} Срам их било!{S} Хоће с картањем на новац бајаги неке забаве.{S} Лепа забава, |
а различитих књига.{S} Упознао нас је и с немачком литературом.{S} Сви дечији писци и песници т |
S} Ја, која сам дотле сањала о љубави и с оне стране гроба и држала, да никога више љубити не м |
те сам и његово захтевање свагда радо и с вољом испунила.</p> <p>Тим начином зближисмо се ја и |
а она неби пустила од себе, онда кад би с њоме заједно пропало, а у даљини се сијао зрачак наде |
е можда с оним што вас окружава?{S} Али с мојом приповетком не ћете стећи гласа.{S} Таких „рома |
т.{S} Исто тако не силази нама љубав ни с ким ни у гроб.{S} Она остаје као нека клица вечито у |
ратним кућама они прозори, што су равни с тротуаром, прозори обитаћих соба.{S} Дотле сам држала |
за тим сам према свом стрпљењу и пажњи с којом сам читала, добила по неку награду; обично воћа |
, душо, врло ме занима, рече она узевши с ормана котарчицу с бресквама, ал доста си на глас чит |
ам имала ни каде.{S} Баш је стигао влак с бароном.</p> <p>Погреб је био, као што је теча рекао: |
тински и већма него себе</hi>; а не тек с моментани страсни осећаји животињска нагона, који су |
та незна за неверу.{S} Она се гаси тек с нашим животом само сам још додала: да човек, ако се н |
жења добија и у месту ваљану девојку ал с мање мираза...</p> <p>Прекинула сам читање и питала: |
апутао је пламтећим оком. „Остани, имам с тобом да говорим.“ Па ме ухвати око паса и пољуби у ч |
о топло око срца.{S} Чини ми се, да сам с педесет година млађа.{S} Видим, да има неког, ко ме р |
све јасно.{S} Поглед јој се није слагао с оним старачким лицем.{S} У том погледу лежала је нека |
м не умем казати.</p> <p>— То је баш ко с Димитријем Обрадовичем.{S} А је ли бар он срећан, или |
а млађег од себе.{S} То се није слагало с моји назори.{S} Али све бадава; ја сам га поштовала и |
ече спустивши се опет уз мене; али само с почетка.{S} После обично постану добри пријатељи.{S} |
ење с мушки интимно, често интимније но с женскињом.{S} Остало је женскиње ограничено, а оно се |
аве ферије.{S} Боривој; учио је заједно с Миланом једну исту струку.{S} Иначе је био честит, ра |
Сав намештај је био: једна постеља, сто с две столице, канабе, шифонер и један орманић с рафом, |
S} Је ли Милане, ти волиш мајку?{S} Већ с питањем сам хтела потврђујући одговор.</p> <p>Дете по |
толице, канабе, шифонер и један орманић с рафом, на коме је стајало нешто порцуланска и стаклен |
да црпи! — Где тога није, дере му кожу с леђа, да накити своју душевну наготу.{S} Право има, к |
три стотинице, а он може добити девојку с хиљадама!“</p> <p>„Сирота Стана, како ће јој бити!“ ј |
усрећи.{S} Зато одавно меркају девојку с новци, а он одмах препоручио мене.{S} Партија је добр |
има, рече она узевши с ормана котарчицу с бресквама, ал доста си на глас читала.{S} Ја не би мо |
и по вољи да наставим?“</p> <p>„Мани их с миром.{S} Знам их,“ рече ми сестра озбиљно; већ реци, |
м, да ме воле бар у неку руку...</p> <p>С тим отвори и зелени кавез.{S} Аполо и Дијана радосно |
ам крив, па нек ти буде по жељи.</p> <p>С тим је одјурио из собе.</p> <p>Како ми је било, тешко |
чи моју постојбину, фрушку гору.</p> <p>С моје стране не беше дакле никакве кривице, па и опет |
а моју примедбу и тужно додала.</p> <p>„С тога ћу пропасти.“</p> <p>Природа јој беше доиста заг |
белешке? читај, бар да чујем.“</p> <p>„С драге воље; само док га донесем.“ Донела сам и читала |
оже свестан човек заволети мртву лутку, са њезина шарена одела, исто тако не може истински воле |
еци.{S} А она је доста кажњена и онако; са снахом се није слагала, па је умрла код Данице, која |
ече, да ће ми храну давати бесплатно, а са прихода моје „сермије“ да се одевам. „Тако ће бар не |
.{S} Глете само; још ово парченце хлеба са маслом.{S} Та узмите, тек сте га коштали!{S} Немојте |
Та зар је један, који се оженио тек да са жениним имањем господски левентује <pb n="149" /> и |
оту.{S} Право има, кад је нашла медведа са дебелом кожом!...</p> <p>Старка беше дошла у ватру.< |
реме мога боловања, после оног растанка са Миланом.</p> <p>Душан је знао све тајне моје, но Бор |
ме је стрпљиво слушао, не скидајући ока са мене.{S} Кад сам свршила, узе ме за руке и нежно реч |
{S} Често бих таки брачни пар споредила са две варалице, које често ступе у савез, да с удвојен |
је нека младалачка живахност, помешана са искреношћу и добротом.</p> <p>Поглед је био у правом |
ина је света, да је свака љубав спојена са тежњом и чежњом, да нам је љубљена особа у близини и |
и сумњиче.</p> <p>„Остала сам усамљена са дужности према другоме,“ рекла је старица, то ми беш |
ти.{S} Овако сам остала вечито усамљена са дужности — дужности према другоме.</p> <p>Последње р |
же тело.{S} Тамо ће га дочекати родбина са свештенством, па са станице одма сњим у гробље.{S} Т |
га дочекати родбина са свештенством, па са станице одма сњим у гробље.{S} Тако то бива, кад чов |
} Подајте и маломе.{S} Ено се опет игра са мачком и псетом, „мојим друштвом.“ Заборавила сам да |
ше је само као простакињу, „што се меша са сваким;“ те тиме руши углед кругу, у коме се налази. |
акве кривице, па и опет их брзо нестаде са света; колера их једног дана све покосила.{S} Још и |
.{S} Затим тешко уздахнуо, спустио руке са лица и рекао одлучно:</p> <p>„Повешћемо га с нама.{S |
у башту.</p> <p>„Што плачеш?“ питала ме са саучешћем.</p> <p>„Сетила сам се својих родитеља,“ б |
ом да светли пред светом, разуме се, не са душевним својствима и здрављем, већ у спољашњем блес |
која потиче из душевног сродства, а не са спољашњости, заноса или животињског нагона.</p> <p>— |
е бабадевојке, која се грозила трговине са срцем и гадила пољупца — без љубави.</p> <p>Старка з |
жност да га одбијем. „Он брка поштовање са љубављу, а док први занос пређе па увиди, да сам и ј |
ли ако нећеш тако, реци хоћеш ли, да се са женом раставим?{S} Подићу и небо и земљу док до цељи |
ше...“</p> <p>„Љубила сам га,“ те ми се са усана.</p> <p>Он се болно осмехнуо.</p> <p>„Рђава из |
" /> <p>— Па шта да се ради? омачеми се са усана, после неколико тренутака.</p> <p>— Шта да се |
ваљало журити.</p> <p>Опростила сам се са старицом, обећавши, да ћу скоро доћи и књижицу донет |
а у дому моје помајке, долазио је чешће са својом мајком.{S} Једном је у нас провео читаве фери |
и мислила! одјекну ми у души, а ваљда и са усана, јер обе дотрчаше мојој постељи.</p> <p>„Шта т |
} Оне гледају у свет смело, разборито и са самопоуздањем.{S} Све су дурашне и еманциповане од с |
неко време по кутији и онда извади чак са дна једну сашивену рукописану књижицу.</p> <p>— Ево, |
ти — ако дође до „замерке“ — повела сам са собом и малог Милана, теткиног трогодишњег синчића.< |
е и те фирме.{S} Готову робу понела сам са собом а остало оставила да шогор у ред доведе.{S} И |
ку радионицу и трговину шешира, где сам са две девојке радила неуморно.</p> <p>Једног дана ради |
ам.</p> <p>То је трајало, све док нисам са ужасом увидела, да је баш то само прегоревање и бриг |
апутала:</p> <p>„Оче, јеси ли задовољан са својом јадном ћерком?{S} Делала сам по твојој светој |
— После неколико дана био је већ веран са ћерком богата поседника П...ћа.{S} Да ли из наклонос |
говори глас „р“; обично га је замењивао са „и“ и „л“, или га је сасвим изостављао.</p> <p>Умери |
ижица је учинила, што „баца“ није могао са „секом“ да — тичи.</p> <p>Тетка је далеко изашла пре |
да расечем лубеницу.{S} Ено мали сишао са столице.{S} Не занима га наша „полемика.“</p> <p>Хте |
ог љубопитства не ступа се у познанство са особом као што сам ја.{S} Дабоме да је ту и љубопитс |
и је задрхтала а смртоносно оружје пало са праском на земљу. </p> <pb n="162" /> <p>„Не, мајко, |
ећа љубљене особе спадну и кад руменило са лица у борби живота нестане!</p> <p>— По вашим речма |
ја ћерко, и више ништа.{S} Хоће заједно са децом својом да светли пред светом, разуме се, не са |
отину других, а остала сам овако, нешто са дужности а нешто баш са тог топлог срца и поноса.</p |
>— Како би ти мајка радо учинила радост са једном таком тичицом; само кад ми неби биле тако ода |
— пре него ма коју карташицу или особу са мрачном прошлошћу, али светлом титулом и пуним џепом |
а стан тако усамљено женскиње у друштву са каквим добрим другом; неће становати у једној соби, |
ртију и од племићке крви, а не машамоду са три четири хиљаде.</p> <p>Да не изгуби наслеђе, пред |
еде.</p> <p>Милан никако да скине очију са кавеза, а образићи му се заруменили.</p> <p>Она га п |
S} Држа ла је и она, да се тек у додиру са госпоштином и „салонским светом“ човек образовати и |
ам овако, нешто са дужности а нешто баш са тог топлог срца и поноса.</p> <p>Дужност ме је често |
ко живље и веће место; ако се не сложиш са сестром, имаш свој новац а вешта си машамода, па отв |
"titlepage"> <p>ДРАГА ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>САБРАНА ДЕЛА</p> <p>ПЕСМЕ - ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>Прва књиг |
>Тога вечера сам раније потражила своју сабу.{S} Рекла сам, да сам уморна.{S} Нисам ни слагала; |
у.{S} Око мене беше необична тишина.{S} Сав велико-варошки жагор: хука, звиждукање пекара, жеље |
је малена избица с једним прозором.{S} Сав намештај је био: једна постеља, сто с две столице, |
да је ненадмашив; а ја само знадем, да сав његов рад радо читам, и да би га све више и више чи |
сам је и дворила; за то ми је оставила сав свој „веш“ и одело.{S} Била је то честита и добра д |
кадифа и злато, — то јој је сва жеља и сав идеал!</p> <p>Јесте, ћерко моја, само животињски по |
ила са две варалице, које често ступе у савез, да с удвојеном силом још лакше варају и левентуј |
аучешћу, пожртвовању и помоћи од — така савезника?!</p> <p>Док траје новца, левентују обоје и с |
онда, човеку по кад и кад и преври.{S} Савест ми је дабоме чиста, ал тек је тешко — самовати.{ |
је то тако? — Је ли морало тако бити? — Савест ми је чиста и мирна, али срце и опет боли...{S} |
зума.{S} Међу тим слабо се ко обзире на савете његове, већ се поводи за срцем и одаје љубавном |
је никако нисам смела, бар не с мирном савешћу.{S} Навикнут је био на комотан живот и раскошну |
.</p> <p>То ме је болело.{S} Док сам се савлађивала, тежио је за њом и тражио је, а сад кад је |
смејао се он.</p> <p>Како неби било!{S} Сад сам вам тек прочитала пролећне месеце и неколико ст |
наче ме други пут нећете посетити...{S} Сад ће најбоље бити, да расечем лубеницу.{S} Ено мали с |
ила су бар увек непокварена и чиста.{S} Сад је и то друкчије.{S} Сад и момак од 17—20 година не |
на и чиста.{S} Сад је и то друкчије.{S} Сад и момак од 17—20 година не тражи жену, већ новац. — |
том старка подиже очи и погледа ме.{S} Сад ми је било све јасно.{S} Поглед јој се није слагао |
е чиста, ал тек је тешко — самовати.{S} Сад је јецала.</p> <p>— Зар немате никог свог? питала с |
?{S} Па морате ми и ваше име казати.{S} Сад хоћу да га знам; говорила је спустивши се до мене н |
, лаку ноћ!{S} Сутра ћемо наставити.{S} Сад лези и ти, већ је касно а теча ти је легао, па немо |
ити уједно?</p> <p>Тако ћу и чинити.{S} Сад још све добро памтим, а после? — После ће ме можда |
почеше пипкати шећер.</p> <p>— Тако.{S} Сад сте заслужиле, смејала се старица.{S} Ко не ради не |
Гле првих бресака, па покваси грло.{S} Сад сам се сетила, да твој део добила ниси.</p> <p>— Ва |
неколико тренутака.</p> <p>„Наравно.{S} Сад ме и боље познајеш.“</p> <p>„У тебе је,“ рече он не |
да плаћа кирију за „анштендиг“ собу.{S} Сад је тамо у оном крају од „ајзнбана.“ „Ал не зна ни о |
{S} Преко руке је носио моју мараму.{S} Сад је изледало да је миран, само је био блеђи но обичн |
{S} Држала сам је до подне у бунару.{S} Сад је у газдаричином подруму. — Склоне ми по где што, |
— ту се старка болно и гласно засмеја — сад љубим моје канарине, мачку и псето.{S} Смешно је, ј |
Застала сам.{S} Она ме погледа, преко — сад још већма — увела лица, пролети јој зрачак радости |
пример, и ја сам некада љубила људе, а сад — ту се старка болно и гласно засмеја — сад љубим м |
ађивала, тежио је за њом и тражио је, а сад кад је увиђа, избегава сваку изјаву.</p> <p>Био ми |
писмо комотно читала мајци и Даници, а сад сам при сваком нежнијем изразу његовом поруменила и |
д сам се с Миланом растала.{S} Тада — а сад — супарница.</p> <p>Даринка јој беше име.{S} Била м |
ви рано, толико зацело имате?{S} Па га сад не упуштајте.{S} Лепо је бити попадија.{S} За то ми |
к, најбоље је гошћење.</p> <p>Дабоме да сад тога нема.{S} Чујем каква је сад мода.{S} Усили се, |
/p> <p>Од саме зараде своје нисам могла сад живети, те молим зета, да ми даде припомоћ.</p> <p> |
идети.{S} Дуже нисам могао издржати, Па сад ме осуђуј како знаш!{S} Дошао сам, да те још једном |
посредни убица читавих породица.{S} Па сад оне, Српкиње, поносите питомице Душанове славне цар |
<l>Љубав је тек чисту хтело.</l> <l>Па сад не знам грех шта ми је,</l> <l>Или је грех правду т |
оме да сад тога нема.{S} Чујем каква је сад мода.{S} Усили се, па те дочека Бог те пита с какви |
залогај.</p> <p>„Смрт или вид“ била је сад сва жеља моја. — Све што сам још своје имала, претв |
S} Осим тичијег цвркутања, продирало је сад још кроз ваздух тек по неки сребрнаст дечији гласић |
мо док почнем седити...</p> <p>— Ето је сад опет!{S} Ја јој желим добро, а она ми се смеје.{S} |
се њега и породице му.{S} Но у њему је сад тек беснила „плава крв“. — Осећао се увређен, па из |
још данас.{S} Доћи ћу за цело; само ме сад светина оцепила од мога друштва, па се морам журити |
и нагонила ме, да онако учиним, а да се сад не видимо изчекује дужност — твоја.</p> <p>Заборави |
} Црте лица биле су правилне, ал јој се сад од слабости испупчиле јабучице од образа и безубих |
им, да ми опростиш и да ти кажем, да те сад љубим хиљаду пута већма него пре.“</p> <p>Узео ме ј |
S} Све што си успела, само је то, да те сад љубим још већма, а љубићу те и до смрти!{S} Без теб |
Миланов.</p> <p>Задрхтала сам. „Шта ће сад од мене?{S} Зар није било доста увреде?!{S} А друго |
упу; ради других; мени није нужна.{S} И сад све памтим много јаче, него оно, што се јуче десило |
узети?!“</p> <p>„Све муштерије што ме и сад ишту.{S} С годинама порастиће ми и капитал.</p> <p> |
се прашта од срца?{S} Не Стано, ти се и сад срдиш!{S} Али зар сва кривица лежи на мени?{S} Зар |
у море заборава.</p> <p>Просилаца сам и сад имала: младих и старијих, момака и удоваца, богатих |
у сретају! </p> <pb n="152" /> <p>Још и сад се сећам књига које ми је осим Доситејевих допуштао |
патила.{S} То нека ти је утеха.{S} Али сад је све прошло.{S} Дужност моја према мајци нагонила |
е љубила нема сумње, а осећам, да ме ни сад презирати не можеш.{S} Па зар неби било лудо, кад с |
ам кораке и слатко се насмејала.{S} Тек сад сам видела, да и ја нисам искључена из наслеђа праб |
А Душан? — Њега сам да боме волела, ал сад га не волим.{S} Он се оженио.{S} Ваљда ти је писао. |
сам некада тако жарко волела и кога сам сад опет љубити почела.{S} И већ да подлегнем моћи проб |
вој.</p> <p>Да је он заволео, јасно сам сад видила.{S} Како је она осећала, нисам хтела да испи |
е њих двоје радо гледе, но она је то до сад увек одрицала.)</p> <p>Чим се венчамо, отпутоваћемо |
еше само слушкиња и мала Данка.{S} Хтео сад да одем но Данка ме узе за руку и одведе у твоју со |
} А зар није већи грех, да се растанемо сад, кад сам и по други пут увидео, да смо створени јед |
а одбила; нисам знала како он мисли, но сад сам већ дала реч и јуче смо се прстеновали.{S} Ја с |
најсту годину сретно и задовољно.{S} Но сад на једанпут паде опет судбини на памет да се самном |
ико сам пута мислила о вама.{S} Особито сад од кад —</p> <p>Старица застаде, а од старости сузн |
{S} Дође до душе раније у школу, но што сад учитељи долазе, али прозове нас једно да говоримо н |
то и нећу да уображавам, да сам му већ сад симпатична.{S} То би дошло тек доцније, кад би поче |
се за времена згодно постирала.</p> <p>Сад ми тек пало у очи, да су и у овој вароши на вишеспр |
овала и волела као рођена брата.</p> <p>Сад ме је опет нашао.{S} Практицирао је у месту код нек |
и мачку — смејала се сека-Маца.</p> <p>Сад ме је тек старка интересовала, те рекох:</p> <p>— Ј |
кина мира пристала на — најмање.</p> <p>Сад сам сасвим усамљена.{S} Сви сродници осим Данке већ |
ичије пипкање а рукама лепршање.</p> <p>Сад ми друго не остаде, већ да кажем истину.</p> <p>— З |
м, да се оженио Маром Базићевом.</p> <p>Сад ми је било све јасно.{S} Мојој помајци не беше дост |
ош цвећа. ма да ми није требало.</p> <p>Сад сам била мирнија.{S} Закључила сам да своје осећаје |
сада још влада.{S} Праве свете љубави, сада је ретко!{S} Та света љубав мужа и жене давно је д |
ила сам много док сам те заборавила.{S} Сада је све прошло, па нек вам је просто!</p> <p> <hi>С |
да тражим младожењу, послушаћу вас.{S} Сада још нећу.{S} Допало ми се да читам.{S} Док прочита |
ивлачила ме њојзи њезина спољашњост.{S} Сада ми је то шупље шаренило досадно а живот несносан.{ |
рекла, да сам се давно решила за то, а сада сам добила журан позив од те и те фирме.{S} Готову |
увреде?!{S} А друго за цело неће.{S} Та сада има још жену и дете!“</p> <p>Хтела сам га не отвор |
је доста патила, па ће бити снажна и од сада!{S} Не лежи јунаштво у смрти, већ у животу.....“</ |
о другоме били од почетка, па тако је и сада. </p> <pb n="164" /> <p>Док сам сумњао у тебе, при |
за руке; „ти си много патила... патиш и сада.{S} Но буди паметна, буди снажна а време ће све из |
.</p> <p>Мајчински осећаји пунили су ми сада душу.{S} Ни једна жртва није ми била велика, кад с |
ерко моја, само животињски полски нагон сада још влада.{S} Праве свете љубави, сада је ретко!{S |
жи даље?!“ Тако је видиш било, а не као сада.{S} Умориш се ко псето од силних питања.{S} Тек шт |
те видим и усмено кажем шта сам све до сада препатио.</p> <p>Очекујући одговор, твој несрећни< |
а мој некадашњи нагли одлазак у башту и садашња молба да ми опрости, утврдила га је још већма у |
о и онда, кад носилац тих врлина у гроб сађе; љубимо ли лепоту спољашњу, она ће нас заносити до |
перо, када се покрену у мени нека врста сажаљења: „Ако можда не мисли да врећа?{S} Ако је можда |
тране је љубав а с њене тек симпатија и сажаљење!{S} Зарад њезине милостиње презрео је моју љуб |
на и неморалних жеља баш под том фирмом сакрива!{S} Та зар је један, који се оженио тек да са ж |
их је ипак дознао.{S} Љубав је најтеже сакрити.{S} Видио је шта ми се збива у срцу и зрачак ср |
а у отвореном прозору било је неколико саксија цвећа.{S} Цео намештај је био старинске форме, |
а, да се тек у додиру са госпоштином и „салонским светом“ човек образовати и оплеменити може.{S |
, видели би, куд би свет отишао!{S} Ја, сам ето већ остарила а не могу да појмим: како човек не |
, да сам мислила, поболеће се.{S} Једва сам је утешила.</p> <p>Сахранила је лепо, тамо у варошк |
ти најближа околина позна онакву, каква сам.{S} Да ће се нагађати о мени разне гатке, нисам ни |
амо ће ваљда бити друкчије.“</p> <p>Сва сам се стресла, кад сам прочитала то писмо.{S} Дакле с |
ава.{S} Још док сам Милана волела, њега сам поштовала и волела као рођена брата.</p> <p>Сад ме |
ар.</p> <p>Рећи ћеш:{S} А Душан? — Њега сам да боме волела, ал сад га не волим.{S} Он се оженио |
о ме ти не љубиш,“ рекао је човек, кога сам некада тако жарко волела и кога сам сад опет љубити |
ога сам некада тако жарко волела и кога сам сад опет љубити почела.{S} И већ да подлегнем моћи |
а — заборавим.{S} Својима сам рекла, да сам се давно решила за то, а сада сам добила журан пози |
екако топло око срца.{S} Чини ми се, да сам с педесет година млађа.{S} Видим, да има неког, ко |
ида суну ми у лице.{S} Чинило ми се, да сам се одала.</p> <p>Срце ми је лупало, да сам се бојал |
љу, а док први занос пређе па увиди, да сам и ја погрешива — постаћу му равнодушна.“ мислила са |
{S} Дође ту мени, па говори, говори, да сам примила већ и ја.</p> <p>Хтела сам јој рећи, чија ј |
а мајци, а ни Милан није смео знати, да сам ради њега умрла.{S} Онда неби <pb n="156" /> могао |
лану.</p> <p>Писала сам му, рекавши, да сам отишла од њих.{S} Сирота сам девојка, па ми је дужн |
пено.{S} За то и нећу да уображавам, да сам му већ сад симпатична.{S} То би дошло тек доцније, |
потражила своју сабу.{S} Рекла сам, да сам уморна.{S} Нисам ни слагала; уморила ме радозналост |
и морала поруменити сама пред собом, да сам искушењу без опирања подлегла.</p> <p>У врту сам се |
па женица, толико је плакала за њом, да сам мислила, поболеће се.{S} Једва сам је утешила.</p> |
олео као ја њега, срце би му казало, да сам чиста и невина.</p> <p>Заборавила сам га, али сам д |
се одала.</p> <p>Срце ми је лупало, да сам се бојала, чуће.{S} Устала сам и донела још цвећа. |
ше своје.{S} Неки пута ми се чинило, да сам и у Милану љубила тек њега.</p> <p>Крила сам своје |
сала књижицу, дође ми од куће писмо, да сам нужна код куће.</p> <p>Опремила сам се за пут, а пр |
им.“</p> <p>„Знам.{S} Али знам и то, да сам несретан; преварен и да љубим тек тебе.“</p> <p>„Ћу |
едижући очију и тако одлучним тоном; да сам се сама тргла од њега.</p> <p>„Вечита загонетко!“ у |
нарине, мачку и псето.{S} Мислиће те да сам каква „чегртаљка“; толико вам говорим.{S} Чудно ми |
а ме огрте у њу, с таком пажњом, као да сам какво слабо болесно дете.</p> <p>Ја сам заиста дрхт |
ребе да ме се маши, па ма иначе како да сам чезнула за том руком...{S} То је видите узрок, а не |
ству лакше и комотније живе, па нећу да сам му на сметњи!“</p> <p>„Сирото моје дете,“ рече она |
ја била њежна.{S} Зар ти не налазиш да сам сувише осетљива?{S} Душан ме увек кори због тога.</ |
а, да сам се давно решила за то, а сада сам добила журан позив од те и те фирме.{S} Готову робу |
волео још док си ти овде била.{S} Тада сам га одбила; нисам знала како он мисли, но сад сам ве |
в је.{S} Већ одавно нисам читала; можда сам већ и заборавила.{S} Ту се опет насмешила.</p> <p>Д |
<p>После ме је питала: ко сам, од куда сам, како живим и т. д.{S} Све је то чинила неком приро |
p>Док је она пажљиво превртала лист, ја сам је посматрала.</p> <p>Била је повисока слаба стариц |
ло с моји назори.{S} Али све бадава; ја сам га поштовала и љубила свим срцем својим.</p> <p>Срц |
ила сам се сама себе, но све бадава; ја сам га љубила из свег срца и душе своје.{S} Неки пута м |
мио је понуду и ћутање опет настаде; ја сам радила нервозном хитрином а он је разгледао цвеће ш |
, знам је добро, говорила је она.{S} Ја сам је и дворила; за то ми је оставила сав свој „веш“ и |
Гле ви се и не чудите! рече она.{S} Ја сам држала да ће те пљенути рукама и побећи од мене.</p |
ла реч и јуче смо се прстеновали.{S} Ја сам опет весела и задовољна; он је тако добар.</p> <p>Р |
S} Но ви ме душо, нисте разумели.{S} Ја сам рекла: права љубав, а та незна за неверу.{S} Она се |
/p> <p>— Нисам читала; а и откуд?{S} Ја сам стара а то је млађи човек.{S} Кад сам била млада, р |
> <p>— Цицико, куцико, волела ме?{S} Ја сам ваша мати!{S} Миловао је старичину мачку и псето.</ |
одобрила корак, што сам га учинила — ја сам вереница!</p> <p>Чудићеш се, но тако је.{S} Ти знаш |
ши их. „Љубав се изнудити не може, а ја сам се томе могао надати још онда, кад си од мене побег |
<pb n="156" /> могао бити сретан, а ја сам му тек срећу желила.{S} Та волила сам га <hi>истинс |
е.{S} И пре су била пуна нежности; а ја сам се изражавала како сам умела и како ми је допуштао |
<p>Упро је очајнички поглед у мене а ја сам дрхтала као у грозници.</p> <p>„Што ћутиш?{S} Реци, |
ивиш и можеш ли нам опростити.{S} Та ја сам најмање крив што се тако десило!“</p> <p>Јецала сам |
ије на површину.{S} Ето на пример, и ја сам некада љубила људе, а сад — ту се старка болно и гл |
речи звучаше ми непрестано у души; и ја сам остала да живим из дужности и љубави.{S} Остала сам |
цу своју.</p> <p>Клица је била ту; и ја сам била чила, окретна и задовољна, као и друга деца.{S |
ћа, које је мајка такође имала.{S} И ја сам то радо читала, али су ме и друге ствари интересова |
<p>— Моја.{S} Па и опет заћута.{S} И ја сам ћутала.{S} Била сам изненађена, и некако чудновато |
сита.</p> <p>Но нико није без мане и ја сам је волела, врло волела; једно би изгледало пријатељ |
..</p> <p>Пробудио се понос у мени и ја сам јој одмах одговорила.</p> <p>Одговорила сам јој чес |
од другог се већ суши.</p> <p>Него и ја сам красна домаћица.{S} Време ужини већ прошло, а ја ва |
узвикну он, пустивши ми руке; „но и ја сам крив, па нек ти буде по жељи.</p> <p>С тим је одјур |
блед и дрхћући од узбуђења.</p> <p>И ја сам дрхтала.{S} Тек после неколико тренутака могла сам |
p>Старица уздахну и заћута.</p> <p>И ја сам ћутала.{S} Чудни осећаји беху самном овладали.</p> |
ашто будити горке успомене.</p> <p>И ја сам много патила.{S} То нека ти је утеха.{S} Али сад је |
примери?!</p> <p>— Добро, мајко, али ја сам од старијих слушала, да у браку понајвише они рђаво |
лите, могла сам бити и мајка.{S} Али ја сам девојка — бабадевојка.{S} Ту се старка горко насмеј |
м узбуђено ја.</p> <p>„Јесам.{S} Али ја сам сумњао,“ па хоћу из твојих уста да чујем, хоћеш ли |
.</p> <p>Оне нису ништа ишчитале, но ја сам осећала, да и он мене тако исто љуби и чисто се чуд |
ечно.{S} Могла сам добити и више, но ја сам зарад Данкина мира пристала на — најмање.</p> <p>Са |
о зна оћул вас још кадгод видити; но ја сам вас заволела онако на први поглед.{S} Лице ваше ост |
/title>“ и остала његова дела.{S} Но ја сам се касније и сама задубљивала и у сувопарније ствар |
/l> <l>Грех ако је то желити,</l> <l>Ја сам онда црни грешник,</l> <l>Не треба му опростити</l> |
>Заслужио је патити.</l> </quote> <p>Ја сам свршила а ко осећа да је чистији, нека дигне камен |
ме се обично свршила та тема.</p> <p>Ја сам мећу тим то и чекала.{S} И Милана и Боривоја била с |
сам какво слабо болесно дете.</p> <p>Ја сам заиста дрхтала, но више од узбуђења, но од зиме.</p |
/p> <p>Старка ми стиште руку.</p> <p>Ја сам и нехотице привукла њезину руку својим уснама и пољ |
отишле некој рођаци у посету.</p> <p>Ја сам везла, а он је у другој соби читао.{S} На једанпут |
а, али сам другог заволела.{S} Ја, која сам дотле сањала о љубави и с оне стране гроба и држала |
а шта сам знала друго чинити, ја — која сам знала, шта значи одрећи се љубави своје?!</p> <p>Пр |
иса.</p> <p>— Не замерте ћерко.{S} Така сам била од кад сам.{S} Лака на смеју, као и на плачу.{ |
Дођох и у „жељезничку улицу.“ Из далека сам опазила старицу на прозору.{S} Чекала ме је.</p> <p |
годна јунакиња.{S} Да то будем, требала сам се убити или поклизнути......{S} Ја......</p> <p>За |
ла туђу, већ своју срећу!{S} Разоравала сам је својевољно, јер би њезин темељ био често темељ т |
шивост.</p> <p>Да је разонодим призвала сам је чешће себи и ту је познао и Боривој.</p> <p>Да ј |
кла за пут спремљену.</p> <p>Отпутовала сам у Беч, да се тамо боље усавршим у својој струци и д |
веровати.{S} Да је утешим, приповедала сам јој и своју некадашњу љубав према Милану.{S} О Бори |
...{S} Ја......</p> <p>Зачуђено гледала сам старицу; очи јој се сјале у светом одушевљењу дужно |
и — модерним јунакињама.</p> <p>Гледала сам је неразумевајући.</p> <p>— Јесте ћерко, продужи он |
питаше Даница љубећи ме.</p> <p>Гледала сам их укоченим погледом.{S} На послетку ми грунуше суз |
/p> <p>Док се тетка вратила, разгледала сам књижицу.</p> <p>На насловном листу беше написано:</ |
ког орманчића донела јабуку, разгледала сам јој собицу.{S} Била је малена избица с једним прозо |
усана и око лепог кроја.{S} Разгледала сам јој и одело.{S} Било је скромно, чисто и њезиној ду |
појава?“ Да би нашла узрока, погледала сам је и опет.</p> <p>У том старка подиже очи и погледа |
и дан. </p> <pb n="170" /> <p>Погледала сам је тужно.{S} У њезиним очима не беше ни трага од ту |
кама и побећи од мене.</p> <p>Погледала сам је не разумевајући.</p> <p>— Чудно вам је што тако |
одрећи се љубави своје?!</p> <p>Предала сам му све у руке, уговоривши, да ме имају у старости и |
157" /> <p>Кад сам се освестила, лежала сам на канабету, поред мене клечаше моје две ученице та |
је и сина, више ми није требало, држала сам да се у писму јада, тек да ми нанешену неправду топ |
оју нисам јој ништа говорила.{S} Држала сам да је излишно; а још нисам ви сама знала, да је изл |
лед.{S} Њу сам вама наменула.{S} Држала сам је до подне у бунару.{S} Сад је у газдаричином подр |
ше овладала самном нека чама.{S} Држала сам, да ће ми бити скоро крај, па сам све главније успо |
гледала; па ме је то збунило.{S} Држала сам, да није сасвим при свести.{S} Било је на њој нешто |
</p> <p> <hi>Стана.</hi> </p> <p>Држала сам да неће доћи.{S} Али већ после неколико дана стајао |
а ја постадох богата „партија.“ Стајала сам на три хиљаде, разуме се у шајну.{S} Но тада беше т |
</p> <p>„Чини ми се, да јесте“, смејала сам се ја; „изволите само прочитати неколико бележака и |
да слабо занима старичин живот? смејала сам се.</p> <p>— Не, душо, врло ме занима, рече она узе |
ега видила сам — Боривоја.{S} Насмејала сам <pb n="159" /> се и зловољно окренула на другу стра |
немају својих мисли?!</p> <p>Насмејала сам се на глас.</p> <p>— Што се смејете?{S} Искуство ме |
остала сам и према њему збуњена; бојала сам се да се не одам, па сам му ретко и писала.{S} Оста |
Тетци сам рекла да ћу у парк.{S} Бојала сам се да ми неће допустити тај корак.{S} Била је добра |
свешћена пала сам на канабе.{S} Плакала сам дуго и горко.{S} А кад је та врела река одшила, пад |
ољан са својом јадном ћерком?{S} Делала сам по твојој светој заповести и дужности човека; ал му |
ме више не требају...</p> <p>Помишљала сам: шта ће Милан мислити о мени, кад тако изненада одл |
и задовољна, као и друга деца.{S} Имала сам милу мајку, драгог оца, па и браћицу и сестрице.{S} |
мото беше додато:</p> <quote> <l>Имала сам топло срце,</l> <l>Поред свести здраве;</l> <l>Гади |
вљати.</p> <p>Сву душевну храну примала сам од тетке и тече све док нисам добро читати научила, |
а дошла? питала сам радознало.{S} Знала сам да је то била Данка.</p> <p>— Дошла је, таман да јо |
како чудновато, па рече:</p> <p>— Знала сам да ћете тако рећи.{S} Тако говори младост.{S} Кад н |
} Али све заман; од тога тренутка знала сам и осећала, да Милана не љубим тек као брата и прија |
м титулом и пуним џепом!..</p> <p>Знала сам ту „морску логику“ понеког женског и мушког „отмено |
и рекла некако сухопадно;</p> <p>„Знала сам.{S} Та ти си увек била моје разборито добро дете!“< |
S} Јели истина не могу тврдити; дознала сам тек из непоуздана извора.</p> </div> <div type="cha |
, у његовом или њезином?</p> <p>Дознала сам и то.{S} При крају године писала ми Даринка измећу |
тао ми поглед на адреси тој.{S} Познала сам рукопис — Миланов.</p> <p>Задрхтала сам. „Шта ће са |
шко је појмити.{S} Полуонесвешћена пала сам на канабе.{S} Плакала сам дуго и горко.{S} А кад је |
оли и да ће ме узети.{S} Изнемогло пала сам на клупу и плакала, док се није смркло.{S} Тада дођ |
има одмора и слободним часовима, морала сам му по нешто на глас читати, а за тим сам према свом |
Земља је чисто горела подамном; морала сам бегати оданде, где могу нанети несрећу и где ме виш |
ожете и из овога све дознати.{S} Писала сам још пре 15—20 година, дотле сам водила дневник.{S} |
ао беше, да пишем Милану.</p> <p>Писала сам му, рекавши, да сам отишла од њих.{S} Сирота сам де |
а многи ходе,“ рекао је неко; приметала сам у своју обрану.</p> <p>— Манимо се метода, већ брзо |
ане.{S} Кад год се дала прилика, шетала сам се крајем од „ајзнбана,“ не би ли је случајно опази |
ја.</p> <p>— Је-ли рођака дошла? питала сам радознало.{S} Знала сам да је то била Данка.</p> <p |
ћута.</p> <p>— Чија је то песма? питала сам је после неколико тренутака.</p> <p>— Моја.{S} Па и |
</p> <p>— Зар немате никог свог? питала сам је ја.</p> <p>— Приповедаћу, казаћу вам све. — Друг |
ва.</p> <p>— Знате-ли што о њој? питала сам раделицу ту.</p> <p>— Знам само да је пролетос умрл |
о време некако чудно и тешко.{S} Питала сам и Душана, шта је с њим.</p> <p>„Ту је,“ рече ми он |
р немате баш неког од својих?{S} Питала сам и други пут.</p> <p>Она љутећи оде шифонеру, отвори |
ћи.{S} Али —“</p> <p>„Шта, али?“ питала сам усиљено смешећи се.</p> <p>Он уздахну. „Хтео сам ре |
све излечити.“</p> <p>„Мислиш?“ питала сам, тек да не ћутим.</p> <p>„Не да мислим, него сам и |
, скоро груба према мени.</p> <p>Питала сам је за узрок.</p> <p>„Шта ти хоћеш од мене?“ викнула |
лика, кад се тицала Данке.{S} Васпитала сам је образовала како сам најбоље могла; важила је као |
p> <pb n="137" /> <p>Једног дана читала сам опет у парку.{S} Око мене беше необична тишина.{S} |
ече:</p> <p>— Читајте ово!{S} Прочитала сам гласно показане ми речи.{S} Оне су гласиле</p> <quo |
а лист, што сам га читала.{S} Прочитала сам на том листу: „Застава,“ па видим, да сте и ви Српк |
зора је седила фрајла-Стана.{S} Застала сам.{S} Она ме погледа, преко — сад још већма — увела л |
м баба-Стану.{S} У њезиној соби застала сам неку младу раделицу.{S} Баба-Стана беше — мртва.</p |
а живим из дужности и љубави.{S} Остала сам да живим, но у кући тој дуже остати нисам могла.{S} |
да топлије, но стотину других, а остала сам овако, нешто са дужности а нешто баш са тог топлог |
н, баш ако га и сумњиче.</p> <p>„Остала сам усамљена са дужности према другоме,“ рекла је стари |
ијом помоћу спасао вид.</p> <p>Заостала сам овде.{S} Радити се могло и овде а тешко ми било вра |
ко пре то увидила нисам.</p> <p>Постала сам и према њему збуњена; бојала сам се да се не одам, |
прошло, примети она и устаде.{S} Устала сам и ја, али без воље.{S} Још нисам јој ни имена знала |
пало, да сам се бојала, чуће.{S} Устала сам и донела још цвећа. ма да ми није требало.</p> <p>С |
о ал задовољно гледају...</p> <p>Устала сам и целивала икону.{S} Срце ми се још цепало, но душа |
и те очи; већ је сумрак.“</p> <p>Устала сам и збуњено пошла из собе.</p> <p>„Куда ћеш?“ шапутао |
језик.</p> <p>„Ништа, ништа,“ шапутала сам кроз плач; „мајка ће бити задовољна — дужност је од |
p> <p>„Зар ти то ниси увидио?“ шапутала сам узбуђено ја.</p> <p>„Јесам.{S} Али ја сам сумњао,“ |
едан!...</p> <p>„Ми—ла—не!“ прошапутала сам испрекидано и онесвешћена пала доле; пред очима беш |
p>„А твоје дете, твој син?“ прошапутала сам, да га сетим дужности оца и мужа.</p> <p>„Мој син?“ |
ане, које је време излечило?!{S} Ћутала сам, држећи, да ће старица и сама отворити своје срце, |
от? питала ме смешећи се.</p> <p>Ћутала сам за тренутак.{S} Нисам одмах нашла згодна одговора.< |
м речима о својој љубави.</p> <p>Ћутала сам и јецала.{S} Тек кад ме хтеде привући својим прсима |
сам рукопис — Миланов.</p> <p>Задрхтала сам. „Шта ће сад од мене?{S} Зар није било доста увреде |
унутра ступи — Милан.</p> <p>Задрхтала сам и побледила.</p> <p>„Што дрхћеш, змијо глатка?“ реч |
упи у дућан — Боривој.</p> <p>Уздрхтала сам се као неки кривац.{S} И он је био збуњен и блеђи н |
ла равнодушна, али ни суревњива; сећала сам га се као што се човек сећа каквог милог покојника. |
се дадем љубити од туђа момка. 0сећала сам да то није више братинска љубав, а невеста ни верен |
а толико, па ни то нисам могла; осећала сам, да би ме глас одао.</p> <p>„То је зацело наруџбина |
и.{S} Но тада је било касно.{S} Осећала сам каква нас провалија дели; он је био њежно чедо арис |
ад свршим науке?“</p> <p>„Хоћу,“ јецала сам. </p> <pb n="155" /> <p>Он ме стиште свим нагло биј |
крив што се тако десило!“</p> <p>Јецала сам читајући то писмо:{S} Жао ми је било жене, која је |
Али нико те не тера...“</p> <p>Зајецала сам на глас.</p> <p>„Што плачеш, лудице моја?{S} Тамо ј |
своју страну.</p> <p>Овог пута корачала сам журно: била сам замишљена а и желудац ме је опомиња |
се устремише на груди.</p> <p>Притрчала сам да затворим прозор; а мали се Милан узверио, очице |
политичан.</p> <p>— Право велите, могла сам бити и мајка.{S} Али ја сам девојка — бабадевојка.{ |
је суд решио 10 фор. месечно.{S} Могла сам добити и више, но ја сам зарад Данкина мира пристал |
це ево баш у овој вароши -губе; а могла сам и љубави имати, само да се нисам држала поштења и д |
.{S} Тек после неколико тренутака могла сам рећи:</p> <p>„Зашто си то чинио?!“</p> <p>„Зашто? п |
д ме хтеде привући својим прсима, тргла сам се и уступила корак натраг.</p> <p>„Милане, буди чо |
војој машти, беше — Милан.</p> <p>Тргла сам се од те мисли и махнула руком преко чела; ваљда да |
око паса и пољуби у чело.</p> <p>Отргла сам се од њега и побегла у врт.{S} Волела сам га нада с |
новити — ако дође до „замерке“ — повела сам са собом и малог Милана, теткиног трогодишњег синчи |
броја се не зна!{S} Шест година провела сам у њих.{S} Помајка није правила разлике између мене |
ла сам га не отворено вратити.{S} Узела сам и перо, када се покрену у мени нека врста сажаљења: |
м се од њега и побегла у врт.{S} Волела сам га нада све на свету, али ми се није дало да се дад |
раге воље; само док га донесем.“ Донела сам и читала:</p> <p>10. март године 18...{S} Проси ме |
од те и те фирме.{S} Готову робу понела сам са собом а остало оставила да шогор у ред доведе.{S |
е, ћерко.{S} Но куда ми одосмо, а хтела сам само рећи, да моји греси нису обични.{S} Нисам ја н |
, да сам примила већ и ја.</p> <p>Хтела сам јој рећи, чија је то песма, но она настави:</p> <p> |
је лане у парку цитирала.</p> <p>Хтела сам наставити читање.</p> <p>Одмори се мало, примети ми |
сада има још жену и дете!“</p> <p>Хтела сам га не отворено вратити.{S} Узела сам и перо, када с |
занима га наша „полемика.“</p> <p>Хтела сам да је заменим у сечењу.{S} Није ми дала.</p> <p>— Н |
илан.</p> <p>Кад је тетка дошла, почела сам читати:</p> <p>И опет девети фебруар, мој рођен-дан |
Чим сам се у дућану видила сама, почела сам плакати.{S} За што? — То нисам знала: само је тако |
остаде без утиска.{S} И нехотице почела сам премишљати: какав мора бити „делија“ за кога би ја |
реме је учинило своје; постепено почела сам бивати веселија.{S} Боривој је имао право; ја нисам |
<p>— Кад је то природан закон, отпочела сам најпосле, нашто онда толико моралисање?{S} На што у |
> <p>Овог пута корачала сам журно: била сам замишљена а и желудац ме је опомињао, да је подне в |
н.</p> <p>Учинила сам јој по вољи; била сам и поред радозналости санана. </p> <p>Сутра сам наст |
, полудети, али то не би ни једно; била сам млада и душевно снажна.{S} А:</p> <quote> <l>Да је |
ко од мене.{S} Нисам дизала очију; била сам збуњена.</p> <p>„Шта то везеш?“</p> <p>„Теби кошуљу |
пет заћута.{S} И ја сам ћутала.{S} Била сам изненађена, и некако чудновато расположена.{S} Ниса |
хтело одати, како ми је у срцу. — Била сам вулкан, по чијој површини често ходим и не слутећи |
о и чекала.{S} И Милана и Боривоја била сам већ заборавила.{S} Од свега је остала само успомена |
d="SRP18870_C0"> <pb n="136" /> <p>Била сам у гостима у Т.</p> <p>Зна се, да је у гостима човек |
<milestone unit="subSection" /> <p>Била сам дете.{S} Природа ми не беше маћеха; подарила ми је |
је баш мене поштедила? ...</p> <p>Била сам као цветак, кад га од стабла откинеш; но свенула и |
ме сећа на — практичност...</p> <p>Била сам опет у парку и чим сам га опазила сетила сам се фра |
озледише се опет.{S} Јадног дана добила сам писмо.{S} Као електрисан застао ми поглед на адреси |
је срце.</p> <p>После две недеље добила сам опет писмо од Даринке.{S} Јављала ми, да се венчали |
ми је одговор.</p> <p>Те вечери добила сам грозницу.{S} Даница се није одмицала од мене Око по |
свом снагом детињске душе своје; љубила сам их већма него и тице и цвеће и оно китњасто зеленил |
шта у њему врије и кува.</p> <p>Љубила сам га, али сам била старија, па ми се чинило да ми је |
Ти га љубиш и сувише...“</p> <p>„Љубила сам га,“ те ми се са усана.</p> <p>Он се болно осмехнуо |
рти, већ у животу.....“</p> <p>Пољубила сам слику своје мајке, као душевну избавитељку своју, а |
и псетом, „мојим друштвом.“ Заборавила сам да вам га прикажем, а тако зовем своје канарине, ма |
а сам чиста и невина.</p> <p>Заборавила сам га, али сам другог заволела.{S} Ја, која сам дотле |
, па сам му ретко и писала.{S} Оставила сам тај посао Даници, но онда је дуго морао чекати.</p> |
хиљада.</p> <p>Избор младожење оставила сам њезиним родитељима, а поглавито њојзи.</p> <p>Они и |
е пламтило а глас дрхтао.</p> <p>Извила сам своје из његових усијаних руку.{S} Срце је у мени д |
аћу се сама.</p> <p>Десет година живила сам тако, радећи и хранећи се.{S} Десет година ме пошто |
ет се поновиле препаћене муке: умртвила сам своје срце и одбила га, као некада Милана. — После |
> <l>Поред свести здраве;</l> <l>Гадила сам се пољубаца,</l> <l>Без љубави праве.</l> <l>Па зат |
ила неуморно.</p> <p>Једног дана радила сам у дућану, кад се врата отворише, а унутра ступи — М |
вари и трудила се да их разумем; видила сам, да течу то весели; а за сироче нема веће среће, не |
и осетљиво благо срце?</p> <p>— Видила сам га једанпут.{S} А тврде да је такав.{S} Сво се српс |
а му слику видим, али место њега видила сам — Боривоја.{S} Насмејала сам <pb n="159" /> се и зл |
мртво него тек успавано!</p> <p>Стидила сам се сама себе, но све бадава; ја сам га љубила из св |
била добра?{S} За младих година служила сам и код феишпана.{S} Није Маца макар ко!</p> <p>— Зна |
<p>Дошао је.{S} Већ првога дана опазила сам промену и на њему; био је према мени много хладнији |
д мене. </p> <pb n="168" /> <p>Згрозила сам се, кад сам осетила да љубим човека млађег од себе. |
је и преклињало дете...</p> <p>Згрозила сам се од призора тог и покрила лице рукама.{S} Он их н |
разнину усамљеног живота свог, усвојила сам сестрину Данку.{S} Дете сам врло волела а и оно је |
и, па лето, па јесен, па зима?!“ шалила сам се ја.</p> <p>„То би их било неколико туцади?“</p> |
аголицало и моју радозналост.{S} Желила сам чути, што се није удала, али нисам имала од важност |
<l>Задовољство је однела.</l> <l>Желила сам свуда правду;</l> <l>Њу сам вазда поштовала,</l> <l |
а сам му тек срећу желила.{S} Та волила сам га <hi>истински и већма него себе</hi>; а не тек с |
> <p>„Милане, опрости, опрости!“ молила сам га, пруживши му обе руке.</p> <p>„Шта да ти опрости |
оме би се допадала патња!</p> <p>Молила сам је, да ми остави књижицу још за који дан, да је пре |
где што, кад их замолим.</p> <p>Молила сам је да се мене ради не труди, но она ме не хтеде ни |
ешива — постаћу му равнодушна.“ мислила сам, па га одбила ради његове среће и своје дужности.{S |
ре.</p> <p>„Како живе ти људи?“ мислила сам и поглед ми паде кроз отворен прозор у таку једну и |
у том погрешном мишљењу.</p> <p>Мислила сам у први мах, да ћу умрети, полудети, али то не би ни |
да сам нужна код куће.</p> <p>Опремила сам се за пут, а пре тога отишла и баба-Стани.</p> <p>К |
кад нас је у собу увела.</p> <p>Примила сам понуду.</p> <p>— Ко вам је то?{S} Зацело брат?{S} П |
Немојте гледати на мене.</p> <p>Примила сам понуду, а она наточи себи чашу воде, па настави:</p |
ака румен.{S} Гледајући је тако појмила сам њезино некадашње самопрегоревање зарад дужности пре |
Више нисам могла издржати.{S} Преломила сам печат.</p> <p>Нисам се преварила.{S} Он ми је писао |
ам се утишала и почела радити.{S} Умила сам се, но очи ми Беху још исплакане.{S} На једанпут ст |
питаше она прекорно.</p> <p>Поруменила сам и стисла се уз њезино раме; била би је још на улици |
ите с њоме на јвност?</p> <p>Поруменила сам.</p> <p>— Ништа, ништа, храбрила ме; није то тајна. |
да ћу посредовати да је узме.{S} Чинила сам све могуће, но он није осећао симпатије према њој.< |
ст; а то њему квари сан.</p> <p>Учинила сам јој по вољи; била сам и поред радозналости санана. |
оности, никад нисам дознала.{S} Клонила сам се њега и породице му.{S} Но у њему је сад тек бесн |
{S} Сетила сам се и Милана.{S} Склопила сам очи, као оно деца, да му слику видим, али место њег |
о скиде и загледа ми у очи.{S} Склопила сам их, да га не видим.{S} Кад сам их отворила, рекла с |
разборито добро дете!“</p> <p>Склопила сам очи, да је не видим.{S} Изгледала ми као пилат, кој |
га је сасвим изостављао.</p> <p>Умерила сам кораке и слатко се насмејала.{S} Тек сад сам видела |
у Милану љубила тек њега.</p> <p>Крила сам своје осећаје, но он их је ипак дознао.{S} Љубав је |
ао, гледећи ме зачуђено.</p> <p>Оборила сам очи.</p> <p>„Шалиш ли се? питао је узевши ме опет з |
А шта ви мислите о мени?</p> <p>Оборила сам очи, тражећи згодна одговора.{S} Збунило ме њезино |
езеш?“</p> <p>„Теби кошуљу,“ одговорила сам не погледавши га.</p> <p>„Па зашто златом?{S} Досад |
јој одмах одговорила.</p> <p>Одговорила сам јој честитајући и желећи обојима сретан пут.{S} Жељ |
м прочитала то писмо.</p> <p>Одговорила сам му овако:</p> <p>Праштам ти из свег срца.{S} Никада |
Све што сам још своје имала, претворила сам у новац и тражила себи лека. </p> <pb n="169" /> <p |
о дело. </p> <pb n="166" /> <p>Отворила сам опет трговину шешира и радњу женског одела.{S} И то |
села и написала тек ово:</p> <p>Патила сам много док сам те заборавила.{S} Сада је све прошло, |
P18870_C4"> <head>IV.</head> <p>Вратила сам се својима.{S} Радњу нисам одмах хтела отворити; тр |
Можда није њезина умотворина, приметила сам и наставила читање:</p> <p>Јесте, судбини се допало |
сти; у постељи сам и плакала.{S} Сетила сам се и Милана.{S} Склопила сам очи, као оно деца, да |
?!“ узвикнула сам у нехотице.{S} Сетила сам се, да су ме баш они одбацили, које сам жарко љубил |
вши.{S} Неће ми ништа фалити.{S} Сетила сам се само своје прошлости, а стара сам; па то је.</p> |
пет у парку и чим сам га опазила сетила сам се фрајла-Стане.{S} Кад год се дала прилика, шетала |
питала ме са саучешћем.</p> <p>„Сетила сам се својих родитеља,“ био ми је одговор.</p> <p>Те в |
„штафир“ своје кћери.</p> <p>Опростила сам се на брзу руку, обећавши да ћу скоро опет доћи.{S} |
а ми се ваљало журити.</p> <p>Опростила сам се са старицом, обећавши, да ћу скоро доћи и књижиц |
ну, на распетије спаситељево.{S} Бацила сам се предњу и шапутала:</p> <p>„Оче, јеси ли задовоља |
ам журити, да га стигнем.</p> <p>Бацила сам још један поглед на кућу, па пођох тражити тетку.</ |
ово, што сам га за тим добила, тумачила сам друкчије.{S} Дотле сам свако његово писмо комотно ч |
ук; био је већ на улици.</p> <p>Скочила сам, да га задржим, да му све кажем и да умрем, али на |
> <p>Сад сам била мирнија.{S} Закључила сам да своје осећаје не одам. „Та ја се варам да га љуб |
о.{S} Ни љубав није увек вечита, тешила сам је.“</p> <p>Није ми хтела веровати.{S} Да је утешим |
ми кола; идем сестри од тетке у * рекла сам помајци спремајући своје ствари.</p> <p>„Сестри од |
ет за руке.</p> <p>„Не шалим се“, рекла сам недижући очију и тако одлучним тоном; да сам се сам |
не видим.{S} Кад сам их отворила, рекла сам хладно и одлучно:</p> <p>„Милане, иди кући жени и д |
!{S} Зар ти не знаш да си ожењен? рекла сам трудећи се, да га умирим.“</p> <p>„Знам.{S} Али зна |
м раније потражила своју сабу.{S} Рекла сам, да сам уморна.{S} Нисам ни слагала; уморила ме рад |
Мајка тако хоће; биће ти венчана“ рекла сам, а глас ми је зацело морао дрхтати.{S} Тако ми се б |
обом, рече ми на то тетка.</p> <p>Рекла сам јој и свој разлог.</p> <p>Зар си и о мени тако суди |
ко ме ти више не љубиш.“</p> <p>Стресла сам се.{S} Грозна мисао паде ми на памет и изазва још г |
ку ал с мање мираза...</p> <p>Прекинула сам читање и питала: „хоћу ли читати даље?“</p> <p>„Па |
139" /> <p>— Разним особама?! узвикнула сам, да се старка тргла.{S} Хвала, на таквој љубави!</p |
мејала.</p> <p>— Бабадевојка! узвикнула сам, али само у мислима.{S} Пристојност ми је задржала |
срце.{S} Коме још то треба?!“ узвикнула сам у нехотице.{S} Сетила сам се, да су ме баш они одба |
ну у главу.</p> <p>„Разумем!“ узвикнула сам поносито. „Али није нужно да га у мојим очима тако |
ар, а још се и не познајемо!“ Узвикнула сам у смеју.</p> <p>„Па што се смејеш?{S} Тако то бива. |
корним гласом.</p> <p>„Кога?“ узвикнула сам и дигла очи.</p> <p>„Опрости“ рече он пруживши ми м |
S} Милане!{S} Ја нисам крива!“ јаукнула сам.{S} Он није чуо тај јаук; био је већ на улици.</p> |
емарује своју дужност.“</p> <p>Ужаснула сам се од толике одлучности и употребила сву своју снаг |
воју погрешку сину одала?!{S} Уздахнула сам, кад сам прочитала то писмо.</p> <p>Одговорила сам |
м и тера — швиндлерај.</p> <p>Уздахнула сам и оборила очи, не рекавши јој ништа.{S} Било ми је |
p>Зарад тога дошла сам и амо у Т., чула сам за овдашњег ваљаног доктора очију.{S} Годину дана л |
Где једу троје, јешће и четворо“, чула сам говорити моју нову помајку.</p> <p>Срце ми је задрх |
им боловала.{S} Кад сам оздравила, чула сам, да се оженио Маром Базићевом.</p> <p>Сад ми је бил |
враћали.{S} Тек пре десет година, чула сам, да су на брзо обоје свршили трагично.{S} Из славољ |
Добро фрајлица, богами, баш добро, чула сам ја за тим још и на вратима ходника.</p> <p>Но да се |
ежника, леп но лакоуман младић.{S} Чула сам чешће говорити, да се њих двоје радо гледе, но она |
ишљала: јели ми посета умесна?{S} Нашла сам да јесте.{S} Старица није била „рђава особа.“ За њу |
зашто не долази?“ У својој машти нашла сам и одговор: „Он те љуби,“ гласио је он.{S} У души ми |
у, па пођох тражити тетку.</p> <p>Нашла сам је с неким познаницима тек на станици.{S} О старици |
!</p> <p>Кад сам лане била у Т., отишла сам опет да видим баба-Стану.{S} У њезиној соби застала |
ло ми се пред очима.{S} Посрћући отишла сам до баште, до места, где ми је Милан казао, да ме во |
</p> <pb n="169" /> <p>Зарад тога дошла сам и амо у Т., чула сам за овдашњег ваљаног доктора оч |
евојку“ овога пута без успеха; но дошла сам и дома, а она ми је била у памети.{S} Била је то чу |
осле и самој смешно.{S} Ал шта ћу? сама сам, па се поред плетива својим мислима разговарам.{S} |
јој струци и да — заборавим.{S} Својима сам рекла, да сам се давно решила за то, а сада сам доб |
енио.{S} Ваљда ти је писао. — И Стевана сам волела, но ни он није за мене; све више увиђам, да |
бразовати и оплеменити може.{S} Уверена сам била, да би старицу новчано радо помогла (то допушт |
, да сте и ви Српкиња.</p> <p>— Српкиња сам, рекох, па седох опет на клупу.</p> <p>— И ја ћу се |
ржала сам, да ће ми бити скоро крај, па сам све главније успомене свела у једно; нека ме бар по |
буњена; бојала сам се да се не одам, па сам му ретко и писала.{S} Оставила сам тај посао Даници |
ла обичним трагом — стазом утрвеном, па сам им необична и смеју ми се.{S} Но јесам ли то заслуж |
а се, да је у гостима човек комотан, па сам била и ја.</p> <p>Најмилија забава беше ми читање у |
них руку.{S} Срце је у мени дрхтало, па сам осећала да ће задрхтати и рука...</p> <p>Уздахнуо ј |
ог женског и мушког „отменог света,“ па сам се страшила, да је не нађем можда прикривљену и у м |
а од хладне за час се поболем.{S} Стара сам.{S} Лубеница је била зрела и слатка.</p> <p>— Добро |
ни да ми га кажете.{S} На што?{S} Стара сам, па ћу заборавити, а ко зна оћул вас још кадгод вид |
ла сам се само своје прошлости, а стара сам; па то је.</p> <p>У том захукта другом страном пери |
оне — морске логике.</p> <p>Тога вечера сам раније потражила своју сабу.{S} Рекла сам, да сам у |
оред радозналости санана. </p> <p>Сутра сам наставила читање, чим је тетка доспела:</p> </div> |
екавши, да сам отишла од њих.{S} Сирота сам девојка, па ми је дужност налагала да тако учиним; |
овека.</p> <p>„Нећу, да ћутим.{S} Доста сам патио!{S} Грехом називаш ти моју љубав према теби.{ |
<p>Тако сам писала, но сам Бог зна шта сам претрпила док сам написала то неколико хладни и рав |
волела а родитељи не попуштају, па шта сам знала друго чинити, ја — која сам знала, шта значи |
огу доћи да те видим и усмено кажем шта сам све до сада препатио.</p> <p>Очекујући одговор, тво |
и зло у море заборава.</p> <p>Просилаца сам и сад имала: младих и старијих, момака и удоваца, б |
то тренутак, много тежи и од онога, кад сам се с Миланом растала.{S} Тада — а сад — супарница.< |
и трговину.{S} То сам ја и мислила, кад сам те дала изучити.{S} Сирота си девојка, а мушки су в |
оплела, а течи је чисто коса расла, кад сам му у седмој својој години помагала другу децу у чит |
укчије.“</p> <p>Сва сам се стресла, кад сам прочитала то писмо.{S} Дакле с његове стране је љуб |
ије већи грех, да се растанемо сад, кад сам и по други пут увидео, да смо створени једно за дру |
а и врлина заједно.</p> <p>Доцније, кад сам почела осећати празнину усамљеног живота свог, усво |
отселила из тог кварта.{S} Баш пре, кад сам била на пошти, питам јој газдарицу: где је фрајла С |
<pb n="168" /> <p>Згрозила сам се, кад сам осетила да љубим човека млађег од себе.{S} То се ни |
; тетка није могла да ме се наљуби, кад сам јој прве чарапе оплела, а течи је чисто коса расла, |
не излечи, сека-Мари,“ говорила ми, кад сам је нудила, да зове доктора.{S} Сирота, знам зашто; |
ешку сину одала?!{S} Уздахнула сам, кад сам прочитала то писмо.</p> <p>Одговорила сам му овако: |
уго сам и тешко за тим боловала.{S} Кад сам оздравила, чула сам, да се оженио Маром Базићевом.< |
од мене Око поноћи сам застала.{S} Кад сам се пробудила кандило је горело а Даница је јецала у |
али без сваког знака и натписа.{S} Кад сам је питала, зашто: каже: „тако ми је покојница наруч |
лушао, не скидајући ока са мене.{S} Кад сам свршила, узе ме за руке и нежно рече:</p> <p>„Добар |
вао више дана приметно хладнији.{S} Кад сам га питала за узрок, тргао се, погледао ме испитујућ |
а сам стара а то је млађи човек.{S} Кад сам била млада, радо сам читала.{S} Читал сам Обрадович |
Склопила сам их, да га не видим.{S} Кад сам их отворила, рекла сам хладно и одлучно:</p> <p>„Ми |
замерте ћерко.{S} Така сам била од кад сам.{S} Лака на смеју, као и на плачу.{S} Но то ваљда н |
ила је већ настанула пета година од кад сам примљена у кући моје помајке.{S} Једног дана рече м |
особна за љубав, кад тако говорим и кад сам остала неудата.{S} Не, ћерко није тако.{S} Куцало ј |
ој старости, а смешила се у моменту кад сам је погледала; па ме је то збунило.{S} Држала сам, д |
девојка,“ заврши моја помајка, баш кад сам отворила врата.</p> <p>Смркло ми се пред очима.{S} |
ледена рука. </p> <pb n="157" /> <p>Кад сам се освестила, лежала сам на канабету, поред мене кл |
е вас сећати до своје смрти!</p> <p>Кад сам лане била у Т., отишла сам опет да видим баба-Стану |
шла још тога дана кола за *.</p> <p>Кад сам полазила, Даница се гушила у сузама, а блистале се |
/p> <p>Закључисмо, да идемо.</p> <p>Кад сам се сутра дан упутила с тетком жељезници, једва смо |
ао се он.</p> <p>Како неби било!{S} Сад сам вам тек прочитала пролећне месеце и неколико сталеж |
првих бресака, па покваси грло.{S} Сад сам се сетила, да твој део добила ниси.</p> <p>— Вас ка |
мо комотно читала мајци и Даници, а сад сам при сваком нежнијем изразу његовом поруменила и зад |
ораке и слатко се насмејала.{S} Тек сад сам видела, да и ја нисам искључена из наслеђа прабабе |
била; нисам знала како он мисли, но сад сам већ дала реч и јуче смо се прстеновали.{S} Ја сам о |
мира пристала на — најмање.</p> <p>Сад сам сасвим усамљена.{S} Сви сродници осим Данке већ су |
већа. ма да ми није требало.</p> <p>Сад сам била мирнија.{S} Закључила сам да своје осећаје не |
в.</p> <p>Срце ми је дрхтало, но поглед сам мирно издржала; с последњим издисајем моје љубави п |
ог оца, па и браћицу и сестрице.{S} Све сам их љубила свом снагом детињске душе своје; љубила с |
које су биле још у рукопису.</p> <p>Све сам радо читала, но Обрадовићеве басне по најрадије, је |
у руку радионицу и трговину шешира, где сам са две девојке радила неуморно.</p> <p>Једног дана |
; била ми је необично одата.{S} Доцније сам видила, да с тога што је волела Душана, надала се с |
м се смела дуже играти оних игара, које сам најволела.{S} Давао ми је за читање понајвише „<tit |
сам се, да су ме баш они одбацили, које сам жарко љубила...</p> <p>„Коме треба?“ узвикнуо је др |
?{S} Заборавили ме сви, па и они — које сам ја усрећила!</p> <p>Зашто је то тако? — Је ли морал |
днији.{S} Најпре ме је то болело, после сам тек видила, да је баш та хладноћа у понашању доказ |
док нисам добро читати научила, а после сам је тражила и у течиној, за оно време, богатој библи |
, наде и неке црне слутње.</p> <p>После сам се утишала и почела радити.{S} Умила сам се, но очи |
Писала сам још пре 15—20 година, дотле сам водила дневник.{S} Смејаћете се, но кад-кад нас <pb |
туаром, прозори обитаћих соба.{S} Дотле сам држала, да су ту у земљи подруми и коморе.</p> <p>„ |
добила, тумачила сам друкчије.{S} Дотле сам свако његово писмо комотно читала мајци и Даници, а |
друкчије. </p> <pb n="154" /> <p>Дотле сам била дете, а од тога тренутка девојка.{S} Већ прво |
> <p>— Ево, рече, пруживши ми. — Најпре сам вам хтела све усмено казати.{S} Но овако је боље.{S |
ека-Мацино место, заузела беше Лиза, те сам могла читати кад ми је воља.{S} Није имао ко да ме |
и су ме и друге ствари интересовале; те сам и његово захтевање свагда радо и с вољом испунила.< |
но тај смеј је некако чудно звучао; те сам га зачуђено погледала.</p> <p>Он би ми на то за тре |
рди.{S} Кад дође, питаћу га.“</p> <p>Те сам вечери много премишљала о свој прошлости; у постељи |
г, усвојила сам сестрину Данку.{S} Дете сам врло волела а и оно је мени необично одано, скоро в |
н.{S} Сестре га звале „брацом“, па се и сам тако називао; само што још није умео да изговори гл |
и да су потчињени разуму.</p> <p>Шта ли сам ту препатила!{S} Па и опет ме није разумео.{S} На б |
врије и кува.</p> <p>Љубила сам га, али сам била старија, па ми се чинило да ми је дужност да г |
и невина.</p> <p>Заборавила сам га, али сам другог заволела.{S} Ја, која сам дотле сањала о љуб |
ло на тезги.{S} Нисам дизала очију, али сам осећала његов благи али испитујући поглед.</p> <p>„ |
, колача, коју сличицу или играчку, или сам се смела дуже играти оних игара, које сам најволела |
премишљала о свој прошлости; у постељи сам и плакала.{S} Сетила сам се и Милана.{S} Склопила с |
прости, зашто — незнам.</p> <p>У туђини сам провела две године у раду и тузи, но време је учини |
а му све кажем и да умрем, али на врати сам се већ стропоштала.{S} Свест ме опет беше оставила. |
ица се није одмицала од мене Око поноћи сам застала.{S} Кад сам се пробудила кандило је горело |
>Сутра-дан сам отишла старици.{S} Тетци сам рекла да ћу у парк.{S} Бојала сам се да ми неће доп |
требало ми је полазити из куће, у којој сам толико среће и толико туге доживела!</p> <p>Падало |
Егзистенцију сам себи осигурала а брак сам сматрала за нешто светије од обичне трговачке спеку |
ити.{S} Знам ја како је то кад је човек сам!</p> <p>Сузе јој се засијаше у очима.{S} Она их рук |
е излете? осмехну се старица; неће, док сам ја у соби.{S} Могу их баш и на отворен прозор метну |
је Миланов друг и брат од тетке.{S} Док сам била у дому моје помајке, долазио је чешће са својо |
немила.</p> <p>То ме је болело.{S} Док сам се савлађивала, тежио је за њом и тражио је, а сад |
здржавати као рођену матер своју, а док сам млађа, издржаваћу се сама.</p> <p>Десет година живи |
а, но сам Бог зна шта сам претрпила док сам написала то неколико хладни и равнодушни речи!</p> |
ла тек ово:</p> <p>Патила сам много док сам те заборавила.{S} Сада је све прошло, па нек вам је |
ић и врло симпатична појава.{S} Још док сам Милана волела, њега сам поштовала и волела као рође |
о је и сада. </p> <pb n="164" /> <p>Док сам сумњао у тебе, привлачила ме њојзи њезина спољашњос |
м била млада, радо сам читала.{S} Читал сам Обрадовича, Видаковича, а и Караџића и све што ми ј |
илане, ти волиш мајку?{S} Већ с питањем сам хтела потврђујући одговор.</p> <p>Дете погледа у ме |
киног трогодишњег синчића.</p> <p>Путем сам и опет размишљала: јели ми посета умесна?{S} Нашла |
ам му по нешто на глас читати, а за тим сам према свом стрпљењу и пажњи с којом сам читала, доб |
p>И сутра-дан сам била узрујана.{S} Чим сам се у дућану видила сама, почела сам плакати.{S} За |
т...</p> <p>Била сам опет у парку и чим сам га опазила сетила сам се фрајла-Стане.{S} Кад год с |
Она је моја жена, али не она, за којом сам ја чезнуо.{S} Свака мисао разлази нам се још у осно |
сам према свом стрпљењу и пажњи с којом сам читала, добила по неку награду; обично воћа, колача |
а је подне већ прошло.</p> <p>За ручком сам питала течу и тетку, знајули што о фрајла-Стани.{S} |
иш, зар ми је питање тако глупо?“ Силом сам хтела да се шалим.</p> <p>Он се трже.</p> <p>„Желиш |
спомену!</p> <p>СТАНА.</p> <p>Сутра дан сам јој однела књижицу.</p> <p>— Како вам се допада мој |
о Боривоју сањала...</p> <p>И сутра-дан сам била узрујана.{S} Чим сам се у дућану видила сама, |
крена саучешћа и суза.</p> <p>Сутра-дан сам отишла старици.{S} Тетци сам рекла да ћу у парк.{S} |
се и ти, па буди милостивија.{S} Кажњен сам и онако и сувише.{S} Огорчен на тебе, оженио сам се |
ти ону гадну, ону црну увреду.{S} Невин сам, али и твој је живот отрован.{S} Доказ томе већ је |
душе моје.{S} Чинило ми се, да се и он сам стиди жене из нижег сталежа.{S} Разлог нисам имала; |
гатој библиотеци.{S} На то ме је свикао сам теча; у данима одмора и слободним часовима, морала |
и, Па сад ме осуђуј како знаш!{S} Дошао сам, да те још једном молим, да ми опростиш и да ти каж |
Зацело си се журила у дућан.{S} Прошао сам онуда и свратио сам.{S} Код куће беше само слушкиња |
но мојим врелим сузама; пишући га, живо сам сахрањивала и подруги пут своје срце.</p> <p>После |
да не ћутим.</p> <p>„Не да мислим, него сам и уверен.{S} Таки карактери, таке природе не подлеж |
вест ме опет беше оставила.</p> <p>Дуго сам и тешко за тим боловала.{S} Кад сам оздравила, чула |
козивао, како му је у срцу.</p> <p>Дуго сам држала, да се обоје обмањујемо.{S} Ревносно сам нас |
лађи човек.{S} Кад сам била млада, радо сам читала.{S} Читал сам Обрадовича, Видаковича, а и Ка |
прочита мисли још у души.</p> <p>— Лудо сам питала, уздахну она.{S} Шта се може мислити — о дев |
њим.</p> <p>„Ту је,“ рече ми он „видео сам га и јуче.{S} Паздравио те.{S} Но нешто ми је збуње |
но смешећи се.</p> <p>Он уздахну. „Хтео сам рећи, да би моја помоћ била незнатна.{S} Ти га љуби |
ву.</p> <p>Био ми је загонетка; но брзо сам и њу решила.{S} Он је заволео — другу. </p> <pb n=" |
ко и сувише.{S} Огорчен на тебе, оженио сам се оном, којом је мајка хтела; и моја је срећа униш |
у дућан.{S} Прошао сам онуда и свратио сам.{S} Код куће беше само слушкиња и мала Данка.{S} Хт |
у парку.</p> <p>После ме је питала: ко сам, од куда сам, како живим и т. д.{S} Све је то чинил |
а то наћи увређени?{S} Нисам рђава, ако сам сирота!{S} А колико сам пута мислила о вама.{S} Осо |
сам држала поштења и дужности.{S} Овако сам остала вечито усамљена са дужности — дужности према |
ме, ћерко, разумели, бар не онако, како сам ја хтела.{S} Ја нисам одређивала, шта је љубав; сам |
{S} Никад ми није дуго време.{S} А како сам сама морала бих полудети или трчкати од једне до др |
а нежности; а ја сам се изражавала како сам умела и како ми је допуштао понос девојачки.</p> <p |
ке.{S} Васпитала сам је образовала како сам најбоље могла; важила је као најбоља и најобразован |
, и то би била за њу радо учинила, тако сам је од тога часа заволела.</p> <p>Помајка ми беше уд |
у и неусиљеном учтивости.</p> <p>— Тако сам од прилике нагађала и сама, рече ми за тим.{S} А шт |
те?{S} Зар није тако?</p> <p>— Баш тако сам и ја мислила, рече она, оборивши очи: а то је и цел |
јатељство!“ </p> <pb n="160" /> <p>Тако сам мислила седајући на своје место.</p> <p>„Стано,“ ре |
узети ону, коју не воле?...</p> <p>Тако сам мислила, па села и написала тек ово:</p> <p>Патила |
старати за старе црне дане.</p> <p>Тако сам писала, но сам Бог зна шта сам претрпила док сам на |
вај ил онај израз разјасни.</p> <p>Тако сам од Обрадовића и Соларића почела се учити размишљању |
баш тим особинама спремио.</p> <p>Тако сам проживела детињство и дочекала дванајсту годину сре |
воту се љуби тек једанпут!“</p> <p>Тако сам мислила, трудећи се да своје осећаје утишам и отера |
исам рђава, ако сам сирота!{S} А колико сам пута мислила о вама.{S} Особито сад од кад —</p> <p |
/p> <p>То је моја историја.{S} У колико сам грешила, не могу сама увидети; само знам да:</p> <q |
.{S} Невидим добро; ситна је, но толико сам назрела.</p> <p>— Јесте мајко, лист је политичан.</ |
тог остала чиста.{S} Верујте ми, тешко сам грешила.{S} Па онда, човеку по кад и кад и преври.{ |
Ја нисам одређивала, шта је љубав; само сам рекла, да је она љубав права, која потиче из душевн |
S} Она се гаси тек с нашим животом само сам још додала: да човек, ако се на пример превари у пр |
е црне дане.</p> <p>Тако сам писала, но сам Бог зна шта сам претрпила док сам написала то некол |
че он пруживши ми мој дневник.{S} Давно сам опазио да те нешто тишти.{S} Ниси ми се хтела одати |
<p>Мирно сам прочитала то писмо, мирно сам га оставила међу друга; само ми је у грудима било н |
да одмах полазе у Америку.</p> <p>Мирно сам прочитала то писмо, мирно сам га оставила међу друг |
Боривој.</p> <p>Да је он заволео, јасно сам сад видила.{S} Како је она осећала, нисам хтела да |
кама бивао снужден и зловољан.{S} Јасно сам видела, да га моја љубав слабо усрећује и да му је |
ла, да се обоје обмањујемо.{S} Ревносно сам настојала, да тај покренути осећај у њему уништим ј |
уцао по који провођаџија.</p> <p>Обично сам их све редом одбијала.</p> <p>„Шта чекаш?{S} Докле |
на тишина.{S} Да је прекинем, механично сам питала:</p> <p>„По томе би ја била њежна.{S} Зар ти |
си машамода, па отвори трговину.{S} То сам ја и мислила, кад сам те дала изучити.{S} Сирота си |
та више! (Ја) нисам била така.{S} За то сам незгодна јунакиња.{S} Да то будем, требала сам се у |
требало ми је што више посла.{S} За то сам одмах отворила на своју руку радионицу и трговину ш |
у шешира и радњу женског одела.{S} И то сам у Бечу изучила.{S} Радња ми је добро ишла, те не пр |
е издува чега немаш!</l> </quote> <p>То сам научила од газдаричине девојчице.{S} Учила за испит |
ало који новчић потрошити од онога, што сам им поклонила, преседао ми сваки залогај.</p> <p>„См |
но.{S} Мојој помајци не беше доста, што сам се из дужности својевољно среће одрекла, него да по |
учено и успавано.{S} Доказ томе је, што сам у животу још двапут љубила, истим жаром и истом чис |
било мојих лепших снова и илузије, што сам их донде имала...</p> <p>— Кад је то природан закон |
као свети Петар баба Ани.{S} Знате, што сам ја лане у Парку читала у оној вашој лепо везаној пе |
<p>— Збогом душо!{S} Па опростите, што сам вас својим бенетањем толико задржала.{S} Бар ће те |
о, кад ми не одговара, о оној теми, што сам јој писао?“ питао је на послетку измећу осталог мај |
некада; можда не би одобрила корак, што сам га учинила — ја сам вереница!</p> <p>Чудићеш се, но |
евојка.{S} Већ прво писмо Миланово, што сам га за тим добила, тумачила сам друкчије.{S} Дотле с |
азуме и ко ме не ће исмејати за то, што сам овако остала.{S} Уседелицу свет обично исмејава.{S} |
ико тренутака, маши се она за лист, што сам га уз себе спустила.</p> <p>— Неће те ми замерити, |
оче она, показујући прстом на лист, што сам га читала.{S} Прочитала сам на том листу: „Застава, |
и моралу, а Рајићева и остала дела што сам читала показаше ми колики је свет и каквих је људи |
ем.{S} Нашто би ми и било?{S} Доста што сам знала, да ме он више не воли.{S} Утопљеник се маша |
д“ била је сад сва жеља моја. — Све што сам још своје имала, претворила сам у новац и тражила с |
p> <p>„Јесте.{S} Седи.“ Било је све што сам му могла рећи.{S} Примио је понуду и ћутање опет на |
уз другу. „Ја волим и њу; доказ је што сам је узела у своју кућу, али да њу узме не могу допус |
еке кутије твој дневник.{S} Опрости што сам га неприметно узео и прочитао; није то била проста |
па ишчекује мој одлазак.</p> <p>Тек што сам преписала књижицу, дође ми од куће писмо, да сам ну |
уморила ме радозналост.</p> <p>Тек што сам све за ноћ спремила и хтела отпочети читање, отшкри |
вет и не познате, бар не овако, као што сам га ја познавала!{S} Старка умукну и замишљено гледа |
ступа се у познанство са особом као што сам ја.{S} Дабоме да је ту и љубопитства, ал тек је — с |
бина?“ рече он, показујући на шешир што сам радила.</p> <p>„Јесте.{S} Седи.“ Било је све што са |
и градиву сасвим примерено.</p> <p>Што сам се уплашила, кад је сасвим обична старачка појава?“ |
вном листу беше написано:</p> <p>„Зашто сам остала неудата.“ Као неки мото беше додато:</p> <qu |
идиће и сама, да тако мора бити.{S} Зар сам је за то одхранила да ми сину убије срећу!“</p> <p> |
ећај у њему уништим још у клици.{S} Зар сам се један пут за рад тога пред њиме хотимице показал |
фалити.{S} Ал тек, тек.</p> <p>— Па зар сам ја лења, сека-Мацо!</p> <p>— Бог с вама! а ко то ка |
но Обрадовићеве басне по најрадије, јер сам разумевала, а остали писци беху ми због мешања слов |
на плачу.{S} Но то ваљда није грех, јер сам поред свег тог остала чиста.{S} Верујте ми, тешко с |
ог језика тежи и сувопарнији; сваки час сам морала молити течу, да ми овај ил онај израз разјас |
ишам и отерам те варљиве мисли; но опет сам тек о Боривоју сањала...</p> <p>И сутра-дан сам бил |
S} Нисам ја никад газила заповести, већ сам их вршила.{S} Нисам разорила туђу, већ своју срећу! |
у свести ферерије на три месеца.{S} Већ сам вас жељан а могу учити и код куће.“</p> <p>Дошао је |
ме је.</p> <p>— Одржали сте реч, а већ сам мислила, не ћете доћи.{S} Но причекајте, да изађем |
пазила; али увек без успеха.</p> <p>Већ сам била напустила истраживање, кад ми случај притиче у |
Ко зна хоћу ли још кад год сећи.{S} Ову сам за вас узела.{S} Ја их не једем.{S} Вруће не ваљају |
им за удадбу по рачуну.{S} Егзистенцију сам себи осигурала а брак сам сматрала за нешто светије |
<title>Змајевој певанији</title>," коју сам такође собом понела.</p> <p>— Каква вам је то књига |
ету једно псетанце и мачка.{S} На столу сам још видела једне наочари и плетиво, а у отвореном п |
и једна лубеница, хладна као лед.{S} Њу сам вама наменула.{S} Држала сам је до подне у бунару.{ |
> <l>Желила сам свуда правду;</l> <l>Њу сам вазда поштовала,</l> <l>За њу бих и срећу дала.</l> |
ењу без опирања подлегла.</p> <p>У врту сам се сита исплакала за што, нисам знала ни сама.</p> |
их и дресиратих; само не онаквих каквих сам ја хтела.</p> <p>Сваки од њих имао је разлога зашто |
шкивала, а мајка неће да се то зна; још сам за удадбу млада.{S} Тако је рекла и баба-Мари.</p> |
је после и самој смешно.{S} Ал шта ћу? сама сам, па се поред плетива својим мислима разговарам |
узрујана.{S} Чим сам се у дућану видила сама, почела сам плакати.{S} За што? — То нисам знала: |
очију и тако одлучним тоном; да сам се сама тргла од њега.</p> <p>„Вечита загонетко!“ узвикну |
его тек успавано!</p> <p>Стидила сам се сама себе, но све бадава; ја сам га љубила из свег срца |
р своју, а док сам млађа, издржаваћу се сама.</p> <p>Десет година живила сам тако, радећи и хра |
/p> <p>— Тако сам од прилике нагађала и сама, рече ми за тим.{S} А шта ви мислите о мени?</p> < |
{S} Ћутала сам, држећи, да ће старица и сама отворити своје срце, ако јој симпатије улевам и ак |
његова дела.{S} Но ја сам се касније и сама задубљивала и у сувопарније ствари и трудила се да |
ако.{S} Али ако буде паметна, увидиће и сама, да тако мора бити.{S} Зар сам је за то одхранила |
ржала сам да је излишно; а још нисам ви сама знала, да је излишно; а још нисам ни сама знала, д |
е сита исплакала за што, нисам знала ни сама.</p> <p>После неког времена дође и он у врт.{S} Пр |
ма знала, да је излишно; а још нисам ни сама знала, да је љубав, што према њему осећам.</p> <p> |
даје.{S} Ништа јој није свето, често ни сама срећа па и живот љубљене особе, јер у место да себ |
преварен, а превару си потпомагала — ти сама.{S} Не корим те; знам ти назоре.{S} Али промисли с |
му нисам била, па би морала поруменити сама пред собом, да сам искушењу без опирања подлегла.< |
Никад ми није дуго време.{S} А како сам сама морала бих полудети или трчкати од једне до друге |
орија.{S} У колико сам грешила, не могу сама увидети; само знам да:</p> <quote> <l>Нисам баш ни |
, који су ме скоро — отерали.</p> <p>Од саме зараде своје нисам могла сад живети, те молим зета |
па онда још нешто, а последице би дошле саме од себе.</p> <p>— Шта је то „нешто?“ То ме интерес |
, други због оног, а ни један због мене саме. т. ј. због мојих мана и врлина заједно.</p> <p>До |
} Једно после подне остадосмо нас двоје сами дома.{S} Мајка и Даница беху отишле некој рођаци у |
м пред вас.{S} Требало би времена да ме сами нађете.{S} Читав Лавиринт у овој кући!</p> <p>— Ск |
а увидимо ни да признамо.{S} Обмањујемо сами себе, држећи, да нам је срце мртво.{S} Али срце је |
потреба.{S} Но једне зиме беше овладала самном нека чама.{S} Држала сам, да ће ми бити скоро кр |
S} Знања имам а и воље за рад, па хајде самном далеко у свет, где нас нико не зна и не познаје. |
угарица и сироче као и ја; модистлук је самном заједно изучила а пре годину дана отворила је и |
данпут паде опет судбини на памет да се самном наново поигра, јер:</p> <quote> <l>Срећа је ко в |
<p>Јесте, судбини се допало да се опет самном протитра; умро ми је и теча а тетка мораде у обл |
>И ја сам ћутала.{S} Чудни осећаји беху самном овладали.</p> <p>Ту свечану тишину проби гласић |
и сав идеал!</p> <p>Јесте, ћерко моја, само животињски полски нагон сада још влада.{S} Праве с |
рудиш без успеха.{S} Све што си успела, само је то, да те сад љубим још већма, а љубићу те и до |
влачи.{S} Али ако је унутрашњост шупља, само моментано.{S} Често је тај утисак моћан, па човека |
.“</p> <p>„Добра и зла је у нама свима, само је зло што су у теби те особине једнако јаке и твр |
, кад ти предпостављају лошију од тебе, само за то, што је удата!{S} Баш као да је брак чистиле |
рису, па волим платити новчић два више, само да је добро и чисто.{S} Намажите комадић и том мал |
село срце кудељу преде.“ Само великани, само изузетци узвишују се и поред патње.{S} Обични људи |
роши -губе; а могла сам и љубави имати, само да се нисам држала поштења и дужности.{S} Овако са |
мараму.{S} Сад је изледало да је миран, само је био блеђи но обично.</p> <p>„Изашла си тако лак |
ри због тога.</p> <p>Није ми одговорио, само ме гледао.</p> <p>„Што ме тако мериш, зар ми је пи |
тинске љубави.{S} Свуда, где није тако, само је гадна страст животињска нагона и ништа више! (Ј |
читати.</p> <p>— Е да, иде полако и то, само стрпљења сека-Мацо, све ће то доћи на ред; само до |
борита друга.{S} Нека је ма и сулудаст, само нека је богат.{S} Еквипаж и вранци, кадифа и злато |
бав.{S} Осећај, што га таки људи имају, само је страстан занос и животињски нагон.{S} Нико на п |
м плакати.{S} За што? — То нисам знала: само је тако морало бити; срце ми је кипило од смесе ра |
исмо, мирно сам га оставила међу друга; само ми је у грудима било некако празно, врло празно.{S |
добра душа.{S} Није сирота дуго лежала; само две недеље.{S} Доктора није хтела. „Од овог ме ник |
а, оборивши очи: а то је и цела истина; само је зло, што после таки ум и тако срце више види и |
ла-Стани.{S} Незнадоше о њој баш ништа; само сека-Маца рече, — баш је била унела штрудлу — да ј |
.{S} Ја нисам одређивала, шта је љубав; само сам рекла, да је она љубав права, која потиче из д |
лог покојника.{S} За мене је био мртав; само што ме је по кат-кад мучила мисао: у чијем је срцу |
игу можда ћу и пробати.{S} Није згорег; само ме напомен'те...</p> <p>— Ију, како је дебела!{S} |
пљења сека-Мацо, све ће то доћи на ред; само док почнем седити...</p> <p>— Ето је сад опет!{S} |
.{S} Никада се нисам ни срдила на тебе; само ме је дуго болело, што ти је вера у мој карактер, |
ј, бар да чујем.“</p> <p>„С драге воље; само док га донесем.“ Донела сам и читала:</p> <p>10. м |
оравиће је брзо поред богатије и лепше; само она треба да је паметна, да је благодарна, па да н |
ћерци разума.“</p> <p>„Врло појетички; само се канда не слаже с истином.{S} Зар ти није већ дн |
ме; није то тајна.{S} Сме свако знати; само немојте за мога живота, а нећете дуго чекати, још |
лико сам грешила, не могу сама увидети; само знам да:</p> <quote> <l>Нисам баш ни много хтела < |
ржим на крилу!“</p> <p>„То и не тражим; само хоћу и морам ти казати; да немаш право што се срди |
учинила радост са једном таком тичицом; само кад ми неби биле тако одане!{S} Овако ће ме тек гр |
але „брацом“, па се и сам тако називао; само што још није умео да изговори глас „р“; обично га |
о, можда још данас.{S} Доћи ћу за цело; само ме сад светина оцепила од мога друштва, па се мора |
једно и друго тежи за искреном љубављу; само што код једног тек ниче, а код другог се већ суши. |
ла је застирући сто и спремајући ужину; само не треба претеривати.{S} Оно што се у кући нађе и |
атих и сиромашних, учених и дресиратих; само не онаквих каквих сам ја хтела.</p> <p>Сваки од њи |
рабош о њему.{S} Али женски, женски!{S} Само то чудо и покор да видите!{S} Кад-кад се само чуди |
> <p>— Е, онда ме баш мораш примити!{S} Само причекај, док свучем и сместим Милана.{S} Оне две |
ње лепа човека, без душевних врлина.{S} Само децу, ма и матору — насмеја се старка — везује шуп |
онда, кад љубљене особе већ не буде.{S} Само сопствена смрт дреши нас од праве љубави, често не |
по, највише „весело срце кудељу преде.“ Само великани, само изузетци узвишују се и поред патње. |
о се, да ће она бити моја насљедница, а само кућа и земља вредила ми је преко пет хиљада.</p> < |
накост изједначило би време и љубав, да само није било другога — чинило ми се, да је врло слаб |
себичност.{S} Зар је човек рођен тек да само ужива?{S} Зар он нема племенитија позива?{S} Истин |
и цео свет вели, да је ненадмашив; а ја само знадем, да сав његов рад радо читам, и да би га св |
м већ заборавила.{S} Од свега је остала само успомена.{S} С те стране није ми удадба ништа преч |
е одрече, она га гони својом страшћу на само убиство и вуче пропаст.{S} Ове врсте јунакиња пона |
лан узверио, очице му се застаклиле, па само нагло дише и дрхће од чезње за тицама.</p> <p>— Бо |
г да опрости,</l> <l>Што ћу љубит' тебе само</l> <l>Целе вечности.</l> </quote> <p>— Како вам с |
донаша баш ништа....{S} Карактерише је само као простакињу, „што се меша са сваким;“ те тиме р |
ња није кадра сломити.</p> <p>— И то је само доказ, да таке реткости треба тим више штовати! пр |
о чудо и покор да видите!{S} Кад-кад се само чудим и крстим, па се питам:{S} Где им је свест?{S |
Неће ми ништа фалити.{S} Сетила сам се само своје прошлости, а стара сам; па то је.</p> <p>У т |
к.{S} Провођаџише Н. Н, све је, како се само може желети.{S} Провођаџија бар тако тврди, но у с |
о једете! рече она, нудећи ме.{S} Глете само; још ово парченце хлеба са маслом.{S} Та узмите, т |
} Они су ми друштво и забава.{S} Пазите само шта ће радити.</p> <p>Отворила је кавез Дамјана и |
да јесте“, смејала сам се ја; „изволите само прочитати неколико бележака из мога дневника, па ћ |
.{S} Јадно појмање дужности!{S} Питајте само тако одрасло несретно јектичаво и шкрофлезно дете, |
теље, а бићемо обоје сретни.{S} Свет ће само знати, да нећу да се женим.{S} И то ће бити цела п |
м онуда и свратио сам.{S} Код куће беше само слушкиња и мала Данка.{S} Хтео сад да одем но Данк |
p> <p>— Бабадевојка! узвикнула сам, али само у мислима.{S} Пристојност ми је задржала језик од |
ти, рече спустивши се опет уз мене; али само с почетка.{S} После обично постану добри пријатељи |
ло срце није хтело да купује љубав, или само да љуби, већ је тражило у истој мери одзива; а пон |
<p>„Рђава извина, секо моја.{S} Отвори само последњи лист свога дневника...“</p> <p>То је било |
? питала сам раделицу ту.</p> <p>— Знам само да је пролетос умрла.{S} Него ако је повољи да доз |
ерко.{S} Но куда ми одосмо, а хтела сам само рећи, да моји греси нису обични.{S} Нисам ја никад |
нило досадно а живот несносан.{S} Живим само зато, да тебе још једаред видим и да из твојих уст |
еру.{S} Она се гаси тек с нашим животом само сам још додала: да човек, ако се на пример превари |
ак!{S} Сва божија створења лепа су, ако само нису богаљеви или измет природни.{S} Укус и фантаз |
к нисам са ужасом увидела, да је баш то само прегоревање и брига а њему — љубав.</p> <p>Срце ми |
асмејала, а шогор ваљда у обрану мушких само ми рекао; „Баш ко да је при женидби главно капитал |
т ми је дабоме чиста, ал тек је тешко — самовати.{S} Сад је јецала.</p> <p>— Зар немате никог с |
“; толико вам говорим.{S} Чудно ми је и самој.{S} Кад-кад немам речи.{S} Мрзи ме чисто говорити |
а онда мислим, мислим, да ми је после и самој смешно.{S} Ал шта ћу? сама сам, па се поред плети |
S} Но будите уверени, да су таки људи у самој ствари „лакша роба“ ...{S} Ти и незнају шта је љу |
не гледају у свет смело, разборито и са самопоуздањем.{S} Све су дурашне и еманциповане од свак |
ћи је тако појмила сам њезино некадашње самопрегоревање зарад дужности према другима.</p> <p>У |
ло да свако „зашто“ има своје „зато,“ а самоћа, патња и размишљање, научише ме још и извињавати |
цу.{S} И то нешто вреди.{S} Олакшава ми самоћу.{S} Оне друге собе гледе у ходник, немају зрака |
е доживела!</p> <p>Падало ми је на ум и самоубиство.{S} Али насилна смрт оставља за собом траго |
у опште, а последица је браколомство и самоубиство.{S} То видите, мени изгледа врло себично. „ |
ајка је пре кратког времена умрла, а на самрти све му је казала, молећи Даницу и њега, да ме за |
врати продире светлост; а то њему квари сан.</p> <p>Учинила сам јој по вољи; била сам и поред р |
по вољи; била сам и поред радозналости санана. </p> <p>Сутра сам наставила читање, чим је тетк |
е господе.{S} Не ће се видети ни кол ни сандук од цвећа и венаца, а пратиће га војници, па и св |
другог заволела.{S} Ја, која сам дотле сањала о љубави и с оне стране гроба и држала, да никог |
рљиве мисли; но опет сам тек о Боривоју сањала...</p> <p>И сутра-дан сам била узрујана.{S} Чим |
тим именом назива?{S} Животињски нагон, сањалачки занос, или навика на леп или створ, хоће свет |
је мишљење о овој или оној теми писмено саопштимо.</p> <p>Даница му је ретко испунила жељу; бил |
леше ме очи, већ је изгледало да ћу вид сасвим изгубити.</p> <p>Радити више нисам смела, те дођ |
га је замењивао са „и“ и „л“, или га је сасвим изостављао.</p> <p>Умерила сам кораке и слатко с |
ено.</p> <p>Што сам се уплашила, кад је сасвим обична старачка појава?“ Да би нашла узрока, пог |
е је то збунило.{S} Држала сам, да није сасвим при свести.{S} Било је на њој нешто необично.</p |
побијем старичину тврдњу и разлоге а ни сасвим да их одобрим.{S} Жао ми је било мојих лепших сн |
е — карактера! — Темпераменти могу бити сасвим различни и појмова о свету.{S} Укратко: у узајмн |
а пристала на — најмање.</p> <p>Сад сам сасвим усамљена.{S} Сви сродници осим Данке већ су под |
ј дубокој старости и по кроју и градиву сасвим примерено.</p> <p>Што сам се уплашила, кад је са |
hi> оставља баш онда, кад је она разуму сасвим окренула леђа и — поклизла.{S} Тасе се онда јуна |
е или да плаче над развалинама правде и сасушеном клицом светског здравог разума.{S} Но и опет |
, а о зидовима је висио један старински сат, неколико слика и два лепо бојадисана кавеза.{S} У |
ј очи склопи и да је сахрани; после два сата је издахнула.{S} Била је до смрти при свести.{S} П |
је „цветан“ и раскошан, али без искрена саучешћа и суза.</p> <p>Сутра-дан сам отишла старици.{S |
варам да га љубим; па и код њега је тек саучешће и пријатељство!“ </p> <pb n="160" /> <p>Тако с |
није, те ми у почетку чудно било његово саучешће и старање о мени.</p> <p>„Тебе секо, нешто муч |
ашту.</p> <p>„Што плачеш?“ питала ме са саучешћем.</p> <p>„Сетила сам се својих родитеља,“ био |
х у било какву неприлику, зар се надати саучешћу, пожртвовању и помоћи од — така савезника?!</p |
о и свеже.{S} Бојадишу га жутом репом и сафраном, ал ја то осетим по мирису, па волим платити н |
тнула крај стола.</p> <p>У томе изби на сахату шест.{S} Радо бих била још остала, али код тетке |
шла је, таман да јој очи склопи и да је сахрани; после два сата је издахнула.{S} Била је до смр |
еће се.{S} Једва сам је утешила.</p> <p>Сахранила је лепо, тамо у варошко гробље.{S} Метнула јо |
покојница наручила.“</p> <p>Кад смо је сахранили, седила је дубоко у ноћ и читала неку рукопис |
ојим врелим сузама; пишући га, живо сам сахрањивала и подруги пут своје срце.</p> <p>После две |
века; ал муке су велике, па ме укрепи и сачувај од даљег искушења!“</p> <p>Нико ми није одговор |
о кутији и онда извади чак са дна једну сашивену рукописану књижицу.</p> <p>— Ево, рече, пружив |
ња богослов, провођаџише госпођа Н. Н., сва је сретна и у тој срећи поверљиво ми додаје: да мом |
дите, да појам о лепоти није једнак!{S} Сва божија створења лепа су, ако само нису богаљеви или |
огај.</p> <p>„Смрт или вид“ била је сад сва жеља моја. — Све што сам још своје имала, претворил |
ж и вранци, кадифа и злато, — то јој је сва жеља и сав идеал!</p> <p>Јесте, ћерко моја, само жи |
Не Стано, ти се и сад срдиш!{S} Али зар сва кривица лежи на мени?{S} Зар нисам био преварен, а |
и; тамо ће ваљда бити друкчије.“</p> <p>Сва сам се стресла, кад сам прочитала то писмо.{S} Дакл |
интересовале; те сам и његово захтевање свагда радо и с вољом испунила.</p> <p>Тим начином збли |
онашања у њима — врши се, али како?!{S} Свађа, речкања, пребацивање, гунђање, плач и уздисаји с |
али не она, за којом сам ја чезнуо.{S} Свака мисао разлази нам се још у основи; ја неразумем њ |
итија позива?{S} Истина је света, да је свака љубав спојена са тежњом и чежњом, да нам је љубље |
е.</p> <p>Тако се растадосмо и упутисмо свака на своју страну.</p> <p>Овог пута корачала сам жу |
м свршавао науке.{S} Учио је права у П. сваке године провео је два месеца на дому.{S} То време |
ем.{S} Све су дурашне и еманциповане од сваке предрасуде.{S} Гледиште им је хладно и природно.{ |
а словенског језика тежи и сувопарнији; сваки час сам морала молити течу, да ми овај ил онај из |
</p> <p>Грамљивост за њиме, уништила је сваки племенитији осећај.{S} Љубав и поштовање одавно ј |
није ми изјављивао љубав речима, али је сваки поглед козивао, како му је у срцу.</p> <p>Дуго са |
положењу његовом.</p> <p>Долазио нам је сваки дан.{S} Једанпут не дође две недеље; било ми је з |
нога, што сам им поклонила, преседао ми сваки залогај.</p> <p>„Смрт или вид“ била је сад сва же |
ала детњарија.{S} Отуда и овладао срцем сваки моралан гад а друштвом покор и трулеж!</p> <p>Ста |
S} А оне, матере, занемарују своју децу сваки дан.{S} Па зар им то никад не пада на памет?{S} З |
не онаквих каквих сам ја хтела.</p> <p>Сваки од њих имао је разлога зашто ме хоће.{S} Један ме |
, пребацивање, гунђање, плач и уздисаји свакидашњи су гости таког брака.</p> <p>Па из таког јад |
је само као простакињу, „што се меша са сваким;“ те тиме руши углед кругу, у коме се налази.{S} |
е смејете?{S} Искуство ме је научило да свако „зашто“ има своје „зато,“ а самоћа, патња и разми |
ога живота.{S} Појединости нека замишља свако по ћефу, а оно што ћу написати, довољно ће бити, |
шта, храбрила ме; није то тајна.{S} Сме свако знати; само немојте за мога живота, а нећете дуго |
ш доста деце, па ко паметан човек, жели свако да усрећи.{S} Зато одавно меркају девојку с новци |
ла, тумачила сам друкчије.{S} Дотле сам свако његово писмо комотно читала мајци и Даници, а сад |
њене некадашње газдарице, поштарке.{S} Сваког месеца долазила је једанпут на пошту, да прими 1 |
удата!{S} Баш као да је брак чистилеште сваког душевног гада и фирма неприкосновеног поштења... |
{S} Метнула јој и каменит крст, али без сваког знака и натписа.{S} Кад сам је питала, зашто: ка |
но читала мајци и Даници, а сад сам при сваком нежнијем изразу његовом поруменила и задрхтала, |
лика и два лепо бојадисана кавеза.{S} У сваком кавезу скакутао је по један пар веселих канарина |
хтела отворити; требало ми је одмора у сваком погледу.</p> <p>Тек што ми се почеше ране лечити |
нисам.{S} Деца су као оне биљке, што у сваком земљишту корена хватају; па се и ја брзо навикох |
ма, па бива свашта.</p> <p>— То се може свакоме десети и поред најбоље пажње и надзора.</p> <p> |
тражио је, а сад кад је увиђа, избегава сваку изјаву.</p> <p>Био ми је загонетка; но брзо сам и |
у ком је жудња за богатством, уништила сваку човечност.</p> <p>То је моја историја.{S} У колик |
старка опет метну у кавезе, заденувши у сваку по парченце шећера.</p> <p>Чим тичице опазише шећ |
сте већ учитефица...{S} Тело је, по мом сваћању, одећа и склониште душе, настави она.{S} Па као |
Шта ће те?{S} Мати велика дама, па бива свашта.</p> <p>— То се може свакоме десети и поред најб |
ан и честит човек.{S} Провођаџише Н. Н, све је, како се само може желети.{S} Провођаџија бар та |
ора но што јесам.</p> <p>То је трајало, све док нисам са ужасом увидела, да је баш то само прег |
е полако и то, само стрпљења сека-Мацо, све ће то доћи на ред; само док почнем седити...</p> <p |
вана сам волела, но ни он није за мене; све више увиђам, да је лакоуман и не постојан, а и мишљ |
било је нешто папира и неког цртежа.{S} Све беше јако пожутело. — Знак, да им идентитет није те |
није измишљотина, већ права истина.{S} Све су то разлози, због којих се већина жени и основи б |
Али овог пута се трудиш без успеха.{S} Све што си успела, само је то, да те сад љубим још већм |
сам, од куда сам, како живим и т. д.{S} Све је то чинила неком природном искреношћу и неусиљено |
драгог оца, па и браћицу и сестрице.{S} Све сам их љубила свом снагом детињске душе своје; љуби |
иких ваљда си могла једног изабрати.{S} Све су то ваљани људи и згодне партије.“</p> <p>„Чекам |
смело, разборито и са самопоуздањем.{S} Све су дурашне и еманциповане од сваке предрасуде.{S} Г |
а ме замоле, да јој мртвој опростим.{S} Све је то чинила из превелике љубави према својој деци. |
т или вид“ била је сад сва жеља моја. — Све што сам још своје имала, претворила сам у новац и т |
и одзива.{S} Но опет се узели нисмо, а све зашто:</p> <p>Први је био богат и из племићке пород |
да сав његов рад радо читам, и да би га све више и више читала.</p> <p>— Бар да видим, кад је т |
пријатне успомене; а можете и из овога све дознати.{S} Писала сам још пре 15—20 година, дотле |
и побегла у врт.{S} Волела сам га нада све на свету, али ми се није дало да се дадем љубити од |
<l>Или је грех правду тражит,</l> <l>За све друго мало марит?</l> <l>Или је грех хтети љубав,</ |
ти бар потоњи нараштај од трулежи, која све више хвата корена.{S} Често тако размишљам, особито |
вез, па кад нуз вас проћу, нек шиваћка све лети, а плетице све звецкају!</p> <p>— Хвала, сека- |
че, пруживши ми. — Најпре сам вам хтела све усмено казати.{S} Но овако је боље.{S} Не марим о с |
нестаде са света; колера их једног дана све покосила.{S} Још и данас се чешће питам: зашто је б |
о она.{S} Дошли сте токорсе у госте, па све књижурине вучете с вама.{S} Ту вас ко може видити, |
старе мајке.{S} Има лепе жуте тице, па све тако, тако чине! — предвари ме „баца“, подржавајући |
ради других; мени није нужна.{S} И сад све памтим много јаче, него оно, што се јуче десило.{S} |
много док сам те заборавила.{S} Сада је све прошло, па нек вам је просто!</p> <p> <hi>Стана</hi |
утврђивати да је не издам мајци; она је све на врати прислушкивала, а мајка неће да се то зна; |
.{S} То нека ти је утеха.{S} Али сад је све прошло.{S} Дужност моја према мајци нагонила ме, да |
ерљива.</p> <p>Кад је то видео, хтео је све жртвовати.{S} Но тада је било касно.{S} Осећала сам |
адила.</p> <p>„Јесте.{S} Седи.“ Било је све што сам му могла рећи.{S} Примио је понуду и ћутање |
узимају?</p> <p>— Љубав! љубав! зар је све љубав што се тим светим именом назива?{S} Животињск |
не и Даницу) повери ми се; у друштву се све лакше сноси. „Смејао се, но тај смеј је некако чудн |
ко за њима жуди.</p> <p>— Зато и јесте све мање љубави на свету.{S} Љубав је ћерко, најнежнија |
Но буди паметна, буди снажна а време ће све излечити.“</p> <p>„Мислиш?“ питала сам, тек да не ћ |
та ја га тако волим!“</p> <p>„Прећи ће све то.{S} Ни љубав није увек вечита, тешила сам је.“</ |
проћу, нек шиваћка све лети, а плетице све звецкају!</p> <p>— Хвала, сека-Мацо!{S} Кад дођем д |
шевну храну примала сам од тетке и тече све док нисам добро читати научила, а после сам је траж |
S} Ја не сумњам у њега, али га љубим из све душе; а та љубав и дужност према вама учиниће да га |
Обрадовича, Видаковича, а и Караџића и све што ми је до руке дошло.{S} Камо среће да нисам ниш |
учила нас је обе кувати, месити прати и све женске домаће и ручне послове.{S} Мене је осим тога |
чекује дужност — твоја.</p> <p>Заборави све и буди човек!</p> <p> <hi>Стана.</hi> </p> <p>Држал |
о се није слагало с моји назори.{S} Али све бадава; ја сам га поштовала и љубила свим срцем сво |
преко чела; ваљда да је отерам.{S} Али све заман; од тога тренутка знала сам и осећала, да Мил |
и?!“ Чудна ми посла!{S} Млад мушки воли све што је лепо и што му је пред очима.{S} Заборавиће ј |
пре кратког времена умрла, а на самрти све му је казала, молећи Даницу и њега, да ме замоле, д |
има љубљену особу пошто по то; па руши све што јој је на путу; брак се ту гази нотама, вера из |
је ја.</p> <p>— Приповедаћу, казаћу вам све. — Другом нисам; не марим да се тужакам, ни да ме ж |
у посредовати да је узме.{S} Чинила сам све могуће, но он није осећао симпатије према њој.</p> |
а сам, да ће ми бити скоро крај, па сам све главније успомене свела у једно; нека ме бар после |
доћи да те видим и усмено кажем шта сам све до сада препатио.</p> <p>Очекујући одговор, твој не |
рила ме радозналост.</p> <p>Тек што сам све за ноћ спремила и хтела отпочети читање, отшкрину т |
станка са Миланом.</p> <p>Душан је знао све тајне моје, но Боривој није, те ми у почетку чудно |
иже очи и погледа ме.{S} Сад ми је било све јасно.{S} Поглед јој се није слагао с оним старачки |
Маром Базићевом.</p> <p>Сад ми је било све јасно.{S} Мојој помајци не беше доста, што сам се и |
но!</p> <p>Стидила сам се сама себе, но све бадава; ја сам га љубила из свег срца и душе своје. |
у круговима, у којима је одрастао, а то све болело би га, кад би први љубавни занос прешао; те |
жу, те блистају као звезда, или клизају све даље и даље док не пропадну у глибу — порока.</p> < |
p> <p>Скочила сам, да га задржим, да му све кажем и да умрем, али на врати сам се већ стропошта |
се љубави своје?!</p> <p>Предала сам му све у руке, уговоривши, да ме имају у старости издржава |
који провођаџија.</p> <p>Обично сам их све редом одбијала.</p> <p>„Шта чекаш?{S} Докле ћеш бир |
но?</p> <p>Тако ћу и чинити.{S} Сад још све добро памтим, а после? — После ће ме можда оставити |
ћа, које су биле још у рукопису.</p> <p>Све сам радо читала, но Обрадовићеве басне по најрадије |
екаш?{S} Ко ће те онда узети?!“</p> <p>„Све муштерије што ме и сад ишту.{S} С годинама порастић |
S} Но то ваљда није грех, јер сам поред свег тог остала чиста.{S} Верујте ми, тешко сам грешила |
ебе, но све бадава; ја сам га љубила из свег срца и душе своје.{S} Неки пута ми се чинило, да с |
рила сам му овако:</p> <p>Праштам ти из свег срца.{S} Никада се нисам ни срдила на тебе; само м |
нате, богатство је да не треба веће.{S} Свега доста, ал што човек више има, више би хтео, прода |
Боривоја била сам већ заборавила.{S} Од свега је остала само успомена.{S} С те стране није ми у |
ка?{S} Мене то интересује.</p> <p>— Пре свега треба праве воље за бољитак, па онда још нешто, а |
тренутак; после ме обли румен стида; и свега нестане. „Која вајда,“ севну ми кроз главу, „кад |
ми не беше маћеха; подарила ми је клицу свега онога, чиме дарива и другу децу своју.</p> <p>Кли |
овољити ониме, што имам.{S} Мало млека, свежа масла и добра сира.{S} Па и једна лубеница, хладн |
масла и сира.{S} Масло је врло добро и свеже.{S} Бојадишу га жутом репом и сафраном, ал ја то |
ко, да се свршава.{S} Иначе мора казати свекру, јер он, т. ј. младожења добија и у месту ваљану |
коро крај, па сам све главније успомене свела у једно; нека ме бар после смрти најближа околина |
ао цветак, кад га од стабла откинеш; но свенула и опет нисам.{S} Деца су као оне биљке, што у с |
ја се старка — везује шупље шаренило, а свесна разборита човека никад.{S} Ко се држи за свесна, |
азборита човека никад.{S} Ко се држи за свесна, па и опет тек спољашњост на предмету своје љуба |
али на врати сам се већ стропоштала.{S} Свест ме опет беше оставила.</p> <p>Дуго сам и тешко за |
дим и крстим, па се питам:{S} Где им је свест?{S} Где су им матерински осећај, кад тако своју д |
душе, настави она.{S} Па као што неможе свестан човек заволети мртву лутку, са њезина шарена од |
рањем о теби говори.{S} Баш као да ниси свестан створ, већ мртва роба, која остане у дућану, шт |
из таког јада и гада, зар је очекивати свестан подмладак!{S} Наћиће се, дабоме, као и свуда по |
> <l>Имала сам топло срце,</l> <l>Поред свести здраве;</l> <l>Гадила сам се пољубаца,</l> <l>Бе |
а је издахнула.{S} Била је до смрти при свести.{S} Па како се радовала, кад је видила рођаку!{S |
нило.{S} Држала сам, да није сасвим при свести.{S} Било је на њој нешто необично.</p> <p>— Опро |
и то; скорим ћу дома.{S} Ове године ћу свести ферерије на три месеца.{S} Већ сам вас жељан а м |
ити родитеље, а бићемо обоје сретни.{S} Свет ће само знати, да нећу да се женим.{S} И то ће бит |
ла што сам читала показаше ми колики је свет и каквих је људи у њему.{S} Теча се томе радовао; |
умети а могу ме и исмејати.{S} Чудан је свет.{S} Али данас ми је опет некако топло око срца.{S} |
анос, или навика на леп или створ, хоће свет често љубављу да крсти.{S} Али љубав, права света |
вна лепота спољашној, видели би, куд би свет отишао!{S} Ја, сам ето већ остарила а не могу да п |
да дорастем за шпекулацију, што је неки свет браком назива,“ био је мој одговор.{S} И тиме се о |
ало драстичан израз.{S} Али кад се неки свет не стиди трулеж подрањивати, што би се ја стидела |
ређе.{S} Још ви незнате по неки варошки свет.{S} Мушки ме се не тиче.{S} Слабо водим рабош о ње |
138" /> <p>Дај Боже, да тај лепи шарени свет и не познате, бар не овако, као што сам га ја позн |
по кад-кад шале, јадно би изгледао овај свет.{S} Јесте ли га лично видели или тек на слици?{S} |
д је лепа ларва и дубок пун џеп!{S} Цео свет, особито мушки и не почиње онде љубити, где би тре |
ће бити боље.{S} Досадан ми је овде цео свет; и ваздух ме чисто гуши; тамо ће ваљда бити друкчи |
његова дела?</p> <p>— Стручњаци, и цео свет вели, да је ненадмашив; а ја само знадем, да сав њ |
и воље за рад, па хајде самном далеко у свет, где нас нико не зна и не познаје.{S} Тамо ћу те н |
е, образоване и учене.{S} Оне гледају у свет смело, разборито и са самопоуздањем.{S} Све су дур |
то, што сам овако остала.{S} Уседелицу свет обично исмејава.{S} Ко пита, за што си тако остала |
о љубављу да крсти.{S} Али љубав, права света љубав, која није потекла из моменталних утисака ј |
е кривице, па и опет их брзо нестаде са света; колера их једног дана све покосила.{S} Још и дан |
раве свете љубави, сада је ретко!{S} Та света љубав мужа и жене давно је детињарија, занос и лу |
гику“ понеког женског и мушког „отменог света,“ па сам се страшила, да је не нађем можда прикри |
н нема племенитија позива?{S} Истина је света, да је свака љубав спојена са тежњом и чежњом, да |
То показује добро срце или непознавање света. </p> <pb n="138" /> <p>Дај Боже, да тај лепи шар |
овек чује, или чак и осети таку пресуду света не зна шта ће: да се смеје или да плаче над разва |
био да крати себи пријатну забаву и то „света ради!“ Зар не пролази и сунце кроз каљава места, |
и полски нагон сада још влада.{S} Праве свете љубави, сада је ретко!{S} Та света љубав мужа и ж |
у Бого-човека, и мени се чини, да ме те свете очи тужно ал задовољно гледају...</p> <p>Устала с |
и можда — као у оној песми што је рекао свети Петар баба Ани.{S} Знате, што сам ја лане у Парку |
осигурала а брак сам сматрала за нешто светије од обичне трговачке спекулације, па је ли чудо |
бав! љубав! зар је све љубав што се тим светим именом назива?{S} Животињски нагон, сањалачки за |
данас.{S} Доћи ћу за цело; само ме сад светина оцепила од мога друштва, па се морам журити, да |
ци, једва смо улицом пролазиле, тако је светина нагрнула на станицу. (Неко пошао директно тамо, |
амо, а неко био на путу, па видио да се светина ускомешала, те хајд и он у гомилу и не знајући |
) Осим тога беху сви прозори отворени и светињом начичкани.{S} Туда ће се вратити спровод, па с |
шта.{S} Хоће заједно са децом својом да светли пред светом, разуме се, не са душевним својствим |
ицу или особу са мрачном прошлошћу, али светлом титулом и пуним џепом!..</p> <p>Знала сам ту „м |
пати.{S} И кроз завесу на врати продире светлост; а то њему квари сан.</p> <p>Учинила сам јој п |
м.{S} Доста је влажно, ал' бар има више светлости и изглед на улицу.{S} И то нешто вреди.{S} Ол |
а народност продаје.{S} Ништа јој није свето, често ни сама срећа па и живот љубљене особе, је |
јадном ћерком?{S} Делала сам по твојој светој заповести и дужности човека; ал муке су велике, |
заједно са децом својом да светли пред светом, разуме се, не са душевним својствима и здрављем |
а одговорност лежи на њима пред Богом и светом.{S} Закужави ти један цветак или ти се поболи ти |
ек у додиру са госпоштином и „салонским светом“ човек образовати и оплеменити може.{S} Уверена |
гледала сам старицу; очи јој се сјале у светом одушевљењу дужности а лице јој облила лака румен |
опет боли, још те како боли та глупост светска.{S} Како и неби, кад ти предпостављају лошију о |
д развалинама правде и сасушеном клицом светског здравог разума.{S} Но и опет боли, још те како |
гла у врт.{S} Волела сам га нада све на свету, али ми се није дало да се дадем љубити од туђа м |
г нагона.</p> <p>— Е, мајко, онда је на свету мало праве љубави.{S} Ко данас пита за поштење, р |
ад се жени: нека је новца, а жена је на свету и више!{S} Па и девојке можеш на прсте избројати |
p> <p>— Зато и јесте све мање љубави на свету.{S} Љубав је ћерко, најнежнија и најплеменитија „ |
ледили.</p> <p>Како су живели у „новоме свету,“ никад нисам поуздано дознала.{S} Нису се више в |
отпутоваћемо у Америку.{S} Тамо у новом свету лакше ће Боривој стећи гласа а и за мене ће бити |
ило колико његово приповедање о страном свету, школском свом животу и наукама које су нама биле |
е будућност у овом поквареном и леденом свету баш тим особинама спремио.</p> <p>Тако сам прожив |
и могу бити сасвим различни и појмова о свету.{S} Укратко: у узајмном поштовању мушког и женско |
жем, али ко год мало оштрије погледа по свету, увидиће, да је тако. </p> <pb n="146" /> <p>— Ве |
не сипаш, па која вајда?{S} Шарлатана у свету више но икада!</p> <p>— Томе није крива школа ни |
добре тетице.{S} Зар је мало примера у свету, <pb n="142" /> да се по неке токорсе образоване, |
удо; девојка на свом месту, ал не уме у свету да се нађе.{S} Ето код куће, умесими „на супу.“</ |
еци управе на прави пут.{S} Кад би се у свету претпостављало здравље болесној уображеној лепоти |
што, или видим какву погрешку што се у свету око мене десила, па онда мислим, мислим, да ми је |
осећаји беху самном овладали.</p> <p>Ту свечану тишину проби гласић малога Милана:</p> <p>— Циц |
у обоје и сносе се, нестане ли га, бива свешта.{S} Још је срећа, кад се за времена разиђу, Али, |
тело.{S} Тамо ће га дочекати родбина са свештенством, па са станице одма сњим у гробље.{S} Тако |
ање.</p> <p>Сад сам сасвим усамљена.{S} Сви сродници осим Данке већ су под земљом.{S} Докле ћу |
ми се, да више срца у грудима немам.{S} Сви осећаји ко да ми се следили.</p> <p>Како су живели |
се игра с Аурором и цицаном Марком.{S} Сви су добри и сви ме воле.{S} Они су ми друштво и заба |
нао нас је и с немачком литературом.{S} Сви дечији писци и песници тога језика, беху заступљени |
до женидбе, па онда бирају богатију.{S} Сви су они таки...“</p> <p>Крв ми јурну у главу.</p> <p |
Ко би се мене и сећао?{S} Заборавили ме сви, па и они — које сам ја усрећила!</p> <p>Зашто је т |
ћа и венаца, а пратиће га војници, па и сви званичници.{S} Вредно ће бити да видите.</p> <p>Зак |
ром и цицаном Марком.{S} Сви су добри и сви ме воле.{S} Они су ми друштво и забава.{S} Пазите с |
углед где год је могао.{S} Био је као и сви други.{S} Но нека му је просто — није знао шта чини |
ло.</p> <p>— Тако, да бих волела, да су сви мушки тог мишљења! ...</p> <p>Засмејала се некако ч |
и другима подједнако...) Осим тога беху сви прозори отворени и светињом начичкани.{S} Туда ће с |
еме, богатој библиотеци.{S} На то ме је свикао сам теча; у данима одмора и слободним часовима, |
х утисака једрих плећа, црних наусница, свил'не косе, бисер зуба, чарних очију и бела и румена |
удале, тек да стеку име, да се увију у свилу и кадифу и да варају свог мужа, кад год им се дад |
ве бадава; ја сам га поштовала и љубила свим срцем својим.</p> <p>Срцу нисам могла забранити да |
ам. </p> <pb n="155" /> <p>Он ме стиште свим нагло бијућем срцу.{S} Овог пута нисам побегла; ни |
попушта.“</p> <p>„Добра и зла је у нама свима, само је зло што су у теби те особине једнако јак |
га једанпут.{S} А тврде да је такав.{S} Сво се српство њиме поноси.{S} Друго вам не умем казати |
радо би вас одвела.</p> <p>Тако остаде сво моје заузимање, да упозним „баба-девојку“ овога пут |
оћеш.{S} То није грех: жени ћу оставити сво добро моје.{S} Она ће ме лако прегорети.{S} Није ни |
његови искаше, да одмах званично предам сво своје добро своме зету а њиховом сину.</p> <p>То ми |
ао једина брата, бранитеља и заштитника свог.{S} Та зар нас је једанпут <pb n="153" /> одбранио |
очела осећати празнину усамљеног живота свог, усвојила сам сестрину Данку.{S} Дете сам врло вол |
ад је јецала.</p> <p>— Зар немате никог свог? питала сам је ја.</p> <p>— Приповедаћу, казаћу ва |
јачкој библиотеци.{S} За време школског свог одмора, научио нас је и Вуковом правопису; био је |
и 80—90 година!{S} Још и данас се сећам свог учитеља.{S} Крупан, сед и румен старац.{S} Дође до |
а се увију у свилу и кадифу и да варају свог мужа, кад год им се даде прилика.{S} Па и така је |
хватају; па се и ја брзо навикох у дому свог старог тече е тетке.</p> <p>Теча беше учитељ, као |
{S} Обе тице очевидно тражише излаза из свога кавеза.{S} На њиово лепршање, дотрча старици и Ау |
него тек по неке решавајуће догађаје из свога живота.{S} Појединости нека замишља свако по ћефу |
јке, пошле тим трагом!{S} Јевросима учи свога сина, краљевића Марка, да се на туђе не лакоми, п |
к?!{S} Ништа друго, већ да проклиње час свога рођења!{S} Заиста мени је врло чудно понашање так |
секо моја.{S} Отвори само последњи лист свога дневника...“</p> <p>То је било пре две недеље...“ |
једна, и ту ме издао! — Дала ми старица свој дневник, биографију, шта ли је?{S} Још нисам почел |
је и дворила; за то ми је оставила сав свој „веш“ и одело.{S} Била је то честита и добра душа. |
ми на то тетка.</p> <p>Рекла сам јој и свој разлог.</p> <p>Зар си и о мени тако судила? питаше |
/p> <p>Те сам вечери много премишљала о свој прошлости; у постељи сам и плакала.{S} Сетила сам |
есто; ако се не сложиш са сестром, имаш свој новац а вешта си машамода, па отвори трговину.{S} |
наручи неколико пари чарапа за „штафир“ своје кћери.</p> <p>Опростила сам се на брзу руку, обећ |
</p> <p>Тако сам мислила, трудећи се да своје осећаје утишам и отерам те варљиве мисли; но опет |
д сам била мирнија.{S} Закључила сам да своје осећаје не одам. „Та ја се варам да га љубим; па |
гробље.{S} Тако то бива, кад човек нема своје деце ни блиске родбине.{S} А уз то има велику тит |
ство ме је научило да свако „зашто“ има своје „зато,“ а самоћа, патња и размишљање, научише ме |
160" /> <p>Тако сам мислила седајући на своје место.</p> <p>„Стано,“ рече он ухватив ме нагло з |
једног јутра заборавила у брави кључ од своје собе.{S} Зацело си се журила у дућан.{S} Прошао с |
себи и „своме друштву“ — тако она зове своје псето и мачку — смејала се сека-Маца.</p> <p>Сад |
скоро — отерали.</p> <p>Од саме зараде своје нисам могла сад живети, те молим зета, да ми даде |
ва није правила разлике.{S} Оставила је своје особине и једним и другима подједнако...) Осим то |
као што јој и ја праштам,“ свршавао је своје писмо; „а знај, да за мене више среће нема.{S} С |
сам их љубила свом снагом детињске душе своје; љубила сам их већма него и тице и цвеће и оно ки |
а; ја сам га љубила из свег срца и душе своје.{S} Неки пута ми се чинило, да сам и у Милану љуб |
посао, „тешила“ је обично моја тетка из своје собе.{S} Иди ти душо, куд си пошла, па се забавља |
ајка није правила разлике између мене и своје кћери; учила нас је обе кувати, месити прати и св |
а сам, па га одбила ради његове среће и своје дужности.{S} Боривој је имао право, кад је рекао, |
језик одао, ја бих га оцекла, а око би своје ископала, ако би хтело одати, како ми је у срцу. |
аљине?{S} Зар на пример мајка мање љуби своје чедо, кад оно није код ње?{S} Не, она га љуби уве |
а сам знала, шта значи одрећи се љубави своје?!</p> <p>Предала сам му све у руке, уговоривши, д |
убав је дабоме.{S} И најгора мајка воли своје дете.{S} Но површна је и мајчинска љубав код таке |
{S} Нисам морала ни по фабрикама губити своје здравље, као што га многе јаднице ево баш у овој |
, држећи, да ће старица и сама отворити своје срце, ако јој симпатије улевам и ако осећа потреб |
тетке у * рекла сам помајци спремајући своје ствари.</p> <p>„Сестри од тетке?{S} Па можеш.{S} |
ме и нехотице почео сматрати као узрок своје несреће.</p> <p>Опет се поновиле препаћене муке: |
амтило а глас дрхтао.</p> <p>Извила сам своје из његових усијаних руку.{S} Срце је у мени дрхта |
е поновиле препаћене муке: умртвила сам своје срце и одбила га, као некада Милана. — После неко |
илану љубила тек њега.</p> <p>Крила сам своје осећаје, но он их је ипак дознао.{S} Љубав је нај |
ла сам да вам га прикажем, а тако зовем своје канарине, мачку и псето.{S} Мислиће те да сам как |
више апелује на дужност, него на право своје, не може бити рђав и непоштен, баш ако га и сумњи |
ви искаше, да одмах званично предам сво своје добро своме зету а њиховом сину.</p> <p>То ми се |
ад-год и мене, а ја ћу се вас сећати до своје смрти!</p> <p>Кад сам лане била у Т., отишла сам |
дине у раду и тузи, но време је учинило своје; постепено почела сам бивати веселија.{S} Боривој |
ми ништа фалити.{S} Сетила сам се само своје прошлости, а стара сам; па то је.</p> <p>У том за |
га, живо сам сахрањивала и подруги пут своје срце.</p> <p>После две недеље добила сам опет пис |
орила — џаба ти човека!{S} И снови су у своје време врлина.</p> <p>— Не разумем шта тиме мислит |
животу.....“</p> <p>Пољубила сам слику своје мајке, као душевну избавитељку своју, а зора ме ј |
у немачку приповечицу на српски и да му своје мишљење о овој или оној теми писмено саопштимо.</ |
а, па и опет тек спољашњост на предмету своје љубави уважава, не поштујући његове душевне врлин |
те ме добро — ако се превари у предмету своје љубави, пренаша ту љубав на други достојнији пред |
ек, ако се на пример превари у предмету своје љубави, разумите ме добро — ако се превари у пред |
је сад сва жеља моја. — Све што сам још своје имала, претворила сам у новац и тражила себи лека |
иротињи посете, а друго је правити их — својевољно...{S} Прво донаша посетилици почаст, каракте |
, већ своју срећу!{S} Разоравала сам је својевољно, јер би њезин темељ био често темељ туђој не |
и не беше доста, што сам се из дужности својевољно среће одрекла, него да постигне своју цељ, с |
истичким особинама, а друго не званично својевољно похађање — не донаша баш ништа....{S} Каракт |
руку и јавити се и на блиским рођацима својега мужа, а често и својим, тек за то, што у својој |
л шта ћу? сама сам, па се поред плетива својим мислима разговарам.{S} Други пут баш нећу.{S} Ал |
лиским рођацима својега мужа, а често и својим, тек за то, што у својој чапљастој охолости уобр |
м и јецала.{S} Тек кад ме хтеде привући својим прсима, тргла сам се и уступила корак натраг.</p |
ја сам га поштовала и љубила свим срцем својим.</p> <p>Срцу нисам могла забранити да га не љуби |
огом душо!{S} Па опростите, што сам вас својим бенетањем толико задржала.{S} Бар ће те се кадго |
>Ја сам и нехотице привукла њезину руку својим уснама и пољубила је.</p> <p>Тако се растадосмо |
им у својој струци и да — заборавим.{S} Својима сам рекла, да сам се давно решила за то, а сада |
C4"> <head>IV.</head> <p>Вратила сам се својима.{S} Радњу нисам одмах хтела отворити; требало м |
оле...</p> <p>— Зар немате баш неког од својих?{S} Питала сам и други пут.</p> <p>Она љутећи од |
ме са саучешћем.</p> <p>„Сетила сам се својих родитеља,“ био ми је одговор.</p> <p>Те вечери д |
им, а после мислим: ваљда сироте немају својих мисли?!</p> <p>Насмејала сам се на глас.</p> <p> |
је то чинила из превелике љубави према својој деци.{S} А она је доста кажњена и онако; са снах |
азумете под том лепотом?{S} Кинез стеже својој ћерци ногу, да би је полепшо а нама су гадне и с |
стре,“ рекла је помајка, приказујући ме својој деци.{S} Но ми смо се и без тога брзо сродили.{S |
но одано, скоро већма но рођеној матери својој.</p> <p>Мајчински осећаји пунили су ми сада душу |
е чисто коса расла, кад сам му у седмој својој години помагала другу децу у читању и писању нас |
веравјући ме нежним и страсним речима о својој љубави.</p> <p>Ћутала сам и јецала.{S} Тек кад м |
ашто да је збуњен и зашто не долази?“ У својој машти нашла сам и одговор: „Он те љуби,“ гласио |
кандило је горело а Даница је јецала у својој постељи.</p> <p>Шта си узела толико плакати?“ ша |
а сам у Беч, да се тамо боље усавршим у својој струци и да — заборавим.{S} Својима сам рекла, д |
ти.{S} Провођаџија бар тако тврди, но у својој невиности додаје: да је младожења дошао на три х |
ужа, а често и својим, тек за то, што у својој чапљастој охолости уображавају, да су „нешто виш |
а премишљати; прва слика што је нађох у својој машти, беше — Милан.</p> <p>Тргла сам се од те м |
доглаве. <hi>Онда се обично вели, да су својој љубави сталне</hi>.{S} Она хоће да има љубљену о |
е и теча а тетка мораде у оближњу варош својој ћерци и зету.{S} У њих беше већ двоје деце, те н |
дому моје помајке, долазио је чешће са својом мајком.{S} Једном је у нас провео читаве ферије. |
тала:</p> <p>„Оче, јеси ли задовољан са својом јадном ћерком?{S} Делала сам по твојој светој за |
а тетка плести.{S} Обоје беху задовољни својом ученицом; тетка није могла да ме се наљуби, кад |
е победи и да та се одрече, она га гони својом страшћу на само убиство и вуче пропаст.{S} Ове в |
и више ништа.{S} Хоће заједно са децом својом да светли пред светом, разуме се, не са душевним |
пред светом, разуме се, не са душевним својствима и здрављем, већ у спољашњем блеску.{S} Дубок |
p> <p>Дужност ме је често приморала, да своју срећу туђој жртвујем; топло срце није хтело да ку |
ни чудо, што те после оговара; не увиђа своју погрешку, па искали срце на онима, што их је токо |
/p> <p>Тога вечера сам раније потражила своју сабу.{S} Рекла сам, да сам уморна.{S} Нисам ни сл |
сантно, кад је сека тако рано потражила своју собу?!</p> <p>— Лолица једна, и ту ме издао! — Да |
>Тако се растадосмо и упутисмо свака на своју страну.</p> <p>Овог пута корачала сам журно: била |
е посла.{S} За то сам одмах отворила на своју руку радионицу и трговину шешира, где сам са две |
се у младости човек заноси и прецењује своју моћ.</p> <p>— Зар је то занос?{S} Зар човек не љу |
га је родила, ал не схваћа и занемарује своју дужност.“</p> <p>Ужаснула сам се од толике одлучн |
јевољно среће одрекла, него да постигне своју цељ, срамно ме је пред њиме жигосала и уверила га |
{S} Да је утешим, приповедала сам јој и своју некадашњу љубав према Милану.{S} О Боривоју нисам |
мајко, је си ли се томе надала, кад си своју погрешку сину одала?!{S} Уздахнула сам, кад сам п |
га није, дере му кожу с леђа, да накити своју душевну наготу.{S} Право има, кад је нашла медвед |
Доцне је, али да није било лако рушити своју срећу за рад дужности, то је истина!</p> <p>Стари |
и равнодушни речи!</p> <p>Да заборавим своју тугу требало ми је што више посла.{S} За то сам о |
инога; јер је боље изгубити главу, него своју огрешити душу!{S} Тако Јевросима.{S} А шта раде о |
} Где су им матерински осећај, кад тако своју децу занемарују?!</p> <p>— Како, мајко?{S} Ја пон |
ет година ме поштовали као рођену матер своју.{S} Једанаесте године заболеше ме очи, већ је изг |
у старости издржавати као рођену матер своју, а док сам млађа, издржаваћу се сама.</p> <p>Десе |
их вршила.{S} Нисам разорила туђу, већ своју срећу!{S} Разоравала сам је својевољно, јер би ње |
волим и њу; доказ је што сам је узела у своју кућу, али да њу узме не могу допустити, већ тебе |
о загрли, па се гласно плачући бацила у своју постељу, а мајка ме погладила по челу и рекла нек |
и ходе,“ рекао је неко; приметала сам у своју обрану.</p> <p>— Манимо се метода, већ брзо кваси |
е од толике одлучности и употребила сву своју снагу и говорничку моћ, да подигнем углед матере |
е кривице?{S} А оне, матере, занемарују своју децу сваки дан.{S} Па зар им то никад не пада на |
ку своје мајке, као душевну избавитељку своју, а зора ме је затекла за пут спремљену.</p> <p>От |
у свега онога, чиме дарива и другу децу своју.</p> <p>Клица је била ту; и ја сам била чила, окр |
раћицу и сестрице.{S} Све сам их љубила свом снагом детињске душе своје; љубила сам их већма не |
ешто на глас читати, а за тим сам према свом стрпљењу и пажњи с којом сам читала, добила по нек |
каже? зато ми је баш и чудо; девојка на свом месту, ал не уме у свету да се нађе.{S} Ето код ку |
о приповедање о страном свету, школском свом животу и наукама које су нама биле непознате.{S} К |
а одмах званично предам сво своје добро своме зету а њиховом сину.</p> <p>То ми се није допало, |
Тамо је куповала меса за чорбу себи и „своме друштву“ — тако она зове своје псето и мачку — см |
зуме се у шајну.{S} Но тада беше толика свота знатан капитал.{S} Сљед тога ретко беше недеље а |
е журила у дућан.{S} Прошао сам онуда и свратио сам.{S} Код куће беше само слушкиња и мала Данк |
ајања.</p> <p>На што живовати живот без сврхе?{S} И моја рука одапе пиштољ.</p> <p>„Збогом Бори |
ри хиљаде.{S} Па ако имам толико, да се свршава.{S} Иначе мора казати свекру, јер он, т. ј. мла |
ба а Милан је могао имати 16—18 година; свршавао је већ 7 ми гимназијски разред.</p> <p>„Слажит |
ти јој Стано као што јој и ја праштам,“ свршавао је своје писмо; „а знај, да за мене више среће |
је чешће она.</p> <p>Милан је међу тим свршавао науке.{S} Учио је права у П. сваке године пров |
настави читање.{S} Једва чекам да чујем свршетак, журила ме тетка. </p> <pb n="158" /> <p>— То |
лужио је патити.</l> </quote> <p>Ја сам свршила а ко осећа да је чистији, нека дигне камен на м |
о, не скидајући ока са мене.{S} Кад сам свршила, узе ме за руке и нежно рече:</p> <p>„Добар бра |
био је мој одговор.{S} И тиме се обично свршила та тема.</p> <p>Ја сам мећу тим то и чекала.{S} |
сише неку пријатну арију: тек кад су је свршиле, почеше пипкати шећер.</p> <p>— Тако.{S} Сад ст |
т година, чула сам, да су на брзо обоје свршили трагично.{S} Из славољубља и жудње за богатство |
та да чујем, хоћеш ли ми бити жена, кад свршим науке?“</p> <p>„Хоћу,“ јецала сам. </p> <pb n="1 |
од земљом.{S} Докле ћу живети и како ћу свршити, не могу знати, ал срце ми каже, да ме Данка ба |
S} Нисам ја крива и то Душан — “</p> <p>Свршити нисам могла, пала ми је на груди и јецала: „опр |
ам се од толике одлучности и употребила сву своју снагу и говорничку моћ, да подигнем углед мат |
цу у читању и писању настављати.</p> <p>Сву душевну храну примала сам од тетке и тече све док н |
а буде и код полске истинске љубави.{S} Свуда, где није тако, само је гадна страст животињска н |
неби дошао тако далеко.{S} Има девојака свуда, ал сирома мора; није поповски син, па му треба б |
} Треба им готовине; иначе има девојака свуда.“</p> <p>„Хоћете ли још г. шогоре?“</p> <p>„Ако и |
није код ње?{S} Не, она га љуби увек и свуда и ми </p> <pb n="171" /> <p>би је презирали, кад |
подмладак!{S} Наћиће се, дабоме, као и свуда по неки изнимак, али већина ће пропасти.{S} Приме |
адовољство је однела.</l> <l>Желила сам свуда правду;</l> <l>Њу сам вазда поштовала,</l> <l>За |
Новац, проклети новац, главни је фактор свуда!</p> <p>Грамљивост за њиме, уништила је сваки пле |
аш мораш примити!{S} Само причекај, док свучем и сместим Милана.{S} Оне две оставићу данас Лизи |
ривоја.{S} Насмејала сам <pb n="159" /> се и зловољно окренула на другу страну; но и опет се ни |
дужност налагала да тако учиним; треба се у младости постарати за старе црне дане.</p> <p>Тако |
одушна, али ни суревњива; сећала сам га се као што се човек сећа каквог милог покојника.{S} За |
ако, бивало је и обратних случајева, да се девојка удала без љубави према момку; али тој погреш |
има учи свога сина, краљевића Марка, да се на туђе не лакоми, па да суди по правди Бога истиног |
у је у срцу.</p> <p>Дуго сам држала, да се обоје обмањујемо.{S} Ревносно сам настојала, да тај |
икетна правила.{S} Држа ла је и она, да се тек у додиру са госпоштином и „салонским светом“ чов |
ђа, које се удале, тек да стеку име, да се увију у свилу и кадифу и да варају свог мужа, кад го |
о до дна душе моје.{S} Чинило ми се, да се и он сам стиди жене из нижег сталежа.{S} Разлог ниса |
} Или ако нећеш тако, реци хоћеш ли, да се са женом раставим?{S} Подићу и небо и земљу док до ц |
пет писмо од Даринке.{S} Јављала ми, да се венчали и да одмах полазе у Америку.</p> <p>Мирно са |
та ли не.{S} Зато и треба настојати, да се те две особине још у деци управе на прави пут.{S} Ка |
младић.{S} Чула сам чешће говорити, да се њих двоје радо гледе, но она је то до сад увек одриц |
<p>— Разним особама?! узвикнула сам, да се старка тргла.{S} Хвала, на таквој љубави!</p> <p>— Х |
ала.{S} Кад сам оздравила, чула сам, да се оженио Маром Базићевом.</p> <p>Сад ми је било све ја |
им и без тога.{S} Ох та и ја знадем, да се у богатству лакше и комотније живе, па нећу да сам м |
м.{S} Зар ти није већ дневник казао, да се то море хоће и код мене да узбурка и колеба?“</p> <p |
а три хиљаде.{S} Па ако имам толико, да се свршава.{S} Иначе мора казати свекру, јер он, т. ј. |
према теби.{S} А зар није већи грех, да се растанемо сад, кад сам и по други пут увидео, да смо |
увек мени у собу.{S} Пуштам ја њих, да се по соби пролете; но онда држим у крилу Марка и Аурор |
емљену.</p> <p>Отпутовала сам у Беч, да се тамо боље усавршим у својој струци и да — заборавим. |
ти таку пресуду света не зна шта ће: да се смеје или да плаче над развалинама правде и сасушено |
мало примера у свету, <pb n="142" /> да се по неке токорсе образоване, отмене „даме“ стиде на у |
сплатно, а са прихода моје „сермије“ да се одевам. „Тако ће бар нешто и детету остати, а мени н |
ајци нагонила ме, да онако учиним, а да се сад не видимо изчекује дужност — твоја.</p> <p>Забор |
ба ништа пречила, ал опет нисам мога да се решим за удадбу по рачуну.{S} Егзистенцију сам себи |
питање тако глупо?“ Силом сам хтела да се шалим.</p> <p>Он се трже.</p> <p>„Желиш ли искрену п |
сле неколико тренутака.</p> <p>— Шта да се ради?{S} Добро велите, ћерко.{S} Пада и мени кашта н |
а... </p> <pb n="148" /> <p>— Па шта да се ради? омачеми се са усана, после неколико тренутака. |
p> <p>Човек осети по кад-кад потребе да се исповеди.</p> <p>Застала је и убрисала сузе.{S} Неко |
ренутака ћутања, човек осети потребе да се исповеди, ал ономе, ко нас разуме...{S} Званична исп |
вски син, па му треба бар две хиљаде да се запопи.{S} А ви рано, толико зацело имате?{S} Па га |
кад их замолим.</p> <p>Молила сам је да се мене ради не труди, но она ме не хтеде ни слушати.</ |
и према њему збуњена; бојала сам се да се не одам, па сам му ретко и писала.{S} Оставила сам т |
на врати прислушкивала, а мајка неће да се то зна; још сам за удадбу млада.{S} Тако је рекла и |
с ко може видити, а знате, — ко хоће да се жени, прво гледи, јел девојка вредна...</p> <p>— Вар |
на, више ми није требало, држала сам да се у писму јада, тек да ми нанешену неправду топлим реч |
ћу вам све. — Другом нисам; не марим да се тужакам, ни да ме жале.{S} Неби ме ни разумели, ал в |
очима испратила; Боривој није дошао да се опрости, зашто — незнам.</p> <p>У туђини сам провела |
о тамо, а неко био на путу, па видио да се светина ускомешала, те хајд и он у гомилу и не знају |
мет, да би баш женскиње требало тако да се запита.{S} Радњом, енергичном радњом, могло би тек о |
да све на свету, али ми се није дало да се дадем љубити од туђа момка. 0сећала сам да то није в |
ање:</p> <p>Јесте, судбини се допало да се опет самном протитра; умро ми је и теча а тетка мора |
бе; а могла сам и љубави имати, само да се нисам држала поштења и дужности.{S} Овако сам остала |
још и на вратима ходника.</p> <p>Но да се вратим приповедци. </p> <pb n="137" /> <p>Једног дан |
једанпут паде опет судбини на памет да се самном наново поигра, јер:</p> <quote> <l>Срећа је к |
симпатије улевам и ако осећа потребу да се коме изјада.</p> <p>Старка се по неком времену прену |
јка на свом месту, ал не уме у свету да се нађе.{S} Ето код куће, умесими „на супу.“</p> <p>Сек |
етни.{S} Свет ће само знати, да нећу да се женим.{S} И то ће бити цела парада.“</p> <p>Тај пред |
не“ и „племените“ рибице! ...</p> <p>Да се лакше могу поновити — ако дође до „замерке“ — повела |
рено вратити.{S} Узела сам и перо, када се покрену у мени нека врста сажаљења: „Ако можда не ми |
> <p>Праштам ти из свег срца.{S} Никада се нисам ни срдила на тебе; само ме је дуго болело, што |
оме надо!{S} Ал ходите унутра.{S} Ваљда се не ћете за то наћи увређени?{S} Нисам рђава, ако сам |
те.{S} Но нешто ми је збуњен.{S} Ваљда се што на нас срди.{S} Кад дође, питаћу га.“</p> <p>Те |
накиње и детињасто тврдоглаве. <hi>Онда се обично вели, да су својој љубави сталне</hi>.{S} Она |
т боли...{S} Успомена за успоменом ређа се у души и растрза ми срце.{S} Па кад су већ ту, да их |
и.</p> <p>Смејала се, а у погледу указа се онај исти живахни израз, што ме је бунио и у парку.< |
ли.{S} Утопљеник се маша и сламке, а ја се прихватих наде да ме можда заборавља, што држи, да г |
ла сам да своје осећаје не одам. „Та ја се варам да га љубим; па и код њега је тек саучешће и п |
I.</head> <p>Дођоше и друге ферије и ја се опет нађох у Т.</p> <p>Сека-Мацино место, заузела бе |
e> <p>— Гле како баба сравњује! насмеја се тетка и прекиде ми читање.</p> <p>— Можда није њезин |
на.{S} Само децу, ма и матору — насмеја се старка — везује шупље шаренило, а свесна разборита ч |
уваженија од поштене бабадевојке, која се грозила трговине са срцем и гадила пољупца — без љуб |
е слагала, па је умрла код Данице, која се давно удала.</p> <p>„Опрости јој Стано као што јој и |
ми није допуштао, да „лижем руку,“ која се могла ма у шали на мене измахнути, или која није осе |
о, да нас по заслузи не казни, ни броја се не зна!{S} Шест година провела сам у њих.{S} Помајка |
отребу да се коме изјада.</p> <p>Старка се по неком времену прену из мисли и погледа око себе.{ |
p> <p>— Неће те ми замерити, извињавала се; хоћу да видим какав је.{S} Већ одавно нисам читала; |
>— Добро што се десила слатка, радовала се она.{S} Па једите колко вам је воља.{S} Подајте и ма |
да с тога што је волела Душана, надала се сиротица да ћу посредовати да је узме.{S} Чинила сам |
бави!</p> <p>— Хвала, не хвала, смејала се старица.{S} То је тако било од кад је, и биће довека |
p>— Тако.{S} Сад сте заслужиле, смејала се старица.{S} Ко не ради не треба ни да једе.</p> <p>М |
<p>— Ето видите, да ја погађам, смејала се она.{S} Децу привлачи на први поглед тек спољашна ле |
p> <p>— Прими и мене у друштво, смејала се она.{S} Милан ми приповеда, како је мајка дала секи |
она зове своје псето и мачку — смејала се сека-Маца.</p> <p>Сад ме је тек старка интересовала, |
иње друкчијег су соја...</p> <p>Смејала се загонетним смејом; нисам могла да одредим, дали себи |
тињасти и једни и други.</p> <p>Смејала се, а у погледу указа се онај исти живахни израз, што м |
мушки тог мишљења! ...</p> <p>Засмејала се некако чудновато, па рече:</p> <p>— Знала сам да ћет |
p> <p>Кад је чула да одлазим, заплакала се.</p> <p>— Збогом ћерко, јецала је загрливши ме; <hi> |
ј је још већма дрхтао, а у оку блистала се суза.</p> <p>— Ви сте много патили? упитах је плашљи |
ако сам од Обрадовића и Соларића почела се учити размишљању и моралу, а Рајићева и остала дела |
ам ја крива што се тако десило,“ срдила се жена; „врати ми оца!“ јаукало је и преклињало дете.. |
љивала и у сувопарније ствари и трудила се да их разумем; видила сам, да течу то весели; а за с |
рајла Стана?{S} А она мени:{S} Отселила се.{S} Не може да плаћа кирију за „анштендиг“ собу.{S} |
.{S} Срце и разум, понос и љубав борила се у мени.{S} Дуго је трајала борба та, док једног дана |
во баба-Маца — теткина куварица, љутила се до душе увек због тога.</p> <p>— Боже, боже, фрајлиц |
е то жена у дубокој старости, а смешила се у моменту кад сам је погледала; па ме је то збунило. |
рекорно.</p> <p>Поруменила сам и стисла се уз њезино раме; била би је још на улици пољубила, од |
иметила Душанову равнодушност, изменула се и постала хладна, скоро груба према мени.</p> <p>Пит |
> <p>Била сам у гостима у Т.</p> <p>Зна се, да је у гостима човек комотан, па сам била и ја.</p |
верила, те се материјално убили.{S} Она се после отровала, он сјурио себи куглу у чело.{S} Јели |
ава љубав, а та незна за неверу.{S} Она се гаси тек с нашим животом само сам још додала: да чов |
p> <p>— Здраге воље фрајлице.{S} Ал она се отселила из тог кварта.{S} Баш пре, кад сам била на |
и да надјача једна ма која!“</p> <p>Она се смејала на моју примедбу и тужно додала.</p> <p>„С т |
Милан.{S} Сестре га звале „брацом“, па се и сам тако називао; само што још није умео да изгово |
сад светина оцепила од мога друштва, па се морам журити, да га стигнем.</p> <p>Бацила сам још ј |
у буџак: но природа остаје природа, па се бојим да не буде каква изгреда...{S} Ретки су и људи |
собе.{S} Иди ти душо, куд си пошла, па се забављај по вољи.{S} Доста ти је рада целе године.{S |
кани.{S} Туда ће се вратити спровод, па се за времена згодно постирала.</p> <p>Сад ми тек пало |
породице.{S} Често мислим и о томе, па се кад-и-кад на њих и наљутим, а после мислим: ваљда си |
{S} Обе тичице јој слетише на груди, па се стадоше лепршати и пипкати је по бради и лицу; изгле |
м.“</p> <p>Даница ме стролно загрли, па се гласно плачући бацила у своју постељу, а мајка ме по |
знати су ти његови господски назори, па се може лако десити да ме заборави.</p> <p>(Стеван је б |
их баш и на отворен прозор метнути, па се неће вијнути у слободу, већ увек мени у собу.{S} Пуш |
а он ако је пре подне, запали чибук, па се не види из дима; ако ли је после-подне, наслони глав |
амој смешно.{S} Ал шта ћу? сама сам, па се поред плетива својим мислима разговарам.{S} Други пу |
!{S} Кад-кад се само чудим и крстим, па се питам:{S} Где им је свест?{S} Где су им матерински о |
ње, дотрча старици и Аурора и Марко, па се и они стадоше умиљавати; завидљиво гледећи у тичицу |
то у сваком земљишту корена хватају; па се и ја брзо навикох у дому свог старог тече е тетке.</ |
И ја ћу се одморити, ако допустите? па се спусти уз мене.</p> <p>Ћутале смо неко време обадве. |
чи.{S} Оне су гласиле</p> <quote> <l>Па се моли тамо Богу,</l> <l>Благ да опрости,</l> <l>Што ћ |
оби.{S} Из простог љубопитства не ступа се у познанство са особом као што сам ја.{S} Дабоме да |
а порастиће ми и капитал.</p> <p>Сестра се насмејала, а шогор ваљда у обрану мушких само ми рек |
обе, јер у место да себе победи и да та се одрече, она га гони својом страшћу на само убиство и |
p> <p>„Добар бранилац.{S} Али овог пута се трудиш без успеха.{S} Све што си успела, само је то, |
>— Лудо сам питала, уздахну она.{S} Шта се може мислити — о девојци мојих година!{S} Ту се обич |
орме, али чист и још цео.</p> <p>— Деца се увек страше старости, рече спустивши се опет уз мене |
.</p> <p>То ми се није допало, али деца се волела а родитељи не попуштају, па шта сам знала дру |
а за *.</p> <p>Кад сам полазила, Даница се гушила у сузама, а блистале се сузе и у помајчиним о |
е вечери добила сам грозницу.{S} Даница се није одмицала од мене Око поноћи сам застала.{S} Кад |
е свет и каквих је људи у њему.{S} Теча се томе радовао; био је сретан што ми је отворио очи, д |
стим? рече он не прихвативши их. „Љубав се изнудити не може, а ја сам се томе могао надати још |
о што код једног тек ниче, а код другог се већ суши.</p> <p>Него и ја сам красна домаћица.{S} В |
Ни једна жртва није ми била велика, кад се тицала Данке.{S} Васпитала сам је образовала како са |
и га, бива свешта.{S} Још је срећа, кад се за времена разиђу, Али, ако их је везао који члан по |
ћем патнику.{S} Зар се тако говори, кад се прашта од срца?{S} Не Стано, ти се и сад срдиш!{S} А |
не можеш.{S} Па зар неби било лудо, кад се неби машили среће, која нам је тако близу! ..{S} О, |
<p>Једног дана радила сам у дућану, кад се врата отворише, а унутра ступи — Милан.</p> <p>Задрх |
, овај мало драстичан израз.{S} Али кад се неки свет не стиди трулеж подрањивати, што би се ја |
6" /> <p>— Већ и тај жутокљун мисли кад се жени: нека је новца, а жена је на свету и више!{S} П |
о то чудо и покор да видите!{S} Кад-кад се само чудим и крстим, па се питам:{S} Где им је свест |
а мужића њена </l> <l>Па га љуби, никад се не жури.</l> </quote> <p>— Гле како баба сравњује! н |
етају! </p> <pb n="152" /> <p>Још и сад се сећам књига које ми је осим Доситејевих допуштао чит |
сетила сам се фрајла-Стане.{S} Кад год се дала прилика, шетала сам се крајем од „ајзнбана,“ не |
је старичину мачку и псето.</p> <p>Обе се пренусмо. </p> <pb n="144" /> <p>— Кажем ја, осмехну |
смуљавају или паре, као пилиће.{S} Чуде се после: одкуд шкрофлезан и јектичав подмладак?!{S} А |
сли, да не размишљамо ово, оно.{S} Може се после попишманити...</p> <p>Шогор се смејао.</p> <p> |
д постеље.</p> <p>Како ми је било, даје се замислити.{S} Стара моја тетка беше већ давно под зе |
о човек више има, више би хтео, продаје се нека земља у месту, па неби хтели да је уступе.{S} З |
ила је то чудна појава за мене.{S} Није се запослила „вечитом љубављу“ па и опет остала вечито |
ра.“ А колико је уважених госпођа, које се удале, тек да стеку име, да се увију у свилу и кадиф |
та ти је рада целе године.{S} Код тетке се бар одмори.</p> <p>— Збогом тетице!{S} А ви сека-Мац |
Радо бих била још остала, али код тетке се обично у то доба вечерало па ми се ваљало журити.</p |
се бурно надимале а кроз прсте котрљале се сузе.</p> <p>Неко време је тако стајао.{S} Затим теш |
, Даница се гушила у сузама, а блистале се сузе и у помајчиним очима; али моје око остало је су |
стина слагали, или тек доникле, а после се опет разилазили.{S} Но ту неједнакост изједначило би |
својом ученицом; тетка није могла да ме се наљуби, кад сам јој прве чарапе оплела, а течи је чи |
је осећала <pb n="147" /> потребе да ме се маши, па ма иначе како да сам чезнула за том руком.. |
знате по неки варошки свет.{S} Мушки ме се не тиче.{S} Слабо водим рабош о њему.{S} Али женски, |
назива,“ био је мој одговор.{S} И тиме се обично свршила та тема.</p> <p>Ја сам мећу тим то и |
аким;“ те тиме руши углед кругу, у коме се налази.{S} Така „простакиња,“ така „распуштена грешн |
ија.“ Стајала сам на три хиљаде, разуме се у шајну.{S} Но тада беше толика свота знатан капитал |
ом својом да светли пред светом, разуме се, не са душевним својствима и здрављем, већ у спољашњ |
ресовала ни мене ни њега.</p> <p>Разуме се, да му се нисам исповедала, него место тога отпочела |
и слабост женскиња њих привлачи; врлине се обично узносе, хвале, цене и поштују тек устима, реч |
вим окренула леђа и — поклизла.{S} Тасе се онда јунакиње или дижу, те блистају као звезда, или |
ок траје новца, левентују обоје и сносе се, нестане ли га, бива свешта.{S} Још је срећа, кад се |
их подузећа.{S} Срећа их изневерила, те се материјално убили.{S} Она се после отровала, он сјур |
ми; „За тебе мора бити мртав, па шта те се тиче његово мишљиње о теби?{S} Што буде горе мислио, |
ико бележака из мога дневника, па ће те се уверити, да ја познајем те смирене муштерије...“</p> |
бенетањем толико задржала.{S} Бар ће те се кадгод сетити фрајла-Стане Истинићеве.{S} Ваше име н |
о Јевросима.{S} А шта раде оне?{S} И те се још смеју Српкињама звати.{S} Заиста жалосно.{S} Сра |
, јел девојка вредна...</p> <p>— Варате се, сека-Мацо — прво пита: „има ли мираза?...“</p> <p>— |
о, а ја вам ништа не износим.{S} Морате се душо, задовољити ониме, што имам.{S} Мало млека, све |
а канабе и милујући малога.</p> <p>Дете се још јаче приљуби уз мене, гледећи је неповерљиво.</p |
дотле сам водила дневник.{S} Смејаћете се, но кад-кад нас <pb n="150" /> баш та детињарија зад |
ми гимназијски разред.</p> <p>„Слажите се и будите брат и сестре,“ рекла је помајка, приказују |
хће од чезње за тицама.</p> <p>— Бојите се, да не излете? осмехну се старица; неће, док сам ја |
Лавиринт у овој кући!</p> <p>— Скините се, драго дете, па седите!{S} Ето видите, ту вам ја жив |
/hi> да вас више видети нећу.{S} Сетите се кад-год и мене, а ја ћу се вас сећати до своје смрти |
лаву. </p> <pb n="140" /> <p>— Не бојте се. рече, благо се осмехнувши.{S} Неће ми ништа фалити. |
шња младеж неблагородна.</p> <p>— Манте се ви Мацо, придике.{S} Гледајте ваш посао, „тешила“ је |
олина позна онакву, каква сам.{S} Да ће се нагађати о мени разне гатке, нисам ни тада сумњала.{ |
ворени и светињом начичкани.{S} Туда ће се вратити спровод, па се за времена згодно постирала.< |
— Као обично код таке господе.{S} Не ће се видети ни кол ни сандук од цвећа и венаца, а пратиће |
век.{S} Патња је моја тешка, а олакшаће се тек онда, кад чујем, да си нам опростила.{S} Зато бу |
лакала за њом, да сам мислила, поболеће се.{S} Једва сам је утешила.</p> <p>Сахранила је лепо, |
очекивати свестан подмладак!{S} Наћиће се, дабоме, као и свуда по неки изнимак, али већина ће |
</p> <p>— Зашто, мајко?</p> <p>— Рећиће се можда, да вам је јунакиња сувише идеално створење, е |
> <l>Сунце сија, тица пева,</l> <l>Срце се загрева;</l> <l>Цвеће мири, листа гора,</l> <l>Туге |
> <l>Сунце сија, тица пева,</l> <l>Срце се загрева;</l> <l>Цвеће мири, листа гора,</l> <l>Туте |
ра, жељезница и разних машинерија, беше се за неко време — као обично пред подне — стишало.{S} |
што ми се почеше ране лечити, позледише се опет.{S} Јадног дана добила сам писмо.{S} Као електр |
удобност, коју неби могао имати, кад би се наслеђа одрекао.{S} Мене ради био би хладније приман |
ш у деци управе на прави пут.{S} Кад би се у свету претпостављало здравље болесној уображеној л |
p> <p>— Чудно питам, јел-те?{S} Коме би се допадала патња!</p> <p>Молила сам је, да ми остави к |
рко!{S} Гле опет смо се нашле.{S} Ко би се томе надо!{S} Ал ходите унутра.{S} Ваљда се не ћете |
ежим? — Честитао ми није нико.{S} Ко би се мене и сећао?{S} Заборавили ме сви, па и они — које |
вет не стиди трулеж подрањивати, што би се ја стидела вама казати, какав је тај трулеж.{S} Јелт |
језик од из греда тог.</p> <p>— Гле ви се и не чудите! рече она.{S} Ја сам држала да ће те пље |
оћа у понашању доказ оног осећаја, који се појавио и моме срцу.</p> <p>Ферије беху већ на измак |
ирмом сакрива!{S} Та зар је један, који се оженио тек да са жениним имањем господски левентује |
е за богатством, лаћа <pb n="163" /> ли се разних критичких подузећа.{S} Срећа их изневерила, т |
лан.</hi> </p> <p>Јадна мајко, је си ли се томе надала, кад си своју погрешку сину одала?!{S} У |
p> <p>Оборила сам очи.</p> <p>„Шалиш ли се? питао је узевши ме опет за руке.</p> <p>„Не шалим с |
је у срцу.{S} Он је видио и осећао, али се учинио да не види...</p> <p>То ми је било доста.{S} |
го хладнији него обично.{S} Ни руковали се нисмо, а иначе нам је то био обичај.</p> <p>Дужност |
ритрчала сам да затворим прозор; а мали се Милан узверио, очице му се застаклиле, па само нагло |
а у зеленом Аполо и Дијана; а ено мали се игра с Аурором и цицаном Марком.{S} Сви су добри и с |
обра срца и изврсни сродници; надметали се, који ће ме боље разонодити, особито за време мога б |
ост везује, а срце — хладно.{S} Ту, или се дужност пренебрегне, или — ако је и мрве понашања у |
ним часовима трчкала по другарицама или се склонила где год, па читала какав немачки роман или |
а.{S} Чујем каква је сад мода.{S} Усили се, па те дочека Бог те пита с каквим ђаконијама.{S} Че |
рим те; знам ти назоре.{S} Али промисли се и ти, па буди милостивија.{S} Кажњен сам и онако и с |
ог дана рече ми Даница поверљиво, да ми се јавио младожења, попин син из оближњег места.{S} Он |
рата и у поносу поверљиво додаје: да ми се така срећа неби можда ни јавила, да није њега, да ме |
грудима немам.{S} Сви осећаји ко да ми се следили.</p> <p>Како су живели у „новоме свету,“ ник |
д опет!{S} Ја јој желим добро, а она ми се смеје.{S} Баш ти је данашња младеж неблагородна.</p> |
ила сам га, али сам била старија, па ми се чинило да ми је дужност да га одбијем. „Он брка пошт |
етке се обично у то доба вечерало па ми се ваљало журити.</p> <p>Опростила сам се са старицом, |
свег срца и душе своје.{S} Неки пута ми се чинило, да сам и у Милану љубила тек њега.</p> <p>Кр |
је најтеже сакрити.{S} Видио је шта ми се збива у срцу и зрачак среће озари му лице, али тек з |
подлегнем моћи пробуђене љубави, кад ми се у машти указа жена с дететом на руци.</p> <p>Обоје м |
увише...“</p> <p>„Љубила сам га,“ те ми се са усана.</p> <p>Он се болно осмехнуо.</p> <p>„Рђава |
а; али моје око остало је суво; срце ми се беше скаменило а душу ми заузеле мисли о неситој и г |
Устала сам и целивала икону.{S} Срце ми се још цепало, но душа ми је била мирна, од прилике она |
есвешћена пала доле; пред очима беше ми се смркло а срце ми стегнула нека ледена рука. </p> <pb |
Волела сам га нада све на свету, али ми се није дало да се дадем љубити од туђа момка. 0сећала |
опет некако топло око срца.{S} Чини ми се, да сам с педесет година млађа.{S} Видим, да има нек |
енидби главно капитал.“</p> <p>„Чини ми се, да јесте“, смејала сам се ја; „изволите само прочит |
у детињству и мене и Даницу) повери ми се; у друштву се све лакше сноси. „Смејао се, но тај см |
ам опазио да те нешто тишти.{S} Ниси ми се хтела одати, но случај ми је помогао.{S} Пре две нед |
стим жаром и истом чистотом.{S} Увек ми се чинило, да је то моја <hi>прва</hi> и једина љубав.< |
ми је зацело морао дрхтати.{S} Тако ми се бар чинило.</p> <p>Он уздахну и оде прозору.{S} Глед |
аћу вас.{S} Сада још нећу.{S} Допало ми се да читам.{S} Док прочитам ову књигу можда ћу и проба |
љубави удати?!{S} А за љубав, чинило ми се да ми је срце мртво.{S} Но није тако било.{S} Срце ј |
ла, но остати нисам хтела.{S} Чинило ми се, да страна госпа ишчекује мој одлазак.</p> <p>Тек шт |
увредио до дна душе моје.{S} Чинило ми се, да се и он сам стиди жене из нижег сталежа.{S} Разл |
умен стида суну ми у лице.{S} Чинило ми се, да сам се одала.</p> <p>Срце ми је лупало, да сам с |
од важности да је упитам.{S} Чинило ми се, да би то питање читаву „историју“ за собом повукло, |
екако празно, врло празно.{S} Чинило ми се, да више срца у грудима немам.{S} Сви осећаји ко да |
, да само није било другога — чинило ми се, да је врло слаб за жртву, што ми је хтеде поднети.{ |
ад сам отворила врата.</p> <p>Смркло ми се пред очима.{S} Посрћући отишла сам до баште, до мест |
своме зету а њиховом сину.</p> <p>То ми се није допало, али деца се волела а родитељи не попушт |
ора у сваком погледу.</p> <p>Тек што ми се почеше ране лечити, позледише се опет.{S} Јадног дан |
утрвеном, па сам им необична и смеју ми се.{S} Но јесам ли то заслужила?{S} Јесам ли?</p> <p>До |
148" /> <p>— Па шта да се ради? омачеми се са усана, после неколико тренутака.</p> <p>— Шта да |
рном окруњену главу Бого-човека, и мени се чини, да ме те свете очи тужно ал задовољно гледају. |
наставила читање:</p> <p>Јесте, судбини се допало да се опет самном протитра; умро ми је и теча |
д би с њоме заједно пропало, а у даљини се сијао зрачак наде за спас његов.{S} Ми би је велим п |
ела сам наставити читање.</p> <p>Одмори се мало, примети ми тетка.{S} Гле првих бресака, па пок |
брави кључ од своје собе.{S} Зацело си се журила у дућан.{S} Прошао сам онуда и свратио сам.{S |
кад се прашта од срца?{S} Не Стано, ти се и сад срдиш!{S} Али зар сва кривица лежи на мени?{S} |
том.{S} Закужави ти један цветак или ти се поболи тичица, па већ се питаш: да није с твоје крив |
рости </l> <l>Презирали људи;</l> <l>Ти се мртвој смејат немој,</l> <l>Прочитај па суди!</l> </ |
е“ стиде на улици пружити руку и јавити се и на блиским рођацима својега мужа, а често и својим |
ид.</p> <p>Заостала сам овде.{S} Радити се могло и овде а тешко ми било враћати онима, који су |
убав је вечита.{S} Она нема краја, нити се може уништити; тако на пример, ако љубимо истински п |
нпут!“</p> <p>Тако сам мислила, трудећи се да своје осећаје утишам и отерам те варљиве мисли; н |
не знаш да си ожењен? рекла сам трудећи се, да га умирим.“</p> <p>„Знам.{S} Али знам и то, да с |
одина живила сам тако, радећи и хранећи се.{S} Десет година ме поштовали као рођену матер своју |
, ја — која сам знала, шта значи одрећи се љубави своје?!</p> <p>Предала сам му све у руке, уго |
> <p>Читала је неколико песмица смешећи се.{S} После преврташе листове, овде-онде читајући по н |
се допада мој живот? питала ме смешећи се.</p> <p>Ћутала сам за тренутак.{S} Нисам одмах нашла |
>„Шта, али?“ питала сам усиљено смешећи се.</p> <p>Он уздахну. „Хтео сам рећи, да би моја помоћ |
мати, слепо јуре у пропаст, не обзирући се ни на што.</p> <p>Мајка је рекла: „заборавиће је пор |
адве.{S} После неколико тренутака, маши се она за лист, што сам га уз себе спустила.</p> <p>— Н |
детињарија, а можда и неупутно.{S} Наши се пути разишли, па нашто будити горке успомене.</p> <p |
хоћу да га знам; говорила је спустивши се до мене на канабе и милујући малога.</p> <p>Дете се |
се увек страше старости, рече спустивши се опет уз мене; али само с почетка.{S} После обично по |
</p> <p>— Грло „новога метода,“ насмеши се она, зато вас „стара природа“ и тера у гроб пре врем |
— ако је и мрве понашања у њима — врши се, али како?!{S} Свађа, речкања, пребацивање, гунђање, |
о што ћу написати, довољно ће бити, дај се увиди, је ли „бабадевојка“ заслужила презирање и пор |
ло и Дијана радосно зацвркутаце, па јој се устремише на груди.</p> <p>Притрчала сам да затворим |
Сад ми је било све јасно.{S} Поглед јој се није слагао с оним старачким лицем.{S} У том погледу |
је то кад је човек сам!</p> <p>Сузе јој се засијаше у очима.{S} Она их руком убриса и настави:< |
октора.{S} Сирота, знам зашто; није јој се баш милило живити.{S} Знам ја како је то кад је чове |
p>Зачуђено гледала сам старицу; очи јој се сјале у светом одушевљењу дужности а лице јој облила |
.{S} Црте лица биле су правилне, ал јој се сад од слабости испупчиле јабучице од образа и безуб |
о; па руши све што јој је на путу; брак се ту гази нотама, вера издаје а народност продаје.{S} |
ла, да ме он више не воли.{S} Утопљеник се маша и сламке, а ја се прихватих наде да ме можда за |
емогло пала сам на клупу и плакала, док се није смркло.{S} Тада дође Даница мени у башту.</p> < |
Оне две оставићу данас Лизи.</p> <p>Док се тетка вратила, разгледала сам књижицу.</p> <p>На нас |
— Где си, девојко, за толико?{S} Да вам се није што десило? питала је она брижно.</p> <p>— Били |
ле вечности.</l> </quote> <p>— Како вам се то допада? питала ме је радознало.</p> <p>— Тако, да |
м јој однела књижицу.</p> <p>— Како вам се допада мој живот? питала ме смешећи се.</p> <p>Ћутал |
лакоуман и не постојан, а и мишљење нам се јако разилази; познати су ти његови господски назори |
м ја чезнуо.{S} Свака мисао разлази нам се још у основи; ја неразумем њу, а она мене несваћа; с |
крације а ја дете народа.{S} Назори нам се истина слагали, или тек доникле, а после се опет раз |
ће ваљда бити друкчије.“</p> <p>Сва сам се стресла, кад сам прочитала то писмо.{S} Дакле с њего |
заборавим.{S} Својима сам рекла, да сам се давно решила за то, а сада сам добила журан позив од |
суну ми у лице.{S} Чинило ми се, да сам се одала.</p> <p>Срце ми је лупало, да сам се бојала, ч |
одала.</p> <p>Срце ми је лупало, да сам се бојала, чуће.{S} Устала сам и донела још цвећа. ма д |
ући очију и тако одлучним тоном; да сам се сама тргла од њега.</p> <p>„Вечита загонетко!“ узвик |
х. „Љубав се изнудити не може, а ја сам се томе могао надати још онда, кад си од мене побегла у |
} И пре су била пуна нежности; а ја сам се изражавала како сам умела и како ми је допуштао поно |
le>“ и остала његова дела.{S} Но ја сам се касније и сама задубљивала и у сувопарније ствари и |
а јунакиња.{S} Да то будем, требала сам се убити или поклизнути......{S} Ја......</p> <p>Зачуђе |
<p>„Чини ми се, да јесте“, смејала сам се ја; „изволите само прочитати неколико бележака из мо |
лабо занима старичин живот? смејала сам се.</p> <p>— Не, душо, врло ме занима, рече она узевши |
ају својих мисли?!</p> <p>Насмејала сам се на глас.</p> <p>— Што се смејете?{S} Искуство ме је |
ла сам и према њему збуњена; бојала сам се да се не одам, па сам му ретко и писала.{S} Оставила |
и сам рекла да ћу у парк.{S} Бојала сам се да ми неће допустити тај корак.{S} Била је добра и п |
{S} Кад год се дала прилика, шетала сам се крајем од „ајзнбана,“ не би ли је случајно опазила; |
у дућан — Боривој.</p> <p>Уздрхтала сам се као неки кривац.{S} И он је био збуњен и блеђи но об |
хтеде привући својим прсима, тргла сам се и уступила корак натраг.</p> <p>„Милане, буди човек! |
ј машти, беше — Милан.</p> <p>Тргла сам се од те мисли и махнула руком преко чела; ваљда да је |
паса и пољуби у чело.</p> <p>Отргла сам се од њега и побегла у врт.{S} Волела сам га нада све н |
>Поред свести здраве;</l> <l>Гадила сам се пољубаца,</l> <l>Без љубави праве.</l> <l>Па зато ме |
о него тек успавано!</p> <p>Стидила сам се сама себе, но све бадава; ја сам га љубила из свег с |
не. </p> <pb n="168" /> <p>Згрозила сам се, кад сам осетила да љубим човека млађег од себе.{S} |
преклињало дете...</p> <p>Згрозила сам се од призора тог и покрила лице рукама.{S} Он их нежно |
а лето, па јесен, па зима?!“ шалила сам се ја.</p> <p>„То би их било неколико туцади?“</p> <p>„ |
сам нужна код куће.</p> <p>Опремила сам се за пут, а пре тога отишла и баба-Стани.</p> <p>Кад ј |
е утишала и почела радити.{S} Умила сам се, но очи ми Беху још исплакане.{S} На једанпут ступи |
ти, никад нисам дознала.{S} Клонила сам се њега и породице му.{S} Но у њему је сад тек беснила |
70_C4"> <head>IV.</head> <p>Вратила сам се својима.{S} Радњу нисам одмах хтела отворити; требал |
у постељи сам и плакала.{S} Сетила сам се и Милана.{S} Склопила сам очи, као оно деца, да му с |
узвикнула сам у нехотице.{S} Сетила сам се, да су ме баш они одбацили, које сам жарко љубила... |
{S} Неће ми ништа фалити.{S} Сетила сам се само своје прошлости, а стара сам; па то је.</p> <p> |
у парку и чим сам га опазила сетила сам се фрајла-Стане.{S} Кад год се дала прилика, шетала сам |
ала ме са саучешћем.</p> <p>„Сетила сам се својих родитеља,“ био ми је одговор.</p> <p>Те вечер |
афир“ своје кћери.</p> <p>Опростила сам се на брзу руку, обећавши да ћу скоро опет доћи.{S} Оне |
се ваљало журити.</p> <p>Опростила сам се са старицом, обећавши, да ћу скоро доћи и књижицу до |
на распетије спаситељево.{S} Бацила сам се предњу и шапутала:</p> <p>„Оче, јеси ли задовољан са |
е ти више не љубиш.“</p> <p>Стресла сам се.{S} Грозна мисао паде ми на памет и изазва још грозн |
ује своју дужност.“</p> <p>Ужаснула сам се од толике одлучности и употребила сву своју снагу и |
енског и мушког „отменог света,“ па сам се страшила, да је не нађем можда прикривљену и у моје |
ренутак, много тежи и од онога, кад сам се с Миланом растала.{S} Тада — а сад — супарница.</p> |
мене Око поноћи сам застала.{S} Кад сам се пробудила кандило је горело а Даница је јецала у сво |
на рука. </p> <pb n="157" /> <p>Кад сам се освестила, лежала сам на канабету, поред мене клечаш |
<p>Закључисмо, да идемо.</p> <p>Кад сам се сутра дан упутила с тетком жељезници, једва смо улиц |
их бресака, па покваси грло.{S} Сад сам се сетила, да твој део добила ниси.</p> <p>— Вас као да |
де и неке црне слутње.</p> <p>После сам се утишала и почела радити.{S} Умила сам се, но очи ми |
лача, коју сличицу или играчку, или сам се смела дуже играти оних игара, које сам најволела.{S} |
све кажем и да умрем, али на врати сам се већ стропоштала.{S} Свест ме опет беше оставила.</p> |
ила.</p> <p>То ме је болело.{S} Док сам се савлађивала, тежио је за њом и тражио је, а сад кад |
сутра-дан сам била узрујана.{S} Чим сам се у дућану видила сама, почела сам плакати.{S} За што? |
сувише.{S} Огорчен на тебе, оженио сам се оном, којом је мајка хтела; и моја је срећа уништена |
S} Мојој помајци не беше доста, што сам се из дужности својевољно среће одрекла, него да постиг |
радиву сасвим примерено.</p> <p>Што сам се уплашила, кад је сасвим обична старачка појава?“ Да |
у њему уништим још у клици.{S} Зар сам се један пут за рад тога пред њиме хотимице показала го |
без опирања подлегла.</p> <p>У врту сам се сита исплакала за што, нисам знала ни сама.</p> <p>П |
и.{S} Преломила сам печат.</p> <p>Нисам се преварила.{S} Он ми је писао и молио ме да му опрост |
адифу и да варају свог мужа, кад год им се даде прилика.{S} Па и така је видите, уваженија од п |
?{S} Не, сећају се они мене, кам год им се прохте смејати.{S} Нисам ишла обичним трагом — стазо |
оката, а у шогора беше син Душан, с ким се још од пре познавао.</p> <p>Душан је био мојих годин |
зевши ме опет за руке.</p> <p>„Не шалим се“, рекла сам недижући очију и тако одлучним тоном; да |
ко време је замишљено ћутала.{S} За тим се прену, а преко лица јој прелети горак ироничан осмех |
м још лакше варају и левентују, али чим се даде прилика да преваре и — једна другу.{S} Дође ли |
је то до сад увек одрицала.)</p> <p>Чим се венчамо, отпутоваћемо у Америку.{S} Тамо у новом све |
ка“ заслужила презирање и поругу, којом се обично за живота срета...</p> <p>Била је већ настану |
она је доста кажњена и онако; са снахом се није слагала, па је умрла код Данице, која се давно |
боме волела, ал сад га не волим.{S} Он се оженио.{S} Ваљда ти је писао. — И Стевана сам волела |
а сам га,“ те ми се са усана.</p> <p>Он се болно осмехнуо.</p> <p>„Рђава извина, секо моја.{S} |
о се више преиначити не може.</p> <p>Он се тада обично усиљено насмешио и бивао више дана приме |
Силом сам хтела да се шалим.</p> <p>Он се трже.</p> <p>„Желиш ли искрену пресуду?“ питаше посл |
више ни мрве љубави за тебе.“</p> <p>Он се тргао, гледећи ме зачуђено.</p> <p>Оборила сам очи.< |
и.{S} Кад сам га питала за узрок, тргао се, погледао ме испитујући, а за тим уздахнуо, избегава |
<p>„Имаш ли још који егземплар?“ смејао се он.</p> <p>Како неби било!{S} Сад сам вам тек прочит |
читати даље?“</p> <p>„Па читај“ смејао се шогор.</p> <p>„15. март 18... године.{S} Младожења б |
; у друштву се све лакше сноси. „Смејао се, но тај смеј је некако чудно звучао; те сам га зачуђ |
е сад тек беснила „плава крв“. — Осећао се увређен, па из освете газио ми углед где год је мога |
ево на рачун разума.{S} Међу тим слабо се ко обзире на савете његове, већ се поводи за срцем и |
еданпут.{S} А тврде да је такав.{S} Сво се српство њиме поноси.{S} Друго вам не умем казати.</p |
="140" /> <p>— Не бојте се. рече, благо се осмехнувши.{S} Неће ми ништа фалити.{S} Сетила сам с |
} Па и опет ме није разумео.{S} На брзо се оженио, па ми и он газио углед где год је могао.{S} |
њезина спољашност?!....</p> <p>Пробудио се понос у мени и ја сам јој одмах одговорила.</p> <p>О |
„Шта чекаш?{S} Докле ћеш бирати?“ љутио се често шогор и сестра.</p> <p>„Имам каде.{S} Нема ми |
а свесна разборита човека никад.{S} Ко се држи за свесна, па и опет тек спољашњост на предмету |
отом само сам још додала: да човек, ако се на пример превари у предмету своје љубави, разумите |
Тамо је и онако живље и веће место; ако се не сложиш са сестром, имаш свој новац а вешта си маш |
у своје љубави, разумите ме добро — ако се превари у предмету своје љубави, пренаша ту љубав на |
овек.{S} Провођаџише Н. Н, све је, како се само може желети.{S} Провођаџија бар тако тврди, но |
, а понос девојачки још ме научио, како се осмехом растерују сузе а жеравица ледом заклања...</ |
SRP18870_C1"> <head>I.</head> <p>— Како се узме.{S} Гладовала нисам никад.{S} Нисам морала ни п |
Била је до смрти при свести.{S} Па како се радовала, кад је видила рођаку!{S} О, то никад нећу |
каљава места, на остане чисто?!{S} Тако се ћерко, ту обично мисли и ради, а ево на рачун разума |
ма, што их је токорсе угостила.{S} Тако се кућа не кући.{S} Тако се разорава.{S} Нисам од оних, |
стила.{S} Тако се кућа не кући.{S} Тако се разорава.{S} Нисам од оних, што су им тек стара врем |
војим уснама и пољубила је.</p> <p>Тако се растадосмо и упутисмо свака на своју страну.</p> <p> |
.{S} Данас их још нема.{S} Па ма колико се око њега умиљавала, слабо бих успела.{S} Да је стари |
поштења...{S} Ником не пада наум, колко се себичних, на и неморалних жеља баш под том фирмом са |
љао.</p> <p>Умерила сам кораке и слатко се насмејала.{S} Тек сад сам видела, да и ја нисам искљ |
тко је земљиште у ком она ниче, а ретко се ко труди и да је позна.{S} Зато се с њоме и њезиним |
улежи, али у много мањој мери, Дешавало се, да је по неко узео девојку због мираза.{S} Исто так |
S} Просилаца је имала врло много; знало се, да ће она бити моја насљедница, а само кућа и земља |
лих канаринаца.{S} Доле на поду, играло се поред постеље на ћебету једно псетанце и мачка.{S} Н |
зрачак радости и изненађења.{S} Видело се да ме је познала.</p> <p>— Добар дан, мајко!</p> <p> |
и разума.“</p> <p>„Врло појетички; само се канда не слаже с истином.{S} Зар ти није већ дневник |
ала сам у своју обрану.</p> <p>— Манимо се метода, већ брзо кваси грло, па настави читање.{S} Ј |
.{S} Ти знаш, а можда и не знаш, да смо се, т. ј. да ме је Боривој волео још док си ти овде бил |
преко пута од моје.</p> <p>Слагале смо се и ако смо биле неједнаке природе; била ми је необичн |
сли, но сад сам већ дала реч и јуче смо се прстеновали.{S} Ја сам опет весела и задовољна; он ј |
риказујући ме својој деци.{S} Но ми смо се и без тога брзо сродили.{S} Ја и Даница немогосмо би |
теми, но то је ређе бивало; обично смо се у назори слагали; те је он моје мишљење тек одобрио |
— Бог добро дао, ћерко!{S} Гле опет смо се нашле.{S} Ко би се томе надо!{S} Ал ходите унутра.{S |
животиње?!</p> <p>И ја и Милан играсмо се неко време тичицама.{S} После их старка опет метну у |
испунила.</p> <p>Тим начином зближисмо се ја и Милан још јаче.{S} Често се међу нама изродила |
ам је воља.{S} Подајте и маломе.{S} Ено се опет игра са мачком и псетом, „мојим друштвом.“ Забо |
S} Остало је женскиње ограничено, а оно се узвисило над њиме, па нико не замера.{S} С радошћу у |
а да љубим човека млађег од себе.{S} То се није слагало с моји назори.{S} Али све бадава; ја са |
елика дама, па бива свашта.</p> <p>— То се може свакоме десети и поред најбоље пажње и надзора. |
етко се ко труди и да је позна.{S} Зато се с њоме и њезиним именом и тера — швиндлерај.</p> <p> |
рироде; једна добра а друга зла; вечито се косе, а ни једна не попушта.“</p> <p>„Добра и зла је |
ижисмо се ја и Милан још јаче.{S} Често се међу нама изродила читава „полемика“ о овој или оној |
ла, да и он мене тако исто љуби и чисто се чудила, како пре то увидила нисам.</p> <p>Постала са |
а у браку понајвише они рђаво живе, што се из љубави узимају?</p> <p>— Љубав! љубав! зар је све |
ју радозналост.{S} Желила сам чути, што се није удала, али нисам имала од важности да је упитам |
— хоћу да кажем, да није баш рђаво, што се у младости човек заноси и прецењује своју моћ.</p> < |
ад све памтим много јаче, него оно, што се јуче десило.{S} Успомене најдуже остају у души човеч |
>Насмејала сам се на глас.</p> <p>— Што се смејете?{S} Искуство ме је научило да свако „зашто“ |
Не отимај ми име!{S} Нисам ја крива што се тако десило,“ срдила се жена; „врати ми оца!“ јаукал |
“ Узвикнула сам у смеју.</p> <p>„Па што се смејеш?{S} Тако то бива.“ рекла је Даница и почела м |
<p>— Љубав! љубав! зар је све љубав што се тим светим именом назива?{S} Животињски нагон, сањал |
простити.{S} Та ја сам најмање крив што се тако десило!“</p> <p>Јецала сам читајући то писмо:{S |
то говорити о оном, што је прошло и што се више преиначити не може.</p> <p>Он се тада обично ус |
ни суревњива; сећала сам га се као што се човек сећа каквог милог покојника.{S} За мене је био |
у и морам ти казати; да немаш право што се срдиш на мене.{S} Нисам ја крива и то Душан — “</p> |
рговачке спекулације, па је ли чудо што се не хтедох без љубави удати?!{S} А за љубав, чинило м |
занос и лудорија.{S} Па је ли чудо што се до овог дотерало?!{S} При ступању у брак он шпекулиш |
; само не треба претеривати.{S} Оно што се у кући нађе и искрен срдачан дочек, најбоље је гошће |
била зрела и слатка.</p> <p>— Добро што се десила слатка, радовала се она.{S} Па једите колко в |
читам што, или видим какву погрешку што се у свету око мене десила, па онда мислим, мислим, да |
аља, па било старо или ново!</p> <p>Што се луксузне ношње тиче, нећу много да говорим.{S} Тог з |
о онда је дуго морао чекати.</p> <p>Што се то „мој мали филозоф“ дао у посао, кад ми не одговар |
арактерише је само као простакињу, „што се меша са сваким;“ те тиме руши углед кругу, у коме се |
...</p> <p>Шогор се смејао.</p> <p>„Што се смејете?{S} Ово није измишљотина, већ права истина.{ |
едно од њих у било какву неприлику, зар се надати саучешћу, пожртвовању и помоћи од — така саве |
сетан, да не речем, болан израз.{S} Зар се данас склапа брак из узајамне љубави, поштовања и по |
п воде од жећи умирућем патнику.{S} Зар се тако говори, кад се прашта од срца?{S} Не Стано, ти |
ар им то никад не пада на памет?{S} Зар се не страше муке и клетве дечије, греха пред Богом и с |
близини и да је поседавамо.{S} Али зар се не може љубити и из даљине?{S} Зар на пример мајка м |
же се после попишманити...</p> <p>Шогор се смејао.</p> <p>„Што се смејете?{S} Ово није измишљот |
ше учитељи 80—90 година!{S} Још и данас се сећам свог учитеља.{S} Крупан, сед и румен старац.{S |
едног дана све покосила.{S} Још и данас се чешће питам: зашто је баш мене поштедила? ...</p> <p |
{S} Вруће не ваљају, а од хладне за час се поболем.{S} Стара сам.{S} Лубеница је била зрела и с |
љно окренула на другу страну; но и опет се нисам могла отрести мисли: „зашто да је збуњен и заш |
ба случаја било је и одзива.{S} Но опет се узели нисмо, а све зашто:</p> <p>Први је био богат и |
ти као узрок своје несреће.</p> <p>Опет се поновиле препаћене муке: умртвила сам своје срце и о |
лабо се ко обзире на савете његове, већ се поводи за срцем и одаје љубавном уживању без борбе и |
<p>„Изашла си тако лако одевена, а већ се захладило; ево ти мараме.“ Па ме огрте у њу, с таком |
цветак или ти се поболи тичица, па већ се питаш: да није с твоје кривице?{S} А оне, матере, за |
мене и Даницу) повери ми се; у друштву се све лакше сноси. „Смејао се, но тај смеј је некако ч |
е и погледао ми у очи.{S} У том погледу се јасно огледала — љубав.</p> <p>Срце ми је дрхтало, н |
је у добру добар бити, ал на муци знају се јунаци.</p> <p>Добро велите, ћерко.{S} Но куда ми од |
равили? — Је ли баш тако?{S} Не, сећају се они мене, кам год им се прохте смејати.{S} Нисам ишл |
овемо судбином, но таки карактери умеју се узвисити над једним и другим.{S} Патња често већма ч |
“ Само великани, само изузетци узвишују се и поред патње.{S} Обични људи застају поред таке нем |
е до душе; већ на оштрији поглед повуку се у буџак: но природа остаје природа, па се бојим да н |
и мене ни њега.</p> <p>Разуме се, да му се нисам исповедала, него место тога отпочела какву зго |
погледа у мене, па у старицу, и онда му се преко усана једва измигољи тихо и неодлучно: волим.< |
е и окона. „Дете ретко слуша оно шта му се каже, већ радо полази путем, којим види да многи ход |
а смо увек далеко истрчале, и вешале му се око врата.{S} Он нам је увек донео по какву играчку. |
озор; а мали се Милан узверио, очице му се застаклиле, па само нагло дише и дрхће од чезње за т |
и стајао немо и непомично.{S} Груди му се бурно надимале а кроз прсте котрљале се сузе.</p> <p |
да скине очију са кавеза, а образићи му се заруменили.</p> <p>Она га поглади по косици.</p> <p> |
љубав вечита!</p> <p>— Вечита! осмехну се старка.{S} Да боме да је тако.{S} Зато и љуби човек |
> <pb n="144" /> <p>— Кажем ја, осмехну се старица, да је детињство и старост врло слично, и је |
> <p>— Бојите се, да не излете? осмехну се старица; неће, док сам ја у соби.{S} Могу их баш и н |
Старица није била „рђава особа.“ За њу се још не зна ни добро ни зло; а ко више апелује на дуж |
“ никад нисам поуздано дознала.{S} Нису се више враћали.{S} Тек пре десет година, чула сам, да |
мислити — о девојци мојих година!{S} Ту се обично много мисли, јелте?{S} А да ви немислите <pb |
Али ја сам девојка — бабадевојка.{S} Ту се старка горко насмејала.</p> <p>— Бабадевојка! узвикн |
тала; можда сам већ и заборавила.{S} Ту се опет насмешила.</p> <p>Док је она пажљиво превртала |
оној вашој лепо везаној песмарици. — Ту се гласно засмејала а очи јој опет узеше онај живахни м |
и ја сам некада љубила људе, а сад — ту се старка болно и гласно засмеја — сад љубим моје канар |
њу мушког и женског човека.</p> <p>— Ту се мајко, с вама не слажем.{S} Зар је љубав и поштовање |
е беше жао живота.</p> <p>— Дакле ни ту се нисам преварила? ви и пишете?{S} Незадовољни сте мож |
осећаш, не може бити љубав.{S} У животу се љуби тек једанпут!“</p> <p>Тако сам мислила, трудећи |
у.{S} Сетите се кад-год и мене, а ја ћу се вас сећати до своје смрти!</p> <p>Кад сам лане била |
а седох опет на клупу.</p> <p>— И ја ћу се одморити, ако допустите? па се спусти уз мене.</p> < |
атер своју, а док сам млађа, издржаваћу се сама.</p> <p>Десет година живила сам тако, радећи и |
талог и ово: „Кад ћеш доћи?{S} Како бих се с тобом радо разговарала, онако, као некада; можда н |
салост и тугу, злоћу и лукавство, небих се зацело тргла.{S} Овако је била — необична.</p> <p>— |
стина.{S} Све су то разлози, због којих се већина жени и основи брачне среће и љубави. </p> <pb |
инила — ја сам вереница!</p> <p>Чудићеш се, но тако је.{S} Ти знаш, а можда и не знаш, да смо с |
гледећи је неповерљиво.</p> <p>— Бојиш се мајке?{S} Немој, душо!{S} Мајка воли децу.{S} Гле, д |
је видиш било, а не као сада.{S} Умориш се ко псето од силних питања.{S} Тек што им знање на ле |
и красан пар.</p> <p>„Красан пар, а још се и не познајемо!“ Узвикнула сам у смеју.</p> <p>„Па ш |
а и живот љубљене особе, јер у место да себе победи и да та се одрече, она га гони својом страш |
ек успавано!</p> <p>Стидила сам се сама себе, но све бадава; ја сам га љубила из свег срца и ду |
е презирали, кад га она неби пустила од себе, онда кад би с њоме заједно пропало, а у даљини се |
д сам осетила да љубим човека млађег од себе.{S} То се није слагало с моји назори.{S} Али све б |
још нешто, а последице би дошле саме од себе.</p> <p>— Шта је то „нешто?“ То ме интересује.</p> |
тива, буди паметна, па ме не отискуј од себе.{S} Ја те љубим неизмерно.{S} Нема жртве, која би |
ака, маши се она за лист, што сам га уз себе спустила.</p> <p>— Неће те ми замерити, извињавала |
оштујући његове душевне врлине, тај или себе прецењује, или не познаје љубав.{S} Осећај, што га |
димо ни да признамо.{S} Обмањујемо сами себе, држећи, да нам је срце мртво.{S} Али срце је обич |
волила сам га <hi>истински и већма него себе</hi>; а не тек с моментани страсни осећаји животињ |
ом времену прену из мисли и погледа око себе.{S} Поглед јој застаде на „<title>Змајевој певаниј |
имала, претворила сам у новац и тражила себи лека. </p> <pb n="169" /> <p>Зарад тога дошла сам |
p>Да је разонодим призвала сам је чешће себи и ту је познао и Боривој.</p> <p>Да је он заволео, |
им смејом; нисам могла да одредим, дали себи или — модерним јунакињама.</p> <p>Гледала сам је н |
м боље; ко би још тако луд био да крати себи пријатну забаву и то „света ради!“ Зар не пролази |
/p> <p>Примила сам понуду, а она наточи себи чашу воде, па настави:</p> <p>— Не поричем, да спо |
а удадбу по рачуну.{S} Егзистенцију сам себи осигурала а брак сам сматрала за нешто светије од |
е зна.{S} Мало је говорила у опште, а о себи никад; и ако је често виђала у касапници.{S} Тамо |
ати.{S} Но овако је боље.{S} Не марим о себи да говорим.{S} Нису баш пријатне успомене; а может |
ли.{S} Она се после отровала, он сјурио себи куглу у чело.{S} Јели истина не могу тврдити; дозн |
ници.{S} Тамо је куповала меса за чорбу себи и „своме друштву“ — тако она зове своје псето и ма |
тења...{S} Ником не пада наум, колко се себичних, на и неморалних жеља баш под том фирмом сакри |
биство.{S} То видите, мени изгледа врло себично. „Не ћу да живим, кад га немам и кад нисам срет |
ри очајање, али више и чешће лакоумље и себичност.{S} Зар је човек рођен тек да само ужива?{S} |
и животињска нагона, који су обично <hi>себичност</hi>, јер кад не могу љубљену особу имати, сл |
l> <l>Чисту, праву, непритворну,</l> <l>Себичношћу несмешану </l> <l>Искреношћу провејану</l> < |
од мене?“ викнула је, а очи јој срдито севаше; „ниси дете, да те држим на крилу!“</p> <p>„То и |
н стида; и свега нестане. „Која вајда,“ севну ми кроз главу, „кад је твоје срце мртво.{S} Осећа |
данас се сећам свог учитеља.{S} Крупан, сед и румен старац.{S} Дође до душе раније у школу, но |
</p> <pb n="160" /> <p>Тако сам мислила седајући на своје место.</p> <p>„Стано,“ рече он ухвати |
и читао.{S} На једанпут уђе ми у собу и седе преко од мене.{S} Нисам дизала очију; била сам збу |
шешир што сам радила.</p> <p>„Јесте.{S} Седи.“ Било је све што сам му могла рећи.{S} Примио је |
оже видити, онда она нађе да чита ил да седи.{S} Та понесите плетиво ил вез, па кад нуз вас про |
наручила.“</p> <p>Кад смо је сахранили, седила је дубоко у ноћ и читала неку рукописну књижицу. |
едну избицу.{S} И гле! — код прозора је седила фрајла-Стана.{S} Застала сам.{S} Она ме погледа, |
ћи!</p> <p>— Скините се, драго дете, па седите!{S} Ето видите, ту вам ја живим.{S} Доста је вла |
све ће то доћи на ред; само док почнем седити...</p> <p>— Ето је сад опет!{S} Ја јој желим доб |
течи је чисто коса расла, кад сам му у седмој својој години помагала другу децу у читању и пис |
рпкиња.</p> <p>— Српкиња сам, рекох, па седох опет на клупу.</p> <p>— И ја ћу се одморити, ако |
а плетице све звецкају!</p> <p>— Хвала, сека-Мацо!{S} Кад дођем да тражим младожењу, послушаћу |
тек, тек.</p> <p>— Па зар сам ја лења, сека-Мацо!</p> <p>— Бог с вама! а ко то каже? зато ми ј |
л девојка вредна...</p> <p>— Варате се, сека-Мацо — прво пита: „има ли мираза?...“</p> <p>— Но, |
није хтела. „Од овог ме нико не излечи, сека-Мари,“ говорила ми, кад сам је нудила, да зове док |
.{S} Није Маца макар ко!</p> <p>— Знам, сека-Мацо, па зато вам и наручујем...</p> <p>— Добро фр |
тамошњем врло лепом варошком парку.{S} Сека-Маца, — управо баба-Маца — теткина куварица, љутил |
>— Е да, иде полако и то, само стрпљења сека-Мацо, све ће то доћи на ред; само док почнем седит |
а држим, да је што интересантно, кад је сека тако рано потражила своју собу?!</p> <p>— Лолица ј |
а зове своје псето и мачку — смејала се сека-Маца.</p> <p>Сад ме је тек старка интересовала, те |
одмори.</p> <p>— Збогом тетице!{S} А ви сека-Мацо, умесите штрудлу као и пре.{S} Онда вам је та |
ани.{S} Незнадоше о њој баш ништа; само сека-Маца рече, — баш је била унела штрудлу — да је зна |
е ферије и ја се опет нађох у Т.</p> <p>Сека-Мацино место, заузела беше Лиза, те сам могла чита |
Ето код куће, умесими „на супу.“</p> <p>Сека-Маца беше скроз практичарка.{S} Држала је, припаса |
Милан ми приповеда, како је мајка дала секи књигу.{S} Па држим, да је што интересантно, кад је |
е болно осмехнуо.</p> <p>„Рђава извина, секо моја.{S} Отвори само последњи лист свога дневника. |
у скоро доћи и књижицу донети.</p> <p>— Секо, баца неможе с тобом тичати; боле га ножице! — реч |
саучешће и старање о мени.</p> <p>„Тебе секо, нешто мучи,“ говорио ми чешће; (секом је звао још |
е секо, нешто мучи,“ говорио ми чешће; (секом је звао још у детињству и мене и Даницу) повери м |
а је учинила, што „баца“ није могао са „секом“ да — тичи.</p> <p>Тетка је далеко изашла пред—а— |
не воле?...</p> <p>Тако сам мислила, па села и написала тек ово:</p> <p>Патила сам много док са |
l> <l>Несташна, чила;</l> <l>Тек што је села,</l> <l>Већ је устала,</l> <l>Пољуб ти дала,</l> < |
ну давати бесплатно, а са прихода моје „сермије“ да се одевам. „Тако ће бар нешто и детету оста |
кле ћеш бирати?“ љутио се често шогор и сестра.</p> <p>„Имам каде.{S} Нема ми ни тридесет годин |
>„Мани их с миром.{S} Знам их,“ рече ми сестра озбиљно; већ реци, шта чекаш?{S} Измећу толиких |
ј и грабљивој човечијој природи.</p> <p>Сестра и шогор радо ме примише, особито кад чуше, да ћу |
годинама порастиће ми и капитал.</p> <p>Сестра се насмејала, а шогор ваљда у обрану мушких само |
оле га ножице! — рече ми мали Милан.{S} Сестре га звале „брацом“, па се и сам тако називао; сам |
ред.</p> <p>„Слажите се и будите брат и сестре,“ рекла је помајка, приказујући ме својој деци.{ |
е!“</p> <p>„Мајка, нађите ми кола; идем сестри од тетке у * рекла сам помајци спремајући своје |
омајци спремајући своје ствари.</p> <p>„Сестри од тетке?{S} Па можеш.{S} Али нико те не тера... |
ину усамљеног живота свог, усвојила сам сестрину Данку.{S} Дете сам врло волела а и оно је мени |
милу мајку, драгог оца, па и браћицу и сестрице.{S} Све сам их љубила свом снагом детињске душ |
живље и веће место; ако се не сложиш са сестром, имаш свој новац а вешта си машамода, па отвори |
ите, ћерко, рече старица а лице јој узе сетан, да не речем, болан израз.{S} Зар се данас склапа |
прошлости; у постељи сам и плакала.{S} Сетила сам се и Милана.{S} Склопила сам очи, као оно де |
о треба?!“ узвикнула сам у нехотице.{S} Сетила сам се, да су ме баш они одбацили, које сам жарк |
осмехнувши.{S} Неће ми ништа фалити.{S} Сетила сам се само своје прошлости, а стара сам; па то |
а сам опет у парку и чим сам га опазила сетила сам се фрајла-Стане.{S} Кад год се дала прилика, |
бресака, па покваси грло.{S} Сад сам се сетила, да твој део добила ниси.</p> <p>— Вас као да сл |
лачеш?“ питала ме са саучешћем.</p> <p>„Сетила сам се својих родитеља,“ био ми је одговор.</p> |
дете, твој син?“ прошапутала сам, да га сетим дужности оца и мужа.</p> <p>„Мој син?“ јаукнуо је |
осећам</hi> да вас више видети нећу.{S} Сетите се кад-год и мене, а ја ћу се вас сећати до свој |
толико задржала.{S} Бар ће те се кадгод сетити фрајла-Стане Истинићеве.{S} Ваше име не знам.{S} |
и кад ми је воља.{S} Није имао ко да ме сећа на — практичност...</p> <p>Била сам опет у парку и |
њива; сећала сам га се као што се човек сећа каквог милог покојника.{S} За мене је био мртав; с |
<p>Заборавили? — Је ли баш тако?{S} Не, сећају се они мене, кам год им се прохте смејати.{S} Ни |
исам била равнодушна, али ни суревњива; сећала сам га се као што се човек сећа каквог милог пок |
дало да се дадем љубити од туђа момка. 0сећала сам да то није више братинска љубав, а невеста н |
ју! </p> <pb n="152" /> <p>Још и сад се сећам књига које ми је осим Доситејевих допуштао читати |
учитељи 80—90 година!{S} Још и данас се сећам свог учитеља.{S} Крупан, сед и румен старац.{S} Д |
ститао ми није нико.{S} Ко би се мене и сећао?{S} Заборавили ме сви, па и они — које сам ја уср |
етите се кад-год и мене, а ја ћу се вас сећати до своје смрти!</p> <p>Кад сам лане била у Т., о |
орила је.{S} Ко зна хоћу ли још кад год сећи.{S} Ову сам за вас узела.{S} Ја их не једем.{S} Вр |
мика.“</p> <p>Хтела сам да је заменим у сечењу.{S} Није ми дала.</p> <p>— Не, то ћу ја урадити, |
, а олакшаће се тек онда, кад чујем, да си нам опростила.{S} Зато буди милостива, па одговори к |
да смо створени једно за друго?!{S} Да си ме љубила нема сумње, а осећам, да ме ни сад презира |
, која из туђег џепа вади новац, без да си га заслужила!{S} Боље да остану забаве ради дома, па |
илане, буди човек!{S} Зар ти не знаш да си ожењен? рекла сам трудећи се, да га умирим.“</p> <p> |
еци, шта чекаш?{S} Измећу толиких ваљда си могла једног изабрати.{S} Све су то ваљани људи и зг |
сле ниси ме морала обмањивати.{S} Могла си рећи: „не волем те!“ А не да ме тако гадно превариш! |
је био блеђи но обично.</p> <p>„Изашла си тако лако одевена, а већ се захладило; ево ти мараме |
ила, кад сам те дала изучити.{S} Сирота си девојка, а мушки су врагови; лажу око девојке, док н |
ормана котарчицу с бресквама, ал доста си на глас читала.{S} Ја не би могла тако дуго.</p> <p> |
је јецала у својој постељи.</p> <p>Шта си узела толико плакати?“ шапутала јој мајка, но доста |
жиш са сестром, имаш свој новац а вешта си машамода, па отвори трговину.{S} То сам ја и мислила |
сам се томе могао надати још онда, кад си од мене побегла у врт.{S} Зато те не корим; али ни п |
дна мајко, је си ли се томе надала, кад си своју погрешку сину одала?!{S} Уздахнула сам, кад са |
етка из своје собе.{S} Иди ти душо, куд си пошла, па се забављај по вољи.{S} Доста ти је рада ц |
е далеко изашла пред—а—ме.</p> <p>— Где си, девојко, за толико?{S} Да вам се није што десило? п |
<hi>Милан.</hi> </p> <p>Јадна мајко, је си ли се томе надала, кад си своју погрешку сину одала? |
случај ми је помогао.{S} Пре две недеље си једног јутра заборавила у брави кључ од своје собе.{ |
зучити и машамодлук, модистлук. „Сироче си, па ти може требати“; говорила је чешће она.</p> <p> |
сухопадно;</p> <p>„Знала сам.{S} Та ти си увек била моје разборито добро дете!“</p> <p>Склопил |
“ рече он ухватив ме нагло за руке; „ти си много патила... патиш и сада.{S} Но буди паметна, бу |
е, т. ј. да ме је Боривој волео још док си ти овде била.{S} Тада сам га одбила; нисам знала как |
а у брави кључ од своје собе.{S} Зацело си се журила у дућан.{S} Прошао сам онуда и свратио сам |
вет обично исмејава.{S} Ко пита, за што си тако остала.{S} Доста да ниси удата, и то је довољан |
г пута се трудиш без успеха.{S} Све што си успела, само је то, да те сад љубим још већма, а љуб |
лаги али испитујући поглед.</p> <p>„Што си плакала?{S} Зар га још ниси заборавила?“ питао је пр |
тренутака могла сам рећи:</p> <p>„Зашто си то чинио?!“</p> <p>„Зашто? понови гробовским гласом |
Рекла сам јој и свој разлог.</p> <p>Зар си и о мени тако судила? питаше она прекорно.</p> <p>По |
и?{S} Зар нисам био преварен, а превару си потпомагала — ти сама.{S} Не корим те; знам ти назор |
</l> <l>Туга да је која — </l> <l>Сунце сија, тица пева,</l> <l>Срце се загрева;</l> <l>Цвеће м |
,</l> <l>Туга да је која —</l> <l>Сунце сија, тица пева,</l> <l>Срце се загрева;</l> <l>Цвеће м |
и с њоме заједно пропало, а у даљини се сијао зрачак наде за спас његов.{S} Ми би је велим през |
уги достојнији предмет.{S} Исто тако не силази нама љубав ни с ким ни у гроб.{S} Она остаје као |
а не као сада.{S} Умориш се ко псето од силних питања.{S} Тек што им знање на левак у главу не |
ко мериш, зар ми је питање тако глупо?“ Силом сам хтела да се шалим.</p> <p>Он се трже.</p> <p> |
оје често ступе у савез, да с удвојеном силом још лакше варају и левентују, али чим се даде при |
е с његове стране је љубав а с њене тек симпатија и сажаљење!{S} Зарад њезине милостиње презрео |
, ал тек је — старка прекиде — тек је и симпатије.{S} Хвала вам ћерко, хвала по сто пути!</p> < |
ица и сама отворити своје срце, ако јој симпатије улевам и ако осећа потребу да се коме изјада. |
инила сам све могуће, но он није осећао симпатије према њој.</p> <p>Волео је другу, коју је доц |
и нећу да уображавам, да сам му већ сад симпатична.{S} То би дошло тек доцније, кад би почео пр |
е је био честит, разборит младић и врло симпатична појава.{S} Још док сам Милана волела, њега с |
сту код неког адвоката, а у шогора беше син Душан, с ким се још од пре познавао.</p> <p>Душан ј |
ка свуда, ал сирома мора; није поповски син, па му треба бар две хиљаде да се запопи.{S} А ви р |
је идеал...“</p> <p>„А твоје дете, твој син?“ прошапутала сам, да га сетим дужности оца и мужа. |
сетим дужности оца и мужа.</p> <p>„Мој син?“ јаукнуо је он, покрио лице рукама и стајао немо и |
ерљиво, да ми се јавио младожења, попин син из оближњег места.{S} Он је трговац а ја машамода, |
и да ме заборави.</p> <p>(Стеван је био син ондашња имућна бележника, леп но лакоуман младић.{S |
ошле тим трагом!{S} Јевросима учи свога сина, краљевића Марка, да се на туђе не лакоми, па да с |
образована младића званичника, јединца сина прилично имућних родитеља.</p> <p>Родитељи његови |
а ми је била лепа и богата, а имао је и сина, више ми није требало, држала сам да се у писму ја |
ти.{S} Зар сам је за то одхранила да ми сину убије срећу!“</p> <p>„Али мајко, мени изгледа, да |
ам сво своје добро своме зету а њиховом сину.</p> <p>То ми се није допало, али деца се волела а |
и се томе надала, кад си своју погрешку сину одала?!{S} Уздахнула сам, кад сам прочитала то пис |
ом и малог Милана, теткиног трогодишњег синчића.</p> <p>Путем сам и опет размишљала: јели ми по |
S} Тек што им знање на левак у главу не сипаш, па која вајда?{S} Шарлатана у свету више но икад |
мам.{S} Мало млека, свежа масла и добра сира.{S} Па и једна лубеница, хладна као лед.{S} Њу сам |
је по вољи још млека?{S} А ето: масла и сира.{S} Масло је врло добро и свеже.{S} Бојадишу га жу |
тако далеко.{S} Има девојака свуда, ал сирома мора; није поповски син, па му треба бар две хиљ |
асно и чисто видим и поштено осећам.{S} Сиромах, није ни слутио какву ми је будућност у овом по |
и старијих, момака и удоваца, богатих и сиромашних, учених и дресиратих; само не онаквих каквих |
кад сам је нудила, да зове доктора.{S} Сирота, знам зашто; није јој се баш милило живити.{S} З |
и мислила, кад сам те дала изучити.{S} Сирота си девојка, а мушки су врагови; лажу око девојке |
м му, рекавши, да сам отишла од њих.{S} Сирота сам девојка, па ми је дужност налагала да тако у |
огу допустити, већ тебе ради.{S} Она је сирота девојка.{S} Шта је две три стотинице, а он може |
ила је то честита и добра душа.{S} Није сирота дуго лежала; само две недеље.{S} Доктора није хт |
S} О, то никад нећу заборавити.{S} Па и сирота рођака још доста млада лепа женица, толико је пл |
наћи увређени?{S} Нисам рђава, ако сам сирота!{S} А колико сам пута мислила о вама.{S} Особито |
оже добити девојку с хиљадама!“</p> <p>„Сирота Стана, како ће јој бити!“ јецала је поново Даниц |
на њих и наљутим, а после мислим: ваљда сироте немају својих мисли?!</p> <p>Насмејала сам се на |
ити тај корак.{S} Била је добра и према сиротињи милостива женскиња, али — као већина отмених г |
го је бити чланица, па званично правити сиротињи посете, а друго је правити их — својевољно...{ |
с тога што је волела Душана, надала се сиротица да ћу посредовати да је узме.{S} Чинила сам св |
, па нећу да сам му на сметњи!“</p> <p>„Сирото моје дете,“ рече она тренутно, па ме загрливши и |
није срдим родитеље а нас обоје изложим сиротовању,“ говорио је он, „овако нећу срдити родитеље |
ем; видила сам, да течу то весели; а за сироче нема веће среће, него кад може да задовољи оне, |
јој беше име.{S} Била ми је другарица и сироче као и ја; модистлук је самном заједно изучила а |
дала изучити и машамодлук, модистлук. „Сироче си, па ти може требати“; говорила је чешће она.< |
опирања подлегла.</p> <p>У врту сам се сита исплакала за што, нисам знала ни сама.</p> <p>Посл |
на, пруживши ми лист.{S} Невидим добро; ситна је, но толико сам назрела.</p> <p>— Јесте мајко, |
бити, да расечем лубеницу.{S} Ено мали сишао са столице.{S} Не занима га наша „полемика.“</p> |
ачуђено гледала сам старицу; очи јој се сјале у светом одушевљењу дужности а лице јој облила ла |
лно убили.{S} Она се после отровала, он сјурио себи куглу у чело.{S} Јели истина не могу тврдит |
о бојадисана кавеза.{S} У сваком кавезу скакутао је по један пар веселих канаринаца.{S} Доле на |
оје око остало је суво; срце ми се беше скаменило а душу ми заузеле мисли о неситој и грабљивој |
хрче.{S} Тек на лупу од нашег трчања по скамија, протре очи и викне: „Ко је то на среди, нек пр |
им.</p> <p>Он ме је стрпљиво слушао, не скидајући ока са мене.{S} Кад сам свршила, узе ме за ру |
г и покрила лице рукама.{S} Он их нежно скиде и загледа ми у очи.{S} Склопила сам их, да га не |
реба ни да једе.</p> <p>Милан никако да скине очију са кавеза, а образићи му се заруменили.</p> |
S} Читав Лавиринт у овој кући!</p> <p>— Скините се, драго дете, па седите!{S} Ето видите, ту ва |
не речем, болан израз.{S} Зар се данас склапа брак из узајамне љубави, поштовања и познавања?! |
ру.{S} Сад је у газдаричином подруму. — Склоне ми по где што, кад их замолим.</p> <p>Молила сам |
часовима трчкала по другарицама или се склонила где год, па читала какав немачки роман или по |
...{S} Тело је, по мом сваћању, одећа и склониште душе, настави она.{S} Па као што неможе свест |
ка.</p> <p>— Дошла је, таман да јој очи склопи и да је сахрани; после два сата је издахнула.{S} |
плакала.{S} Сетила сам се и Милана.{S} Склопила сам очи, као оно деца, да му слику видим, али |
н их нежно скиде и загледа ми у очи.{S} Склопила сам их, да га не видим.{S} Кад сам их отворила |
била моје разборито добро дете!“</p> <p>Склопила сам очи, да је не видим.{S} Изгледала ми као п |
скреношћу провејану</l> <l>Племенитошћу скопчану?</l> <l>Грех ако је то желити,</l> <l>Ја сам о |
усмено да ми одговори?{S} Моћи ће и то; скорим ћу дома.{S} Ове године ћу свести ферерије на три |
одушност, изменула се и постала хладна, скоро груба према мени.</p> <p>Питала сам је за узрок.< |
волела а и оно је мени необично одано, скоро већма но рођеној матери својој.</p> <p>Мајчински |
тешко ми било враћати онима, који су ме скоро — отерали.</p> <p>Од саме зараде своје нисам могл |
нека чама.{S} Држала сам, да ће ми бити скоро крај, па сам све главније успомене свела у једно; |
ила сам се са старицом, обећавши, да ћу скоро доћи и књижицу донети.</p> <p>— Секо, баца неможе |
ила сам се на брзу руку, обећавши да ћу скоро опет доћи.{S} Оне ме задржавала, но остати нисам |
о тај јаук; био је већ на улици.</p> <p>Скочила сам, да га задржим, да му све кажем и да умрем, |
е тек одобрио или допунио.</p> <p>Но да скратим; не пишем роман или приповетку, него тек по нек |
месими „на супу.“</p> <p>Сека-Маца беше скроз практичарка.{S} Држала је, припасаћу кецељу и на |
Разгледала сам јој и одело.{S} Било је скромно, чисто и њезиној дубокој старости и по кроју и |
било другога — чинило ми се, да је врло слаб за жртву, што ми је хтеде поднети.{S} Примити је н |
је посматрала.</p> <p>Била је повисока слаба старица.{S} Некада, у младости, могла је бити леп |
, толико нестална, колико снажна толико слаба, а колико добра толико зла и напрасита.{S} Осим т |
{S} Па ма колико се око њега умиљавала, слабо бих успела.{S} Да је старији, тек би можда помисл |
арошки свет.{S} Мушки ме се не тиче.{S} Слабо водим рабош о њему.{S} Али женски, женски!{S} Сам |
ој део добила ниси.</p> <p>— Вас као да слабо занима старичин живот? смејала сам се.</p> <p>— Н |
.{S} Јасно сам видела, да га моја љубав слабо усрећује и да му је немила.</p> <p>То ме је болел |
у вам казати, како о томе мислим.{S} Ви слабо једете! рече она, нудећи ме.{S} Глете само; још о |
ади, а ево на рачун разума.{S} Међу тим слабо се ко обзире на савете његове, већ се поводи за с |
у њу, с таком пажњом, као да сам какво слабо болесно дете.</p> <p>Ја сам заиста дрхтала, но ви |
и старост врло слично, и једно и друго слабо, и једно и друго тежи за искреном љубављу; само ш |
, ко нас разуме...{S} Званична исповест слабо олакшава, особито грешницима моје врсте...{S} Поп |
ло да поштује.{S} Тек мане, недостаци и слабост женскиња њих привлачи; врлине се обично узносе, |
лица биле су правилне, ал јој се сад од слабости испупчиле јабучице од образа и безубих вилица, |
не, Српкиње, поносите питомице Душанове славне царевине и Јевросиме мајке, пошле тим трагом!{S} |
и напрасита.{S} Осим тога је била веома славољубива и поносита.</p> <p>Но нико није без мане и |
у на брзо обоје свршили трагично.{S} Из славољубља и жудње за богатством, лаћа <pb n="163" /> л |
оста кажњена и онако; са снахом се није слагала, па је умрла код Данице, која се давно удала.</ |
} Рекла сам, да сам уморна.{S} Нисам ни слагала; уморила ме радозналост.</p> <p>Тек што сам све |
а је и радњу преко пута од моје.</p> <p>Слагале смо се и ако смо биле неједнаке природе; била м |
ја дете народа.{S} Назори нам се истина слагали, или тек доникле, а после се опет разилазили.{S |
је ређе бивало; обично смо се у назори слагали; те је он моје мишљење тек одобрио или допунио. |
им човека млађег од себе.{S} То се није слагало с моји назори.{S} Али све бадава; ја сам га пош |
е било све јасно.{S} Поглед јој се није слагао с оним старачким лицем.{S} У том погледу лежала |
p> <p>„Врло појетички; само се канда не слаже с истином.{S} Зар ти није већ дневник казао, да с |
човека.</p> <p>— Ту се мајко, с вама не слажем.{S} Зар је љубав и поштовање једно исто?{S} Ето |
је већ 7 ми гимназијски разред.</p> <p>„Слажите се и будите брат и сестре,“ рекла је помајка, п |
он више не воли.{S} Утопљеник се маша и сламке, а ја се прихватих наде да ме можда заборавља, ш |
е.{S} Кад је то видео; доносио нам је и слао место играчака различитих књига.{S} Упознао нас је |
и слатка.</p> <p>— Добро што се десила слатка, радовала се она.{S} Па једите колко вам је воља |
Стара сам.{S} Лубеница је била зрела и слатка.</p> <p>— Добро што се десила слатка, радовала с |
изостављао.</p> <p>Умерила сам кораке и слатко се насмејала.{S} Тек сад сам видела, да и ја нис |
удима немам.{S} Сви осећаји ко да ми се следили.</p> <p>Како су живели у „новоме свету,“ никад |
>, јер кад не могу љубљену особу имати, слепо јуре у пропаст, не обзирући се ни на што.</p> <p> |
з Дамјана и Дамјанке.{S} Обе тичице јој слетише на груди, па се стадоше лепршати и пипкати је п |
.{S} Нисам дуго морала премишљати; прва слика што је нађох у својој машти, беше — Милан.</p> <p |
је висио један старински сат, неколико слика и два лепо бојадисана кавеза.{S} У сваком кавезу |
е и смешне те здепнасте кратке ноге; ми сликамо врага црног а црнац га замишља белог.{S} Ето ви |
већ у животу.....“</p> <p>Пољубила сам слику своје мајке, као душевну избавитељку своју, а зор |
} Склопила сам очи, као оно деца, да му слику видим, али место њега видила сам — Боривоја.{S} Н |
“ Поглед ми је пао на месецом осветљену слику поконе ми матере.{S} Прекорно и тужно гледале су |
{S} Јесте ли га лично видели или тек на слици?{S} По писмама судећи, редак дар, чврст карактер, |
неку награду; обично воћа, колача, коју сличицу или играчку, или сам се смела дуже играти оних |
старица, да је детињство и старост врло слично, и једно и друго слабо, и једно и друго тежи за |
снов узајмио поштовање душевних врлина, сличност назора и карактера, мора у браку тек благослов |
о постану добри пријатељи.{S} Везује их сличност — немоћни су и детињасти и једни и други.</p> |
} А то полско сродство лежи поглавито у сличности карактера.{S} Разумете ме — карактера! — Темп |
е је свикао сам теча; у данима одмора и слободним часовима, морала сам му по нешто на глас чита |
стија и несташнија од мене; радије је у слободним часовима трчкала по другарицама или се склони |
человјеческог</title>.“ Још ми је било слободно читати неке преводе од Фенелона и других стран |
ца неко на вратима.</p> <p>На старично „слободно,“ уђе нека по изгледу отмена госпа.{S} Дошла ј |
ен прозор метнути, па се неће вијнути у слободу, већ увек мени у собу.{S} Пуштам ја њих, да се |
ала, а остали писци беху ми због мешања словенског језика тежи и сувопарнији; сваки час сам мор |
ђа.{S} На шифонеру је било доста уједно сложених књига, а о зидовима је висио један старински с |
е и онако живље и веће место; ако се не сложиш са сестром, имаш свој новац а вешта си машамода, |
<p>Ретки су људи, које патња није кадра сломити.</p> <p>— И то је само доказ, да таке реткости |
хтела; и моја је срећа уништена а живот сломљен.{S} Она је моја жена, али не она, за којом сам |
е о женском картању?{S} И мушком оно не служи на част.{S} Карташ је оличено среброљубље, законо |
е да је била добра?{S} За младих година служила сам и код феишпана.{S} Није Маца макар ко!</p> |
кан, по чијој површини често ходим и не слутећи шта у њему врије и кува.</p> <p>Љубила сам га, |
м и поштено осећам.{S} Сиромах, није ни слутио какву ми је будућност у овом поквареном и ледено |
туге, среће не среће, наде и неке црне слутње.</p> <p>После сам се утишала и почела радити.{S} |
сам била напустила истраживање, кад ми случај притиче у помоћ.</p> <p>— Умр'о је купци барон Д |
то тишти.{S} Ниси ми се хтела одати, но случај ми је помогао.{S} Пре две недеље си једног јутра |
>прва</hi> и једина љубав.</p> <p>У оба случаја било је и одзива.{S} Но опет се узели нисмо, а |
аза.{S} Исто тако, бивало је и обратних случајева, да се девојка удала без љубави према момку; |
ам се крајем од „ајзнбана,“ не би ли је случајно опазила; али увек без успеха.</p> <p>Већ сам б |
ћ домаће васпитање и окона. „Дете ретко слуша оно шта му се каже, већ радо полази путем, којим |
Немам баш неограничено поверење у њима; слушају ме до душе; већ на оштрији поглед повуку се у б |
>— Добро, мајко, али ја сам од старијих слушала, да у браку понајвише они рђаво живе, што се из |
је љубав, што према њему осећам.</p> <p>Слушала ме је стрпљиво, и тада тужно рече: „Лако је теб |
а опет вратим.</p> <p>Он ме је стрпљиво слушао, не скидајући ока са мене.{S} Кад сам свршила, у |
не ради не труди, но она ме не хтеде ни слушати.</p> <p>— Гостољубље је лепа српска врлина, гов |
несретна.{S} Грбава је.{S} Испустила је слушкиња још као мало одојче.{S} Шта ће те?{S} Мати вел |
да и свратио сам.{S} Код куће беше само слушкиња и мала Данка.{S} Хтео сад да одем но Данка ме |
ма, па окупају ону јадну дечицу, што их слушкиње без материна надзора тек смуљавају или паре, к |
да беше толика свота знатан капитал.{S} Сљед тога ретко беше недеље а да није на моји врати зак |
истенцију сам себи осигурала а брак сам сматрала за нешто светије од обичне трговачке спекулаци |
занос прешао; те би ме и нехотице почео сматрати као узрок своје несреће.</p> <p>Опет се понови |
, ништа, храбрила ме; није то тајна.{S} Сме свако знати; само немојте за мога живота, а нећете |
а?...“</p> <p>— Но, но, дабоме да то не сме фалити.{S} Ал тек, тек.</p> <p>— Па зар сам ја лења |
се све лакше сноси. „Смејао се, но тај смеј је некако чудно звучао; те сам га зачуђено погледа |
апитал.“</p> <p>„Чини ми се, да јесте“, смејала сам се ја; „изволите само прочитати неколико бе |
аквој љубави!</p> <p>— Хвала, не хвала, смејала се старица.{S} То је тако било од кад је, и бић |
р.</p> <p>— Тако.{S} Сад сте заслужиле, смејала се старица.{S} Ко не ради не треба ни да једе.< |
им.</p> <p>— Ето видите, да ја погађам, смејала се она.{S} Децу привлачи на први поглед тек спо |
собе.</p> <p>— Прими и мене у друштво, смејала се она.{S} Милан ми приповеда, како је мајка да |
Вас као да слабо занима старичин живот? смејала сам се.</p> <p>— Не, душо, врло ме занима, рече |
“ — тако она зове своје псето и мачку — смејала се сека-Маца.</p> <p>Сад ме је тек старка интер |
а надјача једна ма која!“</p> <p>Она се смејала на моју примедбу и тужно додала.</p> <p>„С тога |
не јунакиње друкчијег су соја...</p> <p>Смејала се загонетним смејом; нисам могла да одредим, д |
су и детињасти и једни и други.</p> <p>Смејала се, а у погледу указа се онај исти живахни изра |
67" /> <p>„Имаш ли још који егземплар?“ смејао се он.</p> <p>Како неби било!{S} Сад сам вам тек |
хоћу ли читати даље?“</p> <p>„Па читај“ смејао се шогор.</p> <p>„15. март 18... године.{S} Млад |
се после попишманити...</p> <p>Шогор се смејао.</p> <p>„Што се смејете?{S} Ово није измишљотина |
и ми се; у друштву се све лакше сноси. „Смејао се, но тај смеј је некако чудно звучао; те сам г |
<l>Презирали људи;</l> <l>Ти се мртвој смејат немој,</l> <l>Прочитај па суди!</l> </quote> <pb |
ећају се они мене, кам год им се прохте смејати.{S} Нисам ишла обичним трагом — стазом утрвеном |
20 година, дотле сам водила дневник.{S} Смејаћете се, но кад-кад нас <pb n="150" /> баш та дети |
таку пресуду света не зна шта ће: да се смеје или да плаче над развалинама правде и сасушеном к |
пет!{S} Ја јој желим добро, а она ми се смеје.{S} Баш ти је данашња младеж неблагородна.</p> <p |
смејала сам се на глас.</p> <p>— Што се смејете?{S} Искуство ме је научило да свако „зашто“ има |
</p> <p>Шогор се смејао.</p> <p>„Што се смејете?{S} Ово није измишљотина, већ права истина.{S} |
звикнула сам у смеју.</p> <p>„Па што се смејеш?{S} Тако то бива.“ рекла је Даница и почела ме у |
су соја...</p> <p>Смејала се загонетним смејом; нисам могла да одредим, дали себи или — модерни |
S} Така сам била од кад сам.{S} Лака на смеју, као и на плачу.{S} Но то ваљда није грех, јер са |
— стазом утрвеном, па сам им необична и смеју ми се.{S} Но јесам ли то заслужила?{S} Јесам ли?< |
још се и не познајемо!“ Узвикнула сам у смеју.</p> <p>„Па што се смејеш?{S} Тако то бива.“ рекл |
сима.{S} А шта раде оне?{S} И те се још смеју Српкињама звати.{S} Заиста жалосно.{S} Срам их би |
а, коју сличицу или играчку, или сам се смела дуже играти оних игара, које сам најволела.{S} Да |
ни много хтела </l> <l>Ал’ жеља ми беше смела,</l> <l>Задовољство је однела.</l> <l>Желила сам |
свим изгубити.</p> <p>Радити више нисам смела, те дођох њима у кућу.</p> <p>Док је трајало новц |
еде поднети.{S} Примити је никако нисам смела, бар не с мирном савешћу.{S} Навикнут је био на к |
</p> <p>После смо му тек тим правописом смеле писма писати; а ради веџбања у томе и у немачком |
т оставља за собом трагове, а тога није смело бити; била би неблагодарност према мајци, а ни Ми |
разоване и учене.{S} Оне гледају у свет смело, разборито и са самопоуздањем.{S} Све су дурашне |
агодарност према мајци, а ни Милан није смео знати, да сам ради њега умрла.{S} Онда неби <pb n= |
тако морало бити; срце ми је кипило од смесе радости и туге, среће не среће, наде и неке црне |
примити!{S} Само причекај, док свучем и сместим Милана.{S} Оне две оставићу данас Лизи.</p> <p> |
метна, да је благодарна, па да не прави сметње.</p> <p>Боже, то нисам ни мислила! одјекну ми у |
и комотније живе, па нећу да сам му на сметњи!“</p> <p>„Сирото моје дете,“ рече она тренутно, |
тако.</p> <p>Читала је неколико песмица смешећи се.{S} После преврташе листове, овде-онде читај |
Како вам се допада мој живот? питала ме смешећи се.</p> <p>Ћутала сам за тренутак.{S} Нисам одм |
“</p> <p>„Шта, али?“ питала сам усиљено смешећи се.</p> <p>Он уздахну. „Хтео сам рећи, да би мо |
} Била је то жена у дубокој старости, а смешила се у моменту кад сам је погледала; па ме је то |
слу младалачки, па је то на први поглед смешио и чудновато одударало од оштрих трагова преживел |
огу, да би је полепшо а нама су гадне и смешне те здепнасте кратке ноге; ми сликамо врага црног |
љубим моје канарине, мачку и псето.{S} Смешно је, јел те?{S} Али и они мене воле, а љубав траж |
почела какву згодну шалу, држећи, да је смешно и детињасто говорити о оном, што је прошло и што |
мислим, мислим, да ми је после и самој смешно.{S} Ал шта ћу? сама сам, па се поред плетива сво |
ј — шта ћу онда? ...{S} После ми је тек смешно, па фалим Бога, што ме још оне нису оставиле.{S} |
па ће те се уверити, да ја познајем те смирене муштерије...“</p> <p>„Какве су то белешке? чита |
добротом.</p> <p>Поглед је био у правом смислу младалачки, па је то на први поглед смешио и чуд |
а дан упутила с тетком жељезници, једва смо улицом пролазиле, тако је светина нагрнула на стани |
еме беше мени и Даници најмилије; једва смо чекале да дође.{S} Пред њега смо увек далеко истрча |
једва смо чекале да дође.{S} Пред њега смо увек далеко истрчале, и вешале му се око врата.{S} |
сад, кад сам и по други пут увидео, да смо створени једно за друго?!{S} Да си ме љубила нема с |
о је.{S} Ти знаш, а можда и не знаш, да смо се, т. ј. да ме је Боривој волео још док си ти овде |
ни тренутка једна без друге.{S} Милана смо опет обе волеле, као једина брата, бранитеља и зашт |
о ми је покојница наручила.“</p> <p>Кад смо је сахранили, седила је дубоко у ноћ и читала неку |
адњу преко пута од моје.</p> <p>Слагале смо се и ако смо биле неједнаке природе; била ми је нео |
те? па се спусти уз мене.</p> <p>Ћутале смо неко време обадве.{S} После неколико тренутака, маш |
он беше његов присталица.</p> <p>После смо му тек тим правописом смеле писма писати; а ради ве |
н мисли, но сад сам већ дала реч и јуче смо се прстеновали.{S} Ја сам опет весела и задовољна; |
ло? питала је она брижно.</p> <p>— Били смо код старе мајке.{S} Има лепе жуте тице, па све тако |
а, приказујући ме својој деци.{S} Но ми смо се и без тога брзо сродили.{S} Ја и Даница немогосм |
еразумем њу, а она мене несваћа; страни смо једно другоме били од почетка, па тако је и сада. < |
та од моје.</p> <p>Слагале смо се и ако смо биле неједнаке природе; била ми је необично одата.{ |
оној теми, но то је ређе бивало; обично смо се у назори слагали; те је он моје мишљење тек одоб |
<p>— Бог добро дао, ћерко!{S} Гле опет смо се нашле.{S} Ко би се томе надо!{S} Ал ходите унутр |
ала сам на клупу и плакала, док се није смркло.{S} Тада дође Даница мени у башту.</p> <p>„Што п |
ешћена пала доле; пред очима беше ми се смркло а срце ми стегнула нека ледена рука. </p> <pb n= |
јка, баш кад сам отворила врата.</p> <p>Смркло ми се пред очима.{S} Посрћући отишла сам до башт |
не особе већ не буде.{S} Само сопствена смрт дреши нас од праве љубави, често нећемо то да увид |
је на ум и самоубиство.{S} Али насилна смрт оставља за собом трагове, а тога није смело бити; |
бриса и настави:</p> <p>— Три дана пред смрт, молила је кућњег газду да телеграфише по неку њен |
ила, преседао ми сваки залогај.</p> <p>„Смрт или вид“ била је сад сва жеља моја. — Све што сам |
и мене, а ја ћу се вас сећати до своје смрти!</p> <p>Кад сам лане била у Т., отишла сам опет д |
помене свела у једно; нека ме бар после смрти најближа околина позна онакву, каква сам.{S} Да ћ |
ле два сата је издахнула.{S} Била је до смрти при свести.{S} Па како се радовала, кад је видила |
е сад љубим још већма, а љубићу те и до смрти!{S} Без тебе ћу отићи тек ако ме ти више не љубиш |
снажна и од сада!{S} Не лежи јунаштво у смрти, већ у животу.....“</p> <p>Пољубила сам слику сво |
те миле очи.{S} Рука ми је задрхтала а смртоносно оружје пало са праском на земљу. </p> <pb n= |
то их слушкиње без материна надзора тек смуљавају или паре, као пилиће.{S} Чуде се после: одкуд |
S} Овог пута нисам побегла; нисам имала снаге, јер то беше последњи загрљај.{S} После неколико |
у и сестрице.{S} Све сам их љубила свом снагом детињске душе своје; љубила сам их већма него и |
олике одлучности и употребила сву своју снагу и говорничку моћ, да подигнем углед матере детета |
патиш и сада.{S} Но буди паметна, буди снажна а време ће све излечити.“</p> <p>„Мислиш?“ питал |
} Твоја кћи је доста патила, па ће бити снажна и од сада!{S} Не лежи јунаштво у смрти, већ у жи |
била енергична, толико нестална, колико снажна толико слаба, а колико добра толико зла и напрас |
е би ни једно; била сам млада и душевно снажна.{S} А:</p> <quote> <l>Да је срце како тужно,</l> |
.{S} А она је доста кажњена и онако; са снахом се није слагала, па је умрла код Данице, која се |
рце.{S} Па кад су већ ту, да их покушам снизити уједно?</p> <p>Тако ћу и чинити.{S} Сад још све |
одобрим.{S} Жао ми је било мојих лепших снова и илузије, што сам их донде имала...</p> <p>— Кад |
на тако говорила — џаба ти човека!{S} И снови су у своје време врлина.</p> <p>— Не разумем шта |
> <p>Док траје новца, левентују обоје и сносе се, нестане ли га, бива свешта.{S} Још је срећа, |
у) повери ми се; у друштву се све лакше сноси. „Смејао се, но тај смеј је некако чудно звучао; |
.{S} Доцније је у таким приликама бивао снужден и зловољан.{S} Јасно сам видела, да га моја љуб |
ина са свештенством, па са станице одма сњим у гробље.{S} Тако то бива, кад човек нема своје де |
су равни с тротуаром, прозори обитаћих соба.{S} Дотле сам држала, да су ту у земљи подруми и к |
ди.{S} Олакшава ми самоћу.{S} Оне друге собе гледе у ходник, немају зрака ни толико, рече старк |
јутра заборавила у брави кључ од своје собе.{S} Зацело си се журила у дућан.{S} Прошао сам ону |
„тешила“ је обично моја тетка из своје собе.{S} Иди ти душо, куд си пошла, па се забављај по в |
читање, отшкрину тетка врата од побочне собе.</p> <p>— Прими и мене у друштво, смејала се она.{ |
.“</p> <p>Устала сам и збуњено пошла из собе.</p> <p>„Куда ћеш?“ шапутао је пламтећим оком. „Ос |
уде по жељи.</p> <p>С тим је одјурио из собе.</p> <p>Како ми је било, тешко је појмити.{S} Полу |
и јурну крв у лице, те збуњено пођох из собе.</p> <p>„Узећу му Мару Базићеву; има пет хиљада од |
је добро зна.{S} Станује одма у другој соби а она је и неговала у болести. — Молим вас, дозови |
.</p> <p>Ја сам везла, а он је у другој соби читао.{S} На једанпут уђе ми у собу и седе преко о |
аво, доказ ми је, што вас видим у мојој соби.{S} Из простог љубопитства не ступа се у познанств |
добрим другом; неће становати у једној соби, а што су ближе, тим боље; ко би још тако луд био |
опет да видим баба-Стану.{S} У њезиној соби застала сам неку младу раделицу.{S} Баба-Стана беш |
мени у собу.{S} Пуштам ја њих, да се по соби пролете; но онда држим у крилу Марка и Аурору.{S} |
осмехну се старица; неће, док сам ја у соби.{S} Могу их баш и на отворен прозор метнути, па се |
нчића донела јабуку, разгледала сам јој собицу.{S} Била је малена избица с једним прозором.{S} |
е, да би то питање читаву „историју“ за собом повукло, а одкуд ми права да зледим ране, које је |
убиство.{S} Али насилна смрт оставља за собом трагове, а тога није смело бити; била би неблагод |
— ако дође до „замерке“ — повела сам са собом и малог Милана, теткиног трогодишњег синчића.</p> |
те фирме.{S} Готову робу понела сам са собом а остало оставила да шогор у ред доведе.{S} И Дар |
била, па би морала поруменити сама пред собом, да сам искушењу без опирања подлегла.</p> <p>У в |
евој певанији</title>," коју сам такође собом понела.</p> <p>— Каква вам је то књига?{S} Како ј |
Не може да плаћа кирију за „анштендиг“ собу.{S} Сад је тамо у оном крају од „ајзнбана.“ „Ал не |
ка ни толико, рече старка, кад нас је у собу увела.</p> <p>Примила сам понуду.</p> <p>— Ко вам |
гој соби читао.{S} На једанпут уђе ми у собу и седе преко од мене.{S} Нисам дизала очију; била |
неће вијнути у слободу, већ увек мени у собу.{S} Пуштам ја њих, да се по соби пролете; но онда |
узбуђења, но од зиме.</p> <p>„Хајдемо у собу, дошла је мајка;“ па ме узе за руку, као и лане шт |
, кад је сека тако рано потражила своју собу?!</p> <p>— Лолица једна, и ту ме издао! — Дала ми |
о Данка ме узе за руку и одведе у твоју собу, да ми покаже шешир, што јој га правиш.{S} Хтела м |
Данашње, модерне јунакиње друкчијег су соја...</p> <p>Смејала се загонетним смејом; нисам могл |
„Ал не зна ни она да ми каже, у ком је сокаку и који је број куће.{S} Да ми је казала, радо би |
зјасни.</p> <p>Тако сам од Обрадовића и Соларића почела се учити размишљању и моралу, а Рајићев |
плутарх</title>“ по Бланшару и Шилеру, Соларићево „<title>Ново гражданстко земљеописаније</tit |
ница,“ заиста заслужује, да је отмени и солидни кругови презру и истисну — пре него ма коју кар |
кад љубљене особе већ не буде.{S} Само сопствена смрт дреши нас од праве љубави, често нећемо |
е метну на сто.{S} У њој је било писама сортираних по величини и везаних у мање и веће пакетиће |
е и онда, кад једра плећа љубљене особе спадну и кад руменило са лица у борби живота нестане!</ |
рукописну књижицу.{S} Кад је прочитала, спалила је ту у камину.{S} Каже, и то јој покојница нар |
ало, а у даљини се сијао зрачак наде за спас његов.{S} Ми би је велим презирали; особито кад би |
одину дана лечио ме је и божијом помоћу спасао вид.</p> <p>Заостала сам овде.{S} Радити се могл |
, паде ми поглед на икону, на распетије спаситељево.{S} Бацила сам се предњу и шапутала:</p> <p |
ла за нешто светије од обичне трговачке спекулације, па је ли чудо што се не хтедох без љубави |
?{S} Истина је света, да је свака љубав спојена са тежњом и чежњом, да нам је љубљена особа у б |
на.{S} Децу привлачи на први поглед тек спољашна лепота и младост.{S} Доброта и остало, привуће |
ној уображеној лепоти, а душевна лепота спољашној, видели би, куд би свет отишао!{S} Ја, сам ет |
де, па настави:</p> <p>— Не поричем, да спољашност око привлачи.{S} Али ако је унутрашњост шупљ |
шта чиниш?!{S} Или те је занела њезина спољашност?!....</p> <p>Пробудио се понос у мени и ја с |
ивота нестане!</p> <p>— По вашим речма, спољашња лепота мало утиче на праву љубав?</p> <p>Споља |
епота мало утиче на праву љубав?</p> <p>Спољашња лепота?{S} Шта ви разумете под том лепотом?{S} |
а, исто тако не може истински волети ни спољашње лепа човека, без душевних врлина.{S} Само децу |
а душевним својствима и здрављем, већ у спољашњем блеску.{S} Дубок мужевљев џеп, па има шта да |
Ове врсте јунакиња понајвише је идеал, спољашњи блесак и спољашњост у опште, а последица је бр |
отмених госпођа — много је полагала на спољашњи бљесак и етикетна правила.{S} Држа ла је и она |
је упитах:</p> <p>— Зар ви мислите, да спољашњост не може човека стално привући?</p> <p>— Најп |
мњао у тебе, привлачила ме њојзи њезина спољашњост.{S} Сада ми је то шупље шаренило досадно а ж |
а понајвише је идеал, спољашњи блесак и спољашњост у опште, а последица је браколомство и самоу |
{S} Ко се држи за свесна, па и опет тек спољашњост на предмету своје љубави уважава, не поштују |
ја потиче из душевног сродства, а не са спољашњости, заноса или животињског нагона.</p> <p>— Е, |
их врлина у гроб сађе; љубимо ли лепоту спољашњу, она ће нас заносити до год нас траје, па и он |
> <pb n="162" /> <p>„Не, мајко, нећу ти спомен каљати!{S} Твоја кћи је доста патила, па ће бити |
трговина!{S} Често бих таки брачни пар споредила са две варалице, које често ступе у савез, да |
{S} Мислићете да можда никад нисам била способна за љубав, кад тако говорим и кад сам остала не |
ска врлина, говорила је застирући сто и спремајући ужину; само не треба претеривати.{S} Оно што |
м сестри од тетке у * рекла сам помајци спремајући своје ствари.</p> <p>„Сестри од тетке?{S} Па |
озналост.</p> <p>Тек што сам све за ноћ спремила и хтела отпочети читање, отшкрину тетка врата |
реном и леденом свету баш тим особинама спремио.</p> <p>Тако сам проживела детињство и дочекала |
ељку своју, а зора ме је затекла за пут спремљену.</p> <p>Отпутовала сам у Беч, да се тамо боље |
етињом начичкани.{S} Туда ће се вратити спровод, па се за времена згодно постирала.</p> <p>Сад |
ја ћу се одморити, ако допустите? па се спусти уз мене.</p> <p>Ћутале смо неко време обадве.{S} |
ти.{S} Сад хоћу да га знам; говорила је спустивши се до мене на канабе и милујући малога.</p> < |
<p>— Деца се увек страше старости, рече спустивши се опет уз мене; али само с почетка.{S} После |
маши се она за лист, што сам га уз себе спустила.</p> <p>— Неће те ми замерити, извињавала се; |
е тако стајао.{S} Затим тешко уздахнуо, спустио руке са лица и рекао одлучно:</p> <p>„Повешћемо |
е жури.</l> </quote> <p>— Гле како баба сравњује! насмеја се тетка и прекиде ми читање.</p> <p> |
Српкињама звати.{S} Заиста жалосно.{S} Срам их било!{S} Хоће с картањем на новац бајаги неке з |
ће одрекла, него да постигне своју цељ, срамно ме је пред њиме жигосала и уверила га, да га ја |
чи, не рекавши јој ништа.{S} Било ми је срамота, да потврдим и ту ману нашег хваљеног културног |
уке и клетве дечије, греха пред Богом и срамоте пред људима?!</p> <p>Него ви ћерко, и не једете |
ати.{S} Оно што се у кући нађе и искрен срдачан дочек, најбоље је гошћење.</p> <p>Дабоме да сад |
то ми је збуњен.{S} Ваљда се што на нас срди.{S} Кад дође, питаћу га.“</p> <p>Те сам вечери мно |
{S} Нисам ја крива што се тако десило,“ срдила се жена; „врати ми оца!“ јаукало је и преклињало |
ти из свег срца.{S} Никада се нисам ни срдила на тебе; само ме је дуго болело, што ти је вера |
. „Лудо би било, да ради оне церемоније срдим родитеље а нас обоје изложим сиротовању,“ говорио |
сиротовању,“ говорио је он, „овако нећу срдити родитеље, а бићемо обоје сретни.{S} Свет ће само |
и хоћеш од мене?“ викнула је, а очи јој срдито севаше; „ниси дете, да те држим на крилу!“</p> < |
рашта од срца?{S} Не Стано, ти се и сад срдиш!{S} Али зар сва кривица лежи на мени?{S} Зар ниса |
морам ти казати; да немаш право што се срдиш на мене.{S} Нисам ја крива и то Душан — “</p> <p> |
рало је сад још кроз ваздух тек по неки сребрнаст дечији гласић и тихо шкрипање шљунка, под тер |
не служи на част.{S} Карташ је оличено среброљубље, законом обезбеђена варалица, отимач и лопо |
е, али прозове нас једно да говоримо на сред школе или код табле, а он ако је пре подне, запали |
амија, протре очи и викне: „Ко је то на среди, нек продужи даље?!“ Тако је видиш било, а не као |
телеграфише по неку њену рођаку тамо у Срем.{S} Учинимо јој по жељи и онда је била мирнија.</p |
10 фор. што јој је шиљао неки рођак из Срема.{S} Друго о њој не зна.{S} Мало је говорила у опш |
ање и поругу, којом се обично за живота срета...</p> <p>Била је већ настанула пета година од ка |
може да задовољи оне, који га с љубављу сретају! </p> <pb n="152" /> <p>Још и сад се сећам књиг |
ла сам јој честитајући и желећи обојима сретан пут.{S} Жеље су биле искрене, али писмо орошено |
у њему.{S} Теча се томе радовао; био је сретан што ми је отворио очи, да јасно и чисто видим и |
тога је давно нестало, па буди миран и сретан!</p> <p>Долазак ти је излишан; било би детињариј |
{S} Онда неби <pb n="156" /> могао бити сретан, а ја сам му тек срећу желила.{S} Та волила сам |
слов, провођаџише госпођа Н. Н., сва је сретна и у тој срећи поверљиво ми додаје: да момак можд |
е ћу да живим, кад га немам и кад нисам сретна!“ То истина говори очајање, али више и чешће лак |
ко нећу срдити родитеље, а бићемо обоје сретни.{S} Свет ће само знати, да нећу да се женим.{S} |
о ћу те на рукама носити и бићемо обоје сретни.{S} Или ако нећеш тако, реци хоћеш ли, да се са |
з имена у памети.{S} Будите ми здрави и сретни.</p> <p>Старка ми стиште руку.</p> <p>Ја сам и н |
?</p> <p>— Велики људи ретко су потпуно сретни.{S} Ако их не гоне људи, хоће да их напати оно — |
а детињство и дочекала дванајсту годину сретно и задовољно.{S} Но сад на једанпут паде опет суд |
/> ли се разних критичких подузећа.{S} Срећа их изневерила, те се материјално убили.{S} Она се |
поносу поверљиво додаје: да ми се така срећа неби можда ни јавила, да није њега, да ме препору |
{S} Ништа јој није свето, често ни сама срећа па и живот љубљене особе, јер у место да себе поб |
Патња често већма челичи, него највећа срећа.</p> <p>— Право велите.{S} Но зато опет по, најви |
е оном, којом је мајка хтела; и моја је срећа уништена а живот сломљен.{S} Она је моја жена, ал |
, нестане ли га, бива свешта.{S} Још је срећа, кад се за времена разиђу, Али, ако их је везао к |
мном наново поигра, јер:</p> <quote> <l>Срећа је ко вереница мила,</l> <l>Несташна, чила;</l> < |
митријем Обрадовичем.{S} А је ли бар он срећан, или је гоњен као Обрадович?</p> <p>— Велики људ |
е ми је кипило од смесе радости и туге, среће не среће, наде и неке црне слутње.</p> <p>После с |
е; била би је још на улици пољубила, од среће, што у њојзи не нађох оне — морске логике.</p> <p |
“ мислила сам, па га одбила ради његове среће и своје дужности.{S} Боривој је имао право, кад ј |
ипило од смесе радости и туге, среће не среће, наде и неке црне слутње.</p> <p>После сам се ути |
ог којих се већина жени и основи брачне среће и љубави. </p> <pb n="167" /> <p>„Имаш ли још кој |
а течу то весели; а за сироче нема веће среће, него кад може да задовољи оне, који га с љубављу |
е своје писмо; „а знај, да за мене више среће нема.{S} С мајкином исповести одлетила је за увек |
зар неби било лудо, кад се неби машили среће, која нам је тако близу! ..{S} О, Стано, буди мил |
идио је шта ми се збива у срцу и зрачак среће озари му лице, али тек за тренутак.{S} Доцније је |
је полазити из куће, у којој сам толико среће и толико туге доживела!</p> <p>Падало ми је на ум |
и све што ми је до руке дошло.{S} Камо среће да нисам ништа читала!{S} Старка тешко уздахну и |
оста, што сам се из дужности својевољно среће одрекла, него да постигне своју цељ, срамно ме је |
ше госпођа Н. Н., сва је сретна и у тој срећи поверљиво ми додаје: да момак можда неби дошао та |
сам је за то одхранила да ми сину убије срећу!“</p> <p>„Али мајко, мени изгледа, да и Милан њу |
карактера, мора у браку тек благослов и срећу доносити.{S} Такова љубав је и трајнија; траје и |
сам вазда поштовала,</l> <l>За њу бих и срећу дала.</l> <l>И срце ми било врело </l> <l>— Осећа |
" /> могао бити сретан, а ја сам му тек срећу желила.{S} Та волила сам га <hi>истински и већма |
Дужност ме је често приморала, да своју срећу туђој жртвујем; топло срце није хтело да купује љ |
је, али да није било лако рушити своју срећу за рад дужности, то је истина!</p> <p>Старица узд |
шила.{S} Нисам разорила туђу, већ своју срећу!{S} Разоравала сам је својевољно, јер би њезин те |
ј деци.{S} Но ми смо се и без тога брзо сродили.{S} Ја и Даница немогосмо бити ни тренутка једн |
</p> <p>Сад сам сасвим усамљена.{S} Сви сродници осим Данке већ су под земљом.{S} Докле ћу живе |
и.{S} Обојица беху добра срца и изврсни сродници; надметали се, који ће ме боље разонодити, осо |
на љубав права, која потиче из душевног сродства, а не са спољашњости, заноса или животињског н |
пита: какво је лице њезина детета?!{S} Сродство душе и срца привлачи је њему, па јој је мило</ |
е мило</hi><hi>онакво какво је</hi>.{S} Сродство душе и срца треба да веже мужа и жену.{S} А то |
еба да веже мужа и жену.{S} А то полско сродство лежи поглавито у сличности карактера.{S} Разум |
аба Мара, његова тетка а наша суседкиња срочила, да би били красан пар.</p> <p>„Красан пар, а ј |
па видим, да сте и ви Српкиња.</p> <p>— Српкиња сам, рекох, па седох опет на клупу.</p> <p>— И |
листу: „Застава,“ па видим, да сте и ви Српкиња.</p> <p>— Српкиња сам, рекох, па седох опет на |
S} А шта раде оне?{S} И те се још смеју Српкињама звати.{S} Заиста жалосно.{S} Срам их било!{S} |
убица читавих породица.{S} Па сад оне, Српкиње, поносите питомице Душанове славне царевине и Ј |
ни слушати.</p> <p>— Гостољубље је лепа српска врлина, говорила је застирући сто и спремајући у |
ведемо и по неку немачку приповечицу на српски и да му своје мишљење о овој или оној теми писме |
нпут.{S} А тврде да је такав.{S} Сво се српство њиме поноси.{S} Друго вам не умем казати.</p> < |
ци су обично родитељи били узрок; млада срца била су бар увек непокварена и чиста.{S} Сад је и |
жнија и најплеменитија „биљка“ човечија срца и душе.{S} Ретко је земљиште у ком она ниче, а рет |
ој нешто старији.{S} Обојица беху добра срца и изврсни сродници; надметали се, који ће ме боље |
но све бадава; ја сам га љубила из свег срца и душе своје.{S} Неки пута ми се чинило, да сам и |
сам му овако:</p> <p>Праштам ти из свег срца.{S} Никада се нисам ни срдила на тебе; само ме је |
о са дужности а нешто баш са тог топлог срца и поноса.</p> <p>Дужност ме је често приморала, да |
S} Зар се тако говори, кад се прашта од срца?{S} Не Стано, ти се и сад срдиш!{S} Али зар сва кр |
, врло празно.{S} Чинило ми се, да више срца у грудима немам.{S} Сви осећаји ко да ми се следил |
е.</p> <p>— Добро пише.{S} Вади речи из срца и душе.{S} Ту је опет преврнула неколико листова, |
лице њезина детета?!{S} Сродство душе и срца привлачи је њему, па јој је мило</hi><hi>онакво ка |
накво какво је</hi>.{S} Сродство душе и срца треба да веже мужа и жену.{S} А то полско сродство |
} Али данас ми је опет некако топло око срца.{S} Чини ми се, да сам с педесет година млађа.{S} |
да ме је тек у пола волео као ја њега, срце би му казало, да сам чиста и невина.</p> <p>Забора |
нисам знала: само је тако морало бити; срце ми је кипило од смесе радости и туге, среће не сре |
ним очима; али моје око остало је суво; срце ми се беше скаменило а душу ми заузеле мисли о нес |
У души ми је при том било некако топло; срце ми је живље почело куцати, но тек за тренутак; пос |
} Душу су ми растрзале страшне муке.{S} Срце и разум, понос и љубав борила се у мени.{S} Дуго ј |
је срце мртво.{S} Но није тако било.{S} Срце је тек било измучено и успавано.{S} Доказ томе је, |
сам своје из његових усијаних руку.{S} Срце је у мени дрхтало, па сам осећала да ће задрхтати |
</p> <p>Устала сам и целивала икону.{S} Срце ми се још цепало, но душа ми је била мирна, од при |
, онда је тек зло.{S} Дужност везује, а срце — хладно.{S} Ту, или се дужност пренебрегне, или — |
таје читањем таки ствари разборитији, а срце бива племенитије.</p> <p>Она диже очи, гледећи ме |
ла доле; пред очима беше ми се смркло а срце ми стегнула нека ледена рука. </p> <pb n="157" /> |
евно снажна.{S} А:</p> <quote> <l>Да је срце како тужно,</l> <l>Туга да је која —</l> <l>Сунце |
ивиће опет:{S} Јер</p> <quote> <l>Да је срце како тужно,</l> <l>Туга да је која — </l> <l>Сунце |
?!{S} А за љубав, чинило ми се да ми је срце мртво.{S} Но није тако било.{S} Срце је тек било и |
Обмањујемо сами себе, држећи, да нам је срце мртво.{S} Али срце је обично у таквим приликама те |
ћи, да ће старица и сама отворити своје срце, ако јој симпатије улевам и ако осећа потребу да с |
виле препаћене муке: умртвила сам своје срце и одбила га, као некада Милана. — После неколико д |
иво сам сахрањивала и подруги пут своје срце.</p> <p>После две недеље добила сам опет писмо од |
да,“ севну ми кроз главу, „кад је твоје срце мртво.{S} Осећај, што га осећаш, не може бити љуба |
ко није тако.{S} Куцало је топло и моје срце, можда топлије, но стотину других, а остала сам ов |
/l> <l>За њу бих и срећу дала.</l> <l>И срце ми било врело </l> <l>— Осећаја бујно врело —</l> |
бити? — Савест ми је чиста и мирна, али срце и опет боли...{S} Успомена за успоменом ређа се у |
е, држећи, да нам је срце мртво.{S} Али срце је обично у таквим приликама тек за време успавано |
ара; не увиђа своју погрешку, па искали срце на онима, што их је токорсе угостила.{S} Тако се к |
а успоменом ређа се у души и растрза ми срце.{S} Па кад су већ ту, да их покушам снизити уједно |
ом, „море осећаја али њима не влада тек срце, бура лакомислености, него су потчињени, тврдој во |
ти и како ћу свршити, не могу знати, ал срце ми каже, да ме Данка бар у последњем часу оставити |
оно, што му је први пут истинским жаром срце загрејало, па ма и у разним особама. </p> <pb n="1 |
села и живахна природа и осетљиво благо срце?</p> <p>— Видила сам га једанпут.{S} А тврде да је |
; само је зло, што после таки ум и тако срце више види и више осећа, па више и пати.{S} Ту је о |
те.{S} Но зато опет по, највише „весело срце кудељу преде.“ Само великани, само изузетци узвишу |
а, да своју срећу туђој жртвујем; топло срце није хтело да купује љубав, или само да љуби, већ |
овеку врлина; показује уз разум и топло срце.“</p> <p>„Топло срце.{S} Коме још то треба?!“ узви |
додато:</p> <quote> <l>Имала сам топло срце,</l> <l>Поред свести здраве;</l> <l>Гадила сам се |
е уз разум и топло срце.“</p> <p>„Топло срце.{S} Коме још то треба?!“ узвикнула сам у нехотице. |
м...{S} То је видите узрок, а не хладно срце.“</p> <p>Старка ућута.{S} Изгледало ми, да ће да п |
м, рече она тужно.{S} То показује добро срце или непознавање света. </p> <pb n="138" /> <p>Дај |
— </l> <l>Сунце сија, тица пева,</l> <l>Срце се загрева;</l> <l>Цвеће мири, листа гора,</l> <l> |
—</l> <l>Сунце сија, тица пева,</l> <l>Срце се загрева;</l> <l>Цвеће мири, листа гора,</l> <l> |
} Чинило ми се, да сам се одала.</p> <p>Срце ми је лупало, да сам се бојала, чуће.{S} Устала са |
гледу се јасно огледала — љубав.</p> <p>Срце ми је дрхтало, но поглед сам мирно издржала; с пос |
горевање и брига а њему — љубав.</p> <p>Срце ми дакле не беше мртво него тек успавано!</p> <p>С |
сам говорити моју нову помајку.</p> <p>Срце ми је задрхтало, та жена изгледаше ми у мојој дети |
ле, цене и поштују тек устима, речма, а срцем ретко ко за њима жуди.</p> <p>— Зато и јесте све |
зире на савете његове, већ се поводи за срцем и одаје љубавном уживању без борбе и устезања.... |
абадевојке, која се грозила трговине са срцем и гадила пољупца — без љубави.</p> <p>Старка заћу |
довољна — дужност је одржала победу над срцем.“</p> <p>Даница ме стролно загрли, па се гласно п |
дава; ја сам га поштовала и љубила свим срцем својим.</p> <p>Срцу нисам могла забранити да га н |
е постала детњарија.{S} Отуда и овладао срцем сваки моралан гад а друштвом покор и трулеж!</p> |
је по кат-кад мучила мисао: у чијем је срцу прво поникла љубав, у његовом или њезином?</p> <p> |
аз оног осећаја, који се појавио и моме срцу.</p> <p>Ферије беху већ на измаку.{S} Једно после |
" /> <p>Он ме стиште свим нагло бијућем срцу.{S} Овог пута нисам побегла; нисам имала снаге, је |
на остаје као нека клица вечито у нашем срцу, да у повољним околностима опет избије на површину |
сакрити.{S} Видио је шта ми се збива у срцу и зрачак среће озари му лице, али тек за тренутак. |
моје љубави према Милану никла ми је у срцу клица сумње у мушку сталност, а понос девојачки јо |
опала, ако би хтело одати, како ми је у срцу. — Била сам вулкан, по чијој површини често ходим |
приликом дадох му познати како ми је у срцу.{S} Он је видио и осећао, али се учинио да не види |
и је сваки поглед козивао, како му је у срцу.</p> <p>Дуго сам држала, да се обоје обмањујемо.{S |
вала и љубила свим срцем својим.</p> <p>Срцу нисам могла забранити да га не љуби.{S} Но, да ме |
.</p> <p>Била сам као цветак, кад га од стабла откинеш; но свенула и опет нисам.{S} Деца су као |
Обе тичице јој слетише на груди, па се стадоше лепршати и пипкати је по бради и лицу; изгледал |
а старици и Аурора и Марко, па се и они стадоше умиљавати; завидљиво гледећи у тичицу на њезини |
смејати.{S} Нисам ишла обичним трагом — стазом утрвеном, па сам им необична и смеју ми се.{S} Н |
године а ја постадох богата „партија.“ Стајала сам на три хиљаде, разуме се у шајну.{S} Но тад |
ого јаче, те дигох очи.{S} Предамном је стајала женска прилика.{S} Један поглед у лице јој учин |
нер и један орманић с рафом, на коме је стајало нешто порцуланска и стаклена посуђа.{S} На шифо |
ће доћи.{S} Али већ после неколико дана стајао је предамном блед и дрхћући од узбуђења.</p> <p> |
н?“ јаукнуо је он, покрио лице рукама и стајао немо и непомично.{S} Груди му се бурно надимале |
љале се сузе.</p> <p>Неко време је тако стајао.{S} Затим тешко уздахнуо, спустио руке са лица и |
нице тарући ми чело и руке, а чело ногу стајаше он погнутом главом и сузним очима.</p> <p>„Мила |
на коме је стајало нешто порцуланска и стаклена посуђа.{S} На шифонеру је било доста уједно сл |
се, да се и он сам стиди жене из нижег сталежа.{S} Разлог нисам имала; али љубав је најосетљив |
ек прочитала пролећне месеце и неколико сталежа, а где су остали сталежи, па лето, па јесен, па |
еце и неколико сталежа, а где су остали сталежи, па лето, па јесен, па зима?!“ шалила сам се ја |
нда се обично вели, да су својој љубави сталне</hi>.{S} Она хоће да има љубљену особу пошто по |
и мислите, да спољашњост не може човека стално привући?</p> <p>— Најпре једите, а после ћу вам |
ћан, па човека неко време и занесе, али стално га везати неможе.{S} Особито не може она везати |
рност као врлину?</p> <p>— Дабоме да је сталност врлина.{S} Без те врлине и нема праве љубави.{ |
а толико моралисање?{S} На што уздизати сталност и верност као врлину?</p> <p>— Дабоме да је ст |
никла ми је у срцу клица сумње у мушку сталност, а понос девојачки још ме научио, како се осме |
, па нико не замера.{S} С радошћу узима стан тако усамљено женскиње у друштву са каквим добрим |
шти, питам јој газдарицу: где је фрајла Стана?{S} А она мени:{S} Отселила се.{S} Не може да пла |
би вас молила да ме одведете до њезина стана.{S} Хоћу да је посетим.</p> <p>— Здраге воље фрај |
ити девојку с хиљадама!“</p> <p>„Сирота Стана, како ће јој бити!“ јецала је поново Даница.</p> |
астала сам неку младу раделицу.{S} Баба-Стана беше — мртва.</p> <p>— Знате-ли што о њој? питала |
} И гле! — код прозора је седила фрајла-Стана.{S} Застала сам.{S} Она ме погледа, преко — сад ј |
>Заборави све и буди човек!</p> <p> <hi>Стана.</hi> </p> <p>Држала сам да неће доћи.{S} Али већ |
ошло, па нек вам је просто!</p> <p> <hi>Стана</hi> </p> <p>После неколико дана опет ми је писао |
на мене и нека ми каља успомену!</p> <p>СТАНА.</p> <p>Сутра дан сам јој однела књижицу.</p> <p> |
чим сам га опазила сетила сам се фрајла-Стане.{S} Кад год се дала прилика, шетала сам се крајем |
а.{S} Бар ће те се кадгод сетити фрајла-Стане Истинићеве.{S} Ваше име не знам.{S} Не ћу ни да м |
сам се за пут, а пре тога отишла и баба-Стани.</p> <p>Кад је чула да одлазим, заплакала се.</p> |
тала течу и тетку, знајули што о фрајла-Стани.{S} Незнадоше о њој баш ништа; само сека-Маца реч |
дочекати родбина са свештенством, па са станице одма сњим у гробље.{S} Тако то бива, кад човек |
Нашла сам је с неким познаницима тек на станици.{S} О старици јој нисам ништа казала.{S} Нисам |
пролазиле, тако је светина нагрнула на станицу. (Неко пошао директно тамо, а неко био на путу, |
среће, која нам је тако близу! ..{S} О, Стано, буди милостива, буди паметна, па ме не отискуј о |
ко говори, кад се прашта од срца?{S} Не Стано, ти се и сад срдиш!{S} Али зар сва кривица лежи н |
оја се давно удала.</p> <p>„Опрости јој Стано као што јој и ја праштам,“ свршавао је своје писм |
ислила седајући на своје место.</p> <p>„Стано,“ рече он ухватив ме нагло за руке; „ти си много |
је била унела штрудлу — да је знаде. — Становала је, вели, у суседству њене некадашње газдариц |
у друштву са каквим добрим другом; неће становати у једној соби, а што су ближе, тим боље; ко б |
ила у Т., отишла сам опет да видим баба-Стану.{S} У њезиној соби застала сам неку младу раделиц |
споцка“ правила...) али да посетим баба-Стану, не носећи јој припомоћ какве добротворне женске |
овем Мари-нени?{S} Она је добро зна.{S} Станује одма у другој соби а она је и неговала у болест |
>Како ми је било, даје се замислити.{S} Стара моја тетка беше већ давно под земљом, а требало м |
љају, а од хладне за час се поболем.{S} Стара сам.{S} Лубеница је била зрела и слатка.</p> <p>— |
Не ћу ни да ми га кажете.{S} На што?{S} Стара сам, па ћу заборавити, а ко зна оћул вас још кадг |
} Сетила сам се само своје прошлости, а стара сам; па то је.</p> <p>У том захукта другом страно |
зорава.{S} Нисам од оних, што су им тек стара времена добра, али ни ово чудо не могу одобрити.{ |
<p>— Нисам читала; а и откуд?{S} Ја сам стара а то је млађи човек.{S} Кад сам била млада, радо |
вога метода,“ насмеши се она, зато вас „стара природа“ и тера у гроб пре времена.{S} Красан ста |
то већ показује неку материнску љубав и старање о деци!</p> <p>— Нећу да кажем, да није љубав.{ |
у почетку чудно било његово саучешће и старање о мени.</p> <p>„Тебе секо, нешто мучи,“ говорио |
ам свог учитеља.{S} Крупан, сед и румен старац.{S} Дође до душе раније у школу, но што сад учит |
о сам се уплашила, кад је сасвим обична старачка појава?“ Да би нашла узрока, погледала сам је |
че „услов лепоте,“ чудно је одударао од старачке борасте, жућкасте коже, и модрих усана и око л |
но.{S} Поглед јој се није слагао с оним старачким лицем.{S} У том погледу лежала је нека младал |
чиним; треба се у младости постарати за старе црне дане.</p> <p>Тако сам писала, но сам Бог зна |
ла је она брижно.</p> <p>— Били смо код старе мајке.{S} Има лепе жуте тице, па све тако, тако ч |
а“ и тера у гроб пре времена.{S} Красан стари метод уз који живеше учитељи 80—90 година!{S} Још |
ува.</p> <p>Љубила сам га, али сам била старија, па ми се чинило да ми је дужност да га одбијем |
а умиљавала, слабо бих успела.{S} Да је старији, тек би можда помислио:</p> <quote> <l>Залуд ст |
шан је био мојих година а Боривој нешто старији.{S} Обојица беху добра срца и изврсни сродници; |
?!</p> <p>— Добро, мајко, али ја сам од старијих слушала, да у браку понајвише они рђаво живе, |
<p>Просилаца сам и сад имала: младих и старијих, момака и удоваца, богатих и сиромашних, учени |
о саксија цвећа.{S} Цео намештај је био старинске форме, али чист и још цео.</p> <p>— Деца се у |
ених књига, а о зидовима је висио један старински сат, неколико слика и два лепо бојадисана кав |
осета умесна?{S} Нашла сам да јесте.{S} Старица није била „рђава особа.“ За њу се још не зна ни |
сматрала.</p> <p>Била је повисока слаба старица.{S} Некада, у младости, могла је бити лепа.{S} |
/p> <p>Мари-нени беше доброћуда изгледа старица и врло разговорна.</p> <p>— О, знам је добро, г |
на са дужности према другоме,“ рекла је старица, то ми беше доказ, да имам посла с поштеном жен |
и!</p> <p>— Хвала, не хвала, смејала се старица.{S} То је тако било од кад је, и биће довека.{S |
Тако.{S} Сад сте заслужиле, смејала се старица.{S} Ко не ради не треба ни да једе.</p> <p>Мила |
pb n="144" /> <p>— Кажем ја, осмехну се старица, да је детињство и старост врло слично, и једно |
p>— Бојите се, да не излете? осмехну се старица; неће, док сам ја у соби.{S} Могу их баш и на о |
излечило?!{S} Ћутала сам, држећи, да ће старица и сама отворити своје срце, ако јој симпатије у |
је.</p> <p>— Добро велите, ћерко, рече старица а лице јој узе сетан, да не речем, болан израз. |
Лолица једна, и ту ме издао! — Дала ми старица свој дневник, биографију, шта ли је?{S} Још нис |
у за рад дужности, то је истина!</p> <p>Старица уздахну и заћута.</p> <p>И ја сам ћутала.{S} Чу |
} Па и правичнији су од људи ...</p> <p>Старица престаде.{S} Била је узрујана; глас јој је још |
о вама.{S} Особито сад од кад —</p> <p>Старица застаде, а од старости сузне јој очи засузише ј |
шћа и суза.</p> <p>Сутра-дан сам отишла старици.{S} Тетци сам рекла да ћу у парк.{S} Бојала сам |
га кавеза.{S} На њиово лепршање, дотрча старици и Аурора и Марко, па се и они стадоше умиљавати |
неким познаницима тек на станици.{S} О старици јој нисам ништа казала.{S} Нисам имала ни каде. |
љало журити.</p> <p>Опростила сам се са старицом, обећавши, да ћу скоро доћи и књижицу донети.< |
ељезничку улицу.“ Из далека сам опазила старицу на прозору.{S} Чекала ме је.</p> <p>— Одржали с |
менити може.{S} Уверена сам била, да би старицу новчано радо помогла (то допуштају „госпоцка“ п |
S} Ја......</p> <p>Зачуђено гледала сам старицу; очи јој се сјале у светом одушевљењу дужности |
говор.</p> <p>Дете погледа у мене, па у старицу, и онда му се преко усана једва измигољи тихо и |
ниси.</p> <p>— Вас као да слабо занима старичин живот? смејала сам се.</p> <p>— Не, душо, врло |
..{S} Иронија и бол звучаше у последњим старичиним речма.</p> <p>— Па реците мајко, шта би треб |
ме?{S} Ја сам ваша мати!{S} Миловао је старичину мачку и псето.</p> <p>Обе се пренусмо. </p> < |
расположена.{S} Нисам могла да побијем старичину тврдњу и разлоге а ни сасвим да их одобрим.{S |
У том закуца неко на вратима.</p> <p>На старично „слободно,“ уђе нека по изгледу отмена госпа.{ |
овако, као што сам га ја познавала!{S} Старка умукну и замишљено гледаше у даљину.</p> <p>То ј |
S} Камо среће да нисам ништа читала!{S} Старка тешко уздахну и отвори књигу.</p> <p>— Зашто, ма |
итање.</p> <p>— Чули сте га од мене.{S} Старка га је лане у парку цитирала.</p> <p>Хтела сам на |
оме да је ту и љубопитства, ал тек је — старка прекиде — тек је и симпатије.{S} Хвала вам ћерко |
— Разним особама?! узвикнула сам, да се старка тргла.{S} Хвала, на таквој љубави!</p> <p>— Хвал |
{S} Само децу, ма и матору — насмеја се старка — везује шупље шаренило, а свесна разборита чове |
бав вечита!</p> <p>— Вечита! осмехну се старка.{S} Да боме да је тако.{S} Зато и љуби човек до |
ја сам девојка — бабадевојка.{S} Ту се старка горко насмејала.</p> <p>— Бабадевојка! узвикнула |
а сам некада љубила људе, а сад — ту се старка болно и гласно засмеја — сад љубим моје канарине |
у ходник, немају зрака ни толико, рече старка, кад нас је у собу увела.</p> <p>Примила сам пон |
јала се сека-Маца.</p> <p>Сад ме је тек старка интересовала, те рекох:</p> <p>— Ја би вас молил |
, погледала сам је и опет.</p> <p>У том старка подиже очи и погледа ме.{S} Сад ми је било све ј |
смо се неко време тичицама.{S} После их старка опет метну у кавезе, заденувши у сваку по парчен |
> <l>Туге нестат’ мора!</l> </quote> <p>Старка заћута.</p> <p>— Чија је то песма? питала сам је |
н гад а друштвом покор и трулеж!</p> <p>Старка уздахну и заћута.{S} После неколико тренутака на |
шла медведа са дебелом кожом!...</p> <p>Старка беше дошла у ватру.</p> <p>— Мора мајко, да игра |
осећа потребу да се коме изјада.</p> <p>Старка се по неком времену прену из мисли и погледа око |
м и гадила пољупца — без љубави.</p> <p>Старка заћута, нагло устаде и оде кавезима.{S} Била је |
и.{S} Будите ми здрави и сретни.</p> <p>Старка ми стиште руку.</p> <p>Ја сам и нехотице привукл |
видите узрок, а не хладно срце.“</p> <p>Старка ућута.{S} Изгледало ми, да ће да прекину ту тему |
обрити.{S} Што не ваља не ваља, па било старо или ново!</p> <p>Што се луксузне ношње тиче, нећу |
ју; па се и ја брзо навикох у дому свог старог тече е тетке.</p> <p>Теча беше учитељ, као и ота |
, осмехну се старица, да је детињство и старост врло слично, и једно и друго слабо, и једно и д |
д од кад —</p> <p>Старица застаде, а од старости сузне јој очи засузише још већма.</p> <p>— Доћ |
и још цео.</p> <p>— Деца се увек страше старости, рече спустивши се опет уз мене; али само с по |
ило је скромно, чисто и њезиној дубокој старости и по кроју и градиву сасвим примерено.</p> <p> |
а устанем.{S} Била је то жена у дубокој старости, а смешила се у моменту кад сам је погледала; |
l>Без љубави праве.</l> <l>Па зато ме у старости </l> <l>Презирали људи;</l> <l>Ти се мртвој см |
у све у руке, уговоривши, да ме имају у старости издржавати као рођену матер своју, а док сам м |
а сам то радо читала, али су ме и друге ствари интересовале; те сам и његово захтевање свагда р |
није и сама задубљивала и у сувопарније ствари и трудила се да их разумем; видила сам, да течу |
у * рекла сам помајци спремајући своје ствари.</p> <p>„Сестри од тетке?{S} Па можеш.{S} Али ни |
ање никоме не шкоди.{S} Ваљане књижевне ствари увек су корисне.{S} Човек постаје читањем таки с |
корисне.{S} Човек постаје читањем таки ствари разборитији, а срце бива племенитије.</p> <p>Она |
будите уверени, да су таки људи у самој ствари „лакша роба“ ...{S} Ти и незнају шта је љубав.{S |
сањалачки занос, или навика на леп или створ, хоће свет често љубављу да крсти.{S} Али љубав, |
теби говори.{S} Баш као да ниси свестан створ, већ мртва роба, која остане у дућану, што нема к |
{S} Није она крива што је тако анђеоска створа, па дошла у руке нечовеку......{S} Од ње је дост |
, кад сам и по други пут увидео, да смо створени једно за друго?!{S} Да си ме љубила нема сумње |
јам о лепоти није једнак!{S} Сва божија створења лепа су, ако само нису богаљеви или измет прир |
гроб од њих раставити.{S} То су једина створења, која ме још воле...</p> <p>— Зар немате баш н |
ожда, да вам је јунакиња сувише идеално створење, ексцентрична биљка или томе подобно.{S} Данаш |
и и доброти прави анђео и неко надземно створење.{S} Од ње несме нико — па ни писац — тражити д |
м на том листу: „Застава,“ па видим, да сте и ви Српкиња.</p> <p>— Српкиња сам, рекох, па седох |
ога.</p> <p>— Боже, боже, фрајлице, ала сте непрактични! говорила је често она.{S} Дошли сте то |
е данас дете.{S} Бар претпостављам, кад сте већ учитефица...{S} Тело је, по мом сваћању, одећа |
ше пипкати шећер.</p> <p>— Тако.{S} Сад сте заслужиле, смејала се старица.{S} Ко не ради не тре |
, а у оку блистала се суза.</p> <p>— Ви сте много патили? упитах је плашљиво.</p> </div> <div t |
{S} Ту је опет тихо уздисала.</p> <p>Ви сте зацело много патили? било ми већ на језику, кад ме |
зору.{S} Чекала ме је.</p> <p>— Одржали сте реч, а већ сам мислила, не ћете доћи.{S} Но причека |
прекиде ми тетка читање.</p> <p>— Чули сте га од мене.{S} Старка га је лане у парку цитирала.< |
ктични! говорила је често она.{S} Дошли сте токорсе у госте, па све књижурине вучете с вама.{S} |
преварила? ви и пишете?{S} Незадовољни сте можда с оним што вас окружава?{S} Али с мојом припо |
енце хлеба са маслом.{S} Та узмите, тек сте га коштали!{S} Немојте гледати на мене.</p> <p>Прим |
оже лако десити да ме заборави.</p> <p>(Стеван је био син ондашња имућна бележника, леп но лако |
Он се оженио.{S} Ваљда ти је писао. — И Стевана сам волела, но ни он није за мене; све више уви |
пред очима беше ми се смркло а срце ми стегнула нека ледена рука. </p> <pb n="157" /> <p>Кад с |
а ви разумете под том лепотом?{S} Кинез стеже својој ћерци ногу, да би је полепшо а нама су гад |
уважених госпођа, које се удале, тек да стеку име, да се увију у свилу и кадифу и да варају сво |
ава?{S} Али с мојом приповетком не ћете стећи гласа.{S} Таких „романа“ мало ћете продати......< |
{S} Тамо у новом свету лакше ће Боривој стећи гласа а и за мене ће бити боље.{S} Досадан ми је |
зала.{S} Нисам имала ни каде.{S} Баш је стигао влак с бароном.</p> <p>Погреб је био, као што је |
мога друштва, па се морам журити, да га стигнем.</p> <p>Бацила сам још један поглед на кућу, па |
p>То је било пре две недеље...“ А румен стида суну ми у лице.{S} Чинило ми се, да сам се одала. |
но тек за тренутак; после ме обли румен стида; и свега нестане. „Која вајда,“ севну ми кроз гла |
неке токорсе образоване, отмене „даме“ стиде на улици пружити руку и јавити се и на блиским ро |
стиди трулеж подрањивати, што би се ја стидела вама казати, какав је тај трулеж.{S} Јелте, да |
тичан израз.{S} Али кад се неки свет не стиди трулеж подрањивати, што би се ја стидела вама каз |
е моје.{S} Чинило ми се, да се и он сам стиди жене из нижег сталежа.{S} Разлог нисам имала; али |
не беше мртво него тек успавано!</p> <p>Стидила сам се сама себе, но све бадава; ја сам га љуби |
пци барон Д...ч.{S} Сутра му жељезницом стиже тело.{S} Тамо ће га дочекати родбина са свештенст |
е она прекорно.</p> <p>Поруменила сам и стисла се уз њезино раме; била би је још на улици пољуб |
Туте нестат мора!</l> </quote> <p>— Тај стих, као да ми је познат, прекиде ми тетка читање.</p> |
за неко време — као обично пред подне — стишало.{S} Осим тичијег цвркутања, продирало је сад јо |
ецала сам. </p> <pb n="155" /> <p>Он ме стиште свим нагло бијућем срцу.{S} Овог пута нисам побе |
те ми здрави и сретни.</p> <p>Старка ми стиште руку.</p> <p>Ја сам и нехотице привукла њезину р |
{S} Сав намештај је био: једна постеља, сто с две столице, канабе, шифонер и један орманић с ра |
га и донесе неку кутију, па је метну на сто.{S} У њој је било писама сортираних по величини и в |
па српска врлина, говорила је застирући сто и спремајући ужину; само не треба претеривати.{S} О |
симпатије.{S} Хвала вам ћерко, хвала по сто пути!</p> <p>Сузе јој грунуше из очију, но брзо их |
ј мајка, но доста гласно; постеље су им стојале једна уз другу. „Ја волим и њу; доказ је што са |
отала је књижицу у папир и метнула крај стола.</p> <p>У томе изби на сахату шест.{S} Радо бих б |
расечем лубеницу.{S} Ено мали сишао са столице.{S} Не занима га наша „полемика.“</p> <p>Хтела |
мештај је био: једна постеља, сто с две столице, канабе, шифонер и један орманић с рафом, на ко |
на ћебету једно псетанце и мачка.{S} На столу сам још видела једне наочари и плетиво, а у отвор |
на је сирота девојка.{S} Шта је две три стотинице, а он може добити девојку с хиљадама!“</p> <p |
је топло и моје срце, можда топлије, но стотину других, а остала сам овако, нешто са дужности а |
остати нисам хтела.{S} Чинило ми се, да страна госпа ишчекује мој одлазак.</p> <p>Тек што сам п |
м прочитала то писмо.{S} Дакле с његове стране је љубав а с њене тек симпатија и сажаљење!{S} З |
постојбину, фрушку гору.</p> <p>С моје стране не беше дакле никакве кривице, па и опет их брзо |
која сам дотле сањала о љубави и с оне стране гроба и држала, да никога више љубити не могу!</ |
свега је остала само успомена.{S} С те стране није ми удадба ништа пречила, ал опет нисам мога |
и; ја неразумем њу, а она мене несваћа; страни смо једно другоме били од почетка, па тако је и |
итати неке преводе од Фенелона и других страних писаца, као и библију и златоустове беседе, од |
; па то је.</p> <p>У том захукта другом страном перивоја један жељезнички влак.</p> <p>— Ето и |
ко веселило колико његово приповедање о страном свету, школском свом животу и наукама које су н |
159" /> се и зловољно окренула на другу страну; но и опет се нисам могла отрести мисли: „зашто |
се растадосмо и упутисмо свака на своју страну.</p> <p>Овог пута корачала сам журно: била сам з |
ма него себе</hi>; а не тек с моментани страсни осећаји животињска нагона, који су обично <hi>с |
о ме је за руке, уверавјући ме нежним и страсним речима о својој љубави.</p> <p>Ћутала сам и је |
ње је доста, што је лепа и што је умела страсно љубити ма и недостојно и моментано...</p> <p>Че |
{S} Свуда, где није тако, само је гадна страст животињска нагона и ништа више! (Ја) нисам била |
Осећај, што га таки људи имају, само је страстан занос и животињски нагон.{S} Нико на пример не |
то никад не пада на памет?{S} Зар се не страше муке и клетве дечије, греха пред Богом и срамоте |
и чист и још цео.</p> <p>— Деца се увек страше старости, рече спустивши се опет уз мене; али са |
ког и мушког „отменог света,“ па сам се страшила, да је не нађем можда прикривљену и у моје ина |
је било доста.{S} Душу су ми растрзале страшне муке.{S} Срце и разум, понос и љубав борила се |
можда и он несретан?{S} Ако — “</p> <p>Страшне мисли кидаше ми душу.{S} Више нисам могла издрж |
и и да та се одрече, она га гони својом страшћу на само убиство и вуче пропаст.{S} Ове врсте ју |
ваљда бити друкчије.“</p> <p>Сва сам се стресла, кад сам прочитала то писмо.{S} Дакле с његове |
ћи тек ако ме ти више не љубиш.“</p> <p>Стресла сам се.{S} Грозна мисао паде ми на памет и изаз |
би можда помислио:</p> <quote> <l>Залуд стриче, дуваш деваш,</l> <l>Не издува чега немаш!</l> < |
ала победу над срцем.“</p> <p>Даница ме стролно загрли, па се гласно плачући бацила у своју пос |
жем и да умрем, али на врати сам се већ стропоштала.{S} Свест ме опет беше оставила.</p> <p>Дуг |
и.</p> <p>— Е да, иде полако и то, само стрпљења сека-Мацо, све ће то доћи на ред; само док поч |
на глас читати, а за тим сам према свом стрпљењу и пажњи с којом сам читала, добила по неку наг |
према њему осећам.</p> <p>Слушала ме је стрпљиво, и тада тужно рече: „Лако је теби, ал у мени к |
и да им га опет вратим.</p> <p>Он ме је стрпљиво слушао, не скидајући ока са мене.{S} Кад сам с |
ј; учио је заједно с Миланом једну исту струку.{S} Иначе је био честит, разборит младић и врло |
Беч, да се тамо боље усавршим у својој струци и да — заборавим.{S} Својима сам рекла, да сам с |
<p>— Вреде ли што његова дела?</p> <p>— Стручњаци, и цео свет вели, да је ненадмашив; а ја само |
ојој соби.{S} Из простог љубопитства не ступа се у познанство са особом као што сам ја.{S} Дабо |
и чудо што се до овог дотерало?!{S} При ступању у брак он шпекулише, она шпекулише, па шта ће т |
р споредила са две варалице, које често ступе у савез, да с удвојеном силом још лакше варају и |
дућану, кад се врата отворише, а унутра ступи — Милан.</p> <p>Задрхтала сам и побледила.</p> <p |
и ми Беху још исплакане.{S} На једанпут ступи у дућан — Боривој.</p> <p>Уздрхтала сам се као не |
лу и не знајући зашто! „Великоварошани“ су често веће радозналице од — „малосељана.“ Прабаба Ев |
обитаћих соба.{S} Дотле сам држала, да су ту у земљи подруми и коморе.</p> <p>„Како живе ти љу |
знало.</p> <p>— Тако, да бих волела, да су сви мушки тог мишљења! ...</p> <p>Засмејала се некак |
ла сам у нехотице.{S} Сетила сам се, да су ме баш они одбацили, које сам жарко љубила...</p> <p |
тврдоглаве. <hi>Онда се обично вели, да су својој љубави сталне</hi>.{S} Она хоће да има љубљен |
боме и у томе.{S} Но будите уверени, да су таки људи у самој ствари „лакша роба“ ...{S} Ти и не |
ирала.</p> <p>Сад ми тек пало у очи, да су и у овој вароши на вишеспратним кућама они прозори, |
.{S} Тек пре десет година, чула сам, да су на брзо обоје свршили трагично.{S} Из славољубља и ж |
ојој чапљастој охолости уображавају, да су „нешто више“ од дотичних.{S} Дабоме да је то глупост |
ом.{S} Провођаџија поверљиво додаје: да су дошли на две хиЉаде, а ви душо имате и више, Знате, |
екао, да је у мени море осећаја, али да су потчињени разуму.</p> <p>Шта ли сам ту препатила!{S} |
о рече: „Лако је теби, ал у мени као да су две природе; једна добра а друга зла; вечито се косе |
но родитељи били узрок; млада срца била су бар увек непокварена и чиста.{S} Сад је и то друкчиј |
јој ћерци ногу, да би је полепшо а нама су гадне и смешне те здепнасте кратке ноге; ми сликамо |
ко тренутака је отпутовао.</p> <p>Писма су опет летила од једног другоме.{S} У његовим беше мал |
ије једнак!{S} Сва божија створења лепа су, ако само нису богаљеви или измет природни.{S} Укус |
кинеш; но свенула и опет нисам.{S} Деца су као оне биљке, што у сваком земљишту корена хватају; |
{S} Данашње, модерне јунакиње друкчијег су соја...</p> <p>Смејала се загонетним смејом; нисам м |
и тетка беху ми драги родитељи.{S} Кад су ме примили, било ми је тек пет година.{S} Теча ме је |
се у души и растрза ми срце.{S} Па кад су већ ту, да их покушам снизити уједно?</p> <p>Тако ћу |
р, удесише неку пријатну арију: тек кад су је свршиле, почеше пипкати шећер.</p> <p>— Тако.{S} |
те смирене муштерије...“</p> <p>„Какве су то белешке? читај, бар да чујем.“</p> <p>„С драге во |
е измишљотина, већ права истина.{S} Све су то разлози, због којих се већина жени и основи брачн |
ваљда си могла једног изабрати.{S} Све су то ваљани људи и згодне партије.“</p> <p>„Чекам да д |
о, разборито и са самопоуздањем.{S} Све су дурашне и еманциповане од сваке предрасуде.{S} Гледи |
па се питам:{S} Где им је свест?{S} Где су им матерински осећај, кад тако своју децу занемарују |
олећне месеце и неколико сталежа, а где су остали сталежи, па лето, па јесен, па зима?!“ шалила |
ример је најбољи васпитач.</p> <p>А где су ваљани примери?!</p> <p>— Добро, мајко, али ја сам о |
ве беседе, од Доситеја Обрадовића, које су биле још у рукопису.</p> <p>Све сам радо читала, но |
ту, школском свом животу и наукама које су нама биле непознате.{S} Кад је то видео; доносио нам |
ој заповести и дужности човека; ал муке су велике, па ме укрепи и сачувај од даљег искушења!“</ |
ми матере.{S} Прекорно и тужно гледале су ме те миле очи.{S} Рука ми је задрхтала а смртоносно |
, могла је бити лепа.{S} Црте лица биле су правилне, ал јој се сад од слабости испупчиле јабучи |
ћи и желећи обојима сретан пут.{S} Жеље су биле искрене, али писмо орошено мојим врелим сузама; |
ала јој мајка, но доста гласно; постеље су им стојале једна уз другу. „Ја волим и њу; доказ је |
ала сам гласно показане ми речи.{S} Оне су гласиле</p> <quote> <l>Па се моли тамо Богу,</l> <l> |
<p>— Јесте ћерко, продужи она; данашње су јунакиње друкчије.{S} Има их поглавито две врсте.</p |
} У његовим беше мале разлике.{S} И пре су била пуна нежности; а ја сам се изражавала како сам |
о говорила — џаба ти човека!{S} И снови су у своје време врлина.</p> <p>— Не разумем шта тиме м |
игра с Аурором и цицаном Марком.{S} Сви су добри и сви ме воле.{S} Они су ми друштво и забава.{ |
енидбе, па онда бирају богатију.{S} Сви су они таки...“</p> <p>Крв ми јурну у главу.</p> <p>„Ра |
з борбе и устезања......</p> <p>Осећаји су им до душе искрени и чисти, али шта вреди, кад је љу |
љубав тражи одзива.{S} Па и правичнији су од људи ...</p> <p>Старица престаде.{S} Била је узру |
вде а тешко ми било враћати онима, који су ме скоро — отерали.</p> <p>Од саме зараде своје ниса |
страсни осећаји животињска нагона, који су обично <hi>себичност</hi>, јер кад не могу љубљену о |
им да не буде каква изгреда...{S} Ретки су и људи, који јачем искушењу не подлежу.{S} Па шта мо |
подлегну одмах у почетку.</p> <p>Ретки су људи, које патња није кадра сломити.</p> <p>— И то ј |
изучити.{S} Сирота си девојка, а мушки су врагови; лажу око девојке, док не дође до женидбе, п |
имала.{S} И ја сам то радо читала, али су ме и друге ствари интересовале; те сам и његово захт |
родитељи искључити из наслеђа.{S} Хтели су богату партију и од племићке крви, а не машамоду са |
својој.</p> <p>Мајчински осећаји пунили су ми сада душу.{S} Ни једна жртва није ми била велика, |
.{S} Сви су добри и сви ме воле.{S} Они су ми друштво и забава.{S} Пазите само шта ће радити.</ |
јатељи.{S} Везује их сличност — немоћни су и детињасти и једни и други.</p> <p>Смејала се, а у |
ње, гунђање, плач и уздисаји свакидашњи су гости таког брака.</p> <p>Па из таког јада и гада, з |
и мишљење нам се јако разилази; познати су ти његови господски назори, па се може лако десити д |
ез љубави према момку; али тој погрешци су обично родитељи били узрок; млада срца била су бар у |
<p>„Ћути Милане, ћути!{S} Већ таке речи су грех из уста ожењена човека.</p> <p>„Нећу, да ћутим. |
е шкоди.{S} Ваљане књижевне ствари увек су корисне.{S} Човек постаје читањем таки ствари разбор |
ада тек срце, бура лакомислености, него су потчињени, тврдој вољи, ћерци разума.“</p> <p>„Врло |
сећаји ко да ми се следили.</p> <p>Како су живели у „новоме свету,“ никад нисам поуздано дознал |
о Обрадович?</p> <p>— Велики људи ретко су потпуно сретни.{S} Ако их не гоне људи, хоће да их н |
и најновија врста, узор јунакиња обично су женскиње мање лепе, али тим више даровите, образован |
ће ме тек гроб од њих раставити.{S} То су једина створења, која ме још воле...</p> <p>— Зар не |
е. (било је „дивотиздање.")</p> <p>— То су песме Јована Јовановића, нашег узор песника.</p> <p> |
у, па неби хтели да је уступе.{S} За то су дошли чак овамо:{S} Треба им готовине; иначе има дев |
недостојно и моментано...</p> <p>Често су такве јунакиње и детињасто тврдоглаве. <hi>Онда се о |
на вишеспратним кућама они прозори, што су равни с тротуаром, прозори обитаћих соба.{S} Дотле с |
Тако се разорава.{S} Нисам од оних, што су им тек стара времена добра, али ни ово чудо не могу |
ом; неће становати у једној соби, а што су ближе, тим боље; ко би још тако луд био да крати себ |
ће ме можда оставити и памтење, као што су ме заборавили и људи.</p> <p>Заборавили? — Је ли баш |
и зла је у нама свима, само је зло што су у теби те особине једнако јаке и тврдоглаве; Та пуст |
самљена.{S} Сви сродници осим Данке већ су под земљом.{S} Докле ћу живети и како ћу свршити, не |
...</p> <p>То ми је било доста.{S} Душу су ми растрзале страшне муке.{S} Срце и разум, понос и |
p>— Рећиће се можда, да вам је јунакиња сувише идеално створење, ексцентрична биљка или томе по |
ди милостивија.{S} Кажњен сам и онако и сувише.{S} Огорчен на тебе, оженио сам се оном, којом ј |
а помоћ била незнатна.{S} Ти га љубиш и сувише...“</p> <p>„Љубила сам га,“ те ми се са усана.</ |
била њежна.{S} Зар ти не налазиш да сам сувише осетљива?{S} Душан ме увек кори због тога.</p> < |
омајчиним очима; али моје око остало је суво; срце ми се беше скаменило а душу ми заузеле мисли |
а сам се касније и сама задубљивала и у сувопарније ствари и трудила се да их разумем; видила с |
ми због мешања словенског језика тежи и сувопарнији; сваки час сам морала молити течу, да ми ов |
помоћ.</p> <p>Лепим није хтео, за то је суд решио 10 фор. месечно.{S} Могла сам добити и више, |
а сам и наставила читање:</p> <p>Јесте, судбини се допало да се опет самном протитра; умро ми ј |
овољно.{S} Но сад на једанпут паде опет судбини на памет да се самном наново поигра, јер:</p> < |
уди, хоће да их напати оно — што зовемо судбином, но таки карактери умеју се узвисити над једни |
видели или тек на слици?{S} По писмама судећи, редак дар, чврст карактер, весела и живахна при |
а Марка, да се на туђе не лакоми, па да суди по правди Бога истинога; јер је боље изгубити глав |
мртвој смејат немој,</l> <l>Прочитај па суди!</l> </quote> <pb n="151" /> <p>Рукопис је био оби |
вој разлог.</p> <p>Зар си и о мени тако судила? питаше она прекорно.</p> <p>Поруменила сам и ст |
е још већма дрхтао, а у оку блистала се суза.</p> <p>— Ви сте много патили? упитах је плашљиво. |
и раскошан, али без искрена саучешћа и суза.</p> <p>Сутра-дан сам отишла старици.{S} Тетци сам |
искрене, али писмо орошено мојим врелим сузама; пишући га, живо сам сахрањивала и подруги пут с |
<p>Кад сам полазила, Даница се гушила у сузама, а блистале се сузе и у помајчиним очима; али мо |
исповеди.</p> <p>Застала је и убрисала сузе.{S} Неко време је замишљено ћутала.{S} За тим се п |
бурно надимале а кроз прсте котрљале се сузе.</p> <p>Неко време је тако стајао.{S} Затим тешко |
аница се гушила у сузама, а блистале се сузе и у помајчиним очима; али моје око остало је суво; |
ним погледом.{S} На послетку ми грунуше сузе, те одреши језик.</p> <p>„Ништа, ништа,“ шапутала |
ош ме научио, како се осмехом растерују сузе а жеравица ледом заклања...</p> <p>Он је оборио оч |
ла вам ћерко, хвала по сто пути!</p> <p>Сузе јој грунуше из очију, но брзо их убриса.</p> <p>— |
ја како је то кад је човек сам!</p> <p>Сузе јој се засијаше у очима.{S} Она их руком убриса и |
—</p> <p>Старица застаде, а од старости сузне јој очи засузише још већма.</p> <p>— Доћи ћу мојк |
шогор у ред доведе.{S} И Даринка ме је сузним очима испратила; Боривој није дошао да се опрост |
чело ногу стајаше он погнутом главом и сузним очима.</p> <p>„Милане, опрости, опрости!“ молила |
јчинска љубав код таке врсте матера.{S} Сујета је то, моја ћерко, и више ништа.{S} Хоће заједно |
верна разборита друга.{S} Нека је ма и сулудаст, само нека је богат.{S} Еквипаж и вранци, кади |
е много и она његова гадна и недостојна сумња о мени.{S} Та да ме је тек у пола волео као ја ње |
ађати о мени разне гатке, нисам ни тада сумњала.{S} Кад прочитате, будите добри, па ми је донес |
ма тако не достојно оцрњујете.{S} Ја не сумњам у њега, али га љубим из све душе; а та љубав и д |
буђено ја.</p> <p>„Јесам.{S} Али ја сам сумњао,“ па хоћу из твојих уста да чујем, хоћеш ли ми б |
и сада. </p> <pb n="164" /> <p>Док сам сумњао у тебе, привлачила ме њојзи њезина спољашњост.{S |
едно за друго?!{S} Да си ме љубила нема сумње, а осећам, да ме ни сад презирати не можеш.{S} Па |
и према Милану никла ми је у срцу клица сумње у мушку сталност, а понос девојачки још ме научио |
може бити рђав и непоштен, баш ако га и сумњиче.</p> <p>„Остала сам усамљена са дужности према |
ља не треба, па не квари те очи; већ је сумрак.“</p> <p>Устала сам и збуњено пошла из собе.</p> |
е било пре две недеље...“ А румен стида суну ми у лице.{S} Чинило ми се, да сам се одала.</p> < |
и није одговора дао; но зраци залазећег сунца, падаше на трном окруњену главу Бого-човека, и ме |
аву и то „света ради!“ Зар не пролази и сунце кроз каљава места, на остане чисто?!{S} Тако се ћ |
тужно,</l> <l>Туга да је која — </l> <l>Сунце сија, тица пева,</l> <l>Срце се загрева;</l> <l>Ц |
тужно,</l> <l>Туга да је која —</l> <l>Сунце сија, тица пева,</l> <l>Срце се загрева;</l> <l>Ц |
се с Миланом растала.{S} Тада — а сад — супарница.</p> <p>Даринка јој беше име.{S} Била ми је д |
а се нађе.{S} Ето код куће, умесими „на супу.“</p> <p>Сека-Маца беше скроз практичарка.{S} Држа |
p> <p>Још нисам била равнодушна, али ни суревњива; сећала сам га се као што се човек сећа какво |
тичицу на њезини груди.</p> <p>— Видите суревњивост мога друштва, рече она.{S} Није ништа племе |
а, па је баба Мара, његова тетка а наша суседкиња срочила, да би били красан пар.</p> <p>„Краса |
— да је знаде. — Становала је, вели, у суседству њене некадашње газдарице, поштарке.{S} Сваког |
још доста.</p> <p>— Онда, лаку ноћ!{S} Сутра ћемо наставити.{S} Сад лези и ти, већ је касно а |
/p> <p>— Умр'о је купци барон Д...ч.{S} Сутра му жељезницом стиже тело.{S} Тамо ће га дочекати |
Закључисмо, да идемо.</p> <p>Кад сам се сутра дан упутила с тетком жељезници, једва смо улицом |
т сам тек о Боривоју сањала...</p> <p>И сутра-дан сам била узрујана.{S} Чим сам се у дућану вид |
ам и поред радозналости санана. </p> <p>Сутра сам наставила читање, чим је тетка доспела:</p> < |
али без искрена саучешћа и суза.</p> <p>Сутра-дан сам отишла старици.{S} Тетци сам рекла да ћу |
ми каља успомену!</p> <p>СТАНА.</p> <p>Сутра дан сам јој однела књижицу.</p> <p>— Како вам се |
јка ме погладила по челу и рекла некако сухопадно;</p> <p>„Знала сам.{S} Та ти си увек била мој |
од једног тек ниче, а код другог се већ суши.</p> <p>Него и ја сам красна домаћица.{S} Време уж |
— порока.</p> <p>Друга врста јунакиња, сушта је наивност а по лепоти и доброти прави анђео и н |
ер, но у жени, која га је родила, ал не схваћа и занемарује своју дужност.“</p> <p>Ужаснула сам |
Ти знаш, а можда и не знаш, да смо се, т. ј. да ме је Боривој волео још док си ти овде била.{S |
а.{S} Иначе мора казати свекру, јер он, т. ј. младожења добија и у месту ваљану девојку ал с ма |
и због оног, а ни један због мене саме. т. ј. због мојих мана и врлина заједно.</p> <p>Доцније, |
тала: ко сам, од куда сам, како живим и т. д.{S} Све је то чинила неком природном искреношћу и |
своје смрти!</p> <p>Кад сам лане била у Т., отишла сам опет да видим баба-Стану.{S} У њезиној с |
<pb n="136" /> <p>Била сам у гостима у Т.</p> <p>Зна се, да је у гостима човек комотан, па сам |
169" /> <p>Зарад тога дошла сам и амо у Т., чула сам за овдашњег ваљаног доктора очију.{S} Годи |
оше и друге ферије и ја се опет нађох у Т.</p> <p>Сека-Мацино место, заузела беше Лиза, те сам |
у помајку.</p> <p>Срце ми је задрхтало, та жена изгледаше ми у мојој детињској големој тузи и н |
и те особине једнако јаке и тврдоглаве; Та пусти да надјача једна ма која!“</p> <p>Она се смеја |
: „опрости, опрости! не знам шта чиним; та ја га тако волим!“</p> <p>„Прећи ће све то.{S} Ни љу |
них жеља баш под том фирмом сакрива!{S} Та зар је један, који се оженио тек да са жениним имање |
} Праве свете љубави, сада је ретко!{S} Та света љубав мужа и жене давно је детињарија, занос и |
ретан, а ја сам му тек срећу желила.{S} Та волила сам га <hi>истински и већма него себе</hi>; а |
То ми зацело не би ни она допустила.{S} Та за Бога! — Друго је бити чланица, па званично правит |
ешену неправду топлим речима олакша.{S} Та он је био мушки, па ако је мене морао презрети, зар |
брата, бранитеља и заштитника свог.{S} Та зар нас је једанпут <pb n="153" /> одбранио од друге |
та увреде?!{S} А друго за цело неће.{S} Та сада има још жену и дете!“</p> <p>Хтела сам га не от |
и, онда она нађе да чита ил да седи.{S} Та понесите плетиво ил вез, па кад нуз вас проћу, нек ш |
ова гадна и недостојна сумња о мени.{S} Та да ме је тек у пола волео као ја њега, срце би му ка |
како живиш и можеш ли нам опростити.{S} Та ја сам најмање крив што се тако десило!“</p> <p>Јеца |
некако сухопадно;</p> <p>„Знала сам.{S} Та ти си увек била моје разборито добро дете!“</p> <p>С |
о; још ово парченце хлеба са маслом.{S} Та узмите, тек сте га коштали!{S} Немојте гледати на ме |
човек не љуби у животу тек једаред?{S} Та права је љубав вечита!</p> <p>— Вечита! осмехну се с |
зумели.{S} Ја сам рекла: права љубав, а та незна за неверу.{S} Она се гаси тек с нашим животом |
њам у њега, али га љубим из све душе; а та љубав и дужност према вама учиниће да га заборавим и |
ила се у мени.{S} Дуго је трајала борба та, док једног дана не дође до очајања.</p> <p>На што ж |
особе, јер у место да себе победи и да та се одрече, она га гони својом страшћу на само убиств |
ој одговор.{S} И тиме се обично свршила та тема.</p> <p>Ја сам мећу тим то и чекала.{S} И Милан |
} Плакала сам дуго и горко.{S} А кад је та врела река одшила, паде ми поглед на икону, на распе |
ма.{S} Но и опет боли, још те како боли та глупост светска.{S} Како и неби, кад ти предпоставља |
рече узевши ми ђерђев из руку; „још ми та кошуља не треба, па не квари те очи; већ је сумрак.“ |
ћа, ко жена је верна,</l> <l>Пригрли ти та мужића њена </l> <l>Па га љуби, никад се не жури.</l |
иниће да га заборавим и без тога.{S} Ох та и ја знадем, да се у богатству лакше и комотније жив |
е се, но кад-кад нас <pb n="150" /> баш та детињарија задржи од изгреда, који би можда иначе уч |
болело, после сам тек видила, да је баш та хладноћа у понашању доказ оног осећаја, који се поја |
заволео — другу. </p> <pb n="161" /> <p>Та друга беше моја другарица.</p> <p>Тежак беше то трен |
акључила сам да своје осећаје не одам. „Та ја се варам да га љубим; па и код њега је тек саучеш |
једно да говоримо на сред школе или код табле, а он ако је пре подне, запали чибук, па се не ви |
онога, кад сам се с Миланом растала.{S} Тада — а сад — супарница.</p> <p>Даринка јој беше име.{ |
ривој волео још док си ти овде била.{S} Тада сам га одбила; нисам знала како он мисли, но сад с |
клупу и плакала, док се није смркло.{S} Тада дође Даница мени у башту.</p> <p>„Што плачеш?“ пит |
е више преиначити не може.</p> <p>Он се тада обично усиљено насмешио и бивао више дана приметно |
сећам.</p> <p>Слушала ме је стрпљиво, и тада тужно рече: „Лако је теби, ал у мени као да су две |
е нагађати о мени разне гатке, нисам ни тада сумњала.{S} Кад прочитате, будите добри, па ми је |
то видео, хтео је све жртвовати.{S} Но тада је било касно.{S} Осећала сам каква нас провалија |
на три хиљаде, разуме се у шајну.{S} Но тада беше толика свота знатан капитал.{S} Сљед тога рет |
ва, не поштујући његове душевне врлине, тај или себе прецењује, или не познаје љубав.{S} Осећај |
<l>Туте нестат мора!</l> </quote> <p>— Тај стих, као да ми је познат, прекиде ми тетка читање. |
мањујемо.{S} Ревносно сам настојала, да тај покренути осећај у њему уништим још у клици.{S} Зар |
та. </p> <pb n="138" /> <p>Дај Боже, да тај лепи шарени свет и не познате, бар не овако, као шт |
ај живахни младалачки израз. — Баш враг тај песник, но нека га Бог поживи!{S} Да није по кад-ка |
што јој на лицу беху исписани.{S} Да је тај поглед изражавао терет преживелих дана, малаксалост |
би се ја стидела вама казати, какав је тај трулеж.{S} Јелте, да је тако?{S} Па ми не замерите! |
њост шупља, само моментано.{S} Често је тај утисак моћан, па човека неко време и занесе, али ст |
је тако. </p> <pb n="146" /> <p>— Већ и тај жутокљун мисли кад се жени: нека је новца, а жена ј |
и би је велим презирали; особито кад би тај растанак изискивала и друга дужност.{S} Тако је с м |
.{S} Бојала сам се да ми неће допустити тај корак.{S} Била је добра и према сиротињи милостива |
сам му ретко и писала.{S} Оставила сам тај посао Даници, но онда је дуго морао чекати.</p> <p> |
штву се све лакше сноси. „Смејао се, но тај смеј је некако чудно звучао; те сам га зачуђено пог |
ам крива!“ јаукнула сам.{S} Он није чуо тај јаук; био је већ на улици.</p> <p>Скочила сам, да г |
е је имала густе и формасте.{S} Али баш тај иначе „услов лепоте,“ чудно је одударао од старачке |
м.{S} И то ће бити цела парада.“</p> <p>Тај предлог заболео ме и увредио до дна душе моје.{S} Ч |
<p>— Ништа, ништа, храбрила ме; није то тајна.{S} Сме свако знати; само немојте за мога живота, |
ка са Миланом.</p> <p>Душан је знао све тајне моје, но Боривој није, те ми у почетку чудно било |
p>Да не изгуби наслеђе, предлагао ми је тајни, незаконити брак. „Лудо би било, да ради оне цере |
руши углед кругу, у коме се налази.{S} Така „простакиња,“ така „распуштена грешница,“ заиста з |
х убриса.</p> <p>— Не замерте ћерко.{S} Така сам била од кад сам.{S} Лака на смеју, као и на пл |
ати саучешћу, пожртвовању и помоћи од — така савезника?!</p> <p>Док траје новца, левентују обој |
у коме се налази.{S} Така „простакиња,“ така „распуштена грешница,“ заиста заслужује, да је отм |
ка нагона и ништа више! (Ја) нисам била така.{S} За то сам незгодна јунакиња.{S} Да то будем, т |
а и у поносу поверљиво додаје: да ми се така срећа неби можда ни јавила, да није њега, да ме пр |
жа, кад год им се даде прилика.{S} Па и така је видите, уваженија од поштене бабадевојке, која |
идила сам га једанпут.{S} А тврде да је такав.{S} Сво се српство њиме поноси.{S} Друго вам не у |
достојно и моментано...</p> <p>Често су такве јунакиње и детињасто тврдоглаве. <hi>Онда се обич |
је срце мртво.{S} Али срце је обично у таквим приликама тек за време успавано, измучено или за |
а сам, да се старка тргла.{S} Хвала, на таквој љубави!</p> <p>— Хвала, не хвала, смејала се ста |
, него сам и уверен.{S} Таки карактери, таке природе не подлежу лако.“ Око му је пламтило а гла |
ломити.</p> <p>— И то је само доказ, да таке реткости треба тим више штовати! прекидох је и нех |
ред патње.{S} Обични људи застају поред таке немиле пратилице на пола пута, или подлегну одмах |
{S} Но површна је и мајчинска љубав код таке врсте матера.{S} Сујета је то, моја ћерко, и више |
} Питаше тетка.</p> <p>— Као обично код таке господе.{S} Не ће се видети ни кол ни сандук од цв |
ебе.“</p> <p>„Ћути Милане, ћути!{S} Већ таке речи су грех из уста ожењена човека.</p> <p>„Нећу, |
<p>„Не да мислим, него сам и уверен.{S} Таки карактери, таке природе не подлежу лако.“ Око му ј |
или не познаје љубав.{S} Осећај, што га таки људи имају, само је страстан занос и животињски на |
е и цела истина; само је зло, што после таки ум и тако срце више види и више осећа, па више и п |
ко живе и здрав човек, а што ће да чини таки јадник?!{S} Ништа друго, већ да проклиње час свога |
па онда бирају богатију.{S} Сви су они таки...“</p> <p>Крв ми јурну у главу.</p> <p>„Разумем!“ |
ек су корисне.{S} Човек постаје читањем таки ствари разборитији, а срце бива племенитије.</p> < |
их напати оно — што зовемо судбином, но таки карактери умеју се узвисити над једним и другим.{S |
е и у томе.{S} Но будите уверени, да су таки људи у самој ствари „лакша роба“ ...{S} Ти и незна |
S} Прави вашар и трговина!{S} Често бих таки брачни пар споредила са две варалице, које често с |
г те пита с каквим ђаконијама.{S} Често таким, да убија кућу.{S} Дневна заслуга целе породице и |
е, али тек за тренутак.{S} Доцније је у таким приликама бивао снужден и зловољан.{S} Јасно сам |
јом приповетком не ћете стећи гласа.{S} Таких „романа“ мало ћете продати......</p> <p>— Зашто, |
овати, и то би била за њу радо учинила, тако сам је од тога часа заволела.</p> <p>Помајка ми бе |
жељезници, једва смо улицом пролазиле, тако је светина нагрнула на станицу. (Неко пошао директ |
ке.{S} Има лепе жуте тице, па све тако, тако чине! — предвари ме „баца“, подржавајући устима ти |
Она нема краја, нити се може уништити; тако на пример, ако љубимо истински поштење и искреност |
кроз каљава места, на остане чисто?!{S} Тако се ћерко, ту обично мисли и ради, а ево на рачун р |
ити главу, него своју огрешити душу!{S} Тако Јевросима.{S} А шта раде оне?{S} И те се још смеју |
се то зна; још сам за удадбу млада.{S} Тако је рекла и баба-Мари.</p> <p>Нисам је мислила изда |
а онима, што их је токорсе угостила.{S} Тако се кућа не кући.{S} Тако се разорава.{S} Нисам од |
м, па са станице одма сњим у гробље.{S} Тако то бива, кад човек нема своје деце ни блиске родби |
, а глас ми је зацело морао дрхтати.{S} Тако ми се бар чинило.</p> <p>Он уздахну и оде прозору. |
p> <p>— Знала сам да ћете тако рећи.{S} Тако говори младост.{S} Кад неби ни она тако говорила — |
е угостила.{S} Тако се кућа не кући.{S} Тако се разорава.{S} Нисам од оних, што су им тек стара |
растанак изискивала и друга дужност.{S} Тако је с мајчинском љубављу, а тако треба да буде и ко |
м у смеју.</p> <p>„Па што се смејеш?{S} Тако то бива.“ рекла је Даница и почела ме утврђивати д |
меса за чорбу себи и „своме друштву“ — тако она зове своје псето и мачку — смејала се сека-Мац |
еношћу и неусиљеном учтивости.</p> <p>— Тако сам од прилике нагађала и сама, рече ми за тим.{S} |
опада? питала ме је радознало.</p> <p>— Тако, да бих волела, да су сви мушки тог мишљења! ...</ |
свршиле, почеше пипкати шећер.</p> <p>— Тако.{S} Сад сте заслужиле, смејала се старица.{S} Ко н |
„Ко је то на среди, нек продужи даље?!“ Тако је видиш било, а не као сада.{S} Умориш се ко псет |
.“ Заборавила сам да вам га прикажем, а тако зовем своје канарине, мачку и псето.{S} Мислиће те |
ост.{S} Тако је с мајчинском љубављу, а тако треба да буде и код полске истинске љубави.{S} Сву |
и, опрости! не знам шта чиним; та ја га тако волим!“</p> <p>„Прећи ће све то.{S} Ни љубав није |
ли ако буде паметна, увидиће и сама, да тако мора бити.{S} Зар сам је за то одхранила да ми син |
м девојка, па ми је дужност налагала да тако учиним; треба се у младости постарати за старе црн |
љубиш,“ рекао је човек, кога сам некада тако жарко волела и кога сам сад опет љубити почела.{S} |
ми рече, да ме љуби и питаше: дали и ја тако осећам.</p> <p>„Зар ти то ниси увидио?“ шапутала с |
им, да је што интересантно, кад је сека тако рано потражила своју собу?!</p> <p>— Лолица једна, |
S} Досад то нисам носио.“</p> <p>„Мајка тако хоће; биће ти венчана“ рекла сам, а глас ми је зац |
та си на глас читала.{S} Ја не би могла тако дуго.</p> <p>— Могуће је.{S} Ал у мене је учитељск |
то. „Али није нужно да га у мојим очима тако не достојно оцрњујете.{S} Ја не сумњам у њега, али |
Тако говори младост.{S} Кад неби ни она тако говорила — џаба ти човека!{S} И снови су у своје в |
и смо једно другоме били од почетка, па тако је и сада. </p> <pb n="164" /> <p>Док сам сумњао у |
никад нисам била способна за љубав, кад тако говорим и кад сам остала неудата.{S} Не, ћерко ниј |
а сам: шта ће Милан мислити о мени, кад тако изненада одлазим?{S} Но дужност према мајци одгово |
ст?{S} Где су им матерински осећај, кад тако своју децу занемарују?!</p> <p>— Како, мајко?{S} Ј |
ре мајке.{S} Има лепе жуте тице, па све тако, тако чине! — предвари ме „баца“, подржавајући уст |
и, какав је тај трулеж.{S} Јелте, да је тако?{S} Па ми не замерите!{S} Незнање и невиност није |
штрије погледа по свету, увидиће, да је тако. </p> <pb n="146" /> <p>— Већ и тај жутокљун мисли |
та! осмехну се старка.{S} Да боме да је тако.{S} Зато и љуби човек до год је жив тек оно, што м |
е читала.</p> <p>— Бар да видим, кад је тако.</p> <p>Читала је неколико песмица смешећи се.{S} |
котрљале се сузе.</p> <p>Неко време је тако стајао.{S} Затим тешко уздахнуо, спустио руке са л |
јој облила лака румен.{S} Гледајући је тако појмила сам њезино некадашње самопрегоревање зарад |
есите штрудлу као и пре.{S} Онда вам је тако добро испала, бољу је неби ни краљица умесила...</ |
, кад се неби машили среће, која нам је тако близу! ..{S} О, Стано, буди милостива, буди паметн |
} Ја сам опет весела и задовољна; он је тако добар.</p> <p>Рећи ћеш:{S} А Душан? — Њега сам да |
и.{S} За што? — То нисам знала: само је тако морало бити; срце ми је кипило од смесе радости и |
не хвала, смејала се старица.{S} То је тако било од кад је, и биће довека.{S} Права љубав је в |
а његову душу.{S} Није она крива што је тако анђеоска створа, па дошла у руке нечовеку......{S} |
ске истинске љубави.{S} Свуда, где није тако, само је гадна страст животињска нагона и ништа ви |
д сам остала неудата.{S} Не, ћерко није тако.{S} Куцало је топло и моје срце, можда топлије, но |
о ми се да ми је срце мртво.{S} Но није тако било.{S} Срце је тек било измучено и успавано.{S} |
> <p>— Што ме тако гледате?{S} Зар није тако?</p> <p>— Баш тако сам и ја мислила, рече она, обо |
ом таком тичицом; само кад ми неби биле тако одане!{S} Овако ће ме тек гроб од њих раставити.{S |
огла си рећи: „не волем те!“ А не да ме тако гадно превариш!“</p> <p>„Милане!{S} Милане!{S} Ја |
е за часак нетренштице.</p> <p>— Што ме тако гледате?{S} Зар није тако?</p> <p>— Баш тако сам и |
говорио, само ме гледао.</p> <p>„Што ме тако мериш, зар ми је питање тако глупо?“ Силом сам хте |
читале, но ја сам осећала, да и он мене тако исто љуби и чисто се чудила, како пре то увидила н |
<p>„Што ме тако мериш, зар ми је питање тако глупо?“ Силом сам хтела да се шалим.</p> <p>Он се |
отимај ми име!{S} Нисам ја крива што се тако десило,“ срдила се жена; „врати ми оца!“ јаукало ј |
стити.{S} Та ја сам најмање крив што се тако десило!“</p> <p>Јецала сам читајући то писмо:{S} Ж |
оде од жећи умирућем патнику.{S} Зар се тако говори, кад се прашта од срца?{S} Не Стано, ти се |
то, па рече:</p> <p>— Знала сам да ћете тако рећи.{S} Тако говори младост.{S} Кад неби ни она т |
стина; само је зло, што после таки ум и тако срце више види и више осећа, па више и пати.{S} Ту |
е шалим се“, рекла сам недижући очију и тако одлучним тоном; да сам се сама тргла од њега.</p> |
ј и свој разлог.</p> <p>Зар си и о мени тако судила? питаше она прекорно.</p> <p>Поруменила сам |
био блеђи но обично.</p> <p>„Изашла си тако лако одевена, а већ се захладило; ево ти мараме.“ |
обично исмејава.{S} Ко пита, за што си тако остала.{S} Доста да ниси удата, и то је довољан ра |
се сама.</p> <p>Десет година живила сам тако, радећи и хранећи се.{S} Десет година ме поштовали |
} Сестре га звале „брацом“, па се и сам тако називао; само што још није умео да изговори глас „ |
нико не замера.{S} С радошћу узима стан тако усамљено женскиње у друштву са каквим добрим друго |
во ми додаје: да момак можда неби дошао тако далеко.{S} Има девојака свуда, ал сирома мора; ниј |
та на памет, да би баш женскиње требало тако да се запита.{S} Радњом, енергичном радњом, могло |
/p> <p>Зашто је то тако? — Је ли морало тако бити? — Савест ми је чиста и мирна, али срце и опе |
Јадно појмање дужности!{S} Питајте само тако одрасло несретно јектичаво и шкрофлезно дете, шта |
ја сам вереница!</p> <p>Чудићеш се, но тако је.{S} Ти знаш, а можда и не знаш, да смо се, т. ј |
ражити да уме мислити.{S} Она је обично тако безазлена, да не зна ни „на чем жито расте...“ Ко |
оје сам ја усрећила!</p> <p>Зашто је то тако? — Је ли морало тако бити? — Савест ми је чиста и |
и, која све више хвата корена.{S} Често тако размишљам, особито у зимњим дугим вечерима.{S} Чуј |
тву лутку, са њезина шарена одела, исто тако не може истински волети ни спољашње лепа човека, б |
неко узео девојку због мираза.{S} Исто тако, бивало је и обратних случајева, да се девојка уда |
везаних у мање и веће пакетиће.{S} Исто тако беше у њој неколико дењчића другог рукописа; а раз |
ав на други достојнији предмет.{S} Исто тако не силази нама љубав ни с ким ни у гроб.{S} Она ос |
оно китњасто зеленило и плаво небо, што тако красно дичи моју постојбину, фрушку гору.</p> <p>С |
разумевајући.</p> <p>— Чудно вам је што тако говорим, рече она тужно.{S} То показује добро срце |
се само може желети.{S} Провођаџија бар тако тврди, но у својој невиности додаје: да је младоже |
гледате?{S} Зар није тако?</p> <p>— Баш тако сам и ја мислила, рече она, оборивши очи: а то је |
и људи.</p> <p>Заборавили? — Је ли баш тако?{S} Не, сећају се они мене, кам год им се прохте с |
и бићемо обоје сретни.{S} Или ако нећеш тако, реци хоћеш ли, да се са женом раставим?{S} Подићу |
би, а што су ближе, тим боље; ко би још тако луд био да крати себи пријатну забаву и то „света |
и пријатељство!“ </p> <pb n="160" /> <p>Тако сам мислила седајући на своје место.</p> <p>„Стано |
орао узети ону, коју не воле?...</p> <p>Тако сам мислила, па села и написала тек ово:</p> <p>Па |
и је казала, радо би вас одвела.</p> <p>Тако остаде сво моје заузимање, да упозним „баба-девојк |
уку својим уснама и пољубила је.</p> <p>Тако се растадосмо и упутисмо свака на своју страну.</p |
ти постарати за старе црне дане.</p> <p>Тако сам писала, но сам Бог зна шта сам претрпила док с |
ми овај ил онај израз разјасни.</p> <p>Тако сам од Обрадовића и Соларића почела се учити разми |
свету баш тим особинама спремио.</p> <p>Тако сам проживела детињство и дочекала дванајсту годин |
у, да их покушам снизити уједно?</p> <p>Тако ћу и чинити.{S} Сад још све добро памтим, а после? |
У животу се љуби тек једанпут!“</p> <p>Тако сам мислила, трудећи се да своје осећаје утишам и |
а прихода моје „сермије“ да се одевам. „Тако ће бар нешто и детету остати, а мени није тешко је |
са.{S} Кад сам је питала, зашто: каже: „тако ми је покојница наручила.“</p> <p>Кад смо је сахра |
раку тек благослов и срећу доносити.{S} Такова љубав је и трајнија; траје и онда, кад једра пле |
!{S} Заиста мени је врло чудно понашање такових родитеља, особито матера.{S} Зар оне не увиђају |
ашњи су гости таког брака.</p> <p>Па из таког јада и гада, зар је очекивати свестан подмладак!{ |
ње, плач и уздисаји свакидашњи су гости таког брака.</p> <p>Па из таког јада и гада, зар је оче |
оју првину М. Видаковића, које је мајка такође имала.{S} И ја сам то радо читала, али су ме и д |
le>Змајевој певанији</title>," коју сам такође собом понела.</p> <p>— Каква вам је то књига?{S} |
вљу, којом ја њега.</p> <p>Други је био такође ваљан младић, али млађи од мене. </p> <pb n="168 |
ти мајка радо учинила радост са једном таком тичицом; само кад ми неби биле тако одане!{S} Ова |
ло; ево ти мараме.“ Па ме огрте у њу, с таком пажњом, као да сам какво слабо болесно дете.</p> |
/p> <p>— Мора мајко, да игра по њезином такту — купила га је.</p> <p>— Добро велите, ћерко, реч |
</p> <p>Кад човек чује, или чак и осети таку пресуду света не зна шта ће: да се смеје или да пл |
и поглед ми паде кроз отворен прозор у таку једну избицу.{S} И гле! — код прозора је седила фр |
да је то била Данка.</p> <p>— Дошла је, таман да јој очи склопи и да је сахрани; после два сата |
м је утешила.</p> <p>Сахранила је лепо, тамо у варошко гробље.{S} Метнула јој и каменит крст, а |
овде цео свет; и ваздух ме чисто гуши; тамо ће ваљда бити друкчије.“</p> <p>Сва сам се стресла |
т, где нас нико не зна и не познаје.{S} Тамо ћу те на рукама носити и бићемо обоје сретни.{S} И |
; и ако је често виђала у касапници.{S} Тамо је куповала меса за чорбу себи и „своме друштву“ — |
.{S} Сутра му жељезницом стиже тело.{S} Тамо ће га дочекати родбина са свештенством, па са стан |
се венчамо, отпутоваћемо у Америку.{S} Тамо у новом свету лакше ће Боривој стећи гласа а и за |
ас.</p> <p>„Што плачеш, лудице моја?{S} Тамо је и онако живље и веће место; ако се не сложиш са |
а кирију за „анштендиг“ собу.{S} Сад је тамо у оном крају од „ајзнбана.“ „Ал не зна ни она да м |
ену.</p> <p>Отпутовала сам у Беч, да се тамо боље усавршим у својој струци и да — заборавим.{S} |
не су гласиле</p> <quote> <l>Па се моли тамо Богу,</l> <l>Благ да опрости,</l> <l>Што ћу љубит' |
грнула на станицу. (Неко пошао директно тамо, а неко био на путу, па видио да се светина ускоме |
азду да телеграфише по неку њену рођаку тамо у Срем.{S} Учинимо јој по жељи и онда је била мирн |
p> <p>Најмилија забава беше ми читање у тамошњем врло лепом варошком парку.{S} Сека-Маца, — упр |
ту, поред мене клечаше моје две ученице тарући ми чело и руке, а чело ногу стајаше он погнутом |
у сасвим окренула леђа и — поклизла.{S} Тасе се онда јунакиње или дижу, те блистају као звезда, |
езин је идеал...“</p> <p>„А твоје дете, твој син?“ прошапутала сам, да га сетим дужности оца и |
ада препатио.</p> <p>Очекујући одговор, твој несрећни</p> <p> <hi>Милан.</hi> </p> <p>Јадна мај |
покваси грло.{S} Сад сам се сетила, да твој део добила ниси.</p> <p>— Вас као да слабо занима |
ир, па извукла место њих из неке кутије твој дневник.{S} Опрости што сам га неприметно узео и п |
у, ону црну увреду.{S} Невин сам, али и твој је живот отрован.{S} Доказ томе већ је то, што нис |
неколико дана опет ми је писао:</p> <p>Твој опроштај је, као кап воде од жећи умирућем патнику |
p>„Не, мајко, нећу ти спомен каљати!{S} Твоја кћи је доста патила, па ће бити снажна и од сада! |
да се сад не видимо изчекује дужност — твоја.</p> <p>Заборави све и буди човек!</p> <p> <hi>Ст |
докторка“, њезин је идеал...“</p> <p>„А твоје дете, твој син?“ прошапутала сам, да га сетим дуж |
ја вајда,“ севну ми кроз главу, „кад је твоје срце мртво.{S} Осећај, што га осећаш, не може бит |
боли тичица, па већ се питаш: да није с твоје кривице?{S} А оне, матере, занемарују своју децу |
зато, да тебе још једаред видим и да из твојих уста чујем, можеш ли ми опростити ону гадну, ону |
есам.{S} Али ја сам сумњао,“ па хоћу из твојих уста да чујем, хоћеш ли ми бити жена, кад свршим |
својом јадном ћерком?{S} Делала сам по твојој светој заповести и дужности човека; ал муке су в |
одем но Данка ме узе за руку и одведе у твоју собу, да ми покаже шешир, што јој га правиш.{S} Х |
. „Нисам дошо да иштем рачуна о владању твоме; нећу ти ни љубавника убити; немам права на то, а |
?</p> <p>— Видила сам га једанпут.{S} А тврде да је такав.{S} Сво се српство њиме поноси.{S} Др |
мо може желети.{S} Провођаџија бар тако тврди, но у својој невиности додаје: да је младожења до |
би куглу у чело.{S} Јели истина не могу тврдити; дознала сам тек из непоуздана извора.</p> </di |
на.{S} Нисам могла да побијем старичину тврдњу и разлоге а ни сасвим да их одобрим.{S} Жао ми ј |
што су у теби те особине једнако јаке и тврдоглаве; Та пусти да надјача једна ма која!“</p> <p> |
<p>Често су такве јунакиње и детињасто тврдоглаве. <hi>Онда се обично вели, да су својој љубав |
бура лакомислености, него су потчињени, тврдој вољи, ћерци разума.“</p> <p>„Врло појетички; сам |
p>Сека-Мацино место, заузела беше Лиза, те сам могла читати кад ми је воља.{S} Није имао ко да |
> <p>Сад ме је тек старка интересовала, те рекох:</p> <p>— Ја би вас молила да ме одведете до њ |
уту, па видио да се светина ускомешала, те хајд и он у гомилу и не знајући зашто! „Великовароша |
губити.</p> <p>Радити више нисам смела, те дођох њима у кућу.</p> <p>Док је трајало новца од ка |
ичких подузећа.{S} Срећа их изневерила, те се материјално убили.{S} Она се после отровала, он с |
ечу изучила.{S} Радња ми је добро ишла, те не прође ни три године а ја постадох богата „партија |
ле јабучице од образа и безубих вилица, те ни мало не доликују оном широком челу и „грчком“ нос |
али новост не беше баш обичне природе, те не остаде без утиска.{S} И нехотице почела сам преми |
гледом.{S} На послетку ми грунуше сузе, те одреши језик.</p> <p>„Ништа, ништа,“ шапутала сам кр |
е знао све тајне моје, но Боривој није, те ми у почетку чудно било његово саучешће и старање о |
и и зету.{S} У њих беше већ двоје деце, те не беше места и за мене.</p> <p>Закључише, да ме дад |
о на око.</p> <p>Мени јурну крв у лице, те збуњено пођох из собе.</p> <p>„Узећу му Мару Базићев |
а једанпут зашкрпута шљунак много јаче, те дигох очи.{S} Предамном је стајала женска прилика.{S |
ме зараде своје нисам могла сад живети, те молим зета, да ми даде припомоћ.</p> <p>Лепим није х |
е узе за руку, као и лане што је чинио, те уђосмо заједно у кућу.</p> <p>После два дана је отпу |
зла.{S} Тасе се онда јунакиње или дижу, те блистају као звезда, или клизају све даље и даље док |
али су ме и друге ствари интересовале; те сам и његово захтевање свагда радо и с вољом испунил |
бивало; обично смо се у назори слагали; те је он моје мишљење тек одобрио или допунио.</p> <p>Н |
се, но тај смеј је некако чудно звучао; те сам га зачуђено погледала.</p> <p>Он би ми на то за |
и га, кад би први љубавни занос прешао; те би ме и нехотице почео сматрати као узрок своје неср |
иш и сувише...“</p> <p>„Љубила сам га,“ те ми се са усана.</p> <p>Он се болно осмехнуо.</p> <p> |
виће је поред друге богатије и лепште.“ Те речи звучаше ми непрестано у души; и ја сам остала д |
ао простакињу, „што се меша са сваким;“ те тиме руши углед кругу, у коме се налази.{S} Така „пр |
а очи јој срдито севаше; „ниси дете, да те држим на крилу!“</p> <p>„То и не тражим; само хоћу и |
д ме осуђуј како знаш!{S} Дошао сам, да те још једном молим, да ми опростиш и да ти кажем, да т |
молим, да ми опростиш и да ти кажем, да те сад љубим хиљаду пута већма него пре.“</p> <p>Узео м |
а.{S} Све што си успела, само је то, да те сад љубим још већма, а љубићу те и до смрти!{S} Без |
е, опрости ми и допусти да могу доћи да те видим и усмено кажем шта сам све до сада препатио.</ |
ми мој дневник.{S} Давно сам опазио да те нешто тишти.{S} Ниси ми се хтела одати, но случај ми |
аметна, па ме не отискуј од себе.{S} Ја те љубим неизмерно.{S} Нема жртве, која би ми за тебе т |
ујем каква је сад мода.{S} Усили се, па те дочека Бог те пита с каквим ђаконијама.{S} Често так |
ла ми; „За тебе мора бити мртав, па шта те се тиче његово мишљиње о теби?{S} Што буде горе мисл |
сад мода.{S} Усили се, па те дочека Бог те пита с каквим ђаконијама.{S} Често таким, да убија к |
за то, а сада сам добила журан позив од те и те фирме.{S} Готову робу понела сам са собом а ост |
и, беше — Милан.</p> <p>Тргла сам се од те мисли и махнула руком преко чела; ваљда да је отерам |
лаву Бого-човека, и мени се чини, да ме те свете очи тужно ал задовољно гледају...</p> <p>Устал |
тере.{S} Прекорно и тужно гледале су ме те миле очи.{S} Рука ми је задрхтала а смртоносно оружј |
би је полепшо а нама су гадне и смешне те здепнасте кратке ноге; ми сликамо врага црног а црна |
ли не.{S} Зато и треба настојати, да се те две особине још у деци управе на прави пут.{S} Кад б |
удите! рече она.{S} Ја сам држала да ће те пљенути рукама и побећи од мене.</p> <p>Погледала са |
одело или здравље?{S} Питајте га, па ће те чути.{S} У данашњем добу тешко живе и здрав човек, а |
колико бележака из мога дневника, па ће те се уверити, да ја познајем те смирене муштерије...“< |
слушкиња још као мало одојче.{S} Шта ће те?{S} Мати велика дама, па бива свашта.</p> <p>— То се |
он шпекулише, она шпекулише, па шта ће те више?{S} Прави вашар и трговина!{S} Често бих таки б |
ти хоћеш тридесету да дочекаш?{S} Ко ће те онда узети?!“</p> <p>„Све муштерије што ме и сад ишт |
е тетка. </p> <pb n="158" /> <p>— То ће те тешко вечерас чути.{S} Има још доста.</p> <p>— Онда, |
им бенетањем толико задржала.{S} Бар ће те се кадгод сетити фрајла-Стане Истинићеве.{S} Ваше им |
сам га уз себе спустила.</p> <p>— Неће те ми замерити, извињавала се; хоћу да видим какав је.{ |
оје канарине, мачку и псето.{S} Мислиће те да сам каква „чегртаљка“; толико вам говорим.{S} Чуд |
>— Дабоме да је сталност врлина.{S} Без те врлине и нема праве љубави.{S} Несталан човек и није |
Тако Јевросима.{S} А шта раде оне?{S} И те се још смеју Српкињама звати.{S} Заиста жалосно.{S} |
, а сада сам добила журан позив од те и те фирме.{S} Готову робу понела сам са собом а остало о |
у нама свима, само је зло што су у теби те особине једнако јаке и тврдоглаве; Та пусти да надја |
Боривоју. знадеш ли шта чиниш?!{S} Или те је занела њезина спољашност?!....</p> <p>Пробудио се |
ни и детету.{S} То ти је дужност; а они те и већма воле, него ја.{S} У мени нема више ни мрве љ |
„још ми та кошуља не треба, па не квари те очи; већ је сумрак.“</p> <p>Устала сам и збуњено пош |
арине, мачку и псето.{S} Смешно је, јел те?{S} Али и они мене воле, а љубав тражи одзива.{S} Па |
ећи се да своје осећаје утишам и отерам те варљиве мисли; но опет сам тек о Боривоју сањала...< |
говину.{S} То сам ја и мислила, кад сам те дала изучити.{S} Сирота си девојка, а мушки су враго |
ек ово:</p> <p>Патила сам много док сам те заборавила.{S} Сада је све прошло, па нек вам је про |
ка, па ће те се уверити, да ја познајем те смирене муштерије...“</p> <p>„Какве су то белешке? ч |
обмањивати.{S} Могла си рећи: „не волем те!“ А не да ме тако гадно превариш!“</p> <p>„Милане!{S |
ниси пошла мојим путем...{S} Преклињем те, опрости ми и допусти да могу доћи да те видим и усм |
у си потпомагала — ти сама.{S} Не корим те; знам ти назоре.{S} Али промисли се и ти, па буди ми |
У својој машти нашла сам и одговор: „Он те љуби,“ гласио је он.{S} У души ми је при том било не |
и он „видео сам га и јуче.{S} Паздравио те.{S} Но нешто ми је збуњен.{S} Ваљда се што на нас ср |
стри од тетке?{S} Па можеш.{S} Али нико те не тера...“</p> <p>Зајецала сам на глас.</p> <p>„Што |
, кад си од мене побегла у врт.{S} Зато те не корим; али ни после ниси ме морала обмањивати.{S} |
а ту назатка.{S} Онда није ни чудо, што те после оговара; не увиђа своју погрешку, па искали ср |
Од свега је остала само успомена.{S} С те стране није ми удадба ништа пречила, ал опет нисам м |
ас нико не зна и не познаје.{S} Тамо ћу те на рукама носити и бићемо обоје сретни.{S} Или ако н |
то, да те сад љубим још већма, а љубићу те и до смрти!{S} Без тебе ћу отићи тек ако ме ти више |
здравог разума.{S} Но и опет боли, још те како боли та глупост светска.{S} Како и неби, кад ти |
робати.{S} Није згорег; само ме напомен'те...</p> <p>— Ију, како је дебела!{S} Ту нећете никад |
дна одговора.</p> <p>— Чудно питам, јел-те?{S} Коме би се допадала патња!</p> <p>Молила сам је, |
их родитеља,“ био ми је одговор.</p> <p>Те вечери добила сам грозницу.{S} Даница се није одмица |
с срди.{S} Кад дође, питаћу га.“</p> <p>Те сам вечери много премишљала о свој прошлости; у пост |
l>Благ да опрости,</l> <l>Што ћу љубит' тебе само</l> <l>Целе вечности.</l> </quote> <p>— Како |
живот несносан.{S} Живим само зато, да тебе још једаред видим и да из твојих уста чујем, можеш |
.{S} У мени нема више ни мрве љубави за тебе.“</p> <p>Он се тргао, гледећи ме зачуђено.</p> <p> |
неизмерно.{S} Нема жртве, која би ми за тебе тешка била.{S} Знања имам а и воље за рад, па хајд |
дужност према мајци одговорила ми; „За тебе мора бити мртав, па шта те се тиче његово мишљиње |
г срца.{S} Никада се нисам ни срдила на тебе; само ме је дуго болело, што ти је вера у мој кара |
њен сам и онако и сувише.{S} Огорчен на тебе, оженио сам се оном, којом је мајка хтела; и моја |
и неби, кад ти предпостављају лошију од тебе, само за то, што је удата!{S} Баш као да је брак ч |
ш већма, а љубићу те и до смрти!{S} Без тебе ћу отићи тек ако ме ти више не љубиш.“</p> <p>Стре |
а сам несретан; преварен и да љубим тек тебе.“</p> <p>„Ћути Милане, ћути!{S} Већ таке речи су г |
, али да њу узме не могу допустити, већ тебе ради.{S} Она је сирота девојка.{S} Шта је две три |
</p> <pb n="164" /> <p>Док сам сумњао у тебе, привлачила ме њојзи њезина спољашњост.{S} Сада ми |
.{S} Сад ме и боље познајеш.“</p> <p>„У тебе је,“ рече он не дижући очију и некаквим меким глас |
гово саучешће и старање о мени.</p> <p>„Тебе секо, нешто мучи,“ говорио ми чешће; (секом је зва |
!{S} Грехом називаш ти моју љубав према теби.{S} А зар није већи грех, да се растанемо сад, кад |
е стрпљиво, и тада тужно рече: „Лако је теби, ал у мени као да су две природе; једна добра а др |
тав, па шта те се тиче његово мишљиње о теби?{S} Што буде горе мислио, тим боље!“</p> <p>„Мајка |
довољан разлог, да с неким презирањем о теби говори.{S} Баш као да ниси свестан створ, већ мртв |
учно:</p> <p>„Повешћемо га с нама.{S} У теби ће имати бољу матер, но у жени, која га је родила, |
а је у нама свима, само је зло што су у теби те особине једнако јаке и тврдоглаве; Та пусти да |
збуњена.</p> <p>„Шта то везеш?“</p> <p>„Теби кошуљу,“ одговорила сам не погледавши га.</p> <p>„ |
<p>Та друга беше моја другарица.</p> <p>Тежак беше то тренутак, много тежи и од онога, кад сам |
и беху ми због мешања словенског језика тежи и сувопарнији; сваки час сам морала молити течу, д |
а.</p> <p>Тежак беше то тренутак, много тежи и од онога, кад сам се с Миланом растала.{S} Тада |
и једно и друго слабо, и једно и друго тежи за искреном љубављу; само што код једног тек ниче, |
е је болело.{S} Док сам се савлађивала, тежио је за њом и тражио је, а сад кад је увиђа, избега |
је света, да је свака љубав спојена са тежњом и чежњом, да нам је љубљена особа у близини и да |
он је разгледао цвеће што је лежало на тезги.{S} Нисам дизала очију, али сам осећала његов бла |
требало, држала сам да се у писму јада, тек да ми нанешену неправду топлим речима олакша.{S} Та |
ико је уважених госпођа, које се удале, тек да стеку име, да се увију у свилу и кадифу и да вар |
парченце хлеба са маслом.{S} Та узмите, тек сте га коштали!{S} Немојте гледати на мене.</p> <p> |
ла, слабо бих успела.{S} Да је старији, тек би можда помислио:</p> <quote> <l>Залуд стриче, дув |
дабоме да то не сме фалити.{S} Ал тек, тек.</p> <p>— Па зар сам ја лења, сека-Мацо!</p> <p>— Б |
излечити.“</p> <p>„Мислиш?“ питала сам, тек да не ћутим.</p> <p>„Не да мислим, него сам и увере |
ођацима својега мужа, а често и својим, тек за то, што у својој чапљастој охолости уображавају, |
грознију борбу у мени.</p> <p>„Отићићу, тек ако ме ти не љубиш,“ рекао је човек, кога сам некад |
ише шећер, удесише неку пријатну арију: тек кад су је свршиле, почеше пипкати шећер.</p> <p>— Т |
ла сам кораке и слатко се насмејала.{S} Тек сад сам видела, да и ја нисам искључена из наслеђа |
д узбуђења.</p> <p>И ја сам дрхтала.{S} Тек после неколико тренутака могла сам рећи:</p> <p>„За |
љубави.</p> <p>Ћутала сам и јецала.{S} Тек кад ме хтеде привући својим прсима, тргла сам се и |
Умориш се ко псето од силних питања.{S} Тек што им знање на левак у главу не сипаш, па која вај |
е љубити, где би требало да поштује.{S} Тек мане, недостаци и слабост женскиња њих привлачи; вр |
наслони главу на катедру па — хрче.{S} Тек на лупу од нашег трчања по скамија, протре очи и ви |
но дознала.{S} Нису се више враћали.{S} Тек пре десет година, чула сам, да су на брзо обоје свр |
бопитства, ал тек је — старка прекиде — тек је и симпатије.{S} Хвала вам ћерко, хвала по сто пу |
гласом, „море осећаја али њима не влада тек срце, бура лакомислености, него су потчињени, тврдо |
<p>Тако сам мислила, па села и написала тек ово:</p> <p>Патила сам много док сам те заборавила. |
ми се чинило, да сам и у Милану љубила тек њега.</p> <p>Крила сам своје осећаје, но он их је и |
} Али срце је обично у таквим приликама тек за време успавано, измучено или затупљено, а згодно |
/p> <p>Нашла сам је с неким познаницима тек на станици.{S} О старици јој нисам ништа казала.{S} |
у, што их слушкиње без материна надзора тек смуљавају или паре, као пилиће.{S} Чуде се после: о |
ако.{S} Зато и љуби човек до год је жив тек оно, што му је први пут истинским жаром срце загреј |
а искреном љубављу; само што код једног тек ниче, а код другог се већ суши.</p> <p>Него и ја са |
њега и породице му.{S} Но у њему је сад тек беснила „плава крв“. — Осећао се увређен, па из осв |
се она.{S} Децу привлачи на први поглед тек спољашна лепота и младост.{S} Доброта и остало, при |
гледало пријатељство и љубав, које веже тек — непогрешивост.</p> <p>Да је разонодим призвала са |
се варам да га љубим; па и код њега је тек саучешће и пријатељство!“ </p> <pb n="160" /> <p>Та |
их је везао који члан породице, онда је тек зло.{S} Дужност везује, а срце — хладно.{S} Ту, или |
шње жарке љубави према Милану остала је тек горка успомена; пламен у последњем издисају и ништа |
— Осећаја бујно врело —</l> <l>Љубав је тек чисту хтело.</l> <l>Па сад не знам грех шта ми је,< |
недостојна сумња о мени.{S} Та да ме је тек у пола волео као ја њега, срце би му казало, да сам |
смејала се сека-Маца.</p> <p>Сад ме је тек старка интересовала, те рекох:</p> <p>— Ја би вас м |
мртво.{S} Но није тако било.{S} Срце је тек било измучено и успавано.{S} Доказ томе је, што сам |
е мој — шта ћу онда? ...{S} После ми је тек смешно, па фалим Бога, што ме још оне нису оставиле |
итељи.{S} Кад су ме примили, било ми је тек пет година.{S} Теча ме је научио читати а тетка пле |
пожутело. — Знак, да им идентитет није тек од јуче.</p> <p>Преметала је неко време по кутији и |
ми неби биле тако одане!{S} Овако ће ме тек гроб од њих раставити.{S} То су једина створења, ко |
i>истински и већма него себе</hi>; а не тек с моментани страсни осећаји животињска нагона, који |
Дакле с његове стране је љубав а с њене тек симпатија и сажаљење!{S} Зарад њезине милостиње пре |
у назори слагали; те је он моје мишљење тек одобрио или допунио.</p> <p>Но да скратим; не пишем |
тна правила.{S} Држа ла је и она, да се тек у додиру са госпоштином и „салонским светом“ човек |
.{S} Патња је моја тешка, а олакшаће се тек онда, кад чујем, да си нам опростила.{S} Зато буди |
{S} Радњом, енергичном радњом, могло би тек оно излечити бар потоњи нараштај од трулежи, која с |
не може бити љубав.{S} У животу се љуби тек једанпут!“</p> <p>Тако сам мислила, трудећи се да с |
оље пажње и надзора.</p> <p>— Може, али тек ређе.{S} Још ви незнате по неки варошки свет.{S} Му |
срцу и зрачак среће озари му лице, али тек за тренутак.{S} Доцније је у таким приликама бивао |
а.{S} Назори нам се истина слагали, или тек доникле, а после се опет разилазили.{S} Но ту нејед |
ј свет.{S} Јесте ли га лично видели или тек на слици?{S} По писмама судећи, редак дар, чврст ка |
времена згодно постирала.</p> <p>Сад ми тек пало у очи, да су и у овој вароши на вишеспратним к |
в, а та незна за неверу.{S} Она се гаси тек с нашим животом само сам још додала: да човек, ако |
да појмим: како човек неког може волети тек због телесне лепоте?!{S} Мислићете да можда никад н |
ићу те и до смрти!{S} Без тебе ћу отићи тек ако ме ти више не љубиш.“</p> <p>Стресла сам се.{S} |
а.{S} Дабоме да је ту и љубопитства, ал тек је — старка прекиде — тек је и симпатије.{S} Хвала |
реври.{S} Савест ми је дабоме чиста, ал тек је тешко — самовати.{S} Сад је јецала.</p> <p>— Зар |
, но, дабоме да то не сме фалити.{S} Ал тек, тек.</p> <p>— Па зар сам ја лења, сека-Мацо!</p> < |
.</p> <p>Како неби било!{S} Сад сам вам тек прочитала пролећне месеце и неколико сталежа, а где |
ели истина не могу тврдити; дознала сам тек из непоуздана извора.</p> </div> <div type="chapter |
и.{S} Најпре ме је то болело, после сам тек видила, да је баш та хладноћа у понашању доказ оног |
и отерам те варљиве мисли; но опет сам тек о Боривоју сањала...</p> <p>И сутра-дан сам била уз |
е разорава.{S} Нисам од оних, што су им тек стара времена добра, али ни ово чудо не могу одобри |
о, да сам несретан; преварен и да љубим тек тебе.“</p> <p>„Ћути Милане, ћути!{S} Већ таке речи |
знала сам и осећала, да Милана не љубим тек као брата и пријатеља, већ и некако друкчије. </p> |
умље и себичност.{S} Зар је човек рођен тек да само ужива?{S} Зар он нема племенитија позива?{S |
им; не пишем роман или приповетку, него тек по неке решавајуће догађаје из свога живота.{S} Пој |
/p> <p>Срце ми дакле не беше мртво него тек успавано!</p> <p>Стидила сам се сама себе, но све б |
ива!{S} Та зар је један, који се оженио тек да са жениним имањем господски левентује <pb n="149 |
м му већ сад симпатична.{S} То би дошло тек доцније, кад би почео примати утиске и од унутрашњи |
пло; срце ми је живље почело куцати, но тек за тренутак; после ме обли румен стида; и свега нес |
кад.{S} Ко се држи за свесна, па и опет тек спољашњост на предмету своје љубави уважава, не пош |
се обично узносе, хвале, цене и поштују тек устима, речма, а срцем ретко ко за њима жуди.</p> < |
ичност назора и карактера, мора у браку тек благослов и срећу доносити.{S} Такова љубав је и тр |
"156" /> могао бити сретан, а ја сам му тек срећу желила.{S} Та волила сам га <hi>истински и ве |
е његов присталица.</p> <p>После смо му тек тим правописом смеле писма писати; а ради веџбања у |
то занос?{S} Зар човек не љуби у животу тек једаред?{S} Та права је љубав вечита!</p> <p>— Вечи |
ладост.{S} Доброта и остало, привуће их тек постепено.{S} За то и нећу да уображавам, да сам му |
утања, продирало је сад још кроз ваздух тек по неки сребрнаст дечији гласић и тихо шкрипање шљу |
ица мила,</l> <l>Несташна, чила;</l> <l>Тек што је села,</l> <l>Већ је устала,</l> <l>Пољуб ти |
рана госпа ишчекује мој одлазак.</p> <p>Тек што сам преписала књижицу, дође ми од куће писмо, д |
слагала; уморила ме радозналост.</p> <p>Тек што сам све за ноћ спремила и хтела отпочети читање |
о ми је одмора у сваком погледу.</p> <p>Тек што ми се почеше ране лечити, позледише се опет.{S} |
то — није знао шта чини.</p> <p>Опет је текла река времена, носећи и добро и зло у море заборав |
на пред смрт, молила је кућњег газду да телеграфише по неку њену рођаку тамо у Срем.{S} Учинимо |
: како човек неког може волети тек због телесне лепоте?!{S} Мислићете да можда никад нисам била |
тпостављам, кад сте већ учитефица...{S} Тело је, по мом сваћању, одећа и склониште душе, настав |
рон Д...ч.{S} Сутра му жељезницом стиже тело.{S} Тамо ће га дочекати родбина са свештенством, п |
одговор.{S} И тиме се обично свршила та тема.</p> <p>Ја сам мећу тим то и чекала.{S} И Милана и |
оравала сам је својевољно, јер би њезин темељ био често темељ туђој несрећи.{S} Где није тога б |
војевољно, јер би њезин темељ био често темељ туђој несрећи.{S} Где није тога било, ту је опет |
одила читава „полемика“ о овој или оној теми, но то је ређе бивало; обично смо се у назори слаг |
и и да му своје мишљење о овој или оној теми писмено саопштимо.</p> <p>Даница му је ретко испун |
дао у посао, кад ми не одговара, о оној теми, што сам јој писао?“ питао је на послетку измећу о |
арактера.{S} Разумете ме — карактера! — Темпераменти могу бити сасвим различни и појмова о свет |
о поглед и збуњено и брзо отпочео какву тему, што није интересовала ни мене ни њега.</p> <p>Раз |
а.{S} Изгледало ми, да ће да прекину ту тему а баш ме је почела интересовати.{S} Зато је упитах |
д тетке?{S} Па можеш.{S} Али нико те не тера...“</p> <p>Зајецала сам на глас.</p> <p>„Што плаче |
меши се она, зато вас „стара природа“ и тера у гроб пре времена.{S} Красан стари метод уз који |
а.{S} Зато се с њоме и њезиним именом и тера — швиндлерај.</p> <p>Уздахнула сам и оборила очи, |
одски левентује <pb n="149" /> и лакше „тера кера.“ А колико је уважених госпођа, које се удале |
исписани.{S} Да је тај поглед изражавао терет преживелих дана, малаксалост и тугу, злоћу и лука |
чији гласић и тихо шкрипање шљунка, под теретом дечијих колица, или тешком обућом уморених раде |
ивљену и у моје иначе разборите и добре тетице.{S} Зар је мало примера у свету, <pb n="142" /> |
од тетке се бар одмори.</p> <p>— Збогом тетице!{S} А ви сека-Мацо, умесите штрудлу као и пре.{S |
} Обоје беху задовољни својом ученицом; тетка није могла да ме се наљуби, кад сам јој прве чара |
ет самном протитра; умро ми је и теча а тетка мораде у оближњу варош својој ћерци и зету.{S} У |
т година.{S} Теча ме је научио читати а тетка плести.{S} Обоје беху задовољни својом ученицом; |
а ја машамода, па је баба Мара, његова тетка а наша суседкиња срочила, да би били красан пар.< |
било, даје се замислити.{S} Стара моја тетка беше већ давно под земљом, а требало ми је полази |
ајте ваш посао, „тешила“ је обично моја тетка из своје собе.{S} Иди ти душо, куд си пошла, па с |
ње, нов и доста правилан.</p> <p>Кад је тетка дошла, почела сам читати:</p> <p>И опет девети фе |
> <p>Сутра сам наставила читање, чим је тетка доспела:</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
едва чекам да чујем свршетак, журила ме тетка. </p> <pb n="158" /> <p>— То ће те тешко вечерас |
<p>— Гле како баба сравњује! насмеја се тетка и прекиде ми читање.</p> <p>— Можда није њезина у |
две оставићу данас Лизи.</p> <p>Док се тетка вратила, разгледала сам књижицу.</p> <p>На наслов |
б ће за то бити величанствен?{S} Питаше тетка.</p> <p>— Као обично код таке господе.{S} Не ће с |
ћерку беше удао пре 10 година.{S} Он и тетка беху ми драги родитељи.{S} Кад су ме примили, бил |
ј стих, као да ми је познат, прекиде ми тетка читање.</p> <p>— Чули сте га од мене.{S} Старка г |
тање.</p> <p>Одмори се мало, примети ми тетка.{S} Гле првих бресака, па покваси грло.{S} Сад са |
ла; ишла би и ја с тобом, рече ми на то тетка.</p> <p>Рекла сам јој и свој разлог.</p> <p>Зар с |
емила и хтела отпочети читање, отшкрину тетка врата од побочне собе.</p> <p>— Прими и мене у др |
није могао са „секом“ да — тичи.</p> <p>Тетка је далеко изашла пред—а—ме.</p> <p>— Где си, дево |
>„Мајка, нађите ми кола; идем сестри од тетке у * рекла сам помајци спремајући своје ствари.</p |
емајући своје ствари.</p> <p>„Сестри од тетке?{S} Па можеш.{S} Али нико те не тера...“</p> <p>З |
/p> <p>Сву душевну храну примала сам од тетке и тече све док нисам добро читати научила, а посл |
у!</p> <p>Био је Миланов друг и брат од тетке.{S} Док сам била у дому моје помајке, долазио је |
S} Доста ти је рада целе године.{S} Код тетке се бар одмори.</p> <p>— Збогом тетице!{S} А ви се |
т.{S} Радо бих била још остала, али код тетке се обично у то доба вечерало па ми се ваљало жури |
брзо навикох у дому свог старог тече е тетке.</p> <p>Теча беше учитељ, као и отац ми.{S} Деце |
..р некој доброј пријатељици моје добре тетке, да ме издржава и васпита, за оно мало новаца што |
рку.{S} Сека-Маца, — управо баба-Маца — теткина куварица, љутила се до душе увек због тога.</p> |
“ — повела сам са собом и малог Милана, теткиног трогодишњег синчића.</p> <p>Путем сам и опет р |
.</p> <p>Кад сам се сутра дан упутила с тетком жељезници, једва смо улицом пролазиле, тако је с |
шло.</p> <p>За ручком сам питала течу и тетку, знајули што о фрајла-Стани.{S} Незнадоше о њој б |
један поглед на кућу, па пођох тражити тетку.</p> <p>Нашла сам је с неким познаницима тек на с |
/p> <p>Сутра-дан сам отишла старици.{S} Тетци сам рекла да ћу у парк.{S} Бојала сам се да ми не |
примили, било ми је тек пет година.{S} Теча ме је научио читати а тетка плести.{S} Обоје беху |
ики је свет и каквих је људи у њему.{S} Теча се томе радовао; био је сретан што ми је отворио о |
авити.{S} Сад лези и ти, већ је касно а теча ти је легао, па неможе заспати.{S} И кроз завесу н |
ало — новца; приповедао нам једног дана теча. </p> <pb n="141" /> <p>— Ал погреб ће за то бити |
роном.</p> <p>Погреб је био, као што је теча рекао: „госпоцки“ и величанствен.{S} Био је „цвета |
а се опет самном протитра; умро ми је и теча а тетка мораде у оближњу варош својој ћерци и зету |
ј библиотеци.{S} На то ме је свикао сам теча; у данима одмора и слободним часовима, морала сам |
у дому свог старог тече е тетке.</p> <p>Теча беше учитељ, као и отац ми.{S} Деце у кући није им |
се и ја брзо навикох у дому свог старог тече е тетке.</p> <p>Теча беше учитељ, као и отац ми.{S |
ву душевну храну примала сам од тетке и тече све док нисам добро читати научила, а после сам је |
љуби, кад сам јој прве чарапе оплела, а течи је чисто коса расла, кад сам му у седмој својој го |
ати научила, а после сам је тражила и у течиној, за оно време, богатој библиотеци.{S} На то ме |
рудила се да их разумем; видила сам, да течу то весели; а за сироче нема веће среће, него кад м |
већ прошло.</p> <p>За ручком сам питала течу и тетку, знајули што о фрајла-Стани.{S} Незнадоше |
увопарнији; сваки час сам морала молити течу, да ми овај ил онај израз разјасни.</p> <p>Тако са |
е све то.{S} Ни љубав није увек вечита, тешила сам је.“</p> <p>Није ми хтела веровати.{S} Да је |
Мацо, придике.{S} Гледајте ваш посао, „тешила“ је обично моја тетка из своје собе.{S} Иди ти д |
и одлетила је за увек.{S} Патња је моја тешка, а олакшаће се тек онда, кад чујем, да си нам опр |
ерно.{S} Нема жртве, која би ми за тебе тешка била.{S} Знања имам а и воље за рад, па хајде сам |
д свег тог остала чиста.{S} Верујте ми, тешко сам грешила.{S} Па онда, човеку по кад и кад и пр |
дјурио из собе.</p> <p>Како ми је било, тешко је појмити.{S} Полуонесвешћена пала сам на канабе |
а сам овде.{S} Радити се могло и овде а тешко ми било враћати онима, који су ме скоро — отерали |
среће да нисам ништа читала!{S} Старка тешко уздахну и отвори књигу.</p> <p>— Зашто, мајко?{S} |
S} Савест ми је дабоме чиста, ал тек је тешко — самовати.{S} Сад је јецала.</p> <p>— Зар немате |
бар нешто и детету остати, а мени није тешко једно дете хранити.{S} Где једу троје, јешће и че |
етка. </p> <pb n="158" /> <p>— То ће те тешко вечерас чути.{S} Има још доста.</p> <p>— Онда, ла |
е опет беше оставила.</p> <p>Дуго сам и тешко за тим боловала.{S} Кад сам оздравила, чула сам, |
; било ми је за то време некако чудно и тешко.{S} Питала сам и Душана, шта је с њим.</p> <p>„Ту |
<p>Неко време је тако стајао.{S} Затим тешко уздахнуо, спустио руке са лица и рекао одлучно:</ |
е га, па ће те чути.{S} У данашњем добу тешко живе и здрав човек, а што ће да чини таки јадник? |
шљунка, под теретом дечијих колица, или тешком обућом уморених раденика обојега пола.</p> <p>На |
.{S} Добро је он дете.{S} Је ли Милане, ти волиш мајку?{S} Већ с питањем сам хтела потврђујући |
ри, кад се прашта од срца?{S} Не Стано, ти се и сад срдиш!{S} Али зар сва кривица лежи на мени? |
људи у самој ствари „лакша роба“ ...{S} Ти и незнају шта је љубав.{S} Разумем, права љубав, а н |
ећи, да би моја помоћ била незнатна.{S} Ти га љубиш и сувише...“</p> <p>„Љубила сам га,“ те ми |
ница!</p> <p>Чудићеш се, но тако је.{S} Ти знаш, а можда и не знаш, да смо се, т. ј. да ме је Б |
ио преварен, а превару си потпомагала — ти сама.{S} Не корим те; знам ти назоре.{S} Али промисл |
S} Кад неби ни она тако говорила — џаба ти човека!{S} И снови су у своје време врлина.</p> <p>— |
о била проста радозналост, већ нада, да ти можда могу помоћи.{S} Али —“</p> <p>„Шта, али?“ пита |
а, пруживши му обе руке.</p> <p>„Шта да ти опростим? рече он не прихвативши их. „Љубав се изнуд |
е још једном молим, да ми опростиш и да ти кажем, да те сад љубим хиљаду пута већма него пре.“< |
га не волим.{S} Он се оженио.{S} Ваљда ти је писао. — И Стевана сам волела, но ни он није за м |
p> <p>И ја сам много патила.{S} То нека ти је утеха.{S} Али сад је све прошло.{S} Дужност моја |
ма ми ни тридесет година.“</p> <p>„Нема ти ни тридесет година!“ узвикнуо је шогор зар ти хоћеш |
и машамодлук, модистлук. „Сироче си, па ти може требати“; говорила је чешће она.</p> <p>Милан ј |
ако сухопадно;</p> <p>„Знала сам.{S} Та ти си увек била моје разборито добро дете!“</p> <p>Скло |
пошла, па се забављај по вољи.{S} Доста ти је рада целе године.{S} Код тетке се бар одмори.</p> |
обе дотрчаше мојој постељи.</p> <p>„Шта ти је?“ питаше Даница љубећи ме.</p> <p>Гледала сам их |
<p>Питала сам је за узрок.</p> <p>„Шта ти хоћеш од мене?“ викнула је, а очи јој срдито севаше; |
.{S} Сад лези и ти, већ је касно а теча ти је легао, па неможе заспати.{S} И кроз завесу на вра |
ела,</l> <l>Већ је устала,</l> <l>Пољуб ти дала,</l> <l>Отскакутала.</l> <l>А несрећа, ко жена |
та глупост светска.{S} Како и неби, кад ти предпостављају лошију од тебе, само за то, што је уд |
мљи подруми и коморе.</p> <p>„Како живе ти људи?“ мислила сам и поглед ми паде кроз отворен про |
рбу у мени.</p> <p>„Отићићу, тек ако ме ти не љубиш,“ рекао је човек, кога сам некада тако жарк |
смрти!{S} Без тебе ћу отићи тек ако ме ти више не љубиш.“</p> <p>Стресла сам се.{S} Грозна мис |
м носио.“</p> <p>„Мајка тако хоће; биће ти венчана“ рекла сам, а глас ми је зацело морао дрхтат |
е; знам ти назоре.{S} Али промисли се и ти, па буди милостивија.{S} Кажњен сам и онако и сувише |
{S} Сутра ћемо наставити.{S} Сад лези и ти, већ је касно а теча ти је легао, па неможе заспати. |
га поглади по косици.</p> <p>— Како би ти мајка радо учинила радост са једном таком тичицом; с |
а њима пред Богом и светом.{S} Закужави ти један цветак или ти се поболи тичица, па већ се пита |
обично моја тетка из своје собе.{S} Иди ти душо, куд си пошла, па се забављај по вољи.{S} Доста |
светом.{S} Закужави ти један цветак или ти се поболи тичица, па већ се питаш: да није с твоје к |
срећа, ко жена је верна,</l> <l>Пригрли ти та мужића њена </l> <l>Па га љуби, никад се не жури. |
т. ј. да ме је Боривој волео још док си ти овде била.{S} Тада сам га одбила; нисам знала како о |
па буди миран и сретан!</p> <p>Долазак ти је излишан; било би детињарија, а можда и неупутно.{ |
ивши ми руке; „но и ја сам крив, па нек ти буде по жељи.</p> <p>С тим је одјурио из собе.</p> < |
омагала — ти сама.{S} Не корим те; знам ти назоре.{S} Али промисли се и ти, па буди милостивија |
> <p>„То и не тражим; само хоћу и морам ти казати; да немаш право што се срдиш на мене.{S} Ниса |
Одговорила сам му овако:</p> <p>Праштам ти из свег срца.{S} Никада се нисам ни срдила на тебе; |
о лако одевена, а већ се захладило; ево ти мараме.“ Па ме огрте у њу, с таком пажњом, као да са |
>„Милане, иди кући жени и детету.{S} То ти је дужност; а они те и већма воле, него ја.{S} У мен |
реба?“ узвикнуо је дрхћућим гласом, „то ти хоћеш да знадеш?“ Знај дакле. — Застао је и погледао |
ла на тебе; само ме је дуго болело, што ти је вера у мој карактер, моју чистоту онако лабава би |
раг.</p> <p>„Милане, буди човек!{S} Зар ти не знаш да си ожењен? рекла сам трудећи се, да га ум |
p> <p>„По томе би ја била њежна.{S} Зар ти не налазиш да сам сувише осетљива?{S} Душан ме увек |
амо се канда не слаже с истином.{S} Зар ти није већ дневник казао, да се то море хоће и код мен |
тридесет година!“ узвикнуо је шогор зар ти хоћеш тридесету да дочекаш?{S} Ко ће те онда узети?! |
аше: дали и ја тако осећам.</p> <p>„Зар ти то ниси увидио?“ шапутала сам узбуђено ја.</p> <p>„Ј |
ишљење нам се јако разилази; познати су ти његови господски назори, па се може лако десити да м |
душо!{S} Мајка воли децу.{S} Гле, даћу ти јабуку!</p> <p>Док је она с неког орманчића донела ј |
</p> <pb n="162" /> <p>„Не, мајко, нећу ти спомен каљати!{S} Твоја кћи је доста патила, па ће б |
о да иштем рачуна о владању твоме; нећу ти ни љубавника убити; немам права на то, а зацело и ни |
желим добро, а она ми се смеје.{S} Баш ти је данашња младеж неблагородна.</p> <p>— Манте се ви |
.{S} Доста сам патио!{S} Грехом називаш ти моју љубав према теби.{S} А зар није већи грех, да с |
старости </l> <l>Презирали људи;</l> <l>Ти се мртвој смејат немој,</l> <l>Прочитај па суди!</l> |
но,“ рече он ухватив ме нагло за руке; „ти си много патила... патиш и сада.{S} Но буди паметна, |
тановати у једној соби, а што су ближе, тим боље; ко би још тако луд био да крати себи пријатну |
ишљиње о теби?{S} Што буде горе мислио, тим боље!“</p> <p>„Мајка, нађите ми кола; идем сестри о |
о је само доказ, да таке реткости треба тим више штовати! прекидох је и нехотице ја.{S} Лако је |
едао је неко време замишљено крозањ; за тим ми опет приђе.</p> <p>„Остави то,“ рече узевши ми ђ |
} Неко време је замишљено ћутала.{S} За тим се прену, а преко лица јој прелети горак ироничан о |
ла сам му по нешто на глас читати, а за тим сам према свом стрпљењу и пажњи с којом сам читала, |
тргао се, погледао ме испитујући, а за тим уздахнуо, избегавајући одговор на моје брижно питањ |
о за тренутак топло погледао у очи а за тим брзо оборио поглед и збуњено и брзо отпочео какву т |
Већ прво писмо Миланово, што сам га за тим добила, тумачила сам друкчије.{S} Дотле сам свако њ |
лица, богами, баш добро, чула сам ја за тим још и на вратима ходника.</p> <p>Но да се вратим пр |
од прилике нагађала и сама, рече ми за тим.{S} А шта ви мислите о мени?</p> <p>Оборила сам очи |
ше оставила.</p> <p>Дуго сам и тешко за тим боловала.{S} Кад сам оздравила, чула сам, да се оже |
лавне царевине и Јевросиме мајке, пошле тим трагом!{S} Јевросима учи свога сина, краљевића Марк |
— Љубав! љубав! зар је све љубав што се тим светим именом назива?{S} Животињски нагон, сањалачк |
акиња обично су женскиње мање лепе, али тим више даровите, образоване и учене.{S} Оне гледају у |
гов присталица.</p> <p>После смо му тек тим правописом смеле писма писати; а ради веџбања у том |
да ме воле бар у неку руку...</p> <p>С тим отвори и зелени кавез.{S} Аполо и Дијана радосно за |
крив, па нек ти буде по жељи.</p> <p>С тим је одјурио из собе.</p> <p>Како ми је било, тешко ј |
и ради, а ево на рачун разума.{S} Међу тим слабо се ко обзире на савете његове, већ се поводи |
рила је чешће она.</p> <p>Милан је међу тим свршавао науке.{S} Учио је права у П. сваке године |
чно свршила та тема.</p> <p>Ја сам мећу тим то и чекала.{S} И Милана и Боривоја била сам већ за |
т у овом поквареном и леденом свету баш тим особинама спремио.</p> <p>Тако сам проживела детињс |
свагда радо и с вољом испунила.</p> <p>Тим начином зближисмо се ја и Милан још јаче.{S} Често |
е време врлина.</p> <p>— Не разумем шта тиме мислите?</p> <p>— хоћу да кажем, да није баш рђаво |
простакињу, „што се меша са сваким;“ те тиме руши углед кругу, у коме се налази.{S} Така „прост |
раком назива,“ био је мој одговор.{S} И тиме се обично свршила та тема.</p> <p>Ја сам мећу тим |
ни пошла за мене из љубави.{S} Новац и титула: „госпођа докторка“, њезин је идеал...“</p> <p>„ |
особу са мрачном прошлошћу, али светлом титулом и пуним џепом!..</p> <p>Знала сам ту „морску ло |
и блиске родбине.{S} А уз то има велику титулу а мало — новца; приповедао нам једног дана теча. |
еност, љубиће мо то и онда, кад носилац тих врлина у гроб сађе; љубимо ли лепоту спољашњу, она |
х тек по неки сребрнаст дечији гласић и тихо шкрипање шљунка, под теретом дечијих колица, или т |
и онда му се преко усана једва измигољи тихо и неодлучно: волим.</p> <p>— Ето видите, да ја пог |
ше осећа, па више и пати.{S} Ту је опет тихо уздисала.</p> <p>Ви сте зацело много патили? било |
l>Туга да је која — </l> <l>Сунце сија, тица пева,</l> <l>Срце се загрева;</l> <l>Цвеће мири, л |
<l>Туга да је која —</l> <l>Сунце сија, тица пева,</l> <l>Срце се загрева;</l> <l>Цвеће мири, л |
једна жртва није ми била велика, кад се тицала Данке.{S} Васпитала сам је образовала како сам н |
па само нагло дише и дрхће од чезње за тицама.</p> <p>— Бојите се, да не излете? осмехну се ст |
шушта у кавезу Аполона и Дијане.{S} Обе тице очевидно тражише излаза из свога кавеза.{S} На њио |
и смо код старе мајке.{S} Има лепе жуте тице, па све тако, тако чине! — предвари ме „баца“, под |
душе своје; љубила сам их већма него и тице и цвеће и оно китњасто зеленило и плаво небо, што |
ети.</p> <p>— Секо, баца неможе с тобом тичати; боле га ножице! — рече ми мали Милан.{S} Сестре |
по неки варошки свет.{S} Мушки ме се не тиче.{S} Слабо водим рабош о њему.{S} Али женски, женск |
или ново!</p> <p>Што се луксузне ношње тиче, нећу много да говорим.{S} Тог зла бивало је и за |
„За тебе мора бити мртав, па шта те се тиче његово мишљиње о теби?{S} Што буде горе мислио, ти |
, што „баца“ није могао са „секом“ да — тичи.</p> <p>Тетка је далеко изашла пред—а—ме.</p> <p>— |
предвари ме „баца“, подржавајући устима тичије пипкање а рукама лепршање.</p> <p>Сад ми друго н |
ао обично пред подне — стишало.{S} Осим тичијег цвркутања, продирало је сад још кроз ваздух тек |
кужави ти један цветак или ти се поболи тичица, па већ се питаш: да није с твоје кривице?{S} А |
> <p>И ја и Милан играсмо се неко време тичицама.{S} После их старка опет метну у кавезе, заден |
ила је кавез Дамјана и Дамјанке.{S} Обе тичице јој слетише на груди, па се стадоше лепршати и п |
у сваку по парченце шећера.</p> <p>Чим тичице опазише шећер, удесише неку пријатну арију: тек |
јка радо учинила радост са једном таком тичицом; само кад ми неби биле тако одане!{S} Овако ће |
стадоше умиљавати; завидљиво гледећи у тичицу на њезини груди.</p> <p>— Видите суревњивост мог |
преко чела.</p> <p>Настала је несносна тишина.{S} Да је прекинем, механично сам питала:</p> <p |
опет у парку.{S} Око мене беше необична тишина.{S} Сав велико-варошки жагор: хука, звиждукање п |
беху самном овладали.</p> <p>Ту свечану тишину проби гласић малога Милана:</p> <p>— Цицико, куц |
невник.{S} Давно сам опазио да те нешто тишти.{S} Ниси ми се хтела одати, но случај ми је помог |
ности према другоме,“ рекла је старица, то ми беше доказ, да имам посла с поштеном женскињом.{S |
на, па да не прави сметње.</p> <p>Боже, то нисам ни мислила! одјекну ми у души, а ваљда и са ус |
у сечењу.{S} Није ми дала.</p> <p>— Не, то ћу ја урадити, говорила је.{S} Ко зна хоћу ли још ка |
ако рушити своју срећу за рад дужности, то је истина!</p> <p>Старица уздахну и заћута.</p> <p>И |
е радовала, кад је видила рођаку!{S} О, то никад нећу заборавити.{S} Па и сирота рођака још дос |
ебања неби била човек.{S} То није грех; то је на карактерном човеку врлина; показује уз разум и |
ја моја ћерко, игра ту главну улагу!{S} То двоје одређују шта је лепо, шта ли не.{S} Зато и тре |
друге, било би испод достојанства...{S} То ми зацело не би ни она допустила.{S} Та за Бога! — Д |
како да сам чезнула за том руком...{S} То је видите узрок, а не хладно срце.“</p> <p>Старка ућ |
омене.</p> <p>И ја сам много патила.{S} То нека ти је утеха.{S} Али сад је све прошло.{S} Дужно |
жавам, да сам му већ сад симпатична.{S} То би дошло тек доцније, кад би почео примати утиске и |
Хвала, не хвала, смејала се старица.{S} То је тако било од кад је, и биће довека.{S} Права љуба |
тила да љубим човека млађег од себе.{S} То се није слагало с моји назори.{S} Али све бадава; ја |
ако ће ме тек гроб од њих раставити.{S} То су једина створења, која ме још воле...</p> <p>— Зар |
>„Без тога колебања неби била човек.{S} То није грех; то је на карактерном човеку врлина; показ |
едица је браколомство и самоубиство.{S} То видите, мени изгледа врло себично. „Не ћу да живим, |
је што тако говорим, рече она тужно.{S} То показује добро срце или непознавање света. </p> <pb |
године провео је два месеца на дому.{S} То време беше мени и Даници најмилије; једва смо чекале |
шта си машамода, па отвори трговину.{S} То сам ја и мислила, кад сам те дала изучити.{S} Сирота |
<p>„Милане, иди кући жени и детету.{S} То ти је дужност; а они те и већма воле, него ја.{S} У |
p> <p>„Што ћутиш?{S} Реци, да хоћеш.{S} То није грех: жени ћу оставити сво добро моје.{S} Она ћ |
{S} Еквипаж и вранци, кадифа и злато, — то јој је сва жеља и сав идеал!</p> <p>Јесте, ћерко мој |
сама, почела сам плакати.{S} За што? — То нисам знала: само је тако морало бити; срце ми је ки |
рила ме тетка. </p> <pb n="158" /> <p>— То ће те тешко вечерас чути.{S} Има још доста.</p> <p>— |
ђеље. (било је „дивотиздање.")</p> <p>— То су песме Јована Јовановића, нашег узор песника.</p> |
и велика дама, па бива свашта.</p> <p>— То се може свакоме десети и поред најбоље пажње и надзо |
.{S} Друго вам не умем казати.</p> <p>— То је баш ко с Димитријем Обрадовичем.{S} А је ли бар о |
ивим, кад га немам и кад нисам сретна!“ То истина говори очајање, али више и чешће лакоумље и с |
ме од себе.</p> <p>— Шта је то „нешто?“ То ме интересује.</p> <p>— Видим вам из очију.{S} Но то |
и у круговима, у којима је одрастао, а то све болело би га, кад би први љубавни занос прешао; |
и ја мислила, рече она, оборивши очи: а то је и цела истина; само је зло, што после таки ум и т |
роз завесу на врати продире светлост; а то њему квари сан.</p> <p>Учинила сам јој по вољи; била |
и срца треба да веже мужа и жену.{S} А то полско сродство лежи поглавито у сличности карактера |
ам читала; а и откуд?{S} Ја сам стара а то је млађи човек.{S} Кад сам била млада, радо сам чита |
.{S} За то сам незгодна јунакиња.{S} Да то будем, требала сам се убити или поклизнути......{S} |
мираза?...“</p> <p>— Но, но, дабоме да то не сме фалити.{S} Ал тек, тек.</p> <p>— Па зар сам ј |
ем љубити од туђа момка. 0сећала сам да то није више братинска љубав, а невеста ни вереница још |
де припомоћ.</p> <p>Лепим није хтео, за то је суд решио 10 фор. месечно.{S} Могла сам добити и |
рила је она.{S} Ја сам је и дворила; за то ми је оставила сав свој „веш“ и одело.{S} Била је то |
штајте.{S} Лепо је бити попадија.{S} За то ми будите захвални, па га држите за јаку.</p> <p>„Хо |
ништа више! (Ја) нисам била така.{S} За то сам незгодна јунакиња.{S} Да то будем, требала сам с |
угу требало ми је што више посла.{S} За то сам одмах отворила на своју руку радионицу и трговин |
есту, па неби хтели да је уступе.{S} За то су дошли чак овамо:{S} Треба им готовине; иначе има |
остало, привуће их тек постепено.{S} За то и нећу да уображавам, да сам му већ сад симпатична.{ |
ма сам рекла, да сам се давно решила за то, а сада сам добила журан позив од те и те фирме.{S} |
анпут не дође две недеље; било ми је за то време некако чудно и тешко.{S} Питала сам и Душана, |
ма, да тако мора бити.{S} Зар сам је за то одхранила да ми сину убије срећу!“</p> <p>„Али мајко |
л ходите унутра.{S} Ваљда се не ћете за то наћи увређени?{S} Нисам рђава, ако сам сирота!{S} А |
/p> <pb n="141" /> <p>— Ал погреб ће за то бити величанствен?{S} Питаше тетка.</p> <p>— Као оби |
ко ме разуме и ко ме не ће исмејати за то, што сам овако остала.{S} Уседелицу свет обично исме |
својега мужа, а често и својим, тек за то, што у својој чапљастој охолости уображавају, да су |
предпостављају лошију од тебе, само за то, што је удата!{S} Баш као да је брак чистилеште свак |
јадишу га жутом репом и сафраном, ал ја то осетим по мирису, па волим платити новчић два више, |
зна шта сам претрпила док сам написала то неколико хладни и равнодушни речи!</p> <p>Да заборав |
p>Сва сам се стресла, кад сам прочитала то писмо.{S} Дакле с његове стране је љубав а с њене те |
а?!{S} Уздахнула сам, кад сам прочитала то писмо.</p> <p>Одговорила сам му овако:</p> <p>Прашта |
е у Америку.</p> <p>Мирно сам прочитала то писмо, мирно сам га оставила међу друга; само ми је |
за оно време, богатој библиотеци.{S} На то ме је свикао сам теча; у данима одмора и слободним ч |
у ти ни љубавника убити; немам права на то, а зацело и није — један!...</p> <p>„Ми—ла—не!“ прош |
господско одело.{S} Бајаги, гони је на то материнска дужност.{S} Јадно појмање дужности!{S} Пи |
азала; ишла би и ја с тобом, рече ми на то тетка.</p> <p>Рекла сам јој и свој разлог.</p> <p>За |
зачуђено погледала.</p> <p>Он би ми на то за тренутак топло погледао у очи а за тим брзо обори |
е само своје прошлости, а стара сам; па то је.</p> <p>У том захукта другом страном перивоја јед |
ла очију; била сам збуњена.</p> <p>„Шта то везеш?“</p> <p>„Теби кошуљу,“ одговорила сам не погл |
и га.</p> <p>„Па зашто златом?{S} Досад то нисам носио.“</p> <p>„Мајка тако хоће; биће ти венча |
ја га тако волим!“</p> <p>„Прећи ће све то.{S} Ни љубав није увек вечита, тешила сам је.“</p> < |
м чистотом.{S} Увек ми се чинило, да је то моја <hi>прва</hi> и једина љубав.</p> <p>У оба случ |
ешто више“ од дотичних.{S} Дабоме да је то глупост, ал мрежа глупости је велика, па често хвата |
итала сам радознало.{S} Знала сам да је то била Данка.</p> <p>— Дошла је, таман да јој очи скло |
ја.</p> <p>Хтела сам јој рећи, чија је то песма, но она настави:</p> <p>— Добра и оштроумна де |
ote> <p>Старка заћута.</p> <p>— Чија је то песма? питала сам је после неколико тренутака.</p> < |
, а она ми је била у памети.{S} Била је то чудна појава за мене.{S} Није се запослила „вечитом |
у лице јој учини да устанем.{S} Била је то жена у дубокој старости, а смешила се у моменту кад |
вила сав свој „веш“ и одело.{S} Била је то честита и добра душа.{S} Није сирота дуго лежала; са |
, да се њих двоје радо гледе, но она је то до сад увек одрицала.)</p> <p>Чим се венчамо, отпуто |
е био у правом смислу младалачки, па је то на први поглед смешио и чудновато одударало од оштри |
бав код таке врсте матера.{S} Сујета је то, моја ћерко, и више ништа.{S} Хоће заједно са децом |
би дошле саме од себе.</p> <p>— Шта је то „нешто?“ То ме интересује.</p> <p>— Видим вам из очи |
које су нама биле непознате.{S} Кад је то видео; доносио нам је и слао место играчака различит |
о сам их донде имала...</p> <p>— Кад је то природан закон, отпочела сам најпосле, нашто онда то |
тога често и неповерљива.</p> <p>Кад је то видео, хтео је све жртвовати.{S} Но тада је било кас |
куда сам, како живим и т. д.{S} Све је то чинила неком природном искреношћу и неусиљеном учтив |
моле, да јој мртвој опростим.{S} Све је то чинила из превелике љубави према својој деци.{S} А о |
моменту кад сам је погледала; па ме је то збунило.{S} Држала сам, да није сасвим при свести.{S |
ма мени много хладнији.{S} Најпре ме је то болело, после сам тек видила, да је баш та хладноћа |
њојзи њезина спољашњост.{S} Сада ми је то шупље шаренило досадно а живот несносан.{S} Живим са |
ође собом понела.</p> <p>— Каква вам је то књига?{S} Како је лепо увезана, као еванђеље. (било |
>Примила сам понуду.</p> <p>— Ко вам је то?{S} Зацело брат?{S} Па морате ми и ваше име казати.{ |
S} Ни руковали се нисмо, а иначе нам је то био обичај.</p> <p>Дужност ми је била, да га запитам |
није њега, да ме препоручи..{S} Учен је то човек, ал је потрошио много на школе.{S} Отац му, да |
Доситејевих допуштао читати.{S} Био је то Мразовићев „<title>Поучителни магазин за децу</title |
по скамија, протре очи и викне: „Ко је то на среди, нек продужи даље?!“ Тако је видиш било, а |
еменитошћу скопчану?</l> <l>Грех ако је то желити,</l> <l>Ја сам онда црни грешник,</l> <l>Не т |
е баш милило живити.{S} Знам ја како је то кад је човек сам!</p> <p>Сузе јој се засијаше у очим |
з успеха.{S} Све што си успела, само је то, да те сад љубим још већма, а љубићу те и до смрти!{ |
— које сам ја усрећила!</p> <p>Зашто је то тако? — Је ли морало тако бити? — Савест ми је чиста |
и прецењује своју моћ.</p> <p>— Зар је то занос?{S} Зар човек не љуби у животу тек једаред?{S} |
је живот отрован.{S} Доказ томе већ је то, што ниси пошла мојим путем...{S} Преклињем те, опро |
p> <p>— Ништа, ништа, храбрила ме; није то тајна.{S} Сме свако знати; само немојте за мога живо |
сам га неприметно узео и прочитао; није то била проста радозналост, већ нада, да ти можда могу |
коракне кораком права напретка?{S} Мене то интересује.</p> <p>— Пре свега треба праве воље за б |
о исто љуби и чисто се чудила, како пре то увидила нисам.</p> <p>Постала сам и према њему збуње |
S} Зар ти није већ дневник казао, да се то море хоће и код мене да узбурка и колеба?“</p> <p>„Б |
врати прислушкивала, а мајка неће да се то зна; још сам за удадбу млада.{S} Тако је рекла и баб |
вечности.</l> </quote> <p>— Како вам се то допада? питала ме је радознало.</p> <p>— Тако, да би |
нда је дуго морао чекати.</p> <p>Што се то „мој мали филозоф“ дао у посао, кад ми не одговара, |
о и то, само стрпљења сека-Мацо, све ће то доћи на ред; само док почнем седити...</p> <p>— Ето |
беше моја другарица.</p> <p>Тежак беше то тренутак, много тежи и од онога, кад сам се с Милано |
а своје деце ни блиске родбине.{S} А уз то има велику титулу а мало — новца; приповедао нам јед |
тако остала.{S} Доста да ниси удата, и то је довољан разлог, да с неким презирањем о теби гово |
ала, спалила је ту у камину.{S} Каже, и то јој покојница наручила.</p> </div> <!-- </div> --> < |
ељ.{S} Да је требало живот жртвовати, и то би била за њу радо учинила, тако сам је од тога часа |
вину шешира и радњу женског одела.{S} И то сам у Бечу изучила.{S} Радња ми је добро ишла, те не |
гледају, као неке накићеве лучице.{S} И то већ показује неку материнску љубав и старање о деци! |
е само знати, да нећу да се женим.{S} И то ће бити цела парада.“</p> <p>Тај предлог заболео ме |
више светлости и изглед на улицу.{S} И то нешто вреди.{S} Олакшава ми самоћу.{S} Оне друге соб |
је патња није кадра сломити.</p> <p>— И то је само доказ, да таке реткости треба тим више штова |
о се срдиш на мене.{S} Нисам ја крива и то Душан — “</p> <p>Свршити нисам могла, пала ми је на |
р увек непокварена и чиста.{S} Сад је и то друкчије.{S} Сад и момак од 17—20 година не тражи же |
оће усмено да ми одговори?{S} Моћи ће и то; скорим ћу дома.{S} Ове године ћу свести ферерије на |
га умирим.“</p> <p>„Знам.{S} Али знам и то, да сам несретан; преварен и да љубим тек тебе.“</p> |
говом или њезином?</p> <p>Дознала сам и то.{S} При крају године писала ми Даринка измећу остало |
прочитати.</p> <p>— Е да, иде полако и то, само стрпљења сека-Мацо, све ће то доћи на ред; сам |
луд био да крати себи пријатну забаву и то „света ради!“ Зар не пролази и сунце кроз каљава мес |
ти да је упитам.{S} Чинило ми се, да би то питање читаву „историју“ за собом повукло, а одкуд м |
њ; за тим ми опет приђе.</p> <p>„Остави то,“ рече узевши ми ђерђев из руку; „још ми та кошуља н |
ужност, дужност према другоме.{S} Је ли то грех, незнам.{S} Нећу ни да испитујем.{S} Доцне је, |
необична и смеју ми се.{S} Но јесам ли то заслужила?{S} Јесам ли?</p> <p>Догађаји и дела нек г |
у први мах, да ћу умрети, полудети, али то не би ни једно; била сам млада и душевно снажна.{S} |
да га запитам, где је за толико, па ни то нисам могла; осећала сам, да би ме глас одао.</p> <p |
нутака могла сам рећи:</p> <p>„Зашто си то чинио?!“</p> <p>„Зашто? понови гробовским гласом он. |
: дали и ја тако осећам.</p> <p>„Зар ти то ниси увидио?“ шапутала сам узбуђено ја.</p> <p>„Јеса |
ако десило!“</p> <p>Јецала сам читајући то писмо:{S} Жао ми је било жене, која је из љубави пог |
које је мајка такође имала.{S} И ја сам то радо читала, али су ме и друге ствари интересовале; |
рују своју децу сваки дан.{S} Па зар им то никад не пада на памет?{S} Зар се не страше муке и к |
свршила та тема.</p> <p>Ја сам мећу тим то и чекала.{S} И Милана и Боривоја била сам већ забора |
а, сека-Мацо!</p> <p>— Бог с вама! а ко то каже? зато ми је баш и чудо; девојка на свом месту, |
са станице одма сњим у гробље.{S} Тако то бива, кад човек нема своје деце ни блиске родбине.{S |
меју.</p> <p>„Па што се смејеш?{S} Тако то бива.“ рекла је Даница и почела ме утврђивати да је |
истински поштење и искреност, љубиће мо то и онда, кад носилац тих врлина у гроб сађе; љубимо л |
о њему.{S} Али женски, женски!{S} Само то чудо и покор да видите!{S} Кад-кад се само чудим и к |
дреши нас од праве љубави, често нећемо то да увидимо ни да признамо.{S} Обмањујемо сами себе, |
ава „полемика“ о овој или оној теми, но то је ређе бивало; обично смо се у назори слагали; те ј |
ује.</p> <p>— Видим вам из очију.{S} Но то ћу оставити за други пут.{S} Иначе ме други пут неће |
м је увек донео по какву играчку.{S} Но то нас није толико веселило колико његово приповедање о |
S} Лака на смеју, као и на плачу.{S} Но то ваљда није грех, јер сам поред свег тог остала чиста |
Она хоће да има љубљену особу пошто по то; па руши све што јој је на путу; брак се ту гази нот |
ове и решетам ову или ону кућу, као што то чине многе токорсе даме и матере читаве породице.{S} |
а нисам побегла; нисам имала снаге, јер то беше последњи загрљај.{S} После неколико тренутака ј |
а још остала, али код тетке се обично у то доба вечерало па ми се ваљало журити.</p> <p>Опрости |
смирене муштерије...“</p> <p>„Какве су то белешке? читај, бар да чујем.“</p> <p>„С драге воље; |
змишљотина, већ права истина.{S} Све су то разлози, због којих се већина жени и основи брачне с |
љда си могла једног изабрати.{S} Све су то ваљани људи и згодне партије.“</p> <p>„Чекам да дора |
а се да их разумем; видила сам, да течу то весели; а за сироче нема веће среће, него кад може д |
док нисам са ужасом увидела, да је баш то само прегоревање и брига а њему — љубав.</p> <p>Срце |
срце.“</p> <p>„Топло срце.{S} Коме још то треба?!“ узвикнула сам у нехотице.{S} Сетила сам се, |
ла, да би старицу новчано радо помогла (то допуштају „госпоцка“ правила...) али да посетим баба |
l>Не издува чега немаш!</l> </quote> <p>То сам научила од газдаричине девојчице.{S} Учила за ис |
ћао, али се учинио да не види...</p> <p>То ми је било доста.{S} Душу су ми растрзале страшне му |
лабо усрећује и да му је немила.</p> <p>То ме је болело.{S} Док сам се савлађивала, тежио је за |
мице показала гора но што јесам.</p> <p>То је трајало, све док нисам са ужасом увидела, да је б |
ством, уништила сваку човечност.</p> <p>То је моја историја.{S} У колико сам грешила, не могу с |
ну и замишљено гледаше у даљину.</p> <p>То је заголицало и моју радозналост.{S} Желила сам чути |
добро своме зету а њиховом сину.</p> <p>То ми се није допало, али деца се волела а родитељи не |
последњи лист свога дневника...“</p> <p>То је било пре две недеље...“ А румен стида суну ми у л |
е треба?“ узвикнуо је дрхћућим гласом, „то ти хоћеш да знадеш?“ Знај дакле. — Застао је и погле |
н, па зима?!“ шалила сам се ја.</p> <p>„То би их било неколико туцади?“</p> <p>„Толико не, ал ј |
сећала сам, да би ме глас одао.</p> <p>„То је зацело наруџбина?“ рече он, показујући на шешир ш |
си дете, да те држим на крилу!“</p> <p>„То и не тражим; само хоћу и морам ти казати; да немаш п |
>— Зашто ми ниси казала; ишла би и ја с тобом, рече ми на то тетка.</p> <p>Рекла сам јој и свој |
цу донети.</p> <p>— Секо, баца неможе с тобом тичати; боле га ножице! — рече ми мали Милан.{S} |
и ово: „Кад ћеш доћи?{S} Како бих се с тобом радо разговарала, онако, као некада; можда не би |
утао је пламтећим оком. „Остани, имам с тобом да говорим.“ Па ме ухвати око паса и пољуби у чел |
е ношње тиче, нећу много да говорим.{S} Тог зла бивало је и за мог младог доба, али шта велите |
ојност ми је задржала језик од из греда тог.</p> <p>— Гле ви се и не чудите! рече она.{S} Ја са |
те...</p> <p>Згрозила сам се од призора тог и покрила лице рукама.{S} Он их нежно скиде и загле |
овако, нешто са дужности а нешто баш са тог топлог срца и поноса.</p> <p>Дужност ме је често пр |
то ваљда није грех, јер сам поред свег тог остала чиста.{S} Верујте ми, тешко сам грешила.{S} |
воље фрајлице.{S} Ал она се отселила из тог кварта.{S} Баш пре, кад сам била на пошти, питам јо |
>— Тако, да бих волела, да су сви мушки тог мишљења! ...</p> <p>Засмејала се некако чудновато, |
асилна смрт оставља за собом трагове, а тога није смело бити; била би неблагодарност према мајц |
ше осетљива?{S} Душан ме увек кори због тога.</p> <p>Није ми одговорио, само ме гледао.</p> <p> |
а куварица, љутила се до душе увек због тога.</p> <p>— Боже, боже, фрајлице, ала сте непрактичн |
у клици.{S} Зар сам се један пут за рад тога пред њиме хотимице показала гора но што јесам.</p> |
себи лека. </p> <pb n="169" /> <p>Зарад тога дошла сам и амо у Т., чула сам за овдашњег ваљаног |
ајбоље је гошћење.</p> <p>Дабоме да сад тога нема.{S} Чујем каква је сад мода.{S} Усили се, па |
ше толика свота знатан капитал.{S} Сљед тога ретко беше недеље а да није на моји врати закуцао |
аљда да је отерам.{S} Али све заман; од тога тренутка знала сам и осећала, да Милана не љубим т |
n="154" /> <p>Дотле сам била дете, а од тога тренутка девојка.{S} Већ прво писмо Миланово, што |
била за њу радо учинила, тако сам је од тога часа заволела.</p> <p>Помајка ми беше удовица, а и |
>Он је оборио очи и уздахнуо.</p> <p>Од тога доба није ми изјављивао љубав речима, али је сваки |
мужевљев џеп, па има шта да црпи! — Где тога није, дере му кожу с леђа, да накити своју душевну |
често темељ туђој несрећи.{S} Где није тога било, ту је опет требало вршити дужност, дужност п |
е.</p> <p>Опремила сам се за пут, а пре тога отишла и баба-Стани.</p> <p>Кад је чула да одлазим |
ка настави опет:</p> <p>— Било је и пре тога гада и трулежи, али у много мањој мери, Дешавало с |
и ме својој деци.{S} Но ми смо се и без тога брзо сродили.{S} Ја и Даница немогосмо бити ни тре |
рема вама учиниће да га заборавим и без тога.{S} Ох та и ја знадем, да се у богатству лакше и к |
мене да узбурка и колеба?“</p> <p>„Без тога колебања неби била човек.{S} То није грех; то је н |
моју чистоту онако лабава била.{S} Но и тога је давно нестало, па буди миран и сретан!</p> <p>Д |
ературом.{S} Сви дечији писци и песници тога језика, беху заступљени у нашој девојачкој библиот |
и једним и другима подједнако...) Осим тога беху сви прозори отворени и светињом начичкани.{S} |
о добра толико зла и напрасита.{S} Осим тога је била веома славољубива и поносита.</p> <p>Но ни |
домаће и ручне послове.{S} Мене је осим тога дала изучити и машамодлук, модистлук. „Сироче си, |
, да му се нисам исповедала, него место тога отпочела какву згодну шалу, држећи, да је смешно и |
ично одата.{S} Доцније сам видила, да с тога што је волела Душана, надала се сиротица да ћу пос |
имала; али љубав је најосетљивија, па с тога често и неповерљива.</p> <p>Кад је то видео, хтео |
моју примедбу и тужно додала.</p> <p>„С тога ћу пропасти.“</p> <p>Природа јој беше доиста загон |
љуби у чело.{S} Но опет ми је нашла још тога дана кола за *.</p> <p>Кад сам полазила, Даница се |
зи не нађох оне — морске логике.</p> <p>Тога вечера сам раније потражила своју сабу.{S} Рекла с |
војка удала без љубави према момку; али тој погрешци су обично родитељи били узрок; млада срца |
о електрисан застао ми поглед на адреси тој.{S} Познала сам рукопис — Миланов.</p> <p>Задрхтала |
бави.{S} Остала сам да живим, но у кући тој дуже остати нисам могла.{S} Земља је чисто горела п |
ђаџише госпођа Н. Н., сва је сретна и у тој срећи поверљиво ми додаје: да момак можда неби доша |
ову или ону кућу, као што то чине многе токорсе даме и матере читаве породице.{S} Често мислим |
шку, па искали срце на онима, што их је токорсе угостила.{S} Тако се кућа не кући.{S} Тако се р |
а у свету, <pb n="142" /> да се по неке токорсе образоване, отмене „даме“ стиде на улици пружит |
ни! говорила је често она.{S} Дошли сте токорсе у госте, па све књижурине вучете с вама.{S} Ту |
аде, разуме се у шајну.{S} Но тада беше толика свота знатан капитал.{S} Сљед тога ретко беше не |
оју дужност.“</p> <p>Ужаснула сам се од толике одлучности и употребила сву своју снагу и говорн |
озбиљно; већ реци, шта чекаш?{S} Измећу толиких ваљда си могла једног изабрати.{S} Све су то ва |
загонетка.{S} Колко је била енергична, толико нестална, колико снажна толико слаба, а колико д |
ота рођака још доста млада лепа женица, толико је плакала за њом, да сам мислила, поболеће се.{ |
две хиљаде да се запопи.{S} А ви рано, толико зацело имате?{S} Па га сад не упуштајте.{S} Лепо |
S} Мислиће те да сам каква „чегртаљка“; толико вам говорим.{S} Чудно ми је и самој.{S} Кад-кад |
акон, отпочела сам најпосле, нашто онда толико моралисање?{S} На што уздизати сталност и вернос |
пред—а—ме.</p> <p>— Где си, девојко, за толико?{S} Да вам се није што десило? питала је она бри |
ст ми је била, да га запитам, где је за толико, па ни то нисам могла; осећала сам, да би ме гла |
а у својој постељи.</p> <p>Шта си узела толико плакати?“ шапутала јој мајка, но доста гласно; п |
ергична, толико нестална, колико снажна толико слаба, а колико добра толико зла и напрасита.{S} |
ико снажна толико слаба, а колико добра толико зла и напрасита.{S} Осим тога је била веома слав |
нео по какву играчку.{S} Но то нас није толико веселило колико његово приповедање о страном све |
ити из куће, у којој сам толико среће и толико туге доживела!</p> <p>Падало ми је на ум и самоу |
ге собе гледе у ходник, немају зрака ни толико, рече старка, кад нас је у собу увела.</p> <p>Пр |
ења дошао на три хиљаде.{S} Па ако имам толико, да се свршава.{S} Иначе мора казати свекру, јер |
ало ми је полазити из куће, у којој сам толико среће и толико туге доживела!</p> <p>Падало ми ј |
опростите, што сам вас својим бенетањем толико задржала.{S} Бар ће те се кадгод сетити фрајла-С |
ми лист.{S} Невидим добро; ситна је, но толико сам назрела.</p> <p>— Јесте мајко, лист је полит |
То би их било неколико туцади?“</p> <p>„Толико не, ал једно туце још је на реду.{S} Јели по вољ |
аши, па ма иначе како да сам чезнула за том руком...{S} То је видите узрок, а не хладно срце.“< |
што сам га читала.{S} Прочитала сам на том листу: „Застава,“ па видим, да сте и ви Српкиња.</p |
Спољашња лепота?{S} Шта ви разумете под том лепотом?{S} Кинез стеже својој ћерци ногу, да би је |
себичних, на и неморалних жеља баш под том фирмом сакрива!{S} Та зар је један, који се оженио |
је добро и чисто.{S} Намажите комадић и том малом.{S} Из ваше руке радије ће јести. </p> <pb n= |
уби,“ гласио је он.{S} У души ми је при том било некако топло; срце ми је живље почело куцати, |
. — Застао је и погледао ми у очи.{S} У том погледу се јасно огледала — љубав.</p> <p>Срце ми ј |
ије слагао с оним старачким лицем.{S} У том погледу лежала је нека младалачка живахност, помеша |
ми опрости, утврдила га је још већма у том погрешном мишљењу.</p> <p>Мислила сам у први мах, д |
зарад дужности према другима.</p> <p>У том закуца неко на вратима.</p> <p>На старично „слободн |
шлости, а стара сам; па то је.</p> <p>У том захукта другом страном перивоја један жељезнички вл |
рока, погледала сам је и опет.</p> <p>У том старка подиже очи и погледа ме.{S} Сад ми је било с |
рлатана у свету више но икада!</p> <p>— Томе није крива школа ни метод, већ домаће васпитање и |
вет и каквих је људи у њему.{S} Теча се томе радовао; био је сретан што ми је отворио очи, да ј |
!{S} Гле опет смо се нашле.{S} Ко би се томе надо!{S} Ал ходите унутра.{S} Ваљда се не ћете за |
.</hi> </p> <p>Јадна мајко, је си ли се томе надала, кад си своју погрешку сину одала?!{S} Узда |
„Љубав се изнудити не може, а ја сам се томе могао надати још онда, кад си од мене побегла у вр |
, али и твој је живот отрован.{S} Доказ томе већ је то, што ниси пошла мојим путем...{S} Прекли |
тек било измучено и успавано.{S} Доказ томе је, што сам у животу још двапут љубила, истим жаро |
деално створење, ексцентрична биљка или томе подобно.{S} Данашње, модерне јунакиње друкчијег су |
ре читаве породице.{S} Често мислим и о томе, па се кад-и-кад на њих и наљутим, а после мислим: |
е једите, а после ћу вам казати, како о томе мислим.{S} Ви слабо једете! рече она, нудећи ме.{S |
кинем, механично сам питала:</p> <p>„По томе би ја била њежна.{S} Зар ти не налазиш да сам суви |
ом смеле писма писати; а ради веџбања у томе и у немачком језику, захтевао је, да преведемо и п |
ита човека.{S} Изузетака је да боме и у томе.{S} Но будите уверени, да су таки људи у самој ств |
у папир и метнула крај стола.</p> <p>У томе изби на сахату шест.{S} Радо бих била још остала, |
екла сам недижући очију и тако одлучним тоном; да сам се сама тргла од њега.</p> <p>„Вечита заг |
.{S} Куцало је топло и моје срце, можда топлије, но стотину других, а остала сам овако, нешто с |
писму јада, тек да ми нанешену неправду топлим речима олакша.{S} Та он је био мушки, па ако је |
иморала, да своју срећу туђој жртвујем; топло срце није хтело да купује љубав, или само да љуби |
а.{S} Не, ћерко није тако.{S} Куцало је топло и моје срце, можда топлије, но стотину других, а |
рном човеку врлина; показује уз разум и топло срце.“</p> <p>„Топло срце.{S} Коме још то треба?! |
дала.</p> <p>Он би ми на то за тренутак топло погледао у очи а за тим брзо оборио поглед и збуњ |
о беше додато:</p> <quote> <l>Имала сам топло срце,</l> <l>Поред свести здраве;</l> <l>Гадила с |
он.{S} У души ми је при том било некако топло; срце ми је живље почело куцати, но тек за тренут |
је свет.{S} Али данас ми је опет некако топло око срца.{S} Чини ми се, да сам с педесет година |
оказује уз разум и топло срце.“</p> <p>„Топло срце.{S} Коме још то треба?!“ узвикнула сам у нех |
о, нешто са дужности а нешто баш са тог топлог срца и поноса.</p> <p>Дужност ме је често примор |
је тужно.{S} У њезиним очима не беше ни трага од туге.{S} За цело јој не беше жао живота.</p> < |
, чула сам, да су на брзо обоје свршили трагично.{S} Из славољубља и жудње за богатством, лаћа |
смешио и чудновато одударало од оштрих трагова преживелих година, што јој на лицу беху исписан |
о.{S} Али насилна смрт оставља за собом трагове, а тога није смело бити; била би неблагодарност |
е прохте смејати.{S} Нисам ишла обичним трагом — стазом утрвеном, па сам им необична и смеју ми |
е царевине и Јевросиме мајке, пошле тим трагом!{S} Јевросима учи свога сина, краљевића Марка, д |
а и девојке можеш на прсте избројати да траже у мужу ваљан карактер и верна разборита друга.{S} |
мислите о мени?</p> <p>Оборила сам очи, тражећи згодна одговора.{S} Збунило ме њезино питање, а |
јел те?{S} Али и они мене воле, а љубав тражи одзива.{S} Па и правичнији су од људи ...</p> <p> |
чије.{S} Сад и момак од 17—20 година не тражи жену, већ новац. — Није у реду што ћу пред вама, |
ам добро читати научила, а после сам је тражила и у течиној, за оно време, богатој библиотеци.{ |
ш своје имала, претворила сам у новац и тражила себи лека. </p> <pb n="169" /> <p>Зарад тога до |
купује љубав, или само да љуби, већ је тражило у истој мери одзива; а понос ми није допуштао, |
<p>— Хвала, сека-Мацо!{S} Кад дођем да тражим младожењу, послушаћу вас.{S} Сада још нећу.{S} Д |
да те држим на крилу!“</p> <p>„То и не тражим; само хоћу и морам ти казати; да немаш право што |
к сам се савлађивала, тежио је за њом и тражио је, а сад кад је увиђа, избегава сваку изјаву.</ |
ех шта ми је,</l> <l>Или је грех правду тражит,</l> <l>За све друго мало марит?</l> <l>Или је г |
ње.{S} Од ње несме нико — па ни писац — тражити да уме мислити.{S} Она је обично тако безазлена |
чем искушењу не подлежу.{S} Па шта могу тражити од неразумне животиње?!</p> <p>И ја и Милан игр |
сам још један поглед на кућу, па пођох тражити тетку.</p> <p>Нашла сам је с неким познаницима |
Аполона и Дијане.{S} Обе тице очевидно тражише излаза из свога кавеза.{S} На њиово лепршање, д |
ос и љубав борила се у мени.{S} Дуго је трајала борба та, док једног дана не дође до очајања.</ |
ла, те дођох њима у кућу.</p> <p>Док је трајало новца од касније зараде моје поштовали ме, али |
оказала гора но што јесам.</p> <p>То је трајало, све док нисам са ужасом увидела, да је баш то |
оносити.{S} Такова љубав је и трајнија; траје и онда, кад једра плећа љубљене особе спадну и ка |
помоћи од — така савезника?!</p> <p>Док траје новца, левентују обоје и сносе се, нестане ли га, |
пољашњу, она ће нас заносити до год нас траје, па и онда, кад љубљене особе већ не буде.{S} Сам |
и срећу доносити.{S} Такова љубав је и трајнија; траје и онда, кад једра плећа љубљене особе с |
ладнији.{S} Кад сам га питала за узрок, тргао се, погледао ме испитујући, а за тим уздахнуо, из |
е ни мрве љубави за тебе.“</p> <p>Он се тргао, гледећи ме зачуђено.</p> <p>Оборила сам очи.</p> |
Тек кад ме хтеде привући својим прсима, тргла сам се и уступила корак натраг.</p> <p>„Милане, б |
м особама?! узвикнула сам, да се старка тргла.{S} Хвала, на таквој љубави!</p> <p>— Хвала, не х |
у и тако одлучним тоном; да сам се сама тргла од њега.</p> <p>„Вечита загонетко!“ узвикну он, п |
угу, злоћу и лукавство, небих се зацело тргла.{S} Овако је била — необична.</p> <p>— Политика, |
ох у својој машти, беше — Милан.</p> <p>Тргла сам се од те мисли и махнула руком преко чела; ва |
, попин син из оближњег места.{S} Он је трговац а ја машамода, па је баба Мара, његова тетка а |
p> <p>10. март године 18...{S} Проси ме трговац из * По изгледу ваљан и честит човек.{S} Провођ |
сам сматрала за нешто светије од обичне трговачке спекулације, па је ли чудо што се не хтедох б |
ше, па шта ће те више?{S} Прави вашар и трговина!{S} Често бих таки брачни пар споредила са две |
од поштене бабадевојке, која се грозила трговине са срцем и гадила пољупца — без љубави.</p> <p |
дмах отворила на своју руку радионицу и трговину шешира, где сам са две девојке радила неуморно |
ој новац а вешта си машамода, па отвори трговину.{S} То сам ја и мислила, кад сам те дала изучи |
/p> <pb n="166" /> <p>Отворила сам опет трговину шешира и радњу женског одела.{S} И то сам у Бе |
ми је дужност налагала да тако учиним; треба се у младости постарати за старе црне дане.</p> < |
уступе.{S} За то су дошли чак овамо:{S} Треба им готовине; иначе има девојака свуда.“</p> <p>„Х |
Мене то интересује.</p> <p>— Пре свега треба праве воље за бољитак, па онда још нешто, а после |
е брзо поред богатије и лепше; само она треба да је паметна, да је благодарна, па да не прави с |
какво је</hi>.{S} Сродство душе и срца треба да веже мужа и жену.{S} А то полско сродство лежи |
, које сам жарко љубила...</p> <p>„Коме треба?“ узвикнуо је дрхћућим гласом, „то ти хоћеш да зн |
будите добри, па ми је донесите.{S} Не треба ми, ал нека је на окупу; ради других; мени није н |
имате и више, Знате, богатство је да не треба веће.{S} Свега доста, ал што човек више има, више |
ми ђерђев из руку; „још ми та кошуља не треба, па не квари те очи; већ је сумрак.“</p> <p>Устал |
е, смејала се старица.{S} Ко не ради не треба ни да једе.</p> <p>Милан никако да скине очију са |
стирући сто и спремајући ужину; само не треба претеривати.{S} Оно што се у кући нађе и искрен с |
<l>Ја сам онда црни грешник,</l> <l>Не треба му опростити</l> <l>Заслужио је патити.</l> </quo |
еђују шта је лепо, шта ли не.{S} Зато и треба настојати, да се те две особине још у деци управе |
>— И то је само доказ, да таке реткости треба тим више штовати! прекидох је и нехотице ја.{S} Л |
S} Тако је с мајчинском љубављу, а тако треба да буде и код полске истинске љубави.{S} Свуда, г |
це.“</p> <p>„Топло срце.{S} Коме још то треба?!“ узвикнула сам у нехотице.{S} Сетила сам се, да |
е питају: која мати негује децу као што треба?{S} Мисли доста је учинила, кад им је дала живот |
л сирома мора; није поповски син, па му треба бар две хиљаде да се запопи.{S} А ви рано, толико |
де могу нанети несрећу и где ме више не требају...</p> <p>Помишљала сам: шта ће Милан мислити о |
сам незгодна јунакиња.{S} Да то будем, требала сам се убити или поклизнути......{S} Ја......</ |
а.{S} Радњу нисам одмах хтела отворити; требало ми је одмора у сваком погледу.</p> <p>Тек што м |
} Но причекајте, да изађем пред вас.{S} Требало би времена да ме сами нађете.{S} Читав Лавиринт |
моја тетка беше већ давно под земљом, а требало ми је полазити из куће, у којој сам толико срећ |
прилици прави анђео избавитељ.{S} Да је требало живот жртвовати, и то би била за њу радо учинил |
је зараде моје поштовали ме, али кад је требало који новчић потрошити од онога, што сам им покл |
а сам и донела још цвећа. ма да ми није требало.</p> <p>Сад сам била мирнија.{S} Закључила сам |
богата, а имао је и сина, више ми није требало, држала сам да се у писму јада, тек да ми нанеш |
мени кашта на памет, да би баш женскиње требало тако да се запита.{S} Радњом, енергичном радњом |
речма.</p> <p>— Па реците мајко, шта би требало женскиње да чини, да коракне кораком права напр |
о мушки и не почиње онде љубити, где би требало да поштује.{S} Тек мане, недостаци и слабост же |
м женскињом.{S} Друга каментара није ми требало.</p> <p>Дођох и у „жељезничку улицу.“ Из далека |
рећи.{S} Где није тога било, ту је опет требало вршити дужност, дужност према другоме.{S} Је ли |
ни речи!</p> <p>Да заборавим своју тугу требало ми је што више посла.{S} За то сам одмах отвори |
длук, модистлук. „Сироче си, па ти може требати“; говорила је чешће она.</p> <p>Милан је међу т |
зрачак среће озари му лице, али тек за тренутак.{S} Доцније је у таким приликама бивао снужден |
це ми је живље почело куцати, но тек за тренутак; после ме обли румен стида; и свега нестане. „ |
ала ме смешећи се.</p> <p>Ћутала сам за тренутак.{S} Нисам одмах нашла згодна одговора.</p> <p> |
ено погледала.</p> <p>Он би ми на то за тренутак топло погледао у очи а за тим брзо оборио погл |
ше моја другарица.</p> <p>Тежак беше то тренутак, много тежи и од онога, кад сам се с Миланом р |
ди? омачеми се са усана, после неколико тренутака.</p> <p>— Шта да се ради?{S} Добро велите, ће |
рка уздахну и заћута.{S} После неколико тренутака настави опет:</p> <p>— Било је и пре тога гад |
мо неко време обадве.{S} После неколико тренутака, маши се она за лист, што сам га уз себе спус |
еше последњи загрљај.{S} После неколико тренутака је отпутовао.</p> <p>Писма су опет летила од |
/p> <p>— Да, настави она после неколико тренутака ћутања, човек осети потребе да се исповеди, а |
то песма? питала сам је после неколико тренутака.</p> <p>— Моја.{S} Па и опет заћута.{S} И ја |
искрену пресуду?“ питаше после неколико тренутака.</p> <p>„Наравно.{S} Сад ме и боље познајеш.“ |
И ја сам дрхтала.{S} Тек после неколико тренутака могла сам рећи:</p> <p>„Зашто си то чинио?!“< |
да је отерам.{S} Али све заман; од тога тренутка знала сам и осећала, да Милана не љубим тек ка |
4" /> <p>Дотле сам била дете, а од тога тренутка девојка.{S} Већ прво писмо Миланово, што сам г |
одили.{S} Ја и Даница немогосмо бити ни тренутка једна без друге.{S} Милана смо опет обе волеле |
и!“</p> <p>„Сирото моје дете,“ рече она тренутно, па ме загрливши и пољуби у чело.{S} Но опет м |
лом сам хтела да се шалим.</p> <p>Он се трже.</p> <p>„Желиш ли искрену пресуду?“ питаше после н |
Она их руком убриса и настави:</p> <p>— Три дана пред смрт, молила је кућњег газду да телеграфи |
ма.{S} Ове године ћу свести ферерије на три месеца.{S} Већ сам вас жељан а могу учити и код кућ |
стадох богата „партија.“ Стајала сам на три хиљаде, разуме се у шајну.{S} Но тада беше толика с |
иности додаје: да је младожења дошао на три хиљаде.{S} Па ако имам толико, да се свршава.{S} Ин |
ју и од племићке крви, а не машамоду са три четири хиљаде.</p> <p>Да не изгуби наслеђе, предлаг |
S} Она је сирота девојка.{S} Шта је две три стотинице, а он може добити девојку с хиљадама!“</p |
870_C3"> <head>III.</head> <p>Прошло је три године.{S} Од негдашње жарке љубави према Милану ос |
Радња ми је добро ишла, те не прође ни три године а ја постадох богата „партија.“ Стајала сам |
естра.</p> <p>„Имам каде.{S} Нема ми ни тридесет година.“</p> <p>„Нема ти ни тридесет година!“ |
ни тридесет година.“</p> <p>„Нема ти ни тридесет година!“ узвикнуо је шогор зар ти хоћеш тридес |
година!“ узвикнуо је шогор зар ти хоћеш тридесету да дочекаш?{S} Ко ће те онда узети?!“</p> <p> |
ао; но зраци залазећег сунца, падаше на трном окруњену главу Бого-човека, и мени се чини, да ме |
а сам са собом и малог Милана, теткиног трогодишњег синчића.</p> <p>Путем сам и опет размишљала |
е тешко једно дете хранити.{S} Где једу троје, јешће и четворо“, чула сам говорити моју нову по |
тним кућама они прозори, што су равни с тротуаром, прозори обитаћих соба.{S} Дотле сам држала, |
тек једанпут!“</p> <p>Тако сам мислила, трудећи се да своје осећаје утишам и отерам те варљиве |
Зар ти не знаш да си ожењен? рекла сам трудећи се, да га умирим.“</p> <p>„Знам.{S} Али знам и |
/p> <p>Молила сам је да се мене ради не труди, но она ме не хтеде ни слушати.</p> <p>— Гостољуб |
земљиште у ком она ниче, а ретко се ко труди и да је позна.{S} Зато се с њоме и њезиним именом |
ма задубљивала и у сувопарније ствари и трудила се да их разумем; видила сам, да течу то весели |
<p>„Добар бранилац.{S} Али овог пута се трудиш без успеха.{S} Све што си успела, само је то, да |
ем сваки моралан гад а друштвом покор и трулеж!</p> <p>Старка уздахну и заћута.{S} После неколи |
израз.{S} Али кад се неки свет не стиди трулеж подрањивати, што би се ја стидела вама казати, к |
се ја стидела вама казати, какав је тај трулеж.{S} Јелте, да је тако?{S} Па ми не замерите!{S} |
тек оно излечити бар потоњи нараштај од трулежи, која све више хвата корена.{S} Често тако разм |
пет:</p> <p>— Било је и пре тога гада и трулежи, али у много мањој мери, Дешавало се, да је по |
едру па — хрче.{S} Тек на лупу од нашег трчања по скамија, протре очи и викне: „Ко је то на сре |
од мене; радије је у слободним часовима трчкала по другарицама или се склонила где год, па чита |
А како сам сама морала бих полудети или трчкати од једне до друге породице, да пренашам гласове |
, драго дете, па седите!{S} Ето видите, ту вам ја живим.{S} Доста је влажно, ал' бар има више с |
та, на остане чисто?!{S} Тако се ћерко, ту обично мисли и ради, а ево на рачун разума.{S} Међу |
љ туђој несрећи.{S} Где није тога било, ту је опет требало вршити дужност, дужност према другом |
'те...</p> <p>— Ију, како је дебела!{S} Ту нећете никад ни прочитати.</p> <p>— Е да, иде полако |
же мислити — о девојци мојих година!{S} Ту се обично много мисли, јелте?{S} А да ви немислите < |
S} Али ја сам девојка — бабадевојка.{S} Ту се старка горко насмејала.</p> <p>— Бабадевојка! узв |
читала; можда сам већ и заборавила.{S} Ту се опет насмешила.</p> <p>Док је она пажљиво преврта |
сте, па све књижурине вучете с вама.{S} Ту вас ко може видити, а знате, — ко хоће да се жени, п |
о пише.{S} Вади речи из срца и душе.{S} Ту је опет преврнула неколико листова, и пажљиво читала |
е види и више осећа, па више и пати.{S} Ту је опет тихо уздисала.</p> <p>Ви сте зацело много па |
{S} Дужност везује, а срце — хладно.{S} Ту, или се дужност пренебрегне, или — ако је и мрве пон |
у оној вашој лепо везаној песмарици. — Ту се гласно засмејала а очи јој опет узеше онај живахн |
р, и ја сам некада љубила људе, а сад — ту се старка болно и гласно засмеја — сад љубим моје ка |
овању мушког и женског човека.</p> <p>— Ту се мајко, с вама не слажем.{S} Зар је љубав и поштов |
несе 5—6 форината.{S} Дабоме да је онда ту назатка.{S} Онда није ни чудо, што те после оговара; |
другу децу своју.</p> <p>Клица је била ту; и ја сам била чила, окретна и задовољна, као и друг |
и.{S} Укус и фантазија моја ћерко, игра ту главну улагу!{S} То двоје одређују шта је лепо, шта |
ревари у предмету своје љубави, пренаша ту љубав на други достојнији предмет.{S} Исто тако не с |
{S} Учила за испит декламовати.{S} Дође ту мени, па говори, говори, да сам примила већ и ја.</p |
особом као што сам ја.{S} Дабоме да је ту и љубопитства, ал тек је — старка прекиде — тек је и |
њижицу.{S} Кад је прочитала, спалила је ту у камину.{S} Каже, и то јој покојница наручила.</p> |
па руши све што јој је на путу; брак се ту гази нотама, вера издаје а народност продаје.{S} Ниш |
а своју собу?!</p> <p>— Лолица једна, и ту ме издао! — Дала ми старица свој дневник, биографију |
разонодим призвала сам је чешће себи и ту је познао и Боривој.</p> <p>Да је он заволео, јасно |
а.{S} Било ми је срамота, да потврдим и ту ману нашег хваљеног културног века... </p> <pb n="14 |
ј не беше жао живота.</p> <p>— Дакле ни ту се нисам преварила? ви и пишете?{S} Незадовољни сте |
тулом и пуним џепом!..</p> <p>Знала сам ту „морску логику“ понеког женског и мушког „отменог св |
су потчињени разуму.</p> <p>Шта ли сам ту препатила!{S} Па и опет ме није разумео.{S} На брзо |
икле, а после се опет разилазили.{S} Но ту неједнакост изједначило би време и љубав, да само ни |
уши и растрза ми срце.{S} Па кад су већ ту, да их покушам снизити уједно?</p> <p>Тако ћу и чини |
ћута.{S} Изгледало ми, да ће да прекину ту тему а баш ме је почела интересовати.{S} Зато је упи |
итаћих соба.{S} Дотле сам држала, да су ту у земљи подруми и коморе.</p> <p>„Како живе ти људи? |
Знате-ли што о њој? питала сам раделицу ту.</p> <p>— Знам само да је пролетос умрла.{S} Него ак |
ни осећаји беху самном овладали.</p> <p>Ту свечану тишину проби гласић малога Милана:</p> <p>— |
ала сам и Душана, шта је с њим.</p> <p>„Ту је,“ рече ми он „видео сам га и јуче.{S} Паздравио т |
quote> <l>Да је срце како тужно,</l> <l>Туга да је која — </l> <l>Сунце сија, тица пева,</l> <l |
quote> <l>Да је срце како тужно,</l> <l>Туга да је која —</l> <l>Сунце сија, тица пева,</l> <l> |
{S} У њезиним очима не беше ни трага од туге.{S} За цело јој не беше жао живота.</p> <p>— Дакле |
и; срце ми је кипило од смесе радости и туге, среће не среће, наде и неке црне слутње.</p> <p>П |
куће, у којој сам толико среће и толико туге доживела!</p> <p>Падало ми је на ум и самоубиство. |
;</l> <l>Цвеће мири, листа гора,</l> <l>Туге нестат’ мора!</l> </quote> <p>Старка заћута.</p> < |
ао терет преживелих дана, малаксалост и тугу, злоћу и лукавство, небих се зацело тргла.{S} Овак |
нодушни речи!</p> <p>Да заборавим своју тугу требало ми је што више посла.{S} За то сам одмах о |
озори отворени и светињом начичкани.{S} Туда ће се вратити спровод, па се за времена згодно пос |
и ми се није дало да се дадем љубити од туђа момка. 0сећала сам да то није више братинска љубав |
и свога сина, краљевића Марка, да се на туђе не лакоми, па да суди по правди Бога истинога; јер |
ги неке забаве.{S} Лепа забава, која из туђег џепа вади новац, без да си га заслужила!{S} Боље |
да се опрости, зашто — незнам.</p> <p>У туђини сам провела две године у раду и тузи, но време ј |
љно, јер би њезин темељ био често темељ туђој несрећи.{S} Где није тога било, ту је опет требал |
т ме је често приморала, да своју срећу туђој жртвујем; топло срце није хтело да купује љубав, |
и, већ сам их вршила.{S} Нисам разорила туђу, већ своју срећу!{S} Разоравала сам је својевољно, |
вам све. — Другом нисам; не марим да се тужакам, ни да ме жале.{S} Неби ме ни разумели, ал вама |
.</p> <p>Слушала ме је стрпљиво, и тада тужно рече: „Лако је теби, ал у мени као да су две прир |
Чудно вам је што тако говорим, рече она тужно.{S} То показује добро срце или непознавање света. |
</p> <pb n="170" /> <p>Погледала сам је тужно.{S} У њезиним очима не беше ни трага од туге.{S} |
у слику поконе ми матере.{S} Прекорно и тужно гледале су ме те миле очи.{S} Рука ми је задрхтал |
p> <p>Она се смејала на моју примедбу и тужно додала.</p> <p>„С тога ћу пропасти.“</p> <p>Приро |
ека, и мени се чини, да ме те свете очи тужно ал задовољно гледају...</p> <p>Устала сам и целив |
а.{S} А:</p> <quote> <l>Да је срце како тужно,</l> <l>Туга да је која —</l> <l>Сунце сија, тица |
:{S} Јер</p> <quote> <l>Да је срце како тужно,</l> <l>Туга да је која — </l> <l>Сунце сија, тиц |
туђини сам провела две године у раду и тузи, но време је учинило своје; постепено почела сам б |
изгледаше ми у мојој детињској големој тузи и неприлици прави анђео избавитељ.{S} Да је требал |
смо Миланово, што сам га за тим добила, тумачила сам друкчије.{S} Дотле сам свако његово писмо |
;</l> <l>Цвеће мири, листа гора,</l> <l>Туте нестат мора!</l> </quote> <p>— Тај стих, као да ми |
м се ја.</p> <p>„То би их било неколико туцади?“</p> <p>„Толико не, ал једно туце још је на ред |
ко туцади?“</p> <p>„Толико не, ал једно туце још је на реду.{S} Јели по вољи да наставим?“</p> |
ећ веран са ћерком богата поседника П...ћа.{S} Да ли из наклоности, никад нисам дознала.{S} Кло |
илаца је имала врло много; знало се, да ће она бити моја насљедница, а само кућа и земља вредил |
ља.{S} Она радо пристаде и још рече, да ће ми храну давати бесплатно, а са прихода моје „сермиј |
p> <p>Старка ућута.{S} Изгледало ми, да ће да прекину ту тему а баш ме је почела интересовати.{ |
ме излечило?!{S} Ћутала сам, држећи, да ће старица и сама отворити своје срце, ако јој симпатиј |
ала самном нека чама.{S} Држала сам, да ће ми бити скоро крај, па сам све главније успомене све |
околина позна онакву, каква сам.{S} Да ће се нагађати о мени разне гатке, нисам ни тада сумњал |
е чудите! рече она.{S} Ја сам држала да ће те пљенути рукама и побећи од мене.</p> <p>Погледала |
це је у мени дрхтало, па сам осећала да ће задрхтати и рука...</p> <p>Уздахнуо је и махнуо руко |
где ми је Милан казао, да ме воли и да ће ме узети.{S} Изнемогло пала сам на клупу и плакала, |
отворени и светињом начичкани.{S} Туда ће се вратити спровод, па се за времена згодно постирал |
ништа,“ шапутала сам кроз плач; „мајка ће бити задовољна — дужност је одржала победу над срцем |
као и свуда по неки изнимак, али већина ће пропасти.{S} Пример је најбољи васпитач.</p> <p>А гд |
об сађе; љубимо ли лепоту спољашњу, она ће нас заносити до год нас траје, па и онда, кад љубљен |
жени ћу оставити сво добро моје.{S} Она ће ме лако прегорети.{S} Није ни пошла за мене из љубав |
а на измаку.</p> <p>„Још месец, два, па ће и Милан доћи,“ рече једног дана Даница. „Па је л' ма |
но одело или здравље?{S} Питајте га, па ће те чути.{S} У данашњем добу тешко живе и здрав човек |
неколико бележака из мога дневника, па ће те се уверити, да ја познајем те смирене муштерије.. |
аљати!{S} Твоја кћи је доста патила, па ће бити снажна и од сада!{S} Не лежи јунаштво у смрти, |
не требају...</p> <p>Помишљала сам: шта ће Милан мислити о мени, кад тако изненада одлазим?{S} |
је слушкиња још као мало одојче.{S} Шта ће те?{S} Мати велика дама, па бива свашта.</p> <p>— То |
који дан, да је препишем.</p> <p>— Шта ће вам?{S} Ваљда не мислите с њоме на јвност?</p> <p>По |
к и осети таку пресуду света не зна шта ће: да се смеје или да плаче над развалинама правде и с |
рак он шпекулише, она шпекулише, па шта ће те више?{S} Прави вашар и трговина!{S} Често бих так |
ми друштво и забава.{S} Пазите само шта ће радити.</p> <p>Отворила је кавез Дамјана и Дамјанке. |
с — Миланов.</p> <p>Задрхтала сам. „Шта ће сад од мене?{S} Зар није било доста увреде?!{S} А др |
еча. </p> <pb n="141" /> <p>— Ал погреб ће за то бити величанствен?{S} Питаше тетка.</p> <p>— К |
ме други пут нећете посетити...{S} Сад ће најбоље бити, да расечем лубеницу.{S} Ено мали сишао |
лако и то, само стрпљења сека-Мацо, све ће то доћи на ред; само док почнем седити...</p> <p>— Е |
дић и том малом.{S} Из ваше руке радије ће јести. </p> <pb n="145" /> <p>— Зашто; мајко?{S} Ето |
још све добро памтим, а после? — После ће ме можда оставити и памтење, као што су ме заборавил |
S} Но буди паметна, буди снажна а време ће све излечити.“</p> <p>„Мислиш?“ питала сам, тек да н |
овакав никад не почињем.{S} Мислим: не ће ме разумети а могу ме и исмејати.{S} Чудан је свет.{ |
<p>— Као обично код таке господе.{S} Не ће се видети ни кол ни сандук од цвећа и венаца, а прат |
, да има неког, ко ме разуме и ко ме не ће исмејати за то, што сам овако остала.{S} Уседелицу с |
акше ће Боривој стећи гласа а и за мене ће бити боље.{S} Досадан ми је овде цео свет; и ваздух |
у Америку.{S} Тамо у новом свету лакше ће Боривој стећи гласа а и за мене ће бити боље.{S} Дос |
</p> <p>„Повешћемо га с нама.{S} У теби ће имати бољу матер, но у жени, која га је родила, ал н |
и изврсни сродници; надметали се, који ће ме боље разонодити, особито за време мога боловања, |
им; та ја га тако волим!“</p> <p>„Прећи ће све то.{S} Ни љубав није увек вечита, тешила сам је. |
Или хоће усмено да ми одговори?{S} Моћи ће и то; скорим ћу дома.{S} Ове године ћу свести ферери |
ар ти хоћеш тридесету да дочекаш?{S} Ко ће те онда узети?!“</p> <p>„Све муштерије што ме и сад |
о кад ми неби биле тако одане!{S} Овако ће ме тек гроб од њих раставити.{S} То су једина створе |
с хиљадама!“</p> <p>„Сирота Стана, како ће јој бити!“ јецала је поново Даница.</p> <p>„Да боме |
хода моје „сермије“ да се одевам. „Тако ће бар нешто и детету остати, а мени није тешко једно д |
цео свет; и ваздух ме чисто гуши; тамо ће ваљда бити друкчије.“</p> <p>Сва сам се стресла, кад |
Сутра му жељезницом стиже тело.{S} Тамо ће га дочекати родбина са свештенством, па са станице о |
војници, па и сви званичници.{S} Вредно ће бити да видите.</p> <p>Закључисмо, да идемо.</p> <p> |
по ћефу, а оно што ћу написати, довољно ће бити, дај се увиди, је ли „бабадевојка“ заслужила пр |
а ме тетка. </p> <pb n="158" /> <p>— То ће те тешко вечерас чути.{S} Има још доста.</p> <p>— Он |
амо знати, да нећу да се женим.{S} И то ће бити цела парада.“</p> <p>Тај предлог заболео ме и у |
ем добу тешко живе и здрав човек, а што ће да чини таки јадник?!{S} Ништа друго, већ да проклињ |
војим бенетањем толико задржала.{S} Бар ће те се кадгод сетити фрајла-Стане Истинићеве.{S} Ваше |
одитеље, а бићемо обоје сретни.{S} Свет ће само знати, да нећу да се женим.{S} И то ће бити цел |
оле на поду, играло се поред постеље на ћебету једно псетанце и мачка.{S} На столу сам још виде |
оста.</p> <p>— Онда, лаку ноћ!{S} Сутра ћемо наставити.{S} Сад лези и ти, већ је касно а теча т |
ни једног не љубим.</p> <p>— Нисте ме, ћерко, разумели, бар не онако, како сам ја хтела.{S} Ја |
оворим и кад сам остала неудата.{S} Не, ћерко није тако.{S} Куцало је топло и моје срце, можда |
> <p>— Шта да се ради?{S} Добро велите, ћерко.{S} Пада и мени кашта на памет, да би баш женскињ |
— купила га је.</p> <p>— Добро велите, ћерко, рече старица а лице јој узе сетан, да не речем, |
и знају се јунаци.</p> <p>Добро велите, ћерко.{S} Но куда ми одосмо, а хтела сам само рећи, да |
је сва жеља и сав идеал!</p> <p>Јесте, ћерко моја, само животињски полски нагон сада још влада |
бар дан, мајко!</p> <p>— Бог добро дао, ћерко!{S} Гле опет смо се нашле.{S} Ко би се томе надо! |
аке врсте матера.{S} Сујета је то, моја ћерко, и више ништа.{S} Хоће заједно са децом својом да |
змет природни.{S} Укус и фантазија моја ћерко, игра ту главну улагу!{S} То двоје одређују шта ј |
е све мање љубави на свету.{S} Љубав је ћерко, најнежнија и најплеменитија „биљка“ човечија срц |
ава места, на остане чисто?!{S} Тако се ћерко, ту обично мисли и ради, а ево на рачун разума.{S |
е буле или петла за кокоши.{S} Извините ћерко, овај мало драстичан израз.{S} Али кад се неки св |
но брзо их убриса.</p> <p>— Не замерте ћерко.{S} Така сам била од кад сам.{S} Лака на смеју, к |
а сам је неразумевајући.</p> <p>— Јесте ћерко, продужи она; данашње су јунакиње друкчије.{S} Им |
и срамоте пред људима?!</p> <p>Него ви ћерко, и не једете.{S} Ако је по вољи још млека?{S} А е |
киде — тек је и симпатије.{S} Хвала вам ћерко, хвала по сто пути!</p> <p>Сузе јој грунуше из оч |
одлазим, заплакала се.</p> <p>— Збогом ћерко, јецала је загрливши ме; <hi>осећам</hi> да вас в |
После неколико дана био је већ веран са ћерком богата поседника П...ћа.{S} Да ли из наклоности, |
Оче, јеси ли задовољан са својом јадном ћерком?{S} Делала сам по твојој светој заповести и дужн |
ми.{S} Деце у кући није имао; јединицу ћерку беше удао пре 10 година.{S} Он и тетка беху ми др |
ености, него су потчињени, тврдој вољи, ћерци разума.“</p> <p>„Врло појетички; само се канда не |
под том лепотом?{S} Кинез стеже својој ћерци ногу, да би је полепшо а нама су гадне и смешне т |
а а тетка мораде у оближњу варош својој ћерци и зету.{S} У њих беше већ двоје деце, те не беше |
дновато, па рече:</p> <p>— Знала сам да ћете тако рећи.{S} Тако говори младост.{S} Кад неби ни |
Одржали сте реч, а већ сам мислила, не ћете доћи.{S} Но причекајте, да изађем пред вас.{S} Тре |
до!{S} Ал ходите унутра.{S} Ваљда се не ћете за то наћи увређени?{S} Нисам рђава, ако сам сирот |
окружава?{S} Али с мојом приповетком не ћете стећи гласа.{S} Таких „романа“ мало ћете продати.. |
ете стећи гласа.{S} Таких „романа“ мало ћете продати......</p> <p>— Зашто, мајко?</p> <p>— Рећи |
а.{S} Појединости нека замишља свако по ћефу, а оно што ћу написати, довољно ће бити, дај се ув |
м и збуњено пошла из собе.</p> <p>„Куда ћеш?“ шапутао је пламтећим оком. „Остани, имам с тобом |
гробовским гласом он.{S} Погледајме, па ћеш видети.{S} Дуже нисам могао издржати, Па сад ме осу |
а ми Даринка измећу осталог и ово: „Кад ћеш доћи?{S} Како бих се с тобом радо разговарала, онак |
м одбијала.</p> <p>„Шта чекаш?{S} Докле ћеш бирати?“ љутио се често шогор и сестра.</p> <p>„Има |
адовољна; он је тако добар.</p> <p>Рећи ћеш:{S} А Душан? — Њега сам да боме волела, ал сад га н |
иш.{S} Хтела ми показати и пантлике што ћеш метнути на шешир, па извукла место њих из неке кути |
примедбу и тужно додала.</p> <p>„С тога ћу пропасти.“</p> <p>Природа јој беше доиста загонетка. |
р радо ме примише, особито кад чуше, да ћу им плаћати храну.</p> <p>Први ми посао беше, да пише |
остила сам се са старицом, обећавши, да ћу скоро доћи и књижицу донети.</p> <p>— Секо, баца нем |
љењу.</p> <p>Мислила сам у први мах, да ћу умрети, полудети, али то не би ни једно; била сам мл |
м отишла старици.{S} Тетци сам рекла да ћу у парк.{S} Бојала сам се да ми неће допустити тај ко |
је волела Душана, надала се сиротица да ћу посредовати да је узме.{S} Чинила сам све могуће, но |
остила сам се на брзу руку, обећавши да ћу скоро опет доћи.{S} Оне ме задржавала, но остати нис |
не заболеше ме очи, већ је изгледало да ћу вид сасвим изгубити.</p> <p>Радити више нисам смела, |
читам.{S} Док прочитам ову књигу можда ћу и пробати.{S} Није згорег; само ме напомен'те...</p> |
нећу.{S} Сетите се кад-год и мене, а ја ћу се вас сећати до своје смрти!</p> <p>Кад сам лане би |
, па седох опет на клупу.</p> <p>— И ја ћу се одморити, ако допустите? па се спусти уз мене.</p |
е жале.{S} Неби ме ни разумели, ал вама ћу казати.</p> <p>Човек осети по кад-кад потребе да се |
га кажете.{S} На што?{S} Стара сам, па ћу заборавити, а ко зна оћул вас још кадгод видити; но |
руги пут баш нећу.{S} Ал Боже мој — шта ћу онда? ...{S} После ми је тек смешно, па фалим Бога, |
а ми је после и самој смешно.{S} Ал шта ћу? сама сам, па се поред плетива својим мислима разгов |
хладноћа — као у мојој души.</p> <p>Шта ћу данас да забиљежим? — Честитао ми није нико.{S} Ко б |
ма, а љубићу те и до смрти!{S} Без тебе ћу отићи тек ако ме ти више не љубиш.“</p> <p>Стресла с |
осим Данке већ су под земљом.{S} Докле ћу живети и како ћу свршити, не могу знати, ал срце ми |
ривући?</p> <p>— Најпре једите, а после ћу вам казати, како о томе мислим.{S} Ви слабо једете! |
Истинићеве.{S} Ваше име не знам.{S} Не ћу ни да ми га кажете.{S} На што?{S} Стара сам, па ћу з |
видите, мени изгледа врло себично. „Не ћу да живим, кад га немам и кад нисам сретна!“ То истин |
ће и то; скорим ћу дома.{S} Ове године ћу свести ферерије на три месеца.{S} Већ сам вас жељан |
} Реци, да хоћеш.{S} То није грех: жени ћу оставити сво добро моје.{S} Она ће ме лако прегорети |
Доћи ћу мојко, можда још данас.{S} Доћи ћу за цело; само ме сад светина оцепила од мога друштва |
ј очи засузише још већма.</p> <p>— Доћи ћу мојко, можда још данас.{S} Доћи ћу за цело; само ме |
да ми одговори?{S} Моћи ће и то; скорим ћу дома.{S} Ове године ћу свести ферерије на три месеца |
у под земљом.{S} Докле ћу живети и како ћу свршити, не могу знати, ал срце ми каже, да ме Данка |
их покушам снизити уједно?</p> <p>Тако ћу и чинити.{S} Сад још све добро памтим, а после? — По |
е нас нико не зна и не познаје.{S} Тамо ћу те на рукама носити и бићемо обоје сретни.{S} Или ак |
ечењу.{S} Није ми дала.</p> <p>— Не, то ћу ја урадити, говорила је.{S} Ко зна хоћу ли још кад г |
.</p> <p>— Видим вам из очију.{S} Но то ћу оставити за други пут.{S} Иначе ме други пут нећете |
и нека замишља свако по ћефу, а оно што ћу написати, довољно ће бити, дај се увиди, је ли „баба |
ражи жену, већ новац. — Није у реду што ћу пред вама, дететом да кажем, али ко год мало оштрије |
огу,</l> <l>Благ да опрости,</l> <l>Што ћу љубит' тебе само</l> <l>Целе вечности.</l> </quote> |
ледим ране, које је време излечило?!{S} Ћутала сам, држећи, да ће старица и сама отворити своје |
Моја.{S} Па и опет заћута.{S} И ја сам ћутала.{S} Била сам изненађена, и некако чудновато расп |
арица уздахну и заћута.</p> <p>И ја сам ћутала.{S} Чудни осећаји беху самном овладали.</p> <p>Т |
рисала сузе.{S} Неко време је замишљено ћутала.{S} За тим се прену, а преко лица јој прелети го |
мој живот? питала ме смешећи се.</p> <p>Ћутала сам за тренутак.{S} Нисам одмах нашла згодна одг |
страсним речима о својој љубави.</p> <p>Ћутала сам и јецала.{S} Тек кад ме хтеде привући својим |
допустите? па се спусти уз мене.</p> <p>Ћутале смо неко време обадве.{S} После неколико тренута |
а, настави она после неколико тренутака ћутања, човек осети потребе да се исповеди, ал ономе, к |
ам му могла рећи.{S} Примио је понуду и ћутање опет настаде; ја сам радила нервозном хитрином а |
а љубим тек тебе.“</p> <p>„Ћути Милане, ћути!{S} Већ таке речи су грех из уста ожењена човека.< |
преварен и да љубим тек тебе.“</p> <p>„Ћути Милане, ћути!{S} Већ таке речи су грех из уста оже |
з уста ожењена човека.</p> <p>„Нећу, да ћутим.{S} Доста сам патио!{S} Грехом називаш ти моју љу |
</p> <p>„Мислиш?“ питала сам, тек да не ћутим.</p> <p>„Не да мислим, него сам и уверен.{S} Таки |
сам дрхтала као у грозници.</p> <p>„Што ћутиш?{S} Реци, да хоћеш.{S} То није грех: жени ћу оста |
а је повисока слаба старица.{S} Некада, у младости, могла је бити лепа.{S} Црте лица биле су пр |
и био би хладније приман и у круговима, у којима је одрастао, а то све болело би га, кад би прв |
ао: у чијем је срцу прво поникла љубав, у његовом или њезином?</p> <p>Дознала сам и то.{S} При |
јзнбана.“ „Ал не зна ни она да ми каже, у ком је сокаку и који је број куће.{S} Да ми је казала |
мљом, а требало ми је полазити из куће, у којој сам толико среће и толико туге доживела!</p> <p |
лу — да је знаде. — Становала је, вели, у суседству њене некадашње газдарице, поштарке.{S} Свак |
/p> <p>— Видите, рече промуклим гласом, у црвеном кавезу ми је Дамјан и Дамјанка а у зеленом Ап |
а са сваким;“ те тиме руши углед кругу, у коме се налази.{S} Така „простакиња,“ така „распуштен |
само што ме је по кат-кад мучила мисао: у чијем је срцу прво поникла љубав, у његовом или њезин |
различни и појмова о свету.{S} Укратко: у узајмном поштовању мушког и женског човека.</p> <p>— |
иотеци.{S} На то ме је свикао сам теча; у данима одмора и слободним часовима, морала сам му по |
етињству и мене и Даницу) повери ми се; у друштву се све лакше сноси. „Смејао се, но тај смеј ј |
чери много премишљала о свој прошлости; у постељи сам и плакала.{S} Сетила сам се и Милана.{S} |
слика и два лепо бојадисана кавеза.{S} У сваком кавезу скакутао је по један пар веселих канари |
ост; а они те и већма воле, него ја.{S} У мени нема више ни мрве љубави за тебе.“</p> <p>Он се |
вечност.</p> <p>То је моја историја.{S} У колико сам грешила, не могу сама увидети; само знам д |
длучно:</p> <p>„Повешћемо га с нама.{S} У теби ће имати бољу матер, но у жени, која га је родил |
, што га осећаш, не може бити љубав.{S} У животу се љуби тек једанпут!“</p> <p>Тако сам мислила |
гледало је, као да је милује и љубе.{S} У исти мах зашушта у кавезу Аполона и Дијане.{S} Обе ти |
ма су опет летила од једног другоме.{S} У његовим беше мале разлике.{S} И пре су била пуна нежн |
равље?{S} Питајте га, па ће те чути.{S} У данашњем добу тешко живе и здрав човек, а што ће да ч |
ле. — Застао је и погледао ми у очи.{S} У том погледу се јасно огледала — љубав.</p> <p>Срце ми |
није слагао с оним старачким лицем.{S} У том погледу лежала је нека младалачка живахност, поме |
одговор: „Он те љуби,“ гласио је он.{S} У души ми је при том било некако топло; срце ми је живљ |
="170" /> <p>Погледала сам је тужно.{S} У њезиним очима не беше ни трага од туге.{S} За цело јо |
есе неку кутију, па је метну на сто.{S} У њој је било писама сортираних по величини и везаних у |
отишла сам опет да видим баба-Стану.{S} У њезиној соби застала сам неку младу раделицу.{S} Баба |
у оближњу варош својој ћерци и зету.{S} У њих беше већ двоје деце, те не беше места и за мене.< |
„зашто да је збуњен и зашто не долази?“ У својој машти нашла сам и одговор: „Он те љуби,“ гласи |
ицирао је у месту код неког адвоката, а у шогора беше син Душан, с ким се још од пре познавао.< |
и и једни и други.</p> <p>Смејала се, а у погледу указа се онај исти живахни израз, што ме је б |
рујана; глас јој је још већма дрхтао, а у оку блистала се суза.</p> <p>— Ви сте много патили? у |
м још видела једне наочари и плетиво, а у отвореном прозору било је неколико саксија цвећа.{S} |
, онда кад би с њоме заједно пропало, а у даљини се сијао зрачак наде за спас његов.{S} Ми би ј |
рвеном кавезу ми је Дамјан и Дамјанка а у зеленом Аполо и Дијана; а ено мали се игра с Аурором |
ежњом и чежњом, да нам је љубљена особа у близини и да је поседавамо.{S} Али зар се не може љуб |
ђу тим свршавао науке.{S} Учио је права у П. сваке године провео је два месеца на дому.{S} То в |
же сакрити.{S} Видио је шта ми се збива у срцу и зрачак среће озари му лице, али тек за тренута |
ула сам поносито. „Али није нужно да га у мојим очима тако не достојно оцрњујете.{S} Ја не сумњ |
јко, али ја сам од старијих слушала, да у браку понајвише они рђаво живе, што се из љубави узим |
као нека клица вечито у нашем срцу, да у повољним околностима опет избије на површину.{S} Ето |
отврђујући одговор.</p> <p>Дете погледа у мене, па у старицу, и онда му се преко усана једва из |
> <p>Сестра се насмејала, а шогор ваљда у обрану мушких само ми рекао; „Баш ко да је при женидб |
е? осмехну се старица; неће, док сам ја у соби.{S} Могу их баш и на отворен прозор метнути, па |
е као најбоља и најобразованија девојка у месту и околини.</p> <p>Дође време и њезиној удадби.{ |
одма у другој соби а она је и неговала у болести. — Молим вас, дозовите је.</p> <p>Мари-нени б |
, а о себи никад; и ако је често виђала у касапници.{S} Тамо је куповала меса за чорбу себи и „ |
} Знате, што сам ја лане у Парку читала у оној вашој лепо везаној песмарици. — Ту се гласно зас |
ла кандило је горело а Даница је јецала у својој постељи.</p> <p>Шта си узела толико плакати?“ |
надати још онда, кад си од мене побегла у врт.{S} Зато те не корим; али ни после ниси ме морала |
</p> <p>Отргла сам се од њега и побегла у врт.{S} Волела сам га нада све на свету, али ми се ни |
рај, па сам све главније успомене свела у једно; нека ме бар после смрти најближа околина позна |
а волим и њу; доказ је што сам је узела у своју кућу, али да њу узме не могу допустити, већ теб |
; но дошла сам и дома, а она ми је била у памети.{S} Била је то чудна појава за мене.{S} Није с |
о своје смрти!</p> <p>Кад сам лане била у Т., отишла сам опет да видим баба-Стану.{S} У њезиној |
в друг и брат од тетке.{S} Док сам била у дому моје помајке, долазио је чешће са својом мајком. |
е две недеље си једног јутра заборавила у брави кључ од своје собе.{S} Зацело си се журила у ду |
Друго о њој не зна.{S} Мало је говорила у опште, а о себи никад; и ако је често виђала у касапн |
ч од своје собе.{S} Зацело си се журила у дућан.{S} Прошао сам онуда и свратио сам.{S} Код куће |
лно загрли, па се гласно плачући бацила у своју постељу, а мајка ме погладила по челу и рекла н |
> <p>Кад сам полазила, Даница се гушила у сузама, а блистале се сузе и у помајчиним очима; али |
а што је тако анђеоска створа, па дошла у руке нечовеку......{S} Од ње је доста, што је лепа и |
елом кожом!...</p> <p>Старка беше дошла у ватру.</p> <p>— Мора мајко, да игра по њезином такту |
ма, више би хтео, продаје се нека земља у месту, па неби хтели да је уступе.{S} За то су дошли |
штао, да „лижем руку,“ која се могла ма у шали на мене измахнути, или која није осећала <pb n=" |
и?{S} Она је добро зна.{S} Станује одма у другој соби а она је и неговала у болести. — Молим ва |
>Радити више нисам смела, те дођох њима у кућу.</p> <p>Док је трајало новца од касније зараде м |
"> <pb n="136" /> <p>Била сам у гостима у Т.</p> <p>Зна се, да је у гостима човек комотан, па с |
да ми опрости, утврдила га је још већма у том погрешном мишљењу.</p> <p>Мислила сам у први мах, |
у не сипаш, па која вајда?{S} Шарлатана у свету више но икада!</p> <p>— Томе није крива школа н |
ој учини да устанем.{S} Била је то жена у дубокој старости, а смешила се у моменту кад сам је п |
станула пета година од кад сам примљена у кући моје помајке.{S} Једног дана рече ми Даница пове |
лед.{S} Лице ваше остаће ми и без имена у памети.{S} Будите ми здрави и сретни.</p> <p>Старка м |
ће мо то и онда, кад носилац тих врлина у гроб сађе; љубимо ли лепоту спољашњу, она ће нас зано |
исом смеле писма писати; а ради веџбања у томе и у немачком језику, захтевао је, да преведемо и |
енебрегне, или — ако је и мрве понашања у њима — врши се, али како?!{S} Свађа, речкања, пребаци |
одговор.</p> <p>Дете погледа у мене, па у старицу, и онда му се преко усана једва измигољи тихо |
само ме је дуго болело, што ти је вера у мој карактер, моју чистоту онако лабава била.{S} Но и |
и добре тетице.{S} Зар је мало примера у свету, <pb n="142" /> да се по неке токорсе образован |
се она, зато вас „стара природа“ и тера у гроб пре времена.{S} Красан стари метод уз који живеш |
лина, сличност назора и карактера, мора у браку тек благослов и срећу доносити.{S} Такова љубав |
ах хтела отворити; требало ми је одмора у сваком погледу.</p> <p>Тек што ми се почеше ране лечи |
ј површини често ходим и не слутећи шта у њему врије и кува.</p> <p>Љубила сам га, али сам била |
је милује и љубе.{S} У исти мах зашушта у кавезу Аполона и Дијане.{S} Обе тице очевидно тражише |
е сам тек видила, да је баш та хладноћа у понашању доказ оног осећаја, који се појавио и моме с |
ене особе спадну и кад руменило са лица у борби живота нестане!</p> <p>— По вашим речма, спољаш |
о празно.{S} Чинило ми се, да више срца у грудима немам.{S} Сви осећаји ко да ми се следили.</p |
ме оштро на око.</p> <p>Мени јурну крв у лице, те збуњено пођох из собе.</p> <p>„Узећу му Мару |
n="165" /> <p>Упро је очајнички поглед у мене а ја сам дрхтала као у грозници.</p> <p>„Што ћут |
стајала женска прилика.{S} Један поглед у лице јој учини да устанем.{S} Била је то жена у дубок |
убави своје?!</p> <p>Предала сам му све у руке, уговоривши, да ме имају у старости издржавати к |
титра; умро ми је и теча а тетка мораде у оближњу варош својој ћерци и зету.{S} У њих беше већ |
а одем но Данка ме узе за руку и одведе у твоју собу, да ми покаже шешир, што јој га правиш.{S} |
шава ми самоћу.{S} Оне друге собе гледе у ходник, немају зрака ни толико, рече старка, кад нас |
војке можеш на прсте избројати да траже у мужу ваљан карактер и верна разборита друга.{S} Нека |
ала ми, да се венчали и да одмах полазе у Америку.</p> <p>Мирно сам прочитала то писмо, мирно с |
сам у гостима у Т.</p> <p>Зна се, да је у гостима човек комотан, па сам била и ја.</p> <p>Најми |
ивој је имао право, кад је рекао, да је у мени море осећаја, али да су потчињени разуму.</p> <p |
дна не попушта.“</p> <p>„Добра и зла је у нама свима, само је зло што су у теби те особине једн |
ала сам је до подне у бунару.{S} Сад је у газдаричином подруму. — Склоне ми по где што, кад их |
њастија и несташнија од мене; радије је у слободним часовима трчкала по другарицама или се скло |
ице, али тек за тренутак.{S} Доцније је у таким приликама бивао снужден и зловољан.{S} Јасно са |
је из његових усијаних руку.{S} Срце је у мени дрхтало, па сам осећала да ће задрхтати и рука.. |
ем моје љубави према Милану никла ми је у срцу клица сумње у мушку сталност, а понос девојачки |
скопала, ако би хтело одати, како ми је у срцу. — Била сам вулкан, по чијој површини често ходи |
ом приликом дадох му познати како ми је у срцу.{S} Он је видио и осећао, али се учинио да не ви |
сам га оставила међу друга; само ми је у грудима било некако празно, врло празно.{S} Чинило ми |
је чешће са својом мајком.{S} Једном је у нас провео читаве ферије.{S} Боривој; учио је заједно |
у посету.</p> <p>Ја сам везла, а он је у другој соби читао.{S} На једанпут уђе ми у собу и сед |
Сад ме је опет нашао.{S} Практицирао је у месту код неког адвоката, а у шогора беше син Душан, |
! прекидох је и нехотице ја.{S} Лако је у добру добар бити, ал на муци знају се јунаци.</p> <p> |
рака ни толико, рече старка, кад нас је у собу увела.</p> <p>Примила сам понуду.</p> <p>— Ко ва |
али је сваки поглед козивао, како му је у срцу.</p> <p>Дуго сам држала, да се обоје обмањујемо. |
година не тражи жену, већ новац. — Није у реду што ћу пред вама, дететом да кажем, али ко год м |
и румен старац.{S} Дође до душе раније у школу, но што сад учитељи долазе, али прозове нас јед |
а, нађите ми кола; идем сестри од тетке у * рекла сам помајци спремајући своје ствари.</p> <p>„ |
о гледала сам старицу; очи јој се сјале у светом одушевљењу дужности а лице јој облила лака рум |
<l>Без љубави праве.</l> <l>Па зато ме у старости </l> <l>Презирали људи;</l> <l>Ти се мртвој |
чудо; девојка на свом месту, ал не уме у свету да се нађе.{S} Ето код куће, умесими „на супу.“ |
тар баба Ани.{S} Знате, што сам ја лане у Парку читала у оној вашој лепо везаној песмарици. — Т |
ли сте га од мене.{S} Старка га је лане у парку цитирала.</p> <p>Хтела сам наставити читање.</p |
стан створ, већ мртва роба, која остане у дућану, што нема купаца, или што је лошија од остале |
ама наменула.{S} Држала сам је до подне у бунару.{S} Сад је у газдаричином подруму. — Склоне ми |
од побочне собе.</p> <p>— Прими и мене у друштво, смејала се она.{S} Милан ми приповеда, како |
</p> <p>У туђини сам провела две године у раду и тузи, но време је учинило своје; постепено поч |
</p> <p>Најмилија забава беше ми читање у тамошњем врло лепом варошком парку.{S} Сека-Маца, — у |
ору.{S} Немам баш неограничено поверење у њима; слушају ме до душе; већ на оштрији поглед повук |
дошћу узима стан тако усамљено женскиње у друштву са каквим добрим другом; неће становати у јед |
а Милану никла ми је у срцу клица сумње у мушку сталност, а понос девојачки још ме научио, како |
едила са две варалице, које често ступе у савез, да с удвојеном силом још лакше варају и левент |
не могу љубљену особу имати, слепо јуре у пропаст, не обзирући се ни на што.</p> <p>Мајка је ре |
жност налагала да тако учиним; треба се у младости постарати за старе црне дане.</p> <p>Тако са |
и без тога.{S} Ох та и ја знадем, да се у богатству лакше и комотније живе, па нећу да сам му н |
више ми није требало, држала сам да се у писму јада, тек да ми нанешену неправду топлим речима |
оли...{S} Успомена за успоменом ређа се у души и растрза ми срце.{S} Па кад су већ ту, да их по |
} Срце и разум, понос и љубав борила се у мени.{S} Дуго је трајала борба та, док једног дана не |
о жена у дубокој старости, а смешила се у моменту кад сам је погледала; па ме је то збунило.{S} |
.{S} Из простог љубопитства не ступа се у познанство са особом као што сам ја.{S} Дабоме да је |
.“ Стајала сам на три хиљаде, разуме се у шајну.{S} Но тада беше толика свота знатан капитал.{S |
деци управе на прави пут.{S} Кад би се у свету претпостављало здравље болесној уображеној лепо |
легнем моћи пробуђене љубави, кад ми се у машти указа жена с дететом на руци.</p> <p>Обоје ме п |
ра-дан сам била узрујана.{S} Чим сам се у дућану видила сама, почела сам плакати.{S} За што? — |
ми, но то је ређе бивало; обично смо се у назори слагали; те је он моје мишљење тек одобрио или |
оћу да кажем, да није баш рђаво, што се у младости човек заноси и прецењује своју моћ.</p> <p>— |
амо не треба претеривати.{S} Оно што се у кући нађе и искрен срдачан дочек, најбоље је гошћење. |
ам што, или видим какву погрешку што се у свету око мене десила, па онда мислим, мислим, да ми |
о душе; већ на оштрији поглед повуку се у буџак: но природа остаје природа, па се бојим да не б |
рила је често она.{S} Дошли сте токорсе у госте, па све књижурине вучете с вама.{S} Ту вас ко м |
захладило; ево ти мараме.“ Па ме огрте у њу, с таком пажњом, као да сам какво слабо болесно де |
ечија срца и душе.{S} Ретко је земљиште у ком она ниче, а ретко се ко труди и да је позна.{S} З |
еча беше учитељ, као и отац ми.{S} Деце у кући није имао; јединицу ћерку беше удао пре 10 годин |
тила истраживање, кад ми случај притиче у помоћ.</p> <p>— Умр'о је купци барон Д...ч.{S} Сутра |
а!{S} Старка умукну и замишљено гледаше у даљину.</p> <p>То је заголицало и моју радозналост.{S |
човек сам!</p> <p>Сузе јој се засијаше у очима.{S} Она их руком убриса и настави:</p> <p>— Три |
извињавати...{S} Иронија и бол звучаше у последњим старичиним речма.</p> <p>— Па реците мајко, |
лила.{S} Не поверење према мушкима беше у мени већ корена ухватило.{S} Жена ми је била лепа и б |
мање и веће пакетиће.{S} Исто тако беше у њој неколико дењчића другог рукописа; а разметнуто би |
векру, јер он, т. ј. младожења добија и у месту ваљану девојку ал с мање мираза...</p> <p>Преки |
ја сам се касније и сама задубљивала и у сувопарније ствари и трудила се да их разумем; видила |
итати научила, а после сам је тражила и у течиној, за оно време, богатој библиотеци.{S} На то м |
истинским жаром срце загрејало, па ма и у разним особама. </p> <pb n="139" /> <p>— Разним особа |
вођаџише госпођа Н. Н., сва је сретна и у тој срећи поверљиво ми додаје: да момак можда неби до |
{S} Провођаџија поносито отвара врата и у поносу поверљиво додаје: да ми се така срећа неби мож |
е гушила у сузама, а блистале се сузе и у помајчиним очима; али моје око остало је суво; срце м |
орита човека.{S} Изузетака је да боме и у томе.{S} Но будите уверени, да су таки људи у самој с |
е писма писати; а ради веџбања у томе и у немачком језику, захтевао је, да преведемо и по неку |
је.{S} Неки пута ми се чинило, да сам и у Милану љубила тек њега.</p> <p>Крила сам своје осећај |
.{S} Мене ради био би хладније приман и у круговима, у којима је одрастао, а то све болело би г |
ј исти живахни израз, што ме је бунио и у парку.</p> <p>После ме је питала: ко сам, од куда сам |
ила, да је не нађем можда прикривљену и у моје иначе разборите и добре тетице.{S} Зар је мало п |
.</p> <p>Сад ми тек пало у очи, да су и у овој вароши на вишеспратним кућама они прозори, што с |
ментара није ми требало.</p> <p>Дођох и у „жељезничку улицу.“ Из далека сам опазила старицу на |
— Зар је то занос?{S} Зар човек не љуби у животу тек једаред?{S} Та права је љубав вечита!</p> |
оворим.“ Па ме ухвати око паса и пољуби у чело.</p> <p>Отргла сам се од њега и побегла у врт.{S |
она тренутно, па ме загрливши и пољуби у чело.{S} Но опет ми је нашла још тога дана кола за *. |
<p>Нека је просто и њему; није он први у ком је жудња за богатством, уништила сваку човечност. |
заше ми колики је свет и каквих је људи у њему.{S} Теча се томе радовао; био је сретан што ми ј |
.{S} Но будите уверени, да су таки људи у самој ствари „лакша роба“ ...{S} Ти и незнају шта је |
Било је и пре тога гада и трулежи, али у много мањој мери, Дешавало се, да је по неко узео дев |
да ми се следили.</p> <p>Како су живели у „новоме свету,“ никад нисам поуздано дознала.{S} Нису |
кама.{S} Он их нежно скиде и загледа ми у очи.{S} Склопила сам их, да га не видим.{S} Кад сам и |
ругој соби читао.{S} На једанпут уђе ми у собу и седе преко од мене.{S} Нисам дизала очију; бил |
све тајне моје, но Боривој није, те ми у почетку чудно било његово саучешће и старање о мени.< |
е ми је задрхтало, та жена изгледаше ми у мојој детињској големој тузи и неприлици прави анђео |
“ Знај дакле. — Застао је и погледао ми у очи.{S} У том погледу се јасно огледала — љубав.</p> |
p>Боже, то нисам ни мислила! одјекну ми у души, а ваљда и са усана, јер обе дотрчаше мојој пост |
ре две недеље...“ А румен стида суну ми у лице.{S} Чинило ми се, да сам се одала.</p> <p>Срце м |
о тако не силази нама љубав ни с ким ни у гроб.{S} Она остаје као нека клица вечито у нашем срц |
и песници тога језика, беху заступљени у нашој девојачкој библиотеци.{S} За време школског сво |
е није смркло.{S} Тада дође Даница мени у башту.</p> <p>„Што плачеш?“ питала ме са саучешћем.</ |
е неће вијнути у слободу, већ увек мени у собу.{S} Пуштам ја њих, да се по соби пролете; но онд |
еху још исплакане.{S} На једанпут ступи у дућан — Боривој.</p> <p>Уздрхтала сам се као неки кри |
ави, разумите ме добро — ако се превари у предмету своје љубави, пренаша ту љубав на други дост |
ала: да човек, ако се на пример превари у предмету своје љубави, разумите ме добро — ако се пре |
са каквим добрим другом; неће становати у једној соби, а што су ближе, тим боље; ко би још тако |
орен прозор метнути, па се неће вијнути у слободу, већ увек мени у собу.{S} Пуштам ја њих, да с |
ни стадоше умиљавати; завидљиво гледећи у тичицу на њезини груди.</p> <p>— Видите суревњивост м |
а језику, кад ме она запита, показујући у певанији песников лик:</p> <p>— Вреде ли што његова д |
Мајка и Даница беху отишле некој рођаци у посету.</p> <p>Ја сам везла, а он је у другој соби чи |
х старка опет метну у кавезе, заденувши у сваку по парченце шећера.</p> <p>Чим тичице опазише ш |
сам настојала, да тај покренути осећај у њему уништим још у клици.{S} Зар сам се један пут за |
их питања.{S} Тек што им знање на левак у главу не сипаш, па која вајда?{S} Шарлатана у свету в |
не волим; а мој некадашњи нагли одлазак у башту и садашња молба да ми опрости, утврдила га је ј |
стојна сумња о мени.{S} Та да ме је тек у пола волео као ја њега, срце би му казало, да сам чис |
правила.{S} Држа ла је и она, да се тек у додиру са госпоштином и „салонским светом“ човек обра |
о, и тада тужно рече: „Лако је теби, ал у мени као да су две природе; једна добра а друга зла; |
ла тако дуго.</p> <p>— Могуће је.{S} Ал у мене је учитељско грло...</p> <p>— Грло „новога метод |
не достојно оцрњујете.{S} Ја не сумњам у њега, али га љубим из све душе; а та љубав и дужност |
за пут спремљену.</p> <p>Отпутовала сам у Беч, да се тамо боље усавршим у својој струци и да — |
оги ходе,“ рекао је неко; приметала сам у своју обрану.</p> <p>— Манимо се метода, већ брзо ква |
а се не зна!{S} Шест година провела сам у њих.{S} Помајка није правила разлике између мене и св |
RP18870_C0"> <pb n="136" /> <p>Била сам у гостима у Т.</p> <p>Зна се, да је у гостима човек ком |
неуморно.</p> <p>Једног дана радила сам у дућану, кад се врата отворише, а унутра ступи — Милан |
м погрешном мишљењу.</p> <p>Мислила сам у први мах, да ћу умрети, полудети, али то не би ни јед |
што сам још своје имала, претворила сам у новац и тражила себи лека. </p> <pb n="169" /> <p>Зар |
.{S} Коме још то треба?!“ узвикнула сам у нехотице.{S} Сетила сам се, да су ме баш они одбацили |
а још се и не познајемо!“ Узвикнула сам у смеју.</p> <p>„Па што се смејеш?{S} Тако то бива.“ ре |
шира и радњу женског одела.{S} И то сам у Бечу изучила.{S} Радња ми је добро ишла, те не прође |
о и успавано.{S} Доказ томе је, што сам у животу још двапут љубила, истим жаром и истом чистото |
мени рђаво, доказ ми је, што вас видим у мојој соби.{S} Из простог љубопитства не ступа се у п |
х, да се по соби пролете; но онда држим у крилу Марка и Аурору.{S} Немам баш неограничено повер |
лемика.“</p> <p>Хтела сам да је заменим у сечењу.{S} Није ми дала.</p> <p>— Не, то ћу ја урадит |
а свештенством, па са станице одма сњим у гробље.{S} Тако то бива, кад човек нема своје деце ни |
ала сам у Беч, да се тамо боље усавршим у својој струци и да — заборавим.{S} Својима сам рекла, |
ну остала је тек горка успомена; пламен у последњем издисају и ништа више.</p> <p>Да га заборав |
да се светина ускомешала, те хајд и он у гомилу и не знајући зашто! „Великоварошани“ су често |
а.</p> <p>После неког времена дође и он у врт.{S} Преко руке је носио моју мараму.{S} Сад је из |
/p> <p>Што се то „мој мали филозоф“ дао у посао, кад ми не одговара, о оној теми, што сам јој п |
би ми на то за тренутак топло погледао у очи а за тим брзо оборио поглед и збуњено и брзо отпо |
ни разумео.{S} Рекао би ми можда — као у оној песми што је рекао свети Петар баба Ани.{S} Знат |
а мрзну прозори; бура и хладноћа — као у мојој души.</p> <p>Шта ћу данас да забиљежим? — Чести |
ички поглед у мене а ја сам дрхтала као у грозници.</p> <p>„Што ћутиш?{S} Реци, да хоћеш.{S} То |
. </p> <pb n="164" /> <p>Док сам сумњао у тебе, привлачила ме њојзи њезина спољашњост.{S} Сада |
и снажна и од сада!{S} Не лежи јунаштво у смрти, већ у животу.....“</p> <p>Пољубила сам слику с |
еношћу и добротом.</p> <p>Поглед је био у правом смислу младалачки, па је то на први поглед сме |
а и воље за рад, па хајде самном далеко у свет, где нас нико не зна и не познаје.{S} Тамо ћу те |
>Кад смо је сахранили, седила је дубоко у ноћ и читала неку рукописну књижицу.{S} Кад је прочит |
годно постирала.</p> <p>Сад ми тек пало у очи, да су и у овој вароши на вишеспратним кућама они |
екла река времена, носећи и добро и зло у море заборава.</p> <p>Просилаца сам и сад имала: млад |
љубав, или само да љуби, већ је тражило у истој мери одзива; а понос ми није допуштао, да „лиже |
="169" /> <p>Зарад тога дошла сам и амо у Т., чула сам за овдашњег ваљаног доктора очију.{S} Го |
>— Бабадевојка! узвикнула сам, али само у мислима.{S} Пристојност ми је задржала језик од из гр |
утешила.</p> <p>Сахранила је лепо, тамо у варошко гробље.{S} Метнула јој и каменит крст, али бе |
енчамо, отпутоваћемо у Америку.{S} Тамо у новом свету лакше ће Боривој стећи гласа а и за мене |
ију за „анштендиг“ собу.{S} Сад је тамо у оном крају од „ајзнбана.“ „Ал не зна ни она да ми каж |
да телеграфише по неку њену рођаку тамо у Срем.{S} Учинимо јој по жељи и онда је била мирнија.< |
д узбуђења, но од зиме.</p> <p>„Хајдемо у собу, дошла је мајка;“ па ме узе за руку, као и лане |
а.)</p> <p>Чим се венчамо, отпутоваћемо у Америку.{S} Тамо у новом свету лакше ће Боривој стећи |
лети.{S} Провођаџија бар тако тврди, но у својој невиности додаје: да је младожења дошао на три |
ти и љубави.{S} Остала сам да живим, но у кући тој дуже остати нисам могла.{S} Земља је чисто г |
нама.{S} У теби ће имати бољу матер, но у жени, која га је родила, ал не схваћа и занемарује св |
лонила сам се њега и породице му.{S} Но у њему је сад тек беснила „плава крв“. — Осећао се увре |
лепште.“ Те речи звучаше ми непрестано у души; и ја сам остала да живим из дужности и љубави.{ |
и лане што је чинио, те уђосмо заједно у кућу.</p> <p>После два дана је отпутовао.{S} При пола |
ам је срце мртво.{S} Али срце је обично у таквим приликама тек за време успавано, измучено или |
ила још остала, али код тетке се обично у то доба вечерало па ми се ваљало журити.</p> <p>Опрос |
орена.{S} Често тако размишљам, особито у зимњим дугим вечерима.{S} Чујем какав догађај, прочит |
{S} А то полско сродство лежи поглавито у сличности карактера.{S} Разумете ме — карактера! — Те |
об.{S} Она остаје као нека клица вечито у нашем срцу, да у повољним околностима опет избије на |
ет нисам.{S} Деца су као оне биљке, што у сваком земљишту корена хватају; па се и ја брзо навик |
је још на улици пољубила, од среће, што у њојзи не нађох оне — морске логике.</p> <p>Тога вечер |
мужа, а често и својим, тек за то, што у својој чапљастој охолости уображавају, да су „нешто в |
знати, ал срце ми каже, да ме Данка бар у последњем часу оставити неће.{S} Поштује и воли она м |
т у њојзи уживам; видим, да ме воле бар у неку руку...</p> <p>С тим отвори и зелени кавез.{S} А |
ама срећа па и живот љубљене особе, јер у место да себе победи и да та се одрече, она га гони с |
сам са собом а остало оставила да шогор у ред доведе.{S} И Даринка ме је сузним очима испратила |
ам и поглед ми паде кроз отворен прозор у таку једну избицу.{S} И гле! — код прозора је седила |
ољашност?!....</p> <p>Пробудио се понос у мени и ја сам јој одмах одговорила.</p> <p>Одговорила |
она.{S} Није ништа племенито, но и опет у њојзи уживам; видим, да ме воле бар у неку руку...</p |
"137" /> <p>Једног дана читала сам опет у парку.{S} Око мене беше необична тишина.{S} Сав велик |
а — практичност...</p> <p>Била сам опет у парку и чим сам га опазила сетила сам се фрајла-Стане |
на да ме сами нађете.{S} Читав Лавиринт у овој кући!</p> <p>— Скините се, драго дете, па седите |
х, није ни слутио какву ми је будућност у овом поквареном и леденом свету баш тим особинама спр |
је идеал, спољашњи блесак и спољашњост у опште, а последица је браколомство и самоубиство.{S} |
сада!{S} Не лежи јунаштво у смрти, већ у животу.....“</p> <p>Пољубила сам слику своје мајке, к |
са душевним својствима и здрављем, већ у спољашњем блеску.{S} Дубок мужевљев џеп, па има шта д |
ми на памет и изазва још грознију борбу у мени.</p> <p>„Отићићу, тек ако ме ти не љубиш,“ рекао |
и за мене.</p> <p>Закључише, да ме даду у Ву....р некој доброј пријатељици моје добре тетке, да |
ите, образоване и учене.{S} Оне гледају у свет смело, разборито и са самопоуздањем.{S} Све су д |
му све у руке, уговоривши, да ме имају у старости издржавати као рођену матер своју, а док сам |
јуче десило.{S} Успомене најдуже остају у души човечијој.{S} Умотала је књижицу у папир и метну |
се удале, тек да стеку име, да се увију у свилу и кадифу и да варају свог мужа, кад год им се д |
се после отровала, он сјурио себи куглу у чело.{S} Јели истина не могу тврдити; дознала сам тек |
а течи је чисто коса расла, кад сам му у седмој својој години помагала другу децу у читању и п |
клизају све даље и даље док не пропадну у глибу — порока.</p> <p>Друга врста јунакиња, сушта је |
и.{S} Узела сам и перо, када се покрену у мени нека врста сажаљења: „Ако можда не мисли да врећ |
Сви су они таки...“</p> <p>Крв ми јурну у главу.</p> <p>„Разумем!“ узвикнула сам поносито. „Али |
тичицама.{S} После их старка опет метну у кавезе, заденувши у сваку по парченце шећера.</p> <p> |
то се до овог дотерало?!{S} При ступању у брак он шпекулише, она шпекулише, па шта ће те више?{ |
оворила — џаба ти човека!{S} И снови су у своје време врлина.</p> <p>— Не разумем шта тиме мисл |
зла је у нама свима, само је зло што су у теби те особине једнако јаке и тврдоглаве; Та пусти д |
ицу.{S} Кад је прочитала, спалила је ту у камину.{S} Каже, и то јој покојница наручила.</p> </d |
ћих соба.{S} Дотле сам држала, да су ту у земљи подруми и коморе.</p> <p>„Како живе ти људи?“ м |
тишла старици.{S} Тетци сам рекла да ћу у парк.{S} Бојала сам се да ми неће допустити тај корак |
едмој својој години помагала другу децу у читању и писању настављати.</p> <p>Сву душевну храну |
у души човечијој.{S} Умотала је књижицу у папир и метнула крај стола.</p> <p>У томе изби на сах |
тилице на пола пута, или подлегну одмах у почетку.</p> <p>Ретки су људи, које патња није кадра |
писама сортираних по величини и везаних у мање и веће пакетиће.{S} Исто тако беше у њој неколик |
— једна другу.{S} Дође ли једно од њих у било какву неприлику, зар се надати саучешћу, пожртво |
ала премишљати; прва слика што је нађох у својој машти, беше — Милан.</p> <p>Тргла сам се од те |
ођоше и друге ферије и ја се опет нађох у Т.</p> <p>Сека-Мацино место, заузела беше Лиза, те са |
корена хватају; па се и ја брзо навикох у дому свог старог тече е тетке.</p> <p>Теча беше учите |
равље, као што га многе јаднице ево баш у овој вароши -губе; а могла сам и љубави имати, само д |
нас је и Вуковом правопису; био је још у првом зачетку, но он беше његов присталица.</p> <p>По |
д Доситеја Обрадовића, које су биле још у рукопису.</p> <p>Све сам радо читала, но Обрадовићеве |
еба настојати, да се те две особине још у деци управе на прави пут.{S} Кад би се у свету претпо |
знуо.{S} Свака мисао разлази нам се још у основи; ја неразумем њу, а она мене несваћа; страни с |
као да је хтела да ми прочита мисли још у души.</p> <p>— Лудо сам питала, уздахну она.{S} Шта с |
тај покренути осећај у њему уништим још у клици.{S} Зар сам се један пут за рад тога пред њиме |
,“ говорио ми чешће; (секом је звао још у детињству и мене и Даницу) повери ми се; у друштву се |
м искушењу без опирања подлегла.</p> <p>У врту сам се сита исплакала за што, нисам знала ни сам |
цу у папир и метнула крај стола.</p> <p>У томе изби на сахату шест.{S} Радо бих била још остала |
ње зарад дужности према другима.</p> <p>У том закуца неко на вратима.</p> <p>На старично „слобо |
ја <hi>прва</hi> и једина љубав.</p> <p>У оба случаја било је и одзива.{S} Но опет се узели нис |
рошлости, а стара сам; па то је.</p> <p>У том захукта другом страном перивоја један жељезнички |
о да се опрости, зашто — незнам.</p> <p>У туђини сам провела две године у раду и тузи, но време |
узрока, погледала сам је и опет.</p> <p>У том старка подиже очи и погледа ме.{S} Сад ми је било |
но.{S} Сад ме и боље познајеш.“</p> <p>„У тебе је,“ рече он не дижући очију и некаквим меким гл |
с каквим ђаконијама.{S} Често таким, да убија кућу.{S} Дневна заслуга целе породице износи фори |
} Зар сам је за то одхранила да ми сину убије срећу!“</p> <p>„Али мајко, мени изгледа, да и Мил |
Срећа их изневерила, те се материјално убили.{S} Она се после отровала, он сјурио себи куглу у |
ече, она га гони својом страшћу на само убиство и вуче пропаст.{S} Ове врсте јунакиња понајвише |
а о владању твоме; нећу ти ни љубавника убити; немам права на то, а зацело и није — један!...</ |
унакиња.{S} Да то будем, требала сам се убити или поклизнути......{S} Ја......</p> <p>Зачуђено |
ица, отимач и лопов, а често и посредни убица читавих породица.{S} Па сад оне, Српкиње, поносит |
ој се засијаше у очима.{S} Она их руком убриса и настави:</p> <p>— Три дана пред смрт, молила ј |
p>Сузе јој грунуше из очију, но брзо их убриса.</p> <p>— Не замерте ћерко.{S} Така сам била од |
ебе да се исповеди.</p> <p>Застала је и убрисала сузе.{S} Неко време је замишљено ћутала.{S} За |
тек спољашњост на предмету своје љубави уважава, не поштујући његове душевне врлине, тај или се |
е даде прилика.{S} Па и така је видите, уваженија од поштене бабадевојке, која се грозила тргов |
49" /> и лакше „тера кера.“ А колико је уважених госпођа, које се удале, тек да стеку име, да с |
Каква вам је то књига?{S} Како је лепо увезана, као еванђеље. (било је „дивотиздање.")</p> <p> |
убила, истим жаром и истом чистотом.{S} Увек ми се чинило, да је то моја <hi>прва</hi> и једина |
{S} С мајкином исповести одлетила је за увек.{S} Патња је моја тешка, а олакшаће се тек онда, к |
х двоје радо гледе, но она је то до сад увек одрицала.)</p> <p>Чим се венчамо, отпутоваћемо у А |
и вешале му се око врата.{S} Он нам је увек донео по какву играчку.{S} Но то нас није толико в |
> <p>„Прећи ће све то.{S} Ни љубав није увек вечита, тешила сам је.“</p> <p>Није ми хтела веров |
зиш да сам сувише осетљива?{S} Душан ме увек кори због тога.</p> <p>Није ми одговорио, само ме |
е, али чист и још цео.</p> <p>— Деца се увек страше старости, рече спустивши се опет уз мене; а |
а — теткина куварица, љутила се до душе увек због тога.</p> <p>— Боже, боже, фрајлице, ала сте |
кад оно није код ње?{S} Не, она га љуби увек и свуда и ми </p> <pb n="171" /> <p>би је презирал |
ана,“ не би ли је случајно опазила; али увек без успеха.</p> <p>Већ сам била напустила истражив |
оме не шкоди.{S} Ваљане књижевне ствари увек су корисне.{S} Човек постаје читањем таки ствари р |
хопадно;</p> <p>„Знала сам.{S} Та ти си увек била моје разборито добро дете!“</p> <p>Склопила с |
ва смо чекале да дође.{S} Пред њега смо увек далеко истрчале, и вешале му се око врата.{S} Он н |
тељи били узрок; млада срца била су бар увек непокварена и чиста.{S} Сад је и то друкчије.{S} С |
нути, па се неће вијнути у слободу, већ увек мени у собу.{S} Пуштам ја њих, да се по соби проле |
Она ме погледа, преко — сад још већма — увела лица, пролети јој зрачак радости и изненађења.{S} |
толико, рече старка, кад нас је у собу увела.</p> <p>Примила сам понуду.</p> <p>— Ко вам је то |
а него пре.“</p> <p>Узео ме је за руке, уверавјући ме нежним и страсним речима о својој љубави. |
ћутим.</p> <p>„Не да мислим, него сам и уверен.{S} Таки карактери, таке природе не подлежу лако |
човек образовати и оплеменити може.{S} Уверена сам била, да би старицу новчано радо помогла (т |
етака је да боме и у томе.{S} Но будите уверени, да су таки људи у самој ствари „лакша роба“ .. |
ека предаје народу да га распне и поред уверења, да је невин...</p> <p>Она уздахну и оде од пос |
цељ, срамно ме је пред њиме жигосала и уверила га, да га ја не волим; а мој некадашњи нагли од |
бележака из мога дневника, па ће те се уверити, да ја познајем те смирене муштерије...“</p> <p |
>То је трајало, све док нисам са ужасом увидела, да је баш то само прегоревање и брига а њему — |
е растанемо сад, кад сам и по други пут увидео, да смо створени једно за друго?!{S} Да си ме љу |
.{S} У колико сам грешила, не могу сама увидети; само знам да:</p> <quote> <l>Нисам баш ни мног |
е са љубављу, а док први занос пређе па увиди, да сам и ја погрешива — постаћу му равнодушна.“ |
то ћу написати, довољно ће бити, дај се увиди, је ли „бабадевојка“ заслужила презирање и поругу |
сто љуби и чисто се чудила, како пре то увидила нисам.</p> <p>Постала сам и према њему збуњена; |
нас од праве љубави, често нећемо то да увидимо ни да признамо.{S} Обмањујемо сами себе, држећи |
ја тако осећам.</p> <p>„Зар ти то ниси увидио?“ шапутала сам узбуђено ја.</p> <p>„Јесам.{S} Ал |
еће бити лако.{S} Али ако буде паметна, увидиће и сама, да тако мора бити.{S} Зар сам је за то |
и ко год мало оштрије погледа по свету, увидиће, да је тако. </p> <pb n="146" /> <p>— Већ и тај |
жио је за њом и тражио је, а сад кад је увиђа, избегава сваку изјаву.</p> <p>Био ми је загонетк |
није ни чудо, што те после оговара; не увиђа своју погрешку, па искали срце на онима, што их ј |
родитеља, особито матера.{S} Зар оне не увиђају, каква одговорност лежи на њима пред Богом и св |
волела, но ни он није за мене; све више увиђам, да је лакоуман и не постојан, а и мишљење нам с |
које се удале, тек да стеку име, да се увију у свилу и кадифу и да варају свог мужа, кад год и |
ће сад од мене?{S} Зар није било доста увреде?!{S} А друго за цело неће.{S} Та сада има још же |
арада.“</p> <p>Тај предлог заболео ме и увредио до дна душе моје.{S} Чинило ми се, да се и он с |
н ми је писао и молио ме да му опростим увреду што ми је нанео.{S} Мајка је пре кратког времена |
жеш ли ми опростити ону гадну, ону црну увреду.{S} Невин сам, али и твој је живот отрован.{S} Д |
ад тек беснила „плава крв“. — Осећао се увређен, па из освете газио ми углед где год је могао.{ |
унутра.{S} Ваљда се не ћете за то наћи увређени?{S} Нисам рђава, ако сам сирота!{S} А колико с |
сећао се увређен, па из освете газио ми углед где год је могао.{S} Доказа, да ме није разумео а |
, „што се меша са сваким;“ те тиме руши углед кругу, у коме се налази.{S} Така „простакиња,“ та |
оју снагу и говорничку моћ, да подигнем углед матере детета његовог и да им га опет вратим.</p> |
{S} На брзо се оженио, па ми и он газио углед где год је могао.{S} Био је као и сви други.{S} Н |
оје?!</p> <p>Предала сам му све у руке, уговоривши, да ме имају у старости издржавати као рођен |
искали срце на онима, што их је токорсе угостила.{S} Тако се кућа не кући.{S} Тако се разорава. |
а само успомена.{S} С те стране није ми удадба ништа пречила, ал опет нисам мога да се решим за |
и околини.</p> <p>Дође време и њезиној удадби.{S} Просилаца је имала врло много; знало се, да |
, а мајка неће да се то зна; још сам за удадбу млада.{S} Тако је рекла и баба-Мари.</p> <p>Ниса |
чила, ал опет нисам мога да се решим за удадбу по рачуну.{S} Егзистенцију сам себи осигурала а |
је и обратних случајева, да се девојка удала без љубави према момку; али тој погрешци су обичн |
налост.{S} Желила сам чути, што се није удала, али нисам имала од важности да је упитам.{S} Чин |
, па је умрла код Данице, која се давно удала.</p> <p>„Опрости јој Стано као што јој и ја прашт |
“ А колико је уважених госпођа, које се удале, тек да стеку име, да се увију у свилу и кадифу и |
е у кући није имао; јединицу ћерку беше удао пре 10 година.{S} Он и тетка беху ми драги родитељ |
љају лошију од тебе, само за то, што је удата!{S} Баш као да је брак чистилеште сваког душевног |
за што си тако остала.{S} Доста да ниси удата, и то је довољан разлог, да с неким презирањем о |
је ли чудо што се не хтедох без љубави удати?!{S} А за љубав, чинило ми се да ми је срце мртво |
аралице, које често ступе у савез, да с удвојеном силом још лакше варају и левентују, али чим с |
ећера.</p> <p>Чим тичице опазише шећер, удесише неку пријатну арију: тек кад су је свршиле, поч |
кнут је био на комотан живот и раскошну удобност, коју неби могао имати, кад би се наслеђа одре |
сад имала: младих и старијих, момака и удоваца, богатих и сиромашних, учених и дресиратих; сам |
а часа заволела.</p> <p>Помајка ми беше удовица, а имала је двоје деце, Даницу и Милана.{S} Дан |
вратима.</p> <p>На старично „слободно,“ уђе нека по изгледу отмена госпа.{S} Дошла је да наручи |
је у другој соби читао.{S} На једанпут уђе ми у собу и седе преко од мене.{S} Нисам дизала очи |
зе за руку, као и лане што је чинио, те уђосмо заједно у кућу.</p> <p>После два дана је отпутов |
аћа и занемарује своју дужност.“</p> <p>Ужаснула сам се од толике одлучности и употребила сву с |
</p> <p>То је трајало, све док нисам са ужасом увидела, да је баш то само прегоревање и брига а |
ност.{S} Зар је човек рођен тек да само ужива?{S} Зар он нема племенитија позива?{S} Истина је |
Није ништа племенито, но и опет у њојзи уживам; видим, да ме воле бар у неку руку...</p> <p>С т |
већ се поводи за срцем и одаје љубавном уживању без борбе и устезања......</p> <p>Осећаји су им |
породице износи форинта или две а једна ужина изнесе 5—6 форината.{S} Дабоме да је онда ту наза |
Него и ја сам красна домаћица.{S} Време ужини већ прошло, а ја вам ништа не износим.{S} Морате |
говорила је застирући сто и спремајући ужину; само не треба претеривати.{S} Оно што се у кући |
нема своје деце ни блиске родбине.{S} А уз то има велику титулу а мало — новца; приповедао нам |
нутака, маши се она за лист, што сам га уз себе спустила.</p> <p>— Неће те ми замерити, извињав |
ста гласно; постеље су им стојале једна уз другу. „Ја волим и њу; доказ је што сам је узела у с |
гроб пре времена.{S} Красан стари метод уз који живеше учитељи 80—90 година!{S} Још и данас се |
на карактерном човеку врлина; показује уз разум и топло срце.“</p> <p>„Топло срце.{S} Коме још |
орно.</p> <p>Поруменила сам и стисла се уз њезино раме; била би је још на улици пољубила, од ср |
малога.</p> <p>Дете се још јаче приљуби уз мене, гледећи је неповерљиво.</p> <p>— Бојиш се мајк |
е одморити, ако допустите? па се спусти уз мене.</p> <p>Ћутале смо неко време обадве.{S} После |
страше старости, рече спустивши се опет уз мене; али само с почетка.{S} После обично постану до |
н израз.{S} Зар се данас склапа брак из узајамне љубави, поштовања и познавања?!{S} Не, никако |
румена лица, већ којој је главни основ узајмио поштовање душевних врлина, сличност назора и ка |
злични и појмова о свету.{S} Укратко: у узајмном поштовању мушког и женског човека.</p> <p>— Ту |
p>„Зар ти то ниси увидио?“ шапутала сам узбуђено ја.</p> <p>„Јесам.{S} Али ја сам сумњао,“ па х |
p> <p>Ја сам заиста дрхтала, но више од узбуђења, но од зиме.</p> <p>„Хајдемо у собу, дошла је |
а стајао је предамном блед и дрхћући од узбуђења.</p> <p>И ја сам дрхтала.{S} Тек после неколик |
казао, да се то море хоће и код мене да узбурка и колеба?“</p> <p>„Без тога колебања неби била |
сам да затворим прозор; а мали се Милан узверио, очице му се застаклиле, па само нагло дише и д |
гла од њега.</p> <p>„Вечита загонетко!“ узвикну он, пустивши ми руке; „но и ја сам крив, па нек |
p> <pb n="139" /> <p>— Разним особама?! узвикнула сам, да се старка тргла.{S} Хвала, на таквој |
горко насмејала.</p> <p>— Бабадевојка! узвикнула сам, али само у мислима.{S} Пристојност ми је |
<p>„Топло срце.{S} Коме још то треба?!“ узвикнула сам у нехотице.{S} Сетила сам се, да су ме ба |
Крв ми јурну у главу.</p> <p>„Разумем!“ узвикнула сам поносито. „Али није нужно да га у мојим о |
>„Красан пар, а још се и не познајемо!“ Узвикнула сам у смеју.</p> <p>„Па што се смејеш?{S} Так |
тао је прекорним гласом.</p> <p>„Кога?“ узвикнула сам и дигла очи.</p> <p>„Опрости“ рече он пру |
.“</p> <p>„Нема ти ни тридесет година!“ узвикнуо је шогор зар ти хоћеш тридесету да дочекаш?{S} |
ам жарко љубила...</p> <p>„Коме треба?“ узвикнуо је дрхћућим гласом, „то ти хоћеш да знадеш?“ З |
Остало је женскиње ограничено, а оно се узвисило над њиме, па нико не замера.{S} С радошћу узим |
мо судбином, но таки карактери умеју се узвисити над једним и другим.{S} Патња често већма чели |
љу преде.“ Само великани, само изузетци узвишују се и поред патње.{S} Обични људи застају поред |
и још у души.</p> <p>— Лудо сам питала, уздахну она.{S} Шта се може мислити — о девојци мојих г |
друштвом покор и трулеж!</p> <p>Старка уздахну и заћута.{S} После неколико тренутака настави о |
оред уверења, да је невин...</p> <p>Она уздахну и оде од постеље.</p> <p>Како ми је било, даје |
дужности, то је истина!</p> <p>Старица уздахну и заћута.</p> <p>И ја сам ћутала.{S} Чудни осећ |
итала сам усиљено смешећи се.</p> <p>Он уздахну. „Хтео сам рећи, да би моја помоћ била незнатна |
ти.{S} Тако ми се бар чинило.</p> <p>Он уздахну и оде прозору.{S} Гледао је неко време замишљен |
да нисам ништа читала!{S} Старка тешко уздахну и отвори књигу.</p> <p>— Зашто, мајко?{S} Ја др |
, кад си своју погрешку сину одала?!{S} Уздахнула сам, кад сам прочитала то писмо.</p> <p>Одгов |
иним именом и тера — швиндлерај.</p> <p>Уздахнула сам и оборила очи, не рекавши јој ништа.{S} Б |
ом заклања...</p> <p>Он је оборио очи и уздахнуо.</p> <p>Од тога доба није ми изјављивао љубав |
ао се, погледао ме испитујући, а за тим уздахнуо, избегавајући одговор на моје брижно питање о |
ко време је тако стајао.{S} Затим тешко уздахнуо, спустио руке са лица и рекао одлучно:</p> <p> |
сећала да ће задрхтати и рука...</p> <p>Уздахнуо је и махнуо руком преко чела.</p> <p>Настала ј |
нашто онда толико моралисање?{S} На што уздизати сталност и верност као врлину?</p> <p>— Дабоме |
, речкања, пребацивање, гунђање, плач и уздисаји свакидашњи су гости таког брака.</p> <p>Па из |
ећа, па више и пати.{S} Ту је опет тихо уздисала.</p> <p>Ви сте зацело много патили? било ми ве |
еданпут ступи у дућан — Боривој.</p> <p>Уздрхтала сам се као неки кривац.{S} И он је био збуњен |
дајући ока са мене.{S} Кад сам свршила, узе ме за руке и нежно рече:</p> <p>„Добар бранилац.{S} |
Данка.{S} Хтео сад да одем но Данка ме узе за руку и одведе у твоју собу, да ми покаже шешир, |
„Хајдемо у собу, дошла је мајка;“ па ме узе за руку, као и лане што је чинио, те уђосмо заједно |
велите, ћерко, рече старица а лице јој узе сетан, да не речем, болан израз.{S} Зар се данас ск |
целарију и отпочне радити,” рече мајка, узевши ме оштро на око.</p> <p>Мени јурну крв у лице, т |
<p>— Не, душо, врло ме занима, рече она узевши с ормана котарчицу с бресквама, ал доста си на г |
сам очи.</p> <p>„Шалиш ли се? питао је узевши ме опет за руке.</p> <p>„Не шалим се“, рекла сам |
ми опет приђе.</p> <p>„Остави то,“ рече узевши ми ђерђев из руку; „још ми та кошуља не треба, п |
<p>Хтела сам га не отворено вратити.{S} Узела сам и перо, када се покрену у мени нека врста саж |
гу. „Ја волим и њу; доказ је што сам је узела у своју кућу, али да њу узме не могу допустити, в |
јецала у својој постељи.</p> <p>Шта си узела толико плакати?“ шапутала јој мајка, но доста гла |
ли још кад год сећи.{S} Ову сам за вас узела.{S} Ја их не једем.{S} Вруће не ваљају, а од хлад |
случаја било је и одзива.{S} Но опет се узели нисмо, а све зашто:</p> <p>Први је био богат и из |
p> <p>Волео је другу, коју је доцније и узео.</p> <p>Кад је приметила Душанову равнодушност, из |
мањој мери, Дешавало се, да је по неко узео девојку због мираза.{S} Исто тако, бивало је и обр |
евник.{S} Опрости што сам га неприметно узео и прочитао; није то била проста радозналост, већ н |
бим хиљаду пута већма него пре.“</p> <p>Узео ме је за руке, уверавјући ме нежним и страсним реч |
тридесету да дочекаш?{S} Ко ће те онда узети?!“</p> <p>„Све муштерије што ме и сад ишту.{S} С |
и је Милан казао, да ме воли и да ће ме узети.{S} Изнемогло пала сам на клупу и плакала, док се |
ко је мене морао презрети, зар је морао узети ону, коју не воле?...</p> <p>Тако сам мислила, па |
лице, те збуњено пођох из собе.</p> <p>„Узећу му Мару Базићеву; има пет хиљада одмах на венчању |
— Ту се гласно засмејала а очи јој опет узеше онај живахни младалачки израз. — Баш враг тај пес |
д њиме, па нико не замера.{S} С радошћу узима стан тако усамљено женскиње у друштву са каквим д |
ајвише они рђаво живе, што се из љубави узимају?</p> <p>— Љубав! љубав! зар је све љубав што се |
ала се сиротица да ћу посредовати да је узме.{S} Чинила сам све могуће, но он није осећао симпа |
одице.{S} Кад је изјавио, да хоће да ме узме, хтедоше га родитељи искључити из наслеђа.{S} Хтел |
18870_C1"> <head>I.</head> <p>— Како се узме.{S} Гладовала нисам никад.{S} Нисам морала ни по ф |
то сам је узела у своју кућу, али да њу узме не могу допустити, већ тебе ради.{S} Она је сирота |
још ово парченце хлеба са маслом.{S} Та узмите, тек сте га коштали!{S} Немојте гледати на мене. |
женскиња њих привлачи; врлине се обично узносе, хвале, цене и поштују тек устима, речма, а срце |
е врсте.</p> <p>Прва и најновија врста, узор јунакиња обично су женскиње мање лепе, али тим виш |
>— То су песме Јована Јовановића, нашег узор песника.</p> <p>— Нисам читала; а и откуд?{S} Ја с |
метно хладнији.{S} Кад сам га питала за узрок, тргао се, погледао ме испитујући, а за тим уздах |
уба према мени.</p> <p>Питала сам је за узрок.</p> <p>„Шта ти хоћеш од мене?“ викнула је, а очи |
чезнула за том руком...{S} То је видите узрок, а не хладно срце.“</p> <p>Старка ућута.{S} Изгле |
ли тој погрешци су обично родитељи били узрок; млада срца била су бар увек непокварена и чиста. |
те би ме и нехотице почео сматрати као узрок своје несреће.</p> <p>Опет се поновиле препаћене |
им обична старачка појава?“ Да би нашла узрока, погледала сам је и опет.</p> <p>У том старка по |
у сањала...</p> <p>И сутра-дан сам била узрујана.{S} Чим сам се у дућану видила сама, почела са |
...</p> <p>Старица престаде.{S} Била је узрујана; глас јој је још већма дрхтао, а у оку блистал |
оде кавезима.{S} Била је очевидно јако узрујана.</p> <p>— Видите, рече промуклим гласом, у црв |
на посуђа.{S} На шифонеру је било доста уједно сложених књига, а о зидовима је висио један стар |
Па кад су већ ту, да их покушам снизити уједно?</p> <p>Тако ћу и чинити.{S} Сад још све добро п |
оћи пробуђене љубави, кад ми се у машти указа жена с дететом на руци.</p> <p>Обоје ме прекорно |
и други.</p> <p>Смејала се, а у погледу указа се онај исти живахни израз, што ме је бунио и у п |
Даница љубећи ме.</p> <p>Гледала сам их укоченим погледом.{S} На послетку ми грунуше сузе, те о |
и сасвим различни и појмова о свету.{S} Укратко: у узајмном поштовању мушког и женског човека.< |
жности човека; ал муке су велике, па ме укрепи и сачувај од даљег искушења!“</p> <p>Нико ми ниј |
мо нису богаљеви или измет природни.{S} Укус и фантазија моја ћерко, игра ту главну улагу!{S} Т |
и фантазија моја ћерко, игра ту главну улагу!{S} То двоје одређују шта је лепо, шта ли не.{S} |
отворити своје срце, ако јој симпатије улевам и ако осећа потребу да се коме изјада.</p> <p>Ст |
орсе образоване, отмене „даме“ стиде на улици пружити руку и јавити се и на блиским рођацима св |
{S} Он није чуо тај јаук; био је већ на улици.</p> <p>Скочила сам, да га задржим, да му све каж |
ла се уз њезино раме; била би је још на улици пољубила, од среће, што у њојзи не нађох оне — мо |
н упутила с тетком жељезници, једва смо улицом пролазиле, тако је светина нагрнула на станицу. |
ал' бар има више светлости и изглед на улицу.{S} И то нешто вреди.{S} Олакшава ми самоћу.{S} О |
и требало.</p> <p>Дођох и у „жељезничку улицу.“ Из далека сам опазила старицу на прозору.{S} Че |
нстко земљеописаније</title>“ и „<title>Улог ума человјеческог</title>.“ Још ми је било слободн |
о туге доживела!</p> <p>Падало ми је на ум и самоубиство.{S} Али насилна смрт оставља за собом |
ела истина; само је зло, што после таки ум и тако срце више види и више осећа, па више и пати.{ |
земљеописаније</title>“ и „<title>Улог ума человјеческог</title>.“ Још ми је било слободно чит |
е несме нико — па ни писац — тражити да уме мислити.{S} Она је обично тако безазлена, да не зна |
аш и чудо; девојка на свом месту, ал не уме у свету да се нађе.{S} Ето код куће, умесими „на су |
што зовемо судбином, но таки карактери умеју се узвисити над једним и другим.{S} Патња често в |
S} Од ње је доста, што је лепа и што је умела страсно љубити ма и недостојно и моментано...</p> |
жности; а ја сам се изражавала како сам умела и како ми је допуштао понос девојачки.</p> <p>Дан |
се српство њиме поноси.{S} Друго вам не умем казати.</p> <p>— То је баш ко с Димитријем Обрадов |
е и сам тако називао; само што још није умео да изговори глас „р“; обично га је замењивао са „и |
л“, или га је сасвим изостављао.</p> <p>Умерила сам кораке и слатко се насмејала.{S} Тек сад са |
о добро испала, бољу је неби ни краљица умесила...</p> <p>— је лите да је била добра?{S} За мла |
ме у свету да се нађе.{S} Ето код куће, умесими „на супу.“</p> <p>Сека-Маца беше скроз практича |
<p>— Збогом тетице!{S} А ви сека-Мацо, умесите штрудлу као и пре.{S} Онда вам је тако добро ис |
м сам и опет размишљала: јели ми посета умесна?{S} Нашла сам да јесте.{S} Старица није била „рђ |
осле сам се утишала и почела радити.{S} Умила сам се, но очи ми Беху још исплакане.{S} На један |
е несташне деце, а колико је пута мајку умилостивио, да нас по заслузи не казни, ни броја се не |
х још нема.{S} Па ма колико се око њега умиљавала, слабо бих успела.{S} Да је старији, тек би м |
и и Аурора и Марко, па се и они стадоше умиљавати; завидљиво гледећи у тичицу на њезини груди.< |
си ожењен? рекла сам трудећи се, да га умирим.“</p> <p>„Знам.{S} Али знам и то, да сам несрета |
>Твој опроштај је, као кап воде од жећи умирућем патнику.{S} Зар се тако говори, кад се прашта |
ретом дечијих колица, или тешком обућом уморених раденика обојега пола.</p> <p>На једанпут зашк |
ам, да сам уморна.{S} Нисам ни слагала; уморила ме радозналост.</p> <p>Тек што сам све за ноћ с |
“ Тако је видиш било, а не као сада.{S} Умориш се ко псето од силних питања.{S} Тек што им знањ |
ражила своју сабу.{S} Рекла сам, да сам уморна.{S} Нисам ни слагала; уморила ме радозналост.</p |
ене најдуже остају у души човечијој.{S} Умотала је књижицу у папир и метнула крај стола.</p> <p |
е ми читање.</p> <p>— Можда није њезина умотворина, приметила сам и наставила читање:</p> <p>Је |
кад ми случај притиче у помоћ.</p> <p>— Умр'о је купци барон Д...ч.{S} Сутра му жељезницом стиж |
ам, да га задржим, да му све кажем и да умрем, али на врати сам се већ стропоштала.{S} Свест ме |
у.</p> <p>Мислила сам у први мах, да ћу умрети, полудети, али то не би ни једно; била сам млада |
Милан није смео знати, да сам ради њега умрла.{S} Онда неби <pb n="156" /> могао бити сретан, а |
нанео.{S} Мајка је пре кратког времена умрла, а на самрти све му је казала, молећи Даницу и ње |
онако; са снахом се није слагала, па је умрла код Данице, која се давно удала.</p> <p>„Опрости |
у ту.</p> <p>— Знам само да је пролетос умрла.{S} Него ако је повољи да дозовем Мари-нени?{S} О |
и се допало да се опет самном протитра; умро ми је и теча а тетка мораде у оближњу варош својој |
/p> <p>Опет се поновиле препаћене муке: умртвила сам своје срце и одбила га, као некада Милана. |
као што сам га ја познавала!{S} Старка умукну и замишљено гледаше у даљину.</p> <p>То је загол |
шта; само сека-Маца рече, — баш је била унела штрудлу — да је знаде. — Становала је, вели, у су |
, којом је мајка хтела; и моја је срећа уништена а живот сломљен.{S} Она је моја жена, али не о |
актор свуда!</p> <p>Грамљивост за њиме, уништила је сваки племенитији осећај.{S} Љубав и поштов |
е он први у ком је жудња за богатством, уништила сваку човечност.</p> <p>То је моја историја.{S |
стојала, да тај покренути осећај у њему уништим још у клици.{S} Зар сам се један пут за рад тог |
вечита.{S} Она нема краја, нити се може уништити; тако на пример, ако љубимо истински поштење и |
сам у дућану, кад се врата отворише, а унутра ступи — Милан.</p> <p>Задрхтала сам и побледила. |
ле.{S} Ко би се томе надо!{S} Ал ходите унутра.{S} Ваљда се не ћете за то наћи увређени?{S} Нис |
цније, кад би почео примати утиске и од унутрашњих мојих особина.{S} Данас их још нема.{S} Па м |
спољашност око привлачи.{S} Али ако је унутрашњост шупља, само моментано.{S} Често је тај утис |
за то, што у својој чапљастој охолости уображавају, да су „нешто више“ од дотичних.{S} Дабоме |
ће их тек постепено.{S} За то и нећу да уображавам, да сам му већ сад симпатична.{S} То би дошл |
у свету претпостављало здравље болесној уображеној лепоти, а душевна лепота спољашној, видели б |
дала, али нисам имала од важности да је упитам.{S} Чинило ми се, да би то питање читаву „истори |
се суза.</p> <p>— Ви сте много патили? упитах је плашљиво.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
ш ме је почела интересовати.{S} Зато је упитах:</p> <p>— Зар ви мислите, да спољашњост не може |
иву сасвим примерено.</p> <p>Што сам се уплашила, кад је сасвим обична старачка појава?“ Да би |
лао место играчака различитих књига.{S} Упознао нас је и с немачком литературом.{S} Сви дечији |
> <p>Тако остаде сво моје заузимање, да упозним „баба-девојку“ овога пута без успеха; но дошла |
>Ужаснула сам се од толике одлучности и употребила сву своју снагу и говорничку моћ, да подигне |
тојати, да се те две особине још у деци управе на прави пут.{S} Кад би се у свету претпостављал |
о лепом варошком парку.{S} Сека-Маца, — управо баба-Маца — теткина куварица, љутила се до душе |
цељи не дођем.“ </p> <pb n="165" /> <p>Упро је очајнички поглед у мене а ја сам дрхтала као у |
, да идемо.</p> <p>Кад сам се сутра дан упутила с тетком жељезници, једва смо улицом пролазиле, |
ољубила је.</p> <p>Тако се растадосмо и упутисмо свака на своју страну.</p> <p>Овог пута корача |
о, толико зацело имате?{S} Па га сад не упуштајте.{S} Лепо је бити попадија.{S} За то ми будите |
{S} Није ми дала.</p> <p>— Не, то ћу ја урадити, говорила је.{S} Ко зна хоћу ли још кад год сећ |
p>Отпутовала сам у Беч, да се тамо боље усавршим у својој струци и да — заборавим.{S} Својима с |
аш ако га и сумњиче.</p> <p>„Остала сам усамљена са дужности према другоме,“ рекла је старица, |
ала на — најмање.</p> <p>Сад сам сасвим усамљена.{S} Сви сродници осим Данке већ су под земљом. |
и дужности.{S} Овако сам остала вечито усамљена са дужности — дужности према другоме.</p> <p>П |
изгреда, који би можда иначе учинили; а усамљеним је људима он често и потреба.{S} Но једне зим |
не замера.{S} С радошћу узима стан тако усамљено женскиње у друштву са каквим добрим другом; не |
оцније, кад сам почела осећати празнину усамљеног живота свог, усвојила сам сестрину Данку.{S} |
..“</p> <p>„Љубила сам га,“ те ми се са усана.</p> <p>Он се болно осмехнуо.</p> <p>„Рђава извин |
> <p>— Па шта да се ради? омачеми се са усана, после неколико тренутака.</p> <p>— Шта да се рад |
ислила! одјекну ми у души, а ваљда и са усана, јер обе дотрчаше мојој постељи.</p> <p>„Шта ти ј |
мене, па у старицу, и онда му се преко усана једва измигољи тихо и неодлучно: волим.</p> <p>— |
арачке борасте, жућкасте коже, и модрих усана и око лепог кроја.{S} Разгледала сам јој и одело. |
осећати празнину усамљеног живота свог, усвојила сам сестрину Данку.{S} Дете сам врло волела а |
смејати за то, што сам овако остала.{S} Уседелицу свет обично исмејава.{S} Ко пита, за што си т |
тао.</p> <p>Извила сам своје из његових усијаних руку.{S} Срце је у мени дрхтало, па сам осећал |
га нема.{S} Чујем каква је сад мода.{S} Усили се, па те дочека Бог те пита с каквим ђаконијама. |
S} Али —“</p> <p>„Шта, али?“ питала сам усиљено смешећи се.</p> <p>Он уздахну. „Хтео сам рећи, |
ачити не може.</p> <p>Он се тада обично усиљено насмешио и бивао више дана приметно хладнији.{S |
еко био на путу, па видио да се светина ускомешала, те хајд и он у гомилу и не знајући зашто! „ |
густе и формасте.{S} Али баш тај иначе „услов лепоте,“ чудно је одударао од старачке борасте, ж |
пруживши ми. — Најпре сам вам хтела све усмено казати.{S} Но овако је боље.{S} Не марим о себи |
ослетку измећу осталог мајку. „Или хоће усмено да ми одговори?{S} Моћи ће и то; скорим ћу дома. |
ми и допусти да могу доћи да те видим и усмено кажем шта сам све до сада препатио.</p> <p>Очеку |
и нехотице привукла њезину руку својим уснама и пољубила је.</p> <p>Тако се растадосмо и упути |
обично у таквим приликама тек за време успавано, измучено или затупљено, а згодном приликом ож |
ко било.{S} Срце је тек било измучено и успавано.{S} Доказ томе је, што сам у животу још двапут |
<p>Срце ми дакле не беше мртво него тек успавано!</p> <p>Стидила сам се сама себе, но све бадав |
ута се трудиш без успеха.{S} Све што си успела, само је то, да те сад љубим још већма, а љубићу |
колико се око њега умиљавала, слабо бих успела.{S} Да је старији, тек би можда помислио:</p> <q |
а упозним „баба-девојку“ овога пута без успеха; но дошла сам и дома, а она ми је била у памети. |
би ли је случајно опазила; али увек без успеха.</p> <p>Већ сам била напустила истраживање, кад |
ранилац.{S} Али овог пута се трудиш без успеха.{S} Све што си успела, само је то, да те сад љуб |
ста и мирна, али срце и опет боли...{S} Успомена за успоменом ређа се у души и растрза ми срце. |
љубави према Милану остала је тек горка успомена; пламен у последњем издисају и ништа више.</p> |
заборавила.{S} Од свега је остала само успомена.{S} С те стране није ми удадба ништа пречила, |
јаче, него оно, што се јуче десило.{S} Успомене најдуже остају у души човечијој.{S} Умотала је |
ми бити скоро крај, па сам све главније успомене свела у једно; нека ме бар после смрти најближ |
се пути разишли, па нашто будити горке успомене.</p> <p>И ја сам много патила.{S} То нека ти ј |
о себи да говорим.{S} Нису баш пријатне успомене; а можете и из овога све дознати.{S} Писала са |
али срце и опет боли...{S} Успомена за успоменом ређа се у души и растрза ми срце.{S} Па кад с |
нека дигне камен на мене и нека ми каља успомену!</p> <p>СТАНА.</p> <p>Сутра дан сам јој однела |
еце, па ко паметан човек, жели свако да усрећи.{S} Зато одавно меркају девојку с новци, а он од |
боравили ме сви, па и они — које сам ја усрећила!</p> <p>Зашто је то тако? — Је ли морало тако |
асно сам видела, да га моја љубав слабо усрећује и да му је немила.</p> <p>То ме је болело.{S} |
лане, ћути!{S} Већ таке речи су грех из уста ожењена човека.</p> <p>„Нећу, да ћутим.{S} Доста с |
а тебе још једаред видим и да из твојих уста чујем, можеш ли ми опростити ону гадну, ону црну у |
} Али ја сам сумњао,“ па хоћу из твојих уста да чујем, хоћеш ли ми бити жена, кад свршим науке? |
цуг; подне је већ прошло, примети она и устаде.{S} Устала сам и ја, али без воље.{S} Још нисам |
без љубави.</p> <p>Старка заћута, нагло устаде и оде кавезима.{S} Била је очевидно јако узрујан |
је већ прошло, примети она и устаде.{S} Устала сам и ја, али без воље.{S} Још нисам јој ни имен |
и је лупало, да сам се бојала, чуће.{S} Устала сам и донела још цвећа. ма да ми није требало.</ |
;</l> <l>Тек што је села,</l> <l>Већ је устала,</l> <l>Пољуб ти дала,</l> <l>Отскакутала.</l> < |
чи тужно ал задовољно гледају...</p> <p>Устала сам и целивала икону.{S} Срце ми се још цепало, |
не квари те очи; већ је сумрак.“</p> <p>Устала сам и збуњено пошла из собе.</p> <p>„Куда ћеш?“ |
ка.{S} Један поглед у лице јој учини да устанем.{S} Била је то жена у дубокој старости, а смеши |
ем и одаје љубавном уживању без борбе и устезања......</p> <p>Осећаји су им до душе искрени и ч |
ине! — предвари ме „баца“, подржавајући устима тичије пипкање а рукама лепршање.</p> <p>Сад ми |
бично узносе, хвале, цене и поштују тек устима, речма, а срцем ретко ко за њима жуди.</p> <p>— |
си.</p> <p>— Вама је позлило?!{S} Па је устрашено ухватих за раме.</p> <p>Она диже главу. </p> |
и Дијана радосно зацвркутаце, па јој се устремише на груди.</p> <p>Притрчала сам да затворим пр |
нека земља у месту, па неби хтели да је уступе.{S} За то су дошли чак овамо:{S} Треба им готови |
е привући својим прсима, тргла сам се и уступила корак натраг.</p> <p>„Милане, буди човек!{S} З |
у башту и садашња молба да ми опрости, утврдила га је још већма у том погрешном мишљењу.</p> < |
о то бива.“ рекла је Даница и почела ме утврђивати да је не издам мајци; она је све на врати пр |
И ја сам много патила.{S} То нека ти је утеха.{S} Али сад је све прошло.{S} Дужност моја према |
м мислила, поболеће се.{S} Једва сам је утешила.</p> <p>Сахранила је лепо, тамо у варошко гробљ |
/p> <p>Није ми хтела веровати.{S} Да је утешим, приповедала сам јој и своју некадашњу љубав пре |
шупља, само моментано.{S} Често је тај утисак моћан, па човека неко време и занесе, али стално |
љубав, која није потекла из моменталних утисака једрих плећа, црних наусница, свил'не косе, бис |
ше баш обичне природе, те не остаде без утиска.{S} И нехотице почела сам премишљати: какав мора |
дошло тек доцније, кад би почео примати утиске и од унутрашњих мојих особина.{S} Данас их још н |
>— По вашим речма, спољашња лепота мало утиче на праву љубав?</p> <p>Спољашња лепота?{S} Шта ви |
и неке црне слутње.</p> <p>После сам се утишала и почела радити.{S} Умила сам се, но очи ми Бех |
ам мислила, трудећи се да своје осећаје утишам и отерам те варљиве мисли; но опет сам тек о Бор |
то сам знала, да ме он више не воли.{S} Утопљеник се маша и сламке, а ја се прихватих наде да м |
.{S} Нисам ишла обичним трагом — стазом утрвеном, па сам им необична и смеју ми се.{S} Но јесам |
узрок, а не хладно срце.“</p> <p>Старка ућута.{S} Изгледало ми, да ће да прекину ту тему а баш |
Остани, имам с тобом да говорим.“ Па ме ухвати око паса и пољуби у чело.</p> <p>Отргла сам се о |
на своје место.</p> <p>„Стано,“ рече он ухватив ме нагло за руке; „ти си много патила... патиш |
ње према мушкима беше у мени већ корена ухватило.{S} Жена ми је била лепа и богата, а имао је и |
>— Вама је позлило?!{S} Па је устрашено ухватих за раме.</p> <p>Она диже главу. </p> <pb n="140 |
ила, да није њега, да ме препоручи..{S} Учен је то човек, ал је потрошио много на школе.{S} Ота |
пе, али тим више даровите, образоване и учене.{S} Оне гледају у свет смело, разборито и са само |
момака и удоваца, богатих и сиромашних, учених и дресиратих; само не онаквих каквих сам ја хтел |
а канабету, поред мене клечаше моје две ученице тарући ми чело и руке, а чело ногу стајаше он п |
плести.{S} Обоје беху задовољни својом ученицом; тетка није могла да ме се наљуби, кад сам јој |
е мајке, пошле тим трагом!{S} Јевросима учи свога сина, краљевића Марка, да се на туђе не лаком |
вила разлике између мене и своје кћери; учила нас је обе кувати, месити прати и све женске дома |
ам научила од газдаричине девојчице.{S} Учила за испит декламовати.{S} Дође ту мени, па говори, |
ска прилика.{S} Један поглед у лице јој учини да устанем.{S} Била је то жена у дубокој старости |
можда не би одобрила корак, што сам га учинила — ја сам вереница!</p> <p>Чудићеш се, но тако ј |
е децу као што треба?{S} Мисли доста је учинила, кад им је дала живот и кад по ваздан чегрће му |
из наслеђа прабабе нам Еве — Књижица је учинила, што „баца“ није могао са „секом“ да — тичи.</p |
косици.</p> <p>— Како би ти мајка радо учинила радост са једном таком тичицом; само кад ми неб |
ивот жртвовати, и то би била за њу радо учинила, тако сам је од тога часа заволела.</p> <p>Пома |
е светлост; а то њему квари сан.</p> <p>Учинила сам јој по вољи; била сам и поред радозналости |
задржи од изгреда, који би можда иначе учинили; а усамљеним је људима он често и потреба.{S} Н |
а две године у раду и тузи, но време је учинило своје; постепено почела сам бивати веселија.{S} |
моја према мајци нагонила ме, да онако учиним, а да се сад не видимо изчекује дужност — твоја. |
ојка, па ми је дужност налагала да тако учиним; треба се у младости постарати за старе црне дан |
ише по неку њену рођаку тамо у Срем.{S} Учинимо јој по жељи и онда је била мирнија.</p> <p>— Је |
е била мирна, од прилике онако, као кад учинимо какво добро дело. </p> <pb n="166" /> <p>Отвори |
у срцу.{S} Он је видио и осећао, али се учинио да не види...</p> <p>То ми је било доста.{S} Душ |
е душе; а та љубав и дужност према вама учиниће да га заборавим и без тога.{S} Ох та и ја знаде |
у нас провео читаве ферије.{S} Боривој; учио је заједно с Миланом једну исту струку.{S} Иначе ј |
<p>Милан је међу тим свршавао науке.{S} Учио је права у П. сваке године провео је два месеца на |
г старог тече е тетке.</p> <p>Теча беше учитељ, као и отац ми.{S} Деце у кући није имао; једини |
90 година!{S} Још и данас се сећам свог учитеља.{S} Крупан, сед и румен старац.{S} Дође до душе |
Дође до душе раније у школу, но што сад учитељи долазе, али прозове нас једно да говоримо на ср |
а.{S} Красан стари метод уз који живеше учитељи 80—90 година!{S} Још и данас се сећам свог учит |
го.</p> <p>— Могуће је.{S} Ал у мене је учитељско грло...</p> <p>— Грло „новога метода,“ насмеш |
дете.{S} Бар претпостављам, кад сте већ учитефица...{S} Тело је, по мом сваћању, одећа и склони |
сам од Обрадовића и Соларића почела се учити размишљању и моралу, а Рајићева и остала дела што |
три месеца.{S} Већ сам вас жељан а могу учити и код куће.“</p> <p>Дошао је.{S} Већ првога дана |
неком природном искреношћу и неусиљеном учтивости.</p> <p>— Тако сам од прилике нагађала и сама |
а живот и кад по ваздан чегрће мужу око ушију, да им набави господско одело.{S} Бајаги, гони је |
вала нисам никад.{S} Нисам морала ни по фабрикама губити своје здравље, као што га многе јадниц |
не!{S} Новац, проклети новац, главни је фактор свуда!</p> <p>Грамљивост за њиме, уништила је св |
онда? ...{S} После ми је тек смешно, па фалим Бога, што ме још оне нису оставиле.{S} Долете па |
, благо се осмехнувши.{S} Неће ми ништа фалити.{S} Сетила сам се само своје прошлости, а стара |
.“</p> <p>— Но, но, дабоме да то не сме фалити.{S} Ал тек, тек.</p> <p>— Па зар сам ја лења, се |
богаљеви или измет природни.{S} Укус и фантазија моја ћерко, игра ту главну улагу!{S} То двоје |
почела сам читати:</p> <p>И опет девети фебруар, мој рођен-дан.{S} Хахаха! — Педесети девојачки |
?{S} За младих година служила сам и код феишпана.{S} Није Маца макар ко!</p> <p>— Знам, сека-Ма |
је било слободно читати неке преводе од Фенелона и других страних писаца, као и библију и злато |
скорим ћу дома.{S} Ове године ћу свести ферерије на три месеца.{S} Већ сам вас жељан а могу учи |
ајком.{S} Једном је у нас провео читаве ферије.{S} Боривој; учио је заједно с Миланом једну ист |
C2"> <head>II.</head> <p>Дођоше и друге ферије и ја се опет нађох у Т.</p> <p>Сека-Мацино место |
ја, који се појавио и моме срцу.</p> <p>Ферије беху већ на измаку.{S} Једно после подне остадос |
орао чекати.</p> <p>Што се то „мој мали филозоф“ дао у посао, кад ми не одговара, о оној теми, |
брак чистилеште сваког душевног гада и фирма неприкосновеног поштења...{S} Ником не пада наум, |
сада сам добила журан позив од те и те фирме.{S} Готову робу понела сам са собом а остало оста |
ичних, на и неморалних жеља баш под том фирмом сакрива!{S} Та зар је један, који се оженио тек |
азила је једанпут на пошту, да прими 10 фор. што јој је шиљао неки рођак из Срема.{S} Друго о њ |
>Лепим није хтео, за то је суд решио 10 фор. месечно.{S} Могла сам добити и више, но ја сам зар |
оринта или две а једна ужина изнесе 5—6 форината.{S} Дабоме да је онда ту назатка.{S} Онда није |
{S} Дневна заслуга целе породице износи форинта или две а једна ужина изнесе 5—6 форината.{S} Д |
грчком“ носу.{S} Обрве је имала густе и формасте.{S} Али баш тај иначе „услов лепоте,“ чудно је |
цвећа.{S} Цео намештај је био старинске форме, али чист и још цео.</p> <p>— Деца се увек страше |
бицу.{S} И гле! — код прозора је седила фрајла-Стана.{S} Застала сам.{S} Она ме погледа, преко |
а на пошти, питам јој газдарицу: где је фрајла Стана?{S} А она мени:{S} Отселила се.{S} Не може |
арку и чим сам га опазила сетила сам се фрајла-Стане.{S} Кад год се дала прилика, шетала сам се |
задржала.{S} Бар ће те се кадгод сетити фрајла-Стане Истинићеве.{S} Ваше име не знам.{S} Не ћу |
сам питала течу и тетку, знајули што о фрајла-Стани.{S} Незнадоше о њој баш ништа; само сека-М |
зато вам и наручујем...</p> <p>— Добро фрајлица, богами, баш добро, чула сам ја за тим још и н |
ше увек због тога.</p> <p>— Боже, боже, фрајлице, ала сте непрактични! говорила је често она.{S |
оћу да је посетим.</p> <p>— Здраге воље фрајлице.{S} Ал она се отселила из тог кварта.{S} Баш п |
, што тако красно дичи моју постојбину, фрушку гору.</p> <p>С моје стране не беше дакле никакве |
, па видио да се светина ускомешала, те хајд и он у гомилу и не знајући зашто! „Великоварошани“ |
била.{S} Знања имам а и воље за рад, па хајде самном далеко у свет, где нас нико не зна и не по |
о више од узбуђења, но од зиме.</p> <p>„Хајдемо у собу, дошла је мајка;“ па ме узе за руку, као |
опет девети фебруар, мој рођен-дан.{S} Хахаха! — Педесети девојачки рођен-дан!</p> <p>Ху, како |
тек је и симпатије.{S} Хвала вам ћерко, хвала по сто пути!</p> <p>Сузе јој грунуше из очију, но |
! узвикнула сам, да се старка тргла.{S} Хвала, на таквој љубави!</p> <p>— Хвала, не хвала, смеј |
старка прекиде — тек је и симпатије.{S} Хвала вам ћерко, хвала по сто пути!</p> <p>Сузе јој гру |
а.{S} Хвала, на таквој љубави!</p> <p>— Хвала, не хвала, смејала се старица.{S} То је тако било |
лети, а плетице све звецкају!</p> <p>— Хвала, сека-Мацо!{S} Кад дођем да тражим младожењу, пос |
а, на таквој љубави!</p> <p>— Хвала, не хвала, смејала се старица.{S} То је тако било од кад је |
њих привлачи; врлине се обично узносе, хвале, цене и поштују тек устима, речма, а срцем ретко |
је срамота, да потврдим и ту ману нашег хваљеног културног века... </p> <pb n="148" /> <p>— Па |
тоњи нараштај од трулежи, која све више хвата корена.{S} Често тако размишљам, особито у зимњим |
, ал мрежа глупости је велика, па често хвата и „паметне“ и „племените“ рибице! ...</p> <p>Да с |
оне биљке, што у сваком земљишту корена хватају; па се и ја брзо навикох у дому свог старог теч |
/p> <p>„Узећу му Мару Базићеву; има пет хиљада одмах на венчању, а лепа је девојка,“ заврши мој |
мо кућа и земља вредила ми је преко пет хиљада.</p> <p>Избор младожење оставила сам њезиним род |
и стотинице, а он може добити девојку с хиљадама!“</p> <p>„Сирота Стана, како ће јој бити!“ јец |
ја поверљиво додаје: да су дошли на две хиЉаде, а ви душо имате и више, Знате, богатство је да |
није поповски син, па му треба бар две хиљаде да се запопи.{S} А ви рано, толико зацело имате? |
мићке крви, а не машамоду са три четири хиљаде.</p> <p>Да не изгуби наслеђе, предлагао ми је та |
ох богата „партија.“ Стајала сам на три хиљаде, разуме се у шајну.{S} Но тада беше толика свота |
ти додаје: да је младожења дошао на три хиљаде.{S} Па ако имам толико, да се свршава.{S} Иначе |
опростиш и да ти кажем, да те сад љубим хиљаду пута већма него пре.“</p> <p>Узео ме је за руке, |
е опет настаде; ја сам радила нервозном хитрином а он је разгледао цвеће што је лежало на тезги |
а и добра сира.{S} Па и једна лубеница, хладна као лед.{S} Њу сам вама наменула.{S} Држала сам |
ову равнодушност, изменула се и постала хладна, скоро груба према мени.</p> <p>Питала сам је за |
а их не једем.{S} Вруће не ваљају, а од хладне за час се поболем.{S} Стара сам.{S} Лубеница је |
претрпила док сам написала то неколико хладни и равнодушни речи!</p> <p>Да заборавим своју туг |
се наслеђа одрекао.{S} Мене ради био би хладније приман и у круговима, у којима је одрастао, а |
о обично.</p> <p>Поздрав нам беше много хладнији него обично.{S} Ни руковали се нисмо, а иначе |
мену и на њему; био је према мени много хладнији.{S} Најпре ме је то болело, после сам тек види |
ено насмешио и бивао више дана приметно хладнији.{S} Кад сам га питала за узрок, тргао се, погл |
је тек зло.{S} Дужност везује, а срце — хладно.{S} Ту, или се дужност пренебрегне, или — ако је |
од сваке предрасуде.{S} Гледиште им је хладно и природно.{S} Дружење с мушки интимно, често ин |
девојачки рођен-дан!</p> <p>Ху, како је хладно!{S} Ветар хујуче а мрзну прозори; бура и хладноћ |
ом руком...{S} То је видите узрок, а не хладно срце.“</p> <p>Старка ућута.{S} Изгледало ми, да |
идим.{S} Кад сам их отворила, рекла сам хладно и одлучно:</p> <p>„Милане, иди кући жени и детет |
ело, после сам тек видила, да је баш та хладноћа у понашању доказ оног осећаја, који се појавио |
S} Ветар хујуче а мрзну прозори; бура и хладноћа — као у мојој души.</p> <p>Шта ћу данас да заб |
ећи ме.{S} Глете само; још ово парченце хлеба са маслом.{S} Та узмите, тек сте га коштали!{S} Н |
радо полази путем, којим види да многи ходе,“ рекао је неко; приметала сам у своју обрану.</p> |
ила сам вулкан, по чијој површини често ходим и не слутећи шта у њему врије и кува.</p> <p>Љуби |
се нашле.{S} Ко би се томе надо!{S} Ал ходите унутра.{S} Ваљда се не ћете за то наћи увређени? |
ва ми самоћу.{S} Оне друге собе гледе у ходник, немају зрака ни толико, рече старка, кад нас је |
ро, чула сам ја за тим још и на вратима ходника.</p> <p>Но да се вратим приповедци. </p> <pb n= |
сам се један пут за рад тога пред њиме хотимице показала гора но што јесам.</p> <p>То је траја |
потпуно сретни.{S} Ако их не гоне људи, хоће да их напати оно — што зовемо судбином, но таки ка |
чки занос, или навика на леп или створ, хоће свет често љубављу да крсти.{S} Али љубав, права с |
{S} Заиста жалосно.{S} Срам их било!{S} Хоће с картањем на новац бајаги неке забаве.{S} Лепа за |
ета је то, моја ћерко, и више ништа.{S} Хоће заједно са децом својом да светли пред светом, раз |
лемићке породице.{S} Кад је изјавио, да хоће да ме узме, хтедоше га родитељи искључити из насле |
да су својој љубави сталне</hi>.{S} Она хоће да има љубљену особу пошто по то; па руши све што |
не зна ни „на чем жито расте...“ Ко год хоће може је преварити и онда, грех на његову душу.{S} |
p>Сваки од њих имао је разлога зашто ме хоће.{S} Један ме хтео због овог, други због оног, а ни |
и није већ дневник казао, да се то море хоће и код мене да узбурка и колеба?“</p> <p>„Без тога |
на послетку измећу осталог мајку. „Или хоће усмено да ми одговори?{S} Моћи ће и то; скорим ћу |
S} Ту вас ко може видити, а знате, — ко хоће да се жени, прво гледи, јел девојка вредна...</p> |
сад то нисам носио.“</p> <p>„Мајка тако хоће; биће ти венчана“ рекла сам, а глас ми је зацело м |
че једног дана Даница. „Па је л' мајко, хоћемо ли га одмах и женити?“</p> <p>„Чим отвори канцел |
ине; иначе има девојака свуда.“</p> <p>„Хоћете ли још г. шогоре?“</p> <p>„Ако има читај.“</p> < |
мњао,“ па хоћу из твојих уста да чујем, хоћеш ли ми бити жена, кад свршим науке?“</p> <p>„Хоћу, |
розници.</p> <p>„Што ћутиш?{S} Реци, да хоћеш.{S} То није грех: жени ћу оставити сво добро моје |
>Питала сам је за узрок.</p> <p>„Шта ти хоћеш од мене?“ викнула је, а очи јој срдито севаше; „н |
а?“ узвикнуо је дрхћућим гласом, „то ти хоћеш да знадеш?“ Знај дакле. — Застао је и погледао ми |
десет година!“ узвикнуо је шогор зар ти хоћеш тридесету да дочекаш?{S} Ко ће те онда узети?!“</ |
оје сретни.{S} Или ако нећеш тако, реци хоћеш ли, да се са женом раставим?{S} Подићу и небо и з |
p>— Неће те ми замерити, извињавала се; хоћу да видим какав је.{S} Већ одавно нисам читала; мож |
лила да ме одведете до њезина стана.{S} Хоћу да је посетим.</p> <p>— Здраге воље фрајлице.{S} А |
— Не разумем шта тиме мислите?</p> <p>— хоћу да кажем, да није баш рђаво, што се у младости чов |
о ћу ја урадити, говорила је.{S} Ко зна хоћу ли још кад год сећи.{S} Ову сам за вас узела.{S} Ј |
p> <p>„Јесам.{S} Али ја сам сумњао,“ па хоћу из твојих уста да чујем, хоћеш ли ми бити жена, ка |
Па морате ми и ваше име казати.{S} Сад хоћу да га знам; говорила је спустивши се до мене на ка |
на крилу!“</p> <p>„То и не тражим; само хоћу и морам ти казати; да немаш право што се срдиш на |
</p> <p>Прекинула сам читање и питала: „хоћу ли читати даље?“</p> <p>„Па читај“ смејао се шогор |
захвални, па га држите за јаку.</p> <p>„Хоћу ли читати даље, драги моји?“</p> <p>„Можеш.“</p> < |
и бити жена, кад свршим науке?“</p> <p>„Хоћу,“ јецала сам. </p> <pb n="155" /> <p>Он ме стиште |
>Поруменила сам.</p> <p>— Ништа, ништа, храбрила ме; није то тајна.{S} Сме свако знати; само не |
>Десет година живила сам тако, радећи и хранећи се.{S} Десет година ме поштовали као рођену мат |
ту остати, а мени није тешко једно дете хранити.{S} Где једу троје, јешће и четворо“, чула сам |
Она радо пристаде и још рече, да ће ми храну давати бесплатно, а са прихода моје „сермије“ да |
ише, особито кад чуше, да ћу им плаћати храну.</p> <p>Први ми посао беше, да пишем Милану.</p> |
и писању настављати.</p> <p>Сву душевну храну примала сам од тетке и тече све док нисам добро ч |
ле-подне, наслони главу на катедру па — хрче.{S} Тек на лупу од нашег трчања по скамија, протре |
се, да је врло слаб за жртву, што ми је хтеде поднети.{S} Примити је никако нисам смела, бар не |
> <p>Ћутала сам и јецала.{S} Тек кад ме хтеде привући својим прсима, тргла сам се и уступила ко |
да се мене ради не труди, но она ме не хтеде ни слушати.</p> <p>— Гостољубље је лепа српска вр |
ке спекулације, па је ли чудо што се не хтедох без љубави удати?!{S} А за љубав, чинило ми се д |
{S} Кад је изјавио, да хоће да ме узме, хтедоше га родитељи искључити из наслеђа.{S} Хтели су б |
ми покаже шешир, што јој га правиш.{S} Хтела ми показати и пантлике што ћеш метнути на шешир, |
велите, ћерко.{S} Но куда ми одосмо, а хтела сам само рећи, да моји греси нису обични.{S} Ниса |
ко, разумели, бар не онако, како сам ја хтела.{S} Ја нисам одређивала, шта је љубав; само сам р |
есиратих; само не онаквих каквих сам ја хтела.</p> <p>Сваки од њих имао је разлога зашто ме хоћ |
ебе, оженио сам се оном, којом је мајка хтела; и моја је срећа уништена а живот сломљен.{S} Она |
ање, а још више поглед, којим као да је хтела да ми прочита мисли још у души.</p> <p>— Лудо сам |
ежала; само две недеље.{S} Доктора није хтела. „Од овог ме нико не излечи, сека-Мари,“ говорила |
опазио да те нешто тишти.{S} Ниси ми се хтела одати, но случај ми је помогао.{S} Пре две недеље |
p> <p>Тек што сам све за ноћ спремила и хтела отпочети читање, отшкрину тетка врата од побочне |
вечита, тешила сам је.“</p> <p>Није ми хтела веровати.{S} Да је утешим, приповедала сам јој и |
во, рече, пруживши ми. — Најпре сам вам хтела све усмено казати.{S} Но овако је боље.{S} Не мар |
е, ти волиш мајку?{S} Већ с питањем сам хтела потврђујући одговор.</p> <p>Дете погледа у мене, |
зар ми је питање тако глупо?“ Силом сам хтела да се шалим.</p> <p>Он се трже.</p> <p>„Желиш ли |
д видила.{S} Како је она осећала, нисам хтела да испитујем.{S} Нашто би ми и било?{S} Доста што |
.{S} Оне ме задржавала, но остати нисам хтела.{S} Чинило ми се, да страна госпа ишчекује мој од |
м да:</p> <quote> <l>Нисам баш ни много хтела </l> <l>Ал’ жеља ми беше смела,</l> <l>Задовољств |
ла сам се својима.{S} Радњу нисам одмах хтела отворити; требало ми је одмора у сваком погледу.< |
говори, да сам примила већ и ја.</p> <p>Хтела сам јој рећи, чија је то песма, но она настави:</ |
рка га је лане у парку цитирала.</p> <p>Хтела сам наставити читање.</p> <p>Одмори се мало, прим |
S} Та сада има још жену и дете!“</p> <p>Хтела сам га не отворено вратити.{S} Узела сам и перо, |
S} Не занима га наша „полемика.“</p> <p>Хтела сам да је заменим у сечењу.{S} Није ми дала.</p> |
ше га родитељи искључити из наслеђа.{S} Хтели су богату партију и од племићке крви, а не машамо |
продаје се нека земља у месту, па неби хтели да је уступе.{S} За то су дошли чак овамо:{S} Тре |
у срећу туђој жртвујем; топло срце није хтело да купује љубав, или само да љуби, већ је тражило |
оцекла, а око би своје ископала, ако би хтело одати, како ми је у срцу. — Била сам вулкан, по ч |
бујно врело —</l> <l>Љубав је тек чисту хтело.</l> <l>Па сад не знам грех шта ми је,</l> <l>Или |
и неповерљива.</p> <p>Кад је то видео, хтео је све жртвовати.{S} Но тада је било касно.{S} Осе |
уће беше само слушкиња и мала Данка.{S} Хтео сад да одем но Данка ме узе за руку и одведе у тво |
да ми даде припомоћ.</p> <p>Лепим није хтео, за то је суд решио 10 фор. месечно.{S} Могла сам |
о је разлога зашто ме хоће.{S} Један ме хтео због овог, други због оног, а ни један због мене с |
а доста, ал што човек више има, више би хтео, продаје се нека земља у месту, па неби хтели да ј |
усиљено смешећи се.</p> <p>Он уздахну. „Хтео сам рећи, да би моја помоћ била незнатна.{S} Ти га |
ве друго мало марит?</l> <l>Или је грех хтети љубав,</l> <l>Чисту, праву, непритворну,</l> <l>С |
— Педесети девојачки рођен-дан!</p> <p>Ху, како је хладно!{S} Ветар хујуче а мрзну прозори; бу |
ан!</p> <p>Ху, како је хладно!{S} Ветар хујуче а мрзну прозори; бура и хладноћа — као у мојој д |
на тишина.{S} Сав велико-варошки жагор: хука, звиждукање пекара, жељезница и разних машинерија, |
онаша посетилици почаст, карактерише је хуманистичким особинама, а друго не званично својевољно |
киње, поносите питомице Душанове славне царевине и Јевросиме мајке, пошле тим трагом!{S} Јеврос |
ед Богом и светом.{S} Закужави ти један цветак или ти се поболи тичица, па већ се питаш: да ниј |
мене поштедила? ...</p> <p>Била сам као цветак, кад га од стабла откинеш; но свенула и опет нис |
: „госпоцки“ и величанствен.{S} Био је „цветан“ и раскошан, али без искрена саучешћа и суза.</p |
телни магазин за децу</title>“. „<title>Цветник</title>,“ од Ј. Рајића и његову историју: даље |
ореном прозору било је неколико саксија цвећа.{S} Цео намештај је био старинске форме, али чист |
{S} Не ће се видети ни кол ни сандук од цвећа и венаца, а пратиће га војници, па и сви званични |
ојала, чуће.{S} Устала сам и донела још цвећа. ма да ми није требало.</p> <p>Сад сам била мирни |
воје; љубила сам их већма него и тице и цвеће и оно китњасто зеленило и плаво небо, што тако кр |
ла нервозном хитрином а он је разгледао цвеће што је лежало на тезги.{S} Нисам дизала очију, ал |
ца пева,</l> <l>Срце се загрева;</l> <l>Цвеће мири, листа гора,</l> <l>Туге нестат’ мора!</l> < |
ца пева,</l> <l>Срце се загрева;</l> <l>Цвеће мири, листа гора,</l> <l>Туте нестат мора!</l> </ |
о пред подне — стишало.{S} Осим тичијег цвркутања, продирало је сад још кроз ваздух тек по неки |
лила, рече она, оборивши очи: а то је и цела истина; само је зло, што после таки ум и тако срце |
и, да нећу да се женим.{S} И то ће бити цела парада.“</p> <p>Тај предлог заболео ме и увредио д |
таким, да убија кућу.{S} Дневна заслуга целе породице износи форинта или две а једна ужина изне |
е забављај по вољи.{S} Доста ти је рада целе године.{S} Код тетке се бар одмори.</p> <p>— Збого |
,</l> <l>Што ћу љубит' тебе само</l> <l>Целе вечности.</l> </quote> <p>— Како вам се то допада? |
адовољно гледају...</p> <p>Устала сам и целивала икону.{S} Срце ми се још цепало, но душа ми је |
м очима не беше ни трага од туге.{S} За цело јој не беше жао живота.</p> <p>— Дакле ни ту се ни |
није било доста увреде?!{S} А друго за цело неће.{S} Та сада има још жену и дете!“</p> <p>Хтел |
у мојко, можда још данас.{S} Доћи ћу за цело; само ме сад светина оцепила од мога друштва, па с |
о среће одрекла, него да постигне своју цељ, срамно ме је пред њиме жигосала и уверила га, да г |
ставим?{S} Подићу и небо и земљу док до цељи не дођем.“ </p> <pb n="165" /> <p>Упро је очајничк |
ивлачи; врлине се обично узносе, хвале, цене и поштују тек устима, речма, а срцем ретко ко за њ |
а кад је лепа ларва и дубок пун џеп!{S} Цео свет, особито мушки и не почиње онде љубити, где би |
зору било је неколико саксија цвећа.{S} Цео намештај је био старинске форме, али чист и још цео |
ене ће бити боље.{S} Досадан ми је овде цео свет; и ваздух ме чисто гуши; тамо ће ваљда бити др |
што његова дела?</p> <p>— Стручњаци, и цео свет вели, да је ненадмашив; а ја само знадем, да с |
је био старинске форме, али чист и још цео.</p> <p>— Деца се увек страше старости, рече спусти |
сам и целивала икону.{S} Срце ми се још цепало, но душа ми је била мирна, од прилике онако, као |
конити брак. „Лудо би било, да ради оне церемоније срдим родитеље а нас обоје изложим сиротовањ |
а од мене.{S} Старка га је лане у парку цитирала.</p> <p>Хтела сам наставити читање.</p> <p>Одм |
Дијана; а ено мали се игра с Аурором и цицаном Марком.{S} Сви су добри и сви ме воле.{S} Они с |
ну проби гласић малога Милана:</p> <p>— Цицико, куцико, волела ме?{S} Ја сам ваша мати!{S} Мило |
> <p>— Видите, рече промуклим гласом, у црвеном кавезу ми је Дамјан и Дамјанка а у зеленом Апол |
е кратке ноге; ми сликамо врага црног а црнац га замишља белог.{S} Ето видите, да појам о лепот |
сти и туге, среће не среће, наде и неке црне слутње.</p> <p>После сам се утишала и почела радит |
треба се у младости постарати за старе црне дане.</p> <p>Тако сам писала, но сам Бог зна шта с |
ех ако је то желити,</l> <l>Ја сам онда црни грешник,</l> <l>Не треба му опростити</l> <l>Заслу |
ла из моменталних утисака једрих плећа, црних наусница, свил'не косе, бисер зуба, чарних очију |
здепнасте кратке ноге; ми сликамо врага црног а црнац га замишља белог.{S} Ето видите, да појам |
м, можеш ли ми опростити ону гадну, ону црну увреду.{S} Невин сам, али и твој је живот отрован. |
у.{S} Дубок мужевљев џеп, па има шта да црпи! — Где тога није, дере му кожу с леђа, да накити с |
ада, у младости, могла је бити лепа.{S} Црте лица биле су правилне, ал јој се сад од слабости и |
разметнуто било је нешто папира и неког цртежа.{S} Све беше јако пожутело. — Знак, да им иденти |
ељезнички влак.</p> <p>— Ето и б...иски цуг; подне је већ прошло, примети она и устаде.{S} Уста |
омоћ.</p> <p>— Умр'о је купци барон Д...ч.{S} Сутра му жељезницом стиже тело.{S} Тамо ће га доч |
а је неко време по кутији и онда извади чак са дна једну сашивену рукописану књижицу.</p> <p>— |
засука рукаве, чим ме похвали — и ради чак и оно, што је мој пос’о; а кад је ко може видити, о |
остале робе.</p> <p>Кад човек чује, или чак и осети таку пресуду света не зна шта ће: да се сме |
и хтели да је уступе.{S} За то су дошли чак овамо:{S} Треба им готовине; иначе има девојака сву |
Но једне зиме беше овладала самном нека чама.{S} Држала сам, да ће ми бити скоро крај, па сам с |
често и својим, тек за то, што у својој чапљастој охолости уображавају, да су „нешто више“ од д |
па.{S} Дошла је да наручи неколико пари чарапа за „штафир“ своје кћери.</p> <p>Опростила сам се |
могла да ме се наљуби, кад сам јој прве чарапе оплела, а течи је чисто коса расла, кад сам му у |
них наусница, свил'не косе, бисер зуба, чарних очију и бела и румена лица, већ којој је главни |
дем.{S} Вруће не ваљају, а од хладне за час се поболем.{S} Стара сам.{S} Лубеница је била зрела |
адник?!{S} Ништа друго, већ да проклиње час свога рођења!{S} Заиста мени је врло чудно понашање |
енског језика тежи и сувопарнији; сваки час сам морала молити течу, да ми овај ил онај израз ра |
за њу радо учинила, тако сам је од тога часа заволела.</p> <p>Помајка ми беше удовица, а имала |
ије.</p> <p>Она диже очи, гледећи ме за часак нетренштице.</p> <p>— Што ме тако гледате?{S} Зар |
о сам теча; у данима одмора и слободним часовима, морала сам му по нешто на глас читати, а за т |
сташнија од мене; радије је у слободним часовима трчкала по другарицама или се склонила где год |
ом картању?{S} И мушком оно не служи на част.{S} Карташ је оличено среброљубље, законом обезбеђ |
це ми каже, да ме Данка бар у последњем часу оставити неће.{S} Поштује и воли она мене, али зав |
p>Примила сам понуду, а она наточи себи чашу воде, па настави:</p> <p>— Не поричем, да спољашно |
слици?{S} По писмама судећи, редак дар, чврст карактер, весела и живахна природа и осетљиво бла |
д стриче, дуваш деваш,</l> <l>Не издува чега немаш!</l> </quote> <p>То сам научила од газдаричи |
ку и псето.{S} Мислиће те да сам каква „чегртаљка“; толико вам говорим.{S} Чудно ми је и самој. |
а, кад им је дала живот и кад по ваздан чегрће мужу око ушију, да им набави господско одело.{S} |
{S} Зар на пример мајка мање љуби своје чедо, кад оно није код ње?{S} Не, она га љуби увек и св |
ква нас провалија дели; он је био њежно чедо аристокрације а ја дете народа.{S} Назори нам се и |
, да је свака љубав спојена са тежњом и чежњом, да нам је љубљена особа у близини и да је посед |
да ме се маши, па ма иначе како да сам чезнула за том руком...{S} То је видите узрок, а не хла |
моја жена, али не она, за којом сам ја чезнуо.{S} Свака мисао разлази нам се још у основи; ја |
стаклиле, па само нагло дише и дрхће од чезње за тицама.</p> <p>— Бојите се, да не излете? осме |
лека сам опазила старицу на прозору.{S} Чекала ме је.</p> <p>— Одржали сте реч, а већ сам мисли |
ла та тема.</p> <p>Ја сам мећу тим то и чекала.{S} И Милана и Боривоја била сам већ заборавила. |
беше мени и Даници најмилије; једва смо чекале да дође.{S} Пред њега смо увек далеко истрчале, |
кваси грло, па настави читање.{S} Једва чекам да чујем свршетак, журила ме тетка. </p> <pb n="1 |
ваљани људи и згодне партије.“</p> <p>„Чекам да дорастем за шпекулацију, што је неки свет брак |
тај посао Даници, но онда је дуго морао чекати.</p> <p>Што се то „мој мали филозоф“ дао у посао |
о немојте за мога живота, а нећете дуго чекати, још који дан. </p> <pb n="170" /> <p>Погледала |
“ рече ми сестра озбиљно; већ реци, шта чекаш?{S} Измећу толиких ваљда си могла једног изабрати |
сам их све редом одбијала.</p> <p>„Шта чекаш?{S} Докле ћеш бирати?“ љутио се често шогор и сес |
ам се од те мисли и махнула руком преко чела; ваљда да је отерам.{S} Али све заман; од тога тре |
/p> <p>Уздахнуо је и махнуо руком преко чела.</p> <p>Настала је несносна тишина.{S} Да је преки |
д једним и другим.{S} Патња често већма челичи, него највећа срећа.</p> <p>— Право велите.{S} Н |
је две ученице тарући ми чело и руке, а чело ногу стајаше он погнутом главом и сузним очима.</p |
мене клечаше моје две ученице тарући ми чело и руке, а чело ногу стајаше он погнутом главом и с |
орим.“ Па ме ухвати око паса и пољуби у чело.</p> <p>Отргла сам се од њега и побегла у врт.{S} |
на тренутно, па ме загрливши и пољуби у чело.{S} Но опет ми је нашла још тога дана кола за *.</ |
после отровала, он сјурио себи куглу у чело.{S} Јели истина не могу тврдити; дознала сам тек и |
љеописаније</title>“ и „<title>Улог ума человјеческог</title>.“ Још ми је било слободно читати |
ца, те ни мало не доликују оном широком челу и „грчком“ носу.{S} Обрве је имала густе и формаст |
своју постељу, а мајка ме погладила по челу и рекла некако сухопадно;</p> <p>„Знала сам.{S} Та |
обично тако безазлена, да не зна ни „на чем жито расте...“ Ко год хоће може је преварити и онда |
роси ме трговац из * По изгледу ваљан и честит човек.{S} Провођаџише Н. Н, све је, како се само |
аном једну исту струку.{S} Иначе је био честит, разборит младић и врло симпатична појава.{S} Јо |
а сав свој „веш“ и одело.{S} Била је то честита и добра душа.{S} Није сирота дуго лежала; само |
х одговорила.</p> <p>Одговорила сам јој честитајући и желећи обојима сретан пут.{S} Жеље су бил |
ши.</p> <p>Шта ћу данас да забиљежим? — Честитао ми није нико.{S} Ко би се мене и сећао?{S} Заб |
пствена смрт дреши нас од праве љубави, често нећемо то да увидимо ни да признамо.{S} Обмањујем |
и природно.{S} Дружење с мушки интимно, често интимније но с женскињом.{S} Остало је женскиње о |
дност продаје.{S} Ништа јој није свето, често ни сама срећа па и живот љубљене особе, јер у мес |
те више?{S} Прави вашар и трговина!{S} Често бих таки брачни пар споредила са две варалице, ко |
ека Бог те пита с каквим ђаконијама.{S} Често таким, да убија кућу.{S} Дневна заслуга целе поро |
трулежи, која све више хвата корена.{S} Често тако размишљам, особито у зимњим дугим вечерима.{ |
корсе даме и матере читаве породице.{S} Често мислим и о томе, па се кад-и-кад на њих и наљутим |
ом зближисмо се ја и Милан још јаче.{S} Често се међу нама изродила читава „полемика“ о овој ил |
е унутрашњост шупља, само моментано.{S} Често је тај утисак моћан, па човека неко време и занес |
е и на блиским рођацима својега мужа, а често и својим, тек за то, што у својој чапљастој охоло |
обезбеђена варалица, отимач и лопов, а често и посредни убица читавих породица.{S} Па сад оне, |
; али љубав је најосетљивија, па с тога често и неповерљива.</p> <p>Кад је то видео, хтео је св |
узвисити над једним и другим.{S} Патња често већма челичи, него највећа срећа.</p> <p>— Право |
лупост, ал мрежа глупости је велика, па често хвата и „паметне“ и „племените“ рибице! ...</p> < |
јлице, ала сте непрактични! говорила је често она.{S} Дошли сте токорсе у госте, па све књижури |
лог срца и поноса.</p> <p>Дужност ме је често приморала, да своју срећу туђој жртвујем; топло с |
орила у опште, а о себи никад; и ако је често виђала у касапници.{S} Тамо је куповала меса за ч |
чни пар споредила са две варалице, које често ступе у савез, да с удвојеном силом још лакше вар |
а чекаш?{S} Докле ћеш бирати?“ љутио се често шогор и сестра.</p> <p>„Имам каде.{S} Нема ми ни |
у. — Била сам вулкан, по чијој површини често ходим и не слутећи шта у њему врије и кува.</p> < |
иначе учинили; а усамљеним је људима он често и потреба.{S} Но једне зиме беше овладала самном |
м је својевољно, јер би њезин темељ био често темељ туђој несрећи.{S} Где није тога било, ту је |
или навика на леп или створ, хоће свет често љубављу да крсти.{S} Али љубав, права света љубав |
и не знајући зашто! „Великоварошани“ су често веће радозналице од — „малосељана.“ Прабаба Ева н |
и ма и недостојно и моментано...</p> <p>Често су такве јунакиње и детињасто тврдоглаве. <hi>Онд |
ете хранити.{S} Где једу троје, јешће и четворо“, чула сам говорити моју нову помајку.</p> <p>С |
од племићке крви, а не машамоду са три четири хиљаде.</p> <p>Да не изгуби наслеђе, предлагао м |
че си, па ти може требати“; говорила је чешће она.</p> <p>Милан је међу тим свршавао науке.{S} |
</p> <p>Да је разонодим призвала сам је чешће себи и ту је познао и Боривој.</p> <p>Да је он за |
ам била у дому моје помајке, долазио је чешће са својом мајком.{S} Једном је у нас провео читав |
ог дана све покосила.{S} Још и данас се чешће питам: зашто је баш мене поштедила? ...</p> <p>Би |
!“ То истина говори очајање, али више и чешће лакоумље и себичност.{S} Зар је човек рођен тек д |
<p>„Тебе секо, нешто мучи,“ говорио ми чешће; (секом је звао још у детињству и мене и Даницу) |
ка, леп но лакоуман младић.{S} Чула сам чешће говорити, да се њих двоје радо гледе, но она је т |
од табле, а он ако је пре подне, запали чибук, па се не види из дима; ако ли је после-подне, на |
ла већ и ја.</p> <p>Хтела сам јој рећи, чија је то песма, но она настави:</p> <p>— Добра и оштр |
/l> </quote> <p>Старка заћута.</p> <p>— Чија је то песма? питала сам је после неколико тренутак |
мо што ме је по кат-кад мучила мисао: у чијем је срцу прво поникла љубав, у његовом или њезином |
ако ми је у срцу. — Била сам вулкан, по чијој површини често ходим и не слутећи шта у њему вриј |
а је ко вереница мила,</l> <l>Несташна, чила;</l> <l>Тек што је села,</l> <l>Већ је устала,</l> |
</p> <p>Клица је била ту; и ја сам била чила, окретна и задовољна, као и друга деца.{S} Имала с |
ипасаћу кецељу и на ново засука рукаве, чим ме похвали — и ради чак и оно, што је мој пос’о; а |
на. </p> <p>Сутра сам наставила читање, чим је тетка доспела:</p> </div> <div type="chapter" xm |
p> <p>И сутра-дан сам била узрујана.{S} Чим сам се у дућану видила сама, почела сам плакати.{S} |
чност...</p> <p>Била сам опет у парку и чим сам га опазила сетила сам се фрајла-Стане.{S} Кад г |
силом још лакше варају и левентују, али чим се даде прилика да преваре и — једна другу.{S} Дође |
она је то до сад увек одрицала.)</p> <p>Чим се венчамо, отпутоваћемо у Америку.{S} Тамо у новом |
увши у сваку по парченце шећера.</p> <p>Чим тичице опазише шећер, удесише неку пријатну арију: |
, хоћемо ли га одмах и женити?“</p> <p>„Чим отвори канцеларију и отпочне радити,” рече мајка, у |
ћеха; подарила ми је клицу свега онога, чиме дарива и другу децу своју.</p> <p>Клица је била ту |
} Има лепе жуте тице, па све тако, тако чине! — предвари ме „баца“, подржавајући устима тичије |
и решетам ову или ону кућу, као што то чине многе токорсе даме и матере читаве породице.{S} Че |
ас ми је опет некако топло око срца.{S} Чини ми се, да сам с педесет година млађа.{S} Видим, да |
еците мајко, шта би требало женскиње да чини, да коракне кораком права напретка?{S} Мене то инт |
у тешко живе и здрав човек, а што ће да чини таки јадник?!{S} Ништа друго, већ да проклиње час |
S} Но нека му је просто — није знао шта чини.</p> <p>Опет је текла река времена, носећи и добро |
м окруњену главу Бого-човека, и мени се чини, да ме те свете очи тужно ал задовољно гледају...< |
је при женидби главно капитал.“</p> <p>„Чини ми се, да јесте“, смејала сам се ја; „изволите сам |
ротица да ћу посредовати да је узме.{S} Чинила сам све могуће, но он није осећао симпатије прем |
да сам, како живим и т. д.{S} Све је то чинила неком природном искреношћу и неусиљеном учтивост |
е, да јој мртвој опростим.{S} Све је то чинила из превелике љубави према својој деци.{S} А она |
тедох без љубави удати?!{S} А за љубав, чинило ми се да ми је срце мртво.{S} Но није тако било. |
е задржавала, но остати нисам хтела.{S} Чинило ми се, да страна госпа ишчекује мој одлазак.</p> |
болео ме и увредио до дна душе моје.{S} Чинило ми се, да се и он сам стиди жене из нижег сталеж |
ље...“ А румен стида суну ми у лице.{S} Чинило ми се, да сам се одала.</p> <p>Срце ми је лупало |
исам имала од важности да је упитам.{S} Чинило ми се, да би то питање читаву „историју“ за собо |
има било некако празно, врло празно.{S} Чинило ми се, да више срца у грудима немам.{S} Сви осећ |
ме и љубав, да само није било другога — чинило ми се, да је врло слаб за жртву, што ми је хтеде |
сам га, али сам била старија, па ми се чинило да ми је дужност да га одбијем. „Он брка поштова |
г срца и душе своје.{S} Неки пута ми се чинило, да сам и у Милану љубила тек њега.</p> <p>Крила |
м жаром и истом чистотом.{S} Увек ми се чинило, да је то моја <hi>прва</hi> и једина љубав.</p> |
зацело морао дрхтати.{S} Тако ми се бар чинило.</p> <p>Он уздахну и оде прозору.{S} Гледао је н |
јецала: „опрости, опрости! не знам шта чиним; та ја га тако волим!“</p> <p>„Прећи ће све то.{S |
;“ па ме узе за руку, као и лане што је чинио, те уђосмо заједно у кућу.</p> <p>После два дана |
ака могла сам рећи:</p> <p>„Зашто си то чинио?!“</p> <p>„Зашто? понови гробовским гласом он.{S} |
окушам снизити уједно?</p> <p>Тако ћу и чинити.{S} Сад још све добро памтим, а после? — После ћ |
љи не попуштају, па шта сам знала друго чинити, ја — која сам знала, шта значи одрећи се љубави |
ју љубав, јадни Боривоју. знадеш ли шта чиниш?!{S} Или те је занела њезина спољашност?!....</p> |
ео намештај је био старинске форме, али чист и још цео.</p> <p>— Деца се увек страше старости, |
ије грех, јер сам поред свег тог остала чиста.{S} Верујте ми, тешко сам грешила.{S} Па онда, чо |
Је ли морало тако бити? — Савест ми је чиста и мирна, али срце и опет боли...{S} Успомена за у |
и кад и преври.{S} Савест ми је дабоме чиста, ал тек је тешко — самовати.{S} Сад је јецала.</p |
ада срца била су бар увек непокварена и чиста.{S} Сад је и то друкчије.{S} Сад и момак од 17—20 |
као ја њега, срце би му казало, да сам чиста и невина.</p> <p>Заборавила сам га, али сам друго |
</p> <p>Осећаји су им до душе искрени и чисти, али шта вреди, кад је љубавник, на рачун природн |
ote> <p>Ја сам свршила а ко осећа да је чистији, нека дигне камен на мене и нека ми каља успоме |
то, што је удата!{S} Баш као да је брак чистилеште сваког душевног гада и фирма неприкосновеног |
ла сам јој и одело.{S} Било је скромно, чисто и њезиној дубокој старости и по кроју и градиву с |
ој дуже остати нисам могла.{S} Земља је чисто горела подамном; морала сам бегати оданде, где мо |
д сам јој прве чарапе оплела, а течи је чисто коса расла, кад сам му у седмој својој години пом |
амој.{S} Кад-кад немам речи.{S} Мрзи ме чисто говорити и оно што морам.{S} Разговор овакав ника |
осадан ми је овде цео свет; и ваздух ме чисто гуши; тамо ће ваљда бити друкчије.“</p> <p>Сва са |
зи и сунце кроз каљава места, на остане чисто?!{S} Тако се ћерко, ту обично мисли и ради, а ево |
осећала, да и он мене тако исто љуби и чисто се чудила, како пре то увидила нисам.</p> <p>Пост |
ретан што ми је отворио очи, да јасно и чисто видим и поштено осећам.{S} Сиромах, није ни слути |
ити новчић два више, само да је добро и чисто.{S} Намажите комадић и том малом.{S} Из ваше руке |
још двапут љубила, истим жаром и истом чистотом.{S} Увек ми се чинило, да је то моја <hi>прва< |
ло, што ти је вера у мој карактер, моју чистоту онако лабава била.{S} Но и тога је давно нестал |
ећаја бујно врело —</l> <l>Љубав је тек чисту хтело.</l> <l>Па сад не знам грех шта ми је,</l> |
</l> <l>Или је грех хтети љубав,</l> <l>Чисту, праву, непритворну,</l> <l>Себичношћу несмешану |
кад је ко може видити, онда она нађе да чита ил да седи.{S} Та понесите плетиво ил вез, па кад |
ребало би времена да ме сами нађете.{S} Читав Лавиринт у овој кући!</p> <p>— Скините се, драго |
ош јаче.{S} Често се међу нама изродила читава „полемика“ о овој или оној теми, но то је ређе б |
што то чине многе токорсе даме и матере читаве породице.{S} Често мислим и о томе, па се кад-и- |
војом мајком.{S} Једном је у нас провео читаве ферије.{S} Боривој; учио је заједно с Миланом је |
тимач и лопов, а често и посредни убица читавих породица.{S} Па сад оне, Српкиње, поносите пито |
питам.{S} Чинило ми се, да би то питање читаву „историју“ за собом повукло, а одкуд ми права да |
терије...“</p> <p>„Какве су то белешке? читај, бар да чујем.“</p> <p>„С драге воље; само док га |
ћете ли још г. шогоре?“</p> <p>„Ако има читај.“</p> <p>5. мај 18... год.</p> <p>Младожења адвок |
тала: „хоћу ли читати даље?“</p> <p>„Па читај“ смејао се шогор.</p> <p>„15. март 18... године.{ |
} На једанпут диже очи и рече:</p> <p>— Читајте ово!{S} Прочитала сам гласно показане ми речи.{ |
.{S} После преврташе листове, овде-онде читајући по неки одломак ове или оне песме.</p> <p>— До |
што се тако десило!“</p> <p>Јецала сам читајући то писмо:{S} Жао ми је било жене, која је из љ |
Кад сам била млада, радо сам читала.{S} Читал сам Обрадовича, Видаковича, а и Караџића и све шт |
, показујући прстом на лист, што сам га читала.{S} Прочитала сам на том листу: „Застава,“ па ви |
дци. </p> <pb n="137" /> <p>Једног дана читала сам опет у парку.{S} Око мене беше необична тиши |
другарицама или се склонила где год, па читала какав немачки роман или по коју првину М. Видако |
уке дошло.{S} Камо среће да нисам ништа читала!{S} Старка тешко уздахну и отвори књигу.</p> <p> |
радо читам, и да би га све више и више читала.</p> <p>— Бар да видим, кад је тако.</p> <p>Чита |
оље; само док га донесем.“ Донела сам и читала:</p> <p>10. март године 18...{S} Проси ме тргова |
је сахранили, седила је дубоко у ноћ и читала неку рукописну књижицу.{S} Кад је прочитала, спа |
према свом стрпљењу и пажњи с којом сам читала, добила по неку награду; обично воћа, колача, ко |
човек.{S} Кад сам била млада, радо сам читала.{S} Читал сам Обрадовича, Видаковича, а и Караџи |
оралу, а Рајићева и остала дела што сам читала показаше ми колики је свет и каквих је људи у ње |
ића, нашег узор песника.</p> <p>— Нисам читала; а и откуд?{S} Ја сам стара а то је млађи човек. |
да видим какав је.{S} Већ одавно нисам читала; можда сам већ и заборавила.{S} Ту се опет насме |
т преврнула неколико листова, и пажљиво читала.{S} На једанпут диже очи и рече:</p> <p>— Читајт |
иле још у рукопису.</p> <p>Све сам радо читала, но Обрадовићеве басне по најрадије, јер сам раз |
мајка такође имала.{S} И ја сам то радо читала, али су ме и друге ствари интересовале; те сам и |
S} Дотле сам свако његово писмо комотно читала мајци и Даници, а сад сам при сваком нежнијем из |
арчицу с бресквама, ал доста си на глас читала.{S} Ја не би могла тако дуго.</p> <p>— Могуће је |
Ани.{S} Знате, што сам ја лане у Парку читала у оној вашој лепо везаној песмарици. — Ту се гла |
<p>— Бар да видим, кад је тако.</p> <p>Читала је неколико песмица смешећи се.{S} После преврта |
с.{S} Сада још нећу.{S} Допало ми се да читам.{S} Док прочитам ову књигу можда ћу и пробати.{S} |
а ја само знадем, да сав његов рад радо читам, и да би га све више и више читала.</p> <p>— Бар |
.</p> <p>— Зашто, мајко?{S} Ја држим да читање никоме не шкоди.{S} Ваљане књижевне ствари увек |
, које сам најволела.{S} Давао ми је за читање понајвише „<title>Обрадовићеве басне</title>“ и |
, као да ми је познат, прекиде ми тетка читање.</p> <p>— Чули сте га од мене.{S} Старка га је л |
а умотворина, приметила сам и наставила читање:</p> <p>Јесте, судбини се допало да се опет самн |
сти санана. </p> <p>Сутра сам наставила читање, чим је тетка доспела:</p> </div> <div type="cha |
метода, већ брзо кваси грло, па настави читање.{S} Једва чекам да чујем свршетак, журила ме тет |
сравњује! насмеја се тетка и прекиде ми читање.</p> <p>— Можда није њезина умотворина, приметил |
а и ја.</p> <p>Најмилија забава беше ми читање у тамошњем врло лепом варошком парку.{S} Сека-Ма |
ам све за ноћ спремила и хтела отпочети читање, отшкрину тетка врата од побочне собе.</p> <p>— |
ку цитирала.</p> <p>Хтела сам наставити читање.</p> <p>Одмори се мало, примети ми тетка.{S} Гле |
л с мање мираза...</p> <p>Прекинула сам читање и питала: „хоћу ли читати даље?“</p> <p>„Па чита |
твари увек су корисне.{S} Човек постаје читањем таки ствари разборитији, а срце бива племенитиј |
мој својој години помагала другу децу у читању и писању настављати.</p> <p>Сву душевну храну пр |
<p>Ја сам везла, а он је у другој соби читао.{S} На једанпут уђе ми у собу и седе преко од мен |
место, заузела беше Лиза, те сам могла читати кад ми је воља.{S} Није имао ко да ме сећа на — |
графију, шта ли је?{S} Још нисам почела читати.</p> <p>— Е, онда ме баш мораш примити!{S} Само |
Прекинула сам читање и питала: „хоћу ли читати даље?“</p> <p>„Па читај“ смејао се шогор.</p> <p |
, па га држите за јаку.</p> <p>„Хоћу ли читати даље, драги моји?“</p> <p>„Можеш.“</p> <p>10. ап |
.</p> <p>Кад је тетка дошла, почела сам читати:</p> <p>И опет девети фебруар, мој рођен-дан.{S} |
га које ми је осим Доситејевих допуштао читати.{S} Био је то Мразовићев „<title>Поучителни мага |
је тек пет година.{S} Теча ме је научио читати а тетка плести.{S} Обоје беху задовољни својом у |
еског</title>.“ Још ми је било слободно читати неке преводе од Фенелона и других страних писаца |
сам од тетке и тече све док нисам добро читати научила, а после сам је тражила и у течиној, за |
асовима, морала сам му по нешто на глас читати, а за тим сам према свом стрпљењу и пажњи с којо |
емена разиђу, Али, ако их је везао који члан породице, онда је тек зло.{S} Дужност везује, а ср |
пустила.{S} Та за Бога! — Друго је бити чланица, па званично правити сиротињи посете, а друго ј |
ви она после неколико тренутака ћутања, човек осети потребе да се исповеди, ал ономе, ко нас ра |
ане књижевне ствари увек су корисне.{S} Човек постаје читањем таки ствари разборитији, а срце б |
иру са госпоштином и „салонским светом“ човек образовати и оплеменити може.{S} Уверена сам била |
с нашим животом само сам још додала: да човек, ако се на пример превари у предмету своје љубави |
а?“</p> <p>„Без тога колебања неби била човек.{S} То није грех; то је на карактерном човеку врл |
има у Т.</p> <p>Зна се, да је у гостима човек комотан, па сам била и ја.</p> <p>Најмилија забав |
.{S} У данашњем добу тешко живе и здрав човек, а што ће да чини таки јадник?!{S} Ништа друго, в |
дма сњим у гробље.{S} Тако то бива, кад човек нема своје деце ни блиске родбине.{S} А уз то има |
то је лошија од остале робе.</p> <p>Кад човек чује, или чак и осети таку пресуду света не зна ш |
ло живити.{S} Знам ја како је то кад је човек сам!</p> <p>Сузе јој се засијаше у очима.{S} Она |
ћићу, тек ако ме ти не љубиш,“ рекао је човек, кога сам некада тако жарко волела и кога сам сад |
и чешће лакоумље и себичност.{S} Зар је човек рођен тек да само ужива?{S} Зар он нема племенити |
суревњива; сећала сам га се као што се човек сећа каквог милог покојника.{S} За мене је био мр |
.{S} Да боме да је тако.{S} Зато и љуби човек до год је жив тек оно, што му је први пут истинск |
љубави.{S} Несталан човек и није прави човек.{S} Но ви ме душо, нисте разумели.{S} Ја сам рекл |
пила корак натраг.</p> <p>„Милане, буди човек!{S} Зар ти не знаш да си ожењен? рекла сам трудећ |
ост — твоја.</p> <p>Заборави све и буди човек!</p> <p> <hi>Стана.</hi> </p> <p>Држала сам да не |
и откуд?{S} Ја сам стара а то је млађи човек.{S} Кад сам била млада, радо сам читала.{S} Читал |
м, да није баш рђаво, што се у младости човек заноси и прецењује своју моћ.</p> <p>— Зар је то |
врлине и нема праве љубави.{S} Несталан човек и није прави човек.{S} Но ви ме душо, нисте разум |
питал, ал још доста деце, па ко паметан човек, жели свако да усрећи.{S} Зато одавно меркају дев |
стави она.{S} Па као што неможе свестан човек заволети мртву лутку, са њезина шарена одела, ист |
већ остарила а не могу да појмим: како човек неког може волети тек због телесне лепоте?!{S} Ми |
е њега, да ме препоручи..{S} Учен је то човек, ал је потрошио много на школе.{S} Отац му, да бо |
а не треба веће.{S} Свега доста, ал што човек више има, више би хтео, продаје се нека земља у м |
у моћ.</p> <p>— Зар је то занос?{S} Зар човек не љуби у животу тек једаред?{S} Та права је љуба |
трговац из * По изгледу ваљан и честит човек.{S} Провођаџише Н. Н, све је, како се само може ж |
ни разумели, ал вама ћу казати.</p> <p>Човек осети по кад-кад потребе да се исповеди.</p> <p>З |
} Већ таке речи су грех из уста ожењена човека.</p> <p>„Нећу, да ћутим.{S} Доста сам патио!{S} |
нтано.{S} Често је тај утисак моћан, па човека неко време и занесе, али стално га везати неможе |
е може истински волети ни спољашње лепа човека, без душевних врлина.{S} Само децу, ма и матору |
зује шупље шаренило, а свесна разборита човека никад.{S} Ко се држи за свесна, па и опет тек сп |
S} Особито не може она везати разборита човека.{S} Изузетака је да боме и у томе.{S} Но будите |
: у узајмном поштовању мушког и женског човека.</p> <p>— Ту се мајко, с вама не слажем.{S} Зар |
— Зар ви мислите, да спољашњост не може човека стално привући?</p> <p>— Најпре једите, а после |
Кад неби ни она тако говорила — џаба ти човека!{S} И снови су у своје време врлина.</p> <p>— Не |
м по твојој светој заповести и дужности човека; ал муке су велике, па ме укрепи и сачувај од да |
розила сам се, кад сам осетила да љубим човека млађег од себе.{S} То се није слагало с моји наз |
м.{S} Изгледала ми као пилат, који Бого-човека предаје народу да га распне и поред уверења, да |
ца, падаше на трном окруњену главу Бого-човека, и мени се чини, да ме те свете очи тужно ал зад |
ујте ми, тешко сам грешила.{S} Па онда, човеку по кад и кад и преври.{S} Савест ми је дабоме чи |
.{S} То није грех; то је на карактерном човеку врлина; показује уз разум и топло срце.“</p> <p> |
ко, најнежнија и најплеменитија „биљка“ човечија срца и душе.{S} Ретко је земљиште у ком она ни |
сило.{S} Успомене најдуже остају у души човечијој.{S} Умотала је књижицу у папир и метнула крај |
ми заузеле мисли о неситој и грабљивој човечијој природи.</p> <p>Сестра и шогор радо ме примиш |
је жудња за богатством, уништила сваку човечност.</p> <p>То је моја историја.{S} У колико сам |
касапници.{S} Тамо је куповала меса за чорбу себи и „своме друштву“ — тако она зове своје псет |
ће ме разумети а могу ме и исмејати.{S} Чудан је свет.{S} Али данас ми је опет некако топло око |
тек смуљавају или паре, као пилиће.{S} Чуде се после: одкуд шкрофлезан и јектичав подмладак?!{ |
да и он мене тако исто љуби и чисто се чудила, како пре то увидила нисам.</p> <p>Постала сам и |
о и покор да видите!{S} Кад-кад се само чудим и крстим, па се питам:{S} Где им је свест?{S} Где |
д из греда тог.</p> <p>— Гле ви се и не чудите! рече она.{S} Ја сам држала да ће те пљенути рук |
ам га учинила — ја сам вереница!</p> <p>Чудићеш се, но тако је.{S} Ти знаш, а можда и не знаш, |
Милан њу здраво воли.“</p> <p>„Воли?!“ Чудна ми посла!{S} Млад мушки воли све што је лепо и шт |
она ми је била у памети.{S} Била је то чудна појава за мене.{S} Није се запослила „вечитом љуб |
ну и заћута.</p> <p>И ја сам ћутала.{S} Чудни осећаји беху самном овладали.</p> <p>Ту свечану т |
ква „чегртаљка“; толико вам говорим.{S} Чудно ми је и самој.{S} Кад-кад немам речи.{S} Мрзи ме |
м одмах нашла згодна одговора.</p> <p>— Чудно питам, јел-те?{S} Коме би се допадала патња!</p> |
ледала сам је не разумевајући.</p> <p>— Чудно вам је што тако говорим, рече она тужно.{S} То по |
е.{S} Али баш тај иначе „услов лепоте,“ чудно је одударао од старачке борасте, жућкасте коже, и |
носи. „Смејао се, но тај смеј је некако чудно звучао; те сам га зачуђено погледала.</p> <p>Он б |
е недеље; било ми је за то време некако чудно и тешко.{S} Питала сам и Душана, шта је с њим.</p |
ас свога рођења!{S} Заиста мени је врло чудно понашање такових родитеља, особито матера.{S} Зар |
моје, но Боривој није, те ми у почетку чудно било његово саучешће и старање о мени.</p> <p>„Те |
лачки, па је то на први поглед смешио и чудновато одударало од оштрих трагова преживелих година |
мишљења! ...</p> <p>Засмејала се некако чудновато, па рече:</p> <p>— Знала сам да ћете тако рећ |
утала.{S} Била сам изненађена, и некако чудновато расположена.{S} Нисам могла да побијем старич |
с вама! а ко то каже? зато ми је баш и чудо; девојка на свом месту, ал не уме у свету да се на |
обичне трговачке спекулације, па је ли чудо што се не хтедох без љубави удати?!{S} А за љубав, |
тињарија, занос и лудорија.{S} Па је ли чудо што се до овог дотерало?!{S} При ступању у брак он |
да је онда ту назатка.{S} Онда није ни чудо, што те после оговара; не увиђа своју погрешку, па |
им тек стара времена добра, али ни ово чудо не могу одобрити.{S} Што не ваља не ваља, па било |
њему.{S} Али женски, женски!{S} Само то чудо и покор да видите!{S} Кад-кад се само чудим и крст |
опис је био обичан, а правопис, на моје чуђење, нов и доста правилан.</p> <p>Кад је тетка дошла |
лошија од остале робе.</p> <p>Кад човек чује, или чак и осети таку пресуду света не зна шта ће: |
ење.</p> <p>Дабоме да сад тога нема.{S} Чујем каква је сад мода.{S} Усили се, па те дочека Бог |
ам, особито у зимњим дугим вечерима.{S} Чујем какав догађај, прочитам што, или видим какву погр |
сам сумњао,“ па хоћу из твојих уста да чујем, хоћеш ли ми бити жена, кад свршим науке?“</p> <p |
о, па настави читање.{S} Једва чекам да чујем свршетак, журила ме тетка. </p> <pb n="158" /> <p |
<p>„Какве су то белешке? читај, бар да чујем.“</p> <p>„С драге воље; само док га донесем.“ Дон |
е још једаред видим и да из твојих уста чујем, можеш ли ми опростити ону гадну, ону црну увреду |
моја тешка, а олакшаће се тек онда, кад чујем, да си нам опростила.{S} Зато буди милостива, па |
/> <p>Зарад тога дошла сам и амо у Т., чула сам за овдашњег ваљаног доктора очију.{S} Годину д |
и.{S} Где једу троје, јешће и четворо“, чула сам говорити моју нову помајку.</p> <p>Срце ми је |
за тим боловала.{S} Кад сам оздравила, чула сам, да се оженио Маром Базићевом.</p> <p>Сад ми ј |
више враћали.{S} Тек пре десет година, чула сам, да су на брзо обоје свршили трагично.{S} Из с |
<p>— Добро фрајлица, богами, баш добро, чула сам ја за тим још и на вратима ходника.</p> <p>Но |
а бележника, леп но лакоуман младић.{S} Чула сам чешће говорити, да се њих двоје радо гледе, но |
тога отишла и баба-Стани.</p> <p>Кад је чула да одлазим, заплакала се.</p> <p>— Збогом ћерко, ј |
знат, прекиде ми тетка читање.</p> <p>— Чули сте га од мене.{S} Старка га је лане у парку цитир |
нисам крива!“ јаукнула сам.{S} Он није чуо тај јаук; био је већ на улици.</p> <p>Скочила сам, |
ло или здравље?{S} Питајте га, па ће те чути.{S} У данашњем добу тешко живе и здрав човек, а шт |
ицало и моју радозналост.{S} Желила сам чути, што се није удала, али нисам имала од важности да |
n="158" /> <p>— То ће те тешко вечерас чути.{S} Има још доста.</p> <p>— Онда, лаку ноћ!{S} Сут |
<p>Срце ми је лупало, да сам се бојала, чуће.{S} Устала сам и донела још цвећа. ма да ми није т |
ра и шогор радо ме примише, особито кад чуше, да ћу им плаћати храну.</p> <p>Први ми посао беше |
ост.{S} Кад неби ни она тако говорила — џаба ти човека!{S} И снови су у своје време врлина.</p> |
ћ у спољашњем блеску.{S} Дубок мужевљев џеп, па има шта да црпи! — Где тога није, дере му кожу |
{S} Доста кад је лепа ларва и дубок пун џеп!{S} Цео свет, особито мушки и не почиње онде љубити |
е забаве.{S} Лепа забава, која из туђег џепа вади новац, без да си га заслужила!{S} Боље да ост |
прошлошћу, али светлом титулом и пуним џепом!..</p> <p>Знала сам ту „морску логику“ понеког же |
Стајала сам на три хиљаде, разуме се у шајну.{S} Но тада беше толика свота знатан капитал.{S} |
ка га Бог поживи!{S} Да није по кад-кад шале, јадно би изгледао овај свет.{S} Јесте ли га лично |
ао, да „лижем руку,“ која се могла ма у шали на мене измахнути, или која није осећала <pb n="14 |
сталежи, па лето, па јесен, па зима?!“ шалила сам се ја.</p> <p>„То би их било неколико туцади |
о је узевши ме опет за руке.</p> <p>„Не шалим се“, рекла сам недижући очију и тако одлучним тон |
тање тако глупо?“ Силом сам хтела да се шалим.</p> <p>Он се трже.</p> <p>„Желиш ли искрену прес |
чуђено.</p> <p>Оборила сам очи.</p> <p>„Шалиш ли се? питао је узевши ме опет за руке.</p> <p>„Н |
, него место тога отпочела какву згодну шалу, држећи, да је смешно и детињасто говорити о оном, |
те одреши језик.</p> <p>„Ништа, ништа,“ шапутала сам кроз плач; „мајка ће бити задовољна — дужн |
и.</p> <p>Шта си узела толико плакати?“ шапутала јој мајка, но доста гласно; постеље су им стој |
осећам.</p> <p>„Зар ти то ниси увидио?“ шапутала сам узбуђено ја.</p> <p>„Јесам.{S} Али ја сам |
спаситељево.{S} Бацила сам се предњу и шапутала:</p> <p>„Оче, јеси ли задовољан са својом јадн |
уњено пошла из собе.</p> <p>„Куда ћеш?“ шапутао је пламтећим оком. „Остани, имам с тобом да гов |
н човек заволети мртву лутку, са њезина шарена одела, исто тако не може истински волети ни спољ |
<pb n="138" /> <p>Дај Боже, да тај лепи шарени свет и не познате, бар не овако, као што сам га |
тору — насмеја се старка — везује шупље шаренило, а свесна разборита човека никад.{S} Ко се држ |
зина спољашњост.{S} Сада ми је то шупље шаренило досадно а живот несносан.{S} Живим само зато, |
вак у главу не сипаш, па која вајда?{S} Шарлатана у свету више но икада!</p> <p>— Томе није кри |
ато се с њоме и њезиним именом и тера — швиндлерај.</p> <p>Уздахнула сам и оборила очи, не река |
аслузи не казни, ни броја се не зна!{S} Шест година провела сам у њих.{S} Помајка није правила |
рај стола.</p> <p>У томе изби на сахату шест.{S} Радо бих била још остала, али код тетке се оби |
ајла-Стане.{S} Кад год се дала прилика, шетала сам се крајем од „ајзнбана,“ не би ли је случајн |
ченце шећера.</p> <p>Чим тичице опазише шећер, удесише неку пријатну арију: тек кад су је сврши |
: тек кад су је свршиле, почеше пипкати шећер.</p> <p>— Тако.{S} Сад сте заслужиле, смејала се |
у кавезе, заденувши у сваку по парченце шећера.</p> <p>Чим тичице опазише шећер, удесише неку п |
показати и пантлике што ћеш метнути на шешир, па извукла место њих из неке кутије твој дневник |
цело наруџбина?“ рече он, показујући на шешир што сам радила.</p> <p>„Јесте.{S} Седи.“ Било је |
уку и одведе у твоју собу, да ми покаже шешир, што јој га правиш.{S} Хтела ми показати и пантли |
рила на своју руку радионицу и трговину шешира, где сам са две девојке радила неуморно.</p> <p> |
="166" /> <p>Отворила сам опет трговину шешира и радњу женског одела.{S} И то сам у Бечу изучил |
етиво ил вез, па кад нуз вас проћу, нек шиваћка све лети, а плетице све звецкају!</p> <p>— Хвал |
tle>Нови плутарх</title>“ по Бланшару и Шилеру, Соларићево „<title>Ново гражданстко земљеописан |
т на пошту, да прими 10 фор. што јој је шиљао неки рођак из Срема.{S} Друго о њој не зна.{S} Ма |
бих вилица, те ни мало не доликују оном широком челу и „грчком“ носу.{S} Обрве је имала густе и |
дна постеља, сто с две столице, канабе, шифонер и један орманић с рафом, на коме је стајало неш |
то порцуланска и стаклена посуђа.{S} На шифонеру је било доста уједно сложених књига, а о зидов |
сам и други пут.</p> <p>Она љутећи оде шифонеру, отвори га и донесе неку кутију, па је метну н |
мајко?{S} Ја држим да читање никоме не шкоди.{S} Ваљане књижевне ствари увек су корисне.{S} Чо |
више но икада!</p> <p>— Томе није крива школа ни метод, већ домаће васпитање и окона. „Дете рет |
ен је то човек, ал је потрошио много на школе.{S} Отац му, да боме има леп капитал, ал још дост |
и прозове нас једно да говоримо на сред школе или код табле, а он ако је пре подне, запали чибу |
ашој девојачкој библиотеци.{S} За време школског свог одмора, научио нас је и Вуковом правопису |
ико његово приповедање о страном свету, школском свом животу и наукама које су нама биле непозн |
румен старац.{S} Дође до душе раније у школу, но што сад учитељи долазе, али прозове нас једно |
по неки сребрнаст дечији гласић и тихо шкрипање шљунка, под теретом дечијих колица, или тешком |
ре, као пилиће.{S} Чуде се после: одкуд шкрофлезан и јектичав подмладак?!{S} А не питају: која |
само тако одрасло несретно јектичаво и шкрофлезно дете, шта му је милије: кадифа и златно одел |
јега пола.</p> <p>На једанпут зашкрпута шљунак много јаче, те дигох очи.{S} Предамном је стајал |
сребрнаст дечији гласић и тихо шкрипање шљунка, под теретом дечијих колица, или тешком обућом у |
капитал.</p> <p>Сестра се насмејала, а шогор ваљда у обрану мушких само ми рекао; „Баш ко да ј |
онела сам са собом а остало оставила да шогор у ред доведе.{S} И Даринка ме је сузним очима исп |
ема ти ни тридесет година!“ узвикнуо је шогор зар ти хоћеш тридесету да дочекаш?{S} Ко ће те он |
тати даље?“</p> <p>„Па читај“ смејао се шогор.</p> <p>„15. март 18... године.{S} Младожења бого |
ивој човечијој природи.</p> <p>Сестра и шогор радо ме примише, особито кад чуше, да ћу им плаћа |
ш?{S} Докле ћеш бирати?“ љутио се често шогор и сестра.</p> <p>„Имам каде.{S} Нема ми ни тридес |
{S} Може се после попишманити...</p> <p>Шогор се смејао.</p> <p>„Што се смејете?{S} Ово није из |
ирао је у месту код неког адвоката, а у шогора беше син Душан, с ким се још од пре познавао.</p |
војака свуда.“</p> <p>„Хоћете ли још г. шогоре?“</p> <p>„Ако има читај.“</p> <p>5. мај 18... го |
партије.“</p> <p>„Чекам да дорастем за шпекулацију, што је неки свет браком назива,“ био је мо |
S} При ступању у брак он шпекулише, она шпекулише, па шта ће те више?{S} Прави вашар и трговина |
вог дотерало?!{S} При ступању у брак он шпекулише, она шпекулише, па шта ће те више?{S} Прави в |
о сам ја хтела.{S} Ја нисам одређивала, шта је љубав; само сам рекла, да је она љубав права, ко |
нала друго чинити, ја — која сам знала, шта значи одрећи се љубави своје?!</p> <p>Предала сам м |
чудно и тешко.{S} Питала сам и Душана, шта је с њим.</p> <p>„Ту је,“ рече ми он „видео сам га |
о несретно јектичаво и шкрофлезно дете, шта му је милије: кадифа и златно одело или здравље?{S} |
их,“ рече ми сестра озбиљно; већ реци, шта чекаш?{S} Измећу толиких ваљда си могла једног изаб |
ичиним речма.</p> <p>— Па реците мајко, шта би требало женскиње да чини, да коракне кораком пра |
лагу!{S} То двоје одређују шта је лепо, шта ли не.{S} Зато и треба настојати, да се те две особ |
ла ми старица свој дневник, биографију, шта ли је?{S} Још нисам почела читати.</p> <p>— Е, онда |
ише не требају...</p> <p>Помишљала сам: шта ће Милан мислити о мени, кад тако изненада одлазим? |
тебе ради.{S} Она је сирота девојка.{S} Шта је две три стотинице, а он може добити девојку с хи |
> <p>— Лудо сам питала, уздахну она.{S} Шта се може мислити — о девојци мојих година!{S} Ту се |
ила је слушкиња још као мало одојче.{S} Шта ће те?{S} Мати велика дама, па бива свашта.</p> <p> |
праву љубав?</p> <p>Спољашња лепота?{S} Шта ви разумете под том лепотом?{S} Кинез стеже својој |
S} Други пут баш нећу.{S} Ал Боже мој — шта ћу онда? ...{S} После ми је тек смешно, па фалим Бо |
ана, после неколико тренутака.</p> <p>— Шта да се ради?{S} Добро велите, ћерко.{S} Пада и мени |
следице би дошле саме од себе.</p> <p>— Шта је то „нешто?“ То ме интересује.</p> <p>— Видим вам |
ш за који дан, да је препишем.</p> <p>— Шта ће вам?{S} Ваљда не мислите с њоме на јвност?</p> < |
огрешити душу!{S} Тако Јевросима.{S} А шта раде оне?{S} И те се још смеју Српкињама звати.{S} |
е нагађала и сама, рече ми за тим.{S} А шта ви мислите о мени?</p> <p>Оборила сам очи, тражећи |
м блеску.{S} Дубок мужевљев џеп, па има шта да црпи! — Где тога није, дере му кожу с леђа, да н |
</p> <p>Тако сам писала, но сам Бог зна шта сам претрпила док сам написала то неколико хладни и |
и чак и осети таку пресуду света не зна шта ће: да се смеје или да плаче над развалинама правде |
ворила ми; „За тебе мора бити мртав, па шта те се тиче његово мишљиње о теби?{S} Што буде горе |
у брак он шпекулише, она шпекулише, па шта ће те више?{S} Прави вашар и трговина!{S} Често бих |
а се волела а родитељи не попуштају, па шта сам знала друго чинити, ја — која сам знала, шта зн |
, који јачем искушењу не подлежу.{S} Па шта могу тражити од неразумне животиње?!</p> <p>И ја и |
ног века... </p> <pb n="148" /> <p>— Па шта да се ради? омачеми се са усана, после неколико тре |
} Љубав је најтеже сакрити.{S} Видио је шта ми се збива у срцу и зрачак среће озари му лице, ал |
е моју љубав, јадни Боривоју. знадеш ли шта чиниш?!{S} Или те је занела њезина спољашност?!.... |
зла бивало је и за мог младог доба, али шта велите о женском картању?{S} И мушком оно не служи |
ћаји су им до душе искрени и чисти, али шта вреди, кад је љубавник, на рачун природности или му |
чијој површини често ходим и не слутећи шта у њему врије и кува.</p> <p>Љубила сам га, али сам |
м, да ми је после и самој смешно.{S} Ал шта ћу? сама сам, па се поред плетива својим мислима ра |
ди и јецала: „опрости, опрости! не знам шта чиним; та ја га тако волим!“</p> <p>„Прећи ће све т |
да могу доћи да те видим и усмено кажем шта сам све до сада препатио.</p> <p>Очекујући одговор, |
своје време врлина.</p> <p>— Не разумем шта тиме мислите?</p> <p>— хоћу да кажем, да није баш р |
ги.{S} Но нека му је просто — није знао шта чини.</p> <p>Опет је текла река времена, носећи и д |
су ми друштво и забава.{S} Пазите само шта ће радити.</p> <p>Отворила је кавез Дамјана и Дамја |
аспитање и окона. „Дете ретко слуша оно шта му се каже, већ радо полази путем, којим види да мн |
ствари „лакша роба“ ...{S} Ти и незнају шта је љубав.{S} Разумем, права љубав, а не оно, што ве |
а ту главну улагу!{S} То двоје одређују шта је лепо, шта ли не.{S} Зато и треба настојати, да с |
чисту хтело.</l> <l>Па сад не знам грех шта ми је,</l> <l>Или је грех правду тражит,</l> <l>За |
ница је јецала у својој постељи.</p> <p>Шта си узела толико плакати?“ шапутала јој мајка, но до |
а и хладноћа — као у мојој души.</p> <p>Шта ћу данас да забиљежим? — Честитао ми није нико.{S} |
аја, али да су потчињени разуму.</p> <p>Шта ли сам ту препатила!{S} Па и опет ме није разумео.{ |
копис — Миланов.</p> <p>Задрхтала сам. „Шта ће сад од мене?{S} Зар није било доста увреде?!{S} |
ично сам их све редом одбијала.</p> <p>„Шта чекаш?{S} Докле ћеш бирати?“ љутио се често шогор и |
дизала очију; била сам збуњена.</p> <p>„Шта то везеш?“</p> <p>„Теби кошуљу,“ одговорила сам не |
а сам га, пруживши му обе руке.</p> <p>„Шта да ти опростим? рече он не прихвативши их. „Љубав с |
јер обе дотрчаше мојој постељи.</p> <p>„Шта ти је?“ питаше Даница љубећи ме.</p> <p>Гледала сам |
</p> <p>Питала сам је за узрок.</p> <p>„Шта ти хоћеш од мене?“ викнула је, а очи јој срдито сев |
ти можда могу помоћи.{S} Али —“</p> <p>„Шта, али?“ питала сам усиљено смешећи се.</p> <p>Он узд |
а је да наручи неколико пари чарапа за „штафир“ своје кћери.</p> <p>Опростила сам се на брзу ру |
После ми је тек смешно, па фалим Бога, што ме још оне нису оставиле.{S} Долете па ме разоноде. |
требало који новчић потрошити од онога, што сам им поклонила, преседао ми сваки залогај.</p> <p |
а прабабе нам Еве — Књижица је учинила, што „баца“ није могао са „секом“ да — тичи.</p> <p>Тетк |
е прихватих наде да ме можда заборавља, што држи, да га ја неволим.{S} Згодном приликом дадох м |
воју погрешку, па искали срце на онима, што их је токорсе угостила.{S} Тако се кућа не кући.{S} |
ло од оштрих трагова преживелих година, што јој на лицу беху исписани.{S} Да је тај поглед изра |
руке нечовеку......{S} Од ње је доста, што је лепа и што је умела страсно љубити ма и недостој |
јасно.{S} Мојој помајци не беше доста, што сам се из дужности својевољно среће одрекла, него д |
а још нисам ни сама знала, да је љубав, што према њему осећам.</p> <p>Слушала ме је стрпљиво, и |
а, да у браку понајвише они рђаво живе, што се из љубави узимају?</p> <p>— Љубав! љубав! зар је |
измучено и успавано.{S} Доказ томе је, што сам у животу још двапут љубила, истим жаром и истом |
b n="143" /> о мени рђаво, доказ ми је, што вас видим у мојој соби.{S} Из простог љубопитства н |
и је било мојих лепших снова и илузије, што сам их донде имала...</p> <p>— Кад је то природан з |
и опет нисам.{S} Деца су као оне биљке, што у сваком земљишту корена хватају; па се и ја брзо н |
м.{S} Морате се душо, задовољити ониме, што имам.{S} Мало млека, свежа масла и добра сира.{S} П |
е рекао свети Петар баба Ани.{S} Знате, што сам ја лане у Парку читала у оној вашој лепо везано |
</p> <p>— Збогом душо!{S} Па опростите, што сам вас својим бенетањем толико задржала.{S} Бар ће |
би је још на улици пољубила, од среће, што у њојзи не нађох оне — морске логике.</p> <p>Тога в |
гледу указа се онај исти живахни израз, што ме је бунио и у парку.</p> <p>После ме је питала: к |
посао, кад ми не одговара, о оној теми, што сам јој писао?“ питао је на послетку измећу осталог |
оши на вишеспратним кућама они прозори, што су равни с тротуаром, прозори обитаћих соба.{S} Дот |
неки свет не стиди трулеж подрањивати, што би се ја стидела вама казати, какав је тај трулеж.{ |
и моју радозналост.{S} Желила сам чути, што се није удала, али нисам имала од важности да је уп |
ењује, или не познаје љубав.{S} Осећај, што га таки људи имају, само је страстан занос и животи |
у, „кад је твоје срце мртво.{S} Осећај, што га осећаш, не може бити љубав.{S} У животу се љуби |
као некада; можда не би одобрила корак, што сам га учинила — ја сам вереница!</p> <p>Чудићеш се |
је смешно и детињасто говорити о оном, што је прошло и што се више преиначити не може.</p> <p> |
е и оно китњасто зеленило и плаво небо, што тако красно дичи моју постојбину, фрушку гору.</p> |
<p>— хоћу да кажем, да није баш рђаво, што се у младости човек заноси и прецењује своју моћ.</ |
ка девојка.{S} Већ прво писмо Миланово, што сам га за тим добила, тумачила сам друкчије.{S} Дот |
онда ту назатка.{S} Онда није ни чудо, што те после оговара; не увиђа своју погрешку, па искал |
срдила на тебе; само ме је дуго болело, што ти је вера у мој карактер, моју чистоту онако лабав |
чи: а то је и цела истина; само је зло, што после таки ум и тако срце више види и више осећа, п |
бав.{S} Разумем, права љубав, а не оно, што веже падишу за његове буле или петла за кокоши.{S} |
аве, чим ме похвали — и ради чак и оно, што је мој пос’о; а кад је ко може видити, онда она нађ |
ато и љуби човек до год је жив тек оно, што му је први пут истинским жаром срце загрејало, па м |
И сад све памтим много јаче, него оно, што се јуче десило.{S} Успомене најдуже остају у души ч |
ме разуме и ко ме не ће исмејати за то, што сам овако остала.{S} Уседелицу свет обично исмејава |
јега мужа, а често и својим, тек за то, што у својој чапљастој охолости уображавају, да су „неш |
дпостављају лошију од тебе, само за то, што је удата!{S} Баш као да је брак чистилеште сваког д |
живот отрован.{S} Доказ томе већ је то, што ниси пошла мојим путем...{S} Преклињем те, опрости |
дведе у твоју собу, да ми покаже шешир, што јој га правиш.{S} Хтела ми показати и пантлике што |
еколико тренутака, маши се она за лист, што сам га уз себе спустила.</p> <p>— Неће те ми замери |
о, поче она, показујући прстом на лист, што сам га читала.{S} Прочитала сам на том листу: „Заст |
чинило ми се, да је врло слаб за жртву, што ми је хтеде поднети.{S} Примити је никако нисам сме |
> <p>„Чекам да дорастем за шпекулацију, што је неки свет браком назива,“ био је мој одговор.{S} |
ед и збуњено и брзо отпочео какву тему, што није интересовала ни мене ни њега.</p> <p>Разуме се |
, већ мртва роба, која остане у дућану, што нема купаца, или што је лошија од остале робе.</p> |
ради дома, па окупају ону јадну дечицу, што их слушкиње без материна надзора тек смуљавају или |
{S} Тако се разорава.{S} Нисам од оних, што су им тек стара времена добра, али ни ово чудо не м |
је једанпут на пошту, да прими 10 фор. што јој је шиљао неки рођак из Срема.{S} Друго о њој не |
а, али ни ово чудо не могу одобрити.{S} Што не ваља не ваља, па било старо или ново!</p> <p>Што |
та те се тиче његово мишљиње о теби?{S} Што буде горе мислио, тим боље!“</p> <p>„Мајка, нађите |
х не гоне људи, хоће да их напати оно — што зовемо судбином, но таки карактери умеју се узвисит |
едећи ме за часак нетренштице.</p> <p>— Што ме тако гледате?{S} Зар није тако?</p> <p>— Баш так |
> <p>Насмејала сам се на глас.</p> <p>— Што се смејете?{S} Искуство ме је научило да свако „заш |
другом; неће становати у једној соби, а што су ближе, тим боље; ко би још тако луд био да крати |
нашњем добу тешко живе и здрав човек, а што ће да чини таки јадник?!{S} Ништа друго, већ да про |
<p>„Не отимај ми име!{S} Нисам ја крива што се тако десило,“ срдила се жена; „врати ми оца!“ ја |
грех на његову душу.{S} Није она крива што је тако анђеоска створа, па дошла у руке нечовеку.. |
одата.{S} Доцније сам видила, да с тога што је волела Душана, надала се сиротица да ћу посредов |
цу свет обично исмејава.{S} Ко пита, за што си тако остала.{S} Доста да ниси удата, и то је дов |
видила сама, почела сам плакати.{S} За што? — То нисам знала: само је тако морало бити; срце м |
</p> <p>У врту сам се сита исплакала за што, нисам знала ни сама.</p> <p>После неког времена до |
исам дуго морала премишљати; прва слика што је нађох у својој машти, беше — Милан.</p> <p>Тргла |
љању и моралу, а Рајићева и остала дела што сам читала показаше ми колики је свет и каквих је љ |
нам.{S} Не ћу ни да ми га кажете.{S} На што?{S} Стара сам, па ћу заборавити, а ко зна оћул вас |
ле, нашто онда толико моралисање?{S} На што уздизати сталност и верност као врлину?</p> <p>— Да |
по јуре у пропаст, не обзирући се ни на што.</p> <p>Мајка је рекла: „заборавиће је поред друге |
дног дана не дође до очајања.</p> <p>На што живовати живот без сврхе?{S} И моја рука одапе пишт |
емо!“ Узвикнула сам у смеју.</p> <p>„Па што се смејеш?{S} Тако то бива.“ рекла је Даница и поче |
итујем.{S} Нашто би ми и било?{S} Доста што сам знала, да ме он више не воли.{S} Утопљеник се м |
издржава и васпита, за оно мало новаца што ми је остало од родитеља.{S} Она радо пристаде и јо |
/p> <p>— Љубав! љубав! зар је све љубав што се тим светим именом назива?{S} Животињски нагон, с |
ам опростити.{S} Та ја сам најмање крив што се тако десило!“</p> <p>Јецала сам читајући то писм |
овог пута се трудиш без успеха.{S} Све што си успела, само је то, да те сад љубим још већма, а |
и вид“ била је сад сва жеља моја. — Све што сам још своје имала, претворила сам у новац и тражи |
а.</p> <p>„Јесте.{S} Седи.“ Било је све што сам му могла рећи.{S} Примио је понуду и ћутање опе |
адовича, Видаковича, а и Караџића и све што ми је до руке дошло.{S} Камо среће да нисам ништа ч |
Чудна ми посла!{S} Млад мушки воли све што је лепо и што му је пред очима.{S} Заборавиће је бр |
љубљену особу пошто по то; па руши све што јој је на путу; брак се ту гази нотама, вера издаје |
аздаричином подруму. — Склоне ми по где што, кад их замолим.</p> <p>Молила сам је да се мене ра |
јка дала секи књигу.{S} Па држим, да је што интересантно, кад је сека тако рано потражила своју |
една уз другу. „Ја волим и њу; доказ је што сам је узела у своју кућу, али да њу узме не могу д |
p>Да заборавим своју тугу требало ми је што више посла.{S} За то сам одмах отворила на своју ру |
не разумевајући.</p> <p>— Чудно вам је што тако говорим, рече она тужно.{S} То показује добро |
, девојко, за толико?{S} Да вам се није што десило? питала је она брижно.</p> <p>— Били смо код |
те онда узети?!“</p> <p>„Све муштерије што ме и сад ишту.{S} С годинама порастиће ми и капитал |
правиш.{S} Хтела ми показати и пантлике што ћеш метнути на шешир, па извукла место њих из неке |
е мајка;“ па ме узе за руку, као и лане што је чинио, те уђосмо заједно у кућу.</p> <p>После дв |
еговом поруменила и задрхтала, да и оне што не ишчитају ...</p> <p>Оне нису ништа ишчитале, но |
.{S} Но нешто ми је збуњен.{S} Ваљда се што на нас срди.{S} Кад дође, питаћу га.“</p> <p>Те сам |
возном хитрином а он је разгледао цвеће што је лежало на тезги.{S} Нисам дизала очију, али сам |
......{S} Од ње је доста, што је лепа и што је умела страсно љубити ма и недостојно и моментано |
ињасто говорити о оном, што је прошло и што се више преиначити не може.</p> <p>Он се тада обичн |
а!{S} Млад мушки воли све што је лепо и што му је пред очима.{S} Заборавиће је брзо поред богат |
еванији песников лик:</p> <p>— Вреде ли што његова дела?</p> <p>— Стручњаци, и цео свет вели, д |
а-Стана беше — мртва.</p> <p>— Знате-ли што о њој? питала сам раделицу ту.</p> <p>— Знам само д |
а остане у дућану, што нема купаца, или што је лошија од остале робе.</p> <p>Кад човек чује, ил |
ручком сам питала течу и тетку, знајули што о фрајла-Стани.{S} Незнадоше о њој баш ништа; само |
S} Рекао би ми можда — као у оној песми што је рекао свети Петар баба Ани.{S} Знате, што сам ја |
из неке кутије твој дневник.{S} Опрости што сам га неприметно узео и прочитао; није то била про |
иш се ко псето од силних питања.{S} Тек што им знање на левак у главу не сипаш, па која вајда?{ |
мила,</l> <l>Несташна, чила;</l> <l>Тек што је села,</l> <l>Већ је устала,</l> <l>Пољуб ти дала |
госпа ишчекује мој одлазак.</p> <p>Тек што сам преписала књижицу, дође ми од куће писмо, да са |
ала; уморила ме радозналост.</p> <p>Тек што сам све за ноћ спремила и хтела отпочети читање, от |
је одмора у сваком погледу.</p> <p>Тек што ми се почеше ране лечити, позледише се опет.{S} Јад |
је да не треба веће.{S} Свега доста, ал што човек више има, више би хтео, продаје се нека земља |
ерима.{S} Чујем какав догађај, прочитам што, или видим какву погрешку што се у свету око мене д |
пишете?{S} Незадовољни сте можда с оним што вас окружава?{S} Али с мојом приповетком не ћете ст |
{S} Теча се томе радовао; био је сретан што ми је отворио очи, да јасно и чисто видим и поштено |
по фабрикама губити своје здравље, као што га многе јаднице ево баш у овој вароши -губе; а мог |
сле ће ме можда оставити и памтење, као што су ме заборавили и људи.</p> <p>Заборавили? — Је ли |
ак с бароном.</p> <p>Погреб је био, као што је теча рекао: „госпоцки“ и величанствен.{S} Био је |
ни свет и не познате, бар не овако, као што сам га ја познавала!{S} Старка умукну и замишљено г |
гласове и решетам ову или ону кућу, као што то чине многе токорсе даме и матере читаве породице |
склониште душе, настави она.{S} Па као што неможе свестан човек заволети мртву лутку, са њезин |
али ни суревњива; сећала сам га се као што се човек сећа каквог милог покојника.{S} За мене је |
не ступа се у познанство са особом као што сам ја.{S} Дабоме да је ту и љубопитства, ал тек је |
но удала.</p> <p>„Опрости јој Стано као што јој и ја праштам,“ свршавао је своје писмо; „а знај |
А не питају: која мати негује децу као што треба?{S} Мисли доста је учинила, кад им је дала жи |
хоћу и морам ти казати; да немаш право што се срдиш на мене.{S} Нисам ја крива и то Душан — “< |
не трговачке спекулације, па је ли чудо што се не хтедох без љубави удати?!{S} А за љубав, чини |
ија, занос и лудорија.{S} Па је ли чудо што се до овог дотерало?!{S} При ступању у брак он шпек |
обра и зла је у нама свима, само је зло што су у теби те особине једнако јаке и тврдоглаве; Та |
окојника.{S} За мене је био мртав; само што ме је по кат-кад мучила мисао: у чијем је срцу прво |
брацом“, па се и сам тако називао; само што још није умео да изговори глас „р“; обично га је за |
и друго тежи за искреном љубављу; само што код једног тек ниче, а код другог се већ суши.</p> |
рац.{S} Дође до душе раније у школу, но што сад учитељи долазе, али прозове нас једно да говори |
ога пред њиме хотимице показала гора но што јесам.</p> <p>То је трајало, све док нисам са ужасо |
жину; само не треба претеривати.{S} Оно што се у кући нађе и искрен срдачан дочек, најбоље је г |
ности нека замишља свако по ћефу, а оно што ћу написати, довољно ће бити, дај се увиди, је ли „ |
м речи.{S} Мрзи ме чисто говорити и оно што морам.{S} Разговор овакав никад не почињем.{S} Мисл |
је била зрела и слатка.</p> <p>— Добро што се десила слатка, радовала се она.{S} Па једите кол |
аруџбина?“ рече он, показујући на шешир што сам радила.</p> <p>„Јесте.{S} Седи.“ Било је све шт |
не тражи жену, већ новац. — Није у реду што ћу пред вама, дететом да кажем, али ко год мало ошт |
писао и молио ме да му опростим увреду што ми је нанео.{S} Мајка је пре кратког времена умрла, |
прочитам што, или видим какву погрешку што се у свету око мене десила, па онда мислим, мислим, |
ој је имао право; ја нисам била од оних што лако подлежу.</p> <p>Још нисам била равнодушна, али |
мо Богу,</l> <l>Благ да опрости,</l> <l>Што ћу љубит' тебе само</l> <l>Целе вечности.</l> </quo |
не ваља, па било старо или ново!</p> <p>Што се луксузне ношње тиче, нећу много да говорим.{S} Т |
и, но онда је дуго морао чекати.</p> <p>Што се то „мој мали филозоф“ дао у посао, кад ми не одг |
роју и градиву сасвим примерено.</p> <p>Што сам се уплашила, кад је сасвим обична старачка поја |
S} Карактерише је само као простакињу, „што се меша са сваким;“ те тиме руши углед кругу, у ком |
> <p>Задрхтала сам и побледила.</p> <p>„Што дрхћеш, змијо глатка?“ рече промуклим гласом он. „Н |
ов благи али испитујући поглед.</p> <p>„Што си плакала?{S} Зар га још ниси заборавила?“ питао ј |
ја сам дрхтала као у грозници.</p> <p>„Што ћутиш?{S} Реци, да хоћеш.{S} То није грех: жени ћу |
е ми одговорио, само ме гледао.</p> <p>„Што ме тако мериш, зар ми је питање тако глупо?“ Силом |
нити...</p> <p>Шогор се смејао.</p> <p>„Што се смејете?{S} Ово није измишљотина, већ права исти |
.“</p> <p>Зајецала сам на глас.</p> <p>„Што плачеш, лудице моја?{S} Тамо је и онако живље и већ |
Тада дође Даница мени у башту.</p> <p>„Што плачеш?“ питала ме са саучешћем.</p> <p>„Сетила сам |
доказ, да таке реткости треба тим више штовати! прекидох је и нехотице ја.{S} Лако је у добру |
амо сека-Маца рече, — баш је била унела штрудлу — да је знаде. — Становала је, вели, у суседств |
огом тетице!{S} А ви сека-Мацо, умесите штрудлу као и пре.{S} Онда вам је тако добро испала, бо |
сто?{S} Ето на пример, и ја многе мушке штујем, а ни једног не љубим.</p> <p>— Нисте ме, ћерко, |
око привлачи.{S} Али ако је унутрашњост шупља, само моментано.{S} Често је тај утисак моћан, па |
а и матору — насмеја се старка — везује шупље шаренило, а свесна разборита човека никад.{S} Ко |
јзи њезина спољашњост.{S} Сада ми је то шупље шаренило досадно а живот несносан.{S} Живим само |
а гора,</l> <l>Туге нестат’ мора!</l> </quote> <p>Старка заћута.</p> <p>— Чија је то песма? пит |
та гора,</l> <l>Туте нестат мора!</l> </quote> <p>— Тај стих, као да ми је познат, прекиде ми т |
т немој,</l> <l>Прочитај па суди!</l> </quote> <pb n="151" /> <p>Рукопис је био обичан, а право |
ваш,</l> <l>Не издува чега немаш!</l> </quote> <p>То сам научила од газдаричине девојчице.{S} У |
<l>Па га љуби, никад се не жури.</l> </quote> <p>— Гле како баба сравњује! насмеја се тетка и |
остити</l> <l>Заслужио је патити.</l> </quote> <p>Ја сам свршила а ко осећа да је чистији, нека |
' тебе само</l> <l>Целе вечности.</l> </quote> <p>— Како вам се то допада? питала ме је радозна |
сам млада и душевно снажна.{S} А:</p> <quote> <l>Да је срце како тужно,</l> <l>Туга да је која |
е могу сама увидети; само знам да:</p> <quote> <l>Нисам баш ни много хтела </l> <l>Ал’ жеља ми |
је старији, тек би можда помислио:</p> <quote> <l>Залуд стриче, дуваш деваш,</l> <l>Не издува ч |
удата.“ Као неки мото беше додато:</p> <quote> <l>Имала сам топло срце,</l> <l>Поред свести здр |
т да се самном наново поигра, јер:</p> <quote> <l>Срећа је ко вереница мила,</l> <l>Несташна, ч |
оказане ми речи.{S} Оне су гласиле</p> <quote> <l>Па се моли тамо Богу,</l> <l>Благ да опрости, |
дном приликом оживиће опет:{S} Јер</p> <quote> <l>Да је срце како тужно,</l> <l>Туга да је која |